Autocad 2014 - Tutorial

AUTOCAD 2014

SADRŽAJ Opšte o AutoCAD-u .......................................................................................................... 2 Radna površina................................................................................................................... 3 2.1 Application menu (Button).......................................................................................... 3 2.2 Quick access toolbar.................................................................................................... 4 2.3 Ribbon ......................................................................................................................... 4 2.4 Info Center................................................................................................................... 5 2.5 Command window ...................................................................................................... 5 2.6 Pallete (Properties) ...................................................................................................... 5 2.7 Status bar ..................................................................................................................... 6 3. Osnovna podešavanja......................................................................................................... 7 4. Layer-i .............................................................................................................................. 11 5. Osnovne komande AutoCAD-a ....................................................................................... 14 5.1 Komande za selekciju i kretanje kroz crtež – SELECT, ZOOM i PAN ................... 14 5.2 Rad sa ručicama- GRIP-ovi....................................................................................... 17 5.3 Crtanje linija – komanda LINE ................................................................................. 19 5.4 Pomoćne i polilinije – CONSTRUCTION LINE i POLYLINE ............................... 21 5.5 Kriva linija – SPLINE ............................................................................................... 22 5.6 Kružnica, luk i elipsa – CIRCLE, ARC i ELLIPSE.................................................. 23 5.7 Mnogouglovi – RECTANGLE i POLYGON ........................................................... 25 5.8 Komande POINT, BREAK/JOIN i DEVIDE/MEASURE ....................................... 26 5.9 Komande za umnožavanje objekata – ARRAY i COPY .......................................... 28 5.10 Komande za modifikovanje objekata - OFFSET, FILLET CHAMFER, TRIM,STRETCH, EXPLODE, SCALE i ALIGN .............................................................. 30 5.11 Komanda za šrafuru – HATCH i GRADIENT .................................................... 32 6. Editovanje teksta .............................................................................................................. 35 7. Kotiranje .......................................................................................................................... 37 8. Kreiranje blokova............................................................................................................. 41 9. Tabele ............................................................................................................................... 44 10. Ubacivanje fotografija i PDF fajlova ............................................................................ 46 11. Štampa iz modela SPACE i LAYOUT ......................................................................... 49 12. Dodatne komande ......................................................................................................... 51 1. 2.

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 1

AUTOCAD 2014

1. Opšte o AutoCAD-u AutoCAD je program za vektorsko 2D i 3D crtanje, modelovanje, komunikaciju i razmenu podataka između korisnika, za izradu tehničkih crteža, šema, grafikona, tabela tj. bilo kakve tehničke prezentacije u smisli 2D-a, kao i izradu 3D prikaza objekata u arhitekturi, izradu mašinskih elemenata, 3D preseka i profila, finalnih rendera projekata, izradu prototipova... Nastao je kao potreba da se klasično ručno crtanje olakša i ubrza pomoću kompjutera. Danas je potpuno nezamislivo crtanje van nekog CAD programa kao što je AutoCad. Početak razvoja AutoCAD-a vezan je za početak osamdesetih godina prošlog veka. Decembra 1982.godine kompanija Autodesk je izbacila prvu verziju Autocad-a. U početku je podržavao samo proste operacije izrade osnovnih 2D elemenata: linije, krugova, pravougaonika... da bi se danas razvio u potpun sistem za izradu 2D i 3D crteža modela. Svoj kvalitet potvrdio je kao vodeći program u skoro svim inženjerskim strukama: automobilskoj industriji, brodogradnji, arhitekturi, građevini, mašinstvu, elektronskoj industriji... AutoCAD je jednostavno primarni softver u svim gore nabrojanim strukama tako da komukinacija u multidisciplinarnim projektima jednostavno nije problem ako se koristi AutoCAD format crteža. Ovo ne znači da drugi programi ne mogu da završe posao koji može AutoCAD, već je problem u tome što većina korisnika nema znanje i mogućnosti da se izbori sa problematikom prebacivanja iz drugog programa u AutoCAD. Pri tome dolazi do problema neprepoznavanja elemenata crteža u AutoCADu. Poznavanje rada u AutoCAD-u danas omogućava korisniku da se lako preorijentiše iz jedne u drugu struku i da obavlja širi opis poslova. AutoCAD je osnovni element svih ostalih Autodesk-ovih programa koji su specializovani za određene struke kao što su: AutoCAD LT (AutoCAD samo za 2D crtanje), AutoCAD Architecture, AutoCAD MEP (termo-tehničke, elektro i vodovodne instalacije), AutoCAD Mechanical (za izradu i proračune u mašinstvu), AutoCAD Electrical (elektro šeme), AutoCAD Map 3D (za saobraćajnice, vodovodne i elektro mreže), AutoCAD Civil 3D (za izradu puteva i geodeziju). Svi ovi programi su u osnovi bazični AutoCAD sa dodacima koji olakšavaju rad u pojedinim strukama, tako da je poznavanje AutoCAD-a osnovno za dalji rad u bilo kom od ovih paketa koji su usko specijalizovani. AutoCAD radi u kombinaciji i sa drugim programima. Tabele Excel-a moguće je povezati u oba pravca tako da se informacije iz jednog ili drugog programa automatski osvežavaju. Isto tako informacije iz blokova ili podešavanja samog programa moguće je eksportovati u Excel tabelu radi uporedne analize više crteža. Tekst, slike, grafikoni, mape sve je to moguće danas ubaciti i koristiti u AutoCAD-u kao podloge i radni materijal. PDF format, koji je danas standardni vid komunikacije između korisnika, dobio je dosta novina - moguće je izbaciti lejere iz pdf-a, sam pdf je moguće postaviti kao referencu za crtanje... Podatke iz AutoCAD-a moguće je sačuvati, pored izvornog dwg formata i u drugim formatima kao što su dxf za komunikaciju sa drugim CAD paketima, jpg,png,bmp za slike, pdf za laku razmenu i komunikaciju između korisnika, moguće je pravljenje animacije...

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 2

AUTOCAD 2014

2. Radna površina Radno okruženje AutoCAD-a je pretrpelo brojne promene kroz istoriju razvoja, od DOS verzije programa preko prelaska na Windows platformu. Ipak, najznačajnija promena od prelaska na Windows platformu je prelazak sa Toolbar-ova na Ribbon stil organizacije radnog prostora, promena koja naizgled smeta većini starijih korisnika AutoCAD-a jer na prvi pogled zbunjuje korisnika. Međutim, prednost Ribbon stila je višestruka (povećanje prostora za crtanje, stavljenje su najkorisnije alatke u prvi plan...).

Slika 2.1 – Radna površina AutoCAD-a

2.1 Application menu (Button) Klikom na crveno slovo A u gornjem levom uglu otvara se Application menu koji se može smatrati naslednikom startnog menija File u Windows programima. Opcije koje nam nudi ovaj meni su:        

New – otvaranje novog fajla, Open – otvaranje postojećeg fajla, Save – sačuvajte fajla, Save As – sačuvajte fajla pod drugim imenom, Export – Sačuvajte fajl u nekom drugom formatu, Print – štampanje crteža, Drawing utilities – alatke za setovanje, čišćenje i popravku oštećenih crteža, Close – zatvaranje trenutnog crteža.

Slika 2.2 - Application menu Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 3

AUTOCAD 2014

2.2 Quick access toolbar Quick access toolbar je mali toolbar sa osnovnim alatkama koje postoje u Application meniju, ali ovaj toolbar postoji radi uštede vremena pri svakodnevnom radu.

Slika 2.3 - Quick access toolbar Prvi padajući meni (2D Drafting & Annotation) služi za izbor Workspace-a kao i opcije za podešavanje istog. Posle toga idu komande New,Open,Save,Save as,Undo i Redo (koje pored ikonice imaju male strelice koje otvaraju padajuće meni sa listom prethodnih komandi koje su izvršene), Print. Strelica na dole na kraju omogućuje dodavanje (ili uklanjanje) novih komandi. AutoCAD radni prostor se kontroliše preko Workspace-ova (radnih okruženja), pa tako postoje definisani Workspace-ovi koji dolaze uz AutoCAD (koji su sasvim dovoljni da se koriste u početku dok se ne savlada program) koji imaju određenu namenu:    

2D Drafting & Annotation ( 2D alatke za crtanje i modifikovanje), 3D Basic (osnovne alatke za 3D modelovanje), 3D Modeling (naprednije alatke za 3D modelovanje), AutoCAD Classic (klasični izgled sa Toolbarovima i menijima kao u verijama pre AutoCAD-a 2009).

2.3 Ribbon Ribbon je deo radnog prostora na kome se nalaze palete sa alatima. Sastoji se od tabova i panela.

Slika 2.4 – Ribbon Tabovi su: Home, Insert, Annotate, Parametric, View..., a paneli: Modify,Draw, Layers, Annotation... Na svakom panelu nalazu se određeni broj komandi (alatki) koji se najčešće koristi, a ostale komande dobijaju se klikom na ime panela i strelicu na dole. Tako dobijen prošireni panel moguće je zaključati kako bi nam bio dostupan pomoću male čiode u donjem levom uglu pored imena panela. Panel je moguće pomerati u okviru taba tako što kliknemo na ime panela i držimo dok pomeramo levo ili desno po panelu. Tabove je isto Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 4

AUTOCAD 2014 moguće pomerati. Same panele moguće je i iščupati i staviti bilo gde na slobodnu radnu površini, i tako se dobiju Sticky panel-i.

2.4 Info Center Info center postoji duži niz godina u AutoCAD-u a nemena mu je da budete obavešteni o novim dodacima, tutorijalima, helpovima od strane Autodeska ili da tražite pomoć preko njihove Online baze podataka.

Slika 2.5 - Info center

2.5 Command window Command window je prostor gde se unose komande, čitaju zahtevi koje program ima pri korišćenju komandi, odnosno prozor pomoću kog AutoCAD komunicira sa korisnikom. Danas ne morate direktno dole unositi komande jer postoji Dynamic input (F12) koji vam omogućava da unosite komandu odmah pred kursora dok crtate. Glavni razlog zašto još uvek postoji ovaj prozor je taj što većina komandi ima više opcija koje morate i možete izavrati, kao i to što nam u ovom prozoru program često izbacuje neke rezulatate (dužine, površine, obime...). Najbolji način da naučite AutoCAD je da pratite šta vam program govori preko komandne linije.

Slika 2.6 – Command window

2.6 Pallete (Properties) Palete u AutoCAD-u mogu da se pojave slobodne u prostoru i da se pomeraju po potrebi ili da se lepe za ivicu crteža, isto tako da se podese da se same gase i pale kako kursor prelazi preko njih. Najčešća paleta koja se koristi je Properties. Ona služi da podatke o slektovanim objektima koje možemo direktno u paleti da menjamo. Ova paleta može da se upali na više načina: Shift+1, desni klik u praznom delu crteža i Properties, View tab na Ribbon-u na Palletes panel (tu se nalaze i ostale palete koje postoje u AutoCAD-u), prečicom MO koju unosimo u komandi prozor.

Slika 2.7 – Pallete Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 5

AUTOCAD 2014

2.7 Status bar Leva polovina status bar-a se sastoji iz modova koji olakšavaju i pomažu pri crtanju. Njih palimo i gasimo po potrebi. Prvo idu trenutne koordinate kursora na crtežu, pa onda modovi kojih ima 14. Kada su sivi, modovi su ugašeni, a kada su plavi onda su aktivni tj upaljeni. Pale se i gase klikom na iste ili uz pomoć prečica na tastaturi. Najvažniji modovi koji se koriste su:  Snap mode (F9) – daje nam mogućnost da nas program navodi da crtamo na tačke Grid-a, kao magnet koji navodi kursor na Grid,  Grid mode (F7) – je mreža koja služi kao pomoć u crtanju,  Ortho mode (F8) – Omogućava crtanje samo pod ortogonalnim uglovima,  Polar tracking (F10) – omogućava da dok crtate koristite i druge zadate uglove,  Object Snap (F3) – korisite Snap-ove kao nišane koji se pojavljuju na crtežu u zavisnosti šta je selektovano od Snap-ova – više o snap-ovima u poglavlju 3,  3D Object snap (F4) – isto kao Snap samo za 3D prostor, kada se radi u 2D treba da je isključen jer može da smeta pri kotiranju,  Object snap tracking (F11) - isto što i Polar tracking, samo što omogućava da od postojećih tačaka na crtežu uzimate pomoćne ortogonalne pravce u crtanju (praktično služi da odmerite od postojećih tačaka ili elemenata),  Dynamic input (F12) – mali komandni prozor pored kursora,  Show-hide lineweight – pokazuje liniju u pravoj debljinji ili sve linije prikazuje u jednoj debljini,  Quick properties – kada je aktivirana ova opcija, nakon što nacrtamo neki element, otvara nam se mala paleta properties. Slika 2.8 – Status bar Status bar može da umesto ikona prikazuje i teks radi lakšeg upoznavanja i pamćenja šta je šta. Samo desnim klikom na bilo koju ikonicu sa leve strane status bara i odčekirajte opciju Use icons. Pri pomeranju kursora možete primetiti kako se menjaju njegove koordinate. Malo više o koordinatama govorićemo u poglavlju 5.3. Na desnoj polovini status bar-a nalaze se opcije model, annotative tools i clear screen. Ovim opcijama ćemo se pozabaviti kasnije.

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 6

AUTOCAD 2014

3. Osnovna podešavanja Pri pokretanju AutoCAD-a prikazaće se radno okruženje po nekom osnovnom template-u.

Slika 3 – Početni template Prvo podešavanje koje bi bilo poželjno da namestimo je format u kome se čuvaju naši AutoCAD crteži. AutoCAD 2014 automatski čuva fajlove u format AutoCAD 2013 dwg. Evo zašto je ovo bitno. Ako želimo da pošaljemo prijatelju ili kolegi naš crtež koji je sačuvan po default u dwg 2013 formatu, naš prijatelj koristi verziju AutoCAD 2010, neće moći da otvori taj fajl, zato što smo mi sačuvali u novijoj verziji programa. Poželjno je u startu podesiti da AutoCAD čuva fajlove u formatu dwg 2004(ili 2008), jer se danas uglavnom koriste AutoCAD paketi od 2008 pa do 2014. Ovo podešavanje je potreno uraditi samo jednom. Kliknemo na application menu pa izaberemo options. Pronađemo karticu Open and Save i pod poljem Save as izaberemo AutoCAD 2004/LT2004 Drawing.

Slika 3.1 – Podešavanje formata čuvanja AutoCAD fajlova i back up fajlova Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 7

AUTOCAD 2014 Brži način da se ovo uradi je da u komandi prozor ukucamo OP ili Options, pa onda da izaberemo karticu Open and save. Kada smo već izabrali ovu karticu Open and save, možemo da proverimo na koliko minuta je namešten automatsko čuvanje fajla. Ova opcija omogućava da AutoCAD pravi tzv bak file odnosno back up fajl koji u slučaju greške ili nestanka struje možemo da pokrenemo i učitamo ono što smo radili. Možete po izboru da unesete na koliko minuta hoćete da vam AutoCAD back up-uje fajl. Ovo podešavanje dovešće do toga da kada sačuvate crtež i izađete iz AutoCAD-a pored fajla koji ste sačuvali postoji jedan beli fajl sa ekstenzijom .bak. Taj fajl možete otvoriti u AutoCAD-u kad god vam je to potrebno, a ako ste sigurni da ste sve ispravno uradili, možete ga obrisati. Sledeća podešavanja koja mogu da budu zgodna su vezana za boju pozadine. U AutoCAD-u radna površina je crne boje, što je dobro za oči, međutim nekad imamo potrebu da promenimo boju pozadine ili nam ta crna boja ne odgovara. Boju pozadine menjamo tako što u komandni prozor ukucamo OP ili Options (ili sa application menu-a izaberemo Options) pronađemo karticu Display pa izaberemo Colors, pa će se otvoriti novi prozor gde izaberemo Uniform background i posle sa desne strane iz menija Color izaberemo boju koju hoćemo pa kliknemo na Apply & close.

Slika 3.2 Promena boje pozadine i podešavanje veličine kursora Kada smo već izabrali karticu Diplay, možemo podesiti i veličinu kursora u AutoCAD-u. Crosshair ili kursor je onaj krstić kojim crtamo u radnom okruženju pa je nekad zgodno da bude veći kako bi smo mogli da uporedimo da li su neke linije koje crtamo u istoj ravni. Još jedno podešavanje koje nekome može da znači je veličina markera za snap. O snap-u će biti reči kasnije, ali sad možemo da kažemo gde se podešava veličina markera. Isto se uđe u Options, pa se izabere kartica Drafting gde sami odredimo veličinu markera za snap pomerajući orizontalni klizač.

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 8

AUTOCAD 2014 Slika 3.3 – Podešavanje veličine Snap markera Posle ovih vizualnih setovanja, dolazimo do veoma važnog podešavanja jedinica. AutoCAD jedinica je jedinica u kojoj crtamo u AutoCAD-u. One nisu vezane ni za jednu posebnu jedinicu, već mi sami određujemo o kojim jedinicama je reč (obično se crta u cm ili mm, pa se izabere da je jedinica cm ili mm i onda će nam jedna AutoCAD jedinica biti jedan cm ili mm). Ovo podešavanje izvšavamo tako što ukucamo Units u komandni prozor (ili idemo na Application menu, Drawing utilities, Units). Izaberemo jedinicu koju želimo i kliknemo na OK. Neka ostala podešavanja ostanu kao na slici 3.4 jer su to osnovna standardna podešavanja, a ako vam je potrebno drugačije možete sami setovati šta želite. Napomena da ukoliko čekirate opciju Clockwise (ispod Angle) namestićete da se uglovi mere u smeru kazaljke na satu a ne kao što se inače mere (suprotan smer kazaljke je pozitivan smer ugla).

Slika 3.4 - Podešavanje jedinica Podešavanje Snap-a i Grid-a je još jedna opcija koja može biti od koristi. Grid (mreža) je najtipičniji milimetarski papir koji koristite kao pomoćne linije koje se ne štampaju. Grid se pali i gasi na taster F7 ili preko treće ikonice sa leve strane na status baru. Desnim klikom na ikonicu Grid-a i levim klikom na opciju settings otvaramo prozor za podešavanje Grid-a (ili ukucajte komandu DSETTINGS u komandnom prozoru). Promenite samo Major line every sa standardnih 5 na 10, kao što je standardni milimetarski papir podeljen. Kada su u gornjem delu ovog prozora čekirane opcije Snap On i Grid On to znači da su Snap i Grid uključeni i da možete da crtate koristeći ove dve opcije. Slika 3.5 – Snap i Grid setovanje

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 9

AUTOCAD 2014

Sada kada ste podesili sve elementarne stvari u programu (ostaje da se podese vrste Snap-ova koje hoćemo da uključimo i da definišemo stilove za kotiranje – o ovome će biti reči kasnije) možete da sačuvate svoj template koji kasnije uvek otvarate kao novi fajl. On vam pomaže da ne morate stalno da nameštate ovo kada pokrećete novi crtež. Kliknete na application menu, save as,AutoCAD drawing template. Sada kada želite da otvorite novi crtež, kada kliknete na New, možete izabrati vaš template i odmah početi da crtate onako kako vama odgovara.

Slika 3.6 – Kreiranje sopstvenog template-a Pokazaćemo još jedno podešavanje koje duplo ubrzava rad u AutoCAD-u ali nije baš preporučljivo za početnike. To je opcija kojom se izbacuje padajući meni sa desnog klika miša iz upotrebe i umesto njega se desni klik miša koristi kao taster ENTER koja poziva poslednju komandu koju smo koristili (ovo je veoma korisno prilikom crtanja složenih crteža, kotiranja, zaobljavanja ivica itd, jer samo jednim klikom miša možete da koristite istu komandu koju ste koristili) ili potvrđuje ono što kucamo na tastaturi. Ukucate OP ili Options u komandru liniju (Application menu, options) izaberete karticu User preferences i odcekirate opciju Shorcut menus in drawing area. Klikom na Ok, potrvrđujete izabrano podešavanje.

Slika 3.7 – Izbacivanje padajućeg menija desnog klika miša iz prostora za crtanje Ako je čekiramo Shorcut menus in drawing area, klikom na Right click configuration možemo da podesimo opcije desnog klika (ovo morate sami da pročitate,protumačite i namestite kako vam odgovara). Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 10

AUTOCAD 2014

4. Layer-i Lejeri su organizaciono sredstvo u AutoCAD-u koje nam omogućava da bolje prikažemo crtež. Opšti savet je da pre početka crtanja kreiramo lejere kako bismo imali definisane tipove linija. Lejerima definišemo tipove linija, njihovu debljinu i boju. U svakom novom AutoCAD fajlu uvek postoji jedan lejer, a to je layer 0 koji ne može da se obriše i kome nije moguće promeniti ime. Ovaj lejer ima primenu kod kreiranja blokova. Lejer Defpoints je isto specifičan lejer, koji služi da se na njemu automatski stavljaju tačke koje se ne štampaju. Ovaj lejer se nikada ne štampa, tako da je koristan za crtanje pomoćnih linija, elemenata, upozorenja, poruka itd… Da bismo crtali u nekom lejeru, moramo ga učiniti aktivnim (Current). Samo jedan lejer može biti aktivan i da se sa njim crta. Objekat ili element koji se crta u nekom lejeru automatski dobija svojstva tog lejera. Prozor za kreiranje lejera otvaramo kucanjem komande LA (ili Layer) u komandnom prozoru ili tako što na Ribbon-u pronađemo tab Home a panel Leyer.

Slika 4.1 – Panel Layer Kada smo kliknuli na ikonicu Layer properties (ili ako smo ukucali LA u komandi prozor) otvoriće se novi prozor u kome podešavamo lejere. Da bi smo kreirali novi lejer potrebno je da kliknemo na ikonicu New layer (crveni kvadratić na slici 4.2). Kreiraćemo 4 lejera koja ćemo kasnije koristiti. Prvi lejer koji kreiramo nazvaćemo ’’Puna debela’’. Taj lejer predstavljaće nam tip linije kojom crtamo konturu elementa (prema pravilima tehničkog crtanja ova linija je debljine 0,5mm i punog je tipa). Ovom lejeru dodaćemo crvenu boju. Dakle, kliknemo na ikonicu New layer, zadamo ime ’’Puna debela’’ linija, onda će se ispod osnovnog lejera 0 pojaviti i naš lejer. U desnom delu prozora imamo još nekoliko podešavanja. Pod poljem colors zadajemo boju lejera (kliknemo dva puta levim klikom na beli kvadratic ispod natpisa Color i izaberemo crvenu boju (ili boju po izboru)). Pod tipom linije (linetype) ostavljamo Continuous jer linija treba da bude puna neprekidna. Pod debljinom linije (lineweight) biramo 0,5mm. Na taj način smo potpuno definisali ovaj lejer. Sledeći lejer koji kreiramo je ’’Puna tanka’’ linija. Ovaj lejer će nam služiti za pisanje teksa, kotiranje i crtanje pomoćnih linija (prema pravilima tehničkog crtanja ovakva linija je puna neprekidna debljine 0,2 ili 0,25mm). Ponovo kliknemo na New layer i unesemo ime ’’Puna tanka’’. Primetićete da je AutoCAD zapamtio naše prethodno podešavanje, pa je potrebno zameniti crvenu boju u žutu boju, a debljinu linije u 0,2mm. Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 11

AUTOCAD 2014

Slika 4.2 – Podešavanje lejera Sada ćemo kreirati još dva lejera, isprekidanu i osnu liniju. Princip podešavanja je sličan prethodnom. Kliknemo na New layer, zadamo ime, boju, debljinu i onda ostaje da podesimo tip linije. Klinemo dva puta levim klikom na Continuous pa na load (kako bismo učitali još neke tipove linija), i za isprekidanu liniju izaberemo ISO DASH a za osnu liniju ISO DASH DOT tip linije (pogledaj sliku 4.3 radi pojašnjenja).

Slika 4.3 – Dodavanje novih tipova linija

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 12

AUTOCAD 2014 Isto ponovimo za osnu liniju, kreiramo novi lejer, dodadmo tip linije i odradimo boju. Ako su svi koraci usprešno odrađeni, trebalo bi da imate kreirana 4 lejera kao na slici 4.2. Sada ćemo da obajsnimo šta znače ostale komande u prozoru Layer properties. Posmatrajte sliku 4.2, oblast označena zelenim pravougaonikom predstavlja deo za rad sa lejerima. U listi lejera sa gornje strane vidite tabove koji označavaju naslove nekih modova ili stanja lejera (klikom u listi ispod imena taba npr. na lampicu uključujete ili isključujete taj mod):        

Status – Označava koji je lejer aktivan. Taj lejer je štikliran zelenim, dok ostali imaju plavi romboid pored imena, koji može biti sivi i onda predstavlja da na lejeru nema objekata, da je prazan (samo prazni lejeri se mogu brisati), Name – Ime lejera (kombinacija slova ili brojeva; stvar sopstvenog izbora), On/Off – predstavljeni su žutom ili plavom lampicom koje označavaju da li je lejer upaljen ili ugašen (ugašeni lejeri se ne štampaju), Freeze – lejer je zamrznut za izmene, on isto tako postaje i nevidljiv i ne štampa se kao ostali lejeri, Lock – Lejeri mogu da budu zaključani ili otključani. Kada je lejer zaključan, on je vidljiv ali nije moguće vršiti izmene na njemu, Color – Default boja lejera je boja koju ima svaki novi element koji se kreira. Ona je kasnije promenljiva kao i ostali parametri, Linetype – je tip linije za lejer, Lineweigth – debljina linije.

Sa leve strane prozora Layer properties imamo komande:  New layer – Dodavanje novih lejera,  Delete layer - Brisanje lejera, samo lejeri koji nemaju nijedan element se mogu izbrisati. Možete brisati pojedinačno lejer po lejer, a možete i koristeći Windows komande CTRL i SHIFT za selektovanje više lejera u isto vreme,  Set current – od selektovanog lejera pravi aktivan lejer. Kada smo kreirali sve potrebne lejere, vraćamo se u radno okruženje AutoCAD-a tj na površinu za crtanje. Na Ribbon-u, tab Home, panel Layer vršimo izbor lejera tako što kliknemo na strelicu i izaberemo lejer kojim želimo da crtamo. U toku crtanja moguće je menjati lejere svim nacrtanim elementima. Potrebno je da se selektuje element kome hoćemo da promenimo lejer i da mu iz panela Layer dodelimo drugi lejer. Da bismo mogli da vidimo debljine debljine lejera potrebno je da uključimo komandu Show lineweight sa status bar-a. Ponovo je poželjno da sačuvate template sa lejerima, kako ne biste stalno morali da podešavate iste.

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 13

AUTOCAD 2014

5. Osnovne komande AutoCAD-a Komande u Autocad-u se zadaju ili klikom na ikonice na Ribbon-u ili kucanjem preko tastature imena komandi ili njihovih skraćenica i pritiskom na enter ili space. Svaka komanda se prekida pritiskom Esc taster (najčešće jedan pritisak na Esc taster, neke komande zahtevaju i više). Komande se ponovo pozivaju pritiskom na enter ili space ili desnim klikom miša.

5.1 Komande za selekciju i kretanje kroz crtež – SELECT, ZOOM i PAN U AutoCAD-u koristimo miša za selektovanje, zumiranje i kretanje kroz crteže. 

Levim klikom miša selektujemo objekte i elemente koje smo nacrtali (SELECT).

Kada nacrtate bilo koji element, da bi ste ga selektovali dovoljno je da kliknete na njega. Ako hocete da selektujete više elementa, samo kliknete na elemente koje hoćete da selektuje. Ali to može biti dosta naporno,pa zato u AutoCAD-u postoje dva tipa selektovanja: Window i Crossing. Window je selekcija koja se pojavljuje kada kliknete na radnoj površini i vučete sa desna na levo. Pojaviće se zeleni pravougaonik i sve što dotaknete biće selektovano.

Slika 5.1- Window selekcija i rezultat selekcije Crossing je selekcija koja se pojavljuje kada kliknete na radnoj površini i vučete sa leva na desno. Pojaviće se plavi pravougaonik i sve što je u celosti u plavom pravougaoniku biće selektovano.

Slika 5.2 – Crossing selekcija i rezultat selekcije

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 14

AUTOCAD 2014 

Desnim klikom dobijamo meni sa padajućim opcijama (copy, cut, paste, scale …) pod uslovom da nismo isključili ovu opciju (pogledaj poglavlje 3, poslednje podešavanje).

Ukoliko selektujete elemente a želite da neki odselektujete zadržite taster Shift i kliknite levim klikom taj element.   

Pomeranjem točkica (Scroll-a) na mišu napred i nazad zumiramo napred i nazad (ZOOM). Zadržavanjem točkića (Scroll-a) pojavljuje se bela ruka koja nam omogućava pomeranje crteža. Zadržavanjem točkića i pomeranjem miša krećemo se kroz crtež (PAN). Dupli klik na točkić je skraćenica za ZOOM EXTENTS (zumira sve što je nacrtano do ivica radne površine koja je veća ili manja u zavisnosti od veličine ekrana).

Pored ovih načina (neuporedivo su brži u odnosu na ove koje ću u nastavku nabrojati), kretanje kroz program tj radnu površinu možemo da uradimo pomoću komandi Pan i Zoom u svojim raznim modalitetima koje se nalaze na panelima. Na Ribbon-u izaberemo tab View, pa pod panelom Navigate pronađemo komande Pan i Zoom.

Slika 5.3 – Svi tipovi opcije ZOOM Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 15

AUTOCAD 2014 Kada imate više otvorenih crteža, onda je najlakše da se krećete između njih pomoću prečice Ctrl+Tab (ovim se krećete unapred) i Ctrl+Shift+Tab (ovim se krećete unazad). U poglavlju 2.7 spomenuli smo desnu polovinu status bar-a. Tu se nalazi Quick view koji omogućava kretanje između otvorenih crteža i layout-a. Ovaj prozor možete čiodom da zaključate, ako imate potrebu da stalno idete iz jednog u drugi crtež. Desnim klikom na neki od crteža u Quick view-u imate opcije: da zatvorite sve crteže (Close all), da zatvorite sve osim postojećeg (Close other files), da sačuvate sve fajlove (save all)…

Slika 5.4 – Quick view Organizacija fajlova moguća je i preko Ribbon/View/Windows. Switch windows otvara listu otvorenih fajlova i trenutno otvoreni je čekiran. Tile horizontally i tile vertically će sve otvorene crteže da otvori i da ih podjednako poređa ili po horizontali ili po vertikali, Cascade će kaskadno da poređa sve crteže.

Slika 5.5 - Ribbon/View/Windows alati za ređanje otvorenih crteža Regen all komanda nema toliko veze sa kretanjem kroz program, ali može da onemogući kretanje. Pošto je AutoCAD vektorski program, da bi prikazivao elemente na crtežu, on ih pretvara u piksele i zato, u zavisnosti od kompjutera, on ne drži u memoriji ceo crtež, nego samo određeni deo na kome se trenutno radi. Često u radu nailazimo na to da odjednom ne možemo da zumiramo više. To znači da je program samo informacije do tog nivoa ubacio u memoriju i tada dolazi do potrebe za ovom komandom. Komandu možemo da pokrenemo tako što ukucamo REA i pritisnemo enter. Isto tako, određene promene koje smo napravili se ne prikazuju na ekranu, reci promena bloka, oblik kruga… U tim situacijama ova komanda ima primenu.

Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 16

AUTOCAD 2014

5.2 Rad sa ručicama- GRIP-ovi Gripovi ili ručice su mali, obojeni kvadrati koji se prikazuju na ključnim tačkama objekta koji je selektovan. Povlačenjem ručica možemo brzo da razvučemo (stretch), pomeramo (move), rotiramo(rotate), povećavamo ili smanjujemo objkat (scale) ili preslikavamo kao u ogledalu (mirror). Da bismo koristili grip mode , potrebno je da selektujemo base grip (osnovni grip), koji postaje zelen kada ga selektujemo, pa onda selektujemo neki od grip modova. Najlakši način da se izabere grip mode je da se klikne desnim tasterom miša i izabere željeni mod (po default-u je mod stretch), ali izbor moda moguć je i pritiskom na taster enter i očitavanjem u komandnom prozoru. Za ručice na kružnicama i elipsama, udaljenost se meri od centra kružnice, a ne od selektovane rućice.! Npr, u Stretch modu možemo selektovati ručicu da razvučemo kružnicu i onda odrediti razdaljinu za novi radijus u komandnom prozoru. Distanca se meri od centra kružnice, a ne od selektovanog kvadrata. Ako selektujemo centar da razvučemo kružnicu, kružnica će se pomeriti umesto da se razvuče. Slika 5.6 - Selektovana ručica Možemo koristiti više od jedne ručice kao base grip za određenu aktivnog, što se naziva multiple hot grip selekcija. Da selektujemo više od jedne ručice, trebalo bi da pritisnemo i zadržimo taster shift i onda selektujemo željene ručice. Razvlačenje objekta (stretch) vrši se na sledeći način: selektujemo objekat koji želimo da razvučemo, selektujemo base grip na objektu i pomerite miša i kliknete (selektovani objekat se razvlači kako se pomera ručica). Isti rezulat može se uraditi i na drugi način. Pozovemo komandu stretch (ukucamo S u komandni prozor,pa pritisnemo enter), selektujemo grip koji želimo da pomerimo, pritisnemo enter, i onda možemo da razvlačimo grip. Ako želimo da kopiramo selektovani objekat dok ga razvlačimo, pritisnite i zadržite ctrl dok razvlačite objekat. Slika 5.7 – Komanda Stretch Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 17

AUTOCAD 2014

Selektovani objekti mogu se pomerati u bilo kom pravcu i razdaljini pomoću move grip mode-a. Selektujemo objekat, selektujemo base grip klikom na neki od grip-ova, kliknemo desnim klikom miša i izaberemo move (ili pritiskamo enter dok se pojavi move opcija u komandnom prozoru), pomerite miša pa kliknite gde želite da pomerite objekat(ili zadajte rastojanje koje želite) i ceo objekat će se pomeriti. Ako želimo da selektovani objekat iskopiramo dok ga pomeramo, potrebno je da pritisnemo i zadržimo ctrl dok pomeramo objekat. Komandu move pozivamo tako što ukucamo M u komandni prozor i pitisnemo enter. Slika 5.8 – Desni klik miša nakon što smo selektovali base grip Rotiranje objekta možemo odraditi na isti način kao i pomeranje, samo što biramo opciju rotate (objekat će se rotirati oko selektovanog base grip-a). Selektujemo objekat, selektujemo base grip klikom na neki od grip-ova, kliknemo desnim klikom miša i izaberemo rotate (ili pritiskamo enter dok se pojavi rotate opcija u komandnom prozoru), pomerite miša pa kliknite kad ste zadovoljni rotacijom objekta (ili zadajte ugao za koji da se rotira) i ceo objekat će se zarotirati. Komanda rotate poziva se kucanjem RO u komandni prozor. Slika 5.9 – Rotacija objekta Uvećavanje i smanjivanje objakta izvršava se komandom scale. Isto kao i kod prethodnih komandi, selekujemo objekat, pa base grip, desnim klikom miša izaberemo scale, I biramo koliko želimo da povećamo ili umanjimo objekat (ili kucamo faktor razmere). Komanda scale poziva se kucanjem SC u komandni prozor. Slika 5.10 – Komanda scale Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 18

AUTOCAD 2014 Preslikavanje kao u ogledalu selektovanog objekta izvršava se komandom mirror (poziva se kucanjem MI u komandnom prozoru). Potrebno je da selektujemo objekat, selektujemo base grip, izaberemo kako hoćemo da mirror-ujemo (poželjno je ukljutiči Ortho mode (F8) radi lakšeg izvršavanjaj ove opcije). U ovom slučaju, objekat će se preslikati preko selektovanog grip-a.

5.3 Crtanje linija – komanda LINE Linija (line) je prava između dve tačke definisna od strane korisnika. Line komandu je moguće pozvati iz Ribbon-a klikom na ikonicu ili kucanjem LINE ili L u komandnom prozoru. Treba znati da line pravi samo segmente linija između dve tačke I svi segmenti su nezavisni za dalje modifikovanje (ovo je razlika između line i polyline koja će biti objašnjenja u sledećem poglavlju). Pre nego što počnemo da crtamo, poželjno je da uključimo polar tracking(F10) ili ortho(F8) pomoću kojih ćemo lakše da unosimo koordinate i uglove dok crtamo. Takođe, moramo da objasnimo koje koordinate postoje u Autocad-u i kako se definišu.

Jedan od osnovnih postupaka u AutoCad-u jeste zadavanje koordinatnih tačaka. To je osnova AutoCad-a za crtanje, bez toga ništa ne možete nacrtati. Kao i sve drugo u AutoCad-u ovo može biti urađeno na vise načina. Strelica označena slovom X pokazuje pozitivan smer ose X. To znači da u tom smeru rastu vrednosti ose X. Strelica označena slovom Y pokazuje pozitivan smer ose Y. Slika 5.11 – Koordinatni system U ovom sistemu svaka tačka na ekranu određena je parom vrednosti i koordinata (X,Y), a sistem se naziva Dekartov ortogonalni koordinatni sistem. Koordinate ose standardno se seku u tački 0,0. Levo od ove tačke na osi X nalaze se njene negativne vrednosti, a ispod nje su negativne vrednosti ose Y. Jedan od osnovnih načina da se navede lokacija objekta jeste unošenje njegovih koordinata preko tastature. Možete uneti nekoliko tipova koordinata. Kada uneseste koordinate krajnjih tačaka duži koju ćete nacrtati, npr, parove vrednosti 3,2 i 6,9 zapravo unosite apsolutne Dekartove koordinate . Apsolutne koordinate se mere od tacke 0,0. U stvarnosti obično ne znate apsolutne koordinate koje treba da unesete. Šta god da crtate vi ne možete znati koordinate nekog predmeta. Najčešće imate mere ali ne i koordinate u prostoru . U stvarnom svetu ne postoji koordinatni početak 0,0 i zato su uvedene relativne koordinate. Relativne koordinate predstavljaju udaljenost po osi X odnosno po osi Y, od prethodne tačke. Zovu se relativne jer imaju smisla samo u odnosu na prethodno odabranu tačku. Možete početi da ga crtate od bilo koje tačke. Simbolom @ AutoCad-u saopštavate da su koordinate relativne. Npr, ako ste počeli da crtate liniju mišem birajući jednu tačku, znate da linija teba da bude duga 2 jedinice, sledeću tačku zadajete ovako: @2,0. AutoCad će nacrtati liniju koja polazi od odabrane tačke i dužine dve jedinice. Autocad, Mašinski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks) – Nenad 065/2106321 19

AUTOCAD 2014 Kada za relativnu dužinu zadate pozitvnu vednost (kao 2 u @2,0) AutoCAD pretpostavlja da je smer pozitivan. Ukoliko hoćete da nacrtate liniju u negativnom smeru neke ose onda ispred odgovarajućeg broja stavite znak minus (-). Polarne koordinate se koriste kada znate rastojanje i ugao tačke u odnosu na koordinatni početak ili na prethodnu tačku. Polarne koordinate mogu biti i apsolutne i relativne. Polarne koordinate imaju format rastojanje