Ashton,Frederick - 76-Lun Protiv Kanibala

LliM^RAfL j r H FREDERIK EŠTON

LUN PROTIV KANIBALA ^

■■'•/'■''■'li

(

LUN - KHAU POMOĆI

)

64 1991

F. Ešton

LUN PROTIV KANIBALA

^

a

X -1 0 0

^

Odgovorni urednik MILORAD PREDOJEVIĆ Urednik izdanja GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ Recenzenti PAVLE POPOVIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

Lektor VLADO RABAT

Izdaje i štampa NIŠJP »DNEVNIK^ Novi Sad, Vojvođanskih brigada 7, tele­ fon 021/621-555 • Žiro račun 65700-603-7711 • Direktor »Dnevnika^ M iodra g Karadžič 9 za izdavača: Ilija Vojnović • Odgovorni urednik: M ilorad Predojević • Grafički urednik: Juliš Arvanitidis 0 Sekretar redakcije: Zdenka Karabasil 9 Korektor: Jovan Uglješin YU ISSN 0353—1309

I

^^raćajući se kroz tajni prolaz u salon za dnevni boravak, rezervisan isključivo za njega i Džejn, Donald Sikert zateče ovu kako čita ne­ ku knjigu i zagonetno se smeška. On, kao i mnogo puta pre toga, oseti u grudima nagon da uzdahne od ushićenja. Video je mnogo žena, ali ovakvu lepotu, udruženu s mnoš­ tvom veoma razvijenih sposobnosti, ne samo on, već ni iko drugi nije imao prilike da vidi. S obzirom na to da je uređaj tajnih vrata bio bešuman, Lunov ulazak nije izazvao ni­ kakav zvuk, pa e izgledalo da je sti­ gao niotkuda. Iako se našao izvan vidnog polja Džejn Vitington zauze­ te uz to i čitanjem, ona okrenu gla­ vu k njemu već nasmejana i s izra­ zom radosti. Ona je Lunovo prisus­ tvo osećala nekim čulom nepozna­ tim kod drugih ljudi. Moglo se to pripisati telepatskoj vezi, ali i snazi njihove ljubavi. Ostajući da sedi, Džejn raširi ruke u znak poziva u zagrljaj. On joj pri­ đe, instinktivno proverivši da li mu se osušila kosa posle tuširanja u la­ boratorijskom kupatilu. Seo je po­ red nje nasmejan, ozaren ljubavlju i oslobođen stida, siguran u njenu ljubav i svoju sposobnost da na nju odgovori. Svila njene duge košulje i kućnog ogrtača zašušta, tiho zviznu patent njegovih pantalona i njih dvoje se nađoše jedno uz drugo. Bilo bi uza­ lud svakom piscu da pokuša opisati trenutke ljubavi ova dva ljudska bi­ ća, jer trebalo bi napisati knjigu i opet ne spomenuti sve što se doga­ đalo. Možda bi veliki pesnik umeo da nađe stihove iz kojih bi se dalo naslutiti nešto od te odmerene, du­ boke i u službu ljubavi utkane stras­ ti. Dugo su izmenjivali poljupce u svaki deo tela jedno drugom. Menjali su položaje od onih poznatih u knjigama o ljubavnoj veštini pa do onih koje su sami otkrili. Osluškiva­

li su nadolaženje plime i osećali jed­ no drugo valjda do zadnjeg nerva... Ne, uzalud je govoriti o tome! Mož­ da je najbolje reći: »Oni su se dugo i snažno grlili«. Smireni i srećni, ležali su posle to­ ga jedno uz drugo i ćutali dugo, kao da govore mislima, koje su skladne i slažu se u čudnu molitvu zahval­ nosti kosmosu i svom postojanju. — Šta si čitala? — upita Donald nži kraju. — Arturovu knjigu — odgovori Džejn. — U časovima kad te očeku­ jem, ona me podseća na mnogo onog što smo doživeli. On po pokretima njenog tela oseti da ju je već i sama pomisao na pro­ šlost ponovo uzbudila. Redala je po­ ljupce od njegovog ramena, pa po grudima, jednom rukom opipavaju­ ći da uzme knjigu. Pruži mu je i šap­ nu: — Č itaj... On je posluša i nasumice otvori stranu nedaleko od početka knjige. Čitao je: ».. .Od onog dana kad je otkrive­ no prvo veliko i usavršeno skrovište i kad su policija i vojska upale u ne­ obični mali raj pod zemljom, Donald Sikert je morao da ^ a d i novo. To novo podzemno skrovište u Lon­ donu nikad nije otkriveno, kao ni vi­ še tajnih stanova, koje su imali Lun i Džejn. Znam da su izgradili i jedno skrovište u dvorcu blizu Londona ne očekujući da će proširenje grada poći baš tamo. Bili su prisiljeni da se vrate u gradsko podzemno skro­ vište, koje je moglo da bude otkrive­ no kao i prethodno, jer napredak mnoštva elektronskih prislušnih i istražnih uređaja, a onda primena još uvek tajnih vojnih sredstava po­ stali su ozbiljna opasnost. Zbog svega toga, Donald Sikert i Džejn Vitington su, čvrsto verujemo, stvorili svoje novo skrovište, valjda najsavršenije na svetu. Jed­ nom prilikom Lun mi je rekao da bi morao Imati skrovište na izgled sas­ vim obično, ali postavljeno tako da

uzima u obzir sve uslove, od meteo­ roloških, radi zaštite od atmosfer­ skih zagađenja, pa do saobraćajnih, kako bi se brzo stizalo i u London i na more, do Temze i vazdušnih lu­ ka. .. »Valja Imati u vidu da prolaze godine i dolazi starost, koja bi tre­ balo da bude smirena i zaštićena«, rekao je s malo sete u glasu. »Žao mi je što ne mogu okupiti sve prija­ telje, jer brzo bi nam život zagorčali oni koji ili hoće da nam se osvete, ili da nam otmu naučna otkrića i bla­ go izvučeno iz dubine mora. No, svi oni, počev od Makfersona, Ro Hača, Harl Hofa i detektiva Pipčina imaće osiguranu zaštitu... To se odnosi i na tebe, A rture...« Tom prilikom sam saznao da niko od Lunovih prijatelja neće znati gde je glavno skrovište Donalda Sikerta, jer tako će biti oslobođeni od stalnih progona i vihođenja.;.« — J a i sam znam da sam čvrst momak, ali ovako ni ja ne mogu da čitam — reče Lun i spusti knjigu. Sagnuo se i njihovi pogledi se sretoše. Bila je to već počela nova lju­ bavna igra, jedna od onih kada se pazi da se hipnotička snaga njih dvoje izliva kroz taj spoj pogleda. Ni na tren ne prekidajući uživanje u pogledima, uživali, su u menjanju položaja te la ... Da postoji način da se snaga ljubavi pretvori u energiju za letenje, oni bi se zaista našli viso­ ko na nebu i letell bi do neke svoje daleke zvezde. Posle svega, bili su izgubili orijen­ taciju u vremenu. Sve je to moglo trajati jedan, ali i desetinu sati. Zato Lvm pogleda na sat i glasno se nasmeja. — Već je veće i od našeg odlaska u London nema ništa — reče on ne­ kako radosno, kao da mu je milo što su prinuđeni da napuste plan o poseti gradu. — Proleće je i budi ljubav — nasmeja se Džejn. — Tebi je bilo proleće cele zime. — A tebi? — Priznajem. 1 meni je s tobom

uvek proleće ljubavi. Ti si moj elik­ sir mladosti — odgovori Lim i stavi joj ruku oko pojasa. — Ne počinji opet ovde u salonu. — A šta nedostaje ovim salon­ skim minderlucima? Ovaj istočnjač­ ki kutak u našem dnevnom borav­ ku je genijalno izgrađen. — Moj predlog je: šetnja parkom, večera i u krevet. — Zašto u krevet? — smejao se Lvm izazovno. — Znam, ti bi u bazenu i u kreve­ tu. .. Kad samo pomislim... — Znam šta si pomislila, pa neka tako i bude. Srećom za ovu noć ni­ smo zamislili nikakav susret, ali sutra će nas čekati Sam i Ro Hač, a moramo posetiti i Harija. Uveče je dogovorena večera s našim susedlma u »Fantastik klubu«... — govo­ rio je Lun. — Ima nešto o čemu smo često razgovarali, a što se sada jasnije is­ tiče u Arturovoj knjizi — prekide ga Džejn. — Evo, možeš sam da proči­ taš. Ona otvori knjigu »Lim u Londo­ nu« od Artura Markinča i nađe stra­ nicu koju je želela. Lim uze knjigu i poče da čita tamo gde mu je Džejn pokazala; ».. .Ne može se bez žaljenja i du­ ševnog bola pomisliti na prošlost. Nije bilo davno kad je London neos­ porno bio središte civilizovanog sveta (čak i geografski »od Griniča«). Zatim je grad počeo čak i da se smanjuje. Iz njega su bežali indus­ trija i trgovina. Iz nužde je spao na nivo džinovskog zabavišta i pretvo­ rio se u džinovskog klovna. U čet­ vrtima kao što su Kemden, Islington, Tauer Hamlets, ili Lambet či­ tave ulice .su opustele. Iz nužde su vlasti stvarale satelitske gradove, kao što su Milton Kejnes, Stivenedž, ili Bazilđon i u njih naseljavali kvalifikovane radnike I smeštali fabri­ ke u njihovoj blizini. To nije pomog­ lo Londonu. Naprotiv, stvarao se va­ kuum, koji je omogućio useljavanje izbeglića iz celog sveta. London je

postao grad lovaca u mutnom s do­ sta kapitala, jer država je jedno vreme prodavala sve što neko hoće da kupi. No, uz to je London postao i grad prosjaka, beskućnika i lutalica iz celog sveta. Takva .podloga je raj za zločinačke bande svih vrsta...« Lun uzdahnu i odloži knjigu. Džejn ga je gledala ^ očekivanjem. — Znam sve o propadanju Londo­ na — poče Lun. — Kaiastrofalno za­ gušen saobraćaj, prljavština i gomi­ le prosjaka i beskućiuka nisu promom posmatrtoju. Istina, ti i ja često bežimo u okrilje naučnih is­ traživanja sve u nadi da ćemo ne­ čim pomoći da se smanji beda čovečanstva. No to ne dolazi. Ne postoji perpetvun mobile! — Ne pristajem na beznađe — re­ če Džejn. — Ni ja — osmehnu se Lim. — Re­ torte britanske religijske i rasne mešavine ključaju i spremaju se ek­ splozije. Mora se činiti što se mo­ že. .. — A može li se? — opet upade Džejn. — Gradovi poput Londona i Njujorka su oboleli od neizlečive bolesti. To je kao gubitak imimiteta kod čoveka, koji je izazvan zaraz­ nim virusima. Za ejds ne postoji lek. Ni za London lekovl nisu naoružavanje policije, vodeni topovi i gasne bombe za demonstrante... — Znam čak 1 brojke iz statistič­ kih pregleda o porastu kriminala. Samo u jednoj godini broj ublstava porastao e za sedam, a broj silova­ nja za sedamnaest odsto. Broj neza­ poslenih raste, pa će i dalje rasti broj zločina... — Oprosti što sam započela ovaj razgovor. — Znam da je i tvoja savest stvo­ rena tako da te muči to što nam je sada dobro, a u svetu je sve više užasnih patnji. Sve to i ja doživlja­ vam kao moru. Nema dana da se na neki način sa tirh ne susrećemo... — Veruješ 11 i ti u to da je već vrlo često moderno Ijudožderstvo? — upade Džejn.

— Da, verujem 1 znam da je sve više tog užasa — uzdahnu Lim. — Stotine, a valjda već i hiljade ljudi bivaju oteti, a nlko ih ne traži. Njih drže zatvorene i krčme na delove, kao mrtvu robu. Živim ljudima uzi­ maju krv, odsecaju udove, vade žlezde, k r ^ u bubrege 1 k on a^ o ih sasvim pretvaraju u »materijed« za transplantacije, kriminalna podmladlvanja i održavanje u životu svih koji bi prirodno nestali da nisu bogati. I sama znaš šta je sve mogu­ će u hirurgiji, ako je moguće izabra­ ti žrtvu da bude davalac »materija­ la«. — Znam da od mene ništa ne skrivaš, ali si mi prećutao sve ono što si sakupio iz štampe 1 elektron­ skih Informativnih centara prova­ ljujući linije policijskih izveštaja. Za­ brinuta sam što te to zanima — reče Džejn. — Pomisli koliko bi važno bilo da se otkrije jedna velika zločinačka banda, koja najčešće otima strance i od njih stvara skupu hlruršku »ro­ bu«. Počela je era modernog Ijudožderstva. Treba ustati protivu toga. Jedno dokazano otkriće tog užasa pokrenulo bi ljude... — govorio je Lun. Još neko vreme razgovarali su o tome, a onda iziđoše u večernju šet­ nju. Snagom uvežbane volje preki­ nuli su tokove mcračnlh misli. Prisećall su se šala i anegdota koje nisu jedno drugom pričali. Kad uđoše da večeraju, već su opet bili dobro ras­ položeni, — Znaš 11 koje su dve stvari naj­ važnije da se zadobije muškarac? — pitao je Lun. — Koja je ona druga? — reče Džejn. Ova šala »s bradom« je ipak delovala. U mislima je stvarala predsta­ vu o uživanjima u ljuba,vi. * I z dvorca koji je, recimo bio negde između Vikforda i Vudhema, kre­

nuli su već u osam sati. S prevoja se video Sautend ispred čijih obala se svetlelo more u odsjajima jutarnjeg sunca. Kad su skrenuli ka jugoza­ padu, uskoro su ugledali London u Blagoj izmaglici. Oko njega su se pojavljivali oblačići dima mnogob­ rojnih fabrika. — Još uvek bi to trebalo sve da bude dobro — reče Lun vozeći. Džejn ga pogleda s nerazumevanjem, ali nije pitala ništa, er se za­ ču kratki signal automobilske sire­ ne iza njih. Lun osmotri u retrovizo­ ru i dva puta kratko odgovori sire­ nom svojih kola. — To su Šipli i njegovi prijatelji — obavesti Lun svoju saputnicu. Džejn se na časak okrenu i mah­ nu rukom. Lun uspori, pa ih Rupret Sipli obiđe svojim velikim kolima ali se nije zaustavio. Samo pokaza rukom ka Londonu. Lun pokretom ruke potvrdi raniji dogovor o susre­ tu sa susedima. Odmah zatim stigo­ še još jedna kola sa zatamnjenim staklenim delovima, pa se nije mog­ lo jasno vldeti ko je u njima. Ona su se kretala ispred Lunovih kola pra­ teći Šiplijeva. Neko vreme Lim je mislio da je to neka slučajnost, ali malo kasnije bilo mu je jasno da ta kola prate Šiplija i da je on to sigur­ no primetio i ništa ne preduzima. — Šipli ima kola Londonske re­ gistracije, a ova druga nose broj Brajtona — primeti Lun i za svaki slučaj pomoću svog kompjutera u kolima zabeleži oba broja. — Zašto brineš o Šipliju? — pitala se Džejn. — I uopšte zašto smo se i upoznali s tom porodicom? — Kad se živi daleko od grada, onda susedi postaju važni — odgo­ vori Lun. — I sama znaš da su se oni trudili da nas upoznaju. — Istina je — potvrdi Džejn smejući se bez mnogo vidnih razloga. — I šta je u tome smešno? — upi­ ta Lim. — Navikla sam da s tobom govo­ rim o svemu onako kako mislim, a to ponekad može da ti pokvari ras­

položenje. No moram ti reći zašto se smejem. Moram sve da ispričam u najkraćem mogućem obliku — od­ govori Džejn Vitington i opet se smejala nekoliko trenutaka. — Približavamo se Ilfordu, što znači da smo na ulazu u London, pa počni da govoriš, jer kad se nađemo u saobraćajnoj gužvi, neću biti u stanju da te slušam kako je red — podstače je Lun. — Evo kako ja sve to vidim — po­ če Džejn. — Stari Hari Sipli je veo­ ma bogat i još uvek se ponaša kao pravi bos. On gospodari, a sam mnogo pije, razvratnik je i cinik. Svojih šezdeset i osam godina ne može da skrije, ali sve želi da nadomesti novcem. Kad smo bili u dru­ goj, zadnjoj poseti kod njih, našao je zgodnu priliku da mi šapatom kaže; »Dve hiljade funti za samo jednu noć s vama, ledi Vičerli.« Odgovori­ la sam mu da sam počašćena tak­ vom željom, ali uopšte ne znam po­ ker. Samo me je iskosa pogledao i ko zna zašto nekoliko puta klimnuo glavom... — Sećam se tog razgovora, jer ti si namerno ostavila uključen svoj primopredajnik za emitovanje do našeg prijemnika koji sve snima. Znam i da te Šipli sin zaljubljeno gleda. To nisam čuo sa trake, već sam video očima. Istina, i ostali pri­ sutni su te gledali s divljenjem. Mo­ ja je sreća što to nikad ne izaziva moju ljubomoru — upade Lun. — A ja priznajem da me nešto ste­ že u grudima kad vidim da neka lepa žena i ne skriva da ti se divi i da te želi — nastavi Džejn. — Ovoga puta primetila sam da Besi Šipli, Rupertova sestra, prosto gubi pa­ met zbog tebe. — Da ti ne preteruješ? — Videćeš... — zastade i uzdah­ nu Džejn. — Dogovoreno je da veče­ ramo samo s Rupertom i njegovom prijateljicom Ani Karlin. Ali, smela bih da se kladim u to, kao slučajno stvoriće se uz nas i Besi. — Valjda ćemo se spasiti od tako

agresivnih suseda svojim veštim manevrima — smejao se Lun. — No tražio bih način da izbegnem veče­ ru samo sa Šiplljevima, da ostaU susedi nisu tako zanimljivi. Stari Tur­ čin Ugrasan Hajali i pored svojih osamdeset godina izgleda svež i svak bi mu dao najviše šezdeset. Po­ red svog matemjeg jezika dobro go­ vori engleski, nemački i grčki. On je prava enciklopedija znanja. Povešće i svoju kći Behiju, što na turskom znači dražesna. — Ona i jeste držesrte, ali mu nije kći, već imuka. Njen dtac je Ahmet, drugi po redu među Ugrasanovim sinovima. Posle Ahmeta su Niiri i Abaz... — pričala je E>žejn. — Tmaš kompjutersko pamćenje — primeti Lun. — Znam i imena Ugrasanovih že­ na. To su Cerima, što znači plemeni­ ta, Džemila, lepa, Đulazara, ružičnjak i Edila, što treba prevesti kao fina. Kćeri su Đoja, Sevda, Adila... Među imučadima, kojih im a... — Uzalud mi pričaš o unučadima, jer će to hteti da mi ponovi i starac, ako lihvati priliku — reče Lun. — Dobro je što si me upozorila da je Behija unuka. Starac je veoma voli i ponosi se njome. Njihovo ponašanje u svemu je evropsko. Ona je učitelji­ ca u muslimanskoj ženskoj školi smeštenoj u Hokliju. — Pa to će društvo suseda biti po mnogo čemu neobično — reče Džejn. — Evo: doktor Bazil Maplbek i njegova prijateljica, koja je po pri­ čanju Besi Šipli, .veoma lepa, ali vetropirasta. Zatim će biti Lester Ouks, pisac fantastičnih i kriminalističkih priča, verovatno i on sa nekom da­ mom. .. — Vratimo se na di' Mepibeka ~ upade Lun. — On |e vrlo čudan lekar. Specijalizirao je internu medi­ cinu, pa hiixu-giju i na kraju psihi­ jatriju. .. — Po čemu is čudan? upita Dž0jn znajući da će dr Meplbek biti njihov kućili l'jkar, jer tu uiogu ima i kod 1oš nek- vliko suseda.

— Pa on ne operiše u nekoj bolni­ ci, niti je bilo gde vezan. Ima malu ordinaciju, kako sam kaže, u koju sem suseda niko ne dolazi. Pored svega toga izgleda da je imućan, ili tačnije vrlo bogat. To sam procenlo po njegovoj kući, posluzi, automo­ bilskom parku i luksuznoj opremi svega što je njegovo — objasni Lun. — Pokušao sam da nenapadno saz­ nam njegove izvore prihoda, ali ni­ sam uspeo. — Bez jasnih izvora prihoda je, kaže Besi Šipli, još i plejboj Piter Malori, ali ne izbegava troškove, kakav će biti učešće u ovoj večeri — primeti Džejn. — On je posebna priča. Pošto skriva istinu o sebi, mi ga nećemo »provaliti« kod ostalih — reče Lim. — Piter Malori je specijalni agent Skotland jard a... — Valjda ne njuška oko nas?! — trže se Džejn. — S i^ r a n sam da ga ostali više zanimaju, jer doselio se pre nas. Za svaki slučaj jednom sam ga ozvučio i pratio. Sastao se s inspektorom Fi­ lipom Falerom i, začudo, govorio najviše o Šiplijevima. O nama je re­ kao da smo »obrazovan, fin svet, bez mrlja i mana«. Iz celog razgovo­ ra zaključio sam da je agent zadu­ žen »da ono otkrije« bilo gde da se nalazi u ćelom Eseksu. No, važno je da nama od njega ne preti nikakva opasnost samo ako pazimo šta radi­ mo — ispriča Lun. — A sada smo već u saobraćajnoj gužvi. — Ne znam zašto sam uzbuđena zbog dolaska u London — glasno reče Džejn, jer susednom trakom kretao se kamion s bučnim moto­ rom. — Prijatno, ili neprijatno? — upi­ ta Lun. — Mislim da je moje uzbuđenje teško definisati — odgovori Džejn. — Nešto kao snažno predosećan je ... ~ To je već oblast fantastike — nasmeja se Lun.

II

N j i h petorica su obavili namaz i klanjanje, a zatim je Sadžad Ali Gulam pozvao ostale da sednu za čist, nezastrt sto. Kad su seli i po verskim običajima dodirnuli lice. Ali Gulam poče: — Braćo, svi znate da nas je ovde sakupila naša sveta dužnost da spasavamo ljude našeg naroda, koji stradaju ovde u Londonu... — Talib min Alah hak Ijukmet! — upade jedan od prisutnih moleći bo­ ga za milost. — Svaki od vas četvorice mene zna dobro, ali se ne znate među so­ bom. Upoznaću vas ovako s desna u levo. Navaz Jila h ... Čovek na koga behu uprte oči bio je obučen u modre pantalone i crnu vetrovku i malo tamnija put mogla je da ga razlikuje od rođenih Londonaca britanskog, ili škotskog porek­ la. — Navaz Jilah je brat kome veruje pakistanska vlast, a u Londonu se zvanično bavi trgovinom i zna mno­ ge ljude. Pore'd njega je Apsal Iskender, bivši vojnik, koji je već ratovao, a sada je bez stalnog zanimanja, fladi ono što mu ovdašnji munafici*ponude — govorio je Ali Gulam u međuvremenu brišući naočare i vi­ soko čelo velikom, belom marami­ com. Naš treći brat je Mohamed Ali Corduri, zlatarski majstor zlat­ nih ruku. I na kraju evo Kvaja Šarifi, mujezin buduće džamije, koja treba da se izgradi u Bromliju. Sada je ovaj čovek, od Alaha stvoren prelepim, samo prodavač stareži... U tom trenutku vrata sobe se pro­ sto razleteše od udarca velike sna­ ge. Na njima se s pištoljem u ruci pojavi čovek zapuštene i neuredne kose, koja mu je napred padala do očiju. Imao je i poduže, oko usana oborene brkove. No najupadljivije 1. Mmiaflci — dvoličnjaci (na arapskom)

na njemu je bio snažan vrat čiji prečnik mora da je bio isto toliko veliki kao prečnik lica na najširem mestu. Bio je visok, a snažni grudni deo tela otkrivao je čoveka ogromne sna­ ge. Iza njega su bila još dva čoveka i oba su držala u rukama kratke mašinske puške produžene prigušiva­ čima zvuka. — Policija! — viknu jedan od njih, koji je imao riđu bradu uredno potkresanu i uobličenu. On se provuče pored glomaznog i s mašinkom u jadnoj i policijskom kartom u drugoj ruci iskorači udes­ no. — Ne pokušavajte ništa, jer pucaćemo! — opomenu on iznenađenih pet ljudi, koji behu ustali. I treći napadač ude i skloni se le­ vo od vrata. Tada je i glomazni imao revolver u rukama, ali bez pri­ gušivača. On nogom gumu ošteće­ na vrata i ona se nasloniše na do­ vratak. Visoki Pakistanac Apsal Iskender na svom jeziku upozori ostale; — Ne verujem ni da je on polica­ jac, jer div je Jo rg a ', a treći je kokni^-, — Ućuti! — viknu glomazni i nanišani pištoljem na Iskendera. — Ćutaću — reče Iskender, ali na pakistanskom dodade: — Razbojni­ ci, ubice... — Ti, prokleti Paki! — opsova glo­ mazni. — Znam dosta reči iz tvog prokletog jezika. — Ne pucaj bez nužde tim topom bez prigušivača — opomenu ga onaj što je još uvek u ruci držao po­ licijsku kartu. Dva napadača se instinktivno be­ hu pogledala, pa Navaz Jilah pote­ že pištolj skriven pod pazuho sakoa od svetlosive tkanine i brzo opali. Glomazni se uhvati levom rukom za desno rame i m ka s pištoljem mu Jorga — grčko ime, upotrebljava se i kao sino­ nim uopšte za Grka, Kokni — šatrovački izraz za loridojislKOg sta­ novnika po rođenju.

klonu. Začu se siktanje mašinske puške i Jilah pade. Zanese se i Kvaja Šarifi, ali ostade na nogama. Os­ tala trojica podigoše ruke. — Ne pucajte! Mi nikom ne želi­ mo zlo! Mi smo se sastali kao zem­ ljaci. .. bez zlih namera ^ skoro grcajući vikao je Sadžad Ali Gulam. — Našli ste pravo mesto za susre­ te »bez zlih namera« — podsmehnu im se čovek s policijskom kartom. — Iako su zgrade u ovom delu Islingtona napuštene, neki od nas smo siromašni i stanujemo ovde — odgovori zlatar Mohamed Ali Čorduri. — Zato je ovo naše lovište — dodade policajac. Iako je na licu glomaznog bio grč bola, ono se razvuče u osmeh, a on­ da se svi glasno zasmejaše kao da su čuli novu, dobru šalu. — Lovište... da, lovište... — gušio se od smeha treći napadač. Policajac priđe prozoru i pogleda napolje, a onda se naže nad teško ranjenim Jilahom. — Još je živ... A ti, lepi moj, mo­ žeš li da ideš do previjališta? — ob­ rati se on drugom ranjeniku. — Mislim da mogu — odgovori Pakistanac. Policajac džepnim radio-uredajem pozva nekoga i naredi da dođu nosioci s jednim nosilima. — Njega bih ostavio — primeti glomazni. — Šta da se mučimo s njim? Neka crkne... Ranio me je, srećom ne baš teško... Tu, u ra­ me. .. Ruka počinje da mi tm e ... — On i takav dosta vredi. Platiće nam kao i za zdravog — primeti tre­ ći napadač. Razgovor prekidoše glasovi sa stepeništa i policajac odškrinu vra­ ta. Stigoše dva momka u belim mantilima i s »higijenskim« maska­ m a-na licu, koje su im više služile da se maskiraju. Policajac im bez reči pokaza teško ranjenog Jilaha. Oni ga grubo podigoše i baciše na nosila, pa brzo učvrstiše kaiše i sko­ ro trčeći odoše.

— Požuri i ti s njima i odvezi se sanitetskim automobilom, jer tako ćeš brzo stići tamo gde ti mogu pru­ žiti lekarsku pomoć — obrati se polipajac svom ranjenom čoveku. Ovaj posluša i osvrćući se reče: — Pripazite se, jer nismo ih pre­ tresli. Možda je još neki naoružan. — Obavićemo i to. Nas dvojica smo dovoljni da to sredimo, ili da ih pokosimo mašinskim puškama — odgovori policajac pazeći da ga na­ padnuti dobro čuju. Niko nije imao oružja, izuzev već ranjenog Jilaha. Policajac podiže i s osmehom razgleda nemački »valter« kalibra 7,65 po evropskim merama. — Spretna stvarčica. Zadržaću je za sebe — reče policajac. — Zadrži... Ja ih imam dva, a uz to i nekoliko drugih — složi se nje­ gov čovek, čije dugo lice je bilo smračeno. Pred uperenim cevima, ogorčeni zbog postupka policije kakav se ne bi mogao očekivati, pa i kad se radi o »prokletim Pakijima«, krenuše da silaze još uvek u nadi da će biti puš­ teni. Paki je u Londonu bio naziv za Pakistance, ali je zvučao kao psov­ ka i imao pogrdno značenje. Svaki Paki je često bio meta prezira i mržnje, jer u Londonu ih je mnogo i bili su jeftina radna snaga. Nije bilo baš mnogo lepo ni bogatim Pakistancima, ali oni su dobijali dozvole polici a da imaju čuvare. I siromaš­ ni Paki su ponekad tražili zaštitu i pomoć policije, ali su je sve rede do­ bijali. Kad se nađoše na ulici i ugledaše policijski automobil s rešetkama, vi­ soki Pakistanac, koji je i gore u kući upozoravao da su ih napali zločinci, iskoristi priliku i tiho saopšti Ali Gulamu; — Poznajem ranjenog. On je ubica. I ovi ostali su ... Smrknuti napadač ga gumu cevIju mašinske puške u leđa i glasno reče:

u zatvoru ćeš objasniti i njemu i meni šta te mućl. •

— Uskoro neću biti ni policajac, ni otmičar. Otići ću daleko od Lon­ dona — nasmeja se Erik Hobes. — Covek kakav si ti ne može tako lako da se spase. Nisam baš srećan |to sam se udružio s tobom i Nitom. Grk je zao i ubica, a ti si podlac i ubica ~ smejući se, jedini put od trenutka kad su njih trojica napali Pakistance, reče Hevli Vebster. Erik Hobes ga je simmjičavo gle­ dao, a onda progunđa: — Nije moguće da o sebi misliš lepo?! Pa ja znam kakvi sve zločini su na tvojoj savesti... Razgovor prekide zaustavljanje kola u barakama pretvorenim u ga­ raže. Jedan od momaka u belom mantilu zavijao je rame Nlkosa Tecetisa, gorostasa zamršene kose, koga su njegovi zločinački kompa­ njoni zvali nadimcima Jorga, ili Nik. Vebster i Hobes priđdše i raspi­ taše se kako je ranjenik i hoće h mu biti potrebna njihova pomoć. — Moći ću da se sam odvezem. Kola su ml tu blizu, kao i vaša — od­ govori Grk. Osvrtali su se u očekivanju da se dogodi ono što su znali da treba. Ta­ da im priđe čovek bujne, kuštrave kose i tankih potkresanih brkova. O ramenu je imao obešenu uzi maštnsku pušku, a u levoj ruci mu je bio revolver. Desnom rukom on iz džepa pod levim pazuhom izvuče tri koverta. Svaki zagleda, pa poče da ih deli. Na svakom Je bila brojka i oznaka. — Za šefa pet hiljada. Nadoknada zbog ranjavanja sledi naknadno, kad je gazda odobri — reče on i pru­ ži treći koverat Nikosu Tercetisu. Erik Hobes nabra čelo i Ijutito re­ če-. ~ Već sam poručio tom bosu da a pripremam,' obezbeđujem i rizimfem više od ostalih, a Nik je pla-

iP

ćen kao šef. Je li on odgovorio na moju poruku? — Jorga ne radi samo s vama dvojicom. On ima još ljudi i on je šef vaše grupe — odgovori čovek koji ih je platio za otmicu. — Koliko ste dobili? — u|iita Tercetis. — Četiri hiljade — pdRžža Hevli Vebster svoj koverat. Hobes klirrianjem glave potvrdi da je i kod njega tako. , — Nas trojica smo dobra grupa. Pelićemo jednako. Imate kod mene po trećinu hiljadarke — Reče Grk i iz svog koverta izvadi po trista funti i pruži Ui kompanjonima. — U redu je, Nik. Ostatak ćemo ti ostaviti, pa ćeš platiti piće kad se nađemo sledeći put — reče Vebster. — J a mislim da je tvoj postupak po­ kazao da je pravo da u našoj grupi baš ti budeš šef. Bilo bi mi neobično da mi je šef policajac. — Ne smemo početi da se mrzi­ mo, jer dobro nam ide — glasom kajama reče Erik Hobes. — Čim momci previju zarobljeni­ ke, nastavlćemo dalje, a vas trojica možete odmah da idete. Onaj jedan nije pri svesti. Pripazite sledeći put da ne upropašćujete robu — opo­ menu ih nepoznati. Njih trojica iziđoše zajedno do ka­ pije. Tamo Hevli Vebster reče: — Zove se Angas Cerston... J a je­ sam bitanga, ali prema kompanjo­ nima nisam podao. Zato vam ka­ žem da znam ime tog tipa. On je mnogostruki ubica. Znam da je lu­ tao od Kanade do Australije i po Ev­ ropi. .. — A zna li on tebe? — upita poli­ cajac. — Da sluti šta znam, ne bih dugo živeo, ako ne bih daleko pobegao. Pokazao mi ga je i ponešto kazao je­ dan moj kompanjon, koji nije više živ — odgovori Hevli Vebster. — Hajdemo do prvog paba da ne­ što popijemo, pa možemo i da po­ razgovaramo. Taj čupa'5/i momak očekuje da se mi udaljimo, kako je

uobičajeno — predloži Nikos Tarcetis. Bližilo se podne i uskoro nađoše sasvim prazan pab za čijim pultom je sedeo momak sanjivog pogleda. Oni se smestiše u jednom uglu sup­ rotno od vrata, gde su mogli da raz­ govaraju sasvim slobodno čim se udalji barmen, koji će ih poslužiti. Kad dobiše naručeno piće, prvi poče da govori Hevli Vebster; — J a još uvek ne znam kako se dogodilo da jedan policajac... jedan tajni agent Skotland jard a... — Znam na šta misliš — reče Tercetis. — Erik me je nekoliko puta doveo do pred hapšenje, a onda bi uzeo novac i zaboravio moje grehove. Jednog dana sam mu predložio da to prestane i da radimo zajedno. Tada sam već znao tebe i procenio sam te kao čoveka kome mogu da verujem. — A kako smo se našli u ovom po­ slu? Veće sedmi put otimamo Pakije ... — nastavi Hevli Vebster. — E, to je predložio Erik. On je i uspostavio vezu, a ja ga nikad ni­ sam pitao za koga radimo. Kad mi sam ni e rekao, znači da i ne treba. U ovakvim poslovima je, možd^, mnogo bolje ako manje znaš, jer i krivica je manja — objasni Nikos Tercetis. — Ni ja sam ne znam mnogo. Ne­ ko me je dobro poznavao, pa je, možda, znao i da želim novac... Do­ bio sam magnetofonsku kasetu s objašnjenjima plana proterivanja Pakistanaca — poče da priča polica­ jac. — Bilo je i pretnji i otkrivana da- sam »pročitan«. Tako je počelo krajem prošle godine. Udružio sam se s Jorgom, a on je uzeo i tebe... — A šta biva s otetima? Da li ih progone preko Lamanša? — pitao se glagno Vebster. — J a o tome ništa ne znam. Do­ voljno je da znam da će nagrade biti dvostruko^veće posle desete isporu­ ke. Mi smo u neku ruku na probi. Posle stičemo sve veća prava. Mož­ da ćemo kasnije znati šta i za koga radimo — govorio je Hobes.

— Ako se s otetima događa ono što se šapuće, onda bi trebalo da naše nagrade budu deset puta veće. Mi rizikujemo, a neko zgrće bogat­ stvo. Danas je metak moga,o da me pogodi i u glavu, ili srce — reče Ter­ cetis. — Imali smo sreću sve do sada — primeti policajac. — Niti je bilo puc­ njave, niti uplitanja javnosti. — Za to treba priznati da si ti sve pripremio kako treba. Tvoja obaveštenja, koja možeš da dobiješ iz Skot­ land jarda i drugih centara su dragocena — reče Tercetis. — Još ako saznaš zašto se tako plaća hvatanje Pakija... — Mislim da znam šta je u pita­ nju, ali neću da govorim ništa dok ne budem siguran. Možda otkrije­ mo »zlatnu žicu* — zagonetno se osmehnu Erik Hobes. — Ja bih da krenemo. Treba da se odmorim, jer naveče idem kod moje devojke. Ti je znaš, Hevli — reče Tercetis. — Ona je b iser... poslatica... Ni­ sam rekao dobro, a i nema prave reči da se opiše tvoja Akilina. Kao da j§ stvorena za takvog gorostasa — odgovori Vebster. — Ja od večeri predajem dužnost i slobodan sam četrdeset osam sati, ali sam raskinuo s jednom da­ mom. .. No naći će se štogod novo — reče Hobes. — Ovoga puta novoj devojci neću reći da sam policajac. — Ja već dugo poznajem jednu Finkinju... Zove se Rita Torhom en ... Uvek nešto preti da tmišti ljudsku sreću ... No krivac će umreti od moje ruke . .. — po običaju is­ prekidano je govorio Hevli Vebster. — U čemu je problem? — upita policajac. — Bio bih spreman da po­ mognem i tako dokažem da umem da budem prijatelj... — Tu se ne može pomoći — uz­ dahnu Vebster. — Neko joj nudi basnoslovne prihode da »rsudi« za njega. Verujem da je u pitanju pod­ vođenje, ili nešto slično... No o n a... Ona je žena... Priče o mogućnosti­ 11

ma da se obogati... N oj je dvadeset i jedna godina... Učila je muziku i b alet... Zna poljski i nemački jezik, a engleski govori tako da se teško primeti da je strankinja... Hteo sam da se oženim njom e... Izgleda da je za mene suviše lepa, a ja za nju su­ više ružan... — Eh, žene! — uzdahnu policajac Hobes i ustade. Grk plati piće i oni iziđoše. Usko­ ro su se vozili svaki u svojim kolima i na tri strane Londona. Erik Hobes odvezao se do Skotland jarda da napiše izveštaj i raportira o onome što je saznao u Islingtonu, Pentonvilu i Bemsberiju. Taj deo starog Londona »pokrivao« je on kao tajni detektiv već tri godi­ ne. Pokazao je dosta veštine i dono­ sio je dragocene vesti o podzemlju. Iznenadio se kad ga je dočekao inspektor Norman Vangen i pozvao ga da idu kod šefa trećeg odeljenja, koje se bavilo zagonetnim i neklasifikovanim zločinima. — Znate li šta šef želi od mene? — upita Hobes dok su još bili u hodni­ ku. — Nešto se dogodilo u Islingtonu, a to je tvoja teritorija. Cućeš već za koji minut — odgovori inspektor Vangen. Glavni Inspektor i šef Trećeg odelenja dočeka ih smrknutog lica i re­ če im da sednu, a onda je neko vreme gledao Hobesa kao da ga prou­ čava. Onda upita: — Neko je javio da je iz napuštene zgrade nestalo pet Pakistanaca... Erik Hobes napreže svu snagu da ne otkrije uzbuđenje. Uspelo mu je da mimo kaže: — Do mene je u jednom pabu do­ prla priča o lažnoj policiji i lažnoj službi hitne pomoći, ali svedoci go­ vore da je to bilo neko pravo hapše­ nje. Zato nisam dalje ništa ni preduzeo. — Nismo ni mi — reče inspektor Vangen. — Dok smo proverili je li tamo bilo nastupa policije i hitne pomoći, bilo je kasno. 12

— Zato ćeš ti, Normane, preuzeti taj slučaj. Budi u vezi sa detektivom Hobesom, ali ga ne otkrivaj bez nužde, jer nam je koristan tamo. Naši ljudi su bili u toj kući i našli su sveže tragove krvi... Bilo je i puc­ njave — reče šef. — Nađeni su i sve­ doci koji su videli nosila i dva uniformisana policajca. Međutim, nije­ dan pravi policajac nije tamo posre­ dovao, niti vezivao neke uhapšenike. Evo kratak zbirni izveštaj sa ter­ minala. Proučite sve kako treba i radite. — A ja sam završio smenu — osmehnu se Erik Hobes. — Ako si preterano um oran... — zausti šef. — A, nije to — odgovori Hobes. — Nikako ne želim da budem pasivan kad se događa nešto takvo! — A neće li neka devojka biti ucveljena? — našali se inspektor Van­ gen. — Neće — odgovori Hobes. — Ta­ mo gde se ja krećem i ne može se sresti devojka prema kojoj bi čovek osećao obaveze — Onda idemo da se nahranimo, jer ko zna hoćemo li večerati — reče inspektor i pođe ispred Hobesa.

N Iiije ga tištao samo bol u ramenu, već i nekakva gorčina i beznadnost. S četiri hiljade i trista funti u džepu trebalo je da se oseća dobro. Zamiš­ ljao je jedru, izazovnu Akilinu Lesteres, s kojom treba da se nađe i da provede pet prijatnih dana i noći, jer posle toga biće pripremljena no­ va otmica, koja će doneti veliku za­ radu. No ipak ga je spopadala ne­ kakva mučnina. Zato požuri k Akilini, koja je stanovala u iznajmljenom stančiću na Everard Aveniji u Heje^ su. Blizina prostranog Norman Par­ ka davala je prednost čitavom Hejesu, gradskom delu izraslom na ne­ kadašnjim imanjima prigradskih bogataša. London je sve to progu­ tao, ali Norman Park i Šuma Kupo­

la su ostali. To je privuklo mnoge še od mene. Kalinihta, ke kalo ipljude da tamo izgrade rentijerske no!‘ Ak. Les.« kuće i vile za sopstveno stanovanje. Zadnje reči kao da preliše ciniz­ U jednoj od takvih trospratnica za mom svaku napisanu reč. Ona kaže izdavanje bio je i stan Atinjanke »prijatno« u ovakvom trenutku. Akiline Lesteres, koja je trebalo da — Ubiću je !... Ubiću onoga ko je postane gospođa Tercetis. kriv što odlazi! . . . Ubiću, kimem Za svaki slučaj Nikos je pozvonio s e ... Me ponai! — muklo je govorio da ne iznenadi svoju devojku, koju zaključujući na grčkom da se boji. je smatrao svojom verenicom, iako ' Plašio se samog sebe i svoje želje je imao ključeve tog stana, za čije da sada davi, ubija i raskida. Konač­ plaćanje je on davao novac. no zajeca kao dete i baci se potrbuš­ — Aki! — zovnuo je kad je ušao u ke na krevet u kome je do juče lju­ dnevnu sobu iza kratkog hola. — bio basnoslovno lepe i izazovne ob­ Aki!... Gde se kriješ? line nestale devojke, koju je strasno Znao je da treba da ga čeka ovog voleo. popodneva, pa ga njeno odsustvo — Bilo je možda lepših, vitkijih i uznemiri. On pretrča dnevnu sobu i viših, koje bi bile srećne da ga za­ gumu vrata od male spavaće sobe. grle i uživaju u njegovoj muževnosKrevet je bio namešten i sve dove­ ti, snazi i lepoti. Dosta njih je prodeno u red. On još jednom zovnu i s menio dok pre nešto više od godinu ostatkom nade otvori kupatilo. I ta­ dana nije sreo Grkinju. Ona ga je, mo je sve bilo spremljeno i uređeno, onako vedra, podižući levi ugao naali ni traga od Akiline. Spreman da bubrelih usana gledala s divlje­ plane, i glasno sam za sebe opsuje, njem. Brzo su jedno drugom rekli Jorga se osvrnu po sobi i na ormari­ da se vole. Zaklinjali su se, a onda ću pored kreveta ugleda povelik be- maštali da će se vratiti u simčanu li koverat. Prilazeći, još izdalje je vi­ Grčku, bogati i srećni, da rode ne­ deo da na kovertu krupnim slovima koliko cmpurastih na nju, a snaž­ piše: »Za Nika«. nih na njega Jorgi. On žurno uze pismo ni sam ne Zašto? Ko je to odmamio njegovu znajući da će ono što pročita biti Aki? Ko ga je to unesrećio za čitav vrlo neprijatno, ali s opakom slut­ život. njom zla. Otvori nezalepljeni kove­ — Naći ću ja tebe, Aklindža! Karat, izvuče presavijeni papir i zasta- zaćeš zašto si me izdala — šaputao de, kao da razmišlja da li da ga pro­ je sebi medu dlanove i kao tuđe gle­ čita. Konačno otvori papir zureći u dao svoje snažne ručerde. krupna grčka slova. Čitao je, ali nije Pitao se šta da počne i kuda da znao šta, kao da mu grčki jezik i krene. Nije mogao ništa da smisli, ^ č k o pismo nisu bili prvo što je u pa priđe telefonu i pozva Vebstera. životu naučio. Na tom jeziku je i sa­ — Jesi li ti, Hevli? da mislio, ali kao da ga je neki unut­ — Bolje da nisam — odgovori rašnji strah sprečavao da prizna sa­ Vebster. mome sebi da razume ne samo prve — Zašto? reči, već i sve što na papiru piše. Ta­ — Ostavi me sada, Jorga! Muka ko je ponovo, polako i stojeći rašire­ mi je od života! nih nogu, kao da će pasti, čitao: ~ I meni? Snašla me je nesreća. »Nik, čoveče. — I tebe?! A kakva? Ne mogu da izgovorim reč »dra­ — Akilina... Ona je pobegla i os­ gi«, jer tome je kraj. J a te napuštam tavila pism o... Kaže da je nikad nei iz ovog stana odlazim zauvek. Za­ drži ga, ili otkaži. Nećemo se više vi- Kaiinihta ke kalo Ipno (transkribovano na deti, jer odlazim daleko. Brzo se ute- srpskolirvatsku abecedu) — laku noć i prijat­ ši. Hoće te drage, možda bolje i lep- no. 13

ću videti — govorio je Tercetis na engleskom jedva se uzdržavajući da ne zarida. — Coveče... Pa i ja ... I mene je ... Moja Rita je otišla i ostavila pismo u kome kaže... »Zbogom, zauvek. Mo­ ram tako«. Ona »mora«, prokleta Finkinja!... — grcao je Hevli Vebster, kao da onako grešan ima pra­ vo na sreću. Dogovoriše se da še sretnu i raz­ govaraju, je r sigurno nijedan neće dugo moći da se preda snu i odmo­ ru. III Inspektor Piter Malori bio je ljut što ne može da nastavi praćenje grupe agenata koji su odneli ranje­ ne i odveli xihapšene Pakistance. Nadao se da će svog poznanika sa studija, Pakistanca Sadžada Ali Gulama, naći kad se u Skotland Jardu raspita o hapšenjima u gradu. Malori je bio stigao u Islington baš na Ali Gulamov poziv. Njegovo pismo našao je u svom londonskom stanu. » . . . Verujem da smo bili prijatelji i da ćeš mi pomoći. Daogadaju se strašne stvari. Šteta je što te nisam dobio telefonom, niti našao u tvom stanu. Evo ti obaveštenje gde ću kog dana biti tokom ove sedmice ...«, pi­ sao je Ali Gulam. S obzirom na to da je bio na taj­ nom zadatku, inspektor Malori, pri­ kriven kao pristali bogati plejboj, neko vreme je osmatrao kuću u ko­ joj je trebalo toga prepodneva da bude Pakistanac. Tako se dogodilo da je video kako ulaze tri ćoveka, pa je čekao. Video je i dolazak ambu­ lantnih kola prve pomoći i iznoše­ nje ranjenika. Video je uhapšene i dva policajca kako pomažu agenti­ ma u civilnim odelima. Hteo je da ne otkriva ko je pred toliko ljudi, pa je počeo da prati policijska kola. No vreme je bilo odmaklo. Trebalo je da već bude na putu ka Skotland Jardu, gde je trebalo da izvesti sve što je otkrio pred istražnom gru­ 14

pom Inspektora. Zato je skrenuo i odvezao se prema centru Londona. Dok je vozio pokušao je da sredi misli i u sebi sroči ceo izveštaj, koji će posle i napisati. No misli su mu bežale. Lice mu se smrklo dok je mislio na lezbijku Elu Handon. On­ da su Senke njegovim licem prelazi­ le kao senke oWaka preko kakvog uzvišenja. Mislio je ć dogovorenoj večeri sa Šiplijem, dr Maplbekom, š la ^ a lo m Ouksom i . , . Da, bilo je čudno što se među tim ljudima na­ šao i Den Vičerli sa svojom božan­ stvenom Ivon. Onih nekoliko krat­ kih susreta sa tim susedima učvrsti­ li su ga u uverenju da su to najčestitiji ljudi u tom kra u, koga je on šifrovano nazivao »Rezervat«. U Re­ zervatu su dvorce, vile, ili bungalo­ ve, pored njega, inspektora pod maskom plejboja, Imali toliko razli­ čiti ljudi da nije znao kome da po­ sveti više pažse. Najnepristupačniji bio je stari Turčin Ugrasan Hajeli, kod koga je viđao njegovu unuku, modemu Turkinju, zaista dražesnu Behiju*. Zbog nečega mu je bio ne­ prijatan pisac kriminalističkih priča i romana Lester Ouks. Bio je to ug­ lađen čovek, veoma lep i privlačan po mišljenju mnogih žena, ali za »plejboja« Malorija, sladunjav i pod­ ao. Za tu svoju ocenu nije imao či­ njenica, ali je verovao da ga instin­ kti ne varaju. — Ti si ljubomoran na Lestera — rekla mu je jednom prilikom Enda Hitklif, u neku ruku kopija davno nestale, ali još uvek slavne Merilin Monro. 1 Enda Hitklif je bila glumica, a u Rezervatu su je znali kao prijatelji­ cu, ili još tačnije nevenčanu ženu doktora Bazila Meplbeka. Malorijeve misli su lutale od Ruperta Šiplija, koga je smatrao veli­ kim intrigantom i najsumnjivijom ličnošću među susedima u dosta ši­ rokom krugu, pa do Dena i Ivon Vi1, Behija — tursko žensko ime koje zna­ či Dražesna.

čerli. Oboma se divio i o njima je imao najlepše mišljenje. No Denu je za^deo zbog božanstvene supruge Ivoh. .. O svemu tome govorio je pred grupom inspektora zaduženih da »prodru« u tajne trgovinom robljem u Londonu i tamo dokle dopiru taj­ ne družine trgovaca robljem. Nisu to bili trgovci robljem u starom smislu. Trgovina robljem poprimala je nove obUke. Ljudska bića su izgle­ dala slobodna, a bila su robovi. To se odnosilo pre svega na žene, od onih sa pločnika koje su obične pro­ stitutke, pa do onih koje su bUe omi­ ljene kao poznate umetnice, Hi su imale čak i plemićke titule, a stvar­ no bile robinje, kojima se trgovalo. Postojale su najluksuznije »kuće uživanja« skrivene iza fasada ek­ skluzivnih klubova, ali i »haremi«, koji su pripadali pojedinim prebo­ gatim ljudima. — Mislim da ima razloga da još neko vreme ostanem u Rezervatu — pričao je inspektor Malori prisut­ nima. — J a sam 1 počeo od Lestera Ouksa, odnosno od njegovih priča. Tako ubedljivo je pisao o haremima i javnim kućama visoke klase da sam ocenio da on o tome mnogo z n a .. . — On je tako ubedljivo pisao i o nestancima Pakija — upade jedan od prisutnih inspektora Skotland jarda. — A sada ima znakova i još više sumnji da mnogi nestali za­ vršavaju na klan ici. .. — Cemu to grubo izražavanje? — glasom punim protesta upade dru­ gi~ Zar to nije klanica ako se ljudi »krčme« tako što im se vade žlezde, bubrezi? . . . Isisava im se krv, seckaju kosti kad zatreba nekom boga­ tom, ili dere koža za transplantaci­ je . . . Čupaju im se . ,. nastavljao je ogorčeni. — Prestani! — naredi viši inspek­ tor, koji je usmeravao rad grupe — To je danas stvarnost širom sveta, iako je mnogo onih koji se

svim snagama trude da to skrivaju. Ionako je nmogo nemira i napada na legalne vlasti. Naši ciljevi su og­ raničeni i nisu upereni protivu ko­ risnika materijala za transplantaci­ je . . . — govorio je jedan od hladnokrvnljlh inspektora. — »Materijal«! Kako lep naziv za jedno iščupano srce! Ili za jedno telo iskasapljeno na stotine, ili čak hi­ ljade delova! — Ijutito reče onaj In­ spektor koji je pomenuo klanice. — Mislim da smo čuli što je mog­ lo da nas zanima — poče viši in­ spektor. — Imali smo priliku i da iskažemo ljudsko zgražavanje. To je dobro, jer bićenio odlučniji da se bo­ rimo protivu zla. Gospodin Malori će nastaviti ono što je započeo kao lepi »plejboj«, iako ima gunđanja zbog troškova. U onome što je govo­ rio ima razloga da se istraga u tom pravcu i toj sredini nastavi. Prisutni ustadoše, ali viši inspek­ tor ih zaustavi: — Još nije gotovo, gospodo. Jedan poznati hirurg, čije ima mora ostati tajna i u slučaju da ga neko od vas prepozna, govoriće nam o nekim stručnim stvarima, koje mogu dft nam koriste u daljim istragama ... — Kakve veze ima hirurg s kuple­ rajima i haremima? — u p ^ e jedan od prisutnih. — Nema do sada — odgovori viši inspektor. — Ali sada. pored trgovi­ ne »belim robljem«, nama pripada i trgovina »materijalom«, odnosno delovima ljudskog tela. Dobićemo pojačanje u ljudima i sredstvima, ali u suštini to nam je »šlag na kolaču«, koji nam je serviran. — U h . . . — opsova neko, ali viši inspektor se činio da ne čuje, pa po­ gleda svoj džepni časovntk. — Još minut, ili dva i hirurg će nam pričati ono što su naši šefovi zamisliti da treba. Vi se malo strpite i izdržite . . . Možete ponešto i da pi­ tate, ali bez sarkazma, ili zgražavan ja .. . Začu se melodičan zvučni signal i viši inspektor pritisnu dugme na 15

obodu stola, što pokrenu mehani­ zam za otvaranje vrata »gluve« so­ be, kako su zvali prostoriju osigura­ nu od svakog prisluškivanja. — Ovo je dobro mesto. Ni sam Lun, kralj ponoći ne bi uspeo da nas prisluškuje. To deluje ohrabrujuće — govorio je viši inspektor, iako su svi znali da ovde ne može da se upotrebi ni magnetofon, ni prislušni uređaj, niti bilo šta od pronalaza­ ka namenjenih prisluškivanju. Vrata se otvoriše i viši inspektor pođe u susret ne mnogo visokom, ali snažnom čoveku. Njegove ruke su bile snažne, ali prsti negovani i skoro mršavi. Bile su to nike hirurga, sUčne rukama pijaniste. Uz sna­ žan vrat pele su se malje od grudi pa ispod kao sneg bele košulje. Bio je svež i spreman na šalu. — Nadam se da ćemo imati sreću da se vidimo samo sada i ovde i ni­ kad više. Ne želim da krpim policaj­ ce, jer oni najčešće svakoga gledaju sa sumnjom . .. Onda da počnemo? — upita. — Izvolite, profesore — reče viši inspektor i dodade nekoliko prigod­ nih reći pozdrava i zahvalnosti. Svi su znali da će hirurg dobiti nagradu za to jedno izlaganje koli­ ka je njihova dvonedeljna plata, ali su znali da bi on za to vreme mogao da izvrši neku operaciju, koja bi mu donela možda i trostruko više. Zato je trebalo da budu zahvalni što im »čini veliku uslugu« kao građanin spreman da pomogne svojoj policiji. — Gospodo — poče hirurg. — Sto ja smem, vi već ne smete. Ja smem ljudima da odsecam noge, ili ruke, da vadim i odbacujem delove tela i mnogo toga sličnog. I niko nema prava da kaže radim li dobro, ili na­ opako. Niko ne može da proverava nisam li nekome oduzeo neki zdravi deo tela. Tako je sa mnom, čovekom zaštićenim zakonom i zakletim lekarskom zakletvom.. . U tom trenutku uđoše dva mom­ ka i jedna devojka noseći laki projekcioni aparat i platno s ugrađe­ 16

nim stativima. Hirurg im se osmehnu i sačeka da oni sve postave tako da on sam može da rukuje aparatu­ rom. U međuvremenu on proveri je­ su li dobro poredani dijapozitivi, pa zadovoljno klimnu glavom, a zatim napomenu: — J a se za ovakve prilike još uvek služim ovim dobrim starim uređaji­ ma, jer nemam vremena da se obu­ čim na elektronskim. Inače ima mnogo toga oko hirurške opreme što moram da učim. Skoro iz časa u čas pojavi se nešto novo. Kad donosioci projektora iziđoše, hirurg nastavi; — Dakle, došli smo do toga šta ja smem. A sada da zajedno pomisli­ mo šta sve smeju oni koji su izvan zakona, bilo da su iznad njega po moći i bogatstvu, ili ispod njega u podzemlju i kriminalnim dejstvima. Vi, na primer, ne smete da upotrebite sodijiim amital, odnosno drogu istine da biste čuli ono što želite da iščupate od zločinca. .. — Mnogo toga mi ne smemo — reče neko s uzdahom. — I dobro je što je tako, jer da ne­ ma ograničenja, u vašim redovima bi se našli mnogi sadisti, izvitopere­ ni ljudi, pa i zločinci. Vi ste vitezovi odbrane građanskih sloboda... — nastavljao je hirurg. — Hvala na komplimentu! — do­ baci neko. — No, dobro — nastavi hirurg. — Vi znate šta smete i šta morate da činite. Znate i šta ne bi smeli da čine drugi ljudi. No oni nikoga ne pitaju, ako mogu da skriveno učine ono što im donosi veliku korist... — O moralu i zakonima mogli bismo da pročitamo negde u knjiga­ ma i da ne traćimo vreme slavnog hirurga — dobaci neko. — Ne smemo biti nepristojni. Sas­ lušajmo šta profesor ima da kaže — opomenu prisutne viši inspektor i zamoli hirurga da slobodno nastavi da govori o onome što on misli c^a treba.

— Namemo sam hteo da naoštrim slušaoce — nasmeja se hirurg. — Dodaću samo to da zločinci ubi­ jaju, pljačkaju, manipulišu već vekovlma. No naše vreme im je dalo u ruke jednu nOvu oblast za vršenje zločina. Evo samo jedna činjenica: postoji žlezda hipofizr, čiji proiz­ vod, koji je ujedno hormon rasta, nesumnjivo predstavlja sredstvo za podmla^vanje. Dr Danijel Rudman, profesor Medicinskog fakulte­ ta u Viskonsinu, u Sjedinjenim Državama, dugo je radio na prona­ laženju načina da se uspore procesi starenja, pa je otkrio sredstvo za podmladivanje. Svojim pacijentima dobrovoljcima starijim od šezdeset godina ubrizgavao je hormone hi­ pofize pripremljene uz mere tehno­ loškog programa bioinženjeringa... — Jesu li još živi? — ote se nekome. — Ne samo da su živi, već su se i podmladili — nastavi hirurg osmehnut i kao obradovan odsustvom ukočenosti. — Koža im je dobila tonus, mišići se razvili, vratila im se izgubljena energija... Tu podrazumevam i seksualnu potenciju i opštu izdržljivost organizma. Pročišće­ ni su im krvni sudovi, smanjene na­ slage sa la ... — I sami maštamo o svemu tome, a i čuli sm o... čitali — upade ovoga puta sam viši inspektor. — E, ali za vas, siroto policajce nema podmlađivanja i nikad ga ne­ će biti, jer nemate novca. Jedna injekcija hormona hipofize košta najmanje tri hiljade funti, a u Fran­ cuskoj, na primer, dvadeset i pet hi­ ljada fran aka... — I vredi — ote se nekome. — Baš i ne vredi mnogo, jer injek­ cije treba primati tri puta nedeljno i to u toku celog života. Ako napravi­ mo malu računicu... — Beznadno skupo — dobaci ne­ ko. — Uz to hipofiza se može uzeti sa­ mo od mrtvog čoveka — nastavi hi­ rurg. — I to ne od svakog mrtvog. Z * X -1 0 0 (L U N 64)

jer porodice to ne dopuštaju. Dakle, nema dovoljno hipofiza ni za ekspe­ rimente. Ali mogu se oteti od živih ljudi! Hirurg zadnju rečenicu izgovori vičući i s patetikom. — Ipak je to velilka smetnja — primeti viši inspektor. — Kako se uzme — nastavi hi­ rurg. — Ako damo mašti na volju možemo zamisliti kako neki ljudi mogu da posliiže samo za dava­ nje. .. davanje hipofize, krvi, srca, bubrega, kože, kostiju, je tre ... Malo je zemalja sveta u kojima se već ne vrše transplantacije bubrega, kosti­ ju, koštane, srži, rožnjače, kože, ki-vnih sudova, tetiva iz mišića, srca, jetre i pankreasa... — To su mračne perspektive! — dobaci jedan inspektor. — No mi o tome znamo čak i previše. Znamo da nisu u pitanju davaoci koji su već živeli više desetina godina, već i dec a ... Naročito deca su^ pogodna zbog vitalnosti. Množe se slučajevi nestanka dece. Stradaju izbeglice iz osiromašenih krajeva sveta. Nesta­ ju oni, ili njihova deca. — Mislim da je sada jasno da je čovek od sto dvadeset funti pogod­ na »roba« za prodaju po ceni većoj od zlata. Više od sto dvadeset funti zlata dobiće se ako se ostvari racio­ nalna i stručna prodaja svega što nekome treba — nastavljao je hi­ rurg. — Dozvolilte da još napome­ nem kako iskrsavaju mnogi pravni problemi i tamo gde nema tog kani­ balizma. J a kao hirurg moram da kažem da nema razlike u tome da li će ljudožder ispeći i pojesti nečiju nogu, ili mu je otseći radi tran­ splantacije. .. — Da li vi, profesore, obavljate transplantacije? — čulo se pitanje. — Obavljam... To mi je posao i ponosim se uspesima koje postižem. — A malopre ste rekli... — Do sada sam uspevao da se obezbedim, jer sam imao verodostojne podatke od koga je šta uzeto. 17

Radilo se isključivo o žrtvama saob­ raćajnih i drugih nesreća.., — A može li se dogoditi da vam se podmetne neki organ otet nasilno, odnosno zločinom? — Toga se i plašim. Zato je nužno da policija stvori snage i policijske veštake za borbu protivu tog novog zla. Krijumčarenje droga, krađe, ucenjivanje, pa i organizovanje pri­ silne prostitucije pri ovom zlu izgle­ daju kao nešto jedva vredno pažnje. Mislilm da ste u stanju da i sami do­ đete do mnogih zaključaka, ako ma­ lo bolje pratite novosti i ako o sve­ mu razmišljate — govorio je hirurg kao da završava svoje izlaganje. Ali on je stojao neko vreme ćuteći, a onda nastavi: — Postavlja se pitanje može li do­ ći do legalizacije tog sakaćenja lju­ di? Kome nije poznato da u mno­ gim zemljama već cveta trgovina ljudskim delovima za transplantaci­ je. Primer je Indija, gde odlaze ljudi da kupe, recimo, jedan bubreg od vrlo siromašnog čoveka, koji bi s nešto novca i preostalim jednim bubregom nastavljao da živi... Navodio je primere iz štampe, ci­ tirao merodavne izjave eksperata i apaje humanitarnih organizacija da se spreči zlo. Zna se da je efikas­ nija zaštita životinja u rezen-^atima i uopšte preko društava stvorenih da štite životinje od zaštite ljudi od zlo­ čina koji se množe. — To su već legalni oblici trgovi­ ne ljudskim telima. To je nova trgo­ vina robljem, sada ne više samo crnim, ili belim robljem, već rob­ ljem svih boja i rasa. Evo, možda će čak i neko od nas biti žrtva novog Ijudožderstva. Na kraju ću da vam ispričam i jednu novu priču, koja unosi malo vedrine u ovu mračnu oblast. Molim, dakle, za još malo strpljenja — reče hirurg i nasu sebi malo vode, pa je ispi s osmehom, kao da se ovde nije razgovaralo o najcrnjim oblicima zločina, koji su se ikada nadvili nad čovecanstvom. Za razliku od njega, slušaoci, iako 18

sve očvrsli policajci navikli da vide grozne scene i upoznaju mnoge zločme, imali su smrknuta lica. Neki su hirurga gledali s nemlm prekorom. — Postoji izvesni Džon Mur iz Los Anđelosa. Pre desetak godina njega je lečio dr Dejvid Gold, specijalista za bolesti krvi u Medicinskom cen­ tru Kalifornijskog univerziteta. Mur je bolovao od limfatične leukemije i zbog toga njegova slezina se uveća­ la dvanaestak puta i umesto jedne funte, postala teška dvanaest fun­ t i . — nastavljao je da priča hirurg. Mura je dr Gold operisao i izva­ dio mu slezinu, pa se bolesnikovo stanje veoma popravilo. Zadovoljni Mur je potpisao zvanični pristanak da se izvađena slezina daje na raspolatganje u naučno istraživačke svrhe. Tako se odrekao svoje odba­ čene slezine. Dr Gold je upravo pri­ premao naučni rad o nastanku i mogućnostima izlečenja leukemije. Koristeći hipertrofiranu Nurovu slezinu za analize, on je otkrio da je slezina stvarala izvesne proteine, koji izazivaju razvoj dve vrste krvnih zrnaca sposobnih da ubijaju bakterije, a možda i rak. — Pa to je fantastično! — uzvik­ nuo je oduševljen i uzbuđen. Dr Gold je na bazi ovih otkrića u laboratoriji proizveo jedinstven će­ li] ski niz sposoban da se sam od se­ be neprekidno razmnožava. Po da­ vaocu slezine on je taj proizvod na­ zvao »Mo lajn«. Izum je patentiran u ime Univerziteta. A tada je nasta­ la trka ko će pre koristiti otkriće za plasiranje novog leka protivu raka. Džon Mur je bio obaveštavan o sve­ mu, pa kad su korporacije za proiz­ vodnju lekova platile licence i pravo da koriste patentirani pronalazak, on je naslutio poplavu novca. Podneo je tužbu sudu u nameri da pri­ svoji makar deo prava. No na sudu je izgubio zato što je nađen doku­ ment kojim se odriče odbačene sle­ zine. On je zaveštao, poklonio, svoju slezinu u naučne svrhe. Tuženi su

odahnuli, jer nestale sti smetnje za dalje naučne uspehe, ali i za veliku novčanu korist. — To je moja slezin^! Moje su i pare! — uzalud je vikao gubitnik Džon Mur. — Eto, gospodo — reče hirurg. — Možete da naslutite raspon sukoba, nesporazuma i pravnih zavrzlama, pa dalje sve do jezivih zločind,, do pravog IjudožderstVa. On se zahvali slušaocima na paž­ nji i iziđe. Viši inspektor zaustavi inspekto­ ra Malorija i tiho mu reče: — Obavešten sam da je naš tajni agent u Islingtonu dobio pomoć da se rasvetli afera pojave lažne polici­ je i, verovatno, nove otmice, koja ne mora, aliimože da bude »Ijudožderska« u sipislu malopređašnjeg raz­ govor^. — Mpglu li dobiti vezu s tim agen­ tom? — upita Malori. — Njega još vrlo strogo kriju, ali zna ga inspektor Norman Vangen. Dobićeš sve potrebne uslove 2;a ve­ zu s tim iskusnim isnpektorom — zaključi viši inspektor iz komisije. — Mislim da si shvatio da je trgovina robljem širok pojam i da sada sve to spada u naš delokrug.

B e h ija beše izišla, a stari Ugrasan Hajali ju je čekao odmarajući se po­ sle kratkog popodnevnog sna. Već je bilo prošlo vreme u koje je rekla da će doći, ali starac još nije bio za­ brinut. Pretpostavljao je da se zanela u obilasku trgovina, jer dolazak u London bi6 je prilika i za nabavke. Kad je zazvonio telefon u Turčinovom londonskom stanu, on se s mukom digao i uzeo slušalicu. Jav­ ljala se unuka Behija glasom koji je otkrivao uzbuđenje. — Deda, ja neću doći na večeru u klubu — javila je iznenađenom star­ cu. — Šteta... A šta je po sredi, Behi­ ja? — upita on još uvek smireno.

— Ne mogu da ti kažem ... Neću doći... Neću više dolaziti ni u taj tvoj stan, ni tamo gde stalno bora­ viš. .. Tako moram — govorila je Be­ hija sad već plačnim glasom. — Alah rahmetile' !— uzviknu starac. — Sta se to događa s to­ bom? ! — Nećeš razumeti... Oprosti mi, ali tako mora biti — zaključi Behija i veza se prekide. Starac otetura do ležaja i neko vreme je ćutao, a onda prenese tele­ fon i lice mu se malo razvedri kad je čuo glas koji mu se javi na engles­ kom. — Jesi li ti to, Abdulah? — upita starac na arapskom. — Alah selamet! Poznajem ti glas, starino — odgovori Abdulah Nečad, iranski mula, koji beše došao u Lon­ don da propoveda, ili možda da pri­ premi kažnjavanje Alahovih protiv­ nika. Starac mu ispriča šta je čuo. od svoje unuke. Požali se da je užasnut onim što pretpostavlja. — Neko ju je naterao... Možda je oteta kao mnogi naši ljudi ovde... — govorio je potresenim glasom. — Izvestiću Alžirca o tome. Učinićemo da mnogi naši prijatelji potra­ že tvoju unuku. Alahu ekber! — od­ lučno reče Nečad. Starac je imao telefonske brojeve još nekoliko suseda, koji su imali stanove u Londonu, a trebalo je da s njima bude na večeri. Obavesti Ruperta Šiplija i dr Bazila Meplbeka, koji se odazvaše na telefonske pozi­ ve i zamoli ih da ga opravdaju kod prijatelja, jer nema snage da dođe pogođen onim što se događa s nje­ govom unukom. Posle toga pozva Skotland jard i dežurnom objasni da je star i nemo­ ćan i da se nešto događa sa njego­ vom unukom. Obećaše mu da će po­ slati k njemu detektiva, koji treba da započne istragu. 1. Alah rahmetile (turski) — Bog mi se smilovao.

19

— Binler jaša!‘ — zahvali se sta­ rac na tiirskom. Ostade zemišljen neko vreme, a onda pripali nargile i odbi kolutove mirisnog dima. Mislio je o prošlosti i svemu što je proživeo, on evropsko oko i uho ne samo Turske, nego i muslimana širom sveta. Bilo je sve­ ga. .. I zločina... Nije li to božja kaz­ na što mu se sada događa? Ovog trenutka ostala mu je samo seđda i on je poče, pa uze »Koran« i nastavi molitvu. No starac nije nalazio smirenje. Spusti »Koran« i poče da se sprema. Beše se pokajao što je otkazao pri­ sustvo na zajedničkoj večeri, jer možda će tamo saznati nešto o raz­ lozima Behijinog postupka. On ponovo pozva Siplija i doktora i reče da će ipak doći u »Fantastik klub«. *

1 oga popodneva tobožnji Den i Ivon Vičerli posetili su momački stan Ro Hača, u kome su zatekli i starog, ali još čvrstog i vitalnog mornara Samjuela Makfersona. Da je neko mogao videti radost na lici­ ma njih četvoro pomislio bi da je to ipak preterano. Čak ni dugo odvo ena braća i sestra ne bi se tako rado­ vali susretu. Trebalo je znati šta su sve zajedno proživeli minulih godi­ na njih četvoro, pa čuđenju ne bi bi­ lo mesta. Prijateljstvo se čeličilo u svakom zajedničkom poduhvatu. Više se i nije znalo ko je od njih ko­ me i koliko puta spasao život. Svi su najviše bili oduševljeni Makfersonovim izgledom. — Ti nimalo ne stariš. Da nisi negde zgrabio eliksir mladosti? — ša­ lila se Džejn Vitington. — To i ja vas mogu da pitam — smejao se Samjuel Makferson. — Jedino moj nemogući posinak, mili1 . Binler ]aša (turski) — živeo hiljadu godina. 20

on mu grehova, ne zna šta da čini i zato će biti stari, propali, oronuli, nekorisni... — Tatice, ti to zato što se ne že­ nim — upade Ro Hač. — Naravno! Milion mu glupih mangupluka s lošim curama, već jednom treba da se oženiš. — KoUko znam, ni ti n isi... — Samo ćuti, ti prokleti lišće! Ti ne znaš ništa sem da kradeš »stare koke« — gunđao je Makferson ne priznajući da želi da se Ro Hač ože­ ni i ima potomstvo, kad to već nije učinio on, stari mornar. Tako dođoše do starenja i nade da se ono pobedl. Lun je pričao o naučnim naporima, a Džejn ih je kao biolog objašnjavala što je jed­ nostavnije mogla. Spominjan je i novi pronalazak u izučavanju proiz­ voda hipofize. Džejn je objašnjavala gde se ona nalazi, a Makferson je opipavao bazu lobanje i gunđao o tome da njemu ne treba podmlađlvanje onim što se uzima s leševa, a još manje onim što se zločinački oti­ ma od nesrećnih ljudi. Svi se malo tznenadiše što Mak­ ferson zna o čemu je reč. Istina, znali su da on čita poneku popular­ nu knjigu, koja na lak način govori o raznim granama nauke. Lun pokuša da izbegne razgovor o zločinima u oblasti hlrurglje i uopšte medicine, ali Makferson je već psovao: — Umrli u klaokama prljavih ot­ padnih voda ovoga grada! Neka ih pojedu pacovi 1 crvi, te proklete lju­ doždere. Treba ih posred njuške, evo ovako... Ro Hač je pričao o pokušajima re­ portera Artura Markinča da uđe u trag pojavama užasa; — On tvrdi da vlasti i policija skri­ vaju neke činjenice, jer umešani su ljudi koji iz senke vladaju svetom pomoću svojih miliona. No svuda ima poštenih 1 bogobojažljlvih ljudi. Mnogi traže načina da stanu na put do pre koju godinu nezamislivim zločinima...

Džejn ga je iskosa gledala i licem joj je prelazila sanka tuge. Slutila je kakve misli se ovoga časa roje u Lunovoj glavi. TV K a d je počelo okupljanje u »Fantastik« klubu izgledalo je da će po­ četi jedno prijatno veče. U zajednič­ ku dvoranu kluba prvi su stigli Robert Šipli i njegova sestra Besi. Ma­ lo kasnije ušli su Ivon i Den Vičerli i pridružili im se, a kad su stigli Enda Hitklif i dr Bazil Meplbek, svi odlučiše da pređu u malu dvoranu za grupne večere i slične prilike. Još dok su bili njih šestoro sami u dvorani, pokazalo se da je dr Mep­ lbek zbog nečega smrknut. S vre­ mena na vreme ispitivački je gledao Endu Hitklif. Glumica je nešto čav­ rljala s Lunom i Džejn. — J a sam sklona avanturi — go­ vorila je smejući se i često stavljaju­ ći levi kažiprst na jedan donji zub, što je podsećalo na poznatu Merilin Monro. — Mislila sam da je glumač­ ki poziv pogodan za osobu kakva sam ja, ali sam se razočarala. J a že­ lim da budem nešto kao Džejn Vitington. S Lunom mi ne bi bilo do­ sadno. .. — Jedan Bazil Meplbek te više ne oduševljava? — kiselo upita njen prijatelj. — Nekad si govorila o to­ me da se diviš uspešnim lekarima. — Ti si bio drugačiji do pre dve godine — odgovori bez ustezanja Enda Hitklif. — I kako vreme odmi­ če, ti postaješ sve mračniji. Kao da menjaš svoj karakter, celu psihičku konstituciju... — Preteruješ, Enda — osmehnu se Meplbek. Baš tada stiže stari Turčin. Ugrasan Hajali je umeo da se ponaša i da postupa kao uglađeni londonski džentlmen i da se oslobodi musli­ manskih manira i običaja. Osmotri prisutne i sede dalje od već postav­ ljenog stola okićenog cvećem i bleš-

tavog zbog kristalnih čaša i sjajnog posuđa. — Kako ste, gospodine Hajali? — upita ga prvi Rupert Šiph. — Ne mogu da se pohvalim. No ne obraćajte pažnju na starca, jer ne želim da pokvarim ovo prijatelj­ sko veče — odgovori starac. — A šta je s vašom tmukom? Obe­ ćala je da će doći s vama — dodade Šipli. — Ne znam ... Nešto se događa s njom ... Javila se i nagovestila neke tužne stvari, ali ostavimo to za neko vrem e... Svi mo i prijatelji saznaće šta me myči, kad to bude trebalo — govorio je Hajali. Taj razgovor prekide ulazak plejboja Pitera Malorija. Svi ga radoz­ nalo osmotriše, jer bio je obučen po poslednjoj modi. Preširoke i na dnu sužene pantalone, sako zavrnutih rukava i bleštava šal kravata na njemu su dobro pristajali. Žene ma­ lo bolje osmotriše njegovu partnerku. Blistava od utkanih vlakana ha­ ljina, postavljena kao kod rimskih lepotica s početka milenijuma, ima­ la je otvor duž levog bedra do sa­ mog pojasa. — Gospođica Ela Handon! — predstavi je svima Piter Malori. Čim se upoznavanje i rukovanje završi, Šipli predloži da se sedne za sto, jer svi koji su obećali da će doći, već su stigli.. Večera poče onako ka­ ko su je zamišljali. Jela i pića su za­ dovoljavala i najprefinjeniji ukus, a obilje i najveći apetit. Jedino je stari Turčin bio zamišljen i jedva da je okusio hranu i otpio malo vina. Večera je bila negde na polovini kad livrejjsani klupski momak pri­ đe prvo Šipliju, verovatno znajući da je on inicijator večere, pa ga ne­ što šapatom upita. — To je plavokosa dama preko puta od mene — odgovori Robert Šipli tiho, ali neki su ga čuli, a među njima i Lun. Klupski momak priđe i tiho se ob­ rati Endi Hitklif. Ipak su najbliži ču­ li da je neko zove telefonom. 21

— Gospodin je rekao da naglasim da zove Polip. Proverio sam da li do­ bro čujem i nepoznati je potvrdio spelujući: P—o—1—i—p! — Enda, o čemu se radi? — upita dr Meplbek. — Zovu me na telefon. Znam ko traži. Pričaću ti i zašto, kad se bu­ dem vratila — odgovori ona. , Ali prolazilo je vreme i ona se nije vraćala. Počeli su razgovori u grupicama, ili parovima, ali Enda Hitklif se nije pojavila. Tek kad su pa­ rovi počeli da odlaze, onaj isti mo­ mak uđe i doktoru predade listić papira. To je bila poruka od Ende: »Dragi Bazile, Ne mogu da izbegnem ono što je došlo. Odlazim od tebe zauvek. To je konačno i neizbežno. To je pitanje života i smrti. Uteši se kako znaš. Pozdravlja te ne više tvoja Enda.« Prvo je dr Meplbek pobledeo, a onda počeo da se znoji. Blizu njega su bili Lun i Džejn i on im pruži lis­ tić. Lun ga pročita i dade ga Džejn, koja ga brzo pročita, sleže rameni­ ma i vrati ga unesrećenom doktoru. — Kad saznate šta je i kad dođete u brda, kazaćete nam šta se to do­ gađa, ako budete to i želeli — reče Lun i povede Džejn napolje. Dr Bazil Meplbek je ostao zadnji i još uvek se osvrtao kao da očekuje da se Enda ipak pojavi. Tada mu priđe isti onaj klupski momak i predade mu tek prispeli telegram. — Upućen je na upravu kluba ^ objasni momak. Dr Meplbek otvori telegram i pro­ čita: »Doktore Meplbek, hitno idite u glavnu ordinaciju. Ima hitnih sluča­ jeva. Oligarh.«’ Potreseni dr Meplbek podiže ruke u vodoravan položaj i pogleda ih. Drhtale su od uzbuđenja, koja su ga 1. OUgarh (engl. ollgarch) — reć grčkog po­ rekla, koja znači jednu od vladajućih osoba u oligarhiji. Oligarhija je vlada malene gru­ pe eksploatatora, aristokrata, ili bog£d:aša.

22

snašla te večeri. On nije znao ko je Oligarh, ali je znao moć čoveka s tim nadimkom. Strese se od jeze, koja ga je podilazila, ah požuri ka izlazu i uskoro se vozio preko Ilforda ka severoistoku, putem koji je vodio ka Vikfordu. Pred sobom ug­ leda kola u kojima su bili Ivon i Den Vičerh. On ih prestiže, mahnu im i ode dalje. Iza Senfilda nije skrenuo ka Vikfordu, kuda se stizalo do nje­ gove kuće, već je nastavio ka Ingetstonu. Spuštajući se ka brzom gor­ njem toku Vajd Rivera nađe se na uskom asfaltiranom putu, koji je vo­ dio do niza garaža i jednog dobro ograđenog bungalova. Na pisak njegove specijalne sirene vrata jed­ ne garaže se otvoriše i on utera svo­ ja kola. Vrata se zatvoriše, a u gara­ ži se upali slabašno svetio. — Požurimo — doviknu mu jedan čovek s uskih bočnih vrata, koja su vodila u susednu iz niza. Propusti ga čovek u belom manti­ lu i s medicinskom maskom preko lica. Dr Meplbek ga nije poznavao, iako ga je viđao. — Uđite u kontejner — pokaza mu nepoznati jedan nov kamionet, uređen kao hladnjača, ili vozilo za prenos osetljive hrane. Doktor posluša i nađe se u prosto­ ru obloženom kožom i opremlje­ nom udobnim sedištima, pa čak i malim barom s hladnjakom podes­ nim da drži pričvršćene boce bezal^ koholnih i alkoholnih pića. Vrata se zatvoriše i on ni e mogao videti ku­ da ga to voze kola, koja odmah kre­ nuše. Posle dobrog puta naišli su na neki neravan, pa je doktor morao da se pridržava za naslon sedišta. Malo kasnije put je opet bio dobar. Skoro u minutu je Meplbek mogao da pogodi kad će početi neravnine, oštre okuke, ili prav put. Već mnogo puta za protekle dve godine vozio se ovim putem, ali nikada nije saz­ nao gde se on nalazi. O, kako je mrzeo ta} put i mesto do koga je vodio!

Sećao se kad mu je nepoznati čovek ponudio stalne prihode da ide na više hirurških specijalizacija u Sjedinjene Države i Australiju, a za­ tim ;na lekarske simpozijume u više evrdjjskih centara. Pošto je bio spe­ cijalista opšte prakse, malo mu je nedostajalo da usavrši internu medicinii i upozna mnoge tehničke izume i novosti u medicini. Da nije bio dužnik onom nepoznatom čoveku on bi već postao slavan hirurg... Ovako, bio je nesrećnik zavisan od tuđe milosti. Stotine snimljenih ka­ seta stajalo je negde kao pretnja njemu, dr Meplbeku. Na njima se videlo kakve je sve hirurške »poslo­ ve« obavio. Pored transplantacija kasete su mogle da prikažu pravo kasapljenje ljudi. Cesto se videlo i ko je osakaćen. Bili su to nestali nesrećnici. Prvo vreme se sve snimalo, a da on i dru^ hirurzi nisu ništa znali. Posle im je mnogo toga prika­ zano. Bilo je i drugih dokumenata, od fotografskih snimaka do potpi­ sanih izjava o čuvanju tajni. S tim mislima dr Meplbek stiže u već poznati mu tunel, za koji nije mogao ni da nasluti gde se nalazi. Međutim, znao je kuda taj podzem­ ni tunel vodi. Tako stiže do priprem­ nog odeljenja, pa kad obuče hiruršku odeću i opra ruke, navuče gu­ mene rukavice, jedna medicinska tehničarka mu veza masku i obrisa lice od znoja. On tada pređe u og­ romnu hiruršku salu sa četiri hirurška stola. Oko svakog stola je bila grupa hirurga i medicinskih stručnjaka. Nje­ gov sto Je uvek bio onaj s brojem dva, pa i sada on pođe tamo. Oko stola su bila dva hirurga i njihove instrumentarke. Njegova instrumentarka stiže s druge strane. — Ovoga puta, kolega, preuzmite urološke delove. Pacijent umire i neće moći da se stabilizuje. Svi na­ lazi su uzeti, pa ostaje samo da se seče obavesti ga drugi hirurg već dobro okrvavljenih rukavica i ne­ promočive hirurške kecelje.

Dr Meplbek nije znao imena pri­ sutnih. Ovde se imena nisu smela znati. To je bilo zabranjeno uz mno­ ge pretnje. — A posle? — upita dr Meplbek. — Ide se do k ra ja ... Sve po redu — odgovori mu kolega. — Ali ja obično ne radim deta­ lje. . . — Ovoga puta rhorate. Vaše je sve od abdomena pa do nokata — nasmeja se hirurg s izvesnom dozom cinizma. Dok je davalac živeo, javljali su se mlazevi krvi na rezovima i trebalo je zatvarati krvne sudove, ali usko­ ro anasteziolog reče da im je sada u rukama kadaver. Dakle, više nije bi­ lo važno zaustavljati krvavljenja, jer mnogo važnije je bilo da se leš obra­ di i svi delovi na pravi način kon­ zerviraju. Dr Meplbek je sekao i sekao, testerisao kosti, izdvajao krvne sudove i tetive, derao kožu i skupljao srž iz kostiju... Ruke mu više nisu drhta­ le, ali drhtalo mu je srce.

i ošto su ljudi iz tajnih »fabrika smrti i života« dr Meplbeka do r.jegovog automobila prevezli tek pred zoru, on se odvezao nazad do spoja puteva i skrenuo ka Vikfordu. Svo­ joj kući stigao je kad se već pomalja­ lo sunce tamo na morskoj površini. Pošto je njegova kuća bila niže ka Krouč Riveru, vozio je kroz izmagli­ cu, pa je izgledalo da je početak su­ tona. Žudio je za odmorom, pre svega zato što će tada prestati slike stvar­ nosti i javiće se, možda, neke druge u snovima. No zapao je samo u neki polusan, u kome su se nastavljale mutne slike onoga što je radio to­ kom noći. Opet je punio boce i tegle preparatima i rastvorima, posude za smrzavanje i one za centrifuge. Sve se ponavljalo. I u svesti i u polusvesti, kao očajanje i strepnja, ukazivao rnu se čitav njegov život. 23

Znao je da ovoga puta od četiri sata posle podne treba da nastavi da ra­ di onaj užasni posao. Događalo se da radi i pravi hirurški posao, pri kome bi se zanosio svojim uspesima, odbacujući s na­ porom pomisli otkuda mu »materi­ jal« za transplantacije. Ta senka je nekad bila kao visoM oblak, ali sve češće se pretvarala u zgusnutu jezu i tamu u njegovoj duši. Najlepši časovi bili su mu oni pro­ vedeni sa Endom Hitklif. Uz nju je uspevao da pomalo smiri svoju savest, ili bar da utone u časove zabo­ rava. Sada mu je taj oslonac srušen. Pomišljao je da li vre^di da i dalje ži­ vi. / / Da makar nakratko pobegne od svega, on odluči da'poseti susede ta­ mo s druge strane potoka, Već od prvih susreta dr Meplbek je zavoleo društvo Dena i Ivon Vičerli, a naro­ čito Ivon. Zavideo im je na sreći. Iz­ gledali su mu bezbrižni, a bio je si^ r a n da ga utisak ne vara da su izuzetno pošteni. Njihova srdačnost je bila nenameštena i nije nametnu­ la obavezu uzvraćanja. Njihove šale su bile novi duhovite, a razgovori zreli i zanimljivi. Iznenađivala su ga njihova nehotično pokazana znanja pre svega iz medicine, biologije i he­ rnije, ali i tehnička znanja i spret­ nost. Ponekad je mislio da takvi ljudi ne mogu da postoje, ili su neobičan izuzetak. Jednom se smejao sam se­ bi govoreći svojoj Endi: — Uvek sam želeo da ti i ja ličimo na Luna i Džejn, kako ih opisuju. A sada su mi Ivon i Den postali uzor. Podsećam se na sve ono što je pisao slavni reporter Artur Markinč i gle­ dam ovo dvoje. Ne nalazim ništa kod njih što ne bi odgovaralo njego­ vim opisima... Oznojen i umorniji nego kad je le­ gao, dr Meplbek ustade i osveži se pod tušem odlučivši se da poseti De­ na i Ivon Vičerli. Domaćici i njenom mužu, koji su bili »devojka i momak za sve«, reče da će se vratiti do ruč­ 24

ka i da danas ne može primiti niko­ ga, ako bude pacijenata. Telefonom obavesti lekarsku pomoćnicu da je slobodna i da sutra dođe do ordina­ cije 1 poradi na obaveštenju stalnih pacijenata da će on izostati duže vreme i da ne može da prima. Od svoje kuće, proširenim i po­ ravnanim poljskim putem mogao je da se približi imanju i zanaku Vičer­ li. Simce je bilo već visoko odskočilo i ceo kraj je blistao svežinom boja. Lepo je izgledala 1 kamenita klisura s leve strane zamka, koja je bila na njihovom zemljištu. Desno su bile uređene livade i teren za golf, a uz sami zamak staza i drvoredi. Bazen za kupanje bio je u unutrašnjem dvorištu zamka. Dr Meplbek požele da domaćine nađe baš tamo. Oni će ga pozvati da im se pridruži radi sunčanja, a i radi kupanja u vodi dogrejanoj električnim uređajima. Već je nekoliko puta bio njihov gost kod bazena, pa je u garderobi za goste imao svoj ormarić s opremom kupanje. Kapiju mu otvori čovek šezdese­ tih godina, koji je bio vrtlar, ali je brinuo i o bazenu i o kapiji, ako to­ ga dana nije bio na dužnosti njegov znatno mlađi pomoćnik. Vlčerlljevi su Imali samo pet članova posluge. Bio je to neženjeni pomoćnik starog vrtlara, čija žena je bila znatno mla­ đa. Drugi par su bili smireni i mož­ da preterano pobožni ljudi, koji su obožavali svoje poslodavce. — Možda nisam došao u najpo­ godnije vreme — reče dr Meplbek. — A nisam se čak ni telefonom naj­ avio. Budite mi naklonjeni i iskreno mi recite da 11 sam dobro došao. — Jeste, gospodine doktore — osmehnu se vrtlar. — Oni sii se vratili tokom noći i sada su kod bazena, posle dugog trčanja oko svih livada Inače su mi rekli da ste vi sada nji­ hov kućni lekar, što mi uliva nadu da ćete pomoći i posluzi, ako zatre­ ba. .. — Vi ste svi ovde kao jedna poro­ dica. Vaš sam i kao lekar i kao su-

sed, što bi trebalo da znači više no prijatelj — odgovori đr Meplbek i nehotično pomisli šta bi bilo od starca, ovako vedrog i svežeg, ako bi dobijao injekcije hormona hipofi­ ze. Vrtlar je išao napred do ivice zida kapije, odakle su se videli tobožnji Den i Ivon. Baš u tom trenutku spremali su se da skoče u bazen, pa doktor zastade i s divljenjem osmot­ ri njihove figure. Divio se lepoti sko­ kova, koje su izveli i snažnim pokre­ tima pri plivan u. Do njega je dopi­ rao njihov smeh i on pođe ka baze­ nu. Oni behu zastali uz ivicu na dubljoj strani bazena i nešto su raz­ govarali, pa je mogao da ih dovikne i da im se javi. Prilazeći ivici bazena on reče: — Oprostite grešniku! Bio sam usamljen i nesrećan još od prošle noći, pa sam došao ovde u carstvo radosti... — Dobro ste došli — odgovori Lun. — Hoćete li da nam se pridru­ žite? Ovde u zavetrini sunce već do­ bro greje. — Prihvatam sa zahvalnošću i oduševljenjem — radosno odgovori dr Meplbek. Lun i Džejn ponovo zaplivaše, a gost ode u bazensku garderobu da se presvuče. Lun i Džejn iziđoše na cvećem okruženi plato i zaviše se u ogrtače od frotira. — Kad god vidim ovog čovka, pomisUm da ga nešto muči. Često gle­ da u ništa, ali s grčevima na licu, kao da u sebi proživljava nešto ne­ prijatno ~ reče Džejn. — On jeste neobičan. Njegova znanja su velika, ali način života ne odgovara tome. Često je odsutan, ali niko ne zna kuda ide. Njegova kola imaju registraciju Brajtona — odgovori Lun. -- Uz Endu se pretvori u drugači­ jeg čoveka... — poče Džejn, ali je prekide doktorov povratak. Prišao je obučen u ogrtač za ku­ palište stegnut pojasom, pa se spus­

ti na ležaljku tako da Dž' ' stade u sredini. ~ Voda je ugodno dogrejana — reče Džejn. — Možete da proverite. — Prihvatio sam da se pridružim zato što želim da razgovaram, a bilo bi šteta da vas odvojim od uživanja na suncu. Možda ću kasnije i zaplivati — odgovori dr Meplbek. . Džejn ode da presvuče m'okar kostim s obzirom na to da gost želi da razgovaraju. Posle nje to učini i Lun. Kad se vrati kod bazena, zateče gosta samog. — Gospođa Ivon je otišla da done­ se piće — objasni dr Meplbek. — Ni­ je htela da zove poslugu... — Inače držimo malo posluge, pa mnogo šta i sami uradimo — objas­ ni Lun. Njihov razgovor poče o vremenu i takav je bio do povratka Džejn. A ta­ da dr Meplbek poče; — Došao bih radi zadovoljstva da budem s vama u društvu, ah ne da­ nas, s obzirom na to da smo prošle noći bili zajedno... — Dođite uvek kad zaželite — re­ če Džejn. — Svakako! — dodade Lun. — Do­ đite nam što češće, jer i nama je po­ trebno društvo, ako nismo odsutni. No ako nas nema, slobodno koristi­ te bazen. Posluga zna da ste naš lekar, a to je kao član porodice, pa slobodno zatražite piće, a tako isto i hranu, ako osećate da vam prija. — Dobijam više nego što zaslužu­ jem — reče gost. — No o tome drugi put... Sada hoću da vas molim za savet. Sad kad je Enda nestala, ne­ mam nikog bliskijeg. — Ja sam mislila da lekare niko , ne savetuje i da samo oni svima dele savete — našali se Džejn. — Meni treba prijateljski savet — nastavi gost. — Ispričaću vam u če­ mu je moja m uka... On ponovi ono što mu je Enda na­ pisala u poruci prošle noći i doda­ de; — A sada moram da počnem »ab ovo«...

Nastavi da priča o susedu s druge strane od njegove kuće, koji je bio na večeri u društvu sa Ani Karlln. Radilo se o piscu Lesteru Ouksu. — Uzgred da kažem da su njego­ va partnerka Karlin i partnerka plejboja Pitera Malorija dve neraz­ dvojne prijateljice. To je u stvari taj­ ni brak dve lezbijke. One, onako lepe i naizgled šarmantne i poželjne, žive od toga što sebe iznaimljuju kao pratilje m uškaraca,, koV nema­ ju pogodne devojke, ili žen t, za slu­ čaj da idu u društsro gde je prećutno pravilo da dolaze parovi. Mislim da učestvuju i u nekim drugim mrač­ nim igrama — ispriča dr Meplbek. Dalje je govorio opet o Lesteru Ouksu. — Baš zato što smo susedi, čitali smo njegove priče — primeti Lim. — Vrlo je zanimljiva, iako mračna njegova priča o bandi harema. On je dao svestrano uputstvo o novom i mogućem vidu trgovine robljem, odnosno novom vidu javnih kuća, organizovanlh poput pravih istoč­ njačkih harem a... — poče Džejn. — Mislim da on nije ostao samo kod p riča... Endu je savetovao da prekine sa' mnom i da iskoristi svoju lepotu. Tvrdio je da svaka četvrta lepotica u svetu postaje svesna bogat­ stva svog tela, pa ga pretvori u pra­ vo zlato. Pitala ga je kako se to po­ stiže i on je odgovorio da nema teš­ koća, samo ako ona pristane... — pričao je dr Meplbek. Podsetio je i na druge Ouksove priče, a naročito izdvojio ednu u kojoj se govori o »bankama krvi«, či­ ji obim je zadnje dve decenije tmmogostručen. To više nisu banke krvi, već stovarišta živih i mrtvih ljudi i delova njihovih tela za transplanta­ cije. — Da — potvrdi Lim. ~ No to su poznate stvari, iako se sve skriva. Međutim, Ouksova priča je primer pokušaja da se stvori atmosfera straha naročito među Pakistancima. Jadni Paki su povrveli u Lon­ don. Priča govori kako su mnogi od 26

njih pogodni da budu pretvoreni u »robu« za prodaju, jer niko ih ne traži, ne želi i ne ceni. Iz priče provejava poziv na zločin. — Više mi Uči na urlikanje zveri, nego na poziv — primeti Džejn. Dr Meplbek beše pobledeo, što je na suncu postalo upadljivo. — Da vam nije zlo, doktore? — upita Lun. — Zlo mi jeste, ali ne organski, već psihički — odgovori dr Mep­ lbek. — Pomislio sam je 11 Enda upala u kandže bande harema, ili u ruke trgovaca telima ljudi. Možda je jedno i drugo... — To su veoma sumorna straho­ vanja — reče Lun. — J a znam da je sve mnogo gore nego što mislimo i govorimo — ote se doktoru. Svi su nekoliko trenutaka ćutall. Konačno dr Meplbek nastavi: — Neko treba da mi pomogne da nađem Endu i da je spasem. Od vas tražim savet kako da to otpočnem. Znate U nekog dobrog privatnog de­ tektiva? — Nismo imali prilike da upozna­ mo nekoga od njih. VI znate da smo mi doseljenici iz Australije. Da smo tamo, znali bismo gde da tražimo pomoć — reče Lun. — No, ne spomi­ njući nas, porazgovarajte sa Plterom Malorijem. Cuo sam da dosta priča o privatnim detektivima, od kojih neke lično poznaje. — Zar nije mnogo bolje da doktor obavesti policiju u Londonu, a 1 u Soutendu? — upita Džejn. ~ Policija traži činjenice i dokaze. Pismo od Ende nije dovoljno da po­ krene policiju. J a to moram druga­ čije — odgovori dr Meplbek. — Umete 11 da ćutite o onome što vam se poveri? — upita Lun. — I te kako! — uzvlknu doktor. — To je kod lekara pravilo. U tome smo kao sveštenici, koji ispovedaju ... Sve što želite da čuv.am kao tajnu, nikada neće niko čuti od me­ ne.

— Onda slušajte! — nastavi Lun. — Znam da Piter Malorl ima teško­ ća s prihodima, a uživa u životu plejboja. Predložite mu da vam nade detektive, a ujedno da bude vaš tajni zastupnik. Naravno, to će vas koštati... — Imam novca koliko god treba, a naročito sada kad neće biti tu Enda da ga troši — upade nestrpljivo dr Meplbek. Lun klimnu glavom i izvini se, pa ostavi Džejn i doktora kod bazena. On ode u kuću i na povratku svrati u bazensku garderobu. Pored nekih sićušnih stvarčica na levom dlanu imao je i kopiju ključa za orman u kome je lekar ostavio odelo. Među­ tim, ovaj nije bio ni okrenuo ključ u bravi ormana, pa Lun nije morao da koristi svoj. Brzo je bio gotov s doktorovim odelom, a onda nađe njegov ručni časovnik. Dobro ga je osmotrio, pa se vrati u kuću i donese isti takav, već priređen da bude podmetnut. Džejn beše shvatila Lunove namere, pa je u njegovom odsustvu pri­ premala doktora da sigurno prihva­ ti savet. — Vi postupite promišljeno i pri­ volite tog momka da vam pomogne. On to može, jer ima vremena, okre­ tan je i već koristi ne baš fer igru — govorila je ona. — Zašto tako mislite? — upita dr Meplbek. — Zar mu nije partnerka na veče­ ri bila Ela Handon? — pitanjem od­ vrati Džejn. — Tu e veza sa Lesterom Ouksom. Nije li to sredina koja može da pomogne da nađete Endu? — Vi ste u pravu — složi se gost. Malo kasnije, kad se Lim vrati, on se pozdravi. — Hoću što pre da razgovaram sa Malorijem — reče on odlazeći. * i^rvi put od doseljavanja u novo stalno skrovište, pokazalo se da je

dobro što je Lun obuhvatio dosta ve­ liku teritoriju postavljajući relejne stanice radio-veza, da bi tako u slu­ čaju potrebe mogao da koristi svoje mikro radio-uredaje za prisluškiva­ nje. Sada je čuo sve zvuke oko dr Meplbeka. Čuo je i svaku reč razgovora iz­ među njega i Pitera Malorija. Dr Meplbek je govorio o Endinom od­ lasku od njega, a s vremena na vreme glas mu je podrhtavao. — Zašto ste došli baš k meni? Zar mnogo obavešteniji o svemu i kudi­ kamo moćniji nisu neki drugi vaši susedi? “ pitao je oprezni Malori. — Ne znam na koga mislite — od­ govori dr Meplbek. — P a ... na primer, gospodin Rupert Šipli. On i njegov otac su vlas­ nici fabrika, što znači da imaju mnoge mogućnosti da vam pomog­ nu, a i da vas upute na neku dobru agenciju. Za sve što je u oblasti zlo­ čina ekspert je pisac Lesli Ouks... — govorio je Malori. — Ovaj drugi je odvratan! — upa­ de doktor. — On je prvi savetovao mojoj Endi da me napusti i da se ba­ vi nečim za šta ja ne znam drugi na­ ziv do prostitucija. Nije mi simpati­ čan ni Sipli. — Čuo sam neke priče, ali ja u njih ne verujem. To bi bilo strašno. Pa Lester Oiiks nam je sused i na­ šao se u krugu časnih ljudi, kakvi su stari Turčin, vi, gospođa i gospodin V ičerli... I da ne nabrajam dalje. — U časne ljude ja ubrajam i vas, gospodine Malori. Uz to vi ste mlad i društven čovek. Poznajete nmoge važne ljude u Londonu i možete bar da me posavetujete od koga da tra­ žim pomoć — govorio je doktor. — Nisam ni pomislio da vam ne pomognem, pre svega savetom. Po­ čnimo onda redom ... — Počnimo od vas — upade dr Meplbek. — Zašto od mene? — nasmeja se policijski inspektor za koga u ovom kraju niko nije slutio da nije plejboj, 27

kome je stalo samo do uživanja, mo­ de i bogatstva. — J a znam mnogo o medicini, ali ne o ljudima koji bi sada mogli da mi pomognu. — A možda vama niko i ne treba. Gospođica Enda će razmisliti i uveriće se da je pogrešila, pa će vam se vratiti. — Ovo pismo ne daje mesta tak­ voj nadi — odgovori dr Meplbek i pruži Maloriju pisanu poruku Ende Hitklif. Lun je čuo čak i šuštanje papira, jer uređaj, koji beše ugrađen u pod­ metnuti ručni časovnik emitovao je čiste i jake zvuke. Lun je 1 dalje slu­ šao, ali krenu da nešto pripremi. Na ravni dao krova južnog krila zamka izlazilo se ispod nastrešnice za je­ dan sprat višeg i krovom opremlje­ nog dela zamka. Otuda on iznese le­ teće krilo opremljeno najmoderni­ jim motorom. Proveri njegovo palje­ nje, doli goriva i pregleda padob­ ran. Mogao je da uzleti i jedri u visi­ nama za tri do pet minuta. No tre­ balo je još dobiti odobrenje za let od sportskog centra za male letilice i leteće »zmajeve« svih vrsta bez mo­ tora. Centar je preuzimao obaveze oko prijava kontroli letenja. — Nije bilo reći o nekom letenju — primeti Džejn. — Mislim da treba osmotriti kre­ tanje dr Meplbeka posle posete, ko­ ju nam je učinio — odgovori Lun. — Međutim, praćenje automobilom je otežano zato što ovde poznajemo automobile suseda. Doktor bi primetio da ga uhodim. — Počinje — uzdahnu Džejn. — A ja mislim da te priče o elitnoj prosti­ tuciji ne treba da okupljaju našu pažnju. 1 ti i ja imamo dosta posla u laboratori j ama. — Znam da je tako, ali ima još ne­ što. Postoji neka veza svega toga s našim krajem. Poremećen je i naš mir, a n’ožda je ugrožena i naša bezbedno-st. Priča se o nestanku tri lepe žene još pre nego što smo se mi doselili. Sada su otišle, a ja smat­ 28

ram nestale, unuka starog Turčina 1 doktorova Eiida. Ne želim da i ti nestsmeš jednog dana — odgovori Lun. — J a imiem da se čuvam, a nikad nisam ni pomislila da te napustim. Znaš kad sam to pokušala smatra­ jući da ti to želiš. Istina, želeo si da ja budem u sigurnosti, a jedva si žlveo od tuge zbog toga — smejući se reče Džejn. — Sve je to istina — odgovori Lim. — No nije velika žrtva ako se potru­ dimo da pogledamo šta se to doga-. da s dr Meplbekom. On je jedini lekar u blizini, pa je tako i naš. — Znam i to da ne treba da te od­ vraćam od nekih tvojih planova, jer žena ne može da bude nepristrasna kad se radi o njenom momku. — Pravi momak! — nasmeja se Lun. — Do večeri ću doleteti k tebi na krilima! — A šta ću ja da radim za to vreme? Rado bih proverila neke ekspe­ rimente u laboratoriji. — Žrtvuj se malo 1 pripremi ure­ đaje da se snimi sve što emltuju »stenlce« naseljene kod dr Meplbieka, jer možda će mi nešto izmaći u toku događaja. Mislim da bi bilo lepo 1 da održavaš vezu sa mnom. Ti si moja glavna kontrola letenja — odgovori Lun. — Biće urađeno, šefe! — šalila se Džejn ozbiljno misleći da pazi na uređaje za prisluškivanje i radio-vezu sa Lunom.

isto vreme, Piter Malori je pri­ U premio piće za svog gosta. Skrivač

je radost zbog toga što mu je ličnost važna za njegovu istragu došla na noge. — Da popijemo i malo sredimo misli — reče Piter Malori. — J a do­ sta popijem, ali se nikad ne opijem. A vi, goktore? — J a sam hirurg i alkohol retke uzimam. Lako se napijem, ali sada

ml treba dobra čaša pića odgovo­ količini dozvoljenoj za jedno vizima n je ... A vi kažete... ri dr Meplbek. Inspektorova boca od brušenog — To tamo je drugo. A i tamo ne­ kristala bila je jedna od onih trik staju ljudi... Ovde postoji trfi.šte... posuda. Iz nje se mogao sipati viski Dolaze bogataši s poverenjem, a u u jednu čašu, a obojena slatka voda južnu Ameriku neće ni da zakora­ u drugu, a da to nlko ne može da če. .. primeti makar s pola metra daljine — A možete li mi pomoći da ispu­ motrio u grlić boce. nim želju mog rođaka? Ispijali su svoje čaše i Malori je — M ogu... Možda sam sve uz­ pazio da ih često puni. Kad je oce- mem na sebe... Jednoga dana ću se nio da treba, on je igrao ulogu malo osloboditi... Mislim na obaveze . podnapitog momak. pa ću moći da ostvarim neke svoje — J a hoću... Za vas hoću, dokto­ naučne am-am-ambicije — odjed­ re !... Vi ste divan čovek. Znam slav­ nom poče da muca dr Meplbek. — ne privatne detektive. Istina, to će J a moram u kupatilo... Posle treba koštati možda i koju hiljadu fu n ti... da idem. Moram! — Neka košta, do vraga! I Enda — Gde ćete da idete? — upita in­ košta... Imao sam više žena, ali s spektor i odmah dodade; — Bilo bi njom ... Čim me dodirne, ja sam za boljB ia danas ostanete kod kuće. ljubav... Ne smem da je izgubim! A — M oram ... Oni nemaju razumemoj život je prosto užasan... Bez vanjf . — gunđao je dr Meplbek nje, ne treba da živim — pijano je odlazeći ka kupatilu. govorio dr Meplbek. Policajac priđe vratima i osluški­ Sada je teže bilo završiti razgo­ vao je šta se događa u njegovom kuvor, jer se vreme nije merilo. Dogo­ pa"^"u Čuo je ono što je i pretposvoriše se da dr Meplbek odmah is­ tavlji, 0. Posle se čulo pljuskanje vo­ piše čekove na pet hiljada funti, ko­ de r ad lavaboom. Dr Meplbek se je će Malori unovčiti kad zatreba da trudio da se otrezni. plati detektive. A onda policajac Njih dvojica posle toga popiše ja­ promeni temu razgovora: ke kafe i na policajčevo pitanje do­ — Postoji moj rođak Stiv Malori. ktor odgovori da će moći da vozi On ima krvnu bolest i slezina mu se bez opasnosti i da se- već otreznio. ~ Pomažite mi, ali me ne nalivajnaglo uvećava. Veruje da će umreti, pa želi da ja obezbedim da njegov te \askijem — pokuša da se nasmeši kadaver dospe u prave ruke i na ko­ dr Meplbek. rist ljudim a... Zar to nije blesavo? V — Ne nije blesavo... E, boga t i ... Pa takvu slezinu je koristio neki A k o je izdao policiju, zašto da ne američki naučnik i sada očekuje po­ izda nas — govorio je Hevli Vebster plavu dolara,.. Jebem ti život kad sedeći u svom stanu sa Nikosom čovek živ ne vredi ništa, ako nema Tercetisera. — On je poznavao, na novaca, a mrtav wedi toliko zlata našu nesreću, obe naše '^’evojke. Ne­ da preteže na terazijam a... Uzmi­ koliko puta sam primetio da nešto mo ovako.,. da vas prepariram od­ šapuće Riti. Video sam ga kako se jednom, dobio bih najmanje pola sašaptava i sa Akilinom. miliona fu n ti... A postepeno... Za­ — Onda on zna i zašto su odbegle rastanja. .. oporavak... i opet uzi­ od nas — primeti Nikos Tercetis. — manje. .. više od m iliona... Meni je neobično i to da on sve pri­ ~ Da niste ko jeste, pomislio bih prema i stvarno drži stvari u svojim da preterujete... Čitao sam da u rukama, a Ispalo je da sam ja pro­ Južnoj Americi za pet dolara i do­ glašen šefom naše g^-upe. Nešto tu bar obrok hrane mnogi daju krv u smrdi. 29

— Od početka rada s tim prljavim i^olismenom osećam se nekako ug­ rožen, nesiguran... Možda preteruiem, ali ja tom čoveku ništa ne veruLar bi on podelio hiljadu funti a je dobio više kao ti? Z.IA je neko vreme ćutao smrknut ^csto uzdišući. Razmišljao je o sve­ mu, a onda reče; — Jednom mi je rekao da se na , već kao posrednik i organizator VI oovanja žena za neke važne kru­ gove. »Ti si naočit momak i možeš a se približiš lepim ženam a... Da lsi zaljubljen u Akilinu, mogao bi ia je unovčiš tako da izdržavaš dve love ljubavnice«, rekao mi je taj podlac. — Onda bi trebalo da procenlmo da li da počnemo od njega — pred­ loži Vebster . — Znamo gde stanuje, pa da ga posetimo. Još je rano i verujem da Hobes još nije ni ustao. — Hajdemo! — odlučno prihvati Grk. Reklo bi se sasvim instinktivno oba proveriše svoje revolvere. Pola sata kasnije pozvoniše na vrata stana u polunasaljenoj zgradi u Mejgud Stritu. T a ulica se proteza­ la iz Pentonovila u Islington. Čim im otvori Hobes upita: — Šta vas je dovelo meni ovako rano? Bio je u pidžami i još neumiven, što se videlo po zamršenoj kosi. Cupkao je svoju već ponegde prosedu bradu, iako mu je bilo tek dvade­ set i osam godina. Seo je na svoj le­ žaj u jedinoj sobi, koja mu je služila i kao spavaća i kao soba za rad i dnevni boravak, jer u njoj je bilo fo­ telja, stočić'’.. ormana i polica. Blizu prozora bio ^^stari pisaći sto, na či­ joj jednoj polovini je bio televizijski aparat. Uz njega je bio telefon, a desno nekoliko korica za papir i do­ kumenta. Dva gosta sve to dobro osmotriše, onda Tercetis primeti da policajac sedi na krevetu i desnu ruku drži ta­ ko da dodirujte jastuk, pa zato reče: 30

— Ovde je zagušljivo. Otvoriću prozor. Grk ustade i krenu ka prozoru, a onda naglo odgurnu polica ca i podiže jastuk. Otuda uze revolver i zadenu ga za pojas. Tada i Vebster ustade i poče da pretražuje ormane i police. Nađe jednu mašinsku puš­ ku i automatski pištolj, koji je bio u pisaćem stolu. — Šta činite!? — s čuđenjem upita tajni detektiv Erik Hobes. — Malo opreznosti nikad nije su­ višno — reče Hevli Vebster pretra­ žujući džepove policajčevog odela. Nađe novčanik i stavi ga u svoj džep. — Valjda se niste polakomili na moj deo jučerašnje zarade?! — ču­ dio se policajac. — Razvrgavamo poslove s tobom, pa uzimamo i novac. A ako budeš pokušao da izvrdavaš, ostaćeš i bez života. Ti znaš da smo mi odlučni momci — reče glomazni Tercetis. — Ništa ne razumem — reče Ho­ bes, a lice mu je bilo bledo i u grču. — Gde je Akilina? — pretećim glasom upita Tercetis i u njegovoj ruci škljocnu patent noža na odskakanje. — Otkud da ja to znam?! — opet se čudio Hobes. — Možda imaš sreće da znaš, jer to ti je jedini spas. Ako ne odgovoriš gde su Akilina i Rita, onda si mrtav čovek. No pre toga odseći ćemo ti jedno, pa drugo uho, probosti jedno, pa drugo oko... — pretio je Hevli Vebster. — J a o tome ništa ne znam — s izvesnom nesigumošću reče Hobes. Odmah oseti da je učinio fatalnu grešku, jer trebalo je da bude ubedIjiviji u odricanju. Tercetis mu je držao nož pred li­ cem, pa naglo zareza Hobesovo des­ no uho. — Sada sam samo zarezao da vi­ diš da se ne šalimo. Sledeči potez je potpuno odsecanje. Još ću te naterati da progutaš svoje sopstveno

toga. Posle ću nestati iz Londona, uho — zapreti mu držeći ga levom jer već sam ugrožen... rukom za vrat. On ispriča da mu se sada navrzao — Ljudi... — zajeca Hobes. i inspektor Norman Vangen, koji je — Govori! — uzviknu Vebster, — Čekajte... ja ne znam ... — po­ zadužen za Islington. Ispriča i to da je otkriveno da su nastupali kao laž­ če Hobes. ni pripadnici Policije. Postoje svedoTercetisova ruka se pokrenu. ci, pa čak i oni koji mogu da ih pre­ — Ne!... Govorlću sve što znam poznaju. -- klonu Hobes i zajeca. Hobes je znao i gde žive Sipli i Plakao je jedva dolazeći do daha. Tercetis mu zađe sa strane i levom O uks... Znao je već mnogo toga. Is­ rukom povuče policajca za uho, a tina, on nije imao čvrste dokaze, sem to da je Angasu Cerstonu pred­ desnom nasloni nož tamo gde je hteo da seče. Vebster je držao cev avao otete ljude. — Kad treba da se sastaneš sa tim pištolja s prigušivačem oslonjenu inspektorom? — upita Tercetis. pod policajčevu bradu. — Očekujem da se javi telefonom — Seci! — reče on Grku. — Govoriću — jeknu policajac. — i da me pozove — odgovori Hobes. — Znam i kako da ga pozovem, ako Znam gde su ... Znam i ko je kriv... Ona kuštravi lepotan, koji je preu­ treb a... Hobes dade Vengenovu novu ad­ zeo Pakistance. resu i broj telefona. On se bio smes— Šta je s njim? — upita Grk. — J a sam znao kad ste vi odsutni, tio u jedan od onih policijskih stan­ pa sam mu javljao. On ih je poseći- čića, koji postoje u raznim delovima vao. Ubedio ih je da stupe u službu grada i služe za tajne operacije, a izvesne tajne organizacije. Dao im neretko i ža skrivanje zločinaca, je i predujam od po hiljadu fu n ti... ako će to doprineti većem policij­ skom uspehu. — A gde da ga nađemo? — Ti dobro pretresi stan, uzmi — On je u službi izvesnog Ruper- Hobesove beleške i sve što može da ta Šiplija. Poslove oko devojaka vodi nam posluži. Nađi adrese, brojeve izvesni pisac kriminalističkih priča telefona i, naravno sve ono što Lester Ouks... smatraš da treba poneti. Ja ću za to — Ko je bio lud da ti to poveri? — vreme da pazim na njega da se umi­ je 1 obuće — reče Tercetis. — Možda upita Hevli Vebster. — .Ja sam istraživao za svoj ra­ mu treba 1 da se pomoli bogu za us­ čun. .. Moglo se i tu zaraditi, a tre­ peh pronalaženja krivaca za odla­ balo je ponešto da kažem svojim še­ zak naših devojaka. Osmehnuše se jedan drugom i fovima u policiji — objasni klonulo dadoše se na posao. Hobes. — Ma odseci toj bitangi uho, jer * on razvlači i ne priča sve! — uzvik­ nu Vebster. — Hoću brzo da čujem l o g a podneva o obezbeđenju je gde da nađem tog kuštravog. Gde je taj Ouks? Kako se zove kuštravi? brinuo Beri Martinson sa dva svoja Gde odvodi otete Pakije? Šta zna momka. Njegov šef Angas Cerston policija?... Hoću sve to brzo i bez je u bungalovu sedeo sa Ritom Torgreške. I ako je jednu reč slagao, homen i Akilinom Lesters.^ — Radujem se što ste s nama — kunem se, iseckaću ga na komade i govorio je Cerston popravljajući baciti psima. — Govorlću — reče Hobes. — Daj­ svoju bujnu kosu i gladeći potkresaSada ste slobodne kao te mi reč da ćete mi poštedeti život i ne brkove. čućete sve što znam. A znam mnogo ptice na grani. Bićete brzo i bogate, 31

— Dođi i ti — pozvao ju je od po­ naročito ako prečesto ne izostajete žude potresenim glasom. iz društva... Slušale su ga pažljivo, ali nisu , Ona se osvrnu i još jednom pogle­ mogle da sakriju izvesnu zabrinu­ da napolje, ali ovoga puta pogled joj tost. Neizvesnost ih je brinula, iako je bio oboren i ona se trže. Ono što se nisu pokajale što su ostavile svo­ je videla na stazi od kapije ka ulazu je momke. Ostati s njima bilo je go­ u bungalov na trenutak ju je paralire, jer već su bile otkrile da su oni salo. — Oni! — viknula je i jedva nasta­ spremni na sve zločine. Znale su 1 da su već izvršili mnoga kriminalna vila: — Dolaze Hevli i Jorga!... Sakdela, ali ranije nisu mogle da preki­ rljmo s e ... Oni će n a s... — Smiri se! — uzviknu Angas nu veze s njima, jer nisu umele da se snađu usamljene kao strankinje Cerston. — Vrata su čvrsta i zaklju­ bez ikakvih rodbinskih veza u Veli­ čana, a ima načina da ih oteramo. — S njima je i Erik Hobes... Šta koj Britaniji. Došle su da zarade no­ ćem o?... Gde da se sklonimo?... — vac, a našle se uz zločince. Kao mnoge mlade devojke otisnu­ plačnim glasom govorila je prepla­ te u svet došle su do zaključka da šena Rita. — Obucite se i ćutite! — naredi prostitucija nije najveće zlo koje može da ih snađe. Beda i oskudica Cerston. — Nema razloga za pani­ ku! su im se činile mnogo strasnije. Još od prošle noći, kad ih je AnOn tada s police uze toki-voki ure­ gas doveo u ovaj bungalov, primeti- đaj i poče da zove: le su da ih gleda s požudom. Među­ — Čuješ 11 me Berte? Čuješ li tim, ništa nije pokušavao i one su se m e?... odmorile, nahranile i sada su čeka­ — Čujem te dobro, šefe. Čujem ... le šta će ijiti dalje. — Osmotri ka mom bungalovu i — Dobile ste predujam, a sada ću odmah krenite. Tri čoveka dolaze i vam dati nešto novca za nabavke. pokušaće da provale. Uhvatite ih, a Treba da imate dobru garderobu, ako treba i smaknlte! nešto nakita i da sebe negujete kao — Krećemo! Imaću otvoren pri­ najveće blago — govorio je Angas jem — odgovori Bert. Cerston. — Naši ljudi čuvaju i nas 1 druge Dajući im po pet stotina funti on kuće u blizini. Oni će se objasniti s ih je pomilovao. — Želim da budem vaš stalni za­ vašim progoniteljima — reče Cer­ štitnik — rekao je tada. — Smem li ston devojkama, koje se već behu obukle. u ime toga da vas poljubim. One su se zbunjeno smeškale, ali * su s dosta strasti odgovorile na nje­ gove poljupce. Odmah su shvatile da on želi da vodi ljubav odjednom Jr ozvonl i nađi razlog zbog kog do­ sa obe. I nisu pružale jači otpor. lazimo, ili ću ti pucati u leđa tako Akilina se već našla gola i Cerston da ti kuršum raznese kičmu — prije požurio da se i sam oslobodi ode- preti Hevli Vebster. če. Rita Torhomen je osećala og­ — Kazaću jednostavno da imamo romno uzbuđenje, zbog kojega ju je hitne vesti, jer u Londonu je otkrive­ hvatala drhtavica. Kratko je zurila no da smo mi oteU Ali Gulama i n eu zanosne i na grudima prebogate gova četiri Pakija — odgovori Ho­ obline Akiline Lesters, a onda prišla bes. prozoru i zagledala se u brda s dru­ Dosta dugo su zvonili, ali nije bilo ge strane obližnjeg potoka. Osvrnu­ odgovora. la se i videla kako se Angas Cerston — Izgleda da u bungalovu nema spušta pored devojke. nikoga — dodade Hobes. 32

— Provalićemo — reče samouvereni Tercetis i zalete se u vrata, ali ona ne popustiše. — Možda je trebalo da osmatra­ mo i da se prikrijemo dok ne vidimo šta se događa, pa da noću napadnemo — glasno je razmišljao Hevli Vebster. U tom trenutku neko uzvlknu: — Gore šape, momci! Ova čegrtaljka suviše brzo puca i sigurno ubija! Dva iskusna zločinca se polako okrenuše, jer su znali da zbog na­ glih kretnji mogu izazvati paljbu, a možda mogu da je lukavstvom one­ moguće. Bert Martinson je bio izišao iz za­ klona s uperenom mašinskom puš­ kom, a na po pet do šest jardi levo i desno od njega videle su se mašinske puške i delovi lica zaklonjenih iza drveća. Iza njihovih leda se nečujno otvoriše vrata i na njima se pojavi Angas Čerston. On nečujno pođe po­ red zida da ostavi slobodan pravac za gađanje svojim ljudima, pa se i sam oglasi; — Sada vas i ja držim na nišanu! Tek tada ga ugledaše. — Oni su me zarobili... Traže devojke... Morao sam da ih dovedem — uplašeno je govorio Hobes motreći na Grka i Vebstera da ga u oča­ janju ne izrešetaju naglo podižući oružje. — Ruke na potiljak! — naredi Bert Martinson. Napadnuti i nežljeni gosti podigo­ še ruke i sastaviše dlanove iza vra­ ta. Nisu imali nikakvih šansi ako pokušaju da se odupru. Znali su da ljudi oko njih nemaju milosti i neće se kolebati. — Hej, Hobes — javi se Čerston. — Tvoj je posao da hapsiš, drago moje policijsko njuškalo. Pretresi ta dva dripca i odbaci njihovo i svoje oružje. — J a ga nem am ... Razoružali su me još u mom stanu — zbimjeno od­ govori Hobes, ali poslušno pokupi oružje. 3 * X - 1 0 0 (L U N 64)

Vebster je pod dugom Vetrovkom imao i kratku mašinsku pušku, pa šapnu Hobesu: — Uzmi mi pištolj iz ruke, a onda tobože pretraži... Mašinsku pušku ne diraj. — Ne smem, Hevli. Ovi se na šale. Ubili bi me i za manji greh. Ne znam hoće li mi oprostiti i to što sam vas doveo ovamo — glasno od­ govori Hobes i uze mašinsku pušku ispod vetrovke. "Tada priđoše i ostali. Prvo vezaše Tercetisa, pa onda Vebstera i Hobesa. — Bolje ih pretresite, jer možda imaju i novac koji su sinoć dobili — reče Čerston. ■ Kod Grka i Vebstera nađoše po stotinak funti, a u džepu Vebsterove vetrovke Hobesov novčanik. — To je m oje... oteli su mi — reče Hobes, ali Angas Čerston se samo nasmeja i novčanik stavi u svoj džep. — Vodite ih u svoj bungalov i do­ bro čuvajte. Javiću da u toku noći dođe neko da ih preuzme — zaklju­ či on i htede da uđe. — J a hoću da objasnim!... J a sam koristan, Čerstone... Saslušaj me, čoveče! — vapio je Erik Hobes okre­ nut ka Čerstonu. Ovaj se povrati i snažno ga ošamari, a onda skoro prijateljski i tiho reče: — Nismo mi policija, budalo. Ovde vlada red. Nisi toliko glup da ne znaš da ja mislim o svemu. Govorićeš kad to ja budem hteo i smatrao potrebnim. Dok su išli uzbrdicom po uskoj stazi između šiblja i retkog drveća, nebom je zujao nekakav »komarac«. Čudno leteće krilo s dodatim moto­ rom privuče pažnju tri zarobljenika, koji nehotično pomisliše kako bi bi­ lo dobro odleteti iz ovog strašnog položaja u kome su se našli. — Ko tamo leti? — upita Erik Ho­ bes ljude koji su ih vodlh.

— To je naš sused. On često leti i uživa u tome, dok jednom ne slomi vrat — odgovori Rut Martinson. — Ti misliš o onom što leti, a ne shvataš da ti padaš u pakao — ljuti­ te reče Nikos Tercetis. — Sunce zalazi i mi smo već u senci, a on leti obasjan suncem — primeti Hevli Vebster. — Da ti nisi tajno pesnik? — smej,ao mu se Grk. — Kad čovek ide u smrt, onda bo­ lje vidi sunce i sve lepo pod nebom — odgovori Vebster. — Govoriš gluposti! — iizviknu Hobes. — Kakva smrt?! Mi smo nji­ hovi ljudi... Radimo za njih! — Kad im kažeš zašto smo ovde, sigurno će nas odvesti tamo gde su nesrećni Paki, koje smo im predali — reče Tercetis. — Ćutite vas trojica! — uzviknu Martinson. — Eno za nama već do­ lazi gospodin Cerston. On će vam reći šta će biti. Svi se okrenuše i na stotinak ko­ raka iza sebe ugledaše Angasa Čerstona. Stigao ih je tek kad su Mar­ tinson i njegovi ljudi uveli zaroblje­ nike u bungalov, a onda na podu jedne ostave otvorili kapak i naterali ih da se spuste u podzemnu pod­ rumsku prostoriju. Za njima siđe Čerston i dade ostalima znak da provere veze zarobljenika, pa da se popnu u bungalov i rade svoj posao. Zločinac je dobro znao da treba udriti na čoveka koji ima najslabiji karakter i nema nikakvih moralnih skrupula. A kad jedan policajac po­ stane zločinac spreman na svaku podlost, onda je jasno kakav je to čovek. — Šta je s tvojim uhom? — upita Čester. Erik Hobes brzo ispriča šta se do­ godilo i zašto je sa ova dva čoveka došao ovamo. — Te dve devojke su u mom bun­ galovu. Da jedna slučajno nije primetila vaš dolazak, možda bi se de­ silo da nas zatekne gole usred lju­ 34

bavne igre — nasmeja se Angas Cerston. Nije mu promaklo to da snažni gorostas Tercetis pokušava da neprimetno raskine veze. Čerston po­ teže pištolj i nanišani u zarobljenikovo koleno, a onda ga opomenu. — Znam da ne možeš raskinuti vezu, ali za svaki slučaj ću ti probu­ šiti Jedno koleno, makar radi osvete što me uznemiravaš... A ti, Hobes, pričaj dalje! — Pretili su mi da će ml odseći uši, iskopati oči i da će ml sve to ... — nastavi Hobes. — I ti si požurio da pričaš sve što znaš — podsmehnu mu se Angas Cerston. — Pokazao si da si slaba karika u našem lancu. Uz to smo obavešteni da ima ljudi koji su vas videli kad ste oteli Ali Gulama i nje­ gove Pakije. Neki inspektor Vangen njuška oko tebe i po Islingtonu. — Ne njuška oko mene! On mi je pojačanje i znam da neće ništa ot­ kriti. J a mu neću dozvoliti!... Ubiću ga na prvi znak da nas ugrožava — paničnim glasom je govorio Erik Hobes. On ne samo da j© slutio opasnost, već je znao da jer.&aj. Njega će pri­ družiti njegovim žrtvama. Jeza ga je podilazila i on je drhtao. Počinjao je da moli: — Dajte mi priliku... J a mogu mnogo da učinim!... Njih uzmite — pokazao je na Vebstera i Tercetisa. — Oni nikad ne bi oprostili što ste im uzeU devojke u harem ... — Trebalo mu je odseći uši — ok­ renu se Tercetis drugom otmičaru. — Pogrešili smo i brzopleto uleteli... — Ćutite vas dvojica! — podviknu im Cerston i po nekoliko puta udari nogom u rebra jednog, pa drugog. Oba zločinca bili su čvrsti momci i ne jauknuše nijednom i Čerston prestade da udara. Znao je da ne sme oštetiti »materijal«.

VI

U živ aju ći u letenju, Donald Sikert je očekivao da dr Meplbek nekud krene, jer to je nagovestio u razgo­ voru sa Piterom Malorijem. Lun ni­ je lako donosio zaključke bez mno­ go osnova, ali ono što je čuo na kra­ ju doktorovog i policajčevog razgo­ vora prosto ga je šokiralo. Bilo je očito da je tajni policajac Opio hirurga i pričom o svom rođaku, koji možda i ne postoji, naveo ga da ne­ oprezno govori o mogućnostima korišćenja nečijeg leša. Otkrio je da o tome zna više nego drugi ljudi, a možda i više nego drugi lekari. Lun je motor uključivao samo kad je gubio visinu jedrenjem. U jednoj takvoj prilici video je tri čoveka, koji prilaze jednom bungalovu, za koji on nije znao kome pripada. Slučaj je hteo da je video i napad na ta tri čo­ veka. Svojim fotografskim apara­ tom, opremljenim teleskopskim ob­ jektivom snimio je nekoliko puta tu scenu. Dok su ih vodili stazom uz brdo ka drugom bungalovu, dogo­ dilo se da su uhvaćeni gledali u ne­ bo. Bila je to prilika da napravi još nekoliko snimaka. Video je i čoveka koji je pristigao gmpu, pa je krsta­ reći našao najbolji položaj iz kog je mogao da snimi i njega. Već je bio snimio ona tri napadača, koji su vo­ dili vezane. Hteo je još da osmatra šta se de­ šava, ali ugleda velika kola s brajtonskom registracijom. Krenula su ispred kuće dr Meplbeka, što je zna­ čilo da je on u njima. Lun proveri količinu goriva i proceni da uz šted­ nju i produženo jedrenje može u vazduhu da ostane najmanje još je­ dan i po sat. Pozvao je Džejn i radio-vezom, uz upotrebu modulatora da niko ne može da razume ono što se emituje, preneo joj sve što je video. — Snimio sam sve te scene. Hteo sam da ti kažem da anonimno o svemu telefonom obavestiš Malorija, ali sada znam da ga nećeš dobiti,

jer vidim njegova kola na putu. On uhodi dr Meplbeka — rekao je na kraju. — A da pozovem Skotland Jard? — pitala je Džejn. — Neće biti dobro. Ako bi oni javi­ li najbližoj policijskoj stanici, dogo­ dilo bi se da tako opomenemo ono­ ga koji nešto skriva. Malori nije slu­ čajno ovde i u društVTi koje si videla. On hoć^ još nešto da otkrije. Zato samo prati šta čuješ od dr Meplbe­ ka i šta ja javljam. — A da li ga ti čuješ? — Čujem ... Upravo čujem brujanje njegovog motora — odgovori Lun. Brzo vozeći dr Meplbek skrenu ka Senfildu. Lun pomisli da li se do­ voljno otreznio i da se ne dogodinesreća, koja bi slučajno preipnula mo­ gućnost da se nešto sazna. Među­ tim, dr Meplbek bez smetnji stiže do skretanja u Senfildu i uputi se pre­ ma Ingejtstonu. Za njim skrenu i »plejboj«. Vozili su tako na odstoja­ nju nepunih sedam minuta, a onda se začuše pucnji. Automobil tajnog inspektora se zanese i Lun oceni da mu je probušena neka guma. Poli­ cajac je ipak uspeo da ne sleti s pu­ ta i da se zaustavi. Lun napravi po­ lukrug, ali nije video da neko prila­ zi automobilu. On samo snimi in­ spektora kako zaviruje točkove i na­ stavi da osmatra kola dr Meplbeka. Video e kako stigoše do ograđenog bungalova i niza garaža. Neko vreme sve je bilo mirno, a onda iz jed­ ne garaže iziđe kamion s kontejne­ rom, ili karoserijom izgrađenom kao hladnjača. Lun je nadletao izdalje posmatrajući kamion. No već mu je gorivo spalo na meru kad je morao da odustane, ako želi da se vrati kući, kako je obećao. Ipak se spusti u nadi da čuje emitovanje prislušnog uređaja podmetnutog u doktorov sat i u odeću. No ovde nije bilo relej­ nih uređaja za pojačavanje, a i oblo­ žena karoserija kamiona je smetala. 35

Pošto načini krug, Lun pope letelicu i ugasi motor koristeći svako vazdušno strujanje da se održi na visini i da što duže jedri. Uspeo je da stigne nazad i da se spusti na krov­ nu ravninu zamka. Džejn se obradovala njegovom povratku. I ona je bila uvežbana u letenju motornim krilom i imala je svoju neobičnu letilicu. Sama se ni­ je plašila da leti, ali, znajući da si­ gurnost letećeg krila nije tako veli­ ka, strepela je za Luna. On je češće leteo i više od nje je uživao u tome. — Valjda si sleteo sa zadnjim ka­ pima goriva — reče ona. — Bio si se mnogo udaljio, pa nisam čula niti tvoje radio-signale, niti emitovanje mikro uređaja kod dr Meplbeka. — Našli smo se daleko od naših skrivenih releja. No sada već poneš­ to znamo — odgovori Lun. On joj ispriča šta je sve video i ona primeti: — Znači da doktora odvoze negde tako da on ne vidi put kojim se kre­ će i ne zna gde radi. Lun je pogleda s iznenađenjem. Pomisli da bi ona bila dobar detek­ tiv i reče: — Trebalo je da počneš da radiš za njega. Ti bi njegovu Endu našla pre nego Malori. — Pa zar već ne radim za njega? — upita s osmehom Džejn. — Zar ne bi bilo bolje da sve ispričaš Maloriju, a mi da se izvučemo iz toga? — J a hoću to i da učinim, ali rnotrićemo na sve u okolini, jer ako Šipli drži zločince, onda nam nema op­ stanka ovde. Već dve lepe žene iz okoline su nestale. Ne želim da i ti nestaneš — odgovori Lun. — One su želele da odu — reče Džejn. — Lepo su pisale da idu svo­ jom voljom. Lun oseti nijansu uvređenosti u njenom glasu, pa je izljubi. — Ti znaš da sam se našalio, ali moj strah da te ne izgubim je valjda isto tako veliki kao tvoj da ne izgu­ biš mene. — Najviše volim kad znam da si ti 36

u svojoj dobro skrivenoj i zaštićenoj laboratoriji, a ja blizu tebe u svom delu. Onda znam da ćemo se posle svega dugo voleti... — Zato smo se i povukli u ova brda — reče Lun. — No život prire­ đuje i iznenađenja i neprilike. Mi ne možemo biti sasvim srećni u jed­ nom nesrećnom svetu. — Uvek pomislim da ću ti dosadi­ ti time što se najčešće u svemu sla­ žem s tobom. Retko mogu da ti protivurečim — reče ona. — Dosta je onih koji protivureče 1 meni i tebi — nasmeja se Lim. — No da se vratimo na ono o Maloriju. Moraću da mu kažem da znam ko je i da sam proveravao je li dobar suseđ i saznao za njegovo pravo za­ nimanje. — On je njuškao i oko nas — reče^ Džejn. — Jeste, ali uzalud. Mislim da je zaključio da smo čisti i da nema šta da nas špijunira — zaključi Lun. — J a ću da idem k njemu. Nadam se da se vratio. Ako nije, osmotriću onaj bungalov u koji su uvedeni oni uhapšenici. — Mislim da je rano da kreneš ~ reče Džejn. — Previđaš da ću prvo da izazo­ vem film i napravim fotografije za inspektora. Do tada će biti vreme za večeru, a onda... — Onda ću i ja s tpbom ~ prekide ga Džejn. — Možda bi Malori bio iskreniji ako budemo sami — reče LuLn. — J a ću ostati na straži i slušaču. Krenućemo kolima, iako je preči­ com blizu. U kolima imamo ponešto za nevolju. Kola nam trebaju i ako idemo ka bungalovu na brdu. Biće moja baza dok ti radiš što bude tre­ balo — odgovori Džejn, — Voleo bih da imam jake razlo­ ge da se ne složim s tobom. — Ali ih nemaš. — D a... A tu nisu ni Sam, ni Ro — reče Lun i ode u mračnu komoru da obradi film i napravi fotografije.

Za to vreme Džejn je nadgledala poslugu oko večere i sama provali­ la je U dobro serviran sto u trpezari­ ji* K a d su se kola zaustavila nagnuta u plitkom jarku iza bankine, inspek­ tor Piter Malori izvuče svoj revolver duge cevi i kalibra četrdeset i pet, pa oprezno iziđe iz kola. Dobro je osmotrio svuda okolo, ali nije video nikoga. Primetio je samo kako jedri čovek s letećim krilom. Otuda me­ tak nije mogao doći videlo se čim je pogledao gumu na točku. Ulazna i izlazna rupa su pokazivale da je po­ ložaj strelea bio nizak. Koristeći zaklone, inspektor se vraćao pored puta ka mestu na ko­ me mora da je pogođen njegov to­ čak. Dobro je procenio odakle je strelac mogao da gađa, jer je bekstvo s tog mesta omogućavala staza pored potočića i dalje pošumljenom udolinom. Nađe jednu čauricu za vojničku pušku. Uze je i stavi u džep, a onda se dade na posao da zameni točak s probušenom gu­ mom. Bio je zabrinut što nije uspeo da prati dr Meplbeka, ali još više zbog toga što je, možda, izazvao nečiju sumnji. Toliko truda je uložio da stekne i održava mišljenje da je on običan plejboj, a đada može sve to da propadne. Pošto je radeći raz­ mislio, on zaključi da odmah treba da o svemu obavesti svoje odeljenje u Skotland jardu. Zato, čim su kola bila sposobna za vožnju, on krenu nazad. Na raskrsnici puteva produži do Senfilda i nađe vulkanizera, koji htede da mu okrpi probušenu gu­ mu, ali kad je pogleda reče: — Ona više ne vredi. Udario ju je kuršum velike snage i izlazna rupa je prevelika. Hoćete li uzeti novu? Imam potrebnu dimenziju. — Učinite tako, ali platiču čekom — složi se Inspektor.

— Primam i kreditne kartice — osmehnu se majstor. Brzo je radio i za svega pola sata Malori je mogao da se vrati do ras­ krsnice i skrene u pravcu Vikforda. Kad stiže u svoj bungalov, Malori požele da se prvo okupa, jer bio je prašnjav i oznojan posle postavlja­ nja rezervnog točka, ali još se ne beše svukao kad zazvoni telefon. On podiže slušalicu i javi se. — Ovde Lester Ouks — javi se sagovomik. — Večeras imam goste, koji bi želeli da kartamo. Treba nam još jedan za poker... — Večeras ne mogu — odgovori Malori. — Bio sam u šetnji tamo ka Senfildu i Ingejtstonu, pa sam imao neprilika s probušenom gumom. Prljav sam i umoran, pa moram da ostanem kući. — Šteta... A imamo dve nove devojke u društvu. — Da li ih znam? — Ne, ne verujem. Tu su u gosti­ ma kod mene, ali nisu ranije dolazi­ le — odgovori Ouks. — A hoću li sutra moći da ih upoznam? ~ upita Malori. — Naravno. 1 nećeš požaliti — smejući se zaključi Ouks i pozdravi se, pa prekide vezu. Malori se malo duže zadržao u kupatilu, pa je bio još uvek go i mo­ kar kad je začuo zvonjenje na vrati­ ma. On se brzo obuče i to u odelo sa sakoom, pod koji zadenu revolver. Pitao je ko zvoni i poznade glas suseda Vičerlija. Otvori mu i objas­ ni da je bio u kupatilu kad je čuo zvonjenje. — Znao sam, pa nisam otišao. — Imao sam nepriliku s kolima tamo iza Senfilda... — Znam. video sam kad je neko pucao na vas — prekide ga Lun. Inspektorova vilica se obesi i ne­ ko vreme je držao otvorena usta, a na licu se javi izraz sumnje. — Kako da vas razumem? — smože snage da upita motreći svaki po­ kret svog gosta. Bilo je jasno da je ovaj čovek bio 37

tamo gde Je neko pucao na Malorijev automobil. Zašto to ne bi bio Vičerli? Ako jeste, on će pucati i sada. — Uđimo tamo u sobu — reče in­ spektor. — Iznenadili ste se što znam da je na vas neko pucao tamo iza Stenfilda — poče tobožnji Vičerli. — Zar nemam razloga? — upita lažni plejboj. — Znam da ste pomalo iizbudeni i neću da vas teram da sami odgo­ vorite na to pitanje. Setite se samo da li ste videli čoveka kako jedri na letećem krilu. — To ste vi bili? — Jesam. I sleteo bih da nisam vi­ deo da je napadač pobegao i izgu­ bio mi se u šumi, a vi niste teže povredeni. — Čudna slučajnost — progunđa inspektor. — Baš i nema mnogo slučajnosti — nasmeja se Lun. — Vi ste uhodili dr Meplbeka, a to sam činio i ja, ali na svoj način. — J a uhodio?... Zašto b ih ?... I za­ što ste ga vi uhodUi? — prilično zbu­ njeno je pitao inspektor. — Moraću da dam prethodno ob­ jašnjenje. Vi znate da smo se mi do­ selili iz Australije i kupili ovaj dvo­ rac da na miru živimo u ovom lepom delu Saseksa... — Znam. Tamo ste imali farmu daleko od naselja i . .. — Eto, vidite — nasmeja se Lun. — Mi smo tamo bili upućeni na bri­ gu o sebi, jer policija Je bila daleko. No u policiji smo imali prijatelje. Je ­ dan od njih mi je pisao da se neko interesuje šta se tamo zna o m en i... Pričao je kao da je sve to istina. On Je bi pripremio sve što treba za takav slučaj. Pravi Den Vičerli je po­ stojao i bio je Limov prijatelj. Istina ni on nije znao ko Je tobožnji Hari Stajron. Lun mu je ispričao jednu »fantastičnu« priču o tome kako beži od zle žene s drugom, mladom, lepom i prijatnom. Den Vičerli je odlučio da živi u Kianadi, ali da pre­ kine sve veze sa Australijom. Zato 38

mu nije bilo teško da »svoj identitet« prenese na Luna, a pogotovo zato što je bio pred bankrotom, a Lun ga je iskupio i poklonio mu znatan imetak za budući život. Inspektor Malori Je grizao usnu. Znao je da će se ovaj inteligentni čovek pitati otkud on, plejboj i čovek bez pravog zanimanja, zna za poli­ cijske istrage. Zato odmah reče: — Čuo sam to u ovdašnjem druš­ tvu. Valjda je Još neko hteo da zna ko mu je novi sused... — Ostavimo suvišne priče — na­ smeja se Lun. — J a sam došao na je­ dan iskren razgovor. J a znam da ste vi policijski inspektor. Proveravao sam i ja svoje susede. Znam da vam je šef viši inspektor Filip Faler... — O-ho! — ote se Maloriju. — Zato sam k vama i poslao dr Meplbeka — nastavi mimo Lun i is­ priča sve o svom razgovoru sa dr Meplbekom. Govorio Je i o svojim sumnjama oovodom nestanka Behije Hajali žaeći nesrećnog starca. Smatrao Je i da je nestanak Ende Hitklif iste pri­ rode. Setio se i jednog razgovora sa Besi Šipli, sestrom Ruperta Šiplija. Kad su spomenuli pisca Lestera Ouksa, ona je rekla: »Taj mrač­ njak. .. priče su mu paravan za prljavu trgovinu ženama.« — Zbog toga sam i Ja motrio na tog čoveka. Nemam povererna u njega. Nemam poverenja ni u SipliJevog pratioca, upravnika, ili nekak­ vog slugu Angasa Čestera. Sumnjivi su i ljudi koji se viđaju u bungalovu na brdu — pričao je Lun, a onda iz imutrašnjeg džepa izvadi koverat s fotografijama. Kad je Lim stavio ruku pod sako i Malori je to učinio pa je s ^ a pokre­ nuo kao da popravlja kragnu košu­ lje i pruži Je ka svežnju fotografija. — Da sam pošao rukom za oružje, učinio bih to iznenada i mnogo brže — dodade Lun. — Nisam to ... Razumećete me — uzdahnu Malori.

On zatim pogleda fotografije i opet nije mogao da sakrije iznena­ đenje. — Snimao sam leteći — objasni Lun. ~ Veoma su zanimljive — reče Malori. — Ali ja ne znam šta da po­ čnem s njima. — Smislićete već nešto — nasmeja se Lun. i — Kao građanin ste me ovim oba­ vezali da idem u taj prokleti bunga­ lov i vidim ko je uhvaćen i šta se do­ gađa — kolebao se Malori. — To i ne pokušavajte — odgovori Lun. — Ako tu oko nas ima zločina­ ca i ako oni znaju da ste vi inspek­ tor policije, onda nećete poživeti du­ go. Zato se posavetujte sa svojim še­ fovima. Možete im reći da ja znam ko ste i da gajim iste sumnje na do­ gađaje ovde. Čak i mnogo više... Ja sumnjam da je dr Meplbek u službi bande trgovaca delovima ljudskog tela. Ako ne to, a ono on obavlja transplantacije sa inplantatima ne­ poznatog porekla. U svakom sluča­ ju je uvaljen do guše. Lun nije spomenuo da je prisluš­ kivao dr Meplbeka i njegov razgo­ vor 8 inspektorom. — Bilo bi važno da sam uspeo da saznam kuda dr Meplbek ide, ali neko me je primetio i onemogućio. Teško bi se moglo verovati da je to bila slučajnost i da je neki manijak izabrao baš moja kola da na njih puca bez razloga — glasno je raz­ mišljao inspektor. Ne verujem u takvu slučajnost ~ reče Lun. — A Ja ne verujem u slučajnost da ste vi bez veze sa doktorom i sa mnom ieteii baš iznad nas — nasmeja se Pitar Malori. — Već sam rekao da mi je on is­ pričao o svojoj Endi 1 tražio pomoć dobrog detektiva. Poslao sam ga k vama znajući da ste policajac i da je najbolje da čujete ono što muči do­ ktora. No pored toga ja već s vreme­ na na vre:ne susrećem dr Meplbe­ ka. Dosta sm-j ra-jgovaraii o svemu.

Procenio sam da on živi pod nekim velikim pritiskom i nekim nevese­ lim životom. Jedino lepo, o čemu je govorio ozarena lica, bila je Enda — pričao je Lun. — Tako se u meni probudio sportski duh, a možda i tajna želje da jednom budem i de­ tektiv, pa sam odlučio da malo os­ motrim doktorovo kretanje. — Sve to ima logike i a sam imao sreću što ste vi, a ne neko drugi, ot­ krili ko sam ja stvarno — reče in­ spektor. — E, ali sada ja više nisam jedini. Ako neko ne zna ko ste, pa misli da ste možda iz suparničke bande, on­ da je to još gore. U tom slučaju bilo bi dobro da se dobro čuvate i od­ mah konsultujete svoje šefove i saradnike ~ zaključi Lun. — Govorite kao stari, iskusni poli­ cajac — nasmeja se Malori. — Mislim da sam obavio svoju građansku dužnost, gospodine Ma­ lori. Sada je vreme da krenem, jer me u kolima čeka moja supruga Ivon — reče Lun ustajući. — Zašto nije i ona došla? — Ne želim da bude umešana u sve ovo, a i ne želim da joj stvaram brige. Rekao sam joj da hoću da vas pozovem na partiju golfa na našem terenu — objasni Lxm. Odlazeći on ostavi minijaturni odašiljač zalepljen na stalak za ča­ sopise uz sam stočič za telefon. U sobi je već bio ostavio jedan i to pod kragnu Malorijevog sortskog sakoa. Telefon je bio starinski i vezan kab­ lom, iako je uz kutiju na zidu bio po­ stavljen priključak za telefon bez gajtana. Lun je verovao da Malori ima i radio-vezu sa Skotland jardom, pa se nadao da će mladi poli­ cajac brzo dobiti i savete i pomoć, obzirom na opasnost koja mu preti. * D Ž e jn opet bese ostala u kolima skrivenim iza šiblja blizu bungalo­ va na brdu, a Lun se prikradao op­ 39

rezno motreći. Kad je prišao bliže, on ugleda kamion s karoserijom u obliku hladnjače. Morao je da puzajući priđe bliže da vidi da li je to možda isti onaj kamion, koji je nadletao tokom popodneva, dobro ga osmotrio jakim dogledom i snimio foto aparatom s teleskopskim ob­ jektivom. Bio je to onaj isti kamion. Na ne­ sreću, vozač je sedeo u kabini i nije se moglo neprimetno ući u nju. Lim se zadovolji da na levoj strani opipa staklo, pa nađe da je ono spušteno za nekih par inča. Tako je mogao da ubaci »stenicu« nasumce, pa će se ona svojim lepljivlm dlačicama negde zaustaviti. Ovaj mikro odašiljač bio je izgrađen tako da je svako mo­ gao da pomisli da je to neki insekt poput muhe zunzare, ili neke pčele. Morao je brzo da se povuče, jer vrata bungalova se otvoriše. Neko upali svetio nad vratima, ali Angas Čerston viknu: — Gasi to, prokleta budalo! Svetio se ugasi, ali Lun već beše prepoznao Šiplijevog čoveka i video da je u ulaznom hodniku još nekoli­ ko ljudi. Prepoznao je samo krup­ nog momka zamršene kose i obore­ nih brkova. Bio je to jedan od onih što ih je snimio proteklog popodne­ va nadletajući ovaj kraj. Video je i to da je visoki snažni zarobljenik do­ bro vezan. U karoseriju utovariše tri čoveka, a za njim uđoše dva obučena u bele mantile i s bplničarskim belim ka­ pama na glavi. Vozač se nije pomerao sa svog sedišta, pa Čerston pri­ đe s desne strane i reče: — Pazite da vas ko ne uhodi, jer javljeno je da je neko pratio hirurga. Ovo je zadnji transport za neko vreme. — Obvestiću mog šefa, a i vreme je da se malo odmorim. Ostaje da vratim lekara i onda,,. — Neće biti vraćanja lekara. On će os'ati neko vreme tamo gde ste ga ostavili — upade Angas čerston i odmače se od kamiona. 40

Vozač pokrenu motor i kamion krenu. — Hoćemo li za njima? — pitala je Džejn radio-vezom. — Mislim da ne treba — odgovori Lun pomoću svog džepnog primopredajnika, jer Čerston se beše vratio u bungalov. — Uz to je početak noći bez mesečine i na uskim putevima ne bismo smeli da vozimo bez svetla, a sa svetlom još m anje... Morao je da ućuti, jer iz bungalo­ va izide opet Čerston, ali u pratnji još tri čoveka. Videlo se da dvojica nose mašinske puške, jer je Čerston osvetljavao put džepnom lampom, pa je na trenutak ko zna zašto os­ vetilo i svoju pratnju. — A šta sada? — opet je pitala Džejn, što je bio znak da ona iz skri­ venog automobila vidi okolinu bun­ galova. — Sad je prilika da zavirim u ku­ ću, jer mislim da su svi otišli, ako je verovati mojim snimcima — odgo­ vori Lun preko primopredajnika. — Izašli su svi koje sam snimao tokom dana. I inače nema znakova da je neko ostao u bungalow ... — Sećam se da i ranije nismo primetili da u bungalovu stalno bora­ ve više od tri čoveka — primeti Džejn, Svojim univerzalnim kalauzom, koji je u stvari bio pravi elektronski kalkulator i analizator brave, pre­ ma kojoj je isturao ključ, Lun lako otvori vrata i uđe u mračni hodnik. Uključi pojačivač zvukova, koji je mogao da registmje i one zvukove koje čovek ne može da čuje. Lun je već imao iskustva i razlikovao je šu­ move kretanja miševa i većih insekata ne samo od z’/ukova ljudskog disanja, već i od glodanja crva u crvotočnom drvetu. On je brzo pregledao sve prostori­ je, otkrio ulaz u podrum i pregledao sveščiću telefonskih broieva i poru­ ka. Prepisao je brojeve, jer nije že­ lea da ostala ni najmanji irag svog ulaska u bungalov.

Svo vreme je pratio i vezu sa Džejn i emltovanje iz bungalova Pitera Malorija. Inspektor je telefoni­ rao u London i dobio saglasnost da odmah dođe u Skotland Jard. U me­ đuvremenu biće obavešteni svi iz komisije odeljenja, koji treba da ču­ ju šta tajni agent ima da kaže i da vide snimke ona tri zarobljena čoveka, kao i napadače na njih. Neko vreme čuli su se zvuci pri­ prema, koraci i konačno otvaranje vrata bungalova. Lun je zamišljao kako inspektor izlazi da sedne u svoja kola i odjuri ka Londonu. Bio je zadovoljan što je policajac obu­ kao svoj sportski sako. pa će moći da čuje šta se događa sve dok se ne udalji iz ovog kraja. Dok je mislio o tome, Lun je pregledao rezerve oružja i municije u bungalovu. Nađe i prikriveni izlaz za bekstvo iz bungalova, ali baš tada zastade, jer čuo je oštar uzvik: — Ruke uvis, momče! — Š ta ?... Zašto?... — promuca tobožnji plejboj. — Ako ne želiš da te napunim olo­ vom, drži ruke iza glave budi poslu­ šan — začu se naređenje. — A sada ga, ti Berte, dobro veži, pa ga vodi­ mo gore. Lun shvati da su napadači Cerston i Martinson sa svojim revolverašima i da će ubrzo doći ovamo. Razmišljao je jednu minutu, pa pozva Džejn i javi joj da će ostati skri­ ven u bungalovu. Ispriča joj šta je sve ovde video i da će se pritajiti na tavanu, jer izlaz je pogodan i usko stepenište ne škripi. — Uključi i automat za buđenje — podseti je Lun na kraju. ~ Meni se ne može desiti da se uspavam dok si ti na nekakvom raz­ bojničkom potkrovlju, ali ti se pri­ pazi. Nemaš automat za proveru budnosti, a možda ćeš morati da le­ žiš dugo nepokretan — odgovori Džejn. — Ti ćeš moći da proveravaš je­ sam !i budam, pa to i čini — zaključi Lun.

On proveri da li je uredno ozvu­ čio sve prostorije i podrumsko skrovište, pa pogleda koliko mu je osta­ lo još tih skupih stvarčica. Imao je još tri, ali u zamku ih je imao dosta. Bio je već odavno oslobođen brige da ih sam načini, jer prislušnih oda­ šiljača svih vrsta i podesnih da se svuda sakriju i postave bilo je u pro­ daji. U ćelom svetu, a naročito u Ja ­ panu i Sjedinjenim Državama na­ stala je prava trka u konstruisanju i proizvodnji svih maštovito načinje­ nih i vrlo minijaturnih uređaja, od televizijskih i foto kamera do »ozvu­ čenih« predmeta koji se poklonom podmeću, kao što su obične brojani­ ce, ili biserne ogrlice. Penjući se na tavan, Lun je grubo računao koliko ga košta učešće u ovakvim istraživanjima samo kroz propadanje ovih mikroodašiljača. Trebalo je da neko to plati. Sećao se kako je u toku nekih obračuna za­ državao deo plena. Posle je sa sta­ rim mornarem Makfersonom vajdio zlato sa potopljenih galija i brodova iz doba španskih osvajanja Ameri­ ke. No naučna istraživanja su bila skupa, a i troškovi skrivanja i od­ brane su bivali sve veći. To je preti­ lo oskudicom novaca ne samo za njega i Džejn, već i za Makfersona i Ro Hača. Da razbije monotoniju čekanja on je razgovarao sa Džejn, pa zaključi: — Ovoga puta trebalo bi misliti na to da oni što su dobili blago od bogataša na podmlađivanju i presa­ đivanju đelova tela otetih nesrećnika treba da izgube plen. Ako nešto zapadne nama, biće na mestu. ~ Ježim se i od pomisli na taj krvavi plen — reče Džejn, a onda uzbuđeno dodade: — Oni dolaze... Vode Malorija. Vidim to dobro, jer mesec se pom alja... — Koliko ih je? — upita Lun. . — Njih četvorica i Malori — odgo­ vori Džejn. 41

VII

V eć mesecima misli su joj se, u svakom trenutku kad je bila sama, vraćale ka Denu Vičerllju. Sa svojih dvadeset i jednu godinu Besi Šipli je mogla reći da nije baš neiskusna devojka. Verovala je da će ona u svakom slučaju vladati i srcima i postupcima muškaraca. Najčešće tako je i bilo, sve ddk nije upožnala mnogo starijeg od sebe i oženjenog muškarca. Srela je Dena Vičerlija, koji joj je posvetio dovoljno pažnje da smatra da je džentlmen dostojan divljenja. No taj čovek, za razliku od svih drugih, nije ni pokušao da joj se udvara, a naročito nije pokazivao pohotu. Besi Šipli je bila prilično čudna devojka. Rasla je u porodici koja je bila bogata. Bilo joj je svega jedna godina, a Rupertu osamnaest kad im je majka nestala. Znalo se da je otišla s jednim od bogataša iz Teksasa. Uzalud je Besi pokušavala da od oca, ili brata, sazna šta je s nje­ nom majkom, kojoj je ličila, što se dalo videti na fotografijama. Ni tih fotografija nije bilo u kući, ali Besi je na tavanu kuće u Londonu otkri­ la nekoliko gumutih u knjige. — Prestani da misliš o njoj — go­ vorio je otac Hari ŠipU. — Ona je os­ tavila mene. To bi još moglo da joj se oprosti. I Rupert je bio već poodrastao... Ali ostavila je tebe kad si imala tek godinu dana. To joj niko ne može oprostiti. No Besi je razmišljala o tome i pretpostavljala je da je u pitanju bi­ la ljubav, ili očajničko bežanje od nečega. Nije li otac kriv za sve? I sve češće je Besi verovala da je njen otac kriv što je majka nestala. Hari Sipli je menjao žene »češće ne­ go košulje«, kako je čula da mu u svađi kaže Rupert^ Čula je kako njen brat govori ocu; — Ucenjujući Ouksa, ti ucenjuješ i mene. — Ja se nisam oženio zbog tebe i Besi, a nisam steiilisah — vikao je 42

otac. — A ti, umesto što si do guše u nekakvim prljavim poslovima, tre­ balo je da od mene preuzmeš sve tri fabrike, iako su male i zastarele. One još uvek donose dobar pri­ hod. .. — Tvoje fabrike! — podsmesvao se Rupert. — Pa ti si odavno ban­ krot. .. — A ti bi jednoga dana visio da ni­ je ukinuta smrtna kazna. Znam po­ nešto. .. Slutim ... No ne smem ni da poverujem — grcao je otac u be­ su. — Hoćeš li da i mene i tebe ubiju? Ako to hoćeš, onda brbljaj. J a te šti­ tim, a možda bi ti već nestao zato što misliš da si čovek visokih moral­ nih kvaliteta... A zloupotrebljavaš to što si mi otac, pa ti onaj gad Ouks dovodi devojke ne tražeći da platiš. To skupo košta — govorio je Rupert. Mnogo šta sličnog čula je nehotič­ no Besi Šipli. No ćutala je, često bežala u London i predavala se buč­ nom životu svojih bogatih vršnjaka i vršnjakinja. Novac je dobijala i od oca i od brata i nije vodila računa o poreklu tog novca. No sve se okrenulo tumbe kada je, naviknuta da oko sebe ima ljude poput njenog oca i brata, odjednom srela Dena Vičerlija. Pokušala je da mu da do znanja da ga želi kao muškarca, ali on je uvek uspevao da stvar okrene tako da to on smat­ ra šarmom, duhovitošću i znakom slobode ličnosti. Posle je i ona želela da je on smatra devojkom koja ima visoke moralne kvalitete. Shvatila je da je zaljubliena, ali da je to bez­ nadna ljubav. Život joj se pretvarao u patnju. Ranije je podnosila društvo pisca Lestera Ouksa. Njegove priče su je zabavljale. S obzirom na svoje lon­ donske veze, ona Ouksu nije dozvo­ lila da joj suviše priđe. To ga je još više izazivalo, pa je nagoveštavao i to da bi njih dvoje bili lep bračni par. — Ali ti si petnaest godina stariji od mene —- govorila je ona smejući

se, ali ujedno pazeći da istakne svo­ je duge i lepe noge, ili da prilikom kupanja u malom bazenu iza kuće obuče kostim koji se providio čim se smokri. — To može biti samo prednost na­ šeg braka — branio se on uporno. — Petnaest godina može biti mno­ go, ako muškarac nije zdrav i sna­ žan, a može biti i malo, ako žena brže stari. — A da li bih ja bila samo jedna u haremu, vaše visosti? — pitala je ironično Besi Šipli. Ona je sada češće dolazila u brda, jer je želela susrete sa susedom Vičerlijem. Susretala je njega i njego­ vu Ivon kad bi bili u šetnji, ali neko­ liko puta je srela i samog Dena kad je išao ka starom Turčinu Hajaliju. Jednom je slagala da i ona treba da ide do Hajalijeve kuće, jer želi da vi­ di njegovu divnu unuku. Tobožnji Vičerli je bio u neprilici, ali se vešto izvukao. Rekao je da on ide ka star­ cu, ali pre toga mora da svrati do Besinog oca, ili brata, jer želi da se dogovori o nekim posetama. — Šteta što niste došli zbog mene — rekla je devojka drsko, ali nije us­ pela da ne pocrveni. Istina, bila je sigurna da je i Vi­ čerli prilično zbunjen. Ma koliko odan svojoj ljubavi, muškarac ne može da se spase od erotske mašte i xizbudenja, ako ga izaziva ovako mlada, lepa, i drska devojka. Lun je znao da žena može postati prava napast, ako je nesrećno zaljubljena. Ona tada može da počne da mrzi, pa i da se sveti. Pitao se kako da uk­ loni ovu opasnost. Mislio je o tome i tokom večere u »Fantastik« klubu. Ona je sedela s druge strane stola i često hvatala Lunov pogled, pa je to i Džejn primetila. — Mala Šipli će da presvisne zbog tebe — šapnula je Džejn. — ^ o ć i će je, nadam se — odgo­ vorio je Lun. I baš tada je Besi pitala da li bi i ona mogla da leti na motornom kri­ lu.

— Gledajući vas kako jedrite viso­ ko iznad zemlje, ja vam zavidim i želim da to i sama doživim — doda­ la je zatim. — Nemam pravo da obučavam druge. U tom sportu postoje pravila, a i zakon ne dozvoljava da se u rizik uvlače drugi — odgovorio je Lun mimo. — Najbliže sportsko društvo, koje ima učitelja letenja, nalazi se u Vikfordu. Tamo možete urediti sve što treba. Oni brinu i o iznajmljiva­ nju, ili kupovini letećeg krila. Devojka je shvatila odbijanje, a bi­ la je svesna i toga da se ona otvore­ no nameće. Sve je to izbliza pratila Enda Hitklif, koja je i sama s čež­ njom razmišljala, o Vičerliju. — Gospodin ima ozbiljnu tamničarku. Ivon je preterano lepa da bi mu dozvolila da ponekad skrene — rekla je tiho Enda. — Ne verujem da je hladan, ili nastran... — A što niste proverili? — s ciniz­ mom je pitala Besi. — Htela sam, ali imam pametnija posla. Iste večeri Enda je nestala. Besi je slutila šta se dogodilo, ali je ćutala.

D a n je prošao monotono. Jedino što je privuklo pažnju Besi Šipli bilo je letenje čoveka na motornom kri­ lu. Ona je znala da je to sused Vičer­ li. Posle je ležala pored bazena na suncu i sanjarila o tom čoveku. Tako je dočekala veče. Otac ju je pozvao i zamolio je da večera u svo­ joj sobi, jer k njemu dolaze Lester Ouks i »dve nove dame«. Taš tako ih je nazvao i Besi je znala da to podvodač Ouks dovodi devojke da za­ bave njenog oca. Znala je da će otac goste primiti u velikom salonu, pa je iz dosade, a sklona avanturi, pomislila da treba sve to sama da vidi. Znala je i kako da to učini. Zavese u salonu bile su tako postavljene dd prikrivaju udubljenje blizu prozora, koje je tre­ 43

balo da posliiži za postavljanje skri­ venog sefa. S jedne 1 druge strane prozorskih zavesa bili su teški velurskl zastori. Tako je Besi u udubIjenje stavila jednu stolicu i smestila se na nju. Prvi je u salon ušao Rupert i otvo­ rio vrata svoje male radne sobe. Očito je imao nameru da se tamo kratko zadrži pa za sobom nije za­ tvorio vrata Besi je čula kako on te­ lefonira; — Morate ga imati, čoveče! — re­ kao je nekome Ijutito. — On je uho­ dio doktora. Isterajte iz njega istinu kako znate, a onda ga predajte... Slušao je neko vreme, pa je do­ dao: — O doktoru ne brinite ništa. On se ne vraća, jer postao je opasan zbog gubitka devojke. To je bila greška. Opet je slušao, a onda zaključio: — Povedi sve ljude i budi opre­ zan. Treba da se sve dogodi u tišini. Besi je pogađala da njen brat raz­ govara sa svojim revolverašem Čerstonom. Bila je užasnuta pomišlju da se sprema zločin i da to naređuje njen brat. Još neko je ušao u salon i tek kad su se čuli glasovi ona je znala da je to njen otac. — Šta se to događa, Ruperte? — pitao je on. — Ne znam na šta misliš? — od­ govori Rupert Šipli. — Znaš ti i više nego što bi treba­ lo — jetko reče otac. — Znam samo da ti očekuješ Ouksa i dve nove devojke, od kojih ćeš jednu, ili obe odvući u svoju spava­ ću sobu — Ijutito odgovori Rupert. — Zar ja nemam pravo makar ko­ liko ti? Pa ti si, Ruperte, pravi raz­ vratnik! — Ijutito je vikao otac. — Ti si i nastran. Znam da si uživao gle­ dajući ljubav lezbijki. Postoji sum­ nja i da si biseksualac... — Ti više ne govoriš, već laješ, sta­ ri pokvarenjače! —histerično je vi­ kao Rupert. 44

— E, sada si prevršio svaku meru. Trebalo je davno da te isteram iz svog doma, dok još nisi zločinima zagadio sve čega si se dotakao — dahćući od navale srdžbe odgovori otac — Zato odlazi... Zauvek odla­ z i... 1 drži se dalje od mene, ljudož­ deru! — Da nije mene, ovo bi već bilo u drugim rukama, a ti bi bio ili u za­ tvoru, ili bi prosjačio na london­ skim ulicama, stara propalico. Ti ćeš napolje... Ili možda i nećeš živ nikuda iz ovih brda. Zatvoriću ja te­ be tako da ćeš lizalud moliti milost — zapreti Rupert. Otac jum u na nega, ali sin od­ vrati udarcima i zahvatom, koji Harija Šiplija baci na tepih. Besi je već bila odmakla zavesu i videla je nešto najružnije što može da se dogodi u jednoj porodici. Vi­ dela je kako sin podiže ruku na svog i njenog oca. Užas ju je priko­ vao nekoliko trenutaka, a onda joj se vratila snaga i ona je jum ula na Ruperta. Instinktivno je kao oružje upotrebila nokte, ah oni su bili suvi­ še dugi za takvu priliku i lomili su se, ali su ipak ostavljali krvave brazde na Rupertovom licu. — Zmijo! — viknuo je Rupert i udario je pesnicom u trbuh i ona se presamitila. Oborio ju je preko oca i oboje u besu udarao nogama. Potegao je i revolver. U tom trenutku čulo se zvono. Rupert Šlpll se trgao. Zrtao je da sada batler žuri da otvori vrata, pa požuri zadihan i nesvestan da mu je lice izgrebano i okrvavljeno. U hol su već bile ušle AMlina Tercetis i Rita Torhomen. Zapanjeno su zurile u Ruperta i nehotično obe ru­ kama prekrile svoja lica. — Šta ti se dogodilo? — upita Lester Ouks. — Ništa ne pitaj, već odvedi devoj­ ke, jer ne možemo da primimo gos­ te — odgovori Rupert. Iz salona je dopiralo očevo ječanje, a Besi je plačnim glasom proklinjala 1 nešto vikala. Rupert pogura

devojke i Ouksa i istera ih napolje, a onda zalupi ulazna vrata. Nekoliko trenutaka razmišljao je šta da uradi. Tu su, pored oca i ses­ tre bili još batler i kuvarica, jer niko od ostale posluge nije stanovao u kući. Batler i kuvarica su takode po­ sle obavljenog posla odlazili u preu­ ređene kuće, koje su ranije pripada­ le seljacima. 1 oni su sada predstav­ ljali opasnost. Pričaće šta se dogodi­ lo. Trebalo je brzo dejstvovati, a i taj prokleti Ouks sa devojkama postali su opasni. Rupert Šipli je osećao da je odjednom nastupila katastrofa, čije posledice treba izbeći. On okrenu telefonski broj bimgalova na brdu i upita: — Jesi li ti, Angas? — Da, slušam — začu se odgovor. — Ovde su bili Ouks i dve devoj­ ke. Oterao sam ih, ali treba ih zaus­ taviti. Učini sve da ne odu ka Bajlerikeju. Smesti ih tu u onaj prostor, pa požuri s dva čoveka ovamo. Dovezi i minibus iz tvoje garaže. Požu­ ri! Jesi li shvatio? — Jesam. Žurim! — odgovori po­ zvani. * Ia k o skriven na tavanu bungalova, Lun je na neki način bio gospodar situacije, jer čuo je svaku reč izgo­ vorenu oko Malorija, a kad zločinci stignu u bungalov, čuće ih kad bu­ du u bilo kojoj prostoriji. Angas Cerston posla jednog čove­ ka na osmatračnicu i Lun tek tada razmisli šta to znači. Krov na dve vode imao je na svakoj nagnutoj po­ vršini po jedan prozor, a na potkrovnim zidovima, odnosno lastavicama, bio je po jedan prozor. Tako se odatle videlo na sve strane. Lun džepnom lampom osvetli podove, koji su bili nedavno očišćeni od pra­ šine. Jedna stolica kod prozora, koji je gledao ka severu, bila je s naslo­ nima i pogodna za prenošenje.

Dakle, jedan čovek je dolazio ova­ mo, pa se Lun postavi tako da mu se nađe iza leđa kad se ovaj popne us­ kim drvenim stepenicama. Ubrzo je čuo korake i revolveraš se peo ništa ne sluteći. Nije stigao ni da primeti opasnost, a već mu je nešto eksplo­ diralo u glavi. Lim ga je prihvatio da ne padne nazad, ili da se ne čuje pad tela. Udarac po glavi uspavao je revolveraša za izvesno vreme. ali ga je trebalo isključiti na više sati. Lxm je imao svoju kutiju, koju je po­ nekad nazivao »arsenalom«. Veliči­ ne tabakere. ta kutija je sadržavala par injekcija za uspavljivanje, dve bombe malo veće od cigareta punje­ ne tečnim gasom za uspavljivanje, koji se posle aktiviranja brzo širio. Imao je i dve male razorne bombe i namotaj neraskidivog konca slič­ nog onom što se koristi za pecanje ribe. Bio je tu još oštar skalpel, tubica lepka, koji je mogao da zalepi ljudsku kožu ^ o da bez hirurškog zahvata ne može da se odlepi... Lun ubrizga jednu injekciju onesvešćenom momku, pa mu veza ruke i noge onim čvrstim koncem, koji je sekao ako neko pokušava da ga raskine snagom. Flasterom je zalepio usta zarobljenika i onda je mogao mimo da sluša. — A sada govori, Malori — naredi Cerston. — O čemu? — upita tajni agent. Čarston ga snažno ošamari i zapreti; — Ne pokušavaj da lažeš, momče. Uživaću ako me izazoveš da upotrebim ova klešta. Prvo ću te njima kastrirati, a onda ću ti otkidati prst po prst, pa n o s... Vadiću ti zube i lomiti vilice! — Ja to ne mogu da podnesem. Bolje me odmah ubij — reče Malori prilično smirenim glasom. — Onda govori! Zašto si pratio doktora Meplbeka? — On me je angažovao da nađem njegovu prijateljicu Endu Hitklif. Obećao je veliku nagradu, ako uspem. Ja baš nisam pri novcu i svaka 45

zarada bi mi dobro došla dok ne do­ bijem nasledstvo, koje očekujem. Treba od nečega živeti — lagao je Malori. — Ipak ću ti pomoći ovim kleštima da se prisetiš pravog razloga. Otkinući ti za početak jedan prst s ruke, ako mi ne kažeš zašto si tihodio dr Meplbeka — opet pripreti zločinac. T- Mučenje vam ne treba, a oduži­ lo iji stvar — reče Malort. — Shmtio sam da se dr Meplbek bavi i nekim mutnim poslovima. Pili smo i on je pijan brbljao. Obavlja neke hirurške intervencije, koje su za njega pravo mučenje. Plakao je onako pi­ jan. .. — A tako ... — progunda Čerston. — Ali zašto si ga uhodio? — Hteo sam da saznam s kim se vida i šta to radi, pa da ga učenim. On je bogat čovek. Rekao mi je da u bankama ima novaca, ali mu ne po­ maže s obzirom na to da ga je Enda napustila — pričao je Malori. Lun beše shvatio da je za tajnog agenta opasno da dugo igra ovu ig­ ru sa zločincem. Cerston možda već sluti da Malori izmišlja priču, pa će mu iznenada otkinuti neki prst, ili ga teško povrediti. Znajući da su negde dole još Bert Martinson i jedan n je ^ v revolveraš, Lun oprezno si­ đe. Cuo ih je da govore o spremanju večere, a zatim su govorili preko za­ logaja. — Angas će uživati mučeći plejboja — govorio je Bert Martinson. — Zar nije bolje da ga neošteće­ nog preda? — pitao je drugi. — Predaće ga, to je sigurno. A ne­ će ga ni jako povrediti. On već zna pravu meru. Video si da je pazio i na onu trojicu — dodao je Martin­ son baš u trenutku kad se Lim na­ šao pred njima s kratkom mašinskom puškom produženom priguši­ vačem zvuka u rukama. — J a nemam razloga da vas ču­ vam, momci — reče Lun. — Izrešetaću vas čim načinite neki sumnjiv pokret. Ova igračka oštećuje i kožu 46

i jetru, srce i mozak, pluća i zglobo­ ve. .. Brr! Smrt je gadna, a vi može­ te da je izbegnete. Podignite ru ke... — Predajemo s e ... Ne pucajte... — skoro šapatom reče Bert Martin­ son. Nekoliko puta mu je pogled skre­ nuo iza Luna. Očekivao je da će možda s leđa napadača stići Cer­ ston, ili momak s osmatračnice. No Lun je imao slušalicu u uhu i znao je da Cerston zaužet dkd zaroblje­ nika, a osmatrač uspavan i vezan. — A sada ste vi na nišanu — dodade Martinson i pokretom glave pokaza negde iza Luna. — Neka taj puca, ali ti potegnl ako smeš — reče Lun. Nije se nadao da će zločinci nešto pokušati, ali bio je oprezan. Oni se baciše svaki na svoju stranu i potegoše pištolje. Lun je morao da pritis­ ne okidač mašinske puške, koja je izbacivala deset metaka u sekundi. Pogođeni revolveraši nisu uspeli da opale. Samo su se koji trenutak grčili na kuhinjskom gumenom odu, pa se smiriše. Lun oslušnu. erston dole u podzemnom bunke­ ru nije bio ništa čuo. — Zašto je danas k vama dolazio Den Vičerli? — pitao je svog zarob­ ljenika. — Dogovorili smo se za sistematskije susrete na terenu za golf — odgovori tajni agent. Lun požuri tamo. Nije hteo da rizikuje, pa samo pažljivo odškrinu kapak i ubaci malu bombu s gasom za uspavljivanje i doviknu; — Dolazim, Cerstone! Zatim spusti kapak. Odavde je i bez slušalice u uhu čuo Cerstonove psovke i pretnje, ali nije isključio svoj uređaj. — Sta je to bilo? — pitao je Cer­ ston svog zarobljenika. — Ciji glas je to bio?... O h!... Ne vidim... Sve se utiša i Lun podiže kapak. Gangster i njegov zarobljenik su spavali. Lun odveza tajnog agenta i ostavi ga neka spava, ali dobro uve­ za Angasa Cerstona, čije zadnje reči

g

kao da su mu još brujale u ušima. Čerstonov, ali malo je govorio za Da to priguši on javi Džejn šta se svaki slučaj. događa, pa se pope. — .. .Jesi 11 shvatio? — pitao je na Imao je nameru da napusti bun­ kraju Rupert Šipll, čiji glas je Lun galov, pa neka Malori čini što bude prepoznao. smatrao da treba. Pomisli da taj­ — Jesam. Žurim! — odgovori Lim nom policajcu neće priznati svoje i požuri opet u bunker. učešće u oslobađanju, ali ga zabriUspava Malorija na duže vreme, nu činjenica da upotreba uspavlju- a onda skide odeću sa Čerstona, ko­ jućeg gasa može da navede Malori- ji mu je po visini bio ravan. Zatim ja da razmišlja. A onda on može da javi da će doći do kola kod Džejn, nasluti ko su Den i Ivon Vičerll. jer tamo je imao opremu za masklZnao je jedan broj i on pozva. Javi ranje. Znao je da ne može da poslu­ se Makferson. Lun mu kratko reče ša Šiplijevu naredbu o hvatanju neka pronađe Ro Hača, pa da dođu Ouksa 1 devojaka, niti da povede u njegov zamak. dva ćoveka sobom, ali imao je već r — Ta protuva Ro je kod svoje En- svoj plan. de Vajt, pa sam siguran da ću ga brzo dozvati — odgovori stari mor­ VIII nar. — A koga ćemo naći u tom za­ mku? — Mene i Džejn, ili jedno od nas B a t l e r i domaćica su gledali Ruperta Šiplija s izrazom užasa u oči­ — odgovori Lun. — Kakvu opremu da ponesemo, ma. On je bio u stanju izbezumljenosti. sto mu vetrdva? — Dođite, ovamo! — pozvao ih je — Uzmite kola broj tri iz serije e f. Ona imaju promenljivu ne samo bo­ držeći u ruci pištolj s već postavlje­ nim prigušivačem ju, već 1 oblik... — Znam! Dolazimo! — uzviknu Propustio ih je u salon, gde je još mornar. uvek na podu le:^ao njegov otac. Lunu bi žao što je pokazao sum­ — Besi!... Besi, gde se kriješ? — nju u jnomarevo pamćenje i počeo zvao je s ljutnjom, ali i notom očaja­ da ga pedseća kakva su kola tri iz nja. — Naći ću te, prokleta špljtmserije ef u njihovoj tajnoj garaži na k o ... kraju Kensal Grina. U tom trenutku on primetl da bat­ — Bićete kod nas pre dva posle ler i domaćica pokušavaju da se Isponoći — reče Lim. kradu kroz još otvorena vrata salo­ — Blćemo i pre. Znam taj kraj iz­ na. nad doline Krouča — odgovori Sa— Šta?!... Hoćete da bežite! — mujel Makferson s oduševljenjem u vrisnu izbezumljeni Rupert Šipli. glasu. — Ima 11 nade da bude malo Batler i domaćica potrčaše, ali gužve da se razmrdaju stare kosti, Šipli opali nekoliko puta 1 batler pa­ milione mu dosadnih sati. — To je mnogo — nasmeja se de kod zatvorenih Izlaznih vrata, a Lim. — Plašim se da će biti gužve 1 domaćica preko kuhinjskog praga. Rupert promeni ispražnjeni šaržer više nego što želimo. On spusti slušalicu i htede da se punim i još po jednom opali u ubije­ vrati u bunker i zadnjom injekcijom ne. Onda potrča preko salona, jer uspava Pitera Malorija, jer trebalo otac beše ustao. Zateče ga kako ot­ je dosta veštlne i aktivnosti da se taj vara prozor u maloj radnoj sobi — Nazad! — viknu mu Rupert. momak odvrati od ideje da mnogo Ali otac otvori prozor i htede da razmišlja o Denu i Ivon. No u tom trenutku telefon zazvoni i Lun se ja­ prekorači. Sin ispali tri metka u nje­ vi trudeći se da mu glas zvuči kao gova leđa. Pošto mu je spuštena no­ 47

ga i veći deo tela bio s unutrašnje strane, Han Šipli pade unazad. Grčio se na tepihu i brzo izdahnu. — Besi! — zvao je sada Rupert glasom utopljenika. Nadao se da tako prevari sestru i otkrije gde se ona nalazi. Utrča u njenu sobu i nađe otvoren prozor. Svetio iz sobe je osvetljavalo cvetnu leju i okopano zemljište do staze. Rupert ugleda svež trag ženskih ci­ pela. Nije imao vremena da ide do vrata, već iskoči kroz prozor. Mislio je grozničavo da je sada najvažnije da onemogući bekstvo zadnjeg svedoka tragedije u kući. Onda će sa Čerstonom i njegovim revolverašima utovariti leševe da se odnesu i zauvek nestanu. Isto će biti i sa Ouksom i dvema devojkama, ako ih je Čerston već zaustavio. Posle će zvati polici u u pomoć, ili sačekati koji dan dok dobro utre sve tragove zločina, pa onda dići uzbunu zbog nestalih. Ali Besi beše nestala. Uzalud je tražio njen trag na zemlji, koji bi mu promakao i da senke nisu sprečava­ le mesečinu da dobro osvetli tlo. Ni­ je imao pri ruci ni džepnu lampu, pa je zastao osluškujući. Tada se za­ ču zvuk automobilskog motora i on potrča da ga presretne misleći da je to Angas Cerston sa svojim ljudima. Pomoglo mu je to što je automobil dolazio ugašenih farova, pa se nije našao u snopu njihovog svetla. Za­ klonjen šibljem pritrčao je bliže au­ tomobilu i ugledao kako iz njega iz­ lazi Angas Cerston, ali čuo je glas drugog čoveka. Zbunjeno je slušao kako taj drugi čovek kaže: — Skloni automobil tamo iza drveća i drži podignuta stakla. Šipli je prepoznao taj glas. Bio je siguran da to govori Den Vičerli. Pi­ tao se kako je to moguće. Iako na mesečini nije mogao sasvim dobro da vidi lik tog čoveka, sve drugo je govorilo da je to Angas. Njegova du­ ga, tršava kosa... Njegova odeća... Cak i brčići su se primećivali... A 48

Vičerli nije imao ni takvu kosu ni brkove. To munjevito razmišljanje oduže mu vreme. Lažni Angas već je trčao ka kući. Trčati za njim dok žena motri iz zaklonjenih kola bilo bi opasno, pa se odluči da nju zarobi. Privuče se kolima i pokuša da otvo­ ri vrata, ali mu nije uspelo. U istom trenutku on ugleda k ^ o se kućna vrata otvaraju i lažni Angas svom snagom ih gura. Rupert je znao da to smeta batlerov leš. Pošto nije uspeo da iz klečećeg stava otvori vrata automobila i izne­ nadi ženu u njemu, on se uspravi i upita: — Šta radite ovde u ovo doba, gospođo Vičerli? — Ne čujem — razumeo je Šipli. — Spustite staklo! — reče on kri­ jući n i u s pištoljem. Sada je izbliza mogao da vidi ko je u automobilu, jer između grana drveća probijala se mesečina baS prema vozačkom mestu. Tobožnja Ivon Vičerli je samo gledala i nešto slušala. To je Lun govorio šta je vi-' deo u kući. — To je užasno — reče Džejn. — Ovde je Rupert Sipli. Zahteva da spustim stakla. — Kreni ka kući, a ja ću da te šti­ tim — reče Lun. Džejn upali kola, a Šipli opali dva puta u staklo nišaneći njenu glavu. Stakla su bila neprobojna i Rupert na levoj mišici oseti kako ga okranu jedan odbijeni kuršum. On gadno opsova kad kola krenuše i opet pri­ puca. Kad su kola odmakla nekoli­ ko jardi, Šipli shvati da su oklopljena. Zato opali u zadnje gume, ali ni one ne popustiše. Bile su to one sku­ pe gume ispunjene naročitom vrstom materijala sastavljenog od mnoštva sitnih komora pod dovolj­ nim vazdušnim pritiskom. Od kuće je trčao Lun dajući Džejn nekakav znak. Ona posluša i zadnji poklopac automobila se podiže, a onda siktavi zvuci otkriše Sipliju da to počinje paljba nekog automat­

skog oružja. On se baci na zemlju, otpuza ustranu i poče da beži. Bio je svestan da se ovde sve ruši. Susetka ga je videla i prepoznala. Sada i Dan Vičerli zna ko je izvršio masakr u kući. Uz sve to, Rupert Šipli nije mogao da stigne do svojih kola u garaži blizu kuće. Trebala mu je pomoć, a još više su mu nedostajala kola za bekstvo da­ lje od ovog prokletog kra a. Zato on potrča ka bungalovu na brdu. Brzo je shvatio da se ovde odigrao krvavi obračun i htede da beži dalje, ali ipak zaviri u bvmker pod kapkom. Dole beše upaljeno svetio i on ugle­ da uspavanog Malorija i vezanog Čerstona. — Anagas! — uzviknu on i primeti da se njegov glavni revolveraš grči u vezama, ali ne može da odgo­ vori. On se spusti k njemu obradovan što nije sve propalo. Skide mu flas­ ter s lica i pokida veze kleštima koja su bila tu kao pretnja zarobljenom Maloriju. — Ko je sve ovo uradio? — upita ŠipU. — Ne znam ... Neko nas je napao — odgovori Cerston ustajući i masi­ rajući udove. — Bežimo odavde! — uzviknu Šipli i opali u glavu uspavanog Ma­ lorija. — Mogli smo ga odvesti — reče Cerston. — Mi smo u opasnosti. Možda je već alarm irana policija svuda od Bajlerikejna do Londona. Bežimo! — ponovi Šipli. Njih dvojica istrčaše iz bungalova i prečicom požuriše ka Čerstonovom. — Moram uzeti novac i dragocenosti iz skrivenog sefa — reče Čerston. — To ćeš drugi put. Ostavi sve i nestanimo! — naredi Rupert Šipli. Cerston je poznavao svog gospo­ dara 1 znao je da mu ne sme protivurečiti, a naročito ne sada. On uđe u bungalov samo da uzme ključeve

od minibusa, jer oni od njegovih ko­ la bili su nestali zajedno s odelom s njega. On to kaza Sipliju i njih dva uskoro izvezoše se minibusom. Ne­ ko vreme nisu palili svetla, a onda odjuriše ka Stenfildu. Sipli ispriča šta se sve dogodilo i zaključi; — Svedok protivu mene biće prvo moja sestra. Izdaće i Ouks sa svojim devojkama, a mi nemamo mogućnosti da ih odmah uklonimo. Sada su se u sve umešali Vičerlijevi. — Onda da vozim u London? — upita Cerston. — Tamo ćemo se skloniti, a otuda možemo nastaviti da radimo — od­ govori Šipli. — A šta bi bilo da odemo do mesta razmene tamo blizu Ingejtstona? — pitao je dalje Cerston. — — O meni ne znaju ko sam i samo bi me gurnuli među ostale da­ vaoce. Za tebe je rečeno da uživaš poverenje, ali samo-do mesta razmene. I ti bi se našao u krevetu iza neprobojnih rešetaka. Sve je uređe­ no tako da ništa ne može da se ot­ krije. Ko ispadne iz svog mesta u mehanizmu »posla«, stiže na traku za preradu — pričao je Šipli. I takvog ubicu, kakav je bio Angas Cerston, podiđe jeza od tih reči i scena koje su one izazivale u misli­ ma. — A šta bih ja da se tebi nešto de­ si? S kim da se povežem? Ko je Oligarh? — pitao je zabrinuto. — O Oligarhu ništa ne znam ... Mnogo šta ja ne znam ... 1 sam sam točak u mehanizmu, možda dosta važan, ali ne svemoćan — neodre­ đeno odgovori Rupert Šipli.

B e ž e ć i, Besi Šipli se setila da joj opasnost preti od brda i iz pravca kuće iz koje je bežala. A i najbrže je odmicala zapadnom stazom, koja se spuštala ka potoku. Tek kad je poodmakla, shvatila je da greši, jer se udaljuje od puteva koji su od Vitha49

ma, pa preko Purlajga i Vikforda na istočnoj strani, a zatim preko Cijensforda, Ingestona i Senfilda na zapadnoj u lukovima uokvirivali ceo kraj, koji se spuštao ka Calmer Rlveru. A ona se veoma udaljila. Bila je na suprotnoj strani i od ljudi kojima bi se smela obratiti za pomoć. Mesec je zalazio prema Ingestonu, a na drugoj strani bi je zamak Vičerlijevih. Trebalo joj je više od jednog sata da uskim stazama stigne tamo. Idući, naišla je na kolibicu nekog pčelara, čije košnice su još uvek bile negde blizu mora. Da je to pčelinjak znala je još od prošle godine, jer su je domaćin i njegova tmuka počasti­ li svežim medom kad je tuda šetala. Vrata kolibe bila su zaključana lokotom i ona nađe iza strehe zadenutu ,malu polugu od zarđalog gvožđa. Njome odvali rezu na dovratku i lokot ostade da visi. Ušla je da se odmori i ispružila,se na ležaj zastrt grubim ćebetom. Želela je da o sveniu razmisli. Ona još nije znala kakve zločine je te noći izvršio njen brat. Nije ni pomislila da je ubio oca i dva člana posluge. Njeno bekstvo bilo je više osveta bratu zbog njegovog napada na oca. Plašila se da je Rupert ne tuče zato što ga je izgrebala po licu. Sve tp nije bilo tako strašno da ona ne oseti umor i sanjivost. Već odavno je znala da je Rupert umešan u mutne poslove koji donose veliki prihod. Lester Ouks joj je dao da na­ sluti da je to što on okuplja skupe prostitutke u neku ruku posao i po­ rodice Šipli. Tek te noći čula je da otac Ruperta naziva ljudožderom. To je dovela u vezu s dr Meplbekom, pričama užasa o nestancima ljudi o kojiina se nikad ništa ne sazna. No sve je to bila apstrakcija i slutnja. Zato Besi Šipli oseti sanjivost i zavuče se pod ćebe, iz koga oseti miris prašine. No bilo joj je hladno i ona s malo gađe­ nja izdrža pod ćebetom tako da je uskoro uhvati san. 50

Kad se probudila, bilo je već tri sata posle ponoći. Ona ustade i upu­ ti se ka zamku.

* L u n i Džejn bili su zapanjeni neza­ pamćenim zločinom. Shvatili su da su tri leša ostala iza mahnitanja Ruperta Šiplija. Užasavala ih je pomi­ sao na oceubistvo, valjda najteži zločin koga čovek može da izvrši. Zbog toga su dockan shvatili da možda zločinima nije kraj. Prva po­ misao na to kuda je Rupert pobegao, prosto ih je sledila. — Idi u kola i vozi gore gde si bi­ la početkom noći, a ja ću pre stići stazom — reče Lun. No bilo je kasno. Video je farove minibusa, koji se približavao putu tamo na prevoju. Lun ipak požuri. Poklopi ga osećaj krivice, kao talas mutne vode. On je uspavao nesrećnog Malorija i tako ga izložio smrti. Lun je mogao da umiruje svoju savest istinom da nije mogao ni naslu­ titi tragediju u Šiplijevoj kući i Rupertovo bekstvo u ovom pravcu. No trebalo je hladno da razmisli. Sada je njemu i Džejn pretila opas­ nost od Šiplija, jer jedino je on video Džejn u automobilu i shvatio ko je pod maskom Angasa Čerstona. Ltm požuri da sa Džejn razmotri sve okolnosti. — On može da nas optuži za sva ubistva — reče Lun. — Mi moramo optužiti njega, ali anonimno i to odmah — izloži Džejn svoje mišljenje. Lun se odmah složi i vrati se u bungalov. Odatle dobi telefonsku vezu sa Skotland Jardom i izmenjenim glasom saopšti da je u bvmgalovu i dole u kući Šiplijevih izvršeno više ubistava. Kaza i da je ubijen nji­ hov inspektor Piter Malori. Dežurni inspektor je uzalud pokušao da saz­ na ime onog koji obaveštava. — Javite sve višem inspektoru Fi­ lipu Faleru i on će znati šta da uradi — reče Lun.

— Ali kako da vam verujemo? Možda je to neka glupa šala — primeti dežurni. — Faler će znati da nije — odgo­ vori Lun i spusti slušalicu. Odmah zatim njih dvoje se vratiše u zamak. Lun kroz tajni prolaz, na­ činjen tako što se čitavo tlo jedne garaže spuštalo kao lift, sakri auto­ mobil obeležen udarcima Šiplijevih kuršuma. — Ostaje nam da se odmorimo dok dođu Sam i Ro, pa da vidimo šta da uradimo. Nadali smo se da ovde provedemo mnoge godine, a već nam je skrovište ugroženo. Poli­ cija će da istražuje vrlo dugo i upor­ no — reče Ltm. — Ako ocenimo da je opasno, sklonićemo se u podzemne i pećin­ ske prostore — reče Džejn. — Mora izići na svetio dana istina ko su zlo­ činci. Skotland Jard je ovde smestio svog inspektora samo zato što se nešto znalo, ili slutilo. Znajući da to Džejn voli, Lun pođe s njom u njenu spavaću sobu. Poku­ š a h da spavaju, ali bilo je uzalud. Zato započeše novi razgovor. — Juče sam u nekom časopisu pročitao da je organizovani krimi­ nal tokom sedamdesetih godina u Evropi, ne račimajući istočne zem­ lje, kriv za više od deset hiljada ubistava. Tu se ne računaju umrli narkomani, njih dvadeset hiljada. 1 sve to se nastavlja — pričao je Lun. — Ako se tako pravdaš što smo se opet upleli u sukobe sa zločincima, onda znaj da je to suvišno. Nikad ni­ sam bila za udobno bežanje od opasnosti — odgovori Džejn. — Počeo sam o tome da govorim zato što su to ordinarni zločini. Trostruko je više prikrivenih. Skriva se istina o zločinačkim ispitivanji­ ma lekova na ljudima. Obaveštajne i specijalne vojne službe ispituju droge, otrove... — pričao je Lun. — Mnogo je onih koji truju život — upade Džejn. — No sada pokušaj da me otrgneš iz užasnih m isli...

— Ti uvek imaš dobar predlog — nasmeja se Lun. Pokušao je da govori o svojoj no­ voj pasiji, o mikromotorima, ali ih prekide muzikalni zvuk interfona. MaMerson i Hač su se javljali s ka­ pije. Lun uključi mehanizam da iz daljine otvori kapiju. Njih dvoje požuriše da se obuKu. S v e dok se nije javila interfonom i ušla kroz vrata pored glavne kapije. Besi Sipli je osećala jezu i osvrtala se kao da će je neko zgrabiti s leđa. Dočekao ju je Lim objašnjavajući da noću ovde nema nikog od posluge. — Oprostite što ste malo čekali da se obučem — reče on na kraju. — A vi oprostite što sam došla u ovo doba. Tek se sluti da je blizu zo­ ra — reče devoka. Lun primeti da ona drhti. — Šta vas je nateralo da idete no­ ću sami? — upita je dok su išli prizemnimholom. — Brat je poludeo... Napao je oca i m ene... J a sam p o b e g l a . — is­ prekidano je govorila devojka. — On je u stanju da me ubije, jer sam čula da ga otac optužuje da je zloči­ nac, pa čak i ljudožder. — Vi to u uzbuđenju — reče Lun. — Valjda ne mislite da bi Rupert... Devojčine reći otkrile su Lunu da ona ne zna za tragični kraj svog oca i posluge, pa pomisU da to treba is­ koristiti da se prikrije njegovo učeš­ će u događajima. Pošto je računao da je policija već stigla u Šiplijevu kuću i bungalov na brdu, on reče: — Pozvaćemo vaše i pitati je li se Rupert smirio. Devojka klimnu glavom i osmeh zahvalnosti joj se ukaza n^p, licu. Kad Lun pozvoni, začu se nepoznat glas. — Je li to kuća SiplijtevLh? — pitao je Lun. — Jeste, a ko zove? ~ odgovori nepoznati. — Ovde je Den Vičerli, malo dalji sused iz zam ka... 51

— A zašto zovete? — Ovde je došla gospođica Besi Šipli. Uzbuđena je zbog neke sinoć­ nje porodične svađe, pa želi da raz­ govara s nekim iz kuće — objasni Lun. Sagovomik je neko vreme ćutao i Lun je pretpostavljao da to neki po­ licajac pita starijeg šta da kaže. Ta­ da se začu drugi glas: — Ovde je inspektor Skotland Jarda Faler. Ponovite mi to što ste rekli, gospodine Vičerli. — Evo, daću vam gospođicu Besi Šipli. Ona će vam bolje odgovoriti na pitanja — reče Lim i predade devojci slušalicu. Besi brzo ispriča šta se dogodilo pre nego što je pobegla. U zamak je došla zato što zna da su ovi susedi spremni da joj pomognu. Inspektor je pitao o Rupertu Šipliju, ali još nije kazivao kakav pokolj je policija za­ tekla u kući i bimgalovu. ~ Poslaćemo policijska kola po vas. Zamolite i gospodina Vičerlija da vas doprati — zaključi inspektor Faler. Lun pozvfi Džejn da pravi društvo devojci i da je nečim osveži, a on po­ žuri ka Makfersonu i Ro Haču da se s njima posavetuje do dolaska poli­ cije. Zaključiše da mu ne preti opas­ nost. — Za svaki slučaj opremi se tako da možeš paralisati policiju i pobeči — reče Ro Hač. — Mi ć^mo pratiti šta se čuje preko tvog primopredajnika, pa ćemo stići u pomoć, ako za­ treba. — Nek đavo nosi celu policijsku brigadu — reče Makferson. — Oni uvek kasno stignu da spreče zločin, sto mu krvavih ubica i ljudoždera! Dok su oni razgovarali, Džejn be­ se našla drugu odeću za Besi. Odgo­ varale su joj i njene cipele, pa joj da­ de jedan par*pogodnih za kretanje brdima. Devojka se u kupatilu oslobodi svoje isprljane i tmjem iscepane ha­ ljine i od rose vlažnih i blatom up­ rljanih salonskih cipela. Umila se i 52

bila je obučena kad se javiše pristig­ li policajci. Lun nije upotrebio da­ ljinsko otvaranje, već lično ode do kapije. Iznenadi ga što je došao sam inspektor Faler. — Je li devojka kod vas? — upita inspektor. — Da — potvrdi Lun. — Izvolite unutra, gospodine inspektore. — Možda je to dobro — prihvati inspektor. — Da li je devojka u sta­ nju da razgovara? — Zašto ne bi bila? — upita Lun. — Već se presvukla i tmiila. Istina, porodična svađa... — Znači da ona ne zna šta se sve tamo dogodilo — glasno zaključi in­ spektor. — Ne znam na šta mislite — reče Lun. — Vama mogu reći — reče In­ spektor. — Po kući i u bungalovu ima vazdan ubijenih. Zato sam mis­ lio da devojka... — Ni ona ni mi o tome ništa ne znamo — reče Lun. — Molim vas da budete obazrivi i da na pogodan na­ čin. .. — Svi misle da su policajci bezdušni — upade inspektor. Malo kasnije on je od Besi Šipli čuo čitavu njenu priču. Ona je optu­ živala brata za grubost prema ocu i pravdala se što je zbog toga nasrnu­ la na brata. Inspektor se raspitao o posluzi, susedima i ko je sve radio za Ruperta Šiplija. Besi je spomenula Angasa Čerstona kao glavnog Rupertovog poverenika i telohranitelja. Znala je i ime Berta Martinsona i dodala da su pod njegovim nadzo­ rom radili još dva čoveka. — Šta im je bila dužnost? — pitao je inspektor. — Bili su čuvari... Uvek su bili naoružani — pričala je Besi. Inspektor je već stvarao zaključak da su zbog nečega Rupert i Angas poubijali ostale, ako u bungalovu neke nije ubio nesrećni tajni agent Malori.

Konačno se inspektor osami s Lu­ nom i posavetova se šta da urade s devojkom. Lun je uporno zastupao mišljenje da devojku treba zaštititi od užasnog prizora. Takođe je smat­ rao da joj dok se sve ne skloni i dok se leševi ne odnesu ne treba reći is­ tinu. — Ona je spomenula izvesnog Lestera Ouksa i dve devojke, koje je Rupert oterao pre tragedije — reče inspektor. — Gde bi se taj čovek mo­ gao naći? Lun objasni da i Ouks ima kuću u blizini, ali da je često u Londonu, ili negde drugde. Inspektor se raspiti­ vao o ostalim susedima i Lun na po­ velikom papiru nacrta grubu skicu terena i puteva u okolini. U nju uc­ rta kvadratiće svih kuća i bungalo­ va. Sada je inspektor znao gde su živeli stari Turčin Hajali, dr Meplbek, plejboj Malori i Angas Cerston. — Kako to da tako dobro poznaje­ te svaki kutak? — upita inspektor Faler. — J a volim jedrenje na motornom krilu, pa sam osmatrao. Vidi se mnogo toga... — odgovori Lun i is­ priča kako je video napad na »plejboja« Malorija. — On mi je javio baš to što govori­ te, gospodine Vičerli. U ime policije ja sam vam zahvalan na tome. No moram vam reći i nešto neprijatno. Malori je ubijen gore u bungalovu — reče inspektor. — Zaista ste mi javili strašnu vest — reče Lun. — Malori mi je bio pri­ jatelj. — Rekao mi je i to i da ste otkrili ko je on — reče inspektor. — Očeku­ jem da, kako ste bili naklonjeni nje­ mu budete i meni. — Naravno! — odlučno reče Lun. — I moj je interes da se sve ispita, jer ja živim u ovom kraju, pa tek sa­ da shvatam da tu i nije baš sigur­ no. .. — Biće — osmehnu se inspektor Faler. — Nećemo se povući dok sve ne raščistimo. Hteo sam da vas za­ molim da odmah idete sa mnom i

identifikujete poginule. No mislim da to uradimo po danu. — Dođite na doručak, pa ćemo nastaviti razgovor — predloži Lun. — Imamo telefonsku vezu, pa će­ mo rhoći da se dogovorimo. Vama je prekinut odmor — zaključi in­ spektor. Lun ga isprati do kapije, a onda se vrati u zamak. Džejn već beše smestila devojku u spavaću sobu za goste u desnom krilu zamka zato da ona ne čuje Makfersona i Ro Hača. — Dala sam joj i pilulu za smire­ nje, koja će je i uspavati — reče Džejn. — Trebalo bi da gonimo Ruperta, ali pored policije to nam je nemogu­ će — reče Lun. — Zato moram na­ vesti inspektora Falera na pravi trag. Rizikovaću da on postane ra­ doznao ko sam ja i da počne da njuška. — Znam da se uzdaš u svoju drskost. A bićemo oprezni — reče Džejn. Već je bilo svanulo kad pogledaše šta rade Makferson i Hač. Oni su obučeni spavali na kaučima sobe za dnevni odmor gostiju. IX N av ik n u t da kasno ustaje, zbog mnogih noćnih terevenki i mračnih poslova kojima odgovaraju ponoćni sati, Lester Ouks je ]oš spavao u apartmanu hotela »Krouč« opkolje­ nog luksuznim bungalovima, mote­ lima, restoranima i drvenim kućica­ ma za izdavanje. Taj konglomerat zgrada, na izgled bezrazložno podi^ u tih na zaravnima između Bajlerikeja i Vikforda, danju je izgledao miran, skoro napušten. No sve je oživljavalo u noćnim časovima. Sti­ zali su mnogobrojni automobili, a često i pravi automobilski konvgi iz Londona, Soutenda na moru, Censforda, Kolčestera i svih gradova i mesta južnog dela Ajeseksa. 53

Ouks je hteo da se vrati u svoj bungalov tamo u susedstvu ŠipUjevih i da svrati kod njih. Brinula ga je scena koju je video u njihovoj ku­ ći i to što je stvarno isteran iz nje. Utešno je delovalo to što je Hari Šipli bio uplatio dug od pet stotina i avans od hiljadu funti na ime uči­ njenih i »očekivanih« usluga. Od te uplate i direktnih prihoda Lester Ouks je dobijao dvadeset i sedam procenata, pa je bio podigao gotovi­ nu u nameri da nešto od toga zadrži u svom skrivenom sefu, a deo uloži u banku u Londonu. Zadovoljno se smeškao trpajući svežnjeve novca u svoj koferčić. I baš tada je zazvonilo na vrati­ ma. On nije mogao da vidi ko to do­ lazi, jer vrata apartmana nisu imala okular, pa je otvorio očekujući ne­ kog od posluge, ili neku od devojaka smeštenih u hotelu i rasturenih u bungalovima i kućicama oko nje­ ga. Gost je gurnuo nogu tako da je Ouks morao da zadrži otvorena vrata. Sledio se kad mu je posetilac levom rukom pokazao policijsku kartu, a desnom čvrsto podupro vrata. — J a sam Faler iz Skotland Jarda — predstavi se policijski viši inspek­ tor. — Jeste li vi gospodin Lester Ouks? — Da, ja sam pisac Lester Ouks i ne mogu ni da naslutim razlog da podupirete vrata, kao da hoću da bežim, ili da vam ih zalupim pred nosem — reče Ouks. — Da li uvek govorite i pišete ta­ ko duge rečenice? — podsmehnu se viši inspektor Faler polako pomerajući vrata napred. Ouks se izmače i pusti ga da uđe. Tek tada primeti da iza Falera dola­ zi i uniformisani narednik. Ouks 54

htede da skloni svoj koferčić s nov­ cem, ali ga Faler zadrža: — Ništa ne dirajte! — Jesam li ja za nešto optužen? I imate li nalog za pretres? — Ijutito je pitao Ouks. Umesto da mu ogovori, Faler upi­ ta: — Jeste li sinoć bili kod Šiplijevih? — O vaj... Zašto?... Trebalo je, a li... — Jeste U bili, ili niste? — Hteo sam da uđem, ali su rekli da mene i dve dame ne mogu da prime, iako smo bili pozvani — od­ govori Ouks. — To znači da ste na spisku sum­ njivih za pravi pokolj u toj kući — zloslutnim glasom nastavi Faler. — Kakav pokolj?! — trže se O i^ . — Troje mrtvih u kući Harija Šiplija i tri leša gore u bungalovu. Jeste li učestvovali u tim ubistvima, gos­ podine Ouks? — upita Faler očito izvodeći prepad na osumnjičenog. — Šta vi to?!... Pa vi nemate osno­ va za takva pitanja i optužbe!... J a tako ne mogu da razgovaram... — govorio je Ouks, ali izgled mu je bio imezveren i prestrašen. — Gk)spodine inspektore, nije li to neka neu­ kusna šala?. — I ja bih voleo da jeste — odgo­ vori Faler i kao slučajno i bez jasne namere zaviri u Ouksov koferčić. — 0-ho! Pa tu ima novca. Je li to na­ grada za zločin? — Ne možete tako sa mnom! — iizviknu Lester Ouks. — A kako misliš da mogu? — nasmeja se Faler i dade znak uniformisanom policajcu, koji veštim za­ hvatom sastaATi Ouksove ruke 1 namače mu lisice. — U kraljevini građani imaju pra­ v a ... — proštenja Lester Ouks. — Prava ubica su nešto drugo —

reče Faler i gumu Ouksa, koji je sta­ jao. Ovaj se svali u fotelju iza sebe. — A sada, gospodine škrabalo, pričaj sve što znaš — poče Faler. — J a nisam ništa učinio — pro­ zbori Ouks. — Sve dok skrivaš istinu, smatra­ mo te ubicom Harija Šiplija, njego­ vog batlera i kuvarice... — Ali ja nisam. _.. — Ti si bezgrešan, zar ne? — Nisam ništa zgrešio. — A ovaj novac? — To je ... — A tvoji podvodački poslovi? — Otkud to ?... — A »Krouč« hotel? A luksuzne prostitutke? A harem za milionere? — brzo je nabrajao viši inspektor Faler. Lester Ouks je ćutao i samo zurio u ruke višeg inspektora Falera. Ovaj ga pusti da se muči u toj tišini, a onda upita: — Jesi li spreman da govoriš isti­ nu o svemu, pa da ti se to uzme kao olakšavajuća okolnost? Kad čujemo tvoju priču, odlučićemo da li te op­ tužujemo za ubistva, ili te štitimo kao svedoka. Hoćeš li da govoriš? — Hoću... Kazaću istinu i sve što znam — prihvati Oviks. Odmah je govorio o početku »po­ sla«. Hotel »Krouč« je bio pred ban­ krotom i on je prvi zamislio da ga pretvori u tajnu jazbinu za podvo­ đenje leplh i vrlo skupih prostitutki. On je zamislio »harem« i ceo sistem funkcionisanja. Udruženi on i Šipli prvo su zakupili a onda i kupili ho­ tel, izgradili bungalove i kućice i novac je potekao. “ Ti si bio glavni nabavljač devojaka — primeti Faler, — Nije biio nasilja, ucenjivanja, ili bilo čega nedozvoljenog — pričao je Ouks. — Ja sara se dosta kretao u

grupama ljudi iz krugova umetnika. Upoznavao sam lepe žene i savetovao im ... A one su dobijale visoke nagrade... Počeo je da govori i o određenim' ženama i devojkama. Pristale su da se prodaju i takve devojke kakva je Enda Hitklif, ili Turkinja Behija Hajali. Šipli mu je ukazao na Akilinu Lesters, Grkinju i Ritu Torhomen, prelepu .Finkinju. Govorio je o Pakistanki, koja je bila veoma slična slavnoj indijskoj glumici Sanije Rahis. Nije izostavio ne lezbijke Elu Handon i Ani Karlin. Nehotično je s oduševljenjem govorio o I\inižanki Sadžerati-ad-Dur, što znači biserna grana. Nabrajao je Engleskinje, Italijanke, Francuskinje i Tajlađanke. A tada ga viši inspektor Faler z ^ a b i za odeću na prsima i pretećim glasom upita: — A otmice ljudi za prodaju delova tela? Što o tome ne pričaš? Koje devojke si prodao tajnoj bolnici? — J a nisam ... O tome zna, mis­ lim. .. — zausti Ouks, ali naglo ućuta. — Ko zna? Ko? — vikao je Faler. — Mi znamo sve, budalo! Hteo si da kažeš da zna Rupert Šipli, zar ne? — Verujem da on zn a... Jednom je spomenuo da je glavni Oligarh je­ dan čovek koji zna šta hoće... Oli­ garh je jedan od ljudi u manjoj gru­ pi koja vlada... Grupa aristokrata, ih bogataša... kaže se, na primer, finansijska oligarhija... — pričao je Ouks. — Dakle, misUš da glupom poli­ cajcu treba objasniti i svaku stranu reč — nasmeja se Faler. — Slučajno si naišao na policajca koji je prav­ nik, a uz to policijski prevodilac za grčki jezik. ~ Oprostite... Žao mi je što sam tako.., Nisam sposoban ni da raz­ mislim o onom.e što govorim ~ bra­ 55

nio se Ouks osvrnuvši se ka uniformisanom policajcu. — A šta to on piše? — Zapisnik o prvom iskazu — od­ govori Filip Faler, To saznanje kao da još više uz­ drma živce Lestera Ouksa. Vezane ruke su mu se tresle. — Jesi li ti oligarh samo u oblasti prostitucije, ili i u onom drugom »poslu«? — Nisam ja nikakav oligarh... Znam samo poslove s devojkama... O ostalom pitajte Ruperta Šiplija, ali ne spominjite mene, jer on bi me ubio. — On, znači, olako ubija? — Znam da je tako... On ima 11 ude spremne na to — odgovori Ouks. Pričao je dalje o Angasu Cerstonu i Bertu Martinsonu. Plašio se i njih i njihovih sumnjivUi ljudi, ali najviše se plašio samog Šiplija. — A dr Bazil Meplbek? — opet iz­ nenada upita Faler. — O n ... Činjenice ne z n a m ..., Zbog nečega je Šipli s uživanjem go­ vorio o tome da mu moramo uzeti Endu Hitklif. Rupert me je prosto progonio da to što pre obavimo... — A je li dr Meplbek odlazio sa Šiplijem? — Ne sećam se takvog događaja, ali sam viđao kako doktora odvozi Ćerston. Jednom sam čuo da Ru­ pert. kaže za doktora »onaj kasain«. Govorio je to svom pratiocu erstonu ne videći da sam ja na te­ rasi i da ih čujem — pričao je Lester Ouks. Ali uskoro ništa naročito novo ni­ je mogao da doda. Zato se \Tatiše na razgovor o hotelu »Krenč*. Tu je Ouks bio na svom terenu. Znao je kako funkcioniše ceo sistem. Lično e poznavao »agente« koji su nalaziI bogate ljude željne uživanja._Znao je kako se i koliko naplaćuje. Čuvali

g

56

su devojke i bilo je pravilo da one budu zadovoljne. Neke su se udale za bogate, iako malo starije ljude. — A one što su nestale? — upade Faler. — Širili smo priče da su pobegle s nekim, ali niko se nije usudio da širi sumnje. Znam da su dve devojke ne­ stale posle gošćenja kod Harija Šip­ lija. On je bio sladostrasnlk. Bio je sMon razvratu, ali nikako zločinu — objasni Ouks. On bez otpora potpisa zapisnik o prvom iskazu, a onda reče: — Nema potrebe'da me držite ve­ zanog. .. Ni da me hapiste... Biću vam na raspolaganju. Glas mu je otkrivao da samo što nije glasno zaplakao. — A zar ne bi voleo da te iihapsimo? — upita Faler. — Tako bi bio zaštićen, jer Rupert i Angas su u bekstvu, pa te mogu potražiti... — Skrivaču se u Londonu. Imam tajni stan kod Ridžents Parka, Redhil strit dvadeset i tri. Evo i broj tele­ fona. .. biću tamo kad god me pozo­ vete — molećivim glasom reče Ouks. — A možda te je Šipli uhodio i zna taj tvoj stan — primeti Faler. — Pazio sam i maskirao se, menjao automobil, ili taksijem dolazio do stana. Niko ne zna za to moje sklonište — bio je uporan Ouks. — Dobro — prihvati Faler. — Ostaćeš danas ovde da nam budeš na pomoći u istrazi. Dolaze stručnjaci za prostituciju i oni će znati šta tre­ ba da rade. Viši inspektor Faler jednom svom inspektoru naloži da motri na Ouk­ sa i da pripremi preićenje kad ovaj iziđe odavde. Nadao se da pisac ipak zna gde da nađe Ruperta Siplija i verovao da će otići k njemu. Ako i nije tako, sprečiće Ouksa da nesta­ ne, odnosno Šiplija da ga ukloni.

No toga dana Faler je bio iznena­ đen nečim drugim. Počinjalo je da mu bude jasno da sve ono što je Ouks priznao nije dovoljno da se okrive svi oni koji su se našli u »Kranč« hotelu. Službenici hotela izdavali su propisne račune za sva­ ki boravak u bungalo\'ima, kućica­ ma i apartmanima. Oni nisu prizna­ vali da je to »harem* prostitutki. Sve su to za njih bile »poštovane dame«, koje su imale prava da primaju gos­ te i koje su uredno, premda skupo plaćale usluge hotela. Faler je pokušao da se koristi onim što je Ouks priznao, ali osoblje i menadžeri hotela su bili bolje pri­ premljeni od svog šefa Ouksa. Oni »nisu ništa znali«. — Imaćete težak posao — rekao je Faler inspektoru iz Odelenja za suzbijanje prostitucije. ™ To je uvek tako -- odgovori ovaj. — Najviše što ćemo postići jes­ te to da ćemo sve te devojke registrovati. Možda dobiju i neke kazne za skitnlčenje, ili sumnjive prihode. Sve one imaju ušteđevine od kojih »pošteno« žive. Faler je osećao da je naslućeni ve­ liki prodor u strašnu tajnu nestan­ ka mnogih ljudi već zaustavljen. Nesrećni policijski »plejboj«, inspektor Piter Malori izgubio je život. Dr Meplbek je nestao. Rupert Šipli i Angas Čerston su u bekstvu... I šta dalje? Još se nije mogao naslutiti ni­ kakav odgovor na to pitanje. Pred veče je Faler odvezao Behriju Hajali k njenom dedi. Osamdesetogodišnji starac je plakao od rados­ ti. Spremno je odgovarao na sva pi­ tanja, ali nije mogao da ukaže na nešto važno. Bilo ie očito da on nije umešan m u kakav prljavi posao. Nikad ni e koristio »usluge« harema, iako e znao da postoje lepe žene u hote ,u »Kranč«, koje su sprem­

ne da za pozamašne s’ novca zadovolje i staračke željt Faler je još jednom posetio i zamak Dena Vičerlija. Domaćin ga je srdačno primio, razgovarao o svo­ jim saznanjima i slutnjama i na kra­ ju rekao: — Treba motriti na bungalov i garaže tamo blizu Ingejtstona. Go­ vorio sam o tome i nesrećnom Maloi iju, pa me sada muči pitanje ni­ sam li ja kriv što je on tamo neop­ rezno izviđao. — Tamo više nema šta da se mot­ r i— uzdahnu Faler. — Javili su da su izgoreli i bungalov i garaže. De­ setak ekipa su bile na terenu. Heli­ kopteri su izviđali. Desetine inspek­ tora traže... No sve još uvek bez re­ zultata. — Budite uvereni da ću vam javi­ ti ako nešto saznam. Opet ću leteti na svom motornom krilu i ak o ... — govorio je Lun. — Čuvajte se, gospodne Vičerli — prekide ga Faler. — Čovek koji je ubio svog oca i poslugu u svojoj ku­ ći, neće se ustručavati da vas ubije. — Znam to, gospodine Faler — osmehnu se Lun. — No nadam se da ćete otkriti zločince pre nego na­ stave svoje zločine. — Vi ne znate da su bili bacili oko i na vašu Ivon — reče Faler. On ispriča da je Ouks tražio na­ čin kako da je osvoji, a to je bio i zahtev Ruperta Šiplija. Lun je samo zamišljeno klimao glavom. Razmiš­ ljao je o tome nisu li se javile kakve sumnje u njegov identitet. O tome je posle inspektorovog odlaska dugo razgovarao sa Džejn, Makfersonom i Hačom. — Oni nisu na okeanu, milion mu morskih milja, nego negde u ovoj oblasti — govorio je stari mor­ nar Samjuel Makferson. — Samo

kad bih znao koga da tresnem po gubici, sto mu demona i veštica... — Prema onom što do sada zna­ mo, treba tražiti negde oko Čensforda, ili u samom ^ adu . Grad je na reci, dovoljno veliki da sakrije, ali i da smesti nepoznate ljude. Tre­ ba osmotriti bolnice, sanatorijume i slične objekte u okolini Čensforda — glasno je razmišljao Lun. — Onda_ nas dvojica još . ečeras idemo u Čensford — predloži Ro Hač. _ — Čekaćemo još par dana — reče Lun. — Sada je mnogo policijskih patrola na putevima. Mnogo šta može odavde da se istraži. Podelićemo poslove. Neko će tražiti telefon­ ska obaveštenja, a neko će čitati medicinske bedekere i časopise koji oglašavaju. Neko će pratiti šta se javlja 0 događajima ovde. Uz to bi trebalo da zavirimo u kuću dr MepIbeka, bungalov Lestera O uksa... — I Cerstonov bungalov treba pogledati. Primitivniji zločinci su manje oprezni. Možda nađemo neki trag ~ primeti Džejn. — Treba da policija završi svoja istraživanja, pa da se mi pojavimo — reče Lun. — Sutra ću malo leteti da osmotrim okolinu i utvrdim je li se policija povukla.

* R iecite mi, gospodine Šipli, je li ovo za nas katastrofa? Šta će biti s na­ ma?^— pitao je Angas Čerston up­ ravljajući minibusom. — Prijatno nije, ali nije ni katas­ trofa — odgovori Rupert Šipli. — Ja sam mislio da ćemo prekinuti sve mogućnosti da se otkriju naši poslo­ vi. Morao sam da žrtvujem oca, ali pobegla je Besi. Tada se pojavio i naš sused Vičerli i sada moramo da bežimo. 58

— Taj V ičerli... Nije li on napao 1 nas gore na brdu u bungalovu? — pitao se glasno Cerston. — Što duže razmišljam sve više veru em da je tako. Znam da je dr Meplbeka poslao ka Piteru Maloriju. Doktor je sve priznao. Nije ga trebalo dugo pritiskati — odgovori Šipli. — A kuda idemo mi sada? Zar ni­ je bolje da smo skrenuli ka Londo­ nu? — upita Čerston. — Imamo sigurno skrovište — odgovori Šipli. — Dok policija sazna da se nešto dogodilo, mi ćemo biti na sigurnom. Vozi do bimgalova s garažama. Treba tamo da obavimo poslove. Ćutali su neko vreme. Cerston je pomišljao da Ii je bolje da se odvoji i sam skriva. Već je imao dosta nova­ ca da se ništa ne radeći skriva i dve do tri godine. Istina, novac je većim delom u novčanicama i zlatu ostao dobro sakriven u malopre napušte­ nom bungalovu. Taj višeg(^šnji plen Cerston nije hteo da uzme i da je stigao, dok je u društvu Ruperta Siplija. Višestruki ubica Cerston stoivao je zgražanje nad Šiplijevom sposobnošću da ubije svog oca i po­ slugu, a uz to žali što nije uspeo da ubije i sestru. Ako bi Šp ilju bilo važnije da uz­ me krvavi Cerstonov plen, nego da sačuva na sve spremnog zločinca za buduće planove, onda će on tako i učiniti. Bilo je trenutaka kad je Čerston pomišljao da zaustavi minibus i da se zauvek oslobodi Šiplija, aii opas­ nost da ovaj odmah potegne i puca bila je sve uverljivija. Tako motreći jedan na drugog stigli su do bunga­ lova i vrata garaže su se otvorila. Pojavili su se ljudi u bellm mantili­ ma i s bolničkim maskama na licu.

— Jeste li dobili kakva uputstva? — upita Šipli. — Kao uvek čekali smo da preuz­ memo materijal, a kao uvek znamo da vi naređujete, ako se pojavite — odgovori jedan od ljudi s lekarskom maskom na licu. — Onda ovako — poče Šipli. — Mene i gospodina uzećete u svo a kola za transport i odmaći ih malo odavde. Onda zapalite bungalov i garaže, jer izgleda da je tajna ovog mesta počela da curi, ako već nije i otkrivena. — Razumeo sam, gospodine... Biće izvršeno! — odgovori čovek u belom mantilu. On dade neki znak dvojici svojih ljudi i oni se nađoše oko Čerstona. Zgrabiše ga za ruke, a predvodnik uperi pištolj u njegove grudi. — Sta vam je?! — zapanjeno uzviknu Cerston. — Pa ja sam čovek od najvećeg poverenja. Ne možete tako. — Ne poričemo, ali to je pravilo. Slobodan i naoružan s nama dalje ne može niko — odgovori predvod­ nik »sanitetske« grupe. On uze mašinsku pušku s Cerstonovog ramena, a zatim mu oduže pištolj i pažljivo ga pretrese. Čerston je očekivao da isto učine i sa Šiplijem, ali umesto da i njega razo­ ružaju, predadoše mu Čerstonovu mašinslm pušku i rezervne okvire s municijom. — Dakle, tako? — okrenu se Čerston ka Šipliju, koji beše seo na zadiije sedište u tobožnjim kolima za prenos bolesnih i povređenih. Spolja je izgledalo da karoserija vozila ima zamućena stakla, ali iz­ nutra su bile obloge koje nisu do­ zvoljavale da se bilo šta vidi. Šipli je ćutao. — Hoću li 1 ja biti »materijal«? — upita Cerston.

— Koješta, čoveče! — Ijutito uzviknu Šipli. — Samo se poštuju pravila transporta. On značajno pogleda tobožnjeg bolničara, koji je bio naspram veza­ nog Čerstona. Ovaj otvori malo spremište iznad sebe i izvadi otuda Imtiju s injekcijama i špricevima. Brzo pripremi u ubrizga zarobi eniku sredstvo za uspavljivanje. Uza­ lud se grčio. — Ne činite mi to! — očajnički je vikao okrećući glavu ka Šipliju. Ali bilo je uzalud. San ga je brzo savladao. Probudio se, ali svest mu je bila mutna, kao kakav polusan. Polako e otvorio oči i ugledao iznad sebe učni betonski svod. Ne pomera ući se, skretao je pogled oko sebe. Već je znao da je u vrlo velikoj prostoriji osvetljenoj neonskim svetlom, koje je u nekim delovima neprijatno treptalo. Pokrenuuo je ruke i ut­ vrdio da su slobodne. Noge isto ta­ ko. Ali kad je hteo da sedne na ležaj, nešto ga je zaustavilo. Nekakav la­ bav pojas ga je vezivao za podlogu. Njegovo kretanje beše primetila jed­ na bolničarka i priđe mu. Bez reći mu pruži povelik karton na kome je bilo nešto ispisano. — Gde sam ja? — upita Čerston iizbuđenim glasom. — Pročitajte objašnjenja, koja sam vam dala — pokaza bolničarka onaj karton. No Čerston je još uvek zverao po dvorani u kojoj je bilo još mnogo kreveta. Sa njegovim bilo ih e dva­ deset. Čuo je raz^ v o r onih koji su ležali. Tada se Cerstonov pogled srete s pogledom čoveka s njegove desne strane. Svemu se mogao nad­ ati, ali ne i da će svoju žrtvu videti pored sebe. Bio je to glomazni i snažni Nikos Tercetis. 59

Grk je samo piljio u svog suseda. Cerston pogleda levo i opet mu telom prođe grč iznenađenja. Tamo je ležao Hevli Vebster, a još dalje se ukaza lice policajca Erika Hobesa. Cerston sklopi oči kao da se nada nekoj iznenatooj promeni položaja u kom se našao. Ne, to nije bio ru­ žan san, nego neverovatna, užasna stvarnost. — Otvori oči, nitkove! — javi se prvi Grk. Čerston posluša. No u njemu je još uvek bilo prkosa i zločinačke arogancije, pa odgovori: — Video sam već tvoje životinjsko lice, Jorga. I dosta mi je za ceo život. — Pogledaj red kreveta na sup­ rotnoj strani. Eno ih tamo tri pakistanca, koje smo ti predali. Onaj teš­ ko ranjen i onaj što je mogao da oz­ dravi, nekud su nestali — reče Tercetis. — J a sam ovde privremeno — re­ če Cerston. — Onda nema šta da brineš — nasmeja se Tercetis. — Štrajkovaću glađu, ako to kopi­ le odmah ne uzmu u »postupak« i ne uklone ga odavde — reče Hevli Vebster. — Možda iskoristimo priliku i pridavimo ga ovde u krevetu. Biće lepo gledati kako leži isplaženog jezika — dodade Tercetis. Sklopivši oči Cerston rukama opi­ pa poj03 koji mu nije dao da ustane, ali mu nije smesta da legne na bok. Pojas je bio od čelične trake oblože­ ne čvrstim platnom. Zatim on do­ hvati karton s odštampanim tek­ stom, kuji nije imao nikakvog naslo­ va. Čitao je dok ga je podilazila jeza; »Sledeća obaveštenja primite bez otp'" i dobro ih zapamtite. To će vam . šati, pa i ulepšati život. Vi se nalazite u eksperimentalnom medicinskom centru. Ako ispimite 60

očekivanja, bićete bogato nagrađe­ ni i oslobođeni...« Ako drugi obećanje prihvate ma­ kar i kao najmanju šansu da se spa­ su, trudiće se da poslušaju. To je za­ ključio Cerston znajući da takva šansa ne postoji. On je znao da se oteti nikada ne vraćaju, jer to bi ug­ rozilo najužasniji posao ovog veto. Zato je položaj u kome se našao zanjega bio stostruko teži. No nekak­ va nada živi u ljudima i kad su osu­ đeni na smrt, pa i u zadnjim minutima pred smaknuće. Svi očekuju ne­ ko čudo. Možda bi Cerston brzo poludeo da i njega nije spasavala ta neosnovana nada. Čitao je dalje: » ... Dok ne budete pripremljeni (medicinski pregledi, merenja, elek­ tronski program, Učna oprema) u noćnom stočiću imate bolničku po­ sudu. Druge opravdane potrebe pri­ javite pozivom pomoću dugmeta na noćnom stočiću. I sve dok ne upoz­ nate kućni red, način življenja ovde i ono što se od vas zahteva, budite mirni. Nije dozvoljeno nikakvo uznemiravanje ljudi oko sebe. Tihi razgovori su dozvoljeni...« U tom trenutku Nikos Tercetis slobodno ustade sa svog kreveta gledajući u pod i pazeći gde će da stane. Cerston zateže mišiće kao da se sprema na skok, ili odbranu. Ogorčila ga je činjenica da je on ve­ zan, a Grk može da se slobodno kre­ će. — Ne prilazi! — uzviknu Cerston. — Rado bih, ali ne mogu — odgo­ vori glomazni Grk i na licu mu se pojavi preteča grimasa. — Ova pro­ kleta stvar... On ukloni skut pidžame i pokaza oko pojasa uz telo pričvršćen neka­ kav metalni disk delimično obložen gumom, a delimično platnom. Grk iz fijoke noćnog stočića uze pred­

met sličan džepnom kalkulatoru 1 redom pritisnu nekoliko mesta na registru. Zatim polako i gledajući u p