Ashton,Frederick - 65-Lun u Otetoj_podmornici

broj

7 9 6

ZABAVNI

F. EŠTON ROMANI

m

m

i

NOVASERUA - X-100

SVESKA

796

/

1983.

F. Ešt©n

LUH u

OTETOJ PODfVlOFINlCS

nHEBHHI

Direktor NIŠRO »DNEVNIK« VITOMIR SUDARSKl

Glavni I odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST« VI.ADIMIR STEVANOV Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ Urednici Izdanja PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ Recenzent GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ Korektori MIRJANA ĐURIĆ LIDIJA DUGA Tehnički urednik SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ

1

Tiraž: 120.000 primeraka,! izdanje

Izdaje i štampa: Novinska, Izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ­ DAVAČKA D E U T N O S T « , Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žiro računa: 65300-603-6350 IKOPISI SE NE VRAĆAJU

F. Ešton

LUN U OTETOJ PODMORNICI

I Sedeo je u uglu paba da bi na miru ispio svoje pivo i završio čita­ nje Pejterove »Renesanse«. Napre­ zao se da prodre u suštinu zak­ ljučka knjige, u kome se spominjaUt Heraklitova misao da sve teče i ni­ šta ne traje. A tada je za prazni sto blizu njega sela jedna devojka, koja je priviiklia njegovu pažiiju. Td lice je vi­ deo već nekoliko puta i uvek je po­ mislio kako je to za njega nedo­ stižno biće. Sve na njoj bilo je lepo i skupoceno. ln je n a kosa boje svetlog meda bila je duga, gusta i upad­ ljivo lepa A on, bivši poručnik u mornarici, Geri Vinterbom, sada je izgledao prilično jadno. Sportska odeća na njemu bila je stara, iskrzana i izbledela. Brada mu je bila zapuštena i u

njoj je ponegde bilo belih dlaka, što je ukazivalo da njegova mladost izmiče. »...Ceo obim posmatranja svodi se na ograničeni individualni um...« Kelner donese devojci kafu i to Geri primeti uprkos naporu da ne pogleda usamljenu devojku. Nije mu iz m a k a o ^ njen radoznali po­ gled upućen njemu. »..JfČako da pređemo najbrže od tačke do tačke i da uvek budemo prisutni u žarištu gde se najveći broj vitalnih snaga sjedinjuje u svo­ joj najčistijoj energiji?...« Devojka se pokrenula na stolici kao da izražava neko nestrpljenje i on je i nehotično podigao pogled k njoj. Ona mu se osmehnu kao da je zbunjena što g a je uznem irila

Čitao je dalje. Nekoliko redaka bilo je podvučeno običnom grafitnom olovkom. G eri Vinterbom pomisli ko li je baš taj deo stranice izabrao kao najznačajniji i zato ga podvukao, pa ponovo pročita: »..M a d a sve brzo prolazi, dobro su nam došli svaka izvrsna strast svako novo saznanje koje širi ob­ zorje i oslobađa duh za trenutak, svaki podsticaj čula, čudne boje, neobični mirisi, svako umetničko delo, lice p rijatelja N e opaziti sva­ kog trenutka neki strasan stav kod onih oko nas, i u samoj blistavosti njihovih obdarenosti neku tragičnu delnicu snaga na njihovom putu, u ovom kratkom danu m raza i simca, znači spavati pre v e č e r i..« Devojka se opet pokrenu i Geri podiže pogled. Ona mu se saučesnički osmehnu, kao da zna šta je on to tamo pročitao. Gledali su se dugo i devojka nije skrenula pogled, već je ulagala napor da obuzda smeh. To natera Vinterbom a da se nasmeje. Sada se bezglasno smejala i devojka On podiže knjigu i pokazia je pokretom pitanja, koje je moglo da znači želi li ona da vidi kakva je to k n jiga Začudo, devojka klimnu glavom i dalje se smešećl Geri ustade, priđe njenom stolu noseći knjigu otvorenu tamo gde je malopre čitao, pa joj pokaza re­ dove: »P a svi smo mi condamnđs, kao što kaže Viktor Igo: svi smo pod smrtnom presudom, ali sa neodre­ đenim rokom izvršenja - les horames sont tous condamnes raort avec des sursis Indđfinis.. « - Vidim da je tu skoro i kraj knjige - reče devojka. - D a... A zašto to kažete? upita Geri Vinterbom još uvek sr.ojeći nagnut uz devojku i s knjigom na dlanovima,. - Pa svi smo osuđeni zar ne? reče devojka umesto odgovora - I šta sada ja da uradim? - Sednite... - Ne pristajem uz vas ovakav, cvako obučen... 4 c

- S tom knjigom ste odlično obu­ čeni — nasmeja se devojka. - Ko još čita ovakve knjige?! - Ima i takvih... A sada sednite, ako vam zbog nečega nije nepri­ jatno. Pošto nema ko da nas pred­ stavi, preuzmite tu formalnost na sebe. - Zovem se Geri Vinterbom ... reče on i htede još nešto da doda ali ona ga prekide. - A ja sam Sisli Grlngl - reče i pruži mu ruku. Ubrzo su živo razgovarali i malo kasnije znali su jedno o drugom sve ono što nisu želeli da sakriju. On joj je ispričao da je bio poručnik mor­ narice, ali nije spomenuo da je bio ukrcan na podmornici na nukle­ arni pogon i s nuklearnim rake­ tama m ore — zemlja i more more. Kazao je da je otpušten iz M ornarice Sjedinjenih D ržava ali nije govorio o svom ogorčenju zbog nepravde koja mu je učinjena - Loše su postupali s vama, go­ spodine V interbom e - reče o n a No i sami ste k rivi za mnogo šta - Zar 1 vi, Sisli?L.. Svi misle da sam ja kriv, a samo ja znam Istinu - s ogorčenjem reče Vinterbom. - l ^ lo m i je što ste me 1 neho­ tično oslovili imenom - upade de­ vojk a - M i treba da budemo bliski Ja to tako želim! Oslovljavajte me sa SisU, a i ja ću vas samo im.enom. Mogu 11? Možete gospođice... Možeš, Sisli. Od ovog trenutka za tebe sam samo Geri — radosnim glasom reče on. - Dragi Geri! - uzviknu ona još vesoliie. Njegovo lice se odjednom sm rači - U neprilici sam, Sisli .. Želim da što češće budemo zajedno, a nemam. . mogućnosti — reče za­ tim. - Lako je zaxaditi novac - reče ona tiho, - Ja ga imam i više nego što mi tr e b a .. - O, Sisli! - uzviknu on. Valjda ne misliS da bih?...

Ona mu stavi svoje prohladne, nežne prste na usne. R a z g o v a ra jm o d ru g a č ije reče devojka. - Ti želiš d a z a v rš iš k n jigu k o ja bi, k a o ro m a n , n a s li­ k a la u žase a to m s k o g ra ta ?

- Da! - Ali nemaš novaca, niti knji­ ževnu slavu, koja bi ti obezbedila avanse od izdavača? - Nemam novaca, ni književno ime. - Onda nađi lak posao, koji bi ti omogućio da pišeš. - Takve poslove su uzeli drugi — osmehnu se Vinterbom. - Ali ja znam jedno mesto, koje bi ti, sigurna sam, sasvim odgova­ ralo. - Bio bih ti zahvalan, ako bi me preporučila - Onda slušaj plan - uozbiljivši se reče Sisli Gringl. - Jahta s posa­ dom od šesnaest ljudi zove se »M ikena« po gradu u A rgolidi u Grčkoj, ali pripada vlasniku koji živi u Londona M ojim motornim čamcem tipa »riv a «... - Pa to je čitava lađa! »R iva« čamce imaju samo m ilioneri upade Vinterbom. - Nešto sam ti i prečutala O tome ćemo kasnije. A sada bi mo­ gao daTšč kome treba, pa da odmah otplovimo đo J? kod O z e a .. — govorila je devojka. - Nemam i ^ o g a kome bih tre­ balo da se javim - upade Vinter­ bom. - Rekla si da je jahta kod Ozea? Misliš li na ostrvo na ušću Blekvotera? - Da, baš na njega mislim. Kako si odmah pogodio? - Valjda zato što sam bio momarički oficir — s gorčinom odgovori Vinterbom - Onda možemo da krenemo veselo zaključi devojka - Ima još nešto o čemu nismo govorili - zadrža je V in terb om Pošto sam bio o ficir na takvoj plov­ noj jedinici koja im a mnoštvo voj­ nih tajni, imao sam teškoća prili­

kom iseljavanja iz Sjedinjenih Država M orao sam da prihvatim uslov da budem pod kontrolom InteUdžens Servisa i da ne putujem u druge zemlje. Agenti me nadziru... - I to će srediti vlasnik »M ikene« — odgovori devojka — A večeras treba da umaknemo agentima, jer želim da nas ovo veče niko ne uzneinirava Tiha je noć i prolećno ra­ spoloženje još uvek me drži, iako za koji dan počinje leto. Skoro uvek prepoznam agenta, a večeras ga nisam primetio u blizini - odgovori V in terb om On spremi novac i dade znak kelneru da želi da p la ti Bio je SreĆSJ? što to može da učini, iako je bio du­ žan novac za stan, i nije znao kako da ga zaradi. Cim su izišli uzela ga je pod ruku, pa su krenuh ka najbližoj taksi sta­ n ic i Ona vozaču kaza da žele stići na kraj V u M č R oda Ovaj proveri nešto na planu i upita: - Želite li mi reći preciznije odre­ dište? - Kad stignemo tamo, skrenite u Tamar Strlt - odgovori devojka 1 vozač navuče pregradno staklo. - Idemo li na tvoj čamac, ili negde na drugo mesto - upita Vin­ te rb o m - Bliži se veče, pa je sada kasno da nabavimo CprSHl" Z2 rtebe. No. ja imam u stanu odela svog b rata a stan je u Tam ar Stritu - odgovori o n a - Mislim da ste istog r a s ta .. A možda nameravam 1neko »zlo «... - Budi oprezna sa mnom, Sisli opomenu je Vinterbom Ona ne reče ništa i čvršće se privi uz n jega On joj je polako p ri­ micao lice očekujući da ona obori glavu, ili da se odmakne, ali ona isturi bradu i sklopi oči. Njihove usne se nađoše... Kad se automobil zaustavi. Sisli uzdahnu: - Preterano brzo vozi ovaj vozač taksija Ne znam kad pre stigosmo od H olbom a do VuM ča?!

- č a k nam i satovi preterano žure - nasmeja se Geri Vinterborn. - I da zlo bude veće, negde sam zaturio svoj novčanik... Devojka ne reče ništa, kao da nije čula šta on kaže. Sasvim prirodnim pokretom pogledala je taksimetar i platila vožnjiL Zatim ga uze pod ruku i šapnu; - OvaJco vešta devojka kidnapuje starog m om ka Kuća je bila stara, ali dobro odr­ žavana. Bila je izdeljena po vertika­ lama, pa je jedan ulaz služio za mali broj stanova, iako je zgrada imala četiri sprata. - Na OVoui uiazu stanujem samo ja, jer gornji stan na trećem i četvr­ tom spratu je prazan - objasni de­ vojka otključavajući vanredno očiš­ ćenu bravu. - Zar stanuješ sama? - upita Vinterborn. - Posliiga mi malo treba, pa imam samo jednu ženu, koja dolazi u toku dana. Sada smo sami u ovom delu kuće. Dakle, čuvaj se! nasmeja se Sisli GringL On se nije čuvao. - Šta sve ja moram da trpim! nasmeja se G eri Vinterborn dok je devojka, obučena u kratku i pro­ zirnu spavaćicu poslovala oko njega Vešto mu je podšišala kosu i skra­ tila bradu. - Jednom sam bila na izučava­ nju fhzerskog zanata - reče ona kao da pogađa njegove m isli - Još uvek si suviše zagonetna. Sisli - reče on na to. - Volim što imam još mnogo šta da ti ispričam - nasmeja se de­ vojka - Važno je. sada samo to da sam te kidnapovala bez mnogo muke.., - Poslužila si se jakim oružjem, ljubavlju - reče Vinterborn. Učini mu se da se njen pogled smrači i usne uzdrhtaše, ali dok ju je on bolje zagledao, ona je skupila usne tražeći poljubac, a onda se 6

smejala. Povukla ga je u kupatilo i oprala mu kosu i bradu, pa ga doz­ vala u spavaću sobu, gde mu je, dok je on ležao na leđim a sušila glavu električnom duvaljkom. - Svaka druga bi me ostavila da to sam obavim — reče on gledajući je svojim sjajnim, kao ugljen crnim očim a - Volim da radim, a naročito ovako kao sada - reče ona i na časak ga steže kolenim a - Bila sam frizerska radnica, foto-model, glu­ mica. m anekenka.. Jedino prosti­ tutka nisam bila, jer sam opsednuta pcžudcm i zaio uvek žeiim lepog muškarca. Takvog kao ti. na primer. - Šta misliš o ljubavi? - upita je on s lakim prizvukom prebaciva­ nja. - »Život moje ljubavi nije srce moje, jer ljubav kojom te volim je bez srca« - odgovori Sisli Gringl. - Pa to je Mikelanđelo! - uzviknu Vinterbora - Zar si čitala Pejtera?! - I jednoj »ćurkici« mog kova padne na pamet da čita i nešto iz knjiga, a ne samo modne mageizihe - nasmeja se devojka - Hoće li dugo trajati sva ta iznenađenja? upita on i uze joj električnu duvaljku. mlaz toplog vazduha uperi k njoj, a onda odbaci duvaljku i oni se opet nađoše u zagr­ ljaja - Ne, nije »bez srca« - reče on ljubeći joj čvrste, lepe grudi. Bližila se ponoć kad ona reče: - Sad treba da krenemo. Odmah zatim donese jedno tamno plavo odelo od tkanine kakva se često koristi i za uni­ forme pomorskih oficira. Dala mu je nov veš, cipele i sve što je moglo da zatreba iV ib or i sitnice staviše u poveću putnu torbu. Ona obuče pantalone iste boje kakvo je bilo njegovo odelo. i bluzu s mornars­ kim šarama. Ogrnu se svetlo-plavim ogrtačem i na kraju uze manju putnu torbu.

_ Sve ostalo imam tamo — zakliuči Sisli GringL

Ubrzo stigoše do kraja Vajspart Roda i izbiše na Temzii. Uz molo je bio veliki, veoma skupi motorni čamac. Ona lako skoči, prva, u njega, a njemu ostavi da odveže čamac. Za to vrem e snažni motor zabrujft i čim on uskoči čamac se prope i krenu. _ Ti si i u ovome vesta - primeti Vinterbora - Univerzalna sam pa to ti je odgovori Sisli. Devojka potera samac ukoso preko reke, a zatim ga usmeri uz levu obalu i dalje ka Sutendu. - Nije li bezbednije da plovimo malo dalje od obale? - upita o a - Onda bismo se izložili moguć­ nosti da nas radi kontrole zaustavi patrola pomorske policije, ili ca­ rine - odgovori on a - Valjda nemamo razloga da ih se plašimo. - Nikad se ne zna - osmehnu se Sisli. Velika jahta uz koju pristeidoše bila j^e ukotvljena, ali motori su radUi, Cim se njih dvoje popeše, jahta krenu. Istog časa dva mor­ nara u neobičnim uniformama, upravo jednakim odelima za rad od grubog platna, držeći u rukama spremne mašinske puške, uzeše V interbom a između sebe. Jedan od njih reče: - Pođimo! Ličilo je to na hapšenje, ili neisilje. Vinterbom se osvrnu da vidi šta je sa dvojkom, aJi ona je bila nestala. - Sta se događa? Zašto me držite pred cevima oružja? — upita o a - Videćeš... Sef je tako naredio - odgovori isti onaj mornar koji ga je medopre pozvao da krena Vinterbom se seti devojčinih reči p otmici i pomisli je U ono bila šala, M a se slučajno obistinila. Ovaj do­ ček s mašinskim puškama nije mu w nimalo svldeo. Ipak, nije mogao da rizUtuje bez razloga i on posluša. Spustiše se pod palubu, prodoše pored četvora v r a ^ koja su vodila

u kabine i stigoše do petih. Pratioci ga pustiše da uđe i jedan upali svetio. Bila je to mala kabina, ne duža od četiri i na ne šira od tri jarda - Čekaj ovde - reče onaj isti pratilac koji je već govorio. Drugi je samo ćutao i sada on iz­ vadi ključ kabine sa vmutrašn e strane i zaključa vrata spolja Bila su metalna i ojačana ivičnjacima učvršćenim metalnim zakovicama Vinterbom kucnu u njih i po zvuku oceni da su veom a čvrsta. Hermetički zatvoreno okruglo okno bilo je tako malo da se kroz njega nije mogla provući ni dečja glava Među­ tim. klimatizacija je radila i u ka­ bini je vazduh bio čist Vinterbora sede na uski m om arski ležaj i ost­ ade tako, da razmisli. Još u Njujorku je bio upozoren da će mu uvek pretiti opasnost od otmice, koju može da izvrši nečija špiju­ n aža Njegova znanja mogla su da interesuju ne samo strane državne službe, već i industrijske korpora­ cije. On kao inženjer mašinstva i dugo obučavani o ficir za lansiranje atomskih projektila znao je mnoge tajne atomske podmornice i njenog oružja Na to su ga upozorili i agenti Intelidžens Servisa uz primedbu da ima načina da služi i Veli­ koj Britaniji, koja je njegova prava domovina Tada je on pomenuo svoju oba­ vezu i poseban ugovor o tome da se ljudi slični njemu ne smeju prisilja­ vati da odaju tajne savezničke sile. A sada ga je vešta devojka dovela ovamo i izručila ordma koji možda nemaju obaveza koje bi g a štitile. Misao je brza i on je mnogo toga sagledao već za nekoliko m inuta Tada neko otključa vrata i dva naoružana stražara p u stih u ka­ binu stasitog čoveka gustih obrva i prosede tamno-kestenjaste kose. Bio je obučen u nekakav beli kombi­ nezon opasiui širokim kožnim opasačem, o koji je visio kaišima uč\^ćenl >lugerGazda od kog ste preuzeli robu pristao je da nas ne uznemirava, stop. Opreznost ipak nužna, stop. N e znamo šta može da preduzme , stop. Susret u skladištu broj sedam, stop. Datum po dogovoru, stop. Stric Alen*. - Ko je Alen? — upita Vinter­ bom - To je čovek, ili više njih, koji su na čelu naše organizacije — odgo­ vori Hečis. - Ziar niste mogli stvoriti šifru? I 33

ko prima ove telegrame? - upita Vinterbom. - Imamo radiotelegrafistu, koji se ne kreće nikud iz radio odeljka. To je moj stari poznanik, narednik Džozet Ros. On je radio-telegrafista po struci, a služio je sa mnom na »Traperu«. On je već dugo sa mnom i drži se u senci Jedan d j ^ o m smo već po jednom spasli život od si­ gurne smrti. On je čudaa.. Veran je kao pas i zbog nečega, što ja ni­ kada nisam sasvim razumeo, sma­ tra svojom svetom dužnošću da mi pomaže i da me čuva - pričao je Hečis. - Zašto mi poveravate sve ove stvari? - upita Vinterbom. - Z a r možete imati u mene poverenje? Ja sam prisiljen da dođem ovam o... - Sve to znam Razumem i tvoja pitanja. Gen. I molim te da me os­ lovljavaš im enom Ipak. vezuju nas makar neke uspomene - prekide ga Hečis. - Dakle, zaključio si da sam ja uvređeni desperados, pa mi je mesto uz vašu bandu - reče Vinterborn i nasmeja se s gorčinom. Zar nije tako? - u p i^ Hečis. - Jeste... I to je onoi što treba da »svari« moj mozak. Spreman sam da saradujem, ali ne vidim garan­ ciju da ću živeti i minutu duže nego što sam potreban kao stručnjak za lansiranje raketa - odgovori Vin­ terbom. On se okrenu da vidi sluša li i SislL Ona i nehotično glavom potvrdi da je Vinterbom u p rava - Pa kako da te uverim? - upita Hečis. - Vredi li moja reć. za­ kletva? - Potrebni su i d n i^ znaci naše sigumosti — odgovori V in terb om - Ovde ih ne vid im Sisli tt je verao služila, a večeras su je silovali tri gada. Mene su pretuldi i malo je nedostajalo da me u b ija .. - Zbog svega toga sam ovde upade Hečis. — Svestan sam svega što kažeš. Zato je došao i D ž ^ Treba da se dogovorim o... Nije mi 34

lako da objasnim, ali ljudi koje smo okupili vrlo su neobuzdani Oni su spremni da unište svet, ako mogu, pa kako da ne brinemo onda mi ost­ ali? - I ti si zabrinut zbog ljudi koje si okupio?! — začuđeno uzviknu Sisli GringL - Videla si večeras... Nas čet­ voro, pa još telegrafista Ros... To bi bio prvi oslonac - neodređeno i isprekidano reče Hečis. - Mislim da smo se razumeli. Ja nemam izbora. N o nemam ni on.ižja da bih u nekoj prilici mogao da nešto učinim. Neprimetno sam proverio i vidim da ni Sisli nema čak ni makazice kojima bi mogla nekoga da bočne - osmehnu se Vinterbom. - Evo ti moj pištolj — odmah reče Hečis. - T i Džade, imaš mali »brovlng«, pa možeš da ga daš njoj. Hamblebi joj bez reći pruži oružje. Vinterbom je već držao u m ci pištolj dobijen od Hećisa, pa ga sada zadenu za pojas. - Budite oprezni - reče Hečis. - Ne smemodozvoliti da bez velike nužde dođe do novog sukoba na podmornici - Razume se — potvrdi Vinterborn. - Bićemo u v e z i Pozivaćemo vas na dogovor - zaključi Hečis i os­ mehnu se devojci i Vinterbpmu, pa iziđe praćen Hamblebijem. Kad se nađoše u komandnom odeljku, Hećis se nasmeja i reče. - Malo smo ih smirili tim oruž­ jem. Stvara im osećaj veće sigurno­ sti Dobro si se dosetio da tako post­ upimo. - Samo njih dva su znali da pištolji imaju skraćene udarne igle i ne mogu da opale, a oni njima mogu da prete i možda zaustave pokušaj novog silovanja. - Valjda će se stvari izmeniti kad dođu te devojke - reče Ham blebi - Nikad se nc zna — zaključi Hečis. - Možda će tek onda nastati gužva M om ci mogu da se pobune u želji da se što pre iskrcaju sa svo­ jim bogatstvom.

_ A ne bi smeli ni da odugovla^ «m o s pođelom novca. Imamo ooasne ljude. Bili su dobri za napad. ^ su nepodesni za dužu saradnja Ne verujem da bismo uspeli da ih držimo na podmornici duže od dese­ tak dana I ne znam šta da se uradi. Da podelimo plen i da se razbežimo ne val a - glasno je razmišljao £)žad Hamblebi - Slaba tačka nam je i Vinterbom-primeti H ečis-T o je, izgleda, pošten čovek. Nisam siguran da bismo uspeli da ga nateramo da ispali rakete. _ gta govoriš?! - trže se HamblebL - A ja sam mislio da ti znaš zašto ga dovodimo na podmornicu. - pia i znam, da vidiš, — osmehnu se Hečis. - Nama je važno da pretnjama budemo ubedljivL Poslužili smo se njegovim imenom i time onim pacovima na kopnu do­ kazali da ima ko da lansira rakete. Čak i da iz američkih krugova dođu uveravanja da on neće poslu­ šati otmičare, jer je pošten čovek, britanske vlasti ne mogu da rizikuju. Međutim, siguran sam da oni tamo preko okeana imaju loše miš­ ljenje o Vinterbomu. - Dakle, ipak neke stvari vise o tankim nitima — uzdahnu HamblebL - Ovakvi poslovi uvek vise o tan­ kim nitima — nasmeja se Hečis. — Da nije tako i da nema toliko ri­ zika, svak bi otimao i>odmomice, ucenjivao i pljačkao. - U pravu si - složi se Hamb­ lebi - Utešno je to što smo dobro organizovani Na kopnu ko se uisprotivi. dobija nož među rebra, ili kursum u glavu. Nekoliko ribars­ kih brodova nas štite osmatrajući da li se kreću ratni brodovi Na kopnu smo posejali strah do te niere da su bez odugovlačenja ispla­ tili .„ govorio je Hečis. U tom trenutku uđe Mičel LevinMn i uzbuđenim glasom brzo ispriča:

- Potukli su se Mebin i K ejzi Povredili su jedan drugoga i jedva smo ih rastavili. - Zašto su se potukli? — upita Hečis, - Kejzi se, kao uvek, šalio. Zadirkivao je razdraženog Mebina, a ovaj ga je udario. I tako... - odgo­ vori Levinson. - Idi i dovedi M ebina - prekide ga Hečis. - On je sada uzbuđen, pa neće hteti da dođe — reče Levinson. - Idem i ja s tobom - javi se Hamblebi - Ako budeš m orao da udaraš. Džade, onda neka to bude smrto­ nosno - reče Hečis. Hamblebi je svoju metalnu ruka­ vicu kožnim završetkom bio zadenuo za pojas, pa je sada stavi na levu ruku. Odmah zatim pusti Levinsona pred sobom, pa pode za njim Ejri Mebin je sedeo na svom kre­ vetu, a levom rukom bio je oslonjen na svoju tešku automatsku pušku. - Naći ću te, Kejzi! Umrećeš zbog ovoga što si me raskrvavio... M enel.. Mene je on mlatio samo zato što sam bio nesiguran na no­ gama. Nema više živih, kojih su nasrtali na E jrija... - govorio je š ogorčenjem. Badaf je pokušavao da g a sm iri Hamblebi im priđe i reče. - Hajdemo, E jri zove te Hečis. - Neka on ide do sto đavola! Neću nikoga da slušam ! - vizviknu Mebin i privuče bliže mašinsku pušku. Niko nije video kako ^ ^ aogo^ lo . Cuo ^ mukii udar i Meom je pao pod k revet Kad su ga Badaf i još jedan momak podigli da desnoj strani glave videle su se če­ tiri traga od kvadratne površine metalne pesnice Džada Hamblebija - Heč je naredio da umre, jer ugrožava nas sve. Ima li ko šta pro­ tiv? - objavi Džad Ham blebi - A šta je s njim? - upita neko. - Onesvešćen je - odgovori Ba­ daf.

- Govoru shiposti - re£» HaintM iL

Udaria MAi ta k o :^

mrtkV stB!w:«a ećKiir dć Nađitei'džalr f smestite gft negd« dok ga n » izbacimo iz po^orxdc& Ja idem da obavestim Hečisa.

Začu M žagor iznenadenia. a onda nastade tiiin a Toga trenutka na vrata odeljka za spavani« pojavi se Norman Hečis. - Tu sam - Javi se o a — Žao mi je ito smo m o rali.. No neka umre svaki koji hoće da na jeftin, glup način ugrožava sve nas. To je činio Mebin. iako je bio hrabar u poduh­ vata Uklonite gat Odmah zatim on se vrati na ko> mandno mesto. Zločinci su zurili u mrtvog Mebina. Nekako im je. u ovom skučenom prostoru, na dnu Sevemog mora i u nedavno otetoj podmornici, ta smrt izgledala teža nego inače. - Moram o... - reče neko. ali nije zavrSio rečenica VI Toga jutra H ari Cilis je ustao posle deset satL Bio je nezadovoljan što se uspavao, iako nije bio kriv za to, jer poslovi su ga profile noći vezive^ sve do pred zora On se sada brzo obuče i odluči da pojede bogat doručak, jer bio je glad e^ a uz to nije bilo izgleda da će imati dosta vremena za dobar ručak. Zato on izide iz svog stana, pa iz Vest Strita skrenu ka hotelu »Flamingos«. čiji l'AStoran mu je sada bio najbliži No nfle s a m o ^ ^ o g Sto je odabrao taj restoraa Javljeno^iSS-)? ^ će u tom hotelu sresti čoveka s ko­ jim treba da priprem i povećanje posade na podm ornici Nije mu bilo rečeno ko je taj vek i on se iznenadi kad ugleda Džona Lajtfuta^ koji mu priđe i kaza da s njim CiMs treba da obavi poslove. - Bio sam obaveiten da si na nekom ribarskom brodu koji >tamo« obezbeđuje jedan sektor primeti ClUs.

36

U tom trenutku prođote dva mor. nara pored ajflii^fedan.otetiir» da. l{iL»đE O gtM žaka££^ni& w Q bratl sa takoda^tou mor. n a r ^ i uniformi kapetana trgov atte m om arioa - Jesli Ii ti to. Bobe?^, Bai. imam sreće ako si to ti ^ pijanim j^asom reče visoki m ornar i skoro pade posrćući između Cilisa i Lajtfuta. - Varate se, gospodine - reče m im o Lajtfut - Nisam vaS Bob. - Sad i ja vidim. I otkud bi taj podgrejani leS bio tamo gde meni treba! - zanovetao je pijani mor­ nar. - To ja vam a Učim na pođgre. jani leS. zar ne? - Ijutito upita la jt­ fu t - Ne! NikakoL.. V i mi Učite na Boba. aU niste Bob KrajUn. N e vi ni­ ste Bob... On Uči na podgrejan leS! Bez uvrede, gospodine kapetane... Svaka čast i bez uvrede. moUm skruteno! - polmSavao je da se opravda stasiti aU podnaduU i za. mučenog pogleda mornar. - Hajde, inženjeru, ne smetaj go­ spodi - zvao ga je malo niži aU glo­ mazni i stariji m ornar s kapom ofi­ cira trgovačke mornarice, aU bez drugih oznaka. - I za mene isto. kapetane!... Bif­ tek je doručak za gladnog momka - reče visoki i otetura do stola za koji se smeitao njegov drug. Kapetan broda Lajtfut i CiUs su i dalje stajaU između dva reda sto­ lova, p a zauzeSe mesto u u gla Kelner prođe pored ona dva pijana m ornara i strogo, s nezadovoljst'v o m S i Prtde CiUsu i Lajtfuta Oni naručiSr~aoru»J!;.5 kelner nije ni prilazio stolu one dvo­ jice; - I mi smo ovđe, mladiću'... Ovde smo, kunem se svim Sto post­ oji! — reče stari m ornar tek skidajući svoju k ap a

- Ne mogu da vas uslužim. znate već i za&to — odgovori kelner nad­ mena

BiCe svađe, momče! - opo­ menu ga gost pijanim glasom. - A ^ bijemo, kapetan Remzi U n tip i »a. onda Je vraiki gadno... - Sačekajte! - uzviknu kelnec, ler u hodniku iz pravca recepcije dolazio je jedan poUcajac. V Kelner pođe k, njemu i obavesti g a da pijani gosti prete 1 traže piće. Neprimetno pokaza pokretom glave ka onoj dvojici To je bilo do­ voljno. jer u celoj polovini resto­ rana nalazili su se samo ta dva mor­ nara i u uglu Cilis s trećim. — Razgovaraću s njima - reče policajac. I Za to vreme kelner pođe dalje. Uskoro se vratt ostavi nešto kod jednog stola u drugom delu resto­ rana,. pa odgura kolica s doručkom za Cilisa i Lajtfuta Tamo ga stiže policajac i tiho mu rečey= > u sna - Gospoda su malo pod g ^ m , ali to su kapetan broda Ramzi Idite čip i inženjer brodske elektronike Kristijan Brud Malo su pili zbog tuge, jer potonuo im je brod u Sre­ dozemlju, pa su doputovali da se opravdaju pred kompanijom i osi­ guranjem. Poslužite ih hranom i oni će se otreznitL Iako je govorio tiho, Cilis i Lajtfut su čuli svaku reč. Kad se policaja^i^i kelner udaijiše, Lajtfut rečer .-t _ - Ovo je zanimljivo. Takva dva čoveka imala bi posla kod nas. — Ne podnosim pijanice - odgo­ vori Cilis. — Javio se Hečis. On je imao neprilika s momkom koji se opija, pa je morao da ga... Znaš već šta je bilo. — Možda samo inženjer — reče Lajtfut - Šta kažeš na to da porazgovaram s njim? — Razmislimo dok doručkujemo - reče Cilis. - Prekinuli su nas u razgovoru i nisi mi rekao kako to da nisi na brodu. - Kapetana nije teško zameniti, ja sam dobio nalog da nekako * ^ e m popunu posade za podmorm ca Već imtun sedeim ljudi, koje vrbovao među krijumčarima

No treba .nam }oA ljudi; a naročito brodostrojara, elektroničara i kuvara. Doveli smo ljude s brodova^ ali malo ih Je da budemo potptmL Sada nam je zajednički posao da nađemo pre svega stručnjake za podmornicu - ispriča Lajtfut - Ipak mi nije fasno zašto su pos­ lali tebe - reče Oilis. - Ja preuzimam podmornicu odgovori Lajtfut — Hečis je ipak bio samo ofiLcir za snabdevanje.'! on sam smatra da je potreban čovek koji se razume u plovidba N a­ ročito mu nedostaje inženjer elek­ tronike. Pored toga on želi nekoliko odlučnih ljudi da drže u šahu sadaš­ nju posada 1 - Zašto sve to nije učinjeno pre otmice?. .- upita Cilis;. - Planovi su bili sveobuhvatni, ali se" moralo, dejstvovati pre zavr­ šetka svih prifureraa. i - odgovort Lajtfut - Nije m smela propustiti prilika, jer ta potlmomica je mogla da otplovi. Mislim da se na to sprem alai^.„, dana, ™ ’

završiše.a6fiij& ^ m t reče: , j. - Idem do ode dwpce. - PorazTOvaraj, ali budi oprezan - složi se rais. - Ja hoću samo da ih pitam za­ nima Ii ih posao, pa da im zakažem razgovor pred veće tamo gde nama odgovara Onda možeš i ti da pri­ sustvuješ - dodade Lajtfut - Doveče sam zauzet Možda bih imao jedan sat vremena oko... Od sedamnaest do osamna^est — reče Cilis. - O n d a gde da ih pozovem? - Neka dođu tačno u sedamna­ est u Vest Strit sto tri na Cering K rosa Tamo je moj stan. edi imam i krojačku radionicu u dvorišnoj zgradL N a njoj piše »Ne radi«, ali oni neka kucaju - objasni CiUs.

37

Lajtfut ustade i priđe stolu za ko­ jim su sedeli i jeli ona dva m ornara - Srhem li da vas uznemirim? — upita Lajtfut - Došli ste kao poručeni, gospo­ dine - reče promuklim glasom stari, glomazni mornar držeći nož u desnoj, ogromnoj šaci - Vi ste naš čovek... Pomozite nam, ako možete. - O čemu se radi? - upita Lajt­ fut - Nije u redu da dosađuješ go­ spodinu, Remzi - upade visoki Što smo zamesUL.. A i onako smo u kiselom sosu. - U prokislom - dopuni ga Remzi - M o ^ li da sednem kod vas? upita Lajtfut - Za vas je bolje da to ne učinite — reče visoki - Mi smo došli bez novaca i biće gužve. Ako sedite s nama, biće vam neprijatno. Da sam malopre bio palmetan kao sada, ne bih ni pristao da uđem u restoran i jedem bez penija u d^pu. - Ipak ću da sednem i - reče Lajt­ fut i spusti se na stolicu.i - To što kažete govori da ste bez posla. - Bićemo... Već d ru ^ brod za ciglih šest meseci - reče stari mor­ nari - Ime kapetana Linčipa je upr­ ljano... A lažu! Oba broda su bUi stari, pravi mrtvački kovčezi Zar ja da prodam teret i potopim brod koji mi je poveren? N i za celo bo­ gatstvo! - Možda to ne zanima gospo­ dina — upade visoki — A vi, gospo­ dine kapetane, pitali ste jesmo li bez posla? - Da - potvrdi Lajtfut - Ali pre svega kakva je to priča o potoplje­ nim brodovima? - Možda ste čuli.. »Sid star prvi«... — zausti visoki - Čitao sam... Sumnja se na ka­ petana i posadu - reče Lajtfut Kao da se sećam i imena kapetana. Pa da! Kapetan Remzi Linčip. - Eto vidiš, inženjeru - skoro plačnim glasom reče stari kapetan. •5«

— Mogu slobodno da se utopim u mutnoj Temzi Neću više da budem na teretu svom prijatelja Ti si Kristijane budala, ako me i dalje trpiš. - Ne slušajte ga, gospodine... zausti visoki - Zovem se Džon Lajtfut kape­ tan b r o d a .. - A ja sam Kristijan Brud, inže­ njer brodske elektronike - pred­ stavi se i visoki - Ovo je moj kape­ tan broda Ramzi Linčip, koji je po­ gođen nepravedenim optužbama.. Naročito mu je teško otkad smo doživeli drugu nesreću. - Koji brod je to bio? - upita Lajtfut - *Sea SibUa«... Potonula je pre nešto više od mesec dana — reče Brud. - Sasvim dobro se sećam vesti i o toj nesreći Milo mi je što kapetan može da se brani sa slobode, jer či­ tao sam da je uhapšen - primeti Lajtfut - Nesrećne okolnosti, gospodine — uzdahnu Brud. - Nismo ni mis­ lili da će nekome smetati što smo uspeli da spasemo pisaću mašinu i nešto svojih stvari A svemu je kriv vlasnik, koji je osigurao brod na više nego što je vredeo, a nije ga održavao. Možda i jeste sabotaža u pitanju, ali nismo je izveli Remzi i ja. - O svemu bismo mogli da poraz­ govaramo posle podne, ako dođete u krojačku radionicu u Vest Stritu sto fcri u dvorištu. Nama je pogodno jedino u sedamnaest sati — reče Lajtfut — Možda imam posao. - Bićemo tamo, gospodine Lajtfute - živo prihvati Brud. Kapettin Lajtfut ustade i ode. Namemo nije hteo da spase od ne­ prilika ova dva pomorca Vrativši se kod Cilisa, on mu Ispriča šta je razgovarao s njima Oni nisu ni slutih ko se krije pod maskom visokog inženjera i glomaznog kapetana broda bez oznaka na zapuštenoj bluzi.

BaS tada stolu za kojim su sedell T i Brud priđe k ^ e r . Cak do I S a » kojim su biU Cllis i Lajtfut se kako stari pomorac kaže: ^ Nahranili smo se kako valja, momče, ali desila nam se neprilika. Zaboravili smo novčanike i nećemo „latiti doručak, koji će nam biti možda i ručak i večero, sto mu glad­ nih trbuha! - Kako vi to? - upita kelner. _ Ostaviću vam svoj ćasovnik... Vredi više nego što dugujemo predloži inženjer Brud. Kelner se osvrnu duž hodnika i kod pulta recepcije ugleda onog istog policajca, koji mu je rekao da uslužl gospoda Sada požuri k njemu i malo kasnije mladi polica­ jac je bio uz sto. On se oštro obrati krivcimeu ali ga stari kapetan odgurnu. Brud ustade da stane iz­ među svog kapetana i policajca, ali ovaj to pogrešno protumači, pa mu zavrnu ruku i dunu u zviždaljku. Od recepcije dotrćaše dva čoveka u civilnim odelima Jedan se pre^tavi kao inspektor Kliv Braun, pa pokaza i svoju kartu. Međutim, stari kapetan poteže pi­ štolj i uzviknu; - Dalje od nas! Nećete ntis hap­ siti dok Imam ovu Igračku! Međutim, Inspektor naglo ods­ koči i maši se za oružje. Stari kape­ tan neshvatljivom brzinom opali Pištolj se nađe i u rukama Inže­ njera Bruda I on opali - NeL.. Ne pucaj! — uzviknu drugi čovek koji beše došao sa in­ spektorom Braunom, pa I on poteže pištolj. Brud opali i čovek ispusti oružje. Pao je pre Inspektora Brauna, koji je bio zavukao ruku pod košulju I sada je gledao okrvavljenu. Tada se zanese I povuće jednu stolicu. Od njegovog pomoćnika je podom oticala krv. Policajac u uniformi beše podi­ gao ruke. - Niko da najn nije stao na put! - viknu stari kapetan.

- Neka pokuša kome je život omrznuo - zapretl l inženjer Brud zverajućL Neki gosti digoše ruke, a ostali su sedeli nepomični i skamenjeni tra­ gičnim događajem. Dva pomorca nesmetano 1 neprekidno preteći oružjem iziđoše iz restorana, pa pored recepcije nađoše se na ulici U blizini je bio automobil u koji uđoše. Vldell su ih CUls I Lajtfut kako se naglo odvezoše. Začuše se sirne policijskih auto­ m obila - Sklonimo se i mi odavde reče Cills. , , , , - Onda ipak kod tebe u sedam­ naest - nasmeja se Lajtfut Možda je ovako najbolje. Oni su sada pečeni i obareni... - Možda će se zavući u mišju rupu kad shvate šta su učinili. Videćemo - odgovori Cilis. Oni se žurno rastadoše, jer pristizala je policija Već u podnevnim vestima jav­ ljeno je 0 tr ^ ič n o j smrti inspek­ tora Brauna i njegovog pomoćnika, detektiva Nikolsa. Tek poslepodnevna izdanja donela su i fotogra­ fije. Na njima su se mogli prepoz­ nati kapetan Llnčip i inženjer brodske elektronike Brud. Istina, bile su to fotografije dok su bili mladi uzete iz njihovih dosijea u kompaniji za koju su plovili. Spomi­ njane su i sumnje da su to pravi pomorski zločin ci ^ - Bili ste suviše preki, gospodo - reče kapetan Lajtfut kada se na­ đoše u krojačkoj radion ici Za krojačkim stolom stojeći je nešto krojio Hari Cilis radoznalo gledajući posetioce. - Zlo dođe i kad mu se ne nadaš - sasvim trezveno reče stari pomo­ rac. - Kad čovek potegne oružje, naročito na policajca u Londonu, onda je gadno zgrešio. No oružje ne možeš da lažeš. Kad potegneš, o n d a .. - Mislite li da će vam ta perika mnogo izmeniti izgled, gospodine 39

Brude? — smeškajući se upita Lajtfut - U toj odeći ste upadljivi - Sta mogu? Samo to sam imao u kolima A i kola su tuđa. Pozajmio mi je bolesni m om ar Brajdson. Ovo su njegove pantalone za trčanje pričao je Brud dok mu je na licu bio zabrinut izrtiz. A ja? Morao sam da otmem odeću nekom radniku u parku smrknuto reče stari kapetan. - Je­ dino on je imao prave veličine, ali zato samo okrpljene pantalone i crni džemper. Sada sigurno traže čoveka mog izgleda u crnom džem­ peru. No, sačekačemo noć... A onda covek s pištoljem nije go, ili bar to ne mora da ostane. - Mi već razgovaramo, a niste se upoznali s čovekom koji bi mogao da vam pomogpe - reče LajtfuL Dva unezverena pomorca pridoše Cilisu i rukovaše se s njim je­ dan T& drugim. Cilis progunđa svoje ime tako da nisu mogli da kažu je li rekao da se zove Cips, ili drugačije. - Ipak se čudim da ste posle svega došli k nama — primeti Hari Cilis. - Nuđen nam je posao i pored toga što smo pričali da smo osum­ njičeni — odgovori inženjer Brud. - To nešto znači Zato smo rizikovali. jer i šta bismo drugo. Prizna­ jem da smo dugo njuškali ima li po­ licijske zasede. Po novinama smo zaključili da niste svedočili, jer vaša imena nisu spomenuta... - Mislim da vas razumem reče Cilis. - A i sada smo bili spremni da pucamo, pre svega u vas, ako ste nas izdali — reče kapetan Linčip. - Sta je stvarno bilo s onim bro­ dovima? - upita Lajtfut - Sada više ne vredi da krijemo, jer odgovaramo za teže stvari reče Brud. — Nismo nedužni oko svega toga - A da li bi vam opet odgovarao posao s velikim rizikom, aH vrlo veUkom nagradom? — upita Lajtfut

40

- Ovog trenutka najradije bismo leteli na vasionskom brodu upuće­ nom na neku daleku planetu — uz­ dahnu inženjer. Nema posla koji ne bismo prihvatili, ako nam to omogu­ ćava da promenimo imena i nesta­ nemo iz Londona Cilis je čutao, a Lajtfut se smeškao. Ovaj drugi natuknu nešto o gusarskom poslu, pa dod*ule. - Može da dođe i do pucanja, ali za to su maU izgledi Trebaju nam čvrsti ljudi i to je sve. - Č e šć eg od kai»tana Linčipa nisam video — reče inžinjer. - Tj&rjedno smo više godina i samo ja znam šta se sve događalo. Proverite kako brzo poteže, a još bolje po­ gađa .. - A ti si mi tek nevinašce! - uzviknu jetko Linčip. - Udarao si i go­ lim rukama na čitavih pola tuceta razjarenih kavgadžija I nije ti prvi put da pucaš u ljude... - Biće priUka za razgovore reče Lajtfut - Jeste li spremni da se ukrcate bez obzira u kakve opas­ nosti se upada? Njih dvojica klimnuše glavama - Ostaje samo problem pića upade Cilis. - Možemo da ne pijemo, naro­ čito ako nemamo pića - nasmeja se Linčip. - Stvarno možemo bez pića kad god to treba - potvrdi inženjer. - Onda smo se dogovorili reče Cilis. — Dobijate po sto funti da se obučete, a naveče budite tačno u dvadeset i dva sata na keju kod SUvertauna Budite na ivici Lil park a Pokupiće vas neko čamcem sa koga ćete videti dva duga i dva kratka bleska svetla - Idemo makar u pakao! - uzviknu inženjer. - Ostaje još mala provera, inže­ njeru - reče Lajtfut i pruži mu elek­ tronski džepni računar. - Recite mi šta mu nedostaje. Inženjer uze ra ^ n a r, otvori ga lako i brzo, pa iz džepa izvadi malu kutiju s nekakvim memim instj a

mentom. M alo je ispitivao, a o: zaK ljući:

_ Možete ga baciti, jer neko ,e iglom oštetio čitav jedan čip. Ubod ie mali, ali na takvo mesto da je po­ pravka suviše složena i skupa. - Koje elektronske uređaje ste imali na brodu »Sea Sibila«? In žen jer je b r z o i ja s n o n a b ra ja o , je r nije ih b ilo m n o go , a z a tim reče:

- ^ d i o sam i posao električara, pa i momka koji menja pregorele žarulje na brodu. - Ne moraš uvek da ističeš kako sam bio škrt u uzimanju ljudi za važne poslove - reče kapetan Linčip. - Time ne gađam tebe, već gospo­ dinu ukazujem na sve u čemu mogu da budem koristan. Istina, više bih voleo ako ne bih morao da radim, kad sam već u ovoj koži tobože iskreno reče inženjer. - l ^ imamo načina da proverimo sve što ste nam rekli - ko zna zašto reče Cilis. - Ako nas vučete za nos ma u kom smislu, neće vam biti dobro... - Nama je već dobro - upade Brud. - Sto funti avansa i posao... To je da udariš glavom o pod od zahvalnosti. A ako sam išta o čemu ste me pitali utajio, pristajem da dobijem metak u potiljak. - Zašto ne u čelo? — upita Cilis. - Više se plašim onoga s leđa... Ko nišani u moje čelo može i da ne stigne da opali - nasmeja se inže­ njer Brud. - Imam jednu molbu - reče ka­ petan Linčip. - Reci je, stari - javi se Lajtfut. - Kad smo se već tako u svemu složili, onda nas ne puštajte da srljamo. Nabavite nam odela i po­ mognite da izmenimo izgled, a onda nas vodite kud hoćete - na­ stavi Linčip. - Dobro, ostačete ovde - složi se Cilis. - Naš čovek će doći da vas odveze do Silvertauna čim padne m r ^ Do tada ćete imati sve što može da vam zatreba naveće i kas­

nije na brodu. Recite samo šta pu­ šite i imate li posebne želje oko pri­ bora za umivanje i brijanje i koji su vam brojevi veša, odela i obu'će... Njih dva su govorili, a Cilis je beležio na svom blokčiću. Odmah za­ tim zaključi: - Eto, Džone, ja ću brinuti o njima do noći i do dolaska na obalu Temze, a posle su tvoji. Sobica iza krojačke radionice, u kojoj su ostali skriveni kapetan Lin­ čip i inženjer Brud bila je luksuzno opremljena, ali zbog stešnjenosti prostora podsećala je na kupe u spavaćim kolima nekog modernog voza. Mala staklena kabina s dvo­ strukim zidovima, od kojih su spoljni bili skupoceni vitraži, skri­ vala je tuš i lavabo. Dva ležaja na­ stavljala su se duž jednog zida, a na suprotnoj strani bili su dva pulta, a između njih sto za rad s zasenćenom lampom. Levi pult stajao je pred ormanom s čašama i posu­ đem i frižiderom, a desni je od poda delio postolje televizijskog aparata i muzičkog ormana s magnetofo­ nom, gramofonom, pločama i vidi. o rikorderom. Kauči su se pretvarali u sedišta. a kod levog je bila i jedna udobna nas­ lonjača. Kapetan sede u nju. a inže­ njer pomeri ležaj pa ga tako pret­ vori u trosed. - Dakle, tu smo - s uzdahom reče stari pomorac. - Neočekivani spas, Remzi, stari moj - reče Brud. Stari mornar ga je gledao s očeki­ vanjem. Inženjer iz džepa na pantalonama izvadi predmet sličan olovci i na časak ga je držao pred očima. Jedva vidljive ljubičaste is­ kre videle su se na jednom ulegnuću. Odmah zatim on ga vrati u džep, pa šaku stisnu u pesnicu spu­ sti na svoje koleno. Kapetan jedva vidljivo klimnu glavom i reče: - Sta misliš o ovim ljudima? - Kapetan Lajtfut je krijumčar i gusar, a Cilis... To je malo složenija ličnost On je gangster, ali ne sas­ 41

vim običan. Ima u njemu nešto ne­ razumljivo. Rekao bih da je nećim razočaran, pa Se sveti ćelom ljuds­ kom rodu... — govorio je Brud. - To Su mudrovanja jednog uče­ nog momka - prekide ga kapetan. - Ti nisi ni razočaran, ni povreden, a nemaš razloga ni za kakvu osvetu a preispoljna si lopuža. Ja sam imao dosta toga na duši pre nego smo se udružili, ali mislim da si me do sada prevazišao. - Možda se 'čovek rodi da bude takav, ali ga nešto povuče. Još kao dečak sanjao jsam o avanturama. Roditelji su m en aterali da se školu­ jem. ali iskoristio sam prvu priUku i pokušao da se domognem dosta novaca - pričao je Brud. - Stvarno, t^ sićušne stvarčice... - Misliš li na m ikroprocesore? - Da. na njih - odgovori Linčip. - Jesi Li ih stvarno prodao Kine­ zima? - Ne. čoveče vać sam ti rekao odgovori Brud. - Prodao sam ih u Tripoliju. ali ne znam u koji deo sveta su odneti. - Ostavimo te stare priče, nego da se dogovorim o za dalje - na­ stavi Linčip. -r Treba ba budemo čvrsti u odluci da ostanemo za­ jedno. M i smo kao tandem moćni lupeži, a svaki za sebe... N e volim ni da pomislim da nas razdvoje. - Molićemo ih - reče Brud. Mi ne možemo tim ljudima da post­ avljamo uslove. Oni su nas spasli i prihvatili, a mogu i da nas gumu na dno. Trudićemo se da pokažemo da smo zajedno jači, pa i njima ko­ risniji - A da Ii ćemo ikad steći njihovo poverenje? - pitao se glasno Lin­ čip. - Taj koleričfii CiUs mi se ne sviđa - Hm! Tebi se ne sviđa, a izvukao nas je iz takve jame iz koje ne znam da li bismo se ikada sami spasli. Coveče, samo razmisli! M i smo us­ red Londona ubilL.. U pravu je ka­ petan Lajtfut što kaže da smo bili suviše preki - reče Brud. 42

- Pa ko je prvi potegao? Reci, momče! - Valjda nećeš reći da sam to bio ja?! - Ali. reci sam! - Potegli smo u istom trenu oba... Tako smo se uvežbali -— nasmeja se Brud. Pričali su tako još dugo, a onda zadremaše i padoše u miran san, kao da se nije ništa ni dogodilo. Probudilo ih je lupanje na vra­ tima i oni otvoriše držeći pištolje u rukama Ude jedan mlad čovek crne brade i poduže, ali vrlo uredne kose. - Zovem se Harold Pendž, a šalje me gospodin Cilis - predstavi se on popravljajući naočari masivnih okvira - Sta je rekao? — upita inženjer Brud - Treba da vas odvezem tamo gde vi zaželite — reče on i tek onda pokaza da nosi poveUku torbicu. Ovde su perike za izbor i ostalo što bi moglo da vam koristi. Tu su i pantalone s lakim vetrovkam a i košu­ ljama. Ostalo je u koferim a u mo­ jim kolim a - Ide sve kao u lepom snu reče kapetan Linčip. — Pazi. Kristijane, da me ne probudiš. Brud se nasmeja i uze torbu Pola sata kasnije, kad su izišli na ploč­ nik. ne bi ih prepoznale ni rođene majke, da su bile žive.

vn Nije mogla da potisne strepnje zbog opasnosti u koje mogu da za­ padnu i kojima idu u susret Donald i Sam, ali Džejn Vitington uspevala je da se usredsredi na poslove koje nije mogla da odloži. Javila je Rou Haču. koji je na Makfersonovom brodu bio otplovio na Antile, da doplovi nazad. Iako je to obavila preko pomorskih vlasti i njihovih radio telegrafskih veza dodala je poruku: »Još dok ploviš ovamo, priprem i se za veselja koja su u toku. Oče­

kuju te prijemi, posete. rođačke oba­ veze i putovanja«. To je značilo da se ovde u Lon­ donu događa nešto važno i da može zatrebati ne samo hrabrost M akfersonovog štićenika, već i sposobnost broda izgrađenog za potrebe ljudi kakvi su bili Lun i njemu najbliži. Pošto proveri rade li uređaji za snimanje svih razgovora, koje p re­ nose Lunovi m ikro primopredajnici bilo gde da su postavljeni, ona i^ v o ji trake na liniji ličnih Lunovih poruka njoj. Ćula je sve detalje razgovora lažnih pom oraca Bruda i Linćipa s pravim zločincima Cilisom i Lajtfutom. N o bili su to razgo­ vori koje je ona pratila i preko svog primopredajnika, pa je tražila ima li šta što joj je promaklo. U jednom trenutku je čula glas Donalda Sikcrt>Q>* - 9 . . . Želim da te obavestim o sta­ nju stvari u ovom časa Uspeli smo da nađemo trag. kojim idemo, kao što već znaš. Pošto je u izgledu mo­ gućnost da se ukrcamo na jedan brod i stignemo tamo gde je izvor snage protivnika, biće nam onemo­ gućena stalna v e z a Protivnik se služi smetačima emitovanja i p ri­ jema. Zato drži stalno na prijemu uređaje za obične radio veze na ugovorenim dužinama O svemu obavesti L ajo n ela..« Džejn razmisli o svemu i zaključi da je najbolje da odmah poseti dr Lajonela Hobarta, jer posle, u toku noći. kad Lun već bude na moru, želela je da bude u skrovištu i da prati poruke. Odmah je krenula i obradova je to što joj na telefonski poziv s ulične govornice odgovori sam dr Hobart. - Čekam vas. Džejn - zaključi on veselim glasom. Ona zatim iziđe i svrati u mali park na jednom skveru. pa uključi svoj poziv za Luna Čekala je držeći m n ijatum i prlm opredajnik na dlanu ruke i uz uho. - Čujem, čujem... - javi se Lun. 1 milo mi je što ćete sve vrem e biti uz nas gospodine Pendž.

Džejn je shvatila da Lun može neprimetno da je sluša, ali ne može da joj govori sem ono što izgleda kao razgovor s prisutnima. Zato mu ona samo kaza da ide kod dr Hobarta, pa zaključi: - Posle se vraćam kući... Ču­ vajte se i srećno! Kad je stigla kod filozofa, za teče ga obučenog u besprekorno ve­ černje odelo. On je odvede u svoj mali salon i ponudi joj aperitiv na­ glašavajući da je vešt u spremanju koktela. Ona reče da bi najradije uzela nešto čemu je osnov limu­ nada. - Imam takav recept - odgo­ vori dr Hobart. - Dok ga ja spre­ mam, vi možete da mi pričate, ako ima nešto novo. - Zašto bih vam inače oduzi­ mala dragoceno vreme? - upita Džejn s osmehom. - Pomislio sam da može biti i to da Lun traži podatke o nekome, kao što je to pre činio - odgovbri dr Hobart. Džejn potvrdi pokretom glave da je razumela i poče da priča o onome šta se događalo Lunu- i:oko njega. Filozof je slušao s izrazom ushićenja, ali ne prestajiići da sprema piće. Kad ona završi izlaga­ nje. on je ponudi koktelom. - Zaista je odličan - pohvali ga Džejn kad otpi prvi gutljaj. Dr Hobart sede naspram nje i poče da govori: - Ogrom na je sreća za London, a i za svet u celini, što imamo čoveka kakav je Donald. On rizikuje svoj i Samov život, a mnogi velikani bi jednostavno zbrisali iz ugroženog grada. Već sam obavešten da su nekolicina dobro obaveštenih već našli »obaveze« da otputuju. Neki i s celim porodicam a - Dakle, mini panika je već po­ čela - prim eti Džejn. - A sada, go­ spodine doktore, moram da vas napustim. - A, nikako! Znajući da ste u poslu i vremenskom tesnacu, nai u 43

ćlo sam d a se donese 'večem Sto )e već postaiijen - reče on brzo, pa tistade'l otvori vrata trpezarije. D že jn ^ k sada oseti da je stvarno gladna, pa se osmehnu i pilstade da ostane na večeri s" napomenom d a 'neće moči da udovolji obavezi da malo duže^stane 'u gostima kod ovako ljubaznog domaćina. On je odvede u trpezariju i pridrža joj stolicu dok se nije smestila- 'K ao da gtitovm *^ ‘Hbbarrt '^'•‘^ ‘Sliđ iftSr-SSrtRda krenem - reče i^^^leija'^prem a polici kod viti*fiie.3% a?‘ kofQ^‘ffe - b ife

o stavi Ia

to rb it^ ^ sva o ra n 0 . c 2 i tbifl%ei^iftlke‘bba iž.^nera i. doše W kam a. a iza ekžPs'uperenlm em m s. na vramako ne gore! — naredi stariji napadač naboranog trouglastog Uca i ukoso začešljanš prosede kose, kao da je njome skrivao ogo­ ljeno teme. Džejn i nehotično pogleda k po­ lici na kojoj je bila njena ženska torba U noj je bilo oružja da se one­ mogući i veća grupa IjudL Nije se nadala bilo kakvoj opasnosti ovde kod poštenog starog naučnika, iako je odavno bila usvojila Lunov stav da je najveća opreznost nužna uvek i na s v ^ o m mestu. Dok je o tome mislila držeći podignute ruke, je­ dan iOd napadača ugleda torbicu, uze je i zaviri u nju. - O. slavna Lunova devojka ni ovoga puta n ije bila bez oružja reče on i steže torbicu pod mišicu. ć*> 44

- Sta?l.. Ko ste -vi? - prenera­ ženo ut>ita d r H obart Pogađajte - pbdsmđihu rtii se najblm napiEidać. ' - Spremite' ih da-lorenemo! ^ naredi čovek trouglastog lica. - Sta hoćete^od nas, gospodine Čilise? - upita) dr Lajonel H obart - Otkud me jaiate? - upita zloči­ nac. Tek tada filo zo f shvati da je re­ kao nešto pogrešno. On nije mogao da kaže otkuda poznaje ovog čoveka, jer video je samo fotografije koje mu je pokaaao glavni inspek­ tor Skotland Jarda Grandal kada gu juče razgovarali o licim a čija imena je bio javio Donald Sikert p>osle prisluškivanja kod Tauera. - Sećam vas se iz doba kad vam je suđeno - odluči se da laže dr Hobart, jer ovde nije mogao da kaže istinu. - Već tada samjsumnjao u pravednost optužbe.. - Ali to je bilo pre devet go& na i tada nisam ličio na uv^i&log starca - s uzdahom reče Oilis. No sada je svejedno. O svemu ćemo da razgovaram o na drugom mestu. Bio je mrak kad su ih izveli iz kontejnera istovarenog sa specijal­ nog kamiončića za prevoz tereta. Uveli su ih u jednu krojačku rad­ nju, pa u luksuzno nameštenu so­ bicu i tu im vezali oči. Posle toga su ih vodili nekim hodnikom, pa niz kameno stepenište i po mekom tlu koje se ubrzo za v rš i Džejn je osećala da je zadah plesni znak da su u nekom podrumu. Sada su opet kora^ čali betonskim podom i peli se na betonskim stepenicama. Džejn je bila naučila kako da razlikuje od upotrebe uglačanu kamenu povr­ šinu od betonske, koja se vrem e­ nom m rvi i osipa. Kad im skidoše poveze, bili su u prostoriji koja je ranije m orala biti sastavni deo neke klaonice, ili mes­ nice. Na zidovim a su još uvek bile zarđale mesarske kuke. M noge sta-

cledosane ploOco; kakve se mogu ni«de poliz ležiito na ziđu. D m pod ^ u t a v a n ic u postavljena prozorbila su zatvorena crno obojeS m kapcima* a samo j e ^ elekSična sijalica prljavog stakla osvetV .J « . koliko hoćete, nikome neće smetati, jer niko n ^ ćutL N o u š t ^ t e sebi ne­ potrebno naprezanje - upozori ih U tom trenutku uđe star i gojazan ćovek obrijane glave i prosedih brkova i potkresane bradice kakva se nosila pre vi£e od pedeset go­ dina. - Doktore Eldertone?? - zapa­ njeno uzviknu Hlozof. - Evo mene, doktore Hobarte, nasmeja se pridošlica. - Suviše ste iznenađeni.. - Kako i ne bih bio? - reče dr H obart - Toliko puta smo razgova­ rali. a vi niste ništa shvatili Mogu li da saznam čemu ovo nasilje? - Upali ste u igru kao Lunov pri­ jatelj - odgovori dr Gvinvar Elderton^ — Upravo, ja sam predvide© da ni vi. ni vaš prijatelj Sikert, nećete ostati izvan igra Deo učene je gla­ sio: » ..i predaćete nam Donalda Sikerta, a evo kako da to izvedete...« I ovoga Časa, pošto su moji ljudi uzeli drugih deset miiiGna, jedna jahta plovi prema seveni. Na njoj su Donald Sikert i Samjuel Makferson, zadovoljni što su uspeli da se »ubace«. - Dakle, vi ste odabrali mene da vam nesvesno pomognem u hvata­ nju Luna? - upita dr Hobart - Sasvim tatoo - potvrdi dr Elderton. — No ja ne iz n o s im kad me ljudi mnogo zapitkuju. Zato vam dajem pravo da sledećih četvrt sata pitate šta hoćete, a posle ćete slu­ šati sve što vam se n*u-edi. - 1 to je nešto... - zamišljt-no reče dr Hobart - Ne mogu da shva^ da vi. doktor hernije i isto tako dobar fizičar, pripadate ovoj grupi ucenjivača...

- No pripadam joj. već sam na njenonr/»hi _ i^iravl-ga.dr'Elderton. - Dakle, vi ste tnjen tvorac? - V iš* nas ja .. Čilis. Heć,Lcdlou, Lajtfut.. B i n ^ ljudi sposobni da savladaju sve prepreke. - Očekivalo se da dobiiete Nobelovu nagradu. Bili sto predloženL.. - B ai zato što je nisam dobio! uzviknu dr Gvinvar Elderton. Neće postojati više ta bedna nagra­ da! Z ^ran ićem o je pod pretnjom nuklearnog bombardovanja. Postojaće samo Eldertonova nagrada i samo za ljude koji budu shvatili našu ideju... - Vi ste stvorili i neku opšt» ideju?? — začuđeno upade filozof - Ucenjivaćemo ovako dok se ne dom ećem o finansijskog jezgra sveta, a onda ćemo ga urediti kako mi želimo. Već se glasnije čuju zahtevi da se radije pretrpe i porazi pre nego da se svet nade usred atomske katastrofe... No ne želi; da opširnije govorim o svemu. - Shvatate li da Je to Sto činite najveći zločin u istoriji sveta? - Nije! Gori je zločin medtisobna pretnja ato m sl^ sila - smrknuto reče Elderton. — No sa vama ne vredi raspravljati Vi ste filozof, a ja imam praktičnije ideje. Staviti svet pred svršen čin i vladati njime, to je moi cilj! Od vas bih čuo hiljade protivuargumsnala svojim tvrdnjama i hiljade tvrdnji o nemogućiiGSti da se ostvari ono što ja h o ^ - Sta možete s deset miliona funti? - Dvadeset! - Dobro, šta možete s dvadeset miliona? I. zbilja, zašto ste bili tako skromni u zahtevima? - pitao je dalje filozof. - Da smo uzeli više, na londons­ kim berzama bi nastala panika. Uzeti mnogo novca odjednom uopšte je nemoguće. Bankari i bogataši bi radije rlzikovali nuklearni na­ pad... - Možda ste u pravu - osmehnu

45

se dr Hobart. - A zašto ste tražili način da otmete Luna? Džejn, koja je bila zamišljena, trže se na spominjanje tog Donaldovog nadimka. - Pokušaćemo saradnju s njim - odgovori dr Elderton. - Možemo da ga ucenjujemo i životom ove lepotice do te m ere da ništa ne preduzima i ne razlikuje. Za to vrem e on mora da shvati da je bolje da bude na našoj strani. Preteći uništenjem velikih svetskih centara, mi težimo sprečavanju rata. Bićemo supervlada sveta... - A li to je... — zausti d r Hobart da kaže nešto o znacima da je dr Elderton lud, ali na vrem e se uzdrža. - To je nemoguće. - Dakle, sami vidite da ne vredi razgovarati - nastavi prilično smi­ reno dr Elderton. — Nadam se da nemate više pitanja. - Imam - reče dr Hobart. - Sta znači reč »kod« koju ste upotrebili kao naziv za svoju grupu? - Ne znači ništa, sam ono što mi zamišljamo, a to je simboličan na­ ziv .organizacije još neuobličene do kraja - odgovori vođa Koda.

ali Cilis je bio nemilosrdan, pa na­ stavi; - 2^mislite i sebe ako bismo vam nudili deo po deo.Lunovog tela propraćen fotografijam a o svemu šta se događa s njim - Šta vas je učinilo .takvim, Cilise? - upade dr Hobart. - M nogo sam maštao u zatvoru, osuđen bez krivice - odgovori Ci­ lis i crte lica mu postadoše oštrije. Dr Elderton podiže ruku u znak da je dosta razgovora i zaključi. - Noćas imamo drugih poslova, a sledeće noći nastavićemo razgo­ vore. Uskoro ćemo svi živeti na udobnijem mestu, jer bićemo u Lunovom malom i tajnom raju. Mnogo sam čitao o onome što se zna. Lun i ja... Eh. biće to nešto veli­ ko! - Zar ćete nas ostaviti ovde'^ upita dr Hobart. - Trenutno nemamo sigurniji zatvor - odgovori Cilis. - No naši ljudi su spremili i doneće sve ^to vam treba. Improvizovaćete pre­ gradu od ćebadi, a imaćete burad za otpatke, posude s vodom, zalihe hrane i sve što je neophodno.

- A ‘ šta će biti s nama? - upita filozof pogledavši ka Džejn. - Držaćemo vas zatvorene prvo ovde, a kad nas gospođica Vitington odvede u Lunovo skrovište, bićete tamo sve dok je to potj-ebuo odgovori de Miler, a ti možct da I i v.i'.ovartiA s gostima.

m a h d o n jih o v e . K u c a l a je n e k o lik o p u ta, a li se n ik o n ije o d a z v a o , - Eto, č u li ste - r e č e in s p e k t o r s m e š e ć i se. - N e m o g u ć e je d a je n e b is t e ču li d a ste b ili u so bi, - P a d o b r o , n i s a m o 'io ... a li s a m SS k a S n i)e v r a t i o G o s p o d in S t o n je u b ije n te k p r e d z o r u . D o đ a v o la , zbog čega to lik o in s is t ir a t e na tom e. - N ik o o d v a s n e t r a ž i d a k a ž e t e im e o s o b e u č ijo j ste s o b i bili. T o m e, b a r z a s a d a , n e in te r e s u je , a li n e v o lim d a m e o b m a n ju je t e . D ž im i je p o g n u o g l a v u i z b u n je n o s le g n u o r a m e n im a . I h o ć e m o Ii n a k r a j u ćuti istin u ? - B io s a m u s o b i je d n e g o š ć e . ., R a z g o v a r a li s m o n e g d e d o p o n o ć i, a z a t im s a m s e v ra tio .

Džimi Kcis se vrpoljio u stolici i nervo7.no i'už.vito neke papiriće, izbegavojući do pogleda inspektora

Lorensa u lice - Pa dobro, mladiću, da li ćemo i dalje dft jgrmiu. žmurke. Shvatite da niste u zavidnoni položaju. - Kako to mislite' -- uzviknuo je uzbuđeno, - N ećetf mi valjda reći da ja imtim bilo kakve veze s tim ubistvorn Gospodina Stona sam jedva poznavao, Dosta je stariji od mene, nismo imeli ničeg zajednič­ kog tako da nismo čak ni razgova­ rali. Jedino so-n mu se ljubazno jav­ ljao. - Niko vas ne optužuje, jedino želim dii znaru gde ste bili te večeri kada je gospodin Ston ubijen? - Oh, z>ir ćemo ponovo o tome. Vaća kco.rka rne je sinoć to već pi­ tala, Rpkno Rom joj da sam sve vreme bio u svojoj sobi, - Ne.Mo se tu nc poklapa - in­ spektor f.e okrenuo ka Glendi Poiiionulu ^.i d>i jc gospoda Filnson kiicLila na njot'i' r. vratn oko jedann» st ■! D;i potvicli C.lenda, - Go­ spođu Mhifion ic u/Rsno bolela glava i nt(^la jo od D>,imija da za­ traži a,=;pitin, Njc[;ov'ii soba je od­ 9?

- Konačno! - uzviknu inspek­ tor, pogledavši na sat, - Zar niste to mogli, odmah da nam objasnite. Sad možete da idete. Kada sii ostali sami, Glenda je uzela beležnicu i nešto zapisala - Mislinci da nema potrebe da uznemiravamo gospodina Kaltona. Oče, čuješ li; me?! . - dodala je, primet.ivši da Je Lorer^s počeo da lista novine. - Slušam ,|e, slušam! IvLisliš na profesora Kaltona. - Da. Sinoć sam dosta dugo raz­ govarala s njim, a i primetila sam da se veoma teško kreće... boluje od išijasa. - Znači, ti odbacuješ svaku mo­ gućnost da je on ubio Stona? - Za sada je bolje da se ne zadr­ žavamo oko njega. Ubica je posle zločina iskočio kroz prozor 1 otišao u svoju sobu, takođe kroz prozor. Kada su svi istrčali u hodnik, mo­ gao je slobodno i sam da se pojavi. Da je to bio profesor Kalton, sada bi sigurno bio u gip sa Deluje veoma nespretno... - Glenda se nasmejala i odmahnula rukom. On nije u stanju ni ekser pristojno da zakuca, a kamoli da pravi tolike vratolomije.

- Dobro, osloniću se na tvoj sud. Zamoli gospođu M iler da pozove mladu Katrin. - Oče, zar se nismo dogovorili da ćemo uglavnom obratiti pažnju samo na muškarce... bar u ovom prvom delu istrage. - Njena soba je odmah do sobe ubijenog. Osim toga. hoću da proverim da li je Džimi bio kod nje. - Nije, to možeš slobodno mene da pim». S ic jS gospođice M o­ riš. video si je u saiou^, '^soKa^.. ima svetle oči i dugu. tamnu koaJ. Slikarka Katrin je tako prezrivo i sa nekom zlobom posmatrala Mo­ riš, da mi je odmah bilo jasno o čemu se radi. Vlasnica mi je takode pomenula da je ove godine Džimijeva simpatija Morls. - Ipak je pozovi. Interesuje me da li je nešto čula Desetak minuta kasnije u sobu je ušla simpatična, moderno obučena devojka. Sela je odmah prekoputa inspektora i pripalila cigdretu; - Ne verujem da vara mogu po­ moći. Gospodina Stona sam veoma m a lo ^ zn a v a la . - Želim samo da znam da li ste one noći kada je izvršeno ubistvo čuli nešto. - Da, ali to nije ništa neobično. Gospodin Ston je dugo pisao, možda do ponoći. Imao je običaj da dosta glasno čita ono što je napi­ sao, a zidovi su priličnv^ ,;anki. Na­ ravno, ne može da se čuje sve.., Znači, i te noći je ostao dugo budan. Da li je možda još neko bio u njego­ voj sobi? Molim vas pokušajte da se setite. - Ne znam. Zaspala sam posle dvanaest... do tada sam čula neke glasove. Možda je bio sam i čitao... - Hvala vam, to bi bilo sve - re­ kao je inspektor, a kada je Katrin izašla, dodao je, — Po ovome što smo do sada saznali, sigurno je da ubica nije uleteo i odmah potegao oružje. Svađali su se pre toga, - Da. Postoje dve mogućnosti; ili je ubica došao posle dvanaest, ili su

on i gospodin Ston imali slićne gla sove... - Kasnije ćemo o tome - pre­ kinu je Lorens, prošavši umorno rukom kroz kosu. - Htoo bih da odmah obavim razgovore sa svima. Na vratima se začulo tiho kuca­ nje, a zatim je gospodin Galster ušao i odlučno prišao inspektoru. - 2elim da odmah završimo sa tim saslušanjem. Um oran sam, ne mogu više da čekam. Hteo sam još pre pola sata da legnem, ali mi je gospođa M iler rekla da ćete me si_ ’-'ozvati to da ur- Da. upravo s a n i__ adim. Sedite. - Ne razumem se mnogo u vaš posao, ali mi nije jasno zbog čega moram i sa vam a da razgovaram? Juče sam objasnio vašoj kćerci sve što znam. Inspektor se nasmešio i lagano odm ^n u o rukom. - Sve bi bilo mnogo jednostav­ nije da ste vi. a i drugi odmah rekli istinu. Svako je prećutao nešto, Mogli smo da izbegnemo ovolike razgovore, ali to bi podrazumevalo prisustvo i drugih službenika poUcije. A sad da vidimo šta ste vi to prećutali. Prvo, rekli ste da ste ove godine prvi put viđali gospodina Stona To nije tačno! I prošle godine ste letovali u isto vreme. - Gospođa M iler ima urednu evi­ denciju - umešala se Glenda - P a moguće je - odgovori Gal­ ster. - S obzirom da se toga ne sećam, sigurno nam se poklopilo samo nekoliko dana Ja sam bio početkom jula. - A gospodin Ston je došao neko­ liko dana pre vas 1 obojica ste bili u pansionu više od petnaest dana — reče Glenda - To je obična slučajnost... - Naravno, zašto ne bi bila slu­ čajnost, gospodine Galsteru. A da li je slučajnost 1 to da ste se prošle godine upoznali s izvesnim Petersom, vlasnikom »Erton« kompanije. - Da, ali kakve to ima veze! -

P r is t a li ste d a r a d i t e z a n j e g a

93

Tu ima nekih nelogičnosti. Ckispodi Miler ste se predstavili kao trgo­ vački putnik, to ste rekli i ostalima, Takođe ste pominjali da se bavite plasmanom isključivo ženske koz­ metike, a »Erton« kompanija se specijalizovala za uvoz medikamenata i bolničke opreme. U vašem notesu sam video nekoliko imena i tele­ fonskih brojeva... i još neke po­ datke koji pokazuju da ste inten­ zivno radili za »Erton« kompaniju. - S kojim pravom ste preturali po mojim stvarima?! - uzviknuo je Ijutito Galster. - Smirite se ^ . j

loce tiho, ali i od-

inspektor. - Nisam preturao ništa, sami ste mi dali notes. Sinoć ste ga zaboravili u .holu pored tele­ fona. .. dozvolićete, bila bi ludost da ne iskoristim tu prilika - Pa dobro... tačno je da radim za Petersona i njegovu kompaniju, ali mi nije jasno kakve to im a .. - Nikakve! - preseče ga Glenda. izgubivši strpljenje. - Lažete, a to je za sada dovoljno, zar ne, gospo­ dine Galsteru? Možete da idete. Galster je besno odmerio devojku, ustao i pošao ka vratim a Kada je izašao, namerno ih je snaino zalupio.

Rfejnd Sejmond je spustio pribor u tašnu, zatvorio je i okrenuo se ka inspektoru. - U sobi ubijenog nisam našao ništa što bi vam pomoglo. Samo otiske gospođe M iler i devojke koja održava prostorije. - A taj papir iz šahta? - upita Glenda - Ne verujem da ću uspeti nešto da izvučem iz toga Ipak. bar znate da je duvanski Ubica je, čim je sko­ čio kroz prozor, ubacio u šaht pištol) i tabakeru. Tabakera se otvor ila i taj papir od cigarete, koja se prethodno raspala se zalepio za zid šahta. Pokušaću da saznam od koje je vrste cigareta Taj komadić pa­ pira je veoma mali, ali u laborato1Č 1

94

riji imamo nekoliko izuzetno spo­ sobnih teh n ičara., ko zn a možda će m oćL.. - Hvala vam Rejnde - rekao je inspektor, pruživši mu ruitu. - Čim budu gotovi, pozovite me telefonom. - Ispratio je tehničara i vratio se u dnevnu sobu. - Rejndov dolazak nas je preki­ nuo. Da li si nešto proveravala? - D a Saznala sam dosta toga zanimljivog. Ti si u ^— ^ "U ie r o m insistirao na što je prećutao da radi za »Erton« kompaniju i Petersona. Znaš Ii zbog čega si se zadržao u razgovoru baš na tome? - Pa. našao sam u njegovom no­ tesu da radi za njih, a rekao je ne­ što sasvim drugo. - To nije jedini razlog. Podsvesno ti je ime te kompanije bilo poznato... nisi toga bio svestan. - Da! - uzviknu iznenađeno in­ spektor. - Nije Ii »Erton« bio umešan u onaj Veliki skandal... pre nekoliko godina je bilo reči da je rukovodstvo te kompanije učestvo­ valo u nekom privrednom krim i­ nalu. - Tačno' Da niši toliko forsirao to, ne bi mi ni palo na paniet da proveravam Jedan od glavnih aktera te afere bio je upravo Peterson. Inspektor je prišao Glendi i srdačno je potapšao po ramenu. - Odlično! Sada sve postaje jas­ nije. Znamo da se pokojni Ston ba­ vio novinarstvom, ali da se povu­ kao pre dve godine. Bio je suviše revnostan, a to je opasno. - Mislim da možemo slobodno spojiti Galstera i Stona - potvrdi Glenda — Raspitala sam se i saz­ nala da je Ston radio upravo u »Krensu«. listu koji je tada napra’/io najveću buku oko »Ertona«. Saz­ nali su za sve prljave mahinacije Petersona i njegovih IjudL Rešili su da ih unište, ali odjednom sve pada u zaborav. Ne verujem da su se no­ vinari *Krensa* tek tako povukli

bilo je tu verovatno i ozbiljnijih pretnji-

Inspektor je stavio ruke na leđa i počeo da šetka u kmg. Koračao je oko stola za kojim je sedela Glenda. - Molim te sedi! Smeta m i... Pusti sad to — prekinuo je odsečno inspektor. - Shvataš li da smo veoma blizu istine. Ipak, pre no što ponovo pozovemo Galstera želeo bih da isključim ostale. - To je sada već lako. Rekla sam ti za profesora da ne dolazi u ob­ zir. ,, da se teško kreće. Zatim, tu je gospodin Filnson, ali on nikada nije pušio... znači da možemo da ga ost­ avimo na miru. - Da, njih dvojica su u redu, ali je tu i Džimi. Ja sam se malo više zainteresovao za njega. Nije cvećka. Orkestar u kojem svira bavi se i rasturanjem droga. - Nemoj da komplikuješ, oče. Svi podaci koji su vezani za Galstera su neuporedivo prihvatljiviji Na­ ravno, možda je to fantastična po­ dudarnost, ali svakako moramo da ga priklještiiho. On puši samo »fens«, to su specifične cigarete i mislim da naši uvoze papir za njih. - To će ići dosta sporo. Iz labora­ torije ćemo dobiti rezultate tek za tri-četiri dana.,. a možda će trebati I više vremena, - Onda nam ostaje da primenimo stari sistem. - Slažem se - prihvati inspek­ tor. - Jedino bili želeo da to oba­ vimo u policijskoj stanici

Galster je izvadio maramicu iz džepa i obrisao oznojeno lice. In­ spektor Lorens, njegova kćerka i njihove kolege su ga ispitivali više od dva sata. ali mu je neprijatnije od tih unakrsnih i provokativnih pitanja bila zaslepljujuća svetlost lampe, koju su inspektori namerno okrenuli ka njegovom licu. - Vi ste ubili gospodina Stona! - uzviknuo je inspektor unevši mu

se u lice. — Govorile! Bili ale u nje­ govoj s o b i.. - Jesam, aJi ga nisuin ubio - Bacili ste oružje u šaht, ali se zadržalo među re;-cikama /.a merenje nivoa - dobaci Glenda. - Čak smo našli i vnše oiiNke, gospodine Galsteru - slagii ■''iiiui nim glasom. - Vi ste najvei i nUkov kojeg sam sreo - dobaci Milor jorian od Lorensovih pomof'nikr Tp.kvima kao što ste vi