Bal pod maskama

Rene Florijan zadovoljno se protegnu. Letnja noć puna zvezda ovde na jugu Francuske bila je odlična romantična pozadina za njegove aktivnosti. Zamak markiza de Šerli jera, a naročito vrt pun zelenila zaista je bio zgodan za njegov hobi sastajenje sa ženama. Mada mlada markiza nije došla na sastanak sa njim, nije mu bilo žao. Mora da ju je ljubomorni muž nadgledao. On se osmehnu. Bilo je toliko drugih koje bi jedva čekale njegov poziv. Neke su se već odazvale, a neke će morati da sačekaju svoj red. Od kako je ovde u gostima, nije mu ni jedan dan prošao bez ženskog društva. Rešio je da sačeka još malo. U sali je bilo dosadno. Možda neka druga dama poželi njegovo naručje. A i nije mu se još vraćalo unutra. Postali su mu nekako dosadni svi ti balovi, i pijani gosti, i zavodljive gošće... On iznanada začu neki šum. Utišao se. Neko je bio iza žbunja. Urodjena opreznost proradi u njemu u trenutku. Mora da vidi ko se još u ovako kasne sate šunja po dvorištu dvorca. Provirio je iza žbunja. Gle, mladi Lisjen Never. Od njega nikada ne bi očekivao da se ovako prikrada. Da li je i on ovde po istom, preljubničkom poslu? Osmehnuo se. Mali Lisjen izgleda tako nevino i neiskvareno. Ko bi rekao? Ali... Šta je ovo? Neki tamni konjanici u tišini izja- haše kroz kapiju dvorca. Lisjen Never pritajio se dok su prolazili, a onda pretrča prema štalama i već sledećeg trenutka bio je na svom konju, izjašući za onom grupom napolje. Šta se to ovde dešava dok bezbrižni gosti piju i plešu gore u dvorskim salama? Florijan potrča i sam prema štali. Vema Besi zarza kad ga prepozna. Osedlao ju je za sekundu i već je i on bio na mostu. Valjda ih neće izgubiti po mraku. Ali dobro je, ima dovoljno mesečine da se vidi konjanik kako u daljini jezdi putem ka severu. A Besi ga neće iznevereiti. Ume ona da se snadje i u mraku, i da tačno predvidi šta gazda od nje očekuje. Na raskršću zastade. Jahači se nisu videli od šume u koju je put zašao. On stade da se koleba. - Besi, šta misliš, kuda su krenuli? Još na sever ili desno prema dvorcu Bertrana od Kasti- jona? - upita on tiho,

potapšavši dobru kobilu. Ona tiho zarza. - Hajde, kreni gdë misliš da treba - reče on i podbode je. Ona okrenu putem desno. Kad bi neko znao da važne odluke prepušta svojoj kobili, ne bi mogao da se odbrani od podrugljivih komentara, pomislio je kiselo se osmehnuvši. Ionako već trpi kritike za svoju površnost i prevrtljivost, naročito od dama. Muškarci mu samo dobacuju zavidne i zajedljive komentare, ali svi bi odreda voleli da su na njegovom mestu. Uskoro se pojaviše kule zamka. Usporio je, pokušavajući da kroz mrak nazre gde se nalazi. Sjahao je i odveo kobilu malo sa strane. Ne mora odmah da je primete ako neko naidje. Možda je pogrešio što je pojurio za mladićem. Kako bi opravdao svoje prisustvo ovde? On polako krenu napred, malo nasu- mice, kad se oblaci razidjoše i na blagoj letnjoj mesečini vide vitku priliku kako preskače zid koji je okruživao zamak. Tako dakle! On požuri za mladićem. Mora da sazna šta se ovde dešava. Preskočio je zid, srećan što niko ne vidi njegove nespretne pokušaje. Ipak je Lisjen Never mladji nekoliko godina. I mnogo okretniji. Florijan zažali što je ovih poslednjih godina toliko jeo i pio. I lenčario. Nekada je i on bio u dobroj formi kao Lisjen. Mada, ni sada nije za bacanje. Još nema trideset godina, nije to neka starost. Bar ga ljubavni sastanci održavaju u dobroj formi. Tapkao je po mraku, više pipajući nego što je znao gde ide, kad nabasa glavom na Lisjena. U momentu zvecnu mladićev mač, - Hej! Ne hvataj se odmah za to sečivo, dečko - upozori ga Florijan šapatom, a Lisjen prepoznade pratioca. - Šta ćete vi ovde? - upita on malo nestrpljivo. - Bolje bi bilo da se vratite u zamak. Ovde nije bezbed- no. - Ma nemoj? A šta ćeš ti ovde? To bih voleo da znam - šištao je Florijan malo uvredjeno, kad se začu topot konja i jedna veća grupa jahača ujaha kroz kapiju. Ovi su bili novi. Mora da su oni, koje su njih dvojica pratili, već bili unutra. Bilo mu je drago što je bio pametan pa sklonio Besi sa puta. lako nije znao ko su, nisu delovali ni malo

bezazleno. Mora da je nešto ozbiljno u pitanju. Taj grof od Kastijona bio je prilično tajanstven i pomalo mračan čovek. Niko nije tačno znao otkuda se stvorio pre nekolilko godina. Porodica Kastijon bila je stara i ugledna i nikada se u njih nije sumnjalo. A naročito kad je ovaj grof počeo da se pojavljuje u društvu i rasipa bogatstvo. Bogati, rasipni plemići nikada ne izazivaju dugo sumnju. Ipak, ovde mora da nešto ima. Možda on i nije pravi Kastijon. Prodavanje titula nije bila retka pojava. Svi ovi Kastijonovi posetioci izgledaju veoma zlokobno. Uključujući i Kastijona samog. Kad kasni posetioci nestadoše na vratima zamka, Lisjen potrča napred. - Hej, čekaj! - povika Florijan, utišavajući se, ali potrča i on za mladićem. Mali se već peo uz zid zamka. Gledaj ti samo ovo, spretan je kao mačka. On pridje i vide da u zidu ima zgodnih pukotina. A i balkon se odavde nije činio tako visoko. On oprezno stavi nogu u pukotinu. Za nekoliko trenutaka bio je i on na balkonu. Ali nije imao vremena da se samozadovoljno hvali kako još uvek nije za bacanje. Lisjen se primirio u mraku i virio u osvetljeni salon. Florijan mu se malo bučno pridruži, a Lisjen ga prekorno pogleda, upozoravajući ga da bude oprezniji. Rene nije mogao a da ne oseti radosno uzbudjenje zbog neobične avanture u koju je slučajno upao. Slutio je da je u pitanju nešto opasno, ali nije se plašio. Otkad se nije osećao ovako živ, da mu krv ovako ubrzano struji! Ni jedna žena nije mogla da u njemu izazove ništa ni približno, naročito u poslednje vreme. Bio je zadovoljan i time kako ga je mladi Lisjen bez mnogo protesta primio u društvo. Doduše, nije mu ni dao mnogo vremena ni prilike da odlučuje o tome. Sada su zajedno virili. Kako je bila letnja noć, jedan prozor je bio otvoren, i mogli su se čuti prigušeni isprekidani glasovi iznutra. Sedam- osam muškaraca mračnog izgleda stajalo je pored stola, a medju njima i grof od Kastijona. I Rene je osluškivao, trudeći se da razazna o čemu se radi. Po napetom Lisje- novom izrazu izgleda da se radilo o nečemu važnom.

- Ovog puta bilo je lako... Budite oprezni... Ne, niko ne sumnja. Podelićemo plen kao što smo se i dogovorili... Paziću tamo... da niko ne posumnja, mada mi se čini da moramo da budemo oprezni... Za tri dana... velika pošiljka... raskrsnica kod "Tri jelena”... budite pažljivi i tačni... Veoma je važno... do Renea su dolazili samo delovi rečenica. Kad odoše u drugu sobu, Lisjen mu dade znak da krenu nazad. Jeste, t>ilo je lako popeti se, ali sići... Florijan pogleda naniže. Zemlja se činila uznemirujuće daleko. Lisjen mu nestrpljivo pokaza mesta u zidu gde treba da se osloni. Florijan oprezno krenu, prigušeno stenjući i psujući u sebi i tog dečka hitrog kao veverica i svoju prokletu radoznalost. Kad konačno stiže bezbedno na zlatnu zemljicu, dečko je već pretrčavao prema zidu. On pojuri za njim onoliko brzo koliko su mu drhtave noge dozvoljavale. Uto se začu prodoran zvižduk. Spazili su ih! Uh, kakav maler! Nije mu bilo prijatno da ga uiove.ovde kao uljeza. U pitanju su razbojnici koji se kriju iza plemićkog de Kastijonovog imena. Već je odavno zaboravio kada je poslednji put koristio mač. On pokuša da še popne uz zid, ali išlo je teško. Prokleti pečeni pilići, kolači i boce vina! Nije mogao da se obuzda pa je prigušeno zastenjao. Zar zbog svoje proždrljivosti da sad izgubi glavu! Bar da je neka ljubavna stvar u pitanju, gundjao je sebi u bradu. Uvekje zamišljao da, ako će već da gine, bar da bude neka časna ljubavna avantura u pitanju! A ne potpuno nevidljiva, anonimna smrt zbog nečega za šta još nije otkrio o čemu se radi! Ako ga ovde ubiju, nikada se neće otkriti gde je i kako stradao! Lisjen je već bio na zidu, kad se osvrnu i vide Florijana da se muči, a stražara kako se trkom približava. Brzo se spustio nazad, gundjajući. Pruži mu ruke da se ovaj popne na njega. - Penjite se! - naredi. Florijan nije čekao da mu se dvaput kaže. Dečko ga je čvrsto držao i podiže ga, pomažući mu da se popne na zid. Florijanu sad ostade samo ’’sitnica” da se spusti sa druge strane! Kako je sve izgledalo lakše kad je dolazio!

Dok je tako premišljao visoko na zidu, vide čoveka kako stiže do dečka sa isukanim mačem. O, ne. Nikako nije voleo krv i borbu. To ga je više privlačilo dok je bio u Lisje- novim godinama. Sada mu je žensko naručje bilo mnogo draže. Začu se zveckanje mačeva i zvuci borbe. Nije znao kako da pomogne mladiću. Nije mu se vraćalo dole, jer će se teško opet popeti. Začu se uzvik pri ranjavanju i jedan od one dvojice pade. On se ohladi. Valjda nije dečko. Ali odmah ga vide kako vraća mač u korice i brzo se penje prema njemu. - Ovuda - kratko reče mladić i pokaza mu. Zaista, tu je nešto bilo naslagano uz zid sa spoljne strane, i već je bilo mnogo drugačije i lakše. Za tren su bili dole. Izgleda da je dečko već dolazio ovamo. Poznavao je teren i u mrklom mraku. A i ono granje bilo je zgodno naslagano za bekstvo u slučaju opasnosti. - Možete li brzo da nadjete svog konja? - upita mladić, a Florijan se prosto uvredi. Zar ga smatra za nekog starća i nesposobnjakovića? On tiho pozva i Besi se stvori kraj njih. Ubrzo su jahali nazad. Bilo mu je mnogo lakše oko srca kad ugledaše bezbedne zidine markizovog zamka. Kad udjoše u štalu, Florijan tek onda opazi trag krvi na mladićevoj košulji. Pa vi ste ranjeni! Brzo, pozvaćemo nekog - reče, ali mladić ga zadrža. - Čekajte! Niko ne sme znati da smo noćas izlazili. Zapamtite to! -Ali, vaša rana... - bunio se Florijan, ali ipak utiša glas. - Udjite gore u salu i neprimetno izvedite moju sestru, Sofi. Recite da sam ranjen i dopratite je do moje sobe. Ali pazite da to niko ne primeti. I molim vas, budite diskretni što se nje tiče. Ona je veoma mlada, znate, nije zgodno da je dovode sa vama u vezu, zbog vašeg lošeg glasa što se žena tiče. -Ali... - Požurite, Kastijon će se uskoro vratiti i pridružiti gostima u sali. Niko verovatno nije ni primetio da je izašao osim mene,

jer motrim već danima na njega. Ne sme da posumnja da smo mu na tragu, da je tamo bio neko odavde. Kad stigne, ovde mora da izgleda kao daje sve normalno, i da se svi, ukljujučujući nas, odlično zabavljamo. I da nikc od nas večeras nije izlazio ni iz sale, ni iz dvorca. Florijan pogleda bledog mladića, koji nije ni pisnuo od bola ili napora. Naprotiv, hladnokrvno daje uputstva i još drži moralna predavanja i upozorenja u vezi svoje mlade sestre. Zadivljujuće. Ali nije bilo mnogo vremena za divljenje. Zato potrča prema dvorcu. Kad je stigao do ulaza, vide kako Lisjen tiho udje na druga vrata. Ušao je u veliku salu. Sofi Never, Lisjenova sestra, stajala je u ćošku i ćaskala sa nekim gostima. Bila je to privlačna mlada devojka koja je prilično ličila na svog brata. Suviše mlada i nevina za njegov ukus. Do sada nije bila na njegovoj listi. On joj pridje i galantno se nakloni, trudeći se da ne privuče preveliku pažnju, kao inače. - Mlada damo, da li biste bili ljubazni da igrate malo sa mnom? - reče joj tiho. - Hej, Florijane, ruke sebi! Suviše je mlada i nevina za tebe! - zagala- miše pijano ovi iz grupe oko nje. Ali on je već hvatao iznenadjenu devoj- ku pod ruku. - Jeste, ali samo jedan ples. Zar da jedino ona ostane uskraćena za takvo zadovoljstvo. Osim toga, za ovaj ples sam dobio lično dozvolu od njenog brata - naglasi on, a devojka istog momenta krenu za njim, pokušavajući da sakrije zabrinut pogled. Mora da je znala da je brat izašao i kojim poslom, inače ne bi izgledala ovako preplašeno. Plešućim korakom provlačili su se izmedju pijanih gostiju. Za nekoliko trenutaka bili su u holu. Bilo mu je drago što je odmah pošla, bez previše zapitkivanja. Delovala je kao razumna mlada dama, kao što je uostalom i njen brat. Ako se izuzmu one vratolomije od malopre i neobjašnjivost njegove posete Kastijonovom zamku. Ali neće sada o tome. Zaista zanimljiv par. Šta se još krije iza njihove dečije bezazlenosti? - Šta je ovo trebalo da znači? - konačno zastade ona u holu.

- Zašto ste pomenuli mog brata? Je li vas on poslao? - nije gubila vreme. Svidjala mu se hiadnokrvnost i kod brata i kod sestre. - Vaš brat je ranjen i čeka vas u svojoj sobi - reče on zadihano. Gledala ga je malo sumnjičavo. Uh, zar sada njegova zloglasna reputacija da napravi smetnju. - Verujte mi, ne lažem vas. Pratio sam ga do Kastijonovog zamka. Tako sam saznao... za njegove noćne aktivnosti. Na te njegove reči ona odmah požuri niz hodnik, da ju je jedva stizao. Imali su sreću i neprimetno stigli do Lisjenove sobe, gde ona brzo nestade. On ostade ispred da stražari. Ubrzo se ona ponovo pojavi na vratima, noseći krvavu košulju smotanu u zavežljaj. - Kako je? - upita on tiho. - Biće dobro. Ali mi moramo brzo da se vratimo u salu i 'zametnemo tragove. Ovo ćemo baciti usput. - Dajte to meni. Spaliću je u kuhinji. Ne treba niko daje nadje. Ona ga pogleda. Nije mu se previše kitnjasto zahvaljivala, iako je bio pun sebe što je tako velikodušan i brižan. Nema veze. Nisu ni tražili od njega nikakvu pomoć. Sam im se nametnuo. Ni jednom rečju mu nisu zamerili mešanje, niti ga opomenuli da čuva tajnu. Veoma filozofski i sa neobjašnjivim poverenjem prihvataju njegovu pomoć. Da ne znaju za neku njegovu vrlinu koja je ostala skrivena čak i od njega samog? Do sada nikad nije trčao da pomaže drugima i da se podmeće u nečijoj zaštiti. Zašto sada sve to ćutke radi, ne tražeći ni reč zahvalnosti? Šta je to sa njim? Da nisu godine u pitanju? Nema ih previše, mada se ponekad oseća prazno, staro i istrošeno. * ** Ubrzo su bili ponovo u sali. Niko nije pokazivao zanimanje

za njih, niti primetio da ih nije bilo neko vreme. Umešaše se medju parove koji su plesali. Izgledalo je kao da sve vreme igraju. Oduševljenje u njemu je raslo, naročito sada kada su bili na sigurnom. Kako je to sve bilo brzo i efikasno! Pa čak i on sam je bio zadivljujuće efikasan i dosetljiv. Kako je samo smotao krvavu košulju da niko nije primetio kad ju je ubacio u vatru u kuhinji! Šteta što neće moći nikome da se pohvali. To bi mu naročito uvećalo popularnost medju ženama ovde. Ali ne treba mu više popularnosti. Ne može da postigne sve ni sa ovom trenutnom. U salu udje Bertran od Kastijona. Florijan primeti da se devojka jedva primetno trgla. Kastijon zastade na vratima, kao da odmerava po sali. Mora da pregledava ko je tu. Verovatno su našli ranjenog stražara. A i po reakciji brata i sestre, verovato postoji mogućnost da on već sumnja da mu je neko na tragu. I to odavde, iz ovog dvorca. Kastijon krenu po sali, probijajući se kroz gužvu, opet zagledajući lica. Florijan sa olakšanjem opazi Lisjena kako nonšalantno ulazi za njim, kao da je sve vreme tu negde u blizini. Bio je malo bled, ali nije se moglo opaziti da nešto nije u redu. Dečko je pravi junak, zadivljeno pomisli Florijan. Nije se moglo primetiti da je ranjen ili uznemiren. Čak je i sestra bila čedno vesela i naivna. - Eno vašeg brata - šapnu joj na uvo. - Vidim. Ne moramo odmah da mu pridjemo. Hajde malo da igramo. I skinite taj zaverenički izraz sa lica, molim vas! Ne treba niko da primeti da se čudno ponašamo. Samo nastavite svoje uobičajeno ponašanje. Možete malo da mi se udvarate. Sada je moj brat prisutan, neće biti neumesno. Igrali su neko vreme, smejući se i trudeći da privuku pažnju, a onda se razdvojiše. Florijan je goreo od radoznalosti da bilo koga od njih dvoje ispita šta se to, kog djavola, dešava! Ali morao je da razvija svoju novootkrivenu osobinu strpljivost! Dok ih je posmatrao kako se malo dalje ispod glasa dogovaraju, pridje mu grofica Arlena Morle. Njeno društvo mu sada baš nije bilo neophodno, pomisli on razdražljivo. Da je

bilo koje drugo, ranije veče, rado bi se setio svoje nekadašnje ljubavnice. - Grofe, gde ste vi do sada? - upita ga mazno, ali on ju je dobro poznavao. Bila je opasna i nije je bilo lako zavarati. To joj je davalo na privlačnosti kao ljubavnici, ali sada mu tako nešto nije trebalo. Nije se plašio za sebe, ali ono dvoje mladih zaista bi bili u opasnosti. Kastijon ne deluje kao čovek koji bi previše istraživao. Pre kao neko ko bi se brzo otarasio neželjenih svedoka, bez previše dokazivanja da li nešto znaju ili ne. - Zar si ljubomorna? - nasmeja se on. Moraće daje nekako zavara. Njegova uobičajena igra na žensku sujetu i ljubomoru uvek je palila. Primeti kako ono dvoje bacaju pogled na njega. Želeo je da im da neki znak da će sve biti u redu, ali se obuzda. Arlena bi odmah primetila bilo šta neobično u njegovom ponašanju. Ona nije glupa. -Treba li da budem? - upita ona proučavajući ga. - Jesi li bio sa nekom ženom napolju? - Veruj mi, ostaću veran ženama. Nisam promenio pravac delovanja - reče on pokušavajući da zvuči ležerno. Bolje je da misli da je sve vreme bio u dvorištu, pa makar i sa nekom drugom ženom, nego da je jurio čak do Kastijonovog zamka. Nije bio siguran koliko ona ume da čuva tajnu. I koliko bi bila zainteresovana da je čuva, s obzirom da je ljuta na njega. Već godinama su se povremeno sastajali, ali on je uvek uspevao da odoli njenim bračnim apetitima. - Koja je bila ovog puta? Mar- kiza? Pazi se, njen muž je veoma ljubomoran i budno pazi na nju. Zna on da Su sveže udate mlade žene prava poslastica za okorele zavodnike. Nisi valjda počeo da petljaš sa decom? - upita ona bacivši proučavajući pogled na Sofi Never koja promače sa svojim bratom. Kako je lukava. Već je stigla da primeti njegove kradomične poglede kojim ih je pratio. On se zato okrenu prema njoj. Moraće da pazi da Neverove ne gleda previše. Arlena će nešto posumnjati, i dok ne iščačka šta je u pitanju, neće se smiriti. - O, nikako. Mnogo su mi draže žene koje znaju svoju

vrednost - naglasi on galantno, sagavši se zavodljivo prema njoj, a ona ga pogleda, procenjujući njegovu iskrenost. - Možda ti neće uspeti ovog puta da me lako ubediš u to. Do sada sam ti uvek praštala, ali ti si nepouzdan ljubavnik. Mislim da ću se ipak prebaciti na nekog mladjeg. Ovaj mladi Lisjen izgleda kao dobar zalogajLisjen i Sofi i dalje su igrali. I veoma lepo izgledali zajedno, onako mladi i privlačni. Čak je i blago bledi- lo na Lisjenovom licu izgledalo normalno i prefinjeno. - Zar ćeš njega pretpostaviti meni? - zauze on uvredjeni ton, a Arlena ga opet pogleda. - Mladji ljubavnici umeju da budu mnogo inspirativniji nego isluženi - reče ona kao prezrivo, a on se osmehnu. Moraće da je ubedi u suprotno. Suviše je sumnjičava. Ako navali na mladića još bi mogla da otkrije i da je ranjen. Ne, on mora to da spreči. - Misliš? Lisjen Never mi ne izgleda naročito snažno da udovolji svim tvojim prohtevima, draga moja. - Naučiću ga. Oblikovaću ga prema mojim potrebama. Ti mladi umeju da budu i sirovi i nežni, ako razumeš šta hoću da kažem - reče ona gledajući ga onim svojim pogledom kome ni jedan muškarac nije mogao da odoli. Osim njega. - I zato ću odmah krenuti u osvajanje, još večeras. Do jutra će biti moj rob - reče ona, zadovoljna njegovom reakcijom. Zar je moguće da je čuveni Rene Florijan ljubomoran na jednog bledunjavog žutokljunca? - Čekaj malo, mlada damo - zaustavi je on. Ako se okomi na mladog Lisjena, loše mu se piše. Mali je ranjen, na ivici snaga, mada se dobro drži. Ne treba mu sada ovakva mučiteljka kao što je Arlena. Ona bi, uz Kastijona, mogla da bude najveća opasnost za otkrivanje ko je noćas bio na Kastijonovom imanju. - Ne može to tako. Zar misliš da ćeš mi umaći, i tog balavca staviti ispred mene. Uostalom, možda on već ima neku? - navaljivao je on, videvši da se Arlena koleba. Prijalo joj je njegovo udvaranje. Do sada je uvek bilo obrnuto, ona je morala njega da juri. Sad prvi put on pokazuje želju da je zadrži.

- I to ću uskoro otkriti. Vrlo je tajanstven. Primetila sam nekoliko puta da ga nema u sali. - Video sam ga dole u dvorištu sa nekom ženom. Samo nisam uspeo da otkrijem ko je - reče on brzo. - Baš me čudi da ti ne prepozna- ješ žene. Imala sam utisak da si ovde svima uzeo meru - reče ona zajedljivo, a on je uze pod ruku. Mora nekako da je umiri i izvede odavde. I skrene joj pažnju sa mladog Nevera. - Dušo, zar ne vidiš da sam ljubomoran. To samo ti možeš da mi prirediš. Ne dozvoljavam da budeš sa drugim, i da mi to unapred najavljuješ. I to sa nekim balavcem! Zar hoćeš da me toliko poniziš? Misliš da ću dozvoliti tako nešto? Podji za mnom! - zauzeo je uvre- djeni stav, ali nije mogao da sakrije zadovoljstvo kad primeti njeno kolebanje. Još uvek je moćan sa ženama, nema šta! Lukava je, ali ni on nije glup. - Nemoj da očekuješ da ću opet biti sa tobom, posle svega zvučala je Ijutito, ali pošla je za njim.

Lisjen Never isprati pogledom njihovu ljubavnu prepirku, a onda podje da šeta po sali. Za sada sve izgleda dobro. Ne čini se da je neko primetio njegovo odsustvo. Kastijon je zagledao svakog gosta u sali, ali teško da sumnja u njih. Dobro je imati malo godina i mnogo hrabrosti i pameti. Uvek će vas smatrati za dete, i necë posumnjati da ste mu baš vi za vratom. I otkuda da se stvori onaj ženskaroš Rene Florijan? To je zaista bilo neoprezno, nije primetio da ga Florijan prati sve do marki- zovog zamka. Mora da je bio u dvorištu na nekom ljubavnom sastanku, što je bilo uobičajeno za njega i da ga je tada primetio. Mada ga nije odao, to mora da prizna. Čak je uložio i dodatne napore da zametne tragove. Moraju sutra da mu se zahvale, i on i Sofi. I prema njoj je bio veoma korektan i zaštitnički. Da se ne poveruje. Možda u njemu ipak ima skrivenih kvaliteta, osim onih kojima se zadovoljavaju površne i naivne žene u njegovom okruženju. Čini se da je Arlena Morle sumnjičava. Već je primetio ovih dana njene zavodničke poglede. Moraće da bude dodatno oprezan. Ovaj izlazak sa njom kao da Florijan nije planirao.

Mora da mu bude zahvalan i na tome. Izgleda da ga je ispitivala nešto, i da je ovaj sastanak u cilju njihove zaštite. Nekoliko puta primetio je na sebi Florijanov zabrinut pogled. Kao i Arlenin, ženski zain- teresovan, kroz spuštene trepavice. Bilo bi zlo ako se zaiteresovala za njega. Ni obična radoznalost mu ne treba. Ovde su došli da Sofi odvuče pažnju sa njega, a da on bude što neprimetniji. Da li Arlena nešto sumnja, ili joj se dopada on, Lisjen Never kao muškarac? Ništa od toga mu ne ide na ruku. Ima ovde zadatak da obavi, a ne da se zabavlja. Osim toga, teško je da će se neko tako mlad i neiskusan dopasti Arleni Morle. Da je nije Kastijon angažovao da špijunira i otkrije ko mu je na tragu? Na tu pomisao zazebe ga oko srca. Njegova sestra promače sa novim partnerom. Na sekundu im se sretoše pogledi. Već su bili dobro uvežbani. Sofi je bila zadivljujuće pribrana sve ovo vreme i svoju ulogu odlično je igrala. Ali je ipak sva odgovornost za uspeh akcije, kao i za njihovu bezbednost bila na njemu. Možda i nije tako loše što je Rene Florijan večeras bio radoznao i pošao za njim do Kastijonovog zamka. Čini se da je i pored reputacije koju ima kao praznoglavi zavodnik, možda duboko u sebi dobar čovek. Bar ovo do sada ih je zaštitio. Možda će im nekada zatrebati njegova pomoć. Evo, ovo sa Arlenom Morle. Rene ju je izveo i pokušava da stiša njenu radoznalost, pomisli on kiselo, zamišljajući kako se odvija to stišavanje. Da nije Renea, Arlena bi se do sada već okomila na njega. A on nije baš bio vešt u ljubaznom izbegavanju upornih dama. On se opet prošeta po sali, ne izbegavajući poglede ovog puta. Devojke su pratile njegovu dopadljivu pojavu uz prigušen kikot. On se osmehnu u sebi. Ubrzo se u salu vratiše Florijan i Arlena. Lisjen ih odmah uoči. Arle- nine oči su zadovoljno sijale. Florijan brzo pogleda po sali. Lisjen vide kako se odmah spokojnije okrenu kad ga je spazio. Gle, da li se taj čovek poziva da im bude zaštitnik? To je zaista zanimljivo. Nikada ne bi očekivao od njega da

ima zaštitničke motive. Ali, ljudska priroda je neobjašnjiva. Možda je Florijanu samo nedostajalo malo uzbudjenja u životu? Malo akcije i opasnosti, da mu razbije dosadu i čemer u koji je počeo da tone kao većina gostiju ovde? Večeras je posle povratka od Kastijona izgledao srećniji i zadovoljniji nego posle sastanka sa bilo kojom ženom odavde. A Lisjen je dobar posmatrač. Nije mu promakao ni jedan Florijanov sastanak, koliko god da ih je bilo, bar dok ga nisu odbacili kao potencijalnog razbojnika i otkrili da je to Kastijon. Ostatak večeri bio je miran. Kastijon je bio vešt čovek. Da nisu već sumnjali na njega, nikada ga ne bio otkrili. Možda nekome smeta lukav i pokvaren izraz na Kastijonovm licu, ali i ne sanjaju da je on vodja veoma opasne bande koja već nekoliko godina uznemirava i teroriše ovaj deo Francuske. Uostalom, ni ostali markizovi gosti nisu bili neke cvećke. Razvratan, pijani smeh mogao se sve češće čuti iz uglova kako je noć odmicala. Kad primeti da su neki gosti prešli da piju u mali salon, Lisjen podje za njima. Trudio se da ne propušta muška okupljanja, kao što je to radila i Sofi sa ženama. Nikad se ne zna otkuda može da se dobije neočekivana informacija i sazna nešto korisno. Tako je saznao za noćašnji sastanak kod Kastijona. I dobio veomi korisne informacije o sledećc pljački. Možda će ih tada konačni uhvatiti na delu, pa će posle tog: Sofi i on moći konačno da se vratt kući. Nije mu smetalo noćne iskradanje i opasnost tamo napolju Ali ovo pijano bludničenje kojim si okruženi ovde kod markiza išlo mi je na živce. Isto kao i skrivanje pretvaranje pred radoznalim gostima. - Florijane, ti si u poslednje vreme nešto veoma aktivan počeše neki polupijani glasovi, a Lisjen oslušnu. - Je li mi vi to zavidite na popularnosti? — odmah se začu njegov odgovor. Lisjen primeti da ga još drži veselo raspoloženje. Da li je to od noćašnje akcije kod Kastijona ili je za to zaslužna Arlena Morle? - Koja je sada na redu? - smejali su se i dobacivali Florijanu, a on im je odgovarao, ne ostajući dužan. Lisjen je

ćutke posmatrao njegovo hva- lisavo šepurenje. Možda jeste praznoglavi ljubavnik, ali ipak moraju da mu budu zahvalni. Večeras niko ništa nije ni primetio ni posumnjao. Dobro se držao. Kastijon ubrzo izadje. Lisjen sačeka malo, pa i on napusti bučnu gomilu. Moraće uskoro da legne, rana počinje da ga boli. Nije mu bilo milo što je morao da se bori, ali nije mogao da ostavi ovog smotanog Florijana da ga stražar ubije, lako je gurao svoj nos gde nije trebalo, ipak je morao da ga spasi i vrati se po njega. U redu, moraće da sa njim podele tajnu. Bar jedan deo nje, onaj koji smeju da mu odaju. Zaslužio je to svojim časnim ponašanjem večeras. Bolje da to odmah obave i da ne čekaju da on počne da navaljuje i privlači pažnju svojom radoznalošću. II Kad je sutradan Florijan pogledao kroz prozor, ugledao je na stazi brata i sestru kako šetaju. Rano su ustali, jer jedino tako i mogu nasamo da razgovaraju, a da ih niko ne pos- matra, setio se. On se brzo obuče i uskoro je bio u vrtnom zelenilu. Sofi Never išla mu je u susret. Dečko se već negde izgubio. Moraće da ga upozori da se primetilo kako je tajanstven i da se povremeno udaljava. Trebalo bi da bude oprezniji. - Dobro jutro, gospodjice Sofi. Kako ste? Kako je vaš brat? - Dobro, hvala. Htela bih da vam se zahvalim i u svoje i u njegovo ime. Sinoć ste nam mnogo pomogli. Naročito za to što ste bili diskretni oko svega što se desilo. - Pa, tamo mu nisam bio od neke pomoći... - poče skromno Florijan, misleći na njihovo neslavno bekstvo iz zamka. - Mislila sam na zametanje tragova, i to što ste me pozvali da odem kod njega, da ga previjem. Hvala vam. - A, to! - reče on prikrivajući razočaranje. Znači, dečko je već ispičao kako mu je tamo kod Kasti- jona bio samo na smetnji. Pa dobro. Priznaje da i nije u nekoj formi. - Hoćete li biti ljubazni da mi konačno objasnite o čemu se ovde radi? U šta ste se to upleli?

- Reći ću vam. Znate, naša porodica pripada starom plemstvu. Ovo ću vam reći u strogom povere- nju, tako smo se dogovorili... moj brat i ja. Pre izvesnog vremena bili smo opljačkani. Sav porodični nakit je nestao. To nas dovodi u vrlo nezgodnu situaciju, jer... shvatate, nismo više finansijski na onom nivou na kom drugi smatraju da smo. Mi imamo i sestru Liviju i... veoma nam je teško da sklopimo brakove na svom nivou dok ne povratimo svoje bogatstvo. Naš brat, Lisjen, je malo istraživao i otkrio da se u ovom kraju dešavaju česte pljačke i razbojništva. Došao je do zaključka da nije u pitanju obična banda, nego da je izgleda umešan neko od plemstva. Tako smo nas dvoje došli da malo istražimo i saznamo ko je u pitanju. Naš kum je izdejstvovao kod markizâ da nas pozove ovamo. Naravno, on ne zna pravi razlog. Misli da smo želeli da se pojavimo u društvu. Primetili ste kako se svojski trudi da nas upozna sa svim mladićima i devojkama koji bi bili pogodni za brak - nasmeši se ona. Florijan se oseti počastvovan. Znači, niko osim njega ne zna da su ovo dvoje došli da malo njuškaju i podignu prašinu u ovom delu mirne Francuske. Niko i ne sanja kakve se krupne stvari dešavaju ovde, ispred nosa svima koji bezbrižno piju i lumpuju! Osim njega. - Tako znači. Jeste li odmah shvatili da je to Kastijon? upita on zainteresovano. - Ne baš. Moj brat je malo pos- matrao i došao, do njega sistemom eliminacije. Tek od skora smo sigurni da je to on. Bilo je više sumnjivih u početku. A i, o mnogim drugima otkrili smo ne baš laskave stvari. - O, pa to znači da sam i ja bio osumnjičen! - nasmeja se on. Pomisao da bi on u nečijim očima mogao da izgleda opasno prijala mu je. Ona ga pogleda ispod oka. - Moram da priznam da smo vas ubrzo izbacili sa liste. Ovaj... Lisjen je zaključio da ste samo običan ženskaroš, ali ne i razbojnik. - Običan... - Florijan je bio tako zatečen onim što čuje da nije mogao da sakrije razočarenje. - Znači, tako me

okarakterisao vaš brat? Pa kako ste sinoć pristali da izadjete sa mnom iz sale ako važim za ozloglašenog ženskaroša? Zar se . niste plašili za sebe, za svoju čast? - zvučao je kao uvredjeno dete, a οηε se osmehnu. - Pa, nisam. Bila sam sumnjičave u prvom momentu, ali kada ste rekl Kastijonovo ime, znala sam da se nešto dogodilo. Morala sam da vam verujem. Uostalom, mi nismo rekli da ste vi loš čovek, samo da smo vas brzo odbacili kao potencijalnog razbojnika. Zar to nije pozitivna stvar, što se ne sumnja u vas? - Vi ste zaista neobična porodica. Da li je i ta vaša sestra Livija tako zanimljiva kao vas dvoje? - dobaci on, još uvek se dureći zbog načina na koji su ga okarakterisali. - Ona je... bolesna, nije mogla da dodje. Prvobitna zamisao je bila da ovamo dodju samo Lisjen i ona. Hteli su mene da sačuvaju, jer sam naj- mladja. Ali kako se ona razbolela, ja sam insistirala da podjem. Vidite da je ipak potrebna i moja pomoć. Dok je Lisjen odsutan, ja se trudim da niko od gostiju ne primeti to - reče ona, a on primeti da je malo porumenela. - Moraćete da budete pažljiviji. Arlena Morle je primetila da se nešto dešava. U stvari bacila je oko na vašeg brata - reče on u nastupu velikodušnosti. A onda se malo iznenadi kad u njenim očima ugleda strah, pravi strah. Čega se plaši? Pa, njen brat je odrastao mladić, nije dete nad kojim treba da se bdi, a Arlena je žena za kojom mnogi muškarci uzdišu. Možda nije zgodno zbog njihove opasne tajne, aii mnogi bi bili počastvovani da dobiju i trunku Arleninog interesovanja. - Oh! To je malo nezgodno - reče ona stišavajući se. - Zašto? Pa ona je zgodna žena. A ni vaš brat nije ružan. Mnogi bi se rado menjali sa njim za malo njene pažnje.. - Znam, ali može biti opasno. Vi- djala sam je u društvu mnogih muškaraca. Oprostite, znam da ste i vi bili u vezi sa njom, ali moram da kažem da je vrlo lako da neko preko nje pokušava da sazna da li je Lisjen umešan, naročito od sinoć, posle sukoba sa stražarem. Sada je Kasti- jon siguran da ga neko prati. Mislimo da sumnja da mu je neko odavde iz dvorca

na tragu. Vrlo je lako da preko nje dobije korisne informacije. Ona možda i nije svesna toga da je on koristi. Od sada moramo da budemo dvostruko oprezni. A Lisjen nije u mogućnosti da ima afere sa ženama. On je... veren je tamo kod kuće nespretno završi ona. On se nasmeja. - Pa, to jednog muškarca ne treba da sprečava da bude pomalo nestašan. Ja sam u njegovim godinama... - Gospodine, molim vas da se ne šalite na tu temu. Lisjen će vam isto to reći. Nema želju da se upušta sa gospodjom Morle. A ni sa nekom drugom. Ovo što radimo je veoma opasno i mi smo u potupnosti svesni toga. Osim toga, moguće je da je ona Kastijonov špijun, rekla sam vam već. - Dobro, u redu. A gde vam je sada brat? Malopre sam vas video da šetate zajedno. - Otišao je da osmatra put. Očekuje da se ovih dana desi nešto značajno. Čuo je da najavljuju novu akciju, sinoć kad je bio u zamku. Florijan ništa ne reče.. On to nije čuo. Sinoć je bio suviše zauzet brigama kako da ne slomi vrat da bi zapazio takve izjave. Olakšavajuća okolnost je bila da tada još nije znao šta tačno treba da čuje, pravdao se pred samim sobom, da ublaži osećaj nespretnosti. - Hvala. Voleo bih da ga vidim. Ona ga otprati pogledom dok je hitro zamicao prema štalama. Možda Lisjen misli da nije loše što se i on umešao i da im može biti od pomoći, ali ona je zabrinuta. Rene Florijan nije glup čovek. Lako se može desiti da otkrije više od onoga što su mu rekli. A to nikako ne bi smelo da se desi.

* ** Nije mu bilo teško da u žbunju pored reke pronadje mladića. Da znate da sam vas lako našao. Niste se baš vešto sakrili

-

- reče on teško skrivajući ponos zbog svog otkrića. Svojski se trudio da pokaže kâko on nije toliko nespretan koliko je sinoć ispao. - Video sam vas da dolazite. Ne krijem se preko dana. Mogao bih da kažem da sam malo izjahao. Niko ne sluti da odavde osmatram raskrsnicu prema Kastijonovom imanju. Sa ovog brdašceta se dobro vidi, iako nije naročito upadljivo. Nije sumnjivo da se neko izležava ovde pored reke u ovako sparan dan. Florijan sakri razočarenje. Zar je taj mali uvek ispred njega? On je stariji, trebalo bi da bude i pametniji. A ispada da je ovaj klinac bolji od njega u svemu. Vidi samo kako je ležeran. Već je navikao na uzbudjenje oko ovog praćenja i sakrivanja. A on će da pukne od ponosa i radosti što im se priključio u tome. Baš lepo. Ne smeta vam da vam malo pravim društvo? Malopre sam razgovarao sa vašom sestrom i ona mi je objasnila neke stvari. Jeste li vi svesni u kakvu se opasnost uvaljujete ovim praćenjem? - Jesmo. Ali to mora da se reši. Naša porodica je u pitanju, i budućnost... mojih sestara. I moja. - Vaša sestra mi je rekla da ste vereni. - Da sam veren? A o čemu ste razgovarali? - Rekao sam joj da se za vas interesuje gospodja Arlena Morle. Rene Florijan se iznenadi kad ugleda istu onakvu reakciju kao kod njegove sestre, lako se brzo okrenuo na drugu stranu, jasno je mogao da uoči zabrinutost na njegovom licu. Šta je? Nije valjda da se bojite žena? Stvarno me iznenadjujete. Mislio sam da je to samo kod vaše sestre, a da ste vi ipak muško. Jeste vi svesni da budite pažnju kod žena i devojaka? Nije mi bila namera da probudim ničiju pažnju. Baš naprotiv. Hoću da prodjem što neprimetnije. Zadatak zbog kojeg smo ovde to zahteva. - E, pa, niste uspeli u tome. Žene su vam čudna sorta. Ako ih jurite, one će bežati. A ako ste nezain- teresovani, svojski će se truditi da vas osvoje.

- Vi meni savetujete da im se udvaram da bi me ostavile na miru? - osmehnu se Lisjen njegovim save- tima. U stvari, baš mu se dopadao Florijan. Sinoć se, uprkos nespretnosti, zaštitnički držao. Ništa ne bi moglo da mu se zameri. Sada je bio sasvim siguran da je dobro što je on na njihvoj strani. Lisjen je bio siguran da žene dobro znaju da procene čoveka. Ako je Florijan bio prvi na ženskoj listi najpoželjnijih muškaraca ovde u dvorcu, mora da to i zaslužuje. Sofi se previše brine, ali ona je veoma mlada. I plašljiva, uprkos svemu. Možda ipak nije trebalo da je izlažu ovakvoj opasnosti. - A šta bi vam falilo da se malo zabavite? Ja sam u vašim godinama imao dovoljo iskustva sa ženama. Nemojte da mi kažete da tamo u vašem kraju mladići beže od žena. Mladić se okrenu, sav zbunjen i crven u licu. Florijan ostade zatečen njegovom reakcijom. Pa oni su, oboje, prava deca! U šta su se to upustili, zaboga! On oseti neko sažaljenje, naročito prema ovom nežnom mladiću, koji neustrašivo kao lav ide u pravo razbojničko gnezdo, sasvim sam, bori se, brine o sestrama i celoj porodici, a ovamo... Stidi se i beži od žena! - Ne smete biti tako stidljivi. To nije na ceni. Tumači se kao slabost. A slabi su uvek na meti agresivnih. Začudićete se koliko ajkula ima u našem društvu, čak ovde, u marki- zovom zamku. Ako osete vašu slabost, okomice se na vas dok vas ne unište. Ti ljudi su gadni. Mogao bih da vam nabrojim poimenice ko bi se naročito sladio da vas vidi poniženog ili povredjenog. Ukljujučujući i muškarce i žene... Lisjen je sa zanimanjem pratio njegovo izlaganje. Samo onaj ko je i sam doživeo takvo povredjivanje može toliko da se uživi u ovakvu priču. - Ogovaranja i podmetanja me ne zanimaju i zaista misim da me ne mogu povrediti. Nisam ni zaintereso- van za nekoga ovde da bi mogli da mi naude po tom pitanju. Ne zanima me da li neko ružno priča o meni i ruga mi se. Onog ko ne obraća pažnju to ne može da povredi. Vi ste previše zaštitnički prema meni. Mislim da nema potrebe za tolikom brigom.

- Ne znam baš da li možete da budete tako sigurni. Možda bi za predmet skandala mogli da uzmu vašu sestru, i da tako dodju do vas. Lisjen nakrivi glavu. Ni Sofi mu nije izgledala kao laka meta. Florijan -je zaista dobar, brižan čovek ispod svoje podrugljive maske, razmišljao je iznenadjeno. - U svakom slučaju, hvala vam na brizi. Sada mi je mnogo lakše kad znam da ima neko ko iskreno brine za mene i naročito za moju sestru - osmehnuo se. Florijan ga pogleda. - Nemojte slučajno ni da pomislite da mene zadužite da brinem o njoj dok vi idete da ginete kod Kastijona. Na to zaboravite. - Zašto? Vas niko ne tera da se izlažete opasnosti. I sami ste videli kako su to opasni ljudi. Sasvim je dovoljno što ste sinoć... - Ne! Slušajte me sada, vi golo- bradi dečače, koji misli da je najpametniji na svetu i može da soli pamet starijima i iskusnijima od sebe: da se niste usudili više tamo sami da idete! Je li jasno? Lisjen okrenu glavu, ali Rene je bio uporan. - Znam da mislite da sam spor i nespretan. Priznajem da nisam u najboljoj formi. Ali neću vas više pustiti da idete tamo sami. Nemojte da vam padne na pamet da se iskradete iz dvorca i sami opet odete! Idem i ja sa vama, pa makar... Rene se zahuktao videvši mladićevo tiho negodovanje, da na kraju ostade bez reći. Šta to dete zamišlja? Da je ovo neka igra? Kastijon je čovek koji bi mogao da še drzne na zločin čak i u marki- zovom zamku, ako samo posumnja na bilo koga. - To nije vaša obaveza. Bolje bi bilo za vas da nastavite sa vašim aktivnostima, a ovo prepustite meni i sestri. Nemate nikakvu obavezu prema nama. Zašto ovo radite? - Dečko, to si sad rekao i nikad više! Ja... - on zastade. - Ne znam ni sam zašto ovo radim. Možda u tebi vidim nekoga ko je nekada, pre desetak godina bio pravi Rene Florijan. Koga sam u medjuvremenu usput izgubio. Koji je imao potencijala da

bude dobar, uspešan, veliki čovek. A ne neki bedni preljubnik, kako ste me lepo okarakterisali. - Nisam želo da vas uvredim. Samo... - Samo ste opisali ceo moj život u dve reči. Jeste, ja sam jedan bedni, prazni zavodnik. U pravu ste. Ali sada, kada mi se pruža prilika da postanem nešto više od toga, nećete mi je vi uskratiti! - Niko od vas ne traži da budete heroj i poginete tamo. - Znam. Ja to sam tražim od sebe. To traži onaj Rene Florijan kakav sam nekad bio ili zamišljao da ću postati. Ne oduzimajte mi to. - U redu. Ne uzbudjujte se toliko. Meni je, u stvari, jako drago što ste sa nama. - Stvarno? - oraspoloži se Florijan. - Jeste. Vi ste izuzetan čovek. Niste samo bedni preljubnik, kako kažete. - To ste vi rekli, nisam ja - reče Florijan nadureno, mada se topila njegova ljutnja. - U redu, možda sam i rekao. Ali sada ne mislim tako. Vi ste dobar, veliki čovek. Ne treba to da dokazujete ni da postajete. Vi to već jeste. - Aaa, ako ovim laskanjem misliš da mi zamažeš oči i da me odgovoriš da idem sa tobom kod Kasti- jona kad dodje vreme, neće ti uspeti. Lisjen se nasmeja. Dve jamice pojaviše mu se na obrazima, a Florijanu se steže srce pri pogledu na njegovu nežnu pojavu koja u sebi krije ogromno, junačko srce. On u nastupu osećanja uze mladića za ramena. - Lisjen Never, moraš da mi obećaš da nećeš praviti gluposti i da ćeš mene uključiti u sve svoje planove. Neću ti biti na smetnji, ali... Moram da ti kažem da si, iako si veoma mlad, jedan divan čovek, kome se ja iskreno divim. Veliki čovek, kakav sam ja nekada sanjao da ću postati, ali sam usput zaboravio na to. Ah, nećemo sad o tome. Lisjen se malo zbuni na ovaj izliv osećanja. - U redu. Vi ćete biti uključeni u moje planove. Obećavam.

Hvala vam. - Dobro. Valjda smo se sada dogovorili. Hoćeš li da se okupamo? Divan je dan. Lisjen zbunjeno zatrepta videvši da se Rene već skida, ne čekajući odgovor. Kao paralizovan zurio je u njegova mišićava ledja, ali kad ovaj poče da skida pantalone, on se brzo okrete i požuri uz brdo. Smestio se u račvaste grane niskog drveta odakle se pružao dobar pogled na put. Ali prazan put nije mogao da mu odvuče pažnju od veselog pljuskanja koje se čulo dole kod reke. Lisjen baci nekoliko puta bojažljive poglede u njegovom pravcu, pa se naglo okrenu kad ga vide kako izlazi iz reke, bez ičega na sebi. Rene Florijan bio je lep muškarac i bio je svestan toga. To samopouzdanje činilo je da ne oseća stid ni pred kim. Voleo je da se kupa i pliva. To mu je davalo osećaj slobode i nesputanosti. - Ej, dečko! Zažalićeš što se nisi okupao! Voda je divna! Hajde, idemo zajedno. Skidaj se, videćeš kakvo je to uživanje. Lisjen je istrajno gledao na drugu stranu, sav crven. Florijan se osmehnu kad ga vide tako zbunjenog. Pa, dečko nije stidljiv samo sa ženama. I pred muškarcima se stidi. Eh, ovako nešto se ne da tako često videti. Opet oseti sažaljenje prema njemu. Valjda će uspeti u svom cilju i bezbedno se vratiti kući, zajedno sa sestrom. On će mu u tome pomoći. Setio se kako se sinoć dečko vratio po njega, upustio u borbu jer je on bio nesposoban da se ponovo popne na zid. Moglo bi se reći čak i da mu je spasio život, njemu, radoznalom nespretnjakoviću kome je palo na pamet da iz dosade zabada nos u tudje stvari. Nije imao braću i sestre, ali sada oseti nešto slično bratskoj nežnosti. Mora da bi ovako nešto osećao prema mladjem bratu da ga ima. Štitiće ga koliko god može. Ali malo zadirkivanja neće mu škoditi. Mali je suviše ozbiljan i uštogljen za svoje godine. Obukao se i zviznuo. Nikad nije vezivao kobilu. To je bilo jedino stvorenje za koje je bio siguran da će se odmah pojaviti

kad mu zatreba. - Hajde, idemo kući. Uskoro će ručak. Bes, dodji, devojčice moja. Kobila radosno zarza, prilazeći mu. Lisjen je gledao kako je Rene ljubi i tepa joj. Ko bi rekao da takav muškarac može voleti nekog u tolikoj meri. Šta je bilo, gledaš kako mazim svoju kobilu? Jesi li iznenadjen? - upita Rene. - U stvari, i nisam. Pretpostavljam, bez obzira na vaše... aktivnosti prema ženama, da je ta kobila jedina u ženskom rodu prema kojoj osećate istinsku Ijubav i naklonost osmehnu se mladić. Gle ti malog filozofa kako me analizira! Mada, moram da priznam da si možda u pravu. Ovo je jedina pripadnica ženskog roda koja me nikad neće izneveriti, koja tačno zna moje želje i na koju se uvek mogu osloniti. Ona me ne proganja nemogućim zahtevima i pruža mi tačno onoliko kolilko mi od nje treba - reče on nežno tapšući kobilu, koja je očigledno uzvraćala gospodaru osećanja i opravdavala izrečeno. Bilo je dirljivo gledati takvu privrženost kakvu su oni ispoljavali jedno prema drugom. - Zašto mi onda preporučujete veze sa ženama ako o njima nemate baš visoko mišljenje? - osmehnu se Lisjen, gledajući ovaj jedinstveni prizor. Dakle, Rene zaista ume da bude odan nekom ženskom stvorenju, pa makar to bila njegova kobila. - Nisam rekao da se zaljubiš. Takve budalaštine mi muškarci prepuštamo ženama. Savetujem ti samo da se malo opustiš i zabaviš. - Žao mi je. Za mene to nije zabavno. Samo me prava Ijubav može pokrenuti - reče Lisjen ne Ijuteći se. -Ti si pravi idealista. Da znaš, u ovom svetu to se mnogo ne ceni i lako ti se može desiti da budeš povredjen. Znam to iz ličnog iskustva, Kad sam bio tvojih godina... - upozori ga Rene ponovo. - Znam. Biću oprezan kada poklanjam srce - reče ozbiljno mladić, a Rene se okrenu da mu dečko ne primeti osmeh.

Kako je samo naivan i neiskvaren. Da li je moguće da još postoje takvi ljudi na svetu? Kakva romantika! ’’Kada poklanja srce!” Zar toga još uvek ima? Za njega su takve zablude davna prošlost. Doduše, dešavale su mu se još dok je bio u dečkovim godinama, ali pošto se više puta opekao, postao je obazriviji. Toliko da je sada on postao onaj koji osvaja i ostavlja, iza koga ostaju ljubavne rane i razočaranja. Razmišljao je o tome dok su polako jahali prema dvorcu. Bilo mu je prijatno Lisjenovo društvo. Dečko je bio pametan. Možda nije imao životno iskustvo, ali odmerenost, inteligencija i svežina sa kojom je izražavao svoje stavove činili su da Rene počne još više da ga ceni. I bilo mu je drago kad mu se učinilo da i njegovo društvo prija dečaku. lako se nisu u svemu slagali, dečko je sa ozbiljnom pažnjom saslušao svaku njegovu izjavu. Možda mu je samo nedostajalo opuštenosti i vedrine, ostalo je sve bilo na mestu. Rene nije pamtio da se nekada tako dobro osećao u razgovoru sa nekim. Čak je neprimetno počeo da govori i o stvarima koje je smatrao svojim ličnim. Zaboravio je na uobičajeni oprez i poveravao se bez ustezanja. Prvi put je osetio slobodu da priča o čemu god hoće, bez bojazni da će mu se neko podsmehnuti za filozofiranje i bez bojazni da će zameriti da je dosadan. U prijateljskom razgovoru približavali su se dvorcu. Prosto mu je bilo žao što će sada morati da se vrate medju obične, dosadne poznanike. Vide i na dečakovom licu nešto nalik na oklevanje. Ni njemu se nije vraćalo u tu košnicu u kojoj vreba isto toliko opasnosti koliko i tamo u šumi medju razbojnicima. - Ne mogu da verujem šta sam ti sve ispričao - počeša se Rene po glavi. - To nikome nikada nisam rekao. - Nemojte da žalite. Neću nikom reći kakav se ozbiljni filozof skriva ispod vaše površne spoljašnosti - osmehnu se Lisjen. - A, dobro je. Počeo si i ti da se smeješ i peckaš. Suviše si bio ozbiljan do sada. I znam da umeš da čuvaš tajnu - reče Rene, sa nelagodom se setivši svojih povera- vanja. - Umem. Kao što i vi umete. Samo ne znam zašto ste toliko

paranoični. Ne treba da skrivate svoja osećanja. Vaše detinjstvo koje ste mi opisali ne razlikuje se mnogo od detinjstva bilo kog čoveka. Pa čak ni vaša osećanja nisu drugačija od tudjih. Primetili bi to kad bi malo razgovarali o tome sa ljudima. - Ne, ne. Videćeš i sam. Ljudi su surovi, naročito ovi iz našeg staleža. Žedni su tračeva, skandala, krvi. Kad osete slabost, žrtvu, okome se na nju kao gladni vukovi. Zar nisi primetio sa koliko se nestrpljenja čeka da mlada markiza prevari svog muža? - reče, a Lisjen ga pogleda ispod oka, ne rekavši ništa. - Znam šta misliš. Nisam ni ja idealan, šta da radim. I ja sam bio u gomili koja čeka na to. Ali nekako mi je ipak drago što to nisam bio ja. A od srca joj želim da ne poklekne, i da ostane uzorna supruga, kao što je do sada bila. - Pa zašto učestvujete u toj zaveri oko nje? Ne znam kako tu ružnu aferu drugačije da nazovem. - Ne znam ni sam. Eto, o tome do sada nisam ni sa kim razgovarao. Ne bi ni bilo svrhe, svi bi mi se sme- jali i proglasili za mekušca. Moja karijera prevejanog ljubavnika otišla bi bestraga - završi on, podsmehujući se sam sebi. Lisjen povuče uzde. Išli su sasvim polako kao da im se ne vraća u zamak koji je bio sve bliže. - Osećam da ćeš me terati da to više ne radim. Je li tako? upita Rene. - Neću ja nikoga ništa da nagovaram. Svako radi po sopstvenoj savesti. Ja tako nešto nikada ne bih radio. Imam i sam sestru, zar bih poželeo da ona bude u takvoj opasnosti, da ostane bez časti, imena i svega što ima? - Dobro, dobro. Nisi izričito zahte- vao, ali i sam vidim da to očekuješ od mene. U redu. Neću više biti u toj ekipi. Možda... možda ću čak postati dobar i upozoriti je na opasnost koja je vreba. Čak i na opklade koje su u toku. - To je lepo od vas. Evo, stižemo - kao da uzdahnu Lisjen. Rene je, za divno čudo, bio prijatno društvo. Nije mu se vraćalo u zamak, ali bilo je vreme ručku. Niko nije prošao putem, uspešno je obavio jutarnji sastanak u šumi, a trebalo je da čuje od Sofi šta se ovde u medjuvremenu dešavalo.

* ** U dvorištu je bilo puno gostiju, uglavnom u hladovini ispod drveća. - Pa gde ste vi, Rene? Tražimo vas celo jutro. Zar ste bili sa mladim Lisjenom? - pridjoše mu neke devojke. On primeti kako se više raspituju za Lisjena nego što ih on sam intere- suje. Gle, da li je to njegova ljubavna karijera na zalasku? Ovaj dečko je ugrožava? - Malo smo jahali do reke. Voda je odlična za kupanje. - Kupali ste se? Mogao je da primeti sa kakvim žarom posmatraju mladića koji je preko puta žurio u zamak. On se osvrnu za njihovim pogledima. Lisjen se zastao u hladu i razgovarao sa jednom damom koja ga je držala za rukav. Sada ga je posmatrao, trudeći se da ga vidi iz ženskog ugla, da opazi šta to žene vide u njemu: Suviše nežna pojava za jednog muškarca. Blage crte lica, glatki obrazi. Dečko se još i ne brije! Ali ko će razumeti žene. Čak ni on, koji je njihov odlični poznavalac, još nije pronikao u sve njihove tajne. - Drage moje, da li ste vi to radoznale? Želite li da znate kako izgledamo bez odeće? - osmehnu se on mangupski. - Za vas mnoge odavde i znaju, - začu on otrovni Arlenin glas - ali nas interesuje mlado meso. - Moje dame, - napravi se on uvredjen - zaista ne znam šta vidite u njemu?! Pa on je nežan kao devoj- ka! Mislio sam da volite prave muškarce, ovakve kao što sam ja. - Naprotiv, devojke vole nežne i pažljive momke - javi se jedna mala sa vatrenim očima. On se priseti. To bi mogla da bude vojvodina ćerka. Flertovao je jedno veće sa njom, ali nije hteo da se zamera sa vojvodom, njenim ocem, pa ju je posle izbe- gavao. Činilo se kao da je zbog toga bila ljuta na njega. - Da, pravi muškarci ne moraju da budu neki grubijani i sebičnjaci koji misle samo na sebe. Žene više vole one koji umeju da misle i na druge - dobaci mu druga, malo ljutilo. Mora da je i nju nekada odbio ili ostavio. Ali šta da se radi kad

su mu sećanja na mnoge isparila. - Sad ću postati ljubomoran na njega. Ataman smo se sprijateljili... - poče on, merkajući njihovu reakciju. Sprijateljili ste se? Pričajte nam o njemu, molim vas. Kakav je? Je li zaista tako pametan, dobar i pažljiv kako izgleda? Njegova sestra neće mnogo da govori o njemu, kao da ga čuva - zagrajaše mlade devojke. - Pa... šta da vam kažem. Divan je, baš onakav kakvog ga zamišljate, moram da priznam, iako nerado. I kako je samo zgodan! Samo ima jednu manu, čeka idealnu devojku! - Oh! - zacikaše one u oduševljenju. On ih je gledao malo podignute obrve. Kad bi taj mali znao kakvo interesovanje je probudio, mogao bi da bira. Bilo je tu vrlo bogatih i uglednih devojaka. A dečko je idealista, taj će se odmah oženiti kad se zaljubi. Šta će mu da strada zbog nešto porodičnog nakita, kad može ovde bogato da odabere i da se oženi najbolje od svih! On reši da mu da takav savet, ali kad se okrenuo, nije video ni brata ni sestru Never. Lisjen Never je stajao u šumarku iza zamka, čekajući sestru. Ovo je bilo mesto gde su se obično sastajali, udaljeno od radoznalih očiju i ušiju. Bilo je dovoljno blizu zamka, a ipak usamljeno. Osim toga, niko nije mogao da im se neopaženo približi. On sede na klupicu, pa opet ustade. Šta je ovo sa njim? Otkud ovaj nemir i nervoza? Ovo nije zbog Kastijona. U direktnoj opasnosti uvek je bio smiren i bistre glave. U mislima se ponovo vrati na razgovor sa Florijanom. Taj čovek ga je zaista iznenadio. Nikada ne bi očekivao da se iza takve površnosti kriju osećanja, za koja čak ni Florijan sam nije znao. Lisjen je bio ubedjen da Florijan sebe vidi kao bezosećajnog zavodnika i tipičnog pripadnika plemstva. Lisjen je bio mlad i neiskvaren da bi imao makar i približnu predstavu za kakve su pok- varenosti bili sposobni većina ovih koji se smeškaju i ćeretaju po uglovima markizovog dvorca. Ali imao je dovoljno osećanja da prepozna u Florijanu još neuništenu klicu istine, odanosti i čistih vrlina koje se ovaj

svojski trudio da sakrije od svojih ’’prijatelja” ili potpuno uništi. Možda ga je sam Bog poslao sinoć da ga prati do Kastijona i sazna za njihovu akciju. Ko zna, možda će im nekada zatrebati njegova pomoć. On je ipak častan čovek. lako ga je pratio, nije ga odao ni kod Kastijona, ni ovde po povratku. I prema Sofi je bio veoma korektan. Čak je sve činio da ih zaštiti od radoznalih pogleda. Naročito od Arlene Morle. Lisjen se namršti kad se seti lepe Arlene i njihovog izlaska iz sale. Dokle će ići njena radoznalost i Flori- janova želja da je obuzda? Očigledno je da su nekada bili ljubavnici. Možda su sada ponovo postali. Ali to se njega ne tiče. Ionako su Florijana već okarakterisali kao bezopasnog ljubavnika. A on tu titulu ne odriče i sa ponosom je svuda ističe. Lisjen se kiselo nasmeši. Čudno je kako se neko toliko trudi da izgleda što praznoglavije i da se ponaša što gluplje, a nije takav u suštini. Ili možda ipak jeste? Ali ne. Onaj razgovor od malopre, dok su se vraćali sa reke otkrivao je da Rene Florijan ima mnogo skrivenih dobrih osobina. U neku ruku mogao je da ga razume i opravda njegovo ponašanje. U društvu u kom se kretao iskrenost i dobrota smatrane su za smešne osobine, koje treba izvrgnuti ruglu. Pa i on sam se iz sličnih razloga nije mnogo izjašnjavao i izlagao svoje stavove, nego se trudio da se što bolje uklopi u društvo kome je na prvom mestu bilo da se što bolje zabavi. Žeieo je da bude što neprimetniji i da se ne razlikuje od drugih. Zašto bi onda osudjivao bilo koga drugog? Rene Florijan je dobar čovek. To je neosporno. Možda ne želi da ga drugi takö vide, ali on to ipak jeste. Lisjen se opet seti Arlene. Zašto ga ona toliko muči? Da li je to samo opasnost od otkrivanja i njena eventualna radoznalost? Ili je možda uti- caj koji bi mogla da ima na Renea? Možda medju njima ima veće bliskosti nego što on priznaje? U takvim mislima zateče ga Sofi, koja odmah poče da govori, gubeći dah. - Polako Sofi, ne panici - reče Lisjen svojoj sestri. Smestili

su se na udaljenu klupicu, budno pazeći da neko ne naidje. Znam, i meni je rekao da se Arlena Morle interesuje za mene. - Ali nije ona jedina! Sve one devojke koje su se okupile oko njega kad ste stigli, u stvari su čekale tebe! Da znaš, sve su se redom zaljubile u tebe! Oh, tako se bojim! Sinoć sam jedva uspevala da održim pažnju za vreme tvog odsustva. Nekoliko puta sam te jedva izvukla. Mnogi su primetili da te nema i pitali za tebe. Ne smeš više tamo da ideš. Možda je bolje da od svega odustanemo. Livija, suviše je opasno... - Sofi, ne zovi me tako dok smo ovde. Rekli smo da sam ovde Lisjen. - Ali sada smo same. Niko i ne sluti da si moja sestra. - Sofi, trebalo je da dodjem ovamo sama kad je Lisjen rešio da ide u osmatranje Kastijonovog zamka. Ovo je suviše teško za tebe. Nisi navikla na opasnost i probleme. - Ne, nikako. Šta bi bilo da mene nema da tamo zagovaram goste i objašnjavam da si u susednoj šali, i da smo baš malopre razgovarali? Tako svi imaju utisak da si tu negde. I ne slute da ideš tamo, kod tog razbojnika. Kako je Lisjen? Jesi li ga videla jutros? I on se muči, tamo napolju. Čudim se kako ga Kasti - jonovi razbojnici nisu otkrili i ubili - kršila je zabrinuto ruke. - Kako da Florijan naleti sinoć na tebe? To nam ne ide na ruku. Jesi li rekla Lisjenu da te Florijan pratio do zamka? - Jesam. Ne brini. Razmišljala sam. Mislim da je možda dobro što se on umešao. To sam rekla i Lisjenu. Imam utisak da nam može biti od pomoći. Sinoć tamo nije bio baš spretan, ali nam je ipak pomogac. Bar zna da čuva tajnu, to nam je dokazao. -Ako ikada neko otkrije da si ti u stvari devojka, to bi mogao da bude jedino on. Bojim se. Njega bije veoma loš glas što se žena tiče. Ako tako izlazite sami kao danas... Rekla si mi da mu slobodno kažem da si pored reke. Verovatno te lako našao. O čemu ste razgovarali? Vratili ste se veoma lepo raspoloženi. Livija, pazi se! Nemoj se previše zbližavati sa njim. On nije čovek koji bi tebi odgovarao. Tebi treba neki dobar, pouzdan

čovek, a ne neki praznoglavi zavodnik. - Sofi, ne boj se. Neću se zaljubiti u njega, šta ti je? - malo nervozno se nasmeja Livija. - Ja sam za sve ovde Lisjen Never, tvoj brat. Neće otkriti. I nije on tako loš kao što se čini. Mislim da su i žene krive što je takav postao. Da si samo videla kako voli svoju kobilu... - Ha! Da li ti čuješ sebe? Kobilu! U pitanju je okoreli zavodnik! Livija, nisi se valjda zaljubila u njega? - Šta ti pada na pamet? Zar bih mogla da se zaljubim u takvog praznoglavog, površnog preljubnika? - uvredi se devojka u pantalonama, pocrvenevši kao u kradji. Setila se onoga što su danas razgovarali, i kako ga je procenila boljim nego što se prikazuje. Ali nije to htela da kaže sestri. Ona to ne bi razumela. Nije bila tamo da ga čuje i vidi. Ne vredi da joj priča kako je on u stvari dobar, pouzdan čovek, iako ne izgleda tako. - Dobro. Na trenutak sam se zabrinula da si zaboravila na Robera. On ti je ipak verenik. - Nisam zaboravila - ustade Livija, odnosno Lisjen. - Nisi morala da kažeš Florijanu da sam verena. - Kakve veze to ima? Rober ti je prijatelj iz detinjstva, i verenik skoro od tada... Uostalom, Florijan misli da ti imaš verenicu, pošto si Lisjen. Ne svidja mi se što se u našu priču umešao Florijan. Mislim da su nam dovoljni Lisjen i Rober tamo u šumi. - Sofi, ne škodi nam još jedan čovek ovde u dvorcu. A ja u Florijana imam poverenja. On je dobar čovek. Ti znaš da se ja skoro nikada nisam prevarila u proceni ljudi. Čovek ne zna ko će mu u životu pomoći. I od koga može šta da očekuje. Ponekad najviše razočaraju oni od kojih to nismo očekivali. A mogu da nam pomognu neki koje smo odbacili kao beskorisne. - Livija, ti me ljutiš. Nemoj tako da govoriš - reče Sofi, a Livija ućuta. Ona i Sofi nikada se nisu dobro razumele, iako su se volele. Lisjen, njihov stariji brat, bio je osoba sa kojom je Livija imala pravu bliskost. Njih dvoje bili su nerazdvojni od de- tinjstva.

Možda je Sofi bila malo i ljubomorna zbog njihove vezanosti, ko zna. Sofi je bila mladja, mažena i pažena od strane svih. I nije bila zainteresovana za njihove muške igre. Trčala je za njima, ali se plašila da učestvuje. Uvek je bila malo po strani, a ona, Lisjen i Rober bili su nerazdvojni. Tako je i došlo do toga da je Rober zaprosi pre nekoliko godina. Ali još nije mogla da se uda za njega. Ne dok je siromašna. Povratiće ovo porodično blago i onda se dostojno udati za njega.

III Dok se presvlačila za večeru, Livija je razmišljala o svom razgovoru sa sestrom. Da li je zaista nešto počela da oseća prema Florijanu? Ta pomisao je zabrinu. Pa, ona je njega odmah prozrela, već posle prvog dana boravka ovde. Pošto je zbog muškog odela, u kome je došla, imala više mogućnosti za kretanje, videla je i čula mnogo više muških komentara i razgovora nego što bi inače imala prilike. Da samo nisu promenili plan pred sam polazak, sada bi ona bila u Sofinoj ulozi, strepeći uveče za Lisjenove noćne pohode. Ovako ga je ubedila da ona bude veza iz zamka, pošto se on rešio da ide u direktno nadgledanje Kastijonovog zamka iz šume. Sastajali su se skoro svakog dana da razmene opažanja, i da mu ona prenese ono što je čula i saznala ovde. Sva sreća što je odmalena rame uz rame sa njim učila mačevanje i sve ostalo. Sofi nije bila u mogućnosti da sazna mnoge stvari koje je ona lakše otkrivala, ovako prerušena. Opet se setila Florijana. Pomešana osećanja uzburkaše se u njoj. Zašto toliko misli na njega? Razmišljala je da njegovo mešanje u njihov problem i nije tako dobra stvar kako joj se danas činila. Setila se njegovih mišićavih ledja u koja je zurila kad je počeo da se skida pored reke. Ona nehotice poče da čupka pramen kose. Ako je Sofi u pravu? Ne sme se zaljubiti u njega. On nije čovek za nju. Pa, ona ima Robera, koji je dobar i voli je, i izlaže se zbog nje opasnosti tamo u nadgledanju

Kastijonovog zamka zajedno sa njenim bratom. Ona uhvati sebe kako opet misli na Renea. Na njegove iskričave oči dok joj daje savete kako da se ponaša prema ženama. Ona se kiselo nasmeši, ali pred oči joj iza- djoše njegove usne i beli zubi. Kako ima lep osmeh. A ona ga je danas procenila kao dobrog, brižnog čoveka. Tada ga je procenjivala iz svoje uloge mladića. Još uvek nije imala ovaj uznemirujući ženski osećaj prema njemu. Prava zbrka joj je u glavi! A tek u srcu! Ah, Rene Florijan, šta si učinio? Poče da šeta po sobi, pa zastade prisetivši se prizora kako mazi i voli svoju kobilu. Ta njegova Ijubav prema životinji već je od ranije bila predmet šala ovde u zamku, a on je i sam doprinosio tome, ističući kako je ona jedina žena u njegovom životu. I opet su se žene gurale i otimale o mrvice njegove pažnje, nadajući se da će neka od njih dobiti počasno mesto koje u njegovom srcu ima ta četvoronožna životinja koju on voli najviše na svetu. Zar će se i ona pridružiti toj gomili glupača koje pristaju da mu budu igračke? Ne, ona je zaštićena svojim muškim odelom, pokušala je da sebe umiri. On u njoj ne vidi devojku, prema tome, neće uspeti da je obrlati i zavede kao što je to slučaj sa ostalim ženama. A sama se neće odati, u to je ubedjena. Ipak je ona jedna od Neverovih, a oni su ponosni, i ne zadovoljavaju se tuđim otpacima i ostacima. Venčaće se za Robera, čim se ova gužva ovde završi, pobeći će daleko od iskušenja i živeti mirnim životom kao i pre. Zaboraviće da na svetu postoji neki Rene Florijan... koji je najlepši i najzgodniji muškarac kog zna. A uz to se sam proglasio za njenog zaštitnika i savetnika, i prema njoj oseća bratsku naklonost. Došlo joj je da se smeje i da plače istovremeno. Znači, nikada neće osetiti njegov poljubac i zagrljaj. Nikada ga se više neće setiti kad ode odavde, jer njena volja je jaka. Uradiće sve kako treba, kako je najbolje. Neće se prepustiti srcu i raditi gluposti. Jedna suza skliznu joj niz obraz, i ona je iznenadjeno obrisa nadlanicom. Zar je to ipak istina? Ona se zaljubila u njega. U

čoveka u koga nikako nije smela. Koga je i sama okaraktrerisala najgorim epitetima. I to za tako kratko vreme. Zašto je morala da kaže Sofi da ga danas pošalje tamo do nje, do reke? Nije trebalo. Onda ne bi videla i njegovu drugu stranu. On joj se divi. Nazvao ju je velikim čovekom, iako je mlad dečko. Osmehnula se kroz suze. Kakva ironija. Oni se dive jedno drugome, ali iz toga ništa dobro ne može proisteći. Na kraju, on nikada i ne mora saznati da je ona Livija Never. Ako sve prodje kako treba, ova sledeća akcija biće posiednja. Lisjen i Rober su obavešteni o njoj. Bila je dobar uhoda i dobila je pohvale od obojice. Jutros rano odjahala je tamo da se nadje sa njima, dok je Sofi imala zadatak da malo zadrži radoznalog Renea. Lisjen ju je samo zagrlio i rekao joj da se čuva. Nije komen- tarisao novog prijatelja, a ni Rober. I on joj je prišao i poljubio je u kosu. Ni on ne sumnja kakva opasnost joj ovde preti. Ne boji se ona mača, ni Kastijonovih ubica. Ona se boji sebe. Boji se da će njen pouzdani razum izgubiti bitku koja se vodi duboko u njoj. Ona obuče crno odelo i stavi masku na lice. Večeras je bal pod maskama. Takvi balovi su se ovde često priredjivali, na opšte oduševljenje gostiju. To je bila prilika za dodatne ljubavne akcije, ovog puta zaklonjene od javnosti. Biće to posebna draž, ne biti otkriven. Gostima će to davati dodatnu slobodu, da mogu da rade šta hoće. Sala je već bila puna kad ona stiže. Odmah je prišla Sofi, koja je bila okružena udvaračima. Sofi je pogfeda, ali Livija skrenu pogled. Sofi sumnja, i sama je devojka, a one najbolje mogu da praćene kada je na pomolu Ijubav. Ili problem. Veče je proticalo u najboljem redu. Šetalaje okolo u svojim crnim pantalonama, i razmišljala kako se u njima oseća bezbedno i zaštićeno. Dobro je što se setila da dodje ovamo preobučena u Lisjena. Njihov stari kum nije ih dugo video i bilo ga je lako prevariti. To je bila prva proba njenog maskiranja. Kad je on mogao da poveruje da je ona muško, ni ostali nisu bili problem. Ona izadje na balkon, pazeći da je niko ne primeti. Samo bi joj nedostajala neka uporna dama

koja očekuje udvaranje! Jedan par stade ispred velikog prozora koji je vodio na balkon. Ona proviri, pa pretrnu. To je bio Rene. Mogla je da ga lako prepozna, pošto je bio suviše lenj da bi se posebno maskirao. Od kako su se danas rastali ispred zamka nije ga videla ni razgovarala sa njim. Dobro je što je pod maskom, pa se ne može primetiti kako rumeni pri pogledu na njega. Da, zaista se zaljubila. Oseća to po bolu koji je obuzima pri pogledu na njegovu neodoljivu priliku. On nikada neće biti njen. Apsolutno je svesna toga. Odreći će ga se unapred, neće više sebi dozvoliti ni da pomisli na njega. Ovo je prvo i poslednje veče da dozvoljava da je ovako savladaju osećanja prema njemu. Utišala se posmatrajući njegov osmeh, svaki pokret. Dama sa njim je takodje bila jedna od gošći, koja ga je inače pratila u stopu. Osluškivala je njegov smeh i njeno pijano kikotanje. Rene se često sa- ginjao i nešto joj šaputao u uvo, tapšući je po ledjima. A onda bi se okrenuo prema ostatku šale. Srce bi joj zalupalo. Da Ii nju traži pogledom? Ali onda se gorko nasmeja samoj sebi. Glupačo, pa on misi da si Lisjen. Nikada neće ni saznati da si ti Livija. Ona steže ogradu balkona i okrenu im ledja. Nije joj smetao pogled na njega u društvu druge žene. Smetalo joj je što ona nikada neće biti na mestu bilo koje žene koju će on nežno, makar i lažno ula- givački, uzeti za ruku, zagrliti je. Poljubiti. Ona se oprezno udalji. Ali nije mogla da prestane da misli na njega. Zar je to utešno ako misli da ga bolje poznaje od njih? Sve su one zaljubljene u njega jer je zabavan, privlačan, zgodan. Niko osim nje ne zna da je i dobar, častan, odan. Ali to je ne opravdava. Ona ima Robera, koji je tamo u šumi u opasnosti, rame uz rame sa njenim bratom, koji se bori za nju. Zaista, Sofi je u pravu. Zašto ne misli sada na Robera i njegovu Ijubav, nego Renea Florijana ne može da izbaci iz glave? A Rene, ma koliko dobar u dubini duše, ipak je svojim ponašanjem pokazao da ne zna šta je to prava Ijubav. Ni

prema jednoj svojoj ljubavnici nije pokazao ni nežna osećanja, ni kajanje kada bi je napustio. Zašto bi se ona nadala da bi prema njoj bio drugačiji, kad bi znao da se ispod ovog odela krije devojka? Zar zbog onog. jednog poverljivog razgovora koji isu danas vodili? Ne, kad bi Rene saznao daje ona žensko, svaka bliskost i poverenje bi nestali. Pa, i sam je rekao da žene ne priznaje kao svoje društvo. Osim svoje kobile. Ona se kiselo osmehnu. Kakav izbor. Šetkala je nervozno po holu. Neki nemir nije joj dao da udje ponovo u salu. Nije imala snage da se vrati i gleda ga ostatak večeri kako flertuje sa damama i tapše ih po golim ledji- ma. A moraće to da uradi. Ona je Livija Never, ovde je sa preciznim i teškim zadatkom i ne sme dozvoliti da je bilo ko odvrati od njenog cilja. Ima i verenika koga voli, i koji voli nju, i to ne sme da zaboravi! U sledećem trenutku uhvatila je sebe kako razmišlja o tome šta žene vide u Reneu. Šta ona vidi u njemu, kad toliko misli na njega. Dobro, ona misli tek od danas, od kako je imala prilike da ga sagleda iz drugog ugla. Ali nije mnogo bolja od ostalih koje maštaju o tome da ostanu nasamo sa njim. Ona sva zadrhta od pomisli na to da ostane nasamo sa njim. Ne nasamo kao danas, kad je bila u muškom odelu i on ju je zadirkivao što se stidi žena, jer je mislio da je mladić. Nego nasamo kao devojka. Rober ju je nekoliko puta poljubio. Ali od njegovih poljubaca nikada nije ovako drhtala kao od pomisli na Renea Florijana. Rober joj je bio skoro kao brat, poznaje ga od rodjenja. Možda zbog toga nije mogla da drhti od njegovih poljubaca? Zaista ga voli, ali nekako kao što voli Lisjena. A Rene... Naslonila je glavu na mermerni stub. Čelo joj je gorelo. Sva je gorela. U ovakvim letnjim noćima lagane haljine bile su bolji izbor odeće nego muška košulja sa kaputićem. Pogotovo, ako imate nešto što vas pali iznutra, od čega vam brže struji krv. Ako imate nekoga na koga misli svaki delić vašeg tela. Uhvatila se za mišice, zamišljajući da je stežu njegove ruke. Da li bi je on ovako zagrlio? To ne može ni da zamisli. Mora da

je njegov zagrljaj i poljubac nešto posebno. Čak i Arlena Morle, koja je već bila udata, i imala više ljubavnika nego što ona može i da zamisli, čak i ona ga se ne odriče tako lako i trudi se da ga vrati. To što oni nisu više zajedno, to je njegova zasluga i umeće da ostane neuhvatljivi leptir koji vesto izmiče ženekim zamkama. On se čak i ponoti time i otvoreno priča kako ni jedna ž^na ne može da izazove ništa dub'ie u njemu. A žene ga i dalje jure. Mora da za to postoji dobar razlog. Ma koji da je, ona ne može da izbaci iz srca i glave Rene Florijana. Jedna misao uvukla se kao crv u nju. Večeraste bal pod maskama. Možda je baš to ono što njoj treba. Možda, kad" bi uzela neku Sofinu haljinu i masku... Kad bi probala ono za čim čezne i... pa, kad bi videla da to i nije tako divno i sjajno i poželjno... Možda bi onda prestala da čezne i da se zanosi praznim nadama? On ne bi mogao da je prepozna u haljini. Nikada je nije video kao devojku. Čak i kad bi mu bila poznata, nikako ne bi mogao da poveže tajanstvenu maskiranu devojku sa Lisjenom Neverom, koji se bori sa razbojnicima, koji preskače visoke zidove, koji vodi sa njim muške razgovore. Dobro bi se maskirala. Srce joj brže zakuca i znala je da će to uraditi jer se već polako šunjala prema ženskim odajama gde je bila Sofina soba. Da je on zagrli, poljubi... Pa da posle toga nestane sve oko nje... Tako, kad se žedan čovek napije vode, on više ne misli na svoju žedj, nego ide dalje i misli na druge stvari. Kad bi ona večeras ugasila svoju žedj za njim, za njegovim rukama i usnama, možda ne bi sutra tako mislila na njega. Mogla bi ponovo da bude ona stara, razumna Livija u koju i Lisjen i Rober imaju poverenja, koja je pouzdana i hrabra i misli samo na svoj zadatak zbog koga je ovde. Da, to je najbolje, pomislila je dok je brzo oblačila haljinu i stavljala žensku masku na lice, a srce joj luđački udaralo. * **

Rene je kružio po sali, tražeći pogledom Sofi i Lisjena. Mora da pazi na to dvoje. Povremeno je uskakao kada bi neki pijani gost suviše pritisnuo Sofi svojim nepoželjnim udvaranjem. A na dečka mora da pazi da mu opet ne padne na pamet neka ideja o iskradanju i odlasku u Kastijonov dvorac, lako mu je obećao da tamo neće ići sam, osećao je da je to obećanje dato nerado. Gle, od kada je on postao dadilja? I počeo toliko da se brine o nekome. To do* sada nikada nije primetio kod sebe. Smatrao je da su takve osobine znak slabosti i da samo sebičan čovek može da ostvari svoje ciljeve. Doduše, nije mogao da se seti nijednog svog cilja, osim sada ovog da pomogne mladim Neverovima. Nije to samo zbog njih. Ima u toj njegovoj želji i nešto što lično njega pogadja. Prija mu to što se oseća korisnim i potrebnim. Zar nije i to sebična želja da se udovolji svojim ličnim potrebama? Osmotrio je opet po sali. Video je sa osmehom kako Lisjen nekoliko puta spretno izmiče obožavateljka- ma. Dečko je možda naivan i mlad, ali nipošto nije glup. Čak je uspeo da izbegne i Arlenu. lako ona ume da bude vrlo uporna kada nešto želi. Morao je da prizna da ga taj dečko fascinira. Nikada nije imao prilike da upozna nekog ko sa tako malo godina ima toliko osobina za divljenje. Evo, čak i svoje neiskustvo sa ženama nosi ponosno kao visoko podignuti barjak. Ne odriče se sebe ni po koju cenu, niti se stidi toga. Rene je morao da prizna da on u njegovim godinama nije tako gordo prkosio svima. Ne, nije to prkos, to je tiha istrajnost da se ostane svoj, da se ne podlegne prostakluku i usvoje prizemne vrednosti koje su bile opšteprihvaćene u njihovom okruženju. Možda je to razlog što mu se ostali čak previše ne podsmevaju, nego kao da i oni osećaju divljenje prema njemu. Evo, devojke ga kradomice gledaju, momci mu se možda i podsmehnu, ali ga i uvažavaju. To je dečko koji ima ciljeve i zna način kako da ih ostvari. Blago njemu. A ti ciljevi sigurno nisu da bude zvezda u društvu, ili glavni zavodnik, pomisli Rene malo postid- jeno. Ne, čini se da njemu društvo čak i ne treba. On je zreliji i

superiorniji nego svi ostali u ovoj sali zajedno. Uključujući i njega, Renea. Ah, kad bi on bio tako jak, tako nezavistan. Rene nije ni primetio kako se izdvojio u stranu razmišljajući o Lisjenu Neveru. Odjednom se prenu, kao da se probudio i tek sad vidi gde se nalazi. Pijana gomila oko njega poče da ga zamara. Ove večeri zasićenje je došlo neočekivano rano. Izbegao je nekoliko ponuda, uvek je bilo dovoljno žena koje bi poželele da se sa njim iskradu u mrak. Noćas nije bio raspoložen za to. Da li je to onaj dečko uticao na njega, sa svojim idealima i čekanjem na pravu Ijubav? On odavno nije imao iluzije da će doživeti takvu Ijubav. Zašto mu je tako teško pri pomisi da više nema nadu da će moći tako nešto da pronadje? Ranije ga je bar uznosila neka nada da tako nešto ipak negde postoji na svetu, samo je on suviše lenj da to potraži. A sada nade više nema. Ponekad se osećao kao umorni starac, zasićen propalim životom bez smisla. Ovo je bilo jedno od takvih sumornih večeri. Evo, i ova dama do njega gleda ga sjajnim očima, očekuje da i ona bude ’’opslužena”, kao njene prijateljice koje su joj se pohvalile da su bile sa njim. U poslednje vreme sve češće se pitao da li je ta njegova reputacija zavodnika na kojoj već godinama radi zaista u njegovu korist, ili ga u stvari žene koriste za ,sopstvene ciljeve i zadovoljstvo. Opet je počeo da probija onaj davno zaboravljeni osećaj da je iskorišćen i ostavljen do sledeće prilike, osećaj koji tako dugo pokušava da zaboravi i preokrene. Ah, sentimentalnosti! Onaj mali Lisjen danas ga je dobro prodrmao. Nije trebalo da ide tamo do reke. Sada bi bio bezbrižan i praznoglav kao i svako veče. Ne bi se zamarao brigama i osećajem praznine i nevo- Ijenosti koji ga hvata u svoje čeljusti. Ah, taj mali. Ali gle li je on? Da se nije opet iskrao? Ali njegova sestra veselo se zabavljala igrajući sa kavaljerima. Daje on van zamka, ne bi bila tako bezbrižna. On sigurno ne bi otišao tamo, a da bar sestru o tome ne obavesti. Rene izadje u veliki hol da osmotri. Ispred štala je bilo

mirno. Niko nije izlazio. Stajao je tamo neko vreme, nemajući ideju šta da radi. Neraspoloženje ga je sve više obuzimalo. Život mu je više nego ikada izgledao tudj i prazan. Da li to njemu ipak nedostaje Ijubav? Srodna duša? Neverovi su mu se svidjali više nego iko do sada. Naročito Lisjen. U trenutku pomisli da bi trebalo da se zaljubi u Sofi Never, samo da bi i dalje bio u njihovoj blizini. U Lisjenovoj blizini. Ali brzo je odustao. Suviše je mlada i... Jednostavno nije to bilo to. Nije ona ta koja ga privlači. Nema nade za njega. Zavideo je mladom Neveru na njegovoj veri u Ijubav, na istraj- nom, tihom optimizmu, na snazi karaktera. On deluje tako efikasno i sposobno da će možda i naći Ijubav u životu. Ljudi koji grade svoju sreću od svakodnevnih sitnica, korak po korak, dobiju od života mnogo više nego oni koji lete i hrane se tudjim divljenjem i zavišću. Možda on voli tu svoju verenicu kod kuće? Ta devojka mora da je prava srećnica. Valjda je vredna njegove Ijubavi. On prosto oseti zavist prema toj nepoznatoj Lisjenovoj verenici. Možda je to neka prosta, obična devojka koja nije ni svesna kakvog vrednog čoveka ima? Izašao je napolje i stao na kraj verande. Mora da izadje malo na vazduh, inače će početi glava da ga boli. Stajao je tamo neko vreme kad mu se učini da dole u vrtu ima nekoga. On pogleda malo bolje. Neka mlada žena u crnoj haljini sa maskom stajala je pravo od njega i napeto osmatrala kao da čeka. On zastade da je osmotri. Nije se udaljila. I dalje je stajala i gledala prema njemu. Ovo je bilo prvi put da se toliko zanese u svoje misi da ne primeti odmah neku mladu ženu u blizini. Stajao je i dalje uz ogradu i gledao je. Neko maglovito uzbudje- nje poče da se širi kroz njegov krvotok. Da li gleda u njega? Nikog drugog nije bilo u blizini, svi gosti bili su gore u sali ili negde sakriveni u ljubavnim aktivnostima. Nije se pomerala, a ispod njene maske, koja je pokrivala celi gornji deo lica, nije mogao da vidi ni ko je, ni na koju stranu gleda. Prišao je uz samu ivicu balkona. Sad joj je jasno dao na znanje da ju je primetio, i da gleda u nju. Zakoračila je

unazad u senku, ali nije otišla. Stajala je tamo i gledala ga ispod svoje crne maske, mogao je to da oseti davno naučenim osećanjem prema ženama. Ko je to? Svë dame večeras već je prepoznao u njihovim maskama. Jedino ne zna koja je ova koja ga nemo poziva da joj pridje. Nije više čekao. Hitro sidje niz stepefriice i prodje onih nekoliko koraka koji su ih delili. Mesečina je jasno osvetljavala. Gledala je u njega, dok su joj se grudi ubrzano dizale i spuštale. Nervozno je cupkala čipku sa haljine, ali je ostala na mestu kad je stigao do nje. Stao je ispred nje bez reči, pokušavajući da se seti ko bi to mogao da bude. Nije mogao da je prepozna i to poče da pojačava uzbudjenje u njemu. - Gospodjice? Jeste li mene čekali? - upita je tiho, nadajući se da će je poznati po glasu. Ali ona je ćutala i gledala ga krupnim očima iza crnih proreza. Nije želela da se oda. On zakorači prema njoj, ali ona iznenada potrča i izgubi se iza ugla. Dok se snašao da pojuri za njom, nje više nigde nije bilo. On krenu, gundjajući u sebi. Kako je mogao da dozvoli da mu umakne tako brzo. I ko bi to mogao da bude? Nabrajao je u sebi sve devojke i žene koje su bile gošće kod markiza. Ni jedna se nije uklapala. Sve su bile suviše sujetne da bi se tako dobro maskirale. Želele su da budu prepoznate i da im se muškarci udvaraju jasno. Ova je bila apsolutno nepoznata. A čekala je baš njega, u to je bio siguran. Dala mu je na znanje, gledajući ga dok je stajao na verandi. Zašto je dopustio da mu umakne? Da nije danas neko nov stigao dok je on bio napolju? Ne, odmah bi se to saznalo. Takve stvari brzo se pročuju. Nema ničeg drugog što goste može da razonodi, pa su tračevi najinteresantijji. Ko bi ova mlada žena mogla da bude?'Videlo se da je mlada. I zgodna. Izrezana haljina bila je dovoljna da se nasluti mlado, vitko telo ispod. Njemu ništa od toga nije moglo da promakne. Bio je stručnjak za takve stvari. Sad je stvarno bio zainteresovan. On redom krenu,

zagledajući svaki mračniji ugao, svaki žbun i senku, napeto osluškujući. Da nije otišla gore u salu? Ne, primetio bi je dok prelazi prema kući. Još uvek je napolju. Mora da je pronadje. To mu je odjednom postalo nepodnošljivo važno. Da je pronadje, da je ponovo vidi. Da vidi kako nespokojno diše u njegovoj blizini, dok joj se grudi ubrzano dižu i spuštaju, dok krije pogled od njega, dok grize nervozne usne da joj ne drhte. Dok ju je grozničavo tražio, neka davno zaboravljena toplina razlivala se po njemu. Ah, od kada nije osetio ovakvo uzbudjenje, još od kad je bio mladić, i u svaku ljubavnu vezu upuštao se punim srcem. Kako je to bilo divno i bolno. Sada se uvek trudio da bude bezbedno. Da se upusti u vezu koju bi on kontrolisao, koja ne bi mogla da krene bolnim putem Mora da pronadje ovu devojku. po mogućstvu da otkrije ko je ona To što nije znao ko je, bio je dodatn izazov. Zašto je imao utisak da mu jf poznata, da bi trebalo da je lako pre pozna, da ustvari zna ko je to, ali ni može da se seti? Ta tajna, misterije oko nje, dodatno ga je dražila Osećao se čudno. I ovo uzbudjenje sa kojim ju je tražio nije bile uobičajeno. Zašto ima ta neobjašnjivi osećaj da treba, ds mora da je nadje? Da pri pomisli na nju oseća nešto i bolno i slatke istovremeno? Ali ga to ne plaši kac nekada kad je bio mladji. Ne, sada mu daje snagu koja ga nosi ka njoj kao bujica. On nju zna. Siguran je da ju već video, možda čak i razgovarao sa njom. Oseća prema njoj neku neobjašnjivu bliskost, kakvu odavno nije osetio ni prema kome. Da nije to zbog uticaja onog malog Lisjena Nevera? Činjenica je da je od njihovog današnjeg razgovora počeo da razmišlja o Ijubavi. Zapravo, o nedostatku Ijubavi u svom životu. Poznavao je ovde sve žene, i ni jedna nije mogla da u njemu izazove ovakvo uzbudjenje i treperenje kao što je učinila ova nepoznata sa kojom je proveo nekoliko trenutaka. Da li to njegova sujeta razmekšava i pretvara se u sentimentalnu kaljugu? Ali nije ga plašilo to što je smatrao da ga obuzima slabost.· Da li je to predznak za Ijubav? Da se osećaš neizrecivo slab, a istovremeno toliko jak i moćan da ti se čini da ćeš poleteti?

Da nije tako detaljno zagledao, ne bi je otkrio u senci iza ružičnjaka. Stajala je tamo kao da se krije. I kao da ga čeka. On polako podje, pazeći i na drugi kraj ružičnjaka, kuda bi mogla da mu umakne. Već je bio blizu nje, kad ona pokuša da pobe- gne na tu stranu. Ali sad je bio spreman. U dva skoka bio je do nje i uhvatio je za ruku. Pokušala je da.se otme, ne puštajući ni glasa od sebe, ali onda iznenada prestade i umiri se kao da se predaje. Držao ju je za ruke. Srce poče da mu jače udara. U ovoj kratkotrajnoj borbi mogao je da oseti u njoj mešavinu straha, uzbud- jenja i još nečega što mu je budilo sva čula. Sada je samo naizgled mirno stajala ispred njega. Ništa nije govorio, samo je sagao glavu prema njoj. Mogao je da oseti njen dah na licu. Ona se okrenu u stranu i jedino što se videlo bila je bela linija njenog vrata koja se ulivala u nežna ramena i dekolte. Sićušni mladež krasio je udubljenje ispod vrata, odakle joj je žila kucavica burno pulsirala. Nije više pokušavala da beži. - Pustite me, grofe - reče ona jedva čujnim šapatom, iznenada direktno pogledavši u njega, a njemu se srce uzburka do ludila. Gledali su se u oči. Ona zna ko je on. I ovo nije običan flert. Ovo je nešto dublje i značajnije. Ne zna ko je, ali sigurno nije jedna od šupljoglavih lutkica koje su ga pratile iz prikrajka sa kikotavom radozna- lošću. Zagledao se u njene usne. Crna maska bila joj je dobro pričvršćena i pokrivala je ceo gornji deo lica, ostavljajući samo usne, deo obraza i bradu izložene pogledima. Te usne nije do sada ljubio, bio je ubedjen u to. Iz nekog razloga učiniše mu se neodoljive, a želja da je poljubi obuze ga u momentu. Samo je njih video pred sobom. On se saže prema njima; ali ona plaho okrenu glavu. Usne mu okrznuše donju ivicu njene maske. Hm! Nije želela da je poljubi. Ali nije ni pobegla. Stajala je ispred njega dok joj je udubljenje ispod vrata izdajnički pulsiralo i odavalo da ni njoj nije svejedno. Kad podiže pogled prema njemu, on oseti kako ga nešto preseče preko grudi. Zagledao se u njene oči dobro

sakrivene ispod crne maske. - Nećete da mi kažete ko ste? — upita je on tiho. Glas mu je bio kao milovanje na toploj letnjoj mesečini. Ona opet okrenu glavu. Odmeravao je njenu nežnu, vitku pojavu, sada sasvim siguran da ne zna ko je ona. A trebalo bi. Jer mu je nešto govorilo da ovo nije njegov prvi susret sa njom. Negde i nekad je već video te usne, osetio taj miris. Kako samo ne može da se seti? Žene za njega nisu predstavljale zagonetku. Osim ove ovde. To što je zna, a istovremeno i ne zna, bilo je kao ludilo za njega. - Nećete da mi se otkrijete. Ali ja sam siguran da vas znam - reče on, a njoj se ote uzdah i uzmače jedan korak. On jednom rukom smače svoju masku. Smetala mu je. Njegovo lice i kosa bljesnuše u maglovitoj mesečini u svoj muškoj privlačnosti. Gledala gaje širom otvorenih očiju. On se saže prema njoj, upijajući njihov sjaj kroz proreze na masci. Sijale su na mutnoj mesečini, ali nije se razaznavalo kome pripadaju. - Veoma mi je stalo da saznam ko ste. Molim vas. Možda ludim, ali nešto... nešto čudno osećam u vezi sa vama. Kao da smo bliski znanci. Nemojte da mislite da vas lažem samo da vas zavedem. Ja... ja vas znam odnekud. Da li je to istina? Samo to mi potvrdite, ako nećete više. Ona polako saže glavu. Verovao je da je to potvrdan odgovor. Oni se znaju. Oni su bliski. On nema pojma ko je ona, i to će ga izludeti. Pravila pristojnosti ne dozvoljavaju da se skine tudja maska. Mora se setiti ko je ona! Verovatno misli da ima dobar razlog da mu ne otkrije ko je, ali on zna da ne postoji dovoljno dobar razlog za .takvo sakrivanje. Jer ima neobjašnjivi osećaj da je to ona, ona koju sanja, koju je čekao, koja jedina može da mu uzburka srce. Nije to zbog maske i tajne koja je pokriva Ne, on oseća prema njoj neštc posebno, ona mu je važna i jedinstvena. - Nemojte da odete - reče joj or polako i nasloni njene ruke na svoje grudi. Mogla je da kroz odelo oset lupanje njegovog srca. I to ju je take potreslo da je osetio kako je zadrhtala.

Ali njegove ruke čvrsto su je držale, podižući njene dlanove prema svojim usnama. Ljubio joj je prst po prst, osećajući joj po trzajima kako se bori sa željom da pobegne. Ili da ostane. Zatvorio je oči, držeći njen dlan na usnama. Možda će je prepoznati po mirisu? Ah, tu je, samo mu malo nedostaje da se seti, da je prepozna! Zašto ne može? Neka tajna sakriva je od njega, siguran je u to. Ta tajna je razlog zašto ona ne želi da se otkrije, zašto ga je potražila ovako maskirana, da je ne prepozna. - Znam da ne želite da otkrijem ko ste, ali meni bi to jako značilo - reče on šapatom, na šta ona brzo odmahnu glavom. Dobro, neću vas otkriti ako ne želite, samo... - poče on opet tiho, pokušavajući da kroz njenu masku nazre crte lica. - Pustite me - prošaputa ona naslanjajući se na njegove grudi. Sada su ih samo odvajale njene ruke koje je čvrsto držao ispred sebe, naslanjajući ih na svoje grudi. Dah im se mešao, dok su oči uranjale jedne u druge. On polako spusti usne na njene. Ovog puta nije pobegla. Blag uzdah dočeka njegove usne. Ovlaš ih je okrznuo, meko probajući njihov ukus i miris. Ne, zaista ove usne nije do sada ljubio. Sećao sä svakog poljupca, naročito ovde u zamku. Ovaj ukus je bio nov. Očaravajući i neodoljiv. Odmakao se malo od nje, odmerivši je ponovo. Širom otvorene oči iza proreza gledale su ga netremice. On se opet saže ka njoj. Želela je ovaj poljubac isto toliko koliko i on. Osećao je njen dah na licu. Usne su joj bile još uvek poluotvorene, kao da upijaju u sebe sećanje na poljubac od malopre. Zurio je u njih kao hipnotisan. Gela ova situacija, njene usne, crna maska, uzbudjenje koje je teško sakrivala činili su da mu sve ovo izgleda nestvarno, kao dugo snevani san. Tako joj se ponovo i približio, polako, kao u snu. Ako je ovo san, ne sme učiniti ni jedan pokret od koga bi se probudio i video da je opet u svom uobičejenom, dosadnom svakodnevnom životu. Stavio je jednu ruku oko njenog struka, a drugom uhvatio pramen njene kose koji je virio iza maske. Ruke joj ostadoše na

njegovim grudima kao da počivaju. Sagao se i prislonio usne na njene, ispitujući ponovo njihovu mekoću i ukus. Kad je u uzdahu razdvojila usne, on potpuno potonu u osećaj da sanja. Tonuo je u blaženstvo i činilo mu se da lebdi u nekom nestvarnom prostoru. Samo je njen poljubac bio stvaran. Podigla je dlanove i naslonila ih na njegove glatke obraze, obuhvatajući tako njegovo lice. Taj dodir kao da ukloni sve brane medju njima. Osetio je kako je sva uzdrhta- la, a onda sklopila ruke oko njegovog vrata. A posle toga je sve nestalo oko njih. Njena uzdržanost topila se kako je upijala njegove usne u svoje. Davno zaboravljeno uzbudjenje prvog poljupca vrati mu se u sećanje tako intenzivno, da i on zadrhta. Ta nepoznata devojka, koja se krila, bežala i branila se, a ujedno ga tako željno ljubila, izazivala je u njemu neke zaboravljene osećaje za koje je mislio da više u njemu ne postoje. Da li je moguće da on još uvek može da oseti ovako nešto? Možda je to samo zbog neizvesnosti i tajne koja obavija ovaj susret? Ali već u sledećem trenutku misli mu se istopiše pod njenim usnama i on se prepusti njihovom milovanju kako odavno nije. Zaboravio je sve one naučene poteze koji su ga činili neodoljivim kod žena. Sada ju je ljubio samo punim srcem, kao što je i ona njega. Vreme i prostor nestajali su oko njih. Rukom dodirnu njenu masku. Ah, ona je tako smetala! Tako je jako poželeo da je smakne i vidi je celu. Ona je žena koja je ponovo učinila da mu se pomera tlo pod nogama od jednog poljupca. Ona je žena koju želi da ljubi, čijih poljubaca i milovanja ne može da se zasiti. Ona kao da oseti opasnost koja je vrebala iz njegove ruke prislonjene na njen obraz ispod ivice maske. Iznenada se otrže, teško dišući. Gledala ga je, ali sada su njene ruke na njegovim grudima bile brana koja ju je štitila od plime osećanja. Zastao je. Oboje kao da iznenadjeno opaziše da joj je haljina raskopčana, a njegova košulja izgužvana. Belina iz njenog izreza zapljusnu ga u lice i on se opet saže ka njoj, ali ona uzmače jedan korak, zakopčavajući brzo haljinu, ne

skidajući pogled sa njega. Začuše se neki koraci iza njih na stazi. On se osvrnu da vidi ko ide. Ali koraci se udaljiše. Kad se ponovo okrenuo, nje više nije bilo. Stajao je tako nekoliko trenutaka, ošamućen i zbunjen, pitajući se da nije ovo sve sanjao. Onda se prenu i podje iza ugla, u nadi da će je videti kako beži, ili bar neki, bilo kakav trag. Nikoga nije bilo. On podiže ruku i prodje njome kroz kosu. Šta je ovo? Da nije potpuno poblesavio? Ali pogled na raskopčanu i izgužvanu košulju potvrdi mu da se stvarno sve ovo desilo. Zaista je tu bila neka devojka koju je ljubio kao što nikada nijednu nije. Ali gde je nestala? On zastenja. Kako je mogao da je pusti da pobegne? I kako sad da je nadje? On polako podje kroz vrt. Ne, nema je. Kao da je u zemlju propala. Lutao je po dvorištu još neko vreme, ali nje nije bilo. Sad ga je očajanje obuzimalo još jače nego večeras. Gde se izgubila? Očigledno da je sada zaista otišla, da ne želi da je on nadje. Kad je želela da bude nadjena, sačekala ga je sama u senci. Okrenuo se gore prema osve- tljenim prozorima zamka kroz koje je dopirala muzika i pijani smeh gostiju. Mora da je tamo negde. A opet nije. Onaj osećaj da mu je poznata sve se više pojačavao. Setiće se on, otkriće ko je ona. Mora. Inače će umreti. Bože, zar je dotle došlo, da on, neodoljivi Rene Florijan ovako reaguje na neku nepoznatu devojku posle samo jednog susreta, jednog poljupca? Ali nešto mu je govorilo da ovo nije njihov prvi, ni jedini susret. Znaju se oni. Oseća to. A nešto mu govori i da ona oseća nešto prema njemu. Postoji neki razlog što nije htela da skine masku. Ali on će ga saznati. Zašto ga ona ne želi,' iako ga je onako dramatično ljubila kao da je prvi i poslednji put u životu? Ne, on neće dozvoliti da to bude poslednji poljubac. Naći će je i otkloniti prepreke medju njima. A da nije to samo zbog tajne, zbog maske koja je pokriva? Sad, kad ponovo stoji sam u holu, nije siguran šta je u pitanju, lako bi želeo da je nadje, istovremeno ga ponovo obuzima onaj strah od vezivanja, od Ijubavi. Možda su samo u

pitanju uzdrmana čula zbog misterije i okolnosti pod kojima su se našli? Možda su mu čula razmekšana posle razgovora sa onim čudnim dečkom od danas? On se tromo vrati u bučnu salu. Sada mu je gužva i lažna zabava pala još teže. Došlo mu je da se i on napije i utopi bol koji ga je obuzimao. Zar opet? Zar svaki put kad se tako otvori, mora da doživi taj bol ostavljanja i praznine? * ** Sedeo je mrgodno u jednom prozoru, kad Sofi stade ispred njega. - Šta vam je, grofe? Zašto ste takvi? On je pogleda. Da nije ona bila? Isto je tako nežna i fina, čak i glas i figuru ima sličnu. Ali nešto mu je govorilo da ne bi sa njom mogao da oseti onakav zanos. Ili naprosto nije želeo da je to bila ona. I njen običan ton nije govorio da bi mu se ona tako obratila posle onoga napolju. Ono nije moglo da je ostavi ravnodušnom. Kad je on bio izbačen iz ravnoteže, što je ljubio žene hiljadu puta. Sofi nije bila ni najmanje uzdrmana. To nije bila ona. Da li je moguće da se na njemu može videti koliko je uzdrman onim susretom? lako je ponovo stavio masku na lice? - Ah, ništa. Malo sam popio. Kako ste vi? - U redu. Hvala vam za sva ona ’’spašavanja” od večeras. Ruan i Demije umeju da budu zaista navalentni. - Ništa, ništa. Umem ja da budem i kavaljer, nisam samo opasni zavodnik - reče on, a da nije ni znao zašto. - Pa... Niste. Moj brat ima isto tako dobro mišljenje o vama. On mi je čak preporučio da vam se obratim za pomoć ako ustreba. Misli da ste vi jako dobar čovek. - Zaista? To je veliki kompliment, hvala - osmehnu se on. Gde je on? - upita on naglo, osvrćući se. - Tu je negde. Ne bojte se, neće ići više sam tamo - reče ona tiho, jer je oko njih bilo puno ljudi. Sofi postoja još malo pored njega pa se udalji. Nije bilo

preporučljivo da predugo bude sa njim u društvu, ako želi da sačuva dobar glas, bio je i on svestan toga. Ali gde je ona druga? Ona nečujna, koja ume tiho da pridje i da pobegne. Koja devojka ovde kod markiza ume tako nešto? Sve su bile bučne i kikotave. Gubio je nadu da će je prepoznati medju njima. Osvrtao se po sali u nadi da će ponovo ugledati tajanstvenu devojku u crnom, i tako razrešiti nepodnošljivu misteriju, ali ništa. Nestala je. Posle nekog vremena on vide Lisjena kako kao senka kruži pored zida sa druge strane sale. Dobro je, poslušao je njegov savet da nigde ne ide sam. On ustade i podje mu u susret. - Lisjen, gde ste bili? - reče mu sa željom da malo razgovaraju. Nadao se da će mu dečko povratiti dobro raspoloženje. Nameravao je da mu se poveri za ono malopre u vrtu. -Ah, tu i tamo. Ja nikad nisam na jednom mestu - reče tiho mladić ne gledajući u njega. Imao je na sebi crno odelo i crnu masku samo preko očiju. Florijana štrecnu neka nedorečena pomisao. Ali brzo je odbaci, ne želeći ni da je do kraja izrekne. Ipak, neka tiha zbunjenost i nemir i čak tuga, zračila je iz mladića, koji je izbegavao njegov pogled. Florijan se još jednom zagleda u njegove oči, koje ovaj brzo sakri. Neka neizreciva sumnja sve ga je više obuzimala luda kao bezumlje. Lisjen se tiho udalji. Rene ga nije zadržavao. Ostatak večeri mlâdic je razgovarao i malo plesao sa damama, ne prilazeći mu više, ali Florijan ga od tog momenta nije puštao iz vida. Da li je moguće? Srce mu je udaralo na uzbunu. Možda mu se učinilo. Možda mu svakakve neverovatne stvari padaju na pamet. Možda je suviše popio ili poludeo... Ali njegov osecaj za zene nikad ga do sada nije izdao. A sada je udarao na uzbunu na sva zvona! Treba mu dokaz za takve sumnje. Mora ga hitno naći, inače će načisto izludeti. Zar on da tako sumnja u jednog mladića? U mladića sa kojim je danas tako prisno razgovarao i ništa nije posumnjao? Kome se poveravao, koga je prihvatio za prijatelja?

- Grofe Žuber, kako ste? Vi ste kum mladim Neverovima, ako se ne varam - pridje on starom Žuberu. Grof je već bio polupijan i lice mu je bilo crvenije nego što se preporučivalo ljudima u njegovim godinama. - Da, da. Zar nisu zlatna deca? Nisam ih video godinama, a evo, pre mesec dana zamolili su me da ih predstavim društvu. Zar ne mislite da su izazvali pravu senzaciju ovde? Naročito naša mala slatka Sofi? - klatio se starac. - Slažem se sa vama. Oni imaju još jednu sestru? Zar ona nije mogla da dodje? Livija, ako se ne varam? - Trebalo je da dodju svi. Ali Livija se nešto iznenada razbolela. Ne sećam se tačno šta je u pitanju. I ona je divna. Baš šteta što nije mogla da dodje. - A niste ih pre toga dugo videli? - ispitivao je Rene. Sumnja je dobijala oblik i ime. - Bogami, dugo. Još kad su bili deca. Zaista? Pa kakvi su bili kad su bili deca? Kladim se da je Livija bila pravi mali djavolak, ne zaostajući za bratom? Mora da su bili nerazdvojni. - Gle, u pravu ste! Zajedno su učili mačevanje, pentrali se na drveće, nisu se odvajali. A Sofi je bila prava salonska damica, kakva je i sada. Divna, divna deca... Draga moja, gde ste se krili celo veče? - završi on razgovor i okrenu se jednoj punačkoj dami koja im pridje kikoćući se. Florijan se lagano udalji. Saznao je ono što je hteo. Za sada je bilo dovoljno da njegova sumnja dobije ime: Livija Never. Mala Livija, koja uči mačevanje uporedo sa bratom, penje se na drveće, jaše kao muško. Ta bi lako mogla da upadne na bratovo mesto i predstavi se kao on. Okrenuo se po sali. Lisjen je do kraja večeri, namerno ili slučajno, uvek bio na suprotnom kraju sale od njega, kao da ga izbegava. Dobro, neka mu bude. Ali od ovog momenta počinje njegovo lično istraživanje koje će obuhvatiti mlade Neverove. Jer oni, očigledno, ne kriju samo istraživanje oko Kasti- jona, nego i svoj pravi identitet. Posmatrao je Lisjena kroz masku. Sada je dobro što su svi maskirani, pa se ne primećuju njegovi proučavajući pogledi.

Fina figura bila je odgovor na postavljeno pitanje. Devojcino nečujno prikradanje i na kraju bekstvo. Ni jedna druga to ne bi umela osim nje. Livije Never koja se predstavlja kao Lisjen. Ali ne sme da žuri sa zaključcima, iako je skoro potpuno ubedjen u svoju sumnju. Glatko, nežno lice, nastavljao je da nabraja kao da potvrdjuje. Nikad obrijano. To je još jedan dokaz. A da ne pominjemo devojački stid pri pogledu rra njegovu nagu pojavu iz reke. Pa njene izjave o Ijubavi! To je trebalo da mu odmah bude alarm za uzbunu. Kako u njima nije preppznao žensko razmišljanje? Ima tu još nešto, nešto što je propustio da zapazi, nešto što mu je siguran dokaz da je ona Livija. Ah, zašto ne može da se seti! Ona je sama nešto rekla, što mu se u prvom momentu učinilo čudno, ali je u medjuvremenu zaboravio. Kad se toga bude setio, biće sasvim siguran daje Lisjen ustvari Livija. Uzbudjenje zbog tog otkrića sasvim mu je pomutilo ono uzburkano osećanje od malopre. Sada poče da razmišlja o tome. Livija Never. Zašto ga je čekala, zašto ga je poljubila? Pomešana osećanja počeše da se bore u njemu. Otpor prema prepuštanju ženama, sa istinskom bliskošću koju je danas osetio prema njoj... prema mladom Lisjenu, ispravio se odmah. Još nije potpuno siguran da je on Livija. Ipak, osećanje blaženstva koje ga je malopre tako prodrmalo poče da se vraća. Polako mu se popravljalo raspoloženje. Sve su ovo bili šokovi, uključujući i ovo saznanje o njoj. Ali ipak, prijatno bockanje koje ga je podsećalo da je ”ona” ipak tu, da čak i zna ko je ona, da nije pobegla i nestala, obuzimali su ga svog. Ona čak i ne zna da on zna njenu tajnu! To saznanje ga potpuno prenu. Srce mu je luđački udaralo. Ah, otkad se nije ovako osećao! I to zbog žene! Ali ne bilo kakve, odmah se podsetio. Ova je nešto posebno, to ne sme da zaboravi. Ona se sama zaleće u razbojničko gnezdo, naoružana samo svojim mačem i hrabrošću! Ona ga, trapavog, prebacuje preko zida dok se sama bori sa napadačem. Čak je i ranjena tom prilikom. To njemu, kao kavaljeru, ne treba baš da služi na čast, pomislio je postidjeno, dok ju je motrio

krajičkom oka. Kako je samo ponosna! Kako samo ima otvoren pogled, uspravno, ponosno držanje. Kako je hrabra. Za ovako nešto zaista treba muško srce - da se dodje u dvorac pun prevejanih smutljivaca, koji jedva čekaju da otkriju neki skandal ili trač, da se dodje bez bojazni da će biti prepoznata, da čak flertuje sa devojkama, potpuno uverena da neće biti otkrivena. Da drsko, bez bojazni, svima gleda u oči i predstavlja se kao njen brat... Šta ju je nateralo da se sa njim sastane pod maskom?. Ah, onaj poljubac... Čime je on zavredio da ga dobije? Ono nije bio običan poljubac iz flerta, kao što većina žena traži. Ono je bilo nešto dublje, nešto što nije samo površno osvajanje. Ona je osoba kojoj i jedan poljubac verovatno znači mnogo više nego drugima cela ’’Ijubav”. Toplina mu se izlivala iz srca i razlivala po telu. Da li ona oseća nešto prema njemu? Da li ga voli? Nije znao kako da reaguje na tu pomisao. Da li da bude srećan što ona oseća nešto dublje prema njemu, ili da pobegne i od nje i od njenih osećanja? I od svojih, koja se polako razbudjuju u njemu, dok mu i ruke i noge trnu pri sećanju na njihov susret u vrtu. Sada je najvažnije da ne otkrije da zna njenu tajnu. Pratiće je i brinuti o njoj. I posmatrati šta se dešava. I sa njom i sa njim samim. I za njega je ovo novina. Sad oseća dodatnu obavezu da se poštara da joj se ništa ne desi. Zaboga, pa ona opet planira da jaše do Kastijonovog dvorca! Mora da motri na nju, da je pazi. Ona jeste devojka, ali i osoba koja je jedina učinila da se on otvori, koja ga je jedina razumela kad joj je govorio o sebi. Uprkos radosti, ponovo je osetio onaj opominjujućrotpor koji ga je uvek štitio da se ne veže previše za neku svoju ljubavnicu. Taj otpor činio je da se ne prepusti do kraja ushićenju što je otkrio ko je njegova maskirana dama. Osetio je da je bistar i trezan kako odavno nije. Saznanje ko je njegova dama otreznilo ga je do bola. Samo nije znao da li da se raduje ili strepi zbog toga.

* * ** Livija je stajala u uglu sale boreći se sa željom da dohvati lepezu i rashladi vrelo lice. Kad je malopre ušla u salu ponovo u muškom odelu i Rene prišao da je pozdravi, mislila je da će se onesvestiti pri pogledu na njega posle onog njihovog susreta. A onda se setila da je ne može prepoznati, da je sada opet u muškom odelu. Bez obzira, nije imala snage za susret i razgovor sa njim. Ne posle onoga što se malopre napolju dogodilo. Kako je samo mogla da pomisli da će jednim poljupcem ugasiti žedj za njim? To je bilo tako glupo i nepromišljeno. A verovala je da jedna čaša opojnog pića izaziva želju za drugom i trećom... To së i njoj desilo. Dozvolila mu je da joj prodrma sva čula, da u njoj razbudi skrivena osećanja, koja je plaše svojim intenzitetom. Od sada mora da primenjuje sasvim suprotnu taktiku, izbegavanje. Jedino tako može da ostane imuna na njega. I da od njega sakrije šta oseća. Jer ona nije spretna u laganju i sakrivanju osećanja. Odaće se čak i pogledom. Osramotiće ime svog brata. Da, moraće da ga izbe- gava. Jeste da će joj srce prepući, ali mora tako da bude. Ne sme više sebi dozvoliti takvu nepromišljenost kao što je bio onaj sastanak malopre u vrtu. Pa, zamalo da joj skine masku i otkrije pod njom nikog drugog nego svog novog prijatelja Lisje- na Nevera, u koga je stekao toliko poverenja! Šta bi joj onda rekao? Osim toga uproprastila bi svoju misiju ovde i izneverila Lisjena. I Robera. Zašto na njega uvek zaboravi? Ne, od sada će ga se kloniti, maksimalno koliko može. I nije sigurna đa će ga zvati kad dobije vest da se nešto dešava kod Kastijona u zamku. Njegovo prisustvo suviše je opasno po njeno srce. Nije ni sanjala da će se njoj, razumnoj Liviji Never, dešavati ovako nešto! Da totalno izgubi glavu za čovekom o kome je do juče samo prezrivo razmišljala! *

*

*

Kasnije te noći muško društvo opet se okupilo u sobi u kojoj se najviše pije i ogovara. Rene Florijan nije bio raspoložen za pijane komentare i provokacije. Bio je suviše van sebe da bi se sada bavio trivijalnim stvarima. Mladi Lisjen stajao je pored prozora i pratio pogledom šta se dešava. Florijan se i nehotice trudio da uvek bude u njegovoj blizini da bi mogao da osmatra. Njenoj blizini. Kako god. - Dakle, Florijane, večeras nešto nisi u formi? Kako to? Izjalovio ti se neki sastanak? Ili si se naprasno zaljubio? poče jedan polupijani glas. Florijan nehotice pogleda u Lisjena i oči im se sretoše. Ali odmah se obojica okrenuše na drugu stranu. Sad više niko nije nosio masku. Iz pogleda bi se moglo pročitati više nego što je poželjno, morali su dobro da paze. - Samo nisam raspoložen, to je sve - uspeo je da održi normalan ton. - Ih, kako nisi! Pa sve žene u zamku pocrkaše za tobom. Na šta bi ti mogao da se požališ! - Hmm, to ponekad može da bude zamorno t- pokuša Rene da se našali, iako se videlo da nije raspoložen. - Ha, ha! Mačor se žali kako svakog dana dobija punu činiju mlekal A šta bi ti, moliću lepo? Kad sve već imaš. Za nas ništa nije ostalo - začuo se drugi polupijani glas. - Možda i nemam - reče Florijan gledajući u Lisjena, koji je takodje delovao neraspoloženo i potišteno. Opet im se oči susretoše, i Florijan primeti kako trag uznemirenosti prelazi preko mladićevog lica. Morao je tako da ga naziva, jer još uvek nije imao dokaza za suprotne tvrdnje. Ali se zaricao da će ih naći. Ah, ako je to Livija, i ako je nju ljubio noćas... Zbrka u glavi nije mu dozvoljavala da bistro razmisli o tome šta bi u tom slučaju bilo. Nije trebalo da popije ono vino. To mu samo otežava razmišljanje. - Gle, gle! Da li na ovom svetu postoji dama koja bi tebi odolela? Ili koja te možda odbila? Dragi moji, ne čuje se često da je Rene Florijan nezadovoljan u Ijubavi. Zar ne? Priznaj

nam, Rene, koja te je odbila? - Nije to u pitanju, ne budite dosadni. -Ah, kako je samo namćorast i neraspoložen. Možda je nešto sasvim drugo u pitanju. Dragi grofe, da se niste naprasno i neočekivano zaljubili? Florijan opet uperi pogled prema Lisjenu, a ovaj se brzo okrenu da sakrije uzbudjenje i zabunu, mada je sa punom pažnjom očekivao odgovor. Zašto Florijan ovako uporno gleda u nju? Šta znače ti pogledi? - Ne lupaj, Žerni, kao da je tako nešto moguće! - odgovori Solen. - Pa... nikad ne reci nikad. Sve je moguće - reče neodredjeno Rene. - Hej, hej, ha, ha.... - počeše glasni komentari i komešanje uz smeh. Činilo im se da nisu dobro čuli. Čuveni zavodnik Rene Florijan priznaje da bi mogao da se zaljubi! To je bila najbolja šala za večeras! A Rene je uvek bio majstor za šale, doskočice i najludje ideje koje čoveku mogu pasti na pamet! Uvek je bilo zabavno imati ga u društvu. - Rene razmišlja o Ijubavi! Pa se još uozbiljio, znači nešto je veliko u pitanju - cerekali su se njegovi poznanici. - Dečko, da ga nisi ti naveo na tako nešto? - okrenuše se Lisjenu, koji se trže. - Ovo se nije dešavalo dok nije počeo da se druži sa tobom dobaci neko drugi. Radoznalost ih je izjedala, a osećali su da je u tu pramenu umešan i ovaj čedni dečko, koji je nekako uspeo da uzme Florijana pod svoje. - Ne vidim šta loše ima u tome da se neko zaljubi - promuca on, pokušavajući da izbegne neželjenu pažnju, sav zbunjen Florijanovim sve češćim pogledima. Nije trebalo da dolazi ovamo. I onako mu je glava bila u zbrci kad je primetio njegove pažljive poglede kojim ga je ostatak večeri pratio. Da ga nije prepoznao? Uh! To bi zaista bilo... Ali sama je kriva. Nije trebalo da se oblači u haljinu i

ljubi ga. Umesto da ugasi žedj, kao što je mislila, sad je sva u vatri! Sad je samo željna još više. A mora da se dobro kontroliše i da se ne oda. Ovo je još teže nego kad je došla u mar- kizov zamak. Tada je bila samo neprimetni Lisjen Never. A sada je iz tog Lisjena počela da kulja zaljubljena Livija koja će pomrsiti planove. Smeh i urlanje pratili su i njen odgovor, isto kao i Florijanov. Ali njegov pogled... Opet je zadrhtala. Zašto je tako gleda? Možda je nekako naslutio da je žensko? Da je ona bila napolju i ljubila ga kao luda. Ali kako? Ne, to nije moguće. Ipak, uznemirujući pogledi kojima je prati... Nisu to oni brižni pogledi kao sinoć i danas. Ovi su nešto drugačiji, i nekako kradomični. Takvi da ne može da ga gleda u oči. On nešto zna. Otkrio je. Uhvati je panika. - Pustite mladića na miru - javi se grof u odbranu. . To "mladića” i njegov spokojni glas nekako je umiriše. Otkud bi on znao ko je ona? Ne, nije je otkrio. Može da bude mirna. Ali nikad nije ranije primetila da se on za nekoga zalaže ili da ga brani. Ovo je privi put. To odmah svima upade oči. - Šta je bilo, Florijane? Da se nisi zaljubio u njegovu malu sestru, pa ga sada braniš i ulaguješ mu se? Opet im se nehotice susretaše oči. Ispitivala je da li u primedbi ima istine. Njegov jasan, direktan pogled kao da joj je poručivao da to nije istina. - Ne, nisam. A i neću vam reći, pa da odmah ovde umrete od radoznalosti. - Ej, dečko, čuješ li ti ovo? - javi se jedan debeli plemić. Nemoj ništa da mu veruješ! On se ovde pravi fin, a u potaji spopada žene isto kao i ranije. Možda baš tvoju sestru obradjuje dok ti ovde prodaje finoću. Što ne posavetuješ dečka kako se to radi, Florijane, što si tako sebičan! Nama nisi hteo da daš recept za uspeh kod žena, mogao bi njemu. Vidi kako je mlad i lep! Sve ga devojke vole, a on ništa! Dečko, da ti ja dam dobar savet: nemoj da si tako fin! Dosadiće im to brzo. Moraš da pipneš i štipneš, da stisneš i šljepneš po zadjnjici, pa i nešto više od toga da bi postigao ono što treba. To ti je

moj savet - reče debeljko sa zlobnim očima. Lisjen sav pocrvene i Ijutito se okrenu ’’savetniku”. - Hvala, ali takvi saveti mi ne trebaju. - Kako ne trebaju, pa vidimo da ništa ne znaš... - poče opet neko da se kikoće, jer su bili pomalo ljubomorni na dečka koji ništa ne zna i ne trudi se, a uprkos tome se dopada devojakama i ženama. - Gospodo, vi zaboravljate da ja imam mladju sestru! Zar mislite da bih mogao mirno da slušam takve savete i komentare kad bi se radilo o njoj! Neću dozvoliti ovakve razgovore! Svi se, na sreću, pijano zacere- kaše na njegove reči jer ga inače nisu uzimali za ozbiljno. Jedino je Florijan ćutao. Polako, mala, oprezno. Ovo su sve vukovi i lisci. Ako otkriju tvoju tajnu, gotova si, mislio je. - Pustite dečka na miru. Mlad je i ne treba mu podsmevanje. Hajdemo, Lisjen. Ovde su sve samo zavidni i ljubomorni klipani - podje Florijan i povuče Lisjena za mišicu. Izašli su zajedno iz glavne zgrade. Letnja noć mirisala je na svežinu. - Morate da budete oprezni u njihovom društvu. Ne smete da dajete onakve komentare. Ako o nekim stvarima i imate drugačije mišljenje, zadržite ga za sebe. Ovde svi samo vrebaju materijal za novi trač ili skandal. A vama sada to ne treba - reče blago Rene. Livija se već umirila. Šta joj je trebalo da onako oštro reaguje? Samo bi privukla pažnju, da počnu da joj se podsmevaju i dižu prašinu oko njene zaštitničke nastrojenosti prema ženama. Ne treba joj takva vrsta popularnosti. I onako je previše privukla pažnju u poslednje vreme. Rene Florijan ne skida oka s nje celo veče. Zadrhtala je. Znam. U pravu ste. Ali sasvim sam se zaboravio. Oni sa takvim nepoštovanjem govore o ženama... - poče ona, ali istog trena prekinu, kao da se setila pred kim to govori. Pred nekim ko od ženskog roda ceni samo svoju kobilu! - Razumem vas. Ja nemam više ni volje ni snage da im se

suprotstavim. Bolje je samo se nasmejati i klimnuti glavom, ili ih za inat podbadati potvrdjivanjem. - Vi tako radite. - Pa, ja već važim za osvajača ženskih srca. Zašto da ih malo ne razdražim da puknu od zavisti. - Hoćete da kažete da to baš i nije istina? - upita ona. - Neću to da kažem. Ja zaista imam... veliko iskustvo sa ženama. Samo sam hteo da kažem... Razmišljao sam o vašim recima, o Ijubavi. Možda sam se i ja nekada davno nadao takvoj idealnoj Ijubavi, a onda sam se posle mnogo propalih pokušaja i uništenih nada umorio od čekanja i traženja, pa sam se prepustio. To nije baš opravdanje, ali je istina. Ona ga pogleda. Zašto joj priča takve stvari, kao da želi da se opravda pred njom. Da se opravda zašto je nesposoban da oseti Ijubav i da od njega tako nešto ne treba očekivati. Šta mu je? I zašto je celo veče ne ispušta iz vida, a pogled mu je uznemirujuće nov i čudan. Ona opet zadrhta. - Je li vam hladno? - upita on tiho. Moraće da bude izuzetno oprezna. On je čovek koji sve zapaža. - Malo. Treba da krenemo na spavanje - reče ona ali ne podje. Nije joj se išlo od njega. - Da. To me podseti: molim vas da mi još jednom obećate da više nećete ići sami do Kastijonovog zamka. Hoćete li? - Ne znam zašto... U redu. Neću ići sam - reče ona brzo jer nije imala snage za njegov intenzivni pogled. - Dobro je. Nemojte me dodatno zabrinjavati kad vidim da vas nema u sali. - Zašto biste vi brinuli za mene? - upita ona tiho. - Eh, ne znam ni sam. Nešto ste mi, izgleda, uradili. Pomutili mi misli i osećanja, da ne radim i ne ponašam se uobičajeno - reče on nekako nežno. Ne sme je uplašiti svojim priznanjem da zna da je ona Livija. A šta li je sa pravim Lisjenom? Mora da je i on negde u blizini i motri na Kastijona. Ta deca su šašava, postradaće ako se on ne pobrine za njih. Ona opet zadrhta od njegovog glasa i još više od značenja njegovih reći. Šta je to hteo da kaže? I zašto odjednom ima

toliko zaštitnički, prosto kavaljerski ton? Da on ipak nešto ne sumnja? Možda zna? Ali otkud bi. Dobro se čuvala da se ne oda. Imala je i veliku masku i veo preko kose, kad je otišla da ga potraži u vrtu. Pri sećanju na njegov poljubac, opet je zadrhtala. Ali sad mu nije dala vremena da je zapitkuje. Tiho je promrmljala pozdrav i požurila prema svojoj spavaonici. Drhtavica koju je osećala u njegovom prisustvu bila je očigledna, čak i u mraku. Ako i nije ništa posumnjao, mogao bi sada da otkrije. Dugo se prevrtala u krevetu, pokušavajući da zaspi. Zašto joj je ono rekao o svojim uništenim nadama i prepuštanju? Da joj da na znanje da se ne nada da će to moći da promeni bilo ko, čak ni ona? Ah, šta je njoj? Pa on ne zna ko je ona. On misli da je ona Lisjen Never. Samo je malo zaštitnički raspoložen prema neiskusnom mladiću. Moraće da zaspi, jer će joj glava prsnuti od zbrke. Ali san joj nije dolazio na oči. Samo njegove usne koje je ljube, i koje ona ljubi do bezumlja... * * ** Florijan je stajao pored prozora i gledao u vedro zvezdano nebo. Osećao je umor. Zaista, nije ni čudo posle svega što je doživeo. Ta mala, Livija, zaista ga je prodrmala; kako odavno nijedna nije. Ah, sad je sasvim siguran. Odala se. I on se setio da je to već jednom rekla. Morao bi da je upozori na to, ali onda bi se odao da zna njenu tajnu. Rekla je "imam mladju sestru”. Da je to pravi Lisjen, on bi rekao kako ima dve mladje sestre. A Livija ima samo jednu, zato se odala. Dobro, bar jednu dilemu je rešio. Sad je sasvim siguran koga je večeras ljubio. Devojku koju štiti, koja mu je postala jedan od retkih prijatelja. I čijeg će prijateljstva morati da se odrekne, jer zna da je ona devojka. A on sa ženama nikada nije mogao da bude prijatelj. One su bile uglavnom njegovi protivnici u bitkama za prevlast na ljubavnom planu.

I u kojima je on uvek izlazio kao pobednik. Ovog puta neće doći do bitke. Ne želi da je povredi. Ona ne zaslužuje da bude ostavljena. Ali kad je legao i zatvorio oči, opet oseti na usnama njen poljubac. Žudnja za njom obuze ga svog. Za njom, njegovom tajanstvenom maskiranom damom. Ah, zašto je otkrio da je to Livija Never? Sada nema ni svoju damu, a ni prijatelja koga je mogao imati u lažnom Lis- jenu Neveru. Ustao je i ispljuskao se vodom. Ovo je žudnja koju će morati da savlada i odrekne je se. Po svaku cenu. Livija Never je osoba koja ne zaslužuje sudbinu svih onih devojaka i žena koje su mu se davale, koje je ljubio i posle bez pardona ostavljao. Moraće da se drži dalje od nje, a da istovremeno pazi na nju i njenu sestru. Osetio je da ima obavezu prema njima. Niko mu to nije tražio, ali to je bilo kao neko iskupljenje prema njoj. Iskupljenje što je možda i nehotice izazvao u njoj osećanja koja će je boleti kada se sve ovo završi. I koja možda već bole. Zašto bi se prikradala i dolazila na nezakazani sastanak sa njim, da ne oseća privlačnost prema njemu? Setio se svoje žudnje i strasti koju je osetio prema njoj da je skoro izgubio glavu večeras. To se ne sme ponoviti. Ona je mlada, nežna i uz to osoba koju veoma ceni. Neće je baciti u bedu zbog svoje žudnje, koju možda može zadovoljiti na drugoj strani. Kad je sutradan izašao napolje, nije imao želju da prilazi ni jednoj dami, iako je primetio nekoliko značajnih pogleda koji su ga pozivali. Nije prilazio ni Lisjenu Neveru. Motrio je iz prikrajka, ali nije se usudjivao, nije imao ni snage ni hrabrosti da se suoči sa njom. Bojao se da će odati da zna o njoj ono što ona krije od svih, od njega, pa i od sebe same. To bi sigurno uništilo ono što postoji medju njima. Nije bio siguran šta je to, ali nije imao nameru da to istražuje, ni da produbljuje. To mu je samo ukazivalo da mora da bude veoma oprezan. Ta devojka ga je obuzela više nego što je želeo. Sofi Never stade sa strane, pos- matrajući grupu mladih koja se zabavljala u hladovini u vrtu. I njen lažni brat Lisjen je

bio medju njima. Sofi se, iako se bojala za Liviju, istovremeno i divila njenoj hrabrosti i umeću da sve zavara. Kako je samo bila spretna i hrabra ovih dana! Kako se vešto izdavala za Lisjena, da i ona sama nije mogla da poveruje da se ispod tog odela krije njena rodje- na sestra! Kako je samo bez straha odlazila u noć i neizvesnost tamo kod zloglasnog Kastijona! Zaista je Livija nesvakidašnja devojka, mislila je Sofi sa nežnošću posmatrajući svoju sestru. A onda joj pogled pade na Renea Florijana koji je stajao nedaleko od nje. Sofi zastade srce kad vide njegov intenzivni pogled kojim je pratio mlade igrače. Ona se okrenu da potvrdi sumnju. Da, on ovakvim budnim pogledom zaista posmatra Liviju. U momentu joj zaklecaše kolena od straha. Ako je otkrio da je ona Livija, a ne Lisjen? Oni su bili tamo sami kod Kastijona, Livija joj je sve ispričala. Možda je on, u stvari, Kastijonov uhoda? Možda ga je namerno poslao da otkrije ko ga to prati? Čak i da nije Kastijonov čovek, ovi pogledi govore da on nešto zna ili sumnja. On je okoreli zavodnik. Ako je nekako saznao da je Lisjen u stvari Livija, pa mu se dopada ta pomisao, da zavede devojku maskiranu u mladića. Moraće ona njega da posmatra, da vidi šta to smera. I zašto posmatra Liviju ovakvim uzne- miravajućim pogledom? Sofi je bila neiskusna da proceni kakav je to pogled, ali svejedno joj je ulivao strah. Zašto bi je ovako gledao? Juče je izgledao sasvim normalno. Nešto se u medjuvremenu desilo. Nešto je saznao. Da li da upozori Liviju na njega? Da je on u potaji posmatra i prati, iako se u javnosti i dalje ponaša bezbrižno kao i do sada? Ne, za sada neće, možda će se onda Livija i nehotice odati. Ali moraće onda ona da ga prati i vidi kakve su mu namere. I zašto ovako posmatra njenu sestru. To joj se nimalo ne dopada. A onda ugleda jedan brzi pogled koji je Livija upravila prema njemu. Sofi sva pretrunu. Ovde se nešto dešava, nešto što miriše na opasnost. Rene u potaji gleda Liviju, a ona isto tako kradomice gleda njega. Zašto ga tako gleda? Da se nije zaljubila u njega? Sofi ga kritički odmeri. Zaista je privlačan čovek, mora da prizna. U potpunosti razume žene koje gube

glavu za njim. Čak ovako mračan i neraspo- ložen izgleda još lepše nego kad se dodvorava i laska. Ah, zašto se već ne završava ovaj njihov pohod ovde! Da mogu da se vrate kući, u sigurnost i bezbed- nost! Nije je strah za sebe, ali izludeće je ovi Livijini noćni pohodi do tog prokletog zamka. A uz to sad i ovo sa Reneom Florijanom. Bila je sada sasvim sigurna da se Rene dopada njenoj sestri. Samo nije znala kakva su njegova osećanja prema njoj. Ako je on uopšte sposoban za bilo kakva osećanja, pomislila je gorko. Ništa dobro po Liviju ne može proizaći iz ovoga. Moraće da pripazi na nju i zaštiti je od Renea Florijana, ako bude trebalo. Rene je stajao sa strane nesves- tan da ga Sofi posmatra. Gledao je Liviju i nije mogao da joj se u potaji ne divi. Kakva hladnokrvnost! U sred bela dana izaći ovamo u muškom odelu, predstaviti se kao Lisjen i sve ih redom uspešno prevariti! U isto vreme nije mogao a da ne primeti kako je zgodna. Boja mu se pope u obraze kad je opazio kako ima lepe noge, koje nisu bile sakrivene teškom haljinom. Kako su joj pokreti lagani i graciozni. Kako niko ne primećuje da je taj fini, nežni mladić u stvari devojka! Strah da će još neko otkriti njenu tajnu, obuze ga svog. Kako nju nije strah od takve situacije? Ona mora da zaista ima muško srce u grudima. On sam bio je napet kao struna, što od nedokučive bojazni za nju, što od divljenja. Muško srce u vrlo lepim grudima, posmatrao je ponovo, dok mu se boja pojačavala. Sada su bile dobro pokrivene muškom košuljom, prslukom. Ali setio se njenih grudi u izrezanoj haljini, i kako ih je milovao dok su bili zaneti iznenadnim osećanjima sinoć u vrtu. Šta li ona sad oseća, šta misli? Primetio je nekoliko njenih kradomičnih pogleda, ali je okrenuo glavu. Bojao se. On, Rene Florijan, bojao se da pogleda neku ženu i ukrsti pogled sa njom! A istovremeno nije mogao oka da skine sa nje kad je mislio da ga niko ne vidi. I kad ona nije gledala. Ta devojka je zaista čudo. Ne može da je izbaci iz misli i srca. Niti da se udalji od nje. Kao da ga neka

nevidljiva sila tera da je gleda, da ne može da je se zasiti, da ne može da odvoji oči od nje, od njene ponosne, smirene, privlačne pojave. U jednom momentu spazi Sofin ozbiljan pogled na sebi. Uh, suviše se zaneo. Ta mala mora da je primetila poglede koje nije mogao da kontroliše. On se lagano udalji i sede na klupicu zaklonjenu gustim ružama. Ali smeh koji je dopirao iz vesele grupice bockao ga je i nije mu dao mira. Njen glas, koji je raza- znavao medju drugima činio je da oseća neodoljivo uzbudjenje. Našao je jednu šupljinu u zelenilu kroz koju je mogao da je gleda, a da ne bude primećen. Pobogu, šta je ovo sa njim? Ne može sebe da prepozna. * * ** To veče bio je naročito uznemiren. Neka slutnja nije mu dala mira. I Sofi i Livija bile su u sali za igranje, ali to mu nije bilo dovoljno. Izašao je u hol. Sa gornjeg prozora video je neko komešanje u zadnjem delu dvorišta gde su štale. I pored velikog truda nije mogao da vidi šta se dole dešava. Otišao je do drugog prozora, a onda rešio da sidje. Medjutim, kada je sišao, ništa sumnjivo nije primetio. On se ponovo vrati u salu. Usput srete jednu naročito upornu damu, koja je odavno bacila oko na njega. Arelna mu se zlobno smeškala iz ugla. On se otarasi dosadne dame i pridje Arleni. - Zašto je najlepša dama večeras sama? - nemesti on ljubazni osmeh. -A ko to pita? - Jedan zabrinuti gospodin. - Taj gospodin se nije ovih dana naročito brinuo za tu damu. Tako da je ona rešila da sebi nadje drugu zanimaciju i drugog gospodina. - Ali draga moja... - namesti on uvredjeni ton, ali ona ga prekide. - Ne brini se, nije u pitanju nikakav balavac.Videla sam ja

da od žutokljunaca nema neke koristi pa sam našla zrelog muškarca. - Zaista? Kog? - odmah mu se vratio normalan ton, a nju uvredi olakšanje koje je osetila u njemu. Dakle, on prema njoj nikada nije imao ozbiljne namere. Bezobraznik jedan površni. - E, to neću da ti kažem. Nisi zaslužio - reče ona i okrenu mu ledja. On pogleda za njom, pa se nasloni na prozor u holu. Baš su žene dosadne. Evo, ova je bila jako uporna. Nije mogao, a da ne prizna da mu je laknulo kad mu je rekla da je našla drugog. Još kad bi i sve ostale koje su mu stalno bile za petama našle nekog drugog. Posle nekog vremena on udje u salu. Po navici predje pogledom po igračima, ali ne nadje one koje je tražio. On lagano krenu okolo. Ništa. Ušao je u drugu salu. Sa drugog kraja, pored prozora sretoše ga prestrašene Sofine oči. On se ukoči. Nije prilazila i skrenula je pogled, ali iz njega je mogao da pročita da nešto nije u redu. Brzo joj je prilazio, trudeći se da se na njemu ne primeti napetost. - Gospodjice, gde vam je brat? - upita on malo oštro, trudeći se da ne privuče pažnju. Nešto mu je govorilo da nema mnogo vremena za ljubaznosti. - Pa... ja... - Dogovorili smo se da ne pravite gluposti, ni vi ni on - reče on opet. Devojka je drhtala od straha. - Šta je bilo? Nije valjda otišao ’’tamo.” a da mene ne obavesti? - ohladi se on. Ona ga sa strahom pogleda. Nekoliko trenutaka je okle- vala. -Ja... vi niste bili u sali. On... on je nešto primetio, nije imao vremena da vas traži. Ostavio je da vam ja javim.... A ja sam mislila.... Bojala sam se da... - Šta ste se bojali? - zvučao je razdražljivo. - Ja... Videla sam kako ga gledate, i uplašila sam se... da niste ustvari Kastijonov uhoda. - Šta? Jeste li vi normalni? Da li je otišla tamo? - sav se tresao i zaboravio na opreznost, kad ga preseče njen pogled. -

Sofi, ja znam da vaš brat Lisjen u stvari nije vaš brat. Kažite mi, da li je to vaša sestra Livija, pa da budemo načisto sa ovom komedijom? Ona spusti pogled. Sva se tresla. - Sofi, nemamo mnogo vremena. Ako je čula ili videla nešto neobično večeras, to znači da je Kastijon promenio planove i da je rešio da pokrene akciju ranije nego što su se ono veče dogovarali. Ili bi to vrlo lako mogla da bude zamka za čoveka iz dvorca koji mu je na tragu. A oboje znamo ko je to. Zato mi brzo kažite šta znate, dok nije kasno - sada je znao otkud ona napetost koju oseća večeras. Ona je u opasnosti. - Vi znate? - Brzo, nemamo vremena. Zar ste mislili da sam glup i slep i da ispod muškog odela neću primetiti devojku? -Ali... Niste ništa govorili... - Brzo. Kažite šta znate. Ona je u velikoj opasnosti. - Ona.... otišla je tamo. A ja... Nisam vas našla, a i sumnjala sam u vas - bila je na ivici plača. - Dobro. Ne brinite. Idite sada do sudije Albera. On sve zna, ja sam mu ispričao o čemu se radi. Uostalom, i on je Kastijonu već na tragu, ali nisam znao da će Livija biti tako nesmotrena da ode tamo sama i upadne u zamku. Idite i sve mu ispričajte. Požurite. On će već znati šta treba da uradi. - Šta ćete vi? - Idem tamo za njom. Požurite do sudije, ako želite da spasite sestri život. Ona potrča prema drugoj sali, dok je on prosto sleteo niz stepenice. Za sekundu je bio u štali, a već sledećeg renutka jezdio je na Bes prema Kastijonovom zamku. Ledeni strah obuzimao gaje celog. Mesec se krio iza oblaka, ali uzdao se da će Bes naći put. Nije razmišljao o tome da je nikakav borac, da je uvek bio više za uživanje nego za borbu. Pomisao da je ona u smrtnoj opasnosti terala ga je da goni Bes u najbrži galop. Samo da ne stigne prekasno! Krv mu se ledila u žilama pri pomisli da bi mogao da stigne kasno. Već je skrenuo ka zamku kad na livadi ugleda tamne prilike

kako se bore. Bez razmišljanja potera kobilu na tu stranu i viknu: - Hej! Vi tamo! Prilike zastadoše za trenutak, baš u pravom momentu da se napadnuta osoba otrgne. On prepoznade vitku priliku. Nadao se da nije povredjena. Sad je ostalo da privuče njihovu pažnju. Znao je da nije vešt borac, ali morao je da ih odvrati od nje. Bilo ih je četvorica. Teško da bi uspela da se sama odbrani. - Ovamo! Vojnici, ovamo! Opkolite razbojnike! - poče on da viče i doziva iz sveg glasa, u nadi da će sprečiti najgore. Nadao se da će ih uplašiti i da neće morati da se upušta u borbu sa njima. Kao i da će sudija i vojnici zaista stići što pre. Odmah se iz neravnopravne gomile izdvojiše dvojica i pojuriše ka njemu. On podbode Bes na drugu stranu, da ih odvuče. Nadao se da će Uvija imati snage da se izbori sa ostalom dvojicom. Ova dvojica ga ubrzo stigoše. Nadao se da će mala Sofi imati toliko pameti da sve uradi kako joj je rekao, inače im nema pomoći. Nije ni primetio da je u luđačkom trku došao skoro do zidina zamka. Onda sa iznenadjenjem primeti da se i tamo vodi neka bitka. Šta je ovo, ko su ovi ljudi? Da to nije Lisjen sa svojim društvom? Mora da je on, ta deca su bila sasvim šašava. Oštro sečivo okrznu ga po čizmi. Više je čuo nego što je osetio napadačev mač. U sledećem momentu začu trube koje su označavale pristizanje vojske. Oseti olakšanje. Napadači su zastali i okrenuli da beže. Ipak pomoć stiže na vreme. Kao da i ona osluškuje, Bes zastade. On je potapša po grivi. - Bes, gotovo je. Spašeni smo. Stižu sudija i vojnici. Ali Bes se sasvim polako tržnu i posrnu. On tek sada obrati pažnju na nju. Poklekla je i sasvim se polako spustila na zemlju. On skoči sa nje. Vojnici su opkolili celu livadu i na mesečini se u tišini odvijala bitka koju su razbojnici sve upečatljivije gubili. Ali Bes ga je zabrinjavala. Da nije povredila nogu dok je onako jurila?

On je potapša po sapima i oseti nešto morko i lepljivo. U prvom momentu nije želeo da poveruje u to. Ali bilo je tačno. Na boku je imala veliku posekotinu. To mora da je bio onaj udarac koji je njega okrznuo po čizmi kada ih je razbojnik stigao. - Oh, Besi Kleknuo je pored nje. Ona pogleda u njega velikim, pametnim očima i pokuša da ustane, da posluša voljenog gospodara i odnese ga nazad u veliki zamak gde su boravili ovih mesec dana. Ali gubila je snagu, koja je ubrzano isticala iz nje. —. Oh, Bes, Ijubavi moja! - poče on da plače gledajući voljenu kobilu koja je gubila bitku sa smrću. - Oprosti mi, molim te! Ja sam kriv! Oprosti mi! Ona se opet tržnu, pokušavajući da stane na noge, ali odustade i sad nasloni glavu, gledajući ga iskosa krupnim, tužnim očima kao da želi da zauvek upije njegov lik u sebe. Legao je pored nje i milovao je po glavi, govoreći joj utešne reči Ijubavi na rastanku. Ljubio ju je medju oči, pokušavajući da joj kaže koliko je voli, koliko mu je značila... - Bes, oprosti mi! Nisam video da si ranjena! Bes, molim te, ne napuštaj me. Još dugo pošto se umirila on joj je kroz suze tepao i milovao po glavi i vratu, ne mogavši da se odvoji od njenog mrtvog tela. Kad se prenuo, vide nečije noge ispred sebe. - Hajde, Florijane, dosta je bilo. Ta kobila je bila najvoljenije biće u ćelom markizovom zamku. To svi znamo. Mislim da je i ona znala to. Gotovo je. Podji da se naspavaš. Moji ljudi će se pobrinuti za nju. - Sudijo! - nije mogao da obuzda očaj. - Sve smo ih pohvatali. Sve je u redu, zahvaljujući tebi i tvojoj pameti i prisebnosti. Oni mladi i ludi Neverovi zamalo da postradaju. Našli smo pravog Lisjena ovde pod zidinama. Ovo je bila zamka za njih. Ali svi su dobro. Hajde, momče, na noge. Ne dozvoli da te to slomi. Svi mi imamo gubitke u životu. - Samo još malo... da se oprostim od nje.

- Eno, ostavio sam ti jednog konja za povratak. A mislim da imaš i društvo. Mi smo ovde završili. Idemo da odvedemo pohvatane zlikovce. I Kastijon je medju njima. Sad je konačno gotov. Rene podiže glavu i pogledom isprati sudiju koji se pope na svog konja i na začelju kolone odjaha. Ispod obližnjeg drveta vide Liviju kako stoji. Videla ga je kako rida i oplakuje nastradalu kobilu i nije mu prilazila, saosećajući u njegovom bolu. Sada mu polako pridje. Za to vreme on je ustao i otresao zemlju i travu sa odela. Uskoro će svanuti. Bacio je još jedan pogled na mrtvu životinju koja mu je bila sve na svetu. Njegovu voljenu Bes. Sad će morati da nastavi život bez nje. Da nabavi novog konja. Kako će živeti bez nje? - Florijane... Zaista mi je žao zbog vašeg gubitka. Znam šta vam je značila ta kobila. Osećam da je krivica zbog toga moja. - Ne, niste vi ništa krivi. Vi ste samo radili ono što ste smatrali da treba. Niko nije kriv. Jednostavno se desilo. Ni ja nisam baš neki spretan borac. Možda sam ja kriv za njenu smrt. - Nemojte da se toliko sekirate. Zaista mi je žao. Ona mu pridje još jedan korak, ali c'- se okrenu i podje prema ostavljenom konju. Vreme je za povratak. Mora da nastavi dalje. *

* ** Ubrzo su u tišini jahali prema dvorcu. Ništa mu nije govorila. Samo je jahala malo iza njega, što mu je bilo drago, jer nije mogla da mu vidi ojadjeno lice. Uveli su konje u štalu. Ali kad je prošao pored boksa u kome je bila smeotona Bes, on se uhvati sa ogradu i nasloni glavu na nju. Suze opet krenuše. Kako da ne žali, pa Bes mu je bila najbolji prijatelj, jedini kog je imao u životu! Ridao, je, naslanjajući čelo na ogradu, a onda i čučnu, jer nije više

mogao da stoji. Obgrlio je stub za koji je bila zakačena kapijica. A sada je taj boks prazan. I takav će ostati, bar u njegovom srcu. A onda oseti njene ruke na glavi. Milovala ga je po kosi, kao što je radila njegova majka kad je bio mali. - Mora da se čudite - promrmlja on ustajući i pokušavajući da se obuzda. - Ne. Potpuno vas razumem. Znam da je to veliki gubitak za vas - reče ona tiho. Kad u njenim očima ugleda tugu, razumevanje i čak suze, opet ga jad obuze svog. Prišla mu je sasvim, ne znajući kako da ga uteši, a on se nasloni ne njeno rame i zaroni lice u njenu kosu. Zagrlila ga je i tapšala blago po ramenu, šapućući utešne reči. Da li od njenog umirujućeg glasa, mirisa ili blizine, nije ni sam znao kako su se njegove ruke našle oko njenog struka, a njegove usne na njenim obrazima, vratu i konačno usnama. U sećanje mu navreše nezaboravni momenti od one večeri kada je za njega bila samo uzbudljiva neznanka. Sada je znao da je to ona, i to ga nije sprečavalo da je grčevito grli i ljubi. I njene ruke sklopiše se oko njegovog vrata. Jad se polako topio i ustupao mesto nekim novim osećajima, koje je samo ona mogla da izazove u njemu. Ona je sada konačno bezbedna. Ipak je uspeo da je zaštiti. Po svaku cenu, kao što je sam sebi obećao. I neće da žali zbog toga. Krajičkom oka on primeti kako se vrata štale otvaraju i zapanjeno lice štalskog momka kad je ugledao grofa Renea Florijana u zagrljaju sa mladim Lisjenom Neverom. Da nije bio tužan i potrešen, nasmejao bi se njegovom licu. Mora da je i ona čula šum, uglavnom razdvojila se od njega spuštenog pogleda. Nastade tajac od nekoliko sekundi. - Grofe, ja ne znam kako ovo da objasnim... - Ništa ne govori. Sve znam. - Sve? - upita ona slabim glasom i podiše plah pogled prema njemu. - Baš sve. Znam da si ti Livija. I znam... one večeri... da si to bila ti.

-Oh! - Zar si mislila da neću u telu nežnog dečka prepoznati

devojku? - upita je on nežno spustivši ruku na njen obraz. Ona zatvori oči za trenutak se naslanjajući na njegov dlan, a onda ih ponovo otvori i uperi direktan pogled u njega. - Dobro. Bar ne moram da vam objašnjavam. Oprostite još jednom za... vaš gubitak. Da nam niste pomagali ne bi došlo do toga. Rekla sam vam da ne treba da se izlažete opasnosti. Ali... hvala vam. Da nije bilo vas... - Nemoj... Nikog ne krivim, za to. Jesu li svi pohvatani? -Jesu. Tamo su bili i moj brat Lisjen i... Rober, moj verenik. Oni su najviše pomogli da se sve uspešno okonča. - Verenik? Ti si zaista verena? - Da. Zar vam Sofi nije rekla? - Nisam to shvatio ozbiljno, naročito kad sam otkrio da si devojka. I? Šta će sada biti? Sa tobom i sa mnom? Ona ga pogleda. Nekoliko sekundi proučavala je njegovo lice, a onda reče: - Otkriveno je sve pokradeno blago. Lisjen i Rober su kod sudije da pomognu da se vrati pravim vlasnicima. Ja... vraćam se kući. Nema više potrebe da ostajem ovde. - Udaćeš se za njega? - Da li postoji neki razlog da to ne učinim? - upita Livija gledajući ga u oči. - Mislio sam da medju nama postoji nešto... posebno - reče on tiho. - Ne znam, Rene. Ja... zaista osećam nešto prema vama. Ali... ja sam osoba koja želi dom i porodicu. Zamišljam sebe kako sa porodicom, sa mužem i decom sedim u hladu iza kuće i uživam u miru i tišini. Tako zamišljam sreću. Ja nisam baš tako uzbudljiva osoba kakva sam vam se možda učinila ovih dana. Veoma sam dosadna, i imam prizemne ciljeve u životu. Želim sasvim običan, usamljen porodični život na imanju, bez buke i uzbudjenja. I daleko od ovakvih plemićkih okupljanja gde samo vrebaju spletke i podmetanja. Bez briga da li će me čovek kog volim i dalje voleti ili će početi da gleda druge žene. A Rober to može da mi pruži. Mi smo prijatelji od detinjstva.

Dobro se poznajemo i razumemo. Gledao ju je malo zatečen. Sada mu gubitak kobile nije izgledao toliko tragičan. Nije ni sanjao da će j Liviju izgubiti tako brzo, istog dana. - Livija... Ne znam šta da kažem. Zamišljao sam da ćemo biti zajedno. Mjslio sam da me voliš? - Da, volim vas. Ali ne želim da vam budem ljubavnica za neko vreme, a onda kada vam dosadim da me ostavite. A vi za ono što meni treba niste. Niste ni spremni ni zreli. Svesna sam toga, isto koliko i vi. To i ne tražim od vas. Bilo mi je dovoljno... ovo do sada - reče ona tiho, ali on se naže i podiže joj glavu prema sebi. - Zar je zaista bilo dovoljno? Budi iskrena prema sebi. I meni. - I da nije, ne želim da se ovo nastavi. Biće pravo mučenje za mene kad se ova romansa završi. Zato je bolje da to bude sada nego kasnije, kad bi mnogo više boleo kraj. - O, Livija, ne znam šta da kažem. Ne mogu da zamislim da te više nikada ne vidim. Ovo... ovo što osećam nije samo trenutno intereso- vanje zato što smo imali zajedničku uzbudljivu avanturu i preživeli opasnost. Čini mi se da osećam prema tebi nešto što nikada nisam ni prema kome. - Možda vam se čini, grofe. Ali ipak niste spremni za trajno vezivanje. A ja ne želim ništa manje od toga. Čak i da pristanete, bojim se da bi i to bila greška. Vama bi verovatno ubrzo dosadio usamljeni život na selu o kakvom ja sanjam. I ja bih vam dosadila. - Ne verujem. Ne znam. Ali ne mogu da zamislim da danas odeš od mene. Mogu li da te zamolim za još malo vremena? Molim te. Da se ne udaješ odmah. Odloži to. Ako išta osećaš prema meni, ne bi mogla da se odmah udaš za drugog. Ona uzdahnu. Tu je bio potpuno u pravu. - U redu. Imate vremena mesec dana da se odlučite. Ne dolazite pre prvog avgusta. A ja ću se, ako se ne pojavite u avgustu, udati na jesen. Bez ljutnje. - Zašto mi daješ rok da ne dolazim pre njega?

- Da imate dovoljno vremena da dobro razmislite i odlučite. Skoro ceo jul imaćete'da procenite šta, u stvari, želite - reče ona gledajući ga, pa podiže fuku i spusti na njegov obraz. Za nju je ovo bio rastanak. Nije očekivala da će poći za njom, bez obzira što mu se čini da je voli. Rešila je da ga napusti, iako je za nju sve na svetu. Za neki dan juriće on neku drugu suknju, a nje će se samo ponekad sa nostalgijom setiti, u najboljem slučaju. On spusti poljubac na njen dlan i ponovo je uze u naručje. - Zar je ovo rastanak? - Bojim se da jeste. Mislim da nam se sada putevi razilaze. Bilo je lepo poznavati vas, grofe. I mislim da ste divan čovek. Ne dozvolite da vas bilo ko ubedi u suprotno - reče mu ona tiho, ali on joj ne dade da ode. Zagrlio ju je i počeo da ljubi. Ne može je tek tako pustiti. Ljubila je i ona njega. Trebaće joj u sećanju ukus njegovih usana. Kad ode od njega. Da ga što bolje upamti. Znala je da ga pikako ne može zaboraviti, ali trebalo joj je još malo njegovog zagrljaja, njegovog dodira i mirisa. Napolju je već svitalo. Oni se razdvojiše. Morao je da je pusti da ode. A ona nije želela da se više zadržava ovde u dvorcu i sluša radoznale komentare i zapitkivanja. Sofi je bila obaveštena i već se verovatno radosno spakovala. Moraće i ona da požuri po svoje stvari ako ne želi da je isprate radoznali gosti koji za sada još spavaju. Mo/aće da bude jaka i ode od njega odmah. - Zbogom, grofe. Nije imao snage ništa da joj kaže. Ona ga pogleda još jednom, pa brzo izadje iz štale. Ostao je da stoji pored praznog boksa. Drugog avgusta usamljeni jahač približavao se imanju skrivenom u zelenilu. Zastao je u hladu i posma- trao sa blage uzvisine okolinu, lako je bilo sparno, nije bio umoran. Mladom konju koga je jahao takodje nije smetala vrućina. On ga potapša po sapima. Biće to dobar konj. I majka mu je bila dobra. On oseti tugu setivši se mrtve kobile.

Već je bio blizu imanja kad vide da mu se približava jahač. Srce mu jače zalupa. Da nije ona osetila da on dolazi? Možda mu žuri u susret? - Grofe, otkud vi? Baš ste me prijatno iznenadili - povika mladi Lisjen Never, onaj pravi, njen brat, kog je upoznao po Livijinom odlasku iz markizovog zamka. Zajedno su nekoliko dana saradjivali u upotpunjavanju optužbe protiv Kastijona. - Pa... Ja sam u stvari pošao do vas. U goste - reče Florijan sa osmehom. -Ah, baš sam nekulturan, oprostite. Svi gosti koji dolaze na venčanje moje sestre su dobrodošli. Renea nešto štrecnu. Venčanje? Ali obećala je da se neće udavati! Kako je on zatečeno ćutao, Lisjen nastavi. - Oprostite, moram do Robera, mog budućeg zeta. Sećate ga se, upoznali ste ga pre mesec dana. Ovih dana smo baš u gužvi oko priprema za njihovo venčanje. Idite slobodno do kuće, dočekaće vas sa dobrodošlicom. A i ja ću se ubrzo vratiti. Lisjen odjaha, a Rene ostade da gleda za njim. Odjednom oseti umor. Nije ga čekala. Udaje se za drugog, svog verenika, svog druga iz detinjstva. Učini mu se uzaludno ovo nadanje, dolaženje. Kako je samo nestrpljivo čekao ovaj dan, zamišljao susret sa njom. Ona i ne sanja kakvi su se lomovi izdešavali u njemu. Ubrzo za njom i on je napustio markizov zamak. Nije više mogao da podnese lažni provod i društvo. Mislio jé na nju. Otišao je na svoje imanje i tamo uglavnom proveo proteklih mesec dana, ubrzano ga sredjujući za njen dolazak, nadao se. Osećao je čistu radost dok je zamišljao gde će postaviti Ijuljaške za decu, klupice za njih dvoje, kako će urediti vrt za nju, kako će biti srećni... Ona se ipak udaje. Nije ga čekala. Mora da je vidi, da iz njenih usta čuje zašto je ovo uradila. Da li je sumnjala u njegova osećanja? Mislila da je nije dostojan? Ovo što oseća prema njoj ne može odbaciti. Mora je ubediti da odustane od te gluposti. Mora da i ona njega voli. Nije ga mogla zaboraviti za ovo kratko vreme. Otišla je od njega ne zato što ga nije

volela, nego zato što je bila dovoljo jaka da ga ostavi takvog kakav je bio tada. Ali sada je drugi čovek. Spreman i sposoban za Ijubav. On požuri prema kući. Kad je ujahao u dvorište dočekaše ga sluge. Sofi je bila na tremu i izgledala malo iznenadjeno kada gaje videla - Grofel Došli ste? Ovaj... dobrodošli; udjite... - Gde vam je sestra? - reče on bez pozdrava. - Iza kuće u vrtu - reče rriu bez zapitkivanja i pokaza gde da prodje. Podjite stazom levo, pa kroz ružičnjak. Ona je na kraju... staze - završi ona sama za sebe jer je on već odjurio tamo. Stala je i zamišljeno gledala za njim. Ovde se dešavalo nešto što je prevazišlo sva njena očekivanja. Grof Rene Florijan je došao. Uprkos njenim sumnjama. Ugledao ju je sagnutu nad ružom, u svetloj haljini i sa velikim bašten- skih šeširom na glavi. Malo se trgla kad ga je ugledala kako žuri prema njoj, ali nije pokazala da je iznenadjena. Tako je uvek izgledala, smireno i staloženo, kao osoba koja zna šta želi. A šta ne. Njega očigledno ne. - Grofe! - Zar je to sve što imaš da mi kažeš, posle svega? - poče on bez uvoda, a ona ga samo pogleda svojim mirnim, pametnim očima o kojima je sanjao ovih mesec dana. - Kako si samo mogla da zakažeš venčanje, a rekla si da ćeš mi dati vremena? I još si me naterala da ne dolazim ovih mesec dana! Jesi li svesna kakav je to bio pakao za mene! Kakav je to pakao, kad umesto da mi padneš u zagrljaj, ja čujem da se udaješ! - bio je očajan i nije mogao da se obuzda. Svaki mogući doček je zamišljao dok je dolazio osim ovog. Bio je siguran da će mu sa olakšanjem i oduševljenjem pasti na grudi kad se pojavi da je zaprosi. Oči joj malo bljesnuše na te njegove reči, ali ništa mu nije odgovorila. - Jesi si video Sofi i Lisjena? - upita ona mirno. - Jesam, oboje. Lisjen je otišao do tvog dragog Robera, ali

brzo će se vratiti da mi iskaže dobrodošlicu i pozove me da budem gost na tvom venčanju! Kakva ironija! Znaš li da sam ovih mesec dana proveo na svom imanju, sredjujući ga za tebe! Kupio sam i nov nameštaj, okupio hiljadu baštovana da srede vrt, samo za tebe - nastavljao je on skoro izbezumljeno, gledajući njeno smireno lice. - Nisi morao. Ja volim sama da sredjujem vrt - reče ona mirno, skidajući šešir. Kosa joj je bila slepljena od znoja i vrućine, ali njemu se učini lepša nego ikada. Bila je u haljini. Nikad je nije video u haljini. Osim one večeri, ali tada nije znao da je to ona. Izgledala je divno, baš kakva mu je ostala u sećanju. Malo zaprljana od rada u bašti, jednostavna i prirodna. I nepodnošljivo smirena. Nije više mogao da izdrži. Prišao joj je i zgrabio za ruke. Glas mu je drhtao, nije mogao da se kontrolilše. Morao je da je ubedi da odustane, da se urazumi. Mislio je da sve ovo vreme tuguje za njim, da strepi da li će se pojaviti, da misli na njega i željno ga očekuje. Umesto toga, ovakav šok. - Livija, molim-te, nemoj da se udaješ za Robera. Ja znam da je on dobar momak, upoznao sam ga kad ste se ti i Sofi vratile kući. Ali ja te volim, ne mogu da zamislim život bez tebe. Ovih mesec dana posvetio sam samo tebi i moram da priznam da se nikad u životu nisam lepše osećao. Mislio sam samo na tebe. I shvatio tvoju želju za srećom u porodičnom mirnom životu. Ni meni ništa više od toga ne treba. - Nisu ti nedostajali balovi i sastanci? - pecnu ga ona, a njega pogodi što je ona tako mirna. Nije pokazivala ni da se potresla zbog njegovog dolaska, zbog njegovih molbi, nije pokazivala ni trunku kajanja. - Ti meni ne veruješ. Vidim to. Ne znam kako da te ubedim da te zaista volim, da sam se promenio. Ti si me promenila. Kako sam samo bio nestrpljiv da dočekam ovaj dan! Želeo sam da ispoštujem tvoj uslov i dokažem ti da sam ozbiljno razmišljao mesec dana, inače bih dojurio za tobom odmah sutradan! A ti mi tako vraćaš! Zar prema meni ne osećaš

ništa? Kako si mogla da pris- taneš da se ipak udaš za Robera! Mislio sam da ćeš me čekati, da voliš mene! - Dragi Rene, da li ove tvoje zbrkane rečenice znače da me prosiš? - upita ga ona sa osmehom. Tračak nade javi se u njemu, iako je još bio ljut. Znao je on da ona nije kao druge, ali ipak, ovolika hlad- nokrvnost... - Baš tako. Volim te kao što nikada nikoga nisam. Molim te, nemoj da se udaješ za njega. Ići ćemo na moje imanje... Ako ti se ne dopadne, živećemo gd#> god ti poželiš. Samo da se ne rastajemo više. - Neće biti potrebe za takvom žrtvom. Čak i ako nije po mom ukusu mogu da ga uredim tako da bude lepo. Izgledao je neodoljivo onako zbunjen, pokušavajući da shvati njen odgovor. - Da li to znači da pristaješ? A ovo venčanje? Rober? - Pa, Rober će, jadan, morati da se oženi mojom sestrom Sofi, kao što je i zakazano. - Š... šta? - Ne znam kako je došlo do toga da pomisliš da se ja udajem za njega, ali dobro je, inače ne bih čula ovako lepu prosidbu i izjavu Ijubavi od tebe. Malo je bila izbezumljena, ali to joj dodaje na iskrenosti i autentičnosti. Ne, ne udajem se ja za njega. U ovih mesec dana nisi samo ti preispitivao svoja osećanja. Ispostavilo se da su Rober i Sofi godinama zaljubljeni jedno u drugo, a da nisu ni bili svesni toga. A kasnije nisu hteli to da priznaju zbog mene. Venčaće se za neki dan. Svi su presrećni zbog toga. -Ah, a ja sam mislio da ti... i on... Pa kako to? - Veoma jednostavno. Zaključila sam da je vreme da se ta dečija veridba konačno raskine. Nisam mogla da se udam za njega. Ni sada, ni na jesen, ni ikada. To sam znala još onda kad sam te poljubila u vrtu markizovog zamka, ali nisam htela sebi da priznam. I rekla sam to Roberu. Mislila sam da je tako najpoštenije prema njemu. Sve je odlično ispalo, i svi su srećni. - Ti... ti si njega ostavila? - upita on sa osmehom, a ona ga

zagrli. - Zar si ikada pomislio da mogu da se udam za drugog? Da te zaboravim? Ti onda mene ne poznaješ dobro. - Poznajem te. Bio sam ubedjen da ćeš me čekati. Zato sam se malopre onako izbezumio kad sam čuo za venčanje. To nisam mogao ni u snu da očekujem. - Mislio si da sve vreme tugujem i plačem za tobom? osmehnu se ona, a on je prekorno pogleda, ali se ipak nasmeja. Pa, ne baš da plačeš, ali mislio sam da sam dovoljno neodoljiv da ne možeš ni da pomisliš na nekog drugog. Bio sam siguran da ćeš me čekati. - Kakva samouverenost! Mislio si da ću ja biti srećnica koja će dobiti tvoju gospodsku veličinu! Nisi pomišljao da ćeš možda ti biti srećnik koga ću ja odabrati za sebe. - Znam. Baš sam budala. A sećam se da sam jednom pomislio kako je srećna osoba koju ti odabereš da sa njom provedeš život. I prosto sam zavideo toj osobi, i pitâo se da li te zavredjuje i da li je svesna šta dobija. - Pa? Je P svesna šta dobija? - nasmeja se ona, a on je zagrli. - Tako sam srećan što si rešila da to budem ja. I što si me čekala. - A d a nisam? - Da nisi... To ne mogu ni da zamislim. Svejedno, upao bih ovamo i oteo te kao razbojnik. I odveo u svoju jazbinu da mi budeš zarobljenica do kraja života! - Kakva primamljiva perspektiva - šapnu mu ona, a on je steže u zagrljaj. - Ljubavi! Tako sam srećan da ne znam šta bih od sreće! poljubio ju je u obraz. Ona se priljubi uz njega. Ovaj mesec bio je tako dugačak i prazan bez njega. A sada je tu. I voli je, ne može bez nje. Uzeo je njeno lice u svoje ruke i zagledao se u nju.

- Šta je bilo? - upita ona jedva čujno. Od uzbudjenja i sreće

prosto je izgubila glas. - Hoću da zapamtim ovaj trenutak. I tvoje lice. Ovo je najsrećniji momenat u mom životu. Hoću da ga se sećam. Gledala ga je kroz poluspuštene trepavice. I ona će se sećati ovog trenutka, zalaska sunca i sunčevih zraka koji se provlače kroz njegovu kosu, kao da ih blagosiljaju. Sasvim nežno i polako spustio je svoje usne na njene. Ali ona sklopi ruke oko njegovog vrata. Nežnost je bila slaba da zadovolji njihovu žudnju i čežnju. On je obgrli rukama. Stezao ju je kao da se boji da će je ponovo izgubiti. Onih pola sata koliko je mislio da ju je zauvek izgubio bili su prava noćna mora. A ona je uzvraćala poljupce kao što nikada nije. Ljubav ih je kao plima nosila i uzdizala na talasima sreće. - Moraćemo da se venčamo što pre. Hoćeš li sledeće nedelje? - upita on preko poljubaca. -A pripreme? - Kod mene je. sve spremno. Zar ti nisam rekao šta sam radio ovih mesec dana? Nema potrebe da više čekamo. U stvari, ne mogu da čekam ni dan više nego što se mora. - Dobro. I meni je ovaj mesec bio dugačak, priznajem. - Zar si sumnjala u mene? Pa ti si mi prva vratila veru u sebe, da nisam lakoumni praznoglavi zavodnik, nego pravi čovek. - Nisam sumnjala, ali postojala je mala nervoza. Nisi mi delovao baš tako rešen kad smo se rastali tamo kod markiza. - Moraš da me razumeš. Sve se tako brzo odvijalo da nisam ni bio svestan u šta sam upao. Ali za nekoliko dana bio sam sasvim ubedjen, znao sam šta želim. Tebe. - Drago mi je zbog toga. - Ti si me promenila, probudila. Od tebe postajem bolji čovek. - Ti to već jesi. Rekla sam ti to. - Ne, nisam bio. Ali ti si osoba koja inspiriše i zadivljuje. Nije u pitanju samo tvoja odvažnost i hrabrost... U tebi je muško srce. - To ti se najviše dopalo? - nas- meja se ona, privijajući se

uz njega. - Veruj mi, to je jedino muško na tebi. Inače si žena od glave do pete. Žena koju ludo volim. I poštujem, što nisam nikada mogao ni da zamislim. Ti si postojana, jaka, i tvoja snaga i pouzdanost deluje umirujuće na mene i teraju me da postanem ono što sam oduvek želeo. - Nisam sigurna da jednog dana nećeš požeieti da pobegneš od te moje smirenosti. - Mislim da neću. Nikad se ovako ispunjeno nisam osećao. Pa čak i da dodjem u iskušenje, potpuno sam siguran da ćeš me ti na svoj ubedljivi, blagi način vratiti na pravi put poljubio joj je dlanove kao one noći, a ona sva zadrhta. Ovo je čovek koga ona voli. Nije ni svestan kakve potencijale ima u sebi. Samo je trebalo da ga neko blago usmeri. Zaista je osećala u sebi sigurnost i smirenost. To je ono što je njemu nedostajalo, na čemu još mora da radi, uprkos njegovoj uverenosti da je neodoljiv. Znala je da će doći po nju. Osećala je to duboko u srcu, uprkos strepnji i Sofinim sumnjama. Postoji medju njima nešto posebno, što se nikada neće ugasiti. Pogledala ga je još jednom, obasjanog poslednjim zracima sunca, a onda su pošli prema kući. Treba objaviti radosnu vest.

(Kraj)