Banke i bankarski sistem

I Uvod

Pojam Banka potiče od latinske reči banco, koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter). Prve banke se pojavljuju još u ranom srednjem veku. Najpoznatija banka i u isto vreme jedna od prvih institucija te vrste uopšte u srednjem veku, bila je banka Mediči, koju je osnovao Đovani Mediči 1397.godine u Firenci. Banka Svetog Đorđa (Banco di San Giorgio) je osnovana početkom 15. veka u Đenovi u Italiji. Najstarija banka koja još uvek postoji, je banka Monte dei Paschi di Siena, italijanska bnka koja neprekidno posluje od 1472.godine. Pojava banaka je bila vezana za razvoj trgovine, a razvile su se iz zlatara i zalagaonica, koje su u početku služile kao institucije za čuvanje zlata i ostalih dragocenosti građana. Zlatare su za primljenu vrednost (zlata ili neke dragocenosti), izdavali potvrdu, a kasnije pri preuzimanju svog zlata, ulagači su pokazivali svoju priznanicu i uz plaćanje određene naknade dobijali svoje zlato nazad. S vremenom, zlatari su primetili da ne moraju vratiti baš iste komade zlata vlasniku koji im je poverio na čuvanje. Deponenti su pak bili voljni prihvatiti bilo koji komad zlata sve dok je njegova vrednost odgovarala njihovim komadima zlata koje su deponovali. Ova mogućnost izdavanja zlata deponentima različitih komada, davala je slobodu zlatarima da mogu sami pozajmljivati zlato. U periodu kapitalizma ubrzan razvoj proizvodnih snaga uslovio je potrebu razvoja banaka kao institucija, koje se bave mobilizacijom i centralizacijom sredstava kao i njihovim plasmanom. Osnivanjem „Bank of England“ 1694 godine, koja je prva dobila legalno pravo da „kreira novac“ počela je nova era u razvoju bankarstva i banka kao naziv postaje sinonim za specifično preduzeće koje će ući u sve pore društvenog života. U osnivačkoj povelji „Bank of England“ stoji čuvena rečenica: „Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz ničega,“

“Banka je finansijska institucija u kojoj možete pozajmiti novac, samo ako dokažete da vam on nije potreban”. Bob Hope, komičar

1

II Pojam banke i bankarsko poslovanje

1. POJAM I DEFINICIJA BANKE Banka je najznačajnija finansijska organizacija u savremenim tržišnim privredama, koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava iz sfera privrede i stanovništva,a radi plasiranja tih sredstava u vidu kredita zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. Pored toga banke obavljaju i brojne druge finansijske usluge za račun i u ime svojih klijenata. Pojam “banka” potiče od latinske reči “banko” koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Od Hamurabijevog zakonika pa do današnjih dana, od tezge do savremenih poslovnica, banke su razvile u veoma moćne organizacije, koje je trbalo definisati i pravnom regulativom. Banka je: • samostalni privredni i trzisni subjekt • posrednicka inst itucija u transferisanju sredstava izmedju finansiranja suficitarnih i deficitarnih transaktora • institucija koja obavlja sve novcane, depozitne i kreditne transakcije svojih komitenata • institucija koja obavlja svoje funkcije pro fesionalno, organizovano i adaptirano

Slika 1: Banka Engleske

2

U bogatoj literaturi iz oblasti bankarstva mogu se naći brojne definicije banke, one se razlikuju u pojedinostima od zemlje do zemlje, kao i od autora do autora. U ekonomskoj teoriji ne postoji jedinstvena definicija banke. Može se reći da bankarski teoretičari nisu težili formulisanju neke univerzalne definicije banke. Zajedničko im je da banku svrstavaju i definišu kao preduzeće koje u različitim oblicima preuzima tuđ novac koji dalje plasira odnosno pozajmljuje trećim licima a radi ostvarivanja dobiti na razlici između aktivnih i pasivnih kamata. Savremene definicije pojma banke u ekonomskoj teoriji uzimajući u vidu nastanak, razvoj i koncepciju banke, daju sledeću definiciju iste: „Banka je specifičan privredni i tržišni subjekt (sui generis preduzeće), koja, na bazi prenetih ovlašćenja i poverenja, posreduje u trnsferisanju tuđih sredstava (pre svega na kreditnoj osnovi), obavljajući sve novčane, depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora, vršeći pri tome sekundarnu emisiju novca uz ispoljavanje visokog stepena profesionalnosti, organizovanosti i adaptiranosti na promene u društveno-ekonomskom okruženju, što doprinosi maksimizaciji sopstvene mikroekonomije i optimizaciji korišćenja finansijskih sredstava u makroekonomiji.“ U definicijama formalno-pravnog karaktera banka se najčešće definiše kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja (delatnost) ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova. Po drugim definicijama banka se definiše kao preduzeće koje u različitim oblicima prima tuđ novac koji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti, koja se sastoji u razlici između aktivnih i pasivnih kamata, pri čemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ograničen. Ni ovde ne postoji jedinstvena definicija banke. Kao i definicije ekonomsko-pravnog karaktera tako i zakonske definicije nemaju univerzalni karakter već je u pitanju širok spektar definicija. U prvu grupu definicija su one koje banku određuju kao pravna lica koja se mogu osnovati samo uz saglasnost ovlašćenih državnih organa. Kriterijumi za dobijanje saglasnosti su veoma različiti od države do države i zavise od nadležnih organa koji imaju diskreciono pravo da izdaju potrebna odobrenja. U drugu grupu, spadaju definicije koje određuju banku prema predmetu poslovanja. U nemačkom pravu postoji utvrđena lista delatnosti kojima se može baviti jedna banka i to je ključ za njihovo definisanje i određenje. Treća grupa spektra definiše banku na osnovu unapred određenih karakteristika. Ove definicije imaju formalizovan pristup koji stvara određene probleme, iz razloga nemogućnosti razvoja banke.

2. POJAM I DEFINICIJA BANKE U NAŠEM ZAKONODAVSTVU Naše pravo, spada u red malobrojnih zakonodavstava u kojima je banka definisana. Prema Zakonu o bankama, banka je definisana kao akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad od strane Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i

3

kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom. Formalno-pravno definisanje banke na ovaj način ističe nekoliko elementa: • To je privredni subjekt koji se profesionalno bavi bankarskim poslovima • To je akcionarsko društvo i u drugom organizacionom obliku ne može da postoji • To je akcionarsko društvo koje može poslovati samo uz dozvolu za rad izdate od strane Narodne banke Srbije, i • Sedište akcionarskog društva je na teritoriji Republike Srbije Naš Zakon o bankama definiše i pojam strane banke. Pod stranom bankom zakon podrazumeva „pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.“

3. BANKARSKO POSLOVANJE Banke kao finansijske i monetarne institucije imaju osnovni zadatak da plasiraju sredstva za potrebe svojih klijenata, da ta sredstva valorizuju na najbolji mogući način i sa najboljim ekonomskim efektom. Da bi te poslove mogle da obavljaju uz puni ekonomski efekat, moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i investicionog potencijala koji banka iskazuje u svom bilansu poslovanja (stanja). Finansijski potencijal kojim banka raspolaže izrazava volumen ukupnih sredstava koje je banka prikupila kao depozitna sredstva, pribavila iz kreditnih izvora i stekla kao osnovni kapital banke. Tako strukturiran potencijal banke predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. Kako bilans banke uvek mora biti u ravnoteži, to znači da je stanje aktive (plasmana sredstava) bilansa banke uslovljeno volumenom i strukturom izvora sredstava u pasivi bilansa banke. Svaka poslovna ambicija banke da uveća svoje investicione plasmane mora imati uporiste u rastu pasive odnosno finansijskog potencijala banke. Pri tome treba imati u vidu da banka nikada ne moze svoj celokupni finansijski potencijal usmeriti kao raspoloživa sredstva za plasmane (kreditne, investicione…) zbog činjenice da je svaka banka obavezna da izdvoji kao imobilisani deo sredstava obaveznu rezervu koju banke drže na izdvojenom računu kod CB. F=R+I F- finansijski potencijal R- obavezna rezerva I- kreditni potencijal BILANS BANKE

4

AKTIVA Investicioni plasmani Kreditni plasmani Ostali plasmani

PASIVA Trajni kapital Rezerve banke Depoziti Obaveze po zajmovima

Kapital banke je ključni deo u strukturi finansijskog potencijala banke. Raspoloživa depozitna sredstva u potencijalu banke su veoma razlicita prema mobilnosti i dinamici njihovog angažovanja. Otuda se ovi depoziti razvrstavaju na: • depozite po viđenju • oročene i ograničene depozite. 1. DEPOZITI PO VIĐENJU su kratkoročna dnevna sredstva na računu transaktora banke. 2. OROČENI I OGRANIČENI DEPOZITI obuhvataju ona sredstva u potencijalu banke koja su vezana u banci na određeni rok. Ona su najstabilniji i najkvalitetniji deo ukupnih depozita u potencijalu banke. Rast oročenih depozita doprinosi stabilnosti bilansa banke, formiranju osnove za odobravanje investicionih kredita i uravnoteženju ponude i traznje dugoročnih sredstava. Banka takođe pribavlja sredstva putem zaduživanja, od drugih poslovnih banka, ili od centralne banke konkretne zemlje. Multiplikacija novca je jedna od bitnijih funkcija CB. Osnovni načini putem kojih CB usmerava emitovani novac su: • • •

•

KREDITI ZA LIKVIDNOST koje CB odobrava poslovnim bankama. Putem ovih kredita ona omogućava poslovnim bankama da održe svoju likvidnost ali i likvidnost celokupnog bankarskog sistema. KREDITI BANKAMA KOJE CB ODOBRAVA NA OSNOVU HOV. Raspolozive HOV cine potencijal banaka koji se brzo može pretvoriti u depozitni novac, koji bi poslužio kao osnovica za sekundarnu emisiju novca koju obavlja banka. SELEKTIVNI KREDITI IZ PRIMARNE EMISIJE. Njihova osnovna karakreristika je da CB odobrava kredite bankama na osnovu dokumentovanih podloga (dokumentacija o ulaganju u proizvodnju, izvoz, uvoz…) ili na osnovu prethodno odobrenih i plasiranih kredita banaka privrednim subjektima za odredjene namene: za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, za proizvodnju namenjenu izvozu, za podršku izvozu i slično. KREDITI CB DRŽAVI predstavljaju kredite kojima se obezbeđuje pokriće za deficitarno finansiranje budžetskih potreba.

Banka ovako prikupljena sredstva na različite načine. Osnovni bankarski proizvodi su: 1. KREDITNI POSLOVI 2. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM 3. NEKREDITNI POSLOVI

5

KREDITNI POSLOVI Za kredit se često kaze da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede. U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma značajnu funkciju jer omogućava likvidnosti kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povecava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robno-novčanih odnosa na tržištu. Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima. U privrednom životu i finansijskoj praksi najznačajnije funkcije kredita su: • mobilizatorska funkcija • obezbeđenje likvidnosti i stabilnosti privređivanja • regulator ponude i tražnje na tržištu • uticaj na međunarodnu ekonomsku razmenu • kredit kao mobilizator razvoja • kontrolna funkcija kredita u privredi. Krediti mogu biti: • • • • • •

Eskontni krediti Hipotekarni krediti Lombardni krediti Rambusni kredit Kredit po tekućem računu Kredit po osnovu akcepta, avala ili garancija banke

KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM Sa stanovista izvora kreditiranja i namena kreditiranja sa inostranstvom su razvrstani u komercijalne, robne, finansijske i bankarske kredite. KOMERCIJALNI KREDITI podrazumevaju izvoz i uvoz robe i usluga na kredit sa rokom placanja duzim od 60 dana. ROBNI KREDITI su oni koje kreditor odobrava zajmotraziocu radi finansiranja kupovine roba ili usluga. FINANSIJSKI KREDITI se odobravaju zajmotraziocu bez navodjenja namene koriscenja sredstava. BANKARSKI KREDITI su kratkorocni, do 12 meseci, koji se odobravaju sa odredjenom namenom, izmedju strane banke i banke koja je ovlascena za poslove sa inostranstvom. U kredinoj liniji se sukcesivno koristi jedan kredit u toku obavljanja odredjenog posla, s tim sto rok takvog kredita ne moze biti duzi od godinu dana. U praxi zemalja razvijenih trzisnih ekonomija podela izvoznih kredita izvrsena je, polazeci od pravnog statusa zajmodavca u 3 grupe: • krediti dobavljaca (supplier credits)

6

• krediti kupcu (buyer credits) • sluzbeni izvoni krediti (official export credits). KREDITI DOBAVLJACA, koje odobravaju dobavljaci (prodavci ili izvoznici) inostranom kupcu (uvozniku). Ovi se krediti odobravaju na rok otplate od 5 godina. KREDITI KUPCU, koje odobravaju komercijalne banke iz zemlje izvoznice direktno inostranom kupcu (ili njegovoj banci), radi placanja uvoza robe ili usluga poruciocu. Rok otplate je obicno duzi od 5 godina. SLUZBENI IZVOZNI KREDITI odobravaju vlade zemljama svojim izvoznicima ili kupcima. Njihova svrha je beneficiranje uslova kreditiranja izvoza radi postizanja boljeg i konkurentnijeg polozaja na trzistu, a odobravaju se sa rokom duzim od 5 godina. NEKREDITNI POSLOVI BANAKA Grupi nekreditnih poslova kojima se banka sve vise bavi pripadaju: • poslovi forfetinga • poslovi faktoringa • poslovi lizinga • poslovi akceptiranja i avaliranja • poslovi garancija.

Slika 2: Bankarski krediti su nekad jedini način da se dođe do krova nad glavom

7

III Bankarski sistem

1. CENTRALNO BANKARSTVO Centralna banka sa posebnog mesta u bankarskom i kreditnom sistemu radi na usklađivanju ovih sistema, emituje novac, sprovodi mere za očuvanje njegove vrednosti i obavlja niz aktivnosti koje su od javnog interesa. Ona je: o emisiona ustanova o rezervna banka o centralna banka. Prve CB su nastale krajem 17. veka uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa. Do danas su ove institucije formirane u gotovo svim zemljama koje imaju državnu, odnosno monetarnu suverenost. Nalaze se na vrhu bankarskog sistema i u velikoj meri od nje zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema. Aktivnosti CB se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutrašnjem planu): • emisiona funkcija (monopol na štampanje novčanica i izradu kovanog novca) • regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike • uloga bankara države, odnosno Vlade • nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje) • uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema • upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje • upravljanje deviznim kursom nacionalne valute. Na međunarodnom planu, CB uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama (MMF, WB…). Osim ovih osnovnih funkcija, CB u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao sto su razvojna uloga CB, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja. INSTRUMENTI I MERE MONETARNOG REGULISANJA

8

Za sprovođenje određene monetarne politike CB koristi odgovarajuće instrumente monetarnih regulisanja (sredstva i metode) koje CB primenjuje da bi održala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou. Sastav instrumenata može biti veoma različit, ali efekat primene uvek ima istu svrhu: da se obezbedi potrebna količina novca u opticaju, tako da monetarna politika ne bude naglašeno expanzivna, ili strašno restriktivna. CB kvantitativno reguliše kreditni potencijal banaka pomoću dva metoda: • na osnovu stope obaveznih rezervi • regulisanjem kvantuma primarnog novca. U zemljama razvijenih tržišnih ekonomija, CB primenjuju standardizovan izbor instrumenata monetarnih regulisanja koji čine: • obavezna rezerva • rezerva likvidnosti • kreditni poslovi CB • operacije na otvorenom tržištu • politika eskonta, reeskonta i refinansiranja • politika eskontne stope CB • ograničenje plasmana banaka… Sa aspekta načina na koji deluje, instrumenti monetarnog regulisanja se razvrstavaju na direktne i indirektne. DI R E K T N I instrumenti monetarnog regulisanja omogućavaju da CB neposredno postigne cilj intervencije, kao što je slučaj prilikom regulisanja visine kamatnih stopa banaka, ograničenja rasta plasmana (kreditni limiti) banaka i drugih finansijskih institucija. IN D I R E K T N E mere su više zastupljene u uslovima razvijene privrede i finansijskih transakcija zemalja tržišnih ekonomija. Delovanje indirektnih instrumenata monetarnog regulisanja ostvaruje se uticajem kako na tražnju za primarnim novcem tako i uticajem na njegovu ponudu. Najčešće korišćen instrument monetarnog regulisanja u praksi svih CB u svetu jeste mehanizam obaveznih rezervi. Ovom se merom kratkoročno reguliše kreditni potencijal poslovne banke. Regulisanje obaveznih rezervi banaka može se definisati kao mera kojom se poslovne banke obavezuju da deo svog potencijala drže u obliku depozita kod CB. Pored obaveznih rezervi, za monetarno regulisanje je veoma znacajna i politika kreditiranja koju sprovodi CB. Politikom kreditiranja CB interveniše: • prema bankama radi prevazilaženja problema kratkoročne nelikvidnosti • prema državi odobravanjem kredita za pokriće deficita budžeta (tzv. deficitno finansiranje) • u sprovođenju selektivne kreditne politike.

REGULISANJE OBAVEZNE REZERVE BANAKA KOD CB Politika obaveznih rezervi ima zadatak da imobiliše određeni obim likvidnih sredstava banaka. 9

Ona je efikasan instrument kojim se posle ekspanzije kredita iz primarne emisije povlačio višak likvidnih sredstava banaka. Stopa obaveznih rezervi se menjala u zavisnosti od dinamike kreditnog potencijala i stepena likvidnosti bankarskog sistema. Kada se stopa obaveznih rezervi koristi kao direktan instrument monetarnog regulisanja postoji više pristupa: • I – polazi od toga da se stopa obaveznih rezervi primenjuje na transakcione depozite tako da depoziti koji nastaju iz raspodele dohotka nisu predmet obaveze izdavanja obavezne rezerve. • II – polazi od izračunavanja obavezne rezerve po jedinstvenoj stopi na sve depozite banaka i drugih finansijskih institucija. • III – predstavlja kombinaciju prethodna dva. Osnov ove koncepcije čini diferenciranje stopa obaveznih rezervi na različite vrste depozita kod kreditnih institucija.

OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU Kupovina i prodaja HOV na finansijskom tržištu od strane CB poznata je pod imenom politika operacije na otvorenom tržištu. CB prodaje HOV kada proceni da je novčana masa u opticaju previsoka. Ukoliko CB utvrdi da je ugrožena likvidnost poslovnih banaka do te mere da postoje finansijski razlozi koji ograničavaju i koče privrednu aktivnost, onda ona interveniše kupovinom HOV na otvorenom finansijskom tržištu. Prednost te politike nad ostalim je u tome da se lakše primenjuje, nego promena stopa obavezne rezerve ili eskontne stope. Pod operacijom na otvorenom tržištu podrazumeva se metod regulisanja kreditnih potencijala banaka i novčane mase koji CB najčešće primenjuje tako što kupuje ili prodaje državne HOV. Prilikom kupovine vrednosnih papira dolazi do povećanja primarnog novca. U obrnutom slučaju, ako CB prodaje HOV, u njoj se smanjuje količina državnih HOV, dok se na strani pasive smanjuje kvantum primarnog novca.

KREDITI CB POSLOVNIM BANKAMA Jedan od mehanizama koji može primenjivati CB jeste kreditiranje poslovnih banaka od strane CB. Ovo kreditiranje moze biti na selektivnoj ili linearnoj osnovi. Izbor između ova dva kreditiranja zavisi od koncepta finansijskog sistema.

Selektivno kreditiranje Suština ovog mehanizma je u tome da CB za svaku godinu formira selektivni kreditni potencijal, na osnovu kog odobrava kratkoročne kredite poslovnim bankama iz primarne emisije. Izbor namenskih pravaca za odobravanje selektivnih kredita proističe iz prioriteta koji su formulisani u tekućoj ekonomskoj politici zemlje, kao sto su: poljoprivreda, energetika, izvoz… 10

Ovakvi krediti imaju tu komponentu da kamata najčešće ima na sve kredite beneficiranu stopu, što znači da krajnji korisnici ovih kredita plaćaju nižu kamatu od tržišne. Selektivni krediti su atraktivni i za poslovne banke i za njihove krajnje korisnike. Za poslovne banke oni najčešće znače refinansiranje iz primarne emisije. Tražnja za ovom vrstom kredita je uvek znatna, jer je kamatna stopa na ta sredstva uglavnom beneficirana. Politika eskontne stope Politikom eskontne stope na nižem ili višem nivou CB utice na formiranje tražnje za novcem. Istovremeno utiče i na visinu kamatne stope. Povećanjem eskontne stope ona deluje na povećanje kamatnih stopa, čime teži da utiče na smanjenje tražnje kredita, što treba da se odrazi na smirivanje rasta investicija i potrošnje u domaćoj ekonomiji, koje bi se povoljno odrazilo na platni bilans. Glavni smisao ovih interventnih operacija je odbrana vrednosti domaće valute i uticaj na cenu novčanog kapitala. Niska eskontna stopa čini sistem refinansiranja kratkim i neefikasnim da brzo i efikasno regulise novčani opticaj. Kada je niska eskontna stopa, teško se menja stopa refinansiranja, bez obzira na nivo likvidnosti bankarskog sistema. Nivo eskontne stope je u određenom periodu na tako niskom nivou da je ona i po nekoliko puta niža od stope inflacije. Ovakva politika bila je zapravo politika jeftinog novca, što je rezultiralo pritiscima na CB da proširi namene korišćenja primarnog novca. To se pre svega odnosi na deficitarno finansiranje država iz primarne emisije. Za uspešno funkcionisanje CB bitno je pitanje načina organizacije i upravljanja CB. Odluke i mere u oblasti monetarno-kreditne politike se moraju sprovoditi brzo i efikasno ali je neophodno i praćenje njihovog efekta, što znači da mora postojati povratna informacija. U gotovo svim zemljama upravljanje CB je povereno g u v e r n e r u , koji ovu instituciju predstavlja i u javnosti.

Slika 3: Narodna banka Srbije

11

IV Zaključak Pojava banaka je bila vezana za razvoj trgovine, a razvile su se iz zlatara i zalagaonica, koje su u početku služile kao institucije za čuvanje zlata i ostalih dragocenosti građan U periodu kapitalizma ubrzan razvoj proizvodnih snaga uslovio je potrebu razvoja banaka kao institucija, koje se bave mobilizacijom i centralizacijom sredstava kao i njihovim plasmanom Osnivanjem „Bank of England“ 1694 godine, koja je prva dobila legalno pravo da „kreira novac“ počela je nova era u razvoju bankarstva Banka je inače najznačajnija finansijska organizacija u savremenim tržišnim privredama, koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava iz sfera privrede i stanovništva,a radi plasiranja tih sredstava u vidu kredita zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. Pored toga banke obavljaju i brojne druge finansijske usluge za račun i u ime svojih klijenata. Banke kao finansijske i monetarne institucije imaju osnovni zadatak da plasiraju sredstva za potrebe svojih klijenata, da ta sredstva valorizuju na najbolji mogući način i sa najboljim ekonomskim efektom. Da bi te poslove mogle da obavljaju uz puni ekonomski efekat, moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i investicionog potencijala koji banka iskazuje u svom bilansu poslovanja (stanja). Finansijski potencijal kojim banka raspolaže izrazava volumen ukupnih sredstava koje je banka prikupila kao depozitna sredstva, pribavila iz kreditnih izvora i stekla kao osnovni kapital banke. Banka ovako prikupljena sredstva na različite načine. Osnovni bankarski poslovi su kreditni, nekreditni i poslovi sa inostranstvom. Centralna banka sa posebnog mesta u bankarskom i kreditnom sistemu radi na usklađivanju ovih sistema, emituje novac, sprovodi mere za očuvanje njegove vrednosti i obavlja niz aktivnosti koje su od javnog interesa.

12

Ona je: emisiona ustanova, rezervna banka, centralna banka. Centralna banka radi na postizanju ciljeva od interesa za celu privredu – održava likvidnost makrosistema, sprečava masovna bankrotsva banaka, visoku nezaposlenost..., i uz to nije profitna institucija. Najznačajnije dve funkcije CB savremenih sistema su: - vođenje monetarne politike – kontrola ponude novca - regulisanje normalnog funkcionisanja finansijskog i bankarskog sistema. Najvažniji cilj monetarne politike CB (pored ekonomskog rasta, ostvarivanja pune zaposlenosti, uravnotežavanja platnog bilansa) je stabilnost cena, koja se postiže kroz održavanje unutrašnje i spoljne monetarne ravnoteže. Da bi uspešno sprovodila svoje mere i politiku, CB mora biti samostalna i nezavisna, što je i direktno povezano sa stabilnošću novca i privrede. CB mogu biti: - zavisne – ako izvršavaju odluke ministarstva finansija, što je propisano zakonom. - nezavisne – aktivna pozicija o pitanjima iz sopstvene nadležnosti. Nezavisnost se mora shvatiti, naravno, uslovno!

Literatura:

Đukić, Đ.: Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Dr Aleksandar Živković, Dr Rade Stankić i Dr Borko Krstić: Bankarsko poslovanje i platni promet Đukić, Đ.: Centralna banka i finansijski sistem,

Peter S. Rose, Sylvia C. Hudgins: Bankarski menadžment i finansijske usluge Dr Milutin Ćirović: Bankarstvo www.wikipedia.com

13