AUTOBAZE I AUTOSTANICE.pdf

SAOBRACAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Dr Nikola PUTNIK

AUTOBAZE I AUTOSTANICE

BEOGRAD 2007.

Dr Nikola Putnik AUTOBAZE I AUTOSTANICE

Recenzenti:

dr Nada Milosavljevii: dr Stevo BunEiC

Za izdavaEa:

dekan, dr Slobodan Gvozdenovii:

Glavni i odgovorni urednik:

dr Sneiana PejEiC-Tarle

TehniEki urednik:

Gordana Marjanovii:

Korice:

Predrag S. Zdravkovii:

IzdavaE:

Saobrakajni fakultet Univerziteta u Bwgradu, Vojvode Stepe 305, telefon: 3976-017 fax: 466-294 http://www.sf.bg.ac.yu

Priprema i Stampa:

IzdavaEka delatnost SaobraCajnog fakulteta telefon: 309 1-344; 309 1-329 e-mail: [email protected]

Tirai:

250 primeraka

.............................................................................1 ...............................................................................1 ...............................................................................2

Predgovor I i 11izdanju Predgovor 111izdanju Predgovor IV izdanju Predgovor V izdanju

................................................................................. 2 1. PARKIRANJE I PARKING GAR&E ................,.............................3

ISBN 978- 86-7395-164-5 .

- ;.

. .:.,:;.:.j

1.1. RAZVOJ PROBLEMA PARKIRANJA AUTOMOBILA .....................................3 .. . ! .

.'>

.

..

1.2. KAFUiKTERISTIKEPARKIRANJA ..................................................................... 5 1.2.1. Unok parkiranja ............................................................................................ 5 1.2.2. Koncentracija parkiranja ................................?:'......................................... 9 1.2.3. Trajnost parkiranja ....... ....................... . .... .. .. . . .. . . ..... . . ... . 1 2 1.2.4. Obrt parkiranja ................................................................................ :........14 1.2.5. PebEenje ..................................................................................................... 14 1.2.6. PovSina za parkiranje vozila ....................................................................... 16 1.2.6.1. Merodavne dimenzije vozila ....................................................... 17 1.2.6.2. Potreban zaStitni prostor za parkiranje vozila ................................. 19 1.2.6.2.1. Zdtitni prostor oko voiila u stanju mirovanja ..........................19 1.2.6.2.2. ZaStitni prostor oko vozila u stanju kretanja.............................. 20 1.2.6.3. Odredivanje girine prolaza .............................................................. 21 1.2.6.3.1. GrafiEko reiavanje Sirine prolaza .............................................22 1.2.6.3.2. AnalitiEko reSavanje Sirine prolaza ............................................ 23 1.2.6.3.3. Transportni sastavi u procesu parkiranja ................................... 24 1.2.6.4. Ostali faktori koji utiEu na povrSinu za parkiranje ......................... 31

.

Na osnovu odluke UredivaEkog odbora SaobraCajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu broj 37012 od 04. maja 2007. godine, odobrava se za upotrebu u nastavi kao Losno~ni udibenik

_1

IzdavaE zadr2ava sva prava Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena

.

.&..

nr

Autobaze i autostanice

1.6.2. Parking garaie ....;............ :............................................. :.............................. 82 1.6.2.1. Lokacija parking garaia ................................................................. 83 1.6.2.2. Kapacitet parking gar& ................................................................. 84 1.6.2.3. Podela parking gar* ..................................................................... 85 1.6.2.4. Svrha izgradnje............................................................................... 86 1.6.2.5. Izgradnja parking g d e prema nivou ......................................... 8 1.6.2.6. Tip usluga .......................................................................................87 1.6.2.7. Ulazak i iilazak iz parking garaie, kontrola i naEiti naplate........... 88 1.6.2.8. Zahtevi korisnika garaie ............................... ...................92 .1.6.2. 9. P o d i a za parkiranje ....................................................................92

1.2.6.4.1. NaEin parkiranja ........................................................................ 32 1.2.6.4.2. Ugao parkiranja ......................................................................... 32 1.2.6.4.3. Trajnost parkiranja .................................................................... 33 1.2.6.4.4. PovrSina za parkirinje pojedina~nogvozila u funkciji zaStitnih zona ......................................................... 33 1.2.6.4.5. Ugao promene kritiEne taEke ................ :................................... 3 5 1.2.6.4.6. GraniEni ugao - ugao pri kome su povdne za parkiranje jednake u slutaju parkiranja hodom unapred ili hodom unazad .............................................36 1.2.6.4.7. Hodom unapred ili hodom unazad .............................................37 1.2.6.4.8. Univemlno parking mesto........................................................ 39 1.2.6.5. Met& odredivanja optimalne p o d i e za parkiranje ...................40 1.2.6.5.1. Gubitak prihoda .........................................................................40 1.2.6.5.2. TroSkovi objekta u toku dana ....................................................41 1.2.6.5.3. Korelacije d h e i Sirine vozila ................................................ 42 1.2.6.5.4. Primer odredivanja optimalnih dimenzija za parkiranje............43 1.2.6.5.5. Odredivmje optimalne dhenzije mesta za parkiranje ..............46 1.2.6.5.6. Optimalna povrSina za parkiranje jednog puhliEkog automobila.................................................... 50 1.2.6.5.7. Raizmatranje parametara prikazanih jednatina .......................... 51 : 1.2.6.5.8. Kakve gabaritne mere kod putniEkih vozila se mop oEekivati u budubosti ................................................52 1.3. UTVRDlVANJE POTREBA ZA PARKIRANJEM.......;....................................54 1.3.1. Metod posmatranja na terenu......................................................... ...i .........56 1.3.2. Metod ankete ............................................................................................... 57 1.3.3. Skratena metoda..........................................................................................57 1.3.4. Procena budutih potreba za parkiranjem..................................................... 58 1.3.5. Metode za pribliZno odredivanje potreba za parkiranjem............................ 58 . 1.3.5.1. Met& City faktora................ :...................:......i ............................ 58 1.3.5.2. Metoda koeficijenta centra grada.................................................... 59 1.3.5.3. Metod koeficijenta parking mesta .................................................. 60 1.3.5.4. Metoda operacionih istraiivanja..................................................... 62 1.3.5.5. Metod nomativa ..................................................... ........... 1...........62 1.4. N A ~ I N RESAVANJA I PROBLEMA PARKIRANJA ........................................ 64 1.4.1. Reiim parkiranja ......................................................................................... 64 1.4.2. Vremenski ograniEeno parkiranje ................................................................ 65 1.4.2.1. Parking Easovnici .................................................................. ........65 .. :................ 67 1.4.2.2. PrekrSaji parkiranja i kontrola ....................................... 68 1.4.3. Cena ~arkiranja............................................................................................ 1.4.4. Regulisanje dinamiekog saobraeaja............................................................. 69 1.4.5. Javni gradski prevoz .................................................................................... 69 70 1.4.6. Parkiranje u stambenim zonama .................................................................. 1.4.7. Zakonodavstvo ............................ :............................................................... 70 1.5. ULICNOPARKIRANJE ......................................................................................

71

1.6. PARKIRANJE IZVAN ULICE ............................................................................ 75 1.6.1 . ParkiraliSta ................................................................................................... \. 75 \ 1.6.1.1. Kapacitet parkiralista ...................................................................... 75 '. .........76 1.6.1.2. Organizacija parkiraliSta...................................... ....,..............

:

1.6.2.1 1.Rampe za savladivanje spratova................................................... 94 1.6.2.12. PeSaEki saobrakaj..........................................................................97 1.6.2.13. Primeri izgradenih parking garaia ................................................ 98 1.6.2.14. Oprema parking garaia ............................................................... 102 . 1.6.2.14.1. Osvetljenje......................................................................... 102 1.6.2.14.2. Grejanje.........................................................................103 1.6.2.14.3. Provetravanje..................................................................103 1.6.2.14.4. Z d t i t a o d p o h ................................................................... 104 1.6.2.14.5. Saobrabjna oprema............................................................ 105 1.6.2.15. MehaniEkeparking garaie ......................................................... 106 1.6.2.16. Vremeparkiranja .......................................................................110 1.6.2.17. Eksploatacija parking garaie ...................................................... 110 1.6.2.17.1. Kriterijumi za utvrdivmje tarifa ............................................ 111

.

.............................................115

2 SERVISNE STANICE I AUTOBAZE

2.0. SERVISNE STANICE I AUTOBAZE ...............................................................115 2.1. SERVISNE STANICE........................................................................................ 116 2.1.1. Odredivanjegabaritnihdimenzija objekta................................................ 116 2.1.2. Kriterijumi za razmeStaj objekata servisnih stanica................................... 118 2.2. AUTOBAZE ....................................................................................................... 120 2.2.1. Kriterijumi za razmeStaj elemenata autobaze ............................................. 121 123 2.2.2. Prinieri autobaza ........................................................................................ 2.2.2.1. Autobaza u Ljigu [I] ................................................................... 123 2.2.2.2. Autobaza u kupriji [2].................................................................. 124 2.2.2.3. Autobaza u ModriEi [3] .......:..................................................... 126 2.2.2.4. Autobaza u Doboju [4] ................................................................. 128 2.3.

CUVANJEVOZILA NA OTVORENOM PROSTORU [5] .............................. 130 2.3.1. Uticaj niske temperature na tehniEko stanje vozila................................... 130 2.3.2. NaEin Euvanja motornih vozila pri niskim temperaturama ........................ 131

v

Autobaze i autostanice

.

3 AUTOBUSKE STANICE

..................................................................133

3.1. DEFINISANJE AUTOBUSKE STANICE .........................................................133 3.1.1. Korisnici autobuske stanice ....................................................................... 134 3.1.1.1. Zahtevi korisnika autobuske stanice .............................................134 3.1.1.1.1. Zahtevi putnika, pratilaca i posetilaca .....................................134 3.1.1.1.2. Zahtevi osoblja zaposlenog na autobuskoj stanici ................... 135 3.1.1.1.3. Zahtevi vozaEkog osoblja ........................................................135 3.1.1.1.4. Specifibi zahtevi u odnosu na au@buskustanicu................... 135 3.1.2. Osnovne tehnoloSke celine autobuske stanice ........................................... 135 3.1.2.1. StaniEni pretprostor ...................................................................... 136 3.1.2.2. PutniEka zgrada ............................................................................136 3.1.2.2.1. Infonnacije .............................................................................. 136 3.1.2.2.2. Prodaja karat8 .......................................................................... 137 3.1.2.2.3. Hol ...........................................................................................137 3.1.2.2.4. Toalet....................................................................................... 138 3.1.2.2.5. Garderoba............................................................................. 138 3.1.2.2.6. Ugostiteljstvo .......................................................................138 3.1.2.2.7. Prodavnice...............................................................................138 3.1.2.2.8. Usluge .................... :................................................................ 138 3.1.2.2.9. Zabava .................................................................. :.................. 139 3.1.2.2.10. Higijena ................................................................................. 139 3.1.2.3. Autobuski prostor ......................................................................... 139 3.1.3. UobiEajeni tipovi autobuskih stanica ................:........................................ 139 3.1.4. Autobush stanica kao sistem .................................................................... 140 3.1.4.1. Autobuska stanica kao tehnoloBki sistem ..................................... 141 .......141 3.1.4.2. Autobuska stanica kao organizacioni sistem .................... . 3.1.4.3:Anali cilja ...:....................................................................... 141 3.1.4.4. Konstitucija autobuske stanice ................................................... 142 3.1.4.5. Hijerarhizacija autobuske stanice kao organizacionog sistema ....142 3.2. UTVRDNANJE VELICINA ZNACAJNM ZA OPTIMUM STRUKTURE I KAPACITETA AUTOBUSKE STANICE .................................................................................. 143 3.2.1. Definisanje merodavne veliEine za dimenzionisanje ................................. 1 4 4 3.2.1.1. Parametri koji utiEu na merodavni broj putnika .......................... 144 3.2.2. Distribucija korisnika autobuske stanice po elementima koje koriste ......147 3.2.2.1. OpSta distribucija putnika u odlasku ........................................... 148 3.2.2.2. OpSta distribucija putnika u dolasku......................................... 148 3.2.2.3. Detaljna distribucija korisnika ...................................................... 149 3.2.2.3.1. Putnici u odlasku ..................................................................... 150 3.2.2.3.2. Putnici u dolasku ................................................................15 1 3.2.2.3.3. Tranzit ..................................................................................... 151 3.2.2.3.4. Pratioci i posetioci ................................................................... 152 3.2.2.3.5. VozaEko osoblje autobusa ....................................................... 153 3.2.2.3.6. Snabdevanje autobuske stanice................................................ 154 3.2.3. Broj pratilaca i posetilaca .......................................................................... 154 3.2.4. Srednje vreme boravka korisnika u autobuskoj stanici .............................. 156 3.2.5. Raspodela korisnika autobuske stanice na prateCi sadriaj ........................ 157

3.2.5.1. Stepen koriSCenja prate6eg sadriaja u zgradi autobuske stanice ...................................................... 157' 3.2.6. Potrognja u pratetem sadriaju .................................................................159 3.2.7. Paranietri koji utiEu na kapacitete pojedinaEnih elemenata autobuske stanice ............................................. 162 3.2.7.1. Koeficijent jedaovremenih polazaka autobusa .............................162 3.2.8. Jami medugradski prevoz putnika autobusima - stanje i perspektiva ......163 3.2.8.1. Parametri od uticaja na prevoz autobusima ..................................164 .

~.~.'MAT~~MATI&CI MODEL ZA IZBOR

:

. OPTIMALNE VREDNOSTI BROJA PUTNIKA ............. ...............................166 3.3. i .TroBkovi posedovanja kapaciteta............................................................168 3.3.2. Definisanje troBkova gubitka komfora koji oekaju svi putnici u periodu vriinih opteretenja stanice....................169 . 3.3.3. Definisanje troSkova nedostatka kapaciteta R ...........................................169 3.3.4. NaEin izraEunavanja merodavnog broja putnika .......................................172 3.3.5. Analiza uticaja parametara P, K i R na veliEinu merodavnog broja putnika .................................................... 173 3.4. KRl'IERIJLJM D O R A ELEMENATA . PRATECEG SADRZ~~A .................................................................................. 175 3.4.1. Izbor elemenata u pratdem sadriaju ..................... ;............................... 176 3.4.1.1. Model izbora elemenata u prateCem sadriaju ............................. 176 3.5. METOD ERA&JNAVANJA KAPACITETA POJEDINA~~IH ELEMENATA NA AUTOBUSKOJ STANICI ............1......179 , i t.......................................................... 182 3.5.1. Definisanje parametara m, P . .pretprostor..i............................................................................... 3.5.2. Staplcru 183 3.5.2.1. Parkiranje putniEkih automobila .................................................184 3.5.3. Osnovni sadriaj putniEke zgrade .............................................................. 185 3.5.3.1. Informacije ......;.............................................................................185 3.5.3.2. Salteri za rodaju karata .............................................................. 186 3.5.32.1. %ten za prodaju karata kod kojih postoji po$una isporno6........................................ 187 . 3.5.3.2.2. Salteri. za prodaju karata bez ispomo6i .................................... 188 3.5.3.3. H o I .............................................................................................. 188 3.5.3.4. Garderoba ............................................................................... 189 3.5.3.5. Toalet ............................................................................................ 190 3.5.4. PrateCi sadrZaj putniEke zgrade .................... : ......................................... 190 3.5.5. Autobuski prostor -..;......................................................................... 191 3.5.5.1. Peroni: ..................................................................... .................... 191 3.5.5.1.1. Peroni za dolazak....!................................................................ 191 3.5.5.1.2. Peroni za odlazak..................................................................... 193 3.55.2. Parking za autobuse ...................................................................... 194 v

AUTOBUSKIH

STANICA ....................................195 3.6. PRINCIPI 'RAZMESTAJA 3.6.1. Objedinjavanje stanica ............................................................................... 201 .3.7. ELEMENTI.AUTOBUSKE'STANICE I NJIHOVO PROSTORNO DIMENZIONISANJE ........................................... 202 3.7.1. PutniEka zgrada ..................... ................................. ................................ 203

-.

VII

Autobaze i autostanice

.

3.7.1.1. Salter infomacija ......................................................................... 203 3.7.1.2. Salteri za prodaju karata ............................................................... 203 3.7.1.3:Cekaonica ..................................................................................... 205 3.7.1.4. Gyderoba ..................................................................................... 206 3.7.1.5. Toalet ............................................................................................ 207 3.7.1.5. Ostalo ........................................................................................... 207 3.7.2. Autobuski prostor ......................................................................................209 3.7.2.1. Peroni ......................................:....................................................209 3.7.2.2. Pozicija autobusa na peronu .........................................................209 3.7.2.3. Kriterijumi za prostorno dimenzionisanje perona ........................210 3.7.2.4. Podela perona ...............................................................................21 1 3.7.2.5. Organizacija perona u okvinr lokacije ...............;..........................216 3.7.2.6. Vreme zadriavanja autobusa na peronu ......................................2 18

3.12.1.2.1. Sistem za zvuEno obaveStavanjeputnika ...............................251 3.12.1.2.2. Sistem promenljivih inforrnacija ...........................................253 3.12.1.3. Sistem taEnog vremena .......i....................................................... 258

3.12.1.4. Ostalo ......................................................................................... 259 3.12.1.5. NaznaEavanje mesta i pozicija elemenata . . autobuske stanice ............;............................................................ 259 261 3.13. SISTEM VODENJA AUTOBUSA.................................................................... 3.13.1. Registracija zauzetosti perona za autobuse...........................:..................261 3.13.2. Televizijski dstem osmatranja.................................................................262 3.13.3: Komunikacije ...........................................................................................263 LITERATURA ........................................................................................................... 2 a

.........................................................................................I-XIV

~

3.8. ~ R U U ZARAZMESTAJ M OSNOVNM I P R A ~ SADRZAJA ~ M . AUTOBUSKE STANICE..................................................................................22 1 3.8'.1. StaniEni pretprostor.................................................................................... 221 3.8.2. PutniEka zgrada .......................................................................................... 222 3.8.3. Autobuski prostor ....................................................................................... 225 3.9. PRIMERl AUTOBUSKIH STANICA................................................................ 226 3.9.1. Autobuska stanica "Ljig" [ l 11................................................................... 226 3.9.2. Autobuska stanica "hprijaW[ l q .............................................................. 226 3.9.3. Autobuska stanica "Valjevo" [18] ........;.................................................... 23 1 3.10. ORGANIZACUA PRIJEMA I OTPREME AUTOBUSA................................ 233 3.10.1. Rad kontrolnog centra pri prijemu autobusa.......................................... 233 3.10.2. Rad kontrolnog centra pri otpremi autobusa...................................... :.....235 3.10.3. Potrebne veze kontrolnog centra sa ostalim funkcijama stanice.............. 236 3.11. PRIJEM I OTPREMA P U T N U ..................................................................... 236 3.1 1.1. Prodaja karata u prigradskom saobraCaju ................................................237 3.1 1.1.1. Utvrdivanje koliEine informacija na kartama ............................. 237 3.11.1.2. Sistem za prodaju karata uz porno6 automata.............................238 3.11.2. Prodaja karata u medugradskom prevozu ...................................;............239 3.1 1.2.1. Prodaja karata uz pomok kompjutera ............................:............239 3.1 1.2.12 . Tehnoloiki zahtevi prerna sidemu za prodaju karata ............240 3.1 1.2.1.3. ReSenje prodaje prevoznih isprava ........................................241 3.11.2.1.4. Opis jedinice sistema ............................................................. . . 243 3.1 1.2.1.5. Organizacija rada u uslovima postojanja automatske obrade podataka ................................................. 246 3.1 1.3. Organizacija rada biletarske sluibe ......... .............:................................. 249 3.1 1.4. PutniEke rampe .................. ............................................... :..................... 249 ;

;

3.12. SISTEM VODENJA PUTNIKA I AUTOBUSA ..................... '............:............250 3.12.1. Sistem vodenja putnika ............................................................................ 250 3.12.1.1. Red vohje .................................................................................. 250 3.12.1.2. Sistem za javno i sluibeno informisanje .................................... 25 1

PRILOG

.

4 STANICE ZA SNABDEVANJE GORIVOM

...A;........................... 267

4.1. TRANSPORTOVANJE TE-G GORIVA.....................................................267 4.1.1. Prevoz u buradima .....................................................................................267 4.1 .2 .Prevoz autocistemama............................................................................... 268 4.2. CWANJE TEb4II-I GORIVA.......................................................................... 268 4.2.1. Cuvanje benzina u buradima ..................................................................... 269 4.2.2. hvanje teEnih goriva u rezervoarima...................................... ; .270 4.2.3. Pretakanje goriva .......................................................................................272 4.3. SNABDEVANJE VOZEA TE-

GORIVOM ............................................. 273

4.4. PRENOS, CUVANJJ~I SNABDEVANJE MAZIVOM ..................................... 274 4.5. 4.6.

PRORACUN REZERVE POGONSKOG GORIVA .......................................... 27s STANICE ZA SNABDEVANJE G O W M (SSG) ..........................................276

4.6.1. Usluge........................................................................................................ 277 4.6.2. Lokacija ..................................................................................................... 277 4.6.3. Odredivanje kapaciteta .............................................................................. 278 4.6.3.1. Stanica za snabdevanje gorivom kao sistem masovnog opsluiivanja ............................................. 278 4.6.4. Sadrhj SSG............................................................................................... 283 4.6.5. Elementi SSG .................. ;.....:................................................................... 284 4.6.6. Izbor tehnologije rada ................................................................................ 287 4.6.7. SaobraCajni uslovi...................................................................................... 289 4.6.8. Stanice za snabdevanje gorivom u gradu................................................... 290 4.6.9. Stanice za snabdevanje gorivom na putu ................................................... 292 4.6.10.Stanice za snabdevanje gorivom na autoputu ..........................................294 LITERATLTRA............................................................................................................

297

Sadw

vm

............................................................299

5. AUTOTERETNE STANICE

5.1.AUTOTERETNE STANICE ...:..........................................................................299

6.0. MOTEL1.................!............................................................................................ 303

Predgovor I i I1 izdanju

6.1. SPOLJNI SAOBRA&J..................................................................................... 306

SPISAK POJMOVA..............................................................................311

va knjiga se bavi objektima u saobrakaju i transportu koji sluie za prihvat O drumskih vozila radi njihovog sm&taja, odrZavanja i opravki, snabdevanja gorivom, kao i autobuskim stanicama. U knjizi su dati svi potrebni elementi, za dalje tehnoloiko, arhi-tektonsko i gradevinsko projektovanje pomenutih objekata, odnosno za prora2un njihovog kapasiteta, organizaciju i razwwtajpojedinihelemenata nu lokaciji predvidenoj za izgradnju objekta za opremu tih objekata, kao i njihovu eksploataciju. Knjiga je namenjena prvenstveno studentima i diplomiranim inienjerima Saobraiajnog f h l t e t a , ali moie koristiti i studentima i svrienim inienjerima srodnih tehnickihfakulteta. Beograd, mart 1992. godine

Autor

Predgovor I11 izdanju

P

roilo je dosta vremena od prvog izdanja (1 985), a za to vreme doilo se do novih'saznanja koja su .data u ovoj knjizi. Izmene se odnose nu prvi deo Parkiranje i parking garaie, nu tredi deo Autobuske stanice i nu getvrti deo Stanice za snabdevanje gorivom. Knjiga je dopunjena novim radovima i saznanjima do kojih je autor u meduvremenu doiao, tako da Ei'taocima omogudava joi bolje sagledavanje maten ~ kojom e se ova knjiga bavi. .'

Beograd, juli 1997.

Autor

2

Predgovor

Predgovor IV izdaniu

K

njiga u duiem periodu vremena nalazi ci'taoce medu raznim tehniaim strukama od saobrac'ajnih diplomiranih inienjera do arhitekata do gradevinskih diplomiranih inienjera, pa i &re. Znac'ajno je napomenuti da materija koja se izlaie u knjizipoprima sve iiri znataj u n d o j sredini, a rezultat toga je sve vec'i broj izgradenih objekata u saobraiaju i transportu. Beograd, decembar 2000.

1. PARKIRANJE I PARKING G A R A ~ E

Autor

1.1. Razvoj problema parkiranja automobila

Predgovor V izdanju

P

aobradajnim inienjerima predstoje novi izazovi u projektovanju terminala u s d rumskom transportu, time se ova knjiga bavi i nadam se, da de im pomodi da svojposao, pomodu nje, obave na najbolji natin. cinjenica da izlazipeto izdanje ove knjige govori o znataju knjige i njenoj trainji za mnoge struke koje se bave projektovanjem objekata u saobra

I . Parkiranje parkinz garaie

67

Cenje elektronske kartice koja sadrii: zonu i vreme parkiranja koje se odbrojava unazad. Korisnik na kartici bira zonu parkiranja (i moguCnosti) i ukljuCuje start odnosno poCetak parkiranja. Elektronsku karticu korisnik postavlja na vidnom mestu u automobilu. Prodaja elektronskih kartica obavlja se preko rnreie kioska za prodaju duvana i itampe. U sluEaju da se naplata parkiranja vrSi uz pomoC ljudi, koristi se mali mEni terminal (ticketman) sa ugradenim Stampaeem i CitaEem programiranog koda (bar code), teiine 525 grama. RuEni terminal radi po svim vremenskim uslovima - ki'sa, sneg, na temperaturi od -20° do +5S0 C. Uz 1jomoC mEnog terminala izdaje se potvrda o plaCenom parkiranju i to: vreme zapoEinjanja parkiranja, dokle vaii potvrda o parkiranju, mesto parkiranja, ako je ulica i broj zgrade. Za one koji su uhvakni u prekriaju stavlja se opomena na kojoj piSe registarski broj, vreme uEinjenog prelcrgaja i datum. RuEni terminal se sastoji od grafiEkog displeja na kome se nalaze poruke koje se trenutno ispisuju. U sumrak i tokom noCi grafiEki displej se automatski osvetljava. Dmgi deo ruEnog terminala su: komanda za ispisivanje poruke i StampaE (rolna, zasebni listiC i nalepnica). Podaci se Euvaju u terminalu i do 10 godina, Cak i kada u mEnom terminalu u potpunosti nestane energije. RuEni terminal je snabdeven standardnim RAM-om od 3 MB (megabajta), ali se memorija moie povekati do 32 MB. Postoji i moguCnost mEnog terminala sa alfanumeriEkom tastaturom sa 35 tastera. Memorija od 3 MB moie lako da primi 160.000 potvrda o parkiranju i 60.000 naziva ulica sa najviSe 20 slova u nazivu. Nikl-hidridne baterije su ekoloSki prihvatljive, jer ne sadrie otrovne teSke metale kadmijuma, olova i iivu. Baterija, sa uredajem za Stednju energije, omogudava radniku koriSCenje ruCnog terminala 2 do 5 dana, bez punjenja baterije. Trajnost baterije je 10 godina. Podaci iz mEnog terminala, dok se terminal puni, prenose se na centralni rahnar. RuEni terminal omogudava radniku lako i b n o izdavanje potvrda o platenom parkiranju i opomene o 11eplaCenom parkiranju. Cuvanje podataka u terminalu omoguCava kontrolu dnevnog pazara, kao i kontrolu onih vozaCa koji su uhvaCeni u prekrSaju parkiranja. 1.4.2.2. Prekrgaji parkiranja i kontrola

Poznato je da vozaEi Eesto prave prekrSaje u parkiranju, bilo da ne poituju vreme ogranieeno parking satom, bilo da uopSte ne plaCuje parkiranje, bilo, pak, da se parkiraju na zabranjenim mestima. Obavljeno je istraiivanje u Beogradu [18], gde se posmatralo trajanje prekrSaja na mestima gde su parking mesta regulisana parking Easovnicima. Tom prilikom utvrdeno je da empirijska raspodela vremena prekriaja odgovara eksponencijalnojteoretskoj raspodeli.

1.4. NaEini res'manjaproblema parkirania

68

I . Parkiranie i parkinz zaraie

Iz dijagrama (sl. 1.32) moi e da se vidi da je najveki procenat 6'4-rn 2 u prekrlaju do 10 min, a da prekrA Saji opadaju sa povekanjem vremef(t) = X e-A M -na prekrgaja. Dijagram je znaEajan jer ukamje na zakonitosti vremena trajanja preMaja, Sto moie struE59 A - srednji broj u prekrhju nim sluibama zadu-ienim za kontrolu prekrgaja, da pomogne u pla2 vreme prekrraja niranju br6ja ljudi za kontrolu prekrzaja. Dalje, istrdivanjem je utvrdeno da vreme i uEestalost prekriaja ne zavise od doba dana, a deIimiEno zavise od dozvoljenog vremenu parkiranja. Utvrdeno je, takode, da u ) Z(min) zoni gde je obavljeno istraiivanje Sl. 1.32. Ekrponencijalna teorijska raspodela verovatnoka nastanka prekrSaja iznosi p, = 0,336, srednje vreme tra-

Osnovni problem kod parkiranja Eini kategorija zaposlenih koji koriste automobil za kretanje do radnog mesta. Ova kategorija korisnika parkiralista najdufe se zadriava na njemu, i time ionako mali broj parking mesta Eine nepristupahim ostalim kategorijama korisnika. Zato je pri reSavanju problema parkiranja potrebno uziniti napor da se destimulige dolazak zaposlenih automobilom na posao i da se oni preorijentiSu na neki drugi vid prevoza. Da bi se to ostvarilo neophodno je imati razradene planove na osnovu kojih treba smanjiti dolazak zaposlenib automobilima, ali i reiavanje njihovog prevoienja ostalim vidovima prevoza. Jedan od naEina da se izvestan broj zaposlenih odvrati od korigkenja sopstvenog automobila za prevoz na posao je da se vreme putovanja u centar grada produii. Produienje vremena putovanja je moguke na razne naEine, a jedan od njih je uvodenje "iutih traka" za vozila JGP. Uvodenje "iutih traka" ima dvojaku korist: na jednoj strani se smanjuje propusna mok saobrakajnica za individualna vozila i time vreme putovanja produiuje, a sa druge strane, daje prednost vozilima JGP, Eime se dobija u brzini prevoza, a time i u prevoznom kapacitetu. Drugi naEin da se vreme putovanja produii jeste da se kapacitet saobrakajnica na prilazu centru grada na razne druge naEine smanji. Sve ove mere svode se na to da se vozaEima produii vreme putovanja do grada, odnosno da se na mzne naEine primoraju da koriste neki drugi vid prevoza, umesto vlastitog automobila.

-

janja prelaSaja iznosi ;= 11,057 rnin.'~zraEunataefikasnost beleienja prekrSaja iznosi p, = 0,34%. Kontrola je neophodna, jednostavno zato Sto uvodenje Easovnika sa ograniEenim vremenom zadriavanja nema svrhe ukoliko se to vreme ne pogtuje. Radi toga je neophodno da se u opStoj politici parkiranja koja se vodi u gradu uvede i kontrola poitovanja odluke o parkiranju, a ako je potrebno, primene i odredena tehniEka sredstva, kao Sto su "lisice", "pauci", i sl.

1.4.5. Javni gradski prevoz

1.4.3. Cena parkiranja Tarifa koja se primenjuje za naplatu parkiranja moie biti ozbiljan regulator ponude i trainje za parking mestima u gradu. Velika tarifa za parkiranje moie izvestan broj vozaEa odvratiti od korigkenja automobila za dolazak u grad. OpSte je pravilo da Sto se ide viSe ka centru, cena parkiranja je sve viSa. Dalje, naEin regulisanja parkiranja u centru ide ka tome da se stimuliSe hake zadriavanje u centralnoj zoni, Eime se postiie veka moguknost parkiranja za viSe korisnika, a visokim tarifama za dugotrajno parkiranje, da se definiSu oni koji iele da parkiraju na duie vreme. Tarifu tokom vremena treba,dogradivati. Posmatranjem prilika na terenu i kroz reakciju korisnika parkiralista moie da se vidi da li je propisana tarifa dobro obradena. CIkoliko je patkiraliSte.velikim delom prazno onda je to znak da je cena parkiranja previsoka. Ukoliko je, pak, potrebno Eekati duii period na slobodno parking mesto to je znak da su cene parkiranja niske.

.69

.

'

Najbolji regulator dolaska ili nedolaska u grad vlastitim automobilom jeste javni gradski prevoz (JGP). Postojanje redovnog JGP, sa razvijenom mreiom linija, a pri tome i sa prihvatljivom uEestaloSku u znatnoj meri opredeljuje vozaEe da koriste ovaj vid prevoza do grada. Poznato je da iz delova grada koji su bliie centxu i gde postoji velika uEestalost pojave vozila JGP ima manje vozila koji dolaze u centar, takode u gradovima koji imaju metro pojavljuje se znatno manje vozila zaposlenih. Jedan od vrlo uspeSnih naEina reSavanja problema parkiranja je stvaranje velikih parkinga na krajnjim terminalima JGP u predgradima i jefiine usluge javnog gradskog prevoza do centra grada, a skupe usluge za parkiranje u centru grada, tako da manje koSta parkiranje na krajnjim stanicama i prevoz JGP nego dolaienje vozilom u centar i parkiranje na povrSini koju obuhvata centralna zona grada. Ovaj sistem se zove "Park-and-ride"i igra znaEajnu ulogu u regavanju problema parkiranja u mnogim razvijenim zemljama Zapada. Takode, postoji sistem "Park-and-walk", odnosno stvaranje sliEnih velikih parking prostora na obodu centralne zone grada gde se zaustavljaju vozila, a dalje kretanje se obavlja peSke.

70

1.4. Nacini reiavanja problema parkiran ja

1. Parkiranie i parking zaraie

71

1.4.6. Parkiranje u stambenim zonama

1.5. UliEno parkiranje

Intenzivna stambena izgradnja kod nas uslovila je podizanje rnnogo stanova na malom prostoru. Kao posledica toga, pojavljuje se nedostatak prostora za smeStaj automobila.

Parkiranje na ulici uz iviEnjak postal0 je glavni problem u veCini gradova. VozaEi najradije parkiraju na ulici iako u blizini postoji parkiranje izvan ulice. Parkiranje na ulici omogubava najbliii kontakt sa objektom koji je cilj putovanja i zbog toga ga naroEito koriste oni koji se kratkotrajno zadriavaju, jer se gubi najmanje vremena pri parkiranju i odlaienju peSke do objekta.

U stambenim zonama potrebno je obezbediti prostore za igru dece, Setnju, (rekreaciju starijih), zelene povrSine i prostor za parkiranje. VeCina stanovnika koji imaju automobil iele da parkiraju Sto bliie svom stanu, i ako tog prostora za parkiranje nema, onda se koriste ostale slobodne povrgine, Eime se gotovo potpuno onemogubava svako kretanje po saobratajnicama, i oduzima dragocen prostor za igru dece i kretanje peSaka. Automobili se parkiraju na svim slobodnim povrginama, saobracajnicama, trotoarima, zelenim podinama i peSaEkim stazama. Na taj naEin se ugroiava iivotni prostor ljudi koji tu stanuju.

, ,

U malim gradovima parkiranje na ulici preovlabuje, dok u veCim gradovima zbog potreba koje iziskuje tekubi saobrataj, ovaj vid parkiranja je redi. Tab. 1.19. Zavisnost parkiranja na ulici od velicine grada [6]

Ovakvo stanje je evidentno u svim naSim gradovima, a interesantno je napomenuti da. se u tom pogledu malo toga menja. Postojanje velikog broja solitera na maloj povgini uslovljava i obezbedenje veliie p o d i n e za parkiranje kojih obiEno nema, ili ta p o d i n a treba da se rezerviSe za korisnije aktivnosti stanovnigtva. Zbog toga je neophodno da se u stambenim naseljima sa tako velikom gustinom stanovanja, izgraduju parking garaie. Jedino parking garaia moie obezbediti dovoljno prostora za parkiranje, a da se pri tome ostavi dovoljno prostora za ostale aktivnosti. Na ovaj naEin jasno m o p da se odvoje saobrakajne od pelaEkih povgina, da se obezbedi zdravo i mirno stanovanje i bezbedna igra dece.

1.4.7. Zakonodavstvo Praksa je pokazala, u naSim uslovima, da se ne poStuju planerski zahtevi za parkiranjem, bilo da je reE o stanovanju ili izgradnji za neku drugu namenu. Iz tog razloga potrebno je imati zakone koji ke obavezivati sve aktere u izgradnji: projektante, graditelje, primaoce objekta i prodavce da izgrade zakonom predvideni broj parking mesta. U zakonu je potrebno postaviti normative za svaku namenu objekta.

Tako, na primer, od ukupnog prostora za parkiranje koji je na raspolaganju u malim gradovima 88% se nalazi na ulici, a u velikim gradovima 16%. Medutim, iskoriSCenost parking mesta u velikim gradovima je znatno veCa nego Sto je to sluEaj u malim gradovima. Iako postoji samo 16% prostora uz iviEnjak od ukupnog prostora za parkiranje u velikim gradovima, taj prostor koriste za parkiranje Eak 50% svih vozaEa (tab. 1.19). Parkiranje na ulici, iako ga vozaEi rado prihvataju, ima nedostataka. Na prvom mesh parkiranje na ulici smanjuje kapacitete saobrakajnica i ne retko zbog toga nastaje zaguienje saobrabaja. Na primer, saobrabajnica Sirine od 12,19 m koje je zabranjeno parkiranje ima isti kapacitet kao saobracajnica Sirine od 21,34 m gde je dozvoljeno parkiranje (tab. 1.20). Pored uticaja na smanjenje kapaciteta, parkirana vozila na ulici uz iviEnjak smanjuju brzinu kretanja vozila, povebavaju troSkove eksploatacije i uzroE-' nici su Eestih zastoja u saobrataju. To naravno znaEi i poveCanje emisije Stetnih izduvnih gasova, Sto za posledicu ima pogorganje ekoloSkih uslova stanovanja, rada i sl. Opasnost postoji naroEito kod napuStanja parking mesta kod otvaranja

1.5. CniEno parkiranie

72

vrata, zatim od strane nepravilno parkiranih vozila koja Eesto zatvaraju ugao vidljivosti na raskrsnicama. Opasnost postoji i za peSake koji se provlaEe izmedu parkiranih vozila i spuStaju na ulicu, a naroEito za decu koja nailaze iza parkiranih vozila. Iz ovih razloga Cesto je neophodno ukinuti parkiranje na ulici. Medutim, ako se moraju uvesti restrikcije potrebno je obezbediti adekvatno vanuliEno parkiranje. TeSko je smanjiti parkiranje na ulici ako nema obezbedenog parkiranja negde u blizini. Tab. 1.20. Uticajparkiranja na ulici na kapacitet iste [6] --

kina

zabranjeno (F'AJ) dopuIteno (PkT) ulica od ivice do Skretanje ulevo 1 Shetanje ulevo Skretanje ulevo I Shetanje ulevo ,

InaEe, postoji potreba za ograniEavanjem i zabranom parkiranja u gradu na pojedinim mestima, tako da procenat zabrane parkiranja na ulici uz iviEnjak zbog obezbedenja utovarno-istovarnih zona, ulaza u hotele, prostora za vatrogasne hidrante, kolske ulaze, peSaEke prelaze, itd., raste sa veliEinom grada (tab. 1.21.). Tab. 1.21. Procenat zabrane(') parkiranja u zavisnosti od velic'ne grada [6]

1. Parkiranje i parking garaie

73

Korisnika parkiranja na ulici uz iviEnjak ima viSe, a to su, pored individualnih automobila, jog i taksi vozila, teretni automobili i autobusi. Karakteristika taxi stanica je u tome Sto na njoj vozila stoje jedno iza drugog i pomeraju se odlaskom prvog vozila, tako da je potrebno obezbediti manje prostora za smeStaj istog broja vozila nego Sto je to sluEaj za javno parkiranje. U centralnom delu grada, gde je i najvedi problem parkiranja, smegtena je, odnosno koncentrisana trgovina, raznih tipova. Trgovinske radnje je potrebno snabdevati povremeno, ili stalno robom koja se dovozi teretnim vozilima, uglavnom manje nosivosti. Trgovine nerado prihvataju dostaw robe van radnog vremena, pa se ta vozila pojavljuju istovremeno kao i ostale kategorije korisnika iviEnog parkiranja. Da bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje trgovine neophodno je obezbediti prostor za utovar-istovar, i to neposredno ispred trgovine. Radi iskrcavanja i ukrcavanja putnika iz autobusa koji d i masovni prevoz u gradu, takode je potrebno obezbediti odredeni prostor uz iviEnjak na ulici. PoSto autobusi iviEnjaku prilaze kretanjem unapred, a potrebno je da stanu neposredno uz iviEnjak, taj prostor je znatan. Parkiranje na ulici uz iviEnjak moie da se obavlja pod raznim uglovirna. Tamo gde saobradajni uslovi dozvoljavaju mogu6e je parkirati i pod uglovima koji su vedi od OD, jer se na taj naEin duiina iviEnjaka bolje iskoriSCava, Sto znadi da je mogude smestiti i ve6i broj vozila. NajEegde se predvida parkiranje pod 0°, koje se naziva poduino parkiranje. Ovakvo parkiranje podrazumeva kretanje vozila unazad, jer je onda potrebno obezbediti manju duiinu parking mesta nego u sluEaju parkiranja hodom unapred. Deo prostora ulice koji se koristi za kretanje vozila istovremeno je i prostor za manevrisanje vozila bilo kada se obavlja parkiranje ili izlaienje sa parking mesta. Upravo zbog toga vozila u toku moraju da saEekaju na proces parkiranja, a zatim da nastave svoje kretanje. Tamo gde uslovi dozvoljavaju mogude je da se parkiranje obavlja delom na kolovozu a delom na trotoam ili, pak, samo na trotoaru. Ukoliko se na ovaj naCin ne ometa peSaEko kretanje, ovakvo parkiranje ima svojih pogodnosti, jer ulicu oslobada od parkiranih vozila i prepugta je kretanju vozila. Mogude je da se parkiranje obavlja i na sredini ulice. Tamo gde su saobra6ajnice velike Sirine, mogu6e je predvideti parkiranje na sredini ulice. Na ovaj naEin se razdvaja saobraCaj izmedu dva suprotna toka, omogudava se parkiranje i. iz jednog i iz dmgog toka. Parkiranje je mogu6e pod svim uglovima. Ovakvo parkiranje oteiava prelazak vozaEa i putnika preko ulice do trotoara i Eini ga manje bezbednim.

17) Dozvoljel~oparkiranje salno za posebna vozila, goste hotela, utovar-istovar, ppsetiocima preduzeia i sl.

74

1.5. VliEno parkiranie

Potrebne dimenzije za parkiranje na ulici prema JUS-u U.S4.234/80 za razne tipove vozila SU:' lo

Tab. 1.22.Jugoslovenski normativi za

I.Parkiranje i parking ~ a r a i e

75

1.6. Parkiranje izvan ulice U poslednje vreme parkiranje na ulici se sve vile ogranidava, pa se Eine napori da se pronade adekvatan prostor za parkiranje van ulice. U tu svrhu koristi se svaki upotrebljiv prostor, kao na primer: prazni placevi koji su nastali posle ruSenja zgrada, hgovi, blokovski prostor izmedu zgrada, prostor ispred parkova i dr. Kod planera je prisutno miSljenje da je parkiranje ozbiljan saobra6ajni i gradski problem koji mora da se regava unapred, jog kod urbanistihog planiranja, i ve6 sada pojavljuju se objekti, poslovni i za stanovanje, koji u okolini ili ispod sebe imaju prostor za parkiranje. Parkiranje izvan ulice ima tu prednost da ulice oslobada od parkiranih vozila i time se uklanjaju sve one veC uoEene negativnosti uliEnog parkiranja. Parkiranje izvan ulice moie da se obavlja na parkiraligtu i u parking garaiama.

1.6.1. ParkiraliSta Tab. 1.23.Jugoslovenski normativi za ~arkiranjenu ulici pod uglom od 90

Pod parkiraliltem se podrazumeva parkiranje na otvorenom prostoru, van ulice, u jednom nivou. ParkiraliSta mogu biti sa nadstregnicom radi zaStite od uticaja sunca i atmosferskih padavina.

1.6.1.1. Kapacitet parkiraliSta Kapacitet parkiraligta varira od 20 do 500, pa i viSe hiljada mesta. Kapacitet parkiraligta u gradu zavisi pre svega od raspoloiivog prostora. Medutim, postoje objekti koji privlaEe veliki broj vozaza i koji oko sebe imaju dovoljno prostora za parkiranje, kao na primer: stadioni, veliki trini cenhi, sajmovi, aerodromi i drugi transportni terminali, itd. Kod ovih objekata je potrebno izvrSiti prorazun pohebnog broja parking mesta. ProraEun broja parking mesta za parkiraligte prethodno zahteva da se poznaju karakteristike korisnika koji tu dolaze. Pre svega potrebno je da se zna raspodela vremena zadriavanja na parkiraliStu koja moie biti razliEita u zavisnosti od tipa objekta. Tako, na primer, prema istraiivanju [19] na autobuskoj stanici Beograd ta raspodela izgleda ovako: (9Parkiranje hodom unapred (9!

Parkiranje hodom unazad

Prema podacima iz tabele 1.24 jasno proizilazi: prvo, da je potrebo obezbediti prostor za pristajanje vozila pred putnicku zgradu; to je ona kategorija korisnika autobuske stanice koji dolaze na nju radi isprabaja, i oni se zadriavaju samo dok se ne izvrgi iskrcavanje putnika i prtljaga. Zatim, potrebno je obezbediti prostor za kratkotrajno parkiranje. Izbor granice vremenskog ograniEenja parkira-

'

I . Parkiranje i parking garaie

nja zavisi od raspoloiivog prostora koji se obezbeduje za ovu svrhu. Ukoliko je taj prostor veCi mo@e je imati i trajnije parkiranje, i obmuto. 1 treti prostor koji je poTab. 1.24. Rapodela vremena trebno obezbeditijeste za kategoriju koris- zadhvanja u okviru autobuske stanice nika stanice koji se zadriavaju na duii period. Eventualno, drugi i treCi prostor za parkiranje m o p biti objedinjeni. Kapaciteti se odreduju za svaki prostor ponaosob. Da bi mogao da se izraEuna potrebno je da se joS ma merodavno E ~ S O M O opteredenje u broju vozila koji dolaze na autobusku stanicu. Zatim se za svaki prostor odabere merodavna trajnost zadriavanja na parkingu. Imajudi ove dve veliEine i uz primenu' teorije masovnog opsluiivanja mopCe je izraEunati potreban kapacitet. Na sliEan naEin i za druge objekte je moguCe izraEunati potreban kapacitet.

1.6.1.2. Organizacija parkiraligta Pod organizacijom parkiraliSta podrazumeva se naEin razmeStanja parking mesta i saobradajno reSenje u okviru tog prostora. RazmeStaj parking mesta moie biti izveden na rame naEine. Osnovni princip razmeStaja parking mesta bazira se na tome da jedan prolaz opslukje dva reda za parkiranje. Ako se posmatra parkiranje pod uglom od 90' onda se posle prve Sirine prolaza mesta za parkiranje udvajaju (sl. 1-33), i sve tako, do kraja parking prostora, gde, na kraju, takode Sl. 1.33. Parkiranje u viduploEica postoji j e h n red za parkiranje. Sa "E" se obeleiava potrebna duiina za dva reda parkiranja i jedan prolaz, a ta veliEina se naziva modul parkiranja. Ova veliEina je osnovni parametar pri organizaciji parking povGine. Prednost parkiranja pod uglom od 90°, pored toga Str, obezbeduje najbolje iskorigkenje parking povrs'ine,jeste i u tome Sto je lako za organizaciju kretanja koje moie biti jednosmerno i dvosmerno. Ako se ugao parkiranja promeni i usvoji neki manji od 90°, dobija se parkiranje u vidu parketa (sl. 1.34). Osobina ovakvog parkiranja je Sto se dobija jednosmemo kretanje sa supro&im srnerom kretanja u dva susedna prolaza, a to omogukava dobru organi-

'

77

zaciju kretanja. Naime, ovakva organizacija kretanja omogudava da se najbrie nade slobodno parking mesto, Sto je kod velikih parking povrSina veoma maEajno. Parkiranje u vidu parketa je moguCe za sve uglove manje od 90".

SI. 1.34. Parkiranje u vidu parketa

SI. 1.35. Parkiranje u vidu riblje kosti

SledeCi tip parkiranja zove se parkiranje u vidu riblje kosti i ono se moie izvesti samo za ugao od 45" (sl. 1.35.). Osobenost ovog tipa razmegtaja parking mesta je, Sto u dva susedna, pa i u ostalim prolazima postoji isti smer kretanja. Ovakvo kretanje u okviru parkiraliSta .poveCava duZinu putovanja pri traienju slobodnog parking mesh i iz tog razloga nisu najpovoljniji za primenu kod velikih parking podina, samim tim Sto parkiranje u vidu parketa, kad je pod uglom od 4S0, ima iste dimenzionalne karakteristike kao i parkiranje u vidu riblje kosti.

SI. 1.36. JUS US4. 234/80

SI. 1.37. JUS US4. 234/80

Potrebne dimenzije za parkiranje prema JUS-u U.S4.234/80 iznose:

78

1.6. Parkiranje izvan ulice Tab. 1.25. Jugoslovenski nonnativi zaparkiranje putnickih automobila van ulice

) ~ O I A I B I D I C (

E

1

I . Parkiranje i parkinz garaie

79

2. Lice koje je doEekalo putnika odlazi peike do parkiraligta, zatim se vozilo vraCa do putniEke zgrade gde se obavlja ukrcavanje putnika i prtljaga, a potom svi zajedno odlaze prema gradu.

Pri organizaciji parking prostora jedan od uslova je da se raspoloZiv prostor na najbolji naEin iskoristi, odnosno da se na tom prostoru smesti Sto veki broj parking mesta. Zbog toga prilikom projektovanja, neophodno je praviti razne varijante, kako bi se doglo do najpovoljnijeg regenja. Na primeru-koji je dat na sl. 1.38. moie da se vidi na koje sve naEine je moguke razmestiti parking mesta, i zavisno od toga - da se dobije razliEito iskoriiCenje tog prostora. Na prostoru od 27 x 28 m, zavisno od razmeitaja parking mesta, moguCe je smestiti od 28 do 39 vozila. Stanje se sigurno menja u praksi kada je potrebno dodati mesto za ulaz i izlaz kao i prostor za komunikacije izmedu parking mesta, ali ovaj primer treba da posluii kao podsetnik da je moguke uz pogodan razmeitaj smestiti veCi broj parking mesta. U principu ulaz-izlaz treba da se nalaze na sporednoj saobraeajnici. Ako to nije moguke, potrebno je za ulaz i izlaz dati posebnu saobrakajnu traku. Ulaz i izlaz treba da budu u desnom kretanju. I za ulaz i za izlaz dovoljno je obezbediti 3,O m girine. Kada se parkiraligte nalazi u okvim specifiEnog objekta, kao, na primer, putniEkih transportnih terminala, ondaje potrebno analizirati zahteve i karakteristike korisnika kako bi se nagla najpogodnija lokacija ulaza i izlaza. Tako, na primer, ako se posmatra autobuska stanica (ili bilo koji dmgi putniEki transportni terminal) na njoj se, dolaskom korisnika iz grada pojavljuju sledeCi zahtevi: 1. Korisnik autobuske stanice dolazi na nju i ide direktno na parkiraligte. 2. Korisnik autobuske stanice dolazi na nju i ide prvo pred putniEku zgradu gde se obavlja iskrcavanje putnika i prtljaga, a zatim se vozaE upuCuje na parking gde ostavlja vozilo, a potom se kretanjem peske do putniEke zgrade prikljuEuje ostalim saputnicima. 3. Korisnik autobuske stanice dolazi iz grada, ide direktno do putniEke zgrade gde se zaustavlja i tu iskrcava putnike i prtljag, a zatim se vraCa u grad ne koristeki parking povrsinu.

Zahtevi koji se pojavljuju pri napugtanju putniEke zgrade i odlasku prema gradu su sledeCi: 1. Lice koje je doEekalo putnika (ili je to putnik koji je ranije ostavio auto) zajedno sanjima odlazi do parkiraligta gde se ukrcavaju u vozilo i zatim odlaze prema gradu;

SI.1.38. Mogutnostparkiranja vozila na povrzini 28 X 27 rn Na osnovu ovakve analize zahteva koje je potrebno i kvantifikovati planiraju se pozicije ulaza i izlaza koji Ce na najbolji naEin iste zadovoljiti (sl. 1.39).

80

1.6. Parkiranje iman ulice

Sl. 1.39. Organizacija ulaza i izlaza kodputnitkih tratisportnih terminala

Unutar parkiraligta potrebno je da se obezbedi jednosmerno kretanje, bez preseEnih taEaka. Posebnim oznakama treba naznaEiti jednosmerno kretanje kod parkiranja pod uglom od 90". Razmeitaj parking mesta treba izvesti tako da se omogubi kruZno kretanja unutar parkiraligta bez ponovnog izlaska na ulicu. Na taj naEin omogubava se da se u potrainji za praznim parking mestom moie vratiti ponovo na mesto ulaza. Dobro je obezbediti naizrneniEno kretanje u suprotnim smerovima, jer se na taj naEin obezbeduju h a t e putanje u kretanju vozaEa pri traZenju slobodnog parking mesta.

LEGENDA: A - Duiina parking rnesta B - Sirinaparking mesta

Sl. 1.40. NaEin obeleiavanja parking mesta

1. Parkiranje i parking garaie

81

Svaki zavrgetak lamele sa duplim parkiranjem treba zawiiti ostrvom. Time se naznaEava saobrakajnica i spreEava njeno zatvaranje parkiranim vozilima. Ujedno, ostrva se'koriste za postavljanje saobrakajnih oznaka i drugih potrebnih informacija. Saobrakajnice ne smeju da budu preterano Siroke, jer se onda one koriste za parhranje vozila, Eime se oteiava slobodno i bezbedno kretanje vozila PO parkiraligtu. Na parkiraligtu je potrebno izvditi obeleiavanje parking mesta, a time i prolaza, pre svega radi boljeg iskorigbenja raspoloiivog prostora. Na obeleienim mestima pottebno je u proseku manje vremena za parkiranje nego na neobeleienim parking mestima. Ovaj gubitak u vremenu parkiranja nastaje zato Sto na neobeleienim mestima dolazi do nabijanja vozila, preblizu jedno drugom, pa je oteZano parkiranje. Parking mesta su obeleiena linijama bele boje debljine 10 cm (sl. 1.40.). NaznaEavanje kretanja unutar parkiraligta moie biti saobratajnim znacima i oznakama na kolovom. Kod velikih parking povrSina obaveznoje voditi vozaEe posebnim informacionim oznakama prema izlazu. Na ulaz u parkiraligte potrebno je postaviti znak sa ograniEenjem brzine(20 kmlh). Kontrola ulaza i izlaza kao i naplata mogu biti obezbedeni na isti naEin kao i kod parking garaia. Kod parkiraligta gde je manje-vige ravnomerni izlazak mogube je naplatu wiiti na izlazu. IzvlaEenjem karte iz automata na ulazu otvara se ulazna rampa. Na karti se naznaEava datum i vreme ulaska. Kod izlaza vozaE pruia kartu koju je dobio na ulazu, na osnovu vremena parkiranja obavlja se naplata, a zatim biletar otvara izlaznu rampu. Kod velikih parkiraligta i kod onih kod kojih postoji vrgno opteretenje u nekom periodu u toku dana, pri izlasku neophodno je uvesti sistem plakanja pre nego Sto se preuzme vozilo. Kod malih parhraligta mogute je uvesti za naplatu skupne parking Easovnike. Ovaj aparat se postavlja na pogodnom mestu, a vozaEi posle ostavljanja vozila na parking mesto dolaze do automata plataju odredenu tarifi~u zavisnosti od predvidenog zaddavanja, uzimaju kartu i vrabaju se do vozila. ~ e d a ndeo karte ostavljaju u automobil na vidnom mestu, radi kontrole, a drugi deo zadriavaju za sebe. Za uredenje zemljigta za parkiranje potrebno je da se obezbedi povrginska obrada, da se izvdi drena2a i zagtita od praline. Zatim, potrebno je obezbediti osvetljenje kako bi se sprdilo oStetenje vozila, krade i povrede pegaka. Mesto ulaza potrebno je osvetliti intenzivnim svetlom od 150-200 luksa/m2, a parking mesta dovoljno je osvetliti sa 40 luksa/m2. Gde god je to mogu6e potrebno je parkiraligte oplemeniti zelenilom, ka.ko bi se razbila monotonija i u letnjim mesecima vozila zagtitila od sunca. Parkiraligta delimo prema nameni i prema lokaciji. Prema narneni, parkiraligta se dele na ona za javno korigkenje i ona za posebnu namenu. Parkiralilta za javno korigtenje pruiaju usluge svim korisnicima koji se pojave sa zahtevom za parkiranje. Parkiraligta za posebnu namenu Eesto se nalaze u okviru privrednih

82

1.6. Parkiranje izvan ulice

organizacija koje obezbeduju parking prostor za svoje radnike, i to besplatno, ili uz malu nadoknadu. Prema lokaciji, parkiraliita se dele na oila koja su u relativnom poloiaju u odnosu na grad i na ona koje se nalaze u okviru nekog objekta. U odnosu na grad, parkiraligta mogu biti: a) U centru. U nedostatku dovoljno mesta za parkiranje u centru sav upotrebljiv prostor se koristi za parkiranje, kao na primer: trgovi, prazni placevi, parkovske povrgine i sl. Ova parkiraligta su atraktivna za korisnike, ali pogto se Eesto nalaze na povrginama koje su predvidene za neku drugu namenu, ova parkiraligta su privremena.

I. Parkiranje i parking garaie

83

Prve .parking garaie su bile zatvoreni objekti sa grejanjem. Prostor za parkiranje nije bio racionalno iskorigken, medutim, sa povekanjem potreba za parkiranjem a time i potrebama za izgradnjom gto vekeg broja parking garaia u prvi plan su izbili tehnologki i finansijski uslovi. Grade se parking garaie koje relativno malo kos'taju i koje svojim sadrZajem, organizacijom i saobr~ajnimregenjem u potpunosti zadovoljavaju sve korisnike. Svaki slobodan prostor koristi se za izgradnju parking garaia, a Eesto se koriste i prostori pod-zemljom koji se zatim racionalno koriste za izgradnju nekog drugog objekta ili parkovske povrgine. Nije redak sluEaj da se i krovovi pojedinih objekafa koriste za parkiranje. 1.6.2.1. Lokacija parking garda

b) N a obodu centralne zone grada Ova parkiraligta nalaze se u neposrednoj blizini ulazno-izlaznih pravaca ka centru. Po30 se nalaze u neposrednoj blizini centra, pogodna su za korigkenje od strane zaposlenih koji parkiraju na duii period.

IskoriSkenje parking gara2e pa time i njena ekonomiEnost u mnogome zavisi od mesta na kome se ona gradi. Parking garaie treba da budu ;to bliie centru grada i u blizini koncentracije administrativnih, trgovaEkih, hotelskih, pozorignih i drugih objekata.

c) N a periferiji. Ova parkiraligta se nalaze na krajnjim stanicama JGP i koriste ih preteino oni koji dolaze na rad vozilom iz satelitskih naselja. Na ovom mestu,se ostavlja vozilo, a dalje kretanje prema centru grada obavlja se vozilima JGP (Park-and-ride). Pojedini objekti mogu biti znaEajni centri privlaEenja ljudi, a time i onih koji do njih dolaze sopstvenim automobilom. Kod objekata treba praviti razliku izmedu onih kod kojih se konstantno pojavljuje potreba za parkiranjem kao Sto su trini centri, industrijski objekti, putniEki i teretni transportni terminali i sl., i oni kod kojih se te potrebe pojavljuju povremeno u vreme odriavanja raznih manifestacija, na primer kod sportskih, sajamskih i kongresnih objekata. Odredivanje kapaciteta obavlja se na razliEite naEine za ove dve grupe objekata. Za prvu grupu potrebno je naki merodavni broj korisnika i prema njima odrediti kapacitet. Kod druge grupe pojavljuje se s vremena na vreme izuzetno velika poseta (znaEajni sportski i drugi dogadaji), a EeSCe je pojava da je poseta objektu znatno manja. Kapacitet parkiraligta treba odrediti prema proseEnoj poseti, a u vreme odriavanja priredbi sa vekim brojem ljudi od ove, organizacijskim merama regulisati parkiranje, na primer: parkiranje dui iviEnjaka i sa jedne i sa druge strane, na trotoarima i drugim slobodnim povrginama u bliioj i daljoj okolini.

Tab. 1.26. Odnos parking garaie prema tackoma privlaEenja korisniko /23]

1.6.2. Parking garaie Objektima za parkiranje - parking garaiama na najbolji naEin se iskorigCava prostor koji se predvida za tu svrhu. Parkiranjem u viSe nivoa na jednom istom prostoru postiie se veliko iskorigkenje tog prostora, i na taj naEin se omoguCava zadovoljenje zahteva za parkiranjem za vedi broj korisnika.

Dobro je da se parking garaia nalazi izmedu objekata Eiji ke je posetioci koristiti preko celog dana, jedni pre podne, drugi posle podne. InaEe, parking gar a h treba locirati na onoj strani centralnog podruija s koje vekina vozaEa dolazi. Podaci o pravcima dolaska su ve6 poznati iz prakse ili se prikupljaju iz istraiivanja izvora i cilja kretanja. Objekat parking garaie treba locirati u sporednoj saobrahici koja se nalazi u neposrednoj blizini glavne, odnosno ulazno-izlazne saobrabajniceka centru grada. Povoljno je ukoliko postoji prilaz parking garaii iz dve ili vige ulica. Na taj naEin u vreme saobrakajnih Spiceva obavlja se brzo prainjenje parking garafe. Takode je v h o da lokacija parking garaie omoguki orijentaciju ulaza i izlaza tako da vekina vozaEa moie sa okolnih saobrakajnica uki i napustiti parking garah skretanjem u desno. Parking garaia treba da bude tako locirana da za vekinu vozaEa pelacenje od objekta gde - su parkirali vozilo do cilia kretanje bude u prihvatljivim granicama. Prema stranim iskustvima [8]gravitaciono podruEje parking garaie u trgovaEkom centru ograniEeno je udaljenogdu od najvige 5 min pelaEkog hoda. Uzimajuki u obzir blokove zgrada koji se nalaze u okolini parking garaie to, otprilike, iznosi oko 300-400 m udaljenosti. Smatra se povoljnim ako je prostor za parkiranje kvadratnog ili pravougaonog oblika minimalnih dimenzija 40 x 40 m.

84

I. 6. Parkiranje izvan ulice

I . Parkiranie i park in^ garaie

1.6.2.2. Kapacitet parking garda ProraEun kapaciteta parking garaia za javno korigtenje retko se radi. Kapacitet se proracunava za parking garaie posebne namene. Parking garate za javno korigtenje uobiEajeno se grade u zonama u kojima po pravilu nedostaje veliki broj parking mesta, pa kada se uzmu u obzir ograniEenja iskazana kroz urbanistiEke uslove kapacitet koji je mogute realizovati na konlrretnoj lokaciji unapred je nedovoljan. ~ostojeparking garaie sa izuzetno velikim brojem mesta (2000 pa i viSe) i takvi objekti su gradeni kako u Americi tako i u Evropi. U principu bolje je imati viSe manjih objekata pogodno razrnegtenih nego jedan velilci. Zato se preporuEuje planiranje srednjih objekata, izmedu 400 i 800 mesta [8]. Potrebe za parkiranjem iziskuju Sto viSe parking mesta, medutim postoje pojedini faktori koji mogu u pojedinim sluEajevima da ograniEe traZeni kapacitet i priliiom projektovanja parking garaie mora se M i t i odredena njihova provera. ~ a b 1.27. . Kapacitet parking garaie [23 ]

Tab. 1.28. Spratnost izgradenogparking prostora [23]

I

Broi

I

Broi

I

,

85

citet parking garaie, a druga je da se pokuSa sa povetanjem kapaciteta interveacijama u reiimu saobrataja. Ukidanjem parkiranja na saobrabajnici, uvodenjem jednosmernog saobrataja ili zabranom levog skretanja na raskrsnici, promenom ritrna semafora i drugim poznatim merama moguCe je povetati kapacitete. U zavisnosti od primenjene opreme i mogutnosti smeStaja dovol'nog broja ulaza i izlaza zavisite i mogutnost ostvarenja potrebnog kapaciteta. desto je nemogute ostvariti planirani, odnosno potrebni broj ulaza i izlaza, pa je i to jedan od limitirajutih faktora. Problem ulaska i izlaska vozila u parking garaiu je tipican problem koji se reSava uz pomot teorije masovnog opsluiivanja. Potrebnoje prethodno i&iti klasifikaciju sistema masovnog opsluiivanja, kao i odredivanje polaznih veliEina na osnovu kojih bi se izraEunavale verovatnde da Ce se sistem za opsluiivanje u odredenom periodu nati u jednom odredenom stanju. Razna ispitivanja su pokazala da pridolazeti potok ima Puasonovu raspodelu, a da se vreme opsluiivanja rasporeduje po eksponencijalnom zakonu, zatim da je disciplina reda: prvi prispeo - prvi opsluien, i da je uslov stacionamosti, ordinamosti i odsustvo posledica zadovoljen.

1.6.2.3. Podela parking garaZa

V

UKUPNO Srednji broj spratova

I

18 4.6

Dodeljeni prostor za izgradnju parking garaie je prvi ograniCavajuCi faktor. UrbanistiEki uslovi, izmedu ostalog, diktiraju spratnost objekata gto mo2e u znatnoj meri da ograniEi kapacitet. Zatim, postoji mogutnost da je povrSina lokacije mala i da na njoj ne moie da se u punoj men razvije organizacija parking mesta koja obezbeduje najpovoljnije iskorigtenje parking garaie. Parking garaia privlati odredeni broj vozila tokom dana. U vreme saobratajnih Spiceva mogute je da kritiEna raskrsnica ili saobratajnica ne moie da prihvati i saobrakaj koji se krebe ka parking garaii. Zato je potrebno proveriti kapacitet saobratajnica kojima Ce dolaziti najveii broj korisnika. Zatim je potrebno utvrditi da li ima slobodnog kapaciteta u kritiEno vreme. Dodavanjem protoka vozila koji Ce se pojaviti iz parking garaie potrebno je utvrditi da li saobratajnica moie da primi dodatni saobradaj. Na isti naEin potrebno je utvrditi kapacitet najblife kritiEne raskrsnice, a zatim proveriti da li njen kapacitet moie da prihvati dodatni saobraiaj koji t e se pojaviti zbog izgradnje parking garaie. Ukoliko saobraCajnica ili kritiEna raskrsnica ne moie da prihvati dodatni saobrataj na raspolaganju su dve mogutnosti da se taj problem otkloni. Jedna je da se smanji kapa-

Onog trenutka kada se donese odluka o gradnji parking g d e i dodeli lokacije, postavlja se pitanje kakva ona treba da izgleda. To je trenutak kada mora da se vodi r a t h a o ekonomihosti gradnje i da seizabere takva parking gaiaia koja Ce moCi da se izgradi uz minimalne trogkove. Izbor tipa parking garaie zavisiCe od podruEja gde se planira izgradnja, od veliCine mesta, topografije terena, potrebnog kapaciteta, prirode dekivanih korisnika i karakteristika ukupnog saobrataja; Parking garaie se dele, zavisno od sledeiih parametara:

3) prema tipu usluge

.