Bahtin - Marksizam i Filozofija Jezika

В 1В1Л О ТЕК А

8А 7.У Е2В А

69 хјкеомгк М Њ О б 8Т А М В О Е 1 С

КЕСЕК21ЈА: ОибАК ЈОУ1С • СКТЕ2 КА КОМСАМА: ПибАИ К18Т1С ТЕНКХСК1 ХЛШОК1К: ВОСОАК С т С Г К • КОКЕКТОК: АИХСА ТЕОРАКОУ1С • 120АУАС: 120А\'АСК0 РКЕОТЈ2ЕСЕ КОЕ/Г, ВЕОСКАО, ТЕКА2ХЈЕ 27 • бТАМРА: бТАМРАК1ЈА В1ЕООВАР1КА, 5СВОТ1СА Т1КА2: 5.000 РКЈМЕКАКА

М1НАЊ ВАНТШ (V. N. УОШбШОУ)

МАКК812АМ I Р1Ш 20И ЈА ЈЕ21КА

КОТ1Т • ВЕООКА1)

1980

Ш Јгти Г » иумотг*. > аг

*» М51ћЈ

N83)0 ^ оп0Јпа1а

В. Н. ВОЛОШИНОВ

МАРКСИЗМ И ФИЛОСОФИЛ ЛЗБ1КА ОсновнБге проблемћг социологического метода в науке © лзмке Ленинград, „ПрибоД", 1929

РКЕУЕО б КИбКОО

КАВОУАК МАТ1ЈАбЕУ1С

ВАНТШ ОУА ТЕОК1ЈА ООУОКА

!

КизђГ-ЈЦого/ г / Ио1о§ МгИаИ МЦшј1отс Ва/гпп (гоАеп 17. X I 1895/ и ОгеШ, итго 7. I I I 1975; и Мо$кт) $1екао је ро$1е8гугН §осНпа $ко$а гШога УГ$дћ 'те НАег *Тапизке зетш И ке 1ко1е« Ји . М . То ш ап, гаШ еИо је Аа зи ооа Аоо/гси Шга&оа/а (е& т Аа зоооге »Игоки /Иого/гји кикиге па (ете1ји (еопјзке зеппоИке' » Ао је *паз(ао1јајиН пароге рокојтк хзгга&таСа, заогетет паибтк рпшАеп т Вппћо^а Хеопја т]е га~ $$ешсћаГ(, Неп1е1кегј; 1904. 33 1Ш . V. I осИотке гг оое Ро$1его^е кпјгре и : V. А . Ље&псео, 1$Соп'ја јагућогпатУа X IX —X X уекоу V оСегкаћ > 12у1егеп1)'аћ, Г. 1, Мо$коа 1960; { ро1егтШ ргЉаг Ро$1егсп>ог ибепја и ђго!ип V. А . %ие&тсео, Е$(е(1ге$к1ј јаеаћгт V /агукоглапи: К. Ро$$1ег 1 е^о 5ко1а, Мо$коа 1965. 34 [МРЈ\ Скај: V. N. Уо1оРпо^, МагкаЈгт ј Д1о$о(5/а /агука, 2. ггЈ., Јетпргас! 1930., РагаМпо (гга Хаске г гаресе) огпасауато оЗло^агајисе $1гатсе лаЗер ргеч>огЈ. ШШ, Ш1. „Завое&Љ*", 69.

»... #ог>ота т ш аШ ја је обпоупа геа1поб{ јегИса« (М РЈ, 97; 196); »... геа1па ЈСсИтса јеггка-рооога ( 8ргасће а1$ Кес1е). . . тје Гго1ог>ап1 топоШШ пкаг, г*ес Гтегакаја каг Јгаји пкага, тј. $РссШбап гдео1о$кЈ $тет« (М РЈ, 9 ; 3), нресг/Гспа ташчјаМа $тсагпо$т гдео1о$ко§ $њагапја« (М Р Ј, 10; 4),Ш ео1оШ гпак« / М Р Ј , 4 6 ; 49). В аћ т и$гаја, $а Ггге$пш Мшт когексгјата, теопји јеггка као Х^екапбсћаиип^а, јеггка као гдео1о§гје, која, као к о $е гпа, ропсе од УИШгпа Јоп НитШта (УРИће1т гоп НитћоШ, 1767-1835). 1Ј Ваћпггооој кггјггг о КаМеи па!аге $е и$ритпе ора$ке о ујеггскот оааШ и гга $ует ( К, 507)**>. »Јегт $и — р т Ваћтт — ро§1еШ па $^ет г то пе ар$тгакш ^ес копкгетт, $оајаШ , ргогеп зптетот осепа, пеодгсјт од гктгге ргак$е Г к1а$пе богке« (К , 513). *Р)ги%I јеггк — то је дги§г ро$Ш па $%'ет г дги§а кикига« (К, 515-516). Таћао је ВаћтГпоо јеггћ као топктетпа сеГ&огта ројаоа« ( РРИ, 312)™, као »сг$то Г$топј$кГ јепот ет ( М Р Ј ,8 3 ;9 1 ) .

17 $шсНјг Кеб и готапи (парг$апа 1934-1935, оћј. 1975) Ваћтгп ирогогаоа: »Мг Гтатпо и шди пе ар$тгактГ 1т§оГ$пскг гггштит гаједтско§ јеггка и $тг$1и $г$тета е1етеггтагтк Јогтг (Ип§т$тГсНћ $ГтШа), којг о$г§игаоа 1 т п 1 т и т $рогагитеоапја и ргактгспој котиткасгјг. МГ иггтагпо јеггк пе као ттет ар$тгакттћ ргатапскгк кате§оггја, оес јегхк 1с1ео1обк1 1 брипјеп, јеггк као ро§Ш па $оет I сак као коп** [ЈЈЈ С пај: М. ВаШп, Т уог6с« уо Ргап^иа Кађ1с 1 пагоЛпаја кц1Чига агсдпеускоу^ја 1 Кепеааапаа, Мо&хнх 1965. м [РРО] Нгај: М. М. Вакпн, Ргоо1егау роеии Ооиосуаково, 3. ггЗ. Мохкоа 1972.

1 кгето ттјепје које окегкеЈије т а к б т ш т игајатпо§ гагитег 84)*\ II С1оппх ЗгагетеМ; 1лп&и1и\с$ апА РоеИсн и г\>. б(у!е 1П ГаП8иа8е, еА. М> Ткотаг А Зекеок, СаткпА^е, Ман., 1960, р. 353.

КАич/УЛЛ Л1Л I 1ЈЛ»ИУЈЛ*

.V Ш $е пе $1а$е $ пјгт ( и се1о$п Ш АеИтГспо)у еИорипјије ра, $ргета $е га пјерож 1$рипјепје п п .; г сгоај $тау-оо§ росетка, I ропекаЈ Љ$1огто ое геН догот гка. . .« ( Е 8 Т , 246). I »Лга Тај па&т, опај $1и(а1ас $а $оојгт ра$Гчтгт гагигпсгаггјет којг $е рпкагије као р ап п ег дсгсоппка па $кетат$кгт сгтсггта орШк !тдгч$пка пе обдсгсага геа1пот ибе$тки дооот е котиткааје. Опо к с је $/гетот рггкагапо $ато је ар$тгактг гпотет геаЈгизд се1огпод бт а акп гп од гагитегапја-отГдооога (огуегпоро роптгатја) којс г а Ја бЗ§Ш&г 'ТШџ ~’д бгШтк 'Т ТеИ За Ггагсше/. Т а к га паиспа ар$тгакаја $ата ро $еОп је $а$гпт ор гагбап а, аН $ато роб јеЛгат и$1сгоот: ако $е ја$по о$еса $агпо као ар$тгакаја г пе Ггбаје г а геаЈчи копкгетпи сеИпи р о ја г е ; и зиргошот $1и&аји опа $е ргсњ ага и јг к а ји . Ог о ро$1есНгје $е иргаго г Аодаба и Ипдгч$псГ, јег $е $Н&пе $ћете, $ге ак о $е г пе ггбаји сНгекто г а обхаге геаХпе дсуооте котиткасгјс, Грак пе скгрипјији икаггтаггјет па геси $1о&егих$с геаНге ројаие. II копа&пот г$ћоби, $ћета бе/огтИе $ттати $Нки догогпе котиткааје гго$;.гс1јајисг гг пје ћа& опе п ајћгш је тотете. А Ш т а и1ода Комек$Т је ротепсгјсппо ггегатНо, коп тога Нш гатНо. Коп је $ато тећт&ко $гео т/оггкасг/е, оп ггета $агпа/пбд $шага1а&ко§ гпа&аја. К опје ћоНтг&по и$ро$тао1јепг, итгш1јепг когиек$т« (Е 8Т , 352).

ВА НТШ О УА ТЕОК1ЈА СОУОКА

XXVII

Ц габи Ргоћ1ст гекзга (Рокизај ШогоСбке апаНге) (паргзап 1959-1961. и Загатки) Ваћпп икагије па роцуагспје 1ск$1а ( (ј. ромуагепје доуога) и сеоггјг т/огтасгје г кгћетспа (Е З Т , Ј8 0 ). Тета розњагепја гебг (оуе§Себ1у1сшс б1оуа) јсбпа је об озпстпк гета Ваћттооод гагтШјапја о геаг$кГ јеггк . МеЗиНт, е гесепгсе петаји тћакт>о§ 8Ш1$1а. О пе то§и доЂГгг $тг$ао $ато и пекот геа1пот а«, ите$го погта1тје§ г ргггодтје§ »брапа« тп$е росГ$еса па §гат апска шгЂапја пе§о па геа1пе га%§о^оге. [Роггпато ј е како $и Е зеп и Јопе$ки иЗЊетсг копоегхасгје роз1и&Ш као роскпсај §а $соагапје геагга арвигда (Се1а\га р с у а с!са , па рггт ег)]. »Реге $рапа« је котЂгпасгја к о ја $е гпа гпо 1ак$е т оге гат{$1ш као еГетепг пеко§ топо1о§а, п р г. §07>огтк тјгсИ како а г кахе %а $еВе * * Јж р . З а ш х и г е , р р . 1 7 0 — 1 7 5 . о р . с& . а г . 2 9 6 .

* 1 К с * п а п Ја к о С п о п ,

/ /

»Пеге $раоа«, Ш пекоте $а1је »ргомкокМ« јзојекај (топо1оШ, јег тје згабипас т па какао оф ооог). Кеа1т гвкаг, рип »теса &тога«, то%ао М $е гатгвтг стако: »Т1 §е, деТе брауа!« Такао г$ка%, те&ипт, пе паиаје као гегикас $е1ексгје г котМпасгје ашопоттћ јеггскгк једмпса, као $е1ексгја тгетса, §1а§о1а 1гЛ., оп $е оШпо тоаја г гергоАикије као $геА$њо г а ге1аоапје пект ЛоЂго рогпаић гг•оогпгћ $ГШасгја. V Ваћтсуоот $тг$1и гесг, г$каг »Т1зе, *■’) аке паике

Л Л Л 1У

ВАНТШОУА ТВОК1ЈА СОУОКА

псропосђШ $(п§и1апт{ г па се1от уоот риш опа омаје гевапа га пџћ. Огиро, паика, а рге $ге§а /Иого/гја, то&е I тога а1а 1Гп§гп$Сгксггп $спсСо зепзи. Вагс је т>ео Сегтгп сгап$Ип§^Г$сгка јег је Во1џ сегтт — те1аИп§т$1гка — ®ес Вго »гаигес№. Ваћст је тедисгт, игео ^ес розсојесг сегтт г дао ти дги§о гпасепје. Иа$а је оВа^ега да икагето па гагИки ггтеди те1аИгцроГ$пке и Ваћсгпо^от $тг$1и г дги§гћ тесаНп§^Г$пка Ш сгап$Ип§оГ$Сгка. Ргетда је ЈТасИ Ваћсгп, како $то ‘оес ^гдеН, 1924. §осНпе (гпео Гдеји да Вг Ип§^г$пка то§1а г тога1а да га$пије , Ип§кГ$сГски сеопји котроггсгје, сј. да ро$сапе Ип§^г$сгка секзса (к о опа ро$саје Сек и пабе ^огете), оп ткаЛа пгје Вго рпзсаИса Нп§тг$1Гске роепке. Оп $е и о^ој саскг, као г и тпо§гт дги§гт, гаЛгкаХпо гагИкије од ЈакоВзопа, коџ, као к о $е гпа, роесгки $тасга тсе§га1тт де1от Ип§гп$икеАа тоге ћ т р1одоГУота 1 пер1одогуогпа; т о !е ћћ1 р1оПогуота га јећпе сНјеуе 1 гадагке а пер1ос!огуогпа га Пги§е. Как\т зи сИјеУ1 и озпоу1 1тду1зг1бке арзггакс1је која доУоПГ до зтћгопо^ 318 Гета јег1ка? 8 које габке §1есћбга је гај 818 Гет р1одогуогап 1 роггећап? 1Ј озпоу! Нп^уЈбпскШ тегода т1б1јепја кор Поуоде По згуагапја јегПсакао з1згета погтапупо гдеппбпШ Гогт1, 8Г0 Ј1 ргакпбпа I 1еоггј$ка и$тегепо$1 па Ггиса^апје тгшН $сгатћ јеггка којг $и $е $асж)аН и рГ$атт зротепшта. Тгећа осПиспо 1згас1 Па је га Шо1обка изтегепозГ и гпатој тег1 оћгесШа се1окирпо Нпду18 Г1 ско пнбЈјепје еугорзкод буега. То т1б1јепје зе Гогт1га1о 1 загге1о па 1ебеугта р!запШ јег1ка: и ргосези огННјауапја Г1 ћ 1ебеуа 1гдгадепе зи зуе озпоупе каге§ог1је, озпоуп1 рг1 згир1 1 па\тке года ппб1јепја. РНо1од1гат је пе1гће2па одНка бћауе еугорзке Ипду18Г1ке, из1оу1јепе 18Гог1 )бкот зис!ћ1пот пјепод пазгапка 1 гагу1гка. Ма коНко Па1еко 1 бН и ргоб1озг, ргагесћ ГбГопји ИпдуГзпбкШ кагедог1ја 1 тегода, зуида зге^ето Шо1оде. К1зи зато Аккзапћгјјст ћШ Шо1огГ; Н1о1ог1 зи

Р1ЈТЕЛП М А К К 5 1 5 Т 1 С К Е Р 1 Е 0 7 .0 Р 1 ЈЕ ЈЕ 21К А

79

ђШ 1 Шш1јапј ј Огсј (Ап81оге1 је г1р1сап Шо1ое); Шо1о7.ј »и ћШ 1 1пШјс1. М о хеш о Шгекгпо гес!