Ashton,Frederick - 67-Lun i Razmena Zla

"

LUN IRAZMENA ZLA

8391 ZABAVNI

ROMANI

%

45 DINARA

F. Ešton LUN I RAZMENA ZLA Den Kostei MALI PITER

HHEBHHK

Direktor NIŠRO »DNEVNIK« VrrOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST« VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

Urednik Izdanja GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ

Recenzent VLADISLAV URBAN

KorektoriDRAGINJA NASTASIJEVIĆ ANĐELKA SILAK EMILIJA JOVOVIĆ EVA ŠIKMAN

Tehnički urednik SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ

Tlraž: 120.000 primeraka. I Izdanje

Izdaje I ttam pa: Novinska, Izdavačka I štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj ilro-računa: 65300-603 6350. RUKOPISI SE NE VRAČAJU

F. Ešton

i Pošto provuče ruku kroz prosedu i od ležanja zam ršenu kosu, Lester Sparbek iziđe na prostranu terasu, koja je na jednoj strani gledala na Bećelor Strit, a na drugoj ka Liverpul Rodu. N jegovo telo čvrste grade lako se strese od prolećne hlad­ noće, jer, posle ponoći, duvao je nad Islingtonom prohladan vetar. - Opet. si napolju, Lese - začu se s desne strane iza njega. On se okrenu i pri slabom svetlu ugleda svoju ženu Prisilu, čije lice je virilo između dva prozorska krila. - Jesam li te probudio izlazeći? - upita Sparbek. On prede terasu i otvori vrata koja su vodila u sobu njegove žene. Spadali su u posebnim i luksuzno oprem ljenim sobama, koje je delilo

zajedničko kupatilo, pa su radije jedno k drugom e dolazili preko te­ rase. - Džonkit se još nije vra tio reče spuštajući se na ivicu kreveta dok se ona s druge strane zavlačila pod topli pokrivač. - I ti zbog toga ne m ožeš da spa­ vaš? - Sama znaš da ran ije nisam to­ liko brinuo. - Kaži mi već jednom šta se to događa... Šta te muči? Zabrinut si i nesrećan. - Imam ra zlo g a ... A li nikad te nisam op terećivao svojim poslo­ vim a i brigam a - od govori on i opet iziđe na terasu. Opet se uhvati dugim i snažnim rukama za metalnu ogradu, i oslušnu. Tada se izdaleka izdvoji zvuk motocikla. Lester je bio siguran da 3

je prepoznao Džonkitovu hondu I, malo kasnije, ugleda je kako dolazi vozeći sredinom puta. Kad stiže na­ spram Klodesli placa, Sparbak je i pored kacige i m otociklističkih naočara prepoznao svog sina. iza koga je, priljubljena uz njegova leda i takođe s kacigom i naočarim a, bila M eiisa Habard. Lester Sparbek oseti da je uz njega stala Prisila i on je privuče k sebi ne odvajajući pogled od m otoci­ kla, koji je dolazio njišući se pod uličnim svetiljkama. - Sada im je hladno... M rzim taj njegov m otocikl i zato sam mu ku­ pio dvoja k o la... - g o vo rio je Spar­ bak, a onda uzdrhta. Pucnji koji odjeknuše izgledali su mu nekako slabaćki prem a huča­ nju moćne honde. Da su to bili puc­ nji, otac je samo naslutio, a strašne istine postade svestan tek kad se motocikl povi desno i levo, a onda se preturi i vrtoglavo* otkliza do ivice ulice. Telo n jegovog sina nije se odvajalo od izvrnutog motocikla, a devojka je bila pala, i udarivši o pločnik, zaustavi se uz ogradu obliž­ nje kuće. - Pušku' - viknu Lester Spar­ bek i utrća u svoju spavaću sobu. U prkos svojih šezdeset godina, on hitro otvori vrata svoje radne sobe i sa zida skide skupocenu lo­ vačku pušku. U trku je napuni m e­ cim a uzetim s police pored puške. Kad se opet nade na terasi, ugleda jedan autom obil tamne boje, koja se odavde nije m ogla tačno od re­ diti. kako naglo krenu s mesta zlo­ čin a i nestade iza ugla Brofild Strita. Lester nije stigao da puca. Zato se zgrči, spusti pušku na pod terase i jauknu kao ranjena zver. Prisila je bila pala na pod kao da ju je nešto oborilo, pa tek tada ciknu: - U bili su ih! T o g trenutka dole stigoše p o li­ cijska kola, a iz zaustavljenih auto­ mobila, om etenih u prolazu leševim a i m otociklom , izlazili su ljudi i žene. ali niko nije prilazio unesreće­ 4

nima. Lester se uspravi i ukrućenim korakom, savlađujući drhtanje i nemoć, uđe u svoju spavaću sobu i poče da se oblači. Uđe i njegova žena plačući. - Da li da se i ja obučem? upita ona. - Obuci se, ali ostani ovd e... Još bolje, idi g o re i probudi Harija, a onda telefon iraj Ivoni - odgovori Lester. - A li zašto da sada. usred noći, užasnem Ivonu? Još ne znam o da li je ... M ožda su živi njih dvoje d ole... - grcajući u suzama, reće Prisila. - M ožda si u pravu što se tiče vrem ena, ali što se tiče mogućnosti da su Džonkit i M eiisa ž iv i... No, čini kako misliš da je najbolje. Ja idem na ulicu - zaključi Sparbek. Kad stiže na pločnik, zaustaviše ga policajci. On reče da je otac žrtve i ljudito pođe dalje. Jedan in­ spektor Skotland Jarda mu pođe u susret, jer beše čuo šta pridošli, sedi m uškarac govori. - Ne prila zite žrtvam a — reče inspektor. - Jesu li oboje m rtvi? - upita Sparbek. - N a žalost, jesu .. Po tuce rana iz autom atskog oružja. . A i pad je doprineo da sve bude gotovo u tre­ nutku - o d go vori inspektor tra­ žeći i ne nalazeći prigodnije reći kojim a bi ocu saopštio nesrećnu vest. Policajci su već tražili svedoke zločina i Sparbek reće da je očeki­ vao sina stojeći na terasi i da je sve video. A li broj autom obila nisam uspeo da vidim odozgo sa trećeg sprata — zaključi on. Zatim zatraži da i on ide ambu­ lantnim policijskim kolima, koja povezoše leševe, ali mu ne dopustiše. Inspektor g a upita da li je u stanju da odm ah da izjavu. - Ne, nisam ... N i ja, ni moja su­ pruga Prisila. A moj m lađi sin Hari, koji sa porodicom živi na četvrtom spratu, ništa nije ni čuo, ni video. Pa

već je prošla ponoć . N am a svim a potreban je lekar - od govori S p a r­ bek potresenim glasom. - Hoćete li da mi pozovem o leka ra 9 - upita inspektor. - Ne treba U blizini živi naš po­ rodični lekar i prijatelj doktor Birbi Pozvacem o ga, i on će biti uz nas - već sm irenije reče Sparbek. Izlazeći iz posebnog lifta, koji je služio samo za treći i četvrti sprat kuće u kojoj je živeo i čiji vlasnik je bio, Lester Sparbek srete svog dru­ gog sina. Ćuteći se na ćasak zagrliše. - O svetićem o se, H ari - jedva izusti otac. - Silazio sam, ali me je policajac vratio - reče sin. - Ko ih je ubio oče9 - Znam ko treba da odgovara, a ko je pucao i nije tako važno - od ­ g ovori otac još uvek stojeći pred lif­ tom. - Strepeo sam, jer pretili su m i... - Ko, oče? - Mnogo ih je . G ovorićem o o svemu kad bude trebalo. Nešto ćeš ćuti čim se porodica okupi - od go­ vori otac, pa pođe holom. - Ipak smo javili Ivoni i Lajonelu... Oni će stići najkasnije za pola sata - g o v o rio je sin idući za ocem. * Počinjalo je da sviće kad se p o ro ­ dica našla na okupu. Lester Spar­ bek je s vrem ena na vrem e podizao glavu i osm otrio ponekog od prisut­ nih. N jegova kći Ivon Holt im ala je na licu tragove suza i podnadule oči, ali sada je ćutala i lice joj je im alo izraz kakav se dobije kad se snažno stežu zubi. Njen muž Lajonel Holt ju je gled ao iskosa i ispod oka. Imao je zabrinut izraz lica Mlađi Lesterov sin H ari im ao je od­ lučan izraz, kao da želi da se jedini pokaže čvrstim u toj skupini oja đ e­ nih N jegova žena S ofija nije m ogla da sakrije želju da i u ovakvim tre ­ nucima istakne svoju lepotu. Bila je

uredno našm inkana i svoje lepe usne držala je napućene, a glavu malo nakrivljenu na levu stranu. - Hoćeš li nešto da nam kažeš, Lese? - prva se oglasi Prisila Spar­ bek. Na svim licim a se pojavi izraz olakšanja što je neko započeo da govori. - Da, m oram da govorim . . Kriv sam za smrt našeg D žonkita... započe Lester s um ornim izrazom lica - Zašto ti? - upade njegova kći Ivona. Bile su to prve reći koje je izgo­ vorila od trenutka kad su se svi sa­ kupili. - To je duga priča ali treba da je čujete - nastavi Lester Sparbek. Svi znate da sam već čitavih dvade­ set i pet godin a jedan od trgovaca oružjem. Umešan sam u m noge pos­ love. .. Bogatstvo svih nas potiče od te trgovine. - O tom e znamo, oče - upade njegov sin Hari. - I sam radim na popravkam a stokova oružja. Naš zet Lajonel je takođe uključen... - A li vi ipak ne znate sve - p re­ kide g a otac. - T rgovin a oružjem nikada nije sasvim čist posao. No, to je ipak svojevrsna trgovačka roba. Ja sam pokušavao da ne mis­ lim o onim a koji ginu od prodatog oružja, jer da g a ja ne prodajem , či­ nio bi to neko drugi. - M o lila sam te da ipak prekineš trgovan je oružjem - prim eti Prisila Sparbek. N jeno m ladoliko lice i pored četr­ deset i jedne godin e starosti im alo je nekakav tvrd izraz, koji je bio upadljiv baš zbog finih linija. Kovrdže nam eštene u toku dana i pored toga što je spavala bile su uredne, pa je njena kosa izgledala kao tek očešljana. - Im a poslova u kojim a se ostaje doživotno — uzdahnu Lester. — Ipak vas sve m olim da mi verujete da nikada nisam zagazio u zločine, kao m nogi dru gi trgovci oružjem. 5

- Mi to svi znamo - reče njegov zet ' Lajonel Holt. - Možda je u tom e sva tvoja krivica za Džonkitovu smrt. Zato sebi ne treba ništa da prebacuješ. Znam šta govorim — sm rknuto nastavi Lester. - Prisila je u pravu kad kaže da me je m olila da ostavim trgovinu oružjem. Ona nije m ajka m oje dece, ali vam želi dobro kao da jeste. I meni je olak­ šala početke starenja... A li neke stvari joj nisam poveravao, kao ni vam a ostalima. Neću ni sada reći sve. No, treba svi da znate da trg o ­ vin a oružjem postaje sve prljavija. Od m ene se tražilo nešto neprihvat­ ljivo. Baš u vašem interesu pokušao sam da sebe i sve vas zadržim iz­ van on oga što je očito zločin. - Z ar bi neko m ogao i da po­ m isli da je drugačije, oče? - reče Ivon i opet stisnu zube. - Do sada je bilo tak o... A li sada se sve menja. Ja ne mogu dalje... reče Lester i glas ga izdade. N ek o vrem e je ćutao i svi prim etiše da mu ruke drhte, a onda on podiže glavu i oštro nastavi: - U čenjem sam životim a svih vas i m ojih unučica. Dokazali su mi da se ne šale i da će ostvariti svoje g rozn o pretnje. Odlučio sam da sprečim nove zločine nad meni d ra ­ g im osobam a na taj način što ću postati poslušan. To znači da se svi m orate od m ene udaljiti na način koji će vas dovesti u bezbedan polo­ žaj. H a ri i Sofijasa sa svojim detetom otpoćeće novi posao. Isto važi za Lajonela i Ivon u... - Ja ne želim da istupam iz posla - reče Lajonel Holt. - Znam da nisam sposoban za drugi posao, a ovaj već p ozn ajem ... - Znaš li da nastaju nove opasno­ sti? - prekide ga Lester Sparbek. - Znam! - oštro od govori zet. - Postaćeš krijum čar droge! uzviknu Sparbek, sada ljutito. - Radiću ono što budem m orao - sm rknuto od govori Holt. 6

- Videćem o sve to još... Imam načina da te isključim iz svojim pos­ lova. Naravno, to je u tvom i Ivoninom interesu... - I ja želim da ostanem uz tebe, oče - upade H ari Sparbek — Sam si rek ao... - N i reć više! - uzviknu otac oštro dižući ruku. - R azgovaraćemo o svemu i pojedinačno. Poželeo sam da bez m nogo ubeđivanja svi počnemo da rad im o ono što je najbolje za spas svih nas. O va k o ... No, videćemo. V ažno je da svi izbegavate novinare i javnost, pa se p ri­ krivajte. - A policija? - upita Holt. - Policija zna da sve konce držim ja i p rih vatiće moj zahtev da vas ne u znem irava — od govori Le­ ster Sparbek i rukom dade znak da se svi raziđu.

* Kad je osetio da uticaj snažne in­ jekcije za sm irenje, koju mu je bio dao doktor Birbi počinje da slabi, Lester Sparbek pozva svog sobara i reče mu da pozove Harija. Lesterov sin stiže nakon tri minuta, kao da je spreman oček ivao očev poziv. - Kako si, oče? - upita on sto­ jeći uz orm an za knjige. - Tvoj stari još uvek im a snage - odgovori otac i glasno uzdrhta. On rukom pokaza sinu da sedne u fotelju, pa se i sam spusti u drugu naspram njega. N ek o vrem e kao da je prikupljao snagu, a onda poče: - Sine, jesi li sprem an da mi olakšaš borbu? - Jesam, oče - odm ah od govori Hari. - Učiniću sve da osvetim o Džonkita. - Onda potraži neki ugodan grad daleko od Londona i tam o se prikrij najm anje nekoliko meseci. Naravno, odvešćeš ženu i sina. To će mi p om oći... — objašnjavao je otac. -

Sta ćeš učiniti, oče? S ta m ožeš

da učiniš? - u p ita Hari.

- Znam m noge stva ri... N ije tre ­ balo da dirnu u m ene .. Ubili su mi sina. To je najstrašnije što su m ogli da mi učine. No, oni mogu da mi nanesu još veće zlo. Ne bih podneo da ubiju i tebe i tvog sinčića. Za to im neću dati povod - pričao je šezdesetogodišnjak koji se odjednom pretvorio u p ra vog starca. - Rizik p o stoji... No, mi im am o novca, a mnogi lju di... - zausti nje­ gov sin. Lester ga pogleda zakrvavljenim očima i skoro jeknu: - Džonkita ne mogu osvetiti pla-, ćeni ubice1 To bi g a i m rtvog oprljalo. Hari pomisli kako je njegov otac, kad je lično pogođen, odjednom postao preosetljiv na m oralne za ­ kone. Htede da mu to kaže, ali se uzdrža. N ije video kako bi se na neki pošten način osvetila Džonkitova smrt. Istina, m ogli bi otac i zet zajedno s njim da istražuju i ne­ koga kazne. Ali, više izgleda je bilo da krivci pokose njih. - Pa kako onda misliš da post­ upiš, oče? - upita tiho H ari Sparbek. - Postoji jedan ćovek... No, o tome drugom prilikom . Kao sinu trebalo bi da ti naredim šta da č i­ niš, ali ja te m olim da se skloniš sa porodicom - reče Lester. - Ne želim da ti protivurećim , ali sad ja tebe m olim da me ne isključu­ ješ iz nećeg u čemu ćeš se sam naći - odlučnim glasom od govori Hari. - Ali ženu i dete m oraš .. - Njih hoću. Im am o kuću u Ponders Endu. N eka budu tam o - sioži se Hari. - Onda budi uz mene Vodićeš sve svoje ranije poslove i deo mojih, pod izgovorom da starim i da sam bolestan. Idi i sam pokuša) da se negde na sigurno skloni i Ivona s decom, kad Lajonel neće Dok ste on i ti izložen i... - Nikad ne bih izdao svoju ženu i dete'... Mislim da je i Lajonel čvrst ćovek - reće Hari

- Č vrst?... Šta znači biti čvrst?... Lajonel, zajedno smo saznali, im a veze sa sum njivim ženama. Viđaju ga sa izvesnom M ejpl K n olt... - primeti otac. - Sve to znam, oče. A li ip a k ... No, im aćem o sve okolnosti u vidu prekide ga sin. Otac ga je zam išljeno gled ao ću­ teći nekoliko dugih minuta, a onda, kao da se na nešto odluči, tiho reče: - A sada idi i radi ono što se ukaže za potrebno. Ja danas im am i suviše posla. Svakog časa m ože da se pojavi inspektor iz Skotland Jarda, koji je sinoć stigao na mesto Džonkitove smrti. Zove se Kliv Braun. Evo, zabeleži njegove b ro­ jeve telefona. I upamti da je to je­ dan od poštenih ljudi u policiji. II Bližilo se podne kad je devojka za sprem anje u stanu otvorila inspek­ toru Braunu. R ekla mu je da ga oče­ kuju i zam olila da sačeka u holu, a onda je izvestila gospođu Prisilu. Ona požuri i pozdravi inspektora, pa g a odvede u m ali salon. - Ja ću da pozovem Lestera reće iako je im ala na raspoloženje poslugu. - Želim i da procenim kako je. V eom a je potišten i slom ­ ljen. - Sasvim vas razumem, gospođo Sparbek - osmehnu joj se inspek­ tor i spusti se u polufotelju kod stola. Kad je ušla u Lesterovu radnu sobu, koja je bila i biblioteka i a r­ hiva za najvažn ije dokumente poslo­ vanja, ona se trže. Zapahnu je jak dim duvana, iako je Lester još pre četiri godin e prestao da puši, po zahtevu lekara. O na htede da uzvi­ kne u čuđenju zbog toga što ponovo u njegovoj ruci vidi cigaretu, ali se uzdrža i sam o reče da je stigao in­ spektor K liv Braun. O tvori prozor, a onda ga u ved i... I ne gunđaj, dođavola! Pušim i tako hoću' - uzviknu on ljutito. 7

- Pa nisam ništa rekla - bra ­ nila se žena. - A li si pomislila. A to je u su­ štini isto. Ćini mi se da mi cigareta pom aže da se ne srušim ... A znam da n ije ... Znam, ženo! - govo rio je kao za sam oga sebe. Prisila otvori prozor i zastade nekoliko trenutaka, a onda dovede inspektora. U pita čim e bi m ogla da posluži gosta. Umesto inspektora od go vori Lester: - Pića im am o u mom ormanu, a ti pošalji kafe. Im am o o čemu da porazgovaram o. Inspektor klimnu glavom u znak saglasnosti, pa kad Prisila iziđe, on upita: - Da li se dobro osećate? Da li m ožete da izdržite razgovor? - M ogu - kratko odgovori Sparbek. — No, vi ste došli sami, što znači da neće biti zapisnika i zvanićne u krućenosti... - Baš tako, gospodine Sparbek - od govori inspektor Braun. - Vi ste ćovek s kojim m oram da saradujem, iako bih vas najradije uhapsio T rg o v a c ste oružjem, a na svakog trg ovca vaše vrste sumnja se i da je krijum čar. M islim na slanje oružja u zaraćen e zem lje i svuda gde to zabranjuju naši zakoni, ili neki drugi vladin dokum enat... Vaš otvoreni način razgovora sam o me ohrabruje. Svemu što ste rek li im a mesta. Istina, neposredno nikad nisam krijum čario, ali nisam uvek ni znao gde je završila neka m oja pošiljka. Dakle, spreman sam da na vaša pitanja iskreno od go­ vorim , ako me ne optužuju - reče Sparbek. - M ožda se čudite što neću »njuš­ kati« po vašim poslovima, mada bih, da mi nije naređeno da ne gu­ ram nos tam o gde ne smem. - O, vi me obavezujete, inspekto­ re! Takva iskrenost je ili vrlo dobronamerna, ili je neka stupica. - N ije stupica. Moj posao je samo to da otkrijem ko je ubio v a ­ 8

šeg sina. Znate li ko je to učinio? Ko su mu bili neprijatelji? - On nije im ao neprijatelja, iako je vukao sa sobom tu film sku starletu. Voleo ju je ... A ja sam se uspro­ tivio braku i on se nije oženio, dok moj mlađi sin već im a i sin a... - Na koga sum njate? - prekide ga inspektor. - Takvo pitanje u ovom slučaju ne od gova ra ... N e radi se o jednom, ili o tri čoveka. Im a ih na stotine! A ja želim da im se osvetim. - Sve ih ne m ožete kazniti. - Sumnjam na neke koji su u poslovima prodaje oružja, ali i ne­ kim drugima. O vo vam kažem kao čoveku. Kao inspektoru mogu da kažem samo: ništa ne znam! Ja imam sina i kćer, a oni imaju svoju decu. Svi će završiti kao nesrećni Džonkit... Dakle, nisam vam svedok ni u kom trenutku. M oram da nađem drugi, bolji način da se osve­ tim. Do tada vam ne mogu reći ni reć optužbe p rotiv bilo kog svog neprijatelja, m a koliko veliki zloči­ nac bio - izloži Sparbek svoju rešenost da za sada ćuti. Baš u tom trenutku zazvoni tele­ fon i Lester se javi. - Ovde Stiv Habard, otac ubijene Melise Habarđ - javi se glas iz slu­ šalice. - O ... Zajedno smo unesrećeni... Prim ite moje saućešće u žalosti reće Lester. - I ja vam a izjavljujem saućešće - odgovori Habard. - Pored toga, koristim priliku da vas zam olim da se sretnemo. V aljda nećem o ost­ aviti neosvećenu smrt svoje dece!? - Trenutno ovde im am gosta . No, recite kada želite da se nađemo, i gde. Sprem an sam da dođem k vama, ili da vas prim im u svoj dom - reće Sparbek. - Verujem da znate da stanujem u zabačenom G rejfordu. Džonkit je dolazio k nam a po M elisu ... Zato, ako vam to ne smeta, ja bih svratio k vama, jer inače sam u Sitiju već od jutra.

- Kad god budete im ali v r e ­ mena, dodite k meni. Ja ću celog dana biti u svojoj kući. Znate li adresu? - Znam. Biću kod vas taćno u pet sati posle podne. Do tada treba da se nađem sa inspektorom Klivom Braunom - reće Habard. - Nisam pom islio na to ... Pa in­ spektor je ovog ćasa kod mene. M ožda možete da se d ogovorite — reče Sparbek i obrati se inspek­ toru: - Otac devojke ubijene za ­ jedno sa Džonkitom. Treba da se nade s vama. Da, uputio sam mu poziv. Možda ne bi bilo loše da on odmah dođe ovam o — predloži inspektor Braun. - Želim da se s njim vidim na­ samo. Dva nesrećna oca će m ožda jedan pred drugim lakše otkriti svoju tugu. I, uopšte... - usprotivi se Sparbek. - Razum em vas i ne zam eram . Za sada, ostaću samo kod izveštaja o utiscim a dobijenim iz razgovora s vama. M ožda zapisnički uzeta iz­ java neće ni zatrebati. Dakle, niste sprem ni da Skotland Jardu pružite neku pom oć u otkrivanju ubica va ­ šeg sina? - reče inspektor ustajući. - 1 ako ih nađete, biće to sam o neposredni izvršioci zločina. K rivce vidim m nogo dalje od njih - uz­ dahnu Sparbek i sam ustade Pretpostavljam da znate u kakve opasnosti zapadate ako sami nešto preduzm ete - reče inspek­ tor. - Znam ih. . Rekao sam da ništa neću preduzeti - zaključi Sparbek. - A ja vam ne verujem - osmehnu se inspektor Braun. - Ja znam ponešto o gospodinu Habardu. U pozoriću g a u kakve opas­ nosti m ožete sam i da upadnete, a u kakve da povučete i druge. Sparbek je sam o klimnuo glavom pa se nije znalo je li to znak poz­ drava, ili saglasnosti. Isprati inspek­ tora čak do izlaza iz kuće. Kad je­

dan dru gom e stisnuše ruke, inspek­ tor dodade: A k o prihvatite H abardove predloge, nastaće m ožda velika gužva. N e znam samo ja ko su Habardovi prijatelji. - N e razum em vas, inspektore - reče Sparbek. - Razum ećete kad budete čuli šta sve kaže nesrećni Habard od govori inspektor i još jednom se nakloni, pa ode. Lester Sparbek je neko vrem e zam išljeno gledao za njim, pa p re­ pusti vrata devojci koja bese prišla da ih ona zatvori. - Samo o n ... A k o on bude hteo i m ogao... - Nisam razum ela šta ste rekli, gospodine - reće devojka koja beše zatvorila vrata stana. - Nisam g o vo rio tebi — od­ mahnu rukom Sparbek, pa požuri u svoju sobu. Tam o je već bila njegova žena. - Ostavi me samog, P risila I neka me niko ne u znem irava do dolaska Štiva H abarda — reće um­ orno. Kad njegova supruga iziđe, on se sklupča na kauču, koji se nalazio između orrrlana za knjige, pa pokri lice dlanovim a i ostade tako nepo­ mičan. N ije m ogao tako dugo da miruje i razm išlja, jer je zazvonio telefon. Javi se redakcija lista u kom je radio rep orter A rtu r Markinć. G ovorila je njegova sekreta­ rica. - Dajte ga već jednom ! - ljutito reće Sparbek. Čuo je kako neko preuzim a sluša­ licu, a onda se oglasi M arkinć: - Pre svega, p rim ite m oje du­ boko saučešće u žalosti zbog nes­ reće koja vas je zadesila. - Hvala - hladno od govori Spar­ bek. - Znam da vam je teško, a ipak vas m olim da me p rim ite na kratak razgovor - nastavi reporter. - To mi se ne dopada, a li.. Pa vi ste jedini londonski n ovinar koga 9

neću da odbijem. Međutim, m oje obaveze om ogućavaju mi da vas p r i­ mim tek u vrem e večere. U ćinićete mi zadovoljstvo, pa čak i uslugu, ako pristajete da zajedno večeram o i provedem o to vrem e u razgovoru - reče Sparbek - O bično veče­ ram u osam naveče. - Znači li to da mogu doći m a­ kar pola sata ra n ije9 - upita Markinč. - Slobodno dođite i čitav sat ra ­ nije R azgovaraćem o. Imam raz­ loga Sto želim da dođete Još više bih se radovao da dođete s izvesnim gospodinom neodređeno reče Sparbek. Ali M arkinć je naslutio istinu, pa zaključi: - To ne mogu da vam obećam, gospodine Sparbek. Već dugo ne­ mam veze s čovekom na koga pret­ postavljam da mislite. - Onda dođite vi, gospodin e M a r­ kinć - zaključi Sparbek. Odmah zatim on opet htede da legne, ali tek što je bio otišao neko­ liko koraka od telefona, opet zaz­ voni. - Sparbek ovde' - uzviknu kao da je sprem an na svađu. - Ko je tam o0 S druge strane ćulo se samo lako zujanje uključenog telefona, a onda dopreše reći: - Mi se ne znamo. G ovorim u im e poslovnih partnera... - N e radim ovih dana. N ikakvi p o slovi1 - odlučno reče Sparbek. - Ipak me saslušajte! - začu se odgovor. — Izgubili ste sina... To treba da vas natera na razm išlja­ nje. .. - Ko ste vi, ćoveće? - M oje im e nećete saznati. Naloženo mi je da vas opet opomenem Vi im ate još jednog sina, kći, snahu, u n u ^ .d ... - ota hoćete tim e da kažete7 - M ogli bi i oni di. poginu - od­ g o vo ri neznanac - Valjda n eće... Mislim da se neću protiviti izvesnim zahtevima. 10

a onda očekujem da m oja porodica bude pošteđena - slom ljenim g la ­ som reče Sparbek. A li u istom trenutku lice mu se razvuče u grim asu koja bi se m ogla razum eti i kao nasilan osmeh i kao napor d a se uzdrži. - To je pametno, gospodine Spar­ bek A k o se toga držite, onda vaša porodica nem a čega da se plaši reče nepoznati. - No, im a još ne­ što. .. - Šta još? - upade iznenađeno Sparbek. - Policija će se raspitivati o svemu. M i im am o mogućnosti da saznam o šta ste govorili. N e otk ri­ vajte poslovne tajne, niti išta iz obla­ sti trgovan ja oružjem i drugim. - M islim da vas dobro razumem. Inspektoru Braunu nisam ništa re ­ kao, a neću ni bilo kom e drugome. S te strane m ožete biti bezbrižni. Kažite to svim a koji žele to da znaju - odjednom sm iren ije reče Spar­ bek Kad je spustio slušalicu, stajao je neko vrem e kod pisaćeg stola ukra­ šenog skupim duborezom, pa onda udari šakom o sto i potvrdno klimnu glavom

* Očekujući Habarda, razm išljao je o značenju onoga što je rekao in­ spektor Braun »A k o prihvatite H aberdove predloge, nastaće m ožda velika gužva N e znam samo ja ko su njegovi prijatelji-, ponovi Lester Sparek u m islim a reći in­ spektora Brauna. H abard stiže tačno u zakazano vrem e. Zvono na vratim a odjeknulo je zajedno sa otkucajim a ćasovnika koji je izbijao sedamnaest sati. Njih dvojica ponoviše konvecionalne reći utehe i spustiše se u fotelje. Habard odmah poče: - Ja sam odlučio da ne oprostim ubicama. A vi. gospodine Sparbek7 - Ni ja ne mogu da se pom irim s pomisli da ubice ostanu nekaž­ njene - od govori Sparbek.

- Jeste li sigurni da želite pravi obračun? - upita opet Habard. Sparbak ga je neko vreme gledao pravo u oči ćuteći, a onda reče: - Cak i kad bih znao da ću pogi­ nuti. ako osvetim sina postigao sam ono što želim. Jedino se plašim za mlađeg sina, kći i unučad. Zbog toga.. Sparbek zastade - Recite sve, gospodin e Sparbek, jer samo tako vred i naša saradnja - upozori g a H abard - Preduzeo sam m ere da zlo­ činci m isle da sam se uplašio i da sam sprem an da ih poslušam u svemu. Međutim, najveći deo svog bogatstva sprem an sam da utrošim da bih kaznio ubice - od govori Sparbek. - Eh, da to m ože! - uzdahnu Habard. - No, u novac se ne m o­ žem o pouzdati. Plaćene u bice... To i nije prava osveta. To je prljavo. Ja imam jedan drugi plan. - N i ja nisam m islio na plaćene ubice, već da novcem pom ognem čoveku koji bi otk rio i kaznio ubice... - To bi opet bio plaćeni ubica. Novac bi prihvatili sam o određeni ljudi, ali ovaj ne - i nehotično reče Stiv Habard. - N a koga m islite? - upita S p ar­ bek. - Postoji ćovek, koga zn am ... To je neko na koga bism o m ogli da se oslonimo. A li p rvo dajte reć da ni­ kada i nikom nećete reći ono što vam budem kazao - od govori H a­ bard. - Dajem vam časnu reć i zaklinjem se životom svoje dece. Daćete i vi meni časnu reć, jer i ja im am jedan plan - reče Sparbek. - Kunem se! Pre ću umreti, nego pogaziti svoju časnu reč, koju vam ovog trenutka dajem — izjavi sveča­ nim glasom Stiv Habard. - A sada mogu da vam kažem. Vi znate da sam elektrotehničar, ali da sam zbog povrede u penziji već deset godina. M oja znanja bila su po­

trebna slavnom naučniku Donaldu Sikertu, pa m e je vodio u svoje sklo­ nište. .. - Vi znate Luna?! — iznenadi se Sparbek. - N e sam o što g a znam već smo i prisni prijatelji. Njem u je trebalo pom agati u izvođenju m nogih insta­ lacija. U zim ao me je negde na d ogo­ vorenom mestu i vozio u svoje sklo­ nište, ali tako da ja ne vid im gde je ono. Posle sm o danim a rad ili za­ jedno i razgovarali. Ćuli ste o njemu... - g o v o rio je Habard. - M nogo toga sam čuo, a i sam sam strepio neće li se jednom umešati i u legalnu trgovinu oružjem, koja je uvek bila blizu prljavoj trg o ­ vini i krijum čarenju. No, ovog tre­ nutka im a još nešto neobično reče Sparbek. - Slušam vas! - Očekujući vas, a ne sluteći da poznajete Sikerta, ja sam im ao nameru da vam predložim da ga ntekako nađemo. V ečeras k meni treba da dođe rep o rte r A rtu r M arkinč. On je Lunov p rija te lj... - I moj, takođe. - I njega poznajete, gospodine Habard!? - opet je bio iznenađen Sparbek. - Poznajem ga i već sam se da­ nas video s njim. V ideo sam se, zah­ valjujući M arkinću, i sa Lunom. D ogovorili smo se da ja ra zg ova ­ ram s vama, a naveče da ra zg ova ­ ram o svi zajedno - od govori H a­ bard. - Znači li to da, će i Lun?... — upade Sparbek. - On neće biti ovde, ali slušače nas i moći će da učestvuje u ra zg o ­ vorim a - od govori Habard. - Ipak ne razumem. - A trebalo b i... Pa znate da Lun koristi radio-uređaje koji su uni­ kati i samo njegovo delo, ili pobolj­ šani uređaji kupljeni u Japanu objasni Habard. - Počinjem da shvatam - reče Sparbek. — Ostaje sam o da vas pi­ tam na šta je m islio inspektor 11

Braun kad je rekao: »A k o p rih va­ tite H abardove predloge, nastaće možda velika g u ž v a «... — I sam inspektor Braun, iako nema nikakve veze s Lunom, gaji izvesne sim patije prem a kralju p o­ noći. Bili su nekoliko puta u poteri za zločincim a i dogodilo se da je Lun spasao Braunu život najm anje dva puta — objašnjavao je Habard. — Sada Braun počinje da razm išlja o tom e da ću ja p otražiti Lunovu pomoć, a potrebna su nam obaveštenja koja vi imate, ili m ožete da ih dobijete. - Sad mi je sve postalo jasno. Sprem an sam da Lunu kažem sve što znam i da učinim sve što on bude zahtevao. Slobodno mu recite da raspolaže i m ojim novčanim sredstvima, jer m ožda će biti po­ trebno plaćati privatne detektive i praviti m noge troškove — zaključi Sparbek. Nastaviše da razgovaraju. P o vre­ meno su zapadali i u takve dijaloge koji su izazivali suze i snažili tugu. A rtu r M arkinč je stigao taćno u devetnaest časova. Kad uđe u Sparbekovu radnu sobu, on se sa Habardom pozdravi kao sa starim znan­ cem. Odmah stavi na sto predm et sličan kutiji za cig a rete i reče: — M islim da m ožem o sm atradi da ste uvodne ra zg o vo re obavili vas dva. - Baš tako, A rtu re - od govori Habard. — U svemu smo se složili. Gospodin Sparbek hoće da učini sve što bude potrebno uključivši davanja potrebnog novca za op era ­ cije. Ostaje mi sam o da pozdravim dragog D onalda... - Zdravo, Štive - začu se glas od koga se Sparbek trže. iako je znao da će posredstvom radio-prim opredajnika i Lun učestvovati u ra zg o­ voru. - Žalim zbog sm rti vašeg sina gospodine Sparbak. Gubitak je nenadoknadiv. No, bar m alo utehe im aćete ako zločinci budu kažnjeni. — Vi ste u pravu, gospodine Sikerte - snađe se Sparbek. - Zahva­ 12

ljujem na saučešću i vašem interesovanju za nesreću dva ucveljena oca. M arkinč je posm atrao dva čoveka, koji su odjednom postali starci. Sparbek je bio neobrijan i neočešljan, ali se još uvek na njemu videlo to da je nekad bio visok, lep muškarac. Stiv H abard je bio o b ri­ jan, ali njegovo veom a naborano lice otkrivalo je da je nekoliko g o ­ dina stariji od dom aćina. H obardov nos je bio preveliki, a oči upale i male, ali svetle kao dve žeravice. Taj ćovek, m oglo bi se reći, bio je ružan, ali simpatičan. - Postoji li neki trag? - upita Lun preko prim opredajnika. - Ne nema neposrednog traga. A li znam da su kriju m čari oružja stvorili čvrste veze s kriju m čarim a droga. Veze idu iz Londona u M i­ lano i na Siciliju, a onda dalje na Bli­ ski i Daleki istok ... — poče da priča Lester Sparbek. Vrati se na istorijat svog učešća u trgovini oružjem, a onda poče da izlaže sve što je znao o m odernom krijumčarenju d roge i oružja. Pominjao je im ena ljudi, m esta i banaka, brodova, koji p revoze i policajaca, agenata i službenika i nekoliko zemalja, koji pomažu krijum ča­ rima. M arkinč je postavljao pitanja mnogo češće nego Lun, što je svedočilo o tome da je kralj ponoći zado­ voljan onim što čuje.

III - Slušaj i sve dobro zapam ti. Šila - govorio je robustni D zordž Bogl. - Od tebe m nogo šta zavisi. A k o se nešto desi tom ćoveku, m ožeš da sebi vežeš ruke i noge, pa da se ba­ ciš u Temzu tam o gde je najdublja i naj mutnija. - Ćemu te pretnje, dragi!? - to­ bože iznenađeno reče devojka. U istom trenutku Šila Pipson je pomislila šta li to nagoni D žordža da preti. O na je već dve godine »igrala « u njegovom timu. Putovala

je i nosila obaveštenje, prenosila novac, pa ponekad i pakete droge vredne stotine hiljada funti. I nikad nije tako pretio. Dakle, taj M engoci je krupna zverka. - N e pretim bez razloga. Tvoja je dužnost da g a ne ispustiš ni časak iz ruku, a ako se što d o go d i... - Šta bi m oglo da se desi? - N a prim er. p olicija ga uhvati... - Zar ga gone? - Goni ga italijanska policija, pa možda ga ovde nam iriše Interpol, ili Skotland Jard. Boravi pod laž­ nim imenom i sa lažnim dokum en­ tima. Tvoja je dužnost da ga ubiješ u slučaju da mu zap reti hapšenje. Ubij ga ako m ožeš da ostaneš neprimećena, ali i ako ne budeš m ogla da umakneš... - Pa što g a odm ah ne smaknemo? - upita Sila Pipson - Nism o sigurni da nam još nije potreban - od govori Bogl. - On je bankar i mi ovde ne znam o šta je sve isposlovao u Rimu i Milanu. Putevi novca su zam ršeni. Šila Pipson obliznu svoje lepo naš­ minkane i vlažne usne Bila je to vraški seksepilna i lepa devojka. uvek živahna i duhovita. I bilo je teško otkriti njenu pravu ćud. Tek ponekad je njen pogled postao hla­ dan i oštar. - Zašto ga ne strpam o u sp rem i­ šte pod tem eljim a m oje prodavmce? - upita ona. - On ima više poslova i m oram o mu om ogućiti da radi, ali da nam ne izm iče ispod nadzora. Tako glasi poruka naših. Skrivače se u tvom stanu, a posetiće banke i poslovne partnere. No, ti m oraš biti stalno uz njega. To ću mu ja već reći - objaš­ njavao je Bogl. Šila ustade i smesti se u njegovo krilo. V rtela je među prstim a n je­ gove obešene brkove i dlanovim a prelazila preko njegovih širokih obraza i snažnog vrata.

- Obećaj mi da ćeš mi pom oći da nađem Feliksa* M o ra da mi vrati nakit, koji m i je odneo r da bude kažnjen Još uvek nisam sigurna kojom smrću treba da umre taj srećković - reče ona. N jegove oči benu postale veće i pogled ukrućen, a prsti su mu se znojili dok je rukam a d o d iriva o i stiskao njene skrivene lepote. Trže se na zvuk telefona. Javi se i dok je slušao, pok ri m ikrofon pa šapnu: - On je ... Dolazi. Njih dvoje popraviše svoj izgled i Šila ode u drugu sobu, a Džordž Bogl pozvoni pomoću skrivenog ta­ stera kod fotelje. Odm ah stiže m ršav m uškarac koji m ora da je im ao m ak ar m alo istočnjačke krvi u sebi. - Tu sam, šefe - javi se pruživši ruke uz telo. - Gde je G rejdi? - upita Bogl. - M islim da spava, jer od ponoći je on bio na dužnosti — od govori istočnjak. - Probudi ga, Zaki, a ti budi na osm atračn ici i pazi đa li je neko pratio našeg gosta - reče Bogl i rukom dade znal: svom pratiocu da se povuče. Taj Zaki Čausnil bio je Turčin i prip ad ao je nekoj sekti zbog koje je m orao da beži iz Anadolije. Desilo se da mu je D žordž Bogl u Istanbulu dao veliku napojnicu za malu us­ lugu i otada se Zaki prilepio uz no­ vog gazdu. Bio je spreman da ubije na jedan m ig svog patrona, a umeo je to da učini na m nogo istočnjač­ kih načina, kao da je izučio azijsku školu ubijanja. Bio je ujedno i odli­ čan u gađanju pištoljem i bacanju noža. Uz sve to bio je do nastranosti štedljiv. Skupljao je svaki novčić i već je u bankam a im ao lepu uštedu, jer D žordž Bogl je umeo da nagra­ đuje vernost.

) Ig r a r e ć i. je r F elik s n a la tin s k o m z n a č i

Sretn i

13

M alo kasnije pojavi se zdepasti, ali snažni G rejd i Hiks i Bogl mu ob­ jasni da treba'saćekati gosta i uve­ sti g a ovam o. M alo kasnije doprati gosta, koji širok o osmehnut priđe Boglu. Rukovaše se i sedoše. - Sta im a novoga u tvojoj sunča­ noj Italiji! - upita D žordž Bogl. Lice gosta se smrači. On m alo poćuta, pa reče: - U celini ide dobro, ali za mene lično vrlo rdavo. M orao sam da ulo­ žim najveći deo novca, kojim je ra ­ spolagala banka, i to baš u nez­ godno vrem e. Jedna »havarija* u sporila je povratak kapitala i zapretilo mi je hapšenje. Z grabio sam što se m oglo, i nestao. Tvojih sedam stotina m iliona lira je u robi i ne treba da brineš. Svi naši su na svom, odnosno obezbedena je dobit. Evo ti čak na dve hiljade funti na ovdašnje banke. Svi su dobili svoje, a ni ja nisam bez para. - Zašto si došao u London? upita Bogl. - Jer posle švajcarskih banaka, najviše sam usm eravao novac ovamo. Im am ga pod šifrom i mogu da nastavim poslove krijući se. Uz tvoju i Sparbekovu pom oć... - ob­ jašnjavao je Mengoci. - Kažeš: Sparbekovu pomoć?! prekide g a Bogl. — Zar ne znaš šta se dogodilo? - Sve znam ! Znam i šta si ti javio Neriju. Strah je zao, ali čvrst gospo­ dar - nasm eja se Mengoci. - Po­ red toga, ja se odavna znam sa Sparbekom i on ne sluti u kom »kolu« se nalazim. A ko bude po­ trebno, spomenuću mu opasnosti * kojim a izlaže sebe i porodicu, ako mi ne pom ogne m oram sprem iti utovar za »Pom onu*. Boginji vrtova i voća treba m nogo lakog oružja, jer traže ga u M aloj Aziji. - Ja mogu da utovarim sedam stotina i pedeset pušaka, trista pi­ štolja, dvanaest ručnih reaktivnih bacača i m ilion m etaka za sve to oružje. Sada su cene naglo sko­ 14

čile... Nisam m ogao da sakupim više - izloži Bogl. - Zato nekoliko puta više može da isporuči Sparbek. On će i za tvoj deo dati izvozna dokumenta. Ima odlične veze za sve poslove. Da si ti m ogao ovde sam, ne bism o p ritisk i­ vali Sparbeka - reče Entore M en­ goci. - Potrebna je krajn ja opreznost, jer ubijen mu je sin — prim eti Bogl. - Nadam se da si ga čvrsto z g ra ­ bio, pa neće ni pokušati da se odu­ pire - reče bankar. - Za sada je važno gde ću se ja skloniti za neko duže vreme. - Cim mi je javljen o da ćeš doći, postarao sam se da te ne samo do­ bro smestim već i obezbedim - nas­ meja se Bogl. Odmah zatim on iziđe i vrati se sa Silom Pipson. O na se sm ešila dok ju je predstavljao: - Naša S ila ... Vatrena, hrabra, brza u svemu. Zna sve o našim pos­ lovima, a zna i neke druge stvari To je, verujem, umetnost N eka stalno bude uz tebe, Entore. - Kad god mi to bude moguće, biću s gospođicom Pipson — g a ­ lantno izjavi Italijan i poljubi joj ruku. Ona mu na ćasak steže ruku, kao da mu daje tajni znak, a onda reče: - Predstavljaćete me kao sekre­ taricu i prevodioca. A li ja g o vo rim engleski... Istina, s am eričkim naglaskom , ali ipak... zbog nečega zbunjeno reče Mengoci. - I ne m ogu obećati da ćemo stalno biti zajedno. - A zašto ne? — nasm eja se Bogl. - Spojićeš ugodno sa korisnim i obaveznim. - Obaveznim ?! — začudi se Itali­ jan. - Javljeno mi je da ti obezbedim stalnu pratnju i zaštitu. Sila odlično rukuje pištoljem, zna naše veze i mogućnosti da se brzo pozove po­ moć. Dakle, sve što ti treba. Pored toga.. Ne smeš se izlagati opasno­ stima da upoznaš drugu ženu, a to

nećeš ni poželeti pored nje - o d go ­ vori Bogl trudeći se da u što više reći p rik rije grubost naređenja čoveku s kojim je ravn op ravan u svemu. Naime, postjala je grupa od šest ljudi, koji su sebe i u šali i za p ra k ­ tične potrebe nazivali »Sekstet«. Istina, niti su pevali, niti su svirali, ali su složno prip rem ali m noge grm ljavine oružja. Znali su i izvesni redosled u Sekstetu. Prvi je bio Vićenco Neri, Sicilijanac. drugi Frenk Rajvensmit, gan gster iz Nju Džersija, treći sam D žordž Bogl. london­ ski zločinac koji se bavio i kriju m ­ čarenjem, i pljačkom i ucenjivanjem. već prem a prilikam a, četvrti Dani Tatuli, trgovac oružjem iz M i­ lana peti banker Entore M engoci i šesti kapetan i vlasnik broda »Pomona«. - Valjda se nije kod .nekoga ja ­ vila sumnja da bih m ogao da nestanem zajedno s dobrim delom zajed ­ ničkog novca? — upita M engoci. - Ne, nije. Radi se o sigurnosti. Ti si nam dragocen i ne shvatam zašto se protiviš m eram a obezbeđivanja tvoje ličnosti? — reče Bogl. M engoci je neko vrem e ćutao, a onda zaključi: - No, onda dobro. N ije loše im ati gospođicu Šilu uz sebe. Osmehnu joj se, a ona sede na naslon njegove fotelje i poče da mu šapuće. - Za boravak u Londonu po­ trebna su lepa odela, dosta novca i nešto opreznosti. Sve to imamo. . - I mnogo više od toga — nasmeja se bankar. - No. ja sam već zakazao posetu Lesteru Sparbeku i treba da budem kod njega u vrem e ručka. M ožem o Ii da krenem o? - Dok ste vi razgovarali, ja sam se spremila. Jedino me brin e što počinje kiša - od govori devojka. - Pozvaćem o taksi - reče ban­ kar. - O, nije reć o tom e — brzo reče devojka. - M ene brine vlaga, od koje se opusti m oja kosa. Inače, ja

sam i vaš vozač. Imam nova i brza kola... A mogu li da vas oslovlja­ vam po imenu? - Naravno, gospođice Pipson1 uzviknu bankar. Zovite me Entore, ili jednostavno, skraćeno En. - A ti mene Šila. ili sam o Pip, kako su me oslovljavali u porodici. Pip mi je nadim ak izveden od p rezi­ mena. - Hoćem o li onda, Šila? - upita bankar. Ona mu se obesi o ruku i njih dvoje izađoše. D žordž Bogl je zam iš­ ljeno gledao za njima. Bila mu je odavno dosadila ta devojka i želeo je da je nekom e prepusti, ali sada je im ao osećaj da je u nečemu zak i­ nut. * Pošto je Boglov stan bio u Islingtonu, to njih dvoje iz Rićm ond a ve­ nije brzo stigoše do Bečer Strita. Jedna kola su baš kretala i Šila Pip­ son zaustavi na prazno mesto. G le­ dala je u bravu iz koje je vadila ključ za paljenje kola, kada se onaj automobil naglo povarti unazad i zatvori im izlaz. Sem Entore M en­ goci kasno shvati šta se događa, a devojka je inače bila smetena klju­ čem. No, brzo se snašla i potegnula pištolj, jer nekakav predm et probi vrata njenog autom obila i začu se šištanje vazduha. Bankar i devojka klonuše paralisani. ali ostajući ot­ vorenih očiju. G lom azan m uškarac otvori jedna i dru ga vrata, jer se skrivena buši­ lica za u brizgavanje gasa beše po­ vukla u ležište velikih crnih kola. Kao da vuče mačiće, nepoznati p re­ nese jednom rukom prvo devojku, a onda bankara, na zadnje sedište. - M islim da nas niko nije video, Sam e - reče Lun. N ap ad ači su. dakle, bili Lun i m or­ nar M akferson. - Vozi, sto mu ulovljenih m ors­ kih pasa! Pram cem , m om če! - ša­ lio se m ornar. - Mislim, da li nas je 15

Sparbek u pozorio na tako zna­ čajnu zverku podzemlja, kakva on misli da je bankar M engoci, koji se ovde k rije pod lažnim im enom kao Ugo A lib ran d i? - pitao se Lun. * I M en goci i Šila Pipson m ogli su da shvate to da su zarobljenici Donalda Sikerta. Rekao im je to on sam u prisustvu snažnog muškarca za k o ga su zaključili da je m ornar Sam juel M akferson. N ikako im nije išlo u glavu to što nisu zabrinuti zbog toga, niti osećaju bilo kakvu potrebu da pruže otpor. U njim a su živeli tra g ovi starog načina m išlje­ nja, ali nije bilo ni traga od stalne sprem nosti na laž, otpor i napad. Dakle, zločinačka agresivnost je sasvim nestala. - Da, ja sam jedan od članova Seksteta - priznavao je Entore M engoci, skoro sm ireno i bez straha od posledica. - Treba znati da se kriju m čarenjem droge i oružja u stalnoj sprezi ne bavim o samo nas šestorica i naši ljudi. R ade to i n aročiti činovnici izvesnih d rž a v a ... - M ene interesuje samo ono što tačno znaš — prekide ga Lun — Ko su članovi Seksteta? M engoci ih pažljivo nabroja onim ustaljenim redom u kom e je on bio peti. - Ko je još u Londonu, osim tebe sada? - pitao je dalje Lun. - Ja sam samo^ privrem en o ovde. Pobegao sam iz Italije, jer neke stvari su pošle kako ne valja, pa mi je zapretila opasnost da budem uhapšen — pričao je sm ireno M en­ goci - Stalno ovde radi Džordž Bo!g. On stanuje u Islingtonu, Ričmond avenija broj devetsto devede set. - Šta on radi? Koje poslove obav­ lja? - upita Lun. - Pa on .. - poče Mengoci. - O tom e i ja dosta znam. Cak mi je poznato da jedan naoko neva­ 16

žan posao, on sm atra najvažnijim. Baš sada sprem a dva čoveka za to - u p M e Šila Pipson. - Budi m alo jasnija, devojko — upozori je M akferson. - Džordž im a skladište oružja i kupuje sve što se na tržištu nađe po povoljnim cenama. Sk riva drogu kad treba do časa kad se jedan deo rastura ovde u Londonu i Velikoj Britaniji uopšte, a dru gi otprem a u Sjedinjene D ržave A m erike. Sada često šalje drogu i u Nemačku, a tamo kupuje oružje - pričala je devojka. - No, ni sam a ne znam što on regrutovanje m orn a ra za neki brod smatra svojim veom a važnim poslom. - Je li spom injao im e broda? upita Lun. - Nije, ne znam koji je to brod — odgovori devojka. - A li ja znam - reče Mengoci. Zove se »Pom ona«, po imenu bogi­ nje vrtova i voća Plovi pod panam s­ kom zastavom, a kapetan je Rejmond Farlou... - Šesti član Seksteta, zar ne? upita Lun - Da - potvrdi M engoci. - On transportuje qružje iz evropskih i am eričkih luka, jer njegov brod je putnićko-teretni po registraciji, ali retko prevozi putnike. Brz ie, nov i im a dizel-električni pogon - Koliki je to brod? - pitao je dalje Lun. - Veliki. To je brod duge plo­ vidbe od hiljadu i trista tona nosivo­ sti. N jegova grad n ja je započeta u seriji fregata, pa im a čvrst, žilav trup i brzinu od trideset i pet č v o r­ ova. No, koliko god je bio dobar, ostao je nerentabilan kao putničko teretno plovilo sve dok g a nije s određenom nam enom kupio Farlou - pričao je M engoci. - Koliko broji posada9 - pitao je dalje Lun. - Autom atizacija i m oderni ur­ eđaji om ogućavaju da plovi s naj­ manje petnaest ljudi, a najviše mu treba trideset - o d go vo ri Mengoci.

- Kako ti sve to znaš? - upita Lun. - Plovio sam nekoliko puta na njemu i u časovim a dugog vrem ena razgova rao sam sa Rejm ondom objasni bankar. Tada nastadoše dugi razgovori o zam ršenim bankarskim poslovima. Jedan deo kapitala bio je ulagan na šifre i m ogao se podići ovde u Lon­ donu, ili u Svajcarskoj. Lun se tru­ dio da nađe način kako bi oduzeo što više tog novca zločincim a Pa kad više nije im ao šta da dozna od bankara i devojke, on ih priprem i za izvođenje iz svog podzemnog, ali udobnog i izvanredno oprem ljenog skloništa.

* Inspektor K liv Braun izlagao je s izvesnim uzbuđenjem šta se d o go­ dilo toga dana: - Svodi se sve na to da Donald Sikert jednostavno nije želeo da bude egzekutor. Dželatski posao je prepustio nama, tako što nam je poslao zločince u takvom stanju da ništa nisu m ogli skrivati. M engoci priča sve te neobične priče o Sek­ stetu, nabraja im ena i otkriva da je član zločin ačk og vrha ovde Džordž Bogl. P roverili smo i našli da se on zaista bavi trgovinom oružjem, ali nije kršio za k on e... S e f odeljenja u Skotland Jardu Ram si Linds ga je m irno slušao, a onda g a prekide: - A dokazi, K live? Im a li dokaza za sve to? - N aravn o da nismo stigli da stvorim o bilo kakve dokaze. Imam na umu da bi bilo dobro da na taj brod, koji za nekoliko dana stiže u našu luku, ubacim o svog čoveka — od govori Braun. - I još šta? - Tražićem o od Interpola. . I od italijansjse policije dokaze o zloči­ nim a ovih ljudi, a Bogla ćem o mi držati pod nadzorom. On je pod sumnjom i za sm rt Džonkita Spar-

beka i M eilse Habard - odgovori Braun. - Naš iskusni inspektor Kliv Braun odjednom se pretvorio u naivčinu sam o zato što ga zbunjuje potez Luna, kralja ponoći. Pa on nam pruža m ogućnost da pravim o gužvu, ali ne da postižemo rezul­ tate, a on će pokupiti novac iz šifrovanih uloga, a zatim će nastaviti po svome. Zato pustimo M engocija i devojku, pa ih držim o pod prism o­ trom. Odm ah p roveri im a li šta pod šifrom u bankama, ili je Lun bio brži - dade Linds nalog. U skoro je inspektor Kliv Braun bio načisto da je neko već podigao tri četvrtine novca uloženog pod ši­ from . N a ostatak, iako je znao šifru, inspektor nije m ogao da stavi za­ branu, pa je s m alom kom isijom podigao sto pedeset hiljada funti i stavio ih u blagajnu Skotland Jarda. Z avršio je i dokum entovao izjave uhapšenih. O ni su se baš sada menjali. Popuštalo je dejstvo tricijan oam inopropena sa dodat­ kom nekih drugih sredstava, pa su Entore M engoci i Šila Pipson poka­ zivali strah i sve teže od govarali na pitanja. Sad su pitali oni. Konačno je inspektor Braun organizovao uhođenje i nadzor nad njima, pa ih je pustio. Bilo mu je mrsko što je agentim a m orao da skrene pažnju da će se m ožda kod osumnjičenih u blizini opet naći Donald Sikert. A šta treba uraditi ako se otkrije Lun. znali su već odavno svi policajci Londona.

* Šila Pipson je brzo razm išljala. Našla se na slobodi, ali u smrtnoj opasnosti od Bogla i njegovih ljudi ako saznaju šta je sve g ovo rila Lunu i policiji. Brzo se odlučila. - Hajdem o k meni - reče ona. - Imam stan koji niko ne zn a ... - Mi smo u očajnom položaju đrhtureći, iako je bilo toplo prolećno veće, reče M engoci. - Znaš 17

šta smo sve govorili. I šta nam bi? N ije nas mučio, pa čak ni p re tio ... - A li nam je u brizgao svoju zlo­ glasnu drogu, za koju svak zna da je na bazi tricijanoam inopropena, ali koju niko ne ume da koristi kao on - odgovori devojka. - Prekršili smo zakon ćutanja! - uzviknu M engoci. - To se kaž­ njava smrću. Treb a da b.ežimo. M ožda ćem o stići mi pre Luna da podignem o novac sa šifrovanih uloga u Švajcarskoj Ja im am i dru gog novca, za koji je dokum entacija deponovana kod m og advokata. Treba da bežimo. - I ne sanjaj o tome. Lun neće zakasniti, jer im a prijatelja u Švaj­ carskoj. Radio-porukam a brzo će im dati uputstva kako da uzmu no­ vac - reče devojka. - No, sada idemo da se sklonimo. Uzm im o taksi. Pokolebani M engoci je posluša. Prosto se prepuštao njenoj in icija­ tivi A ona ga je odvela u Rićmond. Iskoristila je priliku i pozvala dva momka sprem na na svaku vrstu zločina. U ponoć su ga Viloubi R o­ dom odvukli pod Rićm ond Bridž. Tu pod mostom su ga onesvešćenog obesili. IV - Neka sam i ja jednom važna ličnost, hiljadu mu naduvenih m e­ nadžera! - sm ejao se m ornar Samjuel M akferson. - A ko ne znam i ne umem šta drugo, ali pronaći ljude koji posreduju pri zapošljava­ nju mornara, za m ene je šala Malo je teže pronaći dobre i poštene m or­ nare bez posla, ali hulja i pijanaca ima koliko te volja. . - Ne hvali se, stari moj - p re­ kide ga Lun. - Važno je da nadeš s kim radi Džordž Bogl i da uspešno •udeneš* nas dvojicu na taj Fariouov brod. - Samo jedan je pravi posrednik za m ornare bez pasoša i dokum e­ nata. Taj fa lsifik a to r i derikoža 18

zove se M ordri M ejsers. A ja umem s njim. Važno je sam o da iziđe fo to­ gra fija nas dvojice m askiranih u m ornare koji beže zbog ubistva u tući - odgovori m ornar. - Pom ogla je naklonost inspek­ tora Kliva Brauna i već sada treba da se prodaju novine s našim fo to­ grafijam a na krim inalističkoj hronici - odgovori Lun. - Onda ja krećem - zaključi Samjuel M akferson. - Jesi li sigu­ ran da sada ne ličim na onu fo to ­ grafiju u novinam a? - Sasvim siguran, Same. Idi i pokušaj da obaviš posao reče Lun. Bližilo se podne kad Samjuel M akferson uđe u m račni suteren A gencije za zapošljavanje m ornara »Nauta« u Slendi Stritu blizu Rojal Albert doka. Stara, preterano napuderisana sek reta rica ga dočeka sumnjičavim pogledom i upita: - No, šta želite? A k o tražite po­ sao, onda niste došli u dobar čas. Imamo preko stotinu nezaposlenih m ornara na svojoj vezi, a ne traži se nijedan... - Vi ste nešto pitali, gospođice, a ne date mi da vam odgovorim , već pričate ono što me ne zanim a Ja imam svoj brod i neću vaše m or­ nare. Želim da vidim starog lupeža M ordrija, i to odmah! - On nije o v d e ... N e m ože da vas primi, jer radi važan posao - od go­ vori sekretarica za koju sem Makfersona niko ne bi rekao da je g o ­ spođica. Ali on je već znao da se stara M egi Čisholm nije nikad udavala, već je ostala večno zaljubljena u nastranog, starog M o rd rija Mejersa, vlasnika m ale agencije, koji je bio udovac M akferson je znao i to da M ejers im a jedanaest odras­ lih sinova i jednu kći koju voli više nego sinove, a zatim da im a sedam ­ naest unučadi, ako im se u m eđuv­ remenu broj nije povećao - Ipak idem ja unutra - reče M akferson i nam ignu joj saućesnički. - Priznaću gazdi da sam na­

silno ušao. a vi malo galamite za mnom kad budem ulazio. On za njegovu tešku telesnu građu začuđujuću lako, umesto da otvori niska vratanca, preskoči pult i nađe se pred vra tim a M ejersovog biroa, pa ih otvori. Za njim je vikala M egi Cisholm; - To je nasilje, gospodine! Ja ne dozvoljavam ! V ratite se ili ću zvati policiju... - Ne verujem da stari jarac M ordri želi dustabanlije ovde u svo­ joj jazbini. Zar ne, M ejers? - smejući se reče M akferson. - Sve ie u redu, M egi! N ek a g o ­ spodin ude - reče Mejers. M ornar zatvori vrata za sobom, smesti se u fotelju i ogrom nom ručerdom potapša sto pred sobom, pa reče: - N e može se reći da si baš ljuba­ zan prem a gostim a, M ordri. - Hteo sam biti stvarno neljuba­ zan prem a jednom nasilniku, jer nisam shvatio da si to ti, Sam e odgovori vlasnik agencije. - 1 neka me sprže svi g ro m o vi uhvaćeni lon­ donskim grom obranim a, ako ti se ne bih obradovao da se ne plašim da mi donosiš samo neke brige. - Sto mu prolećnih grom ova i hiljadu jesenjih oluja, pa ja ti dono­ sim posao. Tu su dva dobra, višecifren a čeka, hiljadu mu penija — mahnu M akferson čekovim a izva ­ đenim iz džepa na grudima. Odm ah zatim ih vešto baci na sto pred Mejersa. N jegovo četrvtasto lice kao da se još malo raširi, a krupne oči pod narogušenim ob r­ vam a postadoše još veće. Tu u svo­ joj agenciji on je ipak im ao šešir na glavi, nakrivo ulubljen na temenu. Pored toga, M o rd ri M ejers je oko vrata, niz revere tam nog sakoa, im ao komad kanapa dug verovatno dva jarda. Paperjasti pram enovi kose, koji su oko slepooćnica u ne­ redu stršali ispod šešira, m alo se zatresoše. On skide šešir i onaj kanap, pa ih otisnu dalje k ivici stola. Tek tada uze čekove i pogleda.

- Oh! - jeknu. - Moram li za ove pare dati polovinu svoje dece, ili izazvati treći svetski rat?! - Ne, M ordri. do sto crnih đavo­ la! - od go vori Makferson. - To ti je za malu uslugu, koju ćeš nam uči­ niti. - Malu? - upita M ord ri iskri­ vivši glavu. - Sasvim malu! Tolicnu! - po­ kaza M a kferson vrh nokta. - M ože li da ja ipak ne činim ni­ kakvu uslugu i da ti lepo vratim čekove, ponudim čašu pića i mahnem »baj, baj. Sam e«? - upita M e­ jers i lice mu dobi lukav izraz. - N e može, M ordri, srećice moja! N e može. tako mi svih m orskih ta­ lasa! N ek a nestanu i neka se ukisele i zablate sva m ora i okeani. Evo pogledaj ove novin e... Taj čla­ nak okružen olovkom ! — čas podi­ žući, a čas spuštajući glas, reče Samjuel M akferson. — Vlasnik agencije uze novine i od­ jednom sm iren o i polako pročita članak, pa upita: - 1 šta sad da ja učinim za njih? - Video si tu da su u bekstvu9 upita M akferson. - Jesam ... I plašim se da će teško umaći? - Video si i to da nisu ubili zbog pljačke, ili slične prljavštine, već zbog uvrede ljudskog dostojanstva? - Video... To što su im momci rekli da su hulje, nije bilo dovoljan razlog da potegnu pištolje i ubiju dva jadnika. - A li hulje nisu bili oni već ta dva ’■jadnika«. U zgred m ora da si prim etio da su ta dva m om ka bili Trozubac Bil i U njkavi Asparg, koji su se izazivajući dva m oja štićenika sprem ali da ih iz čistog zado­ voljstva napune olovom. - Uh! Eto, s takvim ljudim a ja treba da radim - reče M o rd ri M e­ jers i nečuveno veštim, m ađionićarskim potezom poteže kratku dvocevku i u peri je na M akfersona. - Kog vra g a to okrećeš ovam o? - odmahnu M akferson - 1 da li ti 19

stvarno znaš da rukuješ tom luparom ? I znaš li zašto se ona tako zove? - Od dosade... Dok sam malo bio iza rešetaka, jedino što su mi mučitelji dali bio je udžbenik latins­ kog jezika. Dakle, lupus je vuk, a puška sicilijanskih čobana je lu para. Istina, to je posle postalo oružje M afije. M islim da su lupare ubile m nogo više homusa, nego lupusa - pričao je Mejers. - Dobro, ostavi luparu za nekog li;pusa i budi pam etan Mejerse. Ti ono imaš jedanaest sm ova? - Imam! - od govori M ejers i puška mu uzdrhta uzdrhata u ru­ kama. - Imaš i kći Diksi Blu, zar ne? Ono Blu je um etničko ime, a ona je Điski Mejers. Lepa, sto mu jada!... - Im am je, ali je u A m erici! uzviknu M ejers i m alo spusti kratke cevi lupare. - Lažeš, M ordri, m ilion mu grehova! V ideo sam je skoro u v a rije ­ teu »Lavdju«. Silno sam uživao dok je igrala! M ejers spusti pušku na sto i huknu: - Pa šta onda? - Još samo da nabrojim o tvoje sinove, videćeš da sve znam - na­ stavi M akferson - Tom ima čistio­ nicu odeće u Vest Herriu, A rtu r lepo radi u svom restoranu u Vembliju.samo Leon je crna ovca porodice i ima polutajnu javnu kuću u Sohou... - Ćemu sve to 7 - splasnu nesrećni M ord ri Mejers, pa spusti pušku pod sto i odm ače stolicu tako da se vidi da više ne preti. No, M akferson nastavi brojeći i dalje desnom prste leve ruke: - H erb s agencijom za kućne pomoćnice, Henri držeći šeširdžinicu i H ari vozeći svoj taksi m irno i lepo ra d e.. M o rn ar je već držao prst desne drugi: 20

levom rukom ruke. pa uze

- N e m ože se zam eriti ni Geriju što zarađuje kao učitelj igranja, ni Glenu kao atletskom tren eru ... Sad je i M ejers levom rukom držao kažiprst desne i čekao da M akferson nastavi. - Tvoj M ark m i je popravio dva zuba i još uvek me služe kao da ni­ kad nisu im ala m rljicu ni za vrh igle - reče m ornar. - N ajrede v i­ đam skitnicu Dejvida, koga spre­ maš da bude tvoj naslednik u ovoj agenciji. No, lako g a je naći medu m ornarim a u lučkim krčm am a.. M akferson sklopi i palac svoje teške pesnice, pa ponovo uze mali prst leve ruke. - Ostao je Nevil, fotograf. Kao prijatelju učiniću ti da se im e najm ­ lađeg zaboravi, ako dođe do pokolja ostalih - zaključi M akferson. - H vala ti, Sam e! U tešio si me uzdrhtalim glasom reče M ord ri Mejers. - I tačno si nabrojao sve m oje sinove, što m eni ne uspeva bez liste koju mi je sastavila još po­ kojna Sara. Iz zahvalnosti zbog toga što si tako divan drug, učiniću sve što želiš. A ti nećeš želeti nešto preterano opasno, zer ne? - N išta strašno - nasmeja se M akferson. - Hiljadu mu m ornars­ kih knjižica, za koje si znao da su lažne, a ipak si ih priznao posredu­ jući p ri u krcavanjim a m ornara na m orske olupine, treba samo da neka dva m om ka ukrcaš na jedan brod kao dobre radnike. A oni su prvoklasni p om orci i stručnjaci. Kem p Š erer je elektroničar, elek tri­ čar i m ehaničar, a ume i ponešto drugo da ra d i... - Kakav dragulj za svaki prekookeanski b rod 1Pošto se sigurno više ne vra ć a ... - upade Mejers. - O drugom, odnosno o Gaju Larsenu, ne treba ništa da ti pričam. Pogledaj mene. Znaš šta vredim na jednom brodu, za r ne? - Znam! Sve od perača palube do kapetana. I ne zna' se jesi li veštiji s koltovim a, ili sa sekstantom ...

- Ćut!.. Sto mu uhoda, pa i z i­ dovi, kažu, imaju uši - zaustavi ga M akferson. - Ali. Same, pa za to mi ne treba plaćati toliki n ovac1 Smestiću vas vrlo brzo kao prijatelje .. - A li na jedan određeni brod prim eti M akferson. - Pa i u tom slučaju... Eto. re­ cim o da bi m nogo bio i jedan ček od pet stotina funti - od govori Mejers i privuče jedan od ona dva čeka. - A li to m ora da bude brod »Pom ona«, koji će za dan ili dva uplo­ viti u Temzu - dodade Makferson. M ejers se zagrcnu i lupi se pesni­ com u gradu, a onda reče: - Za to će jedva biti dovoljna oba čeka Već sam bio našao tri m or­ nara po zahtevu izvesnog gosp o­ dina. .. - Po zahtevu Džordža Bogla upade mornar. - I to znaš9! — iznenadi se M e­ jers - Pa d a ... Kad znaš gde su i šta rade m ojih jedanaest sinova, moraš znati i sve ostalo. I ne reci mi da znaš i šta hoće inspektor Skotland Jarda gospodin Kliv Braun! - To ćeš ti meni reći, tako mi tvoje lepe kosice. ili ću te sasvim očupati m isleći da je to gušćije perje - nasmeja se M akferson. - Hoću - uspi se M ord ri M ejers usnama kao da je probao nešto k i­ selo. - I on hoće na isti brod, na »Pomonu«, čiji kapetan je Rejm ond Farou, koji uzgred ploveći po m orim a uvek ustreli ponekog od svojih m o r­ nara, a to lepo sakrije i p rijavi da su mu pobegli. Im a na brodu tuce njemu sličnih ubica. - To mi se ne sviđa — prim eti Makferson. — M ožeš li nekako da ga izostaviš? - Ne mogu. Već sam m orao da se mučim kako bi moj ćovek op io i izazvao onoga koga uklanjam da bi došao inspektor. Već sam dao da se falsifikuiu dokum enta za n je ga ...

- A šta je s moja dva ćovek a 9 upita mornar. - Vas ću .. - ote se Mejersu, pa pokri na časak usta. Za tu gospodu m oram sve da učinim Valjda cu uspeti da sprem im m ornarska do­ kumenta za tog gospodina Š erera i... i Larsena. Treba da su to stare knjižice, pune pečata i overa, pa da ni u čijim rukam a ne izazovu podoz renje. Je li tako? - Sve si shvatio, M o rd r i1 I znaj da si stekao p ravo da u nekom času ti od mene tražiš pomoć. Svake nedelje čitam oglase u tom istom listu. Tam o se javi pod šifrom »M ord ri Samu«. Odmah ću ti se javiti. Pa ipak smo mi stari poznanici, a posle ovoga moći ćem o se sm atrati i prijateljima. - Pa to se razum e! — uzviknu M ejers i do jednog orm an a odnese ona dva ćeka, pa ih sakri, a otuda donese bocu brendija. * U istom tom trenutku Donald Sikert razgova rao je sa Džordžom Boglom. Im ao je preooruku od Lestera Sparbeka, pa ¡ja je Bogl p ri­ m io u svom prizem nom birou u istoj zgradi u kojoj je i stanovao - Kako to da vas ja ne znam, g o ­ spodine Sohumi? - upita Bogl. M islio sam da poznajem sve trgovce oružjem. - Ne i onim kradenim - nas­ meja se tobožnji Abdul Sohumi. Gospodin Sparbek mi je skrenuo pažnju na to da s vam a m oram biti iskren i da vas ni u čemu ne smem prevariti. No, što se tiče cena, tu sam slobodan. - Ja ne radim s ukradenim oruž­ jem - smrknuto reče Bogl - Štete... A ja radim baš s tak vim Vojna skladišta am eričkih trupa u Evropi samo su sim bolično obezbeđena. To su oružja nadohvat ruke. R adio sam u Nem aćkoj, Italiji, B elgiji... Sada sam ovde. I nudim dvesta »hobi« raketa zem lja - vaz21

duh. Lansiraju se iz ruku ratnika i sustižu svaki avion. Cena je po­ voljna: pet stotina funti po komadu! Isporuka brza i gde god želite ispriča Lun s naglaskom koji je o p ravd avao im e Abdul. - A izvozn a dokumenta Njih sva­ kako nem ate! - prim eti Bogl. - Eekli smo da m oram biti is­ kren. Izvozni p a p iri postoje, ali su falsifikovan i. No, tako su dobro ur­ ađeni da ih ni samo M inistarstvo rata ne bi prepoznalo - odgovori tobožnji Sohumi. - Zbunjuje m e taj broj od dvesta ra k e ta P re nekoliko dana iz am e­ ričke baze u N em aćkoj ukradeno je baš dvesta i baš takvih protivavionskih lakih ra k e ta Otkud one u Londonu? - upita Bogl. - Stigle su kao redovna pošiljka a m eričkih vojnih jedinica iz Nemačke, bazi u M eriportu - odgo­ vo ri Lun i otvori svoju torbu, pa na sto pred Bogla izruči utovarne i kontrolne liste. Sve je bilo overen o od lučkih vla ­ sti i carinskih službi. - A li u M eriportu ne postoji am e­ ričk a baza - prim eti Bogl. - Pa ni rakete nisu ostale tamo - sm ejao se lažni Abdul Sohaoit«, Lepo su prenete kam ionim a do Lon­ dona. Zbog toga im je i cena malo viša od one po kojoj sam ih kupio. - R ecite iskreno da li ste ih pla­ tili više od pedeset dolara po ko­ madu? - upita Bogl. - K ako ste sam o pogodili, gospo­ dine Bogl?! - iznenadi se Lun. A li još toliko je potrošeno dok su rakete prenete do broda i ukrcane, dok su stvorena dokumenta i pokrpljene sve rupe na situ kroz koje ističe novac pri ovakvoj trgovini. Ko bi bolje od vas sve to znao! - To je još uvek sto dolara po komadu - reče Bogl. - A vi tražite po dvesta funti za jednu... B ogam i tražim ! - uzviknu Lun. - To je vru ća roba i stalno mi peče prste. A treba još da ih p re­ dam tam o gde kupac želi. 22

- Po sto pedeset funti za komad kupujem celu količinu. U tovar u Brajtonu. Isplata preko Lestera Sparbeka kad on kaže i kako na­ loži da treba da bude - predloži D žordž Bogl i pruži ruku. Lun je prihvati i protrese ne g o ­ vo reći ništa. Bogl g a je neko vrem e gledao ispod oka, pa popravi svoju dugu kosu i pom ilova obešene brkove. O nda ustade i ponudi gosta pićem. - Im am m alo nastran ukus osmehnu se Lun. - Ja bih sada naj­ radije čašicu nekog lik e r a - Tu im am sam o liker s mentom — reče dom aćin i pokaza bocu sa zelenom tećnošću. - To je baš ono što želim - složi se Lun. - Ostaje sam o da se d ogo­ vorim o još o nečem u... - Z ar im a još nešto? - pron ic­ ljivo ga pogleda Bogl. - Im a... U kojoj m oneti želite da platite? - upita Lun. Funte... d o la r i... nemaćke m arke... Skoro sasvim je isto odgovori Bogl. - A u beloj m oneti ne bi m oglo? - Hpita Lun. - Ne, nik ak o... M i nem am o teš­ koća s razm enom praha, jer sada je droga sigurnija od zlata. Cene brže rastu. No, ako biste vi nam a m ogli da ponudite, bilo bi vam lepo. Manite se opasnog posla i ne mešajte se u poslove koje sada nadziru vlade, otjaveštajne službe i tajne te­ roristička organizacija. Vi lepo kradite, prijatelju - smejući se zak­ ljuči Bogl. - M islio sam ... A li sigurno ću poslušati vaš savet. V i ste u poslo­ vim a trgovine oružjem kom petent­ niji od mene - takođe se nasmeja Lun. - Ako sve ide kako treba, kas­ nije možemo da se sporazum evam o za sve što budete nudili - zaključi Bogl i neprim etno pod svojim sto­ lom pritisnu treće dugm e u nizu od pet.

To je značilo da gosta treba da prate Boglovi ljudi. N o nije im uspelo. Kad je izišao, Lun se brzo izgubio idući pešice prem a Riči Stritu. Grejdi Hiks, koji ga je pratio, vratio se pokunjen. - Išćezao je odjednom, kao da je postao nevidljiv - obavesti on Bogla. - Jednom ćem o znati sve o tom lupežu Sohumiju — ljutito reče Bogl i rukom dade znak Hiksu da iziđe. V Prvi na brod »P om on a« stigao ie inspektor Braun. U zdao se u to što je služio neko vrem e u ratnoj m or­ narici da će mu pom oći da se snađe kao m ornar na trgovačkom brodu. Brižljivo je bio pregledao sve udžbe­ nike o brodovim a i zvanjim a m or­ n a ra Upoznao je i osnovne uređaje, pa se javio kao rukovalac dizalice za unutrašnji teret i vozača viljuškara u skladištu. Dočekao ga je stražar na stepeni­ štu i odveo g a do o fic ir a palube. Ovaj ga upita kakva dokum enta može da pokaže i Braun mu ih pruži zajedno s kopijom u govora načinjenog u A ge n ciji M ejers, a na poleđini je bilo rukom dopisano da je sve urađeno uz zahtev i saglasnost izvesnog DŽ. B. Braun je p o ga ­ đao da se iza tih in icijala skriva im e Džordža Bogla. Dok je o fic ir pregledao dokumenta, Braun se zabrinuto osvratao. Tada ugleda kako za njim dolaze dva m orn ara s džakovim a i om anjim k o ferim a u rukama. - Ko su oni? - I to su novi m ornari, kao i ti odgovori o fic ir i sačeka da ona dva čoveka priđu. Glomazni m ornar, koji se m alo njihao u hodu priđe, odloži prtljag i sačeka da i njegov drug učini isto. Onda pozdravi i kratko reče: - M ornar Gaj Larsen i mašinist, ili šta li je već, Kem p Š e re r 1 Jav­ ljamo se s dokumentima, da bism o se ukrcali rad i posla!

- Eto kako se postupa, gospo­ dine V in ter podsm ešljivo se obrati o fic ir inspektoru Braunu. No, naučićeš, ako ti dugo koža ost­ ane čitava. - Potrudiću se da sve bude kako želite, gospodine - od go vori in­ spektor Braun. Pošto kapetan broda sam prim a posadu, to ću vas odvesti k njemu. Samo vas smo očekivali, pa da isplovim o - reče o fic ir i njih tri pođoše za njim. Postroj iše se u kapetanovoj ka­ bini kod kom andnog mosta, jer ka­ petan je još uvek bio u posebnom manjem salonu, koji je k oristio za sebe i ponekad za oficire, koje bi pozvao u društvo. U šao je pušeći tanku i m irišljavu cigaru. N eko vrem e stajao je i gledao tri tek prispela čoveka. Svakom e je posvetio nekoliko trenutaka gledanja oči u oči. Oni izdržaše poglede ostajući m irni i ozbiljni. Jedino se M akferson nasmeši. - S ta je tebi sm ešno, g rm a lju ? u p ita kapetan.

- Smejem se sam om e sebi, g o ­ spodine - od go vori M akferson. N esrećni Gaj Larsen vid eo je i bolje dane. Jedno vrem e sam im ao i svoj brod, na kom e sam bio kapetan. N apredovao sam unazad kao rak i sada čekam ovde da dobijem bilo kakav posao na brodu. D rugo je K em p Kem p Šerer! To je ovaj ovde. On je mašinist, električar, elektronićar, a nije ep ilep tičar... - Zaustavi se, stari m oržu! Što m anje budeš govorio, to ćeš im ati više šansi. O vam a već znam ono što treba. Svi v i od nečega bežite. Pa prip azite da ne poželite da najdalje pobegnete od ovog broda. N em a pijančenja, niti iskrcavanja s broda dok ja to ne kažem. V eć sam od re­ dio poslove za Šerera i Vintera. P rvi će rad iti na elektronskim ur­ eđajim a, a dru gi u skladištu na sor­ tiranju tereta tokom plovidbe. No, šta da dam tebi, glom azni? - g o ­ v o rio je kapetan Farlou. 23

- Da ja predložim ? - upita Makferson. - R eci - smrknuto odgovori kapetan. - N ajviše bi mi odgovaralo mesto p rvog oficira, ali mogu da bu­ dem i krm anoš i nostrom o... M om ci bi me slušali, jer ja brzo uda­ ram - sm eškajući se nabrajao je M akferson. N em a nostrom a na ovom brodu. Jedini nastrom o) sam ovde ja sam. Plovim o sa smanjenim b ro­ jem m ornara, jer visoka autom ati­ zacija nam to omogućava. Zato je i organ iza cija službe postavljena dru­ gačije. Od oficira, pored mene su još sam o p rvi o fic ir i o fic ir palube, koji je i krmanoš. Svaki m ornar radi po više poslova. No. zato je smeštaj udoban. M i smo putnićko-teretni brod. koji ne uzim a putnike, pa su u kabinam a po jedan ili dva m ornara. Živi se dobro, jer kuvar je najbolji. N o i brzo se u m ire... N iko ne sme m nogo da njuška po brodu i da se m eša u poslove koji g a se ne tiču. Vas trojica dobićete dve ka­ bine, pa se smestite kako želite isp riča kapetan. - N as dvojica smo došli zajedno, pa ćem o deliti i kabinu - prvi put se oglasi tobožnji Kem p Šerer. - D obro - klimnu glavom kape­ tan Farlou. - V in ter i Larsen mogu da idu i da se smeste, a ti Šerer ost­ ani još m alo ovde. Lun klim nu glavom u znak da je razumeo, pa se pom eri da prođu M akferson i Braun. Donald Sikert beše prepoznao inspektora Brauna, jer on nije m nogo učinio na prom eni svog izgleda, ali inspektor nije ni slutio ko stoji uz njega. - Sedi! - pokaza kapetan nisku i za pod uz sami zid kabine učvrš­ ćenu polufotelju. - I pričaj mi kako se desilo to da ubijete Trozupca Bila i U n jkavog Asparga? - Larsen je brz i na pesnici i na pištolju . A ja sam bio s njim i m o­ rao sam mu pomoći. D ogađalo se i na dru gim m estim a Tako smo se 24

jedva spasli u Serburu. a već smo upali u blato u Londonu — pričao je Lun. Znao je da je ostala tajna ko je ubio tri francuska policajca u S er­ buru, pa je aludirao na to. On je sa M akfersonom b rižljivo p rip rem io životne priče, pa je svoju sada brzo ispričao kapetanu Farlou. - A kako to da si tehničar elek­ tronike, elektrike i još uz to m ehani­ čar? - upita Farlou. - Završio sam studije, jer me je u Cikagu školovao gospodin M ašim o Papalardo2), jer je im ao planove... Kad je ubijen, ja sam pokušao da se osvetim ubicama. M alo sam pucao po Cikagu, ali sam m orao da bežim što dalje. N ašao sam mesto na jed­ nom starom brodu. I tako je počeo moj m ornarski život. N a tom brodu sam radio uz mašinistu, pa kao inžinjer elektronike brzo sam postao bolji od njega - p riča o je Lun bez­ voljno. - Taj žderač slanine bio je veliki gangster - p rim eti Farlou. - Bio je ... No, sad g a više nema — uzdahnu Lun. — Smem li ja vas nešto da pitam? - Smeš, Šerer. - Da li smo m i na vašem brodu tako sigurni kako nam je rekao izvesni gospodin u Londonu? - upita tobožnji Šerer. - A ko stvarno znaš elektroniku i elektriku kako valja, onda budi bez brige. Mogu da te snabdem i dru­ gim dokumentima. A k o uz to ne si­ laziš s broda, onda nem a opasnosti da te iko otkrije - od go vori Farlou. - Je li to sve? - Želim da znam još to čim e se vi sami najviše bavite, kapetane? Šta prevozite i kuda? - Trgovina oru žjem ... I još pone­ što. .. No, od m nogo znanja o meni lako se umire, m om če - od govori Farlou. - Da li te to brine? - Mnogo m anje nego da ste u običnim poslovim a - osmehnu se Lun. *\ P ap alard o je ita lija n sk o prezim e, koje u prevodu znaći ždere slaninu

- Nadam se da nem a više p ita ­ nja - reče kapetan i ustade. - Treba da znam ko još sa mnom radi na elektron ici - reče Lun i sam ustajući. - Nadam se da vam neće sm e­ tati što je to već p ra va ruševina od ćoveka. Da se ne bi bacio u more, zadržava ga još sam o piće. Kad je pijan, onda je podnošljiv, ali ne može da radi. D ržim o ga pod stra­ žom treznog dok ne obavi va : . e poslove, a onda mu dam o piće. Zi va se Everet K rezlejk i in žin jer je elek ­ trotehnike, ali razum e se i u elek tro­ niku i u mašine, baš kao i ti. Serer. Baš kao i ti, i on beži od zakona, jer ubio je svoju ženu i dva njena lju­ bavnika - ispriča kapetan stojeći. - Hvala na obaveštenju - po­ kloni se Lun. - Postaraj se da te K rezlejk ne zavede da zajedno pijete, jer on, kao i svaki drugi pijanac, voli da podeli s nekim piće - opom enu ga k a p e­ tan Farlou. - Nadam se da neću podleći nje­ govom uticaju - sm ireno od go vori Lun i iziđe. Napolju zavi oko kapetanskog mosta i na uglu se um alo sudari s jednom ženom. O na ga prvo začu­ đeno pogleda, onda g a odm eri od glave do pete, pa koketno zatrepta očima. - Predstavite mi se! - od govori ona kao da naređuje. - Brodski elektrotehničar Kem p S erer - posluša Lun i m alo se pom aće da propusti ženu. - M islim da ste trenutno najlepši m ušakarac na brodu - proceni ga ona i prim aće mu se. pa ša­ patom d od ade: - Kapetan će m o­ triti. ali m i ćem o g a već prevariti. - Svetla perspektiva! - od go­ vo ri Lun i sam se trudeći da je gleda zavodljivim pogledom. - U h L . N ek a se dogodi nešto novo i lepo na ovom prokletom brodu - reče ona i prođe. O svrnula se skrećući ka kape­ tanskoj k a b in i Lun je bolje osmotri.

Im ala je besprekoran stas i bila je dovoljno lepa da uzbudi bilo kog m u šk a rca Baš zato m ogla je i da izazove brdo neprilika. Lun nije bio ni prim etio prvog o fi­ c ir a koji je stajao uz ogradu. Ovaj mu sada mahnu rukom da dođe Kad mu je Lun prišao, o fic ir ga je nekoliko trenutaka radoznalo posm atrao pa onda reče: - Zovem se Ron O uks... - P ra vo im e? - upita Lun uz nekakav poslovni izraz lica, kao da je sasvim prirod n o sumnjati u valja­ nost n ečijeg imena, a pogotovo kad je on p rv i o fic ir palube. - Tako m e ovde zovu - odgo­ v o ri Ouks. - Da si me to pitao, Se­ rer. u trenutku kad nisam dobre vo­ lje. sasuo bih ti nekoliko zuba u grlo. O vako, ništa se ne ljutim. Veru jem i da je im e Kem p Serer lažno, ali ne tiče me se dok sve ide kako tr e b a Čekao sam da iziđeš, pa da ti pokažem brod i tvoje dužnosti. P rvo d olazi opom ena: ako ne budeš siguran da ćeš umeti da radiš svoj posao, onda odmah kaži, jer tako ćeš sačuvati glavu, ali ne i posao. U protivnom , platićeš svojom kožom zbog lažnog perja. - M islim da ćem o se slagati, Ouks. M en i je jasno da si ti prvi o fi­ cir, ali m eni se poveravaju elektro­ nika i svi uređaji na brodu. To nije š a la N eću trpeti da mi se nepo­ trebno naređuje i da mi se iko m eša u posao - reče Lun mirno. - A, tako?! - iznenađeno reče Ouks. - A k o još kapetanu uzmeš M arion, onda si la f svih m ora i okeana. D a znaš da nemam ništa p rotiv tebe. pa te zato opom injem da ne d ira š u ono što Farlou sm atra svojim zabranom . V eć je bilo mo­ m aka koji su pom islili da se može krišom pipnuti u draži te devojke. pa su već odavno mrtvi. Kapetan vidi više nego što to izgleda. On već zna da. ako ti nećeš prvi započeti flert, hoće devojka. ') Nostromno - vođa palube (ital, ali u upo­ trebi kod mnogih m ornarica)

25

- Zahvalan sam na opom eni reče Lun. - Kad bih još znao kako da izbegnem devojk u ... - To nije lako, jer ako je bacila na tebe oko, a ti je odbiješ, opet ti je smrt sigurna. M ožda će te ona sama ubiti u pogodnom trenutku i reći da si je napadao - od govori Ron Ouks. - O čito ti je potreban neki p rija ­ telj na brodu, Rone, pa procenjuješ da bih to m ogao da budem ja. Nisi se prevario. I, još jednom hvala na savetim a - zaključi Lun. Redala su se jedno za drugim iz­ nenađenja za Luna. Brod je bio oprem ljen elektronskim uređajim a ne starijim od dve godine. Dizel m otori ok retali su električne a g re­ gate, čija m oćna en erg ija je ujedna­ čeno okretala dve brodske elise. No, najviše su iznenađivali uređaji na teretnom delu broda. Bili su pode­ šeni da om oguće istovar i u malim Rukama, pa i uz neuređenu obalu. U rezervi su stajali splavovi od plute i drveta, a unutrašnje dizalice im ale su šine za podizanje na palubu. N a ­ ročito je bio neobičan uređaj na levom boku, kojim su m ogli da se ukr^ čaju i predm eti pod vodom. Grotla su bila elipsasta i duga samo četiri metra. To je bilo m alo za utovar i najlakše podm ornice. Lun nije m o­ gao da zna zašto je uređaj izgrađen, jer kom ora s ulivenom vodom zauzi­ mala je prostor od najm anje sto tona.

ih s vrata udaljenih desetak koraka gleda inspektor K liv Braun. - O ružje... U vek oru žje - od go­ vori Ouks. - O vo sm o ukrcali u Antverpenu. O vde smo uzeli vas tro ­ jicu i kupili nešto oružja, koje ćem o ukrcati u Brajtonu. O nda plovim o kroz G ibraltar i u Italiji dopunja­ vam o utovar. K rcati oružjem plovićemo tamo gde se naredi. - I sve to legalno? - upita Lun. - Trgovina oružjem im a moćne zaštitnike - od go vori prvi oficir. Da nije tako, bili bism o samo jadni gusari, koji žive od danas do sutra. O vako.. Ouks je ćutao neko vrem e, pa zak­ ljuči: - Niko me ne vuče za jezik, a ja brbljam. Lun se nasmeja i njih dvojica po­ đoše opet na palubu, pa preko nje u krm enom prolazu siđoše do elektro­ motora. Bili su novi i ispravni. Je­ dino im je trebalo m alo više od rža ­ vanja. To Lun i reće, pokazujući prah kod m oćnih statora. - K vara i zastoja ne sme biti reče Ouks. - Pogledaću i dizel m otore - na­ javi Lun. - To mogu i sam. Im a li tamo neki m ašinist?

Elektronski uređaji su bili čudo za sebe. Bili su podešeni za navođe­ nje udaljenih elektronskih a p a ra ­ tura. Iza svega m ogle su da se sk ri­ vaju m noge tajne. - Zbunjuje, zar ne? - upita Ouks. - Pitam s- čemu ovoliko vrlo skupih uređaj - prim eti Lun. - Saznaće- — od govori Ouks i povede ga dal; .;. U skladištu-"*, je bilo sanduka s robom koja s'- odvozila. - Treba li da znam šta je u san­ ducima? - upita Lun prim etivši da

*

26

- Im a - od govori prvi oficir. No, jedan nije dovoljan, pa smo mu pridodali jednog m orn ara da se obučava za pomoć. Ipak ću i ja s to­ bom, jer brod kreće tek za dva sata.

Za to vrem e Samjuel M akferson je ob ilazio brod, s grupom m or­ nara Svi su želeli da od novog člana posade saznaju kako je u Lon­ donu, a i da procene kakav je to čovek. Jedan m ornar g a je zadirkivao da je trapav i da neće m oći da prođe kroz sva vra ta na brodu. M akferson ga jednom rukom zgrabi za kaiš na pantalonama. pa ga lako podiže i reče: - Gde ja ne budem m ogao da prođem, poslaću tebe.

Svi su g a gled ali s divljenjem , a izazivač se četvoronoške dočeka na tlu i tiho opsova, ali se udalji od M akfersona. M alo kasnije u gru p i se nađe i inspektor K liv Braun. P o­ češe od m eravan ja i s njim. Jedan Irac g a je izaziva o na rvanje. Braun pristade, ali se umeša Makferson. - O vaj m om ak se ukrcao na brod kad i j a Prem a tome, m i smo u nekom smislu rođaci. K o želi da g a muči, neka se prvo do m ile volje iskali na meni. Evo, ja ću prvi da se rvem. N ađ ite sam o jače kaiše za opasivanje, je r o vi na nam a nisu dovoljno čvrsti za tu vrstu rv a n ja - Ja sam se sam o šalio. N isam hteo da m učim novog člana posade - reče izaziva č i povuče se. - O n d a jesm o li prim ljen i bez »p ro trča va n ja «? - upita M a k fe r­ son. Iako nisu bili sigurni na šta on to misli, ve rova li su da pita hoće li iz o ­ stati šale na račun novih članova posade, pa potvrdiše da je sve u redu. - S nam a je stigao i izvesni Kem p Š e re r... - zausti M akferson. . - Znam o — sm ejući se upade je­ dan od članova posade i pruži no­ vin e u k ojim a je pisalo da policija traži Kem pa Š e re ra i G aja Larsena. Dok ih je M akferson gledao, preko n jegovog ram ena se naklo­ nio i inspektor Braun. Iako su no­ vinske fo to g ra fije bile slabe, on na njim a prepoznade Larsena i Še­ rera. M a kferson g a sum njičavo p o­ gleda, pa iscepa novine, ostatke zgužva, a zatim ih baci preko ograde. - Lažu novine, m ilion im slova! - uzdahnu M akferson i krenu da­ lje. U skoro brod napustiše lučki p o li­ cajci i carinici, i »Pom ona« isplovi. P re večere p rvi o fic ir Ron Ouks je izveštavao kapetana o svemu što je trebalo, ali najviše je g o v o rio o tri nova člana posade. Za Š erera reče da je pokazao poznavanje svih elek ­ tronskih, električnih i m ašinskih

uređaja i da će za koji dan m oći na svim a da radi. Ispriča i detalje o Makfersonu, kao i to da su m ornari već saznali da londonska policija traži Larsena i Š erera zbog dva ubistva. - Naša je sreća što smo baš sada stigli i prihvatili ta dva m om ka —reče kapetan. - A kakav je treći? - Vidi se da razum e posao i već radi na učvršćivanju tereta, kao da je preživeo m noge bure na moru odgovori Ouks. - Onda je sve u redu. Do Brajtona preuzm i sve poslove komandovanja brodom, a onda ću te ja smeniti - zaključi kapetan Rejm ond Farlou. M arion Benks je lakirala nokte i s dosadom slušala razgovor. VI Ćim se avion spustio u Rimu, Dani Tatuli se javio telefonom Frenku Rajvensmitu. O vaj mu kaza da g a čeka helikopter i da će se njih dvojica videti s prvim članom Seksteta. - Voleo bih da te ugostim ovde u Rimu, ali poslovi stoje tako da je potrebno žuriti - zaključi Rajvensmit. Tatuli se odveze taksijem do kraja aerodrom a i uskoro se nade kod ulaza za uzletanja i sletanja he­ likoptera. Već su ga čekali, i nakon desetak minuta leta nađoše se nad ostacim a antičkog Laurentuma, pa se spustiše preko Lida di Kaštel Fusano, blizu same tvrđavice. Jedan automobil ih je čekao, pa se ćutljivi pratilac i Dani Tatuli odvezoše do borove šume oivičen e dugom i viso­ kom zidanom ogradom , iznad koje su strčali ukrasni kolci. U šumi je bila m ala luksuzna vila u kojoj Tatulija sačeka ćovek koji je m orao biti stariji od šezdeset g o ­ dina. N ije bio m nogo sed, ali ono m alo kose jedva se držalo na posiveloj i naboranoj koži. Lice mu je bilo izbrijano i negovano, ali i ono je ot­ 27

krivalo znatnu starost, ili bar iživljenost tog čoveka. Tatuli mu priđe s izrazom poštovanja i divljenja M ilo mi je što te vidim u do­ brom zdravlju, V ićen co' - uzviknu dok su se rukovali Stari V ićenco bio je nekada strah i trepet Los Andelosa, ali je proteran iz Sjedinjenih Država zbog toga što se znalo da je gangsterski voda Istina, dokazali su mu samo utaju poreza, pa su ga se oslobodili pod tim izgovorom i zauvek mu za ­ branili povratak preko Okeana Vićenco N eri zbog toga nije propao. Na svojoj rodnoj Siciliji našao je M afiju ugrađenu u sve životne to­ kove, koja ga je zbog veza u A m e­ rici prihvatila kao jednog od važ­ nih šefova Sam Vićenco umeo je da brzo učvrsti svoju vlast i proširi poslove. Sada su konci njegove o r ­ g a n iza cije dosezali do Milana, Lon­ dona i N jujorka, a poslovi i m nogo dalje. - I m eni je m ilo što sam te sreo, ali voleo bih da nas nije sastavila nužda. Ti još i ne znaš kako rđave vesti pristižu jedna za drugom reče V ićen co N eri i okrenu se ka jednom svom revolverašu da do­ prati u kućni bar u prizemlju vile Frenka Rajvensm ita čim ovaj bude st igao. Njih d vojica uđoše i smestiše se u fotelje. D otrča m om ak iz posluge i ponudi pića. O ni odabraše ćuteći i posm atrajući jedan drugoga. - Sta im a novo? - upita ko­ načno Dani Tatuli. - Im a novosti - reče Neri. No, da ne ponavljam o isto, saćekaćem o Frenka. A sada ti priča o do­ gađ ajim a tam o na severu. Poslovi idu dobro. Jedino im am o n eprilika zbog novca, jer, kao što znaš, Entore M engoci je m orao da se ukloni - odgovori Dani. - I još se nije javio. - I neće nikad više - uzdahnu Neri. Dani Tatuli ga začuđeno pogleda, ali nije ništa pitao, već nastavi da 28

g o vo ri o tom e da je prodaja droga sve bolje organ izovan a ne samo u M ilanu nego u svim gradovim a severa od najm anjeg do najvećeg. Isto se događa i u ostalim zem ljam a od Skandinavije do Balkana - Sada je i cena ujednačena. H eroin je p rava valuta, koja od re­ đuje vrednost drugih ne samo u trgovin i oružjem nego i u celoj razmeni — reče na kraju. - R azgovaram o kao d rža vn ici... A, boga mi, to i jesm o - osmehnu se Vićenco Neri. U tom času stiže Frenk Rajvensmit., pa se brzo pozdravi s njim a i zatraži da budu sami. To je značilo samo da se povuče N erijev pratilac, jer vila je p rip ad ala Rajvensmitu, i on je, ulazeći, n aredio da njemu i gostim a niko ne smeta. Kazao je i gde da ostanu dva stražara, koji će sve prilaze držati na oku, ali neće čuti razgovor. - Dakle, mi smo na Siciliji učvr­ stili sve kako valja, a sada, eto poči­ nju havarije na severu, pa i dalje reče Neri. - Imam poruke iz Pariza, i one objašnjavaju šta se događa - reče Rajvensmit. - Dakle, Entore M engoci neće m oći da nam kaže koliko zla nam je naneo - reče Neri. - Ja vas još uvek ne razumem reče Tatuli. - Onda slušaj - reče Rajvens­ mit. - M engoci je pao u ruke poli­ ciji, ali posle je nađen obešen pod mostom na Temzi. N e verujem da se ubio, već ga je neko obesio. Sa njim je, po onom e što kaže Džordž Bogl, bila izvesna Šila Pipson To sum njivo stvorenje im a još da priča. - M ože li Bogl da sve to tamo sav­ lada? — upita Tatuli. - Ćuo sam da je uspešno sredio Sparbeka. - Počelo je kako ne • alja, jer Sparbek je pristao da rad; ...ako mu se kaže, ali na scenu je stupila poli­ cija, a postoji opasnost da se k nama okrenuo i londonski m račni

tip, koga znam o pod nadim kom Lun, kralj ponoći. On m ože da bude neprijatniji od policije. - Po čemu znam o da je i S ik e rt... zove se Donald Sikert ... u ig ri? upita Dani Tatuli. - Mi to ne znamo, ali Bogl je kasno otkrio da je na nišan uzeo devojku m ladog Sparbeka, čiji otac je Lunov prijatelj. Taj starac se skriva, a onda počinju neprilike. Po onome što je do nas doprlo iz p o li­ cije, u igri je i Lun - izlagao je Rajvensmit. N eri i Tatuli su ga gledali p rik ri­ vajući izraze zavisti i povlačeći glave u senku. Frenk R ajvensm it je bio najmlađi od svih članova Sek­ steta. Imao je trideset i pet godina. Gustu plavu kosu češljao je na levi razdeljak, a nosio je negovanu bradu i brkove. Da u pogledu n jego­ vih sivih očiju nije bilo neke večne sumnjičavosti, m oglo se reći da je vrlo lep muškarac. Stasit, snažan i brz kao munja, bio je i opasan p ro ­ tivnik. N ekoliko puta te osobine su mu pomogle, a u pojedinim suko­ bim a mu i život spasle. U Rim u je živeo kao a m erički građ anin koji drži trgovačko predstavništvo za šest velikih am eričkih ■firm i. Iza nekih se skrivala trgovin a oružjem. - M ožem o li znati i nešto od ređ e­ nije? - interesovao se Neri. - O Lunu? - upita Rajvensmit. N eri potvrdi klim anjem glave. - Obavešten sam da su u Skotland Jard sami stigli Entore Mengoci i Šila Pipson - od govori R a j­ vensmit. - Svi znam o da je to poslednje mesto na svetu na koje bi M engoci stigao po svojoj volji. Za­ što je išao tam o i zašto je pušten? O tome se u birou za droge ne zna mnogo. No, sigurno je da je brbljao... - Zato ga je Bogl i obesio upade Tatuli. - Baš to nije tačno. R a zgova ra o sam s Boglom. On će da zgrabi tu devojku i saznaće šta se dogodilo. Svakog časa treba da stigne po­

ruka od njega - od govori Rajvensmit. - Mislim kakve li je dokaze m o­ gao M engoci da pruži inspekto­ rim a Skotland Jarda - reče Neri. - Izgleda, m nogo je pričao, ali nije m ogao da pruži dokaze. Zato je Skotland Jard udesio da inspektor Braun, sa lažnim dokum entim a na im e Berta Vintera, stigne na »Pomonu« - od govori Rajvensm it. - Policijski inspektor na našem brodu?! - poskoči Tatuli. - Je li Farlou obavešten? - To sam prvo ob avio od go­ vori Rajvensmit. - I savetovao sam Farlou da dobro m otri, jer do sada špijun nije m ogao da otk rije išta što ne znaju kompanije, pa i vlade s kojim a radimo. Sad je pitanje kako da se inspektor m irno otera s broda. N e želim o gužvu. - Šta je rekao Farlou? upita »/'Neri. - Ima načina i za to — rekao je posle kratkog razm išljanja, On je sada tamo u vatri i plašim se da i njega ne izgubim o - isp riča Raj­ vensmit. Bilo je neobično slušati kako teče taj razgovor o opasnostim a, smrti, oružju, drogam a i zločinim a svih vrsta. Ličilo je to na m irne poslovne razgovore, prom išljene i bez uzbu­ đenja, proračunate i dozvoljene. Skup zločinaca ličio je na susret uglednih poslovnih ljudi-, I*t: ’ a, Raj­ vensm it i Tatuli su za javnost to i bili. Jedino je bilo poc’o . -orja kad se čulo im e Vićenco Neri. > - i on je na S iciliji bio cenjeni » x ;.’ro ae«. * T oga jutra Šila Pipson probudila ran ije nego drugih dana. Probu­ dio ju je unutrašnji nemir, i ona ustade, osluškujući. N alazila se u svom stanu u Goldenguđ Stritu u Vulviču. Dok se kupala i oblačila, razm išljala je o svemu što se dogo­ dilo i o tom e šta će reći Đžordžu Boglu kad se nađe s njim. Pošto je bila sam a u stanu, ona poče da p ri­ 29

prem a doručak. U poslu je prekide zvonjenje telefona. Javi se Bogl: - Ovde Džordž! Jesi li dobro, lutko? - Ne baš najbolje. To što mi se dogodilo... No pričaću ti o svemu kad se vidimo - odgovori on a - Ja m oram na put... A k o bismo m ogli odm ah da se vidimo, ispričao bih ti i šta sam saznao o Feliksu. On je sada na brodu »Pom ona« i plovi pod im enom Ron Ouks, prvi oficir. Brod je još u luci i m ogli bism o da ga posetimo. Kapetan je moj prija ­ telj - ispriča Bogl. - V olela bih da vidim Feliksa. Da se nađem o kod broda? - upita ona. - Prihvaćeno! — reče Bogl. Kaza joj da se nađu u jedanaest sati kod broda i objasni joj kako da nađe -Pom onu«. O na spusti sluša­ licu i ostade zam išljena nekoliko trenutaka, a onda poče da se sprema. * Tek što je D žordž Bogl spustio slu­ šalicu, njegov telefon zazvoni. Javi se, iz Rim a. Frenk Rejvensmit: - Im am važne vesti. U naše pos­ love su se umešali m om ci iz konku­ rencije. .. - K ako to čine? - upita Bogl, jer davno je bilo dogovoren o da reć konkurencija znači policija. - Pa kod njih su bili Petica i neka devojka M nogo su lepo p ri­ čali o svim a nam a - reče Rajvensmit. - No, sve to biće jasnije kad saznaš detalje. Sada želim da ti iz­ diktiram dim enzije metalnih pro­ fila, koji se tra že... Bogl je znao šta to znači, pa uze olovku i papir da piše. Zabeležio je brojeve, a onda spusti slušalicu. Uze logaritam ske tablice i po dogo­ vorenom sistemu poče da dešifruje brojeve. Polako su se redala slova u r e ć i: »... M engoci i Šila sve priznavali. Izgleda drogirani. Opasnosti m no­ gobrojne. Na »Pom onu« se ukrcao policijski špijun. Zove se Džordž 30

Braun, a lažno ime je Bert Vinter. Obavesti Rejmonda i učini šta t r e b a ..« Dalje je R ajvensm it tražio da g a Bogl pozove na telefon vile kod tvrđavice Fusano. Bogl spusti olovku i razm isli, pa opet pozva Silu. Obavesti je da se nešto sum­ njivo događa oko broda, pa moraju sačekati. M oguće je sledećeg dana dočekati brod u Brajtonu gde treba nešto da utovari. N a kraju Bogl reče: - Pošto si se već sprem ila, dođi do mene da se o svemu d o go vor­ imo. Očekujem te, draga! Ona je predosećala opasnost, ali nije našla snage da preduzm e neki odlučan korak. N ad ala se da poli­ cija nadzire i nju i Bogla, pogotovo od trenutka sm rti Entora Mengocija. Zbog svega toga grozn ičavo je razmišljala, ali o d go vori da će doći. Tek što je spustila slušalicu, zaću se zvono na ulazu. Pogledala je kroz okular. Napolju su stajala dva uniform isana policajca. O na im otvori. Rekoše joj da su došli po nju, jer viši inspektor Serbruk želi da raz­ govara s njom. - Već sam spremna. M ožem o da krenem o - reče ona i samo pruž! ruku da uzme svoju torbicu. Policajac je zam oli da joj pogleda torbicu, pa joj je vrati. Siđoše do automobila i odvezoše se ka Skotland Jardu. Ćim je izvedoše pred Šerbruka, ona poće da govori: - I sama sam htela da dođem, gospodine viši inspektore. Čuli ste da je nađen m rtav izvesni Entore Mengoci. M ene i njega saslušavao je inspektor Braun. Pozovite ga, i on će vam r e ć i... - Inspektor Braun je odsutan i ne mogu ga zvati, no ja znam šta se dogodilo. A zašto ste hteli da do­ đete? - reće Serbruk. - Mislim da se M en goci ubio od straha, ili je nateran da to ućini odgovori Sila Pipson. - Plašim se za sebe. Zaštitite me na neki način.

- A, tak o... Pa, videćem o - neo­ dređeno reče Šerbruk. - Kad biste nam rekli ko je ubio M engocija. jer utvrđeno je da je prvo onesvešćen pa ubijen, m ogli bism o da nađem o pravi način kako da vas zaštitimo. - Ako ste čitali izveštaje o našim iskazima, onda znate da ja ni pre nisam m nogo znala. Izvesni D žordž Bogl me je od redio da budem u M engocijevom društvu... Pa, znate već kako to ide - reče Šila Pipson. - A li sve vaše izjave su takve da mi trPT'utno nem am o nikakve do­ kaze. n e n i ostaje da utvrdim niste li vi ubili M en gocija - nastavi, viši inspektor. - Gde ste bili u toku noći kad je on ubijen? - M oglo se dogoditi da budem sama i da nemam alibi, ali slučaj je hteo da sam pozvala svog suseda da provedem o noć zajedno. To je trgovac B rem il... Neću da skrivam prirodu naše veze, iako je trgovac oženjen - od govori ona. - Proverićem o to na diskretan način. Naši ljudi će vas držati na oku, pa gledajte da im olakšate p o­ sao - otvoreno reće viši inspektor Šerbruk. Šila Pipson je grozn ičavo razm iš­ ljala. Instinkt joj je g o vo rio da joj preti opasnost, jer m nogo toga se splelo oko nje. Sad se kajala što je učinila da M engoci bude ubijen. No, bilo je učinjeno i trebalo se spasti. Zbog toga ona odlučno reče: - Želim da radim za policiju, dok se stvari ne razjasne. Treba da znate da me je pozvao D žordž Bogl i da je već trebalo da budem kod njega. - Im aćem o to u vidu. Uzm ite taksi i idite tam o - zaključi viši in­ spektor Šerbruk. - Bićemo u vezi. A k o nešto saznate, javite na ovaj te­ lefon. On joj pru ži listić papira s od­ štam panim brojem i ona g a stavi u torbicu. Taksijem, Šila Pipson brzo stiže do Islingtona. D očeka je Hiks i od­ vede je u sobu koja je Boglu služila

za rad, a li i za kartanje i boravak tokom dana. Jedan zid zauzim ali su orm an i s knjigam a, a drugi, sobni bar i sto za kartanje. U z treći zid, pored prozora, bio je pisaći sto s garnitu rom od šest fotelja ispred. Tako je prostorija, iako vrlo p ro ­ strana, izgledala puna nameštaja. Bogl je stajao uz barski pult i spre­ m ao piće. - Kasniš, d raga - prim eti on g le­ dajući je ispod oka. - Desilo m i se nešto nepredvi­ đeno - reče ona. - Tek što sam ti rekla da ću doći. stigla su dva poli­ cajca i odvezla me u Škotland Jard. Tam o m e je o M engocnevoj smrti ispitivao viši inspektor Šerbruk. - O! - ote se Boglu. - Pa šta sve to treba da znači? - On je zahtevao da radim za po­ liciju i dao m i broj telefona - odgo­ vo ri ona i pokaza listić s brojem. R ekao je i da će me pratiti njegovi ljudi. Istina, ja ih nisam prim etila, ali m ožda su to oni čin ili dovoljno vešto... - Č inili su - klimnu glavom Bogl. - M oj ćovek m i je telefonirao Ti si m i dovela agente na vrat. - N isam ja k riva - reće odlučno Šila. - A k o sam šta zgrešila, to je zato što sam zbog straha prećutala neke stvari. Sad više neću da ćutim. - O nda g o vo ri - reče Bogl i po­ kaza joj da sedne u fotelju pred pi­ saćim stolom. N e pitajući je, jer je znao šta bi ona pila u ovom času, on prinese velike čaše pune koktela s m alo a l­ kohola a više osvežavajućeg soka. Šila otpi i poče da priča o tome kako je Donald Sikert zarob io nju i M engocija. N ije skrivala ništa, pa ni to da su njih dvoje »dobrovoljno« otišli u Skotland Jard i p ričali sve što su um eli i znali. - Kako to da vas je saslušavao inspektor K liv Braun, a sada je s tobom razgova rao njegov šef viši inspektor Šerbruk? - p rim eti Bogl. - To sam se i ja pitala, pa sam zatražila objašnjenje. Šerbruk je 31

odgovorio da*je Braun odsutan odgovori Šila. Džordž Braun je razm išljao šta da uradi. Postalo mu je jasno da je Skotland Jard obavešten o Sekstetu i njegovim poslovim a i da policijski agenti sada grozn iča vo rade na p ri­ kupljanju dokaza. Već i sam Braunov odlazak na brod potvrđ ivao je to sasvim jasno. Bio je odlučio da muči i ubije ženu koja je otkrivala njegove tajne, iako ih nije dobro znala. No, sada je to bilo teško izve­ sti, jer Zaki Ćaušnil ju je pratio od njenog stana i posle izlaska iz Skot­ land Jarda. Da je prate policijski agenti, javio je svom šefu telefo­ nom. - Pa šta da rad im o s tobom ? - s uzdahom upita Bogl. - Držaču se dalje od tebe. To je sve što mogu da učinim — od govori Šila. - Želela si da nađeš Feliksa. Možda je najbolje da se sada tome posvetiš - reče Bogl. Toga trenutka pom islio je kako da je zauvek ukloni, pa je ispitivao mogućnost da je pošalje u neku zamku, iz koje neće izaći živa. - Pokušaj da pobegneš od Serbrukovih agenata, pa požuri u Brajton. Tamo se ukrcaj na brod i vidi šta da učiniš sa Feliksom, odnosno sa sadašnjim prvim o ficiro m »Pomone* Ouksom. Da li ti to od go­ vara? - reče Bogl. - To je najbolje — složi se Šila Pipson. Odmah zatim D žordž Bogl je ot­ prati do izlaza. Čim se vrati, on pozva vilu u Italiji i sam o kratko reče: - Potvrđujem da je verovatno sve što ste mi javili. Sam ću otići u Brajton da p roverim posao oko ukr­ cavanja robe, pa ću istim brodom dalje. Da li se slažete? Tam o je telefonsku slušalicu bio podigao Bajvensm it i on se posavetova s ostalim, pa upita: - Znači li to da nećeš više dozvo­ liti konkurenciji da te vidi?

- Da - potvrdi Bogl. - Mislim da i vi treba da učinite isto, bar dok se ne vidimo. - Biće tako - od go vori Rajvensmit. - Objasni sve Rejmondu, pa neka i on dođe s tobom ovamo. Ti znaš gde smo. zar ne? - Znam — potvrdi Bogl. - Do viđenja! Baš kad je završio razgovor, stiže njegov revolveraš Zaki Čausnil i ispriča mu kako je pra tio devojku. Video ju je i kad je izašla odavde, ali uzalud je bio za petam a agenata Skotland Jarda, jer Sila je uspela da umakne i od njega i od njih. - Tako treba i da bude - reče Bogl. Odm ah zatim naredi Causnilu i Hiksu da uzmu svoje pasoše, uvek sprem ne za upotrebu, pa da spakuju laki prtljag i budu sprem ni za putovanje. Sam sede da užurbano radi. Spaljivao je neka dokumenta, spakovao novčana dokumenta i čekovne knjižice, pregledao oružje i svoje stvari, i krenuo. N ije im ao p o­ rodice, ali s tužnim izrazom lica g le ­ dao je svoj luksuzni stan. Im ao je ra ’ ' a da veruje kako nikad više ne loći u njega.

* U Agenciju »N auta« ušli su neko­ liko m inuta pre prestanka rada. Bogl svojim p ratiocim a beše nare­ dio da ostanu kod stare M egi Čisholm, a on će ući kod Majersa. Tako i postupiše. G rejd i Hiks ističe tablu koja je označavala da agencija ne radi, pa zaključa vrata i spusti za­ store. - Šta to radite? 1 - - uzviknu M egi Ćisholm i poseže rukom k tele­ fonu. Zaki Čausnil je žestoko ošam ari i zapreti joj najružnijim recim a koje je znao. O na zaplaka, sklupća se iza stola i ostade da tiho jeca. Za to vrem e D žordž Bogl je sedeo u fotelji naspram M ejersa Vlasnik agencije se trudio da zadrži osmeh ljubaznosti na licu, ali mu nije uspe-

valo. Osm eh je bledeo i ustupao rnesto grču straha. Konačno Bogl poče: - Trebalo bi da odmah svršim o s tobom, M ordri. - Šta se dogodilo? N eobično postupaš, gospodine Bogl - reče starac - Pre neko veće gledao sam Diksi Blu M ogli bism o da počnem o ođ nje V a rijete -Lavdju* je p o go­ dan za to da se neprim etno izvuče jedna igračica. N ije teško ući ni u Leonovu javnu kuću. Tam o će slika biti stravična. N estaće Herb i nje­ gova a gen cija za kućne pomoćnice. * fo m i njegova čistionica odleteće u i'azduh od bombe koja je već sprem ­ ljena. .. - g o v o rio je Bogl. - Ja ništa ne razumem - upade M ordri M ejers i htede da dohvati nešto ispod stola. - O stavi luparu, polako digni ruke i pređi ovam o! — uzviknu Bogl, već držeći starca na nišanu. M ožda bi nam neko prom akao od tvojih jedanaest sinova, ako ne pru­ žaš otpor. O vako će i taksi-vozać i šeširdžija brzo biti mrtvi. N eće ost­ ati ni učitelj igran ja i trener za a tle­ tiku . Tvom zubaru sateraćem o u grlo sve njegove vlastite zube, a to će da fo to g ra fiše najmlađi sin. M ožda ostavim o sktinicu Dejvida. No, on će upasti u zločin, zbog kojeg će da provede ostatak života na ro ­ biji .. - Čuo sam pretnje. Vidim da znate sve M ejersove. A li ne mogu ni da naslutim zašto govorite 3ve to, Bogl — sm rknuto reče Mejers. - Znaš ti to vrlo dobro, M ordri! - kroz stegnute zube reče Džordž Bogl. — No, ja nemam vrem en a da se nadmudrujem s tobom. Zato mi odmah reci k oga si mi to poslao na brod m oga prijatelja. - I oni su mi p re tili... N ab rajali su moje sinove i moju jedinu kci reče M ejers kroz suze. - K o ? ... ko je nabrajao? - upita Bogl i levom rukom uhvati starca za uho i pram enove sede kose. 2 ‘ X - 100 (839)

- M a k ferso n ... Lunov m o rn a r.. On je tražio da mu učinim uslugu i da se ne usudim da g a izdam. No, on neće ubijati moju nedužnu decu. Neće ni Lun. A vi hoćete. Znam da hoćete - g o v o rio je starac ne sk ri­ vajući bolove zbog zabadanja Boglovih noktiju oko njegovog uha - Rekao si L u n ? ! To si rekao, prokleti starce? ! - uzviknu Bogl. - Rekao sam. Lun i M akferson su se ukrcali na »Pom onu« kao čla ­ novi posade. O ni znaju i za trećeg . Za inspektora B rau na... - jedva je izgovarao starac. - A ... Ćekaj !... Lepo se sredi i ispričaj sve od početka. Hoću im ena i izgled tih ljudi .. Hoću sve! - gušeći se od besa g o v o rio je Džordž Bogl. Starac je drhtao i op ipavao povređeno uho. On ispriča da su policija i M ornar M akferson nekako slu­ čajno saznali da on, M ord ri M eiers. pomaže m orn arim a koji su zbog nečega u bekstvu da se zaposle na brodovim a sum njive reputacije. Za to je dobijao velike iznose kao nado­ knadu, Prvo je došao inspektor Braun, a posle i M akferson. Za svaki slučaj. Džordž Bogl zabeleži imena pod kojim a su se na brod ukrcali tri opasna neprijatelja jedne od najvećih krijum čarskih bandi sveta - 1 šta sada da učinim s tobom, M o rd ri9 - upita na kraju Bogl - Ćutacu — kratko od govori M e ­ jers - Policija z n a ... Lun je ču dovi­ šte. ., Ne mogu da rizikujem . isprekidano reče Bogl — M oglo bi se dogoditi da odmah zatražiš za ­ štitu od policije i za sebe i za svoju decu. To bi me uvalilo u veće zlo nego da te odmah sredim. - Rekao sam da cu cutati. . Ovako, policija će znati ko me je ubio - ponovi Mejers. Vičnim pokretom i brzo. Bogl navrnu prigušivač na cev pištolja i isto tako brzo tri puta opali u glavu nesrećnog starca. 33

M ejersovo telo se još trzalo kad je Bogl otvorio vra ta i pozvao Causn ila N aredi mu da p rip rem i sve da bi agencija ostala što duže zatvor­ ena, a zatim da ubije i staru M ejersovu sekretaricu. - Biće brzo urađeno - reče Causnil. - V ideo sam gde su table s natpisim a o tom e kad i kako radi agencija. Postoji i ona s obaveštenjem »p rivrem en o ne radi«. - Požurite vas dvojica i zaklju­ čajte agenciju. Pazite . na otiske prstiju. Čekaću vas u automobilu reče Bogl. - Imamo u kolim a velike pla­ stične vreće. Potrebne su mi da sprećim da se odavde uskoro oseti zadah leševa - reče Causnil i pođe sa svojim šefom. Sve je obavljeno brzo i bez p rivla ­ čenja ičije pažnje i sumnji. Ubice se smestiše u autom obil i povezoše ka Brentfordu, da bi izašli na Veliki zapadni put. VII Noćna plovidba Lamanšom tre­ balo je da bude prilik a da se veći deo posade odm ori. No, na brodu je bilo živo. Lun je sa tek pripitim inžinjerom Kreslejkom razgledao elek­ tronske uređaje. Želeo je da što pre nađe odgovor na neka pitanja, koja je sam sebi postavio čim je ra zg le­ dao brod. Poneo je džepnu čuturu obloženu kožom, da viskijem od o­ brovolji inžinjera. Ovaj je već posle nekoliko gutljaja pričao: - Eto, tako treb a ... N ašli su pra ­ vog momka, koji neće da pije sam već traži druga. N as dvojica ćem o se razumeti. Ovaj prljavi posao muči dušu... Zato čašica pića dođe kao melem na ranu. - Ja sada brinem o tom e kako da pokažem šta znam, a vidim da mi neće biti lako. Eto, na prim er, ne znam čemu služe ovi uređaji, koji su spregnuti sa radio - i zvučnim segm entim a — reče Lun. 34

- Pst! - pijan o stavi Kreslejk prst na usta. - O tom e se glasno ne govori. - A li moj posao je da poznajem sve uređaje - šapatom reče Lun. - Znam... T reb a lo je da čekam neko vreme. Kapetan treba da mi odobri da kažem sve - neodređeno reče Kreslejk. - Popijm o - podstaće ga Lun. Neko vrem e nije inžinjeru spom i­ njao uređaje, koji su izazvali nje­ govu radoznalost. No, kad je Kres­ lejk postao još razgovorn iji, on opet spomenu tajanstvene uređaje. Inžinjer otpi i okrenu čuturicu da po­ kaže da više nem a pića. - Doneću kasnije još - reče Lun. - M ogao sam znati da će nam biti malo pića, ali nisam na to mis­ lio. Stalno tražim rešenje zago­ netke oko ovih spregnutih ur­ eđaja. . - Ne lupaj glavu, jer ja ću ti od­ mah reći, ali niko to da ne sazna ljuljao se na stolici Kreslejk. Njegova proseda i odavno neošišana kosa bila je u neredu. Biio joj je teško odrediti boju, jer m orala je biti ili vrlo tam na kestenjasta, ili crna dok nije osedela. Lun g a pogleda, pa reće - Ne govori m i ništa, jer hoću sam da otkrijem namenu uređaja! U pitanju je nekakvo navođenje .. Ali kakvo0 - To je duga p riča - prekide ga Kreslejk. - M oram ti reci da ur­ eđaji služe za navođenje malih pod­ mornica. Ostalo ćeš ćuti kad doneseš piće. Lun u brodskom baru dade ve­ liku napojnicu da dobije bocu vis­ kija, pa otrča nazad u odeljenje elektronike. Inžinjer žudno otpi i poče da prića: - To je čudno, ali jedna puška prokrijum čarena na Bliski istok donese dvesta hiljada d o la ra A ko­ liko donese m itraljez? K oliko top? Tu su i pištolji, ručne bombe, nagazne m in e... Ide to do tenkova i h elik op tera I, sve za h ero in ...

- N e razum em — upade Lun. — I m islim da to nije tako. - Sam o slušaj, prijatelju - pi­ jano se ljuljao u stolici inženjer Kreslejk. - Ja jesam pijan, ali znam da m islim ... I mogu! Evo: za jednu pušku dobije se deset k ilo ­ gram a opijuma, ili kilogram čistog heroina tam o gde se gaji mak. U Pakistanu kilogram heroina je već deset hiljada, a u zapadnoj Evropi četrdeset pet do pedeset hiljada do­ lara No, to je sve još malo. jer u Sje­ dinjenim D ržavam a za taj kilo­ gram heroina dobije se celih dvesta hiljada dolara. A koliko tek za je­ dan tenk, ili top s dosta granata? ! Eto. moj prijatelju, tako stoje stva ri... - Ali kakve sve to veze ima s n a ­ šim uređajima? - upita Lun. Postoje mini-teledlrigovane podmornice kojima se krijumčari heroin. Evo kako to ide - odgovori inžinjer. - Kad se isporuči oružje i ukrca heroin, on se stavi u male podmornice, koje su utovarene na brod. - Sad mi je jasno čemu služi ram pa u visini gaza broda - reče Lun. - Mislio sam da je to ostalo tako. jer ovaj brod je započet da bude u sastavu ratne mornarice, p a je namena u toku izgradnje promenjena - D a trebalo je da to bude fre­ g a ta i to baš jedna od onih oprem ­ ljenih za upotrebu mini-podmornica To je i doprinelo da Farlou prihvati javnu licitaciju za kupo­ vinu nedovršenog b ro d a Završen je tako da posluži baš krijumčarenju - ispriča inžinjer Kreslejk - Ali to s podmornicama je fan­ tastično i izgleda mi neverovatno - izazivao je Lun dalje. - Takve podmornice bile bi nesigurne... - Koješta prijatelju! - uzviknu Kreslejk. - One su, kao i tenkovi koje prodajemo, proizvedene u naj­ modernijim brodogradilištima sveta Rone do pet stotina metara dubine, a njima se može prebaciti

novac, d ro g a dijamanti i sve što nije glomazno za utovar, a treba da se prokrijum čari Plove za brodom tako sigurno i na dobro odmerenoj dubini da ih niko ne vidi. Ponekad bi ih i izbliza ćovek mogao zameniti s kakvim morskim psom, ili del­ finom Ali šta ja tu brbljam ?... Ha­ jde da popijemo još koji gutljaj! * Kad Lun stiže u kabinu, M akferson je već spavao, ali se probudi, i njih dvojica započeše razgovor ša­ patom Lun ispriča šta je saznao od inžinjera Kreslejka Dakle, smestili smo se na pravo mesto - huknu mornar. Hajde onda da razbijemo što se može 1 pošaljemo ovaj brod na dno. neka potone zajedno sa svojim ma­ lim podm ornicam a Brod nam neće umaći, ali treba otkriti celu mrežu kojoj služi - reče Lun. - Sačekaćemo da se utovari ostatak oružja u Brajtonu, p a ćemo ploviti do mesta isporuke. Za to vreme saznaćemo još mnogo šta Već vidim da sam pogrešio što prvi ulazak u kapetanovu kabinu nisam iskoristio da ostavim mikroodašiljače. Sad bismo b a r čuli šta se d ogađ a Njihov razgovor prekide tiho ku­ canje. Lun otvori i zastade, zapahnut izazovnim mirisom žene. N a vratima je stajala M arion Benks. - Smem li unutra? - upita on a - Ja se ne protivim ako ste zbog mene došli - smejući se reče M akferson. - Želim da razgovaram sa gospo­ dinom Sererom. Zato častim vas, gospodine Larsen, dobrom veče­ rom i bocom p ića Hoće li biti dosta dvadeset funti za sve to. p a da nestanete odavde? - upita Marion. - Večera je prošla - odgovori mornar. - I uz to. ja ne znam šta ćete učiniti mom kompanjonu. - Hajde, Same, ne zbijaj šalu umeša se Lun. - Možda dam a Ima da kaže nešto važno, ali samo m eni 35 f•

- Uvek one hoće da kažu tebi, a ne meni - reče M ornar i ustade. Brzo se obuče i izađe, odbivši pru­ ženu novačnicu, pa Lun i Marion ostadoše 3ami. - Uskoro ćemo da uplovimo u luku, pa Rejmonđ m ora na kapetan­ ski most To mi je omogućilo da do­ đem ovamo - reče ona kao da se radilo o sasvim razumljivom post­ upku. - Sedite - ponudi je Lun. Ona, umesto da se smesti na učvršćenu polufotelju kod stoćića, sede na ležaj pored Luna - Došla sam zato što mi je do­ sadno. Želim da pobegnem sa ovog b ro d a ali me Farlou ne pušta. Ja sam u neku ruku njegova robinja - govorila je ona dodirujući golom mišicom Luna - O nda ste se obratili na po­ grešnu adresu - nasmeja se Lun. - Ja sam jedva našao ovo utočište i ne želim da izgubim posao. - Ako ne možete da me spase te s broda, onda možete da me m akar ponekad otmete od dosade - reče ona i poče da se svlači Bilo je očito da je navikla da brzo i lako pada u zagrljaj m uškarca Nije joj se valjda nijednom desilo da je neko odgurne. I samom Lunu je to bilo teško, ali odlučno reče: - Ja sam romantična p riro d a Ako zapoćenm ljubav, onda to ima svoj početak, koji ne zamišljam ovako. - Samo sam se šalila I ja želim idilu - nasmeja se M arion i brzo popravi odeču i zakopča haljinu, koja se napred otvarala na red gu­ sto prišivenih dugmadi. - Pričajte mi o sebi - reče Lun. - Ostavimo to za drugu priliku - reče ona tiho. i ustade. — Mislila sam da nešto učinimo vratolom­ nom brzinom. Ja bih uživala u ma­ loj a v a n tu ri.. Time bismo izgubili nešto lepše - neodređeno reče Lun. - Ko zna - uzdahnu ona i pođe prem a vratim a 36

Lun iskoristi priliku i prikači joj za donji rub haljine mikro-odašiljać u obliku crnca glatkog s jedne strane i opremljenog nevidljivim i lepljivim hvataljkama s druge. Malo kasnije čuo je kako ona razgo­ vara s kapetanom Parlouom. - Jesi li zadovoljan sada? - pi­ tala je on a - Još ne .. O n te je odbio veče­ ras. ali ako bi bila malo veštija, ti bi mu se već utrpala u naručje. Video sam kako gledaš za njim. D a sam znao da je tako lep muškarac, ne bih ga uzeo na brod, jer znam da nećeš mirovati - odgovori kape­ tan. Ti si nastran i nemoguć, Roberte - reče M ario n Lun je čuo zvuk šam ara i plač žene. koja odlazi.

* Brod uplovi u luku tek posle svita­ nja. Lun ugleda kapetana kako se spušta sa kapetanskog mosta i od­ lazi ka svojoj kabin i Pristiže ga i pokuca na vrata čim kapetan uđe - Sta želiš? - upita Farlou odškrinuvši v r a ta - M orao bih da vam nešto ispri­ čam - reče Lun i uđe čim mu je kapetan omogućio prolaz. Dok je kapetan zatvarao vrata, Lun je već postavio svoje radio-mikro-odašiljače. Kapetan skide kapu i stavi je na sto. I nju u pogodnom trenutku Lun dodirnu i pod nabor na zadnjoj strani utisnu mikro-odašiljač. Sad mu je laknulo, jer spojio je dva posla - Slušam! - oštro reče kapetan. - Ja sam tek stigao na brod, a već imam neprilika - poče Lun N e govore uzalud mornari da žena na brodu donosi nesreću... - Budi jasniji - reče kapetan i osmehnuvši se potajno. Lun ispriča kako ga je gospođa M arion iznenadila svojom po setom, pa zaključi: - Molim vas da mi verujete. N e želim da izgubim mesto na b ro d a

Ovakvo sklonište zaista ne mogu da nađem. - Budi bez brige. Verujem ti sve što si ispričao. Ona je takva; nudi se svakom lepšem muškarcu reče kapetan. - Zašto je onda držite na brodu? - upita Lun. - Ne mogu bez nje - odgovori kapetan. - A sada možeš da ideš. Uvek dođi i javi mi sve što misliš da treba To ću umeti da cenim. Lun je sve vreme stajao, pa se sada samo okrenu da ode. - Kad si već tu, reci mi i kako ti Izgleda posao koji si dobio - zau­ stavi ga kapetan. - M alo su me iznenadili plat­ form a za podmornice i uređaji za njihovo vođenje - odgovori Lun. - Dakle, sve si video?! - izne­ nadi se kapetan. - A ja sam hteo tek kasnije da ti objasnim sve o pod­ mornicama. One su vrlo važne. - Znam - potvrdi Lun i sačeka - Um orni smo - reće kapetan. - U toku dana utovarićemo oružje i krenuti ka Gibraltaru. Svratićemo u Đ enovu... Dakle, biće p rilik e d a o svemu razgovaramo. Zadovoljan sam što konačno imam trezvenog ćoveka koji se razume u posao. - Mogu li da idem? - upita Lun. Kapetan samo klimnu glavom Bilo je čudno to što je on osećao ne­ što neobično čim bi se Lun nadao pored njega Taj čovek je imao ne­ kakvu snagu, koju je Farlou osećao. I sada poče da razmišlja o tome, ali nije nalazio objašnjenje, p a od­ mahnu rukom i spusti se na stolica Sedeo je nekoliko trenutaka, a onda ustade, pa pođe u kabinu kod Marion. O n a mu otvori, ali brzo leže i okrenu se k zidu. Farlou je pomi­ lova po bedru, pa se i sam spusti na ležaj. - Jednom ću skočiti u more reće Marion. - A šta ću ja onda bez tebe? upita kapetan Rejmond Farlou.

M arion se naglo okrenu i sede, pa uzviknu: - Ti si lud, Rejmonde' Znaš li da si lud? - Ne govori mi to. nikad više! uzviknu on, pa se u jednom skoku nađe na nogam a Poče da je šam ara takvom sna­ gom da ona posrnu pored postelje. Udarao ju je gde je stigao, jer je krila lice. - N e udaraj!... Neću ti nikad više reći ništa ružno... Preklinjem te, ne udaraj! - molila je M arion Benks. On prestade da je u d a ra pa zak­ ljuči: - Ako se nađeš u moru, pre će biti da sam te ja tamo bacio nego da si ti sam a skcćila 1, ne ucenjuj me svojim dražim a Ti znaš da ne mogu i neću bez tebe. Pre ćeš umreti nego mi poći. Od ovog trenutka ću te zaključavati, ako ne obećaš da ćeš biti poslušna - Ne znam šta me goni da ti p rk o s im .. Ja znam šta ne bih smela da činim.. I trudiću se odgovori ona i dalje plačući On je povuče na krevet i poče da joj skida spavaćicu. Trenutak kas­ nije bili su u zagrljaju... * Kad je ugledala »Pomonu« kako pristaje u teretnoj luci. Šila Pipson uzdrhta od uzbuđenja Imala je plan osvete i sa sobom je bila dovela pla­ ćenog ubicu Džoa Freksa O n je tre­ balo da nađe Feliksa, p a da ga po­ kaže ubicL Sada je žalila što nije pri­ premila otmicu, jer onda bi mogla da uživa u mukama svog bivšeg muža i da gleda kako on u strahu umire. O vako... Znala je da će početi utovar b ro d a p a je otišla da se odm ori Spavala je do pred podne. Kad se opet našla blizu broda bilo je već četiri posle podne. Odjednom, ona se lecnu Sa broda je silazio jedan muškarac u uniformi oficira trgo37

vaćke mornarice. Odmah Je prepoz­ nala način hoda i stas, a malo kas­ nije se i sa manje udaljenosti uverila da je to Feliks Pipson. Sačekala je da on prođe, a onda ga je p ratila Videla je kako je u Belgrejv Stritu ušao u jednu kuću. Nedaleko je bila telefonska govornica Odatle je poz­ vala Džoa Farksa i rekla mu gde da dođe. Čekala je. motreći ulaz u kuću Farks je stigao nakon četvrt sata ali tobožnji Ron Ouks još nije izi­ šao. Čitava dva sata čekali su mo­ treći. Konačno se Feliks pojavio i krenuo ka obali. - Pratiću ga i odabrati trenutak. Ako bude gužve, videćemo se u Lon­ donu - reče plaćeni ubica i ode pognut i opuštenih ram ena Seli htede da prati Feliksa ali naiđe jedan taksi i on se njime odveze nekud. Stigla je da primeti kako ubica nekud trči, a onda i njega izgubi iz vidokruga Nekoliko trenutaka razmišljala je šta da u r­ adi, pa odluči da opet ode u blizinu b ro d a M ogla je ba r da vidi Feliksa ako se odnekud pojavi, jer očito je da se nije odvezao ka bro d u Z a to mu nije ni trebao taksi. Stajala je u senci jedne palme, kad je neko uze pod ruku. Trgla se i htela da se otme, ali prepoznade čoveka i poče ubrzano da diše. Ko­ načno je uspela da kaže: - Žestoko si me uplašio. Džordže! - Ovaj svet je tako mali - nasmeja se Džordž BogL - No, baš je lepo što smo se srelL Ja idem na brod, p a pođi i ti sa m nom - NeL.. To ne m ogul.. Možda bih tamo srela Feliksa - uzbuđeno odgovori on a - Pa šta onda? Zatražićemo od kapetana da ga ispita i da mu oduzme ostatak nakita koji ti je odneo, ako je nešto ostalo — reče Bogl. Još uvek ju je držao čvrsto ispod ruke. O na pokuša da se oslobodi, 38

ali je on steže još čvršće i. uozbi­ ljivši se, reče: - Činićeš ono što zahtevam ! - Ali ja to ne mogu!.. Neću na brod - uzviknu ona M oraćeš — reče Bogl smrknuto. - Kapetan ie čovek koji će ispuniti svaku moju želju i zato ne treba da se plašiš slučajnog sus­ reta sa Feliksom. N a jg o re što može da se dogodi jeste da on pobegne s broda. Bila je zbunjena i obeshrabrena, ali se nije usudila da pruži otpor Znala je Boglovu ćud, a još se na­ dala da joj je op rostio sve ono što je bila zatajila pred njim. N ije m ogla ni da prozre njegove misli. Zato je pustila da je vodi. U skoro se popeše na brod. Dok ih je kapetan nudio pićem, Bogl reče - Ima stvari zbog kojih žurim. Treba da smestiš Šilu u neku ka­ binu, ali tako da ne m ože pobeći s broda. Imaš li takvu kabinu? - Imam - od go vori kapetan. — A li zašto bi ona bežala? - R azgovaraćem o o svemu kas­ nije, a sada hajde da je smestimo. Tvoj prvi o fic ir Ouks je njen bivši muž Feliks Pipson. O n a još nosi nje­ govo prezim e, jer se nisu razveli, nego je on pobegao s njenim naki­ tom i zajedničkom ušteđevinom reče Bogl i p rvi izide iz kapetanove kabine. - Šta ti to hoćeš sa mnom, Džordže? - pitala je uplašeno Šila Pipson. - Saznaćeš sve u pravi čas odgovori Bogl. Kabina u koju sm estiše Šilu Pip­ son bila je valjda i zam išljena kao eventualni zatvor još pri konstruisanju broda. Bila je osam stopa duga i šest široka, a nalazila se u teretnom delu broda pored sprem i­ šta za alate i rezervn e delove. Im ala je ugrađene sanitarne uređaje baš zato da onaj ko je sm ešten u nju ne m ora napolje

- A šta ćem o s njom kad dođu lučke vlasti? — upita Bogl kape­ tana dok su se vraćali. - Postoji jedan kontejner u gra ­ đen u postolje dizel-m otora Svuda, pliva ulje i masno je, tako da čovek ne može zavirivati tam o a da se ne uprlja. Zato policija, ca rin ici niti kakva druga kontrola nikad nisu otkrili to dobro načinjeno skrovište - ispriča Farlou, ne bez gordosti. - Pa zašto »rib ic e« koje su kompiikovane9 - upita Bogl Mislio je na podm ornice. Farlou mu objasni da nije problem u sk ri­ vanju droge na brodu, iako i tu ima rizika, već u tom e kako da se iznese u nekoj luci dok svuda osm atraju Jjudi iz policije, finansi, poreznici, carinici i ko zna sve ko još. Ćim se opet nađoše u kabini, Džordž Bogl poće da g ovo ri o opas­ nostima u koje su zapali. Farlou je bio toliko iznenađen da se samo u pojedinim trenucim a trzao. Sazna­ nje da je na brodu inspektor Skotland Jarda uplašilo ga je, ali vest da su tu još Lun i njegov m ornar Makferson ga je užasnula - N iko od njih nije tu, tako da niko o tom e ništa ne zna - zaključi Farlou - Oni su se na neki način obezbedili Hoćeš li ti sada umaći s broda, a mene ostaviti da vidim šta da rad im 9 - Računam da se oni neće ot­ kriti dok ne saznaju kako pren o­ simo heroin - reče Bogl Ja ostajem s tobom. Putovaćem o tako da prođem o blizu Ancija, gde ćem o se iskrcati da bismo stigli do Kaštela Fosano. - Opet ne razumem - reče kape­ tan Farlou - Zašto se ne iskrcam o baš u Lido di Kaštel Fusano? - Treba da im am o prostor za zavaravanje tragova, a iz Ancija nam je to lakše. N eri i ostali ne žele da se zna da smo pristajali u Lido di Kaštel Fusano i tako privučem o policiju. Sada se zna, ko su članovi Seksteta, ali, sem za tebe, ne zna se gde se nalaze Tebe puštaju, kao što

su te pustili da m irno iziđeš iz Lon­ dona, da bi se otkrilo kako se p re­ nosi heroin. To je postalo očito od govori D žordž Bogl. - A postoje li dokazi p rotiv nas? - pitao je kapetan Farlou sada m alo m irnije. - Ja se ne plašim sumnji, jer one odavno postoje. - Im am o moćnu zaštitu - nasm eja se Bogl. — Sreća je što se i ne sluti ko nas štiti. To ne znam o ni mi sami, jer tako su veze uspostav­ ljene. Znam o vezu, ali do koga vodi, to ne znamo. No, nisu nas ostavili ni u ovom trenutku. O bavestili su nas o inspektoru Braunu, a ja sam, sre­ ćom, sasvim slučajno otkrio da su tu još Lun i M a k ferso n ... - Zar nije opasno što ovako raz­ g ova ram o kad je Lun na brodu? upita kapetan Farlou. Bogl zastade, pa mu se pogled ukoči. N ek o vrem e zurio je u jednu taćku, a onda rukam a dade znak da želi da piše. Kapetan mu gurnu pa­ p ir i olovku, a sam uze drugu. »K asno smo se setili?!, napisa Bogl. »R azgova rajm o dalje tako kao da se nismo setili mogućnosti da nas Lun prisluškuje. Trudićem o se da ga um irim o do trenutka kad bu­ dem o sposobni da ga napadnem o«, predloži kapetan Farlou. »To m ože da uspe«, napisa Bogl, a glasno nastavi da govori: - O pasno jeste, ali nadam se da već sada nije postavio svoje »stenice«. On računa s dugom plovid­ bom do Bliskog istoka, pa nije rizikovao da om ah postavi m irko-radio uređaje. Kad stignem o u Ancio, brod će čekati dok ne donesem o uređaje za otkrivanje prislušnih aparata. N eri ih ima - reče Bogl i poće da priča kako ti uređaji rade Sve je smešteno u jednu torbu. Jedna kutija ne veća od kutije ciga ­ reta i pesto izrađena da tako iz­ gleda, pokazuje da se u blizini na­ lazi uključen m agnetofon Predm et u obliku običnog naliv-pera ili olovke zasvetli ako su u blizini ra ­ 39

dio-prisluškivaći. Jedna izuzetno osetljiva naprava u obliku tabakere otkriva ako je u blizini sk ri­ vena bomba. - Takva torba je kom pletnija ako im a i oružje za odbranu. Njih imaju ljudi u pratnji važnih ličnosti. S unutrašnje strane »ataše-torbe« nalazi se okidač za automat, a može da se a k tivira i izvor svetlosti, koja protivnika neočekivano oslepIjuje u toku naredna četiri sata završi Bogl svoju priču o planu kako da se p roveri je li Lun prisluš­ kivao. - Ako je čuo ovo što smo raz­ govarali, on m ože da pobegne, a to je ono što nam odgovara. Zam isli sada ovde u luci gužvu i borbu Nagrnula bi p olicija i počela bi istraga. M i po svaku cenu treba m irno da isplovim o iz britanskih voda. - Posm atraćem o tobožnjeg Serera i njegovog m orn ara Larsena, pa čem o znati ako su nešto ćuli — reče kapetan. — Do izlaska na ot­ voreno m ore nećem o preduzim ati ništa. Odmah zatim on napisa: »Ipak, napašćem o odmah. Lun m ora umreti. On već zna kako p r e ­ nosimo drogu« »Treba ga zarobiti, jer sam vredi koliko pun brod oružja«, napisa sada Bogl. »Isto treba da učinim o sa inspektorom Braunom«. »Ja ću brzo organ izovati napad tako što ćem o pozvati Luna u odeljenje elektronike, čim postavim o zasedu. Sa inspektorom će ići lakše, jer on je stalno u skladištu. Prebro­ java utovar«. Odmah zatim glasno reče: - Bićemo sprem ni za svaki slu­ čaj. Ti se do večere odm ori, a ja ću da obavljam redovne poslove Za svaki slučaj, oružje će nam biti spremno. Ja sam ipak za to da se Lun ubije. - On m nogo vredi. Pazicem o prvo da ostane živ, a kad utvrdim o koliko može da se dobije za njega, onda ćemo videti - sada i glasno 40

ponovi Bogl misao, koju m alopre beše zapisao. Odmah zatim on opet uze papir, pa napisa nešto en ergičn im p okre­ tima. List pruži kapetanu, koji pro­ čita mičući usnama: »Ipak je pam etnije odmah ga ubiti i sakriti u onaj kontejner. Sve njih«! Kapetan klimnu glavom i reče. - Popijm o po čašicu. Umesto da natoči piće, on dade rukom znak Boglu da čeka, pa izađe. VIII Ćim je čuo ko je stigao na brod, Lun istrća i stiže da vidi kako Bogl i Sila Pipson ulaze s kapetanom u njegovu kabinu. Već je slušao mikro-otprem nik postavljen u kapeta­ novoj kapi, sada požuri da nađe M akfersona, koji beše pristao da pom aže pri utovaru. Baš tada se utovar završavao i zadnji kam ioni su polako silazili preko širokog utovarnog mosta. - Hiljadu mu teških sanduka, baš sam se narad io — gunđao je m ornar ugledavši Luna. - Hoćem o li skoro p rired iti kakvu poštenu tuču? M ogli bism o da atm em o brod i da g a prepravim o. Plovi brzinom od preko trideset i pet čvorova. On prosto m ože da leti. Te reći zbog nečega Lun ponovi u sebi: »M ogli bism o da otm em o brod. .« Onda glasno reče: - Treba da nađem o Berta Vintera. - Ja se ceo dan držim podalje od njega, a sad treba da ga nađem. Tako biva na ovom ludom brodu reče M akferson, ali pođe odmah za Lunom. N ađoše inspektora Brauna, koji nije ni slutio ko su oni. Lun ga podseti da su zajedno došli na brod i da treba da se drže jedan uz drugoga, pa zaključi: - Nešto se sprem a na brodu. Ja imam i ovde i u kabini prislušni uređaj, pa treba da poslušamo.

Ć im je to rek ao , on p ru ži in sp e k ­ toru p rim o p r e d a jn ik veliki k a o d e ­ set novih p e n s a i s istim reljefo m lava i kru n om .

- Stavite g a na uho - reče mirno. Inspektor je iznenađeno slušao. Cuo je kako kapetan priča o skrive­ nom kontejneru pod postoljem di zel-motora. - Ko ste vi? - upita on mirno. Lun mu od govori bez okolišenja, i zaključi:

- Zbog istog cilja smo svi ovde. Hajdemo u našu kabinu da slu­ šamo dalje - Mogu li da zadržim novčić? upita inspektor Braun. Lun klimnu glavom i pokaza mu kako se uključuje prijem, a kako emitovanje, pritiskom i pom eranjem sićušnih delova na reljefu lava. Odmah zatim oni požuriše u kaoinu. Lun je bio povukao konćić slušalice svog džepnog prim opredajnika izgrađenog u obliku nagorele lule, pa ga stavi u uho. Tako je mogao da sluša šta dalje g ovo re kapetan broda i D žordž Bogl. Bili su iznenađeni i pom alo zbu­ njeni kad su čuli da je stari M ajers životom platio to što im je pom ogao da stignu na brod pod lažnim im e­ nima i s lažnim dokumentima. Kliv Braun se znojao zbog napora da odluči šta da čini. Saznao je da je otkriven i da će zločinci naći način da ga se oslobode, ali tako da nje­ govo požrtvovanje ne donese ni­ kakvu korist. - M oram o brzo s broda. Probićemo se odmah — reče on odlučno. - Vi možete, a ja i Sam ostajem o na brodu - takode odlučno, o d go ­ vori Lun. - To je bezum lje! - uzviknu in­ spektor. Zarobićem o kapetana, pa como preuzeti brod - reče Lun. - Ako je i od vas, Donalde, mnogo je! — uzviknu Braun. - A zašto? Pobuna na brodu, napred pirati! Pa to je da čovek zna ftta čini - reče M akferson.

- Zarobićem o kapetana — od­ lučno ponovi Lun i iz svoje »m or­ narske« vreće uze nekoliko pred­ meta, koji su skrivali m oćno'oružje. - Idemo zajedno napolje, pa vi, in­ spektore, siđite s broda, a mi ćemo učiniti šta možemo. - Onda ostajem i ja - odgovori inspektor Braun. - Tako valja, momče, m ilion mu jada! Biće gužve i lepo ćem o sm o­ tati ovaj brodić. A bord! - šalio se M akferson šapćući, da g a sam o oni čuju. Složno izađoše na palubu, kao da su izašli da se nadišu čistog vazduha. Ostali m ornari, um orni od dnevnog posla, bili su se povukli u svoje kabine da se okupaju i osveže pre večere. Sam o dva stražara su stajala na palubi. Jedan kod uskog mosta, a drugi kod utovarne rampe. - Štitite me, a ja ću da uđem u kapetanovu kabinu - reče Lun tiho. Bio je pred kapetanovom kabi­ nom kad ovaj prosto ulete u njegov zagrljaj. Lun g a snažno udari i kape­ tana izdadoše noge. On se svali uz Lunove noge. ali Sikert g a preskoči i upade u kabinu. Bogl posegnu za pištoljem, jer nagli upad mu je bio sumnjiv, ali napadač ga je već držao na nišanu pištolja. - Šta hoćete od mene? - upita Bogl. - Vi ste sumnjivi. Kapetan je na­ red io da vas uhapsim, jer Lun je na brodu, a to m ožete biti vi, tobožnji Bogl. Stanite uz zid! — odgovori Lun. - To je neozb iljno... neka konfu­ zija! — zbunjeno reće Bogl, ali Lun ga odm ah razoru ža i pritisnu mu nekakav predm et na lice. Bila je to m eka polulopta ispu­ njena gasom za trenutno uspavljivanje. Bogl se zanjiha da padne, ali ga Lun zadrža i spusti na pod. Dok se okrenuo, M a kferson je već bio uzeo u naručje onesvešćenog kapetana, pa g a unese u kabinu, a onda reče: 41

- Ostaću na straži, kao da me je on odredio. N ik og a neć’j pustiti da uđe. - A šta ja da radim ? - upita in­ spektor K liv Braun. - U spavaćem o ova dva lupeža, pa ćem o otići da pohapsim o ostale ljude na brodu - od govori Lun. - Nas trojice ? - upita inspek­ tor, pa sleže ram enim a kao da sa sebe skida svaku odgovornost. - V ećina m orn ara je u kabi­ nama. Sve će ići lako. samo ako bu­ dem o im ali i nešto sreće — nasrneja se Lun stavljajući na lice onesvešćenog kapetana onu istu poluloptu. Kad ju je vra tio u džep. on otvori kutiju sa gotovim injekcijam a, koje su im ale m eke bočice i ugrađene igle. Tako se nije m oglo dogoditi da u brzin i p rod re vazduh u injekciju. O kretom igle on stavi injekciju u položaj za upotrebu, pa njen sadr­ žaj u brizga Džordžu Boglu. Ponovi sve to i nad kapetanom. - Kad se probude jedino će m oći da se kreću i slušaju, ali razum eti neće ništa - reče Lun. - To je neka droga, zar ne? upita Braun. - N ešto novo i prvi put u upo­ trebi. No, siguran sam u dejstvo. M ožem o da krenem o — reče Lun. I baš tada se kapetan i Bogl osvestiše i polako ustadoše. Lun povede kapetana, a Braunu dade znak da učini isto sa Boglom. O vi poslušno pođoše s njim a Stražari napolju nisu m otrili šta se događa na brodu, već su pazili da niko ne dođe s obale, na izgled čežnjivo posmatrajući kej i ulicu - Idem o u našu kabinu Tam o je ono što nam treba reče Lun Stigoše brzo i sretoše samo jed­ nog m ornara. M akferson ga pozva da ’ ' ■ s njiin. Ovaj se čudio tome, pa ^ j,m poče da govori: - Budalo, zar ne \ ¡iš?! Pa kape­ tan nas vodi na piće. Pridruži nam se. ako si sisar. A ako si beskičm e­ njak, onda neka te nosi đavo... 42

- O stavite v i m ene na miru. Ja ne pijem - b ran io se mornar. - Eto glupe slučajnosti! - uzviknu M akferson. - Prvi momak koga smo sreli, a neće da pije. Bili su kod stepeništa i M a k fer­ son prosto uze za ruke m ornara i uvuče ga dole. Tam o g a udari po v i­ lici i spusti da niz stpenište kojim su već bili sišli Lun i ostali. - Gde da ga sm estim ? — upita on Luna, koji zastade da vidi šta se događa. - Vinterova kabin a biće spavao­ nica za jedan broj m om aka - reče Lun. — Odvedi g a tamo, a ja ću doći da ga uspavam na duže vreme. Radili su brzo i odlučno. Inspek­ tor Braun ostade u kabini da čuva dva najvažnija zarobljenika, a Lun i M akferson u susednu kabinu zak­ ljučaše prvog zarob ljen og i uspava­ nog mornara. O nda poče pohod da­ lje. Osam m orn ara nađoše u kabi­ nama i tamo ih uspavaše i zaklju­ čaše. Tri m om ka su bila u brod­ skom baru, pa ih zajedno s točiocem pića i ujedno pom oćnikom kuvara pozvaše »po kapetnovom na­ ređenju« da siđu do inspektorove kabine. Tam o i njih svali Lunov uspavljujući gas, a na duže vrem e ih um iriše injekcije. Ostadoše stražari, inžinjer Kreslejk i jedan m ehaničar. Stražare zarobiše Lun i M akferson, opet »po kapetanovom naređenju«, i odvedoše ih u inspektorovu kabinu, gde i oni usnuše. Raspitaše se kod neko­ liko onih koji su m ogli znati gde je prvi oficir Ron Ouks. M orali su baš zbog toga da probude i kapetana. On reče da je njegov prvi o fic ir na obali. - Zašto je on izu zetak7 — upita Lun. - U njega im am poveren ja kratko odgovori kapetan Farlou. Ouksovo odsustvo je bilo n ep ri­ jatno, jer on je znao i raspored otprem anja broda iz luke On je stalno bio zadužen za vezu s lučkim vlastima i znao je propise i proce­

dure u svim kra jevim a sveta. K a p e­ tan Farlou se na njega oslanjao i za obavljanje poslova sa prodavcim a oružja. * M nogi m oreplovci imaju adrese mesta u svim važnijim lukama, ili bar u onim a u koje često svraćaju, na koje se treba javiti da bi se doživelo ono zbog čega najviše m ornari i žude za dolascim a u luke. O voga puta imao je adresu skupe kolgerle u B elgrejv Stritu. Im ao je sreće i našao ju je slobodnu i samu. Imao je za nju i jedan skupi poklon. Bio je to zadnji prsten iz nekad bo­ gate zbirke Šile Pipson. I novcem je bogato nagradio devojku, jer želeo je da se k njoj opet vraća prilikom plovidbi do Brajtona Naviknut na stalnu opreznost, jer bavio se takvim poslovim a koji bez nje ne idu, tobožnji Džon O yks je odmah prim etio da g a očekuju jedna žena i muškarac. Po stasu i pokretim a prepoznao je Šilu i od­ mah je shvatio da je m uškarac s njom čovek koji treba ili da ga na nešto prisili, ili da g a ubije. Ćim nađe taksi, koji je bio slobo­ dan, Feliks Pipson ga zaustavi i uđe u njega. - Prem a Prestonu! - reče on vozaču. Kad taksi pođe, Pipson se osvrtao gledajući kako nepoznati pratilac njegove žene pokušava da nađe neka druga kola, jer su njegova ost­ ala daleko. Džo Ferks je im ao sreće, jer neko­ liko kora k a dalje baš su stala jedna sportska kola, čiji vozač otrča do najbliže trgovine. Bio je ostavio ključ u b ra vi i tako om ogućio krađu. Zato je sada Ferks m ogao samo da sedne i p o te ra Feliks Pipson je video Ferksa kako uzim a kola i malo kasnije, kad su se kola našla iza taksija, on vozaču kratko reče: - Želim odm ah da platim, pa da izađem blizu parka, koji već vidimo.

- Kako vi kažete, gospodine od govori vozač. M alo dalje on stade i Pipson iziđe ali tako da ga štiti stub svetiljke za slučaj da gon ila c pokuša da naleti na njega. Odm ah zatim uđe u park ne osvrćući se. N ađe zaklon i pro­ viri. I gon ilac beše ušao za njim. Pip­ son potraži pogodno mesto na aleji i dobro se zakloni iza odavno podrezanog šim širovog šiblja. G onilac je žurio iznenađen što je Pipson odjed­ nom nestao. Tek kad priđe dva ko­ raka m im o Pipsona, ovaj iskoči jed­ nim lakim skokom i viknu: - Pucaču, ako ne budeš m iran! Ferks je znao da će Pipson pucati, ako pokuša iznenadni napad. Pla­ ćeni ubica je bio vešt da s leđa i neprim etno ubije žrtvu, ali nije prih va­ tio direktan obračun, pa je bio slab u borbi ove vrste, kakvu mu je na­ m etao Pipson. Zato odmah podiže ruke. - Spusti ruke, jer ne želim da neko p rim eti šta se ovde događa i pozove policiju. N aše stvari se ne tiču policije - reče Pipson pošto beše već prišao Ferksu. - Ko ste vi i šta hoćete? - po­ kuša da b le fira ubica. - To je baš pitanje, koje sam ja tebi hteo da postavim. Skreni tamo uskom putanjom, pa da razgova ­ ram o — naredi Pipson. Želeći da dobije u vremenu, Ferks posluša Sada više nije bilo m oguć­ nosti da ih vid i ni slučajni prolaz­ nik, jer u ovo doba u parku nije bilo šetača. Kad se zaustaviše, Pipson reče: - N ešto znam, a nešto pogađam. Znaću kad budeš lagao, pa zato znaj da ćeš um reti onog trenutka kad ne od govoriš istinu na pitanje koje ti postavim. - G ovoriću - reče Ferks. - Jesi li plaćeni ubica? - upita Pipson. - Nisam očekivao takvo pitanje - zbunjeno reče Ferks. Pipson mu gurnu snažno cev pi­ štolja u želudac, pa tiho, ali preteći, naredi: 43

- G ovori' - Jesam - priznade Ferks - Ko te šalje'5 - Jedna dam a... Znani joj im e... Zove se Šila Pipson - isprekidano odgovori Ferks. - Gde je ona sada9 - upita P ip ­ son. stvarno sprem an da puca. ako sada čuje laž. - Ostala je u B elgrejv St rit u, jer ja sam požurio da vas pratim odgovori Ferks - Ova) odgovor ti je spasao život. Ja sam je video tamo, pa da si sla­ gao, sad bi već bio mrtav, a ja bih bežao k svom brodu - reče Pipson i napregnutost kod obojice splasnu - Poznajem ljude Znam da bi­ ste pucali - reče Ferks. - Koliko je p latila9 - upita Pip­ son - Dvesta funti predujam i osam stotina po izvršenju - odgovori Ferks. - Pa to je sitna para za takvo delo — prim eti Pipson. - Ubica ima dosta.. A ljudski život je danas vrlo jeftin - objasni plaćenik. - Onda da se nagodim o - reče Pipson. - Predujam već imaš. Ja plaćam dve hiljade da ta žena ne­ stane. Evo ovde, baš na ovo mesto, ostaviću ti dve hiljade kad p roči­ tam da je Šila m rtva - Prihvatam - odmah odgovori Ferks. - Čovek treba da zna kad je nadigran. Uz to, ona me je u neku ruku prevarila. N ije rekla da ste vi opasan protivnik. - Sad znaš - osmehnu se Pip­ son - No, još uvek m ožeš da pogineš od moje ruke, jer hoću da te ra ­ zoružam Poverenje možeš da stekneš tek kad izvršiš pogodbu. Jednom rukom držao je pištolj uperen u Ferksov trbuh, a drugom poče da ga pretražuje. N ade mu pi­ štolj i nož na pero. Uze mu oružje i zaključi: - Ne pokušavaj da me pratiš, ili opet potražiš, jer tada neću imati milosti 44

Razum eo sam odgovori Ferks. Čekao je da se nesuđena žrtva udalji, pa onda se otetura do prve klupe i sede na nju osećajući f i ­ zičku i duševnu nemoć. Prvi put do živeo je tako nešto, a im ao je vec pet života na duši. * Prvi o ficir -Pom one* im ao je da obavi još samo jedan posao U »Dorset« hotelu trebalo je da nade izvesnog Tomasa Bruda i da mu preda ček na petnaest hiljada funti. On to obavi brzo i rastade se od ćoveka čiju ulogu nije razumeo. Posle toga svrati u hotelski bar i naruči piće. Bilo mu je prijatn o da sedi i gleda goste. Tako ostade sve do pred mrak. Za svaki slučaj, brodu nije prišao ni taksijem, ni pešice, već je u severnom delu Brajtona iznajm io m o­ torni čam ac i njim e se dovezao do blizu broda Iznenadi ga što na brodu nisu upaljena dogovorena svetla. Kapetan Farlou je bio zaveo običaj da se noću u luci upale n aro­ čita svetla, koja pokazuju da je sve u redu. A k o im a neprilika i nešto se vanredno dogada, ta svetla ne gore. Tako opomenut, prvi o fic ir »Pom one« se m alo udalji. O biđe m rač­ nim uglovim a blizinu broda i zak­ ljuči da ni straža ne stoji kako treba Video je da kod stepeništa na straži stoji Kliv Braun, koji nije bio na spisku za stražu. Zbog svega toga Ron Ouks, od­ nosno Feliks Pipson, odluči da na brod uđe neprim ećen. Znao je da to može da učini plivajući do plat­ fo rm e za utovar m inijaturnih pod­ m ornica i za njihovo lansiranje. M etalna konstrukcija je bila tako postavljena da je postojala m oguć­ nost da se popne do ograde i p re­ baci se na palubu. No, tada bi bio go i bilo bi mu teže da utvrdi šta se događa. Zato je m orao da prom eni odluku.

Razm išljao je neko vreme, a onda krenu. Izide na svetio i teturajući se pode k brodu Pevušio je nešto tek toliko glasno da g a čovek na brodu čuje. Još dok nije minuo ogradu, on reče smejući se: - Ouks ume da se oduži za svaku uslugu. To je sada važno. . Ođužiću se i tebi, momče, ako zab o­ raviš da sam m alo više potegao. Inspektor K liv Braun se bio p rib li­ žio, sprem an da zarobi prvog o fi­ cira, čim e bi sva posada bila sm i­ rena - Valjda smo ljudi - reče on m irno Ouks posrnu, pa jedva ustade. Pođe još dva koraka, pa zastade. - Im am i jednu bocu... Hoćeš li... Gutljaj će da te osveži i na straži - g o v o rio je tražeći ra š ire­ nim prstim a po svojim džepovima. - O tpratiću vas do kabine reče tobožnji Bert Vinter želeći da zarob i Ouksa kad budu zaklonjeni, jer m ožda s obale neko gleda prem a brodu. To je želeo i Ouks, pa pođe. N a stu­ bištu tobože posrnu. Ulogu pijanog čoveka je ig ra o tako da Braun nije ništa posumnjao. To je go vo rilo o tom e da inspektor nije na tlu koje dobro poznaje. Brod i pom orci za njega su još uvek bili tajna. Ouks iskoristi trenutak kad je inspektor hteo da g a zad rži da se ne surva niz stubište, pa g a udari drškom svog pištolja po glavi. Onesvesti ga i p o­ vuče. N ajm anje opasnosti je bilo da nekoga sretne na pravcu skladišta teretnog đela broda, pa pode tamo. Kabinu za zatvorenike nađe zak­ ljučanu, ali znao je gde su rezervn i ključevi. Brzo otvori vrata kabine sa rezervnim delovim a i tam o uze rezervni ključ. Pazio je da se inspek­ tor ne osvesti, pa g a čvrsto veza i iz orm arića uze flaster. Zalepi mu usta, pa tek onda otvori kabinu u kojoj je već bila Šila Pipson. Nekoliko trenutaka gledali su se kao paralisani, a onda Šila ustu­ knu.

- Felikse — progovori. On spusti vezanog zarob ljen ik a i zatvori za sobom vrata. Poče da ispituje Šilu i ona mu isp riča šta je znala. No, ni ona nije slutila šta se događa na brodu. Tobožnji Ouks pomisli da je m ožda nešto preduzeo Džordž Bogl, o čijem doiasku mu je Šila govorila. M ožda je to neki tihi prevarant na brodu. Za svaki sluća], Pipson sveza svoju ženu i zalepi joj usta širokim flasterom Potom priđe inspektoru, koji je zbunjeno treptao. N ož uzet od plaćenog ubice otvori i stavi ga zarobljeniku na vrat. - Zaklaću te, ako pokušaš da vičeš A inače te niko ne bi ni čuo, in­ spektore - zapreti Pipson. Izraz na Braunovom licu otkri da je iznenađen. Pipson mu strže po­ vez s usta i upita - Šta se događa na brodu? - Neću da odgovaram . I nisam ja nikakav inspektor od govori Braun. Prvi o fic ir »Pom one« se osmehnu i ukratko isp riča da je kapetan do­ bio telegram o tom e ko je na brodu, pa zaključi: - Bilo je odlučeno da te ne om e­ tamo, sve dok ti ne budeš smetao nama Mi ne radim o ništa zab ra­ njeno. - Znam — reče Braun. - Onda pričaj odmah šta se do­ gađa na brodu! - prosikta Pipson i pritisnu oštricu noža iače na inspektorovo grlo. - Brod je u našim rukama. N a j­ bolje je da se predaš, jer p rotiv tebe je teško podneti tužbu. A ako nasta­ viš ovako, Lun će te kazniti, a to može da znači smrt - pokuša in­ spektor Braun. - Lun?!... Lun na brodu9 preneraženo upita Pipson. - Da - potvrdi inspektor Kapetan i cela posada su savladani. Nemaš nikakvih šansi. M ožda bih ti olakšao prilike, ako me odm ah oslo­ bodiš. Lun želi da isplovim o m irno iz luke... 45

- Nikad! — uzviknu Pipson. — Videćem o već šta m ože da se učini. * - Češće uključi liniju inspektora Brauna - reča Lun M akfersonu. On je na straži, a ni sam ne zna da mu je prikačen m ikro-predajnik i misli da im a jedino svoj prim opredajnik. N isam sm eo da rizikujem. - Već je dokazao da je jedini p o­ šteni inspektor u Skotland Jardu, toj jazbini pirana, koje bi nas rastrgle da mogu — poče Makferson. — No, vragu nikad ne veruje jedan pra vi m ornar, a naročito na ovak­ vom brodu, m ilion mu gadnih ra ­ keta. .. - Zastani, Sam e! - prekide ga Lun. — Im am o m nogo posla i ne­ m am o vrem en a za duge razgovore. Pazi na Bauna i rad i ono što treba. - Uh što svašta pričam, m ilion mu prazn oslavija! — progunda M a kferson i podiže jednog uspava­ nog m orn a ra da g a prenese u zajed­ ničku kabinu. Tek tam o uključi svoj prim opredajnik i oslušnu na dužini posebnih m ikro-predajnika. Čuo je kako neko kaže: »Zaklaću te, ako poku­ šaš da v ić e š «... M akferson je još neko vrem e slu­ šao, a onda otrča i javi Lunu šta se čuje. Zajedno oslušnuše i nastaviše da prate razgovo r prvog o ficira i inspektora. Jedino to su sada i m o­ gli da učine, jer nisu znali gde se događa ono što čuju. Kao za inat, dugo ni Pipson ni inspektor nisu spom enuli mesto gde se nalaze. Konačno inspektor Braun reče: - R azm islite o svemu, Ouks. - N isam ja Ouks, već Pipson. Ime Ouks sam uzeo da se skrijem od te zmije, ali mi nije uspelo - od­ g o vo ri Pipson. - O na se guši od poveza - reče inspektor. - Ne, ona se to guši od besa reče p rvi o fic ir »Pom one«. 46

Lun i M akferson se pogledaše i klimnuše jedan drugom e glavama. Sada su znali gde je Pipson. - Sad su svi tam o gde treba da budu. Požurim o! - reče Lun IX Bilo je lako nečujno p rići i gasnom pumpom ubaciti uspavljujući gas u zatvorsku kabinu kod sprem i­ šta rezervnih delova. Lun i M a k fe r­ son su otvorili vra ta i vezali uspava­ nog Pipsona. Kad se osvestio, nije m ogao da se snađe i shvati šta se dogodilo. - Prokleti bili! - uzviknu osetivši nemoć. M akferson je ra zveziva o inspek­ tora Brauna, a ovaj je pričao šta se dogodilo. - Da smo m ogli početi napad za osvajanje broda dok je bio na otvor­ enom moru, sve bi bilo lakše. O vako treba da požu rim o — izla­ gao je Lun koristeći svaki trenutak. - Ujutru treba da se završi utovar tereta, a onda da se obave lučke fo r ­ malnosti. Na brod će stići i poli­ cajci. - M ogli bism o da priprem im o predaju uspavanih i vezanih čla ­ nova posade.. - zausti inspektor Braun. - Pa bi nas kapetan Farlou optu­ žio za bezrazložni napad i pobunu - prekide ga Lun. - Pa mi, sem le­ galno utovarenog oružja, nemam o ništa da stavim o na teret posade Pomorsko pravo ne dozvoljava da se brod zapleni bez valjanih i neobo­ rivih dokaza za prekršaje - To me i muči - uzdahnu in­ spektor Braun. - Znam da brod p r i­ pada krijum čarskoj bandi i to znam pouzdano, ali nemam nijedan čvrst dokaz. - Onda m oram o postupiti na malo kom plikovaniji način - zak­ ljuči Lun - Ti opet preuzm i duž­ nost stražara. - Obrukao sam se već jednom. Paziću da mi se nešto opet ne do­ godi slično - reče Braun.

- Sva posada je na brodu i nem a izgleda da nas u toku noći neko uz­ nemiri - od govori Lun. Silu i Feliksa Pipsona ostaviše vezane do trenutka kad budu m o­ rali da se bave njima. Njih dvoje su se popreko gledali. - Odvedite ga! — viknu Sila. On će me ubiti, ako se oslobodi! - V ragovi vas davili, pa zar ne možete malo da pora zgova ra te kao muž i žena? - ljutito reče M akferson. - Ona više nije m oja žen a 1 —, reče Feliks. - U najm ila je plaćenog ubicu, ali ja sam bio brži i ve štiji... - Nisam! Laž! To je laž! - vikala je goropadna Sila. Lun odmahnu rukom i izide. Za njim pođe Braun, a M akferson zastade da zaključa kabinu. Kroz vrata se ćula svađa vezanih supruž­ nika ogrezlih u zločinim a, m ržnji i grehu. * Prvo su Lun i M akferson preneli kapetana Farloua i Džeka Bogla u kontejner pod dizel-m otorim a, koji je bio tajno skrovište na brodu. Proverili su dovod vazđuha, jer su im zarobljeni zločinci bili još potrebni. A zatim su se prihvatili opsežnog posla da ubrizgavanjem droge sve­ sti u obliku tricijan oam inopropena potčine posadu, odnosno da je one­ m oguće da razm išlja šta se sve to dogodilo. Trebalo je dovesti ljude u stanje velike podložnosti hipnotičkom uticaju tako da prihvate objaš­ njenja koja im bude dao Lun. No, veliku pom oć Lunu je činila sposobnost da se m askira do tak­ vog savršenstva da dobije izgled čoveka pored sebe, samo ako mu je iole sličan stasom i izgledom. Sam kapetan Rejm ond Farlou je Lunu bio pogodan da preuzm e njegov iz­ gled. Farlou je bio m ožda svega je­ dan inč niži od Luna, ali bio je d o­ bro građen, im ao je gustu crnu kosu, koju je Lun m ogao da dobije

bojenjem svoje tamnokestenjaste, i praviln o građ en o lice Kad se Lun, m askiran kao kape­ tan Farlou, pojavio pred m orna­ rim a, njihovi pogledi su m alo živnuli. P ojavilo se nešto na šta su bili naviknuti. T ada im Lun reče: K onkurencija je uspela da nam u hranu ubaci halucinogene otrove, pa sm o svi bili bolesni. Sva­ šta nam se priviđalo. Sada su nam lekari pom ogli i sve je u redu. Svak neka ide na svoje mesto, prem a ra ­ sporedu. O bezvoljen i m ornari ćuteći prihvatiše objašnjenje i razidoše se na od m or i dežurstva. Sada su m ogli Lun, M a kferson i inspektor Braun takođe da se na smenu odmore. Rano ujutro Lun je pod izgo­ vorom predstrožnosti svakom članu posade ubrizgao još po jednu injekciju tricijan oam inopropena u kom binaciji sa još tri srodne droge. Dejstvo je bilo izvanredno. Jedino su m ornari rad ili malo sporije i če­ sto su oček ivali da se od njih nešto zahteva, ali da im se naredi. G leda­ jući ih, Lun je s tugom razm išljao o m ogućnostim a da ljudi budu m a­ sovno d rog ira n i i da tako postanu roblje određenih grupa. Od onog dana kad je Lun postigao prve uspehe u korišćenju tricijan oam i­ nopropena prošle su godine. I na­ stala je p ra va trka u otkrivanju tak­ vih sredstava. N ajm oćnija od svih obaveštajnih službi sveta potrošila je m nogo novca i angažovala m nogo institucija i pojedinaca da otkrije sredstvo kojim se ćovek do­ vodi u stanje potpune poslušnosti i iskrenosti. Serum istine je stalno tražen i poboljšavan. Išlo se čak dotle da se ljudi obeležavaju kome pripadaju tako što im se u krv ubrizgavaju m aterije, koje postaju fluorescentne kad se izlože ultravio­ letnim z ra c im a ... N ap orom volje Lun se oslobodi takvih razm išljanja, jer javiše da predstavnici lučkih vlasti počinju pregled dokum enata i broda. Lun je 47

m otrio na prvog oficira, koji je delovao pom alo sanjivo, ali nije grešio Sve form alnosti i pregled završiše se bez teškoća. C arin ici nisu om e­ tali transporte oružja, ako su im ali potrebna ovlašćenja i dokumenta. Krijum ačri su uvek im ali sve što je potrebno, a ovakvi trgovci kakav je bio Farlou uživali su čak i p riv ile­ gije u m nogim lukama. - Sprem ni smo da isplovim o, kapetane! - objavi Feliks Pipson u ulozi prvog oficira. - Svi na svoja mesta! Ipslovićemo! - naredi kapetan Farlou. On sam pozva odeljenja m otora i električnog prenosa i izdade pojedi­ načna naređenja. D ržeći krmu, M akferson je gunđao: - N eka je prokleta sva ta vražja tehnika i automatika. Jedan suvozemac uz njenu pom oć p retvara se začas u n epogrešivog kapetana brod a... O, Posejdone, zar si se zbu­ nio elektronikom i od m a glio?'... Isplovili su bez incidenta i pošli pravo na jug. Lun je želeo da se brod nađe m alo dalje od uobičaje­ nih linija ka Gibraltaru. Kad su sti­ gli naspram Serbura, Lun usmeri brod na zapad i d ogovori se sa Makfersonom i Pipsonom da u tom kursu plove sve dok se ne udalje od uobičajenih brodskih pravaca, pa da onda skrenu na jug M akferson je gunđao nešto o no­ vopečenom kapetanu, ali glasno reče - Biće izvršeno na vaše zad o­ voljstvo, kapetane. Cim Lun ode, prvi o fic ir se požali M akfersonu da ne m ože da se odu­ pre sanjivosti. - Hteo bih i da o svemu razm is­ lim. Sanjao sam da mi je neko odu­ zeo pištolj, a sada ga stvarno i nema - zaključi. - Sada nam nisi ni potreban reče Makferson. — Cim se ja v ra ­ tim, preuzeću poslove, a ti možeš da spavaš Već su bili uspostavili izvesnu bliskost u odnosim a i Pipson još 48

nije bio u stanju da prosudi šta se sve događa M a kferson stiže Luna obavesti ga o prirod n o povećanoj otpornosti prvog oficira, koji eto već razm išlja šta mu se dogodilo i gde mu je oružje. - Smesti ga u kapetanovu ka­ binu i uspavaj ga gasom dok ja ne dođem s ostalima - reče Lun. On zatim siđe u skriveni kontej­ ner, a M akferson se vrati da se osi­ gura od iznenađenja s Pipsonove strane. Mašinist kod m otora bio je navikao na to da se u skrovištu s vrem ena na vrem e nađu ljudi koji imaju razloga da se skrivaju od luč­ kih vlasti, pa ni sada nije ništa pi­ tao Za svaki slučaj, Lun je m aski­ rao kapetana Farloua tako da je or ličio na elektron ićara Šerera. Dola zeći ovamo, Lun je bio pozvao da mu pošalju inspektora Brauna, od­ nosno tobožnjeg Berta V intera Braun mu pom ože da bez inci­ denta dovedu zarob ljen e članove Seksteta u kapetanovu kabinu Tada poče ispitivanje. Braun je s divljenjem pratio kako Lun radi Zločinci su sve p rizn avali i Braun se do krajnosti uzbudi kad saznade da je neko iz Skotland Jarda otkrio njegov dolazak na brod »Pomonu* Zgražao se nad Bogiovom pričom o ubistvu starog M ejersa i njegove uvenule sekretarice M egi Cisholm - Treba da pošaljem o radio-poruku o tom zločinu - reče inspek­ tor Braun - Ne treba — od go vori Lun od­ lučno - M ejers im a veliku p o ro­ dicu i sigurno će zločin biti brzo otkriven. Mi im am o važnijih pos­ lova - Prihvatio sam saradnju, a ti si sada i kapetan broda — okrenu Braun na šalu. Luna je najviše zanim alo kriju m ­ čarenje droga. O tom e su Farlou i Bog) dosta znali. Bili su psihički do­ tučeni i sada su se u podsvesti na­ dali da će ostati živi. Nisu shvatali šta ih to goni da ne pružaju otpor, već pričaju sve što znaju.

- Dakle, inspektore, ovu o p e ra ­ ciju možemo brzo da okončam o — reče Lun. - Znam o da postoji šest minijaturnih elektronski vođenih podm ornica bez posade, koje se ispune heroinom , pa kad zatreba spuste se u m ore i pošalju na mesto prihvatanja d ro g e ... Pričao je o tom e kako je rešen problem navođenja podm ornica, do kojih ne mogu da dopru radio-talasi. Pošlo se od geofona, uređaja koji mehaničke vib racije pretvara u električne signale i impulse. On razlikuje pokret vesla, hod čoveka, ili plivanje ribe i let ptice. Spregnut sa elektronskim uređajim a za navo­ đenje, geofon šalje signale u vodu. Oni se prostiru stotinam a m ilja d a ­ leko Hvataju ih uređaji na malim podmornicama, koje onda rone dub­ lje, skreću i m anervišu kako se za ­ želi, a pri tom neprekidno vraćaju signale o svom položaju. - Sve te uređaje im am o na ovom brodu - zaključi Lun. - A li gde su p odm orn ice9 upita inspektor Braun. - To ćem o saznati od kapetana Farloua - osmehnu se Lun Hajde, Fark>u, govo ri! - Baza im je na Siciliji . - poče Farlou - Gde tačno? - upozori ga Lun da bude jasan. - Postoji grad ić Likata na ušću reke Salso Tam o je m alo jezero p o­ vezano kanalom, kojim p o d m or­ nice mogu da odu od broda i da se k njemu vrate Sve to nadziru ljudi Vićenca Nerija. - pričao je F ar­ lou. Tam o se podm ornice ispituju i popravljaju Uvek moraju biti u besprekornom stanju, jer im se poveravaju ogrom ne vrednosti, najčešće u obliku droge. No. ponekad je to i novac, koji se šalje nekud da bude uložen. Kad su saznali šta je m oglo da bude važno, Lun reče da se ova dva zločinca vrate u kontejner.

- Samo to n e1 - uzviknu Farlou. - Poludećemo. V ibra cije se p re­ nose sa dizel-m otora na kontej­ ner. .. - Znam, ali valja trpeti - reče Lun - Ne ubijajte nas na taj način m olećivim glasom reče Bogl. Prihvatam o sve što n a red ite... Sve otkrivam o.. N ism o rekli ni reč la ži... A li duži boravak u kontej­ neru osećam o u mozgu Glas pređe u jecaje. Bogl potraži maramicu i obrisa suze. Taj čovek, koji je hladnokrvno ubijao, sam nije m ogao da podnese bol i nepri­ jatnosti. Lun ga je gledao razm išlja­ jući šta da uradi s ovim ljudima Oni su zaslužili smrt, ali on nikada nije ubijao ljude koji su izgubili bitku i postali pobeđeni zarob lje­ nici. - Dobro, prem estićem o ih u ka­ binu M arion Benks. O na je zaklju­ čana i smirena. Njih ćem o vezati zaključi Lun. - Onda treba vezati i nju - primeti inspektor Braun. - M ožda bih ja, kao policajac čiji je to posao, m ogao da se brinem o zatvoren i­ cima. - Imaćeš uz to dosta vrem ena da načiniš zapisnike o njihovim p riz­ nanjima - osmehnu se Lun u znak da pristaje * Braun je brižljivo sredio sve po­ datke o tome kako se održavaju veze članova bande Seksteta, kako se telegrafiše s broda i koji su znaci raspoznavanja pripadnika krijum ­ čarske bande u vanrednim uslovima. Sve to on izloži na ponovnom dogovoru s Lunom i M akfersonom , u sam sumrak. Zaključiše da treba požuriti ka Sredozemlju. - Plovićem o prem a Siciliji i razo­ riti podm ornice, a on d a... - zausti Lun, pa zastade. Razm išljao je nekoliko trenu­ taka, pa reče 49

- Zapali smo u neugodan polo­ žaj. Brod i sve to oružje za nas su samo teret. N ajbolje je da ga poto­ pimo, a mi da se iskrcam o i nasta­ vim o svaki svojim putem. N e m o­ žemo tebe, Klive, vući do Bliskog istoka i gurati te u sukobe sa zakonoma više zem alja - A da ja radio-vezom podnesem ostavku? - upita Braun. - O, to ne id e 1 - upade M akferson. — Ne m ožem o ostaviti Skotland Jard bez ijednog poštenog in­ spektora. - I sam sam razm išljao šta da uradimo sada kad im am o u ru­ kama brod i svu posadu Ja kao za­ kleti policajac ne bih smeo da pota­ pam brod, ubijam ljude i slično... poče Braun. - To se od tebe i ne traži upade Lun. - N o m oraš znati da zakon često ne doseže zločince. Ti sada m oraš da uhapisiš Bogla zbog ubistva starog M ejersa. N jega bi, ako dokažeš da je Obica, osudili na robiju. Farolu bi se izvukao zajedno s brodom i posadom, jer mi ne­ mamo dokaze o krijum čarenju droge, iako znam o sve o tome. - Zaista smo u neobičnoj situa­ ciji - priznade Braun. - Zato sam i pom islio da dam ostavku i da vam se pridru žim - M i sm o ipak ljudi izvan za­ kona - osmehnu se Lun. - Sada bi trebalo da požurim o u Italiju i na­ đem o N e rija i Rajvensmita. - O sećam da sam sada najveća sm etnja ja sam - reče inspektor Braun. - N ikada nismo šurovali s polici­ jom, pa sada nas muči i prisustvo jednog poštenog policajca - is­ kreno reče M akferson. - Suština je u tom e što bismo te uvalili u neprilike, Klive. Treba naći izlaz - reče Lun. - Izlaz postoji - nastavi Braun. - K oliko sam m ogao da razumem, mi smo sada u visini Lands Enda. Skrenim o uz Scili ostrva, pa me tu •oterajte« s broda u čamcu za spa­ 50

šavanje. Izgubiću u vrem enu toliko da vi m irno doplovite do Italije, da se iskrcate i uradite ono što želite. Kad stignem u London, nisam oba­ vezan da govo rim o svemu što se dogodilo. - To m ože da se prihvati - zak­ ljuči Lun. To veće po mraku stigoše blizu Sent Ejmes ostrva i inspektor Kliv Braun siđe s broda u čam ac koji beše spušten s palube. Lun i M a k fer­ son su s broda pratili pogledom čam ac sve dok se on m ogao videti u noći. Kad je nestao u mraku, Lun reće: - Same, idi i skreni brod ka G i­ braltaru. Ja treba da pošaljem uobi­ čajene depeše, koje po Farlouvim recim a očekuju na pojedinim k r i­ jum čarskim taćkama. - Valjda ne misliš da s ovakvom posadom dugo plovim o? - upita M akferson. - Ja neću im ati m ir­ nog sna dok su oko m ene svi ovi zlo­ činci. - N eće trajati dugo. Plovićem o do Sicilije. Kad pokupim o male pod­ m ornice, brod ide na dno. To ti ob e­ ćavam — zaključi Lun.

Putovanje kroz G ibraltar i prem a Siciliji proteklo je bez inicidenta, ali Lun i M akferson su im ah toliko posla da su bili na kraju snaga kad su se pred zoru sledećeg dana p ri­ bližili Likati. O bnovili su injekcije tricijan oam inopropena i potrošili zadnje zalihe donete u svom ličnom prtljagu. Dakle, dejstvo je m oglo da traje još jedan dan i onda će početi otpor posade. Prilaz jezercu kod Likate nije doz­ voljavao približavanje jahte, jer kanal ko zna zašto nazvan A orta m ogao je da propusti samo male brodove i čamce. No, sada se ispo­ stavilo da postoji uređaj za navođe­ nje sakriven u jednoj kući kod je­ zera, koja je pripadala nekom čoveku u službi V ićenca N erija. On je

m ogao da uputi podm ornice sk ri­ vene u natkrivenom doku blizu kuće da sam e pređu u zaliv i nađu se na otvorenom moru. - Kapetan Farlou kaže da je sam odlazio do jezerca i u onoj kući izda­ vao naređenje da se podm ornice prebace - reće Lun M akfersonu. - Mislim da sam od njega dobio sva obaveštenja, pa ću m oći da ob a ­ vim posao. Ti ostaješ na brodu. Budi oprezan. - Ako ne m ože drugačije, neka bude kako ti misliš da je najbolje — šalio se M akferson. ali videlo se. da je zabrinut. Pitao se neće li dom aćin u kući kod jezera posumnjati u to da pred njim nije p ra vi kapetan Farlou. Međutim, gledajući kako Lun silazi s broda do m otornog čam ca spušte­ nog u more, M akferson dobi više nade u uspeh. Svanulo je, a zatim se pojavilo i sunce, a Luna još nije bilo. Zaćule su se i eksplozije kod jezera, a tek tada je M akferson uhvatio njegovu radio-emisiju. - Šta se d oga đ a 9 - Zašto se nisi javljao9 - pitao je Makferson. - N ije tr«b a lo - od govori Lun. - Sve je uređeno. »R ib ice« plove k brodu. Pričaću ti o svemu kad d o ­ đem, a već krećem. * Odlazeći čam cem k obali. Lun je kod samog ušća kanala u m ore upao u zasedu pom orske policije. Patrolni čam ac mu se naglo p rib li­ žio dajući znak da se Lun zaustavi. On je m orao da posluša, grozn iča vo razmišljajući šta da preduzme. Bilo je kasno da se javi M akfersonu, a to i ne bi koristilo, jer nikakav m ane­ var brodom ne bi pomogao. No, spas dođe neočekivano Poli­ cijski čamac naglo skrenu i s boka neko viknu u m egafon: - Produžite, kapetane! Tek sad smo u daljini videli »Pom onu «!

Lun mahnu rukom u znak poz­ drava i nastavi da plovi. Sada mu je bilo jasno da veliki kriju m čar N eri ima svoje ljude i u policiji i među pomorskim vlastima. On je bio stvarna vlast na ovom delu ostrva. Prolaz kroz kanal i plovidba do naspram kuće iznad natkrivenog doka prošli su bez smetnji. D om a­ ćin je još spavao i onako bunovan nije stigao ni da dobro osm otri ka­ petana. Lun mu kaza da želi da uto­ vari podm ornice, i gde je brod. - Treba li odmah? - pitao je domaćin, koji se zvao A ldo Suteri. - Već kasnimo. Požurite - od go­ vori Lun. - Imate li drugih želia, gosp o­ dine kapetane?... Zaboravljam vaše ime - reće Suteri. Beše ustala i Suterijeva žena, koja je s osmehom i koketno njišući bokovim a p rilazila gostu, očito spremna da se s njim pozdravi kao sa starim poznanikom. Odjednom stade zaustavljena recim a svog muža. Lun prim eti njeno iznenađe­ nje nečim, pa postade oprezan. - Ka uređajim a se ide kroz g a ­ ražu - baš tada dodade Aldo Su­ teri. • Lun ga je gledao nekoliko trenu­ taka, pa upita: - Sta vam je, Aldo? M oje im e ni­ ste m ogli da zaboravite, a ja pam ­ tim gde su uređaji. Jeste li pili? On se rukova sa ženom, pa pođe tačno ka vratim a koja su vodila u hodnik i dalje do stubišta ka sute­ renu, gde su po recim a pravog ka­ petana Farloua bili komandni ur­ eđaji. Kod vrata zastade i propusti dom aćina ispred sebe. - Jesu li otvoreni prolazi na sklo­ ništu za »rib ic e «? - upita u tom tre­ nutku Suteri ga je gledao s nevericom. Ćas mu se činilo da to nije kapetan Farlou, koji baš nije dobro govorio italijanski, a ćas se pitao šta ga to zbunjuje kad je pred njim Farlou, i po stasu, i po izgledu, i po načinu govora. N ije slutio da se Lun beše 51

seíio da je Farlou objašnjavao da sa Alđom Suterijem govori italijanski. kojim ne vlada baš najbolje Lun je tom p rilik om sa Farlouom neko vt em e ra zg o va ra o na italijanskom jeziku i zapam tio koje govorne greške kapetan pravi Sada je i on počeo tako da govori. Pitao sam ]este li pili - ponovi Lun, jer na to pitanje ne beše dobio od govor - N e ... Tek sam se probudio i uči­ nilo mi se da vi niste .. - zausti Suteri, pa posle kratkog ćutanja dodade: — Sanjivom čoveku m ože sva­ šta da se dogodi. Lun naglo poteže revolver i reče: - A ja neću ništa da rizikujem. A ko ne želiš da te odmah ubijem, onda izvrši taćno svaki moj nalog. Vodi me do uređaja kojim a se odašilju podm ornice k brodu! - Ništa ne razumem.. ali izvršiću - odgovori Suteri. Oni siđoše u suteren vile i Lun primeti da pored jednih vrata stoje dva sanduka dinamita. - Ćemu služi? - upita on doma­ ćina - Lovimo njime ribe kad smo si­ gurni da je policija daleko - odgo­ vori Suteri. On otključa jedna vrata, pa po­ traži nekakvu ručicu i postavi je u mali otvor, koji Lun tek sada p ri­ meti uz obešen venac belog luka Okretanjem ručice stavi u pogon nekakav mehanizam, koji pokrenu deo neomalterisanog zida prvo u dubinu, a onda u stranu. Oikri se odeljenje sa voštanim platnom po­ krivenim pultom. Lun propusti Suterija unutra, pa ga još jednom opo­ menu da pazi šta čini. - Ovo će vas stajati glave. Kad se sazna... Nećete se eakriti ni na kraju sveta, eko radite bez saglasnosti - reće Suteri. - Radim sve baš kako treba Je­ dino ti nešto mutiš, jer nisi pri či­ stoj svesti. D a li se drogiraš? reće Lun. 52

Suteri sklde voštano platno i ot­ kri elektronske uređaje, čiju namenu je Lun mogao da razume. Ipak ostavi da Suteri sam uključi struju i izvrši pripreme. Podmornice su spremna i kreću - reće Suteri pošto uloži pro gram iranu traku. - Idimo onda gore - reće Lun. Suteri posluša i oni zatekoše nje­ govu ženu obučenu da doćeka go­ sta Lun im naredi da izađu iz kuće. Odvede ih do iza ograde i prvo ženi, a onda i Suteriju pritisnu na usta i nos svoju meku poiuloptu sa uspavIjujućim gasom. Kad se spustiše, on ih postavi u zaklon i dade lm injek­ cije za duže spavanje, a onda požuri nazad u kuću Brzo otvori sanduke dinamita i u jednom nađe posebno upaljače i sporogoreću kordu. Pet kilogram a dinamita postavi ispod uređaja za elektronsko navođenje krijumčarskih podm ornica pa za­ pali dugu kordu. Zatim s već pri­ premljenim svežnjem strča do obale i pogleda u natkrivene do­ kove, koji su služili za skrivanje podm ornica N a površini svakog su još plutali stari čamci, ispod kojih su inače stajale male podmornice. Lun nađe izvod elektronskih ur­ eđaja i podvodni vod za geofonske prenose im pulsa U čvorištu post­ avi ostatak dinamita baš u tre­ nutku kad se u kući začu jaka eks­ plozija Videlo se da je kuća napu­ kla i da je jedan deo krova spao. On upali kordu i skoči u svoj mo­ torni čamac. Tek što je odmakao na bezbedno odstojanje, a druga eks­ plozija odjeknu i diže visok stub vode. Lun je video kako so na mno­ gim mestima uz obalu pojavljuju ljudi i osmatraju da bi otkrili šta se d ogađ a Jedna policijska kola se ukazaše na putu prem a oštećenoj kući. Lun je mirno plovio ka po­ četku k an ala Tada se i javio M akferson svojim primopredajnikom. Četvrt sata kasnije peo se uz dobačene lestvice na brod.

koristeći veze preko centra u Kata niji. Telegram je glasio: »Sa krijumčarskog broda iskr­ cala se posada u čamce za spašava­ nje i kreće se prem a v a m a Među članovima posade ima zločinaca, koje traži Interpol, kao i mnoge poli­ cije sveta. Nose i znatne k o irln e heroina Javlja kapetan broda 'Pomona’ Farlou«. Neistinom da proterana posada nosi drogu poslužio se Lun da osi­ gu ra detaljnu istragu nad »brodoBilo ih je ukupno šest i sve su uto­ lomnicima«. varene za samo jedan sat Kad se vrati i ispriča M akfer- Istovar je mnogo brži, jer p ro­ sonu čime se poslužio, ovaj opsova: sto ih ispuštamo niz platformu - Lupeški im trag, trebalo ih je jednu za drugom - pričao je inžisve baciti u more, p a ako neki njer Kreslejk. može. neka ispliva! I da znaš, sto mu lupeških bogova, nije lako biti Lun beše pregledao sve utova­ pošten ćovek. rene podmornice i pripremio ih za - Još gore je biti hulja - smejao ponovno iskrcavanje, ali ovoga se Lun. - Ipak pošten ćovek m ir­ puta tako da potonu na samo nije spava i budnog ga ne muči zla morsko dno. savest. Zaploviše opet prem a istoku - Kad ćemo rašči štiti sa ova dva držeći se dalje od teritorijalnih preostala gađa? - upita M akfer­ voda. Zaobidoše Rt Pasero i skreson misleći na Farloua i B ogla nuše prem a severu. Približavali su - Njim a ne možemo za stida ni­ se Sirakruzi, ali ostadoše dalje od nje, krećući se ka Rtu Armi, od­ šta - odgovori Lun - Oni nisu u nosno ka najjužnijoj tački Italije. ’ stanju da se ravnopravno bore. To će biti tek za više od dvadeset i če­ Dok su bili nad dubinom iznad tri hiljade metara, Lun sakupi po­ tiri sata, a mi tako dugo ne možemo sadu i naredi da se brod zaustavi, da čekamo. ali da motori rade. Sakupi posadu i - N ek a me rastrgnu morski psi, objavi da svi moraju sići u čamce i ako ti nemaš nameru da i njih pu­ ploviti prem a zapadu, odnosno ka stiš! - uzviknu Makferson. Ripostu ili Taormini. Sa njima su - Njih smo prilično potukli -morali da se ukrcaju Sila i Feliks nasmeja se Lun. - Potopićemo im Pipson i M arlon Benks. brod, uzeli smo sve iz sefa s broda i Kad se čamci udaljlše. Lun požuri pokupićemo ono što je doneo Bogl. da pošalje telegram, a M akferson Osirom ašeni i dužni možda samoj da pripremi pokretanje b ro d a Tre­ Mafiji, oni su napola mrtvi. balo je trčati sa kapetanskog mosta do komandne table za motore i vra­ - Nikad nismo lakše pobedili ćati se nazad. No konačno brod jednu bandu, a nikad se lošije ni­ krenu i on je uspevao da povećava sam osećao, trista mu muka! - uz­ brzinu. Sada je okrenuo brod ka viknu mornar. severoistoku, jer s Lunom se bio - To isto osećam i ja - reče Lun. sporazumeo da stignu blizu itali- Ali znam zašto je »tako. Krijum­ janske obale kod gradića Spropolo. čari oružja i droge za nas su suviše Za to vreme Lun je poslao tele­ veliki protivnik. M i ćemo razbiti gram policiji Riposta i Taormine, samo jedan deo bande, a ostaci će

Pokazalo sa da utovar malih pod­ mornica teče brzo i lako. One su po brojevima signalizirale prilaz i nasedale na valjkastu podlogu plat­ forme, koja se iskretala i omoguća­ vala da se podmornica spusti u un­ utrašnjost broda kroz otvorenu pregadu za hermetićko zatvaranje skladišta u toku plovidbe. Sa plat­ forme svaka podmornica bi skliz­ nula vođena automatima na vagonet za prenos dublje u skladište.

53

oživetL No, da bude gore, takvih bandi danas u svetu ima na dese­ tine, a nove niču kad god to zatreba. Još dugo su razgovarali o tome da su uzalud upali u gužvu i sukobe s krijum čarima oružja Jedino što od toga imaju jeste priličan plan u novcu i zadovoljstvo da se broj krupnih krijumčarskih bandi sma­ njuje m akar za jedan delić. * Plovili su još jedan sat, a onda se zaustaviše. Lun i Makferson spu­ stiše motorni čamac i dva svoja za­ robljenika smestiše u njega, a onda miniraše i zapališe brod. Žurno su odmicali da se udalje pre eksplo­ zije. Bili su dovoljno daleko da ih ne ugrozi strahovita eksplozija na brodu, koji je goreo. Kasnije su odje­ knule nove eksplozije manje snage, a onda brod brzo potonu. Vezani Farlou i Bogl su tupo zurili u da­ ljinu. - Treba nam malo sreće da neprimećeni stignemo do obale i da pri iskrcavanju ne izazovemo ni­ čiju radoznalost - reče Lun. No, uskoro se nađoše blizu obale, uz koju su se kretale ribarske la­ đice, turističke jahte i mnogi mo­ torni čamci. U toi šarolikoj množini nisu se izdvajali, p a stigoše do obale na mestu koje im se učinilo tiho i neposećeno. Bilo je to između plaža Palizi M arina i Spropolo. N a zaklonjenom mestu uspevaše još jednom zarobljenike, pa ih ostaviše bez dokumenata i novca. Bilo je to jedino što su mogli da im napako­ ste, a da se ne osećaju uprljanim - M ožda ćemo se opet sresti reče Lun pokazujući na njih. O nda nek odmah iskoriste svoju poslednju šansu. Lun i Makferson promeniše odeću i s mornarskim džakovima na ram enim a izađoše na cestu, koja je prolazila uz obalu. Dva mla­ dića ih primiše u automobil i odve54

izoše ih u Spropolo. Tamo oni uzeše taksi i zatraži še da ih odveze do ae­ rodrom a kod Redio di Kalabrija. Stigli su na vreme za let prema Rimu. Skloniše se u jednu hotelsku sobu, gde odnesoše i tek kupljene kofere, pa središe svoje, istina lažne tili upotrebljive pasoše na sas­ vim druga im ena - Jedna luda trka je završena, vražju mu tetku! - reče M akfer­ son. - Jedva čekam da stignem u London. - Pa mi ne letimo tamo - nas­ rneja se Lun. - Spustićemo se kod Rima, a onda potražiti preostala tri člana »Seksteta« s kojima se nismo upoznali. - Z ar ti nije bilo dosta što smo sekli vodu i ovih nekoliko dana? upita Makferson. - Nem a smisla da Neri, Rajvensmit i Tatuli uzalud čekaju - odgo­ vori Lun. - A računam da će se tamo pojaviti i naša dva spavača s plaže kod Palizi M a rin a - Neka ti bude - uzdahnu M ak­ ferson. - Ali, da znaš da tim pasjim sinovima više neću da opraštam, milion im zločina! Zviznuću sva­ koga po glavi, m akar me Lucifer odneo u njegovo carstvo. To s u .. Pa nema na svetu nešto tako ružno čime bih mogao da ih upo red im Nem a ni u paklu, koga nema! Ne može se ni zamisliti ništa podlije od toga da se prodaje oružje za ubija­ nje na jednoj strani, a kupuje beli otrov za masovno trovanje i usmrćivanje na drugom kraju sveta... - Ti si sve to shvatio, Same, ali svet u celini nije - osmehnut, ali stvarno s tugom reče Lun. XI Probudila ih je noćna svežina, pa se Džordž Bogl i Rejmond Farlou izvukoše iz zaklone^ u koji ih je skoro gole ostavio Lun, Odlazeći s M akfersonom - Sve je propalo — reče Farlou.

- Ne znamo ni gde smo, ni šta da činimo. Govorio je još uvek smireno, kao da je otupeo od svega onog što je doživeo. - Ostali smo živi - “reče Džordž Bogl/ - Treba da odlučimo šta da učinimo, a nemam volje ni da se pokrenem. - Ja ne bih ni ustao da mi nije hladno - dodade Farlou i pode do vode. Gledao je neko vreme u mesećinom obasjanu pučinu. Toga tre­ nutka oseti glad, pa se osvrnu oko sebe. Vrati se u zaklon i potraži tamo. Nije bilo ničega - Nemamo ni odeće, ni dokume­ n ata ni novca - zaključi i Bogl, koji je mislio na isto što i Farlou. - Treba da krenemo. Javićemo se karabinjerim a u Palizi M a rin a Ispričaćemo da nas je napao Lun i potopio nam brod. Pošto poznajem više ljudi u Redio di K alabrija tražićemo da svedoče ko sam, pa ćemo se domaći Rima f ambasade, da dobijemo pasoše. Posle ćemo naći naše i biće sve u redu - predloži Farlou. - Ja se ne smem javiti pod p ra­ vim imenom - reče Bogl. - Pa to onda Važi i za mene priseti se Fartou. - Lttn će sigurno proturiti vesti o n am a j©r pričali smo mu sve što znamo. - Nismo baš u povoljnom polo­ žaju - zaključi Bogl. - Ja sve jas­ nije vidim šta smo doživeli. Lun nas je uništio! - A ja ne mogu da shvatim kako se dogodilo da budemo onako slabi pred tim čovekom - reče Farlou. - Sada sm o na sve to ljuti i zah­ vata me ogorčenje. - O tom čoveku sam u Londonu dosta čuo i pročitao - reče Bogi. O n je u stalnom bekstvu od policije, ali je m oćan jer zna m noge naučne tajne. N ek olik o puta k oristio je drogu svesti i tim e uništio čitavo dobro organ izovan e grupe ljudi slič­ nih nama.

Farlou se nasmeja što Bogl izbegava da za ljude slične sebi upo­ trebi prave reći. To je bio znak da uticaj droge svesti slabi. - Valjda će uticaj toga sredstva na nas prestati - reče on. - Ja već osećam da bih mogao da se usproti­ vim Lunu. Ako se on jednom nađe blizu mene, neću razmišljati, niti govoriti. Pucaču odmah! - On je sigurno već daleko reče Bogl. - N am a sada trebaju h ra n a odeća i novac. - N a ovoj obali svako mesto ima marinu za jahte. Bilo bi dobro da osvojimo jednu u tišini i da se njome prevezemo do blizu Rima predloži Farlou. Nem am o oružja - primeti Bogl. - Ponećemo kakve batine, koje nađemo usput - odgovori Farlou. Njih dvojica su opet postajali ono što su bili. Pod naporom da se nađe rešenje položaja u kome su se našli i uticaj tricijano-aminopropena je slabio. - Pomišljam i na to gde je Lun sada - reče Bogl. — O n će pre nas stići do Kaštela Fusano. Trebalo bi da nađemo način kako da telefoni­ ramo. - Krenimo onda! - uzviknu Far­ lou. - Videćemo šta može da se učini.. Išli su brzo, da se zagreju. Iako je bio juni i nalazili su se na krajnjem jugu Italije, noćna svežina se rano javljala. Išli su po pesku, zadovoljni što im mesečina osvetljava put Gore iznad njih promicali su ce­ stom mnogobrojni automobili. I tako, u kretanju, osećali su da se s njima nešto događa Brzo su se menjali zato što je nestajao uticaj droge svesfi. Sada su njih dvojica bili ono što jesu: zločinci spremni na sve. - A šta ćem o reći Neriju i ost­ alim a. ako uspemo da dođemo do telefona? - upita Bogl. - I sam o tome razmišljam odgovori Farlou. Ipak ne smemo 55

sve da kažem o. M ogli b i da nas zauvek uklone. - Pa šta onda? - pitao se B ogl - A k o kažem o da sm o izbrbljali gde se oni nalaze i da m ožda k njim a sada ide Donald Sikert, ona je s nam a kraj. A kako da ih upozo­ rim o na opasnost, ako im ne ka­ žem o da Lun zna sve što smo i mi znali? - To je da ćovek poludi! - uzviknu Farlou. - M i smo postali ne­ moćni. M o ra m o kao obični razboj­ nici opljačkati ono što nam treba za život, a ne m ožem o da zatražim o pom oć od N erija, Tatulija i Rajvensm ita ... Još dugo su nalazili sve one crne detalje i posledice događaja koje su preživeli. Pitali su se zašto ih Lun nije ubio, znajući da su sm rt više­ struko zaslužili I m orali su da pred sam im sobom priznaju da su m o­ raln i p rin c ip i sp rečavali Luna da digne ruku na zločnice koji su post ali nemoćni. - Pa m i ne sm em o telefon irati našim a - zaključi Bogl. - Ipak m oram o - usprotivi se Farlou. - O ni su nam jedina šansa Daće nam priliku da opet počnem o poslove. Im am o i nešto novca na šifrovan im raču n im a Bar ja im am oko trista hiljada d o la ra - M eni je ostalo u Švajcarskoj sam o sto osam deset hiljada funti — reče Bogl. -- To što im am o nisu baš ni tako m ale pare, sam o da im am o isprave i ono što je najnužnije za sada pokuša kapetan Farlou da ohrabri sam oga sebe i druga u nevoljL - Setio sam se nečega! - uzviknu Bogl. - Lun nas je prisluškivao pom oću svojih m ik ro-u ređaja Zato, kad dobijem o vezu sa V iće n co m ili nekim drugim od naših, treba to da kažem o. N ek a znaju da Lun možda zna i gde su oni. Tako ćem o se op ravd ati pred ostalim a iz Sek­ steta Farlou je poćutao, a onda zak­ ljuči: 56

- Učinimo tako... Nad vrhovima Aspromonta nadvijali su se oblaci, koji su dolazili sa severa Požurimo reče Bogl. Oblaci će uskoro sakriti mesec i postaće mračnije. Oni živnuše. O grade prem a obali su ih gonile da zaobilaze, a u nekim trenucima i da onako bez odeće prođu blizu usamljenih kuća Tako se primakoše jednom kampu ispred Stracije. Pošto još nije bila prava turistička sezona u kampu je bilo svega desetak šatora i autoprikolica Njih dvojica se dogovor­ iše da se prebace preko ograde i da pokušaju nabaviti opremu u kampu. Nađoše komade drveta do­ voljno čvrste i teške da posluže kao oružje. Baš kad su se spremali da ne­ čujno zavire u jedan šator, zaćuše se koraci na stazi. Jedan mlad muš­ karac je dolazio sa m Propustiše g a a onda Farlou kao senka pođe za njim i udari ga batinom po glavi. Uvukoše ga među šiblje do jednog ispražnjenog šatorskog mesta Žrtva, jeknu, a Bogl uze jedan pove­ liki kamen i njime udari mladića nekoliko puta p o'glavi. Farlou je mirno čekao, j>& poče d a nvjači ubi­ jenog. Nađe kcxfi njega'» novčanik s nešto italijanskih lira dvesta šveds­ kih kruna i dokumentima - Sklonićemo ga malo dalje, pa ćemo potražiti još jednog - reče Farlou. Odvukoše leš, pa se vratiše k stazi, koja je vodila od recepcije i ulaza u kamp. No. uzalud su dugo čekali. Nailazile su čitave grupe, ali pojedinac se nije pojavio. Oblaci se behu navukli i poče k iš a - Izaberimo jedan šator, pa ga osvojimo - predloži Džordž BogL - M oram o žuriti - reče Farlou. - Tamo su šatori postavljeni gušće, a treba naći neki usamljeni «jiJ sk o ro nađoše šator u kome se 4ixo smeh muškarca i žene. Njih dvojica se zakloniše od kiše pod }e-

dan bor, pa sačekaše da u šatoru zavlada tišina Nisu dugo čekali, jer kiša je izgleda uspavljivala ljude u Šatorima Beše prestalo svako kre­ tanje u kampu. Oni pridoše šatoru i polako napipaše patente za otvara­ nje ulaza Polako uđoše i oslušnuše. Farlou, koji beše obukao odelo malopređašnje žrtve, napipa u džepu upaljač, pa ga kresnu. Džordž Bogl, kao prava zver, sunu ka usnuV n muškarcu, koga beše ugledao 1 o spava pored žene duge plave k 3. Snažno ga udari kam enom a Farlou sačeka da se udarac ponovi TOga trenutka probudi se žena, i ne shvatajući šta se događa, uzviknu ne nemaćkom. - S ta je to, Johane? {« ' Bogl se baci na nju i zgrabi je za razgolićeni vrat. Stezao ju je iz sve sna^e, a Farlou je i dalje mirno svetlio. Zena ubrzo klonu, ali Bogl je njen '/rat stezao još čitav minut Onda upalile džepnu lampu, koju nađoše obešenu o jedan držač ša­ to ra Brzo su odabirali ono što im je trebalo. Bcgl nađe odelo muškarca, koje mu je odgovaralo. Plen u novcu nije bio veliki, jer čekove i novčana dokumenta nisu ni hteli da uzmu. Posle novog, strašnog zločina, oni se mirno izvukoše iz kampa, p a se uputiše ka naselju Prođoše kroz Straciju, jer sve kuće i hoteli behu zatvoreni. Tek u Palizi M arina na­ đoše otvoren hotelski ba r i recep­ ciju, pa zatražiše piće, bademe i slat­ kiše da utole glad, a da ne izgube mnogo vrem ena Bila je prošla po­ noć kad Džordž Bogl dobi vezu sa kućom kod Kaštela Fusano. Javi še . pratilac Vićenca Nerija i prilično se opirao da probudi svog gazdu No, Bogl mu pripreti, i on pozva Nerija. - Slušam — kratko reče Vićenco Neri. - O vde Bogl! - K on ačn o... Sta je s tobom? - Javljam se iz Palizi M arin a odgovori Bogl.

- Otkud ti tamo, čoveće? Još ju­ tros je stigla depeša s b ro d a .. iznenađeno reče Neri. - Bila je lažna - odgovori Bogl. - Još u Brajtonu, brod je preuzeo Lun. N as je držao zatvorene. - Jesi li ti svestan šta govoriš, Džordž? - upita Neri, još uvek na engleskom, i opsova nešto na italijanskom. - Brod je potopljen, a mi opljač­ kani i rastureni... - nactavi da priča Džordž Bogl na engleskom. Trudio se da sve događaje pred­ stavi tako kao jednu veliku nes­ reću, zbog koje on i Farlou ne snose odgovornost. Svaku Nerijevu reč procenjivao je sa stanovišta da li se u njoj krije kakva pretnja upućena njima. N a kraju on naglasi: - On nas je prisluškivao. Možda je čuo i o vam a Možda zna i gde se nalazite. Najviše zbog toga smo po­ žurili da se javimo. Skoro sam sigu­ ran da on zna taćno gde ste. - Z ar misliš da bi mogao da nas napadne? - upita Neri. - Kad je smeo da napadne sve nas na brodu, onda ne bih računao da neće i tamo - odgovori Bogl. - Dobro je što si se javio. Mi ćemo se već obezbediti — reče Neri. - A šta ćemo nas dvojica? Kako da vas nađemo? Nemamo ni po­ trebna dokumenta Ništa nemamo — pitao je Bogl. v - Idite u Redio di K alabrija Ja­ vite se u V ia M osorofa broj dvade­ set i osam, kod M arija T ierija On ie ćovek od koga možete sve da tra­ žite. Javiću vam se preko njega polako i jasno odgovori Vićenco Neri, i prekide vezu. *

\

*

Lun i M akferson su bili odleteli u Rim, iznajmili sqbe u hotelu i kupili snažna kola od preprodavca rablje­ nih automobila Bio je to jedan skoro nov američki ford, koga je vlasnik bio prevezao iz Sjedinjenih Država radi korišćenja u Evropi, pa 57

g a je prodao zbog povratka preko Okeana. Vide mu se nije isplatilo da g a vrača. A ovde je taj osmocilindrićni M erać goriva imao slabu prođu. Tako su kola sačekala Luna Bližila se ponđć kad su stigli kod Ostije Antike i skrenuli levo ka K a stelu Fusano. - Napašćemo dok je sve mirno - reče Lun. - Šteta je Sto smo istro­ šili sve rezerve naših preparata za uspavljivanje i potćinjavanje sve­ sti. .. - D a ih imamo, morali bismo da ih koristimo, a onda nema prave borbe. Ovako će da rade koltovi i pesnice - radovao se Makferson. - Uvek mi je teško ako neko m ora da izgubi život, ali ovi ljudi zaista ne treba da žive - odgovori Lun. Ceo ovaj kraj od leve obale Tibra bio je izbrazdon kanalim a koji su nekadašnje močvare pretvorile u plodno tle. Do Kašteli, j« od auto­ puta vodila dobra asfaltna cesta ali bili su asfaltirani i prilazi pojedi­ nim kućama. Kn ste! Fusano se nala­ zio na malo podignutom zemljištu u uglu koji su opkoljavala dva k a nala. - M oram o pogledati od sam og dvorca - reći Lun. - Objašnjenja su takva da ću kuću videti uz put koji vodi pravu na istok. Fto, zašto sam kupio nudi kompas. Kad stadoše u/ most na opkopu i pogledaše ka isloku, videli su krov vile, koji je pod .nesečevim zracim a stajao medu bujnim drvećem .'M ak­ ferson uze kompas, pa i sam po­ gleda i rećc: - Eno ono.'-, logla lupeža, trista mu rim skih lc;-,ijji! Prošlo je ponoć i mi dolazim o i pravi čas za vam pire... oprosti 1 g o s p o d a r e noći šalio se M aku >son. Povezoše se još oko trista metara dalje i na jednom p roširen ju ost­ aviše kola. Preostalo je da uz ogradu pređu još toliko. O ko sam e vile bila je zidana ograda. Nađoše 5C

zaklonjeno mesto i uz pom oć jed­ nog drveta preskočiše. M akferson ostade blizu kuće za ­ klonjen šim širovim žbunom ob reza­ nim u obliku kupe. Lun šapnu da će otići da izvidi. Prednja vra ta su bila velika, ali i brava je na njim a bila jednostavnija. Lunov kalauz brzo je i u tišini otključa. Lun polako otvori vrata i ude u hol. N a širokoj i tkani­ nom presvučenoj klupi obućen i s pištoljem pokraj sebe ležao je jedan od pratilaca. Lun zatvori vrata i prođe mimo usnulog čuvara. Tada zazvoni telefon ukopčan na vezu u holu. Lun se zakloni iza prozorske draperije od teškog som ota Tako se dogodilo da se našao u prilici da čuje ra zg o vo r čuvara i onoga ko je pozvao. Č uvar se neko­ liko puta u sprotivio da »u ovo vrem e* budi gazdu. Spom injao je i ime Bogl. Lun je ćutao i čekao Ču­ var se pope na sprat i m alo kasnije pred njim siđe V ićen co N eri, o g r ­ nut kućnim kaputićem. - Oprostite .. N isam smeo da vas ne probudim - reće revolveraš još dok N eri nije uzeo slušalicu - Dobro si učinio, Felipe - oh ra ­ bri ga Neri, pa uze slušalicu. Po onome što je N eri govorio, Lun je pogađao i šta s druge strane govori Džordž Bogl. Bilo je očito da su se Bogl i Farlou vrlo brzo oslobo­ dili i snašli U m alo da Lun nije uza­ lud toliko žurio da iznenadi zlo­ čince u vili kod Kaštela Fusano. U tom trenutku Lun odluči da iziđe iz zaklona i poteže pištolj Bio je zaklonjen od pogleda oba čpveka, a pratiocu je m ogao da pnđe.s leda Snažno ga udari i odskoči do pred Nerija, koji je baš rada spustio slu­ šalicu. Ruke gore! — naredi Lun oštro, ali tiho N eri posluša na izgled m irno i radoznalo gledajući neočekivanog posetioca. - Dakle, ipak... Bili ste brzi, Sikerte — reće on takode tiho. — Nemam oružja i neću da se branim.

Ja sam star ćovek i ne plašim se smrti. Šta hoćete? - N ikada u životu Lun nije tako pogodio jedno pitanje. On zaista na njega nije umeo da odgovori. » Šta hoćete?«. Pa to je bila suština svega. - Šta ja to hoću9 - kao za sa­ m oga sebe, šapnu Lun. On zaobide N erija, koji reče: Star sam ... Nism o ravn o­ pravni u borbi. Ja nemam kod sebe ni oružje. Lun ga udari po potiljku i stari gan gster se sruši. Odmah zatim Lun uključi prim opredajnik, dade signal M akfersonu i šapnu. - O tključano je, uši! M akferson opet nečujno otvori vrata i uđe. Lun mu dade znak da priđe, pa ga tiho oba vesti: - U kući im a više ljudi, ali ne zm am o gde su i je li neko budan. V ežim o ovu dvojicu, pa ćem o dalje. M akferson je nosio kalem n a roči­ tog p rediva jakog kao konop. N jim e zaveza ruke i noge onesvešćenima, a onda im u usta strpa po parče tka­ nine odsečeno od zavese. Povrh toga zalepi široku traku flastera. - Ja ću prizem lje, a ti obiđi sprat - reće m ornar. O tva ra o je jedna vrata za dru­ gim. U jednom salonu bili su im provizovani ležajevi na podu. Tam o su ležala tri ćoveka. M akferson je uda­ rao pesnicom i nije se ćulo toliko da nekoga probudi. Da onesvešćene lakše veže on upali svetio, jer ono što je d op iralo iz hola nije bilo dovoljno. Pođe dalje i u sobici iza kuhinje nađe staru ženu, koja se beše probu­ dila. O n je zgra b i preko usta i reče: - N e želim da čujem nijedan glas! A k o jaukneš, prekinući ti vrat kao kokošiju šiju! O n a g a je prestravljeno gledala, jer nije ništa razumela. M akferson je u žurbi zab oravio da ta žena m ožda ne zna ni reć engleski. Ipak m alo pousti stisak. - Ja sam sestra... Sestra od strica - reće starica.

Toliko je M akferson znao italijanski da je dobro razumeo. Dakle, stari gan gster N eri doveo je sa Sici­ lije svoju rođaku da radi u vili. Sam o u takvu poslugu m ogao je im ati poverenja. Žene Sicilije znale su da ćute i da se ne mešaju u pos­ love muškaraca. No, umele su da snose i patnje. Ćutala je dok ju je M akferson vezivao i dok joj je stav­ ljao flaster preko ustiju. - Budi m irna i ćuti - umeo je M a kferson da kaže jasno na italijanskom. Odm ah zatim on požuri nazad u hol i oprezn o poče da se penje uz stepenište. Za to vrem e Lun je m ogao brzo da proceni prostor na spratu, jer svetio na stepeništu i u hodniku je bilo upaljeno, a i vrata od N erijeve spavaće sobe takođe su bila otvor­ ena, i otuda se videlo svetio noćne lampe. Lun otvori jedna vrata i osvetli unutrašnjost sobe svojom lam ­ picom u obliku olovke. Tam o nije bilo nikoga. O nda priđe drugim v ra ­ tim a i ugleda spavaću sobu osvetljenu slabom Stonom lampom. V i­ delo se da je neko do m alopre ležao u udobnom krevetu. Lun pođe dalje s nešto više opreza. N o nije slutio da opasnost vreba. Telefonski ra zg ovo r i kretanje Vićenca N erija bili su probudili Frenka Rajvensm ita. On je brzo uzeo pištolj ostavljen pod jastukom i požurio do D anija Tatulija. Probu­ dio ga je i rekao mu da se nešto do­ gađa. N eko je zvao Nerija. - Pogledaćem o - rekao je Tatuli i izišao u hodnik. Cuo je šta se događa, iako su N eri i Lun tiho govorili. N o nije m ogao da rizikuje i siđe niz stepenište, pa je odlučio da ostane u zasedi na zavesom prik riven om stubištu za iz­ laz u potkrovlje. Njih dvojica otuda pratili svaki Lunov korak, ali se nisu pokretali. Tek kad im se nađe sasvim blizu i dobro osvetljen, oni iskočiše s pišto­ ljim a u rukama. 59

- Ruke gore i g ovo ri ko s i1 naredi Dani Tatuli na italijanskom. Lun se polako okrenu dižući ruke. - Baci pištolj! - naredi Rajvensmit. Lun posluša N ateraše ga da uđe u jednu spavaću sobu i postavide se u zasedu. - N em a više nikog. Došao sam ja sam - glasno reče Lun. Rajvensm it skoči do njega i tiho reče: - Još jednu glasnu reč, ili neki pokret, i isprazniću ti ceo šaržer u glavu. - Povezi mu usta nečim - reče Tatuli. Lunov pokušaj da opom ene Mak fersona bio je uzaludan, jer glasno je govorio dok je m orn ar bio u so­ bici stare N erijeve rođake, pa nije ništa čuo. Sada je trebalo preduzeti nešto drugo. N ikada Lun nije bio bez nekog sredstva za odbranu. Da su Rajvens­ m it i Tatuli m ogli da pucaju, oni bi ga odmah ubili. O vako su čekali da utvrde šta se događa. Nisu slutili ko je pred njima. Iako su mu ruke bile vazane na leđima, Lun je uspeo da bradom pokrene signalno dugm e na svom prim opredajniku. M akferson se već bio popeo do vrha stepeništa kad je osetio titraje signala. On zastade i oslušnu. Lun se nije javljao, a uputio je signal. To je bilo već do­ voljno sumnjivo. M akferson je os­ luškivao još nekoliko trenutaka. Iz slušalice zataknute u njegovo uho čuo se glas sličan šumnom disanju na nos. A to je Lun jedino i m ogao da učini. M akferson pođe napred, ali u obe ruke im ao je po jedan svoj kolt. I kad su se vrata naglo otvorila da bi Rajvensm it i Tatuli m ogli da pu­ caju, ili m akar sam o uzmu na nišan pridošlicu, koltovi zagrm eše Tatuli se zanese i otkri celo telo, pa ga pogodiše još dva kuršuma. On jeknu. 60

-S a d ću ja teb e... - izgovori Raj. vensmit i opali u M akfersona. Ovaj ne pade, već pode napred Rajvensmit brzo i nervozno zapuca na blisku i oktrivenu metu. Bio je dobar strelac i pogađao je rr.ornareve grudi u sredinu i oko srca No, to je bilo uzalud. M orn ar mu priđe u trenutku kad je Rajvensm it im ao prazan pištolj. Um ri već jednom ! - uzviknu Raj­ vensmit i zamahnu da udari pra z­ nim pištoljem. M akferson se izvi, pa udari svo­ jim pištoljem Rajvensm ita po razmenu, tako da mu slomi ključnu kost i paralisa levu ruku. On ispusti oružje iz desne ruke i sede na pod M ornar zadenu revolver iz desne ruke za pojas, pa pesnicom za neko vrem e sm iri gangstera. - Jesi li povređ en 0 - upita L.una prilazeći. Lun odmahnu glavom i sečaka da ga M akferson oslobodi veza. Bilo mu je krivo što su ga zločinci bili savladali, pa reče: - Suviše sam se žurio. - Bila su dvojica — pravdao ga je Makferson. - I protiv tebe su bila dvojica nasmeja se Lun. - A li ja sam na grudim a im ao dobro parče kevlara - reče m or­ nar. - A da su bili m alo hrabriji, pa da su ciljali u glavu? - upita Lun. - Glava je m anja meta. pa u ovakvim slučajevim a većina ljudi pogreši i gada u grudi. To se, koliko se sećam, zove psihologija - šalio se mornar. Oni požuriše da pregledaju kuću i malo kasnije Lun reče: - Opet smo u besm islenom polo­ žaju, kao i na brodu Im am o toliko zarobljenika, a ne znam o v'a bismo s njima. - I im am o jednog m rtvog, s ko­ jim takođe ne znam o šta da poč­ nemo — dodade M akferson

X II

Sa ostrva Sent Ejms inspektor Braun se Skotland Jardu javio tele­ gram om : »Onem ogućen sam u daljem radu i vraćam se u London«. A kad je dru goga dana stigao u London i podneo izveštaj o događa­ jima, doživeo je ono čemu se nije nadao. Sefovi su g a napali da se eto opet bio našao uz Luna, a nije poku­ šao da ga uhapsi, već je pom ogao njegov piratski napad na posadu broda. - Objektivno gledano, ti si učest­ vovao u otm ici jednog stranog broda - rekao je i viši inspektor Red Cerbruk. Braun je pokušao da istražuje kako je do zločinca dospela tajna da je on pod lažnim im enom stigao na brod kriju m čara oružjem i d ro ­ gom. To mu nisu dozvolili i napom e­ nuli su da sve to nije dokazano. Vrhunac razočaran ja bilo je sazna­ nje da je njegov izveštaj iskorišćen da se italijanskim vlastim a javi za m ogućnost da Lun stigne do tri člana Seksteta. To je p relilo čašu i Braun je podneo ostavku. Bilo je pravo čudo što je ona odmah usvo­ jena. Ostavku je podneo u deset sati, a ona je usvojena u jedan sat posle podne. O gorčen i zabrinut, K liv Braun je razm išljao šta da uradi. Bio je ože­ njen i sa M egi je im ao dečaka od tri godine. Stvarnost mu se ukazala kao surova osveta nekakve nevid­ ljive sile koja je na strani trgovaca oružjem, drogom i smrću. Idući pešice kući. on pukom slučajnošću srete p rivatn og detektiva C arlija Pipčina. V ezivale su ih uspomene, jer upoznali su se baš u danim a kad je Braun sreo Luna. Pipćin je bio poznat po tom e što je zajedno s Lunom nekoliko puta učestvovao u otkrivanju zločinačkih bandi: - Izgledaš mi zabrinut - primeti Ćarli Pipčin čim su se p ozd ra­ vili.

- Imam gom ilu razloga - poče da priča Braun. Obavesti Pipčina da je izgubio posao u policiji zato što nije uhap­ sio Luna. - A ja to nisam ni mogao, jer Lun se ne pušta lako u ruke policije - zaključi zatim. - Ti znaš da sam ja prijatelj s Lunom - reče Pipćin. - A li ne znaš da me je angažovao Lester Sparbek... - Onda znaš i to da sam ja zap o­ čeo istragu povodom sm rti njego­ vog sina - upade Braun. - Znam sve to, pa sm atram da imamo razloga da o svemu p o ra zgo­ varam o opširnije - zaključi Pipćin. Onako gojazan kretao se začuđu­ juće brzo i oni stigoše do D etek­ tivske agencije Kenford, koju Pip­ ćin nije hteo da m enja ni posle Kenfordove smrti. Seli su i ra zg o vo r je potekao. K liv Braun je ispričao šta je sve preživeo poslednjih dana. D e­ tektiv Pipčin ga je pažljivo slušao, pa na kraju reče: - Ćovek kakav si ti trebao bi mojoj agenciji. - Pa, p rim i me - bez razm išlja­ nja reče Braun. - Bez posla sam, a imam ženu i dete. Uz to ništa drugo čestito i ne umem da radim. - Prim am te! - uzviknu Pipćin poskoči. - A sada m ogu da ti ispri čam i neke svojo poslovne tajno Mene, odnosno našu agenciju anga žovao je Lester S p arbek... Braun je odmah shvatio da Spar bek nije očekivao da će policija oi kriti ubice njegovog sina, .1 još ma nje da će ih kaznili. Zato jo p riliva tio predlog Štiva H a za rd a da ze traže Lunovu pomoć. No i '.un, kao sam inspektor Braun., odnu-h je ne stao. Zato je Sparbek m udro oda brao detektivsku agenciju, čiji še‘ je Lunov prijatelj, pa joj povu rio pri vatnu istragu. - A sada od tebe saznajem da ji Lun već uhvatio bika za rogove zaključi Pipčin. - Znam o da j< Džordž Bogl k riv za sm rf Sparbeko 6

vog sina i njegove nesrećne devojke M elise Habard, iako su nepos­ redni izvršioci njegovi ljudi. Dakle, Sparbek želi ne sam o Boglovu glavu već i propast celog Seksteta. Onda, na posao, prijatelju! O detaljim a su se brzo dogovorili, jer Sparbek je agenciji dao do­ voljno novca za sve poduhvate, pa nije bilo teškoća da se Braun oprem i za put u Italiju. Pre odlaska, Braun je posetio Sparbeka. Hteo je da zna da li je ovaj trgovac oružjem još nešto preduzeo da se osveti za smrt svog sina. Pošto mu je isp ri­ čao isto što je pre toga ispričao Pipčinu, Braun upita: - Šta u konačnom obračunu sa Sekstetom očekujete od A gencije Kenford i od mene? - Vi to m orate znati! - trže se Sparbek. - Pretpostavljam da želite smrt svih tih ljudi - reče m irno Kliv Braun. - Pa čemu onda pitanja?! - reče Sparbek. - Tako sam počeo razgovor zato da bism o došli do toga da li verujemo jedni drugim a - reče Braun. - Postajete neugodno nejasni — prim eti Sparbek. - Biću neugodno jasan — osmehnu se Braun. - Vi tražite smrt tih ljudi, a sami ste sada u njihovoj službi. - A, ta k o ... Pa jesam - priznade Sparbek. - Već sam im poslužio da nabave jedan deo utovara oružja .. - To je oružje utovareno u Brajtonu — reče Braun. - D a .. I u ulozi prodavca bio je Lun. - Znam - potvrdi Braun. - To je bio način da proverim o neke sum nje... - neodlučno zastade Sparbek. - Baš to sam i m islio - upade opet Braun. - Kako je to oružje pla­ ćeno? - D obio sam u Brajtonu papire koji su izgledali kao čekovi, ali na­ plativi sam o u M ediator banci. 62

ovde u Londonu. Banku sam našao u Brodensburi Parku na Henli Rodu. Ta jazbina baš ne liči na pravu banku, iako nešto m alo radi s novcem slučajnih posetilaca. O čito joj je posao »p ra n je« nečijeg novca i m anipulisanje njime - p ri­ čao je Sparbek. - Dakle, ipak novac - upade Braun. - U zgred g o vo rim o novcu nastavi Sparbek. - Tam o su mi uzeli papire i zatražili adresu gde da pošalju valutu. N apom enuli su da dru gačije ne m ože biti. Odmah sam znao šta to znači. O ni su pla­ ćali heroinom. - To mi je nerazum ljivo. Znao sam da im a bandi koje rasturaju drogu, ali zašto su vam a njome hteli da plate? - reče Braun. - R ekao sam da m i ta valuta ne odgovara, jer još ne znam kako da je upotrebim - nastavi Sparbek »V i ste vešt trgovac«, rekli su mi uz podsmeh. »Z a početak, slaćemo vam kupce s novcem «. Dodali su da dru gačije ne m ože da bude. Pošto je Lun tražio da prihvatim svaku igru, ali da ga o tom e obavestim , ja sam pristao. No, sada se Lun ne javlja, a ja držim tu »valutu« opasniju od d in am ita... Pristali ste da prihvatite heroin, za r ne? - upita bivši in­ spektor Braun. Sparbek je neko vrem e ćutao, pa onda reče: - Vi zaista hoćete da čovek izgo­ vori sve što pomisli. Pogodili ste, pa mi sada kažete kako da se oslobo­ dim svega toga. Već su počeli da se javljaju prekupci. O čekujem da se svaki čas pojave i ljudi iz Skotland Jarda. Onda mi neće pom oći Lunovi saveti. - O dgovarajte da je »valuta« prodata, a meni kažite gde se nalazi zaključi Braun. On pozva Pipćina i javi mu da je neophodno da se nadu sprem ni za poduhvat, a bilo bi dobro da imaju i još kojeg ćoveka. Pipčin od govori da će se pojaviti sa svojim najbo-

ljim detektivom. S reli su se na uglu Kingslend Roda i Filip Strita u Hokstonu. Braun je bio iznenađen videći ko je Pip čin ov pomoćnik. - Nisam slutio da si u Londonu, Ro - reče Braun, čvrsto stisnuvši ruku već pom alo slavnom skitnici - mornaru, koji se ponosio što mu je Samjuel M akferson poočim. Ro Hač, poznat i pod im enom Opruga Ro, bio je nekad brodski boj, sluga za sve i svašta, pa se de­ silo da je na tom brodu plovio i Samjuel M akferson. On je p rim etio lepog, snažnog i uvek veselog dečaka, koji je jedini im ao razloga da bude tužan i da plaće nad svojom sudbinom. Prošle su godin e i m ali Ro postao je slavni O pru ga Ro, jer njegova elastičnost i čelična čvrstoća u borbi su mu i doneli taj nadimak. Bio je to, kao i detektiv Čarli Pipčin, jedan od nevelikog broja ljudi koji su uživali potpuno poverenje Donalda Sikerta i bili često s njim - C arli mi je rekao šta je s to­ bom - reče Ro Hač i pokaza na Pipčina. - I da znaš, dobro si to uči­ nio, jer ti ipak zaslužuješ da se dru ­ žiš sa poštenim ljudima. - Među njih. naravno, ubrajaš i samoga sebe — sm ejao se K liv Braun. - U takve me ubraja ceo svet! uzviknu Ro Hač. - No. ostavim o sve to za drugi put, a ti reci zašto si nas pozvao Kliv Braun poćuta, pa reče: - Eto, opteretio si me titulom p o­ štenjaka, a ja baš krećem u jedan poduhvat nalik na klasične g a n g ­ sterske poslove. No, krenim o do Bandonhila, gde treba da preuz­ memo dobar džak heroina. - Zašto ne9 - upade Ro Hač i oni se dogovoriše da svi idu njego­ vim kolima, jer bila su oprem ljena uređajem za brzo m enjanje r e g i­ starske tablice. Bila su to kola koja je za Ro Haća preuredio i op rem io sam Donald Sikert. Prilično neugledna, ali brza

i delim ićno oklopljena, ta kola su bila snabdevena priličnom, ko liči­ nom oprem e i oružja. Zato se Ro Hač nasm eja kad bivši inspektor reče da bi im trebao i obijački alat, pa reće: - Valjda znaš da jedan pošten ćovek im a i dobar obijački alat. Tu će se naći nešto snažnih m ikro-granata, koji pištolj i m alo uspavljujućeg gasa... - N e nabrajaj mnogo, je r neću ti verovati - sm ejao se Braun zna­ jući da je bar nešto od onog što kaže Ro Hač istina. — D ovoljno je ako si u stanju da u toku noći obi­ jaš jednu malu banku. - A ko je mala, valjda nema ve ­ liki trezor - nasm eja se Ro Hać. - Trezor nas m nogo ne zanima. N jega će otvoriti moj bivši viši in­ spektor Red Šerbruk - od govori Braun. Sve vrem e su u šali p roširiva li obaveštenja, koja su svakom e od njih bila dragocena. Konačno Kliv Braun zaključi: - Dakle, ti mi Ćarli, tovariš na vrat Ro Haća, i to za svaki slučaj reće Braun. - Pa već nam koristi - sm ejao se Ć arli Pipćin. - A li on treba da m otri i nisam li ja ipak i dalje u službi Skotland Jarda - reče Braun. - Pa jesi li? - veselo upita Ro Hać. Kunem se svojom časnom rečju da nisam! - ozbiljno uzviknu Braun. - H m ... Časna reč jednog bivšeg policajca - podsmehnu se Ro Hać. - Vredi li tebi to, Č arli? - Zaustavi, pa da se tučem o1 uzviknu Braun. - Ostavite to za neku drugu p ri­ liku - um iri ih detektiv Č arli Pip­ čin. Stigli su u Bandonhil, gde se nala­ zilo jedno Sparbekovo skladište oružja. Tam o je bilo i tri vrećice heroina, koje Braun, po onom e što mu je Sparbek rekao i uz pom oć 63

ključa za sporedni ulaz u skladište, brzo nađe. S tim opasnim teretom opet krenuše preko grada, nad k o­ jim su počinjali da se zgušnjavaju letnji oblaci. Kad su stigli do Brodensburi Parka, već se sasvim sm račilo, i zbog doba koje je bilo i zbog oblaka i i kojih je počela da pada kiša. Sparbek je bio osm otrio banku i procenio da ona im a i svog čuvara, koji stanuje u m alom stanu, poveza­ nom sa prostorijam a banke. To im je sada pom oglo da lakše uđu. Braun se predstavi kao inspektor Skotland Jarda, i pored lančića na čuvarevim vratim a pokaza ulaz­ nicu za policijski klub. Ta karta je ličila na policijske karte, i upalilo je. Ćuvar otvori vrata. Po ranijem dogovoru, Bo Hač svo­ jom gasnom poluloptom iznenada uspava čuvara, pa mu na silu dade da proguta i pilule za duže spava­ nje. - Sad m ožem o da pljačkam o da­ lje - reče Ro Hač. - Mi smo jedini obijači banke, koji će umesto da iz nje nešto od­ nesu, ostaviti čitavo blago u obliku praha - reče Braun. Dobro »sakriše« heroin u metalni arhivski orm an kod sam og trezora, pa zaključaše i čuvarev stan, i banku. Pazili su da ne ostave tra ­ gove, pa iziđoše. I uskoro su bili u Detektivskoj a gen ciji Kenford Otuda pozvaše stan višeg inspek­ tora Šerbruka, pa mu Ro Hač, prem a dogovoru sa Braunom, reče: - Imam li čast da govorim sa V i­ šim inspektorom Šerbrukom ? - Imate - m irno od govori Šerbruk. - No, pre svega, niste li m ogli da taj razgovor obavite u neko bo­ lje vrem e? Ja sam već bio počeo da sanjam ... - Žalim - blago reče Ro Hač. Ipak, posao jednog policijskog v i­ šeg inspektora... Ali, što da to spo­ minjem! Želim da vam prepričam sadržaj jednog članka, koji će sutra biti objavljen u n ovin a m a ... 64

- Da li vi to zbijate neslane šale? - prekide ga Šerbruk. - Kunem se da se ne šalim nastavi Ro Hač. - Istina, m ožda će taj članak glasiti i drugačije. Čućete obe verzije: »Londonska poli­ cija je postigla velik i uspeh otkrivši centar za rasturanje heroina, koji se nalazio u M ed ia tor banci na Henli Rodu u Brodensburi Parku...« Ili. druga verzija: »P olicija nije prihvatila obaveštenje o tome da se u M ediator ban ci... skriva centar za rasturanje droge. Još uvek je nerasvetljeno zašto viši in­ spektor Red Šerbruk. .« i tako da­ lje... - M ožem o li da budemo ozbiljni? - upita Šerbruk. - Budimo, ako m islite da sada nismo - nasmeja se Ro Hač. - Ko g ovo ri? To bih želeo da znam - reče Šerbruk. - Jedan pošten građanin Lon­ dona, koji ne želi neprilike. Brzo o ti­ đite do te gan gsterske banke, čiji ćuvar je sigurno već odavno zabeležen u nekom policijskom kom pju­ teru. Pretresite banku i naći ćete toliko heroina da bi se otrovala č i­ tava Temza. Sve ribe bi bile d ro g i­ rane. N a Igraju šifra: »Špirit Boj« završi Ro Hač. Braun je znao da pod tom šifrom izveštava jedan za policijske uspehe zaista zaslužan obaveštajac iz londonskog podzem lja. Zato se sada smeškao klim ajući glavom u znak da će sve biti u redu. I stvarno. Šerbruk brzo reče: - Biće odmah sve proveren o' Posle toga K liv Braun pozva i re ­ portera A rtu ra M arkinča, opet jed­ nog od vernih Lunovih prijatelja, pa mu ispriča sve što je znao o dosa­ dašnjim događajim a i o tom e da je ovoga časa viši inspektor Red Š er­ bruk krenuo da otk rije bandu k r i­ jumčara droge. - Bez ob zira na vrem e i kišu, žu­ rim tamo - reče slavni rep orter spreman da bez oklevanja bude prvi na mestu događaja.

Jedan sat kasnije viši inspektor Red Serbruk m orao je da dozvoli da u banku uđe i rep orter A rtu r Markinć. O štro g a je gledao neko vreme, a onda reče: - Od ovog trenutka možda za ­ vise svi naši budući- odnosi, Arture. Želim da znam kako si se stvorio ovde u ovo glupo doba? - Ja im am hrpu obaveštenja o krijum čarim a oru žja i droge. T ra g a ­ jući, otkrio sam da će se nešto d o go­ diti Možda i ja im am svog Špirit Boja - odgovori m irno reporter. Serbruk poćuta. Bilo je m nogo p i­ tanja koja bi on postavio slavnom reporteru, ali im ao je iskustvo da se svakom inspektoru napad na M arkin ća ok ren u a na zlo. Zato kratko reče: - Za sada mogu samo da kažem da je nađeno dosta heroina. N ism o ga još ni izm erili. Vodi se istraga. - A ja ću da po sopstvenom zak­ ljučivanju dodam da je sve ovo u vezi sa krijum čarenjem oružja i droge u isto vrem e, kao i sa ubistvim a m ladog Serbruka i starog vlasnika A gen cije »N auta« Majersa... - poče da izlaže Markinć. - To je zan im ljiva sugestija gork o se osmehnu Red Serbruk. Dodaću sam o ovo: jednom ćeš im ati slabe karte u rukama, M a r­ kinć. - O ve koje sada imam su takve da se neće m oći zataškati ništa oko kriju m čarenja d rog e i oružja. Priča se da je sve to pokrenulo i Luna. Je li istina? - reče reporter. - N em am kom entara - namršti se Serbruk. - No, sve pam tim i p r i­ mam k znanju. - Konačno, mogu samo da vam čestitam na ovom velikom uspehu. Već zam išljam naslove: »Već p ros­ lavljeni viši inspektor Serbruk ot­ k rio bandu ovog v e k a ... Lun, kralj ponoći u obračunu sa istom ban­ dom. .. Zašto je otpušten inspektor Kliv B rau n ?«... - g o vo rio je M a r­ kinć. 3 ' X - 100 (839)

Serbruk se ukoći, a onda priđe reporteru i uze g a za rever sakoa: - Slušaj, ćoveće? Pa ja tražim Brauna još od podne. N jegova ost­ avka je prihvaćena, ali sam pom oć­ nik m inistra je naredio da se to prihvatanje poništi. 1 nećete valjda sum njičiti Skotland Jard sada kad treba da se uhvatim o ukoštac sa svim o ćemu sm o večeras govorili?! - M ožda sam Braun neće hteti da se to spom inje - reče reporter. - R ekao sam njegovoj ženi da mi se on javi, ćim dođe svojoj kući. U či­ njena mu je nepravda, ali biće ispravljena - reče Serbruk znojeći se, iako više nije bilo vruće. - Siguran sam da će to biti u ve li­ koj m eri vašom zaslugom, gospo­ dine Serbruk - odjednom priđe M arkinć na uglađeni način ra zg o­ vora. - A sada žurim, jer moj list m ora u jutarnjem izdanju da zabeleži ovaj vaš uspeh. - N e izazivaj me, A rtu re! Ti ho­ ćeš da osiguraš istragu. Pa ja ti se kunem da neću popustiti ni u čemu! - uzviknu ojađeni Serbruk. - I ja ti verujem , stari moj! od govori M a rk in ć i ode.

* Kad stiže da legne ne ona odm ah krevetić u okrenu se k

kući, K liv Braun htede budeći ženu i dete, ali upali svetio, pogleda kom e je bio dečak i mužu.

- Sta se to događa da te celo po­ podne traže iz Skotland Jarda? upita ona. — Serbruk me je m olio da te n a g o vo rim ... - N ek a oni idu k vragu - reče K liv Braun. - Sada sam ja privatni detektiv i to ću da ostanem! N e tiće me se šta hoće Serbruk. - M olio je da ga nazoveš u stanu, pa m akar to bilo u ponoć, ili u svita­ nje. A ko nije tam o... - opet poće M egi Braun. - Dobro, pozvaću ga - popusti Kliv Braun.

65

Bio je zabeležio broj banke, pa ga sada okrenu. Tam o slušalicu p rih ­ vati jedan policajac i m alo kasnije javi se Šerbruk. Bio je iznenađen kako ga je Braun pronašao. - Raspašću se od radoznalosti otkud znaš o ovoj banci - reče Š er­ bruk. - Ostavim o to za bolju priliku, a sada reci zašto si me tražio tokom dana - od govori Braun. - Stvari su krenule kako je tre ­ balo već pre da krenu - poče Š er­ bruk zastajkujući. - Ukratko: pov­ lači se saglasnost o tvom otkazu i odaje se p rizn a n je... Biće pohvala, a m ožda i u napređenja... Glavno je to da se vratiš i nastaviš istragu na kojoj si radio. - Ja više nisam u Skotland Jardu, a o razrešenju i predaji svega čim e sam bio zadužen im am dokum ent... — reče Braun. - Sve znam, ali ip a k ... - p re ­ kide ga Šerbruk. - M ožda bi moglo, ali pod, za Skotland Jard, teškim uslovim a — reče Braun - Ovlašćen sam da ih prihvatim - odmah od govori viši inspektor Šerbruk. - Sam o reci svoje uslove. - Podneću ih pism eno rano uju­ tro i zahtevaću pismenu saglasnost - zaključi Braun i spusti slušalicu. Odmah pozva Pipčina, koji je takođe bio kod svoje Ketrin, pa mu ispriča šta se događa i reče: - Postavio bih uslov da ostanem privatni detektiv, a da budem im e­ novan za tajnog agenta Skotland Jarda, koji im a m noga ovlašćenja, među kojim a i to da nekažnjeno mogu viđati Luna, a da ništa ne preduzimam protiv tog čoveka. - Rizikuješ, K liv e ,.. N o s Ro Hačom ćeš biti u boljem položaju reče detektiv Pipćin. - Razum eo sam - nasm eja se Braun. - Treba da zaštitim i Haća, ako zakuva kakve neprilike. - Onda smo složni u svemu — zaključi Pipćin. - Udesi tako da posle podne odletite u Rim. 66

Letećem o' Braun.

—

uzviknu

Kliv

XIII Pošto je nekoliko sati saslušavao gangstere, Lun ostavi M akfersona na straži, a on ode da se odmori. Spavao je tri sata, a onda se kao uz budilnik probudi i smeni m ornara, da se i on odm ori. - Zar nije bolje da odem o? upita Makferson. - Otkrio sam nešto dok sam držao N erija pod hipnozom - odgo­ vori Lun. - To nam obezbeđuje pov­ lačenje u slučaju nužde. - Budi jasniji, m ilion mu zago­ netki - reče mornar. - Postoji tajni izlaz iz vile do ka­ nala, gde uvek stoji spreman m o­ torni čamac, kojim se može ploviti do Tib ra ili k m oru - objasni Lun. - O vde m ožem o da sačekam o dok dođu Bogl i Farlou, pa da ih sve od­ jednom predam o Interpolu i ¡tali­ janskoj policiji. I to m ožem o da p ri­ prem im o odavde. - Ipak smo u vučjoj jazbini uzdahnu mornar. - No, dok si ti na straži, ja mogu da spavam mirno. Lun obiđe sve zarobljenike i uveri se da trenutno ne preti ni­ kakva opasnost, pa sede da sistematizuje sve ono što je saznao i da stvori plan okončanja ove neobične avanture, kojom je stalno bio neza­ dovoljan. N ajčešće je im ao obra­ čune sa »čistim - zločinom, koji je bio retko spregnut s vlastima. A sada se prvi put našao pred lju­ dim a koji čine veće zlo od bilo koje ranije poznate gangsterske bande, a sve to čine uz pom oć trgovaca, bankara, obaveštajnih službi i indu­ strije za proizvodnju oružja. Takva organ iza cija je neuništiva baš zbog takve razuđenosti. Razmenu zla teško je bilo dokazati i razotkriti, pa je trebalo koristiti pojedinačne zločine, kakvi su bili ubistvo m la­ dog Sam ersa i njegove devojke, ili starog posrednika u zapošljavanju

m ornara M o rd rija M eiersa i nje­ gove sekretarice Megf*Cisholm. Prolazili su sati u pravljenju pla­ nova i konačno Lun uključi radioprijem nik da čuje nove vesti. Radio Rim je javljao da su kod Taorm ina na obalu Sicilije stigli m ornari sa broda »Pom ona«, koji je, prem a ne­ kim izveštajim a, potopljen. Sa m or­ narim a su i dve žene. Postoji sum­ nja da se posada bavila kriju m čare­ njem droge, ali kod njih nije na­ đeno ništa. Istraga će biti sprove­ dena vrlo detaljno. Posebna vest g ovo rila je o zloči­ nima u kampu kod Stracije, na kraj-njem jugu Kalabrije. Sumnjalo se na dva čoveka, koji su kasno noću prim ećeni na obali između Stracije i Spropola. Slušajući to, Lun se namršti i bi mu neprijatno, jer osećao se krivim što je ostavio tamo dva zločinica u takvim okolnostim a da su m orali da krenu u razboj­ ničke poduhvate. Povezao je ra zg o­ vor V ićenca N erija s Boglom i Farouom baš u trenutku kad je sa M akfersonom upao u kuću. N ije bilo teško povezati sadržaj tog ra z­ g ovo ra s vešću o zločinim a i pljački u kampu. Tam o su bila odneta odela, a to je bio dobar znak da su ih uzeli Farlou i Bogl. »Ipak ih treba uništiti«, zaključi Lun u mislima. A kako to da se iz­ vede, nije bilo teško otkriti. Lun je prilikom ispitivanja utvr­ dio da niko neće doći u usamljenu vilu, jer sprem ala je N erijeva ro ­ đaka, a u kupovine su išli autom obi­ lom njegovi pratioci. Svaki od čla­ nova Seksteta vodio je sa sobom po dva pratioca, pa je pored jednog m rtvog čoveka u kući sada bilo osam zarobljenika, jedna žena i samo dva gosp odara situacije. Da­ kle, bilo je nem oguće dugo ostati pod ovim uslovima, jer oko zarob lje­ nika je svaki čas bilo nekog posla. M akferson se ljutio, ali je sam mnogo radio. N ek oliko sati sna nisu bili dovoljni da se m ornar od ­ mori, pa ga Lun ostavi da spava.

Svaki zarobljenik pokušavao je da razgovara s Lunom dok je jed­ nog po jednog hranio. T ra žili su da ih oslobodi da bi se okupali i oba­ vili jutarnju toaletu. Bilo je očito da traže neku šansu za bekstvo i otpor. No, Lun je za ovak ve prilik e im ao idealno sredstvo. Bila je to čelična ogrlica smrti. On je sakupio sve za­ robljenike u salunu i počeo da im govori: - Ko želi u kupatilo, m ože tamo da ostane najduže sedam minuta, jer tri minuta mu ostaju da dođe do mene, kako bih ga vezao. O grlica, koju će dobiti onaj ko želi da iziđe, nakon deset minuta eksplodira i otkida glavu onom e ko je nosi. Ne možete je prekinuti, niti odložiti eks­ ploziju. To ne mogu ni ja sam, ako ne upotrebim naročiti ključ za isk­ ljučenje satnog mehanizma. Prvi je ogrlicu p rim io Frenk Rajvensmit. Lun mu je odvezao ruke i noge, pa ga pustio da iziđe. Jedino je pazio na telefon, jer nije se smelo dopustiti da zločinac zatraži po­ moć. Rajvensm it je m islio da će lako podneti ogrlicu sm rti oko vrata, ali ona mu je izazivala jezu po čitavom telu. Bila je načinjena od čeličnih članaka, koji su se držali udenuti jedan u drugi, ali pokretni tako da se ogrlica ponašala kao teški lanac. Osećao je i kucanje satnog m eha­ nizma. Izdržao je manje od pet m i­ nuta, a onda se skoro trčeći vratio k Lunu da ga ovaj veže i da zaustavi ono prokleto kucanje uz vratne vene i arterije. - To je užasno - ne izdrža da ne kaže Rajvensmit. Tako su se p roredili zahtevi za ­ robljenika da ih Lun odvezuje. N e r i­ jeva rođaka se prihvatila posla da nahrani svakog vezanog, kako bi se izbegla upotreba ogrlice. Tada stiže M akferson i poče naglas da se sm eje Lunovim nerpilikama. - N ije lako biti tam ničar, m ilion mu robova! Bolje je da mi njih sve... reće on. u jednom trenutku. 67

- Zašto nas ne predate policiji? - pitao je Frenk Rajvensmit. - N e želim o da se brzo nađete na slobodi — od govori Lun. * Svitala je zora kad su Farlou i Bogl stigli u Redio di Kalabrija. Grad je još spavao očekujući da se pojavi sunce, pa da tek onda oživi u pravoj meri. U V ia M o sorofa našli su staru kuću sa jednim običnim i jednim kolskim ulazom zatvorenim metalnom kapijom. O tvorio im je krupan čovek koji je vukao ukrućenu nogu. Oni mu rekoše da traže Tijerija po nalogu gospodina Vinćenca Nerija. - Pozvaću ga, ako j® ustao — reče čovek s ukrućenom nogom i zatvori im vra ta pred nosem. M alo kasnije pojavi se om alen i gojazan muškarac, čija ćela se svetlela. - U đite - reče on bez pozdrava. - G azda mi je javio da vam budem na svakoj usluzi. Trebaju nam oružje, doku­ m enta i novac - kratko reče Bogl. - O ružje i novac mogu odmah da vam dam - odgovori Tijeri. -Za dokum enta nam treba najmanje jedan ceo dan. M oram o ims#i fo to­ g r a fije za pasoše. G ov o rili su ¿talijanski, pa se Bogl ob ratio Farlou na engleskom: - On će napasti naše u Fusanu. pa treba da što pre stignem o tamo. V aljda nam niko neće ni tražiti pa­ soše. •- Dajte oružje i novac odmah, a za dokum enta se pobrinite dok se mi odm orim o - reče Farlou dom a­ ćinu, na italijanskom. - M eni je potreban duži odm or - reče Bogl. - Već sam na ivici snaga. A k o utonem u san, neću se buditi najm anje deset sati. M a rio T ijeri ih provede kroz hod­ nik, pa zatim ih izvede u prostrano i kam enim kockam a popločano dvorište. O pet uđoše kroz jedna ši­ 68

roka vrata u dugačku zgradu sličnu nekom magacinu. Već s vrata osetiše miris vinskog pod h im a Prođoše između bačvi i zastadoše kod jedne. Tijeri je kucnu drvenim čekićem, koji uze sa obliž­ nje police i reče: - Od pola je puna v in a On zađe sa strane ogrom ne bačve i pom eri skrivenu bravu. Otvoriše se vrata izvijen a kao na trupu aviona. U kaza se prolaz do zida i dalje k roz njega- N ađoše se u uskoj, ali najm anje osam m etara dugoj prostoriji, koja je na drugoj strani im ala još jedna uska vrata. N eobična soba je bila nameštena sa četiri ležaja i više polufotelja na sklapanje, koje su bile poredane uza zid. - Lepo sklonište - reče Farlou i zaviri u orm an s pićem. Bogl pogleda šta je iza uskih vrata i otkri m aleno kupatilo s tu­ šem. Dom aćin uključi bojler, pa reče: - U orm an im a im a neupotrebljav^nih košulja i drugog rublja a i nekoliko odeia. U zm ite sve što vam treba i odm orite se koliko želite. - A novac i oružje? - upita Bogl. - Odmah ću otići da ga done­ sem. Treba mi i foto-aparat da nači­ nim vaše snimke. Doneću i njega. Posle ćete mi reći kako da glase dokumenta - od govori Tiieri. On zatim ode. - D ivim se organ iza ciji starog gangstera - reče Farlou. - On ovde sigurno prim a sve one koji treba se se skrivaju, a rade za njega. Bogl je već kunjao, aii se pokrenu i ode u kupatilo. Kad se vrati, upita: - M ožeš li ti da ostaneš budan dok dođe T ijeri? - M ogu — prihvati Farlou, navi­ knut na česta bdenja na brodu. On i sam ode pod tuš, pa nađe pižamu i sede na ležaj. Uskoro se po­ javio M ario Tijeri. koji donese dva pištolja tipa bereta i dovoljno muni­

cije. Imao je i veliki svežanj novča­ nica, pa reče: - M oram o probuditi gospodina, jer treba da g a fotografišem , a neka mi ujedno potpiše priznanicu za novac. Probudiše Bogla, koji je jedvna uspeo da izdrži fotografisan je, obu­ čen do pojasa. On htede odmah opet da legne, ali je m orao još da prim i novac. - Koliko m ožem o da dobijem o? — upita Farlou. - Imam ovde po dvesta dolara za svakog, a u liram a mogu da vam dam koliko m ožete da nosite u dže­ povima. Je li dosta po dva m iliona lira? - Biće dovoljno — reče Bogl jedva gledajući. On prim i novac, potpisa p rizn a­ nicu i sve stavi pod jastuk. Odm ah sklopi oči. Farlou izdrža snimanje, obračun i kraći d o go vor s d om aći­ nom, a onda g a isprati do bačve. - Ovde ste u potpunoj bezbednosti - um iri ga T ije ri i nestade medu buradima. * Bilo je kasno posle podne kad su se probudili zbog nečijeg dolaska. Bio je to opet M a rio Tijeri. N osio je dve od pruća pletene košare, pa reče: - Nisam hteo da vas budim za ručak, pa sam sada doneo ručak i večeru zajedno. - Sad osećam glad. a sanjao sam da jedem silne kom ade mesa — reče Bogl. — Večeraćem o, pa na put. No. pre toga treba da telefon i­ ramo. - Sada m ožete da čin ite što že­ lite — od govori Tijeri. - Pasoši i imena su lažni, ali odlično izrađeni. On iz jedne košare izvadi dva pa­ soša O bradovaše im se i staviše ih uz pištolje i novac, a onda se najedoše. Pred odlazak pređoše u neku vrstu b iroa vin skog podruma, oda­ kle su m ogli da telefoniraju.

Bogl pozva vilu kod Kaštela Fusano. Prepoznade prom ukli glas Vićenca Nerija. - Ovde trojka - dodade Bogl misleći na svoj redosied u Sekstetu. - Slušam te! O vde jedinica odgovori glas sa* druge strane tele­ fonske linije. - Je li tam o sve u redu? - upita Bogl. - Sve je kako treba da bude Vrlo smo oprezni i držim o zasedu. Voleo bih da oni tipovi dođu ovam o začu se odgovor. - Voleli bism o i nas dvojica da uživamo u tom trenutku - reće Bogl. - Onda dođite što pre, ali pazite kako ćete nam prići - začu se od­ govor. - T reb a da je jasno da do­ laze gosti, otvoren o i javno. P rik ri­ veni dolazak m ogao bi da p revari zasedu, a n aredio sam da se ona dva tipa sravn e čim dođu na nišan. - R aspitao sam se kad im am o avion. Bićem o u Rimu oko osam sati naveće, a tam o oko deset, a naj­ kasnije do ponoći - reće Bogl. - Dođite, ali budite oprezn i zaključi prom ukli glas.

* - Sad znam o kad će stići ona dva gad a — reće Lun kad spusti slu­ šalicu. - O staje da završim o razgo­ vo re sa ova dva ovde. - N ek se već jednom sve to svrši - reče M akferson. - O vde se ose­ ćam kao pošten čovek u zatvoru sa zloćnicim a. - Izađi i osm otri m alo okolo. Kupi sve novine i vrati se - pred­ loži Lun. - N e želim ni za ćasak da te ost­ avim. Im aš radio-prijem nik i slušaj vesti - odbi Makferson. - O nda idi i isprepadaj m alo Rajvensm ita i N erija - nasm eja se Lun. M a kferson ode. a Lun je neko vrem e poslovao oko svog m alog m agnetofona, pa izdiktira dugi izve-

69

štaj za rep ortera M arkinča u Lon­ donu Bio je to običan m agnetofon sa dodatkom za reprodukovanje prekc k odiran og ispravljača. Sve što bi se sa ovog m agnetofona sni­ milo, ili slušalo preko ispravljača, koji je pa r ovom, m oglo je da se ra ­ zume. Bilo je kasno posle podne kad je Lun dobio London. Javi mu se rep or­ ter M arkin č iz svog stana.

*

Bližilo se veće kad su inspektor, odnosno novopečeni privatni detek­ tiv, a tajni agent Skotland Jarda Kliv Braun i lutalica m orn a r i vese­ ljak Ro Hać stigli na rim ski a ero ­ drom. Braun je zahtevao da odmah idu u grad, ali Ro H ač je bio ugle­ dao neku plavušu i hteo je da je upozna. Pratili su je do aerodrom skog bara i seli blizu nje. No, uzalud - — Im am kasetu s lepom pesmom je Ro Hač izveo sve svoje trikove. za tebe — reče Lun pošto se Ona je ostala nepristupačna i nije srdačno pozdraviše i raspitaše o lič­ htela da se upozna s »nepoznatim nom stanju. ljudima«. R ep orter ga je razumeo, pa uk­ - M i smo i te kako poznati — ljuči svoj prijem m agnetoskopskog tvrdio je Ro Hač. snimka. Reprodukovanje je bilo - Ili me ostavite na miru, ili ću ubrzano i pored izm enjenog i n era­ zam oliti policajca da me zaštiti — zum ljivog zvuka. M alo kasnije sa zaključila je dama. svog uređaja p rim ao je jasno izgo­ Braun se ionako ljutio što gube vo ren i izveštaj Donalda Sikerta. vreme, pa reče: - Eto. javljaju da je stigao avion Trebalo je da počne objavljivanje iz Redio di K alabrija, a mi još ne otkrića koje je učinio Lun u sukobu znamo šta radim o. s bandom krijumčara oružja i I stvarno je najavljen dolazak droge. Lun beše ukazao na moguć­ aviona, pa Ro H ać reče: nost da su ubice u kampu kod Stra- Hajdem o onda u grad. cije u blizini ostavljeni zločinci Bogl Oni pođoše i tako se desilo da je i Farlou. Lunov izveštaj se završa­ u jednom trenutku Braun zastao vao rećima: iznenađen. O grom n im aerodrom s»,.. Zločini ove vrste su pod zašti­ kim holom su dolazila dva ćoveka, tom faktora koji nikada ne bi smeli koje je on poslednjih dana dobro to da čine. No. ogromne količine zapamtio. Bili su to Bogl i Farlou. novca, koje se okreću u ovom prlja­ Braun upozori R o H ača i m alo se vom poslu, jače su od ljudskog mo­ povuče. rala. Možda će javno mnjenje nate- Treba da ih pra tim o - pred­ rati nekoga da pojača istragu i one­ loži na kraju. mogući sve češću spregu zločina i ^ Zar ne m ožem o da ih z g ra ­ ylasti.-Sada otkrivamo bandu Sek­ bimo odmah? - upita Ro Hać. steta, čiji šefovi su bili gangsteri - N em am o ovlašćenja da hapVićenco N eri na Siciliji, Frenk Raj* ' simo po Rimu - od go vori Braun. vensmit u Rimu, Dani Tatuli u M i­ - No. d ogovorićem o se da se na­ lanu, Džordž Bogl u Londonu, Rejđemo nakon o v o g a u baru koji se mond Farlou na krijumčarskom nalazi u V ia Rikasoli, koja počinje brodu i u Londonu zadavljeni ban­ od T rga V itorio Emanuele. Ti možeš kar Entore Mengoci, koji je svoje da ih pratiš izbliže, a m ene bi oni bankarske mreže pleo od Bliskog primetili. istoka do Londona. Njih je stigla - N ije mi m ilo što nism o stig li pravda, ali stotine njima sličnih kod Ć arlijevih p rija telja i uzeli žive i obavljaju razmenu dva velika oružje. O vako goloru ki sm o u n ep ri­ zla, oružja i droge...« lici - reće R o Hać.

70

- I oni su doputovali avionom , pa možda ni oni nemaju oružje reče Braun. - Oni su g a p rok riju m ćarili u prtljagu. Postoje kutije sa sm e t-. njama rendgenu i m agnetnim silni­ cam a da otkriju oružje. M ožda su ih imali - šalio se Ro Hač. - Ne zbunjuj me, već kreči! uzviknu Braun i požuri da nade taksi i da se postavi u zasedu, kako bi pratio Bogla i Farloua kad naiđu. Ro Hač pođe za njima. Uspeo je da uzme sledeći taksi i nagovori vozača da prati kola ispred njih. . No. sve je bilo uzalud, jer nem oguća gužva vozila na rim skim ulicama, upadanje i kad se ne sme, pretnje raspada svakog regu lisanja saobra­ ćaja u ovo doba kad svako žuri da stigne na neki večern ji sastanak, ili kući na odmor, učinili su da se taksi sa zločincim a izgubi. Kad se Braun i Ro Hač nađoše u Via Rikasoli. bilo im je jasno da su uzalud i pokušali praćenje. Ro Hać je žalio što nisu napali golim ša­ kama, i odmah. Braun je vrteo g la ­ vom, pa reče: - Požurim o d a u V ia Turati, tu blizu, potražim o čoveka na koga nas je uputio Pipčin. Odm ah zatim liznajm ićem o kola i krenuti ka K a­ štelu Fusano. ,.!'j . f .' . . - Ne rušiš li ti moje nade da ćemo napraviti m alo gužve ovde u samom Rimu? - reće Ro Hač. - M isliš na način svog pooćim a - nasmeja se Braun. - :No, ipak treba da znaš da ne vredi zapodevati kavgu ovde. Ljudi koji nas interesuju bili su u vili kod Kaštela Fu­ sano. Otuda treba da počnemo. l'Možda greširn, ali zam išljam da će i Lun stići tamo. - Zavirićem o još, ove noći u to gnezdo - s lo ž ile Ro Hač. Nađoše ćoveka na koga ih je upu­ tio detektiv C arli Pipčin. Bio je to jedan neobičan svet,, koji se pone­ kad bavio poslovim a privatnog de-.. tektiva, ali češćesšfe. pr ihv.atao da

radi za pojedine fa b rik e i čuva nji­ hove proizvodne tajne, kojim a su pokušavale da se ojačaju na tržištu. On je bio neka vrsta privred n og kontrašpijuna. Nađoše ga kod kuće i S ilvio Broci ih dočeka prijateljski. Zalio je što pri ruci nem a spretnije pištolje i upita da li će se zadovoljiti sa dva lugera italijanske proizvodnje. Odmah im isp riča da italijanske fabrike ili im aju licence m nogih svetskih proizvođača, ili proizvode one sisteme oru žja za koje licenca nije potrebna. Takvo oružje bio je luger, jedan od najboljih pištolja proizvedenih još početkom ovog veka. - Zadovoljni smo lugerim a, ali da dobijem o i dovoljno m unicije reče Ro Hać - Budite bez brige - reče Broci. - N ije naodm et da kažem da o oružju posle vašeg odlaska ne znam ništa, niti sam vas kad video. Jednostavno vas ne poznajem ! Gledao ih je kao da je ispričao dobru šalu. O ni potvrdiše da je tako i da nikada, ni za živu glavu, neće reći gde su dobili oružje. - Onda još da nađem o autom o­ bil - reče Ro Hač. - To je lako - od govori Broci. »U kradite« moja. Tu pred kućom je fijat sto trideset jedan. Brza i udobna kola. Evo Ključevi. - Eto, postać-ii i lopov už jednog inspektora Skotland Jarda šapnu Ro Hač Braunu. - 1 XIV Pošto su još jednom telefonirali u vilu kod Kaštela Fusano i uverili se da je sve u redu, Bogl i Farlou požuriše prem a izlazu iz Rima. Sporo su se probijali kroz gusti večernji sao­ braćaj, a jedan sudar na autoputu kod Vitinije, k oji se dogodio ispred njih, oduzeo im je još čitav sat vre­ m ena . Ceka.nje iskoristiš© da đoptine g o riv o u’ iznaijnUjens kola, pa

konačno oko dvadeset i tri časa skrenuše ka Fusanu - Kako li će nas primiti naši kompanjoni sada kad znaju da ne­ mamo ništa? - glasno se pitao Farlou. - Valjda i dolazimo ovamo da saznamo odgovor na to pitanje reče Džordž Bogl. - Prema prvoj pomoći koju su nam pružili, N eri želi da ostanemo uz njega - Tebi je lakše, a ja ostajem du­ žan, jer svi ste me finansirali kad sam kupio brod i podmornice. Još uvek se nisam sasvim odužio - primeti Farlou. Vozili su se još neko vreme ću­ teći, a onda Farlou upita ne idu li pogrešnim putem. On je ovamo do­ lazio ranije u dva m ah a ali uvek danju. - Pravilo je da noću pridemo s južne strane, odnosno preko mosta iz pravca Laurentum a Vila je sa te strane postavljena između dva ka­ nala, koji se sastaju i čine »potko­ vicu« oko nje. Sa mosta se vidi si­ gnal na samom dimnjaku Ljubiča­ sta sijalica znači da se prihvata na­ javljeni posetilac. U protivnom znači da nešto nije kako treba. Zato vozim uz obalu do Laurentuma objasni Bogl. O n doveze do naspram arheološ­ kih iskopina i skrenu levo. Kad se nađe na uskom mostu, on zaustavi. Nešto nije bilo u redu, jer ljubičasto svetio nije gorelo. To se nije moglo dogoditi starom gangsterskom vuku Neriju. - Ostavićemo kola na parkirali­ štu Laurentuma, a mi ćemo se pos­ lužiti tajnim prolazom, za koji znam - reče BogL - Da bismo tamo došli, treba nam ćamac Ima jedan na vesla, koji možemo da uzmemo iz drvenog depoa, koji vi­ diš tamo na kanalu. - H ajdem o! - odlučno reče F a r­ lou. - A k o su Lun 1 njegov m ornar upale, onda ćem o pucati čim ih v i­ dimo. 72

* Zvonio je Ro Hać i njegov glas poznade Makferson, koji je bio do­ šao do vrata - Otkud ti ovde, mladiću moj? iznenadi se Makferson. Lun beše došao da i sam vidi ko zvoni, pa i on iziđe i pozdravi se s Braunom i Ro Haćom. Nije skrivao iznenađenje zbog njihovog dolaska - l8prićaćemo vam sve po redu - reče Braun. - Samo da negde sklonimo kola. - I treba - reče Lun. - Očeku­ jemo još neke goste. Zato sam i ja požurio da čujem ko je i da budem na mestu kad Sam otvori On im pokaza garažu iza vile i kaza im da ima mesta još za nji­ hova kola Pod nastrešicom kod ga­ raže videla su se dvoja kola, kojima su se dovezli Rajvensmit i Tatull sa svojim revolverašim a Sve to vreme Lun je motrio prilaze vili spreman da potegne pištolj u slučaju kakvog iznenađenja Ta opreznost mu i spase život Vraćajući se u hol, on primeti da se jedna vrata odškrinuše, pa se baci u stranu i poteže pištolj. Zapraštaše pucnji i on odgovori prem a odškri­ nutim vratim a Ne čuvajući se, za njim upadoše Makferson, Ro Hać i Braun. Nastade prava b itk a jer sa vrata iz saluna iz pravca kuhinje i pro­ laza ka podrumu, takođe odjeknu p aljba - Predajte se, jer mi smo svi slo­ bodni! Stiglo nam je pojačanje! vikao je odnekud promukli Vićenco Neri. - Ovoga puta nam nećete umaći! - vikao je s druge strane Džordž Bogl. Lun je motrio da napad ne dođe i sa stepeništa koje je vodilo na sprat. Konačno zaključi da zločinci nisu stigli da se popnu. Još uvek je za njega bila zagonetka kako su sti­ gli u vilu.

- J e li s tobom došao i onaj po­ morski podlac Farlou odneo g a so­ tona da plovi morem užarenog olova u paklu! — viknu Samjuel Makferson. Tu sam, gorilo s m ora odazva se sam Farlou U tom trenutku Ro Hać baci jednu od onih ručnih bombi, koje su ličile na običnu c iga ru pa ih je mo­ gao bez velikog rizika poneti i na avion. Bomba eksplodira i odvali jedna v ra ta Lun i M akferson ubr­ zaše paljubu Neko jauknu P o zn a doše glas Džordža B ogla koji je vi­ kao: - Pomizite mi. ranjen sam u no­ ge!. .. Ne mogu da ustanem'... Ču­ jete li me? - Čujem te j a i dolazim - viknu M akferson Bogl se dovuče do dovratka i le­ žeći pogleda ka holu M akferson ugleda samo pram en Boglove kose, i opali. Zločinac klonu i njegova glava se nađe na p ra g u Rajmond Farlou pokuša d a ga odvuče, ali i sam dobi metak u n ogu Skloni se i nastavi d a p u c a ali sad je on zvao: - VićencoL.. F ren k l.. Iz pravca podrum a i kuhinje istrčaše četiri ćoveka s revolverima i mašinskim puškam a Oni su juri­ šali prem a stepeništu očito upu­ ćeni da zagospodare spratom. Lun se doseti zašto oni to čine. N a spratu je bio Nerijev sef. koga je Lun pregledao, ali nije Ispraznio. Bilo je u njemu dvadeset hiljada do­ la r a povelika hrpa lira i Nerijeva putna to rb a U torbi je bilo dokume­ n ata stvari za kratak put i uz sve to jedna beležnica Lun se nadao d a će iz nje otkriti neke preostale tajne gangsterskog še fa Dva napadača odmah padoše, a dva stigoše skoro do vrha stepeni­ šta N o tamo ih stigoše M akfersonovi kuršum i Njegova dva kolta su g rm ela a to je značilo da su i kur­ šumi pogađali. Odjednom paljba utihnu

- N e pucajte, predajemo se! - vi­ knu neko kroz odškrinuta vrata kuhinje. Pred nama je stara žena! I zaista se pojavi Nerijeva ro­ đ a k a koju je neko Izgurao. - N e pucajte! - uzviknu ona na italijanskom. - Njih dvojica se pre­ d aju - N eka iziđu! - odgovori Lun iz zaklona Dva revolveraša se pojaviše iza starice i tako se nađoše blizu otvor­ enog stubišta ka podrum u U istom trenutku zapucaše i stuštiše se na tu stranu No, precizni hici ih sti­ goše. a samo stara devojka ostade još malo na nogam a p a izgubi svest i pade. Nekoliko trenutaka svi su na­ pregnuto iščekivali, ali vladala je tišina koju prekide glas Rajmonda Farloua: - N e pucajte više. Svi su pobegli, a mene su ostavili ranjenog! - Iziđi d a te vidimo! — dovlknu Ro Hać, koji mu je bio najbliži - Dolazim! - dovlknu Farlou N e ubijte m e... Krvarim i treba mi pomoć... Puzeći, on stiže do vrata i prevali se u hodnik. - Klive, ostani ovde 1 motri reće Lun Braunu. - A vas dvojica za m nom N eri i Rajvensmit beže tajnim prolazom ka kanalu. Kad se nađoše napolju M akfer­ son upita kuda da krenu - Oni će se brzo dočepati čam ca a u tom pravcu ne možemo automo­ bilom - reče Lun. - Zato ćemo Igrati na kartu jedne mogućnosti. Hajdemo do našeg automobila! Cim se smestiše i krenuše, Lun im objasni da je najverovatnije to da će begunci pokušati da se što pre domognu m o ra a to znači d a će proći pored drevnih ruševina Laurentum a - Imam još dve »cigare« - reče Ro Hać. - Bilo bi lepo da ih mogu ubaciti u čamac. Možeš li me sme73

štiti blizu mesta pored koga će proći? - Kanal prolazi ispod obalske ceste - odgovori Lun. - Tamo i žurimo. Kad oni priđu, bićemo za­ klonjeni na mostu. Ti baci bombe, a ja i Sam pokušaćemo da se domognemo čam ca kad one već eksplodi­ raju i čamac stigne pod most Mostu priđoše bez svetla i sklo­ nije ga na proširenju kod mosta, a njih tri ćućnuše uz o grad u M alo kasnije začu se rad motora na čamcu. Ćam ac je plovio brzo i bez ikakvog svetla Istina obale su se videle zbog provedrice među obla­ cim a jer mesec je bio izišao nad njim a Ro Hać je bio našao dva pogodna kam ena i vezao ih oko eksplozivnih »c ig a ra «, p a kada ćamac naiđe, cn ih baci u n jega Odjeknuše eksplo­ zije baš u trenutku kad pramac čam ca stiže pod most Stisnut uz ogradu mosta, Ro Hać je video kako Lun i M akferson hitro skliznuše niz most i prihvatiše se ru­ kam a za obod Tako im se ćamac nađe pod nogama i oni skočiše. Ro H ać ih je već gledao s mosta - Je li u redu? - pitao je glasno. M o to r čamca je bio prestao da radi, p a su Lun i M a k ferson im ali m uke da g a priteraju uz obalu, jer voda kanala jedva je te k la pa nije m ogla da prihvati pokrete krm e Fto H ać ponovi pitanje. - Još ne znam o! - oidgovori Lun K onačno m otorni ćam ac dotaće desnu obalu k a n a la na stotinak m etara od m osta Lun osvetli ranje nike. Z ločin ci su bili unakaženi eks­ p lo zija m a koje su odjeknule pred njima, dok su seđeli. V in ćen co N e ri je bio m rtav, a Frenk R ajvensm it je um irao. M o ra da je bio podigao po­ gled k mostu, jer Tnu je ručna bom ba otvorila ranu. na vratu, pa su k ro z nju izlazili vazduh i krv. - N i ovom e nem a spasa, - reče Lun dok je M a k ferson povlačio kraj kon op a za vezivanje. 74 •

On iskoči na kosinu obale 1 jedva se zadrža da ne sklizne u v o d a N ije imao za šta da veže ćamac, jer uže nije dosezalo do šiblja na nasipa Lun to primeti, pa odmota konop s druge strane čamca i ot&eće g a svo­ jim nožem Zatim i sam iskoči na obalu i pomože M akfersonu dp. n a stavi konop kako bi se doseglo sitno šiblje na kosini nasipa U tom trenutku u daljini zaćuše sirene karablnjerskih automobila Lun upita Ro Haća šta vidi s mosta - Izgleda da će nesrećnl Kliv ost­ ati sam da se sporazumeva sa k ara­ binjerima, a jedva zna nekoliko i ta­ lijanskih reći - odgovori Ro Hać. - Po farovim a rekao bih da dolaze dvoje k o la .. Zastali su dalje od kuće... Izgleda da nisu sigurni ot­ kuda se ćula pucnjava - Neko im je javio da se u kući p u c a pa lm je valjda kazao i koja je kuća - reče Lun. - No, oni treba da nadu prilaz N am a ostaje da se izgubimo iz ovog k ra ja M akferson je opet bio u čamcu i pretraživao je u onom kršu izazva­ nom eksplozijom - Bili smo ih istresli kao prazne pantalone, pa sada ovde nema ni­ čeg vrednog - javi on Lun a - Onda sidi da idemo dalje pozva ga Lun i pruži mu ru k a Ro Hać je već bio kod autom o­ b ila U daljini, na raznim mestima, po putevim a su se kreta li autom o­ b ili To je bilo dobro, jer bilo je po­ trebno što pre se dočepati autoputa uz T ib a r i njim e stići do džungle na asfaltu, odnosno do rim skih č e tv rti Tako i postupiše. Od mora k Rim u još uvek se k reta lo m noštvo au tom ob ila a i drugom asfaltnom trakqm p rem a m oru nije ih bilo malo. B rzinom od sto pedeset kilo­ m etara na sat stigoše do kružnog puta oko g r a d a Skrenuše n jim e do blizu " Vatikana, pa sa te strane ušoše u g ra d - Zaustavi kod p rv e javne g o vo r­ n ice - reće Lun R o H rću , — Dok ja telefoniram , vas d vojica se m alo

doterajte da bismo mogli m im o da uđemo u neki hoteL - Kakav je, pretvoriće nas u ame­ ričke turiste, koji jurcaju od isko­ pine do iskopine - gunđao je Samjuel Makferson, a baš to je želeo. - Juni je idealan za turistička putovanja, tatica-Same - odgovori Ro Hač. - Još nema velike vrućine, a lepih dana je dosta

tum a Kaza njihova imena i dodade da su oni sami krivi što su poginuli. Pre toga su u smrt gurnuli nekoliko svojih ljudi. - Čekajte jedan trenutak, da iz­ dam naređenje — prekide ga in­ spektor. Opet se javi nakon dva minuta Lun mu ispriča da je Kliv Braun koga su tamo zatekli, predstavnik Interpola a ujedno i inspektor Skot­ land Jarda, zaslužan za otkrivanje zločinačke bande Sekstet

- Ne brbljaj, sinko, već iskoristi priliku da uzmeš jednu od dve čiste košulje iz Lunove torbe. U mojoj je samo jedna i nikome je ne dam - Sve ćemo proveriti - reće in­ posavetova ga M akferson spektor. Za to vreme Lun dobi vilu kod - I pazite da vam ne umakne RejKaštela Fusano. Javi se nepoznati mond Farlou, ako je živ - nastavi glas. Lun. - To je ćovek koji zna mnoge - Tražim inspektora Skotland tajne krijumčarenja oružja i narkoJ ard a gospodina Kliva Brauna .tika reče Lun. - Ne možete ga dobiti, jer je zau­ - Recite mi ko ste vi - skoro zet - odgovori nepoznati. - A šta molećivim glasom reće inspektor. želite od njega? - Pitajte Kliva Brauna - odgo­ - Vi ste sigurno karabinjer vori Lun. - I poklonite mu puno poverenje u svakom pogledu U pro­ reče Lun. tivnom imaćete neprilika jer jav­ - Recite šta želite - ponovi ne­ nost sveta će saznati kako ste se poznati ponašali prem a čoveku koji je - Hoću onoga ko rukovodi istra­ veoma zaslužan za otkrivanje zloči­ gom tamo. Imam važno obaveštenje naca najvećeg k a lib ra i bi ćete krivi za posledice, ako g a - Zašto pretpostavljate da bismo ne pozovete - odlučno reče Lun. mogli biti netaktični ili čak grubi - Stigla je i policija pa ću poz­ prem a tom čoveku? - upita inspek­ vati nekoga - reće nepoznati. tor Palmeri. Vi ste onda karabinjer iz - U vadem je interesu da mi ga grupe koja je prva stigla - zaključi date na telefon - reće Lun. Lun. Začudo, inspektor Palmeri pri- Ne dajem obaveštenja takve vrste - odgovori nepoznati. -stade i uskoro se javi Kliv Braun. Svega jedan minut kasnije javi se Lun se raspita kako je i im a li šta inspektor policije Palm eri novo. - Ko zove? - poče on odmah da - Ja sam dobro odgovori p ita Braun. - Baš sada odnose ranje­ - Ovde je ćovek koji je večeras nog kapetana »Pomone«. Jeste li bio u toj kući - odgovori Lun. — daleko? Želim da vas obavestim o važnim - Tamo smo gde treba - odgo­ vori Lun. - Sam i Ro te pozdrav­ stvarim a - Slušam vas! - kratko reće in­ ljaju i žale što nismo mogli da ti se pridružimo, ¡talijanskim vlastima spektor. Lun mu prvo kaza da je čamac s slobodno Ispričaj istinu o nam a i jednim mrtvim i drugim teško ra ­ svim događajim a njenim gangsterom vezan nedaleko - Inspektor koji te čuje smeška o d n w > « n a k m to k o d I B iir— . — . j r ra n im « n ig k iltl - o d g o vo ri

75

Braun. - Mislim da ćemo se nas dvojica razumeti. - O nda odlazimo s manje briga - zaključi Lun i pozdravi se s Braunom, ističući želju da se tih dana vide u Londonu. Vraćajući se ka automobilu, raz­ mišljao je o tome da opasnostima nije kraj, jer trebalo je sada izbeći potere italijanske policije i mnogih agentura Sirom Italije. Imao je i go­ rak osećaj da svi burni događaji poslednjih dana nisu mnogo izme-

nili svet Ličilo je to na udarac oštri­ com po vodi, koja se opet sklopila u. dalji tok. - Ipak, jedna istina viSe na ovom svetu - reče on sam za sebe kad je bio već kod autom obila - Nije čudo Sto počinje da govori sam sa sobom. I ja ću početi da se svađam s duhovima, jer svi me pi­ taju je li vredelo... A ja znam da je­ ste, sve mu krvave zločine sveta! reče M akfei son Ro Haću. Odmah zatim nestadoše u uli­ cama iza Pjace Kaponi

KRAJ

76

Den Koste!

/ '. ■ ■ Piter Bol je bio ljubim ac Grintauna. M ali Piter, kako su g a g r a ­ đani zvali, već odavno nije bio mali, krhki dečak k oga su našli na ivici pustinje bez svesti, izrastao je za tri godine u pravu momčinu. Istina, nije bio naročito visok, ali zato ši­ rok u ram enim a, temeljan, jak, čvrst. Ljano Estekado mu je progutao roditelje i starijeg brata. N ikad ni­ kome nije bilo jasno kako se slabašak petnaestogodišnji dećak probio kroz peščanu oiuju, koja je zatrpala ceo m ali karavan i m nogo jače

ljude u njemu, i dospeo do pred Grintaun, tu prvu zeienu oazu na ivici zlokobne pustinje. N i Piter Boi to nije znao. Sećao se jedino da mu je otac govorio-, »idi, Pitere, m ožda ćeš izaći iz ovog pakla!« To »Idi, Pite­ re!« koje mu je otac ponovio neko­ liko puta, jer sam nije m ogao da ide zbog slom ljene noge, nikako nije mogao da zaboravi. I on je išao, kako, kuda, kamo, nije znao. O nda je pao. Kad se oluja smirila, našli su ga š e rif Grintauna G reg i vlasnik štaie za iznajm ljiva­ nje Robertson. D oneli su ga u grad. 77

D oktor Klejton g a je naprosto otrgao od smrti. A posle su ga svi negovali: učiteljica M e ri Tomson, vlas­ nik saluna, bivši naredn ik u konjici i veteran iz ratova s Indijancim a Patrik O'Nil, bankar Edvard Smol i njegova žena Irena, trgovkin ja žens­ kim potrepštinam a, stara devojka A va Mils, fa rm er Pol Kili, a najviše šerif G reg i štalar Robertson, koji su se, zato što su g a našli u pustinji, sm atrali i n ajodgovorn ijim a za nje­ govu dalju sudbinu. Kad je ozdravio, mali Piter Bol nije znao kam o će i ostao je u Grintaunu. Dobrim je vra ća o dobro koje su mu pružili građ an i tog m alog gradića. Bio je svakom e na usluzi, svakome je hteo da pomogne. I svi su ga voleli, a najviše deca: umeo je i s najmanjima. Spavao je u štali za iznajm ljiva­ nje i, razum ljivo, najviše radio kod Robertsona. M ajk Robertson mu je dao i prvu platu: deset dolara da kupi novo odelo. Cesto je posećivao i šerifa G rega M ak Korm ika, koji ga je učio svemu i svačemu a naj­ više svome zanatu. Inače, šerif i šta­ lar su bili veliki prijatelji, dugo su jahali zajedno Zapadom , a zajedno su se i zaustavili u Grintaunu. O bo­ jica su bile stare neženje, mada je izgledalo da će nešto mlađi, četrd e­ setogodišnji G reg uskoro izgubiti svoju samostalnost. — Previše se vrteo oko učiteljice M eri Tomson, a ni ona nije bila ravnodušna. Piter Bol, m ada već osamnaestogodišnjak, nije nosio kolt. Za tri g o ­ dine šerif G reg ga je naučio gotovo svemu što je i sam znao, a učenik je sada već bio nadm ašio učitelja, brže je potezao i sigurnije i tačnije gađao. Ali, to je ostala tajna za sve. O Piterovoj veštini jedino je još znao Robertson, ali se i on složio sa svojim prijateljem G regom da je bolje da to niko ne zna: ni jedan ni drugi nisu želeli da njihov mali dečak postane revolveraš. T oga dana, kada su počeli doga­ đaji o kojim a g o v o ri ova priča, bila je nesnosna vrućina. Grad je bio 78

prazan. Š e rif G reg i njegov prijatelj štalar M ajk sedeli su u senci nastrešnice pred O 'N ilovim salunom i pili koliko toliko hladno pivo. Banka preko puta bila je takode prazna. Sam o je bankar Smol nešto poslovao oko nekih papira. Bilo je skoro podne kad su u grad ujahala tri stranca. Bili su dobro obučeni i jahali su dobre konje Konji nisu bili um orni što je značilo da nisu dojahali izdaleka. Sjahali su i konje vezali za gredu pred salu­ nom, puške nisu izvlačili iz navlaka na sedlima, što je m oglo značiti da se neće dugo zadržavati, a onda su se dvojica uputila prem a salunu a treći je pošao u banku. Š e rif G reg se nije m ogao oteti utisku da ih je negde već video. Osetivši opasnost, negde duboko u sebi, š e rif je dotakao dršku svog kolta. Tada su im stranci prišli i učtivo pozdravili. - Š erife! - rek ao je jedan od njih. - M i smo braća Bit. Juče smo kupili ranč »K en d i« Stari Kendi se još pakuje, m ožda će u grad doći večeras, a m ožda sutra Naš najsta­ riji brat je otišao u banku da otvori račun. N adam o se da ćem o biti do­ bri susedi. Priča je bila dobra. Svi su znali da stari Kendi već dugo pokušava da proda svoj ranč u brdima, ali da nije nalazio kupca. Ipak, šerifa je kopkalo, tu nešto nije bilo u redu Sta će trojici jakih i očigledno spo­ sobnih m om aka jedan gotovo bezvredan ranč sa slabim pašnjacim a i sa jedva stotinak goveda o kojim a niko nije brinuo? A ni onaj osećaj o neposrednoj opasnosti ga nije na­ puštao. I Robertson je osetio nem ir svoga prijatelja, pa je odložio čašu s pi­ vom pored sebe. Š e rif je pitao: - O dakle ste dojahali? O dgovor nije dobio. Iz banke je u tom trenutku odjeknuo pucanj, a u isto vrem e i oba stranca su potegla koltove. Bili su strahovito brzi. Je­ dan je sm rtno pogodio Robertsona,

a drugi teško ranio šerifa Grega. Ali, ni šerif nije bio loš. M ada već ranjen, pogodio je jednoga posred čela Onaj treći izjurio je iz banke, no­ seći vreću s novcem. Za trenutak bio je već u sedlu, a odmah za njim i onaj preživeli. Odjahali su galopom. Svog druga ili brata, mrtvog, ost­ avili su kao da nije ni postojao. G rađani su se brzo skupili. Doju­ rio je i Piter Bol. Prišao je prvo še­ rifu Gregu, ali kada je video da se o njemu brinu mnogi, a pre svih dok­ tor i učiteljica, podigao je m rtvo telo svog gazde i prijatelja M ajka Robertsona i poneo g a prem a štali za iznajmljivanje. Zaplakao je. U isto vrem e Patrik O'Nil, bivši narednik, sastavljao je poteru za razbojnicima. Lakše ranjen, bankar Smol vikao je sa vrata svoje banke da mu je razbojnik opljačkao dvad e­ set hiljada dolara, sve što je bilo u sefu. A to je bila. uglavnom, ušteđe­ vina građana G rintauna i nekoli­ cine rančera iz okoline. Sat kasnije še rif G reg je u dokto­ rovoj kući došao k sebi. Bio je teško ranjen u kuk i, m ada ga je rana jako bolela, m ozak mu je bio bistar i m ogao je dobro da razmišlja. Sad je shvatio da to nisu bila nikakva braća Bit. nego tako zvana braća Riger, poznata banda kradljivaca stoke, koje istina nikad nije video, ali je o njim a dosta znao sa poternica koje je dobijao iz okru žnog sre­ dišta. U stvari, braća R ig e r nisu bila prava braća, nego bliski srod­ nici. Č etvorica su sačinjavala p o z­ natu bandu, a peti je bio divlji še rif u nekom divljem gradu u A rizoni. Ipak, prvo je pitao za svog p rija te­ lja Majka, a kad su mu rekli da je poginuo u sukobu, gotovo se po­ novo Onesvestio. Onda je pitao da li je za razbojnicim a pošla potera, a kad je saznao da Patrik O ’Nil, vlas­ nik saluna i bivši narednik poveo osmoricu građ an a i da su odjahali. samo je zavrteo glavom . Pitao je za ­ tim za Pitera i da li je i on pošao u poteru. Rekli su mu da je M ali P iter

odneo M ajka R obertsona kući, pla­ čući, naglasili su. - Zovite m i P ite r a odm ah! - re ­ kao je šerif, a onda se ob ra tio učite­ ljici koja je stajala kod njegovog uzglavlja: - M eri, ti se pobrini da M ajk bude dostojno sahranjen! M ali P iter je brzo došao. T ra g ovi suza još su bili vid ljivi na njegovom licu. - Pitere! - rekao je nekako sve­ čanim glasom še rif Greg. - Ti znaš šta sada treba da učiniš! - Znam, striče G r e g 1 - od go­ vo rio je P iter Bol. Š e rif je skinuo značku sa svog prsluka, koji je stajao na stolici po­ red kreveta na kom e je ležao Pru­ žio ju je Piteru Bolu: - Zakuni se, Pitere, da ćeš raditi po zakonu i pravdi! M ali P iter je podigao ruku i za­ kleo se. a onda uzeo značku. Š e rif mu je pružio i svoj opasać s koltom, koji je takođe ležao na stolici pored njega. Rekao je: - Pretpostavljam da potera od devet ljudi neće učiniti ništa. Vratiće se večeras neobavljena posla i umorni od jahanja na koje nisu na­ vikli. Braća R ig e r nisu naivna. Ti ćeš. Pitere, ići po njihovom tragu, nemaju veliku prednost, a ti znaš šta sam te ućio. Sad dokaži da sam te dobro naučio! - Neću ih ipak stići, striče Greg, granica nije daleko! - o d go vorio je Piter Bol, pa upitao: - Sm em li da ih gon im i preko? - Pitere, oni neće preko granice! - rek ao je š e rif odlučno. - Prvo, prem a obaveštenjim a koje sam o njim a dobio, uvek su delovala čet­ vo ric a zajedno. Sada su u Grintaun dojahala tro jica i to na odm ornim konjim a, a to znači, ili m ože da znači, da ih na dan jahanja negde čeka četvrti sa odm ornim konjim a Da su hteli preko granice, tako ne­ što im ne bi bilo potrebno, jer su im ali odm orn e konje, sam sam v i­ deo O n i će u Arizonu, kod svog ro ­ đaka šerifa ! To nemoj zaboraviti! 79

- U radiću tako, striče G reg! od g o vo rio je P iter i hteo da pode. Š e r if g a je zaustavio: - N e žuri, Pitere! U žurbi se če­ sto pogreši. Prvo otiđi u moju kan­ celariju i pažljivo pročitaj sve što se odnosi n a braću Riger. N aći ćeš u fijoci. O nda uzmi m og konja, izdrž­ ljiv je i dobar. I pazi, sinko, nemoj m isliti da goniš sam o dvojicu, m isli i na onog trećeg, i na onog četvrtog u A rizon i, i na m noge njihove prija ­ telje! Idi, Pitere! »Idi. P itere!« - ponovo mu je zazvučao oćev glas u pustinjskoj oluji. N i otac tada nije m ogao da krene dalje, zbog slom ljene noge, kao ni sada š e r if G reg koji mu je zam enio oca. - Idem, striče G reg! - rekao je i okrenuo se, opasan šerifovim opasačem s koltom i sa zvezdom na prsluku. A kad je već bio na vratim a, šerif ga je još jednom zaustavio: - Pitere, kad podeš po njihovom tragu, prvo svrati na ranć starog Kendija, rek li su mi da su ga kupili od njega. Sumnjam da je stari preživeo susret sa braćom Riger, ali tam o ćeš sigurno naći pravi trag koji će ti pokazati kam o treba da ideš. Sad idi, Pitere! »Idi, Pitere!« zvučalo je u njemu. I on je išao. O vo je, istina, bila drugačija oluja od one pešćane i strašne u Ljanu Estekadu, ali bila je takođe oluja. Samo, on više nije bio dete. Poslušao je šerifa, pažljivo je p ro­ čitao sve potern ice i sva obaveštenja o b ra ći Riger. Izabrao je i pušku, uzeo dovoljno municije, pa p ro v e rio oružje. U trgovin i se snabdeo n a m irn icam a za najmanje tri dana ja h a n ja ča k je kupio i đuvan, m ada je retko i m alo pušio. Ispod svog ležaja uzeo je i svu svoju ušte­ đevinu: stotinu i pedeset dolara, da mu se nađe ako mu ustreba u dužoj poteri. O n da je osedlao šerif ovog» vranca i izjahao.

80

Bio je još dan kad je napustio Grintaun. N ije n am eravao da sledi prve tra gove dvojice razbojnika na putu kojim su bežali pošle pljačke i u bistva Uostalom, tim tragovim a je išla potera građ an a koju je vodio vlasnik saluna P atrik O'Nil. M ali Piter, novi še rifo v pom oćnik sa zvezdom na prsluku, odlučio je da posluša svog u čitelja Odm ah je k re­ nuo p rem a rancu starog K e n d ija daleko u b rd im a m ada je znao da tamo neće stići pre nego što padne noć. Jahao je laganim kasom, da ne prem ori konja. Uz put je razm iš­ ljao. Činilo mu se da već dobro poz­ naje bandu braće Riger. Zahvalju­ jući poternicam a i obaveštenjim a koje je pregledao i pročitao, m islio je da će ih lako prepoznati, a i da će moći da predvidi neke njihove post­ upke. Bandu su sačinjavala četvor­ ic a Vođa je bio najstariji, tridesetpetogodišnji Bil, visok, jak, čvrst i uvek dobro obučen, svojim ponaša­ njem više je ličio na bogatog ranćera nego na razbojn ika koji ne preza ni od kakvog zločina. Drugi je bio Džon, nešto mlađi, no o njemu Piter više nije m orao da razm išlja, njega je u Grintaunu ubio šerif Greg. Treći je bio Nik, najgrublji i možda najopasniji od sve četvorice, brz revolvepaš, uvek sprem an na kavgu i obračun revolverim a, sla­ bost su mu bile karte, niski i žene. On je verovatno ubio štalara M ajka Robertsona. Č etvrti je bio najmlađi, jedva nešto stariji od Pitera, ali i jedva nešto m anje surov od Nika, sebe je nazivao A riz o n a Kid, u stvari, zvao se A rčib a ld ili kraće Arći, kako su g a i zva li ostali Rigeri. O petom Rigeru, onom šerifu, bilo je malo podataka. Sam o u jed­ nom veom a p overljivom obaveštenju koje je dobio š e r if G reg dato je o njemu nešto više. ali uz ogradu da nikad nije dokazana veza između njega i bande braće Riger. Ipak. obaveštenje je govorilo o nem ilosrd­ nom ćoveku -koji je,- sa zvezdom na

prsluku, ukrotio nekoliko divljih gradića u A rizo n i i koji se nikad nije dugo zadržavao u jednom mestu. Ličnog op isa nije bilo, ali se znalo da je m nogo držao do svog imena i da se uvek jasno predstav­ ljao kao Bobin R ig e r iz Teksasa. Koliko se znalo, nije bio u sukobu sa zakonom. Bila je već pala noć kada je doja­ hao do ranća starog Kendija. Su­ protno očekivanju še rifa Grega, stari rančer je bio živ. N jegovo hrkanje ćulo se nadaleko. M ali Piter je prilično bučno ujahao u d vori­ šte i ušao u kuću, ali se stari Kendi. nije budio. N ije m ogao da se pro d a je i to m o g lo d a odgova ra -b ra ć i fU g e r: dobri konji, uredni p ap iri o kupo­ prodaji i put prem a A rizon i V iie nije imao potrebe da se zadržava na Kendijevom ranću. Bio je saznao dovoljno: Zato je odmah pojahao da što pre stigne do Henrija Vuda i da proveri svoju pretpostavka Do Vudovog ranća bila mu je po­ trebna skoro cela noć jah anja Ipak. jod nije osećao umor. Svitalo je kad je stigao. Ranč se upravo budio, a Henrija Vuda je zatekao kod bu­ n a r a prilikom umivanja Znalo se da je Henri Vud mrzovo­ ljan ćovek Retko je dolazio u grad, msilo se družio sa susedima, izbegavao svaki duži razgovor. Ali, nikad nikome, nije odbio pomoć ako je bila potrebna Mali Piter je ipak rado navraćao na njegov ranč, jer mu se, više od svih devojaka u oko­ lini, dopadala Vudova kćerka En, m ala riđokosa devojćica koja je jednu godinu išla u školu zajedno s njim Znao je da rančer baš ne gleda blagonaklono na to, ali nije odustajao, najviše možda i zbog toga što je bio svestan da se i En rado vida s njim. Učtivo je pozdravio, a Henri Vud ga pozvao da sjaše i da uđe u kuća Bilo je to prvi put da ga je rančer pozvao u kuća - Znam sve, šerife! - rekao je kratko. - Jedan moj kauboj bio je juće u g ra d a Govorio je ozbiljno, bez podcenjivanja i ironije u g la sa kao da se nije čudio tome što je šerif G reg poverio svoju zvezdu ovom golobradom m ladića - Jesu li od vas kupili konje? pitao je Piter. Ne mogu da tvrdim - odgovorio je rančer - ali jedan mlad momak kupio je prekjuče četiri dobra konja Rekao je da on i braća imaju ranč u okolini Gals Sitija i da su mu potrebni jaki i izdržljivi konji En ih je poslužila kafom. a ra n ć e r

je o p isa o m om ka k o ji je k u p io ko ­ 81

nje: po opisu mogao je to da bude najmlađi Riger. - Znam šta misliš, šerife! - re­ kao je ranćer Vud. - I ja sam sinoć, kad sam čuo vesti iz Grintauna, pomislio da su moji konji možda bili potrebni braći Riger. Ako se nisu uputili preko granice, onda ih put vodi ovuda, prem a sevemim krajevim a Novog Meksika ili još dalje na zapad, prem a Arizoni ili Nevadi. Tamo je zakon dosta labav i razbojnicima nije teško da tamo sasvim lepo potroše opljačkani no­ vac. Zato sam sinoć pošao tragom onog momka s konjim a - I, jeste li nešto otkrili, mister Vude? - radoznalo je pitao Piter. - Ništa naročito, ali u jedno sam siguran: nije pošao prem a Gals Si­ tiju. - Bila je noć, kako ste pratili tra­ gove? - pitao je dalje Piter. - Lako! To i hoću da ti kažem. Jedan od konja koje sam prodao, verovatno najbolji od sva četiri, im a na desnoj zadnjoj nozi sasvim drugačiju potkovicu, jednu od onih starih ručne izrade kakve se danas više i ne upotrebljavaju. Ti znaš da ja često sam potkivam svoje konje,, e, neki dan sam bio prisiljen da tog konja potkujem tom starom potko­ vicom jer za njegovo veliko kopito više nisam imao novih - Znači, ostavlja drugačiji trag? - pitao je Piter. - Tačno. Pokazaću ti! - ranćer je otišao u ostavu i ubrzo se vratio sa dve potkovice, jednom starom i već dobrano zarđalom i drugom novom. Izveo je Pitera napolje, u dvorište, i napravio otisak prvo jedne p a zatim druge potkovice. Razlika je bila lako uočljiva - N a kamenitom tlu to ti neće mnogo pomoći, ali na mekanom hoće! - rekao je. - Ako sam zaista prodao konje braći Riger. voleo bih da ih uhvatiš. I ja sam u banci imao hešto uštećevine! Gn je izašla za njima i čula je poslednje rečenice svog o c a Odmah se suprostavila: 82

- Ali, tata, zar će Piter sam za njima? Tata, nemoj ga pustiti, pogi­ nu će! - Šerif G reg zna šta ra d i Dosad nikad nije pogrešio. Ako je on odlu­ čio da Piter to može. onda momak to može! En - povisio je glas - ja sam bio mlađi od njega kad sam prvi put pošao sasvim sam u lov na divlje konje. - Ali, tata, ovo su razbojnici, a ne konji! - nije se dala m ala En, koja je bila prišla Piteru i uhvatila ga za ru k u - Lov je uvek isti, En, samo je div­ ljač različita! - zaključio je ranćer Henri Vud, pa se zagledao u dvoje mladih koji su se držali za ruke. M alo je zavrteo glavom, pa rekao: - Idi, Pitere! I vrati se! A kad se v r a ­ tiš, neću biti protivan ako moju malu devojčicu pozoveš na igranku! M ali Piter je pocrveneo, a pocrvenela je i riđokosa En. Pogledali su se, a onda razdvojili ruke posle čvrstog stiskanja koje je trejalo više trenutaka Onda je Piter Boi pojahao šerifovog vran ca Još jed­ nom je pogledao u En i rekao: - Vratiću se, En! Ranćer Henri Vud je takode poja­ hao svog konja i otpratio Pitera onaj komad puta kojim je sledio tra­ gove momka koji je od njega kupio konje. N a rastanku je Henri Vud još re­ kao: - Znam da si umoran, šerife, a i tvom konju je potreban odmor. Ali sada ne možeš stati Za dva-tri dana tragovi one potkovice će se izgubiti Zato. prvo utvrdi mesto gde će onaj momak čekati svoju b ra ć u a onda se odmaraj. D a bi za­ varali poteru pljačkaši su prvo kre­ nuli ka granici; a otuda dovde da­ lek je put Znači oni neće imati ve­ liku prednost pred tobom! Misli na to! Mahnuo je rukom i odjahao na svoj ranč. M ali Piter je ostao sam Tragove je lako sledia A onda je oko podne.

u šumici koja je uokruživala livadu kroz koju je žuborio potočić, prona­ šao jod sasvim sveže tragove lo­ g o ra N a mekanom terenu livadice pored potočića začas je našao i trag one potkovice. Momak koji je vodio konje nije se trudio da uništi tragove svog boravka ovde. Pepeo na ognjištu bio je hladan, i Piter je zaključio da je momak ovde proveo pretprošlu a ne prošlu noć. Piter je ipak bio zadovoljan: momak nije mnogo isprednjaćio. Zato je odlučio da sebi i konju priušti malo od­ m ora Rasedlao je vra n c a pa ga pustio da pas?, a on saih legao n a skrovito mesto i. oslonjen na sedlo, zaspao, čvrsto rešen da se probudi posle dva sata I, uspeo je. Budilnik u njegovom mozgu radio je tačno. Nije prespa­ vao valjda ni minuta više. Umio se u potoku, pojeo malo suve slanine i pogače, istrljao vran ca osedlao g a pa pojahao Trag je i dalje lako pra­ tio. , Osećao se svež i odmoran, kao da je prespavao celu noć. Bio je m lad Jahao je sve dok nije pala noć i kada više nije mogao pouzdano da prati trag stare potkovice. Ali, više se nije bojao da će izgubiti trag koji je sledio. Ovaj kraj je odlično pozna­ vao, zahvaljujući čestom jahanju ovuda sa šerifom G regom Razmiš­ ljao je: ako su pljačkaši odlučili da ovde negde promene konje: onda su postojala samo dva mesta pogodna za to. Prvo je moglo da bude negde u brdim a iznad gradića Tom ba malog središta kopača zlata ali koje je imalo sve što je olakšavalo život ljudima koji su teško radili po celi dan preko cele sedmice, osim u subotu uveće i u nedelju Tomb Je Imao dva saluna s kockarnicam a kuću sa lakim ženam a čak i hotel za ozbiljnije putnike. Dosta priv­ lačno za braću Riger. Drugo mo­ guće mesto bilo Je znatno severalje. Bilo je to malo ali ne i siromašno farm ersko naselje s lepim imenom: Beli C vet koje Je nastalo posle proterivanja Indijanaca sa ove terito­

rije, pre nekih desetak god in a oko bivše stanice poverenika za Indi­ janska pitanja Beli Cvet Je bio dru­ gačiji od T om ba ali je imao salun i trgovinu u kojoj se moglo nabaviti sve što je potrebno. Braći Riger je i to moglo da odgovara jer naselje nije imalo še rifa a farm eri su po pravilu bili miroljubivi ljudi koji gotovo nikad nisu nosili oružje. Osim to ga tu je bila šuma pogodna za zamenu konja i logorovanje, do­ sta daleko od radoznalih očiju Braća Riger se dosad nisu kre­ tala ovim okrugom pa je Piter opravdano pretpostavljao da su za sestanak morali da odaberu neko poznatije mesto, ili bar blizinu tak­ vog m esta a to su ovde bili samo Tomb i Bell Cvet A bila je tu i još jedna važna pojedinost: 1Iz Tomba i iz Belog Cveta vodili su dobri putevi prem a Arizoni Piter je pronašao zgodno mesto za logorovanje, rasedlao konja i pustio g a i naložio vatru Prvi put se usudio da skuva večeru 1 kafu. Odlučio je da prespava celu noć i da prikupi svu snagu za sutrašnji dan. Pre to ga skinuo je zvezdu sa prsluka i sklonio je u levi džep na košulji: nije svako morao da zna da je šerif! Tada je začuo topot konja koji se sve više približavao. Jahač oči­ gledno nije krio svoje prisustvo. Pi­ ter je zgrabio pušku 1 našao zaklon N a puškomet jahač je sjahao, a ko­ nja poterao na livadu gde je već pasao Piterov vranac. Piter je čekao. A onda je začuo zvonak glas: - Momče, nisam ti neprijatelj, samo sam oprezan! Slučajno sam nabasao na tvoj trag, a kako si zalo­ žio vatru, mislim da mi možeš ponu­ diti nešto toplo. Već tri dana žva­ čem suvu govedinu D a li si saglasan? - Pokaži se! - odgovorio je Pi­ ter. - Pa da me upucaš, a to ne! Prvo da se sporazumemo! - O čemu? - oštro Je upitao Pi­ ter. 83

-- Vidiš, naši konji već pasu za­ jedno, i ne ljute se jedan na drugo­ ga! Z ar ne bismo mogli i mi? Ti da meni daj nešto toplo, a ja tebi do­ b a r savet! - K a k a v savet? - pitao pitao je Piter. - P a vidiš, ostavljaš sa sobom suviše jasne tragove! - N ik o m e ne gon i! - od go vorio je spontano Piter. - N i mene niko ne goni, ali savet je ipak dobar: nikad se ne zna šta se d oga đ a i uvek je bolje da nlko ne zna kuda i kam o ideš! - P ok a ži se! - viknuo je Piter. D ajem ti reć da neću pucati! - M ožd a nećeš, m ožda hoćeš! N e znam. ipak, izaći ću na čistin u A li računaj s tim da pucam brzo i taćno i d a sam iz Teksasa! I, izašao je na čistin u S puškom u ruci. S k oltovim a nisko opasanim na opasaču. K reta o se kao divlja m ačka, u svakom trenutku sp re­ m an da odskoči u stranu i da uzv­ rati v a tr o m N i P iter nije odoleo izazovu. Izašao je iz zaklona, s puškom u ruci. M ra k ih js sp rečavao đa se bolje vide. O nda 3© stra n a « glasno nasmejao, p a okrenuo pušku nadole. Eekao je: - Izgleda, momče, da si pošten! N e k o lik o trenutaka kasnije već su zajedno sedeli kod va tre i kusali čorbu od pasulja i suvog mesa. Brao su se gotovo sp rija teljili Ipak, P iter nije otkrio p ra vi cilj svog puta. R ek a o je da je krenuo dalje na Zapad, u p otra zi za poslom, Teksašanin, sigurno ba r deset g o­ dina stariji, predstavio se kao D žordž Bora, takode u potrazi za poslom. U z put je dodao da je već stara skitnica u sedlu koja nigde ne m ože da se smiri. Iak o je i D žordž B ora verovatn o lagao, poveren je izm eđu njih dvo­ jice b ilo je uspostavljeno već na p rv i pogled. K ao da su ob ojica bili sigurni d a jedan dru goga neće zas­ kočiti, ni u snu, kao da su verova ii 84

da mogu postati i prijatelji Džordž Bora je u Piteru video sebe od pre deset godina, bez ožiljaka na telu i u duši, a Piter je u Džordžu možda vid eo ćoveka k a k a v je i sam m ogao a i želeo da postane. Spavali su m irno. Prvu je stražu držao Piter, na Đ žordžov savet da je ipak najbolje da jedan od njih stražari, a drugu Džordž. U jutro su ustali odm orni, os vežen i puni snage o b o jica I konji su se odm orili. D ok su p ili prvu jutarnju kafu, P i­ ter nije odoleo i isp riča o je Džordžu sve, od Ljana Estekada do braće Riger. R ekao mu je i za tra g stare potkovice i za zvezdu u levom džepu svoje košulje. D žordž je sam o klim ao glavom , a onda je ozbiljno re k a o : - Pitere, zvezdonosce aisam ni­ kad voleo, ali tebi ću p o m o ć i P rotiv bande braće R ig e r nemam, ništa protiv, a li onog še rifa Rigera, nagde u A rizon i, rad o bih vid eo kako sa prezn ojava kad bude m o­ ra o da stan© nasred ulice pr®d sebi ravn im ili m ožda bržem i boljem od sebe. On m i j© ubio m lađeg brata, ne starijeg od tebe, u takozvanom poštenom dvoboju! - završio je gorko. P iter mu je s razu m evanjem stis­ nuo ra k u A D žordž je nastavio: — P rotiv trojice ti i nem aš neke n aročite šanse, a k o si sam. Sada, kada smo dvojica, šanse su n a na­ šoj stra n i O n i n© poznaju ni tebe ni mene, i to je naša najveća predn ost P rv i tra g m om ka s kon jim a p ro ­ našli su a ra zm em o brzo. A li su g a brzo i izgubili na kam enitom i brdo­ vitom tlu Ipak, izgledalo je da s© m om ak nije uputio p rem a rudars­ kom nego prem a fa rm ersk om nase­ lju. Značilo je to da će braću čekati negde u blizini Belog Cveta, ili m ožda i u sam om tom aaselju. I on i su pojah ali p rem a Belom Gvetu. N a oko pet m ilja od Belog Grota, na jsdoj livadi su p ron ašli dva pot­ puno izm oren a konja, ipš u peni od

brzog Jahanja, i rasedlana možda najviše sat pre. Nisu daleko! rekao je Džordž - Negde ovde su promenili konje i sad su ujahali u Bell Cvet kao gospoda! - Imaju konja više! - primetio je Plter. - Farmeri neće mnogo pitati! odgovorio je Džordž - Ako i dođu u priliku da nešto pitaju! Piter se morao složiti. Jahali su prema Belom Cvetu i ne tragajući za tragovima stare potkovice. U Beli Cvet su ujahali zajedno i zau­ stavili se pred jednim salunom u naselju Sjahali su i svoje konje privezali pored četiri konja za koje je Piter odmah rekao Džordžu da su pripadali Henriju Vudu Jedan je bio neosedlan. Braća Riger su bila u salunu Najstariji među njima vođa bande. Bil Riger stajao je pored šanka i ispijao viski, ali stajao je tako da je imao pregled nad celim salunom Bio je uvek oprezan, čak i onda kada je izgledalo da to nije potrebno. Ostala dvojica, Nik i Arći, sedeli su za jednim stolom u uglu i halapljivo jeli bifteke koji su se još pušili. Osim njih u salunu su još bila tro­ jica: jedna pijanica koja je jedva dočekala da joj neko plati piće, a za stolom u suprotnom uglu od stola braće Riger sedela su dva farmera i pila pivo. Bilo je podne. Piter Bol i Džordž Bom ušli su u salun mirno kao da nisu očekivali nikakvu opasnost ni neprijatnost Seli su za jedan sto i poručili pivo. Kad im je barmen doneo pivo, poru­ čili su i jelo: bifteke kao i braća Ri­ ger. Iako Piter i Džordž na sebe nisu skrenuli pažnju Bil Riger je najed­ nom postao veoma podozriv. Možda su ga na to naveli Džordžovi nisko opasani revolveri, a možda je instiktom osetio opasnost od ove dvojice pridošlica Spustio je ruku prema koltu

Džordž 1 Piter su se pravili kao da to ne primećuju. Najednom oprezni su postali i Nik i Arći Riger. Ostavili su jelo i pažljivo motrili na pridošlice, na Džordža i Pitera Bil Riger je tada rekao: - Momci, niste rekli ni dobar dan kad ste ušli ovamo! - Dan je dobar i bez toga, Rigeru! - odgovorio je oštro Džordž Born. Bil Riger se vidno trgao. A i Nik i Arći. ' Ne razmišljajući, Nik Riger je prvi potegao. Ali Piter Bol je bio brži. Skoro u isto vreme potegli su i Džordž Born i Bil Riger. Piter nije mogao da obrati pažnju na taj dvo­ boj, jer je morao da se obračuna sa Arćijem Rigerom, koji je sebe zvao Arizona Kidom i koji je besomučno pucao. Piter ga je oborio, ali je tada video i da njegov novi prijatelj Džordž Born pada pod sto. a da je Bil Riger već na izlaznim vratima Pucao je i promašio. Bil Riger je istrčao na ulicu Ona dva farmera bila su pod sto­ lom. a samo je stara pijanica razro­ gače nih očiju posmatrala ceo doga­ đaj. Ne obazirući se više na Nika i Arćija Rigera, Piter je pritrčao svom prijatelju. Džordž Born je bio mrtav. Mrtav je bio i Nik Riger. a Arći Riger je ječao i stalno ponavljao-. - Bile. zašto si me ostavio? Mali Piter je tada izvukao zvezdu iz džepa na košulji i pokazao je prvo barmenu, a onda farmerima koji su već bili izvukli ispod stola pod koji su se bili sakrili. Rekao je: - Sahranite pristojno mog prija­ telja Džordža Borna iz Teksasa! izvadio je iz džepa dvadeseticu i dodao. - Ovo je za troškove. A onog bandita Rigera sahranite kako znate, o državnom trošku, ne tiče me se! Onda je prišao teško ranjenom Arćiju Rigeru i upitao ga: 85

- Kuda je otišao Bll FUger? Go­ vori ako želiš da preživiš! Najm lađi Riger je samo sagao glavu, a onda progunđao da se jedva čulo: - Proklet da si! Bil će te ubiti kad tad! Onda se onesvestio. Piter Bol je brzo izašao iz saluna ne objašnjavajući više ništa Prišao je svom vrancu i pogledao koji konj nedostaje za gredom Nije bilo krup­ nog sivca sa starom potkovicom M ali Piter je znao da neće izgu­ biti trag. Pojaiiao je. N a tragu stare potkovice, Piter je ubrzo otkrio i tragove krvi. Bil Ri­ ger se dvaput, istina na kratko, zau­ stavio da previje ranu koja je jako k rv a rila Džordž Bora je ipak dobro gađao.

Nekoliko milja dalje, međutim, Piter je izgubio trag. Gusta šuma kao da je progutala Bila Rigera Pi­ ter je znao da dosta teško ranjeni Riger ne može daleko i da je, verovatno, negde u blizini. Ali gde? Nije smeo da rizikuje da naleti pred cev puške ili kolta pa je mo­ rao da se zaustavi i da razmisli. Kad je bežao, Bil Riger, iako ra ­ njen, sa sobom je poneo i potežu torbu, verovatno sa opljačkanim novcem To je Piter bio odmah zapa­ zio. Pored ostalih razloga, zato je pošao onako naglo u poteru za njim: hteo je da građanima Grintauna vrati njihove teško ušteđene dolare. Razmislio je o Rigerovoj ran i Mada je dosta krvarila, ver­ ovatno ipak nije bila teška, jer kako bi inače Bil Riger tako brzo pojahao i odneo dosta tešku torbu I kako bi uspeo tako brzo da se sa­ krije u šumi!? Piter je odlučio da čeka, možda će mu šuma ukazati na pravi trag. Pra­ tio je svaku promenu, let ptica, trk životinja, ali ništa neprirodnog nije mogao da prlmetL Čekao je skoro dva sata, i kad se ništa nije dogodilo pojahao )• vranca i uputio se prema putu koji )• vodfta u Artsonu. 86

Beli Cvet i grob prijatelja Džordža Borna iz Teksasa ostali su za njim N a utabanom putu nije mogao da pronađe trag stare potkovice. Nije više nikoga uz put ni pitao za Bila R igera Pitao je jedino za čuvenog šerifa u Arizoni Robina R igera predstavljajući se kao njegov mlađi rođak iz Teksasa Tako je i saznao da je Robin Riger šerif u divljem gradu na krajnjem zapadu Arizone, u podnožju Crnih plan in a gradu koji je nosio zvučno ime: Old Gold Siti, grad starog zlata Pošao je tamo. Bilu Rigeru bila je potrebna pomoć. Ostao je bez bande, bez svojih ro đ a k a a imao je novaca Ranjen, kamo je mogao da se uputi nego svom rođaku šerifu!?

Sto se više približavao Crnim pla­ ninama i Old Gold Sitiju, Piter je u usputnim razgovorima saznavao kakav je to zapravo bio grad i k a­ kav je šerif u njemu, Robin Riger. Grad nije bio mali za tadašnje poj­ move na Zapadu, imao je preko hi­ ljadu stanovnika Zauzimao je 1 pri­ lično veliku površinu jer su kuće bile rasute po brežuljcima i, po pra­ vilu, imale velike okućnice. Samo je glavna ulica ličila na uobičajene slike gradova na Zapadu A šerif? Robin Riger uživao je glas nemi­ losrdnog čoveka i ubice sa zvezdom na prsluku Bio je nekrunisani kralj Old Gold Sitija Vladao je čvrstom rukom i uz pomoć kolta koji je pov­ lačio neobično brzo i u svakoj pri­ lici Imao je i dva slična pomoćnika jednako surova kao i on. Old Gold Siti je odavno preživeo svoje zlatno doba Veliki rudnik bio je zatovren, ali su zlatni ili zeleni dolari još uvek klizili po pultovima četiri saluna i po stolovima đve koc­ karnice u gradu Glavne mušterije više nisu bili rudari već ljudi druga­ čijeg kova i koji su do zlata i dolara dolazili na mnogo lakši način. Old Gold Siti bio je postao utočište pro­ gonjenih, a slavni šerif Robin Riger njihov zaštitnik, naravno ako su tu ■ i t t t i mcjft dobro da plate.

N a možda manje od dana jahanja od Old Gold Sitija, silom prilika, Piter Bol, mladi Šerif iz G rintauna m orao je da skrene sa tvrdog glav­ nog puta na sporedni, mekši. Naime, njegov vranac je ostao bez potkove na levoj zadnjoj nozi, p a ga je hteo da poštedi većih n ap ora Ubrzo je na mekanom putu otkrio da i jahač pred njim muči istu muku: i njegov konj nije imao pot­ kovicu na levoj zadnjoj nozi. Ali, onda se odjednom trgnuo: trag des­ nog zadnjeg kopita bio je trag stare potkovice Henrija V u d a Pošao je brže tim tragom Milju dalje, u skro­ vitom šumarku, našao je logorište. Kad je razgrnuo pepeo, otkrio je još užarene komadiće drveta Razgle­ dao je 1 okolo i našao odbačen za­ voj sa ostacima krastica sa rane. Izgleda da je Bil Riger zalećio svoje rane i da sada hita k svom rođaku Robinu Rigeru u Old Gold Siti. Stigao ga je oko podne. Ali mu se nije približavao. Jahač pred njim jahao je lagano, štedećl oboselog konja Piteru je to odgovaralo. Pra­ tio ga je na pristojnoj udaljenosti da ne bude primećen pre vrem ena M ada Piter nije poznavao ovaj kraj. pretpostavljao je da Old Gold Siti nije daleko i da će se možda još pre noći naći pred njim. Razmišljao je da li d a Bila R igera napadne pre ulaska u grad ili da mu dopusti da uđe tamo. Zaključio je da m ora da pokuša što pre. jer su mu u tom slu­ čaju Šanse za uspeh bile znatno veće. U gradu, ko zna, d a U je i imao ................. neku šansu.“ Pojahao je brže, ne.obazirući se na muke svog vran ca Bil Riger je primetio da neko žuri d a g a stigne, pa se zaustavio, 8jahao, zauzeo za­ klon iza jedne atene i sa puškom u ruci počeo da č ek a u ., M ada je bio mlad i još neiskusan, ni P iter Bol nije b io naivan. Zado­ voljno se osm ehnuo kad je prim etio da sa R ig e r zaustavio, p a pojahao otvoreno, (brzim kasom , ,-.®rem.a njemu. N ad ao set d a g a R ig s r neće

prepoznati: prilikom sukoba u s&lunu u Belom Cvetu, Bil Riger nije imao mnogo vremena da obraća pažnju na lica. Kad je došao na domet puške, zau­ stavio ga je grub i surov glas-. - Stani, momče! Piter se zaustavio, pa odmah vi­ knuo: - U istoj smo nevolji, prijatelju! Konj mi je izgubio jednu potkovicu, a koliko sam primetio i tvoj. Da li znaš za nekog potklvaća u blizini. Ja ne poznajem ovaj kraj! - A žuri ti se? - nasmejao se Riger u svom zaklonu - Pa, moglo bi se tako reći! odgovorio je Piter. Videvši pred sobom golobradog mladića, Bil Riger je prestao da se boji, pa mu je i oprez popustio. Ipak je rekao: - Sjaši, pušku ostavi u navlaci na sedlu a onda odbaci svoju gvož­ đuriju! A o n d a .. možda ću ti i reći gde možeš da nadeš potklvaća. Piter Bol je želeo da dobije u vre­ menu Pitao je: - Pre nego što sjašem, mogu li te nešto upitati? - Pitaj, momče! - odgovorio je samouvereno Bil Riger. - Poznaješ li ti možda šerifa u Old Gold Sitiju Robina Rigera? - Aha! Poznajem! Pa šta? — od­ govorio je Bil Riger i pitao u isto vreme. .. - Imam poruku za njega! - Kakvu poruku? - pitao je nestrpljivo Bil Riger. - To te se ne tiče! Zar ne? Šerif bi mi otkinuo glavu, ako bih to ne­ kom drugom rekao! - govorio je Piter, spreman da skoči sa konja ako Bil Riger pripuca - M ožd a m e se i tiče! - rekao je naglo Bil R iger, a op rez mu je sve više popuštao. Cak, izašao je i iz z a ­ k lo n a a li još uvek s puškom upere­ nom u P iie r a B u la - G ovori!.,— r e ­ kao je preteći. k hc i * V P iter Bul je sjahao, ali n ije odba­ cio k o lt O d g o v o rio je što je m irn ije m ogao:

it

-P rija telju , ako poznaješ šerifa Robina Rigera, onda znaš da ne smem! Bll Riger se zasmejao. Znao je kakav ugled uživa njegov brat Ro­ bin, pa se još više smejao. A oprez u njemu sve je više popuštao. Piter je to Iskoristio i približio se već toliko da je mogao da upotrebi kolt - Negde sam te već video! - re­ kao je Bll Riger, a najednom kao da je u njemu nešto zazvonilo na uz­ bunu. A li pred njim je bio mladac, nedozreo i neiskusan, čega se za­ pravo bojao?! Piter Bol je koraknuo još jedan korak, a onda odgovorio: - Možda u Belom Cvetu! Ril Riger je pucao, brzo, ali brzo­ pleto. N a ovakvoj blizini s puškom ni izdaleka nije bio tako vešt kao s koltom. A Plter Bol je dokazao još jednom da je bio dobar učenik svog ućitelja šerifa Grega. Pucao je taćno. Riger je pao teško ranjen i ispu­ stio pušku. Još pri svesti široko ot­ vorenih očiju, gledao je u mladića koji se naginjao nad njim Nije mogao da veruje. - Zar ti? - upitao je. - Tako ba­ lav pa da me pobedlš! - Ja sam šerif iz Grintauna Za­ pravo pomoćnik šerifa Grega, Plter Bol! - odgovorio mu je mladić, pre­ gledajući tešku ranu kroz pluća Previo ga je i dao mu gutljaj vis­ kija iz boce koju je našao u njego­ vim bisagama N a sedlu je našao 1torbu s opljač­ kanim novcem. Mogao je mirno da se vrati u Grlntaun. Svoj radatak obavio je na najbolji mogući način A li nije mogao da ostavi smrtno ranjenog čoveka Morao je da mu pomogne, mada je baš on ispalio metak u njega 1 to. u tom času. s namerom da ubije. Sada 1e najed­ nom sve bilo drugačije. Bll Riger je stenjao od bolova 1 trebalo mu je pomoći Naložio je vatru 1 skuvao retku čorbu od pasulja 1 suvog mesa, to je imao u svojim zalihama. Ponudio je 88

ranjeniku. Bil Riger je pojeo neko­ liko kašika čorbe i malo se povra­ tio. Rekao je: - Zašto se mučiš oko mene, še­ rife? Umreću Ionako, zar ne? - Ćoveku treba pomoći kad je u nevolji! - odgovorio je Plter. - Naj­ više kad je u najvećoj nevolji! - Možda! Ali ja tebi ne bih pomo­ gao! Ni moj brat Robin ne bi pomo­ gao meni - Bil Riger je bio Iznena­ đen brigom koju je za njega poka­ zao ovaj mladić. I, što se više približavao kraju svog života, a bio je svestan toga da će morati da umre, postajao je ne­ kako drugačije, nekako više čovek. - Momče! - rekao je. - Sahrani me ovde, i ne idi u Old Gold Siti Tamo će te Robin ubiti! Vrati se u Grlntaun! Umro je kad je zašlo sunce. Popio je još gutljaj viskija 1 Izdahnuo. Banda braće Riger više nije post­ ojala. Postojao Je Još jedan Riger, nemilosrdni šerif u Old Gold Sitija Ali što se on ticao mladog šerifa iz Grintauna, Pitera Bula? Piter je mogao da se vrati Sahra­ nio je Bila Rigera i čak, od dva drveta napravio krst na njegovom grobu. Rigerovog konja sa starom potkovicom oterao Je u divljinu, a torbu s novcem lz banke iz Grin­ tauna prlvezao za svoje sedlo. Prenoćio je u blizini u jednom šumarka Sa Izlaskom sunca je pojahao svog vranca. ali nije znao da se uputi na istok prema Grintauna ili na zapad, u Old Gold Siti Konj mu nije Imao potkovicu na levoj zad­ njoj nozi i to je odlučilo. Pojahao je u Old Gold Siti koji nije bio daleko. Možda je odlučio i još nešto: ona priča prijatelja Džordža Borna lz Teksasa o tome kako je šerif Robin Riger ubio njegovog brata Piter nije osećao da je bilo što dužan svom kratkotrajnom prijatelju Borna ali taj Džordž je ipak dao svoj život da mu pomogne u borbi s premoćnim protivnikom Osim

toga, Džordžov brat je bio njegovih godina! Bilo je podne kad ]e Plter Bol uja­ hao u Old Gold Siti Odmah je potra­ žio potkivaća Nadao ga je kiko na samom ulazu u gra d Tu se obavestio i o prilikama u gradu Saznao je da su svi salunl, kockarnice 1 ho­ tel pod strogom kontrolom Šerifa Robina Rlgera, koji iz njih i izvlači najviSe dobiti. Saznao je takođe da se šerif obično obračunava u takoz­ vanim poštenim dvobojima na ulici, na očigled građana. I da je straho­ vito brz, možda najbrži na Zapadu Saznao je da je donekle neovisna od šerifove moći jedino banka u Old Gold Sitiju, i to samo zato Sto je to u stvari bila filijala jedne velike banke iz glavnog grada Arlzone, Feniksa, pa 1e kao takva predstav­ ljala prevelik zalogaj čak 1 za jed­ nog Robina R lgera Izvukao je iz džepa šerlfsku zvezdu i ponovo je zakačio na rever svog prsluka Onda je odjahao do banke. Uzeo je torbu s novcima i ušao unutra Potražio je vlasnika Javio mu se mlad, otreslt čovek proniclji­ vog pogleda: - Ja sam direktor Džefrl Kalan A kako ova banka ima vifie vlas­ nika, ja ih zamenjujem, na usluzi sam vam. Šerife! - Plter Bol! - predstavio se Piter. - Pomoćnik Šerifa u Grin­ taunu Teksas. Da 11 vaSa banka može da garantu] e isplatu veće sume novca nekoj banci u Teksasu - upitao je zatim - Svakako! Koliko ovde uplatite, po vaSem nalogu možemo da Ispla­ timo preko naSe centrale u Feniksu tu sumu bilo kojoj uredno reglstrovanoj banci u SAD. - Bankar je sa zanimanjem procenjivao mladog Šerifa, a onda upita: - A o kojoj je sumi reć? Piter Bol je stavio pred bankara kožnu torbu Odgovorio je: - Ovde ima viSe od dvadeset hi­ ljada dolara! Prebrojte!

Bankar se malo iznenadio, a onda još jednom pažljivo pogledao u Pitera Onda je otvorio torbu i pozvao blagajnika da mu pomogne u brojanju Izbrojali su tačno 23.150 dolara Bankar je upitao Pitera: - Kojoj banci želite da uputim ovaj novac? Ne razmišljajući, Piter je odgo­ vorio: - Dvadeset hiljada dolara banci Edvarda Smola u Grintaunu Tek­ sas, hiljadu pet stotina istoj banci ali na račun naslednlka Majka Robertsona, vlasnika Stale u Grin­ taunu a hiljadu i pet stotina na ra­ čun Gregora Mak Kormika, Šerifa u Grintaunu Prvi je poginuo, a drugi teško ranjen prilikom pljačke banke u Grintaunu pa mis­ lim da je to pravično. Ostatak od stopedeset dolara neka ostane va­ šoj banci za troSkove, uz jednu molbu: da umesto mene u Grintaun pošaljete jednu poruku! Bankar i blagajnik bili su više nego iznenađeni, ¿1 to nisu pokazi­ vali Ipak, mladog Šerifa sada su gle­ dali sa vidljivim poštovanjem. Ban­ kar je naredio blagajniku da pri­ premi potrebne papire, a onda se obratio Piteru Bolu: - Recite vaSu poruku Šerife. Biće preneta tačno i u najkraćem roku telegrafom! - ZaplSite! - Piter je namerno govorio veoma glasno da ga čuju i drugi koji su se u tom trenutku zate­ kli u banci. - Poruka glasi: »Šerifu Gregoru Mak Kormiku, Grintaun, Teksas. Bio si u pravu striče Greg! Banda braće Riger vlSe ne postoji Novac sam našao i Šaljem ga preko banke u Old Gold Sitiju Arizona Živ sam i zdrav. Vraćam se. Piter Bol, pomoćnik Šerifa u Grintaunu, Teksas, sada u Old Gold Sitiju A ri­ zona« Bankar je zapisao poruku i pre­ dao je jednom službeniku da je od­ nese na telegraf, a onda se dobro zagledao u mladog Šerifa pa u nje­ gov nisko pripasan kolt, pa upita: 89

- Znate li, šerife, da je u ovom gradu Šerif jedan Riger? - Znam ! A mislim da i vi znate kakav je šerif! - odgovorio Je Piter ozbiljno, ali sa malo ironije u glasu. Izašao je. Prišao je svom vrancu i sa sedla skinuo pušku i opasač s koltovlma Bila Rigera. Onda je požao ka šerlfovoj kancelariji. Tamo je zatekao pomoćnika Sta­ vio je pušku i opasač s koltovlma na sto pred njega i rekao: - Ja sam pomoćnik šerifa u Grintaunu, Teksas. Ubio sam Bila Rigera pljačkaša banke u Grin­ taunu, i vratio opljačkani novac. Ovo je njegovo oružje, možda u gradu ima nekog rođaka kome to pripada po zakonu o nasledstvu! završio je podrugljivo. - Ali šerif... - pokušao je po­ moćnik nešto da kaže, ali nije sti­ gao. Piter Bol ga je prekinuo oštro: - Znam, i vaš šerif se zove Riger! Recite mu da ću biti u gradu i da ću ga čekati! - Piter je malo razmis­ lio, pa se setio firme preko puta banke, a onda je rekao: - Recimo u salunu »Kod kockice sa šest tačaka«. Okrenuo se i izašao bez poz­ drava Kako je to bilo svuda u grado­ vima na Zapadu, vesti su se brzo ši­ rile. Gotovo ceo grad je već znao za dolazak mladog šerifa iz Teksasa, za njegovu uplatu^ goleme sume novca u banci, za njegov sukob s bandom braće Riger. Kad je ušao u salun, prilično pun, svi su ga posmatrali s neskrivenim zanimanjem. Seo je za sto u uglu, otuda je imao dobar pregled a i zid Iza le đ a Kelner mu je uslužno prišao, ali ga je gled ao kao da ga je već preža lio i kao da mu sada ispunjava poslednju želju. Piteru su učinilo da ga tako posm atraju i ostali gosti. N ije se o b a zira o na to, poru čio je viski p re jela, jelo i p ivo posle. Z avalio se u stolicu i čekao. V isk i je pop io do pola, ali je b if­ tek s roštilja bio zaista ukusan i on 93

ga je pojeo sa užitkom Pivo je pio polako. Ali, ništa se nije događalo. Niko mu nije prilazio. Kao da su se građani Old Gold Sitija bojali da razgovaraju s njim Nisu mu prila­ zile ni pijanice koje obično nisu mnogo marili ko je čovek koji će im platiti piće. A Piter Bol je bio spre­ man i da plati neko piće, bilo kome, samo da razbije ovu neugodnu ti­ šinu oko sebe. Čekao je više od sata, a onda izgu­ bio strpljenje. Platio je račun i Iza­ šao na ulicu. Hteo je da pođe u banku da proveri da 11 je njegova poruka u Grlntaun poslata i da li su s novcem koji je doneo postupili onako kako je on želeo. Kad je bio nasred ulice, zaustavio g a je grub glas: - Stranče! Ovde šerif Robin Riger! Piter Bol se polako okrenuo. Šerif Riger je stajao na sredini glavne ulice, očigledno spreman da po­ tegne. N i mladi Piter nije bio ne­ spreman. Krajičkom oka spazio je na vratima bankara Džefrija Ka­ lana s koltom na opasaću, a i neko­ liko građana koji su se brzo skla­ njali sa moguće linije vatre. Piter je odgovorio: - Rigeru! - nam em o nije rekao šerife. - Ja sam šerif Piter Bol. Grintaun. Teksas! Limene zvezde su se sjale na prslucima obojice. Dvoboj še rifa to je bio događaj i za Zapad gde su se zaista često događale neobične stvari. Robin R ig e r je posmatrao mla­ dića pred sobom, po svemu to je tre ­ balo da bude sam o jedan rutinski posao potezanja kolta, ali p rv i put u životu ok oreli š e rif ie osetio neku zebnju oko s rc a N ije bio siguran. A nasuprot njemu, m lađi P iter Bol je osećao kao da mu ni stotinu R ig e ra nije doraslo. R ig er je rekao: - O stavio si u m ojoj kan celariji neko oružje i rek ao da si ubio Bila R ig e r a Šta ćeš reć i ako j& kažem da lažeš!?

- Moraćeš to da dokažeš, Rigeru! - odgovorio je mirno Plter. Robin Riger je potegao, možda brže nego ikad u svom žlvotii Ali, i Poter Bol je bio brz, ni za delić se­ kundi sporiji od svog čuvenog pro­ tivnika Pucali su istovremeno. Rigerovo tane okrznulo je Piterovo rame, ali se Piterovo tane zabilo posred srca nemilosrdnog šerifa Robin Riger je pao, bez reći, mrtav, u prašinu glavne ulice grada kojim je vladao. Piter Bol je vratio kolt u korice i, ne obraćajući pažnju na ranu u ramenu, pošao ka svome vrancu. Prišao mu je bankar Džefri Ka­ lan: - Vi ste ranjeni, šerife! Uđite u banku da vam previjemo ranu. Medi Plter je odbio. - Samo ogrebotina prijatelju! Previću je sam negde uz put Idem u Teksas! Pojahao je. Mahnuo je rukom ban­ karu 1 građanima koji su se okup­ ljali, pa ođjahao. *

Dve nedelje kasnije ujahao je u Grintaun. Sa zvezdom na prsluku. Ali, neko je građanima Grintauna dojavio da dolazi, pa su se

gotovo svi okupili na trgu pred šerifovom kancelarijom da ga doče­ kaju Ispred svih stajao je šerif Greg. oslonjen na štaku Mali Piter je dojahao do njih, sjahao, pa zagrlio šerifa Grega - Sve je bilo kako si predvideo, striće Greg! - rekao je, pa skinuo zvezdu sa prsluka i pružio je šerifu sa štakori}. Greg je odbio da primi zvezdu Rekao je: - Sve znamo, Pitere. Ali ti ne znaš. Meri i ja - pokazao je na uči­ teljicu pored sebe - mi smo se venčali i kupili smo Kendijev ranč. Gajićemo stoku A Grintaun ima novog šerifa To je Piter Bol! - naglasio je na kraju Mali Piter je zbunjeno gledao oko sebe. Nije mogao da se snađe zbog snažnog pljeska koji je propratio poslednje reći Grega Mak Kor-

mika.

Tada se do njega probi riđokosa i lepa devojćica En Vud Zagrlila ga je čvrsto i poljubila pravo u usta pred svima Onda se malo odmakla pa rekla: - Večeras je lgranka Čini mi se da si me pozvao, šerife! Kraj

»1

i NA PUTU |ODMORU IU PLANINI i NA MORU ★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★ -k-k-k-k-ki

r>

RAZONODICE VA5

*V€ST€RN ★KRIMI PRIČ€ N

x-ioo

*5VAK€ N€D€LJ€ NOVA SV€SKA

SLCDechsviesKh