Ashton,Frederick - 62-Lun i Suludo Stanje

Broi 765 ZABAVNI

LUN I SULUDO STANJE F. EŠTON

ROMANI

25

DINARA

IL m £

Skenirao

-Vagabond

Naslovnicu obradio— ^Duby Obradio

-Panoramiks

Apul 2009 BDS

'vNOVA’

Fv EštOit

LUNI suLyDO mmm ft išt^n

Direktor NIŠRO »DNEVNIK« VITOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST« VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije književnih Izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

Urednici Izdanja PIROSKA IVIATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

Recenzent VLADIMIR DUBRAVČIĆ

Korektura Štamparije »DNEVNIK«

Tehnički jrednik

SLAVKA BOSNJAKOVIĆ

TIrai: 120.000 prlmeraka

izdaje I štampa: Novinska. Izdavačka 1 štamprska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ­ DAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon(021)e21-556. Broj žlro-računa: 65300-603-6350 RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

F. Ešton

LUN I SULUDO STANJE

I Bližila se ponoć kad je Bruna otr­ čala skinuvši cipele da joj se ne čuju koraci kad bude ulazila u stan na uglu Pijace Asti. Ben je u mis­ lima proklinjao čas kad se odlučio da na sastanak s devojkom dođe tako obučen. Bilo mu je vruće i osećao je da mu se znoj sliva niz kičmu Između lopatica, A dok su se ljubili u zaklonu iza kapele, ona ga je pi­ tala da nije bolestan kad se tako znoji. Nekoliko puta sama mu je obrisala lice, a na rastanku ga je zabrinuto pogledala. No on nije mogao da joj kaže da usred aprila na sebi ima čudnu potkošulju s ru­ kavima, i duge gaće.

- Alt! - preseče ša uzvik na uglu ulica Tuskolana i Pinerolo. — Ko ste vi? Legitimišite se! Bili su to dajii otmica. Policija je pojačana grupama iz drugih gra­ dova i okoline, pa je tražila terori­ ste. Zato Ben Agresta pomisli da je naišao na jednu od patrola u civil­ nim odelima, jer dva muškarca su držala prema njemu uperene revol­ vere s dugim prigušivačima. - Ja sam engleski novinar Ben Agresta - reče on i polako izvadi pasoš. - Tebe i tražimo! — oštro reče onaj koji je stajao bliže, a pištolj u ruci poče da miu se trza. Ben oseti udarce u trbuh 1 srudi, pa se naglo okrenu gkrivajući'lice i

glavu Nekoliko puta opali i drugi napadač, pa se mladiću činilo da siktave daju udarci u nje­ gova leđa, a ne pucnji revolvera s prigušivačima. Bio je svestan da treba da padne na kolena, da se zgrči i konačno klone ali sve vrerae da skriva glavu telom isturenim prema napadačima. - Gotovo je, bežimo! - pozva snažniji napadač i pođe ka jednim kolima. Ben Agresta uspeo je da malo is­ krene glavu i video kad su seli u svetlo-svi »fijat 128«. Pošto ‘su hteli da idu prema Pjaca Kasalmađore, morali su da prođu pored svoje žrtve. Tako je »ubijeni* Ben lepo vi­ deo i zapamtio broj automobila Tek što su kola napadača presekla Ulicu Tuskolana, začu se policijska sirena. Odmah zatim začu se škripa kočnica, a dva karabinjera s uperenim mašinskim puškama po­ lako i oprezno priđoše mladiću, koji je još uvek ležao sklupčan na pločniku. Trgli su se kad je Ben rekao: - Mogu li da ustanem? - Ne verujem, mladiću - reče karabinjer koji se pre snađe. - Po rupama na tvom odelu zaključujem da je bolje da ostaneš tako dok stignu kola s lekarom. Već smo javllL.. Jedna žena je videla s pro­ zora kako vas ubijaju. Njena nesa­ nica možda je za vas srećna slučaj­ nost. .. - Ali ja bih da ustanem, ako ste vi pravi karabinjeri — reče mladić na italijanskom jeziku, ali s malo »kokni* naglaska. - Čoveče!?... — uzviknu drugi karabinjer i odstupi korak nazad kad se Ben diže. Zurili su u njega kad je ustao i otresao odeću. pri čemu na pločnik padoše i zveknuše spljošteni kuršumi, - Stoj! Ni koraka s mesta! - uviknu preduziraljiviji karabinjer. Stigoše i ambulantna kola Siđoše i n ^ i stanovnici okoliiill kuća.

Brzo je narastala gužva na raskršću dve ulice. Ćuli su se uzvici čuđenja. Jedna žena se krstila i go­ vorila da nije mogla ni sanjati da je taj momak ostao živ. Karabinjeri je umiriše i. da što pre rasture gužvu, izjaviše da hapse žrtvu. Radoznali stanovnici okolnih kuća su negodo­ vali što se tako brzo prekida doga^ đaj kad su oni već razbuđeni U karablnjerakoj stanici dežurni poručnik je dugo razgledao britan­ ski pasoš i tražio besmislene po­ datke. Konačno se snađe i reče; - Ispričajte nam sve po redu. - Nema šta da se priča Sastao sam se sa svojom devojkom. Zove se... Kazaću ime samo ako obećate da ćete je pitati diskretno, jer njen! roditelji bi bili iznenađeni da e pred ponoć bila napolju, a oni mis e da spava... - poče Ben Agresta No uskoro je shvatio da mora reći ime devojke i ispričati sve što zna, ako ne želi da ga danima drže u zatvoru. Time su mu i inače više puta pretili. - Ja sam samo poreklom Italijan - pričao je on malo kasnije. Otac mi je vlasnik popularnog re­ storana na Cerlng Krosu u Lon­ donu, On mi je 1 poklonio neobičnu potkošulju i duge gaće, koje imam na sebi... Dogodilo se da jedan čovek obučen u skupo odelo i sa dijamantskom iglom u kravati svrati u restoran Benovog oca Ručao je i dobro popio, a onda je utvrdio da mu je ukraden novčanik. Zamolio je vlasnika da primi koferčić s vešom u zalogu, dok se stranac ne snađe. Po naglasku ugostitelj je zak­ ljučio da je gost Amerikanac. Lju­ bazno je pristao, jer sam kožni ko­ ferčić vredeo je više nego ručak. No gost se više nikada nije pojavio. Tako je vlasnik restorana, ko­ načno jednog dana otvorio koferčić i zastao Ijutito nad prljavom potkošuljom i dugim gaćama. Kako je tog trenutka imao nož u ruci, on je prljavi veš bacio na pult za obradu zeleni 1zmahnuo nožem. No, zastao

je iznenađen. Vrh noža se iskrivio. Udario je opet. a zatim poliušao da seče, ali meka tkanina odbila Je če­ lično i kao brijač oštro sećivo. - Posle smo ustanovili da su potkošulja i duge gaće od skupocenog kevlara Majka ih je oprala, pa sam Hl ja dobio pre svega zato što sam molio da mi ih daju. Bio sam stu­ dent i maštao sam o avanturama. Moj ideal bio je slavni Donald Sikert, pa sam i ja želeo da se jednom upustim u avanture... — pričao je Ben Agresta. - I^leda da ste konačno našli što ste tražili. Zašto su napadači pucali na vas? — prekide ga poruč­ nik. - Ja to ne znam — odgovori Ben Agresta. - Ja sam londonski novi­ nar i došao sam da pišem o Rimu... Prolazili su sati. jer sumnjalo se da je on terorista međunarodnog kalibra, o čemu bi mogla da svedoči njegova neobična odeča Zatraženi su podaci za njega od »Piosa* u Vizbadenu. Kad su se konačno složili podaci iz Benovog pasoša, oni od konzulata u Rimu, telefonski dobijenl od Skotland Jarda iz Londona i konačno iz Pansiona >Elizabet< u Via Palestro, policija je čekala još izveštaj rimskog terminala »Piosa«. Bilo je deset sati kad je i otuda sti­ glo obaveštenje da Ben Agresta nije registrovan po bilo kom osnovu. Sada je mladić postao junak dana. Nudili su ga doručkom, kafom, cigaretama i da ga odvezu do pansiona, ali on se zahvalio i zamo­ lio da mu dozvole samo da se pres­ vuče. Vreme je postajalo toplije, pa mu je čudni »oklop« smetao, DadoSe mu plastičnu vrećicu i on u nju stavi svoj neprobojni veš. Oti­ šao je mašući vrećicom 1 reklo bi se bezbrižan. Cim je stigao u pansion on zasede uz telefon. Posle čitavih pola sata uspeo je da dobije Hotel »Di­ jana« u Via Prinćipe Amadeo i da iznioli portira da negde pronađe gospodina Artura Markinča, koji nije u svojoj sobi.

- Ovde Artur! - javi se slavni reporter. - Ko traži? - Vi mene ne znate, gospodine Markinč, ali ja vas znam još iz detlnjstva... - Ali ko ste? Kažite - prekide ga Markinč. - Zovem se Ben Agresta... — zau­ sti njegov mladi kolega. - O! - uzviknu zadovoljnim gla­ som Markinč. - Onda i ja vas znam. I dobro je što ste me potra^ žili. Bio sam na kafl 1 čašici pića, jer ovo je doba kad počinjem da pišem, jer je nedelja I baš zbog onoga što želim da napišem bilo ml je po­ trebno da vas pronađem. - Vi mene?! - iznenadi se Agre­ sta. - Da, čitao sam o čemu ste pisali u reviji »Spejs«, pa naslućujem kud ste zapllvali. - Zašto »zaplivao«? - Jer uskoro ćete početi da ro­ nite, a onda da tonete. - Prošle noći su pucali na mene. - Onda svakako treba da se vi­ dimo. Ručajmo zajedno - predloži Markinč. — I čuvajte se do tada. Večernje novine rastrubiće vaš slu­ čaj u svim izdanjima, a onda... - Cuvaću se - ’ prihvati Ben Agresta. - To pucanje... Kako se dogo­ dilo? - upita Markinč. Agresta ispriča. - A šta radite sada? - pitao je dalje Markinč. - Mlad reporter ne može da bira - poče Agresta. — Ja sam istraži­ vao nešto oko proizvodnje kaseta za magnetofone, televizijskih video kaseta i filmova... - Plratskih filmova i kaseta? upita zabrinuto Markinč. Mladi novinar potvrdi i dodade: - Upisaću sve u svoj dnevnik. U Londonu sam od kolega čuo da vi uvek pišete dnevnik. Znam i kako ga skrivate. Isti majstor je i meni... - Pogađam - prekide ga Marklnć. - Zapišite sve i dođite k meni u »Dijana« hoteL Najbolje je da uz­ mete taksi.

- ua ponesem i pnijag? - upita mladi novinar u nadi da će ga slavni reporter primiti u svoje društvo, pa bi cena hotela postala nevažna. - Ponesite. I što pre k meni' zaključi Markinč. Ohrabren i zadovoljan ovim ra^ govorom Ben Agresta tiho zazvižda i izvodeći ariju »O sole mio« priđe svojoj pisaćoj mašini Otvori tajno skrovište u podlozi svoje pisaće mašine. Tanka, ali neuobičajeno ši­ roka sveska bila je ugrađena u dno kutije za mašinu tako vešto da i vi­ čan stručnjak na granici ne bi mo­ gao da dođe do nje bez lomljenja. Sitnim slovima, koristeći neke skra­ ćenice, ali ne stenografiju, jer nestrpljivi mladić je nikada nije naučio, iako je to pokušavao, on zapisa ono što se dogodilo, osmotri ranije ispisane delove sveske i opet je sakri. Već je bio pri kraju pakovanja kad se slabačka vrata sobe jeftinog pansioria prolomiše i tresnuše o zid. Na^ njima je s mašinskom puš­ kom u ruci stajao muškarac u kož­ noj vetrovki i s tamnosivim šeši­ rom na glavi. - Govoriš li italijanski? - upita napadač. - Zašto ne bih govorio?! - is­ kreno se začudi novinar. - Englezi retko govore druge jezike, Očekuje da svak govori enegleski - reče napadač. - Ja sam poreklom Italijan — reče Agresta i istog trenutka se zbog toga pokaja, jer izgledalo je kao da time traži milost od napa­ dača. - Onda ćeš dobro razumeti kad ti kažem da si se umešao u naše stvari. Zato ništa ne pokušavaj, jer neću otići da ne proverim jesi li živ - preteći se osmehnu napadač. Bio je to čovek srednjeg rasta, neupadljivog izgleda lica i star oko četrdeset godina. Njegove pantalone od sivog somota bile su jako zgužvane oko kolena, što je govor­ ilo da se nedavno vozio.

- , Sta želite? Hoćete li da sednemo? - upita Agresta. Procenjivao je da li bi hitrim na­ padom i karate udarcima uspeo nešto da postigne. Način kako je napadač držao vrlo kratku mašinsku pušku nije ništa dobro obe­ ćavao. Dakle, trebalo je samo dobiti u vremenu koliko se može. Agresta je bio naučio lekciju da često čovek treba da dobije u vremenu nadajući se da će stići pomoć. Znao je sto tri pravila o ponašanju prilikom ne­ posrednog napada, ako se ne može pružiti otpor. - Vidim da se spremate da umaknete - primeti napadač. - iMalo sam uređivao svoje stvari - odgovori Agresta. - Fronto, Bepo! — zovnu napa­ dač. - Tu sam - odazva se glas iz hodnika i pojavi se nizak, trbušast i proćelav muškarac. - Je U tamo u redu? - upita čo­ vek sa šeširom - Porko dio. žena se toliko togušila da sam-morao da je tresnem po zubima - odgovori pridošlica provlačeći se pored ćoveka sa šeširom i pokaza desnu ruku. koja je bila ogrebena i okrvavljena. On je u levoj ruci držao pištolj beretu, pa sada kao da preuze po­ sao od onoga sa mašinskom puš­ kom. Zadenu beretu za pojas i na­ redi Benu Agresti: - Lezi, stavi ruke na leda i ne pokušavaj da se opireš, jer odrezaću ti uši. Meni se ne može dogo­ diti da promašim, a tek on... Moj prijatelj neće promašiti kao šeprtIje sinoć. Novinar sada shvati da su došli ljudi iste bande, pa upita; - Zašto i vi odmah ne pucate? - Neko te želi živog - odgovori gojazni čovek i brzo, vrlo spretno i snažno veza zarobljenika. Sada dva zločinca počeše da pre­ tresaju sobu i reporterovu torbu, U nju nabacaše sve beleške, kopije poslatih članaka i turističke pla­ nove grada Konačno gojazni mo­

mak sklde pisaću mašinu, iz po­ klopca uze indigo i rezervu papira, pa kad vide da su neupotrebljeni baci ih na pod. Na kraju petom udari nekoliko puta i tipke i slova mašine. - Možemo da krenemo, striče obrati se konačno ćoveku sa šeši­ rom, - U ormanu je ogrtač ovog momka. Stavi mu ga na ramena da se ne vidi da je vezan. Napusllćemo mesto bez galame - zaključi čovek sa šeširom i sakri mašinsku pušku pod skut kožne vetrovke. Imao je na naročit način postav­ ljene kaiše oko ramena pod odećom, pa nije morao da rukom pridr­ žava oružje, več povede Bena Agrestu, Baš tada zazvoni telefon i mla­ dić- se osvrnu, ali napadač mu nemim znakom naredi da ide Sidoše u prizemlje i iziđoše na ulicu. U prolazu kroz hol mladić ugleda vezane vlasnicu pansiona, portira i dve sobarice. Prestrav­ ljeno su gledali za njim. Dva zlo­ činca. koji su bili u holu, zaključaše pansion i odvedoše Bena u jedan zeleni kombi, koji je mirisao na svež hleb. ¥ Iako su mu bile povezane oči dor, su se vozili, Ben je zamišljao da gc^ vode preko Univerzitetskog dela grada i dalje na severoistok. Morao je da se podsraehne samom sebi, jer za takav osećaj nije bilo baš nikak­ vih razloga On,ne bi znao kuda idu i da nije bio zaslepljen povezom, jer večni grad je još uvek slabo pozna­ vao. Po radu i z\'ucjme motora zaklju­ čio je da su se uvez) i u zatvoren pro­ stori stalL Napadači ga grubo uhva­ tiše za ruke, zbog čega mu se veze urezaše u zglobove, pa ga od\'edoše prostorom koji je pod nogama ot­ krivao beton, a mirisao na buđ. Odgurnuli su ga na kraju tako da je udario o jedan zid i srozao se pored njega. Tada se ćulo metalno klopa^ ranje vrata i zvuk zaključavanja teške brave.

- Ko si, majstore? - začu se pita­ nje iz neposredne blizine. Ben se sklupča i kolenima je uspeo da sn l^ n e povez s glave. Ugleda mladića odevenog samo u kratke, stegnute gaćice. Bio je lep. skladno građen.-crnokos i maljav po grudima. - Pronto, maestro! - opet se oglasi nepoznati. Benu je smetala gola, prašnjava sijalica, pa se izvi i promeni položaj da bolje vidi. Lice mladića bilo je nebrijano najmanje tri dana, pa je retka brada pravila senke na koži. Bledo lice i natekli kapci odavali su čoveka koji trpi. ali pokušava da to krije i od sebe samoga - Ja sam Ben Agresta. londonski novinar - predstavi se novi stanov­ nik podrumske prostorije bez pro­ zora. - A ja sam Paolo Balbo, ali ne onaj slavni Balbo, već običan bedni student jurisdikcije bez položenog ispita — pokuša da se šali mladić bez odeće. - Ko nas je to dovukao ovamo? Zašto?... I zašto ste vi bez odeće? - To je duga priča. Zatečen sam kod jedne dame... — zausti Balbo. Tada se začu kloparanje ključa na metalnim vratima i ona se otvoriše. Tek toga trenutka novinar primeti da mladić ima lance na nikama. Možda je tp zapazio zato što e pomislio da li će goli student poiušati nešto da učini. Uđoše dva čoveka Jedan od njih bio je napadač sa šeširom iz pan­ siona i novinar pažljivije osmotri onog drugog. Bio je to lep muška­ rac tamnokestenjaste kose & do­ pola zatamnjenim naocorima u zlat­ nim okviiiraa- Gusti brkovi otlirivali su bele i gusie zube. - Kako je ljubavnik plemenitih dama? - upita on prilazeći stu­ dentu. - Ustani kad ja dolazim! Student ustade i lanci na. njego­ vim rukama zveknuše. - Halo. maestro Falarino! — osmehnu se zatvorenik kao da vidi

nekog prijatelja. - Zašto mi nisi doneo neko ćebe? Smrzavam se ovde ovako go. - Nisam doneo ni odeću, ni ćebe, ni dobre vesti — razvuče se u osraeh lepo lice zločinca Student prava se okrenu ka Agresti, koji je još uvek sedeo oslonjen na zid, pa reče: - Ovo su dve najveće hulje Maventina, Roberto Falarino i Enriko Galo. - Desilo se ono što nismo ni mi želeli - reče Falarino. - Naređeno je da te kastriramo ekspres siste­ mom. On Izvadi dvocevni pištolj verovatno ručne izrade, koji je bio sli­ čan strašnom šajntot oružju. Tp oružje punilo se metkom sa sač­ mom. - Hoće da uzgred uplaše i tebe. škrabalo - reče Balbo. - Mene su plašili mučeći mog prijatelja... Ben Agresta se sledi, jer Falarino čudnim oružjem nanišani mladiću među noge. Odjeknu zaglušni pu­ canj I pojavi se dira. Student se čudno brzo predvostruči i pade na tlo. Reporter je bio iznenađen i svo­ jim mislima, kojima je opisivao do­ gađaj: »... U magnovanju video sam gde oružje cilja. Paolove tesno priljub­ ljene gaćice otkrivale su-muškost koja bi uzbudila kakvu lepotlcu. A tada je grmnulo. Taj deo se razleteo, a telo nesrećnika se zgrčilo oko rane i stvorilo se na betonskom tlu...« - Nešto slično, ili mnogo strašnije očekuje i tebe, ako ne budeš sve priznao. Ništa ne smeš da zata­ jiš - opomenu ga Enriko Galo. - Ja još uvek ne shvatam ni za­ što ste me doveli ovamo, ni zašto mi pretite — reče Ben Agresta. - Sve u svoje vreme i u dobar čas — opet blesnuše beli T’ubi Roberta Falarina. On i Galo tada iziđoše. - Hej! Pa jadnik se muči Umreće! — dovlknu za njima. Oni ništa ne odgovoriše. Balbo je

neko vreme bio bez svesti. Krv je oticala po podu. A onda je počeo da ječi i moli da ga neko ubije. Umirao je u mukama i sporo, Ili se samo teiko činilo Benu Agresti, koji je 3 najvećim naporom zaustavljao na­ gon za povraćanjem. II Šest dana putovanja evropskim drumovima učinilo je da Donald Sikert i pored upravljača na desnoj strani. sigurnije i lakše vozi tom stranom. Silazio je od nekropola kod Ćerveterija i svega pedesetak kilometara delilo je njega i Samjuela Makfersona od Rima. - Tri puta boravio sam po mesec dana u Rimu, ali još nisam stigao da vidim ono što treba videtL Cak sam koristio turističke ture; Vrtovi Borgeze, Fontana Trevi, Panteon, Foro Italiko, Junikulum, Bazilka!... Ili: Kapitoline, Rimski trg. Bazilika svetoga Pavla, Koloseum^.. A taivih tura ima sedamnaest — pričao je Donald Sikert da zabavi svog saputnika Milion mu podzemnih, jazbina, je li istina da postoje podzemna groblja s crkvama i da se na pet mesta može ući i sve to videti? — upita stari mornar. Pomalo ga je grizla savest što podvaljuje svom prijatelju tobož­ njim neznanjem i tako izaziva življi razgovor. Sikert poče živo da priča o nastanku katakombi, pa spo­ menu i mogućnost da postoje i još neotkrivene katakombe. - Nijedan grad sveta nema to­ liko podzemnih tunela i skrovlšta — reče on u jednom trenutku. Poznat je prolaz od Vatikana do Kaštel Sant Anđela na Tibru... A tada prekide, jer mornar je ne hotično dremao. Brza i teška ko^H su grabila Stradom del sole bez po­ tresa i tiho. Samo šu uspavljujuće zujale gume na toćkovima. - Ulazimo u grad! - uzviknu Si­ kert kad se nađoše pod Maljanom.

Već ćitavu godinu dana Donald Sikert se tniđio da nekako opet zainteresuje za život i uživanja svog druga Samjuela Makfersona. Mnogo teških, aii još više uzbudlji­ vih godina proveli su zajedno. Već se nije moglo nabrojati koliko puta su jedan drugome spasli život. To bi i dalje tako išlo da se nije dogodila tragedija u Njujorku. Tamo je pogi­ nula Brenda Lendon, vesela, punačka i hrabra žena. koju je stari neženja Makferson voleo na onaj tihi, skriveni, ali zato i dirljiv način. Njena smrt ga je bacila u tihu tugu i pasivnost. Retko je govorio^a izgu­ bio je volju i da plovi svojim bro­ dom, Zbog svega toga Lun ga je po­ veo na ovo putovanje po Evropi. A morao je da se posluži i malom prevarom. Ispričao je da pred njima putuje Artur Markinč i da mu preti smrtna opasnost. O tome se bio dogovorio sa glavnim repor­ terom, pa su u Luksemburgu, kod Lozane i na jezeru Komo insceni­ rali susrete, jer reporter se stvarno nalazio na trag^ jedne neobične, nove pojave svetsklh razmera - Brinem se za M a r k in č a r e č e Donald Sikert. — Zvao sam telefo­ nom kad smo krenuli iz Firence,.. Možda nije trebalo da svraćamo na jezera i u nekropole... - Sad već preteruješ, Done! — skoro Ijutito reće Makferson. ali skriveni osmeh mu pokrenu mišiće oko usta - Da se ja dara tako lako zavarati, zar bih se održao uz tebe toliko godina? Dobro, od Lamanša do Rima puštao sam te da me za­ bavljaš, ali sada prestani, milion mu katakombi, svetih grobova, kri­ vih tornjeva, čađavih slika 1 starih građevina! Sve je to lepo. Zabavlja me dovoljno da se ne dosadujem. Ali od jednog starog mornara ne možeš zahtevati da igra budalu duže od nedelju dana. - Prošlo je tek šest - nasmeja se Lun. - Sedmi dan mi oprosti — sklopi Makferson svoje ogromne ruke.

— Orpošteno ti je! — uzvUcnu Si­ kert — Znaš, Same. to je sve mučno. I meni je žao Brende... — Znam — prekide ga Makfer­ son. - I ostavimo te tužne priče. Proleće je i ja sam spreman na sve što ti zahtevaš ođ mene. A ako se ponekad setim Brende.., To ne može da se zabrani. To treba samo da prestane, ili da zauvek ostane. — U pravu si. Same — složi se Lun. — No, ja sam stvarno zabrinut zbog Artura. On ne može da se ne baci u maticu događaja. Već sam ti rekao da ga je zvao neki mladi re­ porter, koji je ovamo došao iz Lon­ dona. Na toga momka su sinoć pucali. — Cućemo šta se tu može učiniti. Brinu se što dolazimo u vrerae te gužve oko novih otmica. Policija je mobilna. Kontroli.^u na svakom mestu, a m l .. - zausti Makferson. — Ovoga puta imamo odlične, prave pasoše. Nas niko ne traži prekigde ga Lun. Vozili su se pored Tibra i Lun skrenu na Viale di Trastavere s namerom da reku pređe preko MoatflLGarlbaldi i vozi dalje do Stanice Termini, gde je u blizini bio Markinćov hoteL No naspram Partuenze jedna policijska kola ih obidoše i policajac tablicom dade znak da stanu. Pogledaše im , pasoše i Isprave, uljudno ih pozdravlše i re­ koše im da mogu da nastave vož­ nja No. Lun zamoli da ga saslušaju i reče: — Više puta sam bio u Rimu, ah ranije nije bilo potrebe da se toUko legitimlše. Kako čovek da izbegne gubljenje vremena? Mladi policajac ga pogleda, pa se osmehnu i potraži nešto u svojim kolima. Dade mu jednu nalepnicu i reče mu da je stavi na vetrobransko staklo i to će pomoći da ga uzalud ne zaustavljaju — Nalepnice se menjaju. Danas važi, a kada neće više koristiti to ne znam - objasni policajac i još jed­ nom pozdravi.

— Ovi znaju kako se postupa s pansiona popustila. Već namučene turistima — primeti Makferson žrtve vezivanja odahnuše vldećl po­ zadovoljno. liciju. Ali tek sada Artur Markinč, Pola sata kasnite bili su sa Artu- Lun 1 MaMerson postadoše zabri­ rom Markinčom, koji im ispriča da nuti je zabrinut, jer Agresta nije stigao Markinč šapnu Lunu tajnu novinareve mašine, koju policajci behu na ruć£ik, a trebalo je da bude tu i pre čitav jedan sat podigli na sto. — Najgore je što ga nisam pitao - 2^moU da te ostave samog gde je odseo - reče Markinč. ovde da napišeš brzo ono što si vi­ — Uz sve to danas je nedelja — deo. Kad budeš mogao, otvori skroprimeti Donald Sikert. vište mašine - tiho odgovori Lun. Odlućlše da čekaju još neko Pošto u sobi nije bilo ublstva, poli­ vreme. Lun stade uz prozor i po­ cajci samo zapisaše nađeno stanje 1 gleda na prilično mlmu ulicu, iaJto nastavlše u holu da ispituju vlas­ se nalazila blizu glavne rimske ženicu pansiona i osoblje, S njima su leznlčke stanice. Njegovu pažnju bili Lun 1 Makferson u želji da pri­ privuče ono Sto je vikao prodavao vuku pažnju policije. Policajci su novina: i očekivali poručnika iz karabl— Napadnut londonski novinar! njerske stanice kod Vercellja, jer ta Novosti! Mladić ostao nepovreden! stanica je nastavljala istragu povo­ Uzaludnih desetinu kurSuma!... dom napada na uglu Via Tuskolana — Dođi da čuješ - pozva Lun 1 Via Pinerolo. Konačno dozvollše Marklnča. da tri Engleza odu, ali da ostave Reporter mu se pridruži 1 osadresu hotela u kome su odseli. Oni lušnu. Prodavač novina je 1dalje iz­ prlhvatiše, jer Markinč je već u un­ vikivao zanimljive vesti. utrašnjem džepu sakoa skrivao — To piše o; onome što se zbilo dnevnik nestalog mladića protekle nočL Mladić ml je o tome Pokazalo se da datumi nisu važni javio telefonom — reče Markinč. 1 da je pored zanimljivih podataka — Pa 1 sada iinamo telefon. Iz no­ Agresta u dnevnik beležlo i mnogo vina ćemo saznati gde se sve dogo­ nevažnog. Naročito opširno je go­ dilo, otići ćemo do policijske sta­ vorio o osamnaestogodišnjoj stunice. .. - zausti Lun. dentklnjl Bruni Lučldl u koju se — Odlično! Tp,mo će znati 1 gde očito brzo zaljubio. Tvrdio je da deje Agresta odseo — prekide ga Mar­ vojka nije ostala ravnodušna i da je kinč već navlačeći sako. - Hajde­ to najlepše žensko stvorenje u mo! I Rimii. Zabeležio je njenu adresu, Posle razgovora sa karabinje­ opis spoljnog Izgleda kuće na uglu rima njlb trojica stigoše do Via PaPijace Astl 1 Via Tuskolana i šetnje lestro. Prlđoše; pansionu 1 pozvopo šumd oko male železničke sta­ nlše. ah ntko nije odgovarao. Malo nice U blizini. dalje stajala je jedna žena s koferčiMarkinč je na Ust papira prepi­ ćem u ruci. sivao ono što je smatrao da može — I ja sam zvonila, ali niko ne zatrebati njemu kao reporteru, ako odgovara - reče ona 1 pridnožl im bude morao u Interesu istrage da se. dnevnik preda policiji Unapred je Kod Hotela »Galileo« vldela su se smislio tvrdnju da mu''je nepoznato dva policajca u svečanim unifor­ lice poslalo taj dnevnik. Kad je zavr­ mama Markinč otrča do njih 1 šio, Lun uze listove Ispisanog pa­ pira i poče da čita: ispriča im šta se događa. Policajci •..Svi misle da je Milano pravi pozvaše redovnu patrolu pomoću centar. Ali ja sam se uverio da je to toki-vokl aparata 1 uskoro su vrata

10

Rim. To mora da radi čitava indu­ strija Filmovi na trakama od osam milimetara, video kasete za televi­ zijsko prikazivanje, magnetofonske kasete, ploče i fotografije preplav­ ljuju Rim i iz njega se kao prljava reka, prljava od ^ stih , sluzavih voda ’nbra, izliva širom Italije. Ev­ rope i sveta.. .. ^Falsifikati su samo jedan od oblika koji omogućavaju basnos­ lovno interesovanje. Oni imaju dvoj­ nike slavnih ličnosti iz prošlosti. Video sam pornografslcl film u kome nastupaju lažni Hitler, Musolini i Gering. U jednoj sceni*lepo se može prepoznati starleta Ela Frimel, koja već godinama snima u Cinećiti, a za vrome Hitlera nije bila ni rođena. Ali nisu falsifikovane neverovatne scene orgija u crkvama, na svetim mestlma u Rimu, u katakombama, muzejima.,. Treba otkriti kako se to radi. Skan­ dal sa snimanjem gole devojke u Vatikanu nije jedini takav događaj, ali ostali ostaju nepoznati... ...Ulični prodavač mi je prodao film koji traje pola sata. Proizvo­ đači se nisu potrudili ni da ga mon­ tiraju kako treba. Ostavili su klape, na primer. To je film s jednostav­ nim naslovoni »Ana«. Na klapi se vidi ispod reči scene kredom Ispi­ sano Ana, take 2", lokacioni Roma. rol: W2. Iza klape je lako prepoznat­ ljiva gola Ela Frimei... Pronašao sam je, ali ona nije pristala da go­ vori. već me je psovala i vređala. »Nećeš dugo, balavi I«, uzviknula je i otišla... -.. Kad sam to ispričao Bruni, ona je plakala. Jer, plaši se da ću stra­ dati. »Ko god pokuša da razjasni takve stvari, ne živi dugo«, rekla je prestrašeno... .. .Počela je i proizvodnja porno­ grafskih igračaka za odrasle. To zahteva i bračne parove. Kad padne noć i deca odu na spavanje dna se oprema. Postaje Barbarela, ili Mesalina, a on Satana, ili Adonis. Kakvi su to steznici od sjajne crne

kože! Čudne crne čarape, minija­ turni kostimi od laka, duge čizme... Sta se sve ne čini da se razbije do­ sada i monotonija života »dobrosto­ jećeg sveta?«! Seksi opatice kao kelnerice u restoranu »Živa voda« kod Pantenona! Sistemi kolgerli svih »klasa«. Može se zahtevati ba­ nalna prostitutka, maloletna lepotica, ili ?sanosna g ro fic a .. .. i Sto je najgore, sve su to dobro­ voljne robinje. Iskoriste ih do kraj­ njih mogućnosti za porno filmove i video kasete, a onda ih kao članove plesnih trupa šalju na Srednji istok. Tamo devojkama oduzmu pasoše. Mogućnost da se s kraja na kraj sveta stigne za koji čas umnogostručiia je prilike za sve ovakve »pos­ love«, ,. .. .Sada su i deca žrtve tih prljavih tvoraca pornografije. Kažu da postoje tajne »fabrike« za sve ove prljave poslove oko Froslnone, Avezana, Fraskatija i Monterotonda, po dvorcima i napuštenim naseljima na visovima od Monti Sabatini do Monti Lepini. A sam Rim sa svojim podzemljem! Kakve tek to mogućno­ sti stvara... ■i.Izgrađena je čitava strategija, »tehnologija« posla. Zavodnici, lažni muževi, podvodači i nasilnici obezbeđuju žrtve: najlepše devojke Italije i Evrop^ a sada sežu sve dub­ lje i po Africi. Žrtve su i muškarci iz tog »miljea«. Pornografska snima­ nja brzo stvore i od njih i od žena bolesna stvorenja. Cesto je smrt za njih pravo iskupljenje,,.« - Ovo su poznate stvari, ali ovako sakupljene mogu da potresu ljudsku savest — reče Lun odlažući beleške. - Mladić je bio preterano opre­ zan i nije zabeležio ni reč o tome '■'] koga je saznao sve ove stvari - primeti reporter. - A ja sam,sve to saznavao iz raz­ nih novina i časopisa To su javne tajne - umeša se i Samjuel Makferson u taj razgovor opterećen bri­ gom za sudbinu mladića.

11

Stari mornar je sve češće skraći­ vao vreme čitajući mnogo novina, pa je bio ćoveic od koga se moglo saznati neočekivano mnogo o ovim temama. - Bilo je i preterivanja - reče Markinč. — Filmske i televizijske kompanije, autori i učesnici u krup­ nim poslovima filma, muzike i za^ bave svake vrste žele da stvore određenu atmosferu. Traže način da zaštite svoja prava u obimu u kome smatraju da ih imaju. - To je postalo nemoguće - primeti Lun. - Mnogi nekada skupi i glomazni uređaji postali su mali i jeftini. Aparature potrebne za presnimavanje jednog celovečernjeg igranog filma m o ^ da se smeste u običan kofer. Projektori su takođe vrlo laki i mali. Televizijske i filmske kamere skoro mogu da se nose u džepu... - Onda treba promeniti ovaj su­ ludi svet - upade mornar. - To je najbolji zaključaJi koji može da se donese u ovo vreme reče Markinč. - Ali ja ipak mislim na nesrećnog Bena Agrestu. Sve što imamo jeste ime i adresa njegove devojke i ime one starlete koja mu je prorekla propast. - Ostaje nam da se pozabavimo njome - reče Lun.

Umesto propusnice za ulazak u Klub »Pro ćinema« u Via Manćela poslužila |e papirna novčanica. Njih tri stajali su uz bar kluba i pili lak aperitiv. Lun ubrzo pozva barmena da plati, pa mu umesto dve dade svih pet funtL Barmen podakoči od ljubaznosti. - Recite mi kako bi našli filmsku glumicu Elu Frimel? upita Lua Upitani jedva zadrža podsmeh i odgovori: - Naša zvezda nije ovde, ali ja imam njen telefon. Mogu da vam zakažem posetu kod nje

12

- Nas tri bismo hteli odmah... — zausti Markinč. - E. gopsodo! Samo jedan! Može posle - upade barmen svojim rđavim engleskim. - Govorite italijanskl - umeša se Lua - Nije u pitanju samo uživa­ nje. Treba nam čitava grupa devojaka, pa bi Ela... - O, biznis... Može... Ima de­ vojke za svakoga biznis - tvrdo­ glavo je nastavio engleski barmen. Lun mu ponovi da će se bolje sporazumeti na italijanskom i ujedno mu diskretno gurnu u džep novačnicu od deset funti. Barmen odmah skide malu kecelju i ode iza bara kroz uska vrata. Pojavi se odnekud s druge strane pulta i priđe Lunu. - S takvom gospodom treba raz­ govarati u boljim okolnostima. Ho­ ćete li biti moji gosti u malom sa^ Ionu? - reče uz ponizno klanjanje. U ime svih Lun prihvati i barmen ih povede. »Mali salon« je bila so­ bica sa stolom upotrebljivim za kar­ tanje 1tri lože sa širokim sediStima pogodnim čak i da se na njemu pre­ spava. Sve je bilo sveže obojeno, metal sjajan i predmeti uglačajii do visokog sjaja, ali ipak je odnekud dolazio utisak da sve to nije tako čisto. Kod svake lože bilo je dugme zvona kojim se poziva kelner, Bar­ men pritisnu jedno i umesto kelnera pojavi se devojka s preterano kratkom suknjom od zlatom prot­ kane materije i žutom bluzom s veli­ kim dekolteonx Keceljica od bele svile bila je tako mala da je imala samo simboličan smisao. Obeležavala je člana posluge. Pošto naručiše piće, barmen upita: - Čime sve mogu da vam pomog­ nem, gospodo? Lun se okrenu ka Markinču i Makfersonu, pa na engleskom upita: - Da otvorimo karte, jer momak je zalnteresovan? Izgovorio je to brzo i kokni slen­ gom tako da je barmen mogao samo da pogodi šta ovaj kaže, ali

nikako i da razume, s obzirom na svoje pokazano znanje engleskog jezika. Njih dva kliranuše glavar Lun se okrenu ka barmenu i ua, Italijanskom reće: - Možda nam možete pomoćL Neće se dobro svršiti, ako nas vu­ čete za nos da dobijete koju funtu više. - Ja znam razne poslove. I, verujte, znam kako se radi - mimo odgovori barmen. Lun izvadi svoj novčanik i sakupi svu gotovinu iz njega. Pred barmenom je brojao; sto dvadeset nemačkih maraka, trista hiljada italijanskih lira, sto trideset engleskih funti i pet francuskih franaka - To je prva isplata. Sledi još to­ liko u čvrstoj valuti, aJio sve pođe kako treba U protivnom... Pa šta da vam kažem? Ljudi koji vas prvi put vide, a spremni su da za uslugu daju sve ovo, spremni su i na mnogo što šta drugo - reče Lun držeći novac u ruci ^ Samo za tih trista hiljada lira možete lako naći momka koji će doći i preklati me kao petla - odgo­ vori barmen, - Ako mogu da vam pomognem, prihvatiću ponudu. U protivnom... - U protivnom dobićete još deset funti, popićemo piće i potražićemo drugi put do svog cilja - upade Markinč. - To je fer! - uverljivo reče bar­ men. Odmah se pokaza da je čitao no­ vine i da zna za napad na engles­ kog novinara, ali nije znao da je ta] momak nestao. - Kad bih znao makar malo više - uzdahnu on ćežnjivo gledajući novačnice koje je Lim bio presavio i sada se igrao njima okrećući ih kažiprstom desne između palca i kažiprsta leve ruke. Ne prestajući da se igra Lun mu ispriča sve što se zna do sada. - Zovem se Mateo Ceravolo. Star sam trideset i sedam godina. Neože­ njen. .. Volim uživanja i ne bih hteo

da stradam. Kompanjon sam u poslu i suvlasnik s trećinom kapi­ tala u ovom klubu. Dakle, solidan momak - reče Ćeravolo. — Ali ni uživanja nema bez rizika. Svako veće, kad se nađem s nekom lepom devojkom, rizikujem da me njen makro, ljubavnik ili gospodar ubije. - Rizik uvek postoji — reće Lun Makferson je slabo govorio italijanski i nije se mešao u razgovor, ali sada ugrabi priliku i jednom svo­ jom ručerdom zgrabi obe barmenove. Ćeravolo nije bio mačji ka­ šalj, već snažna ljudina krupnih ko­ stiju i nabubrelih mišića ali nije mogao da pokrene svoje ovako »ve­ zane« ruke. - Jednim ovakvim pokretom slo­ mio bili obe, sto mu zdrobljenih koSćica - reče mornar na engleskomu - Već godinu dana mirujem, ali eiko treba spreman sam da te rastrgnem kao gladan gusar pe­ čenu ćurku ulovljenu na pustom ostrvu. - Šta će tu pusto ostrvo? - nasmeja se Markinč, - Jesi 11me razumeo, momče? upita Makferson, - Nisam siguran da razumem gospodine - obrati se barmen Lunu. - Dobro je. Same, pusti ga reče Lun na engleskom. Makferson povuče ruku, a Cerevolo protrlja zapešća, koja behu pobelela od snažnog stiska Lun je ćutao nekoliko trenutaka razmišlja­ jući, a onda reće barmenu: - Želimo da znamo ko je oteo našeg momka - On je njuškao oko krijumčare­ nih filmova kaseta i ploča, a to je opasno. Ko će znati kome je stao na rep - odgovori barmen. - Ela Frimel možda nešto zna upade Markinč. - Smatrajte da vam pomažem — nastavi Mateo Ceravolo. - Potro­ šio sam iz klupske kase malo više novca nego što bih smeo.,. - Da 11 bi ovo pomoglo? — upita

13

Lun kucnuvši prstom po svežnju novčanica. - Cak bi i preostalo - odgovori barmen.

Lun stavi novac na sto pred barmena. - Onda uzmite - reče zatim. Mateo Ćeravolo je razmišljao nekoliko trenutaka ne dirajući no­ vac, a onda ga polako uze i stavi u unutrašnji džep svog crnog barmenskog sakoa. - U svakom poslu postoje neka pravila igre. Možda je to moral raz­ bojnika, ili trgovca, ubice, ili berzanskog senzala, lupeža ili fratra, tek uvek treba da postoji. Kad sam jednom počeo, onda mi verujte reče ozbiljna izraza lica. - A šta možete da nam pomog­ nete? - upita Lun. - Najaviću jednog od vas Eli. Ona stanuje u Via Perući, a to je pešice odavde najviše pet minuta malo bržeg hoda. Dok vi razgova­ rate s njom, raspitaću se kod nekih intimusa o tome gde bi trebalo tra­ žiti vašeg momka. Za koji dan možda ću znati gde je vaš čovek, ako su ga zgrabili ljudi iz poslova oko filma i kaseta - odgovori bar­ men. - Kod nje idem ja - reče Lun. A vas dva bićete u kolima i ćekaćete na mestu za koje ću samo ja znati. Ako momak nešto pogreši, sam je kriv. To je Lun mislio na barmena, koji će stradati ako gurne nekoga u klopku. On je to razumeo i osmehnuo se. pa reče: - Kad Mateo Ceravolo jednom da reč, on je drži dok je živ. Nećet< zažaliti što ste mi se obratili. - Od nekoga se moralo početi i sasvim slučajno izabrali smo vas reče Markinč i ustade. - Sadite još malo, dok se raspi­ tam kod devojke da 11ima vremena. Možda je ona već ovde, jer često dođe. Teroristi su postali napast za poslove kakvima se bavi naša zvezda. Ljudi se manje kreću. Ože­

njeni se plaše da ne budu zaustav­ ljeni i Ispitivani od strane policije. I tako ne ide baš najbolje ni posao kluba, ni posao nekih dama - pri­ čao je smatrajući da stranci sve to ne znaju. On ode i uskoro se vrati, ali više nije bio sam. Doveo je dve zaista lepe devojke. Predstavi ih gostima i reče; - One snimaju svaku vrstu igre Možda će vas zabavljati večeras. - Ganuti smo vašom pažnjom reče Lun. — Uživaćemo u razgo­ voru s damama i mislim da ćemo se dogovoriti za trajnije poz­ nanstvo. Ipak. onaj posao ne smemo da zaboravimo. - Dok vi budete u gostima, vaši prijatelji mogu da se razvesele u prijatnom društvu - odgovori bar­ men. — Dakle, tamo gde želite, mo­ žete da odete odmah. Očekuju vas. Artur Markinč se snađe i zakaza za dva sata kasnije sastanak s dvema devojkama. kojima predloži da zajedno večeraju s nešto nužnog zakašnjenja. Kako je već bilo dvade­ set i jedan salT on je očekivao da će devojke odbiti tako kasni susret, ali jedna od njih reče; - Pravi život počinje u ponoć. To sam naučila i Iz filma »Lunove noći«. - Kakve »Lunove noći«? - upita Lun. - To je film u kome nas dve igramo. Snimljen je pre mesec dana i još nije načinjeno dovoljno kopija. Mi Imamo jednu. Posle ve­ čere možete doći do mene da izvrtlmo tu fukanclju - smejući se od­ govori devojka. Lun. Markinč i Makforson "-e za­ gledaše. - Da i to nije neka pornografija? - upita Makferson. - I te kakva! - odgovori de­ vojka. - Prodavače se kao zlato. Od tog filma kupila sam bundu, i ima scena gde sam u njoj. ~ A Lun? - upita Makferson. Je 111 on u bundi?

- Ne, on je najčešće go. ali ne skida crveno-crni pojas i čeličnu rukavicu, kojom sve razbija - odgo­ vori devojka. - To moramo videti - nasmeja se Lun. - A sada krenimo. III - Učini to, Ana, molim te reče markiz Tomazo Cesteri crveneči od napora što mora da moli. 2b x da počnem i time da se bavim?! To bi bio početak, zar ne? A posle? - pitala je markiza Ana. - Do sada si svoje kurvice sam na­ lazio i zavodio. Moj posao bio je da to gledam... - Ali shvati me, Ana!... Sve sam pokušao... Ona sada misli samo na onog londonskog novinara - reče markiz Cesteri i nehotično uz­ dahnu. To nije bilo u skladu s pravilima lepog ponašanja i on dodade jedno »oprosti«. - Sad razumem otkud mi je izgle­ dalo poznato ime tog londonskog novinara, na koga su sinoć pucali. Njegovo italijansko prezime... poče markiza. - S tim pucanjem ja nemam ni­ kakve veze - sada malo smirenije reče markiz. - To me se i ne tiče - odgovori ona. - Ali ako i Paolo nestane bez traga, ili bude nađen ubijen... - Sta ti govoriš?! - trže se mar­ kiz Cesteri. - Ti sve stvari dovodiš do apsurda! - Ne, dragi moj! Nestala su već dva čoveka s kojima si me ti vezao, a koje sam htela da zadržim malo duže. Ne podnosim glupe ljude, pa kad upoznam nekog zanimljivijeg, onda neka to malo potraje. Ne mogu tako mnogo vremena da pos­ vetim spandavanjima na filmu 1 vi­ deo kasetama. Dogovorili smo se da uživanja svih vrsta dopustimo jedno drugom, pa čak i da se poma­ žemo. Priznajem, ti si bio u tom vrlo preduzimljiv. Pokazao si mi snaž­

nog, sirovog vojnika, udesio si da upoznam vatrenog Grka... - Ne treba da ih nabrajaš - pre­ kide je markiz. - Ti si dete sreće. Udala si se pogrešno i muž ti je umro... - Pod sumnjivim okolnostima sad ona upade njemu u reč. - Već smo se poznavali. - Počinješ li da me optužuješ? - Ne, nikako! Ja uživam u tome što si takav. Ti si me pretvorio u »dete sreće«. - Zar nisi srećna? Sve imaš i sve smeš... Sa mnom sve možeš. Moja sklonost ka uživanjima te vrste je prirodna, Svi ljudi to žele, ali ne mogu sebi da dozvole taj luksuz... - O tome smo već dosta puta go­ vorili - prekide ga markiza Ana — Ali kad si ti već počeo, onda ću ja da kažem nešto. Ne mogu ipak da te razumem. Uživaš u mojim doživ­ ljajima sa slučajnim poznani­ cima. .. - Uživam, jer ti se drugi dive. Uži­ vam, jer i ti uživaš. Doživljavam svaki tvoj orgazam, svaki tvoj za­ nos. .. Volim što si jedna od najlepših žena Rima, ili najlepša. Svi gle­ daju za tobom. Ne mogu da sakriju požudu. - Čitala sam tvoj dnevnik. A znam da si ga tako loše »sakrio« da bih ga ja čitala. Opet sam razgle­ dala hrpe snimaka, a odvrtela sam i nekoliko filmova. Neko vreme, kad god si bio odsutan zbog svojih mutnih poslova... - Zašto »mutnih«? - pobro, no, dobro.., Kad si odsu­ tan, ja se podsećam. Znam da ti to hoćeš, jer na kraju svake gomile sni­ maka, ja sam uz tebe. Na kraju sva­ kog filma glavnu ulogu imaš ti, naj­ veći ljubavnik, umetnik seksa, bog ljubavne scene! - Sve ti se to ranije sviđalo. - Da, ali uvek se vraća ona... - Ko se vraća?! - Ona... Njeno turobno i sve­ moćno veličanstvo dosada. Do­ sadne su mi tvoje kurvice iz čijeg zagrljaja se s najvećim žarom ba­

15

caš na mene. Je li to zato što sam gora od njih? - Zato što si bolja, bolja od svih. Nas dvoje smo pobedili dosadu' - Jesmo li? Eto, čitala sam tvoj dnevnik. Možda bi mi bilo manje dosadno da se svuda ne ponavlja koliko si platio kom učesniku naših orgija, koliko je koštalo neko društ veno veće i koliko staje moja garde­ roba. Sta će ti to u »Dnevniku raja«? - Taj dnevnik ne pišem za tebe. Ti ga čitaš neovlašćeno - reće markiz i pokri lice rukama. Protrlja čelo i obrve, a onda po­ diže noge na sto i namesti se u poluležeći položaj, pa pruži ruku ka hrpi revija. - Čekaj, Tomazo! Počeli smo raz­ govor i treba da ga završimo. Šta je sa Padom? Zašto se ne javlja?! uzbuđenim glasom reće markiza. - Otkud ja znam?! Valjda je na­ šao neku studentkinju. pa zaborav­ lja n^lepšu markizu Italije - odgo­ vori Cestari - Zloban si, ali osvetiću ti se! uzvUuiu markiza i poče da skida odeču. Brzo obuče steznik od crne kože. koji joj visoko podiže grudi, a onda uze monokini minijaturnih razmera od iste materije. Oko vrata stavi o m i kožni kaiš, sličan ogrlici za psa. Na kraju obu crne, duge do pola bedara čizme od lakovane kože. Tako opremljena sa zida skide tanak četvorosekli mač s ku­ glom na vrhu, pa zauze stav za borbu. Markiz se smejao, pa i sam brzo skide odeću, ali nije ništa obu­ kao. Konačno zauze pozu za poče­ tak mačevanja pošto je i sam uzeo mač. - Atak! - uzviknu markiza i njen mač fljuknu. Borba poče žestoko, ali u jednom trenutku markiza pobeže u neočeki­ vanom pravcu i iziđe kroz jedna vrata. Brzo ih zalupi baš pred no­ som svog muža. 1C

- Otvori' Bori se do kraja! zvao je on molećivim glasom. - To je ta kazna! — doviknu ona s druge strane. — Nećeš me videti sve dok ne dovedeš Paola, - To nema smisla - reče mar­ kiz. — Želim da otvoriš! Hoću te sada... - Idi i piši svoj dnevnik - smejući se glasno reče markiza i više nije odgovarala na njegove pozive On odloži mač, pa poče da se oblači polako i bezvoljno. Požuri kad se začu kucanje i reće »slobod­ no!*. Ude sluga i javi mu da ga zovu telefonom. On se uznemiri i pre­ stiže slugu hitajući ka telefonu u radnoj sobi. Podiže slušalicu. Javi se i oslušnu. - Obavljeno je, vaša visosti javi se njemu poznati glas. - Nije trebalo... No sada je kasno - reče markiz. - Kako to »nije trebalo«? — upita sagovornik. - Nešto se promenilo, ali sada svejedno. Drugi mora sve da kaže. Poslovi ne trpe odugovlačenje. Mo­ ramo znati šta on zna - reče mar­ kiz. - Znaćemo, visosti - zaključi sagovornik i markiz spusti sluša­ licu. Osećao je teskobu, pa ode u sobu s onažjem i poče da razgleda svoje lovačke puške. Jednu bokericu na­ puni i stavi je na njeno mesto na zidu, pa odabra jedan tanak, lep broving 7,05 i stavi ga u desni džep pantalona. Dodir metala i oblik ru­ čice oružja umirujuče su delovali na njega. Odmah zatim on ode da »radi*. Iza radne sobe bila je od jednog hod­ nika načinjena prostorija za projek­ cije. On sam stavi rolnu filma s pri­ premljene gomile u aparat. Na platnu zatitraše scene. Nije mogao dugo da podnese usamljenost ni uz filmove, pa opet požuri do telefona. Okrenu jedan broj i. kad ga dobi, zatraži da ga spoje sa groficom. - Ovde Dilda! Dobar dan, marki-

že! Cime mogu da te uslužim? javi se sagovornica,

- Pomoć, grofice! Traži se pomoć - odgovori marklz, - Pretvorila sam se u uho reče grofica. - Postoji devojka po imenu Bruna Lućidi. koja stanuje u kući na uglu Ulice Tuskolana i Pjaca Asti... - Zanimanje'!' - Studentldnja. - Čega?

- Studira biologiju. - Biologija... biologija... biolo­ gija. .. O, imam! Profesor Daći!. - Čini šta znaš, ali udesi da je upoznam uz dobru priliku - pre­ kide je markiz Cestari.

- Sve znam. biće! - uzviknu gro­ fica. - Ali što pre! - Odmah krećem! - zaključi grofica i spusti slušalicu.

Uvek se javljao taj neobični ne mir kad god je markiza Ana Ce­ stari ostajala sama. Imala je osećaj bogataša koji nemoćno gleda kako se njegovo bogatstvo prosipa i ne­ staje, kao tvrdica i srebroljubac koji ne zna šta bi sa svojim novcem. Njeno bogatstvo bila je njena iza­ zovna lepota. Bilo je nečeg izuzet­ nog u njenoj pojava, u koži koja od­ mah poziva na dodir, u gipkom telu koje izaziva požudu. Više je bilo ero­ tike u izgledu njene noge do kolena, nego u celoj drugoj goloj lepotici. Ona je za neke bila sablažnjiva, a za diijge mora satkana od želje i požude. I u najvećoj grupi žena ne­ čim se isticala. Ona je osečala za­ vist žene, razumela razloge napora nekih od njih da budu uz nju i dru­ gih da budu od nje što dalje. Primečivala je poglede i požudu muška­ raca. Videla ju je kod staraca ko­ jima bi se usta nekontrolisano otva­ rala i ostajala tako zapanjena, nala­ zila je kod dečaka koji su trpeii bol od erotičnog uzbuđenja. Razumela

je spremnost zrelih muževa da je se domognu na bilo koji način. Svi su hteli to njeno blago, njenu privlač­ nost i lepotu Sve to je unosilo još više nemira u inače nemirnu dušu te žene. Tek 36 iz devojčice pretvarala u devojku, a zapazili su je agenti re­ klame. Istakla se kao manekenka, ali njen pogled je bludio dalje, ka filmu. Kao starleta upala je u ma­ ticu neobičnog života ispianjenog poniženjima i osećanjem uspeha, očajom i slavljima. A ipak je žudela za nečim što je nedoživljeno. Jed­ nog trenutka činilo joj se da je to brak. Želela je decu Udala se za pozorišnog glumca No dece nije bilo, a reizočaranja su bila mnogobrojna. Upoznala je mnoge ljude pri noć nim izletima dok joj je muž nastu­ pao u pozorištu. Tako je srela i mar­ kiza Cestarija, koji je činio sve da je se domogne. Najviše mu je pomogla grofica Dllda Toneli, koja je kao žena mogla otvoreno da razgovara sa Anom. Nagovestila je i moguć­ nost braka. — Ali ja sam udata — upozorila ju je Ana. — Takvoj lepotici i Sveta Stolica će pomoći da se razvede - rekla je tada grofica Toneli. No, nije došlo do razvoda, jer je Anin muž iznenada umro. Istraga je skrenula na istraživanje otrova u šminki za glumce, jer žrtva burne alergije, koja se ranije nije javljala, mogla je da strada 1 od sredstava za šminkanje, Konačno stvar je le­ gla, a udovica Ana se u svojoj dvade­ set trećoj godini ponovo udala. Sada je bila u dvadeset petoj, ali joj se činilo da je živela dva veka. Kuća u kojoj su stanovali Cestari nalazila se u velikom meandru reke Anlene. Prilaz se odvajao iz Via Mont© i vodio Između visoko Izraslog i talasaste potkresanog šimšira. Stizalo se u veliko prednje dvorište s ukrašenim nastrešnicama 1 parkingom. Zadnje dvorište bilo je cvetnl vrt, koji se vezivao za

17

šumu. Kuća je imala dvadeset osam soba i tri dvorane, a imala je pri­ zemlje i dva sprata. Ali u velikoj kući i lepoj oko­ lini Ana Cestari nije nalazila m ira Imala je neugasivu potrebu za promenama« za događajima u čijem središtu je ona sama. Sada, posle razgovora s mužem 1 odluke da ga kažnjava zbog nestanka njenog zad­ njeg ljubavnika, Ana nije znala šta će od sebe. U jednom, trenutku brzo obuče pantaJone i pulover, pa strča niz stepenište i sede u svoj brzi alfaromeo i odveze se u pravcu Monte Sakro. Brzo stiže na kružni put. koji je bio deo Strade del sole. pa njime dođe do skretanja na sever. Sa Strade del sole skrenu naspram Monterotondo i stiže do poljske kuće iza koje je bila konjuSnica. Dočeka je stari konjušar Filipo. - Osedlaj mi Adrijana dok se presvučem - naredi ona i uđe u kuća I u toj kući imala je svoju sobu i garderobu. Najviše je bilo kompleta za jaiianje. Ona se osmehnu jednoj pomisli i odmah uze da to isproba Jedan komplet imitirao Je kaubojsku odeću i sastajao se od kož­ nih jahaćih čakšira koje su se učvršćivale pod kolenima Uz njih su dolazile duge čizme do iznad kolena koje su se s prednje strajie nastavljale u široke lampase do po­ jasa Na golo telo ona navuče samo ^čizme s lampasima i zakopča pojas. Podesi šestodelno ogledalo, koje joj dade odraze sa svake strane. Ona jednu kariranu pamučnu košulju podesi da joj ostavlja gole grudi, pa je obuče i sada je zamišljala sebe tako obučenu u sedlu lipicanera Adrijana Klimnu glavom samoj sebi u ogledalu, ali skide tu odeću i obuče ćakšire boje banane i braon čizme za jahanje, a po golom gorn­ jem delu tela navuče kao sneg beli topli pulover. Uze kratki bič ilupnu njime po čizmt pa se vrati i nađe kožnu dijademu, koja joj obujmi kosu da Joj ne leti u oči pri Jahanja

18

Kad konjušar privede konja on marklzi pruži šaku šećera Konj Je dodirnuo gubicom u lice, kao da Je ljubi. Ona mu vrati poljubac u i^eku, baršunastu gubicu i dade mu šećera - Imate li kakvih zapovesti, go­ spođo markiza? - upita konušar. - Možda bih imala da si mlađi kojih dvadesetak godina - odgo­ vori ona - Ipak, za svaki slučaj, iz ribnjaka izvadi nekoliko salmonida i drži ih spremne, možda ću' biti gladna kad se vratim. - Imam suhe napolitanske koba­ sice — reče konjušar. - Daj ml odmah jedno parče, ali ne manje od onog koje se sviđa že­ nama — zatraži ona Mišići na konjušarevom licu zai­ graše zbog napora da sebi ne doz­ voli smeh, koji ga Je hvatao. Vrati se sa tridesetak santimetara dugim parčetom suhe kobasice. Ona je uze i iskrenu lukavo lice pa reče: - Nije li to malo predugčako? - Ne. za vas nije - smireno odgo­ vori konjušar. Ona zagrize kobasicu i s njom u ruci uzjaha Potera konja po kruž­ noj stazi oko šteJe da ga zagreje i da pojede kobasica Kad je to bilo gotovo, za tr«^ od konjušara laku bevandu o d ' kijantija On je već znao da će ona to tražiti, pa beše doneo boce s vodom i vinom. Nasu joj i ona ispi, a onda potera konja stazom koja se blago pela ka severoistoku. To imanje predstavljalo Je deo Imovine markiza C estaiija ali kako je obrađivana jedva Jedna četvrtina nije donosilo prihode ni da se izdržava štala sa četiri skupa konja Sevemi deo imanja bio Je pošumljen i oko tri Jezerca nekad je bila botanička bašta Tomazovog dede. Velika zgrada koja je nekada služila kao zimska bašta za osetIjive egzotične biljke, bila je u do­ brom stanju i njeno izdavanje jedva da se isplaćivalo. No. taj deo imanja bio je ograđen visokom žičanom

ogradom 1 muž j© upozorio Anu da nemaju pravo prelaziti tamo. jer to koriste zakupcL Nije joj mnogo ob­ jašnjavao o tome šta se događa u starom paviljonu i ona je zapamtila samo to da se tamo radi na snima­ njima foto romana, čije objavljiva­ nje u Italiji je prestalo, ili skoro sas­ vim prestalo pre više godina Nedavno je ovuda jaiiala sa Paolom Balbom. Bili su to veseli dani Mladi student je bio pun ideja i iz­ mišljao je najneverovatnija mesta i položaje za ljubavne igre. Tako su jednoga dana dojahali do ograde i pošli pored nje ne vodeći računa o svom izgledu, koji je otkrivao uzbud­ ljivu trku na konjima i pešice po brežuljicima i udolicama imanja pod Monte Rotondom. Jedan deo ograde gubio se u ostatku stare šume. pa njih dvoje nastavlše da jašu izvan staze znajući da će ih to dovesti do nastavka ograde s druge strane šume. Tako su u šumi naišli na jednu nisku, staru kuću, do koje je bila ograda na jednoj strani i od koje se nastavljala na njenoj drugoj strani. Uska vrata s metalnom re­ šetkom otkrivala su da to nije glavni, već zadnji ulaz u kuću. - Žedna sam - požalila se markiza. Paolo Balbo je sjahao i vodeći konja došao do kuće. Pokucao je, ali kako niko nije odgovorio, on je če­ kao, Baš tada je uskim i prašnjavim putem stigao jedan kombi. Vozač ga je zaustavio malo dalje da ne pre­ plaši konje i prišao Paoiu Balbu. - Gde se utovara? - upitao je misleći da ga ćovek pred vratima očekuje. - Ja vas ne razumem - odgo­ vori Balbo. - Mi smo zastali p’ čajno da pitamo ima li vođe, vog hladnog pića - A tako... — reče v . a.c i pri­ tisnu bravu. Vrata kuće bila .. otHjuči v o z z č z '.d d c o kiiic- ..e ulittzao hodnik, koji je išao

P t ig ' o

sve do glavnog ulaza na drugoj

strani i tako činio jedini prolaz na ogradi koja je presecala Sumu i či­ tav taj deo imanja Hodnikom je do­ lazio čovek s mašinskom puškom. Videći konje oii odskoči u zaJilon jednih vrata i doviknu: — Ko je tamo? Sta hoćete? Vozač mu se javi i reče nekoliko nesuvislih reči, a onda dodade: — Imamo slučajne goste. Karak. Naoružani čovek iziđe skrivajući mašinsku pušku u odmaknutoj ruci iza vrata i oštro osmotri Balba. ali izraz mu se smekša i lice razvuče u osmeh. — O. to ste vi. markiza Izvolite, pokorno vam se stavljam u službu. Ona je znala da je Džef Karak neki poslovni poznanik njenog muža Jednom joj je bio i predstav­ ljen. ali time se sve svršilo. Tomazo ju je držao dalje od ovog čoveka. — Jahali smo i ožednell — reče m arkiza C estari

— Imam hladnog piva. vina i. na­ ravno. vode u frižideru - odgo­ vorio je Karak. — Možemo li da uđemo? - upi­ tala je markiza. — A. to nikako! — trgao se Karak. — Ovde nema ženske ruke i zastideli biste me. vaše gospodstvo. Ta­ kav je nered... Ali izneću ono što želite ovde. — Dobro, gopsodine Karak složi se markiza - Ali kad drugi put dođem, možda ću zaželeti da ipak uđem. — Drugi put ćete moći, jer postaraću se da upristojim ovu jazbinu - odgovorio je Karak. Toga dana poslednji put je videla Paola Balba. Nestao je ne javljajući sfi, ’e '.c ■■ c St/lt. J -u caf;g na ii m ] stazi i živo se sećalF studento^'ih vrgg'-*' ? Ona dojaha prPA' .- u vij > ''.i od tucanika, koji je bio --' kr'’(,Hma, vo^iiia, ali čiji o d o o jr- bio zatravljen i ugodan za konjski liod. Pokucala je na vrata i ona su se us­ koro otvorila. Pred njom je sr ijao Džef Karak. On u ugao iza vrata

odloži mašimku pufiku 1 pritrča da prihvati konja Ona je čekala da se on postavi t ^ o da joj pomogne da ?JaSe. Beli llplcaner je mimo stajao < ona se nađe u Karakovlm ru­ kam a Oslonila se na njegovu miilcu svojim dlanom, a on osetl da ju je ujedno stegla prstima Igrala je ulogu uzbuđene šiparice, koja se »opekla« od dodira muškog tela Karaka je prosto >udarlo« dodir 8 marklzom. On povede konja do samih vrata i kaiševe uzda natače □a nisku slavinu suhe česme. - Možemo U unutra? — upita markiza. Karak Je skoro drhtao od uzbuđe­ nja 1 jedva je uspeo da kaže: - Sada možete... No prag je vleok, da vam pom ognem .. - Imate jake mišice, Karak. Un­ esite me - iznenadi ga ona To ga je još više zbunilo i skoro reseklo. Drhtale su mu ruke dok .1 je uzimao i kolena se tresla kad j je podigao. No, uspeo je da je nese i spusti u fotelju, koja se nala" la u vrlo dobro nameštenoj sobL - Skinite ml čizme - naređivala ^ ona On izvrši. - I čakSire... - već je podrhta").o njen glas. Karak postade nespretan, ali "peo je da Ispuni i taj zahtev. - Hoću odm ah.. Jahanje u sedlu - -ipreml ženu.,. Tu zapovest nije mogao da izvrši, “2 pokajnički saže glavu na njena kolena Trenutak kasnije •^■'čuše se brzi koraci hodnikom. - Neko trčeći prunu na vrata Karakove sobe i ona se otvoriše. Na njima je stajao čovek čiji Izgled je zapanjio markizu Anu. Bio je to niko drugi do već umrli Elvis Prišli, Ona je dobro pamtila taj lik, a imala je priliku da slavnog pevača i vidi i upozna On je umro, ali je sada stajao tu, na pragu, zbunjen i ukočen. - Oprostite - reče on i hitro se povuče.

20

— Ko je to bio? - upita Karak podižući glavu s markizlnlh kolena — Elvis... Duh Elvisa PrisUja reče ona skupivši kolena — Fronto, Džefe! Tamo se opet tuku! - zvao je čovek iz hodnika. Karali potrča po mašinsku pušku i, prolazn i pored markize, koja je navlačila čakšire, reče: — Glumci u ateljeu... Treba da ih smirim — I ja ću... Zovi tog čoveka da sačeka — reče markiza. — Ne činite to... — zausti Karak, ali ona već navuče 1 drugu čizmu, pa ga stiže. — Neću da ostanem sama! — pre­ kide ga ona Videla je kako duh Elvisa Prislija trči putem nad koji su se nad nosile krošnje drveća On nestade prema starom paviljona — Ostanite u kući, molim vas. Ne možete upasti u tu gužva Mnogi vas možda poznaju — reče Karak proveravajućl šaržer mašinske puške. — Nije potrebno da od mene skri­ vate ono što je tamo. Ja znam da vi radite za Tomaza, a slutim i šta se događa u paviljonu. 2elim sve to da vidim - reče markiza Ana — Onda se vratite u kuću, improvizujte neku masku, a ja ću da smi­ rim ratoborne, pa ću doći po vas. Obećavam da ću vam pokazati ne samo šta tamo ima, nego i samo sni­ manje. Samo, dajte mi reč da o tome nećete ništa reći gospodinu markizu - predloži K a r ^ . — Cekaću i biću sprem na I obe­ ćavam što želite vrati se u sobu.

složi se ona i

Flazmlšljala je o čoveku koga bi neko praznoveran proglasio za duha No, ona je znala da se snima s dvojnicima I sama je gledala kratke filmove snimljene s dvojni­ cima slavnih filmskih zvezda, davno nestalih znamenitih ličnosti, ali i sada živih i slavnih IjudL Shva­ tila je da je malopre videla dvoj­ nika Elvisa Prislija, pa je razmiš­

ljala kakav li Je on u životu i kakav bi bio u njenom zagrljaja Karali se vrati i rače da je tajno sve opet u redu. Dva momka su pre­ više popila, pa je lako bilo naći i raz­ log za tuču. - Zar je dozvoljeno piće dok se radi? - upita marklza. - Ovde je sve dozvoljeno... Sve što koristi poslu. - Baš sve? - Da, baš sve! - naglasi Karak. Nisam spremila nikakvu masku — reče marklza. - Imam ja tu nešto pogodno za vas — reče on i Iz jednog ormana Izvadi kaubojski šešir od crne svile, - Ponekad i ja nastupam... Imao sam ulogu Zoro& To je maska iz te serije. - Želim da vas vidim kao Zoroa - zahtevala je ona On sede pred ogledalo 1 poče da namešta masku. Stavi kaubojski šešir i u ogledalu joj se osmehnu. Ona je stajala Iza njega i lako dodi­ rivala njegovu kosu na vrata - Tamo u otvorenom ormanu vidim i kaubojsko odelo. Volela bih da i njega obučete — reče ona i po­ vuče ga ka ormana Njegove ruke su opet lako drhtale, ali uspevao je da se savleuia. Ona je bila opreznija i hreibrlla ga je uzimajući njegovu ruku i stavljajući je na svoje telo. Onda mu je pomagaJa da se svuče i obuče kaubojski) odeću. - Eto... Dobro je da što pre savla­ daš uzbuđenje. Sad je sve u redu reče ona kad se nađoše jedno uz drugo kod ogledala. On jednom stolicom podupre vrata s oštećenom rezom na bravi, pa poče da svlači markiza Ona se smeškala otržući mu masku s lica.

Ogromni paviljon bio je pregra­ đen samo na tlu svega tn metra vi­ sokim pregradama, koje su mogle da se pomiča Sa stare galerije, od metalnih nosača i ploča, mogao je

da vidi u svaki od četiri osnovTi.* odeljka, Izdeljena dalje kulisairi.:, već prema potrebi Jedan deo je sl-_ žio kao skladište i kutak za čekan j. uređen kao bar. Posebno je b.lo uređen restoran s pedeset sedišta. Iz otvorene kuhinje dopirali su mi­ risi prženog luka, pastafažole i pe­ čenja. Sve to gledala je marklza Ana sto­ jeći na platformi s kaubojsklm šeši­ rom na glavi i crnom maskom preko lica. - Odavde se nadgleda. Plat­ forma vodi svuda okolo. Mi je kori­ stimo za postavljanje rasvete 1 za nadzor. Ima scena koje se snimaju iz ptičije perspektive, pa se to čini odavde. Možemo da idemo prvo desno - objašnjavao je Džef Ka­ rak. U jednom odeljku snimana je scena erotičnim humorom nabi­ jene IspovestL Sveštenlk je postav­ ljao takva pitanja na koja je devojka teško mogla da odgovori, ako 1 praktično ne pokaže. »Ispovedanje« se nastavljalo na način koji može da se otkrije samo u naporu da se stvori što pomografsklje delo. U drugom boksu bila je scena grupnog seksa, ali sa glavnom juna.klnjom Bila je to pornografska pa^ rodlja na »Priče iz 1001 noći«. Seherezada je pričala caru događaje iz slavnog harema. Iza veštačke izma­ glice u harem su se prokradali tajni ljubavnici haremkinja i u toku je bila orgija pet žena 1 pet muška­ raca U isto vreme Seherezada je »poučavala« cara nečuvenim veštinama milovanja. Sve to moglo je da zadrži pažnju i zapali maštu žene kakva je bila marklza. ali ona je nndsllla na Prislijevog dvojnika, pa je žurila da vidi šta je u trećem delu. Pogodila je da je dvojnik bio maskiran u Prlslija zato što je snimanje u toku. Sada je ugledala kaJio peva stojeći između dve gole devojke. Mnogo čudniji bio je orkestar. Na svakom instru­ mentu moglo se na neki način svl-

21

rati i ujedno biti u zagrljaju žene ili muškarca, već prema tome kojeg je roda muzičar. No, začudo, sve se događalo u taktu miizike i sama muzika bila je besprekoma. - Kako je moguće da taJio svi­ raju? — upita markiza. - Plejbek - izgovori to kao jednu reč Džef Karak - Vaš engleski je dosta slab. Zar niste Englez, Džefe? — upita markiza. - Moj otac bio je Amerikanac, ali ja sam odrastao ovde među Rim­ ljanima. - Je li vaš otac bio američki ofi­ cir? - Ne, bio je dezerter iz američke vojske. U tuči je ubio narednika.. Posle se skrivao ovde u Rimu. Umeo je da krade iz američkih voj­ nih magacina, pa je našao družinu u Kjampina Ubili su ga policajci dok sam bio još mali - ispriča Džef Karak. - Otkada radite s mojim mu­ žem? — upita markiza - O tome nikada i nikome ne govorim, I ko može da tvrdi da ra­ dim s njim? U javnosti ja sam samo zakupac paviljona, u kojem se sni­ maju foto romani - odgovori Ka­ rak. - Dobro, neću da zavirujem u vaše tajne. No valjda nije tajna ko je tobožnji Prišli - reče ona. - Zove se Lino Vizaki. On je rim­ ski plejboj, koji se šepuri svojom sličnošću sa Prislijem. Pristao je da se podšlša na Prlslijev način i uz malo šminke on ga odlično imitira. Otac mu, ipak, ne daje novaca ko­ liko bi Vizaki *mogax) da potroši, pa smo ga mogli »kupiti« - objasni Karak. - Žeiim da ga upoznam - reče ona. - Kad se prekine snimanje. Samo, molim vas da skrivate svoj identitet, jer ne želim da budem kriv markizu Čestariju, Nećeš bitL.. On će gledati mene i Lir.a... Sara voU da snima. - Ne želim da bilo šta o tome 7.yam.

;.2

- A želiš 11ti da gledaš 1učestvu­ ješ? - Ne... Dosta je što mogu da obiizdam svoju ljubomoru 1ovako. - Valjda nisi opasan zbog toga?! - Za vas ne... Vi ne biste bili što ste, da niste takvi - A kakva sam ja to? - Najpoželjnija žena R im a .. - Mogu li ponekad da svratim k tebi kad jašem ovim krajem? - Misliču samo na taj čas — ga­ lantno zaMjučl Džef Karak. Kad je nastupio odmor za ručak, Džef Karak, koji je ovde bio glavni nadzornik, policajac, čuvar i uterivač straha svima koji su radili pod rukom glavnog režisera Alda Tatulija posla jednog momka po Lina Vizakija. Predstavio ga je markizi, a onda ga pozvao da zajedno ru­ čaju. - Prihvatam, ali bez podvaljivanja — reče samouverenl Vizaki Ako ml se sprema nova uloga, od toga nema ništa Baldisao sam i dobio upalu tetiva od stalnog jurca­ nja za TatuUjevim mačkama po stu­ diju. .. Još dok je govorio njegova sigur­ nost u ponašanju je opadala, jer markiza beše skinula masku. Dockan se setlo ko je, jer inače ne bi se ponašao tako odvratno. - V i?L. Oprostite meni nesrećnom! - reče lizbuđeno. - Videli ste me, ali niste i prepoz­ nali tamo u kući kod gospodina Karaka. Upali ste i otišU suviše brzo, pa ste, možda pogrešno razumell onu scenu koju smo uvežbavall. I ja želim da učestvujem u jed­ nom snimanju - odjednom izmisli markiza - D a naravno... sasvim po­ grešno sam... Hoću da kažem da ništa nisam ni video - jedva se snađe mladić. - 2^boravimo sve to 1 mislimo na ono što treba da se dogodi - ve­ selo reče markiza. Ručak su im doneli u kuću kod ograde. Karak nađe izgovor da ode

u paviljon, a njih dvoje ostadoSe samL Brzo s® naSle, ili bolje reći smestila u zagrljaj Llna VizakijcL Njoj, da je bila Eva, ne bi trebala ja­ buka da zavede Adama Još nije doživela da je neki muškarac odbije, 111 odbaci Nevolje su počinjale kad je ona želela da odbaci nekoga od njih. Trgla 36 tek na rzanje ostavlje­ nog i zaboravljenog konja. Beloc nije bio naviknut da neko zaboravi da ga napoji i ntihrani. pa se ljutio na svoj način. Pred VizaJiljem, s kojim je već ugovorila način veze i izmenjala te­ lefonske brojeve, ona izljubi konja i uzjaha ga, pa odjaha svesna da stvara lepu sliku dok joj kosa vlori iza glave visoko iznad belog konjs­ kog repa. rv u Via Perucl Lun je stigao pešice u želji da se prožeta, a njegova dva prijatelja premestili su kola blizu stana devojke koju je on hteo da poseti. Dočekala ga je vedro: - Mateov prijatelj je 1 moj prija­ telj. - Predlažem da odmah jedno drugom položimo zakletve na vernost - smejući se reče Lun. - Obično me se ne tiču ničija imena, ali ako treba da se zakunem... - reče oneu - Zar me Mateo nije predstavio telefonom?! — tobože se iznenadi Lun. - Rekao je samo da dolazite kao njegov prijatelj - odgovori devojka. - Zovem se Kid Espot, za v&s jed­ nostavno Kld. - Niste Italijan?! - začudi se ona - Nisam. Rođen sam u Škotskoj, ali živim u Australiji - odgovori Lun. - Ali vi govorite italljanski kao da ste rođeni Milanez... Ob, ja go­ vorim, a nlsara vam re k la .. Ja sam Ela Frimel. Budimo na ti i sasvim

neposredni - reče ona i uze ga pod ruku, pa ga povede u sobu. - Lepo je ovde kod vas - reče Lun i osmotri sobu, pa bez ustruča­ vanja otvori vrata kupatila i obiđe mali staiL - O vi baS umete da se čuvate prlmeti devojka. - Moram, jer ne želim neprilike. Priča ae da ovakve susrete snimaju, a ima prisluškivanja 1 napada, učena i podvala - odgovori Lun. - A treba li Ja da se obezbeđujem ? - osmehnu se devojka i pruži ruku. Lun beše za tu priliku uzeo novac od Markinča 1 Makfersona, pa joj sada pruži veliku novčanicu od sto hiljada lira Ona je nehotično po­ gleda prema lampL - Možda bi vam mnogo milije bile funte — prlseti se on i opet se maši za novčanik. - Ne poričem - reče devojka. Lun je pruži pedeseticu i uze na­ zad onih sto hiljada lira Kao čaroli­ jom pedesetlca nekud nestade 1 de­ vojka priđe Lunu. Bila je u prozir­ noj haljini, koja se nije mogla naz­ vati kućnom, jer ličila je na spavaćicu, a nije to bila Kroj je bio tačno prilagođen telu i zanatu ove de­ vojke. - Lepa haljina - reče Lun i malo otkri jedan skut - U njoj sam na snimanju posti­ gla velUd uspeh. - Ne sumnjam. - Onda? Imate U naročitih želja ili da budemo spontani? - Ze potpuaijr uživanje potrelmc je još nešto - osmehnu se Lun i u njegovoj ruci kao čarolijom, stvori se pedeset fujti, ali sada u deseticama Ona se malo sneb: -ala ali je Lun ohrabri ( ona th uze - V i ste galanta.n gospodin, mae­ stro - unapredl ga ona On joj dade i onih sto hiljada lira - Oh, dotore! — uzvlknu ona — Vaša prave postaju neograničena. Naredite, komendatore!

23

Lun ju je zbog nečega žalio, pa je ble^o uštinu za lice i odvede je do širokog kaučem pa sede pored nje. — Ovakva prilika već sama po sebi uzbudi čoveka. Ne bih se usu­ dio da jednu damu dovedem u ovaJivu situaciju, pa da je odbijem. Možete se uveritl i da nisam nemo­ ćan. .. — Oh, svaka čast! — uzvlknu devojlta kad ga kao nehotitao do­ dirnu. — Lepo nam je, a može da bude mnogo lepše - reče Lua — Sve što zaželite... Slušam vas - tobože uzbuđena do krajnjih gra­ nica reće devojka — Sta predlažed, Ela? — Uključlću muziku i odigraću vam nešto, a onda ćemo se gledati s izvesnog odstojanja... I govorićemo o ljubavi.. To, Ela! — prihvati Lun. Ona je dobro igrala, još veštije se svlačila i konačno se našla u fotelji pred njim , zadihana i izazovna. Imala je atraJktivno telo i nije bilo čudo Što je mogla da se bavi i najsteirijim i najmodernijim zanatom sveta. — Tako si lepa — reče Lun. — Volim da gledam kako se muš­ karac svlači - reče ona gledajući ga zatamnjenim pogledom lažne žudnje. — Hoću Što duže ovako... Razgo­ varajmo... 2elim da razgova^ ramo... — O čemu, dotore? — PričaćeS mi sve što zaželim da znam, — Hoću - šapnu devojka. BUa je umorna, uzbuđena 1 pod­ ložna hipnozi. Lun joj je govorio da bude iskrena i da ništa ne zataji. Još jednom se latio svog oružja koje nije voleo. Hipnozu je smatrao nepo­ štenim sredstvom, ali ga je prema zločincima, i u nuždi, upotrebljavao. Ona je počela da odgovara sasvim na način kojim se karakterišu hipnotisanL — Sta znaš o londonskom novi­ naru Benu Agresti? — upita Lun.

24

— Dolazio je k menL.. — Sta je hteo? — Počeo je kao svi ostali — A posle? — Ispitivao me je o snimanjima. — Sta si mu iBprlčiaJa? — Ništa, on je špijunirao. Lun je morao da postavlja mnogo pitanja, jer hipnotlsana osoba ne može da ispolji samoinicijativu u odgovorima. Pitao ju je šta je ona učinila i saznao da je obavestila iz­ vesnog Džefa Karaka, koji se bavi obezbeđlvanjem ateljea kod Monterotonda. Posle su je ispitivali Enrlko Galo i Roberto Falarlno. Zapretlll su joj strašnom smrću i ona zna da bi je ubili da bilo kome nešto kaže. No, umela je da kaže samo ta tri Imena i da opiše približno mesto na kome se nalazi atelje, u kome često i ona snima po neku porno­ grafsku ulogu. Jedino tamo on je mogao da sazna nešto više o tri Domenuta čoveka. Galo i Falarlno dolazili su u Klub »Pro Cineraa« i ona ih je tamo vi­ đala. Viđala Ih je 1 na drugim mesttma, ali uvek u društvu ljudi Iz ša­ rene filmske sredine. Neke starlote, koje su ujedno bile foto-modeli, pom o heroine i prostitutke bile su već u vlasti makroa, ali neke su nau­ čile školu nalaženja zaštitnika među rimskim gangsterima. Ma­ kroi su ostavljali na miru devojke koje su se viđale sa Galom i F a l^ nom. Konačno, Lun pojača hipnozu i natera devojku da sve zaboravi. Sale radi on je ispita kako i gde sa­ kriva novac koji dobija od posetilaca Kad je Lun osvesti, ona je trep­ tala očima ne znajući šta se dogo­ dilo. Osećala je da je doživela neki feding, ali nije pomišljala na hip­ nozu. - Osećam se kao da sam bila uto­ nula u san — reče ona — Ja sam kriv. Suviše dugo sam uživao u tome da te gledam tako lepu. Preterao sam i time sam pod­ valio samom sebi. Na časak sam i

ja usnuo i dožlveo vrhunac u snu. Sanjao som čuda n san - izmišljao je Lun. - U snu ai mi prićaia i o tome gde ćuvaS novac. On tada tobože proverl je li tako i u stvarnosti Na ivici stola nalazio se prorez, u koji se novac mogao gurnuti sasvim neprimetno. Nije bilo fioke na tom mestu, već je skrovište za novac bilo u samoj, četiri santimetra debeloj pločL Lun otvori ploča Nažao je skrivene polužice za oslobađanje donjeg dela. Novac se prosu na pod i devojka se baci na njega - Valjda ne misliš da sam razboj­ nik?! - reče Lun i sede u fotelju. Ona prebroja novac i neodlučno stade malo dalje. - Za pretrpljeni strah zaslužila si malu utehu — reče Lun i dade joj još dsset funtt. — Eh, kad bih nov­ cem mogao sve da kupini AU nije sva sreća u novcu. - Jeste li bogati. Klde? - upita ona. - Može se reći da jesam. Mogao bih da kupim dosta toga, aU ima nešto što se ne može kupiti Sviđaš ml se. Ela... - Ja sam te nehotično pogrešno oslovila, dragi Kide, mili moj... govorila je prilazeći mu u zagrljaj. On Je pomilova, pa reče: - Čim budem mogao, javiću ti se doći možda je lepše u mom apartmanu... - Gde god zažellš, komendatore! — veselo uzviknu ona. Nehotično je kao olakšanje osetUa to Sto se ovaj čudni čovek sprema da ode. Njegove tamnomocLr© OČI su imale čudnu snagu i za­ robljavale su je. Otpratila ga je vratila se do ležaja. Nije više želela ni da nekoga p r i^ , ni da iziđe. Taj čovek joj nije i^azio iz misli Njegov muževni l^led, opčinjavajući po­ gled 1 prijatni, baršunasti glas još dugo su ispunjavali i njene misli i nju samu. Imenadlla se pomisli da bi 8 tim čovekom mogla biti srećna Bio je to prvi put da tako zaključi o

1

ni,

1

nekom od noćnih kupaca plaćene ljubavi Ni barmen Ćeravolo nije znao gde bi mogli da nađu Falarlna, ili Gala, ali je znao da su to opasni momci. — Znam kako se može konačno doći do njih, ali savetujem vam da se držite što dalje od tih ubica. Ljudi ■' '^om poslu znaju mnogo toga i ne dugo, ako ne znaju da ćute. ali jc. cu malo 1da rizikujem, jer procenjujem da ste fer u svakom po­ gledu. Ja trenutno ne znam adresu nijednog, ali znam zanimanje jed­ nog od njih — pričao je Mateo Ceravolo. — Ne rizlkujete skoro ništa, a dobljate dosta. Pre svega vredi Imati tri prijatelja, koji čoveka ni­ kad ne ostavljaju na cedUu - reče Lun. — Umem to da poštujem - oz­ biljno reče barmen. — Ako uspešno obavimo ono što želimo, nećeš morati više da budeš suvlasnik kluba i barmen u njemu. Blćeš svoj gospodar — reče Lun. — Znam da će to bltl tako. Osećam da ste ljudi kojima se veruje. Kod das u Napulju kažu: »Poštenje se meri davanjem« — reče barmen. - A sada da vidimo kako da na­ đemo te momke. Znam da Galo svoj posao plačenog ublce pokriva jed­ nim skladištem sekundarnlii siro­ vina. On ne skuplja stare krpe 1pa­ pir. već samo metalne otpatke. Ucenama, pretnjama i krađama uspeva da tim poslom dosta zaradi. — To znači da ćemo mu možda naći adresu u telefonskom imeniku - primeti Marklnč. — Dok ste vi razgovarali, ja sam prelistavao imenike. Ime Roberto Falarino ponavlja se dvadeset i tri, a Enriko Galo više od trideset puta - upade Samjuel Makferson. Lun ga pogleda s odobravanjem, pa reče: — Valjda svaki taj Galo ne trguje otpadnim sirovinama.

25

MaMerson se opet odgega do julta s imenicima i nastavi da ih prelistava. Nešto kasnije on zado7oljno uzviltnu: - Morski pas na vidiku! Galo u Imeniku! Evo... Lun reće da će sam razgovarati s ">nim ko se javi, iz skladišta, ali uzaud je okretao telefon. Niko se nije lavljao. - Pa da posetimo to njegovo sklaiište - predloži MaMerson. Lun ga zamišljeno pogleda, g onda za]kliučL - To je sve što nam za večeras jstaje. Sutra ćemo posetiti Agreitlnu devojku. Možda će nam ona ikazati na neki trag. - Do sledeće večeri ja ću već saz­ nati nešto o tim momcima — reče ^armen Ćeravolo, — Možda će neki )d njih svratiti ovamo, jer znam ih dato Sto se ne radujemo kad dođu.

Skladište se nalazilo na krajnjem jugu grada u kvartu Borgata Laurentina Zalazilo je među gole bre­ žuljke. Do njega se stizalo pravo iz Via Streca, koja se tu završavala u polju. Bila je prošla ponoć kad je tihi Lunov automobil počeo da poskarkuje po neravnom tlu rasterujući . od kotrljanja već zaobljeni stari tu­ canik. — Ostavlćemo kola ovde - po^ kaza Lun dve humčice obrasle travuljinom i tmjem. — Taj zid je preterano visok — pokaza Makferson ogradu od be­ tonskih gredica visoku najmanje tri metra. — Idemo na glavni ulaz - reče Lun. — Kad se niko nije javio na te­ lefonski poziv, znači da je sve pusto. Ovakva skladišta obično niko ne čuva — A li krov tamo iza ograde poka­ zuje da je tu 1 neka zgrada Po krovu, rekao bih da nije mala - prlmetl reporter Markinč.

26

- Videćemo - reče Lun. - Zbog prelaska više granica nismo poneli mnogo oružja pa imamo samo dva pištolja ja i Sam. - A ja sam uspeo da dobijem i dozvolu i da kupim pištolj za sebe. Konzulat je garantovao, a u doba terorizm a.. - htede da objasni re­ porter. - Dovoljno je to da si ti naoru­ žan. Imamo još bombice za zaslepljivnnje, dve »razorne« cigare i malo gasnih flola Dakle, ove prepreke pred nama su slabe da nam odole — zaključi Lun. - Znam da imamo i tvoj univer­ zalni ključ sa analizatorom - prlmeti Makferson. - To nije oružje - našali se Lun. Ulaz - široka teška kapija od drvenih talpi i mala metalna vrata pored nje. Izgledalo je da je lakše prodreti kroz kapiju, ali Lun izabra vrata Njegov kalaiiz brzo »opipa« sistem brave 1 podesi svoje delove. Već posle kratkog podešavanja reza se pomeri i oni uđoše. U tom trenutku zalaja ogroman čupavi pas i jumu na njih. - Glupav si, čxipavi! - reče Mak­ ferson istupivši napred. Pas se baci na njega aU Makfer­ son je dobro procenio manevar ži­ votinje. pa ga dočeka snažnim udar­ cem pesnice. Odbaci ga nazad i pas malo skiknu. Podvi rep i režeći se povuče. - Tako treba i tvog gazdu - reče mornar. Lun i Markinč već zauzeše za­ klone i oslušnuše. - Ko je tamo? - začu se uzvik iz mraka Makferson samo ćučnu iza go­ mile metalnih opiljaka 1 oštećene žice. - Ko je tamo? Pucaču, opomi­ njem vas. Nero, dođi! - zapreti ne­ poznati i pozva psa Životinja otrča oko gomile poiskiivljivanih metalnih šipki, pa zareža ohrabrena prisustvom gospo­ dara Lun je krenuo u napad. Sag­

nut, da ga zaklanjaju gomile materi­ Lun beše oteo mašinsku pušku, pa jala, on pođe n a p r ^ Pas nasrnu na ju je držao u levoj ruuL - Ko sl» vi i šta hoćete? - upita njega i on morade da ga ubije s dva hica iz svog pidtolja s prigudivačem. stražar. - Hoćemo da razgovaramo s Ali ćuvar bede shvatio zašto pas skivam a Neće vam se dogoditi ništa knu i ostcule da leži, pa se utiša - Stoj tamo! Ovde nema ništa za neprijatno, ako ne pružate otpor pljačku. Pucaču! - viknu čovek iz odgovori Lun. - Ali mi nemamo ništa.. Ne­ mraka. To pomože Lunu da otkrije gde se mamo novaca.. Uzalud ste provalllL Koristili smo kuću da se malo protivnik nalazi, pa ga zaobiđe i mačjim hodom mu priđe ostraga. kartamo u cigarete, jer meni je na Čuvar Je stajao iza nekakvih betons­ straži dosadno - pričao je stražar kih gromada, koje su po izgledu, na idući prema staroj kućL Lun proceni da ako neko zna ne­ mesečini, mogle biti ostaci temelja što, onda je to ovaj noćni čuvar, pa nekog skladišta, ili fabrike. Makferdade znak ostalima da ostanu kod son shvati šta Lun želi, pa preskoči svetla Markinču dade mašinsku od jedne gomile ka drugoj. Čuvar pušku i reče: opaU rafal i time otkri da ima ma- Pripazi na te momke, a ja ću šinsku pušku. No baš pucnji pomogoše Lunu da pritrči i da ga obori da porazgovarara sa čuvarom. jednim dobro odmerenim udarcem Uđoše u sobu čiji prozor je bio u potiljak. osvetljen, a gledao je prema gomi­ Istog trenutka iz mraka jedan po lama metalnih otpadaka raznih jedan istrčaše pet ljudi 1jumuSe na vrsta Mala g£isna grejalica doprino­ Luna. Izvan seiikl kuče i ograde pri­ sila je da se jed£ spadah u sobi po­ lično se videlo na mesečini, pa se jača Po stolu su bile izmešane Samjuel Makferson i Artur Markarte za igru, polupraizne boce vina kinč baciše u gužvu. Udarci i i čaše. Na nekollKo kartonskih po­ klopaca bile su gomilice cigareta psovke bili su sve oštriji, no pet momaka, iako žilavi 1 grubi, nisu - Eto, igrali smo u cigarete... Radnici i ja - reče čuvar držeći mogli da odole snažnim mornarevim i hitrim Lunovkn udarcima. . pognutu glavu i opipavajući povređene delove lica Reporter Markinč se beSe uhvatio - Pa, kog vraga si pucao? u koštac s jednim borcem od koga upita Lun. - MogU smo da se sporase širio jak zadah znoja i vina zumemo. - Predaj se. ili ću... - zausti da - Vikao S£un, a niko se nije jav­ zapreti reporter. ljao. Jednom je jedna grupa mla­ - Ludi ste. ragaci - prekide ga dića htela da mi otme pvm kamion Italijan. - Ovde nemate šta da op­ oplljaka Kilogram bakarnih otpa­ ljačkate. Kartamo se u cigarete, a daka staje pet hiljada lira Gazda vino smo popili. mi je zato nabavio mašinsku pušku - Mi i nismo došli da pljačkamo - pričao je čuvar. - reče Markinč. - A ko je tvoj gazda? — upita - Pa što se tučemo? - upita čo­ Lun. vek i pusti protivnika - Zove se gospodin Galo... Enriko Galo. Razdvojiše se i Markinč vlknu: - Enrlko?! - tobože iznenađeno - Stoj, prekini borbu! Nema po­ upade Lun. - Pa znam gospodina trebe da se tučemo! Gala Onda si ti kriv što smo upali. To je delovalo .i svi stadoše. Je­ Tražili smo Enrika, jer znamo broj dino su na zemlji ležala dva već ovog njegovog skladišta, ali niko se onesvešćena stražareva čoveka nije javio.

27

- Telefon je u drugoj Bobi, 1 zak­ ljučan Je - objasni čuvar. - Deša­ valo se da neko od mojih prijatelja telefonira čak 1 u Napulj, ili Mi­ lano... Zato ga je gazda zaključao. Samo u doba kad se radi može i da se telefonira Gazda ima svog čoveka^ koji vodi knjige, prodaje i prima materijal Ja čuvam n o ^ , a danju i utovaram - Onda je sve u redu - reče Lim. - Ml amo pomislili da su ovde nasilno došli teroristi, ili p olicija.. Ušli smo polako da izvidimo. Stajao je nekoliko trenutaka kao da razmišlja pa zagrebe po džepu i nađe zadnje četiri novčanice od po deset h ilje ^ lira Baci ih na sto. - Ovo je za vino vama i vašim prijateljima - dodade on zatim. - Hvala, mnogo hvala - ponav­ ljao Je čuvar. - Možete pozvati ostale unutra — zausti Lun, ali onda kao da se prisetio, nastavi: - Dok smo sami, re­ cite mi gde mogu da nađem Gala Gde stanuje? - To ne emem. Znam adresu, elll.. — kolebao se čuvar. — Možda bih smeo da vam dam broj njego­ vog telefona. To je jedan za celu kuću. Koriste ga mnogi, i noću bi p sovali..

ovde. ako Je to za vas bolje - rsč© Lun. — Ne bih smeo da pozivam goste, p a.. — Nismo bili i ništa se nije doga­ đalo. Dobro? — Sasvim dobro... A sutra u podne činite se kao da me ne pozna­ jete. — Biće sve u najboljem redu — prihvati Lun. Odmah zatim on pozva Markinča i MaJcfersona da krenu. Kad se na^ doše opet u kolima^zaključiše da su mali Izgledi da u toku noći nešto postignu. — Hiljade policajaca sa svim svo­ jim obaveštajnim i policijskim agentima danima uzalud traže ne­ kog otetog. Kakvi su tek naši izgledi da nađemo nesrećnog Agrestu? smrknuto reče reporter Markinč. Vraćajući se u centar grada naiđoše na tri policijske zasede, koje su ih zaustavljale i brižljivo pregle­ dale njihove isprave. To još više smrači njihovo raspoloženje. Neuspeh i umor činili su svoje. — Možda će se otmičari javiti 1 tražiti učenu — reče Makferaon. — Ako Je otet zbog učene. Plašim se da je nešto drugo u pitanju — odgovori Markinč.

Lun pozva ostale unutra i od Markinča zatraži da se za piće priloži još nešto novca. Npvinar dade pede­ set hiljeula lira Bilo je to sa onim što je Lun dao dovoljno i za malu gozbu, a ne samo za piće. Lun tada odvede čuvara napolje i reče; - Ipak mi kažite onu adresu, da se ne objašnjavamo. - To, je u Via Perući, ali nećete ga naći tamo. Već više dana ga nema ni ovde na poslu. Dođe uvek tačno u podne. Mislim da se plaši iznenadnog dolaska policije ispriča čuvar. — Ako sazna da sam vam ovo kazao, Izgubiću posao, a možda ću doživeti i nešto mnogo gore. - Dajem reč da nikad neću spo­ menuti ni to da smo večeras bili

Reporter Artur Markinč preuzeo je obavezu da izvesti predstavnike i redakciju nestalog novinara, bri­ tansku ambasadu i rimsku policiju, a zatim da pokuša da sazna da li je neko osumnjičen za pokušaj ubistva novinara. Možda policija već nešto zna Lun i Makferson odlućiše da pre podne posete devojku nestalog novi­ nara. a U podne da potraže Enrika Gala Nadali su se da će do noći uspeti nešto da saznaju o Galu i Falarinu, a noć im je ostajala da po­ traže Džefa Karaka. O vezi tih ljudi sa slučajem Agresta znali su samo iz onog što je pod hipnozom kazala Ela Frimel. ali slutili su da neki od

28

njih zna 6ta se dogodilo sa mladi­ ćem. - Ja bih već u podne zgrabio tu otrovnicu Gala i proterao ga kroz tanku cev. Sto mu atentata, on po mnogo ćerau može da bude ubica i otmičar - izloži Samjuel Maferson sadržaj svojih misli dok su se vozili u pravcu Porta Asinarlja. Tamo je bio najbliži prolaz kroz stare rimske zidine sačuvane u tom delu do Via Apija Nuova. - Važno je da vidimo šta je sa Agrestinom devojkom. Ona treba da se skloni na neko sigurno mesto, jer 1 njome mogu da nas ucenjuju. ako osete da smo im na tragu reče Lun. Kad se nađoše pred kućom u ko­ joj je stanovala porodica Brune Lučidl, Samjuel Makferson napravi nekakav nagli pokret i raSlri svoje ručerde prema dami koja je izlazila iz jednog automobila - Dillola, arko mu sunce i devet plavih zora. jesi 11 to ti?! - Gusaru stari! Čekaj, valjda ni­ sam zaboravila ime... Džek... Tomas,.. Neka me đavo odnese jutros - zbrzala je žena s kitnjastlm Šeši­ rićem na glavi i obučena u upad­ ljivu haljinu. Ispod krznenog šalčlća svetlucao je nakit Naušnice, lančići, prstenje, narukvice, broš... Sve to je bleštalo, a njene usne namazane upadljivim karminom i komplikovana frizura odavaJa su ženu koja se ne dosa­ đuje, jer ima dosta posla oko svog doterivanja - Sllm... Slim Mejkbrajt, mila moja! - tobože je podseti Samjuel Makferson - Znala sam da je nešto Mek... M ak.. Slime, milo mi je što te vi­ dim - reče žena - Da ti predstavim svog šefa erla Leonarda Samersa - pokaza Makferson na Luna. - Slime,.. Ako počneš da se smeješ, onda.. - lukavo pripreti ona Makfersona — Ja sam sada gro­ fica ToneU.

- O! - ote se Makfersonu. Nesrećnlk ja! Kako da se snađem među plemenitima? - M oj'pratilac je malo nespre­ tan, grofice. No pustimo konvencionalnosti. pa tako izbegnimo neku njegovu nezgrapnost - reče Lun. - Milo mi je Sto tako govorite, ser - oduševljeno reče grofica Ja sam grofica Dilda Toneli. Ovaj momak me je jednom zaštitio od nasrtljivaca u D enovt.. - Tada sam uz to bio zaljubljen u tebe - nasmeja se mornar. - Jesi li makar još malo? - nsišali se grofica - Očito ste neograničeno milo­ stivi prema tom grubijanu — reče Lun i ponudi dami ruku. - Vohm snažne momke, jer s veli­ kom snagom često se udruži veliko, dobro srce — reče grofica i dru­ gom rukom privuče Makfersona. Nikad neću zaboraviti zagrljaje ovog momka kad sam bila pipničarka u Denovi... - Zar vi?L.. O to ne može biti — upade Lun. - Ali to je talto, komendatore, pa sviđalo se to kome ili ne - iskrenu glavu grofica i iskosa osmotri Luna - Ne da mi se to ne sviđa već sam ganut, ledi - s uzdahom reče Lun, - Moja majka bila je takođe gostionlčarka pa ju je moj otac eri Samers uzeo za žena Znam da bo­ lju ne bi našao nigde. - Mora da je bila iepa, kad je ro­ dila tako stasitog i lepog momka osmehnu se grofica - Bila je lepa — potvrdi Lun. - Dobro, stara moja, uzimaš li me pod svoje dok sam u Rimu? upita Makferson. - Svakako... - Slim! Slim Mekbrajt - pomože joj mornar. - Zapamtiću, Slime Mekbrajte! - veselo uzviknu ona - I uzimam i tebe i tvog gazdu pod svoje. Ja sam udovica. G rof Toneli ostavio mi je poprilično imanje i prostranu kuću. Preselićete se kod mene.,.

29

- Eto, Leo, kako je mali ovaj šugavi svet — obrati se Makferson Luna - Poznajem jednu jedinu, i to najbolju ženu u Rimu i već sam je sreo. To je da vrisneš od zado­ voljstva. - Kako ti to sa svojim gospoda­ rom? — tiho ga ukori grofica. - U uskom krugu mi smo intimusi, A ti si naša i to je znak moje bliskosti i s tobom i s njim — ob­ jasni joj mornar. On je namerno otkrio taj način ophođenja s Lunom, jer plašio se da bi posle bilo grešaka, ako bi se tru­ dio da se ponaša kao sluga s gospodarem. - Sllm mi je već dva puta spasao život... - Kaži i to da si ti meni spasao život najmanje tri puta - upade Makferson. - Mi smo kao braća - zaključi Lun. - Cak ja Slima često slušam kao da mi je stariji brat. - Divni ste! Ja bih s vama, komendatore Leone, htela da budem sestra, ali s njim... On bi mi više odgovarao u nekoj drugoj ulozi šalila se grofica Toneli. - Kakva smo mi trojka! - nasmeja se Makferson.— A na kakvom putu smo te zadržali? - Duga priča... Ali ja ću vam je ispričati viio brzo - poče grofica. - Postoji marklz, a postoji lepotica. Marklz je moćan, a odavno se znamo. On meni, ja njemu... Sada ja idem da vidim šta se može uči­ niti sa Brunom Lučidi. Nije baš čist posao, ali ako bi devojka dobro za­ radila za miraz, jer čujem da je siro­ mašna .. - Rekoste da se devojka zove Bruna? - upita Lun. - Rekla sam, A zašto pitate? zastade grofica. - Pa Bruno je kod nas muško ime - snađe se Lun. - Bruno je i kod nas muško ime. Ali Bruna.. — nasmeja se grofica. - I dokle si stigla u tom poduh­ vatu? — upita mornar.

30

- Dosta daleko. Juče sam se našla sa profesorom kod koga stu­ dira Bruna. On je preporučuje meni, a ja ću je uzeti za neku vrstu družbenice. To će mi dati moguć­ nost da je upoznam s markizom i time je moj posao okončan ispriča grofica. - Teško je s tim današnjim devojkama - reče Makferson. Lun ga zahvalno pogleda. - Već je dogovoreno. Ja idem da posetim Brunu i njene roditelje i da im dam mali avans, a već posle podne devojka će doći k meni ispriča grofica. - Šteta što vas gubimo tako brzo. - reče Lun. - Dođite posle podne k meni. Biće tamo i markiz Tomazo Cestari, pa e to prilika da ga upoznate. Ako dođe i markiza, onda je to nešto za vas, Leone. Već 1 vaše lavovsko ime uzbudiće markuzu Anu. A ona je nešto Izuzetno... Biće prilike da vam pričam. Sada želim samo da vas upozorim da se nikako, po cenu života, ne zaljubljujete u nju, jer ne­ stalna je... A ljubav s njom već i onako nećete izbeći. - Kako znate - nasmeja se Lun. - Znam nju! - Ali ne znate mene. - Dovoljno je Sto znam Anu. Mis­ lim da bi ona potpalila i mrtvaca. Sem ako ste od onih... A i onda — nasmeja se i grofica. Već su bili pred vratima kuće u kojoj je stanovala Bruna Lučidi. Lun i Makferson su tražili priliku da se dogovore šta da čine, ali stvar slučajno razreši grofica. - Uđite sa mnom, jer to je pri­ lika da vidite devojku. I ja ću je videti prvi put - reče ona. Prihvatili su tobože se snebiva­ jući U kući ih je dočekala prvo devojćina majka, mršava, kolerična žena, koja se skoro Ijutito klanjala pred groficom. Odmah se videlo da nešto nije u redu, jer majka je rekla da je Bruna u svojoj sobi, ali da ne može da se pojavi »jer se sprema«. Nije rekla o kakvom spremanju se

radi, ali je ispričala da je prošle noći devojčin otac otkrio da je izla;zila i bilo je mnogo prekora, a onda je neko doneo novine u kojima je pisalo'6 napadu na mladog londons­ kog liovinara. Posle je Bruna zvala njegov pansion i saznala šta se do­ godilo. - Ona je sigurno uplakana, pa ne može da se pojavi reče grofica Toneli. - Mogu li ja k njoj? Domaćica klimnu glavom u znak da potvrđuje zaključak ,i prihvata nredlog. Lun i Makferson su ostali sami, jer domaćin je bio otišao. - Sta bih ja bez tebe u Rimu? vedro reče Lun svom drugu. - Nisam ja još spreman da potonem - osmehnu se Makferson. No. zabrinjava me jedna stvar. - Mene zabrinjavaju nmoge — reče Lun. - Srećna je okolnost, a uz to i neobična slučajnost, što smo BreU grofica - Ona me i zabrinjava — tiho reče mornar. - Upoznao sam je pre mnogo godina. Tada još nisam petljao s lažnim imeniina... - Znači li to da te je znala kao Samjuela Makfersona? - upita Lun. Mornar potvrdi khmanjem glave, pa dodade: - I tako, milion mu glupih sluča­ jeva, ta srećna okolnost što smo je sreli, može da se pretvori u vrlo nesrećnu. - Misliš 11da bi ona mogla da se seti tvog pravog imena? - Jednom sam joj dao svoju foto­ grafiju i potpisao se pravim ime­ nom - zabrinuto reče Makferson. Njihov razgovor prekide grofica Za njom dođe i devojka. Po crvenim očima videlo se da je plakala. Pred Lunom i Makfersonom grofica se okrenu k devojci i njenoj majci: - Tvoj mladi prijatelj se mora pronaći Policija traga, a i dva moja prijatelja će nam pomoći. Pomoći će i markiz, i proradiće sve njegove i moje društvene veze. Otmičari se neće usuditi da mu nanesu zlo.

Devojka se tužno osmehnu. A bile Je lepa Bilo bi teško naći način da se izrazi njena lepota, dostojna kićice nekog velikog slikara Njena svetlo-kestenjasta kosa s nešto ba­ karnog odsjaja uokvirivala je mlado, izražajno, nežno I ljupko lice. Usne Sofije Loren. oči Dine Lolobriđide i sve to u lepom skladu s malo jačim obrvama, koje nije dir­ nula pinceta za čupanje. Međutim, telo iako vitko 1 skladno, nije bilo izazovno, pa je ta oela lepota odi­ sala smirenošću i blagom ugod­ nošću. Nju je morao voleti mladić vrelinom svoje mladosti, ali i starac u kome je budila nežna očinska osećanja Siromaštvo je devojci otežavalo studije i grofičini uslovi pokazaše se kao prava biagodet. Ostalo je još samo da se otac saglasL - On će u tome videti samo ono što i ja vidim — reče Brunina majka - Srećni smo što ste st^li baš u ovim teškim trenucima. hm da se taj mladić spase, ali i da ga Bruna zaboravi. Ona treba da završi studije. - Biće sve uređeno. Nadgledaću je bolje nego da mi je kći. Moraće da uči po nekoliko sati dnevno reče grofica i nežno dodirnu devojčinu ruku.. - Lično ću je dopratiti odmah posle ručka — zaključi Brunina majka. Grofica joj gumu u ruku neko­ liko novčanica i pozva Makfersona i Luna da krenu. Napolju ona priđe svom automobilu i pozva Luna i Mafersona da se odvezu s njom. - Ali mi ovde imamo svoja kola - reče Lun. - Onda ću ja s vama To je pri­ lika da vidite gde mi je kuća i da porazgovaramo - odluči grofica i otpusti svog vozača s napomenom da joj do ručka neće zatrebati. MaJtferson je uzeo pod ruku i po­ vede je do Lunovih velikih kola - Znate li da su automobili moja pasija? - upita grofica - Čitam

31

sve što se piše o atumobllima i dobijam pet auto revija Lun se samo osmehnu sedajući za upravljač. - Neobično mi je kad vidim vo­ zača na desnoj strani — odmah pri­ mati grofica srdačno lupkajući Makfersona po kolenu, - Uz to što su građena za britanski sistem vož­ nje, ova kola su čudna po mnogo čemu. - Nisu baš čudna - zbunjeno reče Makferson. - I otkud bi Lunova kola bila obična?! - tobože se začudi gro­ fica, pa pršte u zarazan smeh. Lun i Makferson prvo su bili ne­ prijatno iznenađeni, ali onda se osmehnuše, pa i oni počeše da se smeju na sav glas. - Kad si se setila ko smo? upita mornar. - Pa od prvog trenutka znala sam da si ti slavni Lunov mornar Samjuel Makferson. Još uvek ču­ vam tvoju fotografiju. Kad se prvi put ćulo o tome i gospodinu Sikertu, setila sam se imena i pro­ našla fotografiju koju si mi poklo­ nio. Otada sam pročitala sve što je u Rimu objavljeno o vama — ispriča grofica. Još uvek nisu bili krenuli. Bio je to trenutak u kome je trebalo odlu­ čiti šta da se uradi. Lun je mogao da se posluži sredstvima za brisa­ nje pamćenja, ali to bi u ovom slu­ čaju bio zločin. No, sama grofica pokrenu razmišljanja u sasvim dru­ gom pravcu, jer reče: - Sad znam! Vi tražite tog mla­ dića. Treba vam pomoć i ja sam s vama. Sada i meni treba pomoć. Od trenutka kad sam videla Brunu, onako lepu i čednu, samo mislim kako da je spasem od pokvare­ njaka markiza Cestarija. On će se dokopati devojke makar morao da je otme... Čekajte! Možda je on iza cele afere... - Zar je on takav čovek? - upita Makferson. - Kakav nije? Ja o njemu znam

32

vrlo mnogo. Bio je tek petnaestogo­ dišnji dečak kad je pokušao da me siluje. Ipak sam mu oprostila, jer on je bio sin markiza, a ja devojčica prostog roda Posle smo se sporazumeli da ostanemo prijatelji. On je doprlneo mojoj udaji za grofa Tonelija - ispriča grofica - Može li biti da markiz ima veze s podzemljem u Rimu? upita Lun. - Znam da poznaje ljude koji bi mu pomogli i u najprlja^jem poslu, - Kako znate? - Mnogo mi je dosađivao jedan grub momaJi. Cak mi je i pretio, ako mu se ne vratim... Razumete već, bio je snažan momak, pa smo se bili zbližili Posle je hteo da ml se nametne za pravog gospodara Po­ žalila sam se Tomazu... - I on je našao momke da srede tog grubijana, zar ne? - upita Mak­ ferson. - Kako znaš? upita grofica. - Znam kako se to radi. Skoro jedini način da se zaslepljeni ljubav­ nik osveti jeste da ga neko dobro premalti — nasmeja se mornar. — A imaš li još kog udvarača, koji ti je dosadio? - Ako se pojavi neki, tražiću tvoju pomoć — odgovori kao malo uvređena grofica, ali koketno uštlnu mornara za obraz, pa ga cmoknu na to mesto. - Oh, kako to voziš?! — uzviknu on. - Pa ja još uopšte nisam pokre­ nuo kola - reče Lun i svi se groho­ tom nasmejaše. Lun upali nečujni motor i kola krenuše. Spustiše se na Via Apija Nuova, pa nastaviše njom prema jugoistoku, jer grofica reče da j » njena kuća u Arheološkoj zoni, blizu Latinskih katakombi. Lun je vozio polako da bi mogli da razgo­ varaju. - Oni momci, koji su vam pomo­ gli. .. Da li bi oni mogli da nam po­ mognu da nađemo neke tipove? — upita on.

- To su momci kojima su svi putevi rimskog podzemlja dobro poz­ nati - odgovori grofica Toneli - Postoje izvesni Džef Karak... - Čekajte! Stop! To je ime koje se ovde kod nas ne zaboravlja, jer nije italijonsko - prekide ga grofica. - Čuii ste to ime? — upita Lun. - Karak je marklzov ćovek, neka vrsta poslovnog upravitelja, ali samo za poslove na imanju kod Monterotonda Markiz ima tri ima­ nja sevemo od grada, a bavi se i finansiranjem snimanja foto ro­ mana. Ne bih verovala da to donosi velike prihode da ml Tomazo nije to sam reltao — isprića grofica To­ neli - Možda ste čuli i imena Enriko Galo i Roberto Falarlno? - pitao je dalje Lun. - Sta mi se danas sve nece dogo­ diti?! - uskliknu ona. - ?a to su momci koji su gasili vatreni žar mog prijatelja!

Lun ućuta razmišljajući Iz svega što je do sada znao ukazivale su se određene veze, iz kojih se moglo Ispredati mnogo šta. Grofica iskori­ sti priliku u posveti sa Makfesronu, koji je sedeo pored nje. Njena nepos­ rednost i uzan prostor pritesoili su ga kao starog mačka u uglu. Kao i mačak u neprilici trebalo je ili da grebe, Hi da popusti. Grofica je umela da iskoristi priliku. - Tako se radujem što te vidim. Same — šapnu ona polako primi­ čući svoje lice momarevom. Ovaj stiže da se nagne preko prednjeg sedišta i da pomeri Lunov retrovizor uperen na njih. Znao je da će ova joS uvek lepa, odlučna, vesela i neposredna žena bez mnogo obzira činiti ono što želi. A blizina žene. posle viže od godinu dana usamljenosti, snažno uzbudi mornara. - Budi fer, jer ja se osećam kao da mi je osamnaest, a ne pedeset i osam godina. Drži se malo dalje od mene — šapnu joj on s naporom Ali ona učini suprotno, kao da su je te reči samo još više privukle. 2" X - 100(765)

Njene ruke nestadoše pod njego­ vim sakoom Izvuče mu košulju ispod pojasa, pa poče da miluje nje­ gove snažne gnidi i ramena. — Ne... Dilda, šta činiš?! - branio se mornar. ^un je slivatao šta se dogadia, pa jmotri kuda da vozi. NalaziU su se na početku Arheološke zone, čija jedna trećina je bila presečena pra^ vim, neasfaltirmiim putem. Levo su ostajale katakombe i Bazilika de San Stefano, a desno livade i samo jedna već iseljena kuća. Zemljište predviđeno za buduća otkopavanja nije bilo uređeno i divlje rastinje i trava zeleneli su se kao kakav gustiš. Lun stade na zaklonjenom me8tu i reče; - Želim da odozgo s brega osmo­ trim ovaj slavni kraj. Znam da se odozgo vide ulazi u katakombo i bazilika. - Zar tako, Donalde?! - prekomo uzviknu Makferson, ali bilo je kasno, jer Lun je odmicao između žbunja, a grofica je »jurišala*. Nisam ni ja santa leda, koja luta okeanom, milion mu muka! — uzvi­ knu on i prihvati igru. Bilo je očito da jo grofica spretna i u automobilu. Njen zagrljaj više nije moglo ništa da omete, sem Makfersonovog otpora. A on se nije branio, već je prelazio u napad ne zaboravljajući da šapne; - Napad Je najbolja odbrana

Kad se Lun pojavio na oblini brdašca, njih dvoje su već menjali temu. Grofica se divila automobilu, koji im je pružio prvo ljubavno uto­ čište, — Spolja je automobil neupadljiv, ali ovo što vidim unutra pravo je čudo — reče ona. - Zovu ga munja. Može da se kupi kod firme »Džeralđ kard« iz Venlsa u Kallforniji Skup je, a liz to prodavač traži da kupac prvo položi posebni vozački 33

ispit za njega. Za tri sekunde može da dostigne brzinu od sto kilome­ tara a najveća brzina mu je trista osamdeset kilometara na sat - pri­ čao je mornar. - A ti to pričaš hladno, kao da je reč o običnom ćinkvečentu — uzbu­ đeno reče grofica. - Ova kola imaju šasiju od čeličnog saća ugra­ đenog između dva lima. Instru­ menti i ostalo čine ovo blago auto­ mobilom koji govori! - Lun ti o tome može reći više. a ja, da je neki brod, mogao bih sa­ tima da govorim o njegovim osobi­ nama. A jedan automobil? Pa da može da leti, za mene je st-var do­ stojna prezrenja Istina, ponešto me uzbudi kad osetim snagu ovog auto­ mobila — nastavi mornar. Poliazivao joj je kako se otvaraju vrata - Dakle, imala sam, zahvaljujući tebi, to veliko zadovoljstvo da se vo­ zim u trenutno najboljim kolima u Italiji i da u njima vodim ljubav s jednim Samjuelom Maicfersonom — reče ona i čvrsto ga zagrlL - Ne počlnji opet, molim te! — uzviknu on. — Eno ga Donald, do­ lazi.. A imaću ja s njim jedan va­ žan razgovor. Tako on meni! - Tako on meni i tebi! - smejala se grofica i ljubila ga svojim veli­ kim, izazovnim i još uvek svežim ustima.

Bližilo se podne i oni dovezoše groficu do njene kuće ograđene vi­ sokom ogradom i opkoljene vrtom u kome je bilo egzotičnog cveća, ku­ taka s klupama i staza za šetanje. Na drugoj strani je bio ne veliki, ali ugodan bazen za kiipanje. Sve to rekla im je grofica još jednom se zaklinjući da će čuvati njihovu tajnu. Ponovo su morali da joj obe­ ćaju da će doći između sedamnaest i osamnaest sati, jer u osamnaest već treba da dođe markiz Cestari, eventualno sa markizom Anom. - Možemo li verovati grofici? -

upita Lun kad se on i Makferson nađoše u kolima sami. - Osećam da bih joj svoju glavu, da vredi sto miliona, smeo da poverim. I ne bih se dvoumio... Ali tu si i t i .. Ne. ne želim da rizikujehio suviše - neodlučno reče mornar. - Po onom kako te je gledaia re­ kao bih da je srećna što te je srela. Ona nije grofica po rođenju - reče Lun kao da to znači nešto više za njihovu sigurnost. - Uost^om, ti si joj obećao da ćemo je posetiti - reče mornar ste­ žući bradu svojom šakom. - Bićemo oprezni, a kad jednom uđemo u njenu kuću, obezbedićemo se i na drugi način - nastavi Lun. - Već 1 to što će Bruna Lučidi biti tamo... - Nije ni čudo što je razvratni markiz bacio oko na tu mladost sjajnu od čednosti i lepote - reče mornar. — Prosto je čudno da u ovakvom gradu može da se r^di ta­ kav bieer. - Ti si lirski raspoložen danas primeti Lun. - Eh, ti... Neću zaboraviti kako si me ostavio samog u nevolji pored grofice — nasmeja se mornar. Vozili su se južnom ivicom grada koristeći Clrkonval Ardentina. sa, kojeg skrenuše levo u široku Via Kristoforo Kolombo. Ovoga puta prilazili su od Karavađio trga, pa se nađoše u polju. Na pogodnom mestu Lun malo promeni spoljnl iz­ gled kola. Srebmasta boja pretvori se u tamnomodru. Umesto londons­ kih on stavi rimske tablice, a zatim se posveti sebi i Makfersonu. Briž­ ljivo .su izmenili likove. Mornar dobi prosedu bradu i periku, što mu sasvim izmeni izgled. Lun nalepi oborene brkove, naročitim pre­ mazom dade licu tamnu, arapsku boju i stavi uložak na zube, koji mu isturiše malo usne i tako je mogao da pođseća na nekog drugog, ali nikako na čoveka koji je prošle noći bio u ovom kraju. Blizu skladišta parkiraše, pe Makferson ostade u kolima stalno

slušajući emitovanje Lunovog mir jaturnog primopredajnika. Tako u svakom trenutku mogao da mu požuri u pomoć. Nisu išli zajedno baš iz opreznosti, jer zajedno s Lu­ nom možda bi mornareva glomaz­ nost ipak podsetila nekog na to o kome se radi - Gde mogu da se raspitam o uslovima prodaje? — upita Lun kad se nađe pred njemu već poznatim stražarom. Ovaj nije mogao da prepozna posetioca, ali sama pomisao na vreme 0 kome je sinoć govorio Lunu činila ga je nepoverljivim i opreznim. - Sta želite da kupite? - upita on. Lun je već video da na jednoj hrpi ima dosta preprženog cinka potreb­ nog hemijskim fabrikama, pa reće; - Kupujem sve količine preprže­ nog cinka. Imate li ga? - Zar ne vidite onu gomilu? Svaki trgovac bi prepoznao šta je to. - Vrlo dobro prepoznajem sve vrste metalnih otpadaka, ali ne znam da li je ona gomila za prodaju — objasni Lun. Nepoverenje malo popusti i ču­ var reče: - Imate sreće, jer cink nije pro­ dat, a i gazda je tu. On odvede Luna do stare kiiće kod ograde i viknu: - Padrone, jedan koji želi prepe­ čeni cink je ovde! Pojavi se čovek u kožnoj vetrovki 1 sa šeširom na glavi. Baš taj šešir nije pristajao ni ovoj prilici, ni uz to lice. Lun pomisli na ubicu dečjeg lika, jer ovaj je baš tako delovao. - Faleti iz Pantedara — pred­ stavi se Lun. - Enriko - progunda Galo ne spominjući prezime. — Sta želite? Vetrovka mu je bila otkopčana i desna ruka spremna da zgrabi oružje ispod levog pazuha. Tamo je vično oko moglo da primeti punije pazuho.

- Znate 11 našu fabriku u Pontedari? - upita Lun umesto da odgo­ vori. - Nikad čuo! - kratko i oštro reče Galo i ruka mu pođe ka prsima. Lun postade svestan da je nači­ nio neku grešku, ali nije dozvolio da načini i drugu, pa brzinom mu­ nje udari, Pogodio je protivnikovu vilicu i Galo se zanese, ali Lun nije hteo da rizikuje, pa ga sečimice udari po vratu dlanom. Onesvestio ga je. - Sredio sam ga. Dovezi kola pred sam ulaz — reče Lun da niko ne može ćuti ni sa manjeg odstoja­ nja od onog na kome je stajao Galov čuvar. Jedino ga je čuo Makferson, jer je uključeni primopredajnik u džepiću Lunovog sakoa preko značke u zapučku emitovao svaku reč, i mornar je čuo sasvim jasno. Od­ mah zatim Lun ispod Galovog pa­ zuha izvadi specijalni »luger* italijanske proizvodnje od 7,05 milime­ tara, jer to oružje se inače proiz­ vodi najčešće za kalibar devet mili­ metara. Njime pripreti čuvaru i doviknu mu: - Ako ne želiš nekoliko rupa na koži. onda drži se mirno i ostani gde si. Ne šali se da kreneš po svoju mašinsku pušku! - Kakva maSinska puška?! Ja nemam nikakvo oružje - odgovori čuvar. - Cim lažeš smišljaš nešto podlo - dodade Lun. - Ovamo! I ispruži se na tlu, Videći da se luger preteći diže, čuvar posluša i spusti se u prašinu. Lun mu priđe vukući onesvešćenog Gala, kome otkopča kaiše za pištolj, pa njima veza čuvara Veza mu i noge i ruke komadima stare žice, koje beše dosta u blizini. Njome veza i ruke onesvešćenog Gala. - Tu sam! - javi se Makferson s vrata. - Menjam plan. Zvao sam te mis­ leći u prvom trenutku da odvedemo

35

Gala. ali to bi bilo glupo, jer možda je oteti momak negde blizu, ili ćak ovde na skladištu. Okolo je pusto, pa možemo da porazgovaramo tamo u kući. Zakljućaj i kola i vrata na ulazu, pa dodl da mi pomogneš - i2doži Lim svoj prvi plan. Uskoro su oba zarobljenika bili na podu iste one sobe u kojoj je Lun zatekao prošle noći čuvara i nje­ gove prijatelje u igri karata u ciga­ rete. Čuvar je bio pri svesti, a sada i Galo otvori oči. - Sta hoćete? Imam manje od tri­ sta hiljada lira reče on smrknuto.

- Ja sam obnovio zalihe novca, pa možemo mi tebi da damo tro­ struko više — nasmeja se Lun. - Sta ste obnovili?! — začudi se Galo. - Imali smo dosta troškova tra­ žeći sinoć Bena, pa sam rano mo­ rao da unovčim čekove - objasni Lun. - Ja o Agresti ne znam ništa! odmah uzviknu Galo, Lun se glasno nasmeja i reče; - Ali prezime mu znaš. - Novine. . . Čitao sam o nekom londonskom novinaru — pokuša da se Izvuče Enriko Galo. Makferson mu udari čvrgu u nos svojim ogromunim prstima tako da ovome potekoše suze na oči, a krv iz nosa. - Ne laži. momče, milion mu Minhauzenovih priča, jer ako te čvrgnem ćelom šakom nećeš moći odjednom da ispljuneš sve slom­ ljene zube, milion mu otimi uda­ raca - očita mu mornar vakelu. - Ima mnogo načina da te nateramo da progovoriš, ali nijedan nije nežan. Možda će ti se od toga zadremati. pa se više nećeš probu­ diti — reče Lun ledenim glasom, kako je on umeo da pripreti, ako je hteo. - Ja ne znam šta hoćete - reče s naporom Galo, jer nije mu bilo lako da prikriva strah. - Zadnji put te pitam gde je Ben Agresta! - uzviknu Lun i iz rukava

36

izvuče sjajnu, tanku dvoseklu kamu. Njen vrh stavi na Galove usne. - Ne... Da, gospodine!.. Maknite taj nož - zavapi Galo. - Sta ne, a šta da? - upita Lun. - Ako me dugo zamlaćuješ, sabiću ti ovo sečivo u grlo, pa ću potražiti Falarlna i Karaka. - Vi... znate... Nisam ja... Falarino je... - mucao je Galo. Mnogi zločinci pretvaraju se u slabiće kad se sami nađu u opasno­ sti. Naročito su takvi oni koji vole da muče svoje žrtve. Cine to podsvesno plašeći se da oni jednom ne dožive ono što su priredili svojim žrtvama Galo je klonuo, i izbezum­ ljen pričao 1 ono što ga nisu pitali. - On... Falarino je Balba., Ka­ strirao ga je pucajući iz obe cevi... Lun ga je pustio da priča o neo­ bičnom promašaju prilikom prvog atentata. Sef je posle naredio da Agrestu uhvate kako znaju, ako žele da požive. Mladića su odveli tamo gde su držali Izvesnog stu­ denta Paola B alba.. Iznenađenje je bilo potpuno. Lun nije ni slutio da je neko i ubijen. Nesrećni Balbo je bio zatvoren u kući koju je kao posrednik preuzeo Roberto Falarino. Trebalo je da se izvrSi temeljita opravka za vlas­ nika američkog Italijana. Verovatno se radilo o nekom gang­ steru iz redova Mafije. Zato se možda i dogodilo da Falarino bude posrednik. - Ko vam je šef? — pitao je Lun. - K a r a k .J a znam samo Ka­ raka - odgovori Galo. - Ne znam za koga radi u po^emlju, a javno je u službi marklza Cestarija — odgovori potreseni Galo. - Ipak si uzalud sve izbrbljao. Galo — uzdahnu Lin razočarano. — Konačno, nastavljaš da skrivaš istinu... Same, nadi neki teži me­ talni predmet. - Ne treba - reče MaJkfeson. Stegnuću ga malo... Ovakve treba

udaviti, a ne udariti da odmah iz­ gube svest. - Ja znam samo o trgovini kri­ jumčarenim filmovima i kasetama. Tamo se ne snimaju foto romani, već se snima... I prave se kopije svih vrsta igranlh i drugih filmova na trake i kasete,.. Obezbedivao sam neke transporte... - Gde se to radi? - upita Lun. - Pod Monterotondom... - poče da objašnjava Galo kako se prilazi starom paviljonu, koji je bio nekad veličanstvena zimska bašta, - Same — reče Lun. - Vidim sat tamo na frižideru Uzmi ga i spoj s našom manjom minom. Uzmi kom­ plete Ce dva i Omega jedan. Sve ur­ edi na jedanaest časova od sada. Veliku kazaljku spoj na eksplo­ ziju. .. - Opet me poučavaš — reče mor­ nar shvatajuči da Lun nešto sprema. - Moje tempirane bombe nikad nisu omanule. Kaži, jesu li? - Svaka čast! - nasmeja se Lun. MaJiferson iziđe i iz kola donese kartonsku kuti u u kojoj je ranije bio rezervni fi ter za ulje. Na nju veza običan sat s čuvarevog friži­ dera, pa opet sve to unese. - Tako, momci - zaključi Lun. Učvrstičemo vam veze da ne mo­ žete pobeći, Čekačete eksploziju, koja će se dogoditi pred ponoć, ako do tada neko ne dođe da vas oslo­ bodi. A to možemo biti samo mi, ili policija koju pozovemo. Naravno, vaš život zavisi od našeg uspeha. Cim Agresta bude slobodan, bićete i VL Međutim, nije moja stvar da vas razrešim i odgovornosti za zlo­ čine. Oba čoveka su zurila u časovnik, koji je neumoljivo kucao. - A zašto da umre čuvar? glasno reče Makferson i vide zah­ valni pogled nesrećnika. - Ja ću njega da odnesem dalje. - Možda je to najbolje - složi Lun. Videči da Lun otkida komad širo­ kog flastera sa kalema, Enriko Galo poče panično da moli:

- Pustite me... Odvedite me so­ bom... Pokazaću vam gde je ta kuća... Ne mogu da podnesem ovo kucanje sata! - Ne mogu da rizikujem - odgo­ vori Lun i priđe da mu zalepi usta. - Čekajte! - viknu Galo. Ovako rizikujete mnogo više... Ja znam i lozinku. - Kako glasi i kako se prilazi? - Ne mogu da je znam... Ima mesto na kapiji na kome se ispiše neki jednocifrenl broj od tri do de­ vet Lozinka je jedan manje... Ako piše pet, lozinka je glasno izgovor­ eni broj četiri... - Ne, oataćeš ovde Galo — pre­ kide ga Lun. — Eto već pokušavaš da me prevariš, a to ja kažnjavam. - KfiLko?L.. Sve sam rekao!... Poludeću ako mi taj sat bude satima otkucavao! - Nisi odmah rekao gde je ispi­ san broj. Pogađaš se, ucenjuješ! strogo reče Lun. - Broj je uvek na desnom dovratku gore, zaštićen od eventualne kiše gredicom okvira za vrata. N i­ šta više ne krijem — molećivo reče zločinac. - Dobro, vodimo te, Galo. Ali to mi komplikuje život, jer moram da te miniram za svaki slučaj - reče Lun, - Da me minirate?! - vrisnu gangster, - Jedan predmet, koji je lepljiv sa svake strane, flasterom se prilepi na tvoj vrat. Kad prođe šest sati taj predmet eksplodira i pravi strašnu ranu zbog otpora, a to je vrat. Neki put potpuno odseče glavu,,. E, takvu minu ću ti prlleplti. Eksplodira j pri pokušaju odlepljivanja, jer ja je tako podesim izloži Lun još strašniju pretnju gangsteru. - Obećajte da ćete me soloboditi, ako budem po vašoj volji ispunio sve vaše zahteve - reče odlučno gangster. - Dajem svoju reč! - svečano iz­ javi Lun držeći jednu ruku na srcu,

37

a drugu podižući s dva pružena prsta. VI Ostatak dana i cela noć bili su za Bena Agrestu časovi užasa. Već je počinjao da se oseća zadah Balbovog leša, jer se razlivena krv brzo kvarila. Nekoliko puta stvarnost je prelazila u snove i strepnje strašne kao i java, Trzao se namučen i još više zablrnut. Sve je govorilo u pri­ log toga da će ga jutros ubiti. No, ipak kad su ujutro došli, Benu kao da je laknulo, jer, otmičari behu doneli veliki plastični džEik, pa sada u njega strpaše i vezaše leš. Zadah im je i dalje smetao, pa jedan od njih u oštećenoj korpi donese ugljene prašine i njome pokri lokve krvi. — Čudi me što još nema Sefa — reče jedan gangster drugom. - Ja moram u podne biti u svom skladi­ štu. - Onda idi, a ja ću sać -ikati Karaka Gore je i Bepo, spava. Nas dva smo ovde dovoljni. Enriko Galo iziđe prvi, a za njim Roberto Falarino. On zaključa po­ drumski zatvor. Otprati Gala i opet zaključa ulaze, pa probudi gojaznog, tamnoputog i ćelavog Bepa. — Treba da iznesemo leš i da ga gurnemo tamo gde smo kopali, na kraju podruma - Objasni mu, - Neka se pridruži onoj dvojici. Treći se traži 1 u paklu. Valjda se i tamo kartaju - nasmeja se gojazni Bepo. Dok su oni iznosili leš, Agresta je procenjivao da li bi vezan mogao da otpuzi. Svesno je'zavaravao sa­ mog sebe da bi potisnuo brige. Tada stiže čovek sa zatamnjenim naočarima, koga je Agresta video prvi put. On ga je ćuteći gledao sve dok se ona dva gangstera ne vratiše. Pridošlica i Falarino se rukovaše, a gojazni Bepo se samo malo na­ kloni.

38

- Idi gore na stražu — posla ga Roberto Falarino. Bepo brzo ode uprkos svojoj gojaznostL - Ja sam opet zaključao kapiju i vrata na kući - reče Karak. - Nismo ni čuli da dolaziš. Zato sam sada poslao Bepa. jer ponegde policija iznenada upadne, bez stvar­ nog razloga - reče Falarino. - U pravu si - složi se Karak. Ja bih se odmah oslobodio tereta, ali zbog poslova moramo iscediti ovog momka. - Ništa vam ja neću reći upade Ben Agresta prkosno. - Ubićete me u svakom slučaju, pa neću da vam pružim bilo kakvo zado­ voljstvo. - Hej, njuškalo! Čuvaj se! Ni svaka smrt nije jednaka — preteći se nasmeja Falarino. - Molićeš da te ubijemo, jer smrt će ti se učiniti lakšom od života. Video si kako smo sačmom kastrirali onog stu­ denta i kako umire sporo i u mu­ kama. zar ne? - Video sam - malo smirenije odgovori Ben Agresta. - Tebe možemo da kastriramo nožem, pa da ti stavimo zavoje. ^Jećemo te pustiti da umreš sve dok ne kažeš i ono što si zaboravio. Rim je stariji od Londona, a naša umel^ nost mučenja je ravna lepotama Rima — smejao se Roberto Fala­ rino. Novinar je grozničavo razmiš­ ljao. Znao je dosta o prošlosti Rima, ali i o novijim događajima u njemu. Zbog otmica i potere za teroristima česti su upadi policije na sumnjiva mesta. Ova kuća možda je po ne­ čemu već sumnjiva, pa nije sasvim nemoguće da policija zaviri i u nju. Treba iskoristiti svaku moguć­ nost 1 boriti se do poslednjeg daha, pomisli Agresta, a onda reče: - Vi mi nećete verovati i ako se pokorim i ispričam sve što znam. - Znaćemo mi govoriš li istinu već i po onome što budemo čuli — odgovori Karak,

- A kako da znam da me nećete ubiti? - upita Ben Agresta nasto­ jeći da Sto više oduži razgovor. - Obećavamo samo to da te ne­ ćemo »cedlti« kako mi to umemo. Za potpuno spasenje treba mnogo više. Sam nađi neki način da nas ubediš da treba da te ostavimo ži­ vog, jer mnogo znaš i mnogo si vi­ deo - odgovori Karak. - Moja redakcija platila bi ra­ zumnu sumu. a i porodica bi dala sve što ima.., - Koliko misliš da to može da bude? - Od porodice dvadeset do tride­ set miliona lira.., - Za toliko se ne vredi mučiti. - Redakcija bi platila možda i svih sto miliona lira — kao da lici­ tira svoj život/reče Agresta. - Rizik je suviše veliki. Policija je podivljala od pokušaja da pro­ nađe teroriste. Oteli su bank&ra Pletonija, pa potere ugrožavaju i nas »poštene« gangstere - odgovori Đžef Karak. - Valjda umete da Sakrijete jed­ nog čoveka - prekorno reče Ben Agresta, - Razmislićemo... A sada brzo pričaj sve što znaš o našim poslo­ vima - reče Karak. - Ako hoćeš da poživiš, treba da požurimo kako bi te što pre preselili na bezbednije mesto. Mladić je konačno morao da go­ vori. Pričao je sve što je znao. ali samo sumnje da se markiz Cestari bavi sumnjivim poslovima izazi­ vaše nešto više interesovanja. Bilo je podne kad Karak napusti po­ drum glasno žaleći što nije našao Gala, pa sad mora da ga traži Ostavši sam Ben Agresta oseti olakšanje. Skoro je nestao teški za­ dah, jer je u zatvoreni prostor bio stigao svežiji vazduh za vreme otva­ ranja vrata. Verovao je da će još neko vreme uspeti da ostane živ, makar izmislio lažnu mogućnost da se za njega dobije i vrlo veliki otkup. To smirenje, udruženo s um­

orom i nespavanjem natera ga da se sklupča na betonskom podu i pokuša da spava. ¥ Kad je čuo dozivanje s lozinkom, Roberto Falarino je znao da to do­ lazi Enriko Galo. No kad ugleda i nepoznate ljude, on se trže i poteže pištolj. Sigurno bi uspeo da puca da oprezni Makferson nije već držao svoj pištolj iza leđa Enrika Gala. Sada ga samo odugrnu i opali. Falarino se obema rukama uh­ vati za grudi, pri čemu mu pištolj ispade iz ruke. On se sroza na kolena i pade na tlo. Još nekoliko trzaja i bio je mrtav. Pucnji privukoše Bepa i on istrča s mašinskom puškom u rukama. — Ne pucaj, Bepo — viknu Galo i to omete gojaznog. Lun i Makferson opališe u istom trenutku i Bepo se potrese na neki čudan način, pa mu trbuh ispade iz pantalona, a on ga pokri rukom zgrabivši košulju. Posle toga se po­ lako okrenu, ispusti mašinsku pušku i prekorači prag. Pao je u hodnik tako da su mu napolje virile noge. koje su se još neko vreme trzale. — Požurimo, jer pucanje se čulo daleko — reče Lun, Enriko Galo, sada prestravljen više nego pre, odvede ih do po­ drumskog zatvora, gde zatekoše usnulog mladića. - A on se Ijuljuška na talasima snova, sto mu ukokanih gangstera! — smejao se Samjuel Makferson budeći ga. Onako sanjivom jedva su objas­ nili šta se događa. Odvezaše ga i upozoriše da istrlja udove, kako bi mogao da krene. - Sve sam izvršio... Skinite mi minu s vrata, jer paralisaću se zbog nje, osećam... Trne mi leva ruka i bolovi se šire od vrata pa levom stranom grudi — žalio se Galo. Lun dade znak mornaru da vežu gangstera. Ovaj se nije opirao, ali upita:

39

- ZAšto me vezujete? - Ostavićemo te ovde — odgo vori Lun. — A tobožnju minu ski­ dam odmah. To je i inače obična guma za žvakanje. Mladi londonski novinar je pitao ko su njegovi spasioci, ali Lun mu smejući se reče da to nije za objav­ ljivanje i objasni mu da može na ulici sačekati policiju, koja će sva­ kako doći, jer pucnji su se čuli svuda u okolini. Tek što su Lun i Makferson izišli. začuše se policijske sirene. Njih dva se odvezoše prema parku kod Vile Sciara, gde u zaklonu njihova kola dobiše stari broj, srebmastu boju i drugi izgled karoserije. Lun brzo ukloni tragove maskiran] a prvo s Makfersona, a onda sa sebe. Preobukoše se, jer su im odela bila ispr­ ljana, a onda krenuše dalje. ' Zaobišli su Vatikan, uključili se povorku vozila i prešli Tevere preko Ponte MateotL Četvrt sata kasnije biU su sa Arturom Markinčom u njegovom hotelu. Reporter je brzo angažovao am­ basadu da se od policije dobije veza sa tek oslobođenim Agrestom. Ko­ načno, posle više insistiranja, repor­ ter Markinč je ćup veseli glas svog mladog kolege, koji je pričao kako je oslobođen i žalio se što ne zna ko su njegovi oslobodioci. - Razgovaraćemo o svemu kad se vidimo - zaključi Markinč, a za^ tim prekide vezu. - Dakle, gužva prestaje, sedam mu svetih brežuljaka. Konačno mo­ žemo mimo da pogledamo sveti grad - odahnu Samjuel Makfer­ son. - BHo bi lepo da je tako - reče Lun. - Ali neke započete poslove treba da završimo. - Toga sam se i plašio — priznade mornar, — Ti si na tragu bande, koju hoćeš da gurneš na dno. Pa neka tonu, sami su krivi. Sta im je trebalo da ubiju nesrećnog Balba? - A jeste li čuli novosti? - upita Artur Markinč. - Oslobođen je

40

bankar Pletoni. Sad policija može malo da predahne, a i mi od stalnih zaustavljanja... — Kako je oslobođen? — upita Lun, — Banke su platile za svog direk­ tora traženi iznos od dve milijarde lira - odgovori reporter, — Pet milijardi već ne bi platili nasmeja se mornar, — To znači da otmičari još nisu pronađeni i policija će biti na oprezu - upozori Lun. — Bilo kako bilo. sedam mu glad­ nih dana. ali nama je vreme za ru­ čak. Zamišljam dobar biftek i koji gutljaj lakog, rumenog vina koje ovde zovu valpoličelo — reče Mak­ ferson. Lun i Markinč se složiše s njim. Tačno u sedamnaest časova Lun i Makferson bili su na ulazu u kuću grofice TonelL Ona ih dočeka srdačno i upita ih kako su proveli vreme od rastanka. - Uz dobra italijanska jela i pića — odgovori Makferson. - Pa čime da vas uslužim upita grofica. - Ako može jaka kafa i konjak - predloži Makferson. - Espreso. dosta jaka i veća šoIjica? - nasmeja se grofica. - I to pamtiš — primeti mornar, - I ja se pridružujem njegovom izboru - reče Lun. Grofica pozvoni i devojci iz pos­ luge naredi da donese kafu i piće. Cim se smestiše u fotelje malog sa­ lona, grofica reče: - Toliko novosti danas.., Srela sam vas. došla je moja nova štiće­ nica. .. Ali već je otišla, jer su joj od kuće javili radosnu vest da je traži njen momak. To je onaj oteti repor­ ter. Policija ga je oslobodila. - Policija?! — začudi se Makfer­ son. - Da; tako su rekli - odgovori grofica.

Tu u salonu čuo se telefon kako zvoni u holu. - Sigurno opet traže markiza Cestarl)a.On je još pre podne otišao od kuće, a svom sekretaru je rekao da će posle podne doći ovamo tra­ žili su ga već tri puta — reče gro­ fica ne ustajući. — Posluga zna da markiz nije stigao, pa će odgovoriti. Uz kafu i konjak pola sata brzo prođe. Tačno u osamnaest časova S tiž e markiz. Bio je iznenađen pri­ sustvom nepoznatih ljudi, ah se raz­ vedri kad grofica reče da su to odavno njeni prijatelji i predstavi ih kao erla Leonarda Samersa i Sltma Mekbrajta. Grofica se raspiti­ vala za markizu. - Ostavio sam joj poruku - reče markiz Cestari. — Znam da večeras nema drugih obaveza, a kod tebe dolazi rado, jer ovde je upoznala nekoliko vrlo zanimljivih ljudi. Tek što je to izgovorio, a markiza Ana Cestari stiže. Ušla je sva ru­ mena od žurbe. Predstaviše joj Luna i Makfersona i ona s interesovanjem osmotri tobožnjeg engles­ kog plemića. - Govorite li italijanskl? - upita ona Luna. - D ei. govorim - potvrdi on. - Govori pravilnije nego mnogi Italijani - dodade grofica. - Je­ dino gospodin S lim .. - Onda ćete ga vi zabavljati, jer ja engleski govorim tako slabo, a razumem ga još manje - nasmeja se markiza opet zadržavajući svoj radoznali pogled na Lunu. — A vi? Je li vam ugodan boravak u Rimu, gospodine erle? - Kome je u Rimu neugodno? Nestaje dosada i sve se pretvara u praznik za oči i dušu - odgovori Lun kitiijasto. Opet se začu telefon i devojka iz posluge javi da ponovo traže mar­ kiza Čestarij a,On izađe i nakon ne­ koliko minuta uđe otkrivajući svoje uzbuđenje. - Dogodila se neka nezgodaT.. Moram brzo da odem — reče on ^

pokloni se svima da se ne bi mor? rukovati. - Zar meni nećeš reći nešto više? — upita markiza Ana. - Bila bi to duga priča — odgo­ vori on. — Molim te da, čim ti cenjeno društvo dozvoli, dođeš kiićL Imam razloga što to kažem - Ne budi tako tajanstven - nas­ meja se markiza. - Nije mi sada do toga, ali mo­ ram brzo da odem — zaključi mar­ kiz Cestari i žurno iziđe. Clm njih četvoro ostadoše sami, grofica zapodenu živ razgovor na mešavini engleskog i italijanskog. Lun je nehotično slušao njen neo­ bični govor naučen od američkih i engleskih mornara u lukama. To što je Makferson skrivao od nje da već sasvim dobro govori italijanski bila je još jedna njegova šala. On je sada pitao groficu šta znače neke reči, a bile su to sve masne psovke. To stvori neobičnu atmosferu, pa se naglo izmeni i ton razgovora iz­ među raarkize i Luna. - Ne mogu da procenim vaše godine - reče markiza. - Znači li to da ih imam mnogo? - upita Lun. - Ne, nikako! - uzviknu mar­ kiza - O godinama sam počela da govorim, jer sam pomislila da mi se najviše sviđa muškarac vaših go­ dina, pa sam htela da proverim ko­ liko je to, - A vi se sviđate muškarcima svih godina - šalio se i Lun, Markiza se ubrzo čudno osečala. Koliko je u podne bila oduševljena Linom Vizakijem, mnogo više je želela da, što duže bude uz ovog stranca, čiji meki, bai-šunasti glas kao da je neprekidno miluje, a po­ gled s razumevanjem prepoznaje svaki delić njenog tela uprkos ha­ ljini, ili baš zahvaljujući njoj, jer umela je da izabere takvu haljinu koja više pokazuje nego što skriva. Pričala mu je o svom izletu, jaha­ nju, naravno preskačući detalje sus­ reta sa Karakom I Vizakijem. Lun

41

bez razmišljanja reče da 1 on voli konje, a ona se uhvati za to i pozva ga da jažu na imanju njenog muža od Monterotonda

Za to vi-eme markiz Cestari je i sara jurio ka Monterotondu. Stigao je s druge strane, starim putem, do paviljona u kome se snimalo. Doče­ kao ga je nepoznati stražar, ali ubrzo se pojavi Karak. Bez reći ga povede do sobe koja je služUa kao biro uprave, ali je bila opremljena filmskom bibUotekom, uzorcima snimljenih video i filmskih kaseta, ali i ugodnim kutkom za kartanje. — Govori! - huknu markiz spu­ stivši se na fotelju od garniture za kartanje. — Pošlo, je kako ne valja - reče Karak. On objasni šta se događa Posle ispitivan a neugodnog londonskog novinara, koji je pokazao da zna mnogo opštih podataka, ali ne i de­ talja koji bi neposredno ugrozili nji­ hove poslove, Karak Je otišao da se nađe sa Enrlkom Galom na njego­ vom skladištu. Dogodilo se da su se mimolšli. Karak je provalio u skla­ dište, jer znao je da se nešto neo­ bično događa kkd se čuvar ne jav­ lja. Oslobodio ga je i saznao šta se dogodilo. Čuvar je dobro zapamtio izgled napadača, pa ga je sada Ka­ rali ponavljao; — Jedan je glomazan, nekako medvedast i ima pesnice koje mogu da obore mazgu. Star je preko pede­ set godina, što se vidi po njegovoj kovrdžastoj i sedoj kosL Nje­ gov italijanski Izgovor je loš, pa nije moglo biti sumnje da je Englez, ili Amerikanac... — A drugi? Taj d r u « kakav je? - prekide ga markiz Cestari. - Je li to visok čovek modrih, kao ka­ ljeni čelik očiju... Ne znam zašto kažem kao čelik... Prijatan... Neka­ kav zavodnički glas... — O glasu čuvar nije ništa kazao, ali ostalo se slaže - reče Karak. -

42

Ali za ovoga čuvar kaže da mora biti Italijan, jer govori čisto »škol­ ski. italijanski bez stranog na^ glaska. Ni on nije mlad, ali ni suviše star. Može mu biti četrdeset, a i svih pedeset godina.,. — To su oni! — uzviknu markiz i lice mu dobi zabrinut izraz. — Vi znate te ljude! — iznenadi se Karak. — Danas sam ih upoznao - odgo­ vori marldz i ispriča sve o susretu kod grofice Toneli. — To znači da su pre toga napab Gala i naterali ga da Ih odvede u kuću gde je bio zatvoren londonski novinar - pričao je dalje Karak. On se od Galovog skladišta vra­ tio u Ulicu Kalandrell. Tamo je već bila policija i on se pretvorio u slu­ čajnog prolELznlka. Pratio je poli­ cijsku patrolu, a pošto je u tamoš­ njoj stanici imao poznanika, ubrzo je saznao da je nađen još Paola Balba I oslobođen oteti Ben A ^ e sta Uhapšen je Enrtko Galo, koji se drži kao da je sišao s uma. Ništa ne govori 1 samo se s vremena na vreme udari po levoj strani vrata, gde se vide tragovi flastera, ali nema nikakve rane. — Hoće li progovoriti? - upita markiz. — Mislio sam da ga niko ne bi neterao da nešto prizna, ali sada, pošto je jednom nekome otkrio opasnu tajnu... — neodlučno reče Karak. Markiz je neko vreme ćutao raz­ mišljajući Njegov svet počeo je izne­ nada da se ruši. Policija će u kući gde je uhapsila Gala i našla otetog novinara otkriti I dva leša ranije ubijenih ljudi. Počeće da še odmo­ tava klupko, naročito ako Galo pro­ govori Tako se može dogoditi da policija ubrzo stigne ovde da po­ traži Karaka I vidi šta se tu događa Najduže je razmišljao o ljudima, koji su tako lako p r o š li ne samo u njegove tajne, nego i do njega markize i grofice. Možda su to ljudi Ma­ fije, s kojom meirklz nije bio u ne­

posrednoj vezi i koja je i sama poči­ njala krijumčarenje bespravno presnimljenih filmova i video ka­ seta? ni su iz policije? Možda su i agenti proizvođača filmova?,,, Pita­ nja su se množila, ali odgovora nije bilo. Svom najpoverljlvijem čoveku, s kojim je i počeo prve zločinačke poslove, višestrukom ubici, ali luka­ vom gangsteru, koji nije nikada bio hapšea niti pod težom optužbom, marklz izloži svoje sumnje. Oni za­ jedno još jednom sve pretresoše. - Treba ih se što pre otresti — reče Karok - To je sada teže... Oni već obi­ laze oko mene. Sada je Ana s njim a.. A ti znaš nju - uzdahnu markiz zabrinuto, - To može biti sudbonosno zaključi Karak. — Moramo sve promenitl, saltrltL., - I to odmah! — uzviknu markiz Cesteri, - Ultlonićeš ljude i materi­ jal, sem onog koji tu spada kad se snimaju foto romani. Kao čuvar neka ostane Igrač Mario Bordone. On je hrabar 1 neće lako popustiti pred policijom. - On i ne zna mnogo, a sam ima neke mrlje iz prošlosti — složi se Karak - Gitava stvar je hitna Šta mis­ liš da preduzmeš? - upita markiz.

- Treba nam najmanje jedan sat da pregledamo račune i uredimo međusobne odnose. Sada u se'fu imamo preko pet mliijardL To je pristiglo zadnjih petnaest dana. Za­ lihe robe nisu velike i sve se mogu utovarltl takođe za jedan sat u naš kamion i u terenska kola — izlagao je Karak. - Obračun možemo da obavimo brže, jer ]a tebi verujem, a nije se dogodilo ništa zbog čega bi. trebalo da sumnjam - reče . markiz. Tebe ovde neka zameni Lino VIzaki... - Zar nije dovoljno što ostaje Bordone? — upita Karak

- On treba da pazd, a Vizakl da se nađe na usluzi Ani, jer ona će hteti da iskoristi ove lepe prolećne dane za Izlete — s gorčinom reče markiz. - Pored toga, ovde treba da stvorimo zasedu ali ne zbog poli­ cije. - Ta dva čoveka.., S njima mo­ ramo biti oprezni - reče Karak. Kad su savladali Gala i Falarlna, oni mogu da naprave i veće zlo. Ipak, tešim se Ume da smo na vreme osetili opasnost. Svi konci od vas ka poslovima vodili su jedino preko mene. - A ti ćeć se dobro skriti - reče markiz. - Prosto ču nestati za neko vreme - potvrdi Karak. Na podu pod garniturom za koc­ kanje nalazio se dobro skriveni ot­ vor, koji je vodio u podrumski ode1ak sasvim odvojen od celog po­ druma. U njemu se nalazio vrlo jak sef i zbirka boca alkoholnih pića i starih vina Karak otvori sef i iz­ vuče gomUu novčanica. - Da sve odnesemo gore? — upita on. - Pogrešili smo što nismo izdali uputsdva da se gore radi dok mi bro­ jimo novac ovde — seti se Karak. — VI radite dok se ja vratim. - Sam?l — Iznenađeno upita markiz. - Kakvo pitanje'-.. Da smo hteli nešto da mutimo, ja sam mogao da sklonim ranije dobar deo novca. Ako je meni bio poveren sve ovo vreme, onda utoliko više vi imate prava na neograničeno poverenje - odgovori Karak. Radite vi, a ja ću dati uputstva da se sve što bi privuklo pažnju poUdje, iH bilo koga drugoga, prenese u moje gradsko skrovište. - Sta bih ja bez tebe, Karak uzdahnu markiz i blagonaklono se osmehnu gangsteru, - Uradlću po­ šteno koliko stignem, a ti idi i uz­ gred pogledaj je li sve u redu. - Šta bi moglo da ne bude u redu? — upita Kiu'ak.

43

- Neka neko motri na prilazimeu Ko zna jesu li ona dva razbijača obaveSteni o ovom našem skrovištu — odgovori markiz. - Postaviću straže - reče KaraJi 1 hitro se pope uz uske metalne lestve. VII Odlazak markiza Čestaria naterao je Luna na opreznost i on iskori­ sti priliku, kad su markiza i grofica nekud izašle, đa kaže Ms^tfersonu šta da urade. - Sam nadi razlog i budi odlu­ čan - zaključi Lun. Kad se žene vratiše, grofica pred­ loži da zajedno odu na večeru u neki dobar restoran, a onda u ka­ kav noćni lokal. Bilo je jasno da su se i Izdvojile, pod izgovorom da po­ prave šminku, da bi se dogovorile. - Baš sam ti ja neki nesrećnlk! — uzviknu Makferson - Eto, kad bismo imali čast da provedemo najlepše ve£e u našem životu, ja imam ugovoren sastanak s jednim ozbilj nijim kupcem one moje olupine Ako sad ne prodam brod.,. - Ne želim da pretrpiš štetu reče grofica. - Da je i do milion lira. ne bih to ni spomenuo - s tužnim izradom na licu reče mornar. — Ali radi se o glavnini moje imovine. Brod nije lako prodati, a ako ne odem kupac može mislili da se i ne usuđujem da mu po Izrečenom opisu prodam brod. Posumnjače, a onda od posla nema ništa. - A može li makar ser Samers da ostane s nama, pa da priredimo večeru ovde kod mene? - upita grofica. - Bez njega ja ću biti u neprilici — reče Makferson, — I same vidite da italijanski ne znam baš tako do­ bro da mogu da shvatim sve što se kaže na pravi način. Grofica je već bila shvatila da oni imaju neki ranije stvoren plan, pa zaključi;

- Onda sutra opet ovde kod mene. Ako želite mogu pozvati 1 veće društvo. - Smom li da budem Iskren? upita Makferson iskazujući najveći stepen svoje ugladenostt - Ako ovde ne bi mogao da budeS iskren.., - reče grofica čudeći se. - Onda sam ja za ovo Isto društvo - dodade mornar. - Ali ne ono od pre jednog sata, nego baš ovo. Lun i markiza su ga blagona­ klono gledaU. jer tako nisu morali da otkrivaju svoje želje. Složiše se u svemu i razgovor u parovima opet poče. Markiza spusti glas, kao da ne želi da je grohca čuje. pa upita: - Hoćete li me pratiti sutra na jahanju? - S najvećim uživanjem - reče Lun. Tako se završi prvo veće u go­ stima kod grofice. Njih dva odvezoše markizu Anu, da tako vide gde ona stemuje, a njena kola ostadoše pred grofičlnom kućom. Sada je Makferson vozeći vraćao dug Lunu za prepodnevnu vožnju s groficom. Preko reke Anlene morali su da pređu dolazeći Iž Via Nomentana, pa se nađoše pod Neurodnim vrtom. Mornar poveze alejom koja se pela na lizvlSlcu. - Kud voziš? - upita Lun ne do.sećajući se šta mornar smera. - Hoću s visine da pogledam grad noću — odgovori Makfersoa - Bolje se vidi sa Monte Sakro, a to je odmah desno — primeti mar­ kiza. - Džardino publiko Ipak ima manje publike - našali se mornar. Toga trenutka Lun shvati mornarevu osvetu, ali nije bilo pristojnog načina da je sprečl Makferson nađe skrovito mesto i zaustavi kola, a onda odmah ugasi svetla - Ako vas ne zabavlja pogled s brda, sačekajte me ne više od sat Ako uspem da se nagledam. eto me i za tri četvrt sata - reče on i iziđe

iz automobila - Hej, Same, ćekaj! - uzviknu Lun. Ali mornar je već nestao u mraka - Kako ste ga to zvali? - upita markiza Ana. — Pre sam čula da se zove Slim... - A gta sam ja rekao? - upita Lun. - Zvali ste; »Hej, Same«! - odgo­ vori markiza. - Zar to nije skoro isto? — nasmeja se Lun. - Pre njega sa mnom je često bio neki Sam. - A jeste 11 onda zapamtili moje ime? - upita ona i izazovno mu se približi - VI ste Ana, markiza Cestari odgovori Lun i pomeri je malo da se naxtu na oskudnom svetlu mesečine. - Slušajte me pažljive^ A n a .. Vi me slušate... - Počinjete kao da hoćete da me hipnotišete. Ja nisam dobar medijum, a i hipnoza ti ne treba dragi reče ona i veStim pokretima u ipak skučenom prostoru nađe se na Lunovom krilu. Začu se cepanje čava na njenoj suknji 1 Lun to htede da Iskoristi za smireniji reizvoj događaja, ali ona odmeihnu rukom i Šapnu: - Zaboravi to, dragi... Pozvala sam te sutra na jahanje... A želim odmah... Želim da se vinem na div­ nog lipicanera.. - TI kao da si malo ćaknuta, lepa gospo - šapnu Lun. - Jesam... Tako lepo sara ćaknu­ ta! — složi se m arkiza Ana Cestari, Lun nije mogao da se ne složi s njom Makferson se vrati pevušeći ne­ kakvu piratsku pesmicu. - Oprostite ako sam ostao su­ više dugo — reče on sedajući za upravljač. - Smatrajte da ste me izuzetno zadužili, Slime — ne stideći se reče markiza - P a pouzdao sam se u ser Leonarda — reče mornar.

AU markiza nije vodila računa o dvbsmlBlenosti. pa se slatko nasmeja 1 reče: — Stradala je samo jedna suknja — Kuplćemo novu, kad ja pro­ dam svoj brod — odgovori mornar. Sada je i Lun morao da se smeje. — Sad me vratite do mojih kola jer tamo imam rezervnu odeću u koferu. Ovakva ne mogu kući — pokaza markiza svoju po Savu raSivenu suknju. — Tako mi 1 treba - uzdahnu mornar i poveze opet nazad kroz ceo Rim. Kad su se konačno nadli sami, Lun jetko upita: — Jesi 11 sad zadovoljan? To pitanje toliko zasmeja mor­ nara da je morao da zaustavi kola — O l .. Pod ovim uslovima ja više ne mogu da vozim On pređe na drugo sedlšte. a Lun obiđe automobil 1sede za upravljač. Meikferson tada upita: — Da 11znaš kud voziš. Ovo ml ne Uči na put k našem hotelu. — I nije taj pravac — odgovori Lun — Noć je lepa 1vredl pogledati Monterotondo pod sjajem z v e ^ a — Romantično si raspoložen — nasmeja se mornar. — Izgleda da je za mene najbolje da ne govorim — reče Lun tobože s prekorom A stvarno bio je srećan zbog onoga što se dogodilo Makfersona U toku dvadeset i četiri sata mor­ nar se više puta nasmejao nego za celu prošlu godinu. Ovo putovanje i susret s groficom Tonell, starom Makfersonovom poznanicom iz luč­ kih krčmi i iz jednog vedrijeg doba otkrilo je mornaru da se ipak mora živeti Treba se radovati životu uprkos smrti makar i najdražih, jer »gaudeamus igitur«.

Onoga trenutka kad se Džef Karak nalao iznad otvorenog kapka u podu, napolju se začuše policijske sirene, a svetlost reflektora probi

45

se kroz prljava staMa paviljone. On odmah shvati Sta se događa, pa se naže nad otvor u podu i vlknu: - Policija! Ostani tu! Odmah zatim on bez objašnjava­ nja spusti teški kapak, čija skri­ vena reza ga učvrsti. Popravi stari 1 Izanđall tepih povrh skrlvnice, a onda zgrabi mašinsku pušku ostav­ ljenu u uglu i potrča do jednog odeljka paviljona. Jednim oronulim kamenim stepeništem se spusti v koridor, kojim je nekada dovođene voda za zalivanje raslinja. Njime stiže do glavnog hidranta postavlje­ nog među drveće. Pope se kroz ot­ vor, čije ivice su već bile dosta obrušene. Odatle, Iz šume, video je kako dva sneižna reflektora 1fa ro ^ više auto­ mobila osvetljavaju paviljon. Na desetak koraka od njega bio je stao jedan policijski automobil, iz koga iziđoše četiri policajca i razmakoše se da tako spoje stroj onih koji su opkolili paviljon. Razmišljao je nekoliko trenu­ taka, pa se onda odluči. Sakri ma­ šinsku pušku pod jednu gomilu gra­ nja, proveri svoj pištolj i nastavi da ide preko šume u pravcu jednog puta, koji je vodio iz doline do polo­ vine padina Monterotonda. Ostavši sam markLz Je prvo po­ mislio može U da se radi o nekoj K^rakovoj podvali Ali da je to, Karak ne bi ostavio hrpu novca ovde uz njega Električno svetio sprovedeno u skrovište značilo je mnogo u ovom trenutku. Mogao je da osmo­ tri svoj .položaj. Ovde je mogao da izdrži i više dana zahvaljujući zbirci pića Slatki likeri biće neka zamena za hranu, a staro, skupoceno vino za vodu. On se osmehnu pomislivši kako neke blagodeti iz­ gledaju jadno kad su okolnosti ne­ povoljne. Ovde su milijarde lira bile neupotrebljive i vredele su manje nego boca pića Ipak. raarkiz se nadao da policija nece tražiti tako savesno nešto drugo kad nađe sve one gomile krl-

46

umčarenih filmova presnimljenih >ez plaćanja bilo k e ^ e naknade kompanijama koje su ih snimile. Naći će 1 mnogo ovde snimljenih video keiseta 1 filmova pornografs­ kog sadržaja Kad to počnu da »Istražuju* zaboraviće da brižljivo traže neko skrovište, o kome ne­ maju nikakvo obaveštenje. Uhap­ šeni Enriko Galo mogao je da kaže nešto o postojanju paviljona i obav­ ljanju tajnih poslova u njemu. Mo­ gao je da otkrije Karaka 1druge zlo­ čince, ali 0 njemu, markizu Cesta^ riju nije znao mnogo. A baš ništa nije znao o skrlvnicl s trezorom 1 basnoslovno skupim pićima Nekoliko minuta bio je smiren, pa se pope da opipa kapak. Pokuša da ga malo pomerl, ali tek tada prlmeti da nema načina da ga otvori Ja sam ovde uhvaćen kao zver u stupicu, pomisli plahovlto. Upe snagu da podigpe kapak, ali to je bilo lizalud Nije smeo da lupa 1 tako privuče pažnju policije. Ako bi policija našla novac, zaplenUa bi ga i šteta bi bila nepodnošljiva. Uplašen i zabrinut markiz Ce­ stari se spusti na tlo. Beton je bio hladan, pa on povadi svežhjeve nov­ čanica i njima prekri pod Sede na novčanice, koje su šuštale kao suvo lišće, pa otvori bocu šampanjca i poče da pije.

Rimska policija bila je osposob­ ljena za brze akcije protivu otmi­ čara i terorista pa je posle prvih Galovih priznanja otkrila još dva leša u podrumu kuće Iz koje je oslo­ bođen Ben Agresta. Leš nesrećnog Paola Balba već je bio prenet u prosektum Uz sve to policija je c Ipremlla napad na udaljenu jazbinu kri­ jumčara pornografije. I sada se policijski kordon stegao. Režiser Aldo Tatuli okupio je glumce i predao se s grupom vi­ čući: - Mi smo zaštićeni! Svi smo u sindikatu!

- Mene je ovamo natertila nužda - govorio j© igrać Mario Bordone. — Ja sam ovde slučajno. Došla sam da posetlm kolege - pravdala se Ebigeja Sipli - Zahtevamo da budemo zašti­ ćeni kao umetald — opet se javljao režiser Tatuli Policijski narednik, koji im je bio najbliži, iznenada vllmu: — Ćutite! Govorićete kad na vas dođe red! Sada ćutite!

Oznojen 1 zadihan Džef Karak je zastao kod puta. Već je smišljao 6ta da uradL Zaustavlće neka kola, ako skoro naiđu, pa će u pogodnom tre­ nutku potegnuti pištolj 1 isteratl vlasnika. Važno je samo da se Sto pre udalji sa ove opasne teritorije. 2a sada je srećno umakao. pa ćs ga možda poslužiti sreća 1 u tome da policija ne nađe marklza. I on po­ misli da marklz Ima prilično vozduha u sklonistu, a dosta pića Ipak ga pomisao o količini vazduha natera da se zamlslL A onda mu se lice rtizvuče u osmeh. Ako mu je pi­ sano da umre, za to nisam ja kriv, zaključi On nije više bio siguran da će se žuriti da izvuče markiza. Predviđao je mogućnost da ]5ollcija zavrSl pre­ tres 1 odvede sve koje tamo nade, a onda ostavi stražu. Možda će dove­ sti običnog čuvara, jer zapleniće sav snimljeni matenjaL KaJto se zakupac neće javiti, to će polidja sve zapečatiti Karak je zamišljao sebe kako tek posle desetak dana dolazi da uzme novac. Opet će zatvoriti kapak nad već ugušenim i mrtvim marklzom Cestarijem.

Misli mu prekide dolazak jednog automobila i on istrča nasred puta šireći ruke i dajući licu molećiv Iz­ raz. Osvetljen farovima nije se uklo­ nio ni kad su kočnice naterale točkove da zagrebu po makadamu.

- Šta to činit©, čoveče?! - doviknu mu Lun spustivši staMo pritis­ kom na dugme. - Uzmite me, preklinjem vas! uzviknu Karak. — Dete mi umire. Moram što pre do lekara. - A Sta se događa tamo? - po­ kaza Lim u pravcu udaljenog pavi­ ljona - Ja n© znam. Očito je policija Ja živim na majuru ovde gore odgovori Karak i pokaza na su­ protnu stranu. - A 6ta Je sa detetom? - upita Lun. - Samo se grči i jauče... Gubi svest 8 vremena na vreme... MoUm vas primite me u kola i odvezlte do lekara — plačnim i molećivim gla­ som reče Karak. - Uđite 1 sedlt© na zadnje sedište - zaključi Lun i vrata se automat­ ski otvoriše na dodir dugmeta Nestrpljiv da što pre dejstvuje Karak nije prlmetlo da u kolima postoji sistem ogledala, koji šalje odraz u retrovizor. On skriveno po­ teže pištolj rešavajućl se da li da ga upre u vral vozača Hl suvozača Odluči da napadne starijeg, ^ačun8^jućl da se on više pita. Već je zaustio da naredi da se ne pokreću, ali oseti da neće moći da Izgovori ni reć. Noga mu pod sedlštem kruto skllznu 1 on se zavali držeći pištolj. Nije mogao ni da ga sakrije, ni da ga uperi - Vidi šta je s njim - reče Lun. Makferson iziđe ne dodimuvM vrata, jer Lun beše dodirnuo dugme koje otvori oboja leva vrata - Baci taj pištolj! - naredi Mak­ ferson. Ali gangster je stajao zgrčen s osećajem nemoći da po­ krene bilo koji deo tela slično onom što se ponekad sanja u snu. - Ne može on ni da kukurikne smejućl se reče Lun. — Istrgni mu pištolj 1 dobro ga veži. Očito je je­ dan od onih gore. Umakao je poli­ ciji, pa je hteo da nam otme kola - Baš je našao kako da se odveze. Pa on ne bi umeo ni da po­

47

krene tigra, mUlon mu elektrons­ kih zavrzlama. Jedva sam i ja ovako bistar upamtio ono najvaž­ nije - govorio je mornar rastežući gangsterove prste da mu Iz ruke, ukpčene kao kod mrtvaca. Izvuče oružje. Jedva mu ssistavl ruke da ga veže. Kočenje tela bilo je snažno 1 potpimo. - Sačekajmo koji minut, pa će moći da govori — reće Lim. — Ti sedl uz njega, a ja ću da pokrenem kola. Sad kad je policija tamo, naj­ bolje je da ml budemo Sto dalje. Kad god su blU sami Lun i Meikferson su govorili engleski I Džef Karak je znao engleski, jer njegovo američko poreklo navelo ga je da uči No, on je u trenutku paralize, izazvane nekakvim ubodima u noge, izgubio i sposobnost da čuje. Sluh mu se iznenada vrati, kao čoveku kome su uši napunjene vo­ dom, pa se ona odjednom odlije. Istog trenutka oseti i sposobnost da se pokreće. Koliko god ga je pre uplašOa ukočenost, jer mozak mu je radio, toliko ga je sada pogodila nemoć. Shvatio je da je vezan. U tom trenutku počeo je da čuje i razumeo je ono što je zadnje rekao Lun. -

Sta ste mi to učinili?! — uspeo

je da kaže Karak. Baš u tom trenutku Makferson mu opipa džepove i u somotskoj vetrovki nađe novčanik. - Paralisall smo te, jer u retrovi­ zoru se videlo da želiš da nas napadneš - odgovori Lun. - Ova kola samo što ne govore, momče - reče mornar. — Ona imaju ugrađene spravice koje po­ gode strelicama noge, a paraUšu celo telo u toku dve sekunde. Samo dobar brod je bolji od njih. Zovu se tigar... - Njega više zanima njegov polo­ žaj, Kaži mu, Slime - reče Lim. - Sad ćemo prvo da vidimo kako se momak zove — reče Makferson vadeći novčanice 1 predmete iz naAR

bubrelog gangsterovog novčanika. - Eko! Karta identiteta... O. pa on je Džef Karak! - To se zove Imati sreće u lovu - reče Lun. - Otkuda?,... Zar znate moje ime,,, Čekajte! Pa to je. prokleti bili - reče Karak. - Kaži jasnije — reče Lun, - Znam ko ste... Morklz ml je rekao... — izusti Karak u uzbuđe­ nju, ali tog trenutka postade svestan da je pogreSio. Bio je pobledeo i sada je ćutao. Uzalud su ga Lun I Makferson pi­ tali šta se događa gbre kod pavi­ ljona - Isprlčaćeš ti već sve, momče, milion mu iseckanlh glavica ku­ pusa! Ti si jedno prljavo kopile, koje će morati da govori, ili se ja ne zvao... — govorio je Makferson. - Njemu nije važno da zna kako se ti zoveš — prekide ga Lun i tako spreči da gemgster sazna pravo momarevo ime, jer moglo se dogo­ diti da ga on Izgovori grešeći kao malopre gangster. - Dakle, mo­ ramo nazad u grad. Hajde, da prvo smestlmo bebicu na spavanje. Lun zaustavi 1 pritisnu dugme da se otvore sva vrata. Otvori se 1 po­ klopac prostranog prtljažnika. Mak­ ferson uze gangstera u naručje i Iznese ga iz kola, pa ga spusti u prtljažnik. Lun uze pumpu za pneumatike, koja za to nije nikada ni upotrebljena U nju su bila ugra­ đena sredstva koja se polaganom oksidacijom pretvaraju u sredstvo za uspavljivanje. Sada Lun, kao u šali, dunu pumpom u gangsterovo lice i ovaj odmah sklopi oči. pa klona - Produžiću dejstvo, da momak miruje sve do sutra Tek onda mo­ žemo da iznajmimo neki bungalov u motelu koji smo videli Tamo će momak moći sve da nam kaže - iz^ loži Lun svoj plan - Dakle, isplatilo se što nismo otišli da spavamo posle rastanka s gospama - reče Makferson.

- Ko rano rani, dve sreće grabi, ko kasno leže i ćetiri — smejao se ■im.

— Čekaj da izbrojim - smejao se mor nar. — Prvo je susret s groflom... - To važi za tebe — prekide ga .un, - Imam ja šta da brojim i za, tebe - odgovori mornar. — Bolje nemoj — šalio se Lun. VozlH su se dolinom, pa počeSe da se penju ka starom gradiću na irrhu jednog brda. Makferson po­ misli da bi možda bilo bolje da su voziti na zapewi do autostrade, ali to ne reče. Međutim, Lun mu odmah otkri svoj razlog skretanja prema MentanL — Cim se popnemo malo više, videćemo paviljon na padini Monterotonda. To se uskoro i dogodi. SedeU su u kolima i gledali igre svetla oko uda­ ljenog paviljona. Pogađali su da to policija pretresa geingstersku jaz­ bina

Za to vreme marklz Cestari je ćnio korake nad glavom, ali nije ni pomislio da se lupanjem javi. Posle su se glasovi udaljllL Opet je na­ stala lupa kad su policajci 1uhapšenicl počeli da utovaraju zaplenjene kutije s filmovima i video kase­ tama. U boci Je bilo sve manje vina i grof je konačno zadremao i za­ spao. Probudio se oznojen i teško di­ šući Još neko vreme mislio je da je to posledica pijanstva, ali konačno rau postade jasno da se on to guši, jer u skrovlštu ponestaje kiseontka. On se pope uz metalne stube i praznom bocom poče da udara u kapak. Pokušavao je da ga odigne, ali samo se oznoji od napora. Poku­ šavao je da nečim okmji poklopac, ali on je bio od čvrste hrastovine. a okvir od betona. Boce su se lomile o beton, a manji predmeti nisu mogli

da načnu ni hrustovinu ni beton. Većeg predmeta, sem njegovog pi­ štolja, u skloništu nije bilo. Udarao je njime i usp^o da okmji betonski okvir, ali samo toliko da se ukažu metalne šipke kojima je bio armi­ ran. Dalje je uzalud udarao uni­ štivši oružje. Konačno je osetio jaku žeđ, pa se spiifitj do polica s bocama vina. Tamo oseti da lakše diše. Poče da pomiče police u nadi da će otliriti neki prolaz. Nije našao nikakvu veću rupu, ali postojala je jedna presečena cev od nekadašnjeg vodo­ voda. Ona se završavala takođe negde u mraku, ali i tamo je bUa presečena, pa je kroz nju stizalo pomalo vazduha. No strujanje je bilo talio slabo da je morao da stav­ lja usta na cev i sisa vazdiah iz ne­ kog većeg prostora. Ipak, nada je postojala Kad se umorio, seo Je na tlo i od­ mah počeo da se guši. Pod svodom je još mogao da diše, ali sve teže. Jedino stojeći uz cev i šišajući vazduh iz nje mogao je da opstane. A šta ako ga prevari san i urare ne budeći se? Strah ga je prikovao uz zid. Mogao je da se odvaja od cevi samo na kratko, pa je od poUce improvizovao sedište. Odatle, s tog neobičnog postolja, gledao je go­ milu novčanica na tlu. Odjednom je sve potajnnelo, Mislio je za trenutak da je izgu­ bio svest, ali onda mu postade jasno da je neko isključio svetio, ili je agregat potrošio gorivo i sam se zaustavio. Udahnuo bi malo više vazduha, pa dotrčao do kapka i oštećenim pištoljem udarao u kapak. Niko ga nije čuo. Zvao je i kroz cev, koja mu je dovodila vazduh, ali opet ništa. Pre nego se ugasilo svetio bio je utvrdio da je već devet sati. Imao je u džepu upaljač na gas i njime je mogao u nuždi da osvetli prosto­ riju, ali morao je i da štedi gorivo. Bio je gladan, ali nije se usudio da pije likere. Jer. pijan bi se sigurno 49

ugušio. Popio bi po gutljaj vina, ali ni žeđ nije ameo slobodno da ugasi. Umirao je od gladi i žeđi uz mili­ jarde lira i desetine litara najfinijih vina ItaUje.

vni Već u osam sati ujutro Lun je poz­ vao broj koji mu je dala markiza Ana Oeatarl Odgovorili su mu da je ona još u svojoj spavaćoj sobi, ali da je budna 1 da će ga spojiti s njom - Pronto! Ko zove? — dovlknula je veselo. Već po tome Lun je zakljućio da policijska istraga nije stigla do marklzo^'^og doma - Ovde eri Samers — ja’/i se Lun. - Kako lepo mi počinje dani uskliknu markiza. — Rano sam se probudila s nestrpljenjem da se H'^demo zajedno u prirodi na ko­ njima - Dobro ste raspoloženi, zar ne? — upita Lun. - Ne može biti bolje — odgovori markiza Ano. - A vaS cenjenl suprug, kako je on? — pitao je dalje Lun. - E, to ne znam. Nisam ga videla od smoć, a Jutros sam saznala da nije ni dola^o — odgovori oim. — No, to mu nije prvi put da izostane, pa se ne brinem Hoćemo 11 se mi naći? - Plašim se da ćo me danas ome­ sti neke obaveze... - Odbacite Ih i ne mislite na njilx Mislite na mene. - Misliti hoću, ali izgubio bih vl6e dana, ako danaćnji prođe a da ne ućlniir što moram Treba da na^ bavim i odelo za jahanje, jer u svo­ joj putnoj garderobi ga nemam objasni Lun, - Biće ml dug dan do sutra — uzdahnu markiza. — Ah, ja ću ga iskoristiti da pripremim uživanje u izletu sutra. Otići ću do Monterotonda da u jednom odličnom resto­ ranu kod tri jezerca zakažem ru­ ča :. U jezercima gaje salmonlde, a tc je riba koju volun. Okolina je iO

lepa. a postoje i luksuzni bunga^ l O V L ..

- Vi o svemu brinete — reče Lun. - Smatram vas sutra svojim go­ stom, pa mi je dužnost da tako post­ upam - reče markiza - S nestrpljenjem ću čekati sledeće jutro — reče Lun. — Javlću vam se u isto vrema - Biću ne samo budna već 1 spremna da izidem — zaključi raarkiza Lun sačeka da ona spuati sluša­ licu, pa pozva broj Makfersonove sobe. Dogovoriše se da narede da im se spuste koferi i da plete raćun, jer odlaze. Nije još bUo devet sati kad su napustiJl hotel Povezoše se prema severa Makferson je pričao kako je dva puta u toku no^ Izlazio da proverl šta je s njUiovlm zarob­ ljenikom. - Rekao sam ti da će mali venti­ lator ubacivati čist vozduh cele noći, jer baterije su nove i pune reče Lun. - Ipak sam se budio s pomlSlju da se ta] čovek guši u prtljažniku odgovori dobro&jdni mornar. Lun je poznavao bungalove lepo uređenog motela kod Manastira di Braćljana, pa poveze prema severozapadu. Još nije bilo deset sati, a, oni su bUl dobro smešteni u usam­ ljenom i diskretno zaklonjenom bungalovu. Prenesoše i Džefa Karaka pa mu Lun dade sredstvo za buđenje, jer radi sigurnosti bio Je uspe.von na duže vreme. Mornar se pobrinu i da ga nahrani, a onda poče ispitivanje. Lun je morao da potroši malu za­ lihu trlclanoaminopropena združe­ nog s -nekoliko drugih dobro oda­ branih i davno isprobanih droga Gangsterova volja popusti i on poče da govori M a^etofon se bešumno vrteo dok je žočinac izlagao suve podatke o ubistvlma, pljač­ kama i prevarama koje je izvršio. Mnogo zanimljivija bila Je priča o saradnji sa markizom Cestarljem. Bilo je to pre tri godine, kada je

Džef Karak tražio posao koji bi bio lak 1 koji bi pokrivao njegove tajne poslove. Javio se na ponudu da radi kao čuvar ateljea smeštenog u pavi­ ljonu koji je nekada bio zimska bašta. Atelje je bio Iznajmio izvesni Antonio Rozeli i u njemu je jedno vreme uspešno snimao foto ro­ mane, dok 8U bili veoma popularni u Italiji. No, vreme je učlnUo svoje I on je prestao da radi. Mesec dana pre isteka zakupa Džef Karak je predložio da se tu snimaju porno­ grafske fotografije. Rozeli to nije prihvatio, već se požalio markizu zbog nepoštenog predloga. Međutim, markiza je zagolicala ta Ideja o snimanju onog Sto je i inače bio sadržaj njegovog života. Porazgovarao je sa Karakom o tdj ideji Oba su osetili da bi se razum ell Markiz Cestari mogao je da dobije potrebne kredite za dopunu opreme. Jeftino su kupili već post­ ojeću opremu i garderobu za snima­ nje foto romana. Bilo je tu materi­ jala za kulise, alata i sredstava za rasvetu. Bilo je lako kupiti najno­ vije i vrlo modeme uređaje za sni­ manje na osammllimetarsku filmsku traku, kao I one za snima^ nje video kaseta za televizijsko korišćenje. Karak je poznavao za takav po­ sao spremnog režisera, a on je poz­ navao čopor devojaka I mladića spremnUa da prođu i taj trnoviti put do eventualne slave filmske ili tele­ vizijske zvezde. Posle su brzo stvorene veze za prodaju, skrovlšta za držanje robe u Rimu. Napulju i Milanu, a onda se mreža brzo širila, da dosegne Lon­ don i Minhen. AJi sve to nije uzbuđivalo Li-'On je smatrao da tu krijumč' falstfLkatorsku družinu f . Qć preuzme policija. Zivnu ^ kpct je Karak Ispričao šta :. dogodilo prošle noći — To znači da jo markiz ostao ziitvoren u ski-ivnlci - prlmeti Lun. - Jeste, ali ne može da iziđe — odgovori gangster sasvim mimo.

- Ima U on tajno vazduha, da pre­ živi? - seti se Samjuel Makferson. - Najviše za tri. Hl četiri sata m im o odgovori gangster. Lunova droga svesti koja je sla­ mala volju za otporom, pretvarala je ljude u nemoćna, bezosećajna bića. To je bUo nužno da bi se bri­ sala sposobnost prikrivanja istine i pričanja lažnih priča. Sada je Ka­ rak bio bezvoljan, mlitav 1nemoćan da pruži otpor, da nešto skriva, ih da laže. Jedina sposobnost, ako se to uopSte može nazvati sposob­ nošću. bila je spremnost da se odgo­ vori na pitanja. - Oplšl nam skrivnlcu. Karak! uzbuđeno reče Lun. Karak mimo posluša. Izloži svaki detaJj skrivnice, za koju je verovao da je policija nije našla. Govorio je i o velikom iznosu novca i o kolekciji skupih pića. Pričao je o tome kako je za maskiranog markiza priređi­ vao bahanalije u paviljonu. No nije izostavio ni svoj zadnji susret s markisom Anom. njeno brzo »neverstvo« kad je videla dvojnika Elvlsa Prislija i svoje strahovanje da markiza ne ispriča sve to svom mužu. - Zašto bi pričala svoju sramotu, mlllon mu ženskih nastranosti? upade Makferson. - Na to ju je navikao markiz Ce­ stari On je nastran. Uživa da gleda svoju ženu u tuđim rukama, ali samo kratko. Ona ne sme da istin­ ski voli nikoga sem njega A ja znam da ona ne voli ni njega. U njoj je đavo. Njena lepota je paklena, a ne rajska.. — prićfio jn r-/.ef Knr,n v

-

K o i j SV’.

i u,7Tr;jse približimo. Čamčići su se krili negde u mraku na dve stotine jardi od nas. Tada ugle­ dasmo jedan veliki motorni čamac sličan onima koji su u ratu bili nao­ ružani torpedima. I on je plovio bez svetla i ja sam ga otkrio znajući da se tamo nalaze radio čamčićL Inače ga ne bih primetio. Pokazah ga svo­ jim ljudima i naredih: - Pratite onu podrtinu! - Ne bih rekao da zaslužuje to ime, Gledajte kako brzo plovi - doviknu mi krmanoš. Signali su pokazivali da radio čamčići okreću i sada se vraćaju prema kopnu, ali na sever.

- Približimo im se! naredih. Otkrijte mitraljeze i spremite se da Ih zaustavimo! - Da osvetlim? - upita ona] drugi agent kome su pri ruci bili i reflektor i mitraljez. - Da! Zatraži da stanu i kaži da amo iz kontrole plovidbe. Brode bez ovetla! - objasnih mu i nastavih da pratim signale. Bilo je očito da je ovaj glomazni čamac imao nekakvu vezu sa radio čamčićima, jer su se bili zaustavili kod njega, a sad su polako plovili .pred njim. Reflektor blesnu, a signalno avetlo dade znak »zaustavite se«. - Ko je tamo? — pitao je neko koristeći pojačalo glasa. - Kontrola plovidbe! Zašto putu­ jete bez svetla? odvrati moj »mornar«. - Imamo kvar! Žurimo! - ču se odgovor, a pri tome motori na ogromnom čamcu snažno zabrujaše i on kao da se prope na vodi. Snažno jumu u noć. - Za njima! Ne smeju nara um­ aći! — viknuh. Naš brodić je izgledao kao mala luksuzna jahta, ali novi i veoma snažni motori su se skrivali pod bli­ stavom bojom palube. Za dve mi­ nute počesmo da pristižemo begunce i opet ih uhvatismo u snop reflektora. Ja sam čas pratio si­ gnale radio čamčića, a čas ovu trku. - Opomeni ih jednim rafalom! - naredih svom čoveku. Mitraljez se oglasi sa tri kratka rafala, ali begunci su i dalje bežali. - Po njima! — naredih. Paljba našeg mitraljeza odjeknu nad vodom i u svetlu reflektora videsmo kako pršte komadići palube progonjenog čamca. On uspori i is­ krenu se. a zatim stade. - Držite ih na nišanu! Pristanite uz njih! - opet naredih. Jednu minutu kasnije nađosmo ae uz čamac. - Posada i svi u čamcu neka

izađu na palubu! — naredih kro7. pojačalo.

U ruci sam stezao veliki revolver i spremao se da preskočim na onaj čamac. Dva čoveka su stajala na palubi. Ali iznenada moj čovek vi­ knu: — Opasnost! Bacih se na palubu i u istom momentu iznad mene zvlznuše kuršumi iz automatskog oružja. Po zvuku pomislih da je to mašinska puška. Naš mitraljezac izrešeta čamac dugim rafalom. Dva čoveka padoše. Jedan se zanese i pade u more, a drugi se sklupča uz nisku ogradu. U kabini neko kriknu i pod reflektorima primetih čoveka koji pada još uvek stežući u rukama automat. - Izlazite, inače ćemo i dalje pu­ cati! - pozvah kad naš mitraljez prestade da puca. Ali niko se nije odazivao. Pluta­ jući nađosmo se uz čamac i ja preskočih u njega. Okrenuh prekidač za unutrašnja svetla i sa revolverom pregledah čamac. Tri nepoznata zlo­ činca ležala su mrtva. Opipah nji­ hove džepove. Nađoh obične isprave ribara, ali u čamcu nije bilo ribarske opreme. Bilo je očito da su isprave lažne. Nije bilo vremena da se dalje istražuje. Skočih nazad na brodić i prihvatih slušalice. Radio čamčići su odmicali. Naredih da ih pratimo. Zatim javih onom ratnom brodu koordinate ovog pustog čamca. To je bilo sve što sam mogao da uči­ nim. Ugasismo reflektor i svetla. Od­ micali smo u noć. Osvrhnuh se prema onom čamcu, na kome su sada bila upaljena sva svetla da neko ne bi na njega naleteo. Primetih da radio čamčići naglo ubrzavaju kretanje prema Blekvoter zalivu. Sada su plovili u pravoj liniji sve dp velikog južnog rta Oploviše ga i skrenuše na zapad. Pratili smo ih do blizu male Stejns luke. Tad ugledasmo veliki stari brod 73

preuređen za zabavu. Na njemu su blistala mnogobrojna svetla, a oko njega su bili usidreni mnogobrojni motorni čamci, male luksuzne jahte, jedrilice i brodići. Signali pokazaše da radio čam­ čići nestadoše u mnoštvu plovnih objekata. Brzo zaustavih svoj radio čamčić, jer sam pretpostavljao da je kraj plovidbe negde tu. Nisam želeo da ucenjivači primete da smo im blizu^po tome što bi našli moj uređaj. Oslušnuh još neko vreme. Nastala je prava zbrka. Moj uređaj je pokazivao da je ucenjivačev ra­ dio čamčić nestao. To nije bilo mo­ guće, jer i da je neko odneo novac, signali bi ga pratili. Ali to više nije bilo moguće. Zašto? Mučio sam se da nađem rešenje, ali ga nije bilo. Dadoh signale da naš radio čam­ čić priđe i mi ga podigosmo na pa­ lubu. - Obiđi, da bismo stigli sa su­ protne strane! - rekoh svom čoveku kod komandne table. U luku zađosmo oko nmogobrojnih čamaca, malo se udaljismo i opet krenusmo. - Kamuflirajte mitraljeze i upa­ lite svetla! - naredih odlučivši se da pođem na onaj brod. Dok sam ja oblačio večernje odelo, moj »mornar« je poslovao po palubi. Videh ga kako ide sa tubom paste za zube. - Ne morate prati-zube! Bolje ih naoštrite! - rekoh jetko, jer me je nerviralo to što se sada bavi svo­ jom toaletom. Nije za zube - osmehnu se on. - Ostavili su nam tragove kuršumi, a nemamo boje. Zamazaću rupice ovom pastom. Ipak će se manje videti sve te rupe. Pogledah ga iznenađeno. Taj čovek je umeo da misli. - Vi ćete ostati ovde. Budite oprezni. U slučaju da se meni nešto desi, javite inspektoru Blankersu da sam na ovom brodu i da je trag ucenjivača negde u blizini - zaklju74

čih spreman da pređem na brod čim pristanemo. - Zar ne bi bilo pametno da vas jedan od nas prati? - upita agent zalepivši pastom za zube poslednju rupicu od kuršiima na brodu, - Imate li večernje odelo? - upi­ tah. - Nismo mislili na ples! - odv­ rati on razočarano. Sa broda se već čula muzika. Mnogi gosti su odlazili pijano se klateći pri silasku u svoje čamce i jahte, ali zabava se nastavljala. Popeh se trudeći se da izgledam malo pripit i bezbrižan. - Rezervaciju, molim — obrati mi se džin u izvezenoj uniformi, koji je stajao uz ulazni most. Opipah džepove kao da tražim tu kartu za rezervaciju. Nisam se na­ dao da je na ovom brodu takav si­ stem primanja gostiju i razmišljao sam šta da uradim. Pipao sam po džepovima kao da sam nešto izgu­ bio. U jednom džepu sam imao sve­ žanj novčanica: Izvadih ga i zagle­ dah kao da je u toj hrpi tražena karta za rezervaciju. Onda kao da se setih. Razvukoh lice u pijan osmeh i uzeh deset funti. - Tu je ta prokleta karta! - re­ koh značajno. Oznojeni džin kao da nešto pro­ guta, Zurio je u novac, a onda se osvrnu. Blagonaklono klimnu gla­ vom i opet se ukoči u svom »dosto­ janstvenom« položaju. Ja prodoh laltb posrćući. Osvrnuh se za prvom ženom koja naiđe da bih pogledao džina. Ali on je bio zabav­ ljen novim gostima. Odlutah po pa­ lubi zavirujući u salone i kabine koje su se mogle videti. Graja, vrzmanje gostiju, treštanje muzike, smeh žena koje su njihovi kavaljeri vodili u mračne i natkri­ ljene uglove palube - sve me je to pritiskalo tako da osetih kao da sam stvarno pijan. Pođoh ka pramcu i ugledah mrežu koja je zatvarala dalji pro­ laz. Bila je visoka svega jedan me­

tar i ja zateturah kao da je ne vi­ dim, pa naletih na nju i pokušah da odigram nešto slično padanju preko mreže. - Ovamo ne možete. Ovo je deo broda samo za posadu - ćuh nečiji glas i snažna ruka me dočeka tako da ostadoh na ovoj strani; To iz senke beše izašao jedan mornar u tamnom odelu koje se sta­ palo sa okolinom. - Oh! Ta mreža... - progundah i vratih se. Dakle, po brodu se ne može svuda kretati, zaključih i podoh prema brodskom baru. To je, u stvari, bila velika prostorija nači­ njena rušenjem pregrada mnogih kabina, koje su sada bile pretvor­ ene u lože i ugodne kutove. Klima uređaji su stvarali prijatno struja­ nje ohlađenog vazduha. Na podijumu su dve igračice lebdele u nekakvom sporom bluzu, ali su time dozvoljavale da publika uživa u izazovnim oblicima njiho­ vih tela. Program je bio sladunjav i izazo­ van. Jedino me od briga otrže pesma jedne mrkopute Peruanke vanrednog glasa, ali već prilično stare. Slušao sam njenu pesmu kad osetih da je uz pult pored mene stala neka žena, jer me zapahnu njen prijatni miris. Okrenuh se i ugledah visoku 1vitku plavušu. Ona je pušila kroz tanku i dugu muštikla Dim uputi blizu mene. Osmehnuh joj se i ona stade još bliže. - Usamljeni? - upitah drsko. - Kako se uzme - neodređeno reče ona. Znao sam da neće biti teško na­ staviti razgovor sa ovom već zre­ lom, ali lepom ženom Ona me po­ gleda ispod oka. - Kako ste ostali sami? - upita iznenada. - Sam sam i došao - odgovorih. Ona me začuđeno pogleda. - Vi radite na brodu? - upita zatim. Shvatih da sam pogrešio što sam rekao da sam došao sam, jer su

ovde muškarci retko dolazili sami. Požurih se da popravim stvar: - Izvesna gospođa je mislila da joj je muž ’na poslovnom putu. A malopre smo ga primetili kako se penje na brod i to baš pred nama Morala je ostati na jahti. - Ah. tako? A vi ste ipak došli — reče ona - Treba da se nađem sa jednim prijateljom - odgovorih. - On ima kabinu na brodu? raspitivala se. - Verovatno... - odgovorih. Ne znam ima li još sloloodnih ka­ bina. Uzeo bih jednu. - Baš blizu moje ima praznih. To su brojevi od trideset i dva do četr­ deset - odgovori ona. - A vaša je? - usudih se da pi­ tam. - To vam neću reći. Pogodite koja je od dve preostale u tom delu broda - smešila se koketno. Ovde sada prestaje točenje alko­ hola. .. Taj glupi zakon. Dobro je kad ćovek to zna i drži nekoliko boca u kabini, Razmišljao sam nekoliko tre­ nutka. - Mislim da bi trebalo da uz­ mem kabinu... I da pošaljem jahtu da odveze moju prijateljicu - re­ koh. Ona ne odgovori ništa. Samo se nasmeši i nestade u duvanskom dimu prema izlazu. Pođoh i ja i ra­ spitah se za kabinu. Nekoliko mi­ nuta kasnije imao sam u džepu ključ kabine broj trideset šest. Prošetah palubom i stadoh da posmatram okolinu oslonjen o ogradu, Video sam kako odlaze čamci, jahte i brodići. Ali neki su i dolazili. Video sam kako moj brodić stoji ukotvljen blizu pramca broda. Iza mojih leđa su prolazili mnogi dečaci. Neki su se i očešali o mene. U jednom momentu osetih kao da mi je neko stavio ruku u džep. Trgoh se ali grupa gostiju, koji su prolazili, spreči me da vidim ko je to mogao učiniti. Opipah novac. Bio 75

ie u drugom džepu. U levom džepu, koji mi je neko dodirnuo napipah nekakvu ceduljicu. Pođoh do mirni­ jeg kutića i blizu jednog svetla po­ gledah tu ceduljicu. Odmah prepoznah sličnost ovog pisamca sa onim koje sam dobio sa potpisom »Prija­ telj«. U njemu je oćito na brzinu bilo napisano: »Ketlin Frej je na ovom brodu. Sle­ dio sam taj trag. Zašto ste vi ovde? Zar ste nešto našli? Čini mi se da vas prate, jer vas je neko prepoz­ nao. Uništite pismo - Prijatelj«. Primetih da mi prilaae dva ćoveka i brzo neprimetnim pokre­ tima iscepah pisamce puštajići da komadići odlete preko ograde broda. - Izvinite... Jeste li vi gospodin Okam iz kabine trideset šest? upita jedan od njih. - Da... Ja sam to - odgovorih pažljivo ih posmatrajući. - Izvolite s nama. Treba da uz­ mete drugu kabinu, jer je ona već bila izdata, a službenik nije znao. Izvolite - reče stariji od one dvo­ jice. On je ili bio neučtiv, ili je imao razlog da drži ruku u džepu. Pomis­ lih da verovatno njome drži revol­ ver. - Ja nisam doneo prtljag. pa možete i sami dati kabinu - rekoh misleći da ih se oslobidim. Evo vam ključ. - Ali morate dobiti drugi ključ. Dole je posluga - neodređeno mi reče onaj stariji čovek. Pri tome se njih dvojica postaviše tako da su me opkolili. Odlučih se da ih poslušam. Sidosmo na donju palubu, pa za­ tim još niže do hodnika prema kabi­ nama koje su počinjale brojem trideset i jedan. Prvi čovek je išao ispred mene, a drugi neposredno iza mojih leđa. Na jednom mestu u pustom hodniku onaj prvi naglo stade i okrenu se. U ruci je držao revolver. Htedoh da se okrenem, ali osetih da me onaj drugi podboči

tvrdim predmetom, koji je morao biti revolver. - Kakav je to napad? - upitah uzbuđeno. Ne dobih odgovor. Onaj prvi pruži ruku k zidu i otvori jedna niska metalna vrata i pokaza na njih. - Uđite! - dobaci šapatom. Brzo! Onaj drugi me gurnu k vratima i ja se nađoh u jednom nižem hod­ niku zarđalih zidova. Koliko je sve ono što sam pre video na ovom brodu bilo uglačano, toliko su ša­ vovi zarđalih metalnih ploča u ovom hodniku sada otkrivali sta­ rost broda. Ovde me napadači pretresoše. Odmah napipaše veliki revolver pod mojom pazuhom i oduzeše mi ga. Ne nađoše onaj drugi, malog ka­ libra, koga sam bio gurnuo u ča^ rapu tako da se držao između noge i ivice cipele sa unutrašnje strane prema »gladnom« delu stopala Oduzeše mi novac i sitnice, a za­ tim me gurnuše napred. Išao sam pred njima ojađen zbog toga što sam se našao u mišolovci i neću moći da potražim Ketlin. Jedan od mojih pratilaca me obiđe i stade uz jedna vrata. Po­ kuca i otvori ih. Zaviri unutra i javi: - Doktor Kervin je ovde! - Pustite ga unutra! — začuh glas koji me podseti na nekog poz­ natog. Uđoh i zastadoh iznenađen. U sobi je bilo njih troje. Jedno lice mi je bilo odnekud poznato, ali nisam mogao da se setim odakle. Drugog čoveka, koji je bio mršav i imao naočari vrlo kratkovide osobe, ni­ kad nisam video. Ali vitku i zavod­ ljivu plavušu, koja mi je preporu­ čila da uzmem kabinu već sam znao, i zato je pogledah mrzovoljno. - Niste pogodili broj moje ka­ bine, ali nije loše. Ipak smo se našli - reče ona i nasmeja se. Taj smeh bi se mogao nazvati le-

pim, ali ja sam iza njega osetio de­ mona. - Gospodine Koiinse, šta predla­ žete? - obrati se kratkovidomonaj čovek koji me je podsećao na nekog poznatog. Sada obratih pažnju na nijansu njegovog engleskog govora i otkrih da me podseća na nešto već poz­ nato. Nisam obraćao pažnju na ono što kaže, već na ono kako to izgo­ vara I tada mi sinu sećanje. Da! To je on! Onaj što je pod lažnim ime­ nom nastupao sa svojim radio čam­ cem. Ali sam imao osećaj da to nije sve što znam o njemu. Napregnuh se da ga vidim mlađeg i drugačijeg. Njegovoj ćeli u mašti dodadoh kosu. a licu mlađe crte. Malo zažmurih da ne vidim neravnine i nabore nje­ gove kože. I tada mi sve postade jasno. Pred sam drugi svetski rat u stručnoj literaturi bilo je spomi­ njano ime inženjera Stulpnagela. Kao danas se sećam fotografije mladog nemaćkog inženjera. Bio sam dečak i oduševljavao sam se opisom Stulpnagelovlh poduhvata na polju radio dirigovanja. On je iz­ javio da će uskoro biti moguće ra­ dio upravljenje avionima i brodo­ vima bez posade. Tada mi je otac rekao; »Ti gadovi će nam jednom zapržiti čorbu svojim izumima*. Ali ja sam sklapao svoje prve primi­ tivne dečije prijemnike i maštao da postanem inženjer kao Stulpnagel. Možda je to i navelo oca da me natera da studiram hemiju. Ali ja i pored studija nikad nisam napu­ stio radio tehniku. A u ratu sam se sam nekoliko puta setio Stulpnagela. Pitao sam se da li su na tajnom oružju Fau 1 i Fau 2 ugrađeni njegovi uređaji. Prošle su godine i ja više nisam Čuo za ovog inženjera Gotovo sam ga bio zaboravio verujući da je ne­ stao u vihoru rata, čijim straho,tama mora da je doprineo. - Njegov život ne vredi mnogo - trže me poznati glas. - Ali on

ima talenta. I mnogo zna - Nadam se više od vas, Stulp­ nagel ! - viknuh. - Oho! trže se Nemac. — Vi­ dite li, gospodine Koiinse. on je opasniji nego što smo se nadali! Tek tog trenutka obratih pažnju na onog drugog ćoveka, upravo na njegovo prezime. Nije li ono meni već poznato. Pa dal Ja sam ga dopi­ sao na Blankersov spisak sumnji­ vih. Je li to taj Kolins? Je li to Blan­ kersov šef? Na to pitanje sam tra­ žio odgovor provokacijom. - U ovoj jazbini je i ugledni šef iz Soktland Jarda. Inspektor Blankers će biti posramljen što ste ga pretekli u naporima da se otkriju ucenjivači! Bravo! - rekoh sa najvećom dozom sarkazma. Kolins se trže. Očito mu je bilo neprijatno. - Zar ste znali da sam... Da imam vezu... Ovaj, odmah pričajte sve što znate! — mucao je snalazeći se dosta brzo. - Baš sad vas traži čitava vojska vaših agenata! - rekoh želeći da ga što više preplašim. - To je laž!... To nije moguće. Niko ne zna... Vi blefirate! - ciknuo je gušeći se od besa Kolins. - Vaša porodica biće na sram­ nom stubu! Svet će se smejati! A vi ćete visiti na vešalima! - bacao sam mu u lice reći koje su ga mo­ rale pogoditi. On skoči i udari me po licu. - Dosta! Gade! - opsova. - Čudovište! Član Skotland Jar­ da! Zločinac! — govorio sam po­ lako, naglašavajući svaku reč. On se zanese i stavi ruku na srce. Bio je plav u lica Naočari su mu skliznule niz nos i on nije mogao ništa da vidi - Smirite se gospodine Kosinse Istina je da on mnogo zna, ali sada će sve lepo reći i mi ćemo naći iz­ laz. Niko nema dokaze.., — poče inženjer Štulpnagel. - Šarmantni doktor Kervin će brzo biti manji od jednog karata reče plavuša. 77

Ona je karatima meiila nakit, di­ jamante. zlato - pa i ljude. Ta čudna žena je bila demon. Nisam mogao da se otmem utisku da na mene veći utisak ćlne njeni osmesi i njena lepota, nego zloba i neprija­ teljstvo. Zato se potrudih da je bar uvredlm. Vi imate takode mnogo šarma... Sarma bludnice! - dobacih joj najotrovnijim glasom koga sam mogao glumiti. ~ Dragi, on me \Teđa - ]reče ona leno i nasmeši se napućivši usne kao kad se imitira uvređeno dete. - Proći će ga brzo volja za tim! - dobaci Nemac. Kolins se beše oporavio i sede zureći u nas. Popravi naočari i reće: - Moram ponovo stupiti u vezu sa Blankersom. Zatim otvori jedan orman i tako otkri radio stanicu velike snage. Podesi talasne dužine i pozva: - Halo Blankerse, halo Blankerse! Nemac priđe i uključi zvučnik da svi čujemo odgovore. - Odgovora Skolland Jard, odgo­ vara Skotland Jard, šest osam dva, šest osam dva... Inspektor će od­ mah doći, inspektor će odmah doći... Čulo se lako zujanje i krčanje u zvučniku, a onda se začu glas: - Sest osam dva, šest osam dva. Inspektor Blankers, inspektor Blankers. Ko traži? Ko traži? - Ovde šest osam jedan, šest osam jedan - odazva se Kolins. Izvestite me o novostima! Čujete li dobro? - Odlično čujem! Ratni brod je dobio koordinate i našao čamac sa tri mrtva. Kervin je nestao. Ništa drugo ne znamo — ćulo se iz zvuč­ nika. Ja se odlučih i bacih se prema Kolinsu. Zatim viknuh u mikrofon: - Izdaja, Blankerse, izdajaL.. Dobih udarac u glavu i nečija snažna ruka mi pokri usta. 78

Plavuša se blaženo smejala. - Šta se to čulo! Sta se to čulo? pitao je inspektor Blankers. Kolins me prostreli pogledom i okrenu prekidač. Radio uređaji zamukoše. - Taj histerik je lud! - reče Ko­ lins. - Covek se igra heroja! - isceri se Nemac. Ja sam bio zadovoljan. Pogrešio sam i upao u ovu zamku, ali sam se i dalje borio. Mogao sam bar zbog toga poštovati sebe, - On mi liči na jednog Poljaka Bio je inženjer i ja sam ga uzeo iz logora da radi u jednoj mojoj radio­ nici. U času ljutnje zbog jed­ nog šamara, on se bacio na mene. Bilo je smešno — pričao je Stulpnagel. - I šta je bilo sa njim? - radoz­ nalo i kao ushićeno upita plavuša. - Džejn! Ti uvek nešto pitaš upozori je nezadovoljno Nemac. - Zar Džejn Svanson ne sme ni­ šta da pita? Ne budi takav, dragi, pričaj o tom Poljaku. Stulpngel je časak gledao svoju levu ruku. Primetih da mu je sred­ nji prst na levoj ruci kraći i bez nokta - Odgrizao mi je čitav zglob s noktom - reče on mršteći se i za­ gledajući prst. - Razimie se da si ga odmah ubiol — dobaci plavuša odušev­ ljeno. - A ne! On je mnogo vredeo. iako je mislio kao crvenL Umeo je da radi. Skršio sam ga i naterao da radi. Prst sam prežalio. To je sve završi Nemac. - Ali nije valjda živ? - kao da se užasava^reče plavuša. - Ne verujem... U brci sam morao da odem. Skoro svi iz tih radionica su nestali u eksplo­ ziji... Bio je to nesrećan slučaj odvrati Stulpnagel. Zatim ustade i gurnu široku me­ talnu ploču, koja se bez škripe po­ krenu po nauljenim šiniuna. Široki

prolaz se ukaza. Nemac provuče ruku i okrenu nekEikav prekidač. Svetlost obasja jednu laboratoriju snabdevenu i prilično velikim maši­ nama. Radoznalo je pogledah, ali tada uzdrhtah. Ugledah Ketlin. Bila je vezana i ležala je na jed­ nom stolu, ali tako da joj je glava bila na donjoj ploči velike prese. Stulpnagel pođe ka pultu. Pritisnu jedno dugme i gornja ploča prese lagano pođe ka glavi moje Ketlin. Jedva smogoh snage da vrisnem. - Ne! Ne to... Štulpnagel opet pritisnu dugme i ploča se zausvi. Priđe mi i ledenim glasom reče: - Govorićete o svemu, ili ću na vaše oči samleti glavu te šupljoglave gospođice! Govoriču... Sta želite da znate? - rekoh slomljeno. VI Pričao sam šta se sve događalo, ali sam izneo verziju, koja ih je mo­ rala zavesti Pri tome sam grozni­ čavo razmišljao k ^ o da spasem Ketlin. Mogao sam izvući revolver i ubiti ova dva čoveka, a ako moram i misterioznu Džejn Svanson. Ali kako ću sa broda spasiti onesvešćenu Ketlin. Negde u hodniku su ona dva zločinca, a možda još i dese­ tina drugih. Trebalo je tražiti pa­ metniji izlaz i zato mi nije ostajalo ništa drugo do da pričam. - Kako se dogodilo da naš si­ gurni sistem ne ubija? - pitao je Stulpnagel. Objasnih mu ono o kadmijumu i neutralizatoru koga sam^konstruisao. On me besno pogleda. - Vi ne shvatate šta ste učinili! Uništili ste jedan siguran put da dobijemo dovoljno novca za snaže­ nje naše organizacije. To je velika ide a! I mi nismo sami. To što je ovde gospodin Kolins može vam potvrditi da imamo moćnu organi­ zaciju - zaneseno je pričao Ne­ mac.

- Je li to novi nacizam? - upi­ tah mimo. - Nazovite to kako hoćete. U krajnjoj liniji mi moramo imati re­ zervne snage... Doći će pranovni obračun... Vi možete biti u naSoj službi - nastavi on. - Ne verujem da bih se srodio sa vašim idejama - rekoh što sam mirnije mogao. On me pogleda zlosutno. - Ostavite to m, drugi put - reče nabravši prosede obrve. - Pričaite nam dalje. Verujem da ne želite da vidite kako prska glava ove devojke. - Nemam sta vise aa nazem... Prateći vaš radio čamčić prispeo sam ovde. U poslednjem momentu sam izgubio trag. Ne znajući da 11je podignut na neki od mnogobrojnih čamaca i jahti, ja sam se sam nasumice popeo na ovaj brod - ispri­ čah u dahu. - Znate li zašto ste ga izgubili! upita genijalni zločinac. - Voleo bih da znam - rekoh. - To je jednostavno. Odmah smo ga potopili. SvaJd put se tako radi Posle nekoliko dana gnjurac izvadi uređaj i md ga doteramo za novu upotrebu - ponosno reče Stulpna^ gel Sada sam shvatio komplikovani ali izvrsni način skrivanja radio čamca. Čak i kad sam uspeo da ga pratim kroz čitav ogromni zaliv i dugo, izgubio sam ga ovde u gužvL brodova Mogao sam dovesti čitavu flotu brodova i hiljade agenata, ali opet bi bilo teško naći prave zlo­ čince, - Šta mislite da preduzmete? upitah posle kraćeg ćutanja. - Gekaćemo neko vreme da vi­ dimo hoće li nas policija otkriti. U slučaju napada na brod, imamo mali lansirni sumaran na dnu broda. Nestaćemo sa novcem i naj­ potrebnijim stvarima. Brod je mini­ ran i odleteće u vazduh. Među olupi­ nama ostaće naši radio uređaji, ali mi ćemo ih ponovo napraviti - pri­ čao je sa zadovoljstvom. 79

Pomislih zašto li mi tako otvor­ eno priča svoje tajne, Na Kollnsovom licu sam video da on to ne odo­ brava, ali odnekud se i on odnosio sa strahopoštovanjem prema ovom starom geniju zločina. - Vi se sigurno pitate zašto vam govorim ove krupne tajne planove. Pa to je jednostavno. VI ćete ostati naš zarobljenik. Svojom umešnošću popravićete ono što ste razorili U protivnom bićete mučeni i sasvim skršenL Vaša devojka takode hladno objasni Štulpnagel, Čudovišno zamišljeni 1 sa nemaćkom pedantnošću sprovedeni pla­ novi na prvi pogled nisu imali ni­ jednu slabu tačku- Moje mešanje ih je privremeno usporilo, ali sada će sve obnoviti sa više sigurnosti Zar je malo načina da se uz pomoć ovakvih saradnika Icakav je Kolins ubiju svi koji ne plate učenu! Moje misli prekide kucanje na metalna vrata. Uđe čovek čije ruke su bile u zavojima. - To ste vi/Miieru. Zašto se ne odmarate? - pitao je štulpnagel. Te reči mi otkriše da je stigao )os jedan sličan njemu. Nasmeših ge videći mu uvijenu ruku. To je bilo moje delo. U onu pošiljku novca sta­ vio sam jedan otrov. Nadao sam se da ćemo posle u nekoj bolnici ot­ kriti onog ko zatraži lekarsku po­ moć. Skotland Jard je već ispitivao sve bolnice i lekare. Te moje misli potvrdiSe reči pridošlice: - Ne' mogu više! Trpim strašne bolove. Govorio je na nemaćkom, ali ja sam taj jezik znao sasAam dobro, jer sam ga učio da bih se služio nemać­ kom literaturom, - Sta kaže doktor Zenger? upita Štulpnagel takode na nemać­ kom, - To je neki otrov,.. Bio je u po­ šiljci sa novcem. Otrov nam je ne­ poznat - žalio se dalje bolesnik isturajući nemoćne ruke. Po onom kako ih Kolins sluša svaBO

tih da i on razume nemački. Ali on progovori enegleski: - Policija se nije poslužila otro­ vom. Ja bih znao ... Inspektor Blankers je stalno nešto tajio od kada je nepoznati preporučio sarađnju s doktorom Kervinom. Bolesnik me razrogačeno po­ gleda Oči su mu sevale pune mržnje 1 bola. Pogleda svoje ruke, kojima bi me odmah zadavio da nisu bile onesposobljene. - Da.. Doktor hernije Kervin... Trebalo je to još pre shvatiti - reče isprekidano Štulpnagel. Osvrnuh se kao da tražim izlaz. Videh kako je plavuša pobledela. Ovom ženskom demonu bilo je zlo, valjda od pomisli da se nešto slično moglo dogoditi i njenim lepim ru­ kama Pogledah je zlurado. - Sve ovo me zamara Laku noć! - dobaci ona i i2iide. - Mučiće vas snovi! — dobacih. Ona se osvrnu, tako da joj samo ja videh lice, 1 koketno zatrepta. Kakav je to pogled? Zar može t ^ o da gleda žena demon? I to posle svega što se dogodilo. Uzdahnuh i nehotično osmotrivši njene lepo građene kukove i vitku priliku koja nestade u vratima - Ja hoću pomoć! - vikao Je bo­ lesnik — Tražim da me prebace u bolnicu! Raspadam se! Ja to neću... Groktavi plač prekide njegov glas. Štulpnagel se diže i poče da šeta zamišljeno. U jednom momentu se nade iza leđa uplakanog Milera i naglo izvadi revolver. Munjevito podiže ruku i udari ga teškim oruž­ jem po glavi MHer se skljoka na svoje nemoćne ruke. Njegov šef pri­ tisnu zvono i ona dva zločinca se' pojaviše. - U peć tri! - naredi Štulpnagel Ona dva čoveka stadoše vojnički mimo. Zatim zgrabiše nesrećnog zločinca. Sta znači peć broj tri? Je li mo­ guće da je ovaj Hitlerov naučnik sačuvao stare metode?

- Spalićete ovog čoveka? - upi­ tah glasno. - Važom krivicom - odvrati besao StuJpiiageL — Bez ruku inače ne vredi nikome. Smrt je za njega milost Potrudite se da je i vi ne zas­ lužite. Ova tirada izrečena u pretećem tonu nije me zbunjivala, ali sam postajao za.brinut zbog svoje pasiv­ nosti Sada su u prostoriji bUa dva čoveka. Ona dva zločinca su odvu­ kla, da spale, svog druga. Možda je ovo najveća šansa - Sedite tamo! - naredi Stu 1pnagei pokazujući fotelju na kojoj je do malopre sedela Džejn Svanson. Odatle sam video sto na kome je ležala Keilin. Njene oči su se pokre­ tale. Prtmetih da me ona gleda zaprepašćeno. Tužno joj se osmehnuh. Stulpnagel proprati raoj pogled i primati da je Ketlin pri svesti. - Biće strašno za njii ako sada budemo morali da upotrebimo presu - nasrne] a se on sadistički — Zato nam pričajte dalje. - Nemam šta da kažem — rekoh misleći u kom trenutku da pružim ruku k cipeli i izvučem mali pištolj. - Ostalo je nejasno ko je čovek koji je inspektoru Blankersu pisao o vama - reče Kolins odlučivSi se da učestvuje u saslušanju. - Bar vama je poznato da je to i za mene tajna — odgovorih prekr­ stivši noge. Razmišljao sam hoće li biti sum­ njivo ako nogu stavim popreko preko kolena. Ponekad ljudi tako sede držeći se rukama za cevanicu. To je još uvek prirodan položaj, Učinih tako, a oni su motrili moje lice. - Vi morate znati nešto o tome - reče Stulpnagel i priđe pultu. Pritisnu dugme i presa poče da se spušta ka glavi moje KetUn. - Ostavite to! Govoriću! - rekoh glasom kome sam dao notu klonuća - To je već pametnije - likovao je Nemao. - Dakle?

- Pisala je Džejn Svenson - izrekoh prvo što mi pade na pamet. Nemac poče da se smeje. - Vi .se igrate vatrom Ta žena nije mogla .. Ona se i ne zove tako. To je njeno lažno ime. U stvari je Nem ica Istina majka joj je bila Po­ ljakinja ali otac punolb-vni Nemac, iseljenik u Englesku. Englezi su ga ubili, jer nam je služio. Ona im se sada sveti pomažući meni — pričao je sa uživanjem. - Možda ima više razloga da se baš vama osveti za smrt svog oca - dodadoh tvrdoglavo, - Ne blefirajte! Govorite ko je vaš tajanstveni pomagač - zahtevao je opet Kolins. - VI lično! - odvratih. - Vi ste stvarno pravo čudovište! Gledajte šta će se dogoditi! — reče on i pruži ruku. U273 flašicu sa oznakom mrtvačke glave. - Ovde je kiselina Malo ćemo poprskati lice vaše devojke. Tek za početak - dodade on i krenu.

vn Pucao sam mu u leđa skočivši do njega, da bih bio sigurniji u svoje malo oružje. Pištolj tiho prasnu, jer je prigušivač činfo svoje. Stulpna­ gel se okrenu teturajući 1zaprepašćen. Opalih još jednom i baclh se u stranu, jer sam video da Kolins po­ teže svoj revolver. Podigoh pištolj ciljajući u njegove grudi Na laki trzaj oružja primetih da se i on trže. Ali kalibar je bio mali da ga odmah obori. On sakupi snagu i zasu me kišom kviršuma Zaklonih se iza metalnog ispusta. - Nećeš umaći! Ti si u zaklonu, ali je devojka na nišanu! - doviknu mi. - Baci oružje i iziđi, inače pu­ cam u nju! Bacih svoj pištolj. Pri tome videh Stulpnagela kako se još uvek muči * Nije ispuštao flašicu sa kiselinom Držao ju je podignutu i uklanjao čep. Bio je b li^ pulta i ruka mu se 81

kretale ka glavi moje Ketlin. Zgrabih nekakav metalni predmet sa police uz koju sam se krio i bacih ga ka flašL Pogodih i ona se rasprsnu. Kise­ lina poli Stulpnagela i on urliknu. Rukama s© držao za oči valjajući se po podu, — Kervine, iziđi! — viknu Kolins. - Pucaču u devojku! Morao sam da izidem Podignu­ tih ruku sam mu prilazio. On se jed­ nom rukom držao za grudi, a dru­ gom Je nišanio iz revolvera. — Omeli ste nas, Kervine! A li ovo je i vaš kraj. Ublću i devojku, da niko ne sazna šta je bilo. Otići ću sa broda i reći da sam se borio - go­ vorio je i njegovo oružje je sve pre­ ciznije dolazilo u liniju moje glave, Skrenuh pogled preko njega Ipak je prijatnije gledati u ništa nego u ovo čudovište koje hoće da me ubije. Pomislih da se bacim na metalnu ploću i da zaštitim Ketlin, bar još koji trenutak. Ali tada ugle­ dah jednu ruku. Bila je to mrka snažna ruka koju sara video one noći u podrumu svoje kuće. U njoj je bio pištolj. Ne stigoh ni da pogle­ dam u Kolinsa, a oružje grmnu. Kao da Kolinsovo lice eksplo­ dira .. To je bUa grozna slika. Bacih se u strana Drhtao sam dohvatajućl revolver koga je Džordž Kolins ispustio. Vrata se otvoriše 1 na njima se pojavi ona kobna plavuša. Brzo je uzeh na nišan. Zurio sam u njene ruke. One nisu bile ni mrke ni snažne. Osmehnu mi se zbu­ njeno. — Požurite! Oslobodite devojku! — reče ona. — Ka^r/u igru vi igrate? — upi­ tah ne spuštajući oružje. — Pt’ijatelj vas štiti gore na iz­ lazu. On me šalje - reče mimo i ne obazjj-ući se potrča ka Ketlin. Ja ,3am je sledio. Pomogoh joj. Podigoomo oslobođenu, ali ukočenu i preplašenu Ketlin. Sledite me! — dovlknu plavuša. jednom rukom uzeh Ketlin oko J2

pojasa i povedoh je ka vratima, a drugom sam držao oružje. Već posle dve minute Ketlin poče da korača. — Dragi, šta se to događa? Strašno je... — promuca. — Ne plaši se! Idi za mnom - re­ koh i mimolđoh je. Gore se čula pucnjava. Požurismo. U hodniku prema onim kabi­ nama sretosmo dva člana bande. Zbuni 'ih prisustvo poznate žene 1 oni izgublše onaj odlučni momenat Prolazeći pored njih Džejn Svenson ih gumu i baci se na pod. Ja otvorih vatru na njih i oni popadaše. — Ovamo! — pozva plavuša Ustrčasmo uz stepenište i na­ đosmo se pod palubom. Negde desno prašte^ su revolveri Plavuša pokaza da idemo levo, Povedoh Ket­ lin 1 osvmuh se. Plavuša pristiže. — Pomoć treba da je već došla — reče ona. — Prijatelj je obavestlo vaše ljude. Pred nama je bio izlaz na palubu. Kroz prozorčić pod stepeništem ugledah kako se moja dva pratioca penju na brod. U pozadini se videla silueta ratnog broda. Desetine nao­ ružanih momara stizali su ka mo­ stu za prelazak na brod Zagrlih Ketlin gledajući taj pri­ zor. Odlučih da se tu zaJdonimo ne­ koliko trenutaka 1 okrenuh se da to kažem i čudnoj plavuši, ali nje više nije bilo u blizini

Pretres broda potvrdi skoro sve ono što sam saznao o njemu od Stulpnagela, kojega nađoše u ago­ niji i oslepelog. Umro je dva sata kasnije. Gnjurci nađoše potopljene radio čamčiće 1 najveći deo novca steče­ nog ucenjivanjem. Jedino nije bilo male lansirne podmornice. Nije bilo ni mog nepoznatog spasioca, ni čudne plavuše. Sve je pretreseno, ali uzalud. Šapnuh Ketlin da ih i ne spominje.

— Kako U su aamo uhvatili jad­ nog gospodina Kolinsa? - pitao )e inspektor Blankera Ne odgovorih mu ništa. Ostavlh ga da sam traži odgovor na to. On me )e gledao zagonetno. — Clni ml se da sam prepoznao vaš glas prilikom jedne radio veze sa gospodinom KoUnsom - reče on zatim. — Moj glas?! — iznenadili se. — Nije li to neka optužba na račun vašeg Šefa? — Freterujete, doktore Kervlne - OBmehnu se on lukavo.

Znao sam da se ne smem zapli­ tati u dokazivanje krivice Džordža Kolinsa Zato sam to prepustio in­ spektoru, Jedino mu rekoh: — Vaši ljudi me nisu dosledno slu­ šali na brodiću. — Šta sad hoćete? — pitao je za­ čuđeno. — Želim da slušaju! Jesu li Još pod mojom komandom? — odvra­ tili najozbiljnije. — Pa razume se! Svakako! — od­ govori Inspektor. — Onda mi ih nađite — zaključlh. Uskoro ugledflii onu dvojicu. — Za mnom! — naredlh odvodeći Ketlin. Oni bez prigovora poslušaše. Otplovismo punom snagom mo­ tora prema ušću Temze. Sto pre u moj dom! Sto dalje od užasnog odjeka prošlosti! BUo je to kao u ruž­ nom snu. Sagledao sam aveti proš­ losti Koliko U ih je još u svetu? Da zaboravim, navukoh zastor na malu kabinu i zagrUh svoju dragu Ketlin.

afričku zemlju. Tamo je bilo posla i za mene. Nešto drugo me je podsetilo na protekle dane. Stiglo je jedno pismo i Jedna glo­ mazna pošiljka. Pismo je glasilo: »CanjenI prijatelju, š a lje m vam Jedan poklon. M islim ds ste ga zaslužili. O no fito se dogodilo na brodu hotelu počelo Je d a v n o .. . Tada je Jedno čudovište Izgubilo som o p r s t V! ste dokrajčili ostalo. Trudio sam se da pom ognem . P Ita č e te se zašto ni­ sam ranije nešto učinio. Z a r vam o te š ­ koćam a ne govori prisustvo Izvesnog »gospodina« na onom brodu? G odinam a sam p ratio tra g tog čo veka. D ragocenu pom oć ml Js pružilo Izvesna osoba koju zn ate, I koja je pot godina proživela uz zločin ce, dok Je i^eno srce krvarilo od m ržnje. N jenog oca su ubili nacisti zo to što nije hteo da Im služi. A njena m ajka, poreklom Iz m oje zem lje presvisla Jo od tu ge. Verujto sam o da vam Je prijatelj kao I Ja. Moram o ostati u senci d o g a đ a ja , Jer nas na to prim oravaju život I n u žd a, a najviše naše želja da nastavim o neke Istraživanja koja su deo provedn'’ kazne nad zločincim a. Mlollm o da ć e t e ovo pismo čitati sam o vi. V erujem o u vaše prijateljstvo 1 diskreciju — »Prija­ telj«

Posle pisma pregledao sam glo­ maznu pošiljku, Bio Je to Jedan od onih Stulpnagelovlh radio čamčića. Na njemu su se jedva prlmećlvali tragovi stajanja pod morsltom vo­ dom. dtvorih hermetičkizatvoreno spremište. Tamo je bila hrpa novča­ nica. P

''

' 'I r l n '.i ć* '

' =ne, j Mislio sam da je kraj o-^’ đajlma Ali još nešto me na nečuvenu dramu, novine. One su pisale o s. * ■ -£ čemu. Nisam i h člU'-. o p i - - ' j S v Sc i se za venčauje sa Ketlin, PriiimLio sam 1 ponudu da nakon dva meseca otputujem u jednu mladu

.

i‘

i r o j s j,

^

. O dli.''':!'' ■

' t

kalio ]“ sve Lo rrii ‘-okai

1.1'.: f

!a

i' i i j s n r ']

n-V.a.,

'i iiou uo ikoiiučac odluke, liole^ bao sam se u pogledu svog jvrava da zadržim novac I čamčić, koli ml je poslao nepoznati prijaLelj. ki inii, to što je novac učenom uzet oci bn

ljudi opterećivalo je jednu sTuau terazija kojlme. sam sve to c ’ ^sravao. Da U će pretegnuti oni argvunenti protivu prisvajaa, ' og novca s moje strane, jer on c pak opljaćkan. ‘^i^-dećeg dana jedan listić hartlje :? dobi težinu na onoj strani terazr '' koja je bila za to da se no­ vac '.tj pravona vlasniku. Doneo gp. ; - ilćno inspektor Blankers. Bio je 'o ^ek na novih dve hiljade funti pcT^raćen rešenjem o nagradi broj t-:*! ’■