BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE.doc

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

B

anka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje različitih kredita. Banke se dele na: • • •

Univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbeđenja plaćanja depozitne funkcije, kreditne funkcije i operacije HOV-a (hartija od vrednosti) Komercijalne su ovlašćene da drže to jest kreiraju depozite po viđenju koji posredno služe kao sredstva plaćanja, obavljaju i kreditnu funkciju što je slučaj kod nas Investicione posluju sa HOV što im daje mogućnos bavljenja širim krugom poslova kao emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV, restruktuiranje preduzeća, promena vlasničke strukture, konsalting i dr.

Banke i bankarsko poslovanje Bankarstvo je posebna naučna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju tokom funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proučavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i načina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proučava bankarsko poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korišćenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i prožimanjem teorije i prakse i monetarno-kreditne devizne politike, s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge strane. Bankarstvo kao naučna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19. Veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vođenje bankarskih poslova, vodeći računa o kreditnom pokriću, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, špekulativnim poslovima i sl. Karakteristike banaka Banka je specifično preduzeće koje posluje specifičnom robom (novcem), zbog čega je veći društveni značaj takvog preduzeća u odnosu na druga preduzeća. Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Prva karakteristika banke je transformacija sredstava, pri čemu banka transformiše kratkoročniju depozitnu pasivu u dugoročniju aktivu. Druga bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija tražilaca zajmova. To znači da se banka pojavljuje kao procenjivač kreditnog rizika u ime deponenta čija sredstva banka plasira. Treća karakteristika je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloživi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.

Četvrta osobenost banke je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni finansijski instrumenti koji sadrže: kamatnu stopu, rok dospeća, pokriće... Podela banaka Zavisno od poslovne aktivnosti i sadržine konkretnih poslova kojima se neka banka pretežno bavi, moguće je banke razvrstati na više tipova (vrsta), ali su sledeći tipovi bankarskih i drugih finansijskih institucija najčešće u okviru bankarskog poslovanja: • • • • • • • •

Centralna ili emisiona banka Depozitne banke (komercijalne banke) Univerzalne banke (komercijalne banke) Specijalizovane i granske banke, Poslovne banke, Štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe Ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.), Međunarodne i regionalne banke i međusobne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema: •

Ročnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave odobravanjem kratkoročnih, srednjoročnih dugoročnih ili investicionih kredita, • Pravnoj formi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili jednovlasničke banke, banke u vidu društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga i u vidu javno-pravnih ustanova, • Regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne), oblasne (regionalne) i savezne banke Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-monetarnu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka. Centralna i emisiona banka prema svom poslovnom obeležju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovornost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlašćenja koje država zakonom prenosi na nju kao monetarnu instituciju te države. Osnovno pravo ove centralno monetarne institucije jeste da određuje ukupnost odnosa u kreditnomonetarnoj sferi države. Stoga, ovakva institucija ima obeležje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost određenoj državi ističe u njenom nazivu. Depozitne (komercijalne) banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primamnim poslom da pribavljaju sredstva i depozita i uloga na štednju, i da ih usmeravaju za određene komercijalne aranžmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodna banka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetarne i devizne politike. Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su: • Devizni, devizno-valutni i menjački poslovi • Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao),

• • • •

Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti, Kupovanje i prodaja hartija od vrednosti, Izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao): Poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).

Univerzalne banke (banke opšteg tipa) bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod ovih banaka depozitni posao predstavlja primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u određenoj veličini. Specijalizovane i granske banke bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obeležjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koj se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskim poslovima. Slično specijalizovanim bankama i granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnu grupaciju preduzeća ili njihovo udruženje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obično poznaju po atributima: „investiciona“, „privredna“, „izvozna“ i sl. Poslovne banke se, po pravilu, razvijaju u zemljama tržišne ekonomije i najčešće se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom. Štedno-kreditne organizacije po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novčanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje će obavljati štedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju: • • • •

Poštanska štedionica, Štedionica, Štedno-kreditna organizacija i Štedno-kreditna zadruga.

Poštanska štedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnih novčanih sredstava stanovništva, njihovog čuvanja i kasnijih vraćanja kao štednih uloga. Poštanska štedionica obavlja sledeće poslove: • • • • • • • •

Prikuplja dinarske i devizne štedne uloge fizičkih lica, vodi tekuće račune, žiro račune i devizne račune fizičkih lica i obavlja platni promet za fizička lica, Daje kredite, Izdaje hartije od vrednosti i novčane kartice (emisioni posao), Kupuje i prodaje hartije od vrednosti, Čuva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima, Otkupljuje bankarske i putničke čekove, Naplaćuje hartije od vrednosti u drugim zemljama, Obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Štedionica se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne štedne uloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizičkim licima koja za tim imaju potrebu. Štedno-kreditnu organizaciju mogu da osnuju pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i usluga, i međusobno su povezana u privređivanju. Štedno-kreditna organizacija obavlja sledeće poslove: • • • •

Prikuplja sredstva za finansiranje prometa određene robe i usluga u okviru delatnosti njenih osnivača, Prikuplja dinarske štedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licima koje su je osnovale Daje i uzima kredite za račun njenih osnivača, Obavlja platni promet u skladu sa zakonom.

Štedno-kreditnu zadrugu mogu da osnuju zemljoradničke, zanatske, stambene i druge zadruge, kao i pravna i fizička lica – članovi zadruga. Poslovi Štedno-kreditne zadruge su: • • • •

Prikuplja dinarske namenske štedne uloge i depozite fizičkih lica, Daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivača, Obavlja platni promet u skladu sa zakonom, Obavlja određene bankarske poslove predviđene saveznim zakonom

Ostale bankarske i finansijske institucije su usko specijalizovane institucije, čija je zajednička karakteristika da raspolažu, koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na finansijskom tržištu. Ove institucije, iako nemaju odlučujuću funkciju u finansijskom mehanizmu jedne države, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovištvu. Među ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti: • • • • • • • •

Novčane i robne berze, Stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem, Fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugi javni i društveni fondovi Ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica, Poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, Ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa, Ustanove koje se bave forftling i faktoring poslovima, Ostale pomoćne finansijske organizacije (menjačnice, agencije, komisionari, posredničke ustanove i sl.)

Funkcije banke • •

Funkcije kreditnog poslovanja Funkcija novčanog izravnavanja

• •

Uslužna funkcija Preduzetnička funkcija

Funkcije kreditnog posredovanja Prva i najvažnija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako što na jednoj strani banka uzima kredite (od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na štednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita komitentima banke. Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuje po kreditnim poslovima (tzv. negativne i pozitivne ili pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo prihoda, tj. dobiti banke. Funkcija novčanog izravnavanja Svojim posredovanjem banke deluju izravnavajuće između tražilaca novca ne samo u finansijskom već i u prostornom i vremenskom smislu reči. Uslužna funkcija Banka obavlja i raznovrsne uslužne poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dužnika ni u ulozi poverioca već naprosto pruža određene korisne usluge svojim klijentima, kao što su usluge u obavljanju platnog prometa, ali i druge usluge neutralnog karaktera, kao što su: menjački poslovi, poslovi čuvanja poverenog novca (poslovi sa sefovima), kao i funkciju posredovanja u platnom prometu. Preduzetnička funkcija Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih može dodatno da zaradi kao što su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za sopstveni račun itd. Izvori sredstava bankarskog poslovanja Bitan faktor za svaku banku jesu izvori novčanih sredstava. Izvori sredstava čine moć i veličinu banke i pošto tim faktorom banka obezbeđuje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbeđenja potrebnih izvora sredstava, upravo jačanje depozitnog potencijala. Izvori sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i osnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno povećavaju. Izvore sredstava čine: • • • • • • •

Osnivački kapital Akcionarski kapital Depozitni potencijal Krediti uzeti od Narodne banke Krediti uzeti od drugih poslovnih banaka Zaduženja kod nekih većih organizacija Obavezne rezerve poslovne banke

•

Naknade i provizije koje banka naplaćuje za izvršene usluge.

Osnivački kapital je deo uloženog kapitala od strane osnivača da bi banka dobila status poslovne banke. Osnivački kapital je početni kapital neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke određen visinom koju je Narodna banka propisala, a čine je sami kapitala osnivača poslovne banke. Akcionarski kapital čine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke koji su u obavezi da jedan procenat sredstava ulože u akcije. Akcijski kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim finansijskim rezultatom (dobitkom) povlači za sobom određeni iznos dividende. Depozitni potencijal je najvažniji izvor sredstava u radu poslovne banke i svaka banka teži da uveća iznos sredstava. Najveća konkurencija između poslovnih banaka nastaje u samoj borbi deponenata-klijenata. Deponenti mogu biti i pravna i fizička lica.

za veći broj

Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od Narodne banke, druge poslovne banke ili neke jače privredne organizacije. Ovakav način obezbeđenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduženje poslovne banke na određeno vreme, jer mora da plaća kamatu na pozajmljena sredstva, ali na kraći rok može da pomogne poslovanju banke da izađe iz kratkoročne nelikvidnosti. Obavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspolaže kada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolaže. Banka može da obezbedi sredstva tako što će koristiti obaveznu rezervu banke. Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu likvidnost, u slučaju zaduživanja kod NB, kao i u slučaju korišćenja kredita od drugih lica. Depozitni potencijal banaka Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal upravo putem depozita stanovništva i privrede. Zbog toga je i njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala. Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moć banke i najvažniji je izvor sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koje postoje kod deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizička i pravna lica) koji su uključili svoj tekući račun preko poslovne banke. Za banku je veoma važno da je depozitni potencijal što veći, jer se time obezbeđuje veća likvidnost i solventnost na duži rok. Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna, finansijski moćna i likvidna. Interes banke je da dovede što veće i jače depozitare kao što su: energetika, infrastruktura, PTT. Banka je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po viđenju, tako i na oročene depozite, plaća određenu kamatu, i to je tzv. pasivna kamata. Depozitni potencijal se uvećava i naplatom naknade, provizije za izvršene usluge. Strukturu depozitnog potencijala čine: • • •

Depoziti po viđenju pravnih lica Oročeni depoziti Depoziti stanovništva

•

Transakcioni depoziti

Depoziti po viđenju pravnih lica podrazumevaju uključivanje žiro računa pravnih lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne napore uloži i usmeri na to, da prvenstveno kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou društvene zajednice i da su to klijenti sa većim iznosom sredstava na svom žiro računu, i da duže zadržavaju sredstva na svom žiro računu. Deponent je klijent koji je uključio svoj žiro račun kod poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je uključio svoj žiro račun kod poslovne banke, a pored koristi i kredit kod poslovne banke. Oročeni depoziti imaju precizno određeni rok dospeća i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi oročenih depozita postoji mali i veliki oročeni depoziti. Male uglavnom polaže stanovništvo, dok velike drže druge banke, kompanije i oni imaju oblik depozitnih sertifikata. Depoziti stanovništva čine sredstva stanovništva po tekućim računima, dinarska i devizna štednja i oročena dinarska i devizna štednja. Svaka banka je u obavezi da na oročene depozite plaća određenu kamatu (pasivnu). Transakcioni depoziti – kod komercijalnih banaka se nalaze transakcioni računi preduzeća i građana. Na tim računima se nalazi transakcioni novac, odnosno transakcioni depoziti za bezgotovinsko plaćanje. Oni ne nose nikakvu kamatu, jer su najlikvidnija finansijska aktiva. Štedni i oročeni depoziti U strukturi depozitnog potencijala značajno mesto zauzimaju i štedni depoziti. Razlika između štednih i oročenih depozita sastoji se u tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća, dok su kog oročenih depozita ti rokovi precizno utvrđeni. Štedni depoziti su sredstva po viđenju na štednim računima ulagača. Ovi depoziti nemaju rok dospeća i uglavnom su namenjeni širim slojevima stanovništva, koji prihvataju nešto nižu kamatnu stopu u zamenu za mogućnost da sredstva mogu da povuku odmah. Vrste i oblici bankarskih poslova Bankarsko poslovanje obuhvata mnogobrojne poslove. Među najznačajnijim su: • • • • •

Nabavku novčanih sredstava Plasiranje sredstava (davanje kredita) Izdavanje hartija od vrednosti Poslovi platnog prometa (vezani za građane u zemlji i inostranstvu) Ostali poslovi: izdavanje garancija i avaliranje menica.

Prikupljanje novčanih sredstava Bitan element odnosno faktor za banku su upravo izvori sredstava, jer banka prikuplja sva potrebna sredstva i formira neophodni depozitni potencijal.

Komercijalne banke prikupljaju novčana sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal pretežno putem depozita stanovništva i privrede i njihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitnog potencijala. Banka, dakle, prikuplja novčana sredstva od deponenata banke, pravnih lica, čijim se uključivanjem u depozite po viđenju banke, povećava depozitni potencijal banke. Banka prikuplja novčana sredstva i od stanovništva koji nemaju potrebu korišćenja novčanih sredstava a raspolažu njima u velikim iznosima. Sredstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva, naplatom provizije pri izradi ugovora i jednokratnih naknada i provizija za izvršene usluge banke. Plasiranje novčanih sredstava Banke plasiraju svoje raspoložive kreditne potencijale u dva osnovna vida, i to: u vidu zajmova i vrednosnih papira. Proporcija između plasmana u zajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strategije poslovne politike banke. Zajmovi su privlačniji, jer nose veće kamatne stope. Između plasmana banke u zajmove i plasmana u vrednosne papire postoje određene razlike. Vrednosni papiri su nepersonalni i odobravaju se na čisto tržišnom odnosu. Plasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vrši se na osnovu komintentnih odnosa koji postoje iz ranijeg vremenskog perioda, i zajmovi predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke drže do roka njihovog dospeća. Plasirana sredstva kao drugi bitan faktor u funkcionisanju banke polazi od dva bitna sastavna dela, i to: odobravanja i korišćenja kredita. Literatura: 1. 2. 3. 4. 5.

Dr. Krstić Ž Borko, „Bankarstvo“, Prosveta, Niš, 1996. Dr. Ćirović Milutin, „Bankarstvo“, Bridge Company, Beograd, 2001. „Ekonomist“, Beograd, 2003. „Ekonomska politika stabilizacije“, broj 6, Beograd, 1997. Kulić Mirko, Finansijska tržišta, Beograd, 2003. 6. www.finansije.net 7. www.literatura.megatrend-info.com 8. www.ft.com 9. www.scribd.com 10. www.wikipedia.org

Lazar Mihajlović III 1