Ashton,Frederick-Lun i Osvetnik Casti 02

LUNiKRALJ ponoći FREDERIK EŠTO N

LUNI OSVETNIK ČASTI 150 dinara

Broj 2

ROTO MBUOTEKA X *X >

4

(

IUN- KRALJ PONOĆI

j

f

im .

F. EŠTON

LUN I OSVETNIK ČAST

ROTO

BIBLIOTEKA

4 X-100 *

Urednik izdanja GRADIMIR PASCANOVIĆ

Recenzent PAVLE POPOVIĆ

Izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štam­ parska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23. oktobra 31 Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žiro-računa: 65700-603-6350. Direktor NIŠRO »DNEV­ NIK«: JOVAN SMEDEREVAC, Rukovodilac OOUR »Izdavačka delatnost«: ILIJA VOJNOVIĆ, Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR ĐURIĆ, Urednik Redakcije knjiga: MILORAD PREDOJEVIĆ, Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL, Tehnički urednik: JULIŠ ARVANITIDIS, Korektori: RADMILA CVIJANOVIĆ, DRAGAN MATOVIĆ Tiraž: 80.0(V'1 orim eraka

RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

F. EŠTON

LUN I OSVETNIK ČASTI I uzletanja s londonskog aero­ P osledroma Donald Sikert se dao u razmišljanja. Njegovo čudesno pam­ ćenje sadržavalo je mnoštvo činje­ nica o kojima je mogao da razmiš­ lja u časovima usamljenosti i prisil­ nog mirovanja. Sada, dok se ogromna srebrnasta letilica dizala sa jedva od leda oslobođenog A ero­ droma Hitrou, Sikert je posmatrao London pod snežnim ogrtačem. Pomisli koliko li zagonetki života skriva u sebi desetomilionski grad? Donald Sikert, poznat i pod neo­ bičnim i već odavno slavnim nadim­ kom Lun, kralj ponoći osmehivao se nekim svojim mislima dok se leti­ lica pela k visinama na kojima će leteti preko Evrope. Lun je želeo da stigne u Milano, pa se sada kroz okno osvrtao na London, u kome je najčešće boravio tokom najburni­ jih decenija svog života. Ni sam nije znao kako mu se javi misao da uz deset miliona ljudi u Londonu žive milioni glodara, a onda se prirodno nametnu i jedna druga, neobična pomisao. Kada bi se okupile sve ži­ votinje, koje ljudi drže u svojim lon­ donskim domovima, bili bi to neza­ mislivi čopori pasa i mačaka, jata ptica i oblaci insekata. Javile bi se i grupice najrazlićitijih životinja iz svih krajeva sveta. Opet mu se u

mislima javi slika miliona glodara, koji trče podzemljem, a onda se Lun seti i mnoštva divljih lisica, koje se skrivaju u mračnim kutovima vele­ grada. Šta se to događa s našim svetom, o kome smo maštali da će bivati sve lepši? pitao se gledajući oblake nad Lamanšom i ponekad burom nabranu morsku površinu. Prilikom sletanja i kratkog zadr­ žavanja na pariškom Aerodromu Orli svoje misli posvetio je najlepšoj i najslavnijoj prestonici novog veka. Ljudi su se nadali da će Pariz postajati sve lepši, sve bogatiji i sve dragoceniji ćelom ćovećanstvu. A šta se događa? Prema rezultatima istraživanja Francuskog dokumen­ tacionog i informacionog centra za osiguranje, Parižani su dva puta više izloženi pljačkama i raznim zlo­ stavljanjima zločinačkih bandi nego stanovnici zloglasnog Njujorka, a čak osam puta više nego ljudi u Tokiju. Sikert se seti nekoliko važnih međunarodnih ugovora i konven­ cija donetih ovde u gradu svetlosti. Ovde su se narodi sporazumevali o posledicama mnogih ratova, počev od onog Sedmogodišnjeg 1750 1763. godine između Velike Brita­ nije i Portugalije s jedne i Fran­ cuske i Španije s druge strane, pa do drugog svetskog rata, koji se završio 1945. godine i o kome je pot­ 3

pisan mirovni ugovor 1947. godine. Te misli Luna dovedoše do pitanja da li bi jedan novi svetski rat ost­ avio ikog živog da misli na mir? Ta sumorna pomisao ga ozlovolji i on pokuša da popravi raspoloženje razmišljanjem o Milanu, ka kome letilica uskoro krenu. Odavno je želeo da u Milanu bo­ ravi više dana, pa možda i nekoliko meseci. Iako je to bio za savremene pojmove grad srednje veličine sa oko milion i po stanovnika, po svo­ jim zanimljivostima mogao se svrstati u one u kojima čovek ima veoma mnogo razloga da se zadrži. Na mestu sadašnjeg Milana pre naše ere nalazila se stara keltska naseobina, Pre tačno dve hiljade i dvesta godina keltski Mediolanum osvojili su Rimljani, a u trećem veku Dioklecijan ga je učinio jed­ nom od carskih rezidencija. Godine 312. Konstantin Veliki izdao je ovde svoj Edikt o toleranciji, kojim je hrišćanstvo izjednačeno s ostalim verama. A onda su sledili mnogi burni događaji, koji su činili da se grad ruši i ponovo podiže. Osvajali su ga Atila, Odoakar i Teodorik, a nisu ga minule ni borbe Vizantije i Ostrogota... Rastao je Milano i kao slobodni grad, prvi medu severnoitalijanskim gradovima, ali ga nije mimoišao napad Fridriha Barbarose. Rušen je i opet izgrađivan, da, između ostalog, postane pobednik ne samo nad Barbarosom, već i nad austrijskim armijama u ustanku 1848. godine. A kako je tek krvario grad u sukobima radnika s crnim odredima Benita Musolinija!... Posle preletanja ledenih vrhova Alpa i Lepontine, pred očima put­ nika kroz avionska ovalna okna zablistale su ledene površine jezera i ravnica ka Milanu. Lun je razmiš­ ljao o lepotama grada. Video je sebe i starog doktora Prekolinija kako lutaju Milanom obilazeći Am ­ fiteatar, Forum i Carsku palatu drevnog Mediolanuma, Pinakoteku di Brera, Biblioteku Ambrozijana, Muzej del Kastelo Sforcesko. M i­ 4

lansku operu La Skala, trg Duomo i lepote oko njega... Ali prijatne misli se povukoše pred strepnjama. Lun je želeo da u Milano dođe u proleće, ili početkom leta, a ne sada u vreme oštrih zims­ kih mrazeva. No, morao je da dođe iako ga profesor hernije, slavni mi lanski naučnik doktor Valerio Prekolini nije izričito pozvao. Samo mu je javio o nesrećnim događa­ jima, koji su ga pogodili. Kao da su u Lunovom sluhu još uvek odzva­ njale reći starog naučnika, kad mu je u telefonskom razgovoru javio: - Znam da ćeš mnogo toga saz­ nati i iz novina, ali morao sam da te pozovem. Nauka čoveka čini nesreć­ nim usamljenikom... Ne znam kome da se požalim... - Sta se dogodilo, doktore? - pi­ tao je Lun, zabrinut, skoro plačnim glasom starog naučnika. - Odlazeći iz Londona, odušev­ ljen danima provedenim u tvom društvu, nadao sam se da ću naći smirenje u nastavku svojih istraži­ vanja... Eto, ja ne znam kako da kažem sve to što me pritiska jedva je govorio starac. - Kaži najvažnije. Molim te da budeš čvrst baš zato što ti je teško - ohrabrio ga je Lun. - Našu Nizu su ubili... Sofija je nestala... Enriko se odmetnuo... jedva je izgovorio dr Valerio Prekolini. - Doći ću - rekao je Lun. Starac je poćutao. Nije hteo ni da ga zove, ni da ga odvraća od do­ laska. Samo je jednostavno pitao: - Kada? . - Sto pre budem mogao - odgo­ vorio je Lun. - Onda znam da će to biti brzo - zaključio je starac. Nije bilo bez razloga to što je Lun skoro u jednom trenutku odlučio da usred zime, uprkos februarskim olujama i hladnoći, odmah otputuje u Italiju. Prijateljstvo između njega i već tada starog naučnika u oblasti hernije, doktora Valerija Prekoli­ nija, nastalo je još pre deset godina.

Tu desetu godišnjicu saradnje i pri­ jateljstva proslavili su pre nekoliko dana. Dr Prekolini je sa svojim posinkom Enrikom bio došao u posetu Lunu. Istina, stasiti mladi Prekolini nije slutio ko je čovek čiji su bili gosti. Znao ga je kao inže­ njera Toma Lejna, kako mu ga je bio predstavio njegov stric i ujedno poočim Valerio. - Gospodin Tom i ja smo u isto vreme otkrili jedan do sada nepoz­ nati hemijski proces, kojim se stvara snažna električna struja — pričao je starac svom posinku. Suština je u tome da ima nade da se tako zarobi sunčeva energija. Sunce pokreće biološke, a zatim hemijske procese iz kojih nastaje stalno ogromna električna ener­ gija. Nju treba dati čovećanstvu... A sve to bilo je istina. Pre deset godina Lun je upoznao italijanskog naučnika na kongresu hemičara u Rimu. Jedan drugome su govorili o tome šta postižu izučavajući he­ mijske procese iz kojih se stvara struja. Znali su da se taj način dobijanja električne struje može sma­ trati ravnopravnim sa načinom u kome se koristi mehanička ener­ gija. Oni su pošli dalje. Zamislili su da spregnu sunčevu energiju, život na Zemlji i herniju, pa da u tom lancu dobiju novu, električnu ener­ giju, koja se tako lako pretvara u mehaničku... Eto, to je bio početak jednog pravog prijateljstva. Posle je starac saznao ko se krije iza imena Toma Lejna, a Lun je bio siguran da mu sa te strane nikad neće zapretiti opasnost. Znao je istinu da su veliki naučnici ujedno i veliki, po­ šteni ljudi. Avion je sleteo na Aerodrom Forlanini i Lun požuri ka izlazu. Izda­ leka ugleda belobradog starca oslo­ njenog na štap kako mu maše ru­ kom. Doktor Prekolini ga je izda­ leka prepoznao zato što je Lun i pu­ tovao kao inženjer Tom Lejn. Na to ime imao je i dobro izrađena doku­ menta i pravi pasoš dobijen veštim poduhvatima u službi koja ih iz­

daje. No, pored svega toga Lun se iznenadio što vidi starca. Nije mu bio javio kada dolazi, a naročito ne to kojim avionom i kojeg sata će sleteti. Valjda ga starac ne očekuje svih dvadeset i četiri sata?! Jedna pomisao za trenutak smrači izraz Lunovog lica. No on odmah odbi mogućnost da stari naučnik čeka ovde kako bi nekome pokazao ko je Lun, londonski kralj ponoći. Ne, nije takav sedam­ deset i šestogodišnji dr Prekolini! Starac je bio gologlav i slobodnom rukom je gladio svoju još uvek gu­ stu, ali sasvim belu kosu. Njegovi beli brkovi svojim krajevima odre­ đivali su i liniju starčeve bele brade, ali sve to nije skrivalo, već još više isticalo izraz lica. Naučnik se jedva uzdržavao da glasno ne zaplače. Oči su mu se punile su­ zama dok mu je Lun prilazio. Bez reči su se kratko zagrlili, pa je starac krenuo oštro udarajući vrhom svog štapa. Lun ga je zagle­ dao sa strane, ali se uzdržao od sva­ kog pitanja, jer možda bi ono ot­ krilo ako ne sumnju, a ono makar zabrinutost. Konačno, skrenuše ka parkiralištu i starac pokaza svetlosivi »alfa romeo«. - Iznajmio sam ga na duže vreme za tebe. a usudio sam se da ga sam dovezem... Nema mog Enrika da mi pomogne - s tugom reče starac pružajući Lunu klju­ čeve kola. - Veoma mi je žao to što se dogo­ dilo i učestvujem u tvom dubokom bolu zbog nesreće. Pročitao sam vesti o tome - reče Lun pomažući ■starcu da se smesti u kola. - Ispričaću ti sve kad se nađemo u mojoj kući. Tamo se zločin i dogo­ dio. Nisam dozvolio ni da se uklone tragovi Nizine krvi - potresenim glasom reče starac. Lun je ćutao, a starac uze mara­ micu da obriše suzne i crvene oči. Do centra grada bilo je lako voziti ulicama koje su se u potpuno pra­ voj liniji nastavljale od aerodroma do Porta Vitorija. Širokim kružnim 5

ulicama zaobišli su deo oko Duoma i tako stigoše do Pjace Kadorna. - Vidim da dobro pamtiš prilaze ovom delu grada — primeti doktor Prekolini i s odobravanjem dotaće Lunovu ruku, koja se toga trenutka nalazila na menjaču. No Lun to skoro nije ni osetio. Nije čuo ni starčeve reći. jer je u re­ trovizoru motrio jedna kola. koja su se već dosta dugo nalazila ili odmah iza njih, ili malo dalje, ali uvek na istom pravcu. Lun skrenu na Korzo Sempione. a onda ga na­ pusti i poveze spletom ulica čiju di­ jagonalu je činila Via Sarpi. - Valjda se nismo izgubili?! začuđeno upita starac pogledom tražeći table s imenima ulica. - Neko nas uporno prati — odgo­ vori Lun. - Skretanjima sam utvr­ dio da se tamno-zeleni »fijat« ne nalazi slučajno iza nas. No, već nas je izgubio. - Ovde treba biti oprezan u slu­ čaju da te neko prati, jer ne događa se retko da iz nekog automobila od­ jeknu plotuni mašinskih pušaka — uzdahnu starac i nekoliko puta se osvrnu. - Zna li još neko da dolazim? upita Lun. - Samo Enriko... Javljao se tele­ fonom. Rekao sam mu da dolaziš kako bi on bio mirniji. Ali on ne zna ko si ti stvarno — kao da se pravda odgovori doktor Prekolini. - Možda je taj dobričina samo nadgledao svog strica i njegovog gosta — osmehnu se Lun. - Ipak budimo oprezni kad priđemo kući - reče starac. - Znao sam da je na put avionom nemo­ guće poneti oružje, pa sam ga ja sam nabavio. On ispod sedišta izvuče dva revol­ vera. od kojih je jedan imao dugu cev i Lun odmah prepoznade seriju četrdeset i pet sa magnum mecima, čiji pogoci su najčešće smrtonosni, ili u najmanju ruku nanose teške rane probijajući dosta debele za­ klone. 6

- Koji je za mene? - osmehnu se Lun. - Oba - odgovori starac. - Ja već imam mali pištolj pogodan za svoj džep. U svoju »beretu« sam si­ gurniji nego u ove džepne topove na kolo. - Nadajmo se da nećeš morati da se poslužiš oružjem - reče Lun. - Ako bih sreo ubicu naše Nize... — reče starac, ali ga glas izdade. Lun zaustavi u mirnoj Via Aleardi i pregleda oružje. Uze kutiju metaka i stavi je u džep, a revolver s kraćom cevi zadenu za pojas. Ma­ gnum gurnu pod svoje sedište tako da mu bude nadohvat ruke. - Kod kuće imam raznog oružja. Moj brat je bio lovac, a i vojnik u prošlom ratu. Voleo je oružje i či­ tavu zbirku pušaka pištolja i ruč­ nih bombi sakrio je u mojoj kući. Mi Italijani, i kad smo zaokupljeni naukom, volimo oružje - reče dok­ tor Prekolini. - Eh, ta kobna ljubav za oružje sreće se kod svih naroda - odgo­ vori Lun. Počinjao je suton dok su prilazili ulici u kojoj se nalazila izdvojena i ograđena kuća starog naučnika Bio je to onaj kraj Milana prema brežuljcima koji vode do visa Monte Stela, koji krasi najveći deo Parka Santa M arija Lun zaustavi na početku Via Arnaboldi. - Još napred - primeti stari naučnik. - Znam... Zaustavio sam da os­ motrim - odgovori Lun. Sneg je padao u sitnim, ali vrlo gustim pahuljicama pa se brzo smračivalo, iako je bilo prošlo samo četiri sata posle podne. Izgle­ dalo je da nema nikakve opasnosti. Na vidiku nije bilo zaustavljenih kola, koja bi bila pokrivena samo tankim slojem snega, što bi otkri­ valo da su nedavno stigla Poneka kola su prolazila pored njih, ili dola­ zila u susret s upaljenim svetlima Lun pokrenu automobil i zaustavi

- Koga ste hteli da ubiiete? ga n« praznom parkingu blizu upita Lun. kuće. Zločinac nije stigao da odgovori, - Ja idem napred da otključam svoj opusteli dom - s tugom reče jer uz zavijanje sirene i škripu koč­ nica zaustavi se policijski automo­ starac, ali prilično živahno krenu. U tom trenutku dojuriše jedna bil, iz koga iziđoše tri policajca, dok kola i zanesoše se zbog naglog koče­ četvrti ostade za upravljačem. - Ruke uvis! - naredi najbliži nja. Iz njih vičnim pokretima i brzo izidoše dva čoveka s pištoljima policajac. Lun posluša, ali starac je razmahi­ Oba pritrćaše automobilu u kome je Lun još uvek sedeo s rukavicama vao štapom vičući: na rukama. Odmah je shvatio da je - Ubice!... Napali su nas!... Pu­ to napad, ali za odbranu je bilo cali su u mog gosta! - Smirite se, gospodine! - oštro kasno. On samo pokri lice toplim rukavicama i podiže se na sedištu naredi policajac. Dr Prekolini nije popuštao, već je tako da mu glava dođe oslonjena na krov kola. neprekidno govorio o tome kako su Napadači su pucali bez priguši­ ubice napale njega i njegovog go­ vača i prštanje stakala na alfa ro- sta. - Pa kako ga nisu ubili? - upita meu se izgubi u gruvanju revolvera. Ali oba napadača se zgledaše, jer jedan policajac gledajući sedište, krov i vrata automobila. njihova žrtva nije padala - Pogodili su moj kaput, ali nisu - To nije on!... Pogrešili smo! me ranili - odgovori Lun pokazu­ uzviknu jedan od napadača. U tom trenutku prolazio je onaj jući rupe na odelu. Policajac zavrte glavom s izra­ tamno-zeleni fijat koga je Lun bio primetio iza sebe u toku vožnje od zom čuđenja na licu. On nađe revol­ aerodroma. Iz tih kola odjeknu ra­ ver s magnum mecima i upita čije fal iz mašinske puške. Oba napa­ je to oružje. Starac odgovori da je dača, pokošeni, padoše, a tamno-ze- njegovo i da ga je poneo zbog svima leni fijat nestade u snežnoj vejavici, poznate opasnosti, koja mu preti i koja je počinjala da stvara smetove koju je ovaj napad potvrdio. Nađoše i revolver kod Luna. na ulicama. - I to je moje oružje. Dao sam ga Ceo napad gledao je užasnuti dr Prekolini. On sada priđe kolima i gostu neposredno pred napad, jer njegov pogled se srete s Lunovim. očekivao sam opasnost - objasni Nije bilo stakala na '/ralima, niti starac. - Ali gospodin Lejn nije sti­ vetrobrana, pa su čuli jedan dru­ gao da ga upotrebi. goga i videli izraze lica. Policajci već behu utvrdili da iz - Jesi li teško ranjen? - upita revolvera nije ispaljen nijedan me­ starac i strah mu izobliči lice. tak, pa narednik upita: Lun ne stiže da odgovori, već - Ko je ubio ovog čoveka na zem­ skoro grubo odgurnu starca, a sam lji i ranio ovog drugog? se baci na jednog od pogođenih - Ja to ne znam - odgovori Lun. napadača, koji se bio podigao na - Video sam jedna tamno-zelena kolena, pa je sada pipao po snegu kola, iz kojih je neko pucao na napa­ da nađe ispušteno oružje. Tek sada dače baš u trenutku kad su hteli da to primeti i starac, pa svojim šta­ me ubiju. To je sve što znam. Dopu­ pom udari po glavi ranjenog zlo­ tovao sam avionom pre dva sata. činca. Tada stigoše još jedna policijska - Ne! Ne udarajte... Nisam hteo kola iz kojih iziđe čovek koji je mo­ vas. Kasno smo shvatili da smo po­ gao imati više od trideset godina. grešili - opirući se Lunovom zah­ On se predstavi kao inspektor vatu govorio je zločinac. Karlo Paskoli i stojeći na snegu sas­ 7

luša izveštaj narednika, koji je pred­ vodio ranije pristiglu patrolu poli­ cije. Sneg je padao po kosi mladog inspektora, koji je smireno osmo­ trio mrtvaca, ranjenika i kuršumima oštećena kola. — Dobro, gospodo, možemo da se raziđemo — reče on zatim tako da se to odnosilo i na desetak prolaz­ nika, koji su stajali tu blizu i radoz­ nalo slušali i gledali. U tom momentu stigoše dvoja po­ licijskih k ola Iz jednih iziđoše tehni­ čari, koji počeše da snimaju mesto na kome se odigrao dvostruki na­ pad, odnosno napad na napadače. — Možemo li da uđemo u kuću? - upita dr Prekolini. - Naravno da možete, gospodine doktore - osmehnu mu se inspek­ tor. - Ja vas dobro poznajem i po­ gađam šta se dogodilo. Vodite i svog gosta. Iskaze o događaju daćete naknadno, jer već ste rekli što je trebalo za početak istrage. Je­ dino ne mogu dozvoliti da vam se vrati oružje. Verujem da nemate dozvole za ona dva revolvera. . — To je u neku ruku istina - od­ govori starac. - Dozvolu za kupo­ vinu i držanje tih revolvera imam, ali ne i za nošenje. No, s obzirom na prilike, nadam se da ćete imati razumevanja za to što sam ih poneo odlazeći da dočekam svog gosta, koji je najavio dolazak iz Londona. - Mislim da se razumemo, gospo­ dine doktore — osmehnu se inspek­ tor odlazeći da se pridruži grupi istražitelja, koji su se trudili da pod snežnom vejavicom završe posao pre m raka - Svratite, ako možete, inspekto­ re! - doviknu dr Prekolini, pa se pridrža za Luna i oni zajedno uđoše kroz visoku kapiju u smetovima skriveni vrt, a onda u kuću. - Reklo bi se da imate dobrog policijskog inspektora — reće Lun kad su stigli u hol — On je već bio ovde, jer vodi istragu povodom smrti nesretne Nize. On je već razumeo mnogo

toga, ali je nemoćan prot'ivu silnika M ilana - s tugom reče starac. - Vratiću se da uzmem svoj ko­ fer iz automobila - reče Lun, jer zaista je tek tog trenutka pomislio na prtljag, koji se sastojao samo od osrednjeg kofera i jedne putne torbe. Dok je prilazio grupi policajaca, on je razmišljao o tome kako je svet postao opasan za nedužne ljude. Da je umesto njega, obučenog u nepro­ bojni veš od kevlara, što mu je olak­ šavala i surova hladnoća ovih dana, bio običan slučajni gost sada bi na snegu ležao još jedan leš. Mogu li da uzmem svoj prtljag? - obrati se Lun inspek­ toru Paskoliju na dobrom italijanskom jeziku. - Naravno da možete, ali nadam se da se nećete ljutiti ako pogle­ damo šta odnosite, jer automobil je postao predmet istrage - s izra­ zom naklonosti odgovori inspektor. Lun ispod upravljača automobila uze ključeve i otvori. Dok je izvlačio kofer i torbu, blesnuše blicevi. Tek sada Lun prim eti da se na ulici na­ lazi više novinara. Upališe se i dva reflektora, a jedna televizijska ka­ mera je snimala kako se on kreće oko kola i odlazi ka kući. Na vra­ tima ga pristigoše četiri reportera i počeše bučno da ga mole za razgo­ vor. - Pa obavimo to odmah ovde osmehnu se Lun i spusti kofer, kome tek sada priđoše inspektor Paskoli i jedan narednik. Lun im pomože da otvore kofer i torbu, a oni vrlo brzo i spretno zaviriše u njih, pa se zahvališe i stadoše malo dalje. - Šta se sve ovde dogodilo? - pi­ tao je jedan novinar. - Ja sam video kako su kolima prišla dva ćoveka. O tvorili su paljbu iz revolvera, ali me nisu po­ g o d ili Neko je stigao za njima i sprećio ih da me pogode, iako sú već izrešetali automobil. Pali su i tim e je bilo sve završeno - ispriča Lun i podiže prtljag.

- Ko je to učinio? Zašto? Kakvu to vezu im a sa zločinom izvršenim u kući pre četiri dana?... — pitao je brzo jedan novinar oblećući oko Luna kao da traži način kako da ga spreči da ode. - Ja sam se ovde našao sasvim slučajno i ništa više ne znam da vam kažem. Sve što možete saznati ovom prilikom reći će vam gospo­ din inspektor - odgovori Lun s osmehom i čvrstim pokretim a po­ lako pom eri novinare k oji su mu smetali da ude. Kad se zatvoriše vrata za Lunom, novinari navališe na inspektora Paskolija. N aročito su insistirali na im enim a napadača od kojih je je­ dan bio mrtav, a drugi ranjen i uhapšen. - Oba su nam odavno poznati kao krim inalci. Ubijeni je Lino Selmi, a ranjen je i uhapšen Luidi Folki. To je sve što za sada mogu da vam kažem — odgovori inspektor, pa krenu da ode. - A ko ih je sprečio da ubiju Eng­ leza i starog naučnika? - pitao je visoki i m ršavi novinar. - Je li to bio Enriko? - To još niko ne zna - odgovori inspektor i trčeći se udalji. Sneg je tako brzo padao da su se m rlje krvi na tlu još samo malo videle. N ovin ari su žagorili izmenjujući inform acije preteći jedan dru­ gom ako sada neko sakrije istinu kad su svi na okupu. - Zna li ko nešto o tom Englezu? - pitao je onaj visoki i m ršavi novi­ nar. — M ožda je zagonetni Tom Lejn došao da pomogne starcu da otkrije ubice. A šta ako je Lejn neki slavni londonski detektiv? - Pre će biti da je kakav nauč­ nik, jer da je detektiv on bi se tako i ponašao — reče drugi novinar. - Oduzet mu je revolver, a pod sedištem vozača, a to je on bio, na­ đen je magnum koji može da pro­ bije i neki oklop - prim eti neko. - Pokušajmo opet da razgova­ ram o s Lejnom i starim naučnikom - predloži visoki

Pritrćaše opet vratim a i počeše da zvone, ali iz zvučnika interfona na ulazu se začu jasni Lunov glas: - Stari doktor Prekolini je um­ oran. Imajte razumevanja, gospodo. Uzalud ga uznemiravate, pa time gonite i njega i mene da u idućem susretu odbijem o svaki razgovor. — Javnost im a pravo da zna! Pri­ mite nas!... — ponavljali su novi­ nari, ali uskoro se uveriše da uza­ lud navaljuju, pa se razidoše da is­ koriste ono što su saznali i snimili na mestu revolveraškog napada i obračuna Baš tada stiže »pauk* da u poli­ cijsku garažu odnese izrešetani alfa romeo. N ovinari su gledali kako ljudi obavljaju taj posao, a onda se udaljiše da svaki potraži svoja kola. Vejavica već beše sa­ krila tragove k rvi i ljudskih stopa na tlu.

II Jedina posluga u kući dr Prekolinija bila je žena njegovih godina, ugojena i dobrodušna sinjora Rahela. Istina, njoj su s vrem ena na vrem e pom agale dve mlade žene, koje je pozivala kad uvidi potrebu za to. Inače je sama uspevala da sprema sobe starog naučnika i pos­ luži obroke lake hrane, kakvu je on uzimao. Istina, starca je bilo lako posluživati. K oristio je samo sobu za rad s bibliotekom i jednu spa­ vaću sobu. U suterenu je bila nje­ gova labaratorija, ali gospoda Rahela tamo nije m orala da ide, jer doktor je tam o prim ao svoje stu­ dente i saradnike. O ni su sami spre­ mali ono što je tam o trebalo. Sada je starica bila uplašena onim što je videla na ulici i čula od dr Prekolinija, ali je uspela da po­ nudi zakasneli ručak. H valila je svoja jela tako da starac i Lun nisu mogli da je odbiju pa sedoše za sto. Dćk su jeli, ona se spremala, jer uveće je odlazila u svoj stan kod obližnjeg H ipodrom a San Širo. 9

- Umreću, a neću prežaliti što nisam dolazila kad ste bili u Lon­ donu - reče ona u jednom tre­ nutku. - Rahela, zaboga, imaj obzira prem a gostu. Gospodin Lejn je gost i ne smemo mu smetati da m akar jede na miru - reče više m olećivim nego ljutitim glasom dr Prekolini. Čim dom aćica posluži kafu i po­ kaza kako je poredala pića, on joj reće da može da ode. Tek tada Lun shvati da može da počne da pita. Znao je da se traged ija odigrala dok je dr Prekolini, zajedno sa svo­ jim posinkom, odnosno bratancem Enrikom bio u' Londonu. Oni su tamo bili Lunovi gosti. Istina, Enriko Prekolini nije slutio ko je lju­ bazni i gostoljubivi inženjer Toni Lejn. Lun je starog naučnika odvo­ dio u svoje laboratorije i pokazivao mu sve što je hem ičara m oglo da interesuje. Istina, svi ti odlasci bili su izvedeni tako da ni toliko cenjeni i verni naučnik nije m ogao da sazna gde je Lunovo skrovište i gde su te male, ali sjajne laboratorije, kojim a je bio oduševljen. Radosni i dobro raspoloženi dr Prekolini i Enriko vratili su se u Milano, ali tamo ih je čekalo nešto strašno i neshvatljivo. — Šta se dogodilo ovde, dok ste bili u Londonu? — upita Lun u jed­ nom trenutku. - Imaš li strpljenja da čuješ ne­ što više o svemu, ali da ti iznesem samo najvažnije činjenice? - upita starac. — Ja imam strpljenja i želim sve da čujem, ako ti imaš snage da tako dugo govoriš. Imam na umu da si im ao težak dan i da je malopredašnji događaj... — govo rio je Lun. — Žilaviji sam ja nego što se veruje, iako m i je sedamdeset i šest godina. M ogao bih da govorim i do ponoći — reće starac. — O nda ću da te slušam, časna starino - blago se osmehnu Lun. - M islim da si ti jedini ćovek kome želim da zaista sve kažem reće starac. — M oj život je bio pot­ 10

pun, iako se nisam oženio. Nisam ja bio knjiški moljac, već borac u nauci. - M islim da o tebi znam toliko da sam našao mnogo razloga da te cenim i volim ne samo kao nauč­ nika, već i kao ćoveka - reče Lun. - I to znam — nastavi starac. No, ne plaši se da ću mnogo da go­ vorim o sebi. Jedino ističem to da sam voleo i volim i život i ljude. M ožda će ovo otkriti o meni više od svake druge ispovesti. Slušaj: često mi se dogodi da, dok se šetam uz M onte Stelu i nazad, neki usamljeni i napušteni pas pođe za mnom. I ne napušta me, ako ga ne bih oterao. A li ja ne uspevam da odbijem na­ klonost životinje. - I šta uradite s psima? - upita Lun sasvim ozbiljno. - Imam prijatelja medu selja­ cim a u okolini, pa neki od njih prim i psa, a ja ponešto platim za budućnost ćetvoronožnog prijatelja - osmehnu se starac. - No sve to je razumljivo. Počeo sam o tome zbog nečega što se dogodilo počet­ kom zime. Jedan mali, čupavi i sas­ vim crni psić pridružio mi se kod Poljoprivrednog sajm a i došao za mnom ovamo. Zastao sam da ga osmotrim. Dva mala crna oka su me gledala s izrazom čudne nade, koja se mešala s izvesnim psećim ponosom Ne znam sve te vrste pasa, jer ima ih preko četiri stotine, ali siguran sam da je ovaj bio od one koja vredi. Prosto, nije m olio... On je gledao pravo u moje oči. Kad sam se okrenuo, jer taj pogled me je dirnuo i skoro sam zaplakao, ok re­ nuo se i psić. A onda sam ga poz­ vao. Jedan seljak ga ponekad do­ nese i psić bude po par sati uz mene. - Nešto slično događalo se i meni. U Londonu im a čitavo društvo baš za zaštitu pasa i s izvesnom sumom novca m ože se obezbediti svaki pas dok je živ - reće Lun. - Eto kakvi smo m i ljudi - uz­ dahnu starac. — Boli nas i pseća

tuga, a ljudima bismo hteli da damo više i od sopstvenog života... - Razumeo sam ovaj uvod. M o­ lim te da nastaviš svoju priću — reče Lun. - Pošto znaš da sam živeo sam, učio, ratovao... - Znam i to da si bio prisutan kad je obešen Duče - upade Lun. - Bio sam, istina je ... Jedino tada sam se radovao nečijoj smrti... No, ostavim o daleku proš­ lost. Posle rata sam završio studije hernije i posvetio se toj nauci. A li nisam živeo zatvoren. Putovao sam svetom, voleo žene, uživao u vese­ lom društvu... Istina, m ora da je u tom mom neprihvatanju braka od­ nosno samo jedne žene, bilo i sebič­ nosti. Ta sebičnost se iskazivala i u mom uživanju u ljubavi dece mog brata. - Pre nekoliko dana, dok si ti bio i nekoj poseti, Enriko mi je pokaao fotografije svojih sestara Sofije Niže - reče Lun. ' - Onda si nešto video - nastavi starac. - Enrika si upoznao. Dodaću samo to da sam verovatno baš ja kriv što on tako živi. Radovao sam se što je najbolji atletičar, prvak u trčanju, nenadmašni ma£evalac, nepogrešiv strelac i rekao sam mu da treba da živi bezbrižno, jer naslediće moju ne baš malu im o­ vinu. Davao sam mu novaca, a on je, istina, često bio dragocen pom oć­ nik u mojim eksperimentima, jer započeo je studiranje biologije. No zabavljala ga je više tehnika, pa je stvorio i nekoliko malih pronala­ zaka, od kojih mu pristižu tanti­ jeme koje bi nekome bile dovoljne za život. I sada je on progonjeni odmetnik!... Kuršumi ispaljeni na tebe bili su namenjeni njemu... - Veruješ li da je on pucao na napadače? — upade Lun. - Ja to znam — odgovori starac. — Tajno sam se s njim sreo juče. Pričao sam mu da ćeš doći, ali ne i kada. Video sam da im a tamno-zeleni automobil, jedan od najačih fi-

jatovih m odela Znači da me je pra­ tio i obezbedivao. - On je, izgleda, predvideo mo­ gućnost da njegovi neprijatelji na­ padnu mene pogrešno verujući da je s tobom sam Enriko - prim eti Lun. Kao da je njihov razgovor tele­ patskim putem čuo usamljeni čovek, začu se zvonjenje telefona i javi se Enriko. - Možda nas prisluškuju, ali mo­ ram da znam - reče on. - Brzo mi ispričaj šta se dogodilo. Dr Prekolini mu ispriča kakav je rezultat pucnjave pred kućom u sam sumrak. - Hvala ti, striće! - veselo uzviknu sagovornik. - Pozdravi dra­ gog gosta! - A ti? Šta će biti s tobom? upita zabrinuto stari dr Prekolini. - N e brini! Neću se dati, striće! - doviknu Enriko i veza se pre­ kide. - N e uspevam - uzdahnu sta­ rac vraćajući se na stolicu kod stola, na kome su bile čaše s vinom. - Šta to ne uspevaš? — upita Lun i sam otpi gutljaj prijatnog, crvenog vina tipa valpoličelo. - Eto, ne uspevam da ga vratim s tog nesrećnog puta u odmetništvo časti - odgovori starac. - On sma­ tra, kao da je kakav Sicilijanac, da mora ne samo da osveti život svoje sestre, već i čast njih obe. Ispričaću ti o njim a Starac nastavi da priča na svoj način, koji je Lun dobro razumeo, ali koji bi drugom e mogao biti neja­ san. G ovorio je prvo o starijoj Enrikovoj sestri Sofiji. Nju je priroda n agrad ila ali kazn ila već prem a tome kako se sada gled a lepotom koja se retko v iđ a Kad je završila medicinsku školu, da postane bolni­ č a rk a ona je zbog svoje lepote i mnoštva poziva postala mane­ k enka No. i njena sestra jedanaest godina m lađ a koja se rodila kad su roditelji m islili da neće im ati više dece, rano je pokazala takođe ras­ košnu lepotu. Već sa svojih dvanae11

stak godina N iza Prekolini je privla­ čila poglede mnogih ljudi svojom rano ispoljenom ženstvenošću. Kad je napunila četrnaest godina, po­ čela je da nastupa kao manekenka Tada su u modu došle »ragacine«, manekenke još uvek maloletne, ali razvijene kao privlačne devojke. Pored svoje sestre Sofija je okupila još tri lepe devojčice i postala u neku ruku njihov menadžer. Bile su to trinaestogodišnja Ana Zvevo, pet­ naestogodišnje Kjarina Bonano i Lidija Cestari. Tako su počeli na­ stupi jedne sasvim odrasle i tri ne­ dorasle lepotice na modnim estra­ dama i pred kam eram a fotografa. Počela je slava najlepše male trupe zanosnih devojćica... — Dolazile su ovde i moja kuća je blistala od lepote, a životna radost i smeh mladosti podm ladivali su i mene samog - pričao je dalje sta­ rac i oči su mu se punile suzama. Ponekad je bilo gorkih reći između Enrika i Sofije. On nije voleo to što rade njegove sestre. A li Sofija je tvrdila da ona bdi i nad Nizom i nad tri ostale ragacin e... Brat je i sam bdio i nad Sofijom i nad Nizom, kao i nad tri njihove 9aradnice. No nesreća izabere vreme za sebe. Kad je Enriko otišao sa stricem u London, u kući u M i­ lanu ostalo je pet devojaka. - Kad sam onog nesrećnog časa ušli u kuću, vladala je potpuna ti­ šina. Zvali smo devojke, ali niko se nije javio, pa je Enriko otrčao da obiđe sobe. Vratio se s izrazom užasa na licu i m olio me da ost­ anem u prizemnom salonu dok ne 3tigne policija — nastavio je da priča dr Prekolini. Pokazalo se da je u kući izvršen sloćin i to u toku protekle noći. Pet­ naestogodišnja N iza Prekolini bila e mrtva, a Sofija ranjena u glavu. Verovatno je ubica u panici mislio ia ju je ubio, ali ona je ostala živa. Ddneta je u bolnicu i došla je k sve­ sti, pa je ispričala šta se dogodilo. Željna što većeg uspeha Sofija Prekolini je prihvatila predlog iz2

vesnog Gvida Mućolija, zvanog Dotore, da priređuje intimne modne revije za grupe bogataša, koji su mogli da plate basnoslovne ulaz­ nice. Posle prvih uspeha Sofija je shvatila da se iza Mućolija nalazi još neko, jer neki telefonski razgo­ vori, koje je vodio s nepoznatim lju­ dima, upućivali su na to. Bila je rešena da prekine saradnju sa Mućolijem čim se Enriko vrati iz Lon­ dona. No imala je obavezu da u ne­ kom intimnom prostoru priredi veće »druženja«, kako su to počeli da nazivaju u društvu, sa četiri vrlo bogata ćoveka. »Odlučila sam se da to bude u stričevoj kući... I eto šta se dogo­ dilo. .. A verovala sam da smo bezbedne u svojoj kući« — pričala je ranjena devojka. Znala je imena učesnika tog kob­ nog »druženja«, ali ne i to šta se do­ godilo sa tri ostale devojčice. Ana, Kjarina i Lidija su bile nestale. Poli­ cija je uzalud tragala. - Da zlo bude veće, opet smo bili neoprezni - nastavi da govori dr Prekolini. - Izgleda da su krivci učinili sve da nestanu svedoci njiho­ vog zločina. Sofija je nađena mrtva u bolnici. Ustanovljeno je da je udavljena... Starca je izdao glas i jecaji su mu potresli ramena. Trebalo je desetak minuta dok opet nije bio u stanju da govori. No nije ostalo mnogo toga da se kaže. Ucveljeni brat se zakleo da će osvetiti živote i čast svojih sestara. Uskoro je kod Železnićke stanice Garibaldijeva vrata nađen ubijen Gvido Mućoli. - Možda se nikada ne bi saznalo ko ga je ubio, da sam Enriko nije obavestio neke novinare da je os­ veta počela i da je prvi krivac kaž­ njen. »Ja sam saslušao i ubio tog podvodača«, rekao im je dalje. »Svi zločinci završiće kao on«. To je zna­ čilo izazov podzemlju, odnosno ban­ dama Mafije, koje su se dobro ukot­ vile u gradu, a zatim četvorici boga­ taša .. - pričao je dr Prekolini.

- Zar se znaju i njihova imena?! - iznenadi se Lun. - Da, znaju se - potvrdi dr Pre­ kolini. Lun uključi svoj minijaturni ma­ gnetofon, čija kao vlas kose tanka žica je pomagala da se zabeleži važni podaci i da sigurno budu sa­ kriveni. jer samo Lun je znao tajnu reprodukovanja snimljenih reći. - Reci mi ta imena i šta znaš o tim zločincima - reće on svom ostarelom i već umornom doma­ ćinu. - Mučoli je priznao da iznad njega stoji izvesni Genco Nereti poče dr Prekolini. - Njega sma­ traju jednim od najlepših, ali i naj­ pokvarenijih ljudi u Milanu. On je čovek Mafije, koji vodi poslove oko nadgledanja prostitucije za visoko društvo u gradu. On će morati da govori kad ga Enriko nađe. - A ko su ostali? - Zna se samo koji su stari pok­ varenjaci učestvovali u sramoćenju devojćica te kobne noći. U moju kuću, dok su Sofija i devojčice bile same, došli su četiri ćoveka. Prvi je Dorđo Salvatore, pedeset i sedmo­ godišnji vlasnik mnogih prodavnica i dve fabrike cipela u više gra­ dova Italije. Oženjen je ima dva sina i kćer, a žena mu je u pedeset i prvoj godini starosti. Ona je bogomoljka i uspeva da drži svoju decu daleko od muža grešnika On i ima nadimali Pekatore ’... - očito s naporom je pričao dr Prekolini Govorio je dalje o drugom boga­ tašu, koji je bio došao da se tajno naslađuje lepotom nedoraslih devojčica. Bio je to Kamib Dolkoni, vlas­ nik osamnaest motela na Stradi del sole, oženjeni čovek, čija druga žena je živela neki svoj život, jer i sama je bila bogata i bezobzirna Pedeset i petogodišnji Dolkoni imao je osamnaestogodišnju kćer, koja je bila uzalud upisala studije engleskog jezika Jer, upustila se u 1 Peccalore -

grešnik (ital.)

onaj naćin življenja koji vodi u pro­ past. Treći učesnik »druženja« s kob­ nim završetkom bio je veleposednik Mateo Feroni, čiji ogromni vino­ gradi, mnogobrojni podrumi vina i pogoni za preradu su donosili zna­ čajne prihode. Svak je bio iznena­ đen pričama da je i on umešan, jer Feroni je poznat kao verski zanese­ njak, koji je u tom duhu vaspitavao i svoju decu. On je i najmlađi u grupi bogataša, koji su posetili kuću u doba odsustva njenog vlas­ nika da bi uživao u »gledanju« de­ vojćica Sa svojih četrdeset i šest godina ćelav i uvek razbarušenih ostataka kose na glavi, skromno obučen i strogog izraza lica nikako nije dao da se nasluti kako i on može biti razvratnik. Četvrti učes­ nik događaja bio je tri godine sta­ riji, ali jedini neoženjeni među njima Akile Kondinela On je i inaće poznat kao razvratnik. Nje­ govo bogatstvo potiče od prihoda iz tri fabrike konfekcije. - Jesu li priznali šta važno? upita Lun. - Koješta! Oni nisu ništa priz­ nali - odgovori starac - Tvrde da nikada nisu videli ni Sofiju, ni Nizu, ni tri nestale devojčice. Imaju ali­ bije za tu noć i mnoštvo svedoka Tobože iznenađeni su što se spomi­ nju njihova imena i tumače to mo­ gućnošću da se neko zlonamerno poslužio njima. - Pa i šta bi drugo - primeti Lun. - Sada su uklonili i jedinog svedoka, odnosno nesrećnu Sofiju. - I sada se trude da uklone Enrika. Današnji napad je izveden zato što su možda očekivali da sa mnom dolazi on - razmišljao je glasno stari naučnik. Lun ga je neko vreme zabrinuto gledao, a onda reče: - Moraćeš da zatražiš zaštitu policije. Ja ću još večeras otići, jer sutra će se već pojaviti moje foto­ grafije u novinama oa ko zna šta može da se dogodf 13

— A kuda ćeš po ovom mrazu? — upita starac. — Snaći ću se već nekako. M o­ ram postići to da se nađem sa Enrikom. Sada treba spasavati njega. — I one devojćice, ako su još žive. — Da, njih takođe. N a kraju, mo­ ram da te zam olim za opreznost, jer ne verujem ni policiji. Inspektor Paskali izgleda suviše blag i blago­ naklon, ali ne znam šta bi učinio da se susretne sa Enrikom - reče Lun. — Sem tebi, nikome ne verujem. Enriko je ubio... On se odmetnuo. Gubim ga, na svaki način. A li neka se osveti... N eka — glasno proplaka starac. Lun se trudio da ga uteši i smiri govoreći o nadi da će Enriko Prekolini uspeti da kazni ubice svojih se­ stara i da se vrati mirnom životu. — U današnjem svetu i po važe­ ćim zakonima on nema nikakvih šansi - s tugom reče starac. - On je odgurnuo zakon i uzeo pravdu u svoje ruke. Ubijaće kako je već poieo, pa će ga policija i podzemlje joniti jednakom marljivošću i kaz­ niti na najsuroviji način. Umreće moj Enriko, a nije se naživeo. Nije stvorio porodicu... Zar to nije strašno? Odjednom starac ućuta, jer beše shvatio da sve to govori čoveku koji je odavno u istom položaju u kak­ vom će se tek naći Enriko Prekolini. — Ne treba gubiti nadu - ne bez izraza tuge na svom muževnom licu reče Lun. — Moj prim er govori da se uvek može naći pravi smisao života. • — Sada, kad na put sličan tvome kreće i moj dragi Enriko, mislim da bolje shvatam i tvoj položaj. Čitao sam o tebi dosta i znam te skoro či­ tavu deceniju, a ipak si za mene ta­ janstvena ličnost. Kako je sve to počelo? Kako trpiš progone i stalni oprez? Kakve su tvoje nade? Pričaj mi o tome, jer onda ću možda naći neku nadu i za Enrika. Lun je pričao o svom detinjstvu, dok se još uvek zvao Donald Rajt. 14

Njegov otac Antoni, pošto mu se ij nervnom rastrojstvu zbog muževlje. vog finansijskog sloma ubila žene poveo je dečaka u Ameriku. Tamcj’ je zapao u mreže zločina, pa je izgu. bio život i nestao s mrljom da je bic, gangster. Posle je dećak uzeo pre. zime Sikert i ne znajući da ga poq svoje okrilje uzimaju baš ubice nje. govog oca. Tri po zlu čuvena gang. stera spremali su ga da bude naj. veći zločinac sveta. - A li oni su pogrešili, jer od ćo_ veka koji nauči mnoge veštine i ste-, kne mnoga znanja ne može di( postane zločinac — pričao je dalje, Lun. - Nauka me je privukla svo-' jom snagom i zadržala za sebe i po­ red moje prošlosti. Otkrio sarrj istinu o zločinima gangstera Falka Majnarda i Brauna. Oni su nestali i ja sam nastavio da se borim protivu zločina, ali ni nauku nisam na­ pustio. .. - Kad bi to m ogao i Enriko prekide ga starac. - A li on je bio sportista. Atletika i mačevanje, stre­ ljaštvo i igranje šaha, smućanje po Alpima. plivanje i sve druge sportske discipline postaće mu ne­ dostupne. A on ne može da se zat­ vori u svoju tajnu labaratoriju, kao ti. Jedino možda uz tebe... Kad bi uspeo da ga otrgneš i uzmeš k sebi ... No šta ja to govorim ?! Zar tebi nije dosta što ulažeš nadljudske napore da se i sam održiš? - Ućiniću sve što budem mogao za tvog posinka Enrika — reče Lun i lice mu dobi odlučan izraz. — Obe­ ćaj mi da ćeš u samom sebi ojačati nadu u srećan ishod Enrikovog obračuna. M oraš savladati tugu zbog smrti tih divnih i nedužnih devojaka. M oraš naći snage da i da­ lje živiš, jer potreban si Enriku... - Jedino još to mi daje snage. Zbog toga sam savladao svoju savest i pozvao te da dođeš u pomoć Enriku. A otkud mi pravo da to uči­ nim? Ja znam šta je pravo i stidim se svog postupka, ali u jednom tre­ nutku nisam znao kome da se obra­ tim - govorio je starac zadihano i

kao da grabi da što pre kaže sve što mu je na duši. - Sada sam tu i neću se povući dok i ti sam ne budeš m ogao reći da je sve okončano - reče Lun. — A sada bi bilo dobro da ja odem. Narednih dana naći ću način da se viđam, ili dogovaram s tobom. Treba da nađem sigurno sklonište za sebe, a možda i za Enrika Sada je najvažnije da se s njim što pre nađem. Ti si nam jedina veza i učini šta nadeš da treba kako bismo se Enriko i ja sreli. Starac je klimao glavom u znak da razume i da će ućinito ono što se od njega očekuje. A onda isprati Luna. koji mu reče da zna dobar novi hotel u istočnom delu grada i blizu Centralne železničke stanice, pa će otići tamo. - M i smo krenuli, a nismo poz­ vali taksi — priseti se starac i lupnu sebe dlanom po čelu. - Stanica podzemne železnice je tu kod Hipodroma, a prtljag mi nije težak — osmehnu se Lun i izide. Te večeri Lun je bio zadovoljan smeštajem. Bio je to nov i vrlo mo­ deran, ali ne suviše luksuzan i skup hotel u uličici uz prostranu V ia Palmanova blizu stanica podzemne že­ leznice. Lun je radoznalo razgledao podove u sobama, koji su bili od ke­ ramičkih ploča i zagrevani ćelom površinom cevim a postavljenim ispod njih. Kupatilo je bilo dovoljno veliko i veom a lepo, pa se obrijao i okupao. Restoran je bio odličan i Lun je večerao, a onda otišao u ho­ telski salon s televizijskim prijem ni­ kom. Tamo je sačekao emisiju vesti, u kojoj je video snimke s mesta obračuna kod kuće dr Prekolinija. Nije bilo nikakvih iznenađenja i on je bio zadovoljan time što mu je še­ šir na snimcima prilično skrivao lice, a nejasnosti slike doprinosilo je i padanje snega u onom tragič­ nom trenutku. Dakle, Lun se mogao pouzdati u to da ga ljudi koji su gle­ dali emisiju neće prepoznavati i na ulici, ili bilo gde u hotelu.

Hotel »Flumendoza« im ao je mali bar i Lun se odluči da neko vreme provede tamo u razmišljanju i smišljanju planova On je ovde bio bez svojih sigurnih drugova M akfersona, Ro Hača, Hofa. ili reportera M arkin ča N ije imao oružja i opreme, niti skrovišta da se skloni od mogućih p otera Sve to trebalo je stvoriti, je r je bilo moguće zato što je Lun im ao novaca upućenih na Milansku banku, a i dovoljno mogućnosti da ode do Švajcarske, gde je imao neograničena sredstva uložena na šifru. Tako se završilo jedno prijatno veće uprkos žalos­ nim događajim a koji su Luna do­ veli u Milano. No jutro je donelo nove brige. Lunovo iznenađenje je bilo veliko i vrlo neprijatno. Kad je ustao, zatra­ žio je da mu donesu u sobu doručak i nekoliko jutarnjih listova i časo­ pisa. Hteo je taJco da što bolje upozna događaje u čitavoj toj zem ­ lji, da ih tako upozna da niko ne primeti da je stranac. N jegov italijanski izgovor bio je odličan, a umeo je da se posluži s više lokalnih narečja. Njegova želja je bila brzo ispunjena. Posle doručka smestio se u udobnu fotelju kod prozora, pogle­ dao snegom zasute krovove i oslušnuo zavijanje vetra, pa počeo da li­ sta novine. Hteo je prvo da čita o vremenu širom Evrope i Italije, jer tih dana se bilo pogoršalo i vladale su vrlo niske temperature. Ali, trgao se od prvog krupno štaihpanog naslova, koji je glasio: LEJN ILI LUN? Preko tri novinska strupca nala­ zio se snimak načinjen u trenutku kad je on vadio svoj k ofer iz alfa romea oštećenog pucnjima napa­ dača. »Ako je taj čovek m ogao da za­ vede policiju u pogledu svog identi­ teta, pa i u pogledu toga kako je ostao živ pred pravom kišom kuršuma ispaljenih neposredno u njega i kroz već razbijena stakla čoveku naviknutom da logično 15

misli ne mogu da izmaknu činje­ nice«, pisao je novinar Albertini. »Odmah se postavlja jedno notorno pitanje. Ko je m ogao da ostane živ stojeći pred dva revolvera, čiji svi meci su ispaljeni k njemu iz nepos­ redne blizine? Samo ćovek koji je bio zaštićen odećom od kevlara, te neprobojne tkanine kojom se na opasnim mestima štite ugroženi ve­ likani! Zar je to i Tom Lejn, jedva poznati engleski inženjer? On nije držav­ nik. niti ćovek kome preti opasnost od terorističkih napada. I ko bi mogao da dođe iz Londona u posetu starom profesoru hernije dr Prekoliniju? K oga to zanima hemijsko zarobljavanje sunčeve ener­ gije? Evo koga: slavnog naučnika Donalda Sikerta, odnosno Luna, kralja ponoći. Pa setimo se opisa izgleda tog slavnog naučnika i avanturiste, a onda pogledajmo sni­ mak inženjera Toma Lejna. No, ima još jedan dokaz, o kome govore dve na sledećoj strani prika­ zane fotografije. Pre godinu dana izvesni dr Tomas Strobang, profe­ sor fizike na londonskom univerzi­ tetu održao je svega nekoliko preda­ vanja, a onda je m orao da nestane, jer otkriveno je da se pod tim ime­ nom skriva sam Donald Sikert. Evo jedan odlomak vesti iz naučnog ča­ sopisa, koji je objavio i ovu fotogra­ fiju: »... Naučno proračunatim i objaš­ njenim dokazima profesor dr Stro­ bang je oduševio ne samo studente, već i sve svoje saradnike idejom da se ulože veći napori na korišćenju sunčeve energije na zemlji. I sam oduševljen, tobožnji dr Strobang obećava nam novu eru na zemaljs­ koj kugli. Biće napuštena atomska energija i korišćenje mineralnih goriva svedeno na minimum, jer sve to može da zameni sunce...« Pogledajte fotografije dr Strobanga i inženjera Lejna koji možda i sam im a pravo na titulu doktora nauka, pa će nestati sumnje u po­ gledu identiteta čoveka koji je uple­ 16

ten u najnoviji revolveraški obra­ čun u Via Arnaboldi...« Lun je već bio svestan da se dogo ­ dilo ono što će mu ovde u Milanu doneti ogromne nevolje. Potrebno je samo još malo vremena da sve shvate policija i podzemlje, pa će nastati hajka za tobožnjim Tomom Lejnom. Ipak. on mirno pročita sve novine, pa onda pozva dr Prekolinija. Starac mu poznade glas iako je Lun javljao: — Ovde Donaldeli. Vaš psić, koga ste uzeli pod svoje sasvim je dobro. No, danas u novinama piše da ga traže... — Već sam sve pročitao. Videćemo se kad prođe zima, a dotle mi pazite miljenika. Voleo bih da ga svako veće izvodite u šetnju do iz­ vora na brežuljku - reče starac. — Sada je veće već u sedamnaest sati, a ja to mogu tek oko dvadeset Kod izvora je zaista lepo — odgo­ vori Lun. Odmah zatim on spusti slušalicu, jer njih dva su se bili razumeli. Bilo je sreća što je stari profesor još uvek imao odlično pamćenje, pa se sećao čak i kafea u kojima je sedeo s Lunom još pre nekoliko godina Kafe »Fonte Zelbio« pripadao je ćoveku koji je poticao iz brdskog seoceta Zelbio iznad zapadnog kraka Jezera Komo. M ora da je pamtio kakav lep izvor, pa ga se setio kad je tražio ime za svoj kafe. »Fonte Zelbio« nalazio se u uličici iz Trga Leonardo da Vinči i Lun se sećao odličnog mleka koje je tamo umesto alkohola ispijao sa dr Prekolijem. Početak jutra nije obećavao baš mnogo dobra za taj dan. ali Lun krenu bez dvoumljenja. U svojoj torbi potraži mali adresar, u kome je bio popisao trgovine u kojima će moći da kupi što mu treba. U džep s adresarom stavi i lažna, ali odlično falsifikovana dokumenta na ime trgovca ženskom odećom Luiđija Farentina Bila je tu i dragocena dozvola za vožnju automobila Ost­

alo je još da rizikuje i još uvek kao Tom Lejn siđe i plati hotelski račun. Pokazalo se da je imao sreće. S natućenim šeširom i naoćarima bez dioptrije nije mnogo ličio na čoveka s fotografije u novinama Platio je račun i izišao sa svojim koferom i torbom. Dočekao ga je snežni kovitlac. Sneg i zima smetaju i drugim a pomisli on i osmehnu se odlazeći ka novoj, dugoj Ulici Padova I od­ mah je pronašao agenciju za iz­ najmljivanje automobila Uzeo je fijat 131, jer takvih kola je bilo veoma mnogo na ulicama grad a Naravno, kola je iznajmio na ime Luiđija Farentina. Posle jednog sata kupovanja sit­ nih potrebština i odeće novi Luiđi Farentino nije nimalo ličio na Toma Lejna. Sada je mogao da pođe dalje po Milanu.

III Enriko Prekolini je bio obrijao svoju gustu, svetlu kestenjastu bradu i više puta se osmehnuo svo­ joj neprilici, jer lice mu je sada zeblo više nego drugim ljudima. Istina, belina kaže na delu lica koji je pokrivala brada i tamnija ni­ jansa na čelu i gornjem delu lica behu mu dali neki nov izraz, pa ga je teško bilo poznati, jer već godi­ nama je nosio bradu. Pored toga, potrudio se da promeni frizuru i odeću, a da izbegava mesta na ko­ jima se ranije često viđao. Pošto je uspeo da se smiri posle onog obračuna sa Mučolijem i od njega saznao šta se dogodilo u kući, nadao se da će brzo naći Genca Heretija i bogate učesnike doga­ đaja koji su se tako kobno završili za njegove sestre. No, pokazalo se da su se stvari odjednom izmenile. Svi oni su prosto nestali, sakrili se i čekaju. Oni čekaju mene, a ja moram njih, pomislio je znajući da će ga tražiti. Trebalo je pustiti da prođe prvi talas istrage oko smrti njegove

sestre u bolnici. Trebalo je tražiti nestale devojčice. Trebalo je naći skrovište i ujedno štititi strica Tre­ balo je, trebalo i uvek je nešto tre­ balo. .. A mraz je stezao. Od strica je čuo da će iznajmiti kola za gosta i otići da dočeka Toma Lejna. Nije starcu ništa re­ kao, ali odlučio je da ga prati, jer želeo je da proveri prati li ga poli­ cija ili neko iz podzemlja. I tako se dogodilo da se našao iza jednog »renoa* za koga je utvrdio da prati stričeva kola On je izgubio trag alfa rom ea ali mu je na vidiku ostao reno. Ta kola su ga dovela do stričeve kuće. I tako se dogodilo da je bio svedok napada na automobil u kome je bio Tom Lejn. Bio je oča­ jan što je zakasnio skoro jednu mi­ nutu zbog naglog kretanja, jer ma­ šina se trgla i točkovi su klizali na snegu. Tek kad je polako krenuo, kola su počela da se pomeraju. Mo­ rao je polako da ubrzava, a lepo je video kako napadači prilaze auto­ mobilu iz koga je starac tek bio izi­ šao. Morao je jednom rukom da puca iz kratke uzi mašinske puške, koju je sa sportskom opremom bio doneo iz Austrije. Pretila je opasnost da pogodi napadnutog Lejna, pa je pucao nisko. Tek kad su napadači popadali pogođeni u noge, mogao je da doda zadnji rafal i da pobegne s tog sada opasnog mesta. Morao je isto veće da napusti svoja kola, jer možda je neko video njihov broj, a i i nače njima nije smeo još dugo da se služi, iako im je bio stavio lažni broj. Već sama boja ih je činila priv­ lačnim za policiju, koja je želela da ga spreći u daljem obračunu sa zlo­ čincima. Posle neobičnog događaja na ulici, Enriko Prekolini požuri da se skloni od snega i zime. Znao je da će jedino sigurno sklonište naći kod Albertine. Noseći svoju torbu s nešto veša, uzi mašinskom puškom, dva revolvera iz očeve zbirke i kuti­ jama metaka, on uđe u staru i zapu­ 17

štenu zgradu u Via Pordenone blizu Pjaca Udine. - Ko je? - čuo se ženski glas iza vrata. - Enriko, otvori! - odgovori on. Vrata se odškrinuše i pomoli se devojka prćastog nosa i prijatnog izgleda. - Zar ti nisam rekla da ne možeš više k meni? - pitala je ne praveći mu prolaz. - Zima je i nemam kuda - odgo­ vori on smrknuto. Ona napravi ljutitu grimasu i pro­ pusti ga unutra On spusti torbu i poče da svlači kaput i skide krznenu kapu, pa stojeći poče da trlja ozeble ruke i promrzlo lice. Ona nogom gurnu torbu i s uzda­ hom reče: - Gvožđurija... - To je ono što sada moram da nosim - reče on i uđe u jedinu devojčinu sobu. Spusti se u jedinu, staru i umaš­ ćenu naslonjaču. Ona ćuteći gurnu mali sto bliže njemu, pa iz ormana donese hlepčić i tanjir s nešto sira i šunke. Pored toga stavi i slamom opletenu bocu kijantija. Enriko sam nali vino i žudno ispi prvu čašu kao rubin crvenog vina. - Slušala sam vesti — reče ona. - Šta si čula? - Ubio si mafijaša Selmija i ra­ nio Falkija. - Napali su... - I to sam pročitala. No o tome govorim zato što si posle toga do­ šao ovamo. - Kuda da odem? - Kud god hoćeš, ti razmaženi gospodičiću! Dok je tebi bilo dobro, nisi hteo ni da čuješ za to da nam pristupiš. - Ali ti pripadaš crvenima. Ja ne mogu s vama... Ne odobravam te­ ror ni crnih, ni crvenih. Istina ža­ lim vas koji ste u zabludi misleći da se tako može doći do ljudske slo­ bode. Crne mrzim, jer i oni su u za­ bludi verujući da će vratiti fašizam tim groznim, masovnim ubistvima. Oni ubijaju narod, a vi političare i 18

bogataše. Ne, ne mogu to da prihva­ tim - govorio je Enriko držeći u jednoj ruci nož, a u drugoj već na­ četi hlepčić. Onda ućuta i poče da jede. Raz­ mišljao je o Albertini Bijardi, devojci koja je napustila studije arhi­ tekture u Rimu i postala ilegalac crvenih brigada. Sreo ju je pre tri meseca na nekom predavanju o po­ litičkim prilikama u svetu, koje je držao neki bradati momak, o kome se malo znalo. Tada je Enriko pri iz­ lasku nehotično gurnuo devojku i modrom kišnom ogrtaču i zamolio je da mu oprosti. - Nisam od marmelade - nasmejala se ona. - Nema potrebe da se izvinjavate. - Niste marmelada, ali ste slatki - našalio se tada i nastavio da ko­ rača pored nje. Marmelada nije vaša i ne možete ni da liznete - našalila se i ona. I, tako, reč po reč, šala na šalu i njih dvoje su koračali oko severnog dela Parka Reviza, a onda su svra­ tili u jedan kafe. Kako to obično biva kod mladih, već posle nekoliko dana priznali su jedno drugom da su »stali na mađije« i našli su se u zagrljaju. Bili su to lepi dani sve do Enrikovog odlaska u London, Istina, izvesnu mračnu senku je na oboje bacala činjenica da se de­ vojka bavila nekim tajnim poslo­ vima. - Nije još vreme da ti kažem šta je po sredi. Važno je da sam samo tvoja u ljubavi ali u svemu drugom pripadam svojim drugovima - re­ kla mu je s tugom u očima. ,A kad se dogodila nesreća, ona ga je prihvatila i pokušavala da ga uteši. No kad joj je on rekao da će se osvetiti svoje sestre na najsuroviji način, ona je rekla: - To nas rastavlja. Nas dvoje više ne smemo da se viđamo, jer moglo bi se dogoditi da nam nava­ liš na glavu i policiju i Mafiju. I inače s njima imamo mnoštvo ne­ prilike. - Ko to?

- r'itaš kao da si tupouman... - Zar je sve to važnije od naše lju­ bavi? - isto to ja mogu tebe da pitam. Ti si sada postao odmetnik, a ja sam to odavno - zaključila je ona Shvatio je da ona pripada tajnoj organizaciji, ali nadao se da će je odvojiti od nje. Vraćao se k njoj, iako ga je molila da je ostavi. Sada ga je jedva pustila u svoj bedni stan­ čić. Kao da je telepatski čitala nje­ gove misli, ona reće: - Ovaj stan nije moj. Ne smem da ugrožavam one koji će možda doći da se sklone ovde. Enriko pomisli kako je to neprih­ vatljivo da kod Albertine dođe neki neznanac i jednostavno ostane da tu živi, ili samo prespava nekoliko noći. - Kako je sve to mučno — reče on preko zalogaja. Ona shvati da mu smeta da jede, pa ode da skuva čaj na malom rešou u uglu. Ćutali su zaneti svojim turobnim mislima Te noći dugo su razgovarali. Albertina je tvrdila da ga voli tako da bi žrtvovala život za njega ali mpra da prestane da ga viđa jer to na­ laže disciplina u njenoj tajnoj dru­ žini. - Dobro, potražiću drugo skloni­ šte - zaključio je Enriko. Dugo nije mogao da spava Zbog toga se ujutru nije odmah probudio. Trgao se kad su lupnula vrata Ona je donela novine. Odmah je potra­ žio vesti o događaju pred stričevom kućom i prvo što je pročitao bio je naslov koji je pitao: »Lejn ili Lun?«. Ona je čitala preko njegovog ra­ mena i on oseti kako se njena ruka steže oko njegovog ramena - Sad i to... Neće pristati... Odbaciće me kao grešnicu... - govo­ rila je tiho. - Sta kažeš? - okrenuo se k knjoj Enriko. - Ko će da te odbaci? - Oni, moji dru govi.. - Ali ja neću. Budi moja - obgrli je on iskosa oko struka

- Ne. moraćeš da odeš, dragi reće ona i suze joj grunuše. Utešni poljupci se pretvoriše u strastvene i njih dvoje odbaciše no­ vine s tim strašnim i nemilim vestima pa se zagrljeni nađoše na uskom, neudobnom ležaj u, koji im se učini kao cvetna poljana radosti. Bližilo se podne kad je Enriko iz ulične govornice pozvao strica Poz­ dravi ga, reće mu da je pročitao sve novine i zaključi: - Sećaš li se jazbine? - Da - odgovori starac, jer znao je da je pre više godina izgrdio svog sinovca što ga je video u kafeu u Via Kolodi, iznad koje je bilo jedno od onih prenoćišta koja primaju sumnjive parove na po nekoliko sati, a imaju mogućnosti da pozovu devojke sa ulice, ako to gost zatraži. - Mogli bismo da pokušamo da to bude tamo - reče Enriko mis­ leći na susret. - Kada? - upita starac. - U tri sata. - Prihvaćeno! Biće kako treba zaključi starac misleći na to da će izbeći da ga neko prati i tako ugrozi njegovog posinka. Kad se vratio u stan Albertine Bijardi. ona opet poće razgovor o nje­ govom odlasku. - Ili ti, ili ja To je jedina alterna­ tiva koju su mi ostavili. Bila sam s jednim od naših ljudi - reće ona. - Otići ću ja - odgovori Enriko - Ali ne odričem te se zauvek. Kac završim ono što moram, potražići te svakako. - A gde li ću ja tada biti? - kao da pita samu sebe reće devojka. - Shvataš li ti, Albertina, da te ja volim? Zar bi mogla da odeš, a da mi ne ostaviš poruku? - Smislićemo nešto. Učili su me mnogim veštinama ilegalnog rada. Postoji nešto pod imenom »poštan­ sko sanduće«. To je kakvo skriveno mesto, na koje se ostavi poruka Nije teško u nekom parku, ili objek­ tima podzemne železnice, na nekoj stanici, ili u hotelu naći takvo rne19

sto... - govorila je devojka gleda­ jući kako on sprema svoju torbu. Zastao je trenutak razmišljajući nad oružjem. Jedan revolver zataće za pojas, a drugi pruži devojci. - Neka ti ovo bude poklon i uspo­ mena od jednog odmetnika zbog časti porodice. Nije li to staromo­ dan razlog? - nasmeja se on. - Devojka razgleda revolver, vič­ nim pokretom zavrte kolo i oružje spremno za paljbu zadrža u ruci spuštenoj niz telo. Gledala je kako on proverava okvire metaka za mašinsku pušku i kako je smešta na dno svoje torbe. - Ne bih te gonila od sebe da me nije strah? - reče ona tada. - Covek danas nikome ne može da reruje. - Ne razumem te, draga uspravi se Enriko, jer već beše zat­ vorio svoju torbu. - Morala sam izvesnim ljudima da kažem ko si i oni zahtevaju da odeš. Jutros sam bila napolju da kupim novine, ali i da se susretnem s jednim od njih. Bio je ljut što ti već nisi daleko od mene i ovog stana odgovori ona. - Misliš li da bi oni mogli da ne­ što preduzmu protivu mene? upita on još uvek stojeći nad tor­ bom. - Ponekad naslutim da se negde, u tamnim vilajetima skrivanja, do­ dirnu crveni i crni teror, podzemlje sa svim vrstama zločina i tajni deo javne politike - dodade Albertina. - Da li te ja dobro razumem? Misliš li da bi tvoji crveni teroristi mogli da me gurnu pred cevi Ma­ fije, ili policije? - upita Enriko i zbog nečega se ukoči. I ona beše ćula neki šum iz pravca vrata. Enrikova ruka pode k revolveru i u istom terenutku vrata se rastvoriše*kao da ih je raznela eksplozija. Enriko je pucao u magnovenju. Pucajući je kleknuo na jedno koleno. Prvi od dva napadača, koji behu upali s revolverim a u rukama, nišanio je u Enrika, ali već je bio 20

pogođen. Drugi je držao oružje skrenuto prema devojci i Enriko neho­ tično pogleda k njoj. I ona je držala podignut revolver, ali pucala je kasno. Ruka joj je već padala, pa se kuršum zari u pod. - Ne! - viknu Enriko i jedva natera sebe da prvo nanišani, a tek onda opali u čoveka koji je pucao na devojku. Napadač kao da odskoči u stranu, ali onda pade na pod kao da se bacio na njega da našeto uhvati. Prvi napadač pokuša da podigne revolver, koji još nije bio ispustio, ali mu ruka klonu. Enriko ispali u njega zadnji me­ tak iz doboša revolvera i odmah ga preseče strah da će naići još neko. Zato se baci ka revolveru koji beše ispustila Albertina, jer znao je da u njemu mora biti još koji neispaljeni metak. Tek kad ga je držao uperena prema otvorenim vratim a shvati da više niko ne dolazi. Ipak on brzo otvori torbu i izvuče kratku uzi mašinsku pušku. To oružje izra­ elske proizvodnje kao da je bilo načinjeno da se lako skrije u torbu, a i pod kaput. Tek tako naoružan kleče kod devojke. Kao svestrani sportista znao je dosta o povredama, pa mu nije trebalo mnogo vremena da proceni šta je s devojkom, kada je nedavno bila zapalila plamen snažne ljubavi u njemu. - Albertina!... Ne, ovo ne sme biti istina! - jauknu on i suze mu naglo navreše na oči. Začuše se glasovi u hodniku. Neko je dozivao pitajući šta se to događa. Zato Enriko ustade i oprezno proviri uz ragastov vrata. Pomaljale su se glave iza odškrinu­ tih vrata duž hodnika. Gore na spratu je neko vikao: - Zovite policiju! Neka neko otrči do telefona i javi policiji! Dole u prizemlju neko je trčao. Enriko još jednom dotrča do devojke i zastade u nadi da će osetiti da ona još diše. A li nada je bila uza­

ludna. Zato on uze torbu u levu ruku, a mašinsku pušku, kao da je to pištolj, zadrža u desnoj i iziđe u hodnik. Na ulicu je istrčao iz zaleta, jer očekivao je da mrtve napadače neko čeka napolju. To se i dogodilo, jer iz jednog automobila, na kome nije bilo snega, odjeknuše pucnji. Enrikove trkačke sposobnosti ovoga puta mu pomogoše da izbegne kuršume. Udaljavao se brzo i u suprotnom smeru od onog ka kome su bila okrenuta napadačeva kola. Već se čula policijska sirena. To je značilo da je pre stanara oronule kućerine neko javio da se u njoj puca, pa je radio javljanjem neka najbliža patrola upućena tamo. Ne, eto, i od patrole je novi odmetnik bio brži. Enriko skrenu iz Via Pordenone u Via D’Aragone. Već u Via Staro šao je samo ubrzanim korakom. Uspeo je da se udalji od zvuka poli­ cijske sirene u splet ulica prema Parku Lambro. Opet je skrenuo kružnim pravcem da bi stigao do Pjace Udine, gde se nalazila stanica podzemne železnice linije dva. Vozeći se sedeo je na klupi kod vrata i držao svoju torbu na kolenima. Razmišljao je kuda da krene. Primećivao je da ga mnogi putnici podzemne železnice gledaju ili s čuđenjem, ili sa sažaljenjem. Tek tada on shvati da je gologlav i da nema zimskog kaputa ili bilo kak­ vog ogrtača. Morao je brzo da se odluči, jer možda će neko uzput na nekoj stanici skrenuti pažnju poli­ ciji na čudnog putnika. Znao je da ljudi nisu spremni da pomognu je­ dan drugom, a naročito ne i da se za njega izlože bilo kakvoj opasno­ sti. Ali mnogobrojni su oni koji su spremni da nekoga potkažu i opštuže, naročito ako ih to ničim ne ugrožava. Pa šta da radim? pitao se skoro izbezumljen od bola zbog smrti Albertine Bijardi. Postojao je jedini zaključak da mora doći do zimskog

kaputa ne samo da prestane biti upadljiv, već i da ne pati od zime. Već na stanici kod Pjace Piola on iziđe iz voza i uputi se ka toaletu. Osmotri ljude pred sobom. Jedan je bio njegovog rasta i imao je kaput kakvih je mnogo prošle godine pro­ davala konfekcija. Enriko pođe za njim. U toaletu mu gurnu cev revol­ vera u bok i tiho reče: - Uđite u kabinu, ali bez otpora. Ako šta pokušate, ubiću vas odmah. - Ne pucajte... Imam trista hi­ ljada lira u novčaniku. Uzmite sve... I sat i prsten - govorio je zai­ sta tiho napadnuti nesrećnik. - Ne trebaju mi ni vaš novac, ni dragocenosti - reče Enriko zatva­ rajući vrata kabine. Pokažite mi samo ličnu ispravu. Žrtva je drhtala od straha i jedva izvuče novčanik. Kartu identiteta jedva izvuče, pa mu Enriko uze nov­ čanik iz ruku. Samo jednom rukom on lakše otvori kartu i pročita ime uplašenog čoveka. Pri tome ispadoše i dve posetnice. Napadnuti ih podiže. - Posetnice s vašim imenom? upita Enriko. - Da... Hoćete li i njih? - upita nesrećnik. Enriko mu vrati novčanik i uze samo jednu posetnicu. - Uzeću samo vaš zimski kaput, ali platiću vam g a Moj kaput je uzeo neko drugi, pa sada moram i ja tako da se opremim. Ne mogu da idem i kupujem. Vi možete - reče zatim. - Mogu... Ne morate da platite - reče uplašeni čovek, koji se zvao kao i jedan omiljeni italijanski film ­ ski komičar. - Svucite kaput - naredi En­ riko. Ćovek posluša i pribi se uz zid kabine. - Ostanite ovde najmanje četvrt sata. I ni za živu glavu ne javljajte policiji. Ja nisam razbojnik, već odmetnik časti Enriko Prekolini... 21

- Čitao sam ... V i ste u pravu, go­ spodine Prekolini — upade čovek skidajući kaput. Enriko ga natera da prim i za ka­ put nadoknadu od pet stotina hi­ ljada lira. Ovaj prihvati novac i reće: - Nikada nikome neću reći. N i­ kada! Enriko iziđe iz toaleta i iz stanice podzemne železnice. Dugo je išao pešice prema centru grada. Oseti da mu zebu noge, pa ude u jednu trgovinu i kupi toplije čarape i zimske cipele, a one plitke stavi u torbu. Pogledao je na sat, bilo mu je ostalo još dva sata do susreta sa stricem. On svrati u mali restoran i sede u najmračniji ugao. Vlasnik priđe i upali lampu na zidu iznad itola. - Ugasite jer umorne su mi oči od svetla napolju. N e podnose mi oči dugo belinu snega — reće En­ riko. Vlasnik restorana posluša i lično prim i narudžbinu. Enriko nabroja jela koja želi za ručak i zatraži pola litra vina. Kad restorater ode, En­ riko ostade da razmišlja. N ije pušio i sada nije znao šta bi od sebe. Pre­ pusti se sećanjima na sve detalje prošlih događaja. Postajao je svestan šta se događa. Već je ubio če­ tiri i ranio jednog ćoveka. A li ne samo to, već postao je i razbojnik. Iako je platio zimski kaput onom nedužnom čoveku, on mu ga je uzeo na silu. On ga je oteo. To je razbojništvo. A koliko puta će biti prisi­ ljen da prim eni nasilje nad neduž­ nima? Zahvatio ga je snažan osećaj izne­ nađenosti. Kao da je bilo potrebno da otme čoveku taj prokleti zimski kaput pa da shvati da je on ipak grešnik, iako smatra da mu pravda nalaže da kažnjava zločince. Bio je iznenađen i onom pretpostavkom u novinama da je Tom Lejn u stvari londonski kralj ponoći. Razm išlja­ nje učini da planu nada u njemu da će ga Lun prihvatiti kao člana svoje slavne družine. 22

Pa šta ako ću otići iz Milana? Covek može da živi u bilo kom delu sveta, pa i na pustom ostrvu, skoro glasno reće samom sebi, kao da je neko tvrdio suprotno. Ipak, sva ta razm išljanja ne potis­ nule u njemu onaj osećaj iznenađe­ nosti zbog otkrića da je on postao nešto drugo od onoga što je zamis­ lio u trenutku kad je krenuo da kaž­ njava krivce sa smrt jedne i ranja­ vanje druge sestre. Povrveše i sećanja na trenutke kad je prisiljavao Gvida M učolija da sve p rizn a Mu­ čio je tog milanskog makroa tako grubo i zlurado da sada nije mogao da poveruje da je bio zapao u takvo stanje. Saznao je imena mogućih krivaca za Nizinu smrt, mnoge tajne podzemlja i pretpostavke o tome gde su one tri devojćice, ali stvarno nije postigao skoro ništa. U nastupu očajničkog besa ubio je Gvida M učolija i javno priznao to delo, koje su mnogi nazvali zloči­ nom. Osećao je još i strah. Nije to bio strah od smrti, već nesnosni strah od toga da neće uspeti da ostvari osvetu. Neće uspeti da kazni bogate razvratnike, koji su se naslađivali silovanjem devojčica. Da je to bilo silovanje pokazala je autopsija, čiji rezultat su objavile novine. Krivci su bili još i Mućoli i njegovi gang­ sterski šefovi. To je bilo jasno, ali nije se znalo ko je kriv za konačno ubistvo ranjene Sofije Prekolini? Da li su je ubili bogataši, ili M a fija ili svi zajedno? Ko je bio nepos­ redni izvršilac tog strašnog zločina. Pitanja i samo pitanja razarala su Enrikovu želju da smisli neki plan. Pa on nije znao ni to gde će prespa­ vati sledeću noć. Sada mu se učini da je to nerešiv problem. Nigde neće biti siguran, a čopori pasa tra­ gača svih vrsta već su pušteni s veza i traže... Spas od tih misli tra­ žio je u čestom gledanju koliko je sati. Konačno bilo je blizu tri sata posle podne i on plati pa krenu ka Via Kolodi.

Seo ye za isti onaj sto za kojim ga je stric video onda slučajno prola­ zeći ulicom. Tako je mogao da mo­ tri rta prilaz kafeu i da primeti dola­ zak sumnjivih osoba, ali pre svega svog strica. Nije bio baš bezbrižan što se tiče strica, jer nije više bio si­ guran u njegovu sposobnost da sve na vreme primeti. Jedan čovek malo neobičnog hoda. kao da poskakuje, prođe mimo izloga. Imao je nekakav pa­ stirski šešir na glavi, ispod koga je virila duga, kao ženska kosa, a bio je ogrnut nekom vrstom šarenog meksikanskog ogrtača bez rukava. Kad se vrata kafea otvoriše, vetar ubaci i malo snežne prašine, a na vratima se pojavi baš onaj čovek. Enriko opet skrenu pogled ka ulici, ali sa strane u vidnom polju mu se pojavi onaj neobični gost. Prilazio je njegovom stolu. - Oprostite, čekam društvo reče Enriko. - Nisam ni ja baš loše društvo odgovori nepoznati i pomeri stolicu da sedne. Tek kad je čuo taj glas, Enriko otkri ko je došao. Zahvati ga nesav­ ladiva potreba da se smeje. Ima tako trenutaka kada se potreba za smehom pretvori u pravi napad, bolesno stanje smeha, koje ne može odmah ni da se savlada ni da se pre­ kine. - Ti?!... - jedva izgovori Enriko. pa ga opet potrese napad smeha. Stric više nije imao svoju belu bradu, a bela kosa je bila pokrivena svetlo-smeđom, neprirodnom i na prvi pogled perikom od sintetike, jer one prave su bile skupe. Istina, takve perike su nosili mnogi tipovi željni nekog novog, zabavnog iz­ gleda. Viđao je dosta i takvih ogr­ tača. I sve to nikada nije privlačilo njegovu pažnju. Ali sada, na njego­ vom stricu, ozbiljno tihom nauč­ niku, koji je duboko zašao u osmu deceniju života, sve to najpre je iza­ zivalo smeh, a onda zapanjenost i nevericu.

- Prošetaj do toaleta - reče sta­ rac i popravi periku. Enriko Prekolini pritisnu uste dlanom, kao da zadržava povraća­ nje, pa ga posluša i otrča niz zavo­ jito stepenište u podrumski toalet kafea. Tamo je počeo glasno da kaš­ lje ujedno se smejući. A kad je procenio da je napad smeha oslabio i da će polako nestati, on odjednom oseti nekakvo opšte olakšanje. Više mu nije bilo strašno ništa od onog što se dogodilo. Manje bolno mu postade iznenadno saznanje da je postajući »odmetnik časti« postao i razbojnik. Manji postade strah od budućnosti. Vraćajući se u kafe čuo je kako stric naručuje veliku čašu slatkog mleka »m eta-m eta«, što je značilo da bude mlako. Kad Enriko sede, starac kočoperno isturi grudi i tiho reče: - I tako, u slavu boga Bahusa ispićemo po jedno dobro mleko. Treba da proslavimo ovaj susret. Samo za tebe ga nisam naručio, jer vidim da si se trovao espresom. Enriko htede nešto da pita, ali opet oseti da će prsnuti u smeh. Samo nešto veoma tužno moglo bi sada da sasvim ugasi taj napad smeha zbog stričevog izgleda. - Pričaj - reče starac. - Šta se događa? - Nije dobro — reče Enriko i odmah oseti da više neće biti smeha. On ispriča starcu o devojci, koja je toga podneva poginula pored njega. - Je li to bilo u Via Pardenone? ... Izvesna Alberina Bijardi? upita starac. Enriko potvrdi, a starac pokaza mali džepni prijemnik, koji izvadi ispod ogrtača, pa reče: - Neprekidno slušam vesti. Ubi­ jena su dva mafioza. Zovu se Ma­ šimo Butafave i Mario Nikioli. Taj prvi, bacač boba1, bio je na spisku 1 Butafave je p rezim e izvedeno od pojma baciti bob (ital.)

23

sloćinaca za kojim a su raspisane poternice. - Čudno — kao za sebe reče Enriko. - A zbog čega su raspisali poternicu? - Rekoh da je bio mafiozo. - Kako su mogli da me nadu?... Da su me pratili, napali bi me na ulici, odmah. O vako... - Može li biti da je devojka? zausti starac. - Jeste... Ona je rekla nekome. A li to su teroristi, crven i... Nije moguće da su oni. Da je bila iz ta­ bora crnih, znao bih kako su me našli — prekide ga Enriko. - Smetao si im ... M ožda si im ao suparnika kod devojke - reče sta­ rac. Enriko je ćutao, jer stolu priđe konobar i donese mleko. Starac poče da se okrepljuje mlakim mlekom srčući penu s vrha čaše stvor­ enu sipanjem mleka pod pritiskom iz aparata. Razmišljali su neko vreme, a onda Enriko upita: - Šta bismo m ogli sada da uči­ nimo? Starac ispod ogrtača izvuče tor­ bicu obešenu o ram e kaišem i šapnu: - Doneo sam ti novac. Negde treba da se sklonimo do večeri, jer onda ćemo se sastati s Tomom. -- Je li to izvesno? - trže se En­ riko. - Ugovoreno: u dvadeset sati u »Fonte Zelbio«, kafe kod Pjace Leonardo da Vinči. - A ovih više od četiri sata do tada? - Zar nemaš neko skrovište? Hteo bih da ga vidim, jer ovoga puta sam umakao uhodama i poli­ cije i Mafije. Ovo je dobra prilika. - Nemam nikakvog skrovišta odgovori Enriko. - N e znam ni gde ću provesti narednu noć. Smisliću neštp. - Smislićemo! - naglasi starac. - Nisam ja uzalud obrijao bradu... A li da vidiš, u trgovini pozorišnim potrebama našao sam brade isto vetne s mojima. Odmah sam kupk 24

dve i mastiks. Kad skinem periku i nalepim bradu, evo ga opet dr Valerio Prekolini. - I sve to zbog ovog susreta?! iznenađeno šapnu Enriko. - Vruće mi je pod ogrtačem, pa hajdemo odavde. Valjda se u jazbini gore može dobiti soba na nekoliko sati — reče starac umesto odgo­ vora. - M ože... istina, misliće vratar da si ti stari homoseksualni razvrat­ nik, a ja tvoj partner - nasmeja se Enriko. - Svet je gadan, pa neka ga namršti se dr Prekolini. - Verujem da dosta takvih dolazi ovde. - O, i još te kako! — potvrdi En­ riko. Za popodnevno korišćenje sobe nisu m orali ni da kažu imena, ni da se upišu. Bilo je dovoljno da unapred plate. Povelika napojnica odobrovolji ćoveka na recepciji i on reče: - Najbolja soba nam je pod kro­ vom, a tamo je jedina. Niko vas ne može čuti, niti imate koga vi da ču­ jete. - M i ne hrčemo, a nismo ono što mislite - nasmeja se Enriko. - Jed­ nostavno, mom stricu treba malo popodnevnog odmora. - Naravno, gospodine, naravno! - pokloni se portir. Lift ih diže samo do petog sprata, a onda su m orali pešice u potkrov­ lje. Bilo je istina da ih niko ne može ćuti, niti oni koga, jer svakog časa lupali su i zvrndali uređaji pogona lifta, koji su se nalazili uza zid sobe. No čuli su jedan drugoga i m ogli su da porazgovaraju. Ispričaše jedan drugom sve što su imali da kažu, a onda starac zaključi: - Ko zna kakva će nam noć doći, pa je najbolje da ti spavaš. Daj meni revolver i stražariću kao stari šumski vuk. - Uzbuđen sam zbog svega što se dogodilo i zbog očekivanog sus­ reta s Lunom, pa ne znam hoću li moći da spavam. Pokušaću — reče

Enriko svlaćeći se i pružajući stricu revolver. - Nisam poneo svoj pištolj, jer ne želim da ga možda policija nade kod mene. Jutros su mi javili da mi se oduzima pravo nošenja oružja zbog onih revolvera nađenih u ko­ lima - objasni starac. - Ako budu hteli da te ubiju, pi­ štolj ti neće pomoći, a sam nećeš nikoga napadati - reče Enriko. - Ko zna? - osmehnu se starac skidajući periku. No i posle toga izgledao je podmlađen, valjda zato što je obrijao bradu. On sede za sto i poče da raz­ gleda predmete koje je vadio iz muške torbice za nošenje o ramenu i iz džepova Bilo je tu obešenih brkova nekakvih čuperaka kose, brižljivo upakovanih brada i bo­ čica. Bezglasno se smejao, pa po­ gleda ka Enriju, koji još nije bio sklopio oći. - Moraćemo, kao i Lun, da izu­ čimo veštinu maskiranja. Jesmo li odmetnici, ili nismo? - reče s vra­ golastim izrazom lica. - Oh, striče! - uzdahnu Enriko i okrenu se k zidu. Potrebe mladosti bile su jaće od uzbuđenja i on uskoro poče duboko i mirno da diše. Starac je sedeo držeći ruku na stoćiću pored punog revolvera. Samo ponekad bi je podi­ gao i u nekakvom nemom mono­ logu pretio.

IV Sneg je bio prestao da pada, jer talas toplog vazduha iz Sredozem­ lja bio se svalio preko Ligurskih Apenina u Lombardiju. Stari i mladi Prekolini sišli su i pozvali taksi da ih preveze do mesta sus­ reta s Lunom. Dok su stajali pred prenoćištem, Enriko reče: - On nas neće prepoznati, a možda ni mi njega jer mora biti da se i on maskirao. - Budi bez brige. Taj ume da gleda i da prepozna čoveka - os­ mehnu se starac. - A ni »Fonte Zel-

bio« nije suviše veliki kafe, u kome bismo se mimoišli. Taksi stiže, i dok su on* u ubica Konačno odluči da prvu noć, p. možda i nekoliko narednih pre­ spava kod uličnih devojaka, koje će biti srećne da mu umesto ljubavi za 61

dobru nagradu pruže prazan k re­ vet u svojim sobicama. I nekoliko hotela prim alo je p arove bez p ri­ jave. M nogi zločinci tako su uspevali da dugo izm iču poteram a poli­ cije. M ože to i jedan odm etnik časti. Znao je m noga mesta u M ilanu gde se mogu sresti takve devojke. Čak i usred zim e izlazile su »da se prošetaju« nekim ulicama, a onda čekale u kafeim a i noćnim lokalima, um­ orne i nesrećne. T rebalo je m otriti i na makroe. O ni su za Enrika m ogli biti opasni, jer sada g a traže šefovi podzemlja, u čijoj službi su i m a­ kroi. Razmišljajući o svemu tome Enriko još jednom oseti kako je tužno biti usamljen i progonjen. Kako je bilo dobro biti s Lunom, koji je uspeo da nađe kuću na koju niko ne sumnja! Bio je dvadeset i jedan sat kad je ušao u jedan stari noćni bar u sute­ renu sive zgradurine u V ia Mora. Ime bara »Bela sultana« im alo je oštećeno neonsko slovo L u drugoj reći, pa je umesto »lep a sultanija« to moglo da se razume i kao lepa mantija, sutana. Enriko je nosio svoju torbu, u kojoj je im ao samo nužan pribor za umivanje, a uz to kratku uzi mašinsku pušku i re­ zervni revolver s m unicijom za oba oružja. N ije m ogao da tu torbu pov eri na čuvanje u garderobi, pa je neodlučno zastao razm išljajući kako da postupi. Već na prvom koraku shvatio je da bez skrovišta ne m ože ništa da počne. N ije m ogao vući torbu s oružjem, u kojoj mu je bio i dragoceni prim opredajnik za vezu sa Lunom i stricem. M orao je da se vra ti na ulicu i ode do Železničke stanice Ventimilja. koja nije bila daleko, pa nije tra­ žio taksi, ili tramvajsku stanicu. Konačno je torbu smestio u iznajm­ ljeni odeljak u garderobi i ključić stavio u džep. U bar je opet stigao tek u dvadeset i dva sata. Hladan severozapadni vetar sm rzavao je barice po ulicama i postajalo je kli­ 62

zavo. Zbog toga je i na ulicam a i u baru bilo m alo ljudi. Jedna ovakva moć može da ubije volju za životom, pom isli Enriko, ali nije mu bilo ni na kraj pam eti da m isli o m ogućno­ sti da se vrati k Lunu i stricu. Enriko je iz N eretijevog opisa znao raspored prostorija u baru, pa je sada seo blizu prolaza ka kuhinji, koji je bio izgrađen kao zasvođeni tunel širok dva i dug tri metra. Je­ dino tuda je gost m ogao nekako da se prokrade do prostorija koje su bile delom b iro vlasnika bara, a delom agencije »Bela sikureza«. A gen ­ cija je im ala i poseban ulaz sa ulice, koji je u ovo doba bio zatvoren. N aj­ važnije u svemu bilo je to da je vlas­ nik i šef agencije bio Dani Kolanti, a isti čovek je bio i vlasnik bara. Ta dvostruka dužnost istog čoveka om ogućavala je da jedna ista, luk­ suzno uređena prostorija sa dvoja vrata bude danju biro šefa agen­ cije. a noću vlasnika bara. N o sve to im alo je još jednu, tajnu namenu. Bilo je to sedište bande »zaštite«, koju je M afija bila dobro razvila u svim delovima grada. N a ćelu te za­ štite bio je Kolanti. To što je on imao i agenciju za obezbeđenje si­ gurnosti pojedinaca, ili im ovine u nekom trenutku ili trajno, nije proi­ steklo iz cinizm a i drskosti gansterske bande, već i iz njene moguć­ nosti da se uspešno bavi i tim pos­ lom. Kolanti je im ao vezu sa više desetina revolveraša najgoreg tipa, spremnih da premlaćuju ljude, pod­ meću eksploziv i ubijaju, ali i da čuvaju onoga ko je platio uslugu. Enriko je sada hteo da pogodi glavu te hidre zato što mu je Nereti rekao samo to da bi odvođenje devojčica, pošto se nesreća već dogo­ dila, moglo da bude u nadležnosti Kolantijeve bande. »N jegovi ljudi obezbeđuju i pos­ love prostitucije. M akroi bdiju nad devojkama i nalaze im posetioce, ali ako treba nekoga tući, ukloniti, ili zaplašiti, šteta je da se rizikuju iskusni veštaci podvođenja. Za to su Kolantijevi m om ci« - ispričao je

Nereti prošle noći u podrumu Lunovog skrovišta Enriko se sada sećao svega što je Nereti rekao o Kolantiju. Njih dva su se sprijateljili baš u takvim pos­ lovima. Nereti je Kolantiju napra­ vio i neke usluge, kojih se više i ne seća, ali koje su mu pribavile naklo­ nost vlasnika agencije »Lepa sigur­ nost«. Nereti je verovao da Kolanti želi vlast nad svim poslovima M a­ fije u Milanu. »On će je možda i imati, ako ne­ stane Bruno Denoveze« - pričao je Nereti. Sada je Enriko razmislio o svemu, pa mu bi žao što sve to nije čuo i Lun. Razmišljanja o tome pre­ kide to što je video da ćovek, koji je prema držanju u baru, mogao da bude stvarni čuvar, a ne šef sale koji nadzire rad kelnera, otišao ka garderobi i ulazu. Bila je to prilika da pokuša da prođe kroz kuhinju. On mirno ustade i komotno s iz­ razom bezbrižnosti, prođe kroz pro­ laz i uđe u kuhinju. Tamo su dva kel­ nera bila okrenuta ka dugom pultu, na kome su dve kuvarice izdavale naručene porcije mezetluka uz piće. Niko nije obratio pažnju na nepoznatog čoveka. Enriko mirno otvori vrata na desnom zidu kuhi­ nje i nađe se u hodniku, koji je posle pet metara skretao pod pra­ vim uglom. Enriko se osvrnu, a onda proviri iza ugla. Malo dalje žarila se električna grejalica okre­ nuta ka širokoj i sunđerom ispunje­ nim jastucima pokrivenoj klupi, na kojoj je dremao jedan snažan i već gojazan muškarac tamne puti. Grejući se naspram grejalice taj ćovek je s vremena na vreme menjao polo­ žaj. Baš tada on izloži toploti greja­ lice svoju levu stranu tela, pa je gle­ dao ka vratima blizu kojih je bio na straži, a Enriko mu se nađe iza leđa. Gumeni donovi na kratkim čiz­ mama omogućavali su Enriku da nečujno priđe. On iz sve snage udari čoveka svojim revolverom po temenu i oseti neprijatnu jezu, jer

nije dobro procenio potrebnu snagu udarca. On u tome nije imao iskustva a hitrina i snaga sportiste činili su svoje u trenutku napada. Zvuk razbijanja lobanje bio je stra­ vično jasan. Dakle, na prvom ko­ raku ubio je nepoznatog čoveka, koji je, istina, verovatno gangster, ali samo zbog toga nije nameravao da ga usmrti. Otvorio je vrata tako da ne na­ čini buku, ali da to učini bez lupa­ nja Na kraju prostranog biroa bio je pisaći sto i za njim je sedeo ćo­ vek izražajnog lica i brižljivo negovane kose, koji nije mogao imati više od četrdeset godina - Podigni ruke! Pogađam liru u letu, pa očekuj da pogodim tebe u oba oka, ako šta pokušaš! - zapreti Enriko pipajući levom rukom vrata da proveri ima li sa unutrašnje strane ključ, ili neka reze. Domaćin podiže ruke i. ostade da sedi. Enriko napipa ključ i okrenu ga, proveri bravu i tek onda krenu napred. Stade nasred sobe i upita: - Dakle, Dani Kolanti, jesi li me očekivao? - Nisam... A ko ste vi, gospodine s revolverom? - reče Kolanti. Večeras nikoga ne očekujem. - Onda priđi ovamo - suvo reče Enriko. Kolanti posluša držeći još uvek dignute ruke. Enriko mu naredi da se okrene i da sastavi ruke iza leđa. Izgledalo je da će gangster izvršiti poslušno i taj zahtev, pa Enrikov pogled pođe po birou. Hteo je da nađe nešto čime bi vezao gang­ stera Kolanti napade karate udarcem po Enrikovoj ruci s revolverom i oružje pade na pod. Oba protivnika jurnuše jedan na drugog bez reći i pretnje. Kolanti je želeo da ubije i mislio je da mu njegova veština u karateu i džudou daje prednost. No odmah se pokaza da je i protivnik znao nešto o obe te vrste borbe. Konačno se nađoše u rvaćkom zah­ vatu. Enriko na vreme isturi kuk i 63

spreći udarac kolenom, koji Kolanti pokuša pom alo brzopleto. - Prokleti psu! - uzviknu Kolanti. - Sad ćeš videti ko cvili kao pas - odgovori dahćući Enriko Prekolini. On beše uočio da Kolanti ne pazi na svoje ruke od otim i udarca lom ­ ljenja. Sada mu zgrabi obem a ru­ kama desnu i munjevitim pokre­ tom je savi i trže tako da je odjed­ nom slomi na dva mesta. Trenutak kasnije držao je i levu Kolantijevu ruku. - Ne! - uzviknu Kolanti i klonu niz Enrikova kolena. Bio je izgubio svest. Enriko po­ diže revolver, pa tek tada opipa ruku onesvešćenog. Bila je pukla i iznad lakta i iznad šake. Radi sigur­ nosti Enriko oslušnu kod vrata, pa ih otključa i pogleda ubijenog ču­ vara. Ležao je u neprirodnom polo­ žaju, pa Enriko odluči da ga namesti kao da spava, ali kad ga prih­ vati, otkri da je to uzaludan posao, jer krv beše napravila čitavu baru ispred klupe. Opet od vrata osm otri onesvešće­ nog Kolantija, pa uđe i zaključa. Nade bocu vode i pljusnu u lice onesvešćenog. Kolanti jauknu od bola i time pokaza da se osvešćuje. Kad otvori oči, on s mržnjom u glasu i pogledu opsova i reče: - Slomio si mi ruku... N e znam kako bi trebalo da um reš... - To nećeš doživeti da saznaš, sem ako budem zadovoljan onim što saznam - od govori Enriko. A sada krećemo. Izvešću te napolje, jer svakog trenutka neko m ože da nađe tvog m rtvog revolveraša... - Ti si ga ubio?! - s nevericom upita Kolanti i senka straha mu pređe licem. - Nisam odm erio udarac po glavi, pa mu je pukla lobanja - od­ govori Enriko. - Hajde kreći! Izla­ zim o kroz tvoju »Lepu sigurnost«. - Bolovi... Neću m oći da se odr­ žim na nogama. - Potrudi se, ako želiš da živiš. 64

- A li čemu sve to? sta sam vam skrivio? I ko ste vi, zli ćoveće. - Zar me ne prepoznaješ? - N e... M ožda Lun... A li Enriko niste... N jega znam. Hiljadu puta sam video njegove fotografije u sportskim vestima. Pratio sam tak­ mičenja. .. - Malo m askiranja može da izmeni ćoveka. Ipak sam ja Enriko Prekolini. Hajde, kreći. Nem am dru­ gog izlaza ni ja sam, a ti ni u snu. Uzećemo tvoja kola i otići u tvoj stan. Znam i gde je on. Daj ključeve kola i kreni! - Neću! - Onda ćeš umreti. Bilo bi to dok trepneš. ali ne želim da pucanjem dignem nepotrebnu uzbunu - zak­ ljuči Enriko i zađe Kolantiju iza leđa. Ćim gangster oseti ruke osvet­ nika na vratu, on promuklo viknu: - Ne!... Neću da umrem. Idem kud želiš! - To je već pametnije, ako za tebe im a išta pametno na ovom svetu. Uzalud pristaješ, ako nećeš reći istinu o svemu. - Govoriću istinu, proklet da si na ovom i onom svetu! Enriko povuče i skide Kolanti­ jevu kravatu, pa mu naredi da levom rukom prihvati slomljenu desnu. Ovaj posluša m oleći da mu nečim učvrsti slomljeni lakat. Bo­ lovi su ga terali da m oli i plaće. En­ riko veza zdravu za slomljenu ruku kravatom, a onda potraži nešto po­ godno za vezivanje ruke. N e nađe ništa i već htede da odustane, ali mu pogled pade na uljanu sliku od malo poznatog slikara Betija. On skide sliku i istrže je iz okvira, a onda ukrasni ok vir slomi na dva dela. Preostade jedan ugaonik i on njime učvrsti slomljenu ruku kori­ steći komade tkanine otkinute od zavese. Krenuše ka vratim a prem a agen­ ciji. Bledi, ali oznojeni, od bolova, gangster dade ključeve. K azivao je koji ključ treba da se koristi. Brzo prođoše kroz sekretarski biro agen­

cije i iziđoše iz hodnika, koji ih do­ vede do stepeništa. Njim e se popeše ■fe» ulicu. Enriko sede za upravljač i . /veze prema istočnom delu grada. - Onesvestiću se od bolova rače Kolanti umornim i slabim glaBili su stigli u V ia M erkali i na -sdnoj kući Enriko prim eti tablu s ' nenom lekara. On je pokaza povre­ d o m zarobljeniku, pa zaustavi ilo dalje, jer nađe slobodno mesto parkiranje pred ulazom u nečiju -ažu. - Rekao si da idemo k mojoj ći. Već smo blizu. M alo napred i ¡udesno je V ia Pini i u njoj je moj m Otuda mogu da pozovem svog jkara, za koga znam da će me posetiti u svako doba. Ulaz je iz garaže, koji će nam se automatski otvoriti - predloži Kolanti. Enriko pomisli nije li to kakva zamka, pa to i glasno pita. - Nije — odgovori Kolanti. - A koga im a tamo? - pitao je dalje Enriko. - Živim sa Laurom Braci. I ona je završila školu zaštite, pa nam je i agencija zajednička. Dok je Kolanti govorio, Enriko slučajno otvori prednju kasetu i ot­ kri automatski pištolj s prigušiva­ čem već nameštenim na cev. Uze i razgleda oružje. Dobro je poznavao devet milimetarsku beretu, pa po­ gleda je li puna i zadenu ga za po­ jas na svojoj levoj strani. - Baš dobro. A ko dođe do kakve pucnjave, neće biti uzbune - nasmeja se Enriko. - A zgodno je i ako ne budeš govorio. N e volim da da­ vim, iako bi bilo pravo. M oja sestra je umrla tako. - Teško mi je ... Krenim o k mom stanu, ili činite već nešto — reče Kolanti dok mu se lice grćilo od bola Enriko pomisli da Kolanti nije imao prilike da javi o dolasku kući, pa da neko priprem i zasedu. - Idemo k tebi. Tamo m ora da je udobnije - zaključi on i ponovo upali motor. -^ 3 ' X - 100 razmišljajući Tada ga pokreni1

zvono telefona. On podiže slušalicu i javi se kratkim: - Paskoli! - Ovde Tiler. Trebalo bi da se danas nađemo sa Vorelom i izvesnim gospodinom Denovezeom začu se strani naglasak Engleza. - Radi li se o Brunu Denovezeu? - upita inspektor. - Da... Vorel je u vezi s njim, pa su mene odredili da pozovem vas i pripremim ovaj susret - odgovori Ben Tiler. - Denoveze bi morao da dođe k meni i izjavi u zapisnik šta želi. Tajni sastanak s njim ne bih prihva­ tio ni u kom slučaju, izuzev ako mi to narede moji šefovi - reče in­ spektor. Tiler pokuša opet da ga privoli pričom o tome da treba koristiti i takve sastanke, koji možda nisu pri­ jatni, ali su korisni. Dogovoriše se da se onda nađu njih trojica - Ako bude još nekoga, ja ću ga uhapsiti i optužiti za nedozvoljeno mešanje u poslove policije. Samo vi, Vorel i ja - zaključi Paskoli. - Sus­ ret u dvanaest u mom stanu. Znate oba gde je i dođite! Tek što je spustio slušalicu, tele­ fon opet zazvoni. Paskoli se javi. - Ovde Tom Lejn - začu se iz slušalice. - Jutros sami Englezi na tele­ fonu - nasmeja se Paskoli. - Malo pre javljao se Ben Tiler. - Jedan od njegove vrste ne­ davno je zauvek prestao da se bavi svojim užasnim poslovima - reče Lun. Inspektor je znao na šta se od­ nosi Lunova aluzija, jer u bolje upu­ ćenim policijskim krugovima ši­ rom Evrope kružilo je uverenje da Ben Tiler jeste tajni agent Skotland Jarda, ali je i plaćeni ubica. Jedina razlika između njega i Morvela bila je u tome što Tiler nije prihvatio narudžbine privatnih lica. Radio je samo za zvanićne vlasti i policije bilo koje zemlje. On bi ubio i samog predsednika nečije vlade, ako bi ta ista vlada to od njega zahtevala.

Naravno, kao takav specijalist i čovek od »velikog poverenja« zahtevao je i mnogo veću nagradu od one koja se plaćala Morvelu. Brza Smrt bio je jeftiniji od sporog Eng­ leza. No, inspektor nije slutio na koga Lun misli, jer nije još niko do­ veo u vezu ubistvo izvesnog Urana Masarija i napade Enrika Prekolinija na krivce za smrt njegovih se­ stara. Još uvek je tajna za Paskolija bila i to ko je ubio Lauru Braci i nje­ nog brata Nisara No on sada nasumice reče: - Zar je Nisar bio plaćeni ubica? - Bio je i on, ali nisam mislio na njega. Morvel je bio Urano Masari, odnosno pravi Paolo Lučidi, stanov­ nik Rapala i trgovac umetnički iz­ rađenim staklom - odgovori Lun. - Je li to istina?! - iznenadi se Paskoli. - Jeste - reće Lun. - No bilo bi dobro da o svemu razgovaramo posle podne. Odgovaralo bi mi u devetnaest sati. Dođite u kuću dr Prekolinija - Ali ona je pod prismotrom primeti inspektor. - Vi uđite kao da istražujete, a tamo ćete saznati gde da se sret­ nemo - zaključi Lun i veza se pre­ kide. Inspektor požuri ka svom šefu, koji ga dočeka stojeći kod prozora i s ljutitim izrazom lica. - Kasnite - primeti gledajući iskosa. - Baš sad sam završio istraživa­ nje oko smrti Urana Masarija — s osmehom reče inspektor. - Ali to je Bijađijev posao! - trže se SajonL - Znam - odgovori inspektor. - Ali ja sam stigao do njega istra­ žujući ono što je menj povereno. - I šta ste saznali? Paskoli ispriča da je ubijeni u ho­ telu »Asago« bio gangster i plaćeni ubica poznat pod imenom od koga su se ljudi užasavali - Ali Bijađi o tome ništa ne zna - primeti Sajoni. - Malo pre je bio da podnese usmeni izveštaj. Mislio 73

sam da vi istražujete ubistvo gospo­ dina Dolkonija i njegove žene, koje moramo da pripišemo odmetniku Prekoliniju. - Da, on je prvo naleteo na našu patrolu i ubio policajca, ali je bio drzak do neslućenih razmera, pa se vratio i sačekao Dolkonija Mora da je imao neki način da sazna kad će Dolkoni da iziđe. Posle smo saz­ nali da je hteo da otputuje u nepoz­ natom pravcu. Ja mislim da se on služio Lunovim mikro odašiljačima pa je tako saznao kada da sačeka — objasni inspektor. - To mi liči na hipotezu - primeti komesar. - Ona to i jeste. Niko nije video ubicu, sem prvi policajac. No taj opis ništa ne otkriva - složi se Paskoli. - A kakve dokaze imate da je Masari stvarno Morvel? - Nikakve, ali sam siguran. - Dakle, još jedna hipoteza? - Ne, u ovom slučaju nije hipo­ teza. Imaćemo uskoro tele-foto sni­ mak iz đenovske kvesture. - Zar ste ga već tražili? I to bez mog znanja, a i ne obaveštavajući Bijađija. - Ne, tek ću da zatražim snimak iz kartoteke tamošnje policije, koja ima kartone svih trgovaca koji trguju najviše sa strancima - odgo­ vori Paskoli. - Izložite mi ostale planove reče Sajoni. - Ispitivaču Kolantija i obići kuću dr Prekolinija jer možda tamo nađem neki trag do starčevog posinka Enrika. - Naredio sam da se Kolanti pu­ sti, jer ni vi niste ukazali na moguć­ nost da je on ubio devojku i njenog brata. Za sada nam nije važno ko je ubica, jer nema razloga da Kolanti neosnovano optuži Neretija, koji je u bekstvu — objasni Sajoni svoju odluku. - Desilo se da sam ja počeo istragu i oko toga — prim eti Pas­ koli, što je značilo da je trebalo da 74

zna zašto se prvi osumnjičeni pusta iz zatvorske bolnice. - Imate posla i sa traženjem Luna i Prekolinija, pa je dobro da vas rasteretimo. Pored toga Kolanti ima komplikacije sa slomljenom rukom i potrebna mu je operacija. To je ugledan vlasnik agencije za bezbednost, koja ima ne samo odo­ brenje, već i pomoć policije — izloži Sajoni. Inspektor Paskoli primeti da se Sajoni, suprotno svojim navikama, sada trudi da dokaže valjanost svoje odluke, pa ne htede da mu učini zadovoljstvo svojim odobrava­ njem. Odmah zatim pređe na obaveštenje o predstojećem susretu sa Tilerom i Vorelom. Pomenu i njihov predlog da se nađu sa Brunom Đenovezeom i zaključi: - Bez pismenog naređenja ni­ kad se ne bih sastao sa ćovekom za koga se veruje da je »padre« mi­ lanske Mafije. - Da... Ćovek je sigurniji kad je u nekim stvarima krut i principije­ lan. To mu je štit sigurnosti. No hva­ tanje zločinaca nije uvek tako jed­ nostavna stvar - reče Sajoni. Bilo je to prebacivanje na oko­ lišni način, ali Paskoliju je bilo mi­ lije da se čini kao da nije razumeo aluziju. - I ja imam takvo iskustvo. Po­ šten i principijelan, pa makar stra­ dao - reče on tobože hvalisavo. Bilo mu je čudno što Sajoni ne daje nikakva nova naređenja, niti raspravlja o istrazi. Izraz komesarovog lica bio je zabrinut, a oko očiju kolutovi su bili tamniji. Zato Pas­ koli dodade: - Svi su izgledi da će Enriko Prekolini i Lun, goneći ubice, poubijati i pola milanskih gangstera. Svakog časa očekujem da se nađu leševi tri otete devojćice. - Sta?! - poskoči Sajoni. - Imam obaveštenje da su devojčice ubijene i zabetonirane kod motela »Agip« na početku Autostrade del sole. Naredio sam da se sumnjivi temelji razbiju...

- Bez mog odobrenja?! - iskolaći oči Sajoni. - Bili ste odsutni, pa je odobrio gospodin prefekt Vasto osmehnu se zlobno Paskoli. - Da... Mislim da je to sve, ako nemate još šta da izvestite - odjed­ nom reče Sajoni. - Ne, ništa - smireno i pažljivo motreći svog šefa reče Paskoli. Ćuteći i samo pokretom ruke, komesar ga otpusti. * Inspektor policije Karlo Paskoli je očekivao posetu zanet razmišlja­ njima Odavno je znao da policajac lako postaje žrtva onih koji žele da ga korumpiraju. A medu njima su oni kojima je potrebna tajna, neza­ konita i često nemoralna pomoć policije za postizanje nekih politič­ kih ciljeva, ali i ljudi podzemlja i zlo­ čina. Sada se on, sam inspektor Pas­ koli, našao na rubu pada u prova­ liju služenja onima koji to ne zaslu­ žuju, pa i onima koje bi trebalo hap­ siti i suditi. Paskoli je prihvatio te­ ret saradnje sa tajnim agentima stranih policija, a to se sada pret­ vara i u saradnju sa zločinom, sa milanskom Mafijom. Bio je pristao na podelu teritorija grada u nadi da će podzemlje pomoći da se uh­ vate ljudi izvan zakona. Prvo je mis­ lio da je to podela između gradske policije, stranih tajnih agentura i obaveštajnih službi Italije i drugih zemalja. No ubrzo je shvatio da su mu kao saradnici podmetnuti gang­ steri, pa je danas doživeo otvoreni pokušaj da se nađe u istoj »legiji« sa Brunom Denovezeom. Ne!... To već ne! rekao je sebi u mislima, ali nije bio siguran da to nije izrekao i glasno. Baš tada zaću se zvonjenje na ulazu. On se javi kućnim interfonom i pritisnu dugme da se ulazna vrata kuće sama otvore, jer javili su se zajedno Tio Vorel i Ben Tiler. Cim su seli, Ben Tiler poče da go­ vori:

- Događa se ono što nismo očeki­ vali. Policija nije postigla nikakav uspeh u hvatanju Donalda Sikerta.. - Ne zaboravimo da ni Skotland Jard nije u tome uspeo ne za neko­ liko dana, već za više godina upade Paskoli. - To je istina. No, u Londonu Lun je uspeo da stvori neosvojiva skrovišta, pa su mu pri ruci i moćna sredstva i ljudi koji mu pomažu. Ovde je on bez svega toga - dodade Tiler i lice mu pocrvene od napora da prikrije uvređenost. - Budite sigurni da milanska po­ licija ne pomaže Lunu, čak ni kada ustaje protivu Mafije - doli Pas­ koli ulje na vatru. - Nećemo takav razgovor! - uzviknu Tio Vorel. - Ne sme se dogo­ diti da dođe do neslaganja. Treba da se dogovorimo i da onda nastu­ pimo po nekom planu, jer Lun nam je na domaku ruku. Opkoljen je či­ tav grad mrežom onih koji ga traže. Niko ne može da mu dođe u pomoć, a da to ne primetimo. - Ja smatram da je hitnije hvata­ nje Enrika Prekolinija On ubija kao sumanut. Ubio je policajca i Dolkonijeve. Za jednu noć tri ubistva! Sada je ukupno sedam leševa ostalo na njegovom putu... - go­ vorio je Paskoli. - Deset - upade Tiler. - Prvo Mućoli, pa gangsteri Lino Selmi, Mašimo Butafave i Mario Nikoli. Tu su i nedužni brat i sestra Braci... - Sve su to mafiozi - sad njega prekide inspektor. - Znam da je i Dolkoni imao vezu sa gangsterima, ako nije i sam to bio. Uz zločince, ubijeni su dve žene i jedan polica­ jac. Sa Uranom Masarijem bilo bi deset, ali smrt tog čoveka ne mo­ žemo sa sigurnošću upisati na teret odmetnika Prekolinija... - A mi imamo obaveštenje da je i taj nesrećnik žrtva Enrika Prekoli­ nija ili, eventualno, Donalda Sikerta - primeti Tio Vorel. 75

- Ne zaboravimo da ubija još je­ dan odmetnik. Prekinuli ste me i nisam ukazao na to da je, prema iskazu samog Kolantija, sestru i brata Braci ubio Genco Nereti nastavi Paskoli. - Niste do kraja obavešteni reče Tiler s prikrivenom zlura­ došću. - Kolanti je pušten, pa je nekome priznao da je policiji dao lažan iskaz. Njega je napao i u stan doveo, a onda ubio sestru i brata Braci, koji su ga dočekali s pišto­ ljima u rukama sam Enriko Prekolini. - Mafija zna bolje - osmehnu se Paskoli. - Siguran sam da više niko neće naći Kolantija, niti nje­ gov leš sa znacima mučenja. Samo pod mukama je on priznao ono što ga sumnjiči da je izdavao tajne Ma­ fije, pa će to ponoviti ako mu neko slomi drugu ruku. - Dakle, ipak je deset žrtava Enrika Prekolinija - ponovi Tiler. - Ne vidim svrhu spora oko broja Prekolinija moramo uhvatiti što pre, jer preti opasnost da on i dalje ubija i krivce i nedužne reče Paskoli. Razgovor prekide zvonjenje tele­ fon a Paskoli se javi i sasluša sagovornika pa se zahvali na obaveštenju, a zatim reče: - u betonskim temeljima građe­ vine kod motela »Agip« na početku Strade del sole nađeni su leševi one r i devojčice. Ubijene su iz vatrenog >ružja - Neprijatna v e s t.. Taj prokleti nafiozo nije u stanju... — ote se /orelu, ali on se na vreme uzdrža No. Paskoliju to nije moglo da zmakne. Postade mu jasno da Tio /orel žali što gangster nije umeo da sakrije leševe devojčica i da pri tome misli na Bruna Denovezea i njegove ljude. Ali on samo zaključi: - Ja moram što pre tamo. Istraga treba da otkrije ko se kre­ tao po gradilištu i ko je doneo le­ ševe. pa tim tragom da se ide dalje do ubica 7ft

- Onda požurimo - reče Vorel. - Treba da prihvatimo jedan dogo­ vor. - Ima li neko predlog kakvog plana? - upita Paskoli. - Predlažem da se prede na si­ stem zaseda Zna se gde Prekolini može da napadne. Policija neka drži zasede na svom delu grada a mi ostali na svojim delovima U za­ sade treba da upadnu i Lun i odmet­ nik. .. - govorio je Vorel - To znači da i podzemlje ima svoje delove grada - upade Pas­ koli. - Budimo iskreni - nastavi Vorel. - Korisno je da to sada bude tako. Posle ostaje obračun sa Mafi­ jom, što je vaš stalni posao. - Prihvatam! — odlučno, ali i iz­ nenada reče Paskoli - To znači da sprećite policijske patrole da ometaju istrage i potere, a naročito zasede bilo Đenovezeovih ljudi bilo naših momaka i nas samih - pokaza Vorel na sebe i Tilera - Plašim se toga da budete bez zaštite - osmehnu se Paskoli. No, vi bolje znate sebe. Jedino ne znam kako da zaštitim Salvatorea Feronija i Kondinelu. Sada posle Dolkonijeve smrti red je na njih. - Baš njih policija treba da ost­ avi na mirtu, Stitiće ih ostali Tamo će čekati zasede - odgovori Ben Tiler. - Preneću komesaru Sajoniju o čemu smo se dogovorili - reče Pas­ koli. - Od njega zavisi izvršenje plana - On će pomoći — ote se opet Vorelu. Paskoliju je već bilo jasno da komesar Sajoni ima i svoju vezu saradnje preko nekog drugog, ali sada je počeo da veruje da je to veza sa Denovezeom. On ne reče ništa o tom zaključku i svojim bri­ gama povodom njega Nije otkrivao ni strah zbog svog položaja koji ga opredeljuje za dvoličnost i lu­ kavstvo. Bio je rešen da ostane ča­ stan policajac, ali da ujedno iz-

begne osvetu Mafije, ili gubitak posla u policiji.

* Obilazak mesta na kome su na­ đeni leševi još više je pogoršao ra­ spoloženje inspektora Paskolija, ali je i učvrstio njegovu rešenost da ost­ vari jedan svoj plan. Prema dogovoru našao se u kući dr Valerija Prekolinija. Videlo se da u njoj niko nije boravio već danima, jer iskusno oko policijskog inspek­ tora nalazilo je znake za takav zak­ ljučak. Seo je u udobnu fotelju ne skidajući zimski ogrtač, jer kuća se danima nije grejala. Njegova razmišljanja prekide zvo­ njenje telefona. On se javi i odmah reče: - Slušamo! Bio je to jasan znak da pored njega još neko sluša telefon u toj kući pod prismotrom. Istina sada je na kuću motrila policijska zaseda u njegovoj nadležnosti, koju je mogao da obavesti da želi nešto da po­ gleda i istraži u njoj. - Imam poruku od Felicije reče inspektoru već poznati Lunov glas. - O, teško meni. Već danima ni­ sam bio sa svojom devojkom. Šta je poručila? - Cekaće vas u svom stanu. Ona računa da ćete krenuti odmah reče Lun - Pošto nije daleko, prošetaću do nje pešlce, ali ne znam trebaju li mi kola - odgovori inspektor znajući šta Lun očekuje. - Ne znam... Valjda će i ona voleti da prošeta do vaših kola. pa je najbolje da idete pešice - zaključi Lun. Malo kasnije inspektor je išao duž Via Monte Ceneri razmišljajući o tome zašto 11 je Lun istraživao oko njegove ličnosti toliko da zna ko je njegova devojka i gde ona sta­ nuje. Nije to činio samo zato da sada može da odredi pravac kojim će Inspektor šetati da bi mu dao pri­ liku da mu priđe bez opasnosti. Kad

se našao na uglu Via Denerozo tre­ balo je da nastavi dalje prelazeći ulicu, ali jedan policajac mu priđe i reče: - Gospodine inspektore, jedan vaš prijatelj je rekao da vas čeka tu desno u Via Denerozo. - Kako znate da sam ja inspek­ tor? - upita Paskoli. - Poznajem vas. Inspektor se zahvali i nastavi da ide, ali malo kasnije primeti onog istog policajca kako se vozi u jed­ nom fijatu tipa arđenta. Kola se zaustaviše malo dalje i policajac po­ kaza inspektoru rukom da sedne u kola. - Šta je sad opet? - upita sum­ njičavo inspektor. - Ja ću vas odvesti do Luna odgovori nasmejani policajac. Paskoli pomisli nije li to hapšenje zato što je neko otkrio njegov plan da se sastane s Lunom. No tako ne bi postupili grubi momci iz policije i bilo bi ih više. Postojao je samo je­ dan odgovor i Paskoli odluči da proveri svoju misao, pa upita: - Kako to da ne mogu da vas prepoznam? I kako ste uspeli da tako izgledate? - Veština maskiranja je uvek korisna - odgovori lažni policajac, ali sada izmenjenim glasom, koji je inspektor znao kao Lunov. - Onda da odmah razjasnimo sve sumnje - reče Paskoli. - Ja sobom nosim službeni pištolj. Ho­ ćete li da mi ga oduzmete? - Zašto ste ga poneli? - upita Lun. - Na poslu kakav me sada zao­ kuplja nosim ga uvek - odgovori Paskoli. - Dajete li reć da ga nećete izne­ nada i bez mog izazova upotrebiti protivu mene? - upita Lun. - Da sam hteo da pogazim svoju čast i svoju reč, ja bih sada imao pune džepove lira dobijenih od gangstera i uživao bih u očekivanju novog prihoda - uzdahnu Paskoli. - Dakle, dajem reć i zaklinjem se bogom i svim svetinjama 77

- Hvala na poštenom i ljudskom postupku - reče Lun i pokrenu kola Zaustavili su se tek na parkirali­ štu kod Pjace Firence. Lun je platio parkiranje, iako je čuvar hteo da ih propusti bez plaćanja Ostaćemo u kolima, jer verujem da i vi imate vrlo malo slo­ bodnog vremena. Možda vas gospo­ đica Felicija Dolioti zaista očekuje - reče Lun. - Slučajno sam sa komesarom Sajonijem govorio o vama i on mi je rekao kako se zove vaša devojka i gde stanuje. - Zar ste se usudili da se vidite sa tim podlacem?! - iznenadi se Paskoli. - Pogodio sam da ima vezu s Mafijom, pa sam ga pozvao u ime Đenovezea Odveo sam ga u iznajm­ ljenu sobu i tamo smo imali razgo­ vor, čiji snimak vam dajem - odgo­ vori Lun i pruži standardnu magne­ tofonsku kasetu. - Morao sam da od nekoga saznam pravo stanje stvari. Pod hipnozom i posle ubriz­ gavanja jednog sedativa na bazi tricijanoaminopropena Sajoni je go­ vorio. - Uh! - ote se Paskoliju. - Pa šta ste saznali? - Sajoni pomaže Mafiji i spre­ man je na sve zločine. Vi ste mu se isprečili svojom nepotkupljivošću. Rešeno je da nestanete. Mafija se sprema da vas ubije bacajući kri­ vicu na Prekolinija - izloži Lun. - Prekolini je stvarno postao ne samo osvetnik, već i zločinac, kome nema spasa. On mora da umre! odlučno reče Paskoli. - To je, na svu moju žalost, neizbežno. No možda mu uspe da se skriva - reče Lun i ote mu se uz­ dah. Posle toga on ispriča šta se do­ gađa ćoveku koji je brzo i nepromiš­ ljeno odlučio da sam deli pravdu. Uzgred, Lun pomenu svoje mnoge patnje u toku više godina života u bekstvu i skrivanju. Bili su potrebni ogromni napori da stalno jača 78

svoju rešenost da ne postane zloči­ nac. - Otkriću planove čije ostvare­ nje treba da dovede do hvatanja ili smrti Enrika Prekolinija - poče da priča Paskoli. - Znam da time kršim policijski kodeks, ali ne­ kakvo prokleto osećanje da je je­ dino to časno u ovom trenutku goni me da tako postupim. On tada ispriča sve što je bilo važno o Vorelu i Tileru, kao i o nji­ hovoj saradhji sa podzemljem. Sa svoje strane Lun ispriča da ne može da spreči odmetnika časti da srlja u propast, jer odmetnuo se i od svog poočima i od prijatelja. Ko­ načno zaključi: - Važno je sada da vi, gospodine inspektore, otkrijete dokaze o Sajonijevoj izdaji. To neće biti teško s obzirom na sve što je sam priznao. On i ne sluti da je otkrio gde drži novac dobijen od gangstera i doku­ menta o poslovima s njima On se trudio da drži dokaze o zločinima pojedinih gangstera i ne sluteći da će to ujedno biti dokazi o njegovoj izdaji - izloži Lun osnovni razlog svog susreta sa Paskolijem. - Znam ljude u policiji koji su još uvek pošteni. Jedan od njih ima uticaj dovoljan da obezbedi ono što že­ limo. On će pokrenuti i sudije i tu­ žioca čim mu pružimo dokaze reče Paskoli. Lun predloži inspektoru da se n a jopreznije obezbeduje, čemu bi doprinelo vešto markiranje. Paskoli je klimao glavom u znak da razume i prihvata savete. - Ovoga puta im neće uspeti da me uklone - zaključi on na kraju. Izvezoše se sa parkinga i pred sta­ nom Felicije Dolioti jedan drugome čvrsto stegoše ruke, pa se rasta doše.

X Pola Boine bila je iznajmila stan u novoj šestospratnoj zgradi na mansardi. Mala terasa otvarala je vidik na celu kratku Via Fodjija u

kojoj se zgrada nalazila. Bila je to mirna ulica nedaleko od prometne saobraćajnice Via Ripamonti. Taj dvosobni stančić pod krovom bio je skup, ali imao je svoje pogodnosti Zgradi se moglo prići i prolazom iz susedne Via Matera a moderni na­ čin zatvaranja kapije omogućavao je neprimetan dolazak k devojci. Zato je Enriko osetio sigurnost svog novog skorivišta Kupio je stari metalni orman i rekao devojci da ga smesti u njegovu sobu. U njemu je mogao da skriva oružje, a da to devojka ne zna i da se zbog toga ne plaši. Ona ništa nije ni podozrevala 2ivela je tih dana u nekakvom za­ nosu susreta sa srećom. Tobožnji Filip Kardini joj se činio kao neka kav tajanstveni princ preodenut u običnog ćoveka Da je bio neobičan potvrđivalo je i to što je svaki put bio malo drugačiji. I to što je bio prvi muškarac, koji ju je milovao, a nije iskoristio to što joj pomaže. I to što je s njom pravio planove za njenu budućnost - Za našu budućnost - isprav­ ljala ga je ona - Važno je to da se ti spaseš tužno bi se osmehnuo Enriko Prekolini. - Oslobodila sam se makroa da­ ješ mi novac i ja sam srećna Je­ dino. .. - Kaži do kraja - zahtevao je Prekolini golicajući devojku. - Pomislim da me voliš, a eto odgovori devojka tog drugog dana od dolaska u novi stan Čnriko je razumeo na šta ona misli, pa joj šapnu: - Treba nam vremena. Nedavno sam izgubio dva najdraža stvore­ nja. Još uvek je u meni mnogo tuge i ogorčenja Otrovao bih te svojim zagrljajima Kad to prođe... Ona je više osećala da on govori istinu nego što ga je razumela. Bilo je jutro četvrtog dana od one kobne noći kad se obračunao sa Dolkonijem i nesrećnim slučajem

ubio njegovu ženu i policajca Pola beše otišla da pokupuje namirnice i da pogleda jedan lokal u Via Ortles, koji se prodavao s napomenom da je pogodan za držanje neke ma­ nje trgovine. Oglas joj je bio poka­ zao sam Enriko, odnosno Filip po tome kako ga je ona znala Enriko odjednom odluči da pokuša da uspstavi radio-vezu sa stricom i Lu­ nom Osmehnu se kad odmah dobi odgovor. Javljao se starac, koji je neprekidno bdeo nad primopredajnikom u nadi da mu se voljeni posinak javi. - Govori... Ja za malo ne mogu od radosti - čuo se potreseni star­ čev glas. - Da li je Tom kod tebe? - upita Enriko. - Pozvaću ga - odgovori starac. Malo kasnije on je pričao šta se do­ gađa, ali nije pristao da kaže svoju adresu. Tvrdio je da nije u opasno­ sti i da sve te zasede ništa ne znače. Neće on napasti nikoga, jer ima vre­ mena za sve. - Bilo bi pravo da dođeš k nama - reče Lun. - Imamo mnogo toga da pričamo. Video si iz novina i dru­ gih vesti da je Sajani uhapšen, a Đenoveze u bekstvu. Hapšenja se nastavljaju i zakon nastavlja tvoju osvetu. - Ja još ne mogu da budem uz vas. Stideo bih se kad bih pogazio reć datu samom sebi - odlučno zaključi Enriko. Uzalud su ga molili. On im se zah­ valjivao, ali je odbijao da ih pret­ vori u svoje saučesnike. Izneo je mišljenje da Lun treba da se vrati u svoj London, a starac u svoju kuću. No starčevo strahovanje da bi gang­ steri zloupotrebili prestanak njego­ vog skrivanja ostavio je utisak. - Striče, ti si u pravu, kao skoro uvek. U pravu je i Tom. Oprostite mi, ali ne mogu drugačije - dodade Enriko Prekolini i prekide vezu. Grčevit mukli plać potrese nje­ gova ramena Dugo je ćutao gleda­

jući kroz kosi mansardni prozor. Okrenuo se tek kad je čuo da se Pola vratila Ona je već iz kuhinje veselo dovikivala da je kupila sve za jednu gozbu, a kad se pojavi pred njim ona reče: Ućiću da kuvam. Moram mnogo toga da naučim. Pokazivala je knjižicu »Malog kuvara« i hrpu novina On joj priđe i poljubi je u ćelo, pa uze novine i poče da čita Bile su pune vesti o događajima koji su se kao lavina obrušavali niz strmine zločina. Bio je nađen leš Danija Kolantija bačen u Mosedo kanal na sastavu s jaru­ gom Vetabija No najviše se pisalo o odmetniku Prekoliniju Očekivala su se i prori­ cala nova ubistva Izgledalo je kao da su osude javnosti postajale sve oštrije. Ćak se javio i čovek kome je Enriko oteo zimski kaput. Spomi­ njana je i mogućnost da bude raspi­ sana velika nagrada za potkazivanje, ili hvatanje odmetnika Enriko konačno muklo opsova i odbaci novine, pa ostade da razmiš­ lja Svakoga dana po nekoliko sati osmatrao je prilaze stanovima Kondinele, Feronija i Salvatorea U kafeima i barovima je slušao priče o svemu što se događalo, ali zanimalo ga je zna li neko šta o krivcima za smrt njegovih sestara No sve se svodilo na to da se oni negde skri­ vaju Možda više nisu u Italiji, verovali su mnogi. Sve što je novo saznao, nije mu koristilo. Zato se prisećao svega što. su mu pričali Mućoli, Kolanti i Ne­ reti. Prva dva bili su mrtvi i možda je još nešto mogao da kaže samo Nereti. Priroda tog čoveka bila je takva da naglo, kao u trku, ili mačevanju, donosi odluke. Posle ručka koji beše spremila Pola ne bez izvesnog uspeha Enriko je spavao. Kad se smračilo, on se obuče i iziđe savetujući Poli da ga ne čeka jer će verovatno doći vrlo kasno. Koračajući ulicom Enriko zak­ ljuči da bi bilo dobro da ima kola i 80

odluči da već sutra pošalje Polu da kupi neka očuvana, a već korišćena kola i da ih upiše na svoje ime. Osmehnu se pri pomisli da je Pola našla stan tu na kraju grada sas­ vim blizu Via Kvaranta odnosno kući u kojoj su se skrivali Lun i sta­ rac. Prolazi D'Amprezo i Pordoi do jaruge Vetabija bili su pogodni da se iz njih posmatra kuća na uzvi­ sini. Te noći Enriko je imao sreće. Dok je stajao zaklonjen iza jednog zau­ stavljenog kamiona, on poznade Lunova iznajmljena kola i tobož­ njeg Luiđija Farentina u njim a Lun se odveze duž Via Marko D’Agrate i brzo se izgubi iz Enrikovog vida, jer padala je m agla koja je nagoveštavala još jednu teskobnu, neprijatnu noć. Trudeći se da nečujno otključa kapiju i vrata kuće. Enriko uđe u hol. Čuo je zvuke televizijskog pro­ grama. To je starac skraćivao vreme svog uzaludnog bdenja. Ne javljajući se, Enriko siđe u podrum. Genca Neretija zateče ispruže­ nog na ležaju kako sluša radio pri slaboj svetiljki. Duvanski dim otkri da zatočeni gangster mnogo puši. Poskočio je i seo čuvši otvaranje vrata. - Ovo više ne mogu da izdržim. Očekujem da ogrlica eksplodira i da mi otkine glavu - zacvile Nereti ne gledajući ko dolazi. Enriko se seti da mu je Lun go­ vorio o metalnoj ogrlici, koju nije teško načiniti i koja predstavlja si­ gurnog stražara U nju je bio ugra­ đen elektronski, uređaj, koji nije dozvoljavao da se ogrlica prekine i ukloni s vrata, jer nastala bi eksplo­ zija. Isto tako ogrlicom »vezani« za­ robljenik nije smeo da se udalji iz prostorije u kojoj je skriven mikro odašiljač, jer opet bi elektronski uređaj otkinuo glavu beguncu. - Mislim da te razumem, Genco - reče Enriko i upali jače svetio. - Vi?! - iznenadi se Nereti. - A ja se pitam da li ste živi, jer se ne pojavljujete već toliko dana. Lun

nije hteo ništa da mi kaže. Taj strašni čovek me drži ovde s ovim na vratu. Spasite me, gospodine Prekolini! - Došao sam da te odvedem reče Enriko. - A znate li kako se skida ogr­ lica? - Ne znam. - Onda ne mogu odavde. Otkinuće mi glavu! - To je tvoja stvar. Možda i neće - nasmeja se Enriko još uvek se ne mireći s time da će možda ovaj zlo­ činac ostati živ zato što mu je on dao reč da će ga poštedeti ako g o ­ vori istinu. - Dali ste reč ... Ako me odve­ dete, to je ubistvo - već je grcao Nereti. Enriko nije ni pomišljao na to da izvede Neretija i tako ugrozi Luna i strica, jer moglo bi se dogoditi da nekom nesrećom gangster dospe tamo gde ne treba i gde bi mogao da otkrije skrovište. Istina Nereti nije znao gde se podrum nalazi, a mogao ga je odvesti vezanih očiju. No nije li Lun već spomenuo gde je skrovište znajući da zarobljenik ne može da umakne? - Dakle, slušaš vesti - reče En­ riko. - Da... To je jedino što mogu da činim ovde - odgovori gangster. Enriko osmotri betonske zidove, metalna vrata i praznu prostoriju bez prozora i bilo čega čime bi se čovek probio napolje. Znao je i to da se negde skriva i m ikro odaši­ ljač, koji diže uzbunu u slučaju na­ silnog otvaranja vrata. - Onda znaš šta se događa nastavi Enriko. — Traži te sada i policija. - Više misle na vas — ne otrpe da ne kaže gangster. — Meni ne mogu da dokažu nijedno ubistvo, ali vam a... - Znam. Možda će me i ubiti. Zato žalim što ćeš ti ostati živ. Sada sam se pokajao što sam ti dao reč i zadovoljan sam što si me oslobodio časne obaveze — reče Enriko.

— Oslobodio?! Nisam!... Kako to mislite? - potresenim glasom izgo­ varao je Nereti. Njegova narasla brada bila mu je promenila izgled, no još uvek je bio lep. Ćak ni strah i mržnja nisu mo­ gli da ga učine ružnim. — Š te ta .. Tako si lep momak tobože zažali Enriko. — Trebalo je da kažeš gde se krije Bruno... — On je sada u bekstvu - upade Nereti. — Ali ti znaš gde bi on mogao da se krije, a ne govoriš. Slučajno sam saznao da si i ti odlazio tamo - nasumice reče Enriko. — Niko me nije pitao. Vi niste došli — branio se Nereti. — Ne verujem da bi ti govorio. — Bih. — Kaži sada da proverim. Nesposoban da razm išlja opsednut strahom od strašne ogrlice, zbu­ njen i bez želje da traži spas na drugi način sem pomoću poslušno­ sti Enriku i Lunu, Nereti poče brze da govori: — Bio sam tamo i verujem da je to skrovište Bruna Denovezea Dvorac je uz samu granicu. Jedini prilaz je od Marcija, ali postoje po­ dzemni tuneli prem a graničnom kraku Jezera Lugano... — Misliš na dvorac... - tobože zausti Enriko. — Da, dvorac Demeli! Denoveze ga je kupio, obnovio i pretvorio u svoju planinsku tvrđavu. Otuda uvek može da umakne u Švajcarsku - brzo je pričao gangster. Opisao je svoj boravak u tom dvorcu i provere koje je prošao dok je stigao do susreta s novim vlasni­ kom, pa zaključi: — Trebalo bi imati diviziju voj­ nika i artiljeriju, ili helikopterski desant da se dospe do d vorca ako bi se Bruno branio. Uz to mu ostaju tajni prolazi da pobegne. Enriko klimnu glavom s izrazom lica da ga baš to sve mnogo i ne za­ nima, pa napusti zatvorenika i briž­ ljivo opet spusti spoljni zasun. 81

Kuću je opet napustio ne javlja­ jući se starcu. Učinio je to uz kraj­ nji napor, jer znao je da bi uznemi­ rio starca a sam se ganuo i možda popustio u svojoj rešenosti da na­ stavi osvetu. Da tako nije postupio, ne bi m ogao da izbegne ni susret s Lunom, jer tek što je stigao da Pordoi prolaza, a ka kući skrenuše Lunova k ola N ereti je pokušavao da se smiri i zaustavi drhtanje celog tela, koje je nastupilo tek po Enrikovom od­ lasku. Tada ga pokrenu novo otva­ ranje v ra ta Pojavi se Lun, koji je zarobljeniku kazao u čijem ropstvu se nalazi. No i bez to g a prem a vestima na radiju i po postupcima prem a sebi, N ereti bi pogodio ko je pred njim. - N e spavaš, Nereti - reče Lun. — Kako bih spavao pri ovakvom prometu? — pokuša da se našali gangster. Zbog nečega on se manje plašio Luna iako je znao da je on opasniji od Prekolin ija Možda je to bilo zato što je bio siguran da ga Lun nikad ne bi ubio. ako se ne brani. Na dru­ goj strani, slabilo je verovanje u reč čoveka, koji ubija i nedužne, o čemu se svaki čas govori u em isijam a — O kakvom prometu je reč? — upita Lun. - Malo pre je bio Enriko Prekolini — odgovori Nereti. Lun poče da ga ispituje i Nereti ponovi sve ono što je ispričao Enriku. Razmišljajući o svemu, Lun je im ao u vidu i ono što je čuo od in­ spektora Paskolija To veće Lun je bio izišao samo da se nađe sa Paskolijem. Inspektor je uzgred spome­ nuo da Denoveze ima posede na tri mesta i planinski dvorac na švajcarskoj granici, ali da se veruje da se skriva u Milanu, jer m ora da spasava što se može. N jegova gang­ sterska banda se raspadala. Treba pogoditi Enrikov plan, zak­ ljuči Lun i pope se k starcu ali mu ne reče ništa o Enrikovoj tajnoj poseti. 32

* Te noći nije m ogao da obavi p ri­ preme za odlazak u brda na gra­ nici, pa je za svaki slučaj seo na tramvaj i odvezao se u centralni deo g ra d a gde je u njegovom juž­ nom delu, u V ia san Senatore bila kuća u kojoj su stanovala dva čo­ veka čiju smrt je želeo. Znao je da se oni obezbeduju i da su skriveni tako da im je za sada nemoguće priči. Ipak, tako maskiran, kao obi­ čan prolaznik m ogao je da osmotri, ali nedostajao mu je automobil u slučaju da treba nekoga pratiti ili brzo stići na drugo mesto. Za sve to taksi nije bio pogodan, pa Enriko odluči da prvi put u životu ukrade kola. Ugleda jedna kola istog modela kakav je i on vozio do trenutka kad su pale prve žrtve njegovog oružja. Lepljeni unutrašnji utvrdivać leptir stakla nije izdržavao jače udarce, pa je otpadao a da staklo ostane celo. Enriko udari šakom i staklo se pomeri. Jednom je bio izgubio klju­ čeve i kod električara je naučio kako se i bez njih u nuždi mogu spo­ jiti električni vodovi i upaliti kola. Cela operacija trajala je nekoliko minuta i on se poveze oko bloka zgrada, pa opet stiže u Via san Sebastiano. Posmatrao je ulaz zgrade broj trinaest i malo kasnije primeti i poznade čoveka koga je viđao na izviđanjima kod kuće Kam iba Dolkonija. To je bilo nešto neobično, pa Enriko pođe za njim prateći ga sve do Via Latancio. Osmehnu se na pomisao da se ubica vraća na me­ sto zločina. On se vratio, ali ne pod pritiskom neobjašnjive želje, već zbog toga što mu je dolazak pra­ tioca ubijenog Dolkonija u kuću još dva učesnika u ubistvu njegove se­ stre bio zagonetan. Kakva je to veza ostala između živih i m rtvog? Praćeni automobil uđe kroz ka­ piju kuće u V ia Latancio, pred ko­ jom je pao prvi krivac za smrt Enrikovih sestara, ali i jedna nedužna žena i jedan policajac na dužnosti.

Enriko zaustavi i opipa džep. N ije se odvajao od Lunovog primopredajnika, pa ga sada podesi na pri­ jem eventualnog emitovanja mikro otpremnika. Sećao se da je nesrećna Marselina Dolkoni na sebi odnela jednu »stenicu«, a Lun je bio »ozvučio« i ubijenog pokojnika. Bilo je još onih koji su nosili mikro pre­ dajnike i ne sluteći da ih neko sluša. Slučaj je mnogo puta izmenio sud­ binu nekog čoveka. I ovoga puta slu­ čaj je učinio svoje. Enriko je čuo emitovanje. - Dugo si se zadržao - reče žen­ ski glas. - M orao sam da sačekam da se spakuju sve te stvarčice gospode koja se kriju kod nas - odgovori muškarac. - Treba to da iskoristimo. Sve što smo spremili treba da odnesemo kad se ukaže prilika za izla­ zak. Sakrij i taj kaput, jer možda će ga prepoznati - reče žena - Niko i ne zna taćno, sem Karle, a nju su sklonili. Ne verujem da će se po povratku iz bolnice za narko­ mane sećati ni svog im ena a kamo li svih očevih kaputa - smejao se muškarac. - Plašim se da će nestati pića Gospodin Salvatore tamani pivo, a Kondinela i Feroni vino. Traže da stalno imamo engleski viski i fran­ cuski konjak — pričala je žena - Kupićemo sutra Oni zaista ne žale novac. - A li sve bezobrazniji su i nji­ hovi ljudi. Motre na svaki k o r a k .. - Pričaćeš mi to kasnije. Sad idem da predam kofere - zaključi muškarac i začu se zatvaranje vrata To je bilo sve što je Enriko čuo, ali i to je bilo mnogo. Sada je znao da se tri ugrožena čoveka kriju na neo­ čekivanom mestu. Sakriti se u kući ubijenih zaista je bilo nešto izaz­ vano samo velikim strahom. To što se čuo razgovor samo iz hola zna­ čilo je da predajnik emituje otuda i da se nalazi na kaputu koji je Dol­

koni imao na sebi one noći kad su se krivci sastali u Salvatoreovom birou u Via Masena, ali ne i kada je poginuo. Sada ga je koristio prati­ lac i sluga koji je ostao u kući. Enriko pomisli ko li se dosetio i ko li je odlučio da se Salvatore, Kon­ dinela i Feroni skrivaju ovde. Taj je umeo da misli. Još nekoliko trenu­ taka razmišljao je sedeći u ukrade­ nom automobilu, a onda poveze ka svom novom skrovištu. Pola Boine još nije spavala, već je gledala televizijski program. Do­ čeka ga radosna što je ipak došao pre nego što je bio rekao. - Zaboravio sam nešto, pa sam došao da to uzmem. Ti samo sedi reče on i uđe u svoju sobu. Sišao je sa skrivenom mašinskom puškom, gasnim bombama i malim, ali snažnim ručnim grana­ tama u obliku ciga ra koje je izra­ dio Lun. Bila je prošla ponoć kad je pod zaštitom magle, koja je tek tada postala gušća, uspeo da preskoči ogradu, obiđe kuću i stigne pred dvorišni ulaz. Enriko se nije služio kalauzima već je i ovom prilikom upotrebio polugu iz automobila Pokuša da obije vra ta ali ona se pokazaše suviše čvrsta Pogled mu odluta uvis, kao da od neba traži pomoć. I onda odluči da pokuša kroz krov, koji je bio od crep a Za njega kao sportistu čeličnih mišića nije bilo teško da se uglom koji je Dolkonijeva kuća pravila na mestu gde se dodirivala sa susednom ćetvorošpratnicom sa stanovima za izdavanje popne na kroz. Tuda se spuštala i cev za odvod vode iz oluka na krovu, pa mu je olakšala penjanje. Bilo je lako ukloniti prvi crep. Ost­ ale je odvezivao i nečujno spuštao unutra na tavanicu. M orao je da skine kaput da bi se provukao iz­ među letava. No, i to je obavio bez smetnji. Džepnom lampom je osvetlio tavan, obišao prolaz ka stepeni­ štu i opet spustio kapak. Na tavanu je bilo odbačenih predmeta i on is­ 83

koristi staru stolicu s naslonima za ruke, pa se uvi u kaput i ostade tako da sedi. Bilo mu je hladno, ali je trpeo neko vreme. Konačno od­ luči da side i da se sakrije na spratu, jer kuća je grejana central­ nim uređajem. Srećom, jedna vrata su bila otvorena i on uđe u mali sa­ lon postavljen između spavaćih soba Iza jednog troseda on napravi sebi više mesta i spusti se na pod. Uspeo je još jedan sat da odoleva snu, a onda zaspa. Probudio se s bolom u vratu i glavi zbog neugodnog položaja, iako se bio snabdeo jastučićima sa fotelja. U kući se već ćulo kretanje i on ostade da osluškuje. Do vrata iza kojih se skrivao dopirali su zvuci otključavanja brava, delovi razgovora i jutarnji pozdravi. Vireći kroz odškrinuta vrata video je kako prvi izađe A kile Kondinela obučen u kratki kućni kaput od tamnozelenog som ota On siđe u prizemlje, a tada odjednom se poja­ više Đordo Salvatore i Mateo Feroni. Sada!, naredi sebi Enriko i iziđe s mašinskom puškom u rukama. - Tiho, de ne ginete! - jedva čujno, ali s oštrim naglaskom opo­ menu ih Enriko. Oni podigoše ruke iznenađeni, paralisani strahom i zbunjeni. Nisu prepoznali Enrika po viđenim foto­ grafijama, ali su slutili da je to on. - Ja nisam... Kunem se nisam kriv - tiho reče Salvatore. - Nije ni on, ni onaj treći... Niko od vas nije - isceri se Enriko. Hajdete da pitam o Kondinelu. Ko ima još dole? - Četiri ćoveka i jedna žena. Svaki od nas poveo je po jednog... Tamo je i Dolkonijev pratilac, ili sluga, ne znam - odgovori Salva­ tore. - O, mnogo ih je - zaključi En­ riko. - Onda uđite u spavaću sobu, ali pazite kako se krećete, jer ova vražja mašinka prebrzo puca. Oni poslušaše i on Salvatoreu naredi da veže Feronija, a on veza 1 84

njega Pretrese ih i nađe auto­ matske pištolje. Zastade nad njima da razmisli. Spusti se i poveza im usta, a onda p roviri kroz vrata. Bio je u neprilici. Dole je bilo pet muška­ raca i nije se mogao nadati da ih sve zarobi. Zato se vrati vezanim a i oslobodi usta Feroniju. - Odvući ću te do vrata da pozoveš svog čoveka - reče mu i ob­ jasni da greška znači brzu smrt. - I onako ćete nas ubiti - reče Feroni. - Samo ako ne saznam koji od vas je ubica — odgovori Enriko svestan da mu daje lažnu nadu. No lukavstvo je pomoglo. Feronijev pratilac se našao ispred cevi mašinske puške. Sada je bilo lakše, jer novom zarobljeniku je mogao da kaže da ne želi njegov život, jer nije mu kriv. ali da m ora izvršiti svaki zahtev. Revolveraš pozva i Salvatoreovog pratioca, pa i njega veza. Sada je bilo više izgleda da napad uspe i Enriko siđe znajući gde doručkuju čuvari, a gde Kondi­ nela. Prvo je u tišini zarobio Kondi­ nelu, no nesreća nije izostala Poveo je novog zarobljenika pred sobom i upao u trpezariju za poslugu. Tamo su sedeli dva čoveka, a žena je baš bila unela lonac toplog mleka i si­ pala ga je u čaše. Dogodilo se da je Kondinelin prati­ lac bio hrabar, brz i odlučan revol­ veraš. Po prestrašenom licu svog šefa odmah je shvatio ko je nezna­ nac iza n jega pa je potegao revol­ ver. Enriko pritisnu okidač i ma­ šinka ishraknu svoju olovnu smrt. U istom trenutku A kile Kondi­ nela odgurnu Enrika i pokuša da pobegne nazad kroz vrata. Time skrenu Enrikov rafal kuršuma i prema drugom ćoveku za stolom. Nesreća pom eri i ženu na snop smrti. Ona pade pored stola i vru­ ćim mlekom poli sebe i ranjenika koji je vukao stoljnjak svaljujući se sa stolice. - Stani! — viknu Enriko trčeći za Kondinelom.

Ovaj beše potegao revolver. Jed­ nom rukom je otvarao vrata ka ste­ peništu. Drugom opali, ali promaši. Ostatak kuršuma iz šaržera ga po­ godi u bok i on se prelomi na pragu. Enriko izvuče revolver i namesti prigušivač, pa mu opali u glavu. U trpezariji za poslugu nađe da su kuvarica i Dolkonijev ćovek ra­ njeni. Onaj Kondinelin revolveraš bio je mrtav. Enriko mu uze pištolj, pa i kod ranjenika nade oružje. Žena sklopi ruke pominjući boga i svece u molbi za milost. - Neću vas ubiti, a niste teško ranjeni. Ostanite mirni dok ja odem - naredi Enriko i pođe ka stepeništu. Malo kasnije gonio je pred so­ bom Salvatorea i Feronija. Njihove revolveraše ostavi vezane na spratu u spavaćoj sobi. Kad svoja dva »dužnika krvi« dovede kod mrtvog Kondinele, zaustavi ih i pretećim glasom reče: - Sad govorite ko je udavio Nizu! - Ja nisam... Svi su bili s njom... Ja nisam - plačnim glasom je go­ vorio potreseni Feroni. - Baš izgleda da si ti - ni sam ne znajući na osnovu čega reče En­ riko. - Nisam! Kunem se... - zausti Feroni. Enriko opali pravo u njegovo srce iz svog revolvera sa prigušiva­ čem. - A ti? - upita Dorda Salvato­ rea. Grešnik je drhtao i odjednom postao star i ružan. Ćelava glava mu je bila bleda, a na licu i ustima javljale su se modre pege. - Nisam ja... Niko ne priznaje... Možda je to bio on - pokaza Salvatore na mrtovog Feronija. - On je već jednom udavio neku devojku na selu. - Imaš li dokaze da je ubio i Nizu? - Kako?... Niko taćno ne zn a.. On nije priznao - odgovori Salva-

tore toliko opsednut strahom da nije pokušao ni da laže. Samo je zurio u otvor na priguši­ vaču revolvera, iz koga sikćući kao zmije izleteše kuršumi. Pao je skliznuvši niz dovratak. Enriko pretraži džepove ubijenih i kod svih nade nabijene novčanike. Neizvesnost i Strah su učinili da ugroženi ponesu makar dosta novaca, ni sami ne znajući hoće li im to pomoći. Napolju se magla podizala. Odavno su ulicama zvrjali automo­ bili, kamioni i autobusi. Enriko se u holu pogleda u ogledalu. Po njego­ voj odeći bilo je tavanske prašine i krvi žrtava. On skide svoj kaput i oproba onaj obešen kod vrata. Pri­ stajao mu je i on ga obuče. Seti se da upita kako se otključava me­ talna kapija i ranjena žena mu po­ kaza gde visi utikač za pokretanje automatske brave. Objasni mu da će kapija biti otvorena samo tri minute, a posle treba opet pokre­ nuti mehanizam. Tek što je izišao na ulicu, kapija se sama zatvori. On sede u ukra­ dena kola i dodirom električnih kablova upali motor. Razdvoji ih i poveze se ka jugu u povorci automo­ bila. Polu je zatekao kako ga očekuje sa davno ohlađenim doručkom.

* Toga dana Lun je bio iznenađen vestima o masakru u Dolkonijevoj kući u Via Latancio. Četiri leša i dvoje ranjenih ostalo je iza sumanu­ tog osvetnika. Bilo je čuđenja što nije ubio i ostale preživele u kući, jer se ne ustručava ni od ubistava policajaca. Prežjveli su, ili od straha, ili za ljubav istine govorili da je ranjavanje posledica nesreće. »Bili smo vezani i ništa mu nije sme­ talo da nas ubije«, izjavili su dva nepovređena revolveraša. Već na veće objavljena je i vest da je odmetnik ucenjen sa pet sto­ tina miliona lira 85

Sve to slušao je i nesrećni stari naučnik. - Više mu ne možemo pomoći reče on Lunu. - Ja ću da se vratim kući, a ti idi u svoj London. Enriko je propao. Lun mu nije protivurećio. Reče mu da će izvesti zarobljenog Neretija, jer jedino rešenje je da ga preda inspektoru Paskoliju. Sve to učiniće tek kasnije u toku noći. Tada će i stari hemićar napustiti kuću. Lun side i kaza Neretiju da će ga predati policiji. - Sada, kad su otkriveni Đenovezeovi zaštitnici u policiji, smem da se nadam zaštiti. Inspektor Paskoli je čist - složi se Genco Nereti. Malo kasnije pristao je da odmah napiše svojom rukom prvu izjavu o svemu što je spreman da svedoći protivu gangsterskih bandi u Mi­ lanu. Te iste noći ponoć su dočekali svaki na svojoj strani. Dr Prekolini je bio u svojoj kući, Genco Nereti u zatvoru, a Lun na putu koji vodi u Vareze. * Pogađajući prošle noći šta će En­ riko učiniti posle zadnjeg razgo­ vora sa Neretijem, Donald Sikert je bio zaključio da će odmetnik poći tragom Bruna Đenovezea. Odlučio je da i on pođe tamo gde bi mogao da bude kraj osvetnika koji postaje i razbojnik. Ako Enriko ne ide tamo, Lun će ukloniti razlog da on dolazi u planinsku jazbinu gang­ stera Odatle može da produži u Svajcarsku i tamo obavesti svog pri­ jatelja da mu je oslobođena kuća u Milanu. Dalje, put je morao da vodi ka Londonu. Dok je prilazio Verezeu, Lun pro­ čita reklamu o udobnim hotelima kod gradića koji nosi ime Gana, kao i država u slivu afričke reke Volte. Nagoveštavane su i pogodno­ sti iznajmljivanja skijaške i druge sportske opreme, pa Lun zaključi da je najbolje da produži tamo. 86

Prenoćio je u udobnom, malom hotelu, čiji ljubazni vlasnik prihvati da obezbedi vraćanje iznajmljenih kola, rezervisanje mesta u hotelu kod Marcija i odvoženje do tamo. Lun nagradi ljubaznost i sledećeg dana posle ručka nastavi putova­ nje terenskim kolima sa vućom na obe osovine i zimskim gumama za sneg na usponima. To popodne obećavalo je promenu vremena. Nebo prema za­ padu je bilo vedro, pa su kosi zraci sunca prijatno bleštali na snegu. Lun se smejao vozačevim šalama i predlogu da mu pošalje damu koja se »takođe dobro smuća«. Uski put je bio dobro očišćen i skoro pust Sreli su samo nekoliko smučara i dva automobila Samo jedan automobil ih je pretekao dok su stajali da sa jednog vidikovca osmotre zalazak sunca i okolne pej­ zaže. Hotelčić kod Marcija bio je još manji od onog kod Gane, ali mir­ niji, jer imao je svega desetak go­ stiju. Lun rano ode u sobu da se odmori do večere. Pregledao je svoje stvari i oružje u želji da bude spreman za polazak na put preko granice. Sada je koristio preostali pasoš na nespominjano englesko ime. Šaputao je to svoje novo ime da ga dobro upamti, jer na grani­ cama su policajci znali da gledaju u pasoš i pitaju za ime i ostale po­ datke: »Norman Hobes, profesor engleskog, italijanskog i francus­ kog jezika.. Norman Hobes...« Pri tome je pogledao predmete koje ne treba da nosi na povratku u London. Sasvim mahinalno uključi džepni primopredajnik na talasnu dužinu mirko odašiljača i zbog onoga što se dogodi on sede na kre­ vet iza sebe zureći u malu. crnu spravu. Lepo je čuo kako neko kaže: - Malo sam prošetao. Postaje hladno ovde kod vas u brdima Bio je to glas Enrika Prekolinija. Ali otkuda na njemu mikro odaši-

ljftć? Otkuda on ovde, ili negde blizu? - Hoćete li odmah večeru. Vi ste nam noćas jedini gost, pa možete da odaberete i jelo i vreme za ve­ čeru - reče prijatan ženski glas. - Ja sam i došao k vama, jer vo­ lim mir - vedrim glasom reče Prekolini. - Izbor jela i vremena pre­ puštam vama sa željom da veče­ ramo zajedno. - Mislim da će se moj muž složiti - smejući se odgovori žena. - On je otišao da spremi i posluži večeru u dvorcu Đemelj. Tamo je zbog smučanja došao vlasnik, ali on nije za­ dovoljan kako kuva njegova stalna posluga. U stvari, to su samo jedan hromi seljak i njegova žena. - Kako se zove vlasnik dvorca? - upita Enriko. - Sutra ćete ga upoznati, jer sva­ koga dana dolazi na skijama do nas i ostaje na ručku. Zove se Bruno Denoveze. Uvek ga prate dva ćutljiva momka, ali on je prijatan čovek - brbljala je žena. - Prićaćete mi o svemu što je lepo oko vaše kuće - reče Enriko. Začuše se koraci i glasovi presta­ doše. Lun zaključi da su se Enriko i domaćica udaljili od predmeta na kome je mikro odašiljač. On odmah iziđe da osmotri okolinu, ali svetla sa prozora grupisanih kuća sela i anih oko njega na padinama obeshrabriše ga u nameri da odmah nađe Enrika. Te noći Lun je žalio što sutra i sam ne može uzeti smučke, jer od svih sportskih veština smučanje je bilo jedino koje nikada nije poku­ cao da nauči. Koristio je krplje za hodanje po dubokom snegu," a nameravao je da ih pozajmi u ho­ telu i koristi za šetnje u okolini. VerDvao je da će naći način da prodre u zamak Đemeli i pokuša da natera Denovezea da govori. Sledećeg jutra Lun je ustao rano i pošao u obilazak sela. Bila je nede!ja i meštani su odlazili u staru :rkvu na bregu. S nekoliko njih Lun

je započinjao razgovor o svom pri­ jatelju, koji je doputovao i odseo u nekoj kući. Kazivao je i lažno Enrikovo ime, ali niko ga nije znao. Ko­ načno, Lun odluči da krene ugaže­ nom putanjom ka Đemeliju. Bio je rešen da nekom izmišljenom pri­ čom natera Denovezea da se vrati i izbegne susret s Enrikom. Kad je zametnuo elipsaste i lake krplje na leđa i uzeo dug štap s kružnim osloncem za sneg, Lun se uputi ka starom zamku. Bio je već na pola puta kad na padini primeti tri čoveka kako se na smučkama spuštaju prema selu. Bili su daleko od njega i sunce mu je udaralo u oči, pa on pogleda ka selu. Otuda se pored smućarske staze pec čovek u kome Lun prepoznade Enrika. Sve je kasno, zaključi Lun, jer En­ riko je od njega bio daleko preko pet stotina metara, a od ona tri smučara samo stotinak koraka. Sve se odigralo u toku jedne mi­ nute. Videlo se kako je Enriko izvu­ kao mašinsku pušku. Smućari su potegli pištolje. Prvo je odjeknuo dug rafal mašinske puške, a onda su zapraštali pucnji iz pištolja. Prvo su pala dva smučara, a treći je na­ stavio da gađa klečeći na jedno koleno, pa se i on prevali. Izgledalo je da Enriko nije pogo­ đen. Lun je trčao i našao se bliže mestu obračuna, ali je sada trebalo da namesti krplje. Dok je to radio, motri je na Enrika, koji se oslanjao na štapove. Konačno i on pade. Odnekud stigoše prvo dva, pa onda još desetak smučara. Sunce je bleštalo na snegu, a glasovi su bili prigušeni. Kad je Lun stigao do En­ rika, on je umirao. Lun se naže nad njim i reče: - Ne kloni, Enriko! Odnećemo te k lekaru... - Ti, Tome?!... Dockan... A i bo­ lje je... Mislio sam da otmem dvorac Demeli i živim ovde u brdima... A eto... Boli me, Tome... Bile su to poslednje reći nesrećnog odmetnika časti. Lun se iz87

mače, a sumćari poslaše jednog da pozove policiju. Lun se udalji, jer nije želeo susret s policijom. Niko nije obratio pažnju na njega, jer niko nije bio čuo šta on govori sa Enrikom. Automobil koji je vozio Luna ka dolini mimoišao se sa policijskim na sastavu uskog puta sa drumom. Lun se dogovorio sa vozačem da ga uz dvostruku nagradu odveze proko Tresa do Lugana.

- Žao mi je što neću biti gore u selu da saznam ko su bili oni što su se poubijali - reče vozač. - No, zarada je važnija - Mnogo više saznaćeš iz novina i od televizije. Neko reče da je to nesrećni milanski odmetnik časti, Enriko Prekolini ubio gangstera Denovezea i njegove pratioce, i sam poginuo - reče Lun. - Šteta - reće vozač. - Možda je tako najbolje - odgo­ vori Lun.

KRAJ

Rej Dejvis

SUMNJA Toga dana činilo mi se kao da idem na bdenje kraj mrtvaca. Ćuvarka zatvora je išla ispred mene, dugim hodnikom, kraj praznih ćelija, dok su naši ko­ raci odjekivali od zidova. Pred poslednjom ćelijom žena se zau­ stavila. - Stigao je tvoj branilac, draga moja - rekla je, a zatim mi glavom dala znak da pro­ đem ispred nje. Ostao sam malo pozadi, ne zato što mi mojih se­ damdeset godina nisu dozvolja­ vale da ubrzam korak, već zato što sam mislio da čak i osuđena osoba treba da ima prava na malo samoće i intimnosti. Za­ tim se čuvarka okrenula svome stolu, ne otvorivši vrata ćelije, što je bilo u skladu ša onim što se zove »maksimalne mere si­ gurnosti«. M argaret Deker je od samog početka olakšavala moj posao: za vreme poseta, koje sam joj činio, nikada nijedne suze, ni­ kada preklinjanja. Ali, ranije je još bilo i nade... Sada, je više nije bilo i ja sam se pitao kako to da joj saopštim. Moje lice je m oralo odavati ono Sto osećam, jer ona je pru­ žila ruke kroz rešetke, uzela obe mole, stegla ih gestom koji je tre­ balo da predstavlja utehu.

- Jadnik - izgovorila je kao da sam ja bio osoba koja treba da sedne na električnu stolicu, uveče sledećeg dana, a ne ona. - Znate li da je guverner od­ bio vašu molbu za pomilovanje? - upitao sam je. Potvrdno je klimnula glavom. - Ćula sam na radiju, malo­ čas. - Ali, još nije sve izgubljeno - rekao sam žurno, trudeći se da u svoj glas unesem ton, koji bi ulivao nadu. - Sutra će vrhovni sud raz­ matrati naš zahtev da obno­ vimo proces. - Naći ćemo neki izlaz - re­ kla je ona. Izgledala je veoma sigurna u sebe. Mladi čovek od mene bi joj odmah poverovao. M argaret Deker, privlačna žena tridesetih godina, najcrnje kose i najbelje kože, koje sam ikada video. Samo što mi se sada, kada sam je gledao iz b liza bila nekako drukčija: uprkos tome što je šest meseci pro­ vela u ćeliji bez svežeg vazduha obrazi su joj postali ružičasti, a stas joj se, tako vitak, počeo zaokrugljivati. To nikako nisam mogao da shvatim: u ćeliji smrti se vene, a ne rascvetava. - Izmenili ste se - primetio sam.

- Da. G o jim se — o d g o v o r ila je onp v e s e lo . - O ta c D žem s zatvo* — i s v ešten ik . d o n o s i m i s la t­ k iše. d v a p u ta n ed eljn o. ' P o k a z a la m i je p rs to m p r e m a s to lic i, k r a j s v o je p ostelje. - A B e m s , d ir e k t o r z a tv o ra , s v a ­ k o g a d a n a m i don osi sveže c v e ć e ... S u v iš e m e m a ze ta d v o ­ ji c a C v e ć e je u b la ž a v a lo su m orn u a tm o s fe r u će lije . M e đ u tim , k a d a je s p o m e n u la B e rn s o v o im e, n a m r š ito sam se. N e bih joj. n a ­ ra v n o . re k a o , a li taj ć o v e k je p i­ s a o k n jig u p o d n a s lo v o m »K a k o u m iru o s u đ e n ic i«, ili to m e sličn o, i d o o č a ja n ja m e je d o v o ­ d ila č in je n ic a što o n k o r is ti g o ­ sp od u D e k e r k a o z a m o r ć e za s v o je e k s e p rim e n te , p r o u č a v a ­ ju ći je s v a k o g a d an a. b e le ž e ć i n je n a r e a g o v a n ja . A to se tič e s v e š te n ik a D žem sa , i o n je n a v ­ la č io vod u n a s v o ju v o d e n ic u : g o s p o đ a D e k e r n ije p r ip a d a la n ije d n o j c r k v i i taj m ali. b la g i ć o v e k p o k u š a o je d a p r iv u č e još jed n u dušu s v o jo j pastvi. B ilo k o ja žen a, p o m is lio sam . m o g la bi s e n a ć i u toj ć e liji, n a m estu M a r g a r e t D e k e r, b ilo k o ja že n a , r e lig io z n a ili ne, d a se u d a la z a je d n o g a K a r la D ek e r a n a o v o m e svetu. Još p r e no što je p r o š la g o d in a d a n a o d n ji­ h o v o g v e n č a n ja , K a rh je svoju m la d u že n u d o v e o d a ž iv i s n je ­ g o v o m m a jk o m , a to s a m o z b o g t o g a što je d r a g a m a m ic a u v e k b ila s p r e m n a d a p la ti ra č u n e s v o g a s in č ić a . I. u b rz o p o s le to ga , o n je n a p u s tio svoju službu i p r e d a o se p ija n ć e n ju , k o je je t r a ja lo s e d a m d u g ih g o ­ d in a ; s v e d o o n o g a d a n a k a d a je n je g o v a n e p a ž ljiv a ž e n a u su la u 90

n je g o v b o c u v is k ija v e lik u d ozu o tro v a z a pacove. N ije to b ilo d e lo s p re d u m iš lja ­ jem , v e ć d e lo je d n e o č a jn e žene, k o ja se o s e ć a la k a o u k lop ci. Z n a la je d a ć e b iti u h a p š en a i p o s la ta u z a tv o r, a li n ije zn a la d a je i K a r lo v a m a jk a v o le la d o b r u k a p ljic u i d a je, k riš o m o d s v o g a s i n a n a te z a la n je g o v u bocu. I ta k o je u m r la i m a m ic a I z b o g n je n e s m r ti M a r g a r e t je iz v e d e n a n a sud. p r o g la š e n a k r i­ v o m i osu đ en a . N je n slučaj je b io m oj p oslednji, p r e no što sam se p ovu k ao , p o s le g o to v o p e d e s e t g o d in a r a d a u stru ci. U s v o je v re m e uspevao sam da o s lo b o d im m n o g e z lo č in c e s r a z lič itim k r i­ v ic a m a . m eđ u tim , s g o s p o d o m D e k e r - k o ja je z a is ta z a s lu ž i­ v a la d a bude p o m ilo v a n a — dož iv e o s a m p o ra z. M o ž d a sam su više o s ta rio , ili je m o ž d a d v o ­ stru k o u b istvo č in ilo slučaj d v o ­ stru k o težim . P o r o tn ic i su osta li u svojoj so b i č e tir i ć a s a — N e ć e s e s ti n a e le k trič n u stolicu — u v e r a v a o sam n o v i­ n a re n a k ra ju p ro c e s a . A li sad a sam z n a o d a s tv a r i s to je s a svim d ru k čije, p o k u š a o sa m sve što se m oglo, k o r is t io s v a k u m o ­ gu ću ta k tik u o d u g o v la č e n ja i is c rp e o i p o s le d n je z a k o n s k o s re d s tv o k o je m i je s ta ja lo na ra s p o la g a n ju . Z a h te v v rh o v n o m sudu, o k o m e ć e se d is k u to v a ti sutra, b io je s a m o gest. s a m o f o r ­ m alnost, i ja s a m to zn ao. M a r g a r e t D e k e r je to m o r a la p r o č ita ti n a m o m e licu, m o r a la je v id e ti m o ju n e m o ć i m o je o č a ­ jan je. je r je. u d a r iv š i m e n ežn o p o m išici, r e k la b la g o : — Sada. id ite : s u tra ć e B ern s d o v e s ti o v a m o m o g p o r o d ič n o g

lekara, zbog kontrolnog p re­ gleda. - Zatim je d odala suvo: - Berns ne m ože da razum e kako sam sve ovo do sada izd r­ žala. Nisam m ogao ni ja. M o ra o sam da o d e m što pre. Č u varka mi je dobacila dugi pogled dok sam p ro la zio ispred njenog stola na kraju ugla. M oje duševno stanje se nije p op ravilo sledećeg jutra, kada sam saznao da je vrhovni sud odbio moju žalbu. V ra tio sam se u svoju kancelariju i, da bi na neki način rasterao misli, p o­ čeo sam da rasprem am svoj stari pisaći sto. Čudno sećao sam se p rv o g a dana kada sam g a nabavio: b io je nov i blistav, i koristan, kao što sam i ja to bio u on o vrem e, s novom novcijatom diplom om u džepu... Sada smo oboje nosili na sebi ožiljke pedesetogodišnje službe. M o­ dern i pisaći stolovi, pravih li­ nija i m ladi advokati, s kosom kao č e tk a zam enjivali su nas svakoga dana sve više. N ik o čak neće ni osetiti da nas nema. Poštar m i je doneo pismo; dao sam mu četvrt d olara napoj­ nice i o tvo rio k o v e ra t Sadrža­ vao je potvrdu izvesnog d r N o rta o pregledu pacijenta i ceduljicu na kojoj je pisalo: »N e znam k olik o to m ože da utiče na situaciju gospođe Deker, ali on a je želala da vam to pošaljem.« Počeo sam da čitam ono što je bilo na dru gom listu hartije, g o ­ voreći sam om e sebi d a me zdravstveno stanje gospođe D eker ne interesuje, kada sam p ro čitao re ć i od kojih umalo ni­ sam pao. N ašao sam izlaz iz si­ tuacije. sigu rn o sredstvo kojim

ću M a rg a re t D eker spasti od smrti! Pozvao sam telefonom no­ vinsku agenciju, koja snabdeva vesti m a sve listove, i zahtevao da se odm ah organizu je kon fe­ ren cija za štampu, sa apsolut­ nim prvenstvom , s obzirom na hitnost slučaja - D ovedite i nekog sa radija i televizije! — dodao sam ra ­ dosno. K ada je vest ugledala dan, nekoliko časova kasnije, izaz­ vala je pravu revoluciju u gradu. N a p rvim stranicam a li­ s to v a velik im slovim a je pisalo: »Zena k oja očekuje bebu osu­ đena na sm rt«, ili »Šest m eseci izolacije, tri m eseca trudnoće!« U zgra d i v e lik i znak p itan ja I tom e slično. N o v in a ri su moju izjavu preneli od reći do reći: »D ete koje još nije stiglo na svet, im a pravo koje mu je zakonom priznato. D ržava ne m ože poslati u sm rt nerođeno dete zbog k rivice koju je izvršila m a jk a Društvo zahteva d a se ovoj ženi izm eni k azn a K oračao sam po svojoj kance­ lariji tam o-amo, am o-tamo, besomućno, kao lav u kavezu. Sva­ kih nekoliko m inuta telefon je zvonio i n o vin a ri su govorili: - Hajde, ta t a otvorite srce, recite nešto, objasnite: kako je ta žen a m ogla da ost­ ane trudna u sam ici? - I tom e slično. - Čuda se dešavaju - od go­ varao sam svim a dobrodušno. S druge strane žice n ovinari su me, gnevno, obasipali psov­ kam a pre no što bi spustili slu­ šalicu. 91

U d va popodne, c rk v e n i dosto­ janstvenik. m etodista, g o v o rio je na radiju tvrdeći, veom a od ­ lučno, da. s ob ziro m na zak on e m orala, gosp ođ a D ek er ne m ože biti sm eštena na elek ­ tričnu stolicu. U e m is iji u tri sata. g u v ern e r H olm an je ob ja ­ v io da je sm rtnu kaznu gospođe D ek er izm en io u doživotnu r o ­ biju. - U našoj d rž a v i - kom entarisao je zatim sp ik e r ta kazna iznosi m anje od petnaest godina. N aravn o, izvršen a je istraga, nekoliko n ed elja docnije, od strane za to sp ecijaln o izab ran e kom isije, ali nije b ilo n ik ak vog rezultata. C uvarka, nek a je za to služi sreća č ita v o g života, je p otvrd ila d a su m e »p ro p is i m aksim alne sigu rn osti«, uvek d ržali van ćelije. Z ahvaljujem

se, međutim, o n im a iz istražn e kom isije, ne za m en e ve o m a las­ kavoj, pretpostavci. N a zidu m oje k a n cela rije visi i danas v e lik a fo to g r a fija koju je fo to re p o rte r »T rib ju n a « sni­ m io za vremei istrage. P rik azu je g u vern era i gosp ođ u D ek er u pročelju stola, z a k ojim sedi je ­ dan deo za tv o rs k o g personala. G ospoda D ek er se sm eši tajanst­ v e n o ... Taj sm ešak je bilo sve što su uspeli iz nje da izvuku. U časovim a o d m o ra često uži­ vam da p osm atram tu fo to g r a ­ fiju u veličavaju ćim staklom. M a rg a re t se sm eši na d ire k to ra Bernsa i svešten ika Džemsa, k oji sede jedan k ra j drugog, uko­ čeni, ne g led a ju ći se. ...Da, ali k o ji od njih d vojice je ? ... Ili, m ožda se to M a r g a r e t D e­ k er zaista sm eši obojici.

K raj

92

Poštovani čitaoci! Već ste nas uverili da je pokretanje edicije SF romana u okviru naše popularne Roto-blbliotekft X-100 bilo uspešan potez, koji je naišao na odo­ bravanje velikog broja ljubitelja ovog sve popularnijeg žanra. O tome svedoći mnogo pisama - neka od njih smo i objavili - kojima nas hvalite, i tako nam dajete pćdršku, i upućujete nam veoma korisne sugestije. Jedna od njih bila je da u ovom izboru objavimo neke od romana iz poznate naučno-popularne serije ZVEZDANE STAZE, pa vas sa zadovoljstvom obaveštavamo da smo otkupili pet naslova iz ove serije i oni će se uskoro naći u vašim rukama. To je, u isto vreme, informacija i za one, na sreću retke naše čitaoce, koji imaju ozbiljnije primedbe na raznovrsnost i kvalitet SF štiva koje objavljujemo, uz napomenu da i te njihove primedbe cenimo ni­ šta manje nego priznanja koja stižu sa svih strana. Među vama, dragi čitaoci, dosta je i onih koji su propustili da nabave prve brojeve naše edicije (neki ih nisu primetili na kiosku, a neki tvrde da ih na njihovom kiosku i nema), pa nam se obraćaju da im pošaljemo bro­ jeve koji im nedostaju. Dosad to nismo činili, ali, kako je broj tih zahteva sve veći, odlučili smo da svima koji nam se obrate, pouzećem, pošaljemo tražene brojeve. Na kraju, obradovaćemo i sve one koji nam se obraćaju sa zahtevom da se pretplate na seriju SF romana Roto-blblioteke X-100. Iako nam to stvara određene probleme, odlučili smo da odgovorimo vašem interesu: dovoljno je samo da ispunite priloženu porudžbenicu, kojom ćete, po nepromenjenoj ceni, obezbediti svoj primerak za godinu dana. NlSRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST 21000 NOVI.SAD, Bulevar »23. oktobra«, br. 31 PORUDZBENICA

X

Ovim se neopozivo pretplaćujem na: 12 brojeva naučno-fantastičnih romana Roto-biblioteke X-100, po ceni od 1.800 dinara za svih 12 brojeva. Romane ćete mi isporučivati počev od b ro ja , uz oba­ vezu da se ugovorena cena ne može menjati do isteka važnosti ove porudžbenice. Iznos od 1.800 dinara uplatiću odjednom, po prijemu »Dnevnikove« uplatnice. Porućilac: -------------------------------------------------Broj pošte i mesto: ---------------------------------- *-------Adresa stana: --------- ----------------------------------------U --------------------------------Dana_____________________ 1686. godine Potpis

Poštovani ljubitelji naučne fantastike! Izuzetno dobar prijem na koji je naša novopokrenuta serija naućnofantastičnih romana naišla kod vas podstakao nas je i da razmišljamo o proširenju ove delatnosti. Uzevši u obzir vaše predloge, sugestije i želje, od­ lučili smo da pokrenemo specijalnu SF biblioteku SUPERNOVA, koja će u godišnjem kolu od šest naslova doneti izbor najboljih ostvarenja popu­ larne naućnofantastićne proze. Reč je o obimnijem i luksuznijem izdanju od ovoga koje imate u ru­ kama (192 strane, srednje fina hartija, form at 11,5 X 19 sm, korice: bindakot 200-gramski, u četiri boje), koje ćete moći da kupite svakog drugog meseca kod svog prodavca novina, po ceni od samo 300 dinara - ili, što je da­ leko sigurnije, pretplatom koju možete izvršiti priloženom p'orudžbenicom. Prvi naslov u SUPERNOVI izići će iz štampe krajem marta ove go­ dina. Evo naslova koje smo odabrali za prvo kolo - pa sami prosudite o pro­ filu naše specijalne edicije: 1. Džejms Bliš. SPOK M ORA DA UMRE 2. Artur Klark: K A SPUŠTANJU NOĆI 3. Kliford Simak: NEVOLJE SA TIHOOM 4. Frederik Pol i Džek Vilijemson: PODMORSKO TRAGANJE 5. Teodor Sterdžen: KILDOŽER 6. Semjuel Dilejni: ZVEZDANI PONOR Ne propustite priliku da već u pretplati nabavite ove velike hitove naučne fantastike. NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST 21000 N ovi Sad, Bulevar »23. oktobra«, br. 31 PORUD2BENICA Ovim se neopozivo pretplaćujem na PRVO KOLO SF biblioteke »Supernova« (Spok mora da umre, Ka spuštanju noći, Nevolje sa Tlhoom, Podmorsko tra­ ganje, Klldožer 1 Zvezdani ponor), po pretplatnoj ceni od 1.800 dinara. Pretplatna cena ne može se menjati do isteka važnosti ove porudžbenice. Iznos od 1300 dinara uplatiću odjednom, po prijemu »Dnevnikove« uplatnice ---------------------------- ------- ----------------Porućilac: Broj pošte, mesto: --------- —----------------------------------Adresa stana: ----------------------------------------------------U Dana,

1980. godine

Potpis

Poštovani čitaoci. Romani Frederika Eštona iz serije »LUN, KRALJ PONOĆI* pravi su bestseleri u ovoj vrsti zabavne literature. Od 1959. godine, kad je objavljen prvi po kome je serija dobila ime, štampana su 63 romana i 9 dužih novela, u ukupnom tiražu koji premašuje 15 miliona primeraka. Frederika Eštona, autora ovih maštovitih moder­ nih bajki, to čini najtiražnijim piscem svih vremena u našoj zemlji. Eštonovi romani izuzetni su u svetskoj zabavnoj literaturi po tome što nisu ni detektivski, ni policijski, ni avanturistički, u kraj­ njoj liniji ni fantastični, ali sve to ujedno i jesu. Čitaoci su ih, možda baš i zbog toga, ali i zbog lakog nepretencioznog stila, vešto vode­ nog zapleta i uopšte zanimljivog sadržaja sa vidnim primesama naučne fantastike, oduševljeno prihvatili. Mnogih od tih romana odavno nema na kioscima. Dosta stari­ jih ljubitelja Lunovih avantura predlaže nam da ponovo objavimo neke od prvih romana iz ove serije (Lun, kralj ponoći, Lun preti, Klepsldra za Luna, Lun i gospodari Čikaga...) kako bi upotpunili svoje brižljivo skupljane, a zbog nedostatka pojedinih svezaka još nepovezane komplete. Isto tako, mladi čitaoci predlažu nam da se ponovi cela serija, kako bi i oni imali sve romane o doživljajima svog omiljenog junaka Nastojeći da zadovoljimo interesovanje svih naših čitalaca, sta­ rijih i mladih, ali i onih koji već imaju sve objavljene romane o Lunu - odlučili smo da ih izdvojimo kao posebnu seriju » Roto-biblioteke X-100* s tim što ćemo godišnja kola od 12 svezaka komponovati tako da u njima bude novih romana o Lunu, zatim onih najstarijih, i, konačno, onih od čijeg je poslednjeg objavljivanja pro­ teklo najviše vremena. Obećavamo, dakle, da će vas, ubuduće, kod vašeg prodavca no­ vina, svakog meseca čekati nova sveska sa Lunovim uzbudljivim doživljajima. Redakcija

NA SVIM KIOSCIMA

BLEK

A L B U M SA SAMOLEPLJIVIM SLIČICAMA BLEK BLEK BLEK BLEK BLEK BLEK

POSLE DESET GODINA PRVI PUT U KOLORU... NA TRI STOTINE SAMOLEPLJIVIH SLIČICA... NA NALEPNICAMA... NA KALENDARIMA... NA MAJICAMA... U ALBUMU, NA SLIČICAMA I KESICAMA NA SVIM KIOSCIMA ...

„£& °'0 L£ K S

u

li

OOS

ZABAVN I ROMANI

KRALJ PONOĆI

^lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll

sledeća sveska

f SLEDECOJSVI ^

L IU )

FREDERIK E Š T O N

^

LUN KRAU PONOĆI Tri velika g an gs te r sk a šefa žele da stvore superzločinca, svestrano o b raz ov an og čoveka, znalca bo rilačkih veština, da uspešno realizuje njihove na jk o m p li k o v an ij e zločinačke poduhvate a da uvek ostane neuhvatljiv za policiju. Izbor pada na de čaka bez roditelja, kom e tri gangsterska bosa obezbeđuju vrhunsko obrazovanje i obuku i uspevaju da stvore od njega natprosečno obra zov an og čoveka, izvanrednog borca, koji je ovladao nesvakidašnjim te h n ik a m a borbe, z n a n j im a i veštinama, od kenda i karat ea, preko hirurgije i at om sk e fizike, do m a čev an ja, ekvilibristike i hipnoze. Mladi na u čni k- bor ac sa z n a je sve o svojoj prošlosti i, gnevan, odl uču je da se osveti onima koji su od njega hteli da naprave superzločinca. Na mestu zločina uvek o st aj e s a m o posetnica na ko joj piše L U N , K R A U P O N O Ć I . Policija j e n em oćn a j e r nema nikakvih tragova. T ako je sve dok se u veliku igru ne umeša najveći svetski avantu ris ta , neuhvatljivi L U N , K R A U PO N O Ć I...

ROTO XXX)