Ashton,Frederick - 68-Lun i Zavera Ledene Smrti

LUN IZAVERA LEDENE SMRTI brol

849 ZABAVNI

F. EŠTON

ROMANI

45

DINARA

§ 1® 11

MM S®9®

♦ NOVA SERUA - X 100

SVESKA

849

/

1984.

F. Ešton LUN I ZAVERA LEDENE SMRTI R.Pops ZAMKA

Direktor Ni SRO -DNEVNIKVITOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovorni urednik OOUR ..IZDAVAČKA DELATNOST« VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

UteiJnlk izdanja GRADIMIR PASĆANOVIĆ

Hecisn'ženi VLADIMIR DUBRAVCiC

Korektori ANĐELKA SILAK TODOR POPOV TehniCki urednik SLAVKA BOS n JAKOVIĆ Tira.' 120 000 primeraka I izdanje

Izdaje i štampa Novinska, Izdavačka I štamparska radna organizacija »DNEVNIK” , OOUR -IZ ­ DAVAČKA DELATNOST-, Bulevar 23 oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žiro-raćuna 65300-603-6350 RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

F. Ešton

LUN I ZAVERA LEDENE SMRTI

I Vrem e im ie proticalo suviše brzo, jer su ovako zagrljeni sa strepnjom očekivali d a stari sat u pretsoblju otkuca vreme, T rgoše se kad sat oglasi ponoć. Snagu da prekine ljubavnu igru, uzavrela od neuga­ sive žudnje i strasti, sm ogla je prva Karen Henson. M a k s N ilan d je još jednom privuče k sebi i usne im se spojiše podrhtavajući u poljupcu za rastan ak - Moram o, mili moj Makse, m o­ ram o da krenem o - reče K aren i blago se izvi iz N ilan do vog z a g r­ ljaja - Postaju mi sve nepodnošljiviji rastanci i tužni dani bez tebe. draga. M oram o učiniti nešto reče M aks Niland. - A šta da učinimo? Nem oćni smo da se otmemo od svega toga reče Karen oblačeći se. „ — Još m alo i ja ću imati dovoljno čm jenica da pokrenem b orbu za

uništenje te grozom orn e zavere Sam o tako m ožem o postati slo­ bodni — od govori joj M ak s - Strah me je, M a k s e .. Ako ot­ kriju gde se sastajem o, m ogla bi da strada i N o ra , zaštitnik naše lju­ bavi, Tvoja sestra je divno stvore­ nje, O n a nas razum e,,. I baš zato bilo bi mi strašno da joj se dogodi neko zlo, A oni su u stanju da je u biju.,, - g o v o rila je Karen. - O teraj te zloslutne misli. Sve će se dobro završiti p a ćemo zauvek biti zajedno. - A on? N je g a nema. O n je hladni, sm rznuti leš! - s gorčinom kao da se prepire, od govori M a k s Niland. - N e znam, d ra g i moj Makse, ne znam ) - uzviknu K aren Henson i zajeca - Sve je tako beznadno i u žasn o,,. U m reću od straha! - N e plači, Karen, molim te.,, Sm ogni još m alo sn age i izdrži ovo kratko vrem e do trenutka k ada

ćemo se oteti od g ro zn o g pauka. Stići će nam pom oć i pobedićem o sve skrivene a v e ti O n je m ožda već stigao... Zato glavu gore! - tešio ju je on. Konačno su uspeli d a se obuku. - Idi prvo ti - reče ona. - Tebi je daleko, a ja ću za nekoliko m i­ nuta biti u svojoj kući. O n je još jednom poljubi i brzo iziđe. Sede u autom obil i poveze se ka Botaničkom vrtu. K ad stiže do vrta lekovitih trava, za njim se začu sirena policijskih kola. Pošto je vo­ zio polako, N ilan d još nekoliko dese­ tina m etara nastavi istom brzinom , dok se nije uverio d a policijska kola žele da zaustave b a š njega. O n prikoči i ispred njegovog »m ustan ­ g a - nade se veliki policijski autom o­ bil. s uključenim znakom za zau ­ stavljanje. policajca pridoše s r e v o lv e n ^ ^ a -i^ ^ ^ Nilapfl le s u p ^ i ^ s t ^ l o n a v ra ­ tima 1 ' radoznalo očekivao poli­ cajce. , _ , , - Izlait^ - N a r e d i Vnu jedan od one dvoji&'e("' 'q'^ - Zar (Ja sam novinar M aks N ilan d - reče on i ispruži rukuk; siiotvorćnom'J novinarskom kactbm^ ''m u? n:- ■ i * ^ a r tPeba 43a '|K>ri&V1jam?! Iz^ lazi i ruke na kf-ov kutrtrtobila! uzviknu sada neočekivano g ru b o onaj isti policajac i uze g a n a nišan revolvera raskoraci vši se kao u n a­ joštrijem sukobu. - N e suprotstavljam se - reče Niland. - Ali u/erićete se da... - Umukni! - p ro d e ra se polica­ jac. Onaj drugi op rezn o priđe N iiandu s leda i op ip a mu džepove i pazuha, a onda mu brzim , veštim pokretim a stavi lisice i povuče g a k a policijskom autom obilu. - Vi ste u zabludi - reče N ilan d osvrćući se kao d a očekuje neku pomoć. Automobili su prom icali i. videvši d a policija s nekim im a posla, vo­

zači nisu ni pokušali d a uspore, jer, n ikad se ne zn a n a kakve bi nepri­ jatnosti m ogli n a ić i - Koliko puta tre b a d a ti pono­ vim d a um ukneš? - upita tobože b la g o policajac, a on da u dari novi­ n a ra pesnicom u lice. N ila n d podiže vezane ruke d a se zaštiti, ali g a policajci uhvatiše ispod ruku i dovukoše dorsvog auto­ mobila. Vozač, koji se nije pom erao od kola, otvori lm zadn ja vrata da uvuku uhapšenika. O dm ah zatim, uz škripu g u m a zbog n aglog kreta­ nja, autom obil produži do ulaza na park iralište kod Bruklinskog m u­ zeja, gde se okren u i stade uz trav­ natu poljanu. N a ovom delu p a rk i­ rališta nije bilo autom obila, a sada više nlko nije ni dolazio. - Zašto ste me doveli ovamo? upita novinar. - N a re đ e n o nam je da te ubi­ jem o i b acim o tu piegde - odgovori policajac koji j6=t®^tiada stalno ćutao. I - I to, tm 'jp j neka šala! - osm e h n u .S :^ i^ la n i,-^ ,V lp a k nešto ne razum em !.' Sta sajn to zgrešio? Vozio sam p o la l^ ... K o la su mi bila ispravna..-. N e m a m n a duši nika­ k av g ir e J ^ .j.j, Policajacsje n a cev svog revolvera navrtao prigušivač. Je li to jcš jedna g lu p a policijska šala s ponoć­ nom žrtvom? N ilan d pomisli da će rnu sledeći poduhvat biti istraživa­ nje poneišanja njujorške policije, pa reče; - Želite li d a me preplašite? To vam neće uspetL - Hajde, iziđi! - naredi m u poli­ cajac s revolverom oprem ljenim prigušivačem zvuka. - K ako d a iziđem? - upita Hiland. jer je sedeo između njih dvo­ jice. - D a li d a m u odm ah skinem o li­ sice? - upita policajac s njegove leve strane i otvori vrata autom o­ bila.

Izašavši, povuče N ila n d a za so­ bom. Policajac s revolverom op rem ­ ljenim prigušivačem zadenu oružje za opasač i obiđe oko kola. O tk ­ ljuča lisice n a reporterovim ru ­ kam a i m irno ih zak op ča za alku n a pojasu. - A sad a kreni tu preko trav­ njaka - naredi m im o. kao d a ob av ­ ljaju neki rutinski posao. - Sta vi to činite sa mnom ? upita Niland. reiicajac g a od gu rn u k a trav­ njaku. a onda potrže revolver s p r i­ gušivačem i brzo opali nekoliko puta. N ilan d se spotače i p ad e neko­ liko k o ra k a dalje. O k re n u se i po­ gleda svog ubicu, koji m im o nanišani u glavu svoje žrtve i ispali poslednji metak. N ila n d o v a g la v a se rasprsnu. - Opet pucaš ka-ti-vi m unicijom - uzdahnu p rv i policajac. - Sam o je jedan bio u dobošu i. eto, našao se j?9 ^ e d p ji - odgovori policajac ubica. Odm ah zatim sedoše u autom obil i vozač opet n ^ lb .k r e n ^ . p a šk rip a ­ nje gum a na betoiiiJl'olSjekflu kroz n oć

N a zvuk telefona trgla sć k ao da 8 u sobi odjeknula ja k a eksplozija. 'Jekoliko trenutaka zu rila je u tele­ fonski aparat, koji je i dalje zvonio, konačno je p o d igla slušalicu i ja ­ vila se sam o jednim »halo!«. - D obro je što ste još tu, gospodo Henson - reče nepoznati m iiškarac. - D obili ste p o gre ša n broj — od­ govori K aren uzdrhtallm glasom . Ovde nem a nlkaJcve gospođe H e n ­ son... - Vi ste uzbuđeni i uplašeni — nastavi n ^ o z n a t L - Prepoznajem i vaš glas. Želim sam o d a v a s upozo­ rim da grešite što se ne držite do go­ vora sa Džedom. - Koji Džed?L.. Sta je vam a?! zaprepaščeno uzviknu K aren H en ­ son,

- R azg o v a rajm o sm ireno - n a­ stavi n epozn ati - M i m oram o da razgovaram o. - A li ja n isam ... - Zn am ja tačno ko ste, gospodo Karen. jer ja sam jedan od onih određenih d a vas štite. - T ak v a zaštita m l ne treba. - A li ne zavisi to od vas. Zaštita m o ra d a bude staln a i sigu m a. - R e d te jednom ko ste i šta ho­ ćete — sk oro plačnim glasom reče K a re a - M oje Ime vam neće ništa zna­ čiti V ažno je d a radim po zahtevim a i p lan o vim a v ašeg m uža D žed a H en son a - odgovori nepoz­ n a ti - A li on je ... — zausti K aren, pa od m ah ućuta jedva se uzdržavajući d a ne zap lače n a sav glas. - O n je zaleđen, ^ i se njegova volja poštuje Sve dok' opet ne bude sposoban d a naLfelđ^te - reče ne­ p o zn a ti -1/ I - Sta vi hoćete^od mene? - S am o d a v as opom enem . V aša veza sa M a k so m N ilan do m se pre­ k id a .. i i, - K ako vi to?..L !■ šta veis se tiče m oja veza s a M aksom ? - u ljutito reče Ktireii. je r je sam o pgorćenošću m ogla d a spreći plač. ’ - M en e se ne tiče. ali sm eta mo­ jim šefovim a, koji poštuju volju va^ šeg m uža - reče nepozn ati - N o vi­ n a r je zloupotrebio vašu naklonost d a n as u h o d i Zato m o ra d a um re još ove n o ć i .. - N e! To ne smete! — uzviknu K a re a - Ja s tim nem am ništa, ali znam d a će on u skoro um reti zbog svojih grehova. - Sta znači to »u skoro«? - p re ­ plašen o u pita K a re n 1 pom isli da b rzo m o ra n aći M a k s a 1 pobeći s njim nekud dalek o iz N ju jo r k a - N a š i ljudi su već javill d a je uhvaćen. Biće sm aknut za nekoliko m inuta, a k o to već nije učinjeno odgovori nepoznati vrlo m irnim

glasom. - M oja je dužnost da vas posavetujem... pokrivalo Ne smete to, prokleti bili! N e verujem da bi Džed to odo­ brio da je... da m ože... - zagrcnu se Karen. prljavo N e m ogu d a se prepirem s vama. Ako ne želite da um re i M aksova sestra N o r a Nilan d, onda ne koristite njen stan za svoje lju­ bavne susrete. - N e ć u ... Sve ću činiti kako že­ lite, ali M aks ne sme d a strada! - To je završeno. O staje da sh va­ tite da će umreti svaki m uškarac, a i svaka žena, koji vam se suviše p ri­ bliže, koristeći vašu naklonost da nas uhode i da nam smetaju. K aren je ćutala ugušujući jecaje, ali suze su joj tekle. O djedn om p re ­ kide vezu. Brzo potraži broj poli­ cijske stanice kod Prospekt parka. Glomazni imenik joj dva puta iskliznu iz uzdrhtalih ruku. Konačno nađe broj i javi joj se dežurni n a re d ­ nik: - Policijska stanica, izvolite! Slu­ šam vas, govorite! Tek tada on a shvati da ne zna šta bi m ogla da kaže. K ako d a zatraži pom oć za M aksa? Ko zna gde je on sada? Ćutala je nekoliko trenutaka, pa onda spusti slušalicu. S p rem a la se da pobegne iz m alog stana, ali je opet trže zvonjenje telefona. O n a pode k a aparatu k ao hlpnotisana njegovim eksplozivnim Podiže slu­ šalicu i odm ah prepozn ade glas m alopredašnjeg sagovornika. tvrđi Cuo sam d a ste zvali poli­ cijsku stanicu. Pam etno ste učinili to što ste odustali od uvlačenja poli­ cije u svoj život -

- Vi prisluškujete ovaj telefon? upita ona.

- Budite sigurn i d a ste pod na­ šim nadzorom u svakom trenutku. Vi vrlo dobro znate za dogovor sa gospodinom H en son om ... - Opet vi! ... A i sam i znate da on više nije... 6

- N ik ad ne recite da nije živ! prekide je nervozno nepoznati — O n čeka da se izvrše sve njegove zapovedi. A u to spada i obaveza da i vi... N o čem u d a govorim ? Vi znate pod kojim uslovim a ste ostav­ ljeni d a m im o i lepo proživite deset godina. M i smo bili sprem ni čak i n a to da zažm urim o na »sitne grehe« koje biste počinilL Površne lju­ bavn e veze i slično. Ali, dovođenje n ovinarskog n juškala sp ad a u neo­ prostive grehe. M ožda se skrati o nih deset g o d in a ... K a re n je sad a drhtala slušajući i grozničavo razm išljajući tamo da kaže. Tako u pade sagovorniku u reč i doviknu: - Čujte da ja kažem nekoliko re ­ ći! - Govorite! Slušam vas! - Pristajem na sve, ali da poštedite M a k s a O n neće više zavirivati u vaše tajn e... - Nažalost, to je nem oguće sada nju prekide nepoznati- M a k s N ila n d je već m rtav... - NeL.. To ne sme biti! - V ažno je d a vi sada budete pam etni Policija će, m ožda tokom istrage stići i do vas. Ničim ne smete pokazati d a je M aks ubijen po D žedovom naređenju. Kao su­ p ru g a ne smete optuživati svog muža. N astale bi pravn e teškoće, s obzirom n a Džedovo stanje... - Prekinite, grom vas ubio! Poludećul... - Sm irite se, gospođo H e n so a M ak so v a sestra zna da ste večeras bili ovde. To ne porićite. Ali ne spominjite m ene i sadržaj našeg razg o ­ v o r a N e dovodite M aksovu smrt u vezu s gospodinom Džedom Henso­ nom i svim a n am a oko njega, jer... - PrekiniteL.. N eću to da slu­ šam! - uzviknu Karen, ali nije se pom ene da spusti, ili odbaci sluša­ licu. - Jer bi to ubrzalo tok stvari. Vi ćete mirno, d o b ro ohlađeni, sače­ kati vrem e nastavljanja vašeg živ­ lje n ja ..

- želite li da poludim? - vrisnu Karen u slušalicu. - Ne! To nlko ne želi! - uzviknu sagovornik. - Važno je d a shvatite nužnosti. To je kao sudbina. N e sme se pogrešiti ni u čemu. Veliki n a p re ­ dak nauke m ora biti ostvaren. P o­ nešto morate i vi da žrtvujete. Sve će vam to budućnost nadoknaditi dugim, srećnim životom... - Z a r je M aks stvarno mrtav? — upita Karen kao da nije čula ono što nepoznati govori. - On je m rtav i to, na njegovu nesreću, zauvek. G la v a mu je raznesena kuršum im a velike probojne m oči.. Karen spusti slušalicu naprežući se9 po)ćiv) 0 na otvoru ugrađen om na ulaznim vratima, privoli da ih propusti. - Treba nešto da proverim o, pa je važno da nikom e ne kažete da smo u zgradi - i'eče Lun m irno - Ovde su biroi raznih kom pani|a izvan Njujorka. Koji vas inttresuje'’ - upita v rata r - Svi biroi na četvrtom spratu odgovori Lun. - Krajnu desni lift je vec dolo upozori ih v rata r i povuče se li svo|u sobu. N)ih dvojica se popeše do cotvr tog sprata liftom, pa se spustiše ste­ peništem na treci spi'at i nadošo pred vratim a biroa ‘ Cinion pen kt)» Lun mirno pokuca na vrata Niko nije odgovorio. 35

- N e izgleda baš mnogo obezbe deno - reče Hać - Proverićem o - odgovori Lun i IZ džepa izvadi predm et sličan ku. tiji cigareta. Otvori m ali poklopac i ukaza se osvetljena sk ala sa iglom 'koja podrhtavala. N jom e proveri sv^ ivice v rata i zaključi: - Do v rata dolaze tri k abla po(j naponom . N e m ožemo neutralisati alarm n i sistem. O m etanjem ne mo. žemo sprečiti prekid kontakta kac se vrata otvore. D a je sistem na us postavljanje kontakta, naš mstru. menat bi pom ogao. Znači li to da smo uzalud došli? - upita Hać. - Još ne znam. Pokušacem o da otvorim o b iro iznad ovoga, pa cem o se spustiti do prozora - odgo vori Lun. - N e misliš valjda da ja smem dž visim na tvojim »paukovim - ni tima? - šalio se Hać. - Jedva se vide, pa se ćovek oseca kao upe čah'a rib a izvučena iznad vode ^ -“Spusticu se ja po njima - pre kide g a Lun. - Vec sam ih sto puta P f(:^ n io . Do hiljadu funti su si gUI^fl.l .;1K Q p iz.^džepa izvuče kartončic, na li'p.rpe ^'u bile nam otane niti sličnt. onim a iz ribolovačke opreme, al; znatno čvršće N jim a se Lun služio* za vezivanje zarobljenika, kad zi' treba, ali i za zam enu konopa Je dino le trebalo napraviti naročiti čvorove uz pom oć čeličnih prolila pričvršćenih s dve strane oboda tof kartončica. Pored ubojitosti i efi kasnosti, šva Lunova oružja sredstva odlikovala su se svo|on m inijaturnom veličinom. Čitav arst’ nal m ogao se strpati u džepove dru ge delove odece. Hač se u s\ t' i< bio uverio, ali uvek se šalio na ra čun sumnii u sigurnost takvi oprem e Njih dvojica se popeše oslušKu luci. G orn ji biro im ao le moderni' ah serijsku bravu, koju Lum lal''

ntkliuća. Bila je to agenci a za izvoz svih vrsta prediva za fabrik e tka" 'l u d brzo načini omče i od stolice načini platform u za spuštanje. N a Stepeništu je izm erio visinu sprata. ali se nagnu kroz prozor i pogleda napolje. O brad o va se što prozori Eledaju na slabo osvetljeno dvorište iusednog oblakodera. čiji su skoro svi prozori bili u m raku, što je zn a ­ čilo da su 1 u njemu poslovne p ro ­ storije Institucija i privatni biroi. _ Mislim d a m ožem o ostati neprimećeni. iako sm o ovako blizu ulice - zaključi Lun. - Povlačim reć da ne verujem u tvoje niti - reče H ač da bi na taj način predložio da se on spusti. - To je lepo od tebe. ali spustiću se samo ja, a ti ostaješ da držiš stražu. Ako ide sve kako zam išljam , otkriću kako se rukuje njihovim si­ stemom alarm a, pa ću izići kroz v rata.. - odgovori Lun. - Nije mi pravo - reče Hač.. - Nećemo o tome - dodade Lun. - Priznaćeš da sam veštiji u ojbijaćkim poslovima... ' ' /I - Znam... I u m nogim drugim . T o m e i muči - odgovori Ro H ač!‘'^ On je toliko poštovao Luna d a ’se teško odlučivao da mu i u šali prdtivureči. No znao je d a Lunove spo­ sobnosti nije im ao ni jedan ćovek na svetu. D a su u širini znanja, b o ri­ lačkim veštinama. poznavanju tri­ kova iz svih oblasti, i, konačno, snage i brzine postojala svetska tak­ mičenja uz sabiran je poena, Lun bi sigurno bio šam pion sveta. I sam Ro Hač je pokušavao da g a m a k a r u nečemu dostigne, ali je bio svebi za potpuno dostizaje. čak Jkad bi imao tako m nogobrojne taente kao Lun. trebalo početi život znova i podvrgnuti se najvećoj mogućoj sam odisciplini u radu i m ^ tome je H ač više puta razisijao, pa sada seče. - T reb alo bi ćai, Liši zbog nediscipline. O beam da ću prvo čuti šta ti misliš i

želiš, a on da predlagati svoja »m u ­ d ra « rešenja. Lun se sam o sm eškao praveći od dru ge stolice čvrst oslonac za vi­ seće niti. V e zan a za cevi parn og grejanja ta stolica je m ogla da posluži i d a Hač olak ša Lunov povratak. - Krećem - reče Lun i skliznu na obešenu stolicu. Hač je čučao na onoj drugoj opi­ rući se ru k a m a o ivicu prozora. Po­ lako je popuštao i Lun se nađe kod donjeg prozora. Iseće lepljivom tra­ kom učvršćeno staklo i ukloni ga. a zatim to ponovi sa onim drugim. O slobodi ok vir p ro zo ra i otvori ga. a on da se nađe u Batolfovom birou. Zatim povuče stolicu na kojoj se spustio i H ač je brzo izvuče. Ostalo je sam o d a navuče zastore i osm o­ tri kakvu korist bi m ogao da im a od dolask a o v am o s obzirom na istragu koju je počeo. - .u u. P o k a z a lo ‘^se d a "o rm a n e izg ra ­ đene p6put ti-ezora tojie lako otvor­ iti. N p k&d’ jfe otključao 'prvuibravu, Luii' je srivEtti^'prinbip i brzo' podeSaVSitl sVoje ' ufiivćrzAln6 I'kalauze opr'6'mljehe''SlektroflskiTn m ozgom za proračune, koji )d ^bio čudo japah sk e'm irlijatu rn e tehnikej Lu n se služio takođe m iriijaturnom kam e­ ro m d a snim iidokum ente koji mu se učine zanimljivim. U jednom trenutku g a trže neobi­ čan glas. k ak a v se čuje u film ovim a s robotim a kao junacim a. M etalni prizvuk je činio d a niko ne može prepoznati on oga koji govori, ako g a čuje u običnom razgovoru. Glas je govorio: - N em a m o najavu b o ra v k a u bi­ rou u ovo doba. Potrebno objašnje­ nje. Slušam o! - Idi do đavola! - odgovori Lun. - N ije predviđen takav odgovor - odjeknu opet onaj glas kao kroz limenu trubu. Lun je ćutao grozn ičavo razm iš­ ljaju ći P red njim se nalazio kožni dosije sa hrpom propusn ica i bedževa za ula^ tam o gde čeka kon­ 37

trola. N a dvanaest p rop usn ica već su bila ispisana im en a i zalepljene fotografije. I bedževi su bili op re m ­ ljeni fotografijam a. M etalni glas je ponavljao: - Traži se od go vor iz b iro a Lestera Batolfa! Traži se o d go v o r.. Dati odgovor ne zad o v o lja v a N i glas nije registrovan ... Pored propusn ica i bedževa u dosijeu bio je i spisak ljudi za koje su propusnice bile izrađene. Lun primeti da su sve adrese u hotelim a na Menhetnu. O n snim i spisak, p ro ­ pusnice i bedževe. Izm eri dim enzije dokum enata i to zabeleži u svoj notesčić, pa vrati dosije na njegovo mesto. Baš kad je hteo da otvori zad­ nji pregradak, začu se onaj glas: - To je provala! A k o se ne javite, počinje uzbuna! - Buni se koliko hoćeš! - odgo­ vori Lun‘glaSnd. Đ bk ti stigneš, ja ću'bitif ^l^c^MlfekoTiono c

Z ap azio sam da su svuda u krasn e m etalne rešetke, Poku, šajm o s p rv o g sprata. Poneću naše niti i stolice - predloži Hač. - O v o g a puta si u pravu ti ~ prizn ade Lun. - Hajdemo. U speli su da stignu d o ' prvog sp rata i d a skren u u kraći hodnik, a tada se začu g a la m a - P ro v a la je na trećem spratu! ~ vikao je neko u holu u prizmelju. Ćuli su se trčiči koraci uz stepe, nište i videlo se kretanje lifta, ali Lun i H ač su već bili kod prozora S a te strane niko im nije pretio i oni se spustiše m alo uz pom oć one stolice obešene na snažnim, ali jedva vidljivim nitima, pa skočiše Im ali su sreću što je tu bio jedan p rolaz zatvoren za saobraćaj, ali otvoren za pešake.

Duno^a ^^^©šltJV'iGA'žC-'^ihladnDkrv-

- D osta toga - odgovori Lun. ]Jz to sam n aišao na novac i pokuipio-clobar deo, p a će izgledati kao iplja^ka.

nds'«Ibife^^ji&ate^lvisiMa €>yofea'?mta. ' O'tVđri ^ r ^ t r ® t d ^ 'i-ilg t e đ a ‘ih ep ejii S9gžhjfeV#i^ft£69aWih 'BcKmr/iiriii() ’ upita lla ć - Izvan kapsule lem p t'raiura usveg!! dvanaest ispoil nule. a in !i:i> >emo /.a kratkt> i/tir/ali i la nio bez () le dr \'elš zauzet i obaviti nešto u njego vom birou. Požurimo, jer bojim se da nam ne i/maknu neki događaji 1 / ruku rt|če Lun Ilač sle/.o Iram en im a u znak da iia ne razum e, ali kad je žurba, onda nema ita ni da pitu I ,.i p iovori funkelonisanie ■ I i’re/.idenlom i pom alo svečanim. •^as\ im iznnin|>.'i>''n glasom reie D.'.ed ijlenson preuzim a s\o|a pi.iv a' I Imate ih' Slušam o' lasno odgovori sp re g a dalekih elektrons­ kih mozgova.

- S la se d o ga d a sa d a u Njujorku? Sta je preduzeto’’ - upita Lun. - Priprem e su u toku. D o sa d a š­ nja reSenja su bila nužna da se do­ bij j u vremenu. Dobijenol Svi a k ­ teri prihvatili novi plan: očuvati savez tri snage., - govorio je m e­ talni glas iz skrivenih i n a više mesta raspoređenih zvučnika, koji su davali stereofonski utisak. - D avanje prednosti zakonu i nauci dovelo bi do diktata jedne ili druge sile, što je p ro g ra m ira n o kao zabranjeno. O d rž av a m o ravnotežu su bjek ata, - o d go va ra o je Prezident. - Sta se d o ga đ a u Njujorku'^ ponovi Lun pitanje. - Obavijaju se priprem e preuzi­ manja, koje će biti izvršeno nakon još dva dana. S a d a spoljne zasede čekaju Luna, da se otkloni ta sm et­ nja - odgovori sp re g a tri elek­ tronska mozga, koju su vodi Bande hladne smrti nazivali Prezidentom - A ako on opet umak ne''' upita Lun - Ostaje kako je on uredic; odgovori Prezident. - UslovI dikti­ raju da se do onem ogu ćavan ja Luna ostvaruje njegov plan A šta je sa inžinjerom Arnol dom Dilom ‘1 ’ - pitao je dalje Lun pogađajući da je sp re g a elektrons­ kih mozgova došla do istine - Arnold Dil |e Donald SIkert, odncjsno Lun, kralj ponoći - Zašlo ga ne sadržite u svojoi službi'' Nem oguće' Njegovi stavovi neprihvatljivi' Protive se svi ostali subjekti na vrhu - odgovori Prezi­ dent [ Lun pomisli da to znaći da vrhovi vlade, nauke i m afije ne prihvataju da se nastavi naučni rad pred očima javnosti N o nijo bilo to n aj­ veće iznenađenje za Lb na O n o je došlo tok kad on upita: , - Sta se sprem a za'iC enrar hipotermije na H a n te ru " ‘ T8

- Z a još jedan sat i trideset mi, nuta uzleteće vojni i policijski odredi, koji će opkoliti centar Tam o je Lun i ne može pobeći tako brojnim s n a g a m a - odgovori Prezi­ dent. - O n može d a poruši centar reče Lun. Isključeno! Mehanizm i paljfj. nja m ina b lo k iran i' - odm ah odgo­ vori Prezident. H ač je nešto brzo pisao na listu p a p ira I sad a g a pruži Lunu ♦ Dijaloge sa elektronskim luda kom osi-'vi za drugi puL Kldajmrj fjdavde!*, pisalo je čitko i krupno napisano. Lun klim nu glavom i ustade Jos jednom uništi veze planinskog sklo­ ništa bande s neobičnim elektrons­ kim gospodarem , pa reče - Cuo si da im am o još sat I po d a umaknerno - Cuo sam I zam išljam koliko r a d a ra prati svaku letelicu odavde pa do Kanade, ili Panam e ~ odgo vori Hač. - Proleće je i mnogo letelica je i vazduhu Poslužiće 'nam kao -p r o ­ m etna gužva« da se u njoj izgubimo - odgovori Lun Pokupiše svoje torbe iz pr ostorije koja im je bila dodeljena sada kad su imali ovlaščenja važnih lićnosii organizacije. Bio )e to u stvari pravi apartm an s dve male spavaće sobe i zajedničkim salonom i kupatilom Požuriše da pozovu pilota heli­ koptera i nađoše g a u trpezari|i kako ruča. O n ih obavesti da je do­ punio rezerve go riv a i proverio mstrumente - N a d a o sam se da ću moći malo da spavam , ali )oš milije mi je da to učinim u N jujorku reče p ilo t ustajući. O n zažele da svrati u odeljak za spavanje, koji je bio tamo gde su bili smešteni posetioci pre tri dana Lun i Hač su g a pratili, pa za njim uđoše u odeljak.

- Možeš da od spavaš ovde, ako hoćeš i da poživiš M i letimo sami. Ima li smetnji':’ - reče Lun. - To ne možete' - uzviknu pilot. Ali Hač ga je već vezivao. Slavi (Tiu nekakav predmet pod košulju i zalepi g a flasterom, pa mu pripreti - Ako budem o imali smetnji pri uzletanju, radio signalom upaliću bombu koja ti je postavljena na trbuh. Razieteće ti se creva, a mi ćemo naći način da otputujemo - Zaključana su vrata k abm e i ključ je ovde u mom džepu - od go­ vori pilot prestrašeno gledajući u malo ispupćenje na svom trbuhu - M irno spavaj, jer ništa ti se neće dogoditi, ako je tačno d a nema smetnji da poletimo - reče Lun - To samo ako ste pilot i pozna­ jete ovaj tip helikoptera - o d go ­ vori pilot. Hač mu zalepi usta širokom trahom flastera, pa mu veza i noge - A sad spavaj - zaključi i spu­ sti ga na ležaj Poleteli su bez smetnji ponirući niz Hanter ka dolini Ist B renča Delavare. Lun je pilotirao držeći ukljućfene radio-veze s centrim a kon ­ trole. Niko se nije interesovao za njihov leL Nad visovim a Slejda ugle­ daše jedan vojni avion, a od Kingstona je dolazio policijski helikop­ ter, No ni jedna letelica nije o b r a ­ ćala pažnju na njih. Oni nadleteše Kingston po periferiji i pođoše iz-nad Hadsona pre m a jugu. M ožda je to bilo drsko, ali odlućiše d a se sp u ­ ste kod Vest Pointa. H elikopter ost­ aviše u udolici tako d a se nije video sa strane. O dm ah zatim pešice prošetaše po suncem obasjanoj poljani do autobuske stanice kod Lorej na­ selja. - Ostaje da im u darim o zvrčku, pa smo za d a n a s uradili sve što smo mogli - reće Lun. - Eno do­ lazi autobus. - Volim da vidim kako to delim o zvrčke odavde - zavrte glavom Ro H ać

Autobusom stigoše u Pikskil i potražiše poštu. Iz nje. koristeći ove telefonske kabine i imenike, počeše da zovu. Javljale su se redakcije li­ stova. rad io stanica, televizijske sta­ nice, novinske agencije. Hač je či­ tao. a Lun govorio sročeni tekst, koji je počinjao: • Poselite Biološki institut na Velfer Ajiendu i skrovište na Hanter planini odm ah iznad izvorišta Ceheria, gde ćete saznati za senzaciju veka. Lun je otkrio Bandu hladne smrti, koju je sačinjavao savez nauke, vlade i podzem lja.. S pom in jan o je ubistvo novinara M a k sa Nilan da. D ata su im ena ne­ davno u n ap red en og u čin policijs­ kog kapetan a Trotera. dr V eba i drugih. U pozorili su na to da će spa­ sti živote m nogih ljudi ako požure. Kazali su d a se sp rem a velika ope­ rac ija na Hanteru, da su tamo zale­ đeni ljudi u nekadašnjem silosu atom ske bom be i da je u toku dan a izvršeno zaleđivanje višeg inspek­ tora Lestera Batolfa i gangsterskog vode U g a S agreda, koji se do sad krio pod im enom G len Vatson - A k ako d a vam verujem o'’ pitali su, svi pozvani. - Proverite - odgovorio je Lun dajući brojeve telefona Instituta i centra n a planini. Isto je činio Ro Hać. Dodavali su im ena ljudi koje treba odm ah poz­ vati. A na pitanje ko javlja, odgovor­ ili su da za istinitost obaveštenja garan tu je svojom čašću Donald Sik e r l Kad završiše posao već se bli­ žilo veće. O ni iziđoše i uputiše se ka Handsonu. ! Već su »p ro c u rile « vesti o n am a i zato' je d o b ro Sto smo kazali istinu o tonrte ko govori - reče Lun. - M o gu jda zam islim zbrku koju sm o napravili. S a d a jure autom o­ bili puni reportera, fo to g ra fa i tele­ vizijskih i'snimatelja i opsedaju ostrvo i penju se uz planinu - ve­ selo je go\forio Hać.

79

- A sada treba da se pobrinem o za sebe - zaključi Lun osm atrajući brodove i brodiće ukotvljene uz o b a la - Svoje bom be sm o ispalili, pa bi negde trebalo d a se uvućem o u m i­ šlju rupu, jer dirnuli sm o najgori osinjak sveta - kom entarisao je Ro Hać. O štro Lunovo oko brzo je o d a ­ bralo neugledan, davno neobojen brodić, sa čijeg m osta se izvijao p r a ­ men dima. To je bio znak da neko na njemu živi i zbog nečega loži običnu peć. Kad stigoše blizu, iz k a­ bine iziđe star C rn a c i sede na go­ milu smotane užadi. Z a p ali lulu g le ­ dajući prem a sredini reke. Lun ga zovnu sa obale i upita m ogu li da svrate k njemu. A šta ću vam ja? upita C rn ac okrenuvši glavu k njima. - Uputili su nas k vam a - odgoi vori Lun neodređeno. - Dođite - složi se crnac. Popeše se na brodić i Lun objasni da piše knjigu o ljudim a na reci, pa ga zanim a čiji je ovaj ubogi brodić i kako žive ljudi koji plove njime. - Zovem se Bad H e jli.,. Plovim i živim na ovom bednom plovilu, koje nije ni brod, ni čam ac, hi d ere­ glija... - poče d a p riča d o m a ć in .' S njim je plovila njegova žena Nensi, koja je k uvala večeru za njih dvoje. - Možeš U d£^ isploviš, ako dobro platimo? - pitao je Lun. - Ako uspem d a pokrenem m o­ tor, ploviću za pet d o la ra na sat odgovori stari Bad HejlL - A pun pansion s večerom? veselo upita Hać. - N ik ad niko ne t r ^ i hranu... Daćete koliko želite - odgovori Hejli. , - Ovo je za predujam - reče Lun i pruži mu sto dolara. Hejli ih je d ržao u ruci s izrazom neverice. O davn o nije im ao toliko novca odjednom u rukam a. G orivo je kupovao čekovim a kredita, koji

80

je otplaćivao m esećno kao i hranu. O n m alo razmisli, pa se osmehnu i uzviknu: - Hej, N ensi! Im am o goste na večeri! Iziđi da ih pozdraviš! Stara, gojazn a Crnkinja se pojavi iz kabine i osm ehnu se prilazeći Kad je čula d a oni žele i večeru, po­ javi joj se izraz zabrinutosti. Žalila se da n em a ništa tako dobro, ali konzervi šunlte i kuvanih jela ima dosta. Zadovoljićem o se onim što im ate - reče Lun. - Cudl me da ste došli k nama. Prevozim o sam o sirom ašne - reče žena ne skrivajući malo nepoveren ja - G ospođin piše knjigu o sirotim brodarim a na bogatom Hadsonu umiri je Bad Hejli. Ro Hać je već ležao pored kabine s glavom na svojoj torbi i razm iš­ ljao o čudnim doživljajima ovih dana. Eto, iz helikoptera spustili su se na tu bednu, zarđalu lađicu. Do­ m aćin ga posavetova da ide u k a­ binu i legne na presvučenu klupu i dodade da je kod njih čisto, iako iz­ gled brodića to ne obećava. Već se sm račilo kad m otor bro­ dića konačno p ro ra d i Tek kad napustiše obalu Hejli upita kuda da plove. - M ože Ii do Džersi Sitija? upita Lun. - Zašto da ne m ože? - osmehnu se Hejli. - I m olim o da plovite tako da tam o stignem o tek kad se pojavi sunce - dodade Lun. N eko vrem e uživali su sedeći na palubi brodića, a onda se dogovor­ iše d a spavaju na smenu. Prvi se u kabinu spusti Ro Hać, ali se vrati da pozove Luna za sto. jer starica je bodro postavljala sto i prinosila jelo. Pokazalo se d a stari brodar ume da priča legende sa Hadsona, a nje­ g ova žen a je bila vična i upravlja­ nju brodom , pa ga je zam enlla na tom poslu.

u jednom trenutku Lun pogleda na sat i osvrnu se po kabini, video je stari, ali još d o b a r rad io aparat, pa zamoli dom aćin a d a čuju novo­ sti dana, koje počinju. Hejli sam o pruži ruku i uključi radio. UzbudeniLn glasom sp ik er je na­ javljivao senzaciju dana: Lun otkrio i razb io Bandu hladne smrti... Biološki institut i tajni Centar za hipoterm iju n a H an ter planini prisiljeni da za javnost otvore pristup vestim a... - Uvek nekakvi veliki zločini uzdahnu starac. - Isključite ga, jer ne vredi slu­ šati. - zaključi Lun. - M o žd a je bo­ lje da posle večere postojim o m alo na p a lu bi - Ja ću da spavam - reče Ro Hač. XII N a jednoj strani besn ela je p ra v a b u ra oko Biološkog instituta n a Velfer Ajlendu i C en tra za hipoterm iju n a Hanter planini, a n a drugoj su Lun 1 Hač uplovili u m irnu luku. Iskrcali su se u D žersl Sitiju i taksi­ jem se odvezli do naselja M erion, gde je nekad Lun im ao iznajm ljenu kućicu. Čekalo ih je mnoštvo pos­ lova, pa su požurili da Iznajme malu, udobnu kuću n a Bol Veju. Hač je Iznajmio kola. a Lun je kupo­ vao’ sve ono što bi im m oglo nedo­ stajati s obzirom da su izgubili oprem u u skrovištu u Bronksu. Predahe su koristili d a poslušaju vesti sa rad ija i televizije i proči­ taju novine. Javnost, oličena u mnoštvu nasrtljivih novinara, ju ri­ šala je na sen za c ija K apetan Troter, dr Sju Klajton, K aren Henson, N o ra Niland i d r R odžer V e b su shvatili da se radi o trci u vremenu. Trebalo se osloboditi svega što su otkrili, a što javnost nije znala, jer je tako prestajala nužnost d a budu ubijen i Govorili su, govorili... Štampa, televizija i rad io su bili nezasiti i objavljivali su sve što je

neko od njih rekao. Pored toga jav­ nost je b ila i osvetoljubiva što je od nje go d in a m a skrivan o sve što se događalo. O d m a h su m nogi zahtevali d a se stvore kom isije K on gresa i S en ata koje će istražiti slučaj. Javnost je tražila odgovore na pi­ tanja već u sam im člancim a svih novina i časopisa: »Je ii B an d a hladne smrti uživala pom oć vlade?.,. K ako je došlo do saveza nauke. M a fije i vladinih službi?... Je 11 zam rzavan je Batolfa i V atson a sam o bekstvo od pravde?... Im a li g a ra n c ija da se savez podzem lja, policije i vladinih službi neće obnoviti?... Sta je s Lu­ nom 1 zašto g a gone sve snage reda, podzem lja i poslovnih m agnata?.. Lun je n a jednoj strani kupovao oprem u koja mu je b ila potrebna za nastavak borbi, a H ač je n a drugoj otišao da sa M en h etn a i iz Bronksa iz d v a ostavljena autom obila uzme ostatke oružja i prtljaga. Tek naveče su se sastali u kući na Bol Veju. - Koristilo ml je to što sam pre koju godinu b o ra v io ovde. Znao sam gde su ban k e d a sa šifrovanih u loga uzm em dovoljno novca. N a ­ šao sam trgovine koje su mi isporu ­ čile skoro sve što m l je potrebno pričao je Lun. I sam Ro H ač je bio iznenađen svim onim što je bUo natrpano u holu i sobi. Bilo je tu hrane, hem lkalija, od'eće, kozm etičkih p re p a rata i m nogo toga što je svakako bilo po­ trebno za duži b o ra v ak ovde, ali H a č a je iznenadilo ono što je Lun prvo otpakovao. Bili su to najnoviji snažni rad io uređaji, kao da želi da osnuje p ravu ra d io stanicu. Pored toga ap£u-ati za um nožavanje i foto­ k opiran je bili su uz hrpu pa p ira i štam parskog p ribora. - Dakle, d a se oprostim od nade d a ćem o m alo uživati u č a rim a N jujo rk a i lepih A m erik ank i? - s uzda­ hom upita Hač.

81

- Bili. bi opasno upuštati se u to sada kad te od osam m iliona sta­ novnika N jujorka traži b a r njih pola nniiiona - nasm eja se Lun. A ostao nam je i -go spod in « Prezident još uvek nedirnut. Om eten je u zadnjem trenutku kad je trebalo da obavi savez podzemlja, policije i nauke, ali on može da čeka i to ost­ vari kad mi budem o daleko - Od tih reći me hvata prava nemoć - reče Ro Hać. - Z a r nam se tako žuri da ne m ožem o uzet; \o|i sat odmora? - Večeras nam oslaie da telefon­ ski posavetujemo naše prijatelje. Učinicemo to s ja\'nih govornica, a ne odavde - zaključi Lun Zazvoni zvono na ulazu i Hać ot­ vori. D\'a momka iz obližnjeg resto­ rana su donela naručenu večeru Hač im reče da sve ostave u p red ­ vorju, jer nije želeo da vide oprem u |oš uvek razbacanu po holu i sobi Posle večere. Lun se dade na po­ sao da uradi svoj i Hačov izgled - Sam o da ne budem ružan reče Ro Hač — A k o upoznam kakvu lepu devojku, ne želim da me otera zato što si me ti pretvorio u kakvu rugobu. - Uverio sam se da um eš da iz­ gledaš 1 kao plejboj. pa ti sprem nm i takvu masku. — odgovori Lun. Važno je postići to da izgledam o tako da nas ne prepozn a niko stt kim smo se do sad a sreli u Nju jorku. Pored toga treba da je m askiranje trajno i pogodno za o d rž a ­ vanje. - A )a baš strepim da mi ne nalepiš brkove i bradu, za koje bih strepeo da mi ne otpadnu - šalio se Hač N o na kraju je bio zadovoljan izgledom. Lun mu je sk ratio i u smeđe otaojio crnu kosu, n a ro ­ čitim hem ikalijam a prom enio boju kože da je izgledala d o b ro osun­ čana. ne samo po licu, već po ćelom telu, suzio m alo obrve i svemu d o ­ dao naočare sa staklim a bez diop­ trije

82

Ne bi me poznala ni moja Ronda da je sada ovde - zaključi Ro gledajući se u ogledalo Lun je bio naviknut da podnosi m noga neprijatnija sredstva za m askiranje. I sebi je obojio prosedu kosu na slepoočnicam a, ali je do­ dao i naročitu protezu sa obe strane vilice, čim e je prom enio oblik lica. Im ao je sam o jedan p a r naočara, koje su izradili najbolji optičari u Londonu. Gledane spolja odavale su otisak naočara s najve­ ćim dioptrijam a za kratkovide. a onaj ko ih je nosio nije osećao n i­ kakvu prom enu. Nekoliko veslač­ kih pega i dve brad avice na licu još više su izmenile njegov Izgled .^li i držanje tela je doprinosilo m askiranju. M alo više je obesio ram ena i pognuo se n apred i tako dobio iz­ gled m alo nižeg m uškarca, - Sad bism o mogli na Brod\ej zaključi Hač •k - Prolazili su dani u strpljivom radu Lun je izradio nove lažne dokum ente prem a sadašnjem iz­ gledu i rezervne prerha mogućim m ask am a kojim a bi se poslužili. N ap isd o je mnoštvo pisam a i prilo­ žio im kopije dokum enata snim lje­ nih u Batolfovom birou, Biološkom .stitutu i Centru za hipotermiju, ^odio je duge razgovore sa Sju, ali (d .lja o se i ostalim a da čuje ima li novosti i da kaže svoje mišljenje o tome šta bi trebalo da se uradi Pošto je konačno uspeo da n a ­ bavi dovoljno snažnog eksploziva, Lun sedm og d a n a od dolaska u Nju D žersi pozva H ača i reče: - S utra krećem o ka Prezidentovom skrovištu. - Ja još uvek nisam načisto ka­ kav je v ra g taj Prezident - primeti H ač - Vrem e je da i ti m alo pažljivije proučiš H ensonov dosije, koje smo uzeli iz njegove kapsule - reče Lun dohvatajući torbu za spise sa stola.

Dugo je objašnjavao Haću sve što je tamo bilo napisano i ucrtano. Rano ujutru utovarili su kofere i vreće s oprem om u iznajm ljena kola i izvezli se preko mosta na Henkensek Riveru. Nastavili su put prem a zapadu s nam erom dn ru­ čaju u Filipsburgu. Celim putem Lun je izlagao H aću ono što je nauka dostigla u stvaranju i korišćenju elektronskih mozgova. On je strpljivo slušao, ali mu je ipak malo laknulo kad su stigli u Filipsburg, gde su ručali 1 odm orili se uzevši sobu za popodnevni odmor. - Sad nismo više daleko od cilja Tam o treba da nastupim o noću objasni Lun to zadržavanje. Posle od/nora m irno su večerali i tek u dbset sati noću krenuše preko Delavare. Ne ulazeći u Ijston zaobišli su do planinskog puta, ko|i je vodio ka visovim a Mok Cenga. Brzo su se uspeli do pojasa šum a i sk re­ nuli malo ka severu da zaobidu kamenitu dolinu. Konačno se nađoše na pošum lje­ noj padini iznad koje se uzdizao je­ dan od kamenitih vrhova Mok Cenga. - Nisam zam išljao da |e tako pusto nedaleko od g ra d o v a - primeti Hač. - U ćelom svetu opustele su pUinirle i n eobradiva zeniljlšta, jer svi su se zbili u gradove. Još pre neko­ liko decenija ovuda su se mogli sre ­ sti lovci, ali sada ih više nema Lo­ višta su izdeljena i pripadaiu poje­ dincima, ili kom pan ijam a - pričao je Lun Skrenuše na uski put i nađoše se pred zatvorenom kapijom načinje­ nom ođ metalnih ok vira i bodlji­ kave žice. O g ra d a se protezala ivi com šume i bila je visoka najm anje tri metra. Najviši red bodljikavih žica bio je ojačan time što su dvo žice bile upletene jedna oko dru ge N a kapiji je pisalo: •Privatno lo­ vište — zabranjen ulaz pod pretnjom životne opasnost i <

- Tu smo - reče Lun pokazujući kapiju. Im a li kakvog stražara? upita Hač. - Ne verujem - odgovori Lun Ne vidi se nikakva koliba. No ipak prikrićem o kola tu desno medu drveće. O n je išao osvetljavajući prolaz džepnom lam pom , a H ač poveze za njim. Uzeše oprem u koja je bila do­ sta teška i pođoše pored ograde N a jednom mestu Lun stade i reče da treba otvoriti prolaz kroz redove bodljikave žice. Postoji li mogućnost da su ugrađen e neke zamke, koje čuvaju Prczidenta? - upita tiho Hać, - O tome smo nešto već govorili još u Džersi Sitiju. N o sve što se n a­ lazi u planovim a uzetim i/ Hensonove kapsule pokazuje da se mine i sve zam ke isključuju kad se elek­ tronski rnozgovi p rogram iraju la to snažnim rad io em itovanjem po­ ruk a — odgovori Lun Hač nije shvatio sve te složene uslove, pa sam o upita - A kako se Prezident ovde u pla­ nini sn abdeva energijom ? - Postoje m noge mogućnosti, ali planovi p okiuu ju d a su ovde prim enjeni jednostavni uređaji, koji su odavno provereni. Obeleženi su slo­ vim a GE, što m ora d a znači g a lv a n ­ ski elementi - odgovori Lun - N isa m sig u ra n da sve to razumem, ali dovoljno je ti znaš da to može - odgovori Hać. Lun je m orao d a se nasmeje. Hai. poče da snažnim klještima za takav posao seče bodljikavu žicu i da je zanosi ustranu k ako lm ne bi sm e­ talo- Kad su uspeli d a se provuku, nastaviše kroz šumu. Naiđoše na zaravan koja je bila ob ra sla travom i tek po nekom inladicom šiblja - To treba da jc ovde - reče Lun. - Vidi se da je ovo sve izrav­ nala ljudska ruka. Šiblje koje niče je počelo da zahvata i ova) prostor Z a koju deceniju sve bi sak rila šuma. 83

Hać se osvrtao kao d a o^ekujt; neki napad \ sam Lun jo osoćao neku jezu zbog trenutaka ko)i treba da nastupe. Zn ao je d a će se sresti su elektronskim i druKinri tehinir. kim uređajim a, ali oni su imali i neki vid m isaonog bića Uništiti ih bilo je slično izvršenju ubistva - Već je blizu ponoć reće Hać Zašto ljudi m noge m račn e poduh­ vate čine u ovo gluvo doba'^ - Nehotični misticizam - nasmoia se Lun. - Ali to vrem e im a i praktičan smisao. Ponoe dolazi d o ­ voljno kasno da većina ljudi spava, a dovolino vrem en a o.stavlja lupežu, ili ubiti da do jutra daleito pobegnc; Sedoše pod jedno drvo oslu.škujući glasove šum e U petnaest rni nula do ponoći Lun ukl)ući svo) džepni prijemnik, već podešen tako da primi em itovanje njegovih snaž­ nih uređaja iz Džersi Sitija Bio je snimio lozinku za Prežidenta. poste koje će on slušati njiredenja emitovana sa m agnetofonske trake, i kao I (jnu smešteriu u_autom ate koji će uključiti emitovanje. Ć u le su se reći. ' . b žed Hensori preuzim a svcjja ptaval Ponavljam o: Džed ilenson preuzim a svoja prava.. Otvorite prilaz alfa! Otvorite prilaz a lfa ' Nedaleko od Luna i Haća, na ivif i šume. žbun s podužom šibljikom u .sredini može da se pom era. a onda jedan pravougaoni deo Lvade poče da izdiže. Pokidaše se žilice i otki'Joše buseni trave po gotovo pravim linijama. Zatim se uzdignuti p ro ­ stor iskrenu tako da se u kaza širok ulaz - Llaz a lfa (jtvoren. U laz a lfa otvoren' čuo se metalni Prezidentov glas. - Haidemo - pozva Lun Hača Nepnverljivi Hač poteže pištolj i s nj i n u ruci pode oprezno napred nosei i leško brem e alata i eksplo'iva. hnamy dva sata vrem ena, a ofula m oram o izići, ier ovaj ulaz ce h ‘\

se zatvoriti na zahtev naše radio stanice koja će to emitovati auto­ matski To je potrebno da bismo pokopali tainu ovog skrovišta objasni* Lun. Izbliza ugleda.še ogrom ni beton­ ski blok izdignut iz ležišta i iskrenut d a om ogući ulaz. Bili su g a po­ krenuli u ulje potopljeni snažni hi­ draulični nosači koji su na svetlu džepnu bateriju odbijali svetio kao da su toga č asa izbrušeni na m aši­ nama. - Z a r i ovo pokreću galvanski elementi? - upita Hać. - Zašto da ne? - reče Lun Već raspoznajem sistem ravnoteže. Dovoljno je da m ala baterija po­ krene elektrom otor, koji ulije tecnost u jedan rezervoar, pa tegovi pom ere prvu površinu, na koju se sruči teret iz velikog rezervoara. - Uzalud mi to pričaš m eja se Hač

-

nas-

Uđoše niz betonsko stepen;ste osvetljavajući g a džepnim .nrn parna. Stigoše U nizak, ali šii-ok b e ­ tonski tunel Lun osvetli levo i nade sandučić om otan'folijom . ^kide zaš titu i otvori g a pom erajiići metalni utvrdivać. Iza poklopca se ukaza prekidač za električnu struju Lun g a uključi i u podzem lju se upališe male. slabe ,^Vetiljke, koje su Ipak om ogućavale kretanje. Nakon dese­ tak k o ra k a nađoše se prod r/ieral nom ploćom. koja m ora da i*- l;:!a livena od bronze, ili neke nerdajur.e legure tamne boje O n a je herrnetički zatv arala prolaz, a na njoj su bili zatezni utvrđivati po sisternu k akav je bio poznat vet. r iljaoam a godin a -- Prezident čeka - nasrneja se Lun i jedan po jedan pomeri svih osam utvrdivaća. pa svom snagom pritisnu desnu stranu metalne ploče. Nije se pom erila. ali kad je pritis­ nuo levu stranu, ona kliznu po ši­ n am a nam azanim već pom alo sasušenom mašću U k a za se om alena

sobica s nekakvim m ostom na sre­ dini. Opet je trebalo naci prekidač i upaliti svetio. Desetak lam pica osvetliše pultove i instrumente Lun prvo s vrata osm otri sobicu, pa reče: - Sm em o ići sam o po mostu, jer levo i desno je naliven uljem razredani bitumen. Zapali bism o u njega kao u živo blato. Levo je bio red staklenih posuda, od kojih su vodili električni vodovi. - Eto odakle dolazi električna energija za rad elektronskog mozga - reče Lun. - Boli li ga što sm o mi usred njega*’ - upita Hač. - Usred njih - ispravi ga Lun. - Njih je tri. O n odmah razgleda galvanske baterije. Bile su na principu korišćenja platine, azotne kiseline, razredene sum porne kiseline i a m a l­ gam a cinka. Lun je pam tio i ime konstruktora takvi|i baterija G rovea. I Ovde, se , hem ijsika, energija pretvara .u elektrjčpu.,|'.,,Baterije mogu ići dalje u dubinu i verovatno ih im a toliko da potraj u nekoliko decenija Elektronski ipriožak jC: pror gram iran da prim a energiju od jedne tiaterije i stavlja u pogon drugu, kada se je d ^ ^ pokvari, ili kada oslabi zbog istrošenosti sasto­ jaka - objašnjavao je Lun. - O nda je dosta da mu porazbi­ jamo sve te staklenike - reče Hač. - Zagušila bi nas isparenja pomešanih kiselina — n asm eja se Lun. - [ma više načina da uništim o Prezidenta. koji bi nas čuo da sm o u biiou nekog od ljudi Bande hladne smrti, ali nas ne čuje kad sm o usred njega. - Grozim se od pom isli da sm o u nekom mozgu, m ak ar i elektrons­ kom - šali se Hač. - Sam o ovde m ožem o čuti odgo­ vore na pitanje ko su sve ljudi pove­ zani s bandom, a nalaze se na viso­ kim položajima reče Lun -

Džcd Henson je dobro smislio sve ovo, a im ao je i odlične inžinjere, koje je verovatno ovam o dovodio vezanih očiju. Međutim, ne postoji ništa sasvim savršeno, pa ni Prezident nije savTšen. Hač je ćutao kako bi se ubrzao posao ovde. Lun priđe p ro g ram e rskom stolu i sede. G ovorio je Haču da su ovde odeljcL sva tri elek­ tronska mozga, koji su verovatno u bočnim prostori]am a. - Sve je zaštićeno od vlage i spoljnih uticaja... Tu desno je p ro ­ laz do sam ih uređaja. Eto, zaštićen je vratim a k ak va se viđaju na pod­ m ornicam a. Pokušaj d a ih otvoriš, jer to je jednostavno. 2& to vrem e sprem ići i softvere i p ro g ram za »ot­ varan je m ozga* našeg Prezi­ d e n t a - nastav ljao je d a govori Lun. Nekoliko m inuta kasnije osvetli se m ali e k ra n i na njemu se ukazaše reći: -S p re m a n za funkcionisanje«. Lun otkuca pitanje 6 tome ko su ljudi u najvećim o rg a p in ia Sjedinje­ nih država, koji prim aju njegove zahteve. N a e k ran u počeše da se redaju imena. Lun je brzo beležio. - O tvorio sam - javi še Hać. U p a lio sam i svetio kao što si ti uči­ nio dok sm o dolazili. - Z n a m šta vidiš. Postavljaj eks­ ploziv, jer je tre b a d a sa autom ata skinem važnije kalem e s kojih ćem o posle moći d a pom oću d ru ­ gog elektronskog m ozga sve proči­ tamo, ili čujem o — reče Lun. V rem e je b rzo proticalo. Lun ie postavljao pitan ja i dobijao odgo­ vore, pa on da u jednom momentu uzviknu: - Sve je m nogo savršenije nego što sam očekivao! M ožem o udesiti d a Prezident o d g o v a ra na pitanja kom isija S en ata i Kongresa, da p riča novinskim rep orterim a i dik­ tira knjige o sebi i zaveri Bande hladne s m r t i .. - A k o neko dođe i sve p ro g ra ­ m ira iznova? - u pade Ha^.

85

- Ostavićemo mine i p ro g ra m i­ rati Prezidenta da izvrši sam oubistvo kad ne bude više potreban, ili ako neko prod re k njemu - od­ govori Lun. - A sad a m oram da požurim, jer će se um ešati n aša nova radio-em isija, p a bism o mogli i da stradamo. N em am o toliko eks­ ploziva da bism o uspeli d a se probijemo kroz ogrom n u betonsku č a ­ huru skrovišta, čiji zidovi su od m e­ tar i po debelog a rm ira n o g betona. Hač je ćutao. K onačno Lun po veza kablove za električno paljenje eksploziva smeštenog usred tri elektronska m ozga sm eštena u istoj prostoriji. - Ostalo nam je svega još pola sata - reče Lun u jednom trenutku. - To je dovoljno d a sve proverim o i izidemo. Napolju su postojali još sedam minuta, a onda ugledaše kako se ogrom ni betonski blok pom eri u vodoravan položaj i poče polako da spušta. Konačno na travi ostadoše tragovi kao d a je neko m oćnom ru ­ kom po pravim lin ijam a kakvim šiljkom razderao livadu. Postaje sve teže odbraniti pravdu... Pitam se da li će čovečanstvo naći put d a izbegne sam ou ­ ništenje, ili sam ozarobljavan je p o ­ moću napretka nauke? - reče Lun odlazeći preko zaravni, a d a nije ni pozvao H a č a Ovaj ga sustiže. - A šta sada? - upita Hač. Lun se trže iz misli i zastade. M esec je osvetljavao Blu Mauntin. N o u noći planine nisu bile plave, već tamno modre, skoro crne. - Spustićemo se u dolinu D elavare. Pored reke su d o bri putevi do Filadelfije odgovori Lun. -

Otuda možemo da platim o dugove za iznajmljena kola i da ih vratimo. Otkazačem o zakup kuće u Džersi Sitiju, javljati se prijateljim a, pisati novinskim i radio red ak cijam a... - Otuda lete i avioni ka Evropi - uzdahnu čežnjivo Ro hač. - To i očekuju gonioci - nasm eja se Lun. - M otre na svakoga ko se ukrca u avion ka Evropi. Ali mi ćem o ploviti, jer u Delavare zalivu već nas čeka tvoj tatica Sam jueL S njim je još i tvoja Ronda Fare l... N aravno i Džejn je s njim a... - I ti mi sve to kažeš tek sada?; iznenadi se Ro Hač. M ožda bi ti suviše žurio k njima. I ne bih se čudio. No žurba nije uvek dobra - i dalje se sm ejao Lun. -

- S tobom ni sam Lucifer ne bi izišao na kraj - tobože Ijutito odgo­ vori Hač. Bilo je odavno svanulo kad se nađoše pred Filadelfijom Ro uk­ ljuči radio prijem nik. Spiker je go­ vorio: Tajna radio stanica nepre­ kidno em ituje poruke čoveka koji je potpuno uništio Bandu hladne s m rti Lun odnekud poručuje da m ožem o preheti sve o događajim a koji su uzbudili svet. Poruke se po­ navljaju. Za nekoliko trenutaka čućete glas D onalda Sikerta. koji pre­ nosim o za vas. Pitamo ga: Da li se plašite potera i goniom etrijsklh tra­ ženja? Priča se da je vaša stanica negde u Džersi Sitiju... Ne odgovarjfX^?... O n d a uključujemo vas da govorite našim s lu š a o c im a .. - Daj neku drugu stanicu, koja daje dobru miiziku - reče Lun.

KRAJ

86

R. Pops

ZAMKA

Gospoda Melson usplahireno zakuca na vTata inspektorove sobe. U prvom trenutku niko se ne odazva i ona, po­ čevši da jeca, zakuca još jače. - Do đavola! Nisam giuv - uzviknu inspektor Terner, skočivši iz kreveta. Prebacio je bade mantil preko pižame i požurio ka vratima - Zar ni na godiš­ njem odmoru nemam prava na san procedio je. - $ta hoćete? - Začuo je ubrzane korake i neko komešanje. Ot­ vorio je vrata. - Sta se dogodilo? upita, trljajući oči. - Gospodin Vens je mrtav... ne diše - reče Melsonova jecajući i dalje. - To je užasno... malo je faliJo da se onesvestlm. - Polako! Sta je to tako užasno? - Pa to što je mrtav, ustvari, hoću reći to što ga je neko ubio. Znate, neko ga je pogodio taćno u grudi. Inspektor se istog časa rasanio. - Ko je otkrio telo? - Ja - reče gospoda Melson. - U redu, vi ostanite., a svi ostah neka predu u salon i neka sačekaju. Gosti počeše glasno da negoduju, ali ih inspektor preseče. - Zar ne čujete? Mo­

lim vas sklonite se... najbolje bi bilo da se svi, bar za sada, vratite u cvoje sobe. - Oh. zar mislite da ću posle svega što se dogodilo moći da zaspim - proša­ puta goE^poda Ferer. - Uzmite tablete za spavanje i biće sve u redu - reče inspektor a potom blago povuče Melsonovu za ruku. Gde je soba ubijenog? - U potkrovlju. Dok su se peli uskim, vijugavim stepe­ nicama. inspektor je zamoli da mu de­ taljno objasni kako se to dogodilo. - Gospodin Vens je znao da nikada ne odlazim na počinak pre ponoći pa me je zamolio da mu oko jedanaest ča­ sova pokucam na vrata. Trebalo je da ga podsetim da uzme lek. Bila sam tamo oko jedanaest i pet... odmah mi je bilo čudno iz sobe dopire svetlost, iako mi je rekao da će rano lećL.. uostalom, da je nameravao da ostane budan, na bi me molio da ga podseća-m na iek. Kada su stigli do potkrovlja, inspektor reče gospođi Ani Melson da ostane po­ red vrata i da niSta ne dira. Odmah je prišao telu, opipao ga i pogledao ranu.

87

- Nadam se da se neće dići prevelika prašina oko tog ubistva - doDaci tiho Melsonova. - Pa vi ste prvi digli buku, gospođo reće inspektor. - I sami vidite da ve­ ćina gostiju već zna šta se dogodilo. Melsonova je pognula glavu i poćela nervozno da krši ruke. - PogreSno sam reagovala... vrisnula sam i to je bilo dovoljno da iti pro­ budim. Prva me je ćula gospoda Ferer. Odmah je izletela i poćela da zove ost­ ale. Ipak, glavno je da se ne razglasi da­ lje. Terner nestrpljivo odmahnu rukom i DOĆe da ztigleda predmete po sobL Sve e bilo na svom mestu i nije bilo nikak­ vih tragova borbe. - Zao mi je - reće nekoliko minuta kasnije. - Moracu da pozovem kolege. Sam, doista, ne mogu ništa... ćak ne­ mam ni prava da petljam na svoju ruka Gospođa Melson mu priđe, steže ga za ruku i molećivo pogleda - Inspektore, preklinjem vas, poku­ šajte da sami što više uradite... ako mi cela policijska stanica uleti u kuću, od mog posla nema ništa. Mogu da zat­ vorim hotel i da tražim posao kućne pomoćnice. - Dobro, pokušacemo vec nešto .. ali. bolje je da vas ne obmanjujem. Teško da mogu nešto sam da uradim. - Prišao je stolu i poćeo da pretura. Odjednom mu pogled skliznu ka podu. - Gle, naliv­ pero reće - Sigurno je ispalo Vensu. Melsonova neodređeno klimnu gla\om. a potom, kao da se probudila pa iz sna, uz\'iknu- Nije njegovo! Sinoć me je molio da mu pozajmim penkalo.. dala sam mu ledno. ali to nije to. Na stolu se nalazio blok s beleškama. Inspektor uze maramicom naliv-pero s poda, ispisa nekoliko reći na svom bloku i uporedi ih s tekstom u podsetniku ubijei.og - U pravu ste - reće - Ovo mastilo je mnogo svetlije. - Pa možda je ispalo ubici. - Moguće je.. evo, u fioci je još jedno. - To je s i^ m o vaše? - upita Inspek­ tor, pokazujući joj ga. - Jeste. Znaćl da je neko sinoć zabo­ ravio penkalo u ovoj sobi... možda nije ubica, ali ta osoba je poslednja videla Vensa. Inspektor pažljivo spusti oba na­ li v.pera u džep 1 krenu ka vratima.

68

- Možda bismo mogli da napravimo blic anketa . jedna stvar Je sigurna. Ovog čoveka je ubio neko od gostija Predlažem da odete u salon i porazgova­ rate s gostima Sigurno su svi tamo. ako nisu. pozovite ih. Recite im Sta se dogo­ dilo i da sam otišao da pozovem kolege! Na kraju, zatražite da vam neko po­ zajmi penkalo, kako biste zapisali nešto, neko će vam ga već dati. ali mu prona­ đite neku manu. - Uradiću sve kako ste mi rekli prihvati vlasnica hotela - ali mi objas­ nite šta time želite da postignete? - Svi će se mahinalno mašiti za džep, a samo će se jedan setiti da je penkalo zaboravio ovde.

Inspektor zaću škripu, a potom kako se kv£ika pomera Vrata se otvoriše i snop svetlosti baterijske Isunpe poće da kruži po sobi - Zar nije jednostavnije da upalite svetio, gospodine Deni? Covek se trže 1 uplašeno ustuknu. - Naivni ste! — dobaci Terner. Upa­ lio je svetio i izvukao penkalo iz džepa Sklonio je krajeve maramice. — Pogle­ dajte, mislim da ste tražili ovu stvarčicu. - reće pokazavši mu, ujedno i svoju službenu legitimaciju. Deni se tiho i nervozno hašmeja. - Znaćl to je bila vaša igra?! Bilo ml je ćudno što je gospoda Melson toliko insistirala da joj da neko penkalo. Prvi joj je dao gospodin Hans. ali je ona od­ mah Izjavila da Je pero Iksrivljeno. Hans se smrtno uvredio i tada je počela pre­ pirka.. žao mi je, inspektore, ali go­ spođa Melson nije dobro odigrala svoju ulogu... - Jeste! prekinu ga inspektor. 2^ao sam da će se neko popeti ovamo... zbog čega ste došli? - U svakom slučaju ne zbog tog pen­ kala gospodine - reče Deni. pokazavši mu svoje, - Ipak, moram priznati da sam naleteo. Bio sam ubeđen da ste otišli. - 1? Niste mi odgovorili. Zbog čega ste došli? - To je prilično duga priča inspek­ tore. - U prvom trenutku ste se uplašili, a sada mi delujete nekako samouvereno... mada nemate razloga za to.

Deni umorno prođe rukom kroz kosu i sede na stolicu koja se nalazila odmah do vrata. - Moram bili priseban. . znam da ću Imati puno neprijatnosti, ali, u krajnjem slučaju, ja nemam nikakve veze s tim zločinom. - Pripalio je cigaretu i poka­ zao rukom ka ladici koja se nalazila kraj kreveta. - Otvorite je, gospodine. Vens je tu uvek držao svesku sa spis­ kom dužnika Nažalost, moje ime je na počasnom mesta Suma )e toliko velika da može sasvim osnovano izgledati kao motiv za ubistvo. - I vi ste došli da uništite taj dokaz? — upita inspektor prišavši ladici. Ot­ vorio ju je i izvadio svesku u koricama od crne. meke kože Počeo je da lista. Evo. pronašao sam. Gle, tu stoji i vaš pot­ pis. - Da. Vens je vršio veliki pritisak na mene. Tražio je da mu novac što pre vra­ tim. a nemam g a - O kakvoj vrsti duga se radi’’ - Vens je bio običan zelenaš! Imao sam neke kartaške dugove pa sam uzeo novac od Vensa da ih vratim Međutim. Vens je, čim sam prekoračio prvi rok za vraćanje novca, udvostručio sumu - Otkud to da ste zajedno na letovanju? - Ovde smo se. pre nekoliko godina, upoznali. Vens je svake godine provodio u ovom hotelu više od pet meseci... dola­ zio je i zimi, može se reći da je ovde živeo - Kažete da niste mogli da mu vratne dug Kako ste to nameravali da uradile? - Ne znam ni sam .. jedino sam primetio da je Vens jedan od onih ljudi koji vole da drže nekog pod nogama Počeo sam da trčkaram za njim i da ga molja­ kam. zbog toga sam 1 sada ovde Deni je na trenutak ućutao i bacio po­ gled ka telu. - Mislite da je nameravao da vam oprosti toliki dug? - Ne, to nikada ne bi uradio! Ali do­ kle god sam se snishodljivo ponašao prema njemu imao sam šansi da bar donekle poboljšam svoj položaj. Terner odjednom pritrča vratima, ugasi svetio i opomenu Denija da ćuti - Cini mi se da neko ide - proša­ puta. - Da, čuje se škripa siepenika. šla da radim? Terner u mraku napipa njegovu ruku i povuče ga u ugao.

- Do đavola - procedl DenL - ne vucite me... oh, nagazio sam na nešto - Umuknitel Neko se popeo uz stepenice i krenuo uzanim hodnikom prema sobi ubijenog. Ali kao da je osetio da nešto nije u redu. Zastao je. osluSnuo 1 brzo pobegao - Požurite — prošaputa Deni. - Nije mogao daleko. Inspektor je ponovo upalio svetio i umorno se spustio u fotelju - Ne vredi.-. za sve goste, osim za vas, )a nisam u hotelu. Ne želim da kva­ rim pozicije. - Ali nikada nećete saznati ko je kre­ nuo ka ovoj sobi. Možda je to bio ubica. - A možda i neko ko bi mi dao naivno objašnjenje poput vaieg - Sve što sam vam rekao, istina je. Inspektor pogleda na sat, a potom saže glavu i vrhovima prstiju protrlja slepooćnice. - Bolje bi bilo da sam odmah pozvao policiju. Ova komedija mi nije bila po­ trebna - Mogu li da odem? - Zašto da ne... ali vam je, naravno, jasno da ne smete da napuštate hotel Deni klimnu glavom i izađe Nekoliko minuta kasnije krenuo je i Terner Oti­ šao je do svoje sobe. nazvao policijsku Slanicu i objasnio šta se dogodilo •k Načelnik je nekoliko minula strpljivo slušao prepirku svojih inspektora, a po­ tom )e naglo ustao i snažno lupio pesni­ com o sto. - Prekinite! Umesto da pošteno ra­ dite svoj posao, raspredate već satima da 11 je kolega iz Delterove policije post­ upio kEiko treba. - Ali zabrljao je! - pobuni se inspek­ tor M artia - Nije trebalo da trpa nos u to. Mogao je odmah da nas pozove i da. - Ne komplikuj! - prekide ga načel­ nik. - Ubica još nije pronaxlen i ako se potrudiš, slava može pripasti tebi. Martin saže glavu i poče da se igra dugmetom sakoa - Za koji minut će doći kolega Ter­ ner i molim vas, ili bolje reći, zahtevam, da saradujete s njim. Da Ii sam bio ja­ san? - Da! - uzviknu inspektor Jans Pogrešno ste razumell Martina. nije mislio ništa loše. Jednostavno ne voli da mu se ljudi koji nisu iz naše policijske stanice mešaju u posao.

89

NaĆLir.ik od m ah n u ru k om i od lu čn im k o m ' ; n napu sti k a n c e la riju . U b rzo posle r p o )a v l se T e rn e r. U ša o )e i Ijuba^iio se nasm ešio. Jans g a s rd a č n o p ozd ravi, a M a r tin raz\-uče usta i n a ­ p ra vi g rim a s u k oja je tr e b a lo d a p r e d ­ stavlja ('sm eh T e r n e r je seo, r a s k o m o tio se i p r ip a lio lulu, - Im a li rezu lta ta ? D a li b iste m i r e ­ kli - K oleg a im a p o d a tk e - p re k id e gn M a rtin i p o k a za ru k o m na Jar^a- Pa nije b ilo loše - re č e Jans. Ut\Tdlli sm o da je g o s p o d in V e n s ubijen o k o deset, to ste i v i d o s ta d o b r o ocen ili. - Im a li o tis a k a p rstiju ? - S a m o u b ijen o g i v la s n ic e hotela, g o s p o d e M elson, a sa zn a li sm o da je veći deo p oslova, uklju ču ju ći I sp re m a n|e soba, sam a o b avljala . - A n a liv-p ero. . im a 11 na n iem u o t i­ saka.'’ - Da, ali sam o g o s p o d in a Vensa, - D etaljn o sm o p re g le d a li n i e ^ s e b elešk e - d ob aci M a r tin - U p o tre b 'ia vn o je oba nu liv-p era, on o k o)e inu je dala vlasn ica h o tela i o n o k o je ste p r o ­ našli na podu, isp od stola. - Baš te v e č e n k ad a je u b ijen m olio je g osp od u M elso n d a mu p osudi p e n ­ k alo - J ed n osta vn o |e z a tu r io svo|e. a kiisn iie g a p on ovo n a ša o - re č e Jans - O n a m a la igra, na k oju ste n a g o v o i ili i M elso n o vu je g o to v o k o m ič n a -d o b a c i iro n ič n o M a m in - P e n k a lo je V ensovo. n ažil sm o m eđ u n )o g o v im s tv a rim a I fo tro lu s o s ta lim s itn ic a m a k oje idu uz p e n k a lo . r e z e r v n e u lošk e i h em ijsku olo vk u iste m ark e. - Dii. p riz n a ie m d a ste u pra\u reče T e r n e r m irn o - M e ls o n o v a m e je na 're n u ta k u b ed ila d a je V en su p o z a j­ m ila p en k a lo jer n ije im a o svoje, u o sta ­ lom, neko se ip ak p o ja v io ' D a Ii ste d o ­ b ro p r o v e n l! isk az g o s p o d in a Deniju R e ita '’ - Ja sam se lič n o p o b rin u o z « to reče Jan;; - S v e što v a m je rek a o , i k a s ­ nite o v o e kod nas p o n o v io , is tin a je D u ­ g o v a o je Vensu novac, a o s im to g a još uvek im a n eke k a r ta š k e d u g o v e M o g u \ain i'eči da g a je k o c k a g u rn u la u b lato do guše. T\'rdi d a je izm e đ u u evet i p ola jedanaest ig ra o b ilija r s n e k im g o s tim a G osp od in L o it in tv rd i d a je ig ra bila n e o b a ve zn a da su u s tv a ri s a m o vež90

baii i da zbog toga nisu obraćali pažnju jedini na kruge - Ako mene pilite, a bih tog Deniia propisno prišrafio-dobaci Martin Još uvek je u hotelu, a siguran sam da mu je mesto ovde, kod nas - Nema potrebe da srljamo - uspro­ tivi se Jans - Nismo sve ljude ni saslu­ šali - Gospodin Deni nije cvecka, - reče tiho Terner - to je očigledno, ali ne­ mamo konkretne dokaze protiv njega. - Imacemo ih - procedi Martia Vrata se naglo otvoriše i u kancelari|u ude načelnik Piterson. Odmah primeti Ternera i priđe mu - Drago mi je da ste došli - reče, pru­ živši mu ruku. - Ovog puta niste imali i'ece. . zbog ubistva vam je propao go­ d i'nji odmor - Cim sam stigao u hotel, zamolio sam gospodu Melson da ne pominie ost­ alim gostima čime se bavim, ali kada se to dogodilo nisam imao kud. A sada sam zainteresovan da pronađem ubicu Ako želite, vrlo rado bih saradivao sa vama. - Odlično, dragi kolega - reče raspo­ loženo načelnik - O vama sam čuo do­ sta lepih stvari smatraju vas velikim stručnjakom u ovom poslu. Mislim da bi bilo najpametnije da vi obavite razgo­ vore s gostima hotela, a mi cemo se po­ brinuti za ostalo - Nemam ništa protiv samo mi re­ cite što ste do sada uspeli da siunate. - Što se tiče mesta zločina pomenuli smo sve što je bitno — dobaci Nlartin - Martin i Jans su proverili biogra­ fije svih gostiju - reče načelnik. - Svi su. što bi se reklo, na svom mestu - A ubijeni"’ - Gospodina Vensa sam lično pozna­ vao, Dolazio je u hotel godinama, a ovo mesto je malo. lako da sam imao prilike da ga sretnem Moj sin je izvesno vreme radio kod Melsonove... znate, zahtevao idm da sam sebi zaradi džeparac Odla­ zio sam u hotel - Evo. sakupili smo neke podatke o njemu - dobaci Jans, spustivši na sto svo] blok. - Ubijeni Vens je bio neobi­ čan čovek. Nikada nije radio, dobio je neku skromno nasledstvo i živeo )e uglavnom od toga Voleo je du zelenaši. ah tu ima nečeg čudnog

- N iie nam jasno kako je mogao Deniju da pozajmi toliki novac - dobaci Martin - To nasledstvo je bilo malo . tek toliko da može skromno da živi - Mislite li da se bavio i nekim nedoz­ voljenim finansijskim transakcijama? - upita Terner. - To još nismo uspeli da saznamo odgovori Jans. - Jedno je sigurno imao je dodatni izvor zarade. - Moguće je da Deni Rejt ipak nije rekao sve što zna Vensu je dugovao no­ vac . - Eli, da je tako, bilo bi nam mnogo lakše, gospodine Terner. - reče načel­ nik. - Koliko sam razumeo moje ko­ lege. druženje između Vensa 1 Denija nije dugog veka . odnosno, to se i ne može nazvati druženjem. - Da. u pravu ste - potvrdi Jans. Deniju ne verujemo previše i sigurno je da ćemo proveriti svaku njegovu reč, . ali, ubeden sam da ga pokojni Vens nije upućivao u svoje poslove. - Gospodine Terner, slažete li se s mojim predlogom da nastavite rad u hotelu? - upita načelnik. - Pa već sam rekao da nemam ništa protiv. Ostaću u hotelu još desetak dana i sve što za to vreme budem usF>eo da saznam, preneću vam. - Trenutak, kolega - dobaci Jans. Hotel je prilično daleko. Ako nemate ništa protiv, poćićemo kolima. Terner prihvati. Jans je u hotelu raz­ govarao s nekim ljudima i oko dvanaest časova se vratio u policijsku stanicu

*

Elizabeta obrisa ruke kra ičkom keceIje i umorno se sruši u fote ju. Sedela je tako nekoliko trenutaka, a polom pripa­ lila cigaretu i zadovoljno ispustila dim. No, samo što se opustila, začu nečije ko­ rake. Naglo je skočila i ugasila cigaretu. Vrata se otvorište. - Izvinite, nisam znao da ste tu - pro­ šaputa Terner, - Ušao je u sobu i počeo da razgleda - Bili ste vredni. sve blista. Devojka pocrvene i zbunjeno odmahnu rukom, - Nisam ništa dirala, gospodine reče. - Sobu je. uradila gospođa Melson Meni je uvek bilo zabranjeno da ovde čistim Sada sam, molim vas ne­ mojte to nikom reći, došla ovde samo da se malo odmorim Imala sam puno posla . uredila sam ceo prvi sprat Po­ pela sam se u potkrovlje da bih se sklo­

nila, .. tada sam slučajno primetila da je soba u kojoj je boravio pokojni gospo­ din Vens otključana - Slobodno sedite... - reče inspek­ tor, prlšavSS joj. - Koliko dugo radite kod gospođe Melson? - Nekoliko meseci Dobro mi plaća, ali je prilično stroga. - Zbog čega vam ne doCToljava da spremate ovu prostoriju? - Ne znam, Bilo bi Tjolje da sada odem.., nemojte joj reći da ste me ovde sreli - reče Elizabeta, povlačeći se po­ lako prema vratima Odjednom stade na dasku koja nije bila dobro pričvrš­ ćena Daska se pomeri i Elizabeta primeti kako nešto svetluca kraj zida. Priđe i iz žljeba izvuče pločicu od zlata. - Dajte mi to! - reče inspektor. - Pa trebalo bi da vratim gospodi.. - Ja ću joj dati - prekide je odlučno inspektor, ispruživši ruku. Uze pločicu i poče da je zagleda - Ovo je privezak s lančića - reče. — Nekom je ispao,., gle. ispisano je celo ime, ali je suviše sitno. Ne mogu da pročitam. - Poče da pipa po džep>ovima tražeći naoćari, ali ih nije pronašao. Zatim pruži pločicu Elizabeti. — Vi ste mladi, sigurno bolje vidite od mene. Sta piše? - Lora Ison! — uzviknu devojka izne­ nađeno — Otkud ovo ovde?! - Poznajete je? - Da Bila je naš gosL Otišla je pre dvadesetak dana - Znači, bila je u ovoj sobi? - Ne! Gospodin Vens je stanovao u njoj skoro nekoliko mesecL Gospođica Lora Ison je imala najlepšu sobu u pri­ zemlju. - Otkud onda njen zlatni privezak ovde? Elizabeta slegnu ramenima i vrati mu pločicu. - Ne znam... zaista ne znam. - Možda se ta vaša goSća družila s pokojnim Vensom. - Nisam primetila - Možda su se tajno sastajali. Elizabeta se glasno i neprijatno nasmeja - Sta vam pada na pamet, gospodine! Gospođica Lora Ison ima preko šezde­ set godina i poznato je da muškarce pre­ zire iz dna duše. - Ipak, moraću da je pozovem I da je pitam 9(1

Vrata se naglo otvoriše i u sobu ude gospoda Melson, Prostreli Fllzabetu po­ gledom i Ijutito spusti ruke na kukove - Mala šta tražiš ovde?! Gubi se' Inspektor je upravo hteo da joj po­ kaže zlatnu pločicu, ali ga nešto u po­ gledu vlasnice hotela pokoleba Spusti pločicu u džep i priđe Melsonovo). - Ja sam pozvao Elizabetu - reče Nemate razloga da se ljutite. - Ko je otključao sobu'’ - Vrata su bila širom otvorena , verovat.io ste vi zaboravili da zaključate Vlasnica nervozno odmahnu rukom, - Moguće je. Ako ste zvršili razgovor s Elizabetom, neka nastavi da radi. - Naravno! Elizabeta je. zajapurenih obraza požu­ rila ka vratima. Klimnula je glavom u znak pozdrava i udaljila se. - Izvinite . . bila sam gruba - proša­ puta vlasnica kada su ostali sami. Imam puno posla, a i ovo što se dogodilo izbacilo me je iz ravnoteže. - Ne brinite, uveren sfen da ćemo slu­ čaj ubrzo rešiti. - Da li ste nešto određeno tražili u ovoj sobi? - Ne. - Mogu li onda da je zaključam? - Samo izvolite - odgovori inspek­ tor. a potom, pogledavši na sat dodade - Vreme je da pođem na ručak. Gospoda Melson je krenula za n)im. Kada su sišli u prizemlje, inspektor je zamoli da mu pokaže knjigu gostiju. - Ako vam nije hitno, zamolila bih vas da svratite posle ručka. - Pa neću se zadržati više od tri, če­ tiri minuta., posle ručka moram da svratim u policijsku stanicu. Melsonova ga odvede do svoje kance­ larije, ali se vldelo da joj ni|e bilo pravo što mora da ga ostavi samog. Požurila je do kuhinje, izdala naređenja i vratila se, ali je inspektor već video sve što ga je Interesovalo, Načelnik Piterson ponudi Terneru ci­ garetu. a potom se vrati do svog radnog stola i sede. Bio je prilično visok i kru­ pan, s prosedom kosom koja mu je ne­ mamo padala na ćelo. Na usnama mu je titrao neki dobroćudni smešak. — Deni Rejt je kod nas... verovatno ćemo ga zadržati. - Da, čuo sam da ste odlučili da ga ozbiljnije saslušate, ali mislim da to nije 02

p otre b n o., bar P re u r a n je n o je.

ne

u ovom

trenutku

- Inspektor Jans je ponovo razgova­ rao s gospodinom Lortenom i sa još ne­ koliko gostiju Niko od njih nije mogao da tvrdi da je Deni sve vreme igrao bilijar Lorten, čak pominje da su negde oko deset časova napravili malu pauzu. . taman dovoljnu da se Deni popne do potkrovlja. - Ne znam... tu mi nešto nije logično - reče Terner. - Deni je imao bezbroj prilika da se otarasi Vensa. - Neka ništa mu neće faliti - pre­ kinu ga načelnik. - Jedino je on imao razloga da ubije Vensa, a alibi mu je više nego klimav. Da li ste vi stigli nešto da uradite? - Jesam. Porazgovarao sam s dese­ tak gostiju. Gospođa Alson je poslednja videla Vensa živog. Zajedno su gledali televizijski program, a negde oko devet i petnaest, Vens se izvinio i pošao u sobu. Pre no što je otišao, naišla je go­ spođa Melson i Alsonova je čula kada je Vens* zamolio vlasnicu hotela da zakuca na njegova vrata oko jedanaest. Šteta je što Martin i Janš nisu ovde -iireče, načelnik.:;- iTt:ebalo bi da razgo­ varate sa njima, ■'■i - Ima vremena^a.i vi im možete preneti. I- Terner je lastao i ugasio cigaretu u pepeljari koja se nalazila na načelnikovom stolu, -|-i31učajno;.5am primetio nešto što možda nije bitno, ali meni je upalo u oči. Preiurao, sam ‘po knjigama gospode Melson.';'.'opaiio' s&m'da nigde nema računa,pokojnog Vensa. Zapisano je samo njegov6^'ime. Pored imena ost­ alih gostiju nalaze se i dnagi podaci; ko­ liko su dana boravili, da Ii.su imali neke posebne zahteve i cena boravka u ho­ telu. - Pokojni Vens je često bio njen gost.., m o^a su imali neki poseban do­ govor. - Verovatno - potvrdi Terner, a po­ tom pokaza rukom na telefon. - Mogu li da se poslužim. Nisam hteo da razgo­ varam iz hotela - Samo izvolite, Tem er izvadi blok iz džepa i podiže slušalicu Okrete broj telefona Lore Ison, - Halo, gospođice Ison? - Sačekajte - začu piskav ženski glas. a nekoliko sekundi kasnije, odazva se Isonova

- Dobar dan. ovde inspektor Terner - objasnio joj je ukratko da se u hotelu dogodilo ubistvo 1 da je u sobi ubijenog slučajno pronašao zlatni privezak na kojem je ugravirano njeno ime. - Sećam se tog lančića i priveska, ali doista ne znam kako je dospeo tamo reče Lora Ison. - Da li ste poznavali gospodina Vensa'’ - Kako da ne! Bio je čest gost hotela, a i ja sam nekoliko sezona uzastopce, tu letovala. Zar je gospodin Vens ubijen? - Da. . molim vas pokušajte da se setite šta je bilo s tim vašim lančićem i priveskom Pronašao sam privezak u Vensovoj sobi i interesuje me kako je tamo dospeo ■’ - Gospodine, vi ste baš uporni! Lepo vam kažem da nemam pojma. . Moguće je da je nakit pronašla neka od devojaka koje rade kod gospode Melson.. a za neke znam da su tajno posečivale tog gospodina. - Sada je tu samo mlada Elizabeta. - Ostale ne morate ni da tražite. Na­ dam se da me razumete? Elizabeta je imala ključeve od moje sobe i ona ju je održavala Ipak... ne bih želela da me pogrešno shvatite, iElizabeta je poštena osoba i veća je mogućnost da je lančić i privezak pronašla kasnije, kada sam napustila hotel Ne verujem da mi ga je ukrala. - Nadam se' da ste u pravu: - U svakom slučaju, budite sigurni da nisam bila Vensova prijateljica i da nisam odlazila u njegov^U'sobu. - Dobro, hvala varn. 'l3o viđenja Terner je spustio slušalicu i vratio se na svoje me sto. - Da li ste saznali nešto zanimljivo' - upita načelnik. - Ne znam. Načelnik pogleda na sat, a potom ustade i pođe ka vratima - Izvinite, imam zakazan sastanak reče. spustivši ruku na kvaku. - Vi slo­ bodno ostanite.. Martin i Jans će se brzo vratiti A dotle, ako vam nešto za­ treba, obratite se mojoj sekretarici. - Želee bih da razgovaram s Denijem Rejtom. - U redu, usput ću reći dežurnom da ga dovede. Načelnik ode, a nepunih desetak mi­ nuta kasnije pojavi se dežurni policajac Otvori vrata 1 uvede Denija Rejta.

- Ostavite nas nasamo - reče Ter­ ner, a kada se dežurni povukao, priđe Deniju i srdačno ga potapša po ramenu. - Zao mi je što se tako dogodilo. - To je bezobrazluk! - uzvlknu Denl nervozno. - Da sam zaista ja ubio Vensa, odmah bih uzeo taj prokleti blok I bilo bi sve u redu. - Nema potrebe da se nervirate. Denl - reče Inspektor. - Ako vam je sa vest čista, nema problem a.. u tom slu­ čaju, sve je samo pitanje vremena. - Đavola' Ko zna kada će se to okon­ čati?' - Da li je Vens bio gost hotela? - Mislim da jeste. Nikada mi nije re­ kao ništa određeno, ali se sećam da sam ga, ćim smo doputovali, pitao zašto nije izabrao neko lepše mesto. Rekao mi je da mu taj hotel potpuno odgovara, da tu odseda već više godin a.. ne znam tačno o čemu se radi, ali sam siguran da je imao neke beneficije. - Da U je neka žena dolazila u pot­ krovlje? - Jeste - Recite mi Ime? - Ne znam. Moja soba je u prizemlju. . ali mi je često naglašavao da nema potrebe da dolazim kod njega. Znao sam da se radi o nekoj ženi Nisam želeo da budem Indlskretaa - Hvala - Terner je otvorio vrata i dao rukom inak dežurnom da odvede Denija - Molim vas recite Im da me puster - uzviknu Deni. - Ja ga nisam ubio. - Nemam prava da se m«>Sam... osim toga, moram priznati da su odnosi iz­ među vas i pokojnog Vensa bili prilično zamršeni. Deni htede još nešto da kaže, ali ga dežurni naglo povuče ka hodniku. Terner je ostao u stanici još pola sata, a zatim se, ne sačekavši Jansa I Martlna, vratio u hotel. *

Gospođa Alson popravi rukom kosu , žurno se uputi niz nodnik. Sustigla i e Ternera i blago ga dotakla po ruci - Gospodine, želim da razgovaram sa vama - Recite. - Zaboravila sam da vam pomenem da je Vens one večeri bio prilično nervo­ zan. 2^jedno smo gledali televiziju, ali, činilo mi se da ga program i ne zanima Popušio je bar desetak cigareta, se­ ćam se da je pepeljara bila puna 93

- Da li vam je nešto rekao? - Nije. Nešto posle devet je otišao... ja sam ostala do kraja Nešto pre jedana­ est naišla je gospođa Melson. Htela je da mi se pridruži, ali sam je podsetila da ode do gospodina Vensa. pošto je obe­ ćala da će ga probuditi da popije lek. - I da li je gospođa Melson odmah pošla? - N e ... izg le d a d a je b ila v e o m a u m ­ orna. N ije h tela d a icje, a li k a d a sam je u p o z o rila d a to n ije u red u i d a ću Ja otići, ak o je njoj teško, s k o č ila je k a o op aren a. - D obro, h va la v a m - r e č e In s p ek to r ljubazno. - A k o se s e tite još n ečeg, m o ­ lim VR.S. p o tra žite me. C o 5oda A is o n je k lim n u la g la vom , p o z d r a v ila g a i p r id r u ž ila se o s ta lim gostim a. T e r n e r p o tr a ž i E lizabetu . Z a te ­ kao Ju je u njen oj sobi. - M islim da n iste b ili isk ren i. - K ak o to m islite ? - u p ita E lizab eta, p o c n 'e n ev š i. - C in i m i se d a zn a te k a k o je on aj lan čić đ osp eo u V ensovoi sobu. R a z g o v a ­ ra o sam s g o s p o đ ic o m Isou. V i ste o d r ž a ­ v a li njenu sobu. a z n a m i d a ste se v iđ a li s p o k o jn im V en som E lizab eta o d je d n o m p r e k r i ru k a m a lice i p oče g la s n o d a jeca. - N ije istina. , n e it a m n išta s tim reče, k ro z jecaj I n ^ e k t o r joj p riđ e i nežn o joj spusti ruku na r a m e - Polako, ne o k r i\ iju je m '.as, le d in o že lim da m i k a žete sve što zn ate. Da li ste se d ru žili s g o s p o d in o m V e n s o m '’ - Ne - N e v re d i da m e o b m a n ju jete. S lo ­ bod n o m i re c ite istinu i b u d ite s ig u rn i da necu zlo u p o tre b iti v a š e p o v e re n je, E lizab eta g la s n o uzd ah nu i p o č e n e r ­ v o zn o da se p o ig r a v a p rs te n o m n a ru ci C u tala je n e k o lik o tre n u ta k a , a p o to m sede na ivicu k r e v e ta i. o b o r iv š i r a ­ m ena, pi-ošaputa: - P ok ojn i V en s m i se p o m a lo u d v a ­ ra o ali n ik ad a n isam b ila u n je g o v o j sobi. niti sam p ris ta la da se v iđ a m s njim - Z b o g č e ga ? - Pa nije m i se d o p a d a o , a zn a m 1 da je T e rn e r je seo p o re d nje. p o n u d io )oj c ig a re tu i o h ra b r io je da nastavi. - O n a p riv e z a k je z a b o r a v ila g o ­ sp ođ a M e son. “ G osp ođ a M e lso n - p o n o v i iz n e n a ­ đ en o T e r n e r - O tk u d z n a te ’’ 04

- Kada je gospođica Ison otišla, pro­ našla sam u njenoj sobi veliki zlatan la­ nac sa piiveskom. Odmah sam sve pre­ dala gospođi Melson. Nekoliko dana kasnije primetila sam na njenom vratu taj lančić i privezak. - Znači, možda ga je izgubila dok" je pospremeila Vensovu soba Ipak, priča se ne poklapa do kraja Znam da je neko često odlazio u potkrovlje... neka žena Mora da ste to bili vi? - Ne... Melsonova je bila ljubavnica gospodina Vensa Terner se počeša po kosi i tiho zazvižda - Pazite, ako nije istina . - Nemam razloga da lažem Vens me je dugo ubeđivao da dođem bar jednom kod njega Obećavao mi je sve i svašta. nudio mi je novi posao. Ovde mi se ne dopada Melsonova me maltretira... eto, zbog toga sam jedne večeri rešila da posetim gospodina Vensa No, samo što sam se popela čula sam razgovor iz sobe. Zbunila sam se. Htela sam da odem, ali je radoznalost pobedila Prima­ kla sam se vratima i počela da prisluš­ kujem. Odmah sajn prepoznala glas godpođe Melson. SvađaJi su se.., nisam mo­ gla da čujem baš svaku reč, ali shvatila sam da se radilo o novcu - Da 11 biste, sve ovo što ste mi ispri­ čali. potvrdili i pred policijom, - Naravno da bih! Uostalom, nemam više kud... - I obro, hvala vam - reče Terner ustavši. Narednih pola časa Terner se šetkao po holu i salonima gde su se okupljali gosti. U jednom trenutku, kada je bio si­ guran da će Melsonova morati da ost­ ane sa gospođom Erton i nekoliko dru­ gih žena brzo je krenuo sporednim pu­ tem ka prvom spratu na kojem se nala­ zio stan vlasnice hotela Vrata su bila zaključana ali je pored njih bio izlaz na dugačku terasu koja je spajala sve pro­ storije na prvom spratu. Izašao je, pres­ kočio visoku pregradu i našao se ispred prozora njenog stana Trud se isplatio, jer je levo krilo bilo otvoreno. Ušao je. Imao je vremena da na miru pogleda sve što ga je zanimalo, ali i pored strplji­ vog traganja nije uspeo da pronađe ništa Na kraju je počeo da lista jedan stari album s fotografijama Brzo je okretao stranice i već Je hteo da ga vrati na mesto kad spazi jednu sliku na

k ojoj se n a la zila v e ć a g r u p a m u S k araca 1 žena. Svi su b ili Icp o o b u č e n i i b ilo je o č ig le d n o d a je fo t o g r a fija sninnljena u nek om sveča n om ’. ren utku. U p rv o m planu n a la zio se Vena. D o đ a v o la , iz ­ g le d a d a je E liza b e ta g o v o r ila istinu, p om isli, spustivši sliku u d že p C uo je g la s g o s p o đ e M e lso n S ta ja la je blizu v ra ta s vog stan a i r a z g o v a r a la s n ek im T e rn e r je b rzo izaS ao n a terasu , že le ć i d a od e istim putem k o jim je i došao. No. sekundu k asn ije se p re d o m is lio V r a tio se u stan, seo i m irn o p r ip a lio c ig a re tu U sk oro se ćulo š k ljo c a n je b r a v e i v ra ta se otvoriše,

- Izvinite, šta ste tražili u mojoj sobi'' Ako vas je interesovala priča o tom na­ kitu, mogli smo da razgovaramo i na drugom mestu. - Taćno, ali sam u.spui malo pronjuškao. Sta mogu, to mi je pf)sao - nasnieSio se. - Ništa nisarri našao žao mi |e što sam vas uznemirio - reče - Do viđenja. Pola časa kasnije otišao je do poli­ cijske stanice i predao načelniku foto­ grafiju, zamolivši ga da njegovi ljudi iz­ vuku iz nje Sto višejDodataka.

V rem e je d a r a z ja s n im o n ek e stvari, g o s p o đ o - r e ć e T e rn e r . g le d a ju ć i je p ra v o u lic e - P o ja v io se jedan sved o k .,, d a li me ra zu m e te ? - Ne. - Bili ste V e n s o v a lju b a v n ic a ’’ - N ije istina! T e rn e r izvad i iz d ž e p a p riv e z a k i sp u ­ sti g a na o k ru g li s to ć ić k ra j ležaja. - O v o je p r iv e z a k g o s p o đ e Ison b ila je vaš gost, a p ro n a š a o sam g a u V en sovoj sobi - M og u će je. a li n ijc m i ja sn o zb o g č e g a mi to p o m in je te '’ - Ison ova je iz g u b ila p riv e z a k i la n ­ čić to je p ro n a š la m la d a E liz a b e ta T v rd i da vam je o d m a h s ve dala. čak tv rd i da je la n č ić i p r iv e z a k k a s n ije vid e la na vašem vra tu M e ls o n o v a p o c r v e n e i p o ć e lju tilo d a od m ah u je rukom .

Martin izvadi nekoliko fascikli iz fioke I poreda ih po stolu, a potom ',e okrete ka Terneru i, lupnuvši rukom o sto, zadovoljno reče: - Posao se polaJto bliži kraju - Sta je sa fotograf ijom'’ Da li vam je pomogla? - Jeste' - dobaci Jans. - Vaša pret­ postavka da je Melsonova bila ljubav­ nica gospodina Vensa nije tačna. - Ali ja sam posle razgovora sa njom još jednom krišom otišao do njene sobe. Sve sam detaljno pretražio - izvadio je iz džepa lančić, a potom privezak Evo dokaza, Melsonova je optuži"ala devojka a lančić sam našao kod nji; - Niste mi dozvolili da završim reće blago Jans. - Veza između njih dvoje postoji. Tu je fotografija, ali nisu bili ljubavnici Ona je bila udSta za Vensovog brata. - Pre desetak godina živell su u Opstonu U kući je sa njima stanovao i Vens - reče Martin. - Vensov brat je nastradao survao se niz stepenice

- Ta mala veštica je preterala! - uzviknu. - Lažljivica! Njoj je lakše da uleti u tuđi krevet nego da obriše paučinu Znam da se gospodin Vens vrteo oko nje Vens joj je obećavao posao . pitala je mene šta da radi. - I šta ste joj savetovali? Melsonova pripali cigaretu i umorno se spusti u fotelju. - Ništa, bilo mi je smešno što pravi dramu od toga da ode u njegov krevet Zmija - Znači, ona vam nije dala taj lančić i privezak? - Nije. - Ako vam nije dala, znači da je ona zaboravila privezak u Vensovoj sobi. ■- Pa to je jasno! Lepo vam kažem da je ta mala prevejana. Inspektor je vratio privezak u džep i krenuo ka vratima.

- Zanimljivo - prošaputa Terner, a potom, pripalivši cigaretu, dodade. Sad znamo u kakvom je srodstvu bila s Vensom, znamo da je odlazila u njegovu sobu... ali još uvek ne znamo šta bi mo­ gao da bude motiv. - Nije ni važno- dobaci Martin. To će nam ona sama objasniti - U pravu je - potvrdi Jans. - Veče­ ras ćemo otići po nju. Terner naglo ustade i nervozno pogleda na sat. - Dobro, prisustvovaću vašem razgo­ voru, ali sada jo tek dva časa Vratiću se u hotel - Kako hoćete - reće Jans. - Videćemo se večeras. Terner ih pozdravi i brzo se udalji. Cim je stigao u hotel po­ traži gospodu Melson. Zatekao ju je u kancelariji.

- S l a t r a ž i le t u ? te la . p r e b le d e v š i

u p i t a v la .s n ic a h o -

95

- Prošli put smo se brzo rastali reče, primakavši stolicu njenoj. - Sada ćemo morati da se zadržimo malo duže. - AH rekla sam vam sve što znam. - Nije tačno. Lagali ste. Našao sam lančić od onog priveska u vašoj sobi.. ali to je samo jedan od detalja- Hitnija je fotografija. - Ne razumem vas.Terner joj objasni sve u vezi fotogra­ fije i primeti da je naglo prebledela. - Jasno vam je da nemate puno šansi, gospođo Melson. U kakvom srodstvu ste bili s gospodinom Venson? - Bila sam udata za njegovog brata - reče tiho vlasnica hotela. - On je, pre desetak godina, poginuo nesrećnim slu­ čajem. - A zbog čega ste ubili Vensa? - To se slučajno dogodilo. On je prvi potegao revolver... kasnije ga je, ne pa­ zeći, spustio na sto. Ja sam ga odmah dograbila. - Hteli ste da pucate? Melsonova prekri lice rukama i glasno uzdahnu. - Odgovorite ml! - Nisam htela da ga ubijem - prošaputala je, podig^ši pogled. - Samo sam želela da gsnc^lašim. ali sam nepaž­ njom povukla oroz. - Hitac je bio precizan, ali ako vi tvrdite da je to bilo ubistvo iz nehata, nemam razloga da vam ne verujem. - Kunem vam se da se to slučajno dogodilo. On je prvi počeo da mi preti revolverom... - Dobro, dobro... - prekinu je. Objasnite mi o čemu se radi? - Vens je prisustvovao onom nesrećnom doga­ đaju kada je nastradao njegov brat... odnosno moj suprug. U to vreme smo živeli zajedno. - Kako se dogodila ta nesreća? - Posvađali smo se i... - Ko se posvađao - prekinu je in­ spektor - U stvari, s kim ste se posva­ đali? - Majk, Vensonov brat je želeo da se razvedemo i tog dana je došlo do pri­ lično oštre prepirke. U jednom trenutku me je snažno ošamario. Nisam mu ost­ ala dužna Gurnula sam ga, ne primetlvši da stoji blizu strmih stepenika koje vode u podrum.

- Znači, vi ste ipak odgovorni za muževljevu smrt. Melsonova naglo ustade i odmahnu rukom. - Ne. ne i ne! Nije pao, ali je, misleći da ću ponovo nasrnuti na njega, krenuo unazad i survao se niz stepenice. - Da li je neko bio tu kada se to dogo­ dilo? - Vens je sve vreme prisustvovao na­ šoj svađi... Sve je video i kasnije je i pred policijom potvrdio da se radi o nesrećenom slučaju. Ipak, kasnije, kada je sve počelo polako da pada u zaborav, Vens se predomislio. Počeo je da me ucenjuje. - Kako... pa vi tvrdite da niste ubili supruga? - Naravno da nisam, ali da nije bilo te svađe on bi i danas bio živ. Vens je počeo da vrši užasan pritisak na mene... Gotovo me je ubedio da sam odgovorna za Majkovu smrt. Sve je to bilo suviše složeno i ne mogu tvrditi da nisam imala Majka na savesti... - Da li je Vens zahtevao novac? - Da, to traje već godinama.. više od šezdeset posto zarade morala sam da dajem njemu. Poslednjih meseci je pre­ šao sve granice. Zahtevao je da prodam hotel i da mu dam i poslednji dinar. One noći, popela sam se. oko pola deset u nje­ govu sobu... kasnije se, sve odigralo onako kako sam vam već ispričala - Zašto ste se u jedanaest ponovo popeli... zar nije bilo bolje da neko drugi otkrije telo? - Možda ali nisam imala izbora... gospođa Alson je čula kada me je Vens zamolio da ga probudim zbog leka. Kas­ nije, oko jedanaest, gospođa Alson je in­ sistirala da odem... - Melsonova je sela i pripalila novu cigareta - Morate mi verovati - reče, pogledavši molećivo inspektora - Pa sve se uklapa.. policija već do­ sta toga zna Ja sam sada razgovarao sa vama bez njihove saglasnosti. Želim da vam pružim priliku. Ipak ste na kraju sami priznali, ali bilo bi bolje kada biste preduhitrili one iz policije. Doći će veče­ ras po vas... zato je bolje da odmah kre­ nete. Melsonova je neprimetno klimnula glavom. I dalje je bila veoma bleda. ali joj je oko usana titrao čudan osmeh. Iz­ gledalo je da joj je. bez obzira na sud­ binu koja ju je očekivala laknulo.

KJIAJ

06

IH SLGD€ĆI^ SV^€SK^