AutoCad - prirucnik

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~tijana/nacrtna%20geometrija/AutoCad.htm

AutoCad priručnik 1. početna podešavanja Za precizno crtanje potrebno je podesiti odgovarajuće opcije. Opcije su organizovane u četiri kategorije: Snap and Grid, Polar Tracking, Object Snap i Dynamic Input . Podešavanju ovih parametara može se pristupiti iz: glavnog menija Format menu Drafting Settings; preko komandne linije (komanda: dsettings) direktno, desnim klikom na odgovarajuće opcije Status bar-a

SNAP – skok kursora GRID – pomoćna mreža tačaka ORTHO – ograničava kretanje kursora samo na horizontalni i vertikalni pravac; u 3D dodatno je definisan paralelnošću sa Z-osom POLAR – ograničava kretanje kursora prema odabranim uglovima OSNAP – podešava mod za rad sa objektima

DYN – prikazuje komandni interfejs uz kursor

Na Status bar-u potrebno je podesiti još dve opcije: LWT – prikazuje debljinu linije (uključiti po želji) MODEL – uključuje standardno okruženje za crtanje

Podešavanje dimenzija: Format menu komandnu liniju ukucajte units.

Drawing Setup ili u

Potrebna podešavanja za 3D okruženje:

Za rad sa trodimenzionalnim objektima potrebno je da budu uključene opcije Solids i Solids Editing, kao i Views, UCS i UCS II koje omogućavaju rad sa koordinatnim sistemima.

1. podešavanje lejera Da biste kreirali novi lejer ili promenili neki od postojećih, izaberite Format menu

Layer Management

Layer Manager ili kliknite na

Napomene u radu sa lejerima: •

Sadržaj zaključanog lejera nije moguće selektovati

•

Sadržaj zamrznutog lejera se ne prikazuje na ekranu i ne učestvuje u regeneraciji crteža

•

Samo jedan lejer može biti tekuće (current)

•

Lejer 0 postoji u svakom crtežu i ne može se obrisati

•

Više lejera mogu imati istu boju i tip linije

•

Ne preporučuje se isključivanje tekućeg lejera

•

Ne preporučuje se zaključavanje tekućeg lejera

•

Tekući lejer se ne može zalediti

•

Preporuka je da naziv lejera opisuje sadržaj objekata koji se u njemu crtaju

•

Objekat se uvek crta u tekućem lejeru

•

Kopirani objekti nasleđuju opšte osobine originala (lejer, boja, tip i deblina linije)

•

Naknadno je moguće promeniti opšte osobine objekata (između ostalog i lejer u kome se objekat nalazi) komandom properties

2. Postavljanje scene

Da nacrtani 3D objekti ne bi

proizvoljno lebdeli u prostoru, praktičnije je da se docrta neko okruženje u koje ćemo ih smestiti. Pogodnost AutoCad–a je u tome što poseduje opcije za izbor materijala, nameštanje svetla, senke i sl. Svi ovi efekti doprinose boljem dočaravanju realnog prostora.

Odaberite World koordinatni sistem za tekući tako što ćete klinknuti na odgovarajuću ikonu na toolbar-u ili u glavnom meniju izaberite View World

New UCS

Zatim odaberite ugao posmatranja View Top

3D Views

ili klik na Nacrtajte ravan tako što ćete u Solids bar-u kliknuti na odgovarajuću ikonu ili ukucati planesurf u komandnu liniju. U verziji 2006 komanda planesurf ne postoji. Umesto nje koristi se 3dface, ali njom se zadaje ravan čija je granica proizvoljni četvorougao. Da biste nacrtali ravan željenog oblika, nacrtajte pomoćni pravougaonik, a zatim ravan za čija temena ćete izabrati temena pravougaonika. Ravan je nacrtana

preko pravougaonika, pa ju je potrebno „gurnuti“ pozadi komandom draworder opcija back, a zatim označite pravougaonik i izbričite ga.

Promenite položaj i nacrtajte drugu stranu, zatim i treću stranu.

Sada imate postavljeno okruženje. Da biste vršili dalja podešavanja potrebno je u ADT meniju uključite opcije Lights, Render i Visual Styles.

Podešavanja: View

Render

View

Materials Render

View

Visual Style

materijali

svetlo realni prikaz

Realistic

U verziji 2006 materijali se dodeljuju lejerima. Odaberite opciju Materials, a zatim kliknite na dugme New. Napravite koliko god želite različitih materijala – podesite boju, teksturu, prozračnost itd. Da biste dodelili materijal lejeru, u glavnom prozoru (klik na Materials) kliknite na dugme By Leyer. Pojaviće vam se prozor sa dve kolone – u prvoj su navedeni nazivi kreiranih materijala, a u drugoj lejeri. Označite

željeni materijal klikom na njega i željeni lejer, a zatim pritisnite dugme Attach>.

Kada ste podesili sve parametre, postavite neke objekte na scenu. Da biste dobili konačnu sliku, potrebno je još da izvršite renderovanje – odaberite na glavnom meniju View Render

Render

ili kliknite na ikonu

Neki primeri postavljenih scena:

3. Primeri crtanja u prostoru 1) Date su dve mimoilazne prave. Konstruisati kocku ABCDA1B1C1D1 čija

se ivica AB nalazi na jednoj od pravih, a teme C na drugoj.

1. korak: U View baru odaberite pogled u kome ćete nacrtati prvu liniju. Ako ne želite da uključite ovaj bar, kliknite u View meniju na opciju 3D Views i odaberite odgovaraju ći ugao posmatranja (top, bottom, left, right, front, back… ).

2. korak: Promenite ugao posmatranja i nacrtajte drugu liniju.

3. korak: Promenite ugao posmatranja i proverite da li su nacrtane linije mimoilazne .

4. korak: Do sada sve je crtano u standardno m koordinatno m sistemu (World). Treba da promenite koordinatni sistem tako da je jedna prava ortogonalna na xy-ravan. U UCS baru kliknite na ili u komandnu liniju ukucajte zaxis. Za novi koordinatni početak izaberite proizvoljnu tačku prave, a za pravac ose uzmite vektor prave. Ovo sad postaje tekući koordinatni sistem.

5. korak: Izaberite pogled na xy-ravan tekućeg koordinatno g sistema. U meniju izaberite: View 3D Views Plan View Current UCS Prava koju ste izabrali za z-osu tekućeg koordinatno g sistema ovde će se videti kao tačka.

6. korak: Odredite najkraće rastojanje od ove tačke (tj. od prve prave) do druge prave.

7. korak: Kada promenite pogled, uvidećete da konstruisan o rastojanje nije odgovaraju će dužine (to je posledica proizvoljno g izbora koordinatno g početka na prvoj pravoj). Jedan kraj konstruisan e duži leži na prvoj pravoj i to upravo u tački koja je izabrana za koordinatni početak tekućeg sistema. Potrebno je translirati ovu duž tako da joj jedan kraj pripada prvoj, a drugi drugoj pravoj.

8. korak: Kliknite na ikonu u Solid bar-u ili ukucajte 3dmove u komandnu liniju. Translirajte duž – sada ona jeste najkraće rastojanje između mimoilazni h pravih. Ako u vašoj verziji AutoCad-a ne postoji opcija 3dmove, onda izaberite pogled odozgo i translaciju vršite komandom move. 9. korak: Prvo izaberite koordinatni sistem u kome je konstruisan a zajednička normala paralelna x ili y-osi. To ćete uraditi tako što ćete rotirati koordinatni sistem oko

z-ose tako da se jedna od osa poklapa sa zajedničko m normalom, a druga sa jednom od pravih. Izaberite pogled na xy-ravan tekućeg koordinatno g sistema (kao u koraku 5). Konstruišite kocku izborom odgovaraju će ikone na Solid bar-u ili ukucajte box u komandnu liniju, a zatim odaberite [C]ube. Dužina ivice je rastojanje mimoilazni h pravih.