Ashton,Frederick - 61-Lun i Ambidekster

t

LUN I I AMBIDEKSTER F. EŠTON

I

F. Ešton LUN I AMBIDEKSTER Rene Pops KRSTARENJE

Direktor NIŠRO »DNEVNIK« VITOMIR SUDARSKl

Qlavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST< VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

Urednici izdanja PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

Recenzent VLADIMIR DUBRAVClĆ

Tehnički urednik SLAVKA BOSNJAKOVIĆ Korektura Štam parije »DNEVNIK« Tiraž: 120.000 primeraka, I izdanje

Izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«, Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31. Telefon (021) 21-555. Broj žiro-raČuna: 65300>603'6350 Rukopisi se ne vraćaju

F. Ešton

LUN I AMBIDEKSTER

Činilo mu se da vreme protiče suviše sporo. Ležao je na neudob­ nom krevetu u sobici motela na severoistoćnom izlazu iz grada. Pored sumornih misli mučili su ga i nepri­ jatni mirisi, koji su, različiti jedan od drugoga, ali svaki odvratan, do­ pirali s kreveta, iz ormana, kupa­ tila i uglova sobice. To neprijatno mesto izabrao je u nadi da ga tu niko ne može slučajno primetiti, jer u ovakva svratišta ne zalaze ljudi koje on poznaje. Bio je siguran da sem Mišela niko ne zna i ne može znati gde se on nalazi toga jutra. Očekivao je da ga Mišel pozove, ali se ipak trgao na zvuk telefonskog zvona.

— Slušam! — uzviknu on primiičući telefon iako da može razgova­ rati ležeći. - Pronto, javi se! Jesi li ti, Mišel? — Ne, on če se javiti kasnije odgovori Rosu dobro poznati glas. — Razgovarao sam s njim pre je­ dan sat On će tamo stići vrlo brzo, jer sam mu tako naredio. — Gde je bio? — upita Ros. — O tome ne vredi da razgova­ ramo - začu se odgovor. - Ostaje da do noći izvršite plan, a naveče da budete svi na ugovorenom mestu. — Ne shvatam kako... — zausti Vilijam Ros, ali veza se prekide. Razmišljao je o svom čudnom po­ ložaju. On, čovek za kojim su tra­

gale mnoge policije sveta, stvarno je bio nečiji rob. Da bi sve bilo zago­ netnije, on je poznavao samo glas jednog čoveka, ali ne i njegov iz­ gled. Taj^gle^ čuo Je malopre. Njegovo ražniišTjanje prekide ponovo zvonjenje telefona. On ovoga puta slušalicu podiže bez žurbe, jer sada je znao ko može da zove. Još jedino Mišel Ru zna gde se on nalazi toga časa. — Ti si, Mišel? — upita Rosi, sigu­ ran čiji će glas sada čuti. — Ja sam — odgovori Ru na fran­ cuskom. — Opet nisam uspeo, a mis­ lio sam da ni sam sveti... — Pričaćemo o tome kad se na­ đemo — prekide ga Ros. —‘ Pošto ne mogu da podnesem ovu smrdljivu rupu, vratiću se u hotel »Palatino«. Tamo sam zadržao svoju sobu. u kojoj si ti već bio. Cekaću te tamo. Požuri. Pošto spusti slušalicu, Ros, kao da ga neko goni, u najvećoj žurbi spakova stvari i obuče se, pa plati prenoćište i žurnim korakom stiže do svojih kola ostavljenih u Via Nomentina. Odahnuo je tek kad se našao u hotelskoj sobi. Pošto mu se činilo da je na sebi poneo smrad jeftinog svratišta, on se svuče i pođe pod tuš. Dugo se posle kupanja trljao mirisnom vodicom i brižljivo brijao. Osvežen, on se vrati u sobu, obuče čist veš i drugo odelo, pa se smesti u fotelju obloženu sjajnim ružičastim brokatom. Nadohvat ruke bio mu je hladnjak napunjen pićem po njegovom izboru. On usu sebi čašicu likera s mirisom vani­ lije. pa otpi i razvuče lice u otužan izraz zbog preterane slasti. Telefo­ nom naruči da mu se u sobu do­ nese doručak za dvoje. Još pre nego što je doručak bio donet. neko pokuca, i Ros otvori zaklanjajući telo iza vrata. Dok je desnom rukom otvarao vrata, u levoj je držao pištolj. — Ti si, Mišel — reče prepoznavši gosta, pa gurnu oružje u džep pantalona.

Još nije bio propustio gosta u sobu, a stiže i hotelski kelner s do­ ručkom. Tako se gost nađe za post­ avljenim stolom. — Ja ne verujem u natprirodne sile, a ipak... — poče Mišel Ru čim je kelner izašao. - To je da čovek presvisne od jada! Lepo sam ost­ avio svoja kola u jednoj ulici, pro­ šao kroz prolaz i seo u ranije iz­ najmljena kola;.. — Na sličan način sam i ja post­ upio — upade Vilijam Ros. — A sam znaš da se u te stvari razumem. — Osam godina te gone uzalud. — A već pet godina si i ti s nama. — Da, već pet godina. — A znaš li kada je počelo ovo? — Prvi put si mi govorio da nešto sumnjaš još krajem prošlog leta. — Tada sam govorio, ali to traje dve godine. Pune dve — uzdahnu Vilijam Ros. — Znaju li ostali? — upita Mišel Ru. — Ne.;. I do sada nije trebalo — odgovori Ros. — A zašto ja? j . -r , Teb,e sam odabrao između šy^. Ja syoje ljude poznajem. O sva­ kome mogu satima da govorim. Svi su mi verni, kao i jedan drugom. Četvorka i Šestica su takođe čvrste devojke. Ali ti si ćutljiv oprezan i nenadmašan konspirator. — Svet je posto mali. Ako na jed­ nom njegovom kraju zgrešiš, pa te uhvate, nikad više nisi siguran. — U tome što od nas sedmoro niko nije nikad bio hapšen i leži naša snaga. A sada sve to... — O čemu se zapravo radi? — upita Ru. - Kunem ti se da sam pazio više nego ikada. Iz Rima sam pošao Stradom del Sole^ ali sam je napustio kod Kasina. Postavio sam se u zasedu odmah iza petlje koja vodi sa autostrade. Niko nije došao za mnom. Onda sam produžio za Minjano, kao da idem dalje na jug, pa sam se od Vairana vratio na Venafro...

- Verujem da si zamrsio trag tako da te nlko ne može pratiti — upade Ros. - U svakom mestu sam vozio tako da bi me izgubio i ti. da si mi bio na tragu - dodade Ru. - U do­ lini Volturna skrenuo sam uz reku i smestio se u lovačku kuću kod Kolija. Celo veće niko nije došao, a ja sam sedeo u holu motreći, skriven iza velikog asparagusa... - Pogađam šta ti se dogodilo opet upade Ros. — U zoru te je pro­ budilo zvonjenje telefona. - Ne baš tako'ler u dve sobe za noćenje lovaca nema telefona. Ima samo jedan aparat u čuvarevom sobičku, iz kojeg se daje veza za go­ vornicu u holu. Čuvar me je probu­ dio tvrdeći da se protivio zahtevu nepoznatog. No, neznanac je go­ vorio da je u pitanju život i da će čuvar odgovarati, ako me ne pro­ budi. Javio sam se iz govornice i neko me je na francuskom oslovio po imenu - ispriča Mišel Ru. Rekao mi je da treba odmah da kre­ nem u Rim, a da se u toku vožnje javim tebi na broj koji sam ja već znao. Dakle, znao ga je i taj čovek. Mislim da smo dovoljno govorili 0 tome — reče Ros. To jiš bio ntioj zadnji pokušaj da se otmšin. Dok se ne dogodi nešto presudno, ostaje ovako kako jeste. - Ali šta ostaje? - To da neko zna gde smo, a mi ne znamo ni gde je ni ko je on. - I ti prihvataš takvo stanje? - Podnosim ga pune dve godine. Lutali smo od Argentine do Aljaske 1 od Londona do Nju Delhija, ali nismo uspeli da umaknemo — odgo­ vori Ros. - Kad bi to ležalo samo na meni, ja bih poludeo - reče Mišel Ru. - Ni ja više ne mogu to da podne­ sem. Izneću danas to pred sve naše ljude. Tili je uzela u zakup mali bar u Via Augusto Galoni, pa ga sada preuređuje. Tamo možemo da dola­ zimo kao radnici i majstori, ali i ovako, jer nije upadljivo. Ona je poli­

ciji i okolini objavila da preuređuje bar i priprema se da stvori jedno »uljudno mesto«. Tamo ćemo se naći na zajedničkom ručku. Tili i Ana prlrediće makarone po napolitajiski - ispriča Ros. * Njih dvojica završiše doručak, pa se Ros ispruži na krevet, a Ru ode da iznajmi sobu u istom hotelu. Tek što je Izišao, telefon kod Rosovog ležaja zazvoni i on uze slušalicu. — Ko zove? — upita on, prividno miran. — Ne postupaš pametno, Ros — reče njemu već poznati glas. — Re­ kao sam da do noći treba da izvršiš plan, a ti misliš o ručku u Via Augu­ sto Galoni... To ne odobravam. I za­ što da zbunjuješ ostale ćelom tom pričom? Dosta si pokušao da proveriš našu moć juče i u toku noći. Ru je tu 1 jasno je kako stvari stoje... — Ne može tako! — vizvlknu Ros Ijutito. — Ja 1 moji ljudi zajedno smo godinama. Oni mi veruju više nego sebi samima. I ja neću više ni­ šta da skrivam od njih. — Možda to nije ono najgore dodade nepoznati. - Jedino mi smeta to što vam od ručka do noći ne ostaje dovoljno vremena da zavr­ šite posao. — Završićemo ga do sutra naveče — smrknuto reče Ros 1 spusti slušalicu. Nekoliko minuta je očekovao da telefon ponovo zazvoni, ali to se nije dogodilo. Tako mu je nepoznati čovek, čiji glas tako dobro poznaje, bio još zagonetniji. »Kako to postiže?«, pitao se Ros pokušava­ jući da malo spava. No, kako mu to nije uspevalo, on ustade 1 poče da se sprema. Prizemni prozori suterenskog bara »Fusano« bili su zaštićeni teš­ kim kapcima od grubo obrađenih dasaka, jer je tobože trebalo menjati 1 roletne od valovitog lima. Vrata su bila dvostruka, a treću pre­ preku pri ulasku činila je široka roletna od valovitog lima. Kad su se

svi skupili, jedan od mlađih članova bande i Tili Kesler spustiše roletnu na ulazu. Po najvećoj prostoriji bara bio je rasut materijal za ppravke, ali jedan deo pored zida bio je raščišćen i na njemu behu postavljeni stolovi za ručak. Na ta dva sastavljena stola već su bile boce s pićem i tanjiri. — Ako je gotovo, dajte da odmah ručamo, iako još nije ni dvanaest sati — reče Vilijam Ros. — Ne želim da pokvarimo jelo eventualno ne­ prijatnim razgovorom. — Sve je gotovo - reče Tili Kes­ ler s vrata prostorije koja je služila kao kuhinja. — Danas si plavooka — osmehnu joj se Ros. — Nikako da se odlučim da li si mi lepša sa kestenjastim ili s plavim očima. — Zavisi od boje moje haljine — našali se devojka. Ona je imala neobične oči. Jedno je bilo plavo, a drugo kestenjasto. Do pre dve godine osećala je to kao grešku prirode, koja umanjuje njenu lepotu. Činilo joj se da mnogi ljudi obraćaju pažnju na nju više zbog neobičnih očiju, nego zbog nje same. Ali, pre dve godine upoznala je jednog tehničara iz fabrike kon­ taktnih sočiva u Nemačkoj. On j o f '' je izneo mogućnost da joj se na­ prave kontaktna sočiva koja će menjati boju njenih očiju po želji, ali tako da oba budu ili plava, ili kestenjasta. On joj je i pomogao da dobije sočiva vanserijske obrade, a po prihvatljivoj ceni. No, ona ta so­ čiva nije nosila često, pa su njoj bli­ ski ljudi znali njenu »malu tajnu«. A najbliskiji već nekoliko godina bio joj je Vilijam Ros. Posle njega dolazili su ostali članovi bande: Ana, Erdal, Franko, Mišeli i Oto. Od srodnika nije imala nikoga, a ako ih je i bilo, ona ih nije poznavala. Sada je Tili Kesler igrala ulogu domaćice. Zbog toga je bila po­ nosna. Rumena u licu zbog žurbe i toplote u kuhinji, iznela je veliku činiju makarona koji su se pušili. Dok su muškarci sipali u svoje ta-

njire. Tilda i Ana su stigle da promene odeću. Skinule su radne kom­ binezone i obukle haljine. ■- Lepa porodica! - primeti naj■jojazniji i najsnažniji član grupe Erdal Laprag. — Sve je na ulju. Svinjetina je samo sitno seckana u obliku šunke u sosu — našali se Franko Gavone na račun toga što je Erdal poreklom bio Turčin. — Nisam čuo šta kažeš, ali ne vredi da ponavljaš, jer dok jedem ništa ne slušam - odgovori Laprag. Mišel Ru je imao naviku da pri ručku ispriča novu šalu, pa su se svi na to bili navikli i sada se osvrnuše prema njemu. — Celu noć nisam spavao misleći šta je to trebalo da uradim — reče on dodavajući parmezan na makarone. — Pa jesi li se setio? — upita najmlađi član bande Oto Rajč, pri­ lično slabim italijanskim izgo­ vorom. — Da, trebalo je da rano legnem, kako bih pre zore mogao da kre­ nem na! put — odgovori mu Ru na nemačkom. , ^RosoVa banda bila je zanimljiva i p6 tdrhe što su svi njeni članovi go­ vorili više jezika. Vladalo je pravilo da se što više služe onim jezikom koji vlada u zemlji u kojoj se nalaze. No, kad bi neko osetio da ga sagovornik možda ne razume dobro, onda se koristio onaj jezik koji naj­ više odgovara. Ros je, na primer, bio Kanađanin rođen od oca nemačkog iseljenika i majke Španjolke. Pošto je prve godine detinjstva proživeo u onom delu Kanade ii kome se više govori engleski, on je taj je­ zik kasnije tako naučio da ga je go­ vorio i kao Englez i kao Amerika­ nac. Odrastao je u Nemačkoj. pa je i taj jezik znao odlično. Od majke je naučio španski. a sam italijanski. Znajući više jezika, lako je savladao i francuski. Slično je bilo i sa ost­ alima. Erdal Laprag, koji se koristio i nemaćkim imenom Ernest Grebe,

najslabije je govorio svoj maternji turski jezik, jer odrastao je u Nemaćkoj. Najmanje jezika govorila je Ana Vale. Sem maternjeg, italijanskog, govorila je, ne baš dobro, samo engleski. No to nije značilo da neće naučiti, jer ako sledeće godine budu duže živeli u Nemačkoj, ili Francuskoj ona će marljivo učiti. — To je uslov našeg opstanka govorio je Vilijam Ros vrlo često. Volimo da živimo u Evropi, pa mo­ ramo znati više evropskih jezika. A engleski je sada obaveza za svakog diplomatu. I uvek su se svi iznova smejali zbog te svoje »diplomatske« oba­ veze, ali ozbiljno su shvatali po­ trebu da uče jezike, kao i mnoge druge veštine. Pomagali su se savesno i to je svakom pojedincu olak­ šavalo napore. — Šta je s nekim vicem za veče­ ras? — upita Oto Rajč, opet na italijanskom. Njegovo pitanje izazva buran smeh, jer on ne beše shvatio da je njegov malopređašnji, dijalog sa Ruom bio ta šala. Kohačno su mo­ rali da mu objasne šalici »kao i sva­ kom Nemcu«, kako se u šiali govor­ ilo. Pričalo se da jednoga dana Nemcu ispričaš šalu, a oh se smeje tek sledečeg, jer tolikp mu treba da shvati u čemu je vic. Niko se zbog toga nije ljutio, makar da je bio či­ stokrvni Nemac kao Oto Rajč, ili »mešanac« kao sam vođa bande Vi­ lijam Ros. Pored toga, svima je bilo smešno što je Rajč upotrebio reč večeras, umesto danas. — Da bismo se bolje razumeli, govoričemo engleski - poče Vili­ jam Ros. kad je završio jelo i ispio čašu rumenog vina. — Milo mi je što smo zajedno ručali, jer retko nam uspeva da se svi sakupimo. Možda će neko hteti da napusti grupu... Ne verujem da takvih ima među nama — upade Ana Vale, zbog koje je Ros 1 govorio tako polako i jasno, naglašavajući svaku reč.

- Naš način života je opasan, ali mi se nismo zakleli da, kao maflozl, ostanemo doživotno u grupi — na­ stavi Ros. - Svaki od nas može da najavi odlazak i napusti grupu bez štete za ostale, a da mu niko to ne sprečava. - Šta će nam takav razgovor? upita Oto Rajč. - Postoji više razloga, ali jedan je izuzetno krupan — odgovori Ros. — Ima stvari o kojima vam nikad nisam govorio. - Uvek smo prihvatali pravilo da ti sam odlučuješ o čemu treba, a o čemu ne treba da obavestiš nas ostale — reče Franko Gravone i zagladi svoje guste brkove i sveti­ telj sku bradu. - Dozvolite da nastavim — reče Ros. - Od nas sedmoro ovim poslo­ vima ja se bavim osam godina, a pre šest sam uspostavio čvršće veze sa Frankorn 1 Erdalom. Pre tri godine pristupile su nam Tili i Ana, a pre dve naš najmlađi momak Oto. TaJico su svi po mnogo puta poka­ zali svoje sposobnosti, a pre svega svoju vernost grupi. Možda je osećaj da smo isključeni iz društva po­ jačao našu odanost grupi. Živimo kao velika porodica... - Ja se baš tako osećam — upade Tili Kesler. - Moram dodati da smo svi do­ bro osetili zakon nužnosti. Svako od nas usamljen ne vredi mnogo, a u grupi je moćan i siguran — na­ stavi Ros. - Svako od nas već ima 1 znatno bogatstvo, pa može da pre­ stane da se bavi opasnim poslo­ vima i da mirno proživi ostatak ži­ vota trošeći novac s tajnih računa u više zemalja. - Ali još niko od nas nije tako star - upade Laprag. - Ipak... Ne govorim bez osnova - reče Ros. - Jeste 11 primetili da smo zadnje dve godine obavili više vrlo prljavih poslova? - Pa... O tome bi bilo osnova da se razgovara. Ponekad mislim da

postajemo, »murder«- kompanija — Gravone. — Sta smo, najbolje može da oceni Vilijam — skoro Ijutito reče Tili Kesler. - Da, on zna zašto su morali da umru i neki ljudi čija smrt nam nije pričinjavala nikakvo zadovoljstvo - primeti Erdal Laprag. — Postao si suviše uglađen — nasmeja se Mišel Ru. — Ti se, Turčine, ponašaš kao neki fon Grebe. Svi se nasmejaše, ali Ru podiže ruku u znak da hoće i dalje da go­ vori, pa reče; - Pustimo da nam šef ispriča sve, jer, ako svi budemo govorili, razgovoru nikad kraja. Vilijam Ros klimnu glavom s odo­ bravanjem, pa nastavi da govori: — Mišel je u pravu. On već zna nešto, o čemu vas ostale tek treba da obavestim. Svi znate da u svetu postoji mali broj grupa i pojedi­ naca koje sve policije sveta i Interpol gone godinama, bez ikakvog uspeha. To su Lun, kralj ponoći, za­ tim nepoznati i tajanstveni terori­ sta kome se zna samo ime Karlos, i mi... - Postojao je i Ambidekster upade najmlađi člail bande. ~ Ambidekster sam ja - hladno reće Ros. Svi ga iznenađeno pogledaše i neko vreme vladala je tišina, da se čulo disanje pojedinaca. Najšumnije disao je Erdal Laprag, i on prvi progovori; — Šest godina smo zajedno, a nisi mi dao ni da naslutim da si ti Ambi­ dekster. Želeo sam da se odvojim od tog zloglasnog nadimka. I nikada vam ne bih otkrio istinu da na to nisam nateran —nastavi Ros. —Ambidek­ ster je služio i levlma i desnima, pa je tako i nastao taj nadimak, jer ja se ne služim podjednako levom i desnom rukom... - Važno je šta si učinio od tre­ nutka kad smo postali zajednica •murder - ubica (engl)

koja veruje samo u sebe i svoje že­ lje - upade Tili Kesler. Ona je očito bila pristrasna i nije podnosila pojavu bilo kakve senke na liku Vilijama Rosa. - Ali neko je otkrio ko sam ja bio pre i šta radim sada — reče Ros. Opet se na svim licima pojaviše izrazi neverice. - Kaži već jednom... Ko god da je, neko od nas će ga srediti — zagrcnu se Gravone i nervozno za­ grize krajičak brka. - Sada je stvarno vreme da poćutimo dok nam Vil ne ispriča sve što treba da čujemo na ovom skupu. Možda nas čekaju teški dani — oštro reče Mišel Ru. Opet klimnuvši glavom u znak odobravanja, Ros nastavi da priča; - Pre dve godine bio sam u Pa­ rizu. Tada smo primili Rajča, jer je hrabro branio Anu od napada moćne bande Abdona Bušea. Skoro sam rasterao jednu bandu i ubio pet njenih članova. Tu hrabrost smo morali da priznamo... E, baš tih dana je počelo... Ros je nastavio da priča o tome kako mu je, skrivenom u jednom hotelu, dok je koristio lažno ime, sti­ gao paket s čudnom sadržinom. Bile su to bočice tečnosti za izaziva­ nje tajnog pisma. Posle toga je sti­ glo prvo pismo. Između redova bez­ načajnog sadržaja bilo je tajnim, nevidljivim mastilom napisano pismo u kome je neko nepoznat dokazao da zna sve o Vilijamu Rosu. Na kraju je neznanac uveravao Rosa da njegovu tajnu nikada neće otkriti, naravno ako mu on učini poneku uslugu. - Tada smo svi kidnuli u Argen­ tinu. Za godinu dana prokrstarili smo dva kontinenta i vratili se u Evropu - nastavi Ros. - Izgledalo je da bezrazložno i iz nekog zado­ voljstva putujemo na najčudniji način i posećujemo nekakva bez­ vezna mesta. A mi smo to. u stvari, bežali...

n ius je

ovu

s v u ju ijo v o r ;-

ničku sposobnost da jasno izloži maglovitu priču. Opširno je pričao 0 tome kako je izučio mnoge veštine skrivanja i postao gotovo neuhvatljiv. Međutim, dogodilo se nešto vrlo čudno. Odjednom je postao rob nekog nepoznatog. Pam­ tio je jedan glas, ali javljali su mu se 1 oni koje ranije nije bio nikad čuo. No. činilomii se da ga najčvršće drži baš onaj njemu dobro poznali”glas. Događalo se da Ros iznenada pokrene svoju grupu i da je odvede hiljadama kilometara daleko, kori­ steći sve mere onemogućavanja da ih neko prati. Sem njega niko nije znao kuda se ide. Ros se mogao za­ kleti da niko na svetu ne sluti gde će se on zaustaviti, a tako isto niko ne može da ga prati. No, onda je uvi­ đao da uzalud bezi. Uskoro, pošto bi se negde zaustavio na više dana, zazvonio bi telefon, ili bi stiglo pismo na njegovu adresu i na ime koje koristi. TaJco je sam Ros trpeo peJilene muke neizvesnosti, ali sve je to skrivao od svojih IjuđL Članovi bande su mislili da Ros ugovara poslove s podzemljem, tero­ rističkim organizacijama, ili pojedi­ nim ljudima koji su zainteresovani da neko umre, ili da bude izvedena neka otmica. Bilo je trenutaka kad su im sopstveni poduhvati bili odv­ ratni, ali verovali su Rosu i ćutali su. Njihova savest je bila mirnija ukoliko je Rosova nosila veći teret. - Sada se od nas traži da u toku jednog dana uklonimo sedam ljudi. To je taćno koliko nas ima. Nare­ đeno je da već danas ubijemo tih sedam ljudi, pa da u toku noći mo­ žemo uraditi drugi deo posla - za iIjuči Ros. - Ovde u Rimu? - upita Erdal Laprag. - Da, ovde - potvrdi Ros. - Jesu li svi Italijani? — upita Eranko Gravone. - Ne, svi šu Nemci - odgovori Ros^ - Nemci u Rimu?! - iznenadi se Mišel Ru.

- Da — potvrdi Ros. — Već saro dobio pismo napisanć nevidljivim mastilom. Kad sam ga pre osam dana pročitao uz pomoć one tećnosti, bio sam iznenađen. Četvoro od tih sedam ljudi su već starci.. Svi su bili nemački vojnici u drugo;n svetskom ratu. Preostala trojica su nji­ hovi budući naslednici. To je grupa čuvara fašističkog blaga u Rimu... - To je zanimljivo! - odušev­ ljeno reče Oto Rajč. - Sta to oni čuvaju? Hoćemo li im stvarno smrsiti konce?... Po izrazima na licima ostalih on oseti da je preterao, pa ućuta i neho­ tično se malo pognu. - O tome... Baš o tome treba da odlučimo ovog trenutka — reče Ros posle nekoliko trenutaka ćutanja. - Gospodari, koji su nas potčinili na neki čudan način, zahtevaju da uklonimo čuvare blaga, pa da to blago uzmemo i predamo onome koga oni pošalju. Mi žeidržavamo deseti deo, ako ne želimo da nam to bude isplaćeno u novcu. - A gde je blago? - upita Ana Vale. - To još ne znamo. U toku dana dobićemo sva obaveštenja i uputstva za dalji ra,d. No, pre toga treba da umru sedam čuvara blaga — odgovori Ros. - To je neverovatno... Prosto nemoguće - reče Laprag, ko zna šta misleći pri tome. - Dakle, ja sajn u vlasti drugih ljudi na nerazumljiv i prosto neverovatan način - nastavi Ros. — Sada treba da odlučimo da li da se raziđemo i da svako spasava sa­ moga sebe kako zna, ili ostajemo da trpimo zajedno to je snašlo mene... I ne samo mene. Proveravao sam da li mogu da prate i vas ostale. Izabrao sam Mišela, pa sam izazvao neznanca. On mi je smejući se rekao da mu Mišel ne može um­ aći. To se jutros potvrdilo kao tftčno. - Šta god se događalo, ja ostajem s tobom, Vil! - uzviknu odlučno Tili Kesler. 9

— Ili ćemo otkriti kako nas drže — I ja! - diže ruku Oto Rajč. na oku, ili ćemo slistiti Luna i Mak— Čekajte! - uzviknu Ros. - Još nešto treba da vam kažem. Nepoz­ fersona, ili ćemo i dalje služiti kao da glasno razmišlja, reče nati me je upozorio da moramo biti oprezni, jer ako sedam Nemaca, Franko Gravone. — Uvek smo pobeđivali — upade koji ne slute šta im se sprema, ne Ana Vale, korektno naučenom i iz­ pretpostavljaju da imaju opasnog govorenom frazom. protivnika, postoji neko treći... — Ne znam da U. me više zabri­ — Sve lepše od lepšega — osnjava to što nismo više slobodni, ili mehnu se Gravone. — Čitali ste da je u Rimu pre me- to što ćemo možda imati Luna pro­ sec dana« bio Donald Sikert, poznat tiv sebe — reče Ros. — Ja sam protiv rasturanja — i kao Lub, kralj ponoći... — htede opet reče Laprag. - Ako smo švf da nastavi Ros. odlučni da se i dalje borimo za­ — Jedan od neuhvatljivih u svetu! jedno, onda možemo da se dogovor­ — upade žustro Mišel Ru. - Nije li imo |ta da učinimo dalje. on stalno na našem tragu? — Ja ću da predložim plan ukla­ — Mislim da nije — 'odgovori njanja čuvara - reče Ros. Ros. — Naši gospodari... — Uhi... Kad ćujem tu odvratnu II istinuL.. Gospodari! - upade Gi*a— Trebalo je da\Tio da znam da vone. Ros ga umiri osmehom i pokre­ ću zbog tebe imati hiljadu muka — ljutio se Samjuel Makferson na tom ruke. pa nastavi: svog posinka Ro Haća. — Poverio — Stvari treba nazivati pravim sam ti brod, a ti si ga ostavio zbog imenom. Ja ih osećam kao gospo­ tamo neke priče o skrivenom zlatu. dare. No, svaki rob kuje planove os­ Milion mu tona zlata, imaš ga dosta lobađanja. To je drevna istina. Ku­ širom svih mora i okeana! A ti, umjem ih i ja. A sada nam ostaje da od­ esto da ga tražiš i s pravom uzmeš lučimo hoćemo li se uhvatiti uko- tamo, hoćeš da pljačkaš po Rimu,,_ štac i sa Lunom. On je opasan pro­ — Čekaj Same, u ovom času nisi tivnik. Sada je opet u Italiji. Ovoga u pravu — umeša se Donald Sikert. puta je, izgleda, lenj da sa svojim - Pre svega, srećna je okolnost što mornarom roni za zlatom sa špansje Ro otkrio od koga treba početi. kih galija, već hoće da uzme ono Već dugo znamo da postoji to zlato. skriveno... Znamo i da ga čuva tajanstvena — Tako mi je sve to ćudno... Ali grupa ljudi, ali ne znamo ko su oni. rešimo prvo ono najvažnije - reče ni gde bi zlato moglo da bude. Nije­ Laprag. - Nema rasturanja grupe! dan grad na svetu nije tako pogo­ Nema kolebanja! Ako smo robovi dan za skrivanje kao Rim. Od hrišnekoga ko je jači od nas, ostajemo ćanskih katakombi do podzemnih robovi zajedno! To je moj predlog. tajnih hodnika rimskih moćnika i Svi zagrajaše osinehujući se u "careva, od tajnih prostora do po­ znak da prihvataju ono što Turčin druma zatrpanih drevnim poža­ rima. pa do sada tajno izgrađenih predlaže. — A ima li nade da se oslobo­ skrovišta sve može da posluži da se dimo iz vlasti tih nepozatih ljudi? nešto sakrije. — Videli smo dosta tih krtičjih — upita Mišel Ru. — I o tome sam razgovarao s go­ hodnika — uzdahnu mornar. — Haj­ spodarima odgovori Ros. — Ako demo na čisto more. To je život za ubijemo, ili uhvatimo Luna, pošto ljude! — Ali šta mari da uzgred poku­ predamo i zlato, bićemo zauvek slo­ pimo koju tonu zlatnih poluga? — bodni. Nepoznati daje »časnu« reč. 10

— Uđite u kamione i priknjte se upade Ro Hač s podrugljivim osmepod cirade. Vozači i pratioci ne hom na licu. — Znam, vrag ti nešto šapuće na znaju za vas, a dobili su naređenje uho. ti vražji sine! Zar da pužemo da ne zaviruju u karoserije. Ako po rimskom podzemlju zbog tog neko od vas oda svoje prisustvo, zlata, milion mu karata?! — i dalje biće streljani Vozači i po jedan pratilac za se protivio Makferson. — Hajde da smireno porazgova­ svaki kamion došli su i zauzeli ramo o svemu, pa ako se ne složimo svoja mesta u petnaest kamiona. svi da nešto preduzmemo ovde u Nisu znali šta i kuda voze. Kapetan Rimu, onda, nije nam daleko brod, je umeo da skriva ono što je trebalo a široka su morska prostranstva — kriti. smeškajući se reče Lun. Dok su saveznički topovi gruvali, — Dobro, spreman sam da slu­ šam, ali znam da mi se to neće svi- konvoj je napustio Riip i izišao na neki loš put. Vojnici koji su ležali deti — smrknuto reče Samjuel Mak­ na zlatu nisu davali glasa od sebe ferson. za sve vreme vožnje, koja je počela — Onda ću ja da ispričam ono nešto pre dvadeset i jedan čas. Oko što svako zna o tom ^atu_— reče dvadeset i dva časa kapetan je nare­ Lun. - A onda neka Ro ponovi dio da se kolona zaustavi, pa je sve svoju priću... On poče da priča o događajima iz vozače i pratioce poslao da se pri­ 1044. godine, koji su javnosti poz­ druže jednoj jedinici feldmaršala Keselringa. koji je držao položaje u nati kao »Operacija Sorate«. Bila je to pljačka zlata Italijanske banke, rovovima i lagumima planine koju su izvršili nemački vojnici 3. Monte Sorate. Tek tada su vojnici ispod cirade mogli da iziđu. Među maja 1944. godine u Rimu. Znajući da će morati da napuste Rim. njima bilo je dovoljno vozača, jer i Nemci su odlučili da odnesu i zlato birani su tako da znaju i taj posao. - Zauzmite mesta u kabinama i iz trezora banke. Opkolili su banku i trideset vojnika je upalo u trezore vozite za mnom - naredio im je sa zlatom. Spakovali su zlatne po­ kapetan. Tako je kolona stigla do starih luge radeći čitav dan i sledeću noć. Do kretanja nijedan vojnik nije laguma, kojih je na planini bilo na smeo da iziđe iz trezora. U njemu je desetine kilometara i od kojih su spavalo svih trideset vojnika i je­ mnogi bili preuređeni za jedinice feldmaršala Keselringa. Upotpudan oficir. Sledećeg dana su Nemci dovezli ^njeni bunkerima, skrivenim prola­ jkamione, u kojima se u vrećama zima i utvrđenjima, lagumi su se pretvorili u zamršeni lavirint mini­ nalazilo blago oteto od Jevreja. Bilo ran na prilazima i po svim prav­ je tu zlatnog nakita, umetničkih cima u unutrašnjosti. Sada je sve to predmeta i novca. Sve je bilo pod bilo skriveno mrakom i u toj sablas­ najoštrijom kontrolom. Niko nije noj atmosferi vojnici su na nekom smeo da vidi pripadnike specijalne mestu istovarili zlato Italijanske grupe za odnošenje zlata. Čak i banke i džakove jevrejskog zlata. nemačkim oficirima, kpji nisu bili Cele noći vojnici su istovarali san­ neposredno angažovani u opera­ dučiće i vreće, pa ih nosili u utrobu ciji. bio je zabranjen pristup u oko­ planine. Spadali su s nogu od um­ linu banke. Poslove je vodio eseso­ ora, ali pred kapetanovim pretvac, kapetan Divizije ratne zastave : njama punim automatom oni su Adolfa Hitlera. Kad je italijansko zlato bilo utova­ posrtali i opet ustajali i radili. reno u kamione, kapetan je vojni­ U zoru, kapetan ih je okupio i cima specijalne grupe naredio: onako umornim, nesposobnim da 11

razmišljaju i željnim da sklope oči i odahnu od umora, rekao: — Ostalo je još trideset džakova. Dakle, treba da svaki od vas uzme po jedan i da ih taJco odnesemo na pravo mesto. Već ste videli da su prolazi uski, pa ćemo sačekati da svi pristignu. No. vi ste umorni i krećite u razmacima od po pet mi­ nuta. Da bi najumorniji dobili više vremena da odahnu, neka krenu oni koji još mogu. Ko će da krene sa mnom? Javio se prvi vojnik i s kapeta­ nom nestao u otvoru koji je vodio u lavirint. Trebalo je ići već poznatim putem, koji je kapetan bio obeležio oguljenim leskovim štapićima. Na­ kon pet minuta krenuo je dnigi voj­ nik i tako se nastavilo odnošerije poslednjih vreća. Na kraju je ostao samo vojnik Vili Vogt. Možda zbog toga što mu je bilo neprijatno da sedi sam napolju, ili iz straha da se ne uspava u toku tih pet minuta, tek Vogt je krenuo tri minuta ra­ nije. U lagumu je pristigao prethod­ nog vojnika, ali je zaostajao rešen da u blizini skladišta sačeka onih preostalih par minuta. ' 1 to mu je spasio život, jer pred sobom je čuo kratak rafal mašinske puške. U trenutku je sve shvatio, bacio džak i pobegao na­ zad, svestan da je kapetan poubijao sve vojnike iz grupe, njih dvadeset i devet, koji su znali tajnu skrivenog blaga. Nekoliko dana je Vili Vogt lutao skrivajući se. Naišao je na jednu kuću, u kojoj su ga prihvatile majka i kći. U tim prilikama nije bilo čudno što je između kćerke Eme i vojnika nastala sentimen­ talna veza. Vojnik je Emi ispričao šta je doživeo i obećao joj da će posle rata doći da zajedno uzmu basnoslovno blago. Ema ga je čekala, godinama, ali on nije dolazio. Konačno je sišla u Rim i potražila direktora banke. .. Ispričala mu je tajnu »Operacije Sorate« i kazala ime vojnika. Od­ mah se umešala i obaveštajna služba. Vili Vogt je pronađen u Ba­ 12

'

varskoj. Agenti su ga ispitivali, iako su znali da su Nemci pri odstupa­ nju minirane lagume digli u vazduh. Tako je zlato zatrpano, ali možda bi ga Vili Vogt našao. No, on je iznenada umro. Da li mu je neko »pomogao« u tome, nije utvrđeno. Tek, zlato nije iskopano. — Sve to je samo jedan deo priče. I sam sam pokušao da saznam više. ali uzalud — reče Lun. — Pre dve godine iz Argentine, gde su se krili neki važni i sada ostareli Hitlerovi ljudi, doprla je do Evrope priča da sve zlato nije odneto na Monte So­ rate. Sada neka Ro ispriča šta je saznao. — Bila je zanosno lepa - poče Ro Hač svoju priču. — Inače ne bih se ni okrenuo za manje lepom od moje Ronde. na časnu reč... — O čemu ti pričaš, momče?! — pokrenu se Samjuel Makferson. — Pa moram nekako po redu. Svaka priča treba da ima početak i kraj — odgovori Hač. -O tkud to da priča o zlatu skri­ venom pre više od trideset i pet go­ dina počinje od neke lepotice, koja tada nije bila ni rođena? — zavrte glavom Makferson. — Milion mu bajki, to bi moglo da bude za pesmu, ali za priču... — Možda lepota te dame ima neki značaj - smejao se Lun. Sedeli su u salonu udobne iznajm­ ljene kuće u zelenilu blizu tvrđave Tiburtino. Pred njima na stolu bila je samo činija južnog voća i grožđa sačuvanog u hladnjačama od proš­ logodišnje berbe, pa se Ro Hač osvr­ tao ka ormaru sa odeljkom za piće. — Hajde, ako moraš, popij nešto, ali smanji ulogu svojih lepotica progunđa Makferson. Ro Hač brzo donese bocu viskija i ponudi ga Lunu i mornaru, ali oni odbiše pozivajući se na pravilo da pre podne ne piju. — Pa znate da sam doplovio iz Karakasa. Te vremenske zone i tako... Tek meni u svako doba do­ bar viski dolari u pravi čas — šalio se Ro Hač.

- Počni već jednom priču! - tobož Ijutlto reče Makferson. - Hoću... Eto. video sam je sa kapetanskog mosta. Sunčala se na jahti ukotvljenoj kod ostrvca FraIjioni. To je kod Kaprija... - Još kad smo ti poslali poruku da doploviš u Italiju, pogodio sam da ćeš »pogrešiti« za kojih stotinak milja i promuvati se oko italijanskih letovališta. Pa i kako bi taj čova zaobišao Kapri, molim te lepo?! upade Makferson. - Tatice, već je vreme da primetiš kako si ponekad čangrizav i ni­ šta ti nije dobro - s najslađim izra­ zom na licu reče Ro Hač i nastavi da priča. Prolazeći blizu usidrene jahte kod ostrvca, Ro Hač je primetio lepu devojku, koja se bezbrižno sun­ čala na svojoj jahti. Jaki kapetanov dvogled pomagao mu je da joj vidi i zapamti lice, ali on bi je zaboravio da je isto veće nije video uplakanu u Napulju. Pod električnim svetlom sišla je s jahte, koja je u napuljsku luku stigla posle Ro Hačovog broda. Dogodilo se da je on već bio na obali. Video je kako devojka ide ka lučkom novom parkiralištu bri­ šući oči. No, da ona stvarno plače, video je tek na parkiralištu, do koga je išao za njom najviše zato da uživa u lepoti pokreta tog skladnog tela obučenog u tanku svilenu ha­ ljinu. - Nešto mi u toj priči nije jasno — upade Makferson. — Počeo si da pričaš kako se sunčala na svojoj jahti. Otkud znaš da je njena? I ne­ što prerano je počela da se sunča. Tek je kraj aprila. - Imaj strpljenja, kapetane - s osmehom odgovori Ro Hač. - Ona je pametna devojka i zna da je važno rano u proleće dobiti lepu bronzanu boju. Posle je imaju i praIje u Napulju... Na parkiralištu se devojka sas­ vim raspl^ala^ jer bio joj je nestao automobil, koji je tu ostavila pre odlaska na jahtu. Ro Hač je iskori­

stio priliku i prišao joj pitajući šta joj se dogodilo i može li da joj po­ mogne. Kako tuga jaJso potkopava žensku samoodbranu i opreznost, Ro Hač je stekao najpre poverenje te devojke. Posle je sve išlo brzo. On je (iznajmio kola i došao po devojku, koja je bila obaveštena da joj je otac iznenada umro, pa je trebalp da stigne na sahranu u Rim. - Pošto mi je Ro već ponešto ispričao, skrećem ti pažnju na činje­ nicu da je i on u Rim s devojkom sti­ gao baš onog dana kad smo mi otišli ka Vezuvu. Bio je ugovoren susret u Ladispoliju, ali tek za deset dana kasnije. Ro je došao na vreme i nemamo šta da mu zamerimo — upade Lun. - Ali ta devojka je kći jednog od šefova Mafije — reče Makferson, i dalje raspoložen da kritikuje Hača. — Pored svih devojaka od jedne do druge obale Atlantika i uz obale svih mora, on je nabasao baš na mafijašku lepoticu. - Nije ona osnovala Mafiju — reče Ro Hač smeškajući se smi­ reno. — I da nije kći mafijaša, ne bi znala tajne skrivenog zlata. Njen otac Dominiko Ronjani proteran je iz Sjedinjenih Država, lako mu zlo­ čini nisu dokazani. Zakačili su ga zbog prikrivanja poreza. Živeo je u Argentini. Tamo mu je Nemac koji je umirao ponudio na prodaju tajnu rimskog zlata da bi obezbedlo ženu i dete. Ronjani je namirisao dobar posao i kupio je obaveštenje. No, pokazalo se da to nije la.k posao ni za Mafiju... Pripremajući se za iznošenje zlata iz skrovišta, gde je bilo veoma dobro obezbejđeno, Ronjani je stu­ pao u vezu sa mnogim ljudima. Tre­ bala mu je grupa koja može da iz­ vede poduhvat. Tako je upoznao čoveka za koga se ne zna tačno da li mu je ime Georg, ili Džordž, jer upotrebljava obe varijante. Bio je to Amerikanac, koji je dugo živeo u Evropi. Džordž Flik je očuvan čovek koji ima dosta godina. Sada ima 13

pedeset i sedam, godina, ali dogo­ dilo se ono što se događa ponekoj mladoj devojci, i Lina Ronjani post­ ala je ljubavnica Džordža Flika. — Imponovao joj je elegantni, bo­ gati muškarac, koji je imao jahtu i poslove od Azije i Afrike do severnih zemalja Evrope. Lina nikada nije saznala čime se stvarno bavi taj ćovek — pričao je dalje Ro Hač. Na početku te veze Linin otac je bio ogorčen i pokušao je da odvoji svoju kći od Flika. No. kasnije je iz­ nenada promenio svoj stav, pa ju je čak i nagovarao da se venča sa svo­ jim tadašnjim ljubavnikom, ako on to bude hteo. U trenutku razneženosti prema kćerci Ronjani joj je priz­ nao da se nalazi u neprilici. Potro­ šio je mnogo novca na pripreme jednog poduhvata, koji je trebalo da mu donese bogatstvo. Pokazalo se da sam ne može da dovede stvar do kraja, pa se povezao sa Plikom, od koga je sada veoma zavisan. — Može da se dogodi i da me on ubije. Međutim, ako ga ti vežeš za sebe, on to neće učiniti - rekao je na kraju. Tom prilikom joj je ispričao da je Flik moćan i opasan ćovek. Za vreme rata u Koreji, kada je kao mlad elektrotehničar bio mobilisan u vojsku, poslat je u specijalnu školu. Posle je postao stru čn j^ za špijunsku elektroniku, što mu je omogućilo da napreduje u tajnim poslovima. Kad se osamostalio, na­ šao je način da iz svoje prošlosti crpe neku novu moć. Kako to ide ne zna se, ali da je bogat i moćan, to je sigurno. Sve to i mnogo dnigoga palo joj je na um kad je stigla u Rim, gde je saznala da joj otac nije umro pri­ rodnom smrću, već je ubijen u stanu. — U času ogorčenja potražila je rame na kome može da se isplače - pričao je dalje Ro Hač. — Poverila mi je mnoge stvari... Najvažnije od svega što mu je poverila bilo je to da je ona znala da 14

njen otac traži zlato. Pored toga ukazala joj se, jedne noći, prilika da uhodi Flika. On je s jahte bio pre­ šao na neki luksuzni brod ukotvljen u blizini. Pod zaštitom mraka i če­ sto roneći, ona je neprimetno stigla do broda baš u času kad je Flik hteo da ga napusti. Ćula je kako on tada nekome kaže; — Pročitaću i zapamtiti sve na miru, pa ću ti sutra vratiti dosije. — Nije mi milo što nosiš spise s broda, ali kad ti to želiš... IpaJc, pri­ pazi da niko ne zaviri u dosije — opomenuo ga je sagovornik na pa­ lubi, čiji glas je devojka prepoznala. Bio je to ćovek koji se često sasta­ j e s Flikom i koji je važio kao finansijski magnat i berzanski struč­ njak. Ono što je čula Lina, izazvalo je njenu radoznalost. Roneći, odmakla se od broda i otplivala nazad na malu jalatu. Tamo je dočekala Flika s već spremljenim čajem, koji je on pio svako veće pred spavanje Ovoga puta čaju je dodala i jako sredstvo za uspavljivanje. To je či­ nila i ranije, jer sredstvo je i naba­ vila da bi se ponekad oslobodila Flikovih već pomalo dosadnih zagr­ ljaja. Dok je Flik spavao, Lina je uzela dosije koji je on doneo s onog broda, pa je stranicu po stranicu snimila svojim polaroid-aparatom, jer dnagačiji nije imala pri ruci. No, odmah izazvani snimci mogli su da se čitaju uz pomoć lupe. Dobro je sakrila snimke i tek trećeg dana našla je priliku da sve pročita. Zna­ jući ono što tamo piše, sada je shva­ tila da je za smrt njenoga oca kriv Džordž Flik. Odrasti u gangsterskoj porodici nije moguće a ne dobiti i neke naro­ čite životne poglede. Pre svega, postaje se osvetoljubiv. To se dogo­ dilo i Lini. Odmah je poželela os­ vetu, za koju joj je trebala i nečija pomoć. Tu je bio stasiti pomorac Ro Hač. ćovek koji je i sam govorio o mnogim svojim avanturajna. U jed­ nom trenutku odlučila je da mu sve

iioveri i predloži veliki posao izvla časnu sestru. Prišao joj je s leđa, n3-g|o joj obmotao konopac oko vratP’ i Poćeo da ga steže. — Još nešto! ^ u z v i k n u Q ( T S o n —. - Ne mislim da je neko toliko ble­ sav da ne primeti razliku, l^o, bilo je dovoljno da ne opazi u prvpni tre­ nutku, a posle već nije imao kud. — Da, da - dobaci sobar Brans. — Nije mogao u pola posla odu­ stane i kaže: pardon, mislio da je ta i ta. Detektiv je odjednom odlučno odmahnuo rukom i pošao prema vratima. Spustio je ruku na Ifvaku i zastao. — Uostalom, bolje je da pokušam još nešto. Sada je deset i imA>T^ još malo vremena. Ako ništa P® ur­ adim, tu je policija. Cim s se vrata zatvorila z^ njim, Piterson se Ijutito okrenuo prema kapetanu Kolinsu. — Nije trebalo onako da govorite. Svašta! Niko me neće ubec^iti da je ubica mogao tek tako da z^n^eni osobe. Uostalom, ko je ta ćas^a se­ stra? Mi je ne poznajemo... Piter­ son pocrvene i Ijutito istrča i? kan­ celarije. Ostali su diskutov^li još desetak minuta, a ptom su .se raGospodin Dejvid je, klateći se u hodu, polako prišao šanku i, z^Plitajući jezikom, naručio viski. Na sto­ lici do njega sedeo je Orson. — Dobar dan... hteo sam d® vas zamolim da mi izmerite krvni priti­ sak. Nešto mi se vrti u glavi. — Ali ja nisam lekar, gospodine

- reče Orson, nasmejavši se. — To vas je sigurno neko pogrešno obavestio. — Znači vi niste lekar? Šteta prošaputa Dejvid, a potom isprazni čašicu s viskijem u jednom dahu. — Moj prijatelj mi kaže da previše pi­ jem i da sam počeo da pričam glu­ posti, a to nije tačno, zar ne? — Pa ne mogu da presudim kad ne znam o čemu se radi — odgovori Orson. — Molim vas lepo, tvrde da go­ spođa Vens ima pudlicu, a ja tačno znam da vuče za sobom olinjalu li­ sicu. .. pardon. ne bih hteo da bu­ dem grub, ali ono čudo ne može biti pudlica. — Zar je to uopšte bitno, gospo­ dine? — Nije. ali neću da me neko pravi ludim. Takode tvrdim da se na brodu nalaze dve časne sestre, a . .. — Dve časne sestre — ponovi Orson. zbunjeno. — Sigurni ste? Mislim da grešite — dodade, tru­ deći se da mu glas deluje pribrano. — Eto. i vi mislite da suviše pijem. One se nalaze u kabini četiri, to je blizu m oje... tačno znam da sam ih viđao, doduše nikad zajedno. — Kaxi ste ih viđali? — Uglavnom uveče. Više puta sam video jednu od njih na večeri. Ne jedem puno i obično među prvima izađem. Tačno zmam da je ostala za svojim stolom, a kada stig­ nem do onog dela gde su kabine, pojavljuje se druga. Međutim, ostali tvrde da je to nem oguće... gospodin Dejvid je glasno uzdahnuo i zagle­ dao se u praznu čašu. — Sigurni ste da ste viđali tu drugu samo uveče? — Da. doduše samo nekoliko puta. Izlazila je iz kabine broj četiri, znači da su zajedno. Orson naruči dva viskija, i kad je konobar spustio čaše na šank. pru­ žio je jednu Dejvidu i poverljivo se nagnuo prema njemu. — Da li biste to to mogli zvanično

da potvrdite... na primer kad bi to policija zahtevala od vas? — Kakva sad policija — procedi Dejvid. odmerivši Orsona. — Ako ste lekar, treba da lečite ljude, a ne da se petljate s policijom. — Već sam vam rekao da nisam lekar... nije ni bitno šta sam, zar ne? Bilo mi je drago što smo razgo­ varali - reče. Potapšao je Dejvida po ramenu i napustio salu. Uputio se prema kabinama. Želeo je po­ novo da razgovara sa štićenicom ubijene časne sestre, no, predomis­ lio se i otišao je do glavnog kape­ tana Pitersona. Zatekao ga je kako lista po po nekim fasciklama. — Molim vas, dokumente! 1 mate li ih? Piterson podiže glavu i iznena­ đeno ga pogleda. — Kakva dokumenta? — Vanesa Rej i njene štićenice! Svi putnici su morali da vam pre­ daju lične karte, ili pasoše i da daju tačne podatke o sebi. — Evo, upravo i ja to tražim — prošapta Piterson. — Kolins me je malo otreznio. Pa lepo ste me nasamarili! — uzviknu detektiv. — Bio sam ubeđen da ste, pre no što ste me pozvali, proverili dokumenta te časne se­ stre. Piterson pocrvene, a potom se nervozno počeša po bradi i na licu mu zatitra kiseli smešak. — Lično sam nekoliko puta razgo­ varao sa časnom sestrom i njenom mladom štićenicom... nisam primetio ništa sunnjivo. — Pa dobro, dajte mi sada ta do­ kumenta. Još nešto. Helena Robson je veoma šarmantna i mila. moram priznati da je i mene osvojila na prvi pogled, ali ta devojka nije tako mlada kao što mislite. — Siguran sam da nema više od šesnaest - reče odlučno kapetan. - Uostalom, pogledajmo... evo, na­ šao sam dokumenta. Gle! Vi ste u pravu... Ima, čekajte da izračunam, 91

tačno dvadeset i jednu godinu. Neverovatno! — Izgleda da je sve u redu — reče Piterson. — Eh. kao da je problem falsifikovati te papiriće... a ovo? Pročitajte mi. — Bolnica »Selson«... To je naziv bolnice u kojoj je časna sestra ra­ dila. Tu se lečila Helena, i kako nam je rekla, trebalo je da je odvede u neki dom. Heleninini roditelji su nastradali u požaru, posle toga je preživela šok... bila je u bolnici oko pola godine. — Zanimljivo - procedi detektiv. Počeo je da lupka prstima po stolu i da ponovo zagleda dokumenta. — Bolnica »Selson« je bila privatna i više ne postoji... zatvorena je još pre nekoliko godina. Vlasnik je pro­ dao zgradu i udružio sredstva s ne­ kim kolegom. Otvorili su bolnicu u jednom većem mestu, mislim Lenstonu... Tačno znam da »Selson« više ne postoji. — Znači, lagala je... čudno, delovala je veoma prijatno. - Vi i naši saradnici imate previše poverenja u svoje goste. Gotovo sam i ja naseo tim hvalospevima. Piterson se naglo uspravio i oštro odmerio Orsona. Ljutito je gurnuo fascikle u stranu. — Pre nepuna tri časa ste tvrdili da je časna sestra živa nečije greške, da na brodu postoje dve žene koje su paradirale u odeći čas­ nih sestara. Zatim ste pomenuli na poznatog Don Žuana. — dalje sve to tvrdim — prekinu ga detektiv. — Jedino sam domalopre bio ubeden da mlada i šar­ mantna Helena nema nikakve veze s tim zločinom. — Mislite da je ona ubila sestru Vanesu? — Ne. I prestanite da ih nazivate sestrama, tako vam svega. Ako je vanesa Rej bila časna sestra, onda sam ja ibrik za kafu. Lepa Helena nije mogla da ubije svoju prijate­ ljicu, čak i da je htela, ali ona je ta 92

tajanstvena dama koja je odlazila n ljubavne sastanke preobučena. — Recimo da ste u pravu - uzviknu nestrpljivo kapetan. — Ali mi, molim vas, objasnite, otkud sad ta nova teorija? — Servirao ju mi je jedan vaš, takođe, divan gost. Gospodin Dejvid... šarmantna pijandura, ali i prilično prevejani hohštapler. Našli smo se, slučajno, za šankom... U stvari, on je vrebao momenat da naleti na mene. Pomenuo mi je dve časne se­ stre iz kabine broj četiri. Tobože suviše pije i nije siguran da li na brodu doista postoje dve časne se­ stre, ili mu se to privida. Za mene je navodno mislio da sam lekar. — A zbog čega mu je bila po­ trebna takva komedija? — Taman posla... takvi podaci vrede čitavo bogatstvo... on je hteo za početak da proveri samo kako ću reagovati. Možda nije video sam zločin, ali sigurno zna dosta. — I št^ predlažete? — Kao prvo, pozovite Helenu. Ne sme niša da posumnja... Jedno­ stavno je pozovite da se s njom do­ govorimo oko transporta tela po­ kojne Vanese Rej. Ja ču dotle prečešljati tu misterioznu kabinu. Kapetan je odmah prihvatio Orsonov predlog, i već desetak minuta kasnije Helena je i pokucala na nje­ gova vrata. Orson je je ljubazno poz­ dravio i diskretno dao kapetanu znak da je zadrži što duže, a potom je izašao. ^ Gospodin Dejvid je prekrio ru­ kama lice i počeo tiho da protestuje. U kapetanovoj kabini bilo je još desetak ljudi. — Molim vas recite nam tačno sve što znate - reče Orson, prišavši njegovoj stolici. — Znali ste da nisam lekar i namerno ste mi po­ menuli časne sestre. — Kunem vam se da ne znam ni­ šta više od onoga što sam vam po­ menuo. — Zar niste videli Helenu? - Delila je kabinu sa časnom sestrom.

Normalno je obučena. - Ne znam, možda i jesam. Uglav­ nom. zainteresovala me je ona što je izlazila noću. Više puta je ulazila u onu specijalnu kabinu. Znao sam da ste brodski detektiv i zato sam vam ono ispričao... - Da 11 ste viđali još nekog, kako ulazi u onu kabinu? - Ne. Video sam amo nju i jed­ nog od brodskih sobara... verovatno je bio posebno zadužen za tu kabinu. - Da li ste videli da i noću ulazi? - Da. ali uvek je nosio neke stvari u rukama; poslužavnik s je­ lom, čistu posteljinu... Orson se naglo okrete i pokaza prstom na Branša. — Da 11 je to ovaj čovek? Nastade tajac i svi se okrenuše prema Branšu koji je istog časa pobledeo kao kreč. — Ne! Onaj sobar je mnogo viši i ima izrazito plavu kosu. Zgodan je. — Vejn - prošaputa Piterson. — On puši lulu. Orson nervozno pro­ trlja dlanove i krenu ka sredini sobe. Pošto se niko nije ni pomerio. uzviknu; — Sta čekate? Dovedite ga! Kolins požuri ka vratima, ali pre no što je izašao. Orson se predo­ misli. Prišao mu je i spustio mu ruku na rame. —Ne... s njim ćemo kasnije. Pozo­ vite Helenu Robson. Kolins se udalji. — A ja. gospodine? — upita Dejvid. — Rekao sam vam sve što znam i bio bi red da me ostavite na mira Grlo mi je suvo... moram da popijem nešto. Orson otvori vrata i skloni se u stranu. — Samo izvolite, i hvala vam što ste nam pomogli. Dejvid brzo ustade i potrča ka vratima. Samo što se udaljio, poja­ vili su se Kolins i Helena. Ona je bila prilično bleda. - Da ne bismo gubili vreme, draga gospođice — poče Orson — odmah ću vam pre­

dočiti da sam u vašoj kabini našao torbu s novcem. Taj novafc je ukra­ den. .. Helena pognu glavu. — Vanesa Rej ga je ukrala... ni­ sam ja. Radila je kao blagajnica u pošti u Belsonu - reče. — A vi? Sta ste radili? — Ništa! Vanesu sam upoznala tek kad je ukrala taj novac. Htela je da stigne do Rabata... Tamo ima neku rođaku. Pitala me je da li hoću sa njom. Pristala sam. Naba­ vila je odeću časne sestre, a ja sam se, na njen predlog, predstavila kao njena štićenica. A kasnije ste se predomislili? Bilo vam je žao da od tolikog novca dobijete samo deo. Hteli ste sve! — Nije tačno! Novac me nije interesovao. Sprijateljile smo se. — Pa ako nije u pitanju novac, zašto ste je ubili? Helena je naglo podigla glavu i odlučno odmerila Orsona. Oko usana zaigra ledeni i prezrivi smešak. — Nisam je ni takla. — Ko je zadavio Vanesu Rej? Vaš ljubavnik? Znamo da ste oblačili odeću časne sestre i tajno se sasta­ jali sa sobarom Vejnom. Vejn je ubica? — Da. Mislila sam da mu je stalo do mene. ali tek pre neki dan sam shvatila da zna o nama sve i da želi da se dokopa Vanesinog novca. — Imali ste pr:like da ga uzmete i pobegnete. Zar je bilo potrebno da je Vejn zadavi? — Već sam vam rekla da me taj novac nije interesovao i da sam se viđala s Vejnom samo zbog toga što sam to želela. Nisam s njim kovala nikakve planove protiv Vanese. Vejn je hteo da napusti brod. sa nama, u Rabatu... Nije ni on hteo da je udavi, ali je to ona sama tra­ žila. — Kako to mislite? — Pa lepo! Mislila sam da je nor­ malna osoba, ali kada je saznala da se viđam s Vejnom, dobila je histeri­ čan napad. U prvom trenutku sam 93

pomislila da se plaši... ali, kasnije sam uvidela da je ljubomorna. — Zar je bila zaljubljena u Vejna? — upita Orson. — Ne. nego su je privlačile samo žene. Nisam znala to, ali kad me je videla s Vejnom, počela je da preti. Optuživala me je da sam je izdala i da će se radije predati i priznati sve nego što će dozvoliti da budem sa njim. Ja sam mu to rekla, a on se tada, izgleda, uplašio da mu ne pro­ padne plan. ^ Vejn je, kad je shvatio o čemu se radi, počeo da se trese kao prut. Na trenutak se zaneo i poleteo ka zidu, ali ga Ferer vešto uhvati oko pasa i privuče ga stolici. Stegao mu je ruku i prim orao ga da sedne. Mla­ dić je hteo nešto da keiže, ali nije mogao. Piterson se zbunio i upitno pogledao Orsona. — Dajte mu malo vode... pokvasite mu lice i pomozite mu da se smiri. — Ali ja je nisam ubio — proša­ puta Vejn, drhteći. — Kako možete tako nešto da tvrdite? — Polako... pripalite cigaretu, možda će vam prijati — reče O r­ son. — Helena vas optužuje za zlo­ čin — To nije istina! Neko mu je dodao čašu vode i Vejn je popi u jednom dahu. Obri­ sao je nadlakticom usta i nekoliko puta glasno uzdahnuo. Pripalio je cigaretu. — Izmislili ste onu priču o tajanst­ venom gostu? Vi ste odlazili s Hele­ nom u specijalnu kabinu? — Jesam, ali kakve veze to ima sa zločinom?! — Dobro, dobro, objasnite nam sve što znate - reče Orson. — Helena mi se veoma dopala... počeo sam da joj se udvaram... — Trenutak - prekinu ga kape­ tan. — 21ar ti nije bilo sumnjivo što je na sastanke dolazila preobu­ čena? Zašto je to radila? 94

— Rekla mi je da bi se časna se­ stra Vanesa naljutila kad bi saz­ nala da se viđa sa mnom. U po­ četku mi je bik) neprijatno što je tako obučena, ali posle sam se navi­ kao. — Sta znate q njoj? — Isto što i ostali. Nije mi bilo ni­ šta sumnjivo... normalno se pona­ šala. — Helena tvrdi da si saznao ko su ona i Vanesa i da si tada odlučio da se dokopaš novca — dobaci Fe­ rer. — Nije tačno. Bilo mi je sumnjivo nešto drugo, ali sam pomislio da mi se to samo čini. — Sta vam se to činilo? — uzviknu Orson nervozno. — Kako ne shvatate da se ovde nalazite zbog toga što sumnjamo da ste ubili tu ženu?! — Zašto bih je ubio? — Hoćeš li, molim te, da nam po­ lako objasniš sve što znaš — obrari mu se Piterson. — Mi te moramo predati policiji, ali možemo ti i po­ moći, ako bude potrebno. Uostalom, ti si zaposlen na brodu. — Malopre si pomenuo da ti je nešto bilo sumnjivo — podseti ga ^erer. — Objasni nam o čemu se radi. — Nemam razloga da išta prikri­ vam. zašto bih. Nisam ubio tu časnu sestru i nisam umešan u to. O tim ženama sam znao. kao što sam vam već pomenuo samo ono što je bilo poznato i ostalima... ali primetio sam da me gospodin Dejvid prati i da me nekako čudno posmatra. — Gospodin Dejvid?! - ponovi iznenađeno Ferer. Vejn je ustao, prišao Orsonu i iz­ vadio iz džepa beli koverat. - Pogle­ dajte! — Otkud vam to? — upita ga de­ tektiv pre no što je otvorio koverat. - Da li ste nameravali da napustete brod u Rabatu i da pođete s Helenom? — Jesam... ali sve je krenulo nao­ pačke kad sam pronašao taj ko-

verat. Dejvid mi je bio sumnjiv i jedne večeri dok je bio za. šankoir.. otišao sam u njegovu kabinu i pre­ gledao je. Orson je neodređeno klimnuo gla­ vom. otvorio koverat i počeo polako da reda fotografije po stolu. Piterson. Ferer i ostali su se okupili oko stola. — Neverovatno! — uzviknu kape­ tan. — Do đavola, ko će pohvatati sve konce! Znači, gospodin Dejvid i He­ lena su zajedno... poznaju se već godinama. — Da... vidite i sami da su na ve­ ćini fotografija zajedno, zagrljeni. To nije sve! Među Dejvidovim doku­ mentima sam našao venćani lisi. On je oženjen Helenom. To nisam smeo da uzmem... poneo sam samo fotografije. — Da li ste razgovarali s Hele­ nom o tome? — upita Orson. — Hteo sam, ali se posle toga do­ godilo ubistvo i nisam imao prilike Helena se prema meni drugač;,o. ponašala, ali sam siguran da ne zna da sam saznao za Dejvida. — Gde ste bili u vreme zločina? — U kuvarevoj kabini. Bilo mi je loše... molio sam ga da mi skuva čaj. Ima neke specijalne trave Ostao sam kod njega sve do des.. časova uveče. Posle toga sam otišao u-svoju kabinu. Za ubistvo sam na­ čuo tek sutradan. — Kuvar može da vam posvedoči da sam sve vreme bio kod njega — prošaputa Vejn. — Ležao sam. Orson priđe glavnom kapetanu i upitno ga pogleda. — Ako vas interesuje da li mo­ žete verovati kuvaru, tu nema pro­ blema. On je na brodu već desetak godina i jedan je od mojih najboljih ljudi. Zna svoj posao, a cenim ga i kao čoveka. — Ja te večeri nisam ni planirao da se vidim s Helenom. Bili smo za­ jedno prethodne večeri i ona mi je sama rekla da nije zgodno da se vi­ đamo svako veće... navodno zbog časne sestre.

- I gospodin Dejvid je znao da se viđate s njegovom suprugom? - Naravno da je znao. video nas je! Ipak, primetio sam da me prati i da mu nešto nije jasno. - Mogli bismo da pozovemo šarmantnog gospodina Dejvida. - Možda bi trebalo da ponovo pozovemo i Helenu - predloži Fe­ rer. — U stvari, bilo bi najbolje da svi troje budu tu. - Tako se ne radi - usprotivi se Orson. - Odvedite Vejna, i neka neko od vas dovede Dejvida. Gospodin Dejvid, kad su ga do­ veli, počeo je da se smeška i radoz­ nalo posmatra prisutne. - Rado ću vam pomoći, gospodo - rekao je. — Ali. ne zaboravite da sam ja na odmoru i da bi mi, bez ljutnje, bilo prijatnije u bifeu, nego ovde. Mnogo pušite. - Dosta je bilo komedije! - preseče ga Orson. - Kako to mislite, doktore? Orson je pocrveneo. prišao Dejvidu i uneo mu se u lice. - Sada ste već preterali! - Dobro, dobro, šalio sam se. Znam da ste brodski detektiv. Ipak, nije mi jasno zašto ste me ponovo pozvali. Rekao sam vam sve što znam. - Uzmite taj beli koverat sa stola i otvorite ga - reče Orson. Spustio je ruke u džepove i stao iza Dejvidovih leđa. — Slobodno pogledajte... te fotografije su vam sigurno poz­ ive; vid je. videvsi ih. odjednom pobledeo. Vratio je fotografije u kcverat, i glasno opsovao. - Otkud vam ovo? - Nije bitno, gospodine — dobaci kapetan. - Vi ste inteligentni, Dejvide, — reće Orson, - ali zaboravljate da inteligencija nije samo privilegija ljudi kao što ste vi... - Jedna ne­ dužna žena je ubijena - prošaputa Ferer. - Mislim da ste vi odgovorni za taj zločin, gospodine. - Pa rekao sam vam da sam vi­ đao tog momka kako se muva oko 95

one kabine... zašto njega malo ne pričepite? — Vejn ima alibi, a vi ga nemate — odgovori Piterson. — Viđeni ste u vreme zločina blizu kabine — nastavi Orson, — a i mnogi drugi podaci vam ne idu u prilog. Zašto ste ubili časnu sestru? — Ha. časnu sestru... vi me zasnnejavate — procedi Dejvid, a po­ tom izvadi iz džepa pljosku s viski­ jem i otpi nekoliko gutljaja. — Ta veštica je kriva za sve! — Objasnite mi! — Bio sam sa Helenom u braku više od pet godina... Oženio sam se njome jer nije imala nikog svog i pustili su je iz doma za maloletnike. Prvih godina je bila zahvalna, ali je kasnije počelo da joj smeta što ne­ mam dovoljno novca. Tako je i upoz­ nala tu prokletu lopužu. Prihvatila je da krene na put sa njom. a ja. ne želeći da je izgubim, pristao sam da pođem brodom, ali ne kao njen su­ prug. — Dejvid je ponovo otpio gutljaj viskija, obrisao uglove usana i glasno opsovao. - Sve bi bilo u redu da nije počela da me vara s tim Vejnom. Mnogo sam stariji od nje i gledao sam joj donekle kroz prste, ali kad je počela da kuje zavere protiv mene. prekipelo mi je. — Trenutak... Helena je htela da vas izneveri, a ne ta žena — pre­ kinu ga Orson.

— Ne. Helena joj je priznala da sam i ja na brodu, ali je ta zmija odbila bilo kakvu saradnju sa mnom. Počela je malu da nagovara protiv mene i da je gura u zagrljaj tom momku. Tačno znam da je sve to bilo njeno maslo. — I zato ste je zadavili? — Da. Toga dana sam je pozvao da razgovaramo. Ona kabina je bila slobodna i ušli smo. Lepo sam je upozorio da je Helena moja su­ pruga i da mora da se pomiri s tim. I znate šta mi je ta otrovnica odgo­ vorila? Rekla mi je da u tom slu­ čaju sve propada i da Heleni neće dati ni pare. Tada nisam više mo­ gao da se obuzdam... celu svoju ušteđevinu sam investirao u to pu­ tovanje. .. — Brod upravo ulazi u luku — prekinu ga Orson. — Da li ćete pri­ stati da se. bez problema, predate vlastima? Uhapsiče i Helenu. Dejvid se nasmejao i zadovoljno lupio rukom po kolenu. — Sto da ne! Sve sam to učinio da bih zadržao Helenu... uspeo sam, zar ne? Optužiću je za saučesništvo, dobiće isto koliko i ja. Orson je klimnuo glavom i la­ gano krenuo ka vratima. — Slučaj je završen, gospodo. Po­ treban mi je odmor. Do viđenja. — Pripalio je cigaretu i lagano izašao. Samo što je 5M,tvorio vrata za so­ bom, čuo je uzbuđene glasove kapetena i njegovih ljudi. Nasmešio se i, spustivši ruke u džepove,^ lagano krenuo prema šanku.

KRAJ

96