BANKARSKO POSLOVANJE - POSLOVI BANKE SA STANOVNIŠTVOM

Uvod U savremenom poslovnom svetu bankarski sistem predstavlja fundament ekonomskog razvoja svake zemlje. Prosperitet svake zemlje uzročno je povezan sa bankarskim sistemom pa su principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje izuzetno važni i njihovom izučavanju se posvećuje izuzetna i ozbiljna pažnja.

Bankarski sistem kao celina stvara novac, koji ima vrednost samo dok se nalazi u opticaju. Na količinu novca u opticaju utiču svi delovi bankarskog sistema koji u osnovi mogu da se podele na dve grupe: poslovne banke i centralnu banku. Poslovne banke predstavljaju finansijske posrednike između lica koja štede ili privremeno imaju višak novca i lica kojima za određeno vreme taj novac može biti pozajmljen radi potrošnje ili inveseticija. Centralna banka predstavlja banku banaka koja u krajnjem slučaju kreditira sve ostale banke i ujedno je banka države. Kod nas funkciju centralne banke ima Narodna banka Srbije

Dobar bankarski sistem garancija je ekonomskog napretka zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner fizičkim licima posmatrano sa pojedinačnog stanovišta građana. Zato je potrebno osposobiti dobar kadar koji će u bankarskom sistemu omogućiti građanima da jednostavno, brzo i efikasno dođu do kredita bez obzira na namenu tih kredita, a za njihove lične potrebe, te da nakon uzimanja istih građani idalje zadrže poverenje u banke i bankarski sistem poslovanja. To je potrebno da bi se obezbedila konstantna, a sa vremenom i razvojem i uvećana klijentela, jer u uzajamnoj sprezi banka-građanin, a na opšte zadovoljstvo i ijednih i drugih, na taj način bi se obezbedio kapital za zadovoljavanje potreba istih. .

2

1. Podaci o privrednom društvu 1.1. Istorijat Alpha banke Istorija jedne od vodećih bankarskih grupacija u Jugoistočnoj Evropi započinje davne 1879. godine kada je John F. Costopoulos osnovao bankarsko odeljenje, preteču današnje Alpha Bank Group. Za period duži od jednog veka, Banka je nekoliko puta promenila naziv, da bi od 1994. godine bila imenovana u “Alpha Credit Bank”. Od 1925. godine Banka je listirana i na Atinskoj berzi, što svakom korisniku usluga uliva dodatnu sigurnost u transparentno i odgovorno poslovanje Alpha Bank. Danas je Alpha Bank Group jedna od vodećih finansijskih i bankarskih grupacija u Grčkoj sa bogatim portfolijom usluga namenjenih stanovništvu, preduzećima i investitorima. Prisutna na grčkom i tržištu Jugoistočne Evrope i Ukrajine, ali i u Londonu i Njujorku, Alpha Bank trenutno uslužuje više od četiri miliona klijenata. Njihovo poverenje najbolja je preporuka.

1.2. Teritorija poslovanja Alpha banke Alpha Bank se godinama razvijala u jednu od vodećih bankarskih grupacija Jugoistočne Evrope (Grčka, Srbija, Kipar, Rumunija, Bugarska, Albanija i BJR Makedonija), a od početka 2008. i na tržištu Ukrajine. Sa proverenim vrednostima i dugogodišnjim međunarodnim iskustvom Alpha Bank je 2002. godine ušla na tržište Srbije. Privatizacijom Jubanke A.D. Beograd 2005. godine Alpha Bank se pozicionirala u sam vrh srpske bankarske elite. Ugovor vredan 152 miliona evra svrstao je ovu privatizaciju među najveće realizovane strane investicije u Srbiji. Kako bi bila što bliža klijentima Alpha Bank Srbija prisutna je ne samo u velikim i značajnim ekonomskim centrima, već i u manjim mestima koji su buduća okosnica regionalnog razvoja Srbije. Alpha Bank Srbija posluje na srpskom tržištu kroz široko rasprostranjenu mrežu poslovnica, organizovanu u 7 regiona. Prisustvo u gotovo svim gradovima Srbije obezbeđuje joj prepoznatljivost a klijentima pristupačnost usluga.

3

Klijenti Alpha Bank su u mogućnosti da podižu gotov novac, svakog dana, 24h dnevno na više od 170 bankomata Banke širom Srbije. Zahvaljujući EMV sertifikatu koji Alpha Bank poseduje, bankomati prihvataju široku lepezu kartičarskih proizvoda iz Visa, Dina, MasterCard i Maestro programa.

1.3. Organizaciona struktura upravljanja ( zaposleni ) UPRAVNI ODBOR:

Mara Ličina - Direktor Sektora unutrašnje revizije

1. Spyros N. Filaretos, predsednik Ivana Grujić - Direktor Odeljenja za upravljanje rizicima

2. Christos C. Giampanas, član 3. George N. Kontos, član

Ljiljana Drašković - Direktor Odeljenja za kontrolu usklađenosti poslovanja i sigurnosti informacija

4. Lazaros A. Papagaryfallou, član 5. Prof. dr. Nebojša Savić, član

Zorka Simić - Direktor Odeljenja pravnih poslova

6. Ilija Dražić, član IZVRŠNI ODBOR:

Saša Mićević - Direktor Odeljenja finansijske kontrole i računovodstva

Georgios Papanastasiou, predsednik Periklis Drougkas, član Minas Athanassiadis, član Aleksandra Erdoglija, član

Ante Čulić - Direktor Odeljenja za sprečavanje pranja novca Marko Popović - Direktor Sektora proizvoda i prodaje za stanovništvo

MENADžMENT BANKE:

Marija Gašović - Direktor Odeljenja za kartice

Periklis Drougkas - Direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom

Dragana Jovančević - Direktor Odeljenja Marketinga

Minas Athanassiadis - Direktor Sektora za poslovanje sa korporativnim klijentima

Zoran Stojaković - Direktor Sektora poslovne mreže

Valentin Marian Cheche - Direktor Sektora operativnih poslova i informacionih tehnologija

Đorđe Petrić - Direktor Sektora za poslovanje sa velikim korporativnim klijentima Davor Papac - Direktor Sektora za poslovanje sa srednjim korporativnim klijentima

Georgios Tzilivakis - Direktor Sektora za upravljanje ljudskim resursima

Dragana Milić - Direktor Odeljenja za brokersko dilersku delatnost

Aleksandra Erdoglija - Direktor Sektora sredstava

4

Marko Martinović - Direktor Odeljenja informacionih tehnologija

Panagiotis Rouhotas - Direktor Odeljenja za upravljanje imovinom i nabavku

Vesna Đuračković - Direktor Odeljenja operativnih poslova

Miša Ilić - Direktor Odeljenja problematičnih plasmana i naplate

Maja Nikčević - Direktor Odeljenja za organizaciju

Antonije Džuveleković - Direktor Odeljenja za kreditne poslove sa stanovništvom. Sanja Stanić - Direktor Sektora za kreditne poslove sa korporativnim klijentima

1.4. Strategija i politika diferenciranja Alpha Bank Dugogodišnju reputaciju lidera Alpha Bank gradi na postojanim korporativnim osnovama baziranim na tri jednostavna principa: transparentnost, pouzdanost i odgovornost. Oni su i osnova vrednosti inkorporiranih u Etički kodeks Alpha Bank. INTEGRITET I POŠTENJE – sve aktivnosti Alpha Bank sprovodi odgovorno pridržavajući se principa koji su ključ uspeha Banke više od jednog veka. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST – Alpha Bank poštuje sve različitosti klijenata, a u donošenju odluka rukovodi se isključivo onim što je u njihovom najboljem interesu. POVERENJE I DISKRECIJA – duga tradicija i kvalitet usluga ulivaju dodatnu sigurnost svakom klijentu koji se odluči za Alpha Bank. U svakom trenutku svaki od klijenata siguran je da su njegovi interesi zaštićeni i da finansijski podaci ostaju između njega i zaposlenih Alpha Bank. SAVESNOST, DISCIPLINOVANOST I RAZUMNO PREUZIMANJE RIZIKA – kao finansijska institucija Alpha Bank teži stvaranju profita. Na tom putu razumno donosi odluke svesna poverenja koje su joj klijenti poklonili. POTPUNO, TAČNO I ISTINITO PRUŽANJE INFORMACIJA – transparentnost je princip na kome su zasnovane sve aktivnosti Alpha Bank, jer veruje da partnerski odnos ne treba da bude zasnovan na tajnama. U svakom trenutku Alpha Bank je spremna da klijentima pruži informacije neophodne da pravilno donesu svoje finansijske odluke. AKTIVNO UČESTVOVANJE U DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI – Alpha Bank je posvećena aktivnom doprinosu razvoja društvene zajednice.

Radi povećanja transparentnosti postupanja banaka prilikom informisanja klijenata, Narodna Banka Srbije donela je odluku o načinu i sprovođenju opštih uslova poslovanja koju banka primenjuje u odnosu sa fizičkim licima koja se primenjuje od 31. oktobra 2009. godine. Odlukom se bliže propisuju način i postupak sprovođenja opštih uslova poslovanja koje banka primenjuje u odnosu s klijentima fizičkim licima, način objavljivanja opštih uslova poslovanja banke, jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada 5

bankarskih usluga, kao i uslovi i način obaveštavanja klijenata o njihovim pravima i o ostvarivanju tih prava, izuzev prava na podnošenje U skladu sa Odlukom ali i Zakonom o bankama iz 2005. godine Upravni odbor Alpha Bank je u oktobru 2009. godine utvrdio Opšte uslove poslovanja koji su Vam dostupni u svim poslovnicama Alpha Bank. U poslovnicama Alpha Bank, kao i na sajtu možete preuzeti i priloge koji se odnose na izmene Opštih uslova poslovanja. http://www.alphabankserbia.com

2. Pojam i karakteristike bankarskog poslovanja 2.1. Banka i njeni poslovi kroz istoriju

Bankarsko poslovanje obuhvata poslovne aktivnosti koje se obavljaju u bankarskim organizacijama. Drugim rečima, bankarsko poslovanje podrazumeva sve bankarske aktivnosti koje se obavljaju u jednoj banci. Specifičnost bankarskog poslovanja ogleda se, prvenstveno, u načinu realizacije ciljeva, organizaciji posla, tehnologiji rada itd. Ovo poslovanje veoma je složeno, pa se zbog toga mora dobro poznavati, stručno organizovati i voditi, adekvatno usklađivati sa drugim aktivnostima ( finansijskim i spoljnotrgovinskim i sl. ) itd. U reprodukciji privrede jedne države postojanje novca i mogućnosti kreditiranja predstavijaju bitne činioce. Banke imaju posebno mesto i ulogu jer su specijalizovane institucije, čija je osnovna funkcija da privredu i njenu reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom i novca i kredita. Stoga je bankarstvo u celini kao specifična privredna delatnost određena vrstom i sadržinom bankarskih poslova. Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja Ijudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje. U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veći značaj još su imali samo menjački i emisioni poslovi. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja novca", što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac.

6

Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U XII veku naše ere u Italiji su se razvile preteče današnjih banaka, nazvane "montes". Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke, a među njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove, osnovana 1320. godine i Sasa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine. Ove banke bavile su se i žiro prometom, te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuđim sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile, nego i u međunarodnim odnosima. Medu njima su, svakako, najpoznatije; Sverigen Riskbank, osnovana u Švedskoj 1668. godine, Bank of England, osnovana u Engleskoj 1694. godine itd. U Srbiji prva banka osnovana je 1862. godine, pod nazivom Uprava fondova, koja je kasnije prešla u Državnu hipotekamu banku, a od 1883. godine poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. Poslovne banke su finansijski posrednici između zajmodavaca i zajmoprimalaca. Zajmodavaoci štede ili privrremeno imaju slobodna novčana sredstva koja su spremni da pozajme na određeno vreme i uz kamatu drugim licima. Umesto da uspostavljaju direktan kontakt sa njima, oni odlaze u banke i stavljaju svoj novac na depozitni račun. Banka im otvara depozitni račun i izdaje određenu ispravu o tome da su deponenti vlasnici novca i da im banka duguje taj novac uz obavezu plaćanja kamate. Na ta način banka prikuplja novčana sredstva od mnogih lica i stvara odgovarajući novčani fond kojim privremeno raspolaže. Sa druge strane, banka odobrava kredite stanovništvu, preduzećima i državi kada su oni spremni da plate ponuđenu kamatu da bi raspolagali određeno vreme tuđim novcem. Kamata koju banka naplaćuje od svojih klijenata naziva se aktivna kamata, dok je pasivna kamata ona koju banka plaća svojim deponentima. Banka je samostalno finansijsko preduzeće koje posluje radi ostvarivanja dobiti. Da bi se neka poslovna banka osnovala, ona mora da ispuni uslove koje predviđa Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama i da dobije dozvolu za rad od strane Narodne banke. Pošto je banka akcionarsko društvo, njeni osnivači moraju da uplate osnivački kapital koji ne može biti manji od EUR 10.000.000, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj na dan uplate po zvaničnom deviznom kursu dinara. Bez tog uslova nijedna poslovna banka neće dobiti dozvolu za rad. Banku mogu osnovati najmanje dva akcionara. Akcionari mogu biti domaća ili strana pravna i fizička lica (stranci pod uslovom reciprociteta). Potencijalni akcionari banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad. Narodna banka Srbije je dužna da na osnovu zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. Banka stiče svojstvo pravnog lica upisom u nadležni registar. Prijava za upis u nadležni registar podnosi se u roku od 45 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad.

2.2. Vrste i sistemi bankarskih poslova Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture, funkcije, vlasnistva i medjusobne povezanosti banaka. Bankarski sistemi se znacajno razlikuju od zemlje do zemlje, ali ima i dosta slicnosti s obzirom na cinjenicu da im je zajednicko postojanje centralne banke. 7

Razlikujemo dva osnovna modela finansijskog sistema: -

nemacko-japanski

-

anglosaksonski

U nemacko-japanskom modelu banke imaju dominantnu ulogu pri finansiranju preduzeca. U anglosksonskom modelu (pre svega u SAD i Velikoj Britaniji) primarna uloga pripada finansijskom trzistu na kome znacajnu ulogu imaju nebankarske institucije. Neke analize pokazuju da je trzisni sistem efikasniji u pruzanju finansijskih usluga, dok druge daju prednost finansijskim posrednicima. Neke zemlje u razvoju jos uvek imaju monobankarski model, gde jedna banka ili eventualno nekoliko njih u drzavnom vlasnistvu vrse funkciju centralne banke i komercijalnih banaka. Zemlje u tranziciji se nalaze u razlicitim fazama transformacije od ranijeg tzv. modela socijalistickog bankarstva (koje karakterise drzavno vlasnistvo) u trzisno orjentisano bankarstvo, pa se iz tog razloga koristi termin bankarstvo u tranziciji. Pod bankarskim poslovima podrazumevaju se poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske ( institucionalne ) regulative. Obavljajući određene poslove, banka manifestuje svoju specifičnost finansijske institucije u tržišnoj privredi. Analizom bankarskih poslova dolazi se do saznanja o dinamici promena koncepta banke. Bankarski poslovi, uz svoju dinamičnost ipak se mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koje oduvek postoje. Grupisanje se vrši da bi se u istu grupu svrstali poslovi koji su prema određenim obeležjima slični, kao i da bi se lakše proučavali.

2.3. Podela bankarskih poslova Postoji više kriterijuma za podelu bankarskih poslova, a najvažniji su:  bilansni kriterijum  funkcionalni kriterijum i  vremenski kritterijum Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi mogu biti:  pasivni  aktivni  neutralni  sopstveni Prema funckionalnom kriterijumu bankarski poslovi su:  poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava  kreditni poslovi  komisioni poslovi  sopstveni poslovi Prema vremenskom kriterijumu:

8

  

dugoročni kratkoročni srednjoročni

Takođe, poznata je i podela bankarskih poslova na : • Poslovi sa stanovništvom • Privredno bankarstvo • Investiciono bankarstvo • Elektronsko bankarstvo - to su dakle, glavne grupe poslova koje banka obavlja.

3. Poslovi banke sa stanovništvom Poslovi sa stanovništvom obuhvataju sledeće podgrupe poslova: tekući računi, krediti, žiro računi, devizna štednja, dinarska štednja, sefovi(sve veće banke), menjački poslovi, platne kartice i elektronsko bankarstvo.

3.1.Tekući ( kontokorentni ) račun banaka:  Pojam i osobine ugovora.- Pod ugovorom o bankarskom tekućem računu, podrazumeva se, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ugovor o bankarskom tekućem računu banaka, gde se banka obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate, u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. 1478 Član 1052. ovog Zakona. Bankarski tekući račun omogućava pojednostavljeno plaćanje i naplatu uzajamnih potraživanja unošenjem promena u tekući račun. Novčana sredstva na tekućem računu, ostvaruju se uplatama pd strane deponenta i naplatama novčanih iznosa izvršenih za njegov račun. Banka je u obavezi da preko tekućeg računa obavlja plaćanje za deponenta i kada na računu nema pokrića i to u obimu koji je predviđen ugovorom o otvaranju tekućeg računa ili posebnim sporazumom. Ova obaveza banke može se isključiti ugovorom o otvaranju tekućeg računa. Ugovor o bankarskom tekućem računu, spada u dovstrano obavezne, teretne i formalne ugovore. U našoj zemlji isti se, u skladu sa članom 1053. Zakona o obligacionim odnosima, zaključuje u pismenoj formi, tj. popunjavanjem i predajom banci pismene pristupnice. U pravnoj teoriji se ističe da je ugovor o bankarskom tekućem računu ugovor intuitu personae jer se smatra da je za zaključenje ovog

9

ugovora bitno svojstvo banke i da isti ugovor iz razloga smrti, stečaja ili statusnih promena korisnika prestaje. 1479 Antonijević dr Z, Petrović dr M, i Pavićević dr B, Bankarsko pravo, Beograd, 1982, str. 305, Ovaj ugovor spada i u red imenovanih ugovora, ali ima i elemenata u istom ugovoru i drugih ugovora kao što su ugovora o kreditu, o novčanom depozitu, o nalogu i dr., pa ga neki autori svrstavaju i u kategoriju mešovitih ugovora. 1480 Član 1052. Zakona o obligacionim odnosima, 1481 Antonijević dr Z, Pavićević dr B, Petrović dr M, ibid, str. 306. Ugovor o bankarskom tekućem računu razlikuje se od žiro računa, jer "tekući račun" podrazumeva niz uplata i isplata, po osnovu redovnih i permanentnih prihoda na tekući račun, a kod žiro računate naplate i isplate ne moraju se obavljati permanentno. Razlika je u tome, što korisnik tekučeg računa, sredstva sa tekućeg računa koristi izdavanjem čekova, dok sredstva sa žiro računa korist u gotovini ili virmanskim putem, a izuzetno putem obračunskog čeka. Pored toga, pravilo je da jedan pravni subjekt može imati samo jedan žiroračun, a isti pravni subjekt može imati i više tekućih računa, čak i kod iste banke. Osim toga, banka po tekućem računu u izvesnim slučajevima i kreditira korisnika tekućeg računa do ugovorenog iznosa (novčanog limita). Međutim, kod žiro računa banka klijentu neće dozvoljavati prekoračenje u isplati prispelih novčanih sredstava. Tekući račun ima aktivnu stranu - uplate korisnika računa ili trećeg lica na račun i pasivnu stranu - određene dugovne stavke, kad banka otvara kredit korisniku računa jer ovaj nema sredstave za izmirenje datih naloga za plaćanje sa tekućeg računa prema trećem licu. Ovde se potražne i dugovne stavke međusobno prebijaju, čime se gase uzajamna potraživanja. Ove račune mogu otvoriti fizička lica koja naplaćuju usluge pravnim licima (autorski honorar ili ugovor o delu). Kamata se ne obračunava dok je isplata gotovine bez provizije. Putem tekućeg računa je moguće:  primati platu,  plaćati račune,  dobiti čekovnu karticu i čekove,  dobiti debitnu/kreditnu karticu,  uzeti kredit,  upravljati novcem. Obaveze ugovornih strana - Obaveze banke. - Po ugovoru o tekućem računu banka preuzima niz obaveza kao što su: obaveza primanja uplata, bilo od korisnika računa ili trećih lica, obaveza obračuna i utvrđivanja salda i obaveza dostavljanja izvoda korisniku računa. Dakle, banka je obavezna da svaku uplatu koja stigne na tekući račun primi i proknjiži i na taj način 10

odobri kIijentu određeni iznos koji mu je proknjižen. Po nalogu korisnika tekućeg računa, banka je obavezna da vrši sve isplate sa tekućeg računa u korist trećih lica. Ovi nalozi za isplatu mogu biti gotovinski (fizičkom licu) ili obračunski, virmanski najčešće, pravnom licu. S ovim u vezi banka je dužna da izvrši saldiranje računa, odnosno da izvrši prebijanja uplata i isplata uz dostavljanje izvoda korisniku računa o stanju na računu i o promenama uplata i isplata na tekućem računu za određeni vremenski period. Smatra se da je izvod odobren u slučaju da nije osporen od strane korisnika tekućeg računa u dogovorenom roku ili kad nema odgovora u roku od 15 dana. Izvod iz tekućeg računa se može osporavati zbog greške u pisanju ili obračunu, zbog ispuštanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora, u skladu sa članom 1060. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima, preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema računa o likvidaciji salda po zaključenju tekućeg računa, inače se ovo pravo gasi. Banka ima pravo da zaračunava proviziju, za izvršene usluge koje su obuhvaćene ugovorom o tekućem računu, kao i naknadu za posebne troškove učinjene u vezi sa takvim uslugama. Ova svoja potraživanja banka upisuje u svoju korist u tekući račun, ukoliko između ugovornih strana nije drukčije ugovoreno.  Obaveze korisnika tekućeg računa.- Ugovor o bankarskom tekućem računu je dvostrano obavezan i teretan ugovor, pa koristnik tekućeg računa je obavezan da banci plaća proviziju za obavljene usluge, kao i naknadu posebnih troškova koje banka ima u vezi sa takvim uslugama. Kako banka po deponovanim sredstvima na tekućem računu može da slobodno raspolaže, to bi se ona mogla i odreći prava na proviziju i troškova u vezi sa poslovanjem po tekućem računu. Međutim, kako banka za korišćnje sredstava po tekućem računu plaća kamatu, to se ona ne odriče prava na proviziju i naknade troškova, pa ih kao svoja potraživanja upisuje u svoju korist na određenom tekućem računu.

 Trajanje tekućih računa. - Kada u ugovoru o otvaranju tekućeg računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka ugovorna strana (banka i klijent) može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.

3.2. Kreditni poslovi sa stanovništvom  . Vrste kredita i njihove karakteristike u sektoru stanovništva Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja nekoliko funkcija. To su funkcije: (1) prikupljanja (mobilizacije) sredstava, (2) likvidnosti i stabilnosti proizvodnog procesa, (3) funkciju razvoja međnarodnih privrednih odnosa, i (4) kontrole privrednih tokova. Mobilizatorska funkcija kredita se odnosi na prikupljanje novčanih sredstava koja se nalaze u rukama mnogobrojnih vlasnika i ona su privremeno van proizvodne i prometne funkcije. Banke prikupljaju novčana sredstva

11

otvaranjem računa klijentima, obavljanjem poslova u ime njih i prihvatanjem njihove ušteđevine. Cilj mobilizacije novčanih sredstava jeste da se sredstva koja su privremeno van upotrebe premjeste na nova mjesta upotrebe. Alokacija se vrši putem kreditnih plasmana. Putem kreditnog odnosa se održava permanentna likvidnost privrednih subjekata. Odnosno, održava se kontinuitet proizvodnje, regulišu se tržišni odnosi, ponuda i tražnja i ubrzava razvoj procesa reprodukcije. Mnogim privrednim subjektima i fizičkim licima nedostaju finansijska sredstva. Sopstveni izvori u finansiranju procesa reprodukcije su nedovoljni, tako da se oni potpomažu sa dopunskim izvorima-kreditima. Uticaj kreditne funkcije na likvidnost preduzeća posebno je izražen u uslovima sezonskog karaktera proizvodnje, odnosno prodaje.

Zahvaljujući kreditu, kupci se na tržištu pojavljuju kao potrošači i kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Kredit ima uticaj i na razvoj međunarodnog privrednog odnosa. Putem kredita pruža se bankarska podrška izvoznicima. Na taj način oni premoštavaju vremenski period odgođenog plaćanja (od ulaganja do realizacije i naplate iz inostranstva). Kredit ima kontrolnu funkciju jer se preko njega dopunjuju privredni tokovi novom količinom novca. Oblik kontrole preko kredita ostvaruje se stalnom kontrolom poslovanja preduzeća koja se kreditiraju. Banke se zalažu da se od strane privrednih subjekata namjenski koriste krediti, da posluju likvidno, rentabilno i uz što manje sumnjivih i spornih potraživanja. Svaka nedoslednost u izvršavanju preuzetih obaveza od strane preduzeća predstavlja znak banci da su prisutni poremećaji u procesu privređivanja. Tada banka treba da preduzme konkretne mere u cilju zaštite dopunskih izvora finansiranja.  Podela kredita Krediti se po sadržini i formi javljaju u različitim oblicima, tako da su i kriterijumi za njihovu podelu različiti: 1. Prema obliku (a) naturalne, (b) robnonovčane, (c) novčane. Naturalni oblik kredita je najstariji oblik kredita. To je kredit koji se daje i vraća u nekom naturalnom obliku, odnosno realnom dobru (žitu, stoci). Ovaj oblik kreditira se danas retko primjenjuje. Robno-novčani kredit je takav kredit koji se daje u robi, a vraća se u novcu. Njegov naziv je još i komercijalni i trgovački kredit. Novčani krediti su danas najviše zastupljeni. To je organizovani oblik kredita, daje se i vraća u novcu. 2. Prema ekonomskoj nameni: (a) proizvodne, (b) potrošačke, (c) izvozne, (d) uvozne, 12

(e) otkupne, (f) sanacione. Proizvodni krediti su privredno-proizvodnog karaktera. Značajni su za kontinuelno odvijanje reprodukcionih tokova subjekta privređivanja. Oni se koriste da bi se uvećala proizvodna moć dužnika, i njegova svrha je da poveća potrošačku moć direktnim povećanjem proizvodnje. Kada proizvođač uzima kredit za seme, đubrivo, traktor, alat, materijal, mašine ili fabričke zgrade, upotrebljavajući kredit on podstiče proizvodnu aktivnost ukupne ekonomije. Potrošački krediti se zaključuje da bi se povećala potrošačka moć dužnika. Ovaj oblik kredita je samo direktno neproduktivan, jer indirektno utiče na povećanje proizvodnje. Odobravaju ga banke stanovništvu radi kupovine trajnih potrošnih dobara-automobila, nameštaja, opreme za domaćinstva itd. Potrošački krediti na taj način utiču na povećanje životnog standarda stanovništva, kao i na proizvodnju i prodaju robe. Potrošački krediti se odobravaju za kupovinu trajnih potrošačkih dobara sa rokom dospeća od 1-4 godine, otplaćuju se u jednakim mesečnim ratama. Merilo boniteta korisnika je visina redovnih mesečnih primanja. U cilju minimiziranja rizika od nenaplaćivanja kredita od fizičkog lica, banke traže i dodatni vid obezbeđenja, jemstvo od jednog do tri kreditno sposobna žiranta. Potrošački krediti se u novije vreme praktikuju u vidu prodaje robe na kreditne kartice, sa odloženim plaćanjem do 1 meseca, i više u zavisnosti od sporazuma između izdavalaca i korisnika kreditne kartice. Izvozni i uvozni krediti se daju da bi se povećao izvoz, odnosno uvoz, dok otkupni radi otkupa robe. Sanacioni se koristi za sanaciju subjekata privređivanja. 3. Prema upotrebi: (a) krediti za obrtna sredsva, (b) kredti za osnovna sredstva. Krediti kojima se obezbjeđuju novčana sredstva za potrebe nabavke za proces proizvodnje su krediti za obrtna sredstva. Ovi krediti su kratkoročnog karaktera. Novac iz kredita se pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom prodajom ponovo u novac, da bi se nastavilo kružno kretanje novac-roba-novac. Krediti za osnovna sredstva su po ročnosti dugoročni krediti. Oni su investicionog, društvenog karaktera i u funkciji su nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava. 4. Prema roku trajanja: (a) kratkoročne, (b) srednjoročne, (c) dugoročne. Ova podela kredita je prema ročnosti, u smislu perioda na koji se kredit odobrava. Kratkoročni kredit ima najmanji rok vraćanja, a to je period do 1 godnie, s tim da u izuzetnim slučajevima može trajati i do dve godine. Srednjoročni krediti u odnosu na kratkoročne imaju nesto duži rok vraćanja, a to je period od 5 godnina. Služi za nabavku opreme, trajnih potrošnih dobara i sl. Dugoročni krediti se odobravaju na period od 5 do 20 godina. Oni su investicionog karaktera. Koriste se recimo za kupovinu stana, automobila i sl. 13

5. Prema poveriocu: (a) bankarske, (b) javne, (c) domaće, (d) inostrane, (e) zadružne. Bankarske kredite odobravaju bankarske organizacije i najviše su zastupljeni u praksi. Javne kredite odobravaju državne ili javne finansijske institucije i oni su budžetskog karaktera. Cilj im je da se pomogne određena budžetska aktivnost (izgradnja puteva, pruga i sl.). Domaće kredite odobravaju poverioci koji imaju domicil u istoj zemlji u kojoj je domiciliran i dužnik, dok inostrane kredite odobrava poverilac koji ima domicil u jednoj zemlji, dužniku koji je domiciliran u drugoj zemlji. U ovom slučaju kao poverilac se pojavljuje banka, država, korporacija, preduzeće ili fizičko lice. Zadružne kredite odobravaju zadruge svojim članovima u periodu kada im nedostaju finansijska sredstva. Zadružni krediti su povoljniji od bankarskih. . 6. Prema vrsti obezbjeđenja kredita: (a) lične, (b) pokrivene. Suština ove podele je da li davaoc kredita ima poverenje u dužnika ili nema. Kod ličnih kredita, poverilac se oslanja isključivo na poverenje dužnika. To poverenje se odnosi na to da ce dužnik uredno, u roku i u punom iznosu vraćati kredit. Kod pokrivenog kredita, poverenje nije dovoljno. Ovde se zahtevaju instrumenti obezbeđenja. Banka od davaoca kredita zahteva pokriće, kako bi se obezbedila od rizika nenaplate potraživanja. Poverilac kao pokriće za odobreni kredit uzima lombard, hioteku, cesiju potraživanja, garanciju i hartije od vrednosti. 7. Prema načinu vraćanja: (a) jednokratni, (b) obročni, (c) amortizacioni. Jednokratni krediti se vraćaju u celini u ugovorenom roku, za razliku od obročnih koji se vraćaju prema unapred ugovorenim rokovima otplate pojedinih delova kredita. Amortizacioni kredit se otplaćuje ravnomerno-godišnje ili polugodišnje. Korisnikova obaveza je da u obliku anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i plaća odgovarajuću kamatu. Specifičnost je da kamata može biti redovna i interkalarna. Redovna kamata se plaća od roka početka korištenja kredita i obračunava se na iznos iskorištenog kredita. Interkalarna kamata se obračunava od početka korištenja kredita pa sve do roka početka vraćanja. 8. Prema plaćanju kamate: (a) kamatne i (b) beskamatne.

14

Kamatni krediti su uglavnom zastupljeni u praksi. Kod ovih kredita korisnik plaća pored glavnice i utvrđeni iznos kamate. Kod beskamatnih kredita korisnik ne plaća kamatu, nego se odredjuje simbolična provizija, kao naknada za korištenje kredita. Mogući su krediti sa subvencionom (povlaštenom) kamatnom stopom. Oni se odobravaju u poljoprivrednim delatnostima i prilikom izvoza. 9. Prema upotrebi kredita: (a) opšti i (b) namenski. Opšti krediti nemaju definisanju namenu, odnosno imaju širok krug namene. Prilikom odobravanja definiše se samo delatnost korisnika kredita. Namenski krediti se odobravaju sa striktno određenom namenom. Poverioc da bi odobrio namenski kredit traži da mu dužnik predoči dokument kojim se dokazuje namena traženog kredita. 10. Prema statistici: (a) odobreni, (b) iskorišteni. Odobreni krediti imaju gornji limit do kojeg dužnik koristi kredit u određenom periodu. Korisnik kredita ne mora odjednom u celini iskoristiti odobreni kredit, već to može vršiti u zavisnosti od potrebe, ali samo u periodu u kome je taj kredit odobren. Iskorišteni kredit prestavlja stvarno iskorišteni iznos kredita u određenom vremenskom periodu. Podela kredita je prema klijentima (pravna i fizička lica) a u okviru ove podele prema roku trajanja na kratkoročne i dugoročne. Kratkoročni krediti (ročnost do 1 godine) stanovništvu su: (1) kratkoročni krediti na osnovu deponovanih sredstava, (2) kratkoročni krediti za ostale namene, (3) dozvoljeno prekoračenje na tekućim računima, (4) potrošački krediti (uz profakturu). Dugoročni krediti stanovništvu su: (1) dugoročni namenski krediti (po osnovu deponovanih sredstava) (2) dugoročni krediti za ostale namene, (3) dugoročni krediti za stanove (iz sredstava banke) (4) dugoročni krediti za automobile, (5) vezani krediti na osnovu štednje ili položenog depozita, (6) stambeni krediti uz subvenciju države.

3.3 Štedni poslovi  Pojam ugovora i karaktristike. - Pod ugovorom o štednji, podrazumeva se takav ugovor gde ulagač predaje banci određenu sumu novca, sa kojom ona može raspolagati, ali uz obavezu vraćanja sume novca sa kamatom, prema uslovima iz ugovora. Isti ugovor, predstavlja imenovani ugovor,1475 jednostrano obavezni, teretni, neformalni i realni ugovor (predaja novca koji je predmet ugovora o depozitu). 1475 Član 1043-1046. Zakona o obligacionim odnosima. 15

Ovaj ugovor ima dosta sličnosti sa ugovorom o novčanom depozitu, ali ima i značajnih razlika, kao što su: ugovor o ulogu na štednju je realan ugovor, a ugovor o novčanom depozitu konsezualan. 1476 Jankovec dr I., Privredno pravo, Beograd, 1989, str. 496. Pored toga, ulog na štednju prati i izdavanje štedne knjižice, a kod ugovora o depozitu izdaje se potvrda ili certifikat. (Iste isprave imaju različitu pravnu prirodu). Postoji razlika i kod ugovornih strana, tako što se kod ugovora na štednju u ulozi depozitara pojavljuje se banka ili kreditno-štedna organizacija, a u ulozi deponenta samo fizičko lice. Međutim kod ugovora o novčanom depozitu u ulozi depozitara pojavljuje se banka, a u ulozi deponenta pravno lice. 1477 Carić dr S, Novčani depozit-Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Beograd, 1980, str. 615.  Vrste uloga na štednju i obaveze banke. – Je novčani depozit položen kod banke, odnosno štedno kreditne organizacije. Ulozi na štednju mogu biti neoročeni i oročeni, nenamenski i namenski, bez otkaznog roka i sa otkaznim rokom. Ovaj ugovor, kao jednostrano obavezan, stvara obaveze samo za banku ili kreditnoštednu organizaciju. Tako, banka ima obavezu da plaća ugovorenu ili zakonsku kamatu u vezi korišćenja sredstava ulagača na štednju. Pored toga, banka ima obavezu da izvrši i isplatu sredstava ulagaču koja je označena u štednoj knjižici.

 Štedna knjižica.- Štedna knjižica kao pismena isprava služi kao dokaz o postojanju ugovora na štednju i ista služi da se sa nje može podizati i uplaćivati novac po osnovu ugovora. Štedna knjižica je pre svega dokaz o deponovanim sredstvima ulagača kod banke. Upisi u štednu knjižicu, odnosno izvršene uplate i isplate potvrđuju se pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica. Pored toga, štedna knjižica je legitimacioni papir, jer ista služi ulagaču - da se on kao vlasnik iste "legitimiše" pred bankom. Ona nije hartija od vrednosti, jer pravo ulagača nije inkorporirano u štednoj knjižici, te se iz tih razloga isto ne može preneti na drugo lice. Ona glasi na ime ovlašćnog lica, može glasiti i na donosioca ili poznavaoca određene šifre. Podaci o ulozima na štednu knjižicu jesu poslovna tajna banke i ovi se podaci mogu saopštiti trećim licima, samo na zahtev nadležnog organa.

3.4. Poslovi sa sefom ( ugovor o sefu )  Pojam ugovora o sefu.- Pod ugovorom o sefu, podrazumeva se ugovor o obavljanju bankarskih usluga, gde se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sefa, sef za određeni vremenski period, a korisnik se obavezujee da za to plati banci određenu naknadu. Pod sefom, treba podrazumevati posebnu pregradu, kasetu, fioku, boks, u 16

posebnoj prostoriji banke u kojoj se čuvaju stvari od vrednosti, hartije od vrednosti i dragocenosti. Ugovor o sefu spada u imenovane ugovore, dvostano obavezne, konsesualne, neformalne i teretne ugovore. 1470 Zakon o obligacionim odnosima, članovi 1061-1064. Kao bitni elementi ugovora o sefu, smatraju se: određenje sefa (brojeva sefa), vreme trajanja ugovora i naknada koju korisnik sefa plaća banci. Kod ovog ugovora o sefu, ne moraju u ugovoru da budu označeni predmeti koji se čuvaju u sefu, jer banka ne mora da zna o kojim se predmetima radi. Međutim, Zakon o obligacionim odnosima imperativnom normom je odredio da kosisnik sefa ne sme stavljati u svoj sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova. 1471 Član 1063. ovog Zakona. U slučaju, da se korisnik ne pridržava ovakve obaveze, banka može izjaviti raskid ugovora o sefu.

 Pravna priroda ugovora o sefu. - Što se tiče same pravne prirode ugovora o sefu, postoji više gledišta. Jedni autori, smatraju da se radi o zakupu – jer klijent banci plaća zakupninu za korišećnje sefa. 1472 Valery, Traites de la location des coffres-forts, 2 Ed., Paris, 1926. Isto shvatanje je neprihvatljivo jer se kod sefa banka ograničava na čuvanj i nepovrdivost sefa. Drugi autori, smatraju da se radi o ugovoru o depozitu. 1473 Ranđelović D, Pravne rasprave o ostavi ili amanetu, 284-285, navedeno prema Antonijević dr Z, Privredno pravo - Organizacija udruženog rada i poslovi prometa, Beograd, 1989, str. 429. Mada ovaj ugovor ima puno dodirnih tačaka sa nenovčanim zatvorenim depozitom, pre svega na planu odgovornosti banke, smatramo da se radi o posebnom pravnom poslu, obzirom da banka nema ključ od sefa i nema pristup sefu. Dakle, kod ugovora o sefu nema od strane banke faktičkog prijema stvari kao kod ugovora o depozitu. Pored toga, pri uzimanju stvari iz sefa od strane korisnika sefa, ne prestaje tim faktom ugovor o sefu. .

 Obaveze bnke i klijenta kod ugovora o sefu. - Banka ima niz obaveza, kao što su: da određeni sef stavi klijentu na raspolaganje, da u sef primi određene predmete (najčešće, dragocenosti, hartije od vrednosti, umetničke predmete i dr.). Banka je često u situaciji, da i ne zna koje stvari ostavlja korisnik u sef, s tim što je korisnik sefa

17

imperativnom normom obavezan da ne ostavlja određene stvari koje bi ugrozile sigurnost banke ili drugih sefova. 1474 Član 1063. Zakona o obligacionim odnosima. Sledeća obavea banke je da čuva sef zajedno sa stvarima koje se nalaze u njemu, a klijent je obavezan da se stara o upravljanju i čuvanju stvari koje se nalaze u sefu. Banka je u obavezi da klijentu nadoknadi štetu koja bi bila prouzrokovana, ukoliko bi stvari u sefu propale.

Obaveze klijenta bi bile: da u sef stavlja samo stvari koje su predviđene bančinim pravilima, da plati banci određenu naknadu za korišćenje sefa (najčešće, prema tarifi koju određuje sama banka), da naknadi banci štetu, u slučaju da unese predmete koji su zabranjeni za čuvanje u sefu. Po isteku ugovora o sefu, u slučaju da korisnik sefa ne isprazni isti ne preda ključ od sefa banci, banka otvara sef sudskim putem. Nađene stvari u sefu stavljaju se u sudski depozit ili se predaju banci na čuvanje. Banka ima pravo prvenstva naplate - dugovane naknade iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa (koji je pronađen u sefu), kao i putem namirenja iz cene dobijene prodajom vrednosti nađenih u sefu.

3.5. Menjački poslovi - su poslovi kupovine i prodaje efektivnog stranog novca i čekova u stranoj valuti od domaćih i stranih fizičkih lica. Ove poslove obavljaju: - Narodna banka; - Poslovne banke - Rezidenti (pravna lica i preduzetnici) sa ovlašćenjem Narodne banke; Narodna banka i poslovne banke obavljaju menjačke poslove u svoje ime i za svoj račun, dok rezidenti obavljaju ove poslove u svoje ime a za račun banke (samo jedne) sa kojom imaju sklopljen ugovor o menjačkim poslovima. Ovlašćeni menjač je dužan: -

Da stavi natpis MENJAČNICA (na srpskom i na nekom od stranih jezika) ispred prostora menjačnice; Da istakne kursnu listu i obaveštenje o visini provizije (ako je ima); Da izda odgovarajuću potvrdu prilikom otkupa ili prodaje efektivnog stranog novca i čekova; Da vodi evidenciju i čuva dokumentaciju o menjačkim poslovima;

18

Otkup efektivnog stranog novca se vrši kada se on nalazi na važećoj kursnoj listi Narodne banke i kada je novac ispravan i u opticaju. Svi ovlašćeni menjači dobijaju publikaciju Narodne banke sa opisom stranog novca i njegovih falsifikata. Ovlašćeni menjači su dužni da predaju strana sredstva plaćanja i prateću dokumentaciju (obračun i rekapitulaciju otkupa i prodaje stranih sredstava plaćanja) banci sa kojom imaju ugovor o menjački poslovima.

3.6. Platne kartice Planta kartica je instrument bezgotovinskog plaćanja i instrument za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji sadrži neko sredstvo za indetifikaciju, što omogućuje osobi na koju kartica glasi da je koristi za navedene namene. U našoj zemlji se platne kartice još uvek malo koriste, ali se očekuje da će one u sve većem obimu zamenjivati čovekovu gotovinu.



Podela platnih kartica – platne kartice se mogu razvrstati u tri grupe: a. kreditne kartice b. debitne kartice c. unapred plaćene kartice

Kreditne kartice sadrže određeni kreditni limit koji potrošač može koristiti prilikom kupovine robe ili podizanja gotovine. To znači da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice unapred određenu kreditnu liniju. Kreditnim karticama se može plaćati svima onima koji su sa izdavaocem tih kartica stupili u ugovorenu obavezu da će pri njihovom prezentovanju davati imaocima robu ili usluge. Pri tom je vlasnik kreditne kartice dužan da, uz prezentovanje kartice, potpiše račun koji prodavac robe ili davalac usluga dostavlja izdavaocu kreditne kartice od koga vrši naplatu u ugovorenom roku. Klijent banke kome je ta banka izdala kreditnu karticu ima odvojen račun po kreditnoj kartici od svog tekućeg računa. On obično na mesečnoj osnovi dobija stanje na računu kartce. Odobren kredit, tj dužnički saldo na tom računu može se u celosti isplatiti na kraju meseca ili se može isplaćivati u ratama, pri ćemu neizmireni dug prelazi u produženi kredit na koji banka naplaćuje kamatu. Poret toga, neke banke isplaćuju od vlasnika kartice i godišnju taksu ili članarinu. Debitna kartica omogućuje svom vlasniku da neposredno zaduži svoj račun kod banke. Blasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znači da komitent putem daljinskih komunikacionih veza povlači novac sa svog tekućeg računa 19

kod banke, pri čemu ne mora i da lično dođe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje imaju POS terminale ili bankarske automate (ATM). Blasnik debitne kartice koji povlači novac ili vrši plaćanje pri kupovini robe ili korišćenju usluga odmah se zadužuje na svom računu kod banke. Upravo zbog trenutnog zaduženja računa potrošača, korišćenjem online veze sa kompijuterskim centrom, dobijene kartice su povoljne za prodavce, odnosno davaoce usluga, na čiji račun se, takođe trenutno, prenose sredstva. Međutim, vlasnik debitne kartice ima mogućnost korišćenja sredstava samo do iznosa porkića na svom računu kod te banke. Unapred plaćene kartice sadrže kompijuterski čip na koji se „ ubacuje „ iznos novca s računa vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je, dakle, uskladištena određena vrednost, odnosno unapred plaćena sredstva koja su na raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine robe ili korišćenja usluga taj iznos se smanjuje korišćenjem terminala na prodajnim mestima. Unapred plaćene kartice mogu biti jednonamenske ili višenamenske. Jednonamenske kartice su obično jednokratne, tako da se, po iskorišćenju na njima uskladištenih vrednosti, ne mogu „ dopuniti „ i ponovo koristiti ( kartce za telefonske govornice, za parking, mobilne telefone i sl, ). Za razliku od njih, višenamenske kartice se mogu „ puniti „ i one se koriste kao opšte sredstvo plaćanja na mestima gde postoje specijalni terminali. Unapred plaćene kartice predstavljaju jedan od oblika elektronskog novca. Kod ovih kartica, sigurnost je obezbeđena putem personalnog indetifikacionog broja koji se sastoji od digitalnih znakova, a ugrađen je i na magnetnu traku ili čip – u zavisnosti od vrste kartica. Prema ovom kriterijumu, kartice se razvrstavaju na kartice sa magnetnom trakom i inteligentne kartice ( smart kartice ). Standardne plastične kartice koje imaju magnetnu traku na kojoj je upisan PIN ( indetifikacioni broj ) vlasnika kartice, njegovo ime, broj računa i limit korišćenja kartice. Inteligentne kartice su istog oblika kao i standardne, ali sadrže ugrađen silicijumski mikroprocesorski čip koji im daje bitne prednosti u odnosu na pomenute kartice – mogućnost korišćenja više funkcija sa jednom platnom karticom, smanjenje zloupotreba, donošenje offline odluka i online kontrola.

3.7. Elektronsko ( internet ) bankarstvo Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuće, bez fizičkog prisustva u banci, danas je uobičajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste različite načine da klijentima omoguće što efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kuće. Početak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj Internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do početka devedesetih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na

20

Internetu. Iste godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD. Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet bankarskih usluga u SAD, da bi se u sledećih 18 meseci zabeležio porast broja korisnika Internet bankarskih usluga na 4,2% od ukupnih američkih domaćinstava. Decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika.. Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:  nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija)  pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji kompjuter priključen na Internet)  banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema Bankarski proizvodi i usluge koje nudi većina svetskih banaka u svom Internet poslovanju su:                

Otvaranja i korišćenja čekovnih računa Plaćanje računa elektronskim putem Korišćenje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card...) Trgovina hartijama od vrednosti Obustave plaćanja (Stop Payment) Otvaranje i korišćenje tekućih računa Menjački poslovi (samo u evropskim bankama) Otvaranje i korišćenje zajmovnog računa (Loan account) Provera stanja na računima klijenata Provera transakcija iz prethodnog perioda na svim računima klijenta Elektronski transferi između računa E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvažnijih informacija za klijentovo poslovanje: informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banke, informacije o stanju klijentovih ulaganja...) Otvaranje i korišćenje depozitnih računa Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke Odobravanje hipotekarskih i ostalih kredita Savetodavna funkcija

Bankarsko poslovanje na Internetu je brzo, efikasno i ekonomično. Otvaranje računa u Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za plaćanje računa elektronskim putem su minimalne ili u većini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarske proizvode i usluge su identične ili manje od provizije u tzv. tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu. 21

 Prednosti internet bankarstva - Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na tzv. tradicionalno (filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj neograničenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda i usluga.

 Nedostaci Internet bankarstva - Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraženi u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja, zakonskoj (ne)regulativi, nedostatku privatnosti, otuđenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.

Zaključak Rad sa stanovništvom spada u veoma važan segment banke. Veliki deo bankarskih proizvoda i usluga namenjeno je upravo stanovništvu, te iz toga razloga poslovi sa stanovništvom su organizaciono veoma zastupljeni u planiranju i organizovanju svake banke. Kao važan faktor poslovi sa stanovništvom predstavljaju temelj poslovne politike banke i kao takvi nose ogroman značaj u samom radu i opstanku na finansijskom tržištu koje je svakim danom sve konkurentnije. Zadovoljan klijent proizvodima i uslugama banke, predstavlja odraz poslovnosti a samim tim reputaciji te i opstanku same banke. Pored ostalih tu su razlozi što banka potencira i u ogromnom desu se oslanja na poslove sa 22

stanovništvom, te nastoji da na svaki način svojom poslobnom sposobnosti, sačuva postojeće klijente ali i da privuče što veći broj novih potencijalnih klijenata. U tom smislu banke nastoje da pruže široku lepezu proizvoda i usluga, a to je jedan od razloga što je sektor poslova sa stanovništvom po organizaciji poslova a i broju zaposlenih najviše zastupljen u samoj banci, te zauzima važnu ulogu u kreiranju poslovne politine banke.

Literatura Za izradu maturskog rada, korišćena je sledeća literatura:  „Monetarna ekonomija i bankarstvo“, autora prof. dr Aleksandar ŽIVKOVIĆ, Borsko KRTIĆ i Petar BOJOVIĆ

 „Bankarsko poslovanje i platni promet“, autora prof. dr Aleksandar ŽIVKOVIĆ Rade STANKIĆ i Borko KRSTIĆ

 „Računovodstvo za IV razred ekonomske štkole“, autor Vera Poznanić - LEKO

23

INTERNET IZVORI:  „Poslovno pravo“ , http://www.knowledge-banks.org  „Krediti“ , http://sr.wikipedia.org

Prilozi  Alpha Bank platne kartice  Alpha Bank krediti  Alpha Bank sefovi  Alpha Bank tekući račun

24

 Podaci o visini primanja građanja tokom otvaranja tekućeg računa  Imovina, plasmani i izvori sredstava Alpha Bank u ovkiru Bilansa stanja i Bilansa uspeha iz 2010. god.

25