Bankarsko poslovanje-rad.doc

Diplomski Rad Tema: PLATNI PROMET I INOVACIJE U POSLOVANJU

S A D R Ž A J:

2

1.0. 2.0.

FUNKCIJA I POSLOVI PLATNOG PROMETA BANKE KAO NOSIOCI FUNKCIJE PLATNOG PROMETA DUŽNIČKI NASUPROT POVERILAČKIM

3.0. 4.0. 4.1. 5.0. 5.1. 5.1.1. 5.1.2. 5.1.3. 5.1.4. 5.1.5. 5.2. 6.0. 7.0. 8.0. 9.0. 9.1. 9.2. 10.0. 11.0. 12.0.

INSTRUMENTIMA PLAĆANJA BRUTO NASUPROT NETO OBRAČUNU RTGS Sistemi INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA Instrumenti platnog prometa u zemlji Menica Akreditiv Cirkularno pismo Ček Garancije Platni promet sa inostranstvom PLATNE KARTICE ELEKTRONSKI NAČIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA OGRANIČENE MOGUĆNOSTI ZLOUPOTREBA ELEKTRONSKA BANKA KOMERCIJALNE BANKE AD BG Web E Bank za građane SMS Servis ZAKLJUČAK LITERATURA PRILOZI

3 5 8 9 10 12 13 18 19 19 20 20 22 25 29 33 35 36 37 39 40 41

1.0.Funkcija i poslovi platnog prometa Platni promet čine sva plaćanja u novcu (gotovinska i bezgotovinska) između domaćih lica (pravnih i fizičkih) i između domaćih i stranih lica, koja se vrše radi izmirivanja finansijskih obaveza. U prvom slučaju radi se o unutrašnjem platnom prometu - platni promet u zemlji, a u drugom slučaju o platnom prometu sa inostranstvom . Organizovani platni promet u zemlji obuhvata sva novčana plaćanja između domaćih pravnih i fizičkih lica - učesnika u platnom prometu, koja se obavljaju

3

preko računa koji se vode kod zakonom ovlašćenih institucija - nosilac platnog prometa u zemlji. Društveno organizovani platni promet u zemlji obuhvata: prijem naloga za plaćanje sa računa; kontrolu ispravnosti naloga za plaćanje; izvršavanje naloga za plaćanje, odnosno transfer sredstava sa računa na račun; obaveštavanje učesnika u platnom prometu o izvršenom plaćanju. Platni promet koji se ne obavlja preko računa i u kojem učestvuju samo fizička lica, ne spada u kategoriju društveno organizovanog platnog prometa. Platni promet se javlja kao odgovarajući novčani odnos, novčano plaćanje između dva fizička ili pravna lica, ili mešovito, od kojih jedno izmiruje obaveze, a drugo naplaćuje svoja potraživanja. S obzirom na način na koji se odvija, platni promet može biti: neposredan, između isplatioca i primaoca sredstava, posredan, posredstvom odgovarajuće bankarske ili finansijske institucije. Neposredno obavljanje

platnog

prometa

više

je

zastupljeno

između

građanskih lica, dok posredno obavljanje platnog prometa preovlađuje u odnosima plaćanja između pravnih subjekata. Može se reći da se platni promet u savremenim uslovima poslovanja gotovo ne može ostvariti bez posredničke uloge finansijskih institucija, pre svega banaka i bankarskih organizacija. Funkcija platnog prometa realizuje s e pomoću odgovarajućeg oblika novca. Tu funkciju

obavljaju: a) gotov

novac,

b) surogati

novac,

c) žiralni ili

bezgotovinski novac. U zavisnosti od navedenih oblika novca, i platni promet se može obavljati kao:

4

gotovinski platni promet, bezgotovinski platni promet.

Gotovinski platni promet se ostvaruje u relativno skromnim

razmerama,

opet najviše u odnosima između građanskih lica, ili za sitne uplate i isplate pravnih i društvenih subjekata.

Prenosivi, bezgotovinski način plaćanja obavlja se virmanski, prenosom sredstava na osnovu naloga sa računa jednog na račun drugog korisnika sredstava. U praksi preovlađuje virmanski način plaćanja. Sa stanovišta

domicila subjekta platnog prometa koji u njemu učestvuju

razlikujemo: a) platni promet u zemlji, ako su oba korisnika sredstava, učesnika u platnom prometu, unutar zemlje, b) platni promet sa inostranstvom, ako domaći korisnik sredstava ima poslovni odnos, a pri tome plaćanja sa partnerom iz druge zemlje. Sve obaveze, prava i poslovi koji su zaključeni u domicilnom privrednom prostoru izražavaju se samo u dinarima. Platni promet na području Srbije obavlja se prema jedinstvenim načelima, čiju podlogu čine elementi jedinstvenosti privrednog sistema, kao što su: jedinstveno tržište robe, jedinstvena valuta, jedinstveni devizni i kreditno-monetarni sistem i dr. Osnovni subjekti platnog prometa su fizička i pravna lica koja stupaju u određene finansijske odnose, plaćanja i naplate, bez obzira na osnove uspostavljanja tih odnosa. Nosioci platnog prometa su: Zavod za obračun i plaćanja, sa svojim centralama, filijalama, ekspoziturama i poslovnicama, zatim bankarske organizacije i

5

pošte. Narodna banka Jugoslavije obavlja posebno deo funkcije platnog prometa sa inostranstvom, za svoje potrebe i za potrebe države. Krajem devedesetih godina, bankarski sektori u Srbiji i Crnoj Gori su bili praktično u stanju kolapsa, sa visoko negativnim kapitalom i aktivom u kojoj su dominirali zajmovi u docni. Takođe, veliko opterećenje predstavljalo je i ogromno nepoverenje stanovništva. U to vreme bilo je '' normalno '' da se u finansijskim transakcijama zaobilaze banke i prednost su imali koferi puni gotovine, odnosno razni oblici uzajamnog prebijanja obaveza. U 2001. godini izvršene su krupne promene u bankarskom sistemu, čemu je prethodilo definisanje strategije rekonstrukcije bankarskog sistema. Banke su klasifikovane u četiri grupe : 1.zdrave banke 2.banke kojima je potrebna dokapitalizacija 3.banke u kojima je nužno prestruktuiranje i zbog toga se nalaze pod

upravom Agencije federacije za sanaciju

banaka 4.banke nad kojima je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja.1 Budući da su nedostajala sredstva za dokapitalizaciju bankarskog sektora, NBJ i Vlada su preduzele hrabar korak zatvaranjem četiri najveće banke, a šest meseci pre toga 19 banaka je već bilo zatvoreno, dok je 17 banaka bilo podstaknuto na spajanje. Krajem 2001. godine, u Srbiji je poslovalo 49 banaka, a ostalim bankama su dati čvrsti rokovi do kada moraju početi da se pridržavaju prudencijalnih normi. U toku 2002. godine testirani su softveri za uključenje banaka u jedinstvenu mrežu nosilaca platnog prometa i za međubankarski kliring i obračun preko jednog klirinškog obračunskog centra. Uporedo sa aktivnostima na prenošenju platnog prometa u banke urađen je i predlog nove organizacione i funkcionalne transformacije Zavoda za obračun i plaćanja.2 1

Dušan Vujović, Dušan Pavlović i Mirosinka Dinkić, ( 2002 ) '' G17 bilten broj 1, specijalno izdanje '', Političke i ekonomske procene i prognoze, Beograd 2002.god. 2 Narodna banka Jugoslavije, ( 2002,april ) '' Ekonomski pregled ''

6

U sklopu reforme finansijskog sistema izvršena je i transformacija sistema platnog prometa, kojom su poslovne banke dobile značajnu ulogu u njegovom faktičkom sprovođenju. Svi učesnici platnog prometa bili su, po Zakonu, dužni da nove račune, koje karakteriše nova struktura, za obavljanje poslova platnog prometa otvore kod svoje depozitne ili druge banke do 1. januara 2003. godine, odnosno do datuma faktičkog prebacivanja platnog prometa u poslovne banke. Početkom januara 2003. godine realizovan je jedan od najvećih sistemskih projekata u našoj zemlji – platni promet je iz Zavoda za obračun i plaćanja prenet u poslovne banke. Za realizaciju takvog projekta u svetu je obično potrebno više od dve godine priprema, dok su kod nas te pripreme izvedene za samo pet meseci, bez većih poteškoća u finansijskoj sferi. Međunarodni monetarni fond je u svom izveštaju iz maja 2003. godine ocenio da je: »Prenos platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanja u poslovne banke, u januaru 2003. godine, važna prekretnica u finansijskom razvoju Srbije. Infrastruktura platnog prometa Narodne banke Srbije sada je uporediva sa najboljim centralnim bankama u Evropi. Prelazak na moderan sistem plaćanja, koji je obavljen u jednom danu, bio je neverovatan u tome što je postignut za samo pet meseci priprema.» Sektor za platni sistem je novi organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji, od 6. januara 2003. godine, obavlja poslove platnog prometa, a lociran je u Beogradu, u Pop-Lukinoj ulici br. 7-9. Sektor se sastoji iz tri odeljenja: Odeljenja za operativne poslove platnog sistema, Odeljenja za nadgledanje platnog sistema i Odeljenja za metodologiju, razvoj i upravljanje rizikom. 2.0.Banke kao nosioci funkcije platnog prometa Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, koji predstavljaju osnovnu delatnost banaka, poslovi platnog prometa koji obavljaju banke pripadaju uglavnom grupi neutralnih bankarskih poslova. Banka ima ulogu posrednika, kada za račun svojih klijenata obavlja plaćanje prema njihovim nalozima.

7

Sa sektorom stanovništva banke u domenu platnog prometa obavljaju poslove: vođenja žiro i tekućih računa građana, računa štednje i računa kredita, kao i prometa i evidencije promena po tim računima. Promene na ovim računima - uplate i isplate po žiro, tekućim i štednim računima stanovništva, kao i isplate i otplate kredita - obavljaju se instrumentima platnog prometa. Osim poslova platnog prometa za stanovništvo, banke obavljaju značajan deo platnog prometa i sa pravnim licima korisnicima sredstava: osnivačima banke, deponentima, komitentima. Učesnici platnog prometa mogu kod banke (banaka) otvarati i voditi i račune za plaćanje u stranoj valuti, a dozvoljena im je i mogućnost više od jednog računa u jednoj banci, odnosno više računa kod različitih banaka. Narodna banka propisuje uslov i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banaka, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa. Banka račune učesnika u platnom prometu otvara na osnovu pismenog zahteva za otvaranje računa koji sadrži sve neophodne podatke o budućem imaocu računa: naziv podnosioca zahteva, mesto - sedište, adresu, telefon, predmet poslovanja - delatnost, matični broj podnosioca zahteva, pečat i potpis ovlašćenog za zastupanje. Uz zahtev za otvaranje i vođenje računa neophodno je priložiti svu potrebnu dokumentaciju kojom se nedvosmisleno dokazuje istinitost podataka iz zahteva i koji služe za jednoznačnu identifikaciju imaoca računa kao učesnika u platnom prometu. Ovo je važno, pre svega radi identifikovanja računa učesnika u platnom prometu koji se vode kod različitih banaka, s obzirom da je u tom slučaju

8

Centralni registar račune Narodne banke jedini način identifikovanja računa učesnika platnog prometa. Komercijalna banka pruža mogućnost obavljanja najsigurnijeg, najeftinijeg i najefikasnijeg domaćeg platnog prometa. Nudi najpovoljnije tarife za te usluge. Za one koji se odluče da posluju iz fotelje, putem e-bankinga Komercijalne banke, usluge platnog prometa niže su od redovnih za dodatnih 15%. U obavljanju novog platnog prometa vam komercijalna banka, ad Beograd obezbeđuje: otvaranje jednog ili više računa u ekspozituri Banke koju izaberete, ispostavljanje naloga za plaćanje na bilo kom šalteru Banke, izvršenje naloga u internom bankarskom plaćanju istog momenta kada je plaćanje izvršeno, izvršenje naloga u medjubankarskom transferu odmah po odobravanju sredstava na račun banke u medjubankarskom transferu, dostavljanje izveštaja o promenama na računu, elektronski ili na šalteru banke, tajnost računa i sredstava na tekućem računu.3

3.0.Dužnički nasuprot poverilačkim instrumentima plaćanja Saglasno pozitivnim zakonskim propisima transakcije plaćanja u okviru platnog prometa mogu biti u obliku : 1. transfera odobrenja (transfer dužnikovim nalogom) 2.transfera zaduženja (transfer poveriočevim nalogom) Bez obzira o kojem se transferu plaćanja radilo, transakciju plaćanja inicira nalogodavac podnošenjem poslovnoj banci naloga da izvrši dotičnu transakciju. Kod transfera odobrenja inicijator je dužnik, koji daje nalog za plaćanje i instrukciju 3

Otvaranje računa kod Komercijalne banke ad Beograd, videti u prilogu.

9

svojoj banci da sa njegovog računa izvrši transfer sredstava na račun poverioca. Kod transfera zaduženja inicijator je poverilac koji, na osnovu ovlašćenja dužnika daje instrukciju svojoj poslovnoj banci da naplati sredstva sa računa dužnika. Računi dužnika i poverioca mogu biti u istoj poslovnoj banci ili mogu biti u dve različite poslovne banke. U slučajevima kada su računi dužnika i poverioca u istoj poslovnoj banci, tada se radi o internom transferu plaćanja. U ovom slučaju transakcija plaćanja se obavlja tako što poslovna banka zadužuje račun dužnika i istovremeno odobrava račun poverioca. Kod internog transfera plaćanja prisutna su tri subjekta: (1) nalogodavac

(dužnik), (2) primalac

(poverilac),

(3) poslovna

banka

(inicijalna i odredišna banka). U slučajevima kada su računi dužnika i poverioca u različitim poslovnim bankama, tada se radi o međubankarskom transferu plaćanja. U ovim slučajevima transakcija plaćanja se obavlja, tako što poslovna banka poverilac daje nalog da se naplate sredstva sa računa dužnika, a banka dužnika daje nalog da se izvrši transfer sredstava sa njegovog računa na račun poverioca. Kod međubankarskog transfera prisutna su četiri učesnika: (1) nalogodavac (dužnik), (2) primalac (poverilac), (3) inicijalna banka, (4) odredišna banka. Za dužnika je karakteristično da u transferu zaduženja može opozvati svoje ovlašćenje koje je dao poveriocu kao nalogodavcu. Opoziv će biti punovažan, ukoliko se o istom obavesti poslovna banka dužnika i to pre izvršenja transakcije plaćanja. Dakle poslovna banka dužnika je u takvim slučajevima obavezna da odbije nalog za plaćanje poslat od strane poverioca. Dužnik čiji je račun zadužen, a da pri tome od strane njega nije data saglasnost, ima pravo da stavi pismeni prigovor u roku od tri dana od dana saznanja o zaduženju njegovog računa. Transfer odobrenja se smatra izvršenim kada se izvrši plaćanje od strane inicijalne

banke

(banke

dužnika) kao

nalogodavca ka

odredišnoj banci (banka

poverioca). Ako je u pitanju interni transfer odobrenja, plaćanje se smatra izvršenim kada banka zaduži račun nalogodavca (dužnika) sa iznosom koji se nalazi u nalogu za plaćanje. Ako je u pitanju međubankarski transfer odobrenja, plaćanje je izvršeno odredišnoj banci kada se izvrši međubankarski obračun između inicijalne banke i odredišne banke. Plaćanje poveriocu se vrši odobravanjem njegovog računa, i to najkasnije narednog bankarskog dana, posle dana izvršenja transfera odobrenja.

10

Ukoliko primalac sredstava (poverilac) i njegov račun nisu adekvatno identifikovani u nalogu za plaćanje (čiji je primalac odredišna banka), tada je odredišna banka dužna da odbije dotični nalog za plaćanje i da o istom obavesti pošiljaoca (dužnika i njegovu inicijalnu banku). Dužnički nalozi/transferi ili (žiro plaćanja) – posebna prednost dužničkih naloga ogleda se u tome što primalac ne mora da vodi brigu o dužnikovoj verodostojnosti jer po definiciji dužnički transfer/nalog ne može biti bez odobrenja dužnikove banke, što znači da njegov račun u banci mora biti najpre odobren. Direktni poverilački transfer – jesu oni sa unapred datim ovlašćenjima od strane dužnika/platca koji daje dozvolu svojoj banci da zaduži njegov račun po osnovu instrukcija koje inicira poverilac. Ovaj instrument je specijalno namenjen da olakša povratno plaćanje i kao tajni nalog pogodan je za automatizaciju. Pretpostavimo da dužnik/platac daje direktno nalog za plaćanje svojoj banci da na račun primaoca tj. njegove banke dostavi naznačeni iznos sredstava. U gornjem delu dijagrama dva ilustrovano je da se u ovom slučaju kao instrument platnog prometa koristi dužnikov (virmanski) nalog. Gornji deo dijagrama ilustruje (isprekidanom linijom) kretanje instrumenta plaćanja koje se ostvaruje u istom smeru kao i kretanje sredstava sa računa platca tj. kod njegove banke na račun primaoca kod njegove banke. U donjem delu dijagrama pošiljalac najpre daje instrument primaocu lično, što još uvek ne predstavlja iniciranje plaćanja odnosno nije nalog za plaćanje/naplatu.

4

Slika br.1.

4

Bjelica dr Vojin,Bankarstvo-teorija i praksa,Novi Sad,2001.g

11

Neophodno je ukazati i na način na koji se banke međusobno obračunavaju, kako bi operacije bezgotovinskog plaćanja na kraju za rezultat imale zaduženje računa korisnika sredstava. Ovaj proces predstavlja suštinu i glavni deo sistema platnog prometa. 5

Slika br.2.

U savremenim razvijenim platnim sistemima banke preferiraju da međusobne račune drže kod treće strane, kod neke vrste agencije, odnosno institucije za kliring i obračun. Klirinške institucije mogu biti sasvim odvojene i samostalne, ali sito tako institucija za kliring može biti neka komercijalna banka ili što je najčešće i slučaj Centralna banka.

5

Bjelica dr Vojin,Bankarstvo-teorija i praksa,Novi Sad,2001.g

12

4.0.Bruto nasuprot neto obračunu Međubankarska poravnanja moguće je sprovoditi na dva načina, kroz bruto ili neto obračun. U bruto obračunu u realnom vremenu (Real Time 6 Gross Settlement ili RTGS) svaki nalog za plaćanje se prenosi iz banke u Centralnu banku i pojedinačno obračunava između banke platca/dužnika i banke primaoca / poverioca sredstava. 7

Slika br.3.

Suprotno tome u neto obračunu broj obračunskih pozicija se redukuje kroz proces saldiranja izlaznih i ulaznih plaćanja pre nego što se izvrši međusobni obračun. Bilateralni aranžman podrazumeva postojanje uzajamnih računa banaka preko kojih su vršena prebijanja međusobnih potraživanja. Postoje dva vida neto međubankarskog obračuna, bilateralni i multilateralni. Kada je u pitanju multilateralni neto međubankarski obračun, svaka banka u sistemu izravnava svoje ukupne pozicije sa drugim bankama, članicama sistema. U prvom slučaju, kao što pokazuje dijagram, podrazumeva se izravnavanje (kliring) bilateralnih potraživanja i obaveza svakog para banaka. To znači da će banka imati tri odvojene bilateralne pozicije u odnosima sa ostalim bankama, članicama sistema. Moguće su tri pozicije: neto plaćanje, neto primanje i nulta neto pozicija. 8

Slika br.4.

6

Real Time predstavlja sposobnost kompjuterskog sistema da kontinuirano prima spoljne podatke o promenama, da brzo i masovno obrađuje primljene podatke i da obezbeđuje rezultate koji utiču na njihove izvore tj. da obezbeđuje povratne informacije 7 Bjelica dr Vojin,Bankarstvo-teorija i praksa,Novi Sad,2001.g. 8 Bjelica dr Vojin,Bankarstvo-teorija i praksa,Novi Sad,2001.g.

13

Domaći platni promet obuhvata međubankarski platni promet – koji se obavlja između učesnika u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije, i interni platni promet – koji se obavlja između klijenata koji imaju otvorene račune kod iste banke. RTGS sistem (obračun u realnom vremenu po bruto principu) podrazumeva prijem i izvršavanje pojedinačnih naloga za plaćanje banaka u najkraćem mogućem vremenu od momenta njihovog prijema – i to do visine pokrića na računu. Pod kliringom, tj. neto obračunom, podrazumeva se prijem pojedinačnih naloga za plaćanje, ili grupa naloga za plaćanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinačnih naloga, radi obračuna multilateralnih neto iznosa na obračunskim računima. Nakon toga, za svakog učesnika u kliringu utvrđuje se neto pozicija, čije se poravnanje vrši preko njegovog žiro-računa. Učesnici u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mrežu Narodne banke Srbije.

5.0.Instrumenti platnog prometa

Instrumenti platnog prometa se najčešće razvrstavaju prema mestu i učesnicima u platnom prometu. Polazeći sa tog stanovišta razlikujemo: 1. Instrumente platnog prometa u zemlji, 2. Instrumente platnog prometa sa inostranstvom.

14

5.1.Instrumenti platnog prometa u zemlji Platni promet u zemlji obavlja se na jedinstvenim načelima:; saglasno tome uvedeni su u upotrebu i jedno obrazovni instrumenti platnog prometa. Definisani obrasci platnog prometa u zemlji svoju ulogu instrumenata dobijaju tek njihovom realnom funkcijom u tokovima platnog prometa. Zakonom o platnom prometu propisani su: oblici, sadržina i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, putem kojih se vrše plaćanje ili naplate sa računa klijenata banke. Instrumenti platnog prometa mogu se podeliti na: U zavisnosti

od

načina

plaćanja,

gotovinskog

ili

bezgotovinskog,

razlikujemo instrumente platnog prometa u zemlji koji su u upotrebi za te oblike plaćanja: 1. gotovinske instrumente plaćanja, 2. bezgotovinske instrumente plaćanja, Posebna grupa instrumenata unutrašnjeg platnog prometa su: 3. posebni (specijalni) instrumenti plaćanja. 1.Gotovinski instrumenti platnog prometa odnose se na: a) nalog za uplatu novčanih sredstava, b) nalog za isplatu novčanih sredstava. 2.Bezgotovinski instrumenti platnog prometa odnose se na: a) nalog za prenos, b) nalog za naplatu novčanih sredstava. Nalog za uplatu kao gotovinski instrument platnog prometa koristi se za uplatu gotovog novca u korist računa klijenta, a to je najčešće slučaj uplata: dnevnog pazara, naplate obaveza u gotovom, kao i drugih gotovinskih uplata u korist računa. Nalog za isplatu kao gotovinski instrument platnog prometa koristi se za podizanje

gotovog

novca

sa

računa dotičnog

15

klijenta. Dakle,

primenom

ovog

instrumenta klijent na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu nekom drugom klijentu, koji je primaoc novčanih sredstava. Nalog za prenos kao bezgotovinski instrument platnog prometa koristi se u slučajevima, kada dužnik daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovog računa prenese novčana sredstva u korist računa poverioca. U ovom slučaju se radi o prenosu novčanih sredstava između dva poslovna računa. Moguća je i varijanta, kada se vrši evidentiranje istog iznosa novčanih sredstava na teret i u korist istog poslovnog računa, zatim po osnovu izmirenja međusobnih novčanih obaveza što je slučaj asignacije, cesije i kompenzacije). Nalog za naplatu kao bezgotovinski instrument platnog prometa koristi se kada poverilac (saglasno ovlašćenju dužnika) daje nalog da se izvrši naplata novčanih sredstava sa računa dužnika. Da bi se ovakav nalog mogao sprovesti, neophodno je da postoji pismeno ovlašćenje o istom, koje dužnik daje svojoj poslovnoj banci i svom poveriocu. Ovlašćenje sadrži osnovne podatke

o dužniku koji se odnose na. Naziv,

sedište, matični broj, poreski broj, broj tekućeg računa, banku kod koje je otvoren dotični račun, iznos potraživanja, rok dospeća potraživanja i pečat i potpis ovlašćenog lica dužnika i poverioca. Nalog za uplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje, koji ima crne linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak, overen od strane banke, vraća se uplatiocu gotovog novca. Drugi primerak ostaje banci kao dokument na osnovu koga je izvršena dotična uplata. Nalog za isplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje, koji ima crvene linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak se vraća isplatiocu, a drugi ostaje u banci kao dokument na osnovu koga je izvršena isplata. Nalog za prenos štampa se na papiru bele boje, koji ima crne linije. Sastoji se iz dva primerka. Nalog sli da bi se

izvršio prenos sredstava sa računa

dužnika na račun poverioca (zadužuje se račun dužnika i odobrava se račun poverioca). Nalog može da služi i za zaduženje jednog poslovnog računa i odobrenje drugog poslovnog računa kod istog klijenta, kao i za zaduženje i odobrenje istog poslovnog računa za isti iznos.

16

Nalog za naplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje, koji ima crvene linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak se od strane banke vraća poveriocu i služi kao dokument da je banka primila nalog za naplatu. Drugi primerak ostaje kod banke i služi

kao dokument na osnovu koga je izvršena

naplata (zaduženje računa dužnika i odobrenje računa poverioca). Nalozi moraju biti pravilno popunjeni da

bi bili prihvaćeni od strane

učesnika i nosioca platnog prometa. Instrumente platnog prometa potpisuju ovlašćena lica koja treba da imaju deponovane potpise kod poslovne banke kod koje se vodi njihov račun. Pored potpisa, na instrumente platnog prometa treba staviti: pečat nalogodavca, koji je takođe deponovan u dotičnoj poslovnoj banci. Sve šira upotreba elektronsih naloga, odnosno elektronskih bankarskih usluga dovodi do nužnosti razvoja jake komunikacione infrastrukture od strane države na čijoj se teritoriji platni promet sprovodi, kao i do nužnosti razvoja sistema za pružanje elektronskih usluga samih banaka, što sa sobom nosi, ne malu cenu. Opravdano je postaviti pitanje, da li ovakvo dodatno opterećenje ionako slabo i nerazvijeno bankarskom, a i privrednom sistemu uopšte, bilo neophodno? Odnosno, s obzirom da bi odgovor na prethodno pitanje verovatno bio potvrdan, da li je izabran pravi trenutak za transformaciju sistema platnog prometa.

17

3.Posebni (specijalni) instrumenti plaćanja Posebni, specijalni

instrumenti plaćanja u

unutrašnjem

platnom

prometu imaju različite funkcije i najčešće služe za gotovinska i bezgotovinska plaćanja. U ove instrumente plaćanja spadaju: 1. menica, 2. akreditiv, 3. cirkularno kreditno pismo, 4. ček, 5. garancija. 1. Menica koja se

najčešće upotrebljava u praksi, koristi se u

plaćanjima sa vremenskim rokom, od dana nastanka dužničko-poverilačkog odnosa, kao i u slučajevima osiguranja plaćanja po kreditu; 2. Neopozivi dokumentarni akreditiv koristi se u plaćanjima na osnovu dokumentacije utvrđene u ugovoru između dužnika i poverioca; 3. Ček se koristi u slučajevima plaćanja bez odlaganja; 4. Garancija se koristi za plaćanja sa vremenskim pomakom, s tim da je rok dospeća jednak roku iz ugovora o poslu.

5.1.1.Menica Menica je HOV po naredbi na osnovu zakona kojom se njeni izdavalac (trasant) obavezuje da će sam ili po njegovom nalogu, određenom trećem licu – remitentu o dospelosti biti isplaćen menični iznos i to na određenom mestu od strane lica kome je upućena naredba za isplatu – trasat ili od strane izdavalaca menice – trasanta. U savremenom platnom prometu menica ima trojaku funkciju, i pojavljuje se kao:

18

1. sredstvo plaćanja, 2. sredstvo za obezbeđenje kredita 3. instrument za obezbeđenje plaćanja. Vrsta menica koje se mogu razvrstati prema sledećim kriterijumima: a) prema kriterijumu perfektnosti popunjene menice, nepopunjene (blanko) menice, b) prema pojavnim oblicima na vučene, ili transirane menice (poziv na plaćanje) vlastite, ili solo menice (obećanje plaćanja) c) prema načinu određivanja dospelosti: po viđenju, na određeni dan, na određeno vreme po viđenju, na određeni dan od dana izdavanja d) prema osnovu nastanka na: robne menice, finansijske menice, ostale menice. 1) Za blanko menicu stoji samo potpis izdavaoca menice (trasanta), a da je ispunjavanje pojedinih elemenata na menici prepušteno imaocu menice, blanko menica je buduća menica, jer tek kada se naknadno ispune nedostajući elementi na menici ona se može tretirati kao menica. Blanko menica se izdaje kao sigurnosni polog za buduća potraživanja. 2) Robna ili trgovačka menica javlja se u robnom prometu kada se isporučuje

roba uz akcept. Robnu menicu izdaje prodavac robe. Ona dospeva za

određeni broj dana od datuma izdavanja fakture, i to u visini iznosa fakture.

19

Obaveza je kupca da

akceptira tako izdatu menicu. Stavljanjem akcepta kupac

obećava da će u određenom roku izmiriti obavezu navedenu u menici. 3) Finansijska menica se izdaje sa svrhom obezbeđenja kredita daljom prodajom menice. Ona nastaje poslovnim odnosom između banaka i preduzeća kada se pribavljaju finansijska sredstva. 4) Rekta-menica predstavlja menicu koja sadrži klauzulu: "ne po naredbi". Menica

ovakvom klauzulom

ne

može

se

više

prenositi

u svojinu

indosiranjem, već samo građansko-pravnom cesijom. 5) Komisiona menica predstavlja menicu kod koje trasant u svojstvu komisionara vuče menicu u svoje ime, ali za račun svog komitenta. 6) Trasirana ili vučena menica ima oblik poziva na plaćanje, dok vlastita menica ima oblik obećanja plaćanja. Kod trasirane menice izdavač (trasant) daje nalog nekom drugom subjektu-licu (trasatu) da u vremenskom roku dospelosti menice isplati naznačeni novčani iznos nekom trećem subjektu - licu (remitentu korisniku). Najčešće se koristi kao sredstvo obezbeđenja kredita. Banka prima ispravno popunjenu menicu, koja sadrži sve bitne menične elemente, i zajedno sa nalogom za naplatu

na

kojem je

naznačen

menični iznos podnosi

banci kao

sredstvo

za

obezbeđenje kredita. Ukoliko podnosilac menice ne izvršava obaveze iz ugovora o kreditu, banka da bi naplatila potraživanja prema dužniku po osnovu uzetog kredita blokira sve račune dužnika koje on poseduje, kako dinarske tako i devizne račune u svim bankama, ukoliko je na menici naznačeno "BEZ PROTESTA". Ukoliko dužnik ima određena sredstva na računu, iz tih sredstava se naplaćuje poverilac. Kada na menici nije naznačeno "BEZ PROTESTA" naplaćuje se određeni iznos koji dužnik ima na računu. Ova naplata se evidentira na poleđini menice i overava od strane banke. Ovako obrađena menica se predaje poveriocu, koji svoja potraživanja naplaćuje sudskim putem.

20

5.1.2.Akreditiv Akreditiv je specijalni instrument plaćanja kojim banka, na osnovu zahteva korisnika sredstava daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu isplati određenu sumu novca. Akreditiv kao instrument plaćanja može se otvoriti samo ako na žiro-računu nalogodavca ima pokrića u sredstvima.

Akreditivi se mogu

razvrstati na: a) opozive i neopozive akreditive, b) potvrđene i nepotvrđene akreditive, c) prenosive i neprenosive akreditive, d) uslovne i bezuslovne akreditive.

5.1.3.Cirkularno kreditno pismo Cirkularno kreditno pismo je instrument platnog prometa koji izdaje banka, odnosno Zavod za obračun i plaćanja, određenom licu, kako bi ono kod druge organizacione jedinice Zavoda moglo podići gotov novac do određenog iznosa u jednom ili više navrata. Isto mora glasiti na određeno ime. Izdaje se u tri primerka (originalni i dve kopije). Posle potpisivanja cirkularnog kreditnog pisma dobija

originalni primerak i drugu

kopiju pisma,

dok

prva

kopija

korisnik ostaje

u

organizacionoj jedinici Zavoda za obračun i plaćanja. Korisnik cirkularnog kreditnog psima može podići novčani iznos naznačen u pismu popunjavanjem obrazaca platnog prometa, te njihovim podnošenjem Zavodu, uz prikaz originalnog primerka psima.

5.1.4.Ček Ček je HOV kojom se njen izdavalac trasant nalogom obraća drugom licu trasatu koji je bankarska organizacija, da o dospelosti isplati čekovni iznos na teret njegovog pokrića zakonitom imaocu čeka. Ček kao instrument platnog prometa treba da sadrži sledeće osnovne elemente:

21

oznaka da je ček napisan u samom slogu isprave, bezuslovni uput

da se plati određena svota novca iz trasantovog

pokrića, ime onoga koji treba da plati (trasat) mesto gde treba da se izvrši uplata, oznaka dana i mesta izdavanja čeka, potpis izdavaoca čeka (trasant). Čekovi se mogu razvrstati po obliku, nameni i kriterijumima koji bliže određuju njihov sadržaj: a) gotovinski, isplatni ček, b) obračunski, vremenski ček, c) barirani ček, d) akceptni ček, e) certificirani ček, f) bankarski ček, g) putnički ček, h) evro-ček, i) cirkularni ček, j) loro-ček, k) nostro-ček, l) privatni ček, m) konvertibilni, odnosno klirinški ček Ček je instrument plaćanja koje "Komercijalna banka" A.D. Beograd pored menice često koristi u obavljanju platnog prometa. Ukidanjem kreditne funkcije čeka očekuje se da će čekove posedovati i koristiti samo fizička lica za bezgotovinsko plaćanje. Upravo zbog ukidanja kreditne funkcije čeka

poslovne banke izdaju

kreditne kartice, čija je upotreba u stalnom porastu. Dok se na ček, koji se koristio kao sredstvo za odloženo plaćanje, nije zaračunavala kamata, već je ona bila

22

uračunata u cenu robe, kod kreditne kartice banke naplaćuju kamatnu stopu, čija visina zavisi od poslovne politike banke. "Komercijalna banka" A.D. Beograd otkupljuje i čekove izdatih od strane drugih poslovnih banaka. Prilikom otkupa čekova izdatih od strane inostranih banaka, koje glase do USD 100,00 odmah iskupljuje, ukoliko utvrdi da postoji pokriće na računu izdavaoca. Čekove koje glase na veće iznose banka otkupljuje na dva načina: 1. inkaso, 2. polog. 1. U slučaju inkasa čekovi se sa specifikacijom šalju u inostranstvo, gde se vrši provera pokrića. Ukoliko se utvrdi da postoji osnova za otkup, čekovi se otkupljuju. Ovaj proces može trajati do 1-2 meseca. 2. Polog se vrši preko korespondentske banke i traje kraće od inkaso otkupa čeka.

5.1.5.Garancije Pod

garancijom se

podrazumevaju

isprave

kojima

se

garant

obavezuje da plati dug umesto dužnika, ako dužnik to ne učini u ugovorenom roku. Banka

može

dati i

super-garanciju drugoj banci, kojom

se

bezuslovno obavezuje da će izvršiti plaćanje po garanciji koju je dala druga banka, ukoliko ta druga banka ne ispuni svoje obaveze po datoj garanciji. Razlikujemo po sadržini sledeće garancije: a) kreditne garancije, b) uslovne garancije, c) bezuslovne garancije d) fiksne garancije e) limitirane garancije f) neposredne garancije g) posredne garancije h) činidbene garancije i) nostro-garancije

23

j) loro-garancije. Uz zahtev za izdavanje garancije, preduzeća su dužna da dostave osnovne podatke i dokumentaciju Dinarske garancije Komercijalna Banka izdaje sve vrste plativih (po kreditima i za obezbeđenje plaćanja) i činidbenih garancija (za učešće na licitacijama, za dobro izvršenje posla, za vraćanje avansa, za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, za plaćanje carine itd.) Uslovi izdavanja garancije se definišu ugovorom o izdavanju garancije i u zavisnosti su od vrste garancije, kreditne sposobnosti komitenta, doprinosa depozitnom potencijalu banke, obima platnog prometa preko dinarskog i deviznog računa otvorenih kod Banke. Ostala jemstva Komercijalna banka avalira menice svojih komitenata u iznosima i pod uslovima koji zavise od vrste posla (namene), kreditne sposobnosti komitenta, doprinosa depozitnom potencijalu banke, obima platnog prometa preko dinarskog i deviznog računa otvorenih kod Banke. OBEZBEĐENJE DINARSKIH PLASMANA - hipoteka na nepokretnostima u vlasništvu zajmotražioca, vlasnika preduzeća ili trećeg lica - ručna zaloga na opremi ili robi - garancija druge banke ili preduzeća prihvatljiva za banku - sigurnosni depoziti (dinarski i devizni) - ostali instrumenti obezbeđenja prihvatljivi za Banku PROCEDURE ODOBRAVANJA DINARSKIH PLASMANA Zahtevi komitenata sa sedištem van područja Beograda sa potrebnom dokumentacijom podnose se preko glavnih filijala, filijala, a preduzeća sa sedištem u Beogradu podnose zahteve i potrebnu dokumentaciju u Beogradu,

24

5.2.Platni promet sa inostranstvom Posebno

značajan

za bankarske

organizacije

je

platni promet

sa

inostranstvom. Ovaj deo platnog prometa obavlja se posredstvom banaka sa tzv. srednjim i velikim ovlašćenjem, odnosno onih banaka koje centralna monetarna ustanova

ovlasti da

mogu

obavljati

devizno

poslovanje i kreditne

odnose

sa

naplate

u

inostranstvom. Platni promet

sa

inostranstvom obuhvata

sva

plaćanja

i

inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banaka. Poslovni odnosi između domaćih i inostranih partnera s e javljaju po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Obaveza je korisnika sredstava da za svoje devizno poslovanje imaju otvorene devizne račune kod banaka sa velikim ovlašćenjem i da poslove platnog prometa sa inostranstvom obavljaju posredstvom tih institucija. Korisnici sredstava kod ovlašćenih

banaka za

poslove

sa

inostranstvom

otvaraju

devizne

račune u

konvertibilnim devizama, preko kojih se obavljaju sve devizne transakcije. Banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom imaju nostro i loro otvorene račune u konvertibilnim devizama radi brže cirkulacije deviznih sredstava u platnom prometu. Na osnovu raspoloživih sredstava ovlašćene banke za poslove platnog prometa i kreditne odnose sa inostranstvom otvaraju devizne račune kod banaka u inostranstvu. Robni osnov međunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno u delu naplate potraživanja odnosi se na: 1. obavljanje raznih usluga, 2. troškova

putovanja

i boravka

službenih

i

privatnih lica

inostranstvu, 3. poklone, nasleđa i prihode od imovine u inostranstvu, 4. prava iz inostranstva (autorska, patenti, licence)

25

u

Međunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuju od unutrašnjeg platnog prometa. Ta obeležja su: 1. prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u međunarodnom platnom prometu, 2. obavljanje međunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaćih i inostranih banaka, 3. razlike između domaćih i stranih zakonskih akata kojima se bliže reguliše način međunarodnog plaćanja, 4. primena u okviru međunarodnog platnog prometa, različitih novčanih jedinica Sistem plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom Isti obuhvata tri vida: a) oblik plaćanja u konvertibilnim valutama, b) oblik plaćanja na klirinški način, c) oblik plaćanja u domicilnoj valuti.

Instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu U poslovima platnog prometa sa inostranstvom najvažniju ulogu imaju ovalašćene banke i njihovi inostrani korespodenti i kontokorenti kod kojih banke imaju otvorene račune. Posebnu ulogu u svemu tome imaju instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu. U izvršenju međunarodnih plaćanja, najvažniji instrumenti su:  Bankarska doznaka – jeste pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu (korisniku). U platnom

26

prometu se najčešće koriste dve vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Još su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obična, telefaks i SWIFT doznaka.;  Međunarodni ček – jeste strogo formalna hartija od vrednosti i kao bezgotovinski instrument plaćanja potisnuo je upotrebu gotovog novca i pružio značajne prednosti sa aspekta rizika i troškova. Postoji više vrsta čekova: bankarski, nebankarski, obračunski, obični, putnički, i dr.;  Dokumentarni akreditiv - predstavlja ugovor ili sporazum na osnovu koga banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca), preuzima obavezu da izvrši plaćanje korisniku akreditiva (trećem licu), ili da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta. Nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Subjekti akreditivnog posla su: nalogodavac, akreditivna banka,

korisnik akreditiva, avizirajuća banka,

potvrđujuća banka, isplatna banka i negocirajuća banka. Odnos nalogodavca i akreditivne banke se zasniva na ugovoru o otvaranju akreditiva. Najvažnije vrste akreditiva su sledeće: 

Prema pravcu uvoza i izvoza – nostro (odlazeći) i loro (dolazeći);



Prema čvrstini obaveza koju na sebe preuzima akreditivna banka – opozivi i neopozivi;



Prema čvrstini obaveza koje na sebe preuzima treća banka – potvrđeni i ne potvrđeni;



Prema mestu isplate – domicilirani u zemlji ili domicilirani u inostranstvu;



Prema mogućnosti prenosa akreditiva na novog korisnika – prenosivi i neprenosivi;



Prema momentu kada se vrši isplata – akreditivi po viđenju i terminski akreditivi;



Prema mogućnosti obnavljanja – obični i revolving;



Prema načinu obezbeđenja – menični i akceptni.

 Lični akreditiv – isplata po ovom akreditivu može se usloviti nekom zalogom i vezati za ispunjenje nekog uslova od strane korisnika. Dostavlja se neposredno isplatnoj banci.;  Kreditno pismo – jeste pismeni nalog domaće banke, kojim ovlašćuje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati određenu sumu

27

novca, odjednom ili delimično, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ovo pismo može biti cirkularno ili obično.;  Bankarska garancija – izdaje se u pismenom obliku, a poslovi se prema ovoj formi objavljuju između sledećih lica: nalogodavca garancije, banke garanta i korisnika garanvije. Ovo je poseban instrument osiguranja plaćanja ili izvršenja ugovornih obaveza o roku, kojim banka garantuje da će ona, ukoliko njen komitent ne izvrši obaveze, izvršiti sigurno prema propisanoj garanciji.Garancije se dela: 

Prema vrsti obaveza koja se garantuje – platežne i činidbene;



Prema načinu izvršenja obaveza banke – neposredne, posredne, obične, solidarne, bezuslovne, uslovne, loro, nostro, notificirane, konfirmirane;



Prema broju

banaka koje učestvuju u garancijskom poslu – supergarancija

(kontragarancija).  Zlato, kovano i u polugama – koje služi za izravnavanje trajnijeg deficita u platnom bilansu između zemalja sa konvertibilnom valutom9;  Efektne strane valute – koje se upotrebljavaju za sitna plaćanja u turizmu, ali nikada za veća finansijska i robna plaćanja, jer se tada koriste devize.

U realizaciji platnog prometa sa inostranstvom najčešće učestvuje veći broj subjekata, a jedna od glavnih karakteristika ovog prometa sastoji se u tome što se kod plaćanja između zemalja

uvek pojavljuju bar dve nacionalne valute. Tako da se,

međunarodna plaćanja danas, obavljaju isključivo preko banaka i to u devizama, odnosno prenosom potraživanja u valutama na računima kod banaka putem konverzacije. Platni promet sa inostranstvom mogu da obavljaju samo banke koje su za to ovlašćene od strane centralne banke te zemlje. Dakle, poslovne banke vode devizne račune preduzeća preko kojih se vrše sva plaćanja i naplaćivanja u poslovima sa inostranstvom, ostvaruju korespodentske i kontokorentne odnose i sklapaju ugovore i sporazume radi

9

Prof. dr Kostadin Pušara, Međunarodne finansije, Univerzitet Braća Karić, Beograd, 2003. godine, str. 376.

28

korišćenja sistema plaćanja. Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni, kao uostalom i odnos sa svim partnerima. Međunarodni platni promet, prema svemu navedenom, predstavlja skup procedura i pravila potrebnih za njegovo sprovođenja u delo. Cilj svih ovih postupaka jeste olakšavanje međunarodnih palćanja i naplata, a to se sve postiže uz odgovarajucu primenu instrumenata paltnog prometa sa inostranstvom. Zahvaljujući permanentnoj i besprekornoj deviznoj likvidnosti, kao i dugo godina građenom visokom ugledu u međunarodnim finansijskim krugovima, Komercijalna banka ad Beograd je spremna da svojim cenjenim deponentima pruži sve usluge vezane za devizno poslovanje, na najefikasniji i najstručniji način. Između ostalih, to su: I Otvaranje deviznih računa - Otvaranje, praćenje i izveštavanje o stanju i prometu deviznih računa domaćih i stranih, pravnih i fizičkih lica. II Plaćanja prema inostranstvu * - Plaćanje i prenosi doznakom po tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. - Mogućnost davanja naloga za plaćanje elektronskim putem. - Otvaranje svih vrsta pokrivenih i nepokrivenih nostro akreditiva za plaćanje uvoza roba i usluga iz inostranstva, uz mogućnost konfirmacije UBS banke, bez kolaterala. - Izdavanje nostro čekova za potrebe plaćanja prema inostranstvu. - Plaćanja po loro incaso dokumentima. - Isplata efektivnog stranog novca i izdavanje čekova za potrebe obavljanja službenih putovanja. III Naplate iz inostranstva * - Naplata priliva po osnovu izvoza roba i usluga, nerobne naplate i transferi iz inostranstva

29

u korist računa klijenata Banke

.

- Prijem i obrada loro dokumentarnih akreditiva. - Prijem, obrada i naplata nostro incaso dokumenata. IV Naplate i plaćanja deviznim sredstvima u zemlji - Prijem efektivnog stranog novca po poslovima naplate prodate robe sa konsignacionih skladišta, kao i naplate u slobodnim carinskim prodavnicama. - Sva plaćanja u devizama u zemlji, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju

.

- Plaćanja i naplate preko računa stranih lica otvorenih u Banci u dinarima i devizama. - Plaćanja i naplate za potrebe stranih i domaćih humanitarnih organizacija, međunarodnih organizacija i afilijacija Ujedinjenih nacija, ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih zemalja. * Komercijalna banka ad Beograde je prva poslovna banka u Srbiji, članica RTGS Plus klirinškog sistema, kojim automatski i najjeftinije vrši transfer novca. Devizno poslovanje obavlja sa 50 kontokorentnih bankaka u 27 zemalja (u Evropi, SAD, Kanadi i Japanu). Komercijalna banka izdaje sve vrste deviznih garancija po nalogu svojih komitenata i to: Plativih: po svim vrstama kredita - finansijskim, komercijalnim, za obezbeđenje plaćanja (odloženo plaćanje robe i usluga) Činidbenih: za licitaciju, za dobro izvršenje posla, za vraćanje avansa, za vraćanje garantnog depozita, po lizing poslovima, konsignacionih, carinskih po privremenom izvozu – izvođenje investicionih radova u inostranstvu. Izdavanje kontragarancija, supergarancija i garancija za strano lice (G-1). Prijem svih vrsta loro garancija. Konfirmacija loro garancija. OBEZBEĐENJE DEVIZNIH PLASMANA - hipoteka na nepokretnosti u vlasništvu zajmotražioca, vlasnika preduzeća ili trećeg lica

30

- ručna zaloga na opremi ili robi - garancija druge banke ili preduzeća prihvatljiva za banku - sigurnosni depoziti (dinarski i devizni) - ostali instrumenti obezbeđenja prihvatljivi za Banku PROCEDURE ODOBRAVANJA DEVIZNIH PLASMANA Zahtevi komitenata sa sedištem van područja Beograda sa potrebnom dokumentacijom podnose se preko glavnih filijala, filijala, a preduzeća sa sedištem u Beogradu podnose zahteve i potrebnu dokumentaciju u Beogradu.

6.0.Platne kartice

Razvijeni tržišni ambijent karakteriše težnja za uvođenje plastičnih kartica, kao načina plaćanja, koji će zameniti tradicionalno plaćanje kešom i čekovima. Savremeno društvo nastoji da postane '' društvo bez keša ''. Plastične platežne kartice mogu se jednostavno kategorizovati u tri vrste i to:  pay later cards (kreditne kartice)  pay now cards (dugovne kartice)  pay before cards (plaćanje pre kupovine) Pay later cards - kreditne kartice podrazumevaju kreditne i dužničke kartice. One omogućavaju potrošaču da kupi robu i usluge, a plati svoj dug delimično ili u celosti, tek po dobijanju izveštaja o saldu za određeni period. Ako se dug ne plati u celosti, zaračunava se kamata, u zavisnosti od iznosa kreditnog duga. Ove kartice se često nazivaju putničke ili zabavne kartice. Osnovna im je karakteristika da saldo računa mora biti izravnat do kraja određenog perioda. Dalji

razvoj vezan je

za

pojavu

co-branded

kreditnih

kartica,

koja

vlasnicima donose popuste i nagrade proporcionalno njihovog trošenja. General Motors i Ford odobravaju popust od 5% od vrednosti svake kupovine sa koje se vrši njihovom karticom do maksimalnog nivoa popusta za kupovinu novih kola od ovih

31

proizvođača. Sunday

Times daje

besplatne

kopije ovih

novina

proporcionalno

potrošenoj vrednosti njihovim karticama. Tržište kreditnih kartica je vrlo fregmentirano i raznoliko, koriste ih finansijski dalekovidi ljudi, koji uočavaju dodatnu vrednost koju im donosi potrošnja ovim karticama, a sa druge strane sposobni su da kontrolišu veličinu duga koju im donosi ovakva potrošnja. Pay now cards (dugovne kartice) omogućavaju vlasniku da plati za robu i usluge i istovremeno dobije keš u ATM punktovima, s obzirom da se za taj iznos umanjuje njihov saldo na tekućem ili štednom računu. Pri korišćenju ovih kartica novac istog momenta prelazi sa računa potrošača na račun prodavca. Kartica se nudi besplaltno za one koji imaju otvoren

tekući ili štedni račun, jer finansijske organizacije

smatraju da će prelaz sa papirnog na elektronsko plaćanje umanjiti njihove troškove. Dokle god je potrošački račun u plusu, upotreba kartice je slobodna kao kod čekova. Ako račun uđe u minus, plaća se kamata u zavisnosti od uslova svake pojedinačne finansijske institucije i tada se javljaju troškovi po osnovu ovakvih plaćanja. pay before cards (plaćanje pre kupovine) su već neko vreme u opticaju, ali sa ograničenom upotrebom i nesigurnom tehnologijom (magnetna traka). Najčešći oblik ovakvih kartica su telefonske kartice kod kojih se vrednost položena na karticu troši sa njenom upotrebom u telefonskim govornicama. Najvećim delom će ove kartice zameniti keš, kao i nisko vrednosne čekovne transakcije. Sve veća funkcionalnost plastičnih kartica vodi ka jednom cilju - uvođenje smart cards, koje će biti zamena, odnosno objediniće sve tri vrste postojećih kartica. To će dovesti do mnogih pogodnosti i smislu smanjivanja troškova same izrade kartica, terminala, smanjiće se troškovi zbog manje upotrebe papira u plaćanju i slično. ''Društvo sa manje keša'' je neminovno, a samim tim i plaćanje plastičnim karticama će u budućnosti biti u porastu. Težnja ka "svetu bez novčanika" navodi banke da uvode brojne promene u mnogim područjima poslovanja. Za banke i uslužne organizacije najbolja i najekonomičnija bi bila saradnja i udruživanje napora i troškova u smislu masovnog uvođenja pametnih kartica kada osete da je tržište spremno za to.

32

Jedan od problema koji se javlja u korišćenju pametnih kartica jeste, da uporedo sa porastom korišćenja ovih kartica raste i kriminal povezan sa s njima. Osnovni problem kod

prevara

plastičnim karticama je (ne)mogućnost

utvrđivanja

porekla

vlasnika kartice. To se delimično može rešiti zahtevanjem od vlasnika kartice da demonstrira poznavanje šifre (PIN-a) ili proverom vlasnika u smislu jedinstvenih karakteristika ljudskog tela. U tom pravcu razvijaju se i biometričke metode za proveru identiteta. Postoje:

Metoda ponašanja potpis glas, Fiziološka metoda otisak prsta, geometrija ruke i prsta i snimci lica.

Mnoge biometričke metode su još uvek u fazama razvoja, ali bi uskoro neke od njih mogle postati najefikasnije rešenje za sprečavanje plastic-card prevara. Pažnju treba svakako posvetiti i novom, ali veoma značajnom mediju komunikacije, putem koga se ostvaruje direktan odnos između prodavca i kupca - Internet. Razvoj Interneta je najviše posledica razvoja web-stranica, koje su veoma privlačne i "prijateljski" usmerene na korisnika. Sve veća funkcionalnost plastičnih kartica kao načina plaćanja vodi ka jednom cilju uvođenju pametnih kartica, koje će biti zamena, odnosno objediniće sve tri postojeće vrste: i kreditne i dugovne i plaćanje pre kupovine kartice. Platna

kartica - kartica

od plastike, ravna

(flat) ili

reljefna (embosirana),

sa

magnetnim zapisom na poleđini i sve češće sa mikročipom na prednjem delu. I magnetni zapis i mikročip nose informacije o korisniku, tj. O vlasniku kartice i sprečavaju zloupotrebu.

33

Debitna kartica (Debit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca do postojećeg iznosa na računu ili do iznosa

eventualnog dozvoljenog prekoračenja.

Novac se sa računa vezanog za debitnu karticu

skida

u realnom vremenu ili

najkasnije do 24 časa od transakcije obavljene na bankomatu ili POS-terminalu. Najpoznatiji brendovi debitnih kartica su: VISA Electron, Maestro/Cirrus, a u Srbiji još i DINA, YUBA. Kreditna kartica (Credit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca koji u trenutku transakcije nemamo na računu. Banka izdavalac zadužuje račun vezan za kreditnu karticu najčešće jednom mesečno , limit kartice je određen bonitetom klijenta i depozitom, a dug se sve češće otplaćuje u više mesečnih rata (rivolving kredit). Najpoznatiji

brendovi

kreditnih

kartica

su:

VISA, Master

Card,

Diners

Club

International, American Express. Kobrending kartica (Cobranding Card) - platna kartica čiji je izdavalac, uz banku, neka trgovačka kuća, sportski klub ili finansijska institucija. Ova vrsta kartice pruža brojne

popuste

na

tačno

određenim

trgovačkim pozicijama. Cilj je

privlačenje

korisnika sa specifičnim potrošačkim navikama (npr. navijači određenog kluba). Kartica lojalnosti (Loyality Card) - bliska kobreding kartici, ova kartica omogućava brojne popuste na određenim mestima, nakon tačno utvrđenog broja kupovina na datom prodajnom mestu, ali npr. i nakon više letova jednom istom avio-kompanijom i slično. Online kartica (Net Card) - platna kartica koja se koristi isključivo za on-line plaćanja putem Interneta i koju je nemoguće koristiti na bankomatima i POSterminalima, jer ne poseduju ni magnetni zapis ni mikro-čip. POS (Point Of Sale) - uređaj koji služi za komunikaciju trgovačkog mesta sa bankom ili switch centrom za platne kartice, radi dobijanja potvrde o posedovanju dovoljne svote novca da bi se obavila kupovina (autorizacija transakcije). POS terminal je uređaj koji radi na principu modema, a vezu sa centrima za autorizaciju uspostavlja

34

telefonskim putem, putem mobilne GSM ili GPRS telefonije. Neki od poznatih proizvođača POS terminala su: Verifone, DA Sistemi itd.: Bankomat (ATM) - elektronski šalter, dostupan korisnicima 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Poseduje

sef

sa

novcem,

računar povezan

sa

bazom podataka, ekran i

numeričku tastaturu. Pruža potpuni komfor i bezbednost korisnicima pri podizanju gotovine i smanjuje verovatnoću čekanja u redovima radi podizanja novca. Bankomati se strateški postavljaju na više lokacija u gradovima (tamo gde je veća cirkulacija ljudi), ali i na izlozima samih banaka. Mogu izdavati novac korisnicima jedno, dva ili svih tipova kartica, u zavisnosti od banke koja je postavila bankomat. U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, bankomati služe za razna on-line plaćanja ili kupovinu dopuna za pre-paid brojeve mobilne telefonije. PIN kod - tajna numerička lozinka, najčešće sastavljena iz četiri cifre, koja služi kao elektronski potpis i unosi se na bankomatu ili na PIN padu POS terminala, u zavisnosti od tipa kartice. PIN kod sprečava "peglanje" - termin jako popularan u SAD, ali i u razvijenim zemljama EU, koji u žargonu označava besomučno trošenje novca sa kreditne kartice, zloupotrebu platne kartice i ne treba ga nikome saopštavati. CVV i CVV2 kod - sigurnosni trocifreni kod odštampan na poleđini platnih kartica, služi kao dodatna provera autentičnosti elektronskog plaćanja u on-line transakcijama putem Interneta. Imprinter - uređaj koji se koristi sve ređe, preteča POS terminala. Funkcija imprintera je izdavanje priznanica za robu ili uslugu plaćenu platnom karticom. Slip - račun odštampan na POS terminalu ili imprinteru u dva primerka, koji potpisuje korisnik platne kartice. Centar za autorizaciju - baza podataka određenog izdavača platnih kartica, sa podacima svih korisnika srodnih platnih kartica.

35

Akceptantsko mesto - mesto na kome se može kupovati roba ili plaćati usluga nekom od platnih kartica. S obzirom da je broj takvih mesta sve veći, najlakše ćete ih prepoznati po nalepnicama na ulazu, sa oznakom određenog vrenda platne kartice. Evropsko tržište plastičnih platežnih kartica

Za mnoge putnike, turiste, posetioce konferencija i seminara život bi bio mnogo teži bez mogućnosti plaćanja roba i usluga plastičnim karticama. Mnoge avio kompanije, željezničke mreže, rent-a-car agencije, hoteli i restorani prihvataju plaćanje karticama, kao i mnogi prodavci i trgovci u svojim prodavnicama i na taj način smanjuju potrebu nošenja keša u lokalnoj valuti ili putničkih čekova. Velike internacionalne asocijacije za izdavanje kartica, kao što su Visa, Master Card, American Express, Diners Club i JCB teže da prošire spisak prodajnih mesta na kojima se prihvataju njihove kartice. Zaista, Visa i Master Card su dve najveće asocijacije ove vrste.

7.0.Elektronski način obavljanja platnog prometa

Prema

zakonskim propisima,

elektronski platni promet

se

obavlja

razmenom

elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika u transakcijama plaćanja. Elektronske poruke obuhvataju informacije koje su: elektronski generisane, poslate, proverene, primljene i elektronski sačuvane. Elektronski prenos novčanih sredstava, između

klijenata

u okviru

platnog prometa,

smatraju se

elektronskim platnim

transakcijama. Učesnici u elektronskom platnom prometu su: a) poslovne banke, b) klijenti poslovnih banaka, c) agenti u platnom prometu. Provera autentičnosti elektronskih poruka i ispravnosti njihovog prenosa (putem mreže centralne banke), vrši se primenom tehnologije javnih ključeva. Za certifikaciju javnih 36

ključeva zadužena je centralna banka. Ukoliko je u pitanju prenos elektronskih poruka

putem SWIFT mreže, tada

proveru

autentičnosti

i

ispravnosti

prenosa

obezbeđuje SWIFT sistem. Način razmene elektronskih poruka, između banke i njihovih klijenata, uređuje se putem ugovora. Za elektronsku poruku se kaže da je ispravna: a) ako je propisanog formata, b) overena sa elektronskim potpisom, c) primljena bez promena sadržine, d) ako je njen nalogodavac (pošiljalac) registrovan učesnik u elektronskom platnom prometu. Elektronski nalog za plaćanje sadrži pored elemenata utvrđenih za jedinstveno korišćenje instrumenata platnog prometa (oblik, sadržina i način korišćenja) i elemente za proveru autentičnosti i tačnosti naloga, kao i njihovog podnosioca. Elektronska platna transakcija smatra se završenom, samo u slučajevima kada krajnji korisnik primi elektronsku potvrdu o njenom prijemu. Učesnici u elektronskom platnom prometu imaju obavezu, da elektronsku poruku čuvaju najmanje 5 godina posle isteka poslovne godine u kojoj je izvršena elektronska platna transakcija. Pored elektronske poruke, neophodno je 5 godina čuvati podatke o sredstvima za verifikaciju autentičnosti dotične elektronske poruke.

Elektronski novac koji se danas koristi u sistemu elektronskog plaćanja susreće se pod različitim nazivima: digitalni novac (digital cash), e-novac (e-money), elektronski novac, sajbernovac i slično. U osnovi, ovaj pojam predstavlja sistem u kojem se plaćanje određene robe ili usluga obavlja prenošenjem određenih brojeva (iznosa novca) sa jednog računa na drugi. Digitalni novac je bezgotovinski i u osnovi postaje samo informacija. Elektronski novac se uglavnom koristi za on-line kupovine. Vlasnik elektronskog novca posredstvom svog računara i odgovarajućeg softvera "podiže" novac iz banke i smešta ga u svoj virtualni novčanik. Prilikom kupovine

robe plaćanje

se

realizuje tako što

iz

svog

virtualnog

novčanika,

posredstvom računara, kupac prenosi novac trgovini. Banka od trgovine otkupljuje preneti elektronski novac sredstvima koja su na računu deponenta.

37

Savremeni platni promet i transakcioni mehanizmi u bankarstvu se prosto ne mogu zamisliti bez Interneta. Dva su ključna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo:  Korisnici Interneta su klijenti sa višim stepenom obrazovanja i prihodima većim od prosečnog;  Internet je efikasan i jeftin distribucioni kanal; U osnovi sistem plaćanja treba da ima sledeće karakteristike:  da bude siguran i da obezbedi privatnost, autentičnost i poverljivost;  lak za upotrebu i razumevanje od strane kupaca i prodavaca;  jasan za bankarsko upravljanje;  konturan za različite valute i  sa niskim troškovima za implementiranje transakcija. Elektronsko plaćanje štedi vreme i novac za korisnike. Bankama nudi jeftinije alternative branšnog bankarstva i šansu za osvajanje udaljenih kupaca. S toga, danas mnoge banke pristupaju upotrebi tzv. "kućnog bankarstva", a neke od banaka elektronsku trgovinu koriste kao jednu od glavnih konkurentskih strategija. Neke od prednosti "kućnog bankarstva" su:  mogućnost dobijanja tekućeg stanja računa u bilo koje vreme - pruža laku proveru stanja čekova, računa i slično. -Izvršena naplata i pružanje izveštaja po osnovu kreditnih

kartica - se obezbeđuje

kroz isplate sa računa kreditnih kartica automatski za svaki mesec. -Plaćanje računa - elektronski isti dan ili sledeći dan, pri čemu su elektronski troškovi plaćanja verovatno manji u odnosu na poštansko slanje. -Učitavanje računskih transakcija - kroz lako direktno uvođenje u program menadžmenta novca. -Transfer novca između računa - eliminiše čekanja i odlazak do automatskih mašina. -Bilansiranje računa - kroz on-line bankarstvo postaje organzovano jer sa transakcijama i unošenjem u registar podataka dobija se stanje računa .

38

-Stanje e-maila banci - je prisutno u slučaju problema sa računom, pri čemu korisnik može poslati brzu napomenu predstavniku on-line banke. -Novi raspored vremena "bankarskih časova" - daje mogućnost pristupa računima na putu, pa čak i mogućnost plaćanja računa bez

prisustva.

-Dodatne usluge - kupci nekih banaka kroz on-line bankarske usluge primaju besplatno usluge kroz telefonsko bankarstvo (na primer, Union Bank of California vrši besplatno čekiranje, povlačenje novca iz automatskuh mašina i plaćanje računa za jednu godinu). Na osnovu iznetog može se kontatovati da elektronsko plaćanje nudi proširenje baze kupaca i uštede po osnovu papirnih transakcija. Uz banke koje sve više imaju on-line usluge prisutne su i virtualne banke koje u potpunosti svoje poslovanje podređuju Internet transakcijama. Upotreba digitalnog novca u sistemu elektronskog plaćanja u sebi sadrži brojne rizike. Tako se uočavaju sledeće vrste rizika:  operativni;  reputacioni i  pravni rizik. Operativni rizik u elektronskom sistemu plaćanja nastaje zbog nedovoljnog integriteta i pouzdanosti sistema, eventualnih zloupotreba klijenata, organizovanog elektronskog kriminala i neadektvatno dizajniranih i implementiranih sistema elektronskog plaćanja. Reputacioni rizik se odnosi na stvaranje negativnog javnog mnjenja o određenoj banci koja može da izgubi klijente, a time i izvore finansiranja. On nastaje

kada

banka ne funkcioniše u skladu sa očekivanjima, pa se stvara negativno javno mnjenje. Poverenje u banku se značajno može poljuljati ukoliko se desi eksterni ili interni proboj u banku i neovlašćeni pristup računima klijenata. Pravni rizik nastaje ukoliko se ne poštuju propisana pravila poslovanja ili kada ta pravila nisu precizno definisana, odnosno postoji pravna praznina. Širenje elektronske 39

trgovine iziskuje elektronske sertifikate za čije izdavanje će najverovatnije pripasti bankama. Izdavanjem sertifikata banka na sebe preuzima pravni rizik i odgovornost za klijenta koji se u poslu nesavesno ili kriminalno ponašao. Na osnovu implementacije bankarstva i on-line trgovine dolazi se do zaključka da se radi o potpunoj njihovoj interaktivnosti. U mnogim slučajevima može se videti da jedna finansijska institucija nudi obe usluge svojim korisnicima. Mnoge velike banke danas u svetu dozvoljavaju svojim

velikim kupcima personalizovane usluge kroz

pristup bankovnom Internetu. Kupcima se pruža mogućnost da vide svoje dospele čekove,

račune i drugu

on-line korespondenciju,

a

sve

to

je

omogućeno

i

pojednostavljeno zahvaljujući mašinama za istraživanje. Navedene usluge većina banaka pruža besplatno. Uspešno on-line finansijskih transakcija u velikom stepenu zavisi od:  izgradnje i uspostavljanja

partnerstva sa ostalim bankama, prodavcima

softvera i provajderima informacija;  efikasnosti kupčevog informacionog sistema;  mogućnosti fokusiranja na profitabilne kupce kako bi se obezbedio što širi kanal distribucije za proizvode i usluge;  mogućnosti održavanja

centralne uloge on-line finansijske transakcije u

okruženju gde se vrši plaćanje. On-line finansijske usluge mogu biti od koristi kako pojedinačnim kupcima, tako i u celokupnom poslovanju, uključujući sve učesnike u elektronskom poslovanju. Mnogi pojedinačni

korisnici

mogu

kombinovati kućno

bankarstvo,

menadžmentom i personalnim finansijama. Specijalizovani prodavci nude diversifikovane usluge kao što su:  plaćanje računa korisnicima i elektronsko ispitivanje i slanje čekova;  praćenje bankarskih računa i kreditnih kartica;

40

sa

portfolio

 portfolio menadžment uključujući slanje izveštaja;  praćenje investicija i nadgledanje sigurnosti;  organizaciju budžeta;  izračunavanje poreza, držanje zapisa o toku gotovine itd. Istraživanja pokazuju da korisnici ovih usluga najčešće pristupaju naplati svojih mesečnih računa on-line (npr. Telefona, komunalija, kablovske televizije itd.). Tako se među osnovnim oblicima ovih plaćanja sreću:  automatska plaćanja hipoteka - gde su korisnici ovlastili banke

da plaćaju

hipoteke, poreze i slično.  Automatski transfer za mesečne korisničke račune - gde korisnici imaju mogućnost plaćanja gasa, vode itd.  Plaćanje računa sa on-line bankarskog računa - omogućuje plaćanje mesečnih nadoknada direktno sa bankarskog računa platioca.  Direktno izdavanje računa od strane trgovine i njegovo usmeravanje ka kupcu gde davaoci korisničkih usluga pružaju mogućnost kupcu da plati račun preko njihovog Web-a. Digitalni novčanik je softverski program koji stvara

digitalni novac. Osnovna

funkcija digitalnih novčanika vezana je za identifikaciju potrošača kroz upotrebu digitalnih sertifikata ili drugih metoda šifriranja; memorisanje vrednosti transfera i osiguranje procesa plaćanja od potrošača do prodavca. Zahvaljujući digitalnom novčaniku, on-line potrošač na bilo kojem Web sajtu plaća bilo šta što želi da kupi koristeći bilo koji od nekoliko sistema plaćanja (npr. Kreditne kartice, digitalnu gotovinu, digitalne kreditne kartice, digitalni ček). Digitalni novčanik poseduje niz pogodnosti za potrošače. To se pre svega odnosi na sniženje troškova transakcije, jer klikom na digitalni novčanik softver ispunjava račun i pristupa otpremi. Time dolazi do ubrzanja procesa narudžbine, smanjenja rizika pronevere i upotrebe ukradenih kreditnih kartica. Finansijski posrednici zahvaljujući čijem angažovanju funkcionišu digitalni

novčanici,

dobijaju proviziju

od

poslovnom modelu elektronske trgovine.

41

svake

obrađene

transakcije u

B2C

Digitalna

gotovina

ili

e-keš predstavlja

jedan od

prvih

sistema

plaćanja

u

elektronskoj trgovini. Koncept digitalne gotovine se fokusira na anonimnost prilikom plaćanja, koji je jedan od glavnih razloga za gotovinska plaćanja, gde platilac ne mora da brine da će otkriti svoje lične (personalne) podatke. Nemoguće je ostati anoniman pri plaćanju čekom ili kreditnom karticom. U odnosu na kreditne kartice, pametne kartice sadrže znatno više podataka i informacija (npr. zdravstveno osiguranje, transport, personalnu identifikaciju, bankarske račune, programe lojalnosti), kao i lozinku, što predstavlja dodatni nivo sigurnosti. U stvarnosti postoje dva tipa pametnih kartica: kontaktne i beskontaktne, u zavisnosti od ugrađene tehnologije. Očitavanje kontaktnih kartica zahteva njihovo fizičko smeštanje u čitač kartica, dok beskontaktne kartice imaju specijalne antene

koji

omogućuju transmisiju podataka bez direktnog kontakta. Alternativni sistemi plaćanja u odnosu na ček imaju mnogobrojne prednosti i to: ne zahtevaju od potrošača otkrivanje informacija sa računa drugim pojedincima; ne zahtevaju od potrošača otkrivanje informacija sa računa drugim pojedincima; ne zahtevaju od potrošača da šalju osetljive finansijske informacije preko Web-a; znatno su jeftiniji od kreditnih kartica za trgovce i mnogo su brži od tradicionalnih papirnih čekova.

Usluge su potpuno besplatne za potrošače, a trgovci plaćaju naknadu za

obradu koja je znatno niža u odnosu na obradu kreditne kartice. "ČEK NA POČEK" Srbija je bila jedina zemlja u Evropi u kojoj su se čekovi koristili kao instrument kreditiranja, a ne kao platežno sredstvo. Narodna banka Srbije (NBS) najavila je ukidanje kreditne funkcije čekova građana, odnosno "čekova na poček", što praktično ne znači njihovo potpuno ukidanje i povlačenje iz upotrebe, već samo vraćanje njene funkcije platežnog sredstva, koju oni imaju svuda u svetu.

42

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se ček, umesto kao instrument platnog prometa, koristi kao instrument kreditiranja, tako da će ulogu kreditiranja građana ubuduće morati da preuzmu trgovine i banke, direktno kroz potrošačke kredite i kreditne kartice. Centralna banka je upravo zbog toga predvidela prelazni rok od godinu dana za postepeno otklanjanje kreditne funkcije čekova.

8.0.Ograničene mogućnosti zloupotreba Na putu ka evropskim integracijama kojima naša zemlja teži, jedna od pojava sa kojima se susrećemo jeste i sve rasprostranjenija upotreba platnih i kreditnih kartica i kupovina

putem

Interneta. Ekspanzija

korišćenja

plastičnog

novca

i

uvođenje

elektronskog poslovanja kod nas, međutim, nije praćeno i adekvatnim razvojem pravne regulative. Shodno tome raskorak

između novih pojava u elektronskom

poslovanju i neadekvatnog i zastarelog pravnog sistema u ovoj oblasti posebno je izražen. Popisani prevaranti Objašnjavajući da je već napravljena baza podataka onih koji se bave prevarom. Veoma je važno da banke i ostali izdavaoci kartica raščlane šta je konkurencija, a šta je neophodna saradnja. Kao konkurenti borimo se za klijente, bolja prodajna mesta, veće provizije.... Ali ako neko uspe da prevari jednu banku, pa to uradi u još nekoliko, jasno je da moramo u takvim situacijama sarađivati i imati dobru komunikaciju. Važno je ukrasti kartu koja ima dobru podlogu u dolaru ili evru. U roku od nekolik minuta na scenu stupa haker koji pomoću laptopa dekodira karticu. Putem interneta plaća se roba koja je već odabrana i rezervisana u nekoj od ekskluzivnih prodavnica sa afirmiranom robom.

43

Dok policija uđe u trag

tokovima novca, roba je već stigla, najčešće na lager

adresu "galantnih" mušterija. Osnivanjem Foruma za zaštitu

kartičarskog posla

predstavnici Dajnersa, VISE, Mastersa i DIBE zajednički i jedinstveno nastupaju u zaštiti i prevenciji od svih vrsta prevara. Ukoliko brz razvoj informacionih tehnologija ne budu pratila i adekvatna zakonska rešenja, teško možemo očekivati da će se piratima kartičarima stati na rep. Od kupovine do krađe putem interneta Postupak kupovine putem interneta iziskuje da korisnik ukuca broj kartice, da proveri validnost. Presudno je dakle, koji se stepen deskripcije koristi za sajt preko kojeg je klijent naučio da pazari. Izdavaoci kao jednu od mera prevencije nude posebne kartice za kupovinu na internetu sa fiksno određenim sumama koje su predviđene da se na ovaj način potroše. Ako neko dešifruje ovakvu karticu, praktično nema šta da troši. Postoji ideja da izdavaoci kartica svoje klijente o svakoj promeni obaveštavaju putem SMS poruke na mobilni telefon. Ta poruka bi sadržala iznos, vreme transakcije, prodajno mesto i druge relevantne podatke. Kada se klijentu učini nešto sumnjivo, može odmah reagovati i stopirati dalje skidanje novca sa računa. Sve u svemu, postoje višeslojni sistemi zaštite, koji moraju biti jednostavni za korišćenje da ne bi nepotrebno opterećivali korisnike. Milionske prevare Budući da je u evropskim državama organizovana zaštita od prevara, svi "bolji igrači" u oblasti prevara otišli su na Bliski istok, gde ovo polje takoreći nije regulisano.

Nepostojanje

zakonom predviđenih

44

sankcija,

loša

komunikacija i

nepostojanje

saradnje dovelo je do toga da je VISA za prva tri meseca 2004.

godine samo u ovom delu sveta oštećena za punih 135 miliona američkih dolara. Zanimljivo je da kod nas mere bezbednosti i zaštite mogu biti pouzdanije nego u mnogim razvijenim privredama. Dobra strana, generalne tehnološke zaostalosti, jeste ta što ćemo sve dečje bolesti u zaštiti i prevenciji zaobići jer ćemo koristiti iskustva razvijenih. Neophodno zajedništvo Duh zajedništva je u sprečavanju zloupotreba u kartičarstvu posebno važan jer svi konkurenti u poslu na ovom polju su na udaru istih kriminalaca. "Postojanjem zajedničkog softvera, odnosno baze podataka koja će biti dostupna svim izdavaocima kartica, stvaramo dobru osnovu i za kasnije regionalno udruživanje". Baze podataka sadržaće crnu listu prodajnih mreža, crnu listu korisnika kartica koji su zloupotrebili poverenje, a biće moguća i on-line komunikacija na relaciji: izdavaoci policija - pravosuđe.

9.0.Elektronska banka Komercijalne banke, ad Beograd

PAKET KOMBANK ON-LINE SADRŽI: 1.Elektronsku banku za pravna lica 2.Web E-bank za građane 3.SMS servis 4.Mobilni bank ELEKTRONSKA BANKA ZA PRAVNA LICA

45

E banking za pravna lica je korisnički servis za obavljanje domaćeg platnog prometa kojim se klijentu omogućava: - Obavljanje bezgotovinskog platnog prometa u zemlji iz kancelarije pravnog lica, bez posredovanja šaltera Banke, - Visok stepen zaštite klijenta i banke primenom rešenja baziranih na svetskim standardima, - Prijem izvoda računa pravnog lica elektronskim putem, - Uvid u dnevni promet platnih naloga i priliva na sopstvenom računu, - Provera stanja računa klijenta, - Jednostavna i brza realizacija plaćanja sa sopstvenih računa, - Mogućnost davanja naloga "na čekanje" i realizaciju istih po prioritetima koje odredi

vlasnik računa,

- Kompletna arhiva sopstvenih naloga, priliva na račun i izvoda na računaru pravnog lica, - Prenos naloga za plaćanje iz knjigovodstva pravnog lica u elektronsku banku, - Prenos izvoda računa iz elektronske banke u knjigovodstvo pravnog lica, - Prenos sredstava između računa pravnog lica kod naše banke, bez naplate provizije, Besplatna instalacija kod klijenta i obuka radnika za korišćenje elektronske banke, pomoć klijentima banke razmenom poruka i telefonom. Ako imate otvoren račun u Komercijalnoj banci ad Beograd potrebno je da popunite pristupnicu i jedno ili više ovlašćenja i ta dokumenta predate na svom matičnom šalteru. Kada se podaci obrade, na istom tom šalteru uručuje se paket sa potrebnom opremom i telefonom radnika Banke koji će izvršiti instalaciju i obuku vas i radnika. Sadržaj paketa -Instalacioni CD (programi i uputstvo) -Koverat sa PIN-om -Smart kartica -Smart card reader

9.1.WEB E-BANK ZA GRAĐANE 46

Web e-bank Komercijalne banke a.d. je nov korisnički servis namenjen fizičkim licima, koji omogućavaju proveru stanja i prometa svim klijentima koji poseduju tekući transakcioni račun kod banke. Prednosti koje pruža ovaj servis : - Mogućnost provere stanja po tekućem računu sa bilo kog mesta u zemlji i svetu, 24 h dnevno, 7 dana u nedelji. - Ne postoji potreba odlaska na šalter Banke, što štedi vaše dragoceno vreme. - Usluga obavljena putem web e-banke je jeftinija nego usluga realizovana na šalteru banke. - Jednostavan i brz način obavljanja bankarskih transakcija. Klijentu je omogućena potpuna tajnost podataka. Potrebno za korišćenje usluga Web e-bank Komercijalne banke : - Obezbediti pristup do Interneta, kao i nalog kod bilo kog provajder-a, a prijava se vrši putem dobijenog korisničkog imena i lozinke. - Popuniti Pristupnicu za korišćenje usluge web e-banke u bilo kojoj od 300 ekspozitura Komercijalne banke, gde ćete ujedno dobiti i sve dodatne informacije. Korišćenje usluge Web e-bank Komercijalne banke Web e-banku možete da koristite pošto, na osnovu popunjene Pristupnice, putem elektronske pošte, dobijete korisničko ime (user name), a koverat sa lozinkom (password) podignete nakon 7 dana na šalteru na kome ste popunili i predali pristupnicu za korišćenje web e-banke. Za korišćenje Web e-banke, potrebno je konektovati se na site: http:/ebankweb.kombank.com, a potom izvršiti prijavu korišćenjem user name i password-a. Prilikom unosa korisničkog imena vodite računa da je korisničko ime osetljivo na velika i mala slova.

47

Vašu lozinku možete da promenite pomoću odgovarajuće funkcije u aplikaciji Web ebanke. Odgovore na često postavljena pitanja i napomene o sigurnosti dobićete klikom miša na "Info". Osnovna uputstva vezana za trenutno korišćenu funkciju Web ebanke dobićete klikom na miša na "Pomoć". Po završetku rada obavezno se odjavite sa sistema klikom miša na "Odjavi" u gornjem levom uglu ekrana. U skladu sa Opštim uslovima za upotrebu lozinke za zaštitu, nakon prve prijave, najmanje

jedanput

mesečno

poželjno je promeniti

svoju lozinku. Lozinku

treba

promeniti i kada se sumnja da je sa njom upoznato neovlašćeno lice. U slučaju da se izgubi ili zaboravi lozinka, mora da se popuni formular za dodelu nove lozinke na šalteru u Komercijalnoj banci.

9.2.SMS SERVIS Ukoliko ste prezauzeti, ukoliko verujete da je vreme novac i zato ne želite da ga rasipate dolazeći svakog dana na šalter Vaše banke kako biste proverili stanje na vašem tekućem računu ili niste u mogućnosti da koristite usluge naše Web e-banke, pravo rešenje je korišćenje usluge SMS servisa. Prednosti koje pruža korišćenje usluga SMS servisa kod Komercijalne banke - Mogućnost provere stanja po tekućem računu sa bilo kog mesta u zemlji i svetu 24h

dnevno, 7 dana u nedelji. Dovoljno je samo da posedujete mobilni telefon.

- Korisnik ima sa sobom uvek dostupnu potrebnu informaciju na najjednostavniji mogući način, i konačno, ima mobilnu banku u svom džepu! - Ne postoji potreba odlaska na šalter Banke, što štedi dragoceno vreme. - Jednostavan i brz način obavljanja bankarskih transakcija. - Klijentu je omogućena potpuna tajnost podataka.

48

- Potrebno je da posedujete mobilni telefon, koji omogućava slanje i prijem SMS poruka. - Potrebno je da popunite Pristupnicu za korišćenje usluge SMS servisa u jednoj od 300 ekspozitura Komercijalne banke, gde ćete ujedno dobiti i sve dodatne informacije. Nakon što se na osnovu popunjene Pristupnice vaš zahtev obradi, od banke ćete dobiti SMS poruku, putem vašeg mobilnog telefona, sledeće sadržine. "Aktiviran vam je SMS servis Komercijalne banke" i od tog trenutka možete da koristite SMS servis za račune koje ste prijavili. Ukoliko želite da saznate: - stanje i broj nerealizovanih čekova po transakcionom računu građana: ukuca se reč TR i pošalje se poruka na 063 234560 ili 064 6140055 - stanje na žiro računu građana: ukuca se reč ZR i pošalje se poruka na 063 234560 ili 064 6140055 - upit na transakciono depozitne račune za pravna lica: ukuca se reč T1, ili (T2, T3, ..... T9) i pošalje se poruka na 063 234560

ili 064

6140055.

10.0.Z a k l j u č a k Dramatične promene će se odvijati u pravcu sve većeg broja transakcija pomoću plastičnih kartica i sve manje pomoću čekova i keša. Kompanije će pokušavati da kontrolišu komunkacijske kanale između njih samih i njihovih potrošača, izdavanjem plastičnih kartica koje se mogu koristiti kao mehanizmi plaćanja. U tržišno

razvijenim zemljama

postoji težnja

za

uvođenjem

plastičnih kartica kao dominantnog metoda plaćanja, koji bi trebalo da u što većem obimu zameni tradicionalne vidove plaćanja u kešu i čekovima.

49

Postavlja se pitanje ko ima najviše koristi od uvođenja pametnih kartica? Finansijske organizacije koje podržavaju uvođenje

pametnih kartica imaju

svoj plan i svoju analizu slučaja baziranu na prihodima i troškovima. Proučavajući

kako

banke,

finansijske

službe,

informativne

kompanije i izdavaoci kartica menjaju svoju strategiju pružanja usluga kao i svoj biznis da bi išle u korak sa rastućom potrebom za daljinskim pružanjem usluge, nepristrasnošću i različitošću. Bankama je u interesu da se potrošači sve više opredeljuju za elektronske kartice umesto papirnih načina plaćanja, jer im se u tom slučaju troškovi smanjuju. Kompanije sve više postaju svesne činjenice da se dešavaju značajne promene u načinima plaćanja, a u pravcu većeg broja transakcija pomoću plastičnih kartica i da će se u buduće nastaviti taj trend. One će pokušavati da kontrolišu komunikacione kanale između njih i potrošača, izdavanjem sopstvenih vrednosnih kartica. Međutim zbog skupoće ove inovacije mora se dobro obaviti marketing i tržišno istraživanje pre njene primene.

50

11.0.Literatura: 1.Bjelica dr Vojin, Bankarstvo – teorija i praksa, Budućnost, Novi Sad, 2001. godina 2.Vujović Dušan, Pavlović Dušan i Dinkić Milosinka, ’G 17 bilten br.1, specijalno izdanje’. Političke i ekonomske procene i prognoze, Beograd 2002. godina 3.Vunjak dr Nenad, Finansijski menadžment (knjiga 5), Poslovne finansije, Ekonoski fakultet, Subotica, 2005. godina 4.Končar dr Jelena, Elektronska trgovina, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonoski fakultet Subotica, 2003. godina 5.Diplomski rad, Vladan Čurić, Novi Sad, 2003. godina 6.Diplomski rad, Borko Božičković, Januar 2005. godine 7.Pušara dr Kostadin,

Međunarodne finansije, Univerzitet Braća Karić,

Beograd, 2003. godine 8.E- magazine, broj 27, GSM PUBLIC, Beograd, Jul 2005. godine

Posećene Internet stranice: www.kombank.com

51

52