Ashton,Frederick - 59-Lun i Skriveno Oko

[

LUN - KRAU PONOĆI

]

40 1989

F. Ešton

LUNISKRIVENO OKO

4

3

X-100

+.

BHnUlHB

Odgovom l urednik MILORAD PREDOJEVIĆ

Uredmk izdaaja VLADIMIR STEVANOV

Recenzenti PAVLEPOPOVIĆ JO VAN ĆANADANOVIČ

Naslovna strana LAFTTTE

Izdaje i štampa NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR Izdavačka delatnost, Vojvođanskih brigada 7. Novi Sad, telefon (021)621-555 • Žiro-račun 65700-603-6350 • Direktor NIŠRO »D n e v n ik J o v a n Smederevac • Rukovodilac OOUR Izdavačke delatnosti: Ilija Vojnović • Clavni i odgovorni urednik: TodorĐurić • Grafički urednik: Juliš Arvanitidis • Sekretar Redakcije: Zdenka Karabasil • Korektor: Jovan Uglješin

I

P la h a jesenja kiša u Njujorku počela je iznenađa. Niski oblaci navukli su se sa Atlantika kao siva i tamna zavesa. Spojili su se sa izmaglicom iznad Hadsona i Ist Rivera. Bilo je veče, ali do mraka bi potrajalo još čitav sat da nije bilo te neočekivane promene vremena. Ovako su mnogobrojna vozila imala upaljena svetla, pa je izgledalo da je gužva veća nego što je stvamo bila. Jedan stari, na izgled istrošeni ade soto«, probijao se Grand stritom prema istoku. — Kad god se nađemo u Njujorku, do đavola s njegovim oblakoderima, osećam teskobu i slutim opasnosti, pa i kada sam, kao sada, svestan da niko živi na Menhetnu ne zna da su Donald Sikert, slavni Lun, kralj ponoći i siroti Samjuel Makferson, nesrećni pomorac u kopnenoj olupini, stigli da obave neke poslove —gunđao je momar ne prekidajući dugu rečenicu.

Vozio je Donald Sikert, uspevajući da izbegne nekoliko zastoja tako što je skretao u manje prometne ulice i vraćao se opet na pravac prema istocnom delu ostrva. — Ne shvatam kako ti uspeva da se tako brzo navikneš na vožnju desnom stranom — reče momar kad naglo skrenuše u Kolumbija strit i pođoše prema severu uporedo sa Ist River parkom. — Zaboravljaš da sam još kao dečak prvi put seo za upravljač automobila ovde, a ne u Londonu — osmehnu se Lun. On ugleda slobodno mesto za parkiranje i zaustavi kola s namerom da vožnjom unazad stane kako treba. Međutim, jedna kola naglo uđoše prednjim krajem na slobodno mesto, a iz njih poispadaše četiri snažna momka u kožnim vetrovkama. Jedan od njih se igrao krutim lancem od nekog mehaničkog prenosa. — Gubite se vas dva! — viknu jedan od njih i stade uz desni bok Lunovih kola. 3

Tamo Makferson beše spustio staklo, pa taj momak pruži ruku da ga nepristojno pljesne po licu. Nije shvatio šta se događa, jer se njegova šaka nađe u momarevoj ruci, kao da se rukuju. Snažni momak jauknu tako da je to ličilo na urlik divlje životinje. Tim jaukom on je otkrio iznenađenost, neslućenu povredu svoje ličnosti i neizđržljivi bol. —Ja sam dobro, a kako ste vi? — reče Samjuel Mekferson tresući neznančevu ruku s izrazom srdačnosti pri rukovanju. Momak s lancem udari po krovu automobila. — Ne dajte im da pobegnu! — viknu treći i postavi se pred vrata na Lunovoj strani kola. — Milo mi je što smo se sreli tako mi svih mora i okeana! Samo nisam dobro razumeo vaše ime. Suviše tiho ste ga izgovorUi — šalio se Makferson ne ispuštajući napadačevu ruku iz svoje i ujedno otvarajući vrata automobila na svojoj strani. Visoki i snažni momak nađe se s jedne, a mornar s druge strane tako otvorenih vrata »de sota«. Uvijao se i noge mu popustiše. Nije više mogao da glasno jauče, već zaječa plačnim glasom: — Zdrobio. . . Šaku mi je zdrobio. . . Pomoć! Iz automobila istrča i vozač. Tako se prema momaru uputiše još dva napadača, a dva se postaviše da dočekaju Luna puštajući ga da iziđe, jer to su želeli, verujući da će nepoznati pokušati da beži vozeći dalje i ne spuštajući staklo. Onaj s lancem spremao se da udari svojim oružjem opasnim onoliko koliko se njime vešto rukuje. — Nisam hteo, tako mi moje Brende — pravdao se momar. — Nisam ja kriv štu ti je ručica slabašna, a kosti krte kao prepečen kolač. 4

Ječeći, napadač klonu na tlo, a Makferson mu ispusti ruku. Vozač i onaj drugi momak na momarevoj strani napadoše. Očekivali su da će glomazni čovek da se brani, ali nisu verovali da će i on da pođe u napad. Malo docnije budili su se s osećanjem da je na njih naleteo nekakav uragan. Onaj s povređenom rukom je cvileo ležeći pored njih. I na Lunovoj strani bilo je isto. Napadač s lancem se zbog nečega sećao detinjstva. Imao je prut u ruci i njime je tukao nekoliko godina mlađeg dečaka. Tada je dotrčao dečakov otac i oteo mu prut, pa ga je njime izudarao po stražnjici. Nešto slično dogodilo se i ovoga puta. Čovek iz automobila na neki nerazumljiv način jumuo je neslućenom brzinom u napad. Oteo je lanac i njime istukao oba napadača. Kiša postade jača. — Ustajte, momci, jer pokisnućemo bez nužde, sto mu kostobolja! Uklonite svoja kola da se mi s mirom smestimo, kao što smo hteli — reče Samjuel Makferson vozaču ukoso postavljenog bjuika. — Ne vredi — reče Lun. — Idemo dalje, a oni neka zauzmu to nesrećno mesto. Zaslužili su ga. —Eolje reci da su ga dobro platili — nasmeja se momar. — Ipak ne razumem zašto im popuštaš. Zar nismo prvi došli? — Jesmo — složi se Lun. — I ne bih im popustio, ali oni će se osvetiti na našim kolima čim se udaljimo. To ne želimo. —Vidiš, toga se nisam setio —reče momar. — Srešćemo se već jednom. . . A onda nećemo napadati goloruki. Soni nikom ne ostaje dužan — reče stasit mladić lepo uobličene brade i negovane kose sedeći na asfaltu is-

krenut na bok, jer lanac beše povredio njegov tur. — Moli se bogu i đavolu da te spasu tog susreta — reče Makferson i uzdahnu ulazeći u automobil. Lun brzo pokrenu motor i oni se odvezoše. — Šteta za ono mesto, jer bilo je blizu našeg cilja — reče Lun kad se udaljiše. — A šta i gde je naš cilj? — upita momar. — Sad si me potsetio da te to pitam. — Nisam hteo da govorim u prisustvu Džejn i Brende : odgovori Lun. — Večeras treba da posetimo jednomesto. . . Valjda pogađaš? — I ne slutim — odgovori mornar. — Imam adresu jedne kuće u kojoj se može svašta doživeti i videti. —I dobra tuča? Ovo malopre bilo je prosto bedno. Siledžije na Menhetnu nemaju stila. Dakle, jesu li tamo neki borbeniji momci? I jesu li to oni što su ukrali uran i plutonijum? — Kud ti otplovi?! — nasmeja se Lun. — Idemo u jednu »kuću radosti«. To je neka vrsta harema za milionere. . . — A, to ne dolazi u obzir! Da Brenda nije došla s nama u Njujork, onda. . . A i onda! Ja sam za pravu, čistu ljubav, a ne za plaćene zagrljaje — gunđao je momar. — Ne vemjem ni u to da si ti željan žena iz takvih kuća. — Pođsećam te da smo još u Londonu razgovarali o tome da ćemo potražiti Deboru Hevlej. Njen otac Mark. . . — zausti Lun. —Sad sve shvatam! —prekide ga Makferson. — Tu slatku devojčicu stavio bih u nedra i odneo je njenom ocu. Mark Hevlej nam je učinio mnoge usluge i siguran sam da

je veran prijatelj. Obradovaćemo ga kad mu dovedemo kćer. Siguran sam da ćeš je ti ubediti da se vrati u London. I šta će ona ovde? —To se i ja pitam —reče Lun. — Otac joj nije siromašan i voli je više nego što. . . Lun naglo ućuta, jer beše zaustio da kaže nešto o tome da ljudi bez dece to ne mogu da zamisle. Makferson iskoristi trenutak i upita: — Je li istina ono što ti je neko pričao u Grinič Vilidžu dok sam ja bio napolju da pazim na sumnjive tipove? Čuo sam svaku reč uz pomoć primopredajnika, jer sam si bio rekao da ga držim uključen. — Istina je — potvrdi Lun. — Da pođe tim putem možda je uticalo i to što kao bliznakinja liči na Silviju Kristl, filmsku zvezdu iz filmova serije »Emanuela«. — Valjda nećemo morati da izgubimo mnogo vremena oko nje —uzdahnu momar. —Milijarde mu atoma, zaista sam nestrpljiv da otkrijemo ko je Ambasador i šta je učinio s uranom. Ta devojka... Treba da je spasemo, ali možda uzalud gubimo vreme. Znam mnoge takve. Ako je kao Emanuela, neće hteti da je spasavamo. — Obećao sam njenom ocu —odgovori Lun. —Istina, ne samo da vemjem, već i znam da ona ne želi da promeni način života. Promenila je ime i sada se zove Efi Eft. Njeno »umetničko« ime je već prilično poznato. Neko moćan je štiti, a već bi bila pred sudom zbog pornografskih filmova koje je snimila. —Na šta je spao morski vuk Samjuel Makferson?! — uzdahnu mornar. —Ipak, ne puštam te samog toj Efterici! Ne bi li ti još jednom razmislio da li da odustanemo? Sigur5

no neće ni da čuje o povratku u London. — Obećao sam njenom ocu da ću je naći i da ću razgovarati s njom — odgovori Lun. — A imam i jedan drugi razlog za to. — Valjda nije neki sumnjiv razlog? — Jeste, baš je »sumnjiv«, jer priča se da ona zna ko je Ambasador. — Hej, valjđa se ne šališ, milion mu ajkula?! Zar da ovako, bez oklopa i oružja, uđemo u aždajinu pećinu?! Nisu samo prazne priče to da svaki pokušaj da se zaviri u Ambasadorove poslove čoveka staje glave — zabrinuto reče Makferson. — Ne bi nam ni vredelo da ponesemo, oružje jer prolazi se kroz prostorije koje neprimetno izlažu čoveka najsavremenijim rendgenskim, elektronskim i mikro-radarskim uređajima. Neprimećena se ne može uneti ni obična igla — objasni Lun. — Utešno je to što još uvek umemo da se poslužimo pesnicama — s izrazom skrušenosti zakijuči mornar. Lun naglo ukoči, jer s malim zakašnjenjem beše primetio pogodno mesto da ostavi automobil. Makferson umalo udari glavom o vetrobran, pa Ijutito reče: — Postajem šeprtlja, sto mu staračkih mana! A nekad bih se sigurnije držao da sam na pramcu kad se brodovi sudare u najvećoj brzini. — Šta govoriš? A kako si sredio ona tri momka malopre? Još uvek si stari Grizli Sam —smejući se uteši ga Lun.

Napali su nas bez razloga i sa ziobom. Ali, zar ne pomišljaju da postoji policija? Pa ovo nije ni Bruklin, ni Bronks, ni sevemi Harlem. Ovo je Menhetn, vragovi zaigrali oko Rokfeler centra, Frikove kolekcije, Palate Ujedinjenih nacija i svih tih menhetenskih znamenitosti! — Tamo gde je centar bogatstva i moći, lako može da se skriva i centar zločina — odgovori Lun. Drugom stranom ulice prođoše pored mesta na kome su se pola sata ranije tukli s pet bezobzirnih momaka. Primetiše da su njihova kola ostala na onom istom mestu. — Izgleda da se oni ovde osećaju sigumi i izvan svake opasnosti. Oni su ovde »kođ kuće«, proklete siledžije! — ljutito reče momar. — Mora da su to bogati momci, jer baš ovde su se nastanili mnogi moćni i prebogati ljudi — odgovori Lun tražeći broj kuće, koju je želeo da poseti. U kratkoj ulici, koja je vodila ka Ruzveltovom putu Lun zastade i osmotri svog druga. Popravi mu leptir mašnu na skupoj svilenoj košulji i privuče revere večemjeg odela razvučene na kao mehovima nadutim grudima. — Možeš da prođeš kao ekscentrični vlasnik naftonosnih polja, ali ipak biće najbolje da se ne upuštaš u duže razgovore. Biće dovoljno da ponekad uzvikneš »o jes« —posavetova ga na kraju. — Pazi na svoju karticu. To je propusnica za sva uživanja koja poželiš. — Eh, te kreditne kartice... Razumem da se koriste za kupovinu u * trgovini i za plaćanje u bankama, hotelima i saobraćaju, ali za javne N e silaze mi s uma oni momci — kuće... Zamisli, uzmem karticu, poreče Makferson kad se idući pešice kažem je i uzviknem: »Uveri se, lutopet nađoše u Kolumbija stritu. — kice, da sam pravi za strastven za-

grljaj!« A ona, šta može, mora da se rastrgne oko starog momara, jer Ima tu čarobnu karticu — govorio je Samjuel Makferson pokazujući kmti kartončić ukrašen omamentima, brojevima i natpisom »Klub svitanje«, koji je bio utopljen u livenu plastiku izbrazdanu na naročiti način raspoređenim šarama. — Tu svoju kartu dobro čuvaj, jer nije moguće bez velike muke dobiti novu — opomenu ga Lun. — Zar nije falsifikat? — upita Makferson. — Ne, nije —odgovori Lun. —Nju je nemoguće falsifikovati, jer ima tri zaštite. Prvo je štampa na kartončiću, drugo njegovo svetlucanje pod naročitim ultraljubičastim svetlom i treće naročiti raspored reljefa na spoljnom prozimom omotaču. To je po sistemu zareza na ključevima najskupljih brava. Kartica se gume u ležište kontrolnog uređaja i ako nije prava uređaj odbije da je primi. —Koliko muke ni oko čega! —uzviknu momar. Lun nije imao vremena ni volje da mu objašnjava zbog čega su stvorene najsavršenije »kreditne« kartice sveta. Umesto daljeg razgovora, on zaključi: — Sledi me, sem gde te isturim napred kao starijeg, pa ćeš kasnije sve shvatiti. Oni pređoše ulicu i nađoše se pred najmanje četiri jarda visokom ogradom od Uvene i ukrašene bronze, kroz koju se iza negovanog šiblja videla četvorospratna zgrada u stilu francuskih srednjevekovnih dvoraca. Ogromna kapija se otvarala pred velikim, skupim i uprkos kiši sjajnim automobilima. — Dakle, trebalo je da dodemo automobilom —primeti Makferson. — To samo tako izgleda. Automo-

bilima dolaze skorojevići, jer dobro upućeni članovi kluba radije ulaze kroz jedan od tajnih ulaza, a ima ih više. Ja znam dva — odgovori Lun. — Nikad neću razumeti ove proklete Jenkije. Uvek postupaju kako se ne očekuje, milion mu naopakih stvari! — huknu momar. Na kraju velelepne ograde počinjala je dvadesetospratna zgrada u čijem prizemlju su bile dve trgovine i jedan bar. Lun poveđe Makfersona u taj bar. Umesto da uđu u lokal, oni produžiše, pored pultova za garderobu i nestadoše iza jedne zavese. Na tom putu ne sretoše nikoga, ali naiđoše na niz metalnih vrata. Bilo ih je osam i svaka su imala uzak prorez umesto brave. — Može ući samo jedan čovek, ali ako želimo da ostanemo zajedno, onda sačekaj jednu minutu, pa otvori ulažući svoju karticu u prorez istih vrata kroz koja ja budem ušao — objasni Lun. Makferson zausti da nešto pita, ali samo klimnu glavom, jer već je bio navikao da na ovakvim mestima možda postoje skrivene televizijske kamere i prislušni uređaji. Uskoro su išli vrlo uskim hodnikom, pa se nađoše u dmgom holu. Niska ograda od pozlaćenih mitoloških figura gonila ih je da se kreću desnom stranom hola. Naiđoše na tri prepreke u obliku panoa sa fotografijama razodevenih lepotica. Svaka prepreka se uklanjala kad je jedan od njih gumuo karticu u osvetljeni prorez. Na kraju se pred njima otvoriše rešetkasta vrata prostranog lifta. — Osećam se kao u kavezu —uzdahnu Makferson i nešto nerazumljivo opsova. Pri tome pogleda Luna i ukoči se videći njegov izraz lica. Donald Si7

kert }e bio napregnut i samo neprimetno steže momarevu podlakticu. Sada i Makferson začu mukli, daleki odjek signala kakav se koristi samo za uzbunu. — Nešto ]e krenulo kako ne treba — šapnu Lun i pokuša da otvori rešetkasta vrata prostrane kabine, ali ona su bila čvrsto zaključana. U tom trenutku lift se pokrenu, ali ne prema gore, već kabina poče da se spušta. Prošli su prvi podzemni nivo i zaustaviše se na drugom. Jaka svetlost ili zaslepi kroz rešetke i oni zaštitiše oči dlanovima. — Pa to su naši večerašnji poznanici — reče Lunu već poznati glas. — Sad ćemo da se namirimo za dug.., — Cekaj, Soni, dok proverimo. Možda je greška, a ako su gospoda pravi članovi, onda svaka čast — upade drugi glas. — Budite Ijubazni, gospodo, pa proturite ruke ovamo. Nešto nije u redu s kontrolom vašeg prava ulaza u klub — reče Soni. Snažni reflektor se ugasi i ostade obično svetlo. Lun i Makferson ugledaše četvoricu od onih pet ljudi iz tuče zbog mesta za parkiranje. Držali su u rukama automatske pištolje i zlurado gledali. Momar proturi jednu ruku između dve šipke, a drugu između dve druge. —Molim obe ruke zajedno i između dve šipke — reče momak koji je u tuči nosio lanac. — Biće tesno da mu prođu te šačetine zajedno — nasmeja se Soni. —I pripazi da te ne ubogalji kao Slima. — Ne bih tada dao ni cent za njegovu snagu, jer bio bi pun olova kao burence revolvera — reče opomenuti momak i vešto nabaci lisice na Makfersonove ruke. — Vidiš li ti ovo? —zapanjeno on 8

upita Luna povlačeći već vezane ruke. Lun ne reče ništa, jer je pod pretnjom četiri pištolja i nemoćan u kabini lifta sličnoj kavezu za lavove morao i sam da pruži ruke. lisice škljocnuše i odmah zatim se rešetkasta vrata kabine otvoriše. Lun prvi iziđe i stade pred četiri naoružana napadača. — Kad bi znali koga zlostavljate, odmah biste nestali — reče on mirno. — Kad se sve objasni mislim da više neće biti za vas mesta kod nas. — Da vi ne blefirate, gospodine? — upita Soni. — Slušaj, mladiću — poče Lun i uprkos lisica na rukama dohvati ga za revere kožne vetrovke. — Biće pametno da paziš šta činiš. Zar su potrebnl sukobi na ulici? Ugrožavaš sve nas. A sada mi reci šta nije u redu sa nama. —Svetlosni test... Vaša krv... Šta govorim?! Dok ne znam ko ste postupaću kako je naređeno — zbunjeno odgovori Soni i otrže se iz Lunovih vszanih ruku. — Sačekaćete na sigumom da se sve objasni, a onda... Teško vama ako blefirate. Biće mi kratka noć da uživam u vašim mukama. — Mislim da će ne samo Menhetn, nego i čitav Njujork biti tesan, sto mu mišjih rupa, za sve nas. Neko neće ispkmti više nikad iz blatnjavog brloga —progunđa Samjuel Makferson. —Štakažete? —upita Soni i lepo lice tog čoveka dobi izraz koji ga naruži i učini odbojnim i neprijatnim. — Uzaludno je da ovako razgovaramo. Mi želimo da se večeras zabavimo u svom klubu i to nam ne smete usta’atiti — upade Lun. — Članovima ništa ne uskraćujemo, ali vi niste članovi Kluba dejbejk — odgovori Soni.

— A naše kartice? — upita Lun. — One su prave, ali vi niste pravi — odgovori Soni. — Sta vam daje pravo da tvrdite nešto tako besmisleno? — pitao je dalje Lun i sam ne shvatajući kako je kontrola na ulazu otkrila da se služe tuđim karticama. — Ima stvari o kojima ne govorimo — reče Soni i zadovoljno se osmehnu. — A sada je razgovora dosta! Ne opirite se, jer jedva čekamo dobar razlog da vas udesimo. Krenimo! Povedoše ih dvadesetak metara dugim i slabo osvetljenim podrumskim hodnikom, pa ih zatvorišeu jedan betonski bunker, koji su zatvarala zarđala metalna vrata s oznakom za opasnost u vidu mrtvačke glave nacrtane belom bojom na crvenoj minijumskoj podlozi. Ostaci metalnih nosača ugradenih u beton pokazivali su da je ovde ranije bio neki uređaj, koji je uklonjen kao suvišan, ili premešten na drugo mesto, pa je bunker mogao da se koristi kao zatvorska ćelija. Jedan od Sonijevih momaka donese komad debelog konopa, pa njime za ostatke nosača na podu veza Luna i Makfersona. — Vratićemo se po vas s izvinjenjem, ako ste pravi — reče Soni s izrazom sumnje u tu mogućnost na svom licu negovanog lepotana. —A ako ste gangsteri... Ne želim da vas plašim, ali u tom slučaju bilo bi bolje da jedan drugog prekoljete zubima, jer to možete da dosegnete i tako vezani. Samo Slimova zdrobljena ruka dovoljan je razlog da vas izubijamo tako da vam ne ostane ni jedna koščica zdrava. U tom trenutku on nogom iznenada udari Makfersona tako da se mornar prevali na bok. Ležeći tako

gledao je zločinca pogledom od koga ovaj požele da se što pre udalji. Kad se vrata zalupiše, momar upita: — A šta sad? — Uspeo sam da tom momku ubacim »stenicu« pod kragnu njegove vetrovkeod meke kože —osmehnu se Lun. Čućemo šta nam se sprema, pa ćemo se braniti, iako su nam oduzeli sve stvarčice iz džepova. Naši novi primopredajnici opravdali su strpljenje i rad uložene u njihovu izradu. Novi Lunovi primopredajnici bili su načinjeni tako da ih je teško primetiti, jer su imali boju kože, a stajali su iza uha tako da ih je čak i pipanjem bilo teško otkriti. Sićušna slušalica bila je spojena s mikrofonom i postavljena u uho. Sada su njih dvojica, u slučaju da budu odvojeni mogli da čuju jedan dmgog, a i onoga kome bi pođmetnuli »stenicu«, minijaturni odašiljač ne veći od zma žita. — Ipak je trebalo da napolju ostavimo relejni uređaj i tako održimo vezu sa Džejn i Brendom. Ovako... — reče Makferson. — Mislio sam da nema opasnosti zbog posete u koju smo krenuli, pa nisam hteo da mučim Džejn i Brendu obavezom da nas slušaju i pored nesigumog prijema, jer ovde na Menhetnu nemamo releje — odgovori Lun ne čekajući da m omar završi misao. U tom trenutku oni začuše glasove iz svojih nevidljivih slušalica. Soni je nekome govorio: — Moram odmah k njemu. Uđi i kaži da Soni Mankis mora hitno da razgovara sa Glenom Krančom. — Gospodin Kranč ima posetu i naredio je da ga ne smetam makar negde gorelo — odgovori čovek za 9

koga Lun i Makferson pretpostaviše da }e Krančov pratilac, ili čuvar. — Nije požar, ali je izuzetan, nečuven dogadaj. Sumnjivi tipovi prodrli su ovamo s pravim karticama. Uhvaćeni su tek na zadnjoj kontrolnoj tačci. Još uvek važi naređenje da proboj na našim ulazima mora da se javi ne samo Kranču, već i daIje, do glavnog šefa — uzbuđenim glasom govorio je Soni. — Pa što ne zatvorite te sumnjive tipove? — upita sagovornik. —To smo i učinili. Dobro su vezani i zaključani u podzemni bunker, ali ja moram odmah do Kranča. Prima me i zbog mnogo nevažnijih stvari — insistirao je Mankis. — Slušaj, Apolone! — uzviknu Krančov čovek. — Ne verujem da si glup koliko si lep. Kad kažem da ne možeš do mog šefa, onda znači da ga ne treba smetati. A postoji... — Ne postoji ništa zbog čega bismo čekali kad je u pitanju prodor u klub! — uzviknu Soni Mankis, zbog lepote nazvan Apolon. — Znamo se dugo, Soni, a inače bih te odalamio da vidiš sve zvezde iznad kišnih oblaka nad Menhetnom. Kod njega je žena, čoveče! I to kakva žena! Ako uđeš dok je u zagrljaju te žene, ustreliće me on lično, ili sama Mej Mozes — pravdao se Krančov čovek. — Valjda nisu baš sad... Posluži se telefonom, pa ako te šef ne pohvali što si ga pozvao u ovakvom slučaju dođi i mimo mi razbij nos pesnicom ili čime hoćeš — bio je uporan Soni Mankis. — Hm... Možda bih to smeo da pokušam — popuštao je Krančov čovek. —Ali ako me izgrdi, čuvaj se i nikad više mi ne izlazi na oči, Soni. — Samo kaži: »Iz obezbeđenja Soni javlja da su uhvaćeni sumnjivi ljudi, koji su umalo prodrli u klub, a 10

nisu članovi.« To će ga naterati da ostavi sve drugo, pa i samu Mej Mozes —s nadom u glasu zaključi Soni Mankis. Lun i Makferson neko vreme nisu mogli ništa da čuju, pa su pretpostavljali da je Krančov čovek ušao u neku drugu prostoriju* a Mankis ostao daleko od telefona. To se potvrdi malo kasnije, jer Krančov čovek objavi: — Imaš sreće, Apolone! Šef je bio uzbuđen i rekao }e: »Dolazim čim se obučem.« To znači da je bio neodeven. Čekaj ga ovde sa mnom. — Idem da pošaljem svoje momke na posao, a ja ću se vratiti za koji minut — reče Mankis. II

» E to , momčino, došlo je vreme da kroz život ideš glavnom alejom tajanstvenih velikana«, govorio je sam sebi Lomeks Garb vozeći se u novom i brzom jaguaru. Njegove misli prekide to što je stigao pred bronzanu kapiju Kluba dejbrejk. Pljuštala je kiša i vratar priđe s kišobranom. Lomeks pruži karticu kluba i sačeka da je vratar odnese u kontrolnu kabinu, gde njenu ispravnost potvrdiše elektronski uređaji. — Izvolite, možete proći, gospodine. Ako ste prvi put ovde, momci na parkingu pokazaće vam prolaz i preuzeće vaša kola tamo pod krovom — reče vratar klanjajući se ponizno. Gost klimnu glavom i osmehnut poveze kroz otvorenu kapiju. Kad stiže do mesta koje mu pokaza uniformisani momak, on zaustavi, jer nije bilo dozvoljeno prići ulazu dok su druga kola tamo. Ipak on je pod

nastrešicom mogao da vidi one koji su izlazili, pa i da ih prepozna da nije padala plaha kiša. Iz automobila koji je bio na redu na njegovoj strani on ugleda nešto neobično. Posetilac nije bio muškarac, iako je »Dejbrejk« bio klub samo za muškarce. Ona je zbog nečega morala da zastane pred uskim vratima, a momak na parkingu već đade znak Garbu da prođe. On se tako nađe u prilici da vidi lice žene osvetljeno lampionom između dvoje vrata. On tiho zviznu, jer beše je prepoznao. — Dakle, imaš sreće, momče! — reče glasno sam sebi, jer niko nije mogao da ga čuje. — Bivša inspektorova žena »radi« ni manje ni više nego u Klubu svitanje. To valja znat i ... On naglo ućuta, jer kolima beše prišao uniformisani momak i sađa ga je sumnjičavo posmatrao kroz kišom zamagljeni vetrobran. Lomeks Garb mu se osmehnu i brzo otvori vrata, pa ih ostavi tako, a on sigurnim korakom pođe ka uskim metalnim vratima, kroz koja beše ušla ona njemu dobro poznata žena. Prolazeći kroz kontrolni prostor on je razmišljao o tome da ima sreće, jer činjenica da je video Mej Mozes imala je za njega neku samo njemu poznatu vrednost Smatralo se da je velelepna kuća ipak zgrada za izdavanje i da su njena tri sprata u stvari tri velika, luksuzna stana. Prvi je zauzimala salonska dama Ivon Barker, čiju »poslugu« je sačinjavalo pet devojaka. Jednu od njih, Morin Loring, Ivona Berker je pretstavljala kao svoju sekretaricu. Merien Pols bila je »rođaka« stalno u gostima, Gracijela Berdone »italijanska kuvarica«, Indijka Masani Rađž Anand »negovateljica« i Cmkinja Arza Nikpai »sobarica«. Svaka od tih devojaka ima-

la je po jednu spavaću sobu opremljenu na dragi način i s mnogo smisla za dekoraciju i uđobnost. Skupi nameštaj i oprema ukazivali su da se ovde ne štedi da bi sve izgledalo najbolje. Na drugom spratu »stanovala« je Engleskinja Ffi Eft i malo ko je znao da je njeno pravo ime bilo Debora Hevlej, ali svako ko je znao filmove serije »Emanuela« pomislio bi da se pod imenom Efi krije sama Silvija Kristl. Ona je imala svega tri devojke. Oktavija Plezens, koja je dobro svirala Mavir, imala je titulu maestrese, učiteljice muzike u službi bogate dame. Bledolika Kej Hil važila je za družbenicu, a tamnoputa kvarteronka Kendi Barkstel, uprkos »nevažne« uloge devojke za sve poslove u kući, izazivala je požudu mnogih posetilaca., ponekad pre nego pojava Efi Eft. Kao da je s brojem spratova ra^la i raznovrsnost ženske grupe stanara. Vodeća dama, odnosno tobožnja domaćica na trećem spratu bila je Loma Tengi, žena nenadmašne umešnpsti u oblačenju naročite vrste. Što je više bila obučena to je izgledala razodevenija. Nije bilo retko da dočeka dmštvo »obučena« u cmu mrežu kmpnih okaca, kojom se ne bi mogle hvatati ribe lakše od kilograma. Uz mrežu spadao je i vrlo ozbiljan predmet odeće, ali upotrebljen u stanu dobijao je drugi smisao. Njen malo nad levo oko nakrivljen cilindar privlačio je poglede i isticao ozbiljan izraz njenog lica. Ne mnogo manje zanlmljive su bile i njene »đame«. Peti Slejt bila je akrobatkinja. Pojavljivala se obuvena u crvene cipele s preterano visokim potpeticama. Cme čarape duge do pola bedra i duge cme rukavice protkane zlatnim nitima bile su dopuna izazova 11

telom. Njenu dugu kosu ponekad ]e pokrivala kapa od istog zlatom protkanog tkanja i tada se moglo očekivati da će hodati na rukama i često dugo dubiti na glavi. U tom položaju prilazila je društvu i često učestvovala u razgovoru. Muškarci su tako izbliza mogli da osmotre njeno telo. Meri Mosler, najmlađa članica trupe imala je svega šesnaest godina i Loma Tengi ju je predstavljala kao usvojenicu, a ponekad kao kći. Maloletna devojka je izazivala požudu i starijih i mlađih muškaraca, a nadimak Bombona izazivao je naročite asocijacije. Lomine devojke vešto su lansirale priču da je svaka igra sa Meri Mosler moguća, ali još niko nije uspeo da joj skine zlatnim kopčama ukrašeni monokini. A svake večeri poneko se tajanstveno smeškao posie izdvajanja s devojčicom. Treća je bila Delmira Lans, devojka ozbiljnog lica i prelepog tela, koju su Loma i ostale devojke predstavljale kao poetesu, pa neki gost nije shvatao da to znači da ona piše pesme. Tu se mogla sresti i Odil Šiko, u slikarskim krugovima dobro poznata kao slikarka na sopstvenom telu. Poznate su širom sveta devojke koje su učestvovale u slikarskim poduhvatima naročite vrste, pri kojima su drugi oslikavali devojačka tela, pa ih čak i izlagali na izložbama. Ođil Šiko je slikala sama na sebi i svako veče bila novi umetnički »eksponat« u salonu Lome Tengi. Posebna atrakcija salona »Tengi« bila je Melisa Knolt. Ta vragolasta zabavljačica odlično je govorila iz trbuha, ali u ime nekog dela svog tela. To je davalo mogućnost za neobične šale. I na kraju, u tom društvu nalazila 12

se i Lilijen Širer. Skoro da ništa nije govorila, ali rečite su bile njene obline. Svaka žena s tollkim obimom kukova i poprsja morala bi biti ružna. Lilijen Širer je bila »čudo« skladne lepote i pored preteranih dimenzija grudi i kukova. Nosila je ogromne naočare belih okvira, držala u ustima dvostruku cevčicu i ispijala nekakvo beličasto, mutno piće iz čaše za konjak. Iako je poznavao sve devojke u ovoj kući, a to je postigao za ciglih tri meseca članstva u klubu, Lomeks Garb do poslednjeg trenutka nije bio odlučio u koji »salon« da svrati i provede noć. Odmah se popeo na prvi sprat, jer ni članovi kluba nisu mogli da se kreću po prizemlju. To su bile strogo poslovne i dobrim delom za tajanstvene svrhe rezervisane prostorije. Tamo je saznao da je jedan od moćnih vlasnika petrolejskih polja Stiv Kortek stigao pre njega. — Idem dalje — šapnuo je tobožnjoj sekretarici. — A ja sam pomislila da si došao zbog mene — podsmehnu mu se Morin Loring. — Čekaj, tek sam počeo da govorim! —izvlačio se Garb. — Idem dalje tek pošto s tobom porazgovaram. — Da li to stvarno želiš? —Ne samo đa želim, već mi je veoma važno. — Želiš samo razgovor? — Ako ti ne insistiraš na nečem drugom ... Pa znaš da se naša strasna ljubav pretvorila u zrelo prijateljstvo i da uvek možemo jedno drugo i da zabavimo i da utešimo, a i da uzbudimo ... — Mnogo priče! — prekide ga Morin Loring —Račimam samo na to da ćeš overiti račun s oznakom za »sve usluge«. — Daj odmah da potpišem i odve-

di me negde — složi se Lomeks Garb. — Večeras je najmimije u mom malom salonu, jer ostale devojke su se okupile oko jednog gosta. Došao je bahati Stiv Kortek. Njemu se gleda kroz prste što krši klupska pravila i donosi novac i nakit. Devojke to vole i raspamete se kad on stigne — pričala je Morin Loring kad se nađoše u salonu. — Oprosti što menjam temu — upade Garb. — Mene večeras zanima gde bih mogao da nađem izvesnu Mej Mozes. Devojka nije znala da mu odgovori i on je brzo ostavi, pa se pope na drugi sprat. Ni tamo, a ni na trećem spratu nije saznao ništa, pa se njegova radoznalost uzjoguni, a mašta razigra. Bilo mu je jasno da ostaje samo prizemlje zgrade, ali da tamo ne može ući bez nečije pomoći. Bio je svestan da ovakva naseobina lepotica ne može dugo ostati bez tajnih veza i sa svetom i sa ljudima koji naseljavaju prizemlje. Vratio se na prvi sprat u nadi da će Morin Loring znati nešto o tome. I znala je. Među devojkama šaputalo se da Meri Bombona tajno zalazi tamo, jer je prijateljica Sonija Mankisa. Tek jedan sat kasnije Lomeks Garb je uspeo da nađe Meri i da ostane sam s njom. Da stvori odgovarajući ugođaj ona je ušla u svoju garderobu i otuda se pojavila samo sa svetloplavom maramom oko vrata i u donjem delu kupaćeg kostima zakopčanog zlatnom kopčom zaključanom katancem u obliku srca. Oko vrata imala je zlatan lančić o kome je visio isti takav katančić umesto medaljona. — Ključ! — uzviknu Garb pružajući ruku. — Samo ako ga sam nađeš — smejala se devojka prilazeći mu i ši-

reći ruke u znak ponude »evo pa traži«. — Brave za mene nemaju tajni, ali za poneku treba mi pravi ključ — smeškao se Garb. Sposoban da uoči svaki detalj, ah i da se preda opštem posmatranju Garb odmah primeti kud u jednom trenutku skrenu devojčin pogled i prstima opipa rub tkanine. Nađe ključ i katančić se otkopča. Meri je igrala ulogu uplašene i krajnje uzbuđene devojke, ali se nije odrekla primene stečenih ljubavnih iskustav a ... Ležeći pored nje, Garb je s neskrivenim divljenjem posmatrao lepotu punačkog i mladog devojačkog tela. Pa kad on poče da govori, ona ga uplašeno pogleda. — Ključ! — skoro preteći reče Lomeks Garb. —Ne razumem... Kakva je to šala ? ... Sam si ga našao promuca Mej Bombona. — Ključ prolaza u prizemlje! — sada već zapovednički uzviknu Garb. — Ne shvatam... Ne znam ni o kakvom ključu! —pokuša da i sama bude odlučna devojka. On je ošamari iznenada i vešto da se devojka zagrcnu kao da joj je pljusnuo hladnu vodu u lice. Još nije uspevala da ispusti bilo kakav glas, a suze joj zamutiše oči. Kad ih instiktivnim pokretom obrisa videla je kako Garb opipava ivicu teške pepeljare od malahita. — Kad te udarim po ustima, svi tvoji lepi zubi zdrobiće se kao da su od leda. A učiniću to ako samo jedna mala, ovolicina, laž pređe preko tvojih od poljubaca nateklih usana. Daj ključ! — reče on pretećim glasom. — Kakav ključ? — upita ona i suze joj brže potekoše. t3

— Ključ kojim se služiš kad se iskradaš odavde i ideš k Apolonu — odgovori Garb. — Otkud znate?... Mislila sam da niko... — promuca devojka. — Ja sam u vanrednoj kontroli, jer neko mi je javio da ima nedozvoIjenih stvari ovde u našoj najlepšoj kući. Postoji neko nazvan Skriveno Oko. Od njega sam dobio telefonsko obaveštenje. A sada pričaj, jer u opasnosti si da izgubiš sve zube i ostaneš unakažena za ceo život. Isterivanje odavde na pločnike Menhetna bi bila siguma, ali možda ne najstrašnija kazna —sugestivno i hladno je govorio Garb.

kojim se stiže na donji nivo podruma. Tamo je Soni uredio jednu prostoriju za svoj odmor i sastanke sa mnom... A verovatno i s drugim devojkama, koje zna odranije — ispriča devojka. Ona zatim donese kutiju koja se ničim nije razlikovala od onih u kojima su oili smešteni aparati za masažu ženskih polnih organa. Ni elektronski ključ nije bio drugačiji od tih aparata. Vibrirao je na isti način i baš tada davao električne impulse za otvaranje vrata. Meri Mosler objasni kako se stiže do skrivenog prolaza i kako se ulazi. Opomenu ga da nigde ne skrene desno, jer bi u pnzemlju stigao do Devojka je verovala da on govori prostorija klupske administracije, u istinu, jer znao je njenu tajnu, a da podrumu ko zna gde, ali u opasnu radi na svoju ruku ne bi se usudio zonu sigumo, a u donjem podrumda je tuče i da joj preti. skom nivou tamo gde bi mogao da — Znate li sve o Soniju? — upita naleti i na kuršume. ona ponizno. — Sve to mi je rekao Soni... Ako — Ti pričaj šta ti znaš —odgovori sazna da sam govorila... — zausti Garb devojka. — Nikad neće saznati, jer ja ću ti — Bilo mi je svega četmaest godina kada sam ga upoznala —poče vratiti ključ kad se uverim da vaša ona da priča. — Bio je najlepši plej- veza nije opasna za sigumost kluba boj Ist Vilidža... On je moja prva — prekide je Garb. ljubav. Stanovala sam kod Topkins Pola sata kasnije on je ćutao skriskvera,.. ven u prostranoj sobi prizemlja, iz — Pričaj samo ono najvažnije — koje je druga Mej, Mej Mozes otišla prekide je Garb i opet poče da milu- na neko vreme u kupatilo. Prostraje njene grudi. na soba je služila za sve namene. U — Tek posle sam shvatila da je jednom uglu bio je ogromni i rezbaon »zaštitnik« nekoliko najlepših rijom ukrašeni radni sto s dva teledevojaka južnog Menhetna. Imao je fonska aparata i interfonom. S jedsvoju grupu opasnih momaka. On ne i druge strane bili su sefovi pome je doveo ovamo i upoznao s to- razmeštani između polica s knjigabožnjom pomajkom Lomom Tengi. ma. U drugom uglu bile su fotelje Posle mi je poverio da radi u klubu i na visokim nogama raspoređene dao mi je ključ... Nije to pravi ključ, oko velikog ovalnog stola za sastanveć neka vrsta baterijskog uređaja ke dvanaest Ijudi. Oba ova dela za m asažu... Kad se uključi pred mogla su da se automatski odele vratima, ona se otvore iako su me- teškim zavesama od druge polovine talna i teška kao na nekom trezoru. sobe, u kojoj se nalazio ogromni okTo je prolaz kojim se niko ne služi i rugli krevet, kakvi su tek počeli da

se proizvode i prodaju po basnoslovnoj cenl Konstruisali su ih najbolji poznavaoci savrmene tehnike, umetnici za oblikovanje i eksperti za ljubavna uživanja. U takvoj prostoriji nije se bilo teško sakriti. Kad se Mej Mozes vratila iz kupatila, on je bio dobro skriven između oplata koje su primale teške zavese kad se uklone. Iz mračnog udubljenja Garb je mogao da vidi i čuje sve u sobi, prema tome gde se šta dešava i sa koje strane on pogleda. Sada su u luksuznom prebivalištu Glena Kranča bile dve radoznale osobe. Mej Mozes ogmu zeleni prozimi ogrtač s utkanim ukrasima u obliku stilizovanih grana i listova, kroz koje je belina njene kože bila još lepša, a kao antracit sjajna cm a kosa još tamnija. Odmakla je zavesu na čijem kraju se skrivao Lomeks Garb i oslonila se o orman na koji se nastavljao barski pult i u kojem su bile zbirke prća, ugrađeni hlađnjak i uređaji za podgrevanje i eventualno kuvanje. Upalila je svetla i pošla da sve razgleda. Odjednom se trgla, jer je odnekud dopro muški glas. — Mej, vrati se na ležaj i budi dobra devojka. Ne volim da neko njuška po mojim stvarima. — Glen... Gde si, zaboga?!... Ja sam tako... — promuca žena i nehotično prikupi ogrtač oko svog tela. — Dolazim odmah! — začu se glas iz pravca pisaćeg stola. I Lomeks Garb se beše trgao na iznenadni glas nevidljivog čoveka. Pomisli da bi trebalo što pre otići odavde, ali sad je to bilo nemoguće, jer izdajničko svetlo, koje je upalila Mej Mozes, nije mu to dozvoljavalo. Zbog samog svetla on je mogao da iziđe zaštićen zavesom, ali sada je

shvatio da negde postoji skrivena televizijska kamera, ili čak više njih. Morao je da sačeka da neko ugasi svetlo. Tako je bio piinuđen da čeka. Ostalo mu je jedino aa iz mraka gleda prema ležaju na kom se vrpoIjila uznemirena Mej Mozes. Svoju radoznalost skrenula je na uređaje ogromnog ležaja. Nastale su i smešne scene da je Garb jedva uspevao da se glasno ne smeje. Žena je pritisla jedno dugme i krevet je počeo du se okreće. Kako je zaboravila koje je to dugme bilo, ona je pritisnula drugo i krevet se okretao sve brže, pa je ona jedva uspevala da ne spadne s njega. Pritisak na neko drugo dugme isključio je uređaj za okretanje i ono se usporilo, ali krevet je počeo da se trese. Susedno dugme menjalo je ritam i brzinu. Kad je konačno sva protresena uspela da zaustavi »poskakivanje«, počelo je ljuljanje od koga bi mnogi dobili momarsku bolest. Konačno i to je uspela da »savlada«, ali s tavanice počelo je da se spušta veliko ogleđalo. Pobegla je s kreveta u strahu da će je zgnječiti, ali ogledalo se zaustavilo na dva metra iznad meke podloge. Konačno je pronašla uređaj koji je podigao filmsko platno i počeo da projektuje pornografski film, na kome je bila prikazana sodomija. Zadovoljan izraz Mej Mozes otkrio je Garbu da je konačno otkrila šta je zabavlja. Korist od otkrivene mogućnosti da se vidi film bila je dvostruka. Upaljeno svetlo smetalo je ženi i ona je otrčala do prekidača i ugasila ga. I baš kad je Garb hteo da krene iz svog zaklona, čuše se koraci i uđe Glen Kranč. On u žurbi upali svetlo i naredi da se žena obuče. — Ali kuda ću u ovo đoba? — us15

protivi se ona. — Rekao si da dođem na čitavu noć. — Nisam znao šta se događa, a i inače trebalo je da se preseliš ovamo. Živećeš kod Efi Eft. To je ovde, u samom dvorcu — odgovori Kranč popravljajući guste brkove. — Ali još ništa mi nisi rekao o mom novom poslu punom uživanja, iznenađenja i mogućnosti za uspeh — prlmeti Mej Mozes. — Objasniće ti čovek koji će doći da te otprati — jedva skrivajući nestrpljenje dogovori Glen Kranč. — Nešto se dogodilo i moram brzo ostati sam. Požuri, molim te! Još nije bila dobro obučena, a u sobu uđe Soni Mankis. — O! — uzviknu žena. — Apolone, propalico! Ne misliš valjda da me s ovim makroom nekud pošalješ, Glen? — On više nije ono što misliš, već je u službi kluba i biće korektan u svemu. On zna šta treba da ti kaže i otpratiće te kod budućih partnerki u poslu. Dve devojke Efi Eft udale su se za milionere, pa joj nedostaju nove lepotice. Ne postoji bolje mesto da se sretnu i upoznaju najbogatiji ljuđi ne samo Menhetna, ođnosno Njujorka, već i obe Amerike i celog sveta — trošeći ostatak strpljenja ispriča joj Glen Kranč. —Naravno, o tebi ja vodim brigu i ona neće biti manja nego sada. Kranč dade Mankisu znak glavom i ovaj uze pod ruku Mej Mozes. Pri tom joj šapnu: — Preklinjem te ne pravi mi teškoće. Umem da se odužim za svaku uslugu. Ona klimnu glavom i pođe stisnuvši mu skriveno ruku. Lepota ovog muškarca brzo je slamala otpor žena, anjegov molećivi glas bio je njegovo skriveno oružje. Trenu16

tak kasnije mogao je. ako zatreba, da bude vrlo grub. Prošli su pored stražara u hodniku, koji ih nije ni pogledao, ili je tako izgledalo. Bio je to čovek koji je navikao da ne bude rađoznao, ili da to dovoljno dobro skriva. * H a lo , halo! — vikao je s izvesnim uzbuđenjem Glen Kranč. — Moram dobiti vezu sa gospođinom Alfonsom... Moram, shvatite!... Ne, nikako! To što treba da kažem mogu samo njemu. Lomeks Garb je slušao ukočen od dugog stojanja u neudobnom skloništu. Bilo je lako proceniti da Kranč ne može da dobije odmah vezu sa tajanstvenim Alfonsom. — Dobro, čekaću, ali recite gospodinu Takeli da je vrlo važno da se javi — zaključi Glen Kranč i spusti slušalicu. Dok je čekao on iz jednog sefa izvadi automatski pištolj i proveri metke u šaržeru, pa oružje zadenu za pojas. Oceni da tamo ne stoji kako valja, pa ga spusti u džep pantalona. Čekajući, on promeni toplu košulju i sobni džemper s glomaznom kragnom od meke vune za košulju od lanenog platna i vetrovku postavljenu tan,kim, ali pravim krznom. Češljao je guste brkove, brisao naočare i uopšte ponašao se kao nestrpljiv, uzbuđen čovek kad se nađe sam i dugo čeka. Trže se na zvuk telefona i još dok nije bi siguran da ima vezu uzviknu: — Da, Glen ovde! Veza je bila tako dobra da su do Lomeksa Garba dopirale neke reči, a ponekad je mogao da razume i rečenice. Kranč je čuo tako razgovet-

no kao đa veza nije dolazUa iz veće daljine nego iz susedne sobe. — Šta se događa, gospodine Kranč? — upita sagovomik, koji nikad nije ispuštao ono »gospodine«. Zato i Kranč poče: — Imam razloga, gospodine Takela. To je više nego važno... — Kažite odmah u čemu je stvar, gospodine Kranč! — prekide ga sagovornik zapovedničkim glasom. — Hoću, gospodine Takela... To je tako... neočekivano! I skoro da ne poverujem... — nastavi Kranč. — Smirite se i kažite, gospodine Glen — srdačnije i očito se uzdržavajući reče Takela. — Uhvatili smo... Vezan je... I on i strašni momar!... Rekao sam svom čoveku neka puca u njih, ako se ma šta sumnjivo dogodi... — Koga ste uhvatili, čoveče... gospodine Kranč? — već s izrazom nemoćne ljutnje doviknu Alfonso Takela. — NjegaL.. Čvrsto je vezan... — Ko? Ko ie vezan? Dođite k sebi, gospodine... — Zar nisam rekao?!... Možda i nisam zbog uzbuđenja. Oprostite, gospodine... — Prosto vas ne prepoznajem, iako je glas zaista vaš, gospodine Kranč! Sramota je da sebi dozvolite takvo stanje. Jeste li pili, ili uzimali drogu, gospodine Kranč? —već sasvim izgubivši strpljenje govori je Takela. — Da, baš tako... Prosto sam izgubio glavu od uzbuđenja... Ja i kralj ponoći!... Pa to nije moguće! — Spustiću slušalicu, ako ne kažete odmah i bez dmgih reči ono zbog čega ste me odvojili od društva u ovo doba — još jednom pokuša da bude strpljiv Alfonso Takela. Od nestrpljenja je već drhtao i skriveni Lomeks Garb.

— Lun!... Kralj ponoći!... Onaj evropski, londonski Lun glavom!... I njegov momar Makferson! — isprekidano je govorio Glen Kranč. — Šta?! — uzviknu Takela. Kranču se učini da još neko u sobi uzviknu »šta?!«, ali to pripisa svom uzbuđenju i nastavi da priča kako su dva nepoznata čoveka, s pravim karticama kluba, ali bez krvnog znaka prošli sve do zadnje kontrolne tačke. Lift podešen za takve prilike olakšao je hvatanje. Lomeks Garb je sve razumeo, sem ono o krvnom znaku. — I sada ih imamo — nastavi Kranč. — Ja sam se prvi dosetio da to mogu biti Lun i njegov mornar. Makfersonove psovke su mi se učinile odnekud poznate i to je bilo presudno da posumnjam. A kad je Lun zatražio da ga pustimo, ili će nas kazniti kako zaslužujemo, bio sam siguran ko je pred nama. On uspeva da sakrije londonski izgovor, ali njegov Grizli Sam to nije ni pokušao. _ — Sad ja ne znam šta da kažem... Čekaj da razmislim — reče Takela. — Sve je sada opasno. To je kao da držiš upaljenu bombu. Ako je baciš, eksplodiraće, a ako je zadržiš biće isto... Ipak odmah idi i pripremi sve vrlo savesno... Jesu li dobro obezbeđena ta dva tipa? Kranč opisa čelične lisice, debeli konop, metalne nosače u betonu, bunker i metalna vrata, pred kojima stoji čovek s automatskim pištoljem i gleda kroz mpicu na bravi. Uzgred s ponosom pomisli da mu se Takela obraća sa ti, odnosno po imenu. — Sem ako su duhovi, nikako ne mogu da se oslobode, a sem mene niko ne zna ko su oni. To sam zatajio i mojim ljudima i Apolonu, koji ih je uhvatio — zaključi Kranč. 17

— Onda uzmi najbolje ljude da te koji je zurio u zarobljenike kroz ruobezbeđuju i naredi im da mašin- picu na bravi teških metalnih vrata. skim puškama izrešetaju ta dva čoveka. Pažljivo ih snimite prvo žive, a III onda mrtve i spalite u pećima za zimsko loženje, koje se ne upotrebljavaju, ali koje znam da su upotrebljive. Ovo mora da se izvrši na naj- K a d nas odvežu od ovih usidrenih boiji način — zaključi svoju nared- kuka, miiion mu glupih omaški, bu Alfonso Takela. odalamiću najbližeg da mu uvene — Razumeo sam — potvrdi glavurda kao suncem spržena biljKranč. — Fotografisaću ih, ustreliti čica — tiho je govorio Samjuel Maktako da budu puni olova i spaliti da ferson. — Pogrešili smo što smo pone ostane nikakav trag. Neću žaliti verovali da ćemo lako stići kod tih sav onaj ugalj u rezervi. Peć je pro- skupih dama jeftinog morala. verena, jer već smo tam o... — Pazi na znak, kad bude pogo— Znam sve_—prekide ga Takela. dan momenat, jer upotrebiću gas za —Iđi i izvrši. Čim bude gotovo dođi brzo uspavljivanje — šapnu Lun. i javi mi kako je prošlo. Biću tamo — A ako nas i ne odvežu, već prigde češ me dobiti na broj koji imaš. pucaju dok smo ovako nemoćni, pa — Odlazim! — uzviknu Kranč i potonemo bez znaka SOS? — upita spusti slušalicu. momar. — Videćemo šta smeraju, pa ćeObrisa znoj s čela i zastađe. Bilo je očito da ga je trenutak uzbudio mo upotrebiti gas i pre nego nas odtoliko da se ubrzala neka od prirod- vežu, a onda ostaju još neke mogućnih potreba i on s izrazom prokli- nosti — odgovori Lun. njanja potrča u kupatilo. To iskoris— Ne treba da me tešiš. Kapetan ti Lomeks Garb, koji beše primetio duge plovidbe umire ponosno i psugde su skrivene televizijske kamere. jući sočnije nego ikada u životu, hiBilo ih je dve, ali on je pretpostav- Ijadu mu mučkih ubica, sinova proljao da su uključene samo kad kletih majki otrovne krvi... — gunKranč nije u svojoj sobi, ili kad ima dao je Makferson. opasne goste. Bilo kako bilo Lo— Napolju je stražar i vemjem da meks Garb je morao da iziđe riziku- nas posmatra kroz neki skriveni otjući da upadne u domen televizijske vor ili ključaonicu one stare, ogromkontrole prizemlja. ne brave — prekide ga Lun. Ništa se nije dogodilo, jer zađnji U tom istom trenutku začu se glas ulaz vodio je u hodnike bez prome- kao da je neko huknuo. Začu se lupta, a tamo nije bilo stražara. On je kanje i vrata se otvoriše. Bradati čoostao u hodniku pred redovnim ula- vek lepog izgleda i osmehnut uđe zom u Krančove prostorije. držeći vodovodnu cev sa slavinom U podrumu Garb naiđe na gomi- na kraju. Bila je krvava i on to prilu odbačenih vodovodnih cevi. Na meti kad se na njegovom oružju zajednoj dugoj svega pola metra još ustaviše Lunovi i mornarevi pogleuvek je bila slavina. On u ruci od- di. meri improvizovano oružje i nasta— Nije bilo mnogo izbora. Nisam vi držeći ga spremno za upotrebu. smeo rizikovati da ga ne ućutkam Malo kasnije prikradao se stražaru, prvim udarcem, pa sam zamahnuo 18

malo jače. Bilo bi šteta da je opalio i uzbudio bandu, jer inače dolaze da smaknu Luna i Makfersona. Pošto mislim da ste to vas dva, gospodo, predlažem da požurimo — reče Lomeks Garb i opet se posluži svojom cevlju. Njome je udarao po debelom konopcu postavljenom na ivicu nosača, jer su čvorovi bili suviše zategnuti. Čim se prve niti otkidoše, Makferson reče: — Možda bih sada mogao da ga prekinem. — Još uvek njime bi mogao da tegliš osrednji brod i da se ne prekine — reče spasilac. — Probaćemo udruženi — reče Lun i zavi jedan kraj konopca oko metalnog nosača, a drugi zajedno s Makfersonom snažno povuče. Konop se prekide i njih dva ustadoše. — Rizikujmo još malo vremena da slomimo i lisice — pređloži Lun. — Nikako! — oštro uzviknu Garb. — Ako nas zateknu ovde pucaće bez upozorenja... On što je mogao brže i kraće ispriča da je dato naređenje da budu ubijeni i da ubice već kreću. —Trčite za mnom i što tiše. Lisice možemo skinuti na drugom mestu — zaključi Garb i potrča hodnikom, koji je malo dalje od ugla postajao mračan. On im reče da nema nikakvih prepreka do stepeništa, pa mogu žuriti bez opasnosti da razbiju glavu. — Ako na šta naletimo stradaću prvo ja — dodade on ne zaustavljajući se. Peli su se ka prizemlju kad iz daljine dopreše signali za uzbunu. Imali su sreće, jer na prvi sprat stigoše neprimećeni. Otvori im Morin

Loring i zapanjeno pogleda goste s lisicama na rukama. — Sad ili nikad, Morin - tiho reče Garb. — Sve što imam o tebi zauvek će nestati. To ubistvo bila je čista samoodbrana, pa me ne grize savest... — Stari ucenjivaču! — uzviknu Morin Loring i udari ga po dnu trbuha da se on presamiti od bola. Makferson upitno pogleda Luna i Garba, koji prvi stiže da ruKom da znak da je sve u redu. — To je za nju neka vrsta uspele šale. Malo kasnije iskreno bi lečila povredu — reče Lomeks Garb dajući im znak da slede devojku. Ona ih povede u svoju spavaću sobu. — Nađite komplet pribora za uređivanje noktiju, pa ćemo nekako otvoriti lisice — reče Lun. — Znam da će to za vas biti lak posao, ali ni ja nisam mačiji kašalj. Brave nemaju tajni za mene — pohvali se Garb. Devojka ih uputi u svoju garderobu i oni pred toaletnim ogledalom na širokom stolu nađoše i više no što im je trebalo. Dok su otključavali lisice Morin je stajala na vratima. Njen pogled je bio prikovan za Luna. On to primeti i osmehnu joj se, a ona pocrvene kao kakva mlada naivka. On je znao kakva je to žena, pa ga to iznenadi i privuče njegovu pažnju. On je umeo da vidi i ono što žena dozvoljc„va da se samo nasluti i odmah zaključi da je njena lepota dragocenost za ovakvu kuću. Iskusni sladostrasnici izabrali bi pre nju nego Meri Bombonu, ili samu Efi Eft. Bilo je u njoj smirenosti kao kod verom zanete monahinje, ali i skrivenog ljubavnog zova. Lun natera sebe da joj ne posvećuje pažnju. Baš tada ona upita: 19

— Da li ste s lisicama ubežali ovamo gonjeni spolja, ili vas možda gone čuvari kluba? — Zašto je to važno? — umesto odgovora upita Luil —Postoji skrivena mreža zatvorenog televizijskog kruga. Ako dobijemo samo nama poznati znak... Jedna melođija dopre kao iz susedne sobe.. .Dakle, ako čujem tu melodiju, moram udesiti da gost stigne pred kameru — objasni devojka. — S nešto šminke i priručnih predmeta za improvizovanje može se izmeniti izgled — reče Lun. —Ali da ne bude sumnje treba da se nađete u krevetu. — To ne bi trebalo da uskratite sebi — smejući se reče Lomeks Garb. — Ipak, biće najbolje da ja što pre iziđem i pozovem spolja. Glen Kranč je i moj šef i znam kako ću dobiti i njega i Apolona. — Nije mi baš jasno šta želiš da postigneš — upade Morin Loring kao da je pročitala Lunove i Makfersonove misli. — Slušaj: tvoja lepota, ti čarobna Morin, zarobila me je u svoje zlatne zamke da se nikada neću osloboditi. Ili ovo: milion mu mornarskih zagrljaja, kad te uzmem u naručje osetićeš lepotu pomorskih tihih noći i blagih povetaraca — govorio je on imitirajući čas Luna, čas Makfersona. Devojka pogleda jednog i drugog da se uveri da to ipak nisu izgovorili oni, jer Garbov glas je zvučao tako da mu se moralo priznati imitiranje njihovih glasova skoro do savršenstva. Samo, možda, Lun je u toj veštini bio malo bolji, ili makar ravan Garbu. — I šta s tim? — upita Morin. — Još ne shvataš?! — tobože zapanjeno upita Garb. — Pa pozvaću svog šefa Kranča, pa ću mu u ime 20

ovog gospodina reći da sam izmakao u zadnji čas, jer nepoznatima ne verujem. Ponudiću mu saradnju, a zatim zakazaću mu i razgovor za sledeću noć... — Zbilja, još nisam saznala vaše ime — prekide ona Garba i obrati se Lunu. — Sve je išlo tako poremećemo d a ... Ime mi je Ralf Veler — predstavi se Lun. — A ja sam onda... Maks Vilkins —upade i Makferson, ali tako da je ona shvatila da daje izmišljeno ime. — Ralf i Maks... Pa nije loše, zapamtiću — osmehnu se devojka. — Treba da požurim — zaključi Lomeks Garb. — Javite se preko ovog telefona, na kome se javlja moj prijatelj detektiv Mel Galaher, preispoljna propalica i pijanica, ali veran drug. Njemu kažite da ga traže Ralf i Maks i pitajte gde da me nađete. — Eto, nismo stigli da razgovaram o... zausti Lun. — Nismo shvatili ni ono spominjanje nekih imena... — Nađite malo vremena za novog prijatelja, pa možemo siti da se izrazgovaramo — prekide ga Lomeks Garb. — Inače, ja sam često ovde, jer neke devojke me vole, a ja volim sve njih. Razgledajte ih sve, nećete se pokajati... — Kako to misliš »razgledajte«? — s izrazom uvređenosti upita Morin. — To se ne odnosi na tebe. Ti si mi kao sestra — odgovori Garb i zvučno je poljubi u obraz. Ona zamahnu da ga ošamari, ali on izbeže i šmugnu kroz vrata. — Još nemam ideju kako da vas sakrijem — reče ona malo kasnije Lunu. — Kako da se skrivam među ženama! To je da čovek izgubi svako poštovanje, kao da je prognan s bro-

da zbog straha od mora — upade Makferson. — Promenićemo izgled — reče Lun. — Naša odela su pogodna za to, Jer imaju dva lica, a u vašoj garderobi ima sve što je potrebno dobrom šminkeru. On se odmah dade na posao. Morin je iznenađeno i s divljenjem posmatrala šta se događa. Kad su preokrenuli odela, koja su tada postala svetla, setila se da ima zbirku leptir mašni i kravata. Bili su ih u raznim prilikama zaboravili njeni posetioci, pa ih je ona skupljala i ostavljala. Lun izabra dve mašne koje su pristajale uz svetla odela. Već je bio dosta grubo skratio momarevu kosu, pa je sada prepravljao jednu žensku periku. — Zar tako?! — pitao je prepuklim glasom momar. — Sebi sigumo nećeš staviti na glavu ništa slično. — Izgledaćeš mlađi i bićeš lepši — reče Lun. Odmah zatim mornar je zaista izgledao mnogo mlađi, ali mnogo važnije bilo je to da niko u njemu ne bi prepoznao malopređašnjeg Makfersona. I sam Lun je izmenio izgled tako da Morin nije bila siguma da ne sanja. Protrljala je oči i uzdahnula. Činilo joj se da je nepodnošljivo to što je nestao čovek koji joj se toliko svideo. Istina, ostao je isti pogled, ali nestali su onaj glas, stas i izgled. Lun se pretvorio u mnogo starijeg čoveka nagrđenog staračkim pegama. Pognut izgledao je mnogo manji. —To nije lepo! —uzviknu ona nehotično. Lun joj se osmehnu i zaključi: — Posetićemo vas nekom boljom prilikom. — Ja imam dva slobodna dana preko sedmice i mogu da iziđem. To su ponedeljak i četvrtak. Imam i

mali stan u Mulberi stritu trista dva. To je na sevem od Čajnatauna. Lako vam je naći kad pođete od prilaza Menhetn Briđžu — kao da se plaši da će oni nestati brzo je govorila Morin Loring. — I verujte da ste vi prvi posetilac kome sam ovo ili nešto slično predložila... — Vemjem — prekide je Lun i pod nos joj podnese jedno dugme otkinuto s rukava njegovog sakoa. — Imam negde iglu i konac. Odmah ću... — zausti ona rađosna što još nešto može da učini za tog čoveka. Tako osmehnuta klonu u Lunovo naručje. On je odnese na ležaj, svuče je i oslobodi nakita, pa je ostavi da spava. — Voleo bih da i naš spasilac sada negde mimo spava — reče Lun. —Šta smeraš sada? —upita mornar. — Posetićemo devojku zbog koje smo i došli — odgovori Lun. Naviknute da se gosti slobodno kreću po svim sobama, čija vrata ne zateknu zaključana, devojke na prvom spratu nisu obratile pažnju na dva muškarca, koji su izišli baš u trenutku signala iz uprave kluba da se uključe skrivene televizijske kamere. No Lun i Makferson nisu još stigli do drugog sprata, a sistem zatvorenog televizijskog kruga je opet isključen. Bila je to posleđica razgovora koji je Lomeks Garb vodio imitirajući Lunov i Makfersonov glas. Dogodilo se da su u ogromni stan Efi Eft ušli u trenutku kad je jedini gost izmoren zaspao u sobi Oktavije Plezens. — Oslobođila sam ga se uz pomoć elektronike. Malo jači impuls i on se trsio toliko da je brzo iznemogao i usnuo — hvalila se ona još dok nije primetila da su Efi, Kej, Hil i tarnnoputa Kendis Barkstel u 21

društvu nepoznate tamnokose lepotice. Njihove reći čuli su i Lun i Makferson, ali nisu ih razumeli, pretpostavljajući da elektronikom devojka naziva svoje zavođničke sposobnosti i lepotu. — Ovo je Mej Mozes — predstavi Efi Eft došljakinju svojoj =učiteljici klavira«. — Oktavija Plezens, naša iskusna učiteljica. To što je prvo nju predstavila »učiteljici«, Mej Mozes oseti kao znak da se našla na začelju liste devojaka u ovoj grupi. Njeno lice pređe senka, ali ona uloži napor da se osmehne i što srdačnije prihvati pruženu ruku. — Uzmite nas pod svoje okrilje, Efi — reče Lun ulazeći kroz širom otvorena dvokrilna vrata. — Predstavite nas vašim damama, a vi odmah primite izraze obožavanja i divljenja dva nova člana kluba: Ralf Veler i Maks Vilkins! — Pridružite nam se gospodo — jednostavno odgovori Efi Eft i ponovi njihova imena devojkama, kao da ih nisu čule, a zatim kaza imena svojih devojaka ne pominjući svoje, jer bilo je očito da gosti znaju ko je ona. Lun radoznalo osmotri Mej Mozes. Efi to primeti i kaza mu da je to novi dragulj u kruni kluba. Lun se nehotično seti Diđroovih »Govorljivih dragulja«, pa se jedva uzdrža da se glasno ne smeje. Nije znao da je to Didroovo đelo poznato skoro svim devojkama kluba i da je doprinelo slavi Melise Knolt. Bilo je očito da protivurečna osećanja muče tek prispelu Mej Mozes. To nije promaklo pažljivom pogledu Efi Eft, koja reče: — Gostoprimstvo nalaže da zadovoljimo želje gostiju. Pošto je večeras i Mej gost, to prvo da vidimo 22

kakve su njene želje. Da li bi htela da pogledaš prostorije koje ti stoje na raspolaganju i da se odmoriš, Mej? — Pogađaš moje misli — odgovori Mej Mozes. Efi se okrenu Oktaviji i zamoli je da otprati Mej, a onda sama sebi izabere društvo za ostatak večeri. To je značilo da se brine o uspavanom čoveku. Kad dve žene odoše, Efi Eft osmotri Luna, skriveno uzdahnu zbog njegovog izgleda i sede uz njega. Tamnoputa Kendis i bledolika, vitka Kej već su »saterivale u ugao« glomaznog momara. — Pričaćeš nam kako si stekao bogatstvo, zar ne? — pitala je Kej Hil smestivši se na jedno njegovo bedro. — Ima mesta i za mene — reče Kendjs Barksdel. —Šta je ovo, Don... Edi sinko?! — zbunjeno reče Makferson osvmuvši se k Lunu, ali ovaj ga nije ni čuo, jer ga je Efi Eft već nekud odvlačila. — Pređimo i mi tamo gde je udobnije — reče Kej Hil. — Već sam umoma i želim da se ispružim... — Samo vi idite i spavajte — živnu Makferson tako da obe devojke to primetiše. Kej namignu misleći da to vidi samo Kendis. — Osvežilo bi nas kupanje utroje, a onda masaža — reče Kenđis. — Kupanje?! — trže se Makferson. — To je nepotrebno i ne želim da izgubimo dragoceno vreme. Devojke ne obratiše pažnju na njegove reči, već ga povedoše prostranim hodnikom i svratiše u sobu Kej Hil, iz koje se moglo ući u prostrano kupatilo s metar i po dubokim i četiri metra dugim bazenom punim tople, bistre vode. Makferson odlučno odbi da se svuče radi kupanja i zaključi:

— Ne podnosim te brze intimnosti, jer nismo u lučkoj krčmi, hiljadu mu prljavih jazbina! Želim da razgovaram i to je sve, devojke. Pričaču vam o plovidbi dalekim morima. Na te reči devojke se nasmejaše kao da su čule najbolju šalu. — Maks, mili, brzo ćeš moliti da dođe još koja devojka spremna na intimnosti — reče Kej Hil. — Ili možda želiš da ostaneš samo s jednom od nas? — A nikako, tako mi svega što volim na svetu! — uzviknu mornar. — Razgovaraćemo utroje i bićemo čedni. Ja sve ređe varam svoju Brendu... Prekide ga ponovo zarazni smeh devojaka, koje ga smestiše na ležaj ukrašen pravim krznom i prekriven svilenim čaršavima. Momar osmotri prostrani ležaj i zaključi: — Ovde bi mogao da se usidri čitav brod sa svom posadom. Odjednom oseti laku vrtoglavicu, a onda nagli interes za devojke, koje su se svlačile. On napreže svu snagu svog kao stena čvrstog karaktera i kao molitvu poče da šapuće: »Zakleo si se da nećeš... Zar da te ove devojčice smotaju tako brzo... Pa ta jeđrta je nežna kao cvet... Prosto bi se slomila u tvojim medveđim šapama, Same... Ne, ne smeš da popustiš... Ali ti već gubiš glavu... Tako su privlačne... Lepe su da se to ne može više podneti... Ta tamnoputa... Kakve gmdi ?!... I lice joj je lepše od svih koje sam video kod meleskinja bilo gde u svetu... A bleda, kao alabaster bela, a kao kristal prozračna Kej... O, kapetane, tvoj pramac već kreće k mom uživanja... Nema ti spasa, jer ti se odmećeš u gusare, kapetane... Oprosti Brenda, ali nešto ovako me nije nikad snašlo...«

On zaboravi delimičnu periku i »premaz« kojim ga je Lun učinio mlađim i drugačijim. Kad on skoči u vodu, devojke počeše da ga s divljenjem opipavaju. —Hteo je da se maskira —smejala se Kej Hil. — I ustezao se da se svuče, a ovako je lepši — zaključi meleskinja i isturi svoje gmdi pred mornara. On otvori usta kao da počinje da se davi. Kendis mu ih zatvori nežnim oblinama svojih grudi... % 1 Lun je bio rešen da se odupre čarima bilo koje lepotice u Njujorku. Njegova divna Džejn Vitington već nekoliko meseci nije se odvajala od njega. Proteklo leto obnovilo je njihovu ljubav. To je učvrstilo Lunovo uverenje da nikada ne bi upoznao pravu Ijubav i prava uživanja đa nije sreo tu devojku. Njena lepota je bila nešto o čemu se može samo maštati. Svakoga trenutka bila je dmgačije lepa. I svako jutro naJazila je novi način da bude privlačna, a u svakom razgovom da otkrije ne samo zrelost već i lepotu svojih misli, stavova i osećanja. Bio je siguran u sebe, ali i u svoj izgled, jer maskirao se u starca. koga neće baš tako jako poželeti nijedna, a najmanje žena kakva je bila EfiEft. Kad su stigli u njenu spavaću sobu, Lun je jedva uspeo da sakrije svoje iznenađenje Bilo je tu toliko luksuza, ali i toliko smisla u opremanju i nameštanju da se sa sigurnošću moglo reći da nijedna žena sveta nije imala tako lepu i tako veliku sobu za spavanje. Efi Eft je toga trenutka blla obučena u široku haljinu od pamučne 23

tkanine tamnodrap boje, koja bi najbolje ođgovarala nekoj monahinji. Pokazala je Lunu da sedne gde želi, a ona se postavila u fotelju pred upaljenim kaminom. I on sede preko puta nje. — Ovde je prijatno kad je kamin založen i usred leta. Volim kad mi toplota dodime telo — reče ona i podiže skut haljine, ispod koje nije nosila nika,kav delić veša. Učinila je to kao najprirodniji gest koji može da se zamisli, a onda ustade i pusti da svetlo plamena iz kamina titra po njenom trbuhu i bedrima. — Ne trudite se da me zavedete, Efi — reče Lun. — Ovamo sam došao da vas nađem i vidim kako živite. — Od prvog trenutka primetila sam da me oslovljavate kao da se već dugo znamo. Zato sam vas bolje osmotrila... Vi ste se maskirali! Zašto? — zaključi ona prilično oštrim tonom i spusti skut haljine. — Dolazim iz Londona... — poče Lun. — Onda znam i ko ste — trže se Efi Eft. — Vi ste onaj prijatelj moga oca koga zovu Lun, kralj ponoći. Da znate kako sam vas želela još kad sam vas videla prvi put! A bilo mi je petnaest godina. — Mogao bih vam biti otac, Debora — reče Lun. — Znam da vam Efi Eft nije pravo ime. Vi ste Debora Hevlej. — Izložili ste se opasnostima, gospodine Donalde, a ja znam to da cenim. To što biste mi mogli biti otac je preterano zloupotrebljavanje razlike u godinama. Vi ste najpoželjniji muškarac, za kojim luduju mnoge žene, među koje spadam i ja — govorila je Debora Hevlej. — Ostavimo sve to —reče Lun. — Razgovarajmo o Londonu. Video 24

sam vašeg oca pre manje od mesec dana. O n... — Ne, preklinjem vas, gospodine Sikert! —prekide ga devojka. — Deset godina u svim svojim sanjarenjima zamišljam vas i sebe u zagrljajima punim strasti... I ne želim da odmah čujem o svom tužnom ocu... Evo, malo muzike pomoći će nam. Tobožnja Efi Eft otrča do ugla u kome su bile još dve fotelje i jedan udoban predmet sličan kauču, ili trosedu, ali mnogo svestranije namene, jer njegov naslon se lako spuštao, a visina podešavala po želji. Između tog kauča i fotelje bio je nekakav pult sa ukrasnim figurama od slonove kosti, koje su pretstavljale parove u ljubavnim zagrljajima. Bilo ih je jedanaest i svaka je prikazivala drugi položaj sjedinjenih tela. One privukoše Lunovu pažnju i on priđe da ih pogleda izbliza, jer i od kamina je ocenio da im je umetnička vrednost i pored erotskih tema bila značajna. Tiha muzika bila je po nečem neobična. Nagnut preko naslona kauča on je izbliza gledao jednu figuru. Predstavljala je ženu laktovima i rukama oslonjenu na oboreni trupac nekog stabla, kojoj je muškarac prišao otpozadi i s izrazom zanosa na licu spregao se s njom. Izgledalo je da će ta tela oživeti tu pred njim. Žena je imala mnogo sličnosti sa Deborom Hevlej i Lun pomisli da je možda ona i bila model umetniku. I, začudo, svaka figura pretstavljala je opet nju, ali na svakoj muškarac je bio drugačiji. Umetnik je uspevao da dočara i njihovu starost. Jedan je bio skoro oronuo muškarac u grču napora da potpuno doživi ono što pruža zagrljaj lepe žene. Muzika je stvarala posebno raspoloženje kod Luna, a zbog nečega on za nekoliko trenutaka oseti ne-

svesticu. To pripisa položaju iz kojeg je posmatrao figure. Iznenađi ga pak uzbuđenje koje oseti. Ipak je bilo neverovatno da njega, čoveka koji je mogao snagom volje da zaustavi i otkucaje svog srrca, tako uzbude figurice od slonovače. On oseti da se blizu njega u istom položaju našla i Debora. Otresavši glavom Lun otera nesvesticu i skrenu pogled ka devojci. Ona pokaza prstom na figuru koju je Lun prvo razgledao. — Iste smo, videčeš odmah — reče i povuče traku na grudima. Nabor na dekolteu se rnširi i haljina spade s njenog tela. Odmah zatim ona u strasnom očekivanju zauze isti položaj u kome je bila žena na figuri. — Lepa si — ote se Lunu. Nešto je bilo jače od njegove volje. Nije stigao da se pita šta je to moglo da bude. U njemu planu neugasiva želja, koja potisnu sve misli i istopi svaku ranije donetu odluku. On se brzo svuče i stavi ruke na njene bokove. Pred njima je bio uzor od slonove kosti... Kad je mislio da je ugasio prvi plamen požude, Lun oseti da se plima ponavlja, ali ne samo u njemu, nego i u Debori Hevlej. Ona ga uze za ruku i šapnu: — Dođi... Želim te videti kakav jesi. On pođe pored nje obgrlivši joj struk. Prođoše ispred kamina ka freskom islikanom zidu. Bila je to scena kupačica u moru, koja kfiznu u stranu i otkri prostrano kupatilo s bazenom od plavičaste keramike. Ne jednoj strani bile su široke stepenice kojima se silazilo u vodu i sve do dna. Ona je bila shvatila da Lunova maska mora umanjiti uživanje ne samo njoj, već i njemu. Prala mu je

prvo kosu i lice sve radosnija zbog njegovog izgleda. Grlili su se u toploj vodi, i brišući se pred ogromnim ogledalom, i dok su stajali pred kaminom, i dok ju je nosio ka ogromnom ležaju. — Ovako bih želela da umrem — reče ona i okrenu se da vidi koliko je sati. Bila je ponoć. Ona je bila ošamućena, pijana od strasti. — Umreću... Znam, umreću ako se nastavi... Moram isključiti — reče ona ne kontrolišući svoje misli. Jedva ode do onog pulta s figurama i isključi muziku. —Nije ostala nijedna čiju poruku nismo primenili —reče vraćajući se k Limu. On oseti da se tako dugo održavano uzbuđenje brzo rasplinjuje. Sada je mogao da razmišlja o svemu. Odmah se upita šta se to dogodilo s njim. Istina, Debora Hevlej bila je veoma lepa, ali ne tako da njega dovede u stanje uzbuđenja kakvo nikad nije doživeo. On razmisli o njenim rečima: »Znam, umreću ako se nastavi... Moram isključiti.« I isključila je muziku. Sada je ležala uživajući i u tome što je Lun gledao njeno obnaženo telo. — Isključila si stimulator — reče on. — Da — potvrdi ona i osmehnu se kao neko uhvaćen u nevinoj pogrešci. — Deluje li na muškarce i žene jednako? — upita Lun. — Ima, kažu, dve komponente. Ne znam šta to u elektronici znači, ali razumela sam da jedan deo emitovanja đeluje na muškarca, a drugi na žene, ili nekako smaknuto, a odjednom. To je za moja tehnička znanja suviše složeno — ispriča ona. Lun je znao za postojanje takvog uređaja, koji je ponikao iz jednog 25

monstruoznog projekta. Mogućnost biokontrole pretlla je da otkrije mogućnost potpunog gospodarenja nad čovekom. To je nova istorijska opasnost da otpočne drugi veliki period ropstva u razvitku čovečanstva. Nađeno je novo oružje, koje ne ubija, ne ruši i ne truje, a ipak ga upoređuju s atomskim oružjem, s hidrogenskom i neutronskom bombom. I sađa je mogao u mislima da vidi projektovani tekst s mikrofilma, koji mu je došao u ruke prilikom jednog prodora u skrovište te dokumentacije pronalazačkih tajni: »... Njime se mogu tako uspavati čitave armije da nijedan vojnik ne može povući obarać na pušci. Moćno oružje čija suština su jaki elektro-talasi koji mogu da uspavaju sve živo. To je praktično ostvarena bio-kontrola. Naš stručnjak za elektroniku Kerti Šafer dao nam je razradu praktične primene bio-kontrole, koja može pretvoriti ljude u robote, odnosno pokome robove... ... Poznato je otkriće da je ljudski mozak, tehnički izraženo, jedan elektronski kalkulator i da se na njegove procese može uticati elektronskim stimuliranjem. Prvo je otkriće primenjeno u lečenju duševnih i živčanih oboljenja. A onda se ukazala neslućena mogućnost... ... Šafer je među naučnicima izazvao zgražanje kad je izlagao šta elektronika može da postigne na upravljanju čovečijim čulnim percepcijama i duševnim procesima. I praktično su prfkazani uređaji, čija jedna talasna dužina elektronskih impulsa parališe osećaj ravnoteže kod svih Ijudi u domenu njenog zračenja. Dmga talasna dužina izazivala je nepodnošljivu žeđ, treća je uspavljivala, četvrta izazivala glad... Dokazano je, međutim, da 26

primena elektronskih impulsa ne izaziva nikakva oštećenja- mozga, niti ima druge štetne posledice... ... Šafer je ljudski mozak uporedio s radio-aparatom, koji svira onako kako se emituje iz radio-stanice. Ubuduće ljudi će raditi ono što bude zapoveđeno iz elektronskog centra. Uredaji su dosta jednostavni, jer rade na principu emitovanja elektronskih talasa. Zato do krajnjih mogućnosti treba očuvati njihovu tajnu, jer to je idealno oružje koje može posedovati jedna država. Važno je naročito da to oružje ne dođe u ruke na zlo i rat spremnih vojnih i političkih kmgova, koji bi ih upotrebili u zločinačke, ratne svrhe, ili za stvaranje novog robovlasničkog uređenja... ... Naučnik je naglasio da se zbog toga moramo odreći i eventualnih koristi, koje bi medicina imala od stimulatora u lečenju, ili pojedinci u zameni svih sredstava za uživanje. Stimulatori bi mogli da potisnu droge, alkohol i duvan, a da razviju polnu moć i dmga uživanja. Elektronski erotski stimulator lako izaziva seksualna uzbudenja do neslućenih granica. Polno nemoćni muškarac postaje moćni ljubavnik, a frigidna žena se pretvara u uspaljenu erotomanku...« — Primenjujete li često taj uređaj? — upita Lup. — Kad mislimo da treba. Mnogi muškarci samo ovde, samo u našem klubu uspevaju... To ih oduševljava. Oni postaju poklonici ovog svetilišta ljubavi — odgovori devojlcf5

Kakvo svetilište?! I pored sveg bogatstva i luksuza, ovo je ipak samo dom prostitucije — reče Lun. Senka nezadovoljstva pređe preko devojčinog lica. — Ne govorimo više o tim stvarima, jer znam da se nećemo siožiti u

pogledima... Ili da opet uključim muziku? — reče ona kao da preti. Toga trenutka Lun odluči da upotrebi svoje oružje, koje je i sam prezirao, ali koje je protiv zločina morao mnogo puta da upotrebi. On otpoče seansu hipnoze. Već premorena uživanjima, Efi Eft, odnosno prava Debora Hevlej, brzo je podlegla njegovoj hipnotičkoj snazi. Pokazala se kao zahvalan medij i bez mnogo napora održavao ju je u stanju poslušnosti i ujedno sposobnosti da shvati pitanja i da na njih odgovara. _ — Želim ti dobro... Najveći prijate]j i zaštitnik sad sam ti ja... Ne sme biti tajni među nam a... Nikakvih tajni... Kaži mi sve što znaš — govorio je najvešitijim hipnotizer Londona. Ona potvrdi i poče da odgovara. — Ko je vlasnik kluba? — upita Lun. — Ovog ovde je i šef i formalni vlasnik Glen Kranč, ali ja znam tajn u ... — Koju tajnu? Ko je vlasnik? — Pravi vlasnici smo ja i Ambasador... — Ko je Ambasador? — To je nadimak... Niko ne zna... Možda ga ja, i viđam. Možda dolazi da i sam uživa ovde... — Ko zna njegovo pravo ime, izgled i adresu? — Niko ne zna... Niko ne sme da zna. To bi ugrozilo ceo plan i sve klubove... —Zar ima više ovakvih klubova?! — s prizvukom iznenađenja upita Lun. —Imamo ih na desetine, a možda i na stotine. Tajanstveni Alfonso Takela, kojeg ne znam kako izgleda, ali koga poznajem po glasu i koga mogu da pozovem telefonom jednom u mesec dana i u određeno

vreme, kaže da imamo sve više uspeha. Naši klubovi niču u Japanu, Engleskoj, Nemačkoj i Italiji. Opiru se Francuzi, Šveđani i Norvežani, ali smo snažni u Belgiji, Holandiji i nekim drugim evropskim državam a... Lun jedva spreči sebe da glasno ne izrazi čuđenje. — Jesu li prihodi veliki? — upita on. —Basnoslovni! —odgovori devojka. — Ali to nije važno... — Zar nije najvažniji novac? — upita Lun. — Samo koliko donosi moć. Najvažnija je moć... — Kakva moć? — Moć... Moć vlasti... Da se vlada svetom... — Preko prostitucije da se utiče na ljude, zar ne? — Da se domognemo najmoćnijih oružja: atomskog i biokontrole... — Kako ćete doći do atomskog oružja? —Mislim da ga već imamo. Samo u Njujorku i najbližoj okolini imamo skriveno četiri hiljađe kilograma visoko obogaćenog urana i plutonijuma... —Zar mislite da možete napraviti atomsku bombu?! — ote se Lunu pitanje. Devojka se pokrenu i on brzo poče da je opet smiruje i pojačava hipnozu. Kad je ocenio da je ona opet pod njegovom hipnotičkom vlašću, upita: — Kako se mogu napraviti bombe? — Postoje uređaji u samoj državi Njujork. Ljudi od značaja su već članovi kluba — odgovori ona. Lun se nadao da će otkriti još mnoge tajne, ali uskoro zaključi da su Deborina znanja o tajnama samo opšta. Jeđino je znala kako ie došlo 27

do toga da Luna i Makfersona otkriju i pored toga što su imali prave »kreditne« kartice članova kluba. —Sigumo njste prošli na krvnom testu — objasni hipnotisana devojka. Lun je morao da joj postavi više pitanja dok se nije objasnilo šta to znači. Tajanstveni Ambasador, gospodar mračnih klubova »svitanja« primenio je čudovišno otkriće Centralne obaveštajne agencije Sjedinjenih država. Bio je to znak koji se nije mogao izbrisati, ali ni videti u običnim okolnostima. »To je tečnost koja se ubrizgava u krv naših agenata i saradnika — govorio je Čarls Gešikter, hemičar agencije. — Krv je činila da telo postane fluorescentno pod ultraljubičastim zracima.« Uz pomoć tog sredstva CIA je pokušala da ostvari sigumu moć razlikovanja pristalica Amerikanaca od protivnika u Vijetnamu. Posle toga agencija je suzila upotrebu samo na određene gmpe svojih agenata u svetu. No tajna je otkrivena i mnogi agenti su »ispali« iz »stroja«, jer blLi su obeleženi i protivnik je mogao da ih otkrije takođe uz pomoć običnih naočara za noćno osmatranje korišćenjem ultraljubičastih zraka koje emituju sva tela s nekom količinom temperature. Agenti pred njima su upadljivo svetlelL Sve to je Lunu bilo poznato, ali mislio je da više niko neće primeniti ubrizgavanje tečnosti koja izaziva fluorescenciju krvi. A, eto, susreo se s neobičnom primenom za identifikovanje članova kluba. Hipnotisana devojka mu je pričala kako teče komplikovani proces prijema u članstvo kluba i izdavanja kartice. Prvo je svaki član bio »u pripremi«. To je značilo da se istražuju njegovo imovinsko stanje, filozofski pogled i 28

političko opredeljenje, pa onda mane i vrline... Sve se saznavalo, a budući član je svesno pomagao u tome. Zatim se plaćala upisnina u iznosu od »svega« pedeset hiljada dolara. Kasnije je članarina iznosila pet hiljada dolara mesečno. Za zaista bogatog čoveka u Sjedinjenim državama, a sada. i dalje po svetu, ne biti član kluba bilo je znak slabosti. — Niko posle nije zažalio velike izdatke, jer kod nas zaista doživljava trenutke uživanja kakve ne može imati nigde drugde — odgovori devojka na jedno Lunovo pitanje. Nije bilo mnogo toga što bi Lun još mogao da sazna od ove devojke, pa je upita kako može neprimećen da iziđe iz kluba. — Vrlo teško — odgovori ona. — Kontrola je ista kao i kod ulaza. Jedino kroz prizemlje i Krančov privatni prolaz. Postoji i prolaz za njegove ljude. Ja imam ključ... Ona kaza gde stoji elektronski ključ istovetan sa onim kojim se služila devojka koja je odlazila Soniju Mankisu. Lun se tek tada seti da je treba ispitati i o Lomeksu Garbu. Onako hipnotisana devojka se nasmeja i poče da priča: — On se školovao za filmsku režiju, ali u radu nije uspeo. Posle dva neuspela filma počeo je da ucenjuje ljude, jer je znao neke tajne. Onako lep imao je pristup kod mnogih dama i sa pločnika i iz tajnih skrovišta prostitucije. One su mu omogućavale da snimi ljude u njihovom zagrljaju, pa da ih ucenjuje... Tako je stigao i do njujorškog Kluba svitanje, ali tu je uhvaćen. Brzo je sve priznao. Sledio je jednog bogatog političara, koga je hteo da uceni visokom sumom, pa da s tim novcem stvori svoje filmsko preduzeće. Umesto da ga ubije, Kranč ga

je naterao da dalje radi za klub, jer bio mu je potreban baš takav čovek. Lomeks je postao i član kluba. — Pa šta on radi za Kranča? — upita Lun. —Sve znamenite ličnosti snima u kompromitujućim položajima ovde, ili negde drugde. Trebaće to Ambasadoru kad bude preuzimao vlast. Svi ti ljudi uklanjaće mu se s puta i izvršavati njegOve naloge — objasni devojka. To se nije slagalo s Lomeksovim postupkom ove noći. On je mogao da napravi najveću uslugu klubu, Kranču i Ambasadoru, a on ih je onemogućio da postignu presudan uspeh: da uhvate i ubiju Luna. — A ko je Skriveno Oko? — upita Lun. — To niko ne zna. Svi radimo da se odgonetne tajna tog imena — odgovori Efi Eft. Iz odgovora na više pitanja Lun zaključi da je Skriveno Oko neki čovek koji zna mnoge tajne Njujorka, ali ne i kako ih koristi. Da li ih zloupotrebljava pri ucenjivanju, ili radi terora? Da li pomaže pravdi, ih je zločinac? Konačno Lun nađe elektronski ključ i odluči da krene. Ipak se zadrža pokušavajući da nagovori devojku da se vrati svom ocu i da napusti put koji će je neminovno odvesti u propast. — Nikad! —uzviknu Debora Hevlej oslobođena hipnoze. — Ovo je moja životna šansa. U London ću stići kao vladarka! Otac će se tada ponositi svojom devojčicom. Ubrzo Lun je shvatio da uzalud govori. Suviše dugo je Debora Hevlej pod imenom Efi Eft pripremala svoj pohod do vrha moći i uživanja. Bila je sposobna da izdrži sve muke, sve odvratnosti života jedne prosti-

tutke. Znao je da bi bilo uzalud otkrivati joj istinu da je zločinci zavaravaju obećanjima da bi imali jeftinu lepoticu na skupom poslu. Ipak Lun joj reče: — Ti si njihova žrtva. Neko iz vrha zločinačke družine ne ostavlja se da prodaje ljubav »na malo« u ovoj jazbini. Kad im ne budeš mogla dobro da služiš, ukloniće te i odbaciti kao što se baca upotrebljena papima maramica... — Prestani! — uzviknu Efi Eft. — Kad osvojimo vlast imaću i tebe i stotinu mlađih i lepših u svom haremu! Toga trenutka Lun je bio svestan da neće uspeti da spase Deboru Hevlej. Ona više i nije bila Debora. Bila je Efi Eft. Zato on samo reče: — Za tebe je opasno to što me poznaješ. Još ako se otkrije da si mi pomogla, srdžba gospodara sručiće se na tvoju glavu. Zato zauvek zaboravi da si me ikada srela. — To je jedini tvoj savet koji ću poslušati. Nisam ja baš tako neiskusna da razglasim kako sam se ljubakala s kraljem ponoći, dok su ga svi moji kompanjoni grozničavo tražili. Jedino kad bih mogla da te predam... A to neću. — I nećeš ni moći da padneš u takvo iskušenje — osmehnu se Lun pokazujući joj na dlanu predmet sličan dugmetu. Ona se saže da ga bolje vidi i trenutak kasnije oči joj se sklopiše i pala bi licem na pod da je on nije prihvatio. Stavi je na ležaj i zadnji put je pogleda s tugom kao da gleda mrtvaca. Propast te devojke morala je da dođe s propašću bande klubova, a Lun nijednog trenutka nije pomišljao da odustane od poduhvata uništenja Ambasadora i njegove družine. 29

Da bi našao Makfersona, Lun je morao da obije jedna vrata. Zateče ga u zagrljaju dve devojke. Njih troje postadoše svesni Lunovog prisustva tek pošto je on isključio muziku i elektronski stimulator. — Ne znam šta je to sa mnom... Molim te čekaj me napolju, milion mu grehova! —postiđeno reče mornar. — Ko je ovaj lepi gospodin? — pitala je Kendis Barkstel. — Pogledajte ovo — reče Lun pružajući ruku da obe devojke vide šta on drži na dlanu. — To je obično dugme — reče Kej Hil. — Nije mi do takvih besmislenih šala... Tako sam umorna od tog muškarčine... Ona sede na ležaj, gde se već beše spustila Kendis Barkstel. Nisu stigle ni da pomisle šta je to s njima, a već su spavale. Makferson se beše obukao, ali nije hteo da stavi periku, koja je ionako bila neupotrebljiva. — Vreme je da krenemo. — reče Lun. —Džejn i Brenda biće zabrinute ... — Kako možeš ovde da spomeneš njihova imena, sto mu gromova?! Kad pomislim šta sam sve doživeo ove noći... Ove devojke su morske veštice, opasne sirene, ajkule... podli ženski uragani — gunđao je mornar. — Šta možemo? — uzdahnu Lun. — Upali smo u takve neprilike. — Ti to nazivaš neprilikama?! — huknu momar. — Sećaš li se razgovora o elektronskom stimulatoru, koji može da izazove glad, žeđ, san, poslušnost, agresivnost?... Eto, postoji stimulator i za seksualna uzbuđenja. Deluje snažnije od bilo kojeg do sada isprobanog afrodizijaka. Izaziva nesavladivu želju, požudu — pričao je 30

Lun proveravajući svoj izgled u ogledalu. — Ne izaziva samo želju, već daje i moć, milion mu sastruganih rogova nosoroga, jelena i ko zna kojeg rogonabadača — reče momar, a onda mu se lice razvuče u vragolasti osmeh. — A možeš li ti da načiniš takav uređaj? — Treba li ti? — smejući se upita Lun. — Ne baš, ali ne bi bio suvišan — odgovori momar. Jedva ugušiše smeh kad izađoše. U to doba nikog ne susretoše i neprimećeni stigoše do teških vrata opremljenih elektronskom bravom. Bez incidenta se provukoše i podzemnim delom zgrade pretvorene u pravu tvrdavu. Jedino Lun negde izgubi električni vibrator, ali nisu se vratili da ga potraže, jer bilo je malo izgleda da bi im opet koristio. IV O a lo , inspektore Folb! — čuo se nepoznati glas. — Šta misiite ko je ovde? — Možda mi ništa tako nije odvratno kao to pitanje. Kog vraga treba da pogađam? Zašto jednostavno ne kažete ko zove? — Ijutito odgovori inspektor policije Grinap Folb. — Ovo je u neku ruku nas znak raspoznavanja — odgovori nepoznati. — Isto pitanje sam vam postavio kad sam vas obavestio o timu ucenjivača u Vol stritu. Ponovilo se to i kad sam vas upozorio da makroi Kluba svitanje obleću oko vaše žene... Da li da nabrajam dalje? —Ne treba — odgovori inspektor. — Ja više nisam u službi policije i ne zanimaju me tajne koje vi možete da mi otkrijete, gospođine Skriveno Oko.

— Zar vas ne zanima ni to da za »pažljive momke« imam neke novosti? Inspektor poskoči na seđištu i ispustineartikulisani uzvik. — Šta_?! — čulo se pitanje iz slušalice. — Šta ste to rekli, Folb? — Iskipeo mi je čaj... Eto, ni u svom stanu nemam mira —odgovori inspektor. — Tražio sam vas ja u policiji i tamošnji lažovi su mimim glasom odgovorili da »ona propalica Grinap nije više u policiji«. Onda sam morao da vas zovem kući, jer i inače znam da neko vreme nećete imati drugi biro za ra d ... —govorio je nepoznati. — Šta želite, tajanstveni gospođine Oko? — prekide ga inspektor. — Je li istina da je po sporazumu njujorške policije, Federalnog istražnog biroa i Komisije za kontrolu nukleamih sirovina stvorena gmpa »Pažljivi momci«? — upita Skriveno Oko. — Možda jeste... Šta ja znam... — neodlučno odgovori inspektor Grinap Folb grozničavo razmišljajući o tome kako je do tog čoveka doprla vest koja je trebalo da bude strogo čuvana državna tajna. —Dakle, mogu biti siguran, u slučaju potrebe, u Vinsa Votersa, policijskog narednika koga smatraju jednim nepodmitljivim narednikom ne samo njujorške, nego i cele američke policije? — Ne poričem... — Slede Alfred Benet, zvani Agnes zbog svoje sposobnosti da se lako maskira u ženu i promeni glas, zatim onaj do ludila zanet navijačkim strastima u bezbolu Ted Sevejdž i konačno amater detektiv kakav do sada nije postojao, sin milionera Foremana, pristali Vili Foreman — nabrajao je sagovomik.

— Mogli ste da spomente samo imena — uzdahnu Folb. — Dakle, vas zanima istina o nestanku četiri tone obogaćenog urana i plutonijuma, zar ne? — Sto jednom ne pristanete da se sretnemo i razgovaramo, Skriveni? Kad dam reč đa ću biti fer, onda je držim... — Pruicip! — uzviknu nepoznati. — Niko, ama baš niko na ovom belom svetu ne zna ko je Skriveno Oko. To je značajno za moju ličnu sigumost... — Dobro... nastavimo razgovor — pomirljivo reče inspektor. — Ne poričem da me interesuju nestali uran i plutonijum. — To zanima još jednu ličnost... Sedite li dobro? — Sedim! — I ne držite neku olovku, ili nešto slično u ustima? — Ne, nemam ništa... — Dobro. Ne bivredelo da progutate olovku, ili još gore upaljenu cigaretu, od čuđenja kad čujete koga još zanima kud je nestalo četiri hiIjade kilograma atomskog goriva, koje može lako da se pretvori i u bombu — nastavi nepoznati. — Kažite, preživeću — pokuša da se i sam našali Grinap Folb. — U Njujork je došao slavni Donald Sikert, poznat kao tajanstveni Lun, kralj ponoći. — Uh! Sto je mnogo, mnogo je, pa kad je i od Skrivenog Oka! — uzviknu inspektor. —To ne vemjem! Lun je izjavio preko svog prijatelja reportera Artara Markinča da će zauvek izbegavati Njujork. A Markinču se vemje. Vemjem mu i ]'a. —Istina je, Lun je to govorio, ali u drugim okolnostima. On se ovde sukobljavao s običnim gangsterskim bandama. A za sport koji se uslovno može nazvati »lov na gangstere« ni31

je nužno doći baš u Njujork, ali Sjedinjene Države su svakako najbogatije lovište... —Uh, uh! —upade inspektor. — Zar nije? — nastavi Skriveno Oko. —Niko nije demantovao izveštaj koji govori sledeće: svake tri sekunde u Sjedinjenim državama događa se veći napad na imovinu gradana, svakih pet sekundi provala, svake trideset tri sekunde krađa automobila, svake trideset i jedne sekunde odvratno nasilje, svake minute ubistvo i svakih sedamdeset i osam sekundi razbojništvo... — I ta vaša cm a statistika jedan je od zločina! — upade inspektor Folb. —Prošle godine ubijeno je više od dvadeset hiljada Amerikanaca, a jedanaest mUiona bili su žrtve napada, silovanja, ih pljačke... — Sve to znam i ne poričem! — Broj sločina stalno raste. — Znam! — Mi držimo rekord, svetski rekord u broju ubijenih, ranjenih, opljačkanih i mučenih od strane gangsterskih bandi... — Milost! — uzviknu inspektor. —Ja to samo kao objašnjenje mogućih Lunovih razloga što je ipak došao opet u Njujork, grad čiji ljudi su se prema njemu ružno poneli već nekoliko puta. — Dobro, dobro... Dakle, Lun je došao. A otkud to znate? —Video sam ga svojim očima. On je pošao odmah »in medias res«. Posetio je Klub svitanje, maio uznemirio upravu i počeo da se raspituje za Ambasadora... — Možda će njemu uspeti da otkrije ko se krije iza tog nadinaka, koji je više neka vrsta pojma. Ali kad to vama nije uspelo, mislim da neće nikom — prekide ga inspektor. — Ima li još nešto, jer hteo bih da za32

palim cigaretu, a ne želim da je progutam? —Još ne stavljajte cigaretu u usta — smejući se nastavi nepoznati. — Moram da kažem nešto i o vašoj bivšoj ženi. — Ona me ama baš ništa ne zanima! —Već i sam podignuti ton vas demantuje, Folb. Ali ja ne bih govorio da to nije važno. Možda vam bude korisno. Mej Mozes je prošla kroz »pripremnu školu« Glena Kranča... — Jednom će i vlast i ta jadnica shvatiti da je on opasan gangster visoke klase! — To ste dobro rekli, Folb. Vlasti još dugo neće otkriti Rrančove zločine, ali gospođa Mozes već zna u kakve ruke je dospela. Sinoć ju je i konačno uvrstio u gmpu devojaka Efi Eft... —To je nemoguće! Zar bi Mej?!... Ona je uvek prezirala prostituciju! — uzbuđenim glasom reče Folb. — Pošto je »pažljivi momak« Vili Foreman u stanju da plati članarinu kluba... — On već jeste član — upade inspektor. — Utoliko bolje. Odmah može da proveri istinitost obaveštenja koja sam vam dao — nastavi Skriveno Oko. — To bi bilo skoro sve, Folb. Još samo jedna molba. — Slušam vas. — Postoji izvesni Lomeks Garb... — Znam tu hulju. — On i njegov prijatelj Mel Galaher i nisu baš tako loši ljudi. Učinite im poneku malu uslugu, a ja ću vam vratiti većom —izloži Skriveno Oko. — Prekršiću i neke svoje principe da vas zadovoljim — prihvati inspektor. — Ima li još šta? — Ima. Besplatno vam dajem jedan savet — nastavi Skriveno Oko.

— Ne odbijam da ga čujem. — Nikako ne zapadajte u zamku večnih želja policije da uhvati Donalda Sikerta. Naprotiv, pomognite Lunu kad zatraži neku uslugu od vas. — On i ne sluti da ja postojim na ovom svetu. Otkud vam pomisao da bi on mogao čak i da mi traži uslugu? — Jer sam zamislio da iskoristim sve što mi je Lomeks Garb kazao o Lunu. Imaću vezu i govoriću s Lunom, pa ću mu ieći sve o »pažljivim momcima« i vama lično, Folb. — Kad je sve već tako zamršeno, a neki konci su u vašim rukama, onda mi pomozite. — U čemu? — Kažite mi odakle da počnem. — P a... recimo od makroa čije ime je Soni Mankis zvani Apolon. —U razjašnjavanju zagonetke nestanak atomskog goriva da počnem od priljavog makroa?! Pa vi niste svesni kakvu besmislicu ste mi rekli. — Kako hoćete... A sada do čuvenja, jer viđenja neće biti! — zaključi Skriveno Oko i veza se prekide. Tek što je inspektor Grinap spustio slušalicu, telefon ponovo zazvoni. Ujedno odjeknu melodični zvuk zvona na ulazu. Folb se trenutak kolebao, pa otrča do vrata i otvori. Uđe osoba za koju je u tom trenutku bilo zaista teško reći da li je muškarac ili žena. — Ostani da prihvatiš ostale, AIfrede — reče inspektor — jer, i sam čuješ, zvoni mi telefon. On ostavi Alfreda Beneta zvanog Agnes u holu, a za sobom zatvori vrata da bolje čuje. Zvali su iz biroa šefa njujorške policije. — Ne primam policijske zapovesti! Nisam više policajac! — uzviknu inspektor. 2* x — 100 (L U N 40)

— To nije zapovest. Šef je izričito rekao da vas »zamolim da ga posetite«. Ako želite povezaću vas s njim, pa mu lično kažite kakav je vaš odgovor — dodade umilni ženski glas. — Da, povežite me - odlučno reče inspektor. Kad se veza uspostavi, začu se promukli glas Patrika Marča. Inspektor Folb ga je dobro znao još dok je učio policijsku školu, jer je Marč tada bio na čelu škole. Večiti neženja Marč sada je mogao imati bizu šezdeset godina. Glomazan, potpuno sed, nespretan na prvi pogled sadašnji šef policije ipak je bio oličenje nove, modemije koncepcije ustrojstva policije. Smatralo se da će njemu uspeti da izmeni odnos snaga izmedu njujorškog zločinačkog podzemlja i gradske policije. No ta borba je trajala s potpunom neizvesnošću ko će se pokazati jači. — Halo, Folb! — uzviknu Marč. — Halo, gospodine direktore — odgovori inspektor. — Imate li još uvek svoju lepu crnu bradu? — upita Marč. —Imam, ali ona više nije u službi policije. Inače sam je jedva sačuvao. Svaki prokleti policijski kapetan pokušavao je da mi je obrije — odgovori Folb. — A znate li zašto nisu uspeli? — Mislim zato što se ne bih dao. — Ne, već zato što sam ja štitio naše momke koji su želeli da izgledaju kao i drugi njihovi vršnjaci. Tako smo konačno uspeli da naši ljudi mogu zalaziti u sva društva od severnog Harlema do Vajt Hola. No, eto, ja sam skrenuo s teme. Hoćete li doći do mene? Želim da porazgovaram o jednom gostu Njujorka... — govorio je šef njujorške policije. — Verajem da bih pogodio o kome se radi — upade mu u reč inspektor Grinap Folb. 33

— Ne, nikako! — kroz smeh uzviknu Marč. — Smeo bih da se opkladim u četvrt budžeta njujorške policije da i ne slutite. — Opkladimo se u jednu vetrovku od prave kože, jer sinoć sam pocepao svoju, koja je inače prUično dotrajala — skoro nepristojnim tonom predloži Folb. — Prihvatam — ozbiljno reče Marč. —Uzbuđuje vas dolazak Donalda Sikerta, a niste jedini ko je zbog toga zabrinut — reče Folb. — Ups! — uzviknu Marč. — Umalo ne progutah svoju veštačku vilicu, čoveče. Dobio si opkladu. — Može li opklada i u sanduk viskija da znam i ko je zatražio pomoć policije protiv Luna, kralja ponoći? — Prihvatam i to. Ne, ne možete znati, Folb! — Vrisnuli su gangsteri iz Kluba svitanje. Mislim da je to bio Glen Kranč... — Dobili ste, Folb. Svratite do mene da vam u mom birou daju ček za kupovinu vetrovke i viskija, a ostavite i malo vremena za jedan razgovor. Kad mogu da vas očekujem? — radosnim glasom, kao da je srećan što gubi tako brzo dve opklade, reče Patrik Marč. — Sad je devet i dvadeset pet. Smem li očekivati da nije kasno u jedanaest? Imam opravdanje što odmah ne krećem, jer stižu mi gosti s kojima moram ostati najmanje pola sata — odgovori inspektor Folb trudeći se da mu glas na kraju zvuči pristojno. — Pozdrav »pažljivim momcima« i doviđenja! —zaključi šef njujorške policije Patrik Marč. Izraz iznenađenja nije silazio s Folbovog lica sve dok svi njegovi ljudi nisu ušli i seli gde je ko stigao. 34

Inspektor se pribra i zatraži razumevanje zbog neurednog stana. — Ostavila me žena, a poslova je mnogo — reče on na kraju. — Ja nisam te sreće — reče narednik Voters. — Moja me ne ostavlja, a u stanu je trostruko veći nered nego kod tebe, Grinap. Kad izmenjaše pozdrave, đomaćin ih ponudi pićem, ah svi odbiše znajući da bi on morao sada da pronalazi, a posle da pere čaše. — Obavićemo to u nekom baru zureći u kakvu smešno ponuđenu prijateljicu noći —reče Ted Sevejdž. — Zato da vidimo ima li kakvog posla za nas, ili su nas izdvojili i zauvek zaboravili. — Odneo je đavo šalu, momci — poče Grinap Folb. — U Njujorku je opet Lun, kralj ponoći, onaj čudak iz Londona... Neko zviznu od iznenađenja. —A šta se to nas tiče? —upita Alfred Benet zvani Agnes. On se nije ljutio zbog ženskog nadimka, a među dobrim policajcima zauzimao je jedno od mesta u prvim redovima. — Pitanje nije suvišno. Mislim da je čak vrlo dobro postavljeno — poče da objašnjava inspektor Grinap Folb. — Moram da kažem da se nas Lun ovoga puta tiče zato što ga zanima ista zagonetka. I on želi da sazna kud se delo četiri tone urana i plutonijuma. —A otkud to opet ti znaš?! —s izrazom čuđenja upita Benet. — Opet pravo pitanje! — primeti narednik Vins Voters istežući vrat i stalno popravljajući neki deo odeće nenaviknut na civilno odelo, jer retko kad je skidao svoju pohcijsku uniformu. Folb ispriča šta mu je sve javio Skriveno Oko i dodade:

—Da je Lun u Njujorku i da se na njega policiji žali sam Glen Kranč posredno je potvrdio i šef njujorške policije, gospodin Patrik Marč. —Valjda nam neće oduzeti atomsku aferu i nahuškati nas da gonimo Luna —reče Ted Sevejdž. Jedino je Vili Foreman sve vreme ćutao, smeškajući se zagonetno. Folb ga upitno pogleda, a onda upita. — Kog vraga se samo tako ceriš, Vili? Hajde kaži nešto. — Ja samo slušam i razmišljam. Sad već vidim da ću što pre može morati u Klub svitanje — odgovori milionerov sin. — Pa i imaš razloga da se smešiš — upade narednik Voters. — Kažu da su najlepše žene sveta ne među filmskim zvezdama već u klubovima ove vrste. Je li istina, Vili, da ti tamo te lepotice ništa ne uskraćuju? — Istina je, Vins — potvrdi Foreman. — One desetine hiljada upisnine i članarine daju zaista mnogo prava u klubovima kakav je ovaj naš Klub svitanje. —Pričaj nam više o tome —predloži Ted Sevejdž. — Ima li tamo, na primer, televizijski aparat za siučaj da je u toku neka bezbol utakmica? Svi se nasmejaše. — Nemamo ninogo vremena za razgovore, momci — prekide ih inspektor Folb. —Ja treba da krenem u posetu šefu policije, Vili treba da se spremi za noćno izviđanje u Klubu svitanje... Opet se ostali nasmejaše. — Svog druga ne puštam u takvu opasnost samog — reče narednik Voters. —Uđesićemo nekako da mu se pridružim. — Ne, ti ćeš da potražiš lzvesnu ptičicu, koja se zove Soni Mankis. Njemu zaista pristaje nadimak koji su mu dali. Građen je kao Apolon,

lep je kao Apolon, a pokvaren kao svi bogovi — reče inspektor. —Ja bih radije u klub —uzdahnu narednik. — Ali šta mogu kad me umesto da lovim neku lepoticu zapadne lepotan. A ja_baš ne marim lepotane, jer moja Žofi im se divi. — Mislim da je i to oko kluba — ohrabri ga inspektor. — A sada poslovi za Teda i Alfreda. Oni treba da postanu nevidljivi i da oprezno ispitaju sve što može da se dozna o Glenu Kranču. — I to je =>oko« kluba — primeti Vili Foreman. — Tako dakle, mi se, umesto atomskih, nađosmo na tragu seks bombi —primeti Alfređ Benet. —To je u ovom slučaju isto —sasvim ozbiljno reče inspektor Folb. Tek kad se zaori smeh on shvati šta je rekao.

— JTLako da razumem vaše uplitanje u tajnu akciju koja mi je poverena, jer rečeno je da će o njoj znati samo nekoliko ljudi, među koje vas nisu nabrojali? — upita inspektor Grinap Folb motreći kakvu će to reakciju izazvati kod moćnog šefa policije. —Naknadno sam obavešten o vama i vašoj grupi —mirno i bez znaka povređene sujete odgovori Marč. — Kad me je rano jutros posetio Glen Kranč i ispričao mi za pokušaj Luna, kralja ponoći da se uvuče u klub, ja sam o tome izvestio neke zainteresovane ljude i centre. Između ostalih, Federalni istražni biro. Ovlašćeni direktor mi je »priznao« da se radilo i iza mojih leđa, ali samo da se očuva tajna i da se ja time ne opterećujem. Ispričao mi je da ste se prihvatili posla da otkrijete 35

gde su četiri tone nestalog urana i plutonijuma. — Ali kako ste nas doveli u vezu sa Krančovom žalbom na Luna? — Opet mi se javio neki tajanstveni tip koji sebe pređstavlja kao Skriveno Oko — odgovori šef njujorške policije. — Rekli ste »opet*. Znači li to da vam se javljao i ranije? — upita inspektor Folb. — Da — potvrdi Marč. — Već desetak puta upozorio me je na po nešto važno. I svaki put bio je u pravu. Zabrinjava me samo to što je tako često obavešten bolje od policije. — Voleo bih da čujem šta vam je tačno saopštio — reče inspektor. — Na kraju me je posavetovao da se ne upuštam u gonjenje gosta iz Londona. Nisam mu ništa obećao u odnosu na Luna. Pa taj čudak, do đavola, nema pravo da vršlja kako hoće po Menhetnu — poče da priča Patrik Marč izmenivši red događaja. Možda je time hteo da odmah-otkrije svoj stav prema Lunu, kako bi bio pošten prema inspektoru. Sve ostalo što je Marč ispričao da je čuo u teiefonskom razgovoru s tajanstvenim Skrivenim Okom podudaralo se s onim što je bilo sadržaj Folbovog razgovora. —A je li na kraju tražio da se ponešto progleda kroz prste izvesnom Lomeksu Garbu i njegovom prijatelju privatnom detektivu Melvinu Galaheru, koga zovu samo Mel? — upita inspektor. Patrik Marč odrečno mahnu glavom, a zatim upita: — I šta sad? — To bih ja vas mogao da pitam — odgovori Folb. — Imate pravo, Folb — nasmeja se šef njujorške policije Patrik Marč i prođe kmpnim šakama- preko ne36

mime, sede kose. — Ja sam vas pozvao i treba da ja kažem šta sada. — Mora da ste imali dovoljno razloga da otkrijete svoju upućenost u tajni poduhvat gmpe »pažljivih«. Meni nećete nimalo pomoći ako mi te razloge prećutite — reče inspektor. — Ima ozbiljnih razloga — poče Marč postavivši mke tako da se koristi prstima u nabrajanju. — Prvo: poznavao sam vaše roditelje... — To već otkriva izvesni nesporazum, gospođine Marč — prekide ga Folb. — Ja sam vanbračni sin Klare Folb i ona sama je tvrdila da ne zna ko je otac. Marč pokri dugo lice ogromnim dlanovima i nekoliko trenutaka ga je masirao kao da ga boli glava, a onda spusti ruke i nabravši čelo nekim strogim tonom reče: — Ja ipak znam šta govorim. Poznavao sam tvoju majku i znam ko ti je otac, Grin. — Danas, u svojoj triđeset prvoj godini, nisam siguran da li želim, ili ne želim da znam ko je on. Dugo sam sanjao o tome da saznam... — Sada ja želim da ti to znaš — nestrpljivo reče Marč i naglo ustade, pa ode do prozora i pogleda napolje, a zatim odatle nastavi: — Imam i dokumente c tome... Ja sam ti otac. Izrazi zbunjenosti, iznenađenja, mučnih protivurečnih osećanja i odlučnosti brzo su se izmenjivali na inspektorovom licu, ali on ne reče ništa dok nije bio siguran da vlada sobom. Konačno smireno reče: — Nadam se da to sada više nema nikakvog značaja ni za vas ni za mene. Možda bi bilo bolje da nastavimo razgovor o dužnostima koje sada imamo i koje ne možemo izbeći.

Bila je to očita aluzija na Marčovo izbegavanje dužnosti koje mu je nalagalo makar i vanbračno očinstvo, koje sada priznaje, što znači da je to znao i mnogo ranije. — Razumem te, Grin... — Zar ne bismo mogli da i dalje ostanemo jedan za drugog gospodin Marč i gospodin Folb? — upita inspektor ne menjajući izraz lica kakav ima kockar, koji ne želi da otkrije da li ima dobre ili slabije karte. — Možemo... Imaš pravo da mi prebacuješ. Ipak, u svoju odbranu, imam pravo još nešto da kažem. Ja sam Klaru pomagao sve do kraja njenog života. Nalazio sam prilike da te vidim i dao deo tvog izdržavanja... Ali to što si se opredelio za život policajca još je jedan moj greh prema tebi... — Ništa vam ne prebacujem i nl za šta vas ne optužujem, gospodine Marč — prekide ga Folb. — Dobro, prekinimo ovaj mučni razgovor. Možda jednom drugom prilLkom... Ipak, nisam mogao da u ovom trenutku ne kažem pravi i prvi razlog mog mešanja u tvoj opasni poduhvat — reče Marč. — Drugi važan razlog je to što znam da je poduhvat opasan, a da će te tvoja shvatanja odvesti u propast. Grinap Folb, koji je gledao u pod pred sobom sada ga iznenađeno pogleda, pa, pošto poćuta, s naporom upitaj — Šta ne valja u mojim shvatanjima? — Dalo bi se o tome mnogo govoriti, ali razumećemo se ako sve to sažmem u jednu rečenicu — odgovori Marč. — Ti si suviše pošten, momče. Folb opet oseti prisnost tona, pa gušeći prkos reče: — I čvrsto sam rešen da pošten i ostanem.

— Znao sam da će biti tako, pa sam hteo da ti kažern da od mene možeš dobiti pomoć u svakom trenutku, iako su mi ruke vezane. — Iznenađena se množe — uzdahnu Folb. — Šta to znači kad kažete da su vam »ruke vezane«? — Naoružaj se strpljenjem i slušaj — reče Marč. — Ništa na svetu nije sasvim jednostavno. Ni sićušni atom, jer pokazalo se da ima mnogo muka oko njega. Ta tajna atoma pretvorila se u jednu od velikih afera, koja je data u ruke »božjem crvu« Folbu da je on reši. A ko je mogao da ukrade uran i plutonijum? Samo moćni Ijudi... Odmah zatim vrlo sistematično izložio je ko su moćni ljudi. Začudo, na prvo mesto nije stavio milijardere, već podzemlje. Savezi zločinaca su bili na prvom mestu u njegovoj listi moćnih. Pokazivao je Folbu dokumente, isečke iz novina, čitao mu javno izražena mišljenja vrlo merodavnih ljudi da će jednoga dctna mafija odlučivati ko će biti izabran na koju visoku funkciju u američkom društvu, pa čak i ko će biti Predseđnik. Njegovo izlaganje trajalo je više od sata brzog govora i pokazivanja dokumenata. Zatim on reče: — Jedina altemativa je da neko to spreči. Policija, Federalni istražni biro, Centralna obaveštajna agencija i desetina službi bliskih tim snagama do sada nisu postigle nikakav uspeh. Pozicije podzemlja su sve jače... — Sve to ja znam, gospodine Marč. Verujte mi da od vas nisam čuo ništa što nisam već znao —prekide ga Grinap Folb. — Znam da je to tako — uzdahnu Marč. — Ali ponavljao sam te stravične činjenice da te privolim da razmisliš opet o njima, ali u svetlu 37

nečega što ću ti sada otkriti. To je od životne važnosti... — Od važnosti za čiji život? — opet upade Folb. — Tvoj... Za moj život... Za život onih koji održavaju ovaj poredak — odgovori Patrik Marč uspevajući da se savlađuje i pored izazovnih upadica inspektora Folba. — Slutim da imate dosta toga da mi otkrijete, ali ne nalazite put do mog bezrezervnog pirhvatanja — reče mladi inspektor ni sam ne znajući šta izaziva njegov osećaj potrebe da se usprotivi tom čoveku za koga sada zna i to da mu je otac. — Rekao sam da stvari nisu jednostavne... Cak ni sada kad znaš da smo u krvnoj vezi. —Govorite slobodnije, jer i ako se ne složimo, ja vam mogu dati reč da ću ćutati o onom što budem čuo. — To je najbolje. Držim te za reč... Dakle, postoji značajan broj Ijudi koji shvataju prilike. Potrebno je stvoriti savez snaga izvan podzemlja. Moramo oduzeti mafiji mogućnost da ona počne da vlada, jer kad se to dogodi, vekovima neće ispustiti vlast iz ruku — brzo je govorio Patrik Marč kao da se plaši da će njegov sin pobeći iz Glavne komande policije. — Savez bogatih i srednjih slojeva može da se ostvari samo ako se bogati drže na neki način u vlasti. Imati atomsko oružje za pretnju, tajne bogatih da se privole na saradnju, a po mogućnosti i njihovu dobrovoljnu spremnost, to je cilj jednog čitavog tajnog pokreta. Sada S3 u Njujorku pojavio opasan čovek, koji može da nam ... da tim snagama nanese ogromnu štetu... — Razumeo sam da se poistovećujete sa tim pokretom. Je li to istina? — upade inspektor. — Ako tako razumeš stvar... No sve je to suviše složeno. Važno je da 38

na moju reč prihvatiš stav da ne treba učiniti ništa čime bi se novi savez razbio sada dok je još nedovoljno snažan. A Lun hoće da ga razbije. Već je suviše blizu žile kucavice pokreta — nastavi Patrik Marč. — Taj pokret ima klubove u kojima uživaju milioneri? — upita inspektor. — To je ustupak... Konačno, ljubavna uživanja su sada dostupna svim slojevima. Pilula omogućava svima da uživaju. Ne smemo dozvoliti da ti upadneš u grešku i naneseš štetu Ijudima koji će nam doneti novu, sigumu, čvrstu vlast, niti da im napakosti takav avanturista kakav je Donald Sikert. Mislim da sam ovim otkrio sve što smatram da je važno. Šta kažeš na sve to? — Vršiću svoju dužnost — odgovori Grinap Folb. — Pitanje je šta pod tim podrazumevaš. Hoćeš li me izveštavati o svemu i postupati po zahtevima viših interesa? — upita njegov otac. — Zar nije dosta, gospodine Marč, što ću se truditi da zaboravim što ste mi rekli? — odvrati takođe pitanjem Folb. — Najviše što mogu da učinim jeste da podnesem ostavku — Onda ubedi ti mene, pa da postupam kako želiš. Ja sam ti otac i hoću da budem ispravan i prema tebi i prema ostalima — reče Patrik Marč. — Ne vidim razliku između klubova koje drži mafija i Kluba svitanja. Zločinci su na obe strane. Unekoliko mi se čine opasniji Ambasador i njegovi ljudi, jer su nedovoljno razgolićeni pred javnošću. Oni se drže dalje od mafije samo dok se osnaže, a onda će u svoj savez pozvati sve snage podzemlja, koje budu htele da im pridu. O tome se dugo šapuće, ali niti štampa, niti policija,

niti neko drugi može da iznese dokaze. Neke nasilne smrti govore da postoji zavera širokih razmera — izloži inspektor Grinap Folb. — Mislim da te shvatam, sinko. Ostavi mi koji dan vremena da razTpislim. A imaj u vidu da ću se žrtvovati za tebe i ako se ne budem složio s tvojim stavom — zaključi Patrik Marč. Inspektor Grinap Folb odmah ustade, lako se nakloni i bez reči iziđe. Patrik Marč umomo klonu na stolicu i s naporom uze slušalicu. Okrenu broj i reče: — Mora se izvesti plan dva. On je pre nekoliko sekundi krenuo od mene. Da li ste me čuli i razumeli? Pošto dobi potvrdan odgovor, Patrik Marč osloni laktove na sto, pokri lice dlanovima i ostade tako nepomičan. * Izlaz njegovim parkiranim kolima zatvarao je policijski službeni automobil i inspektor Grinap Folb napipa u džepu vetrovke svoju policijsku kartu pa priđe. — Bio sam u službenoj poseti ovde —pokaza Folb rukom prema velikoj zgradi Glavne uprave policije Njujorka. — Za'o sam ostavio kola na mesto određeno samo za službena vozila. Dok je to govorio, dva policajca iziđoše iz kola i grubo ga zgrabiše za ruke. Zavmuše mu ih uvežbanim zahvatima i uvukoše ga u kola. Jedan od njih mu uze ključeve od automobila i pruži ih čoveku u civilnom odelu, koji baš tada priđe. On ključeve uze bez reči i pođe ka inspektorovom automobilu. Vozač policijskog automobila pokrenu kola i pođe ka sevem.

— Vi niste pravi policajci — reče Folb u jednom trenutku. Na to ga policajac, koji mu je bio s leve strane, snažno udari po licu i uzviknu: — Zar ne umeš da ćutiš, pasji sine? Vezaše mu ruke konopom, a ne lisicama, pa ga nateraše da čuči na podu uz njihove noge. On je po oblakoderima pokušavao da otkrije kud ga vode, ali oni to primetiše, pa mu zabiše lice na pod. Tako povređen, prignječen i nemoćan razmišljao je o tome ima li ova otmica neposredne veze s njegovim razgovorom sa Patrikom Marčom, koji mu je otkrio da mu je otac. Sve u Grinapu Folbu bunilo se protivu tog saznanja i protivu samog Marča. Mučne trenutke ublažavao je maštanjem o osveti onima koji su mu krivi. Ali ko je krivac? Je li i sam šef njujorške policije u opasnosti? Na to nije bilo odgovora. V J o š pre dve godine Lun je u Londonu čuo priču o neobičnoj Dori Hjuz, ženi čija se moć prostirala na sve kontinente sveta. Ona je bila udovica Aleksandera Hjuza, čoveka čiji poslovi su bili razgranati toliko da se nije mogla naći industrijska, bankarska, trgovinska ili druga poslovna oblast u kojoj on nije imao svoje akcije, ili neki drugi interes. Koliko je bio poduzetan milioner Aleksandar Hjuz u poslovima svih vrsta, toliko je njegova žena Dora bila pokretač salonskog dmštva pre svega u samom Njujorku, ali i na mnogim drugim stranama. Tako je za bogatog čoveka iz bilo kog dela sveta upoznati Njujork pre svega značilo upoznati Dom Hjuz i stići makar jednom u njen dmštveni salon. 39

— Ona nije obična žena, već prava institucija — govorio je Lunov prijatelj reporter Artur Markinč, koji se nekom slučajnošću upoznao i sprijateljio sa Dorom Hjuz. — Kad se nadeš u Njujorku ne dozvoli da ti izmakne to da je posetiš i upoznaš. Ona o Njujorku zna sve što je važno. Bolje je obaveštena nego Centralna obaveštajna agencija, Federalni istražni biro i policija Amerike, svi zajedno. Tih reči sećao se Lun sada kad je želeo da nađe neki trag do čoveka koga zovu Ambasador. S preporukom Artura Markinča u džepu i spremljenom posetnicom ukrašenom zlatnim grbom erla Noultona uputio se Donald Sikert vrlo rano u posetu šezdesetogodišnjoj ženi koja je uvek prisvajala nezvaničnu titulu prve dame ogromnog grada. Trebalo je znati da se pre podne, a naročito od sedam do deset sati, gospođa Dora Hjuz strahovito dosađuje, jer bilo je to doba kad bogati još ne kreću, sem tamo gde se stvara njihovo bogatstvo. Ko bi gospođi Dori pravio društvo već rano ujutro taj je kod nje sticao dosta poena. Primila ga je odmah i pošla mu u susret s osmehom i govoreći: — Današnji dan mi divno počinje. Jedan londonski erl u poseti mom domu! Pa to je nešto najlepše, o čemu nisam mogla ni da sanjam ovoga jutra... Oh! Tako se radujem! Lun je jedva uspeo da sakrije izraz čuđenja. Znao je da je Dora Hjuz stara oko šezdeset godina, a izgledala je dvadeset mlađe. No nije to bio uzrok Lunovog čuđenja, jer često je susretao žene koje su i u zrelim godinama očuvale dobar stas i mladalački izgled. Iznenađivao je izgled te žene. Izgledalo je kao da je sišla s neke srednjevekovne slike u londonskim galerijama. 40

lmala ]e visoko i kitnjasto očešljanu kosu, koju su krasili bela ruža i crveno perje neke egzotične ptice. Naušnice, ogrlica i ukrasi na haljini bili su teški, upadljivi i vredni najmanje milion dolara. Bluza višnjeve boje s visokim ovratnikom i načinjena od teške baršunaste tkanine bila je izvezena svetlijim reljefnim omamentima, čija centralna mesta su ukrašavali krupni dragulji. Visoki i čvrsto oko tankog straka utegnut pojas bio je od iste tkanine kao i karmincrvena, do zemlje duga suknja. Nosila je i starinsku lepezu od listića slonove kosti. Prilazeći još jednom je pogledala posetnicu, pa ju je zadenula za svoj široki pojas i konačno je pmžila mku svom gostu. Uzela ga je pod ruku i malo gledala sa strane vodeći ga ka kaminu u svom ogromnom salonu, koji se zvao »Mali salon«. Moglo se pretpostaviti da veliki može odjednom primiti kojih stotinak gostiju. Na pola salona je zastala i za trenutak se odmakla da ga pogleda sa dva koraka daljine. — Nisam se prevarila, vi ste najlepši plemić Engleske, koga sam srela — izjavi ona s osmehom divljenja, pa ga opet uze pod ruku i tako dođoše pred kamin. Zauzeše mesta u dve fotelje, ali trenutak kasnije dama ustade i obazre se oko sebe. — Uvek mi postave fotelje tako daleko jednu od drage i kad mi to odgovara i kad ne odgovara — reče ona i povuče zlatnim resama ukrašeni gajtan. Odmah se pojavi star, pogrbljen čovek u tamnom odelu. — Felikse, treba mi primaći stolicu gostu — reče mu ona. Starac se pokloni i, umesto da sam pomeri fotelju, izide na nekoliko trenutaka u hol, pa se vrati s

miadim, nvrejisamm siugom. uora Hjuz, koja je stajala pred Lunom oštrim pokretom pokaza gde da se fotelja stavi. Lun je sve vreme znao da ne sme upasti u grešku da sam pomeri fotelju dok ne postane »stari« poznanik i prijatelj. Čim opet ostadoše sami, Dora Hjuz pruži ruku Lunu. On je položi na svoju i poklopi je dlanom druge. Stajali su tako nemi čitavih dve minute. — Dakle, znate sve što treba — osmehnu se ona. —Položili ste ispit. Koji to od mojih najboljih prijatelja vas je obavestio? — Mislim da je on u Londonu čovek koji može reći da zauzima prvo mesto u vašem srcu i vašim naklonostima... — poče Lun kitnjastom rečenicom. — Znam! — uzviknu Dora Hjuz. — To je Artur! Da, Artur Markinč, slavni reporter. Jesam li pogodila? — Zar bi moglo da bude drugačije? Dozvolite da vam predam pismo mog prijatelja Markinča — reče Lun i izvadi koverat sivosrebmaste boje i svilenog odsjaja. Ona ga uze, otvori i pročita, pa se grohotom nasmeja. Odmah zatim ga pruži Lunu i reče: — Pročitaj, Ričarde, šta piše ono londonsko Oštro Pero. Lun uz pismo i pogleda onih nekoliko redaka, pa ga i sam nasmejan vrati domaćici. — Moram i glasno da ga pročitam. Slušaj, momče: »Zdravo Dora, stara kvočko! Još nisam u prilici da ti pošaljem Luna, ali ni ova zavrzlama od čoveka, Erl Ričard Noulton nije loš. Ako ti se dopadne pomogni tom nespretnom parajliji da potroši nešto od svog nasledstva i da se snađe. Možda ima i nastranih želja, ali to će te zabavljati. Volim te i ljubim te u taj

tvoj večno nasmejani obraz! Tvoj štićenik Art. Markinč.« —Još nisi ništa izgovorio, a ja već imam utisak da mi se sviđaš. Znaš, Artur nikad ne bi ovako prepomčio čoveka koji nije kako valja. A takav dolazi u najuži krug prijatelja. Je li pričao da onda možeš da psuješ, otvoreno da nazivaš sve pravim imenom i da se ne plašiš zamerki?! — reče Dora Hjuz. — Ipak ostaje još nešto — reče Lun. — Pošto si me već prihvatila kao najbližeg prijatelja, onda sam sateran u ugao. —A kako to? — s izrazom radoznalosti upita ona. —Nema izvrdavanja, a laž bi bila neoprostiva, zar ne? — Svakako! — Onda odbacujem sve laži: lažnu titulu erla, lažno ime i prezime, pa i delimično neistinito Arturovo pismo... — Samo jednu primedbu da ubacim —prekide ga Dora Hjuz. —Artur, zaboga, nije smeo da napiše »šaljem ti Luna, kralja ponoći«, jer to pismo je moglo da dođe u tuđe ruke. Za mene ono je jasna i zato istinito. —Shvatam, gospo —osmehnu se Lun. — Onda, kakve su mi šanse kod tebe? —Najbolje! Bilo bi strašno da sasvim ostarim, ili ne daj bože da umrem, a da nikad ne upoznam jednog Donalda Sikerta —odgovori ona. — Sada je red da kažem nešto o sebi, jer o tebi se u svetu zna mnogo više. Ja sam morala dobro da skrivam najveći deo onog što sam radila i kako sam živela. — Slušaću te s pažnjom i uživanjem, jer po prirodi sam radoznao — odgovori Lun. Ona poče da priča da je u mladosti osetila koliko radosti u uživanju 41

može da pruži život bez zavisti i mržnje, život posvećen pomaganju ljudima. Istina, ostala je uverena da bogatstvo ne samo da pruža uživanja, nego omogućava da se nekome pomogne. Dora Hjuz je usvojila jedinstven u svetu sistem: sticati bogatstvo i razumno ga deliti. —Bogataši su nespretan sloj i oni će izumreti kao što su izumrli dinosaurusi. Međutim, sada oni postoje i treba ih koristiti na najbolji način. Pružimo im malo radosti i sitnu uslugu, a uzmemo krupnu paru i načinimo uslugu onima kojima su potrebne — pričala je ona žustro. Lun je već od Markinča saznao da se Dora Hjuz bavi nekom vrstom bračnog posredovanja pri ženidbi milionera i udaji bogatih devojaka. Uz to ona uspostavlja prijateljske veze među bogatima i vešto koristi stečenu naklonost da održi svoje bogatstvo, ali i da obogati neke humanitame fondove. Ponosila se priznanjima dobijenim za učešće u mnogim poduhvatima milosrđa. No i pored toga što je Lun dosta znao o njenom životu i poduhvatima sada ju je slušao s interesovanjem. — Cinim što mogu — govorila je ona dalje. —Zar nije dobro delo ako se tebi sviđa jedna žena, a njoj se ti mnogo dopadaš, da vam ja pomognem da se sprijateljite? Ili odlaziš u Afriku i bićeš tamo usamljen, ali ja te spasavam šaljući te svojim poznanicima. Imam ih na svim kontinentima i u svim zemljama. — Sviđa mi se tvoje shvatanje, iako znam da se tako svet ne može mnogo popraviti — reče Lun. — Još manje bi se popravio ako bih ja biia sebična baba.Ovako se osećam mladom i u šezdesetim godinama — nasmeja se ona. — I da znaš, Donalde, imam držećih i lepih ljubavnika. 42

—Sigumo su i kao ljudi vredni da uživaju tvoju naklonost — reče Lun. — Srećom oko mene je uvek toliko muškaraca da još mogu i da biram —nasmeja se Dora Hjuz. —Ali ostavimo sve to sada. Želim da čujem mogu li tebi šta da pomognem. Lun joj ispriča šta je sve doživeo u Njujorku i zaključi: — Neophodno je da saznam ko je Ambasador, čovek koji smatra da može osvojiti svet uz pomoć luksuznih javnih kuća skrivenih iza ugleda klubova za najbogatije muškarce. Postoje sumnje da je on, ili tajna gmpa ljudi koja se krije iza nadimka Ambasador, u vezl s krađom urana i plutonijuma. — Cula sam nešto o Klubu svitanje —reče Dora Hjuz. — Siguma sam da mnogi moji poznanici imaju članske kartice tog kluba. Mogu i da procenjujem ko od njujorških milionera može da bude u vezi s tim klubovima kao suvlasnik, ili slično. Neki sumnjivi skorojevići mogli bi takođe biti zanimljivi za istraživanje. Znam i desetak bivših ambasadora, koji su ili bili bogati, ili su se obogatili kasnije. Sve njih mogla bih da okupim i da te upoznam s mnogima. Davno smo ukinuli običaj da se prijemi zakazuju po nekoliko dana ranije. Jednostavno svima se telefonira da dođu, ako se dosađuju neko veče. Mogu još večeras da sakupim kakav hoćeš izbor zverki iz Njujorka — ispriča Dora Hjuz. — U takvo dmštvo ne bih voleo da dovedem Džejn, jer i ona je u Njujorku — primeti Lun. — Pored toga imam jedan plan za večeras. — Onda sutra naveče? IU prekosutra? Kad hoćeš, ali pod uslovom da poneko jutro odvojiš za druženje sa mnom — reče Dora Hjuz. — Biću ti čest gost — prihvati Lun. —A upoznavanje s dmštvom u

Njujorku najbolje je da bude prekosutra, jer potrebno je da se na svoj način pripremlm za njega. — Dogovoreno! — uskliknu Dora Hjuz. Ostatak vremena do deset sati provedoše u prijatnom razgovoru posvećenom novim golicavim pričama, koje je gospođa Hjuz skupljala od prijatelja iz celog sveta. Lun je obogati s nekoliko novih engleskih dosetki i golicavih priča iz Londona. Ona je bila oduševljena svojim gostom, ali znala je meru i pusti ga da ode već u devet i po sati. Već u deset Lun je bio u hotelu »Žorž«, koji se nalazio u Šezdeset petoj ulici i iz kog se mogao videti ulaz u kuću bivšeg Predsednika Sjedmjenih Država. No za Luna je važnije bilo to što je hotel bio uz Centralni park, jer mogao je da iskoristi šumovite brežuljke parka za trčanje radi održavanja konđicije. *

K a d se vratio sa staze za trčanje, Lim u hotelu ne zateče Džejn, a nekud su bili otišli i Makferson i Brenda. Lun premota traku na malom, skrivenom magnetofonu i sasluša poruku. »Odlazim da pogledam draguljarnice i nabavim nešto prikladno za tvoju novu zaštitnicu gospodu D. H.«. Lun joj je zaista bio pomenuo da bi trebalo kupiti skup poklon za Deboru Hjuz i Džejn nije gubila vreme. Makfersonova poruka bila je >obogaćena« sočnim psovkama i glasila je: »Devet mu smrtnih grehova, znao sam da će me sinoćni izlazak skupo koštati. Brenda želi da vidi Petu aveniju od Central parka pa do Me-

dison skvera. Duga plovidba nastaviće se Brodvejom do Kolumbija cirkla. Zamisli kakve Scile i Haribde treba da mimoiđe jadni momar dok krmu drži moja Brenda. Znam, potonuće jadni momar pod teretom paketa, a njegov novčanik propuštaće vodu kao sito. Upomoć! SOS! SOS! Tonem!« Smejući se, Lun izmeša osvežavajući koktel i smesti se uz telefon s namerom da obavi više razgovora. Prvo pozva broj koji mu je dao Lomeks Garb. Odgovori mu pijani glas: — Na usluzi... nenadmašni... da nenadmašni detektiv Mel Galaher! Šta mogu da učinim za vas, gospodine? — Zadužili biste me ako biste mi pomogli da nađem gospodina Garba — reče Lun. —Zar je to nekome pomoć? Pa on je upropastio najmanje tuce devojaka i orobio deset puta toliko menhetanskih Kazanova. Rastmbio je tajne mnogih dam a... —pričao je šušketajući detektiv Galaher. Neko mu ote slušalicu, što Lun zakijuči po nerazumljivim glasovima. — Tu sam! — uzviknu Lomeks Garb. — Ova pijanica me samo bmka čak i pred vama. — Kako znate ko zove? Ja uopšte nisam rekao ime — primeti Lun. — Znam ko može da me traži. Prošle noći nismo stigli da porazgovaramo — odgovori Garb. — A danas imamo za to trostruko više razloga. — Pa kako da to udesimo? — upita Lun. — Ja sada moram da požurim pred Upravu njujorške policije, jer tamo je otišao jedan momak koga nadgledam. To znači da možemo mčati zajedno... — reče Garb. 43

— To nije jednostavno — primeti Lun. — Znam — potvrdi Garb. — I ja preduzimam mere opreznosti za samog sebe. Utollko pre ih odobravam vama. No kako izbegavam nepotrebne komplikacije, ja sam vas pratio prošle noći. Znao sam kuda ćete izići i na svoj način sam jadio dalje. Znam da ste u hotelu »Žorž«-, a, eto, još ste živi. Znači nisam zlonameran momak. Predlažem da se nađemo u A dvorani Glavne pošte. Da li bi vam odgovaralo da to bude u petnaest časova? — Za ručak je ponešto kasno, ali prihvatam — odgovori Lun. — Pre susreta želim da kažem da je zbog dolaska nekog gospodina iz Londona u mnogim kiTigovima prava uzbuna. Vlada mobilno stanje. Imajte to u vidu — zaključi Lomeks Garb. Lun mu zahvali na upozorenju i spusti slušalicu. Neko vreme sedeo je nepomičan i zamišljen, a onda naglo ustade i poče da pakuje kofere. Pređe i u Makfersonov apartman, jer je imao kopiju ključa, pa spakova i njegove kofere. Odmah zatim pozva taksi, isplati račun i napusti hotel ostavljajući za svaki slučaj poruku za Džejn i Makfersona. Ostavio je i skrivenu »stenicu« da proveri je li zaista bio u pravu što se odlučio na iseljavanje. Vozaču taksija reče da ga poveze do zapadnog dela Šezdeset devete ulice. Tamo se nalazila agencija za iznajmljivanje kola. Lun iznajmi novog, brzog jaguara, _stavi kofere i vrati se pred hotel »Žorž«. Odatle je neprekidno emitovao signal traženja veze sa Džejn i Makfersonom. U isto vreme slušao je prijem emisije sa svog mikro — odašiljača ostavljenog kod portira. Tačno u dvanaest i trideset čuo je 44

da se neko predstavlja kao inspektor policije. Raspitivao se o dva muškarca čiji opis je nesumnjivo ukazivao da traže Luna i Makfersona. Inspektor je slikovito opisao i lepotu Džejn Vitington i grubu snagu Samjuela Makfersona. — Ne znamo pod kojim imenom su u Njujorku, ali znamo da su s lažnim pasošima ušli u Sjedinjene Države i da su sada u Njujorku — zaključi on tonom koji je značio opomenu. — Vemo ste opisali oba muškarca i mlađu ženu — reče portir. — S njima je još jedna punija gospođa, koja se prijavila kao Ema, ali čuo sm da je snažni muškarac oslovljava sa Brenda. — To su! — kriknu inspektor. — Imena! Brzo imena! Kompjuter je ukazao na Baka Freja, Harija Džefrija i Anu Prin. On je izabrao prijave tih vaših gostiju kad smo dali sve podatke o Lunu, Džejn i Makfersonu. —Već ste rekli imena naših gostiju. Izostavili ste samo Emu Bol, verovatno zato što je uvedena na broj susedne sobe. Ođ dve smo stvorili apartman, koji ponekad delimo, jer ima dva kupatila. Siguran sam da su parovi ovako raspoređeni. zajedno su divna Ana Prin i elegantni, skladni, iako visoki gospodin Hari Džefri, a Bak Frej i Ema Bol su opet dmgi izuzetni p a r... — Gde su sada? — prekide ga inspektor. — Nema ih... Malo pre je gospodin Džefri platio račun i otišao ostavljajući ove pomke. — I tek sad mi to kažeš?! — jadikovao je inspektor. Lun je morao da prekine prijem na toj frekvenciji, jer čuo je signale Džejn i Makfersona, koji su odgovarali na njegove Kad uključi govor-

nu frekvenciju javi se Džejn. Bila je Bronksu bila nemoćna, jer desetine stigla blizu hotela koristeći taksi. hiljada siromašnih i besposlenih Zaustavila ga je i svratila u jedan beskućnika su u napuštenim stambar, pa se otuda javila. Još malo je benim kućama našli sklonište. — Čim vas prevezem, vratiću se trebalo pa da ona stigne pred hotel i uđe u njega. Lun joj reče da ga sa- na Menhetn radi susreta sa Lomekčeka, a zalim se javi Makferson, ko- som Garbom u Glavnoj pošti — saji se nalazio blizu ulaza u Central opšti im Lun. Prva Džejn izrazi zabrinutost, a park iz pravca Šezdeset pete ulice. — Krenuo sam da uzmem naša onda Makferson odlučno zatraži da kola, jer Brenda me čeka kod Lin- bude u blizini. koln centra — zaključi momar. — Mislim da za sada od Garbove — Ne čini to ni za. živu glavu, jer strane nema opasnosti — zaključi ta kola imaju još uvek isti broj, ko- Lun. — A tvoja lepota, Džejn, suviše jim smo se služili sinoć. Ako ga je priviači pažnju na nas oboje kad zapamtio Soni Mankis, onda ga zna smo zajedno... sva njujorška policija. Neka ga ta— A i moja »lepota« te otkriva — mo gde jeste, a ti sačekaj mene i uzdahnu momar. Džejn tu gde si sada —upozori Lun. — Ima načina da se sve to uredi Ovakve mere opreznosti već su se — umiri ih Lun. pokazale opravdanim, jer malo je * nedostajalo pa da sve četvoro padnu u rake policiji. A kad je potera počela, onda nije bilo teško pretpos- K a d je stasiti policajac stao pred taviti da u njoj učestvuju policija, Garba, ovaj pretmu. gangsterske bande, udruženja, ska— Gospodine, neko vam je na leuti, Federalni istražni biro, agenti đa kredom nacrtao veliki krst —reporeske kontrole, detektivi osigura- če policajac. — Idite u toalet i očistinja i kućni detektivi velikih robnih te se. Eno tamo je reklamno ogledakuća, hotela i restorana. lo i u njemu možete videti posledicu Kad se Lun, Džejn, Makferson i neslane šale uličnih mangupa. Brenda nađoše na okupu, odmah Garb odahnu i pogleda se u oglekrenuše ka Bronksu. Jedino mesto dalo. Zaista, neko mu je u gužvi na gde su se mogli osećati sigumima ulazu, ili negde drugde u pošti nabilo je njihovo staro sklonište. Tamo crtao veliki krst. Policajac je opet je bilo dobro konzerviranog oružja i stajao pred njim gledajući ga pravo opreme. Nekad započeti la-ak pod- u oči. zemne železnice, čija dalja gradnja —Vidite, tako je neko mogao i da je obustavljena kad je podzemna železnica prestala da bude rentabilna vas pokrade. Slušajte što ću vam rei kad je spala na buđžetsku pomoć ći... Dobro slušajte... Vi ćete postugrada, bi je zabetoniran na ulazima. piti kako vam kažem... Vi ste Lun je otkrio prolaz do njega još pre spremni da me slušate — govorio je skoro deset godina, pa je tu niklo policajac. Lomeks Garb oseti potrebu da pojedno od najsigumijih skrovišta. Istina, Bronks je bio onaj deo Njujor- sluša policajca i potvrdi klimanjem ka koji propada u kojim su harale glave da se slaže s njim. Bilo je to bande, požari i neredi. Policija je u već stanje hipnoze. 45

—Nikome se ne obraćajte, već iziđite iz pošte. Zaobiđite blok s »Pen« hotelom i oko »Star« hotela skrenite desno, pa uđite u Francusku bolnicu — sugestivno mu je naložio polic&j&c. Lomeks Garb pokrenu ruku k čelu, što je bio znak izvesnog otpora i pored hipnoze. — Treba da poslušate... Vi već krećete... Idite oko »Pen« i »Star« hotela, pa uđite u Frenč hospital — ponovi policajac. Hipnotisani Garb posluša, a policajac ga je sledio na dvadesetak koraka odstojanja ne ispuštajući ga iz vida. Bolnica je bila u Tridesetoj ulici i izvodila je kroz čitav blok na Dvadeset devetu. Policajac pristiže Garba u zgradi i pokazujući policijsku kartu bez smetnji ga provede do ulaza iz Đvadeset devete ulice. Tamo je bio parkiran sportsla jaguar. Tek kad ga u kolima Lun oslobodi hipnoze, Lomeks Garb je shvatio ko se krije pod uniformom policajca. Međutim, još uvek nije verovao samom sebi, jer Lun koga je zapamtio u Klubu svitanje nimalo nije ličio na policajca u kolima. Ni glas nije mogao da prepozna. Jedino stas i izvesna urođena karakteristika pokreta mogli su da se smatraju sličnima. —Počinjem da shvatam zašto sve policije sveta ne uspevaju da vas uhapse. Istini za volju, prošle noći uspeo sam da vas pratim neprimećen, što me je iznenadilo, iako sam ja jedan od ljudi koji znaju kako se neko uhodi — reče Lomeks Garb. — Bili smo umomi posle svega što smo doživeli prošle noći, a i inače u Njujorku nas još niko nije progonio — odgovori Sikert. Lun pokrenu kola i kad stigoše na Sedmu aveniju on upita: 46

— Gde da ručamo? — Imam tajni stan u kući pored Grant hotela. Voleo bih da vam ga pokažem, gospodine Sikert. Iz hotela možemo da naručimo da nam donesu jelo. Sve to, naravno, ako imate poverenja u mene — odgovori Garb. — Idemo u tvoj stan, Lomeks. Želim da i ti mene oslovljavaš po imenu. Istina, koristićeš ime koje u tom trenutku bude prikladno — reče Lun. — Radostan sam zbog ukazanog poverenja, a još više zbog prijateljstva s čovekom kakav si ti, Donalde — s oduševljenjem reče Lomeks Garb. Još dok su se vozili i tražili parkiralište, Lomeks Garb stiže da ispriča kako je iznenađen neobičnom otmicom inspektora Folba, koju je izvršila policija. — Valjda je nešto zgrešio, pa su ga uhapsili — reče Lun. — Nije to — odmahnu Garb glavom. — Pratio sam ih nesmetano, jer oni su samouvereni. Predali su ga Piteru Majbomu i Natu Prensu, a to su ljudi Sonija Mankisa... — Opet oni? — reče Lun. — Pratio sam i njih. Vezanog i onesvešćenog detektiva odvezli su u podrume Kluba svitanje. Dalje ne znarn — osmehnu se Lomeks. — Šta znaš o tom inspektom? — upita Lun. —S njim imam neke veze od ranije. Sada sam hteo da ga nahuškam na Klub svitanje, pa sam ga malo uhodio. On radi s gmpom opasnih momaka iz policije, kojoj se pridmžio i jedan detektiv amater, koji je inače sin milionera Foremana i član kluba.... —Pa to je neko suviše zamrsio — primeti Lun.

— Jeste. Mislim da je krivac Skriveno Oko. On me je zvao i svašta mi napričao. Kao, inspektor Grinap Folb istraživaće sa svojom grupom sve o krađi urana i plutonijuma — odgovori Garb. — Hm! Skriveno Oko!... Mistifikacija — reče Lim kao za samoga sebe. — Zašto se tako krije? — Još pre dve godine pojavio se neki čudak Skriveno Oko. Izveštavao je policiju o zločinima svih vrsta. Pakostio je gangsterima toliko da su ga gonili. Međutim, dogodilo se da je Skriveno Oko morao da ubije jednog policajca, koji je, istina, radio za gangstere, jer bio je odavno podmićen. Za to nisu postojali sigumi dokazi i Skriveno Oko više nikad ne sme da otkrije svoje pravo ime. No, ne odriče se ni svoje uloge usamljenog gonioca zločina — ispriča Lomeks Garb. — Tešku ulogu i opasan hobi je izabrao — osmehnu se Lun. VI "Već i sama činjenica da su ga uhapsili policajci okmjila je otpornost Grinapa Folba. Veliki teret za njegovu dušu bilo je i saznanje ko mu je otac. Uz to, mučila ga je sumnja da je njegov šef, a sada i otac Patrik Marč u sprezi sa zločincima tajanstvenog Ambasadora. To je značilo da postoji mogućnost da je saradnik pljačkaša uranijuma i plutonijuma... Takvo razmišljanje dovodilo je do zaključka da je Marč gangster. Čovek na čelu njujorške policije gangster! Pa gde je onda taj koji će otkriti zločince? Ljudi koji su ušli k njemu u betonski podzemni bunker bili su maskirani belim kapuljačama od gaze.

Imali su rakavice na rukama i navlake povrh cipela kao hemičari na vežbama za odbranu od atomskih zračenja. Jedan je nosio uvmute listove novina. — Govori! — uzviknu taj čovek i udari nogom za metalne nosače na podu vezanog inspektora. — Nemam šta da kažem — odgovori inspektor. — Pričaćes ti, bradata životinjo! Lep si, a lepa ti je i brada. Vidiš li ove novine. E, njih sam doneo da ti spalim tu lepu bradu. S njom će izgoreti i tvoja muška lepota, na koju si, verajem, ponosan. Ostaće samo ožiljci... Ružni, crvenkasti, odvratni ožiljci — govorio je pretećim glasom maskirani s novinama u rukama. Inspektor je grozničavo razmišljao. To što su ovi ljudi maskiiani može da znači i izvesnu sigumost da neće biti ubijen.. Naravno, ako je njegov otac umešan, onda je moguće da će tražiti način da ga poštedi. — Govori gde su tvoji ljudi! Koji vam je zadatak, »pažljivi momci«? —uzviknu maskirani i opet ga udari. Inspektor je ćutao i maskirani čovek upali baMju od novina i podnese je pod Folbovu negovanu, kao ugljen cmu bradu. Ona planu i miris izgorelih dlaka. ispuni bunker. Folbove ruke vezane za nosače bile su daleko da se njima pomogne, pa je pritiskanjem brade o grudi pokušavao da je ugasi. Zločinac mu to nije dozvoljavao, već je opet prinosio plamen upaljenih novina. Malo dalje stajao je dragi maskirani zločinac držeći u rukama prozimu posudu punu vode. — Govori, ili ću ti zapaliti i kosu i spržiti oči! —zapreti maskirani. — Govoriću... — jeknu inspektor Folb. 47

Žudno je otvarao usta i hvatao kaKad treći maskirani iziđe, onaj pi vode, koju mu je u lice pljusnuo spaljivač brade gumu prstom Folba drugi mučitelj. Već dugo, od dolas- u grudi i reče: ka u policiju, o sebi je mislio kao o — Pevaj dalje, momče. Ko su još čoveku čvršćem od mnogih drugih. članovi tvoje grupe. Mi znamo tačKad je satima ispitivao uhapšene no, ali hoćemo da budemo sigumi kriminalce, ili one koji su bili osum- da ti ne kriješ ništa. Eto, na primer, njičeni, procenjivao je kad će oni taj narednik je jedan od »pažljivih morati da progovore. U takvim pri- momaka«. likama nehotično je mislio o sebi i — Jeste — priznade inspektor verovao da bi izdržao svaki stepen Folb. mučenja. A sada, već na prvi strah On ispriča da su Benet i Sevejdž od bola, jer pravim bolom još nije zaduženi da istražuju oko Kranča, a bio pogoden, on je klonuo. To ga je Vili Formen da bude »trojanski rastužilo, ali nije nalazio snage da konj« u Klubu svitanje. Već je bio otpruži novi otpor. krio svoju vezu sa Skrivenim Okom Maskiranim Ijudima je pričao sve i mišljenje tog tajanstvenog čoveka o svojoj grupi »pažljivi momci«. Os- o Lomeksu Garbu i detektivu Melvinovana je zbog sumnji da kradljivci nu Galaheru. urana imaju veze u policiji, pa je — Šta policija i ti znate o Lomektrebalo da radi tajno, uporedo sa su Garbu? — upita maskirani ne zvaničnom istragom. Folb je pričao odbacujući ostatke nagorele hartije o tome zašto je počeo da istražuje od uvmutih listova novina. oko Kluba svitanje. Nije krio istinu — Sumnja se da se bavi prljavim ni o telefonskim obaveštenjima koja poslovima. Kako je vrlo lep muškaje dobijao od Skrivenog Oka, pa je rac, lako zavodi žene, koje odabere ispričao čak i to da Skriveno Oko po posebnim osobinama. Tajno ih zahteva izuzetne privilegije za Lo- snima i ucenjuje. Ucenjuje i mušmeksa Garba i detektiva Galahera. karce, jer ima veze sa prijateljicama U bunkeru su bila ostala samo noći, koje mu omoguće da tajno snidva maskirana zločinca i oni se za- mi kompromitujuće fotografije. On gledaše. U tom trenutku uđe jedan ima najmodemije kamere, među od maskiranih, koji je bio izašao i kojima i onu sa ultra ljubičastim obavesti: zracima. Ima naočare za noć i dm— Jedan robustni momak uhodio ga pomagala za svoj zanat, ali još je Apolona, pa ga je ovaj namamio nismo uspeli da ga uhvatimo na deu stupicu i uhvatio. Tuča je bila tak- lu i optužimo —pričao je skršeni inva da svaki od Sonijevih momaka spektor Grinap Folb. Kad konačno nije znao šta da im ima poneku modricu. Konačno su ga pretukli i vezali. Ispostavilo se još prizna, oni ga ostaviše. Druga da je to policijski narednik Vins Vo- dva maskirana čoveka donesoše ters. Propevao je još u rukama Apo- premlaćenog Vinsa Votersa. Spustiše ga na beton i pažljivo vezaše za lonovih momaka. — Držite ga odvojeno još neko metalne nosače u tlu. On je već bio vreme. Javiću kad da ga dovedete pri svesti, ali dugo ništa nije progo—reče onaj maskirani zločinae koji vorio. — Zar ne možeš da govoriš, Vins? je palio inspektorovu prelepu bra— upita Folb. du. 48

— A šta da kažem? — odvrati Vins Voters. — Dok je trajala samouverenost policajca, od koga se plaše svi mali lupeži, jurišao sam kao lav. Ali kad su me vezali i počeli da me muče... Gonili su me da pijem vodu. Kad nisam dalje mogao, oni su mi stavili cev duboko u grlo i pustili da teče pod pritiskom... Nisam izdržao. Rekao sam sve što sam znao. — Ja sam ćutao, pa su mi spalili bradu — slaga inspektor Folb. Voters ga pogleda i izraz mešavine, prezira, gađenja i sažaljenja mu prede licem. — Mi policajci nismo otpomi. Navikli smo da nas se drugi plaše, pa kad se sami nademo na muci ne izdržimo dugo. Ne verujem ni da si ti izdržao, Folb. Uostalom čuo sam tamo napolju od maskiranih da pevaš kao prvi glas u operi. Znam šta to znači — izgovori brzo Vins Voters i klonu na hladni beton. Uzalud je inspektor Folb pokušavao da ga privoli da razgovaraju. On bi samo odmahnuo rukom. U jednom trenutku Folb uzviknu: _ — Ali oni će nas ubiti, Vins! Cim shvate da od nas nema šta više da saznaju, oni će nas ubiti! — Hoće, znam. A sada ućuti i ne gnjavi, šefe! — uzviknu narednik i oKrenu glavu od svog inspektora. * C im se smrklo, Vili Foreman na svom neupadljivom automobilu, koji je nosio ime životinje, uveze u park oko kluba. Prođe sve kontrolne tačke i mimo se pope na treći sprat. Dočekala ga je Loma Tengi. Mreža od cme svile, u koju je bila obučena, zgušnjavala se oko njenog vrata, gde je bila zakačena jedna velika, veštačka ruža, razmicala na

njenim oblinama da ih bolje istakne i zgušnjavala opet na najintimnijim mestima da ukaže na njihovu tajanstvenost. Bar to je bila njena priča o ulozi mreže u erotičnim izazovima. Za nošenje cilindra nije imala nikakvu teoriju, već je smatrala da je dovoljno to što u njemu lepo izgleda. I izgledala je lepo! Ponosila se što među njenim đevojkama nema onih koje mogu da je potisnu. Jedino je zavidela duhu Melise Knolt, koja je bila zabavnija i od nje i od dmgih devojaka. Umela je da govori iz trbuha, a znala je mnoge stranice iz Didroovih »Brbljivih dragulja«. Tako je postala najtraženija de vojka kad se radilo o intelektualno razvijenijim posetiocima. — Konačno jedan mlad, lep i vitak momak! —uzviknu Loma Tengi pmžajući obe ruke tek prispelom Foremanu. — Da ne biraju oni sami, ja bih izabrala ovoga. — Divim vam se, gospođice Tengi — s uzdahom reče Vili Foreman. — Moram da vam ispričam o mojoj ružnoj navici. Najslađi zalogaj uvek ostavim za kraj jela. I u Ijubavi volim da najlepša žena bude posleđnja. — A ja ne volim da sam poslednja. No, »muškarci biraju« i ostaje mi samo da vas odvedem u dmštvo ostalih — odgovori ona i obesi mu se o ruku. Foreman je bio zadovoljan što dva prisutna mukarca nisu bili njegovi bliski poznanici, pa se samo učtivo pozdraviše. — Gospodo, vreme je da muškarci shvate da zabavna žena, kakva sam ja, koja voli šalu i prisnost, nije u isto vreme i »laka roba« — govorila je Melisa Knolt. — Nije tako! Nije tako! — čuo se piskavi glas odnekuda. 49

— Ko to govori? — upita jedan muškarao. — Moj dragulj. Voli da mi protivureči — objasni Melisa Knolt. —Ja govorim samo istinu — opet se tobože oglasi njen dragulj. — Sto je zabavnija i veselija, žena je skupIja. Ja to znam! Moja gospodarica je »laka roba«, ali i skupa. —Umukni, prokleta brbljivicei — uzviknu Melisa.

mnoštvo pesama, čita filozofske spise i ima mišljenje o svakom važnom državnom, ili đruštvenom događaju, što je smatra prostitutkom. »Ipak ona to jeste!«, odgovarao je samom sebi, ali odmah se pitao: »A ti? Šta si ti i s kakvim moralnim pravom misliš da smeš prezirati nju zato što te uslužuje, a sam to koristiš?« No sve je bilo uzalud. Krio je neko vreme i od sebe, a sada od svih drugih tu ljubav. Mogao je ubi— Lako je tebi da vičeš — oglasi ti te Ijude koje je zaticao u društvu se dragulj. — Ja više trpim. Gušim Melise Knolt. se od mirisa, gnjave me, uzbuđuju, Ove večeri on iskoristi jedan trea često ostave nezadovoljnu, neus- nutak, kad ostali muškarci skrenuluženu... še pažnju na tek pridošlu, maloletSvi su se giasno smejali. Jedino nu Meri Mosler, pa odvede Melisu. — Želim da se odvojimo od ostaVili Foreman nije menjao izraz lica, lih —reče on. —Vodi me u svoju sojer za njega sve to nije bilo smešno, već tužno. Njemu se dogodilo ono bu. — Zašto ne pitaš da li ja želim? — čemu je mislio da bi se lako odupro. Umesto da u posetama skupim pro- upita devojka. — Pitaju li ostali? — ljutito odvrastitutkama Kluba svitanje nađe sati pitanjem Vili Foreman. mo površna zadovoljenja i uživanja bez opasnosti za svoje srce, on se — Ti više zahtevaš... i dobijaš — prvo nije mogao otarasiti razmišlja- tiho odgovori devojka i glas joj uznja o Melisi Knolt, a zatim je njen drhta. lik sve više zaokupljao njegove misZatamnjene naočari koje je nosila li. Što ju je češće posećivao, »ono« i zbog nužde i zbog želje da se malo ga je sve čvršće držalo. Ponavljao je sakrije iza njih, ovoga puta sakriše sebi da je to samo strast, banalni kako se suze nakupiše u njenim očierotizam, koji mu je uzdrmao nerve ma. On je uhvati za podlakticu u žei mladalačka neoptornost na lepotu lji da je povede i oseti da je sva ukožene. Nju, Melisu Knolt, skupu pro- čena i u nekom grču. stitutku on je voleo! Činilo mu se da — Molim te, draga — šapnu on i je to čudo, neverovatno, nemoguće. njen grč popusti, ali popusti i otpor Ali »ono« je bila ljubav. Do obrva izražavanja tuge i suze joj potekoše. spuštena kosa, zatamnjenim naočaForeman se osvmu da vidi je li ko rima često zaklonjene oči te devojke video da se događa nešto neobično njene savršene, od poljubaca malo među njima. Istina, ljubav nije bila natečene, vlažne i sjajne usne, beli, zabranjena. Klub je čak smatrao pravilni zubi i baršunasta boja fine svojim uspehom ako za nekog milikože... Koliko lepog je bilo na njoj! onara uda svoju devojku, jer za*Ali ona je.. počinjao je rečeni- državao je određenu vlast nad cu i odmah postajao ljut na sebe što njom. No ipak se ovde ljubav smattu ženu, koia poznaie mnoga najbo- rala u najmanju ruku odsustvom lja književna dela, napamet zna stila i nepodobnim ponašanjem. 50

— Dođi — preuze ona konačno bijem u Klub svitanje. Nije bilo tešsvoju ulogu i oni nestadoše iza tam- ko — prekide ga ona nestrpljiva da nomodre zavese od baršuna. mu kaže da su bar u tome slični. Tamo je Foreman zaustavi, skide — Mnogo si žrtvovala. Možda vijoj naočare, pa joj svojom kao sneg še nego što muškarac može da belom maramicom nežno ubrisa žrtvuje — reče Foreman. oči. — Eh, ti, muški šovinisto! — uz—Volim te — šapnu joj i uze nje- viknu devojka i osmehnu mu se. — mu ruku u svoju. Ako se svesno rizikuje život, onda je — I ja tebe... I zato više ne mogu to isto kad je u pitanju muškarac ili ovako — odgovori ona i suze joj žena. opet potekoše. — Ti si morala da trpiš... On je odvede u luksuznu spavaću — Sad uobražavaš. Eilo mi je dosobu i zaključa vrata. Skide samo sako i uze je u naručje. Donese je bro, a najčešce i lepo. Nije tako pred potpaljeni kamin i spusti je na strašno to što žena na ovakvom krzno između fotelja. Sam oslonjen mestu trpi zbog susreta s raznina leđima o jednu fotelju milovao ju je muškarcima. Mnoge to rade bez centa koristi. Ima »halapljivih« žedok njeni jecaji ne prestadoše. — Treba biti jak. Mi to možemo na, kojima je svaki muškarac dobar. da buđemo — šapnu joj u uho kao Ovde ne dolaze prljavi, neiznegovada bi neko mogao da čuje njihovu ni... tajnu. — Neću to da slušam! — skoro — Sve je uzalud, Vili — uzdahnu kriknu Foreman. — Ne od tebe, Meona. — Od svih devojaka ovog od- lisa! vratnog kupleraja izabrao si baš —Dobro, mogu da te razumem — mene, a ja neću dugo živeti. nastavi devojka. — To da nećeš da — Kakvo je to mračno raspolože- čuješ znači da nećeš moći ni da zanje, mila moja?! Zašto ne bi živela? boraviš. Pa šta ćemo onda s našom Možda si uobrazila da imaš neku ljubavlju? bolest... — tešio ju je mladi Fore— Napustićeš ovu jazbinu — odman. govori Foreman. — Zdrava sam ... I snažna... Ali — Da, ti bi me odveo da me imaš znam, oni će me ubuti, jer ne može samo za sebe. Koliko bi to trajalo? devojka kakva sam ja znati tako ve- Možda mesec, možda pola godilike tajne — odgovori ona. ne... A onda bi opet dolazio ovamo — Možeš li da mi se poveriš? Uči- kod Lorne, ili bi se otimao o ključić niću sve da ti pomognem, a ja mogu otključane brave maloletne Meri. mnogo. Imam i veze u policiji. U Gladio bi ogromne obline Lilijan Šistvari, ja sam već dugo dobrovoljni rer i divio se najnovijoj slici na koži policajac, kome niko ne plaća za Odil Šiko. A možda bi promenio stalnu pomoć. To je moj hobi. Pro- sprat koii ti se najviše sviđa. Dole goniti zločin je veličanstveno, kad na drugom spratu je jedna nova. Bičovek otkrije pravi smisao... — pri- la je žena inspektora policije... — čao je on. pričala je Melisa Rnolt s izvesnom — I ja sam agent... Jedna moćna gorčinom. obaveštajna agencija, preko svog — Znam — prekide je Vili Forečoveka me je angažovala da se pro- man. 51

— On je veliki zločinac — odgovo—Šta znaš?! — iznenadi se devojri Foreman. — On je organizovao ka. — Znam da je Mej Mozes, bivša krađu urana i plutonijuma. On hožena inspektora Folba, bila Ijubav- će da vlada Sjedinjenim Državama. nica izvesnog Glena Kranča, On ju Ko je taj čovek, Melisa? Glas mu je bio na kraju patetičan. je končano »usrećio« novim zaposTrudio se da izgovorom označi prelenjem u Klubu s\itanje— odgovori sudni značaj potrebe da se otkrije Foreman. — Dakle, ti »čeprkaš« i ovde za ko je Ambasador. policiju — zakijuči devojka. — To je — Eh, ti... Njegov hobi je da uhopasno, dragi! Ne smeš to da nasta- vati Ambasadora — skoro histeričviš! no se nasmeja devojka. — Ispričaću On htede da joj odgovori, ali ona ti kad se vratim iz kupatila. ga strasno poljubi. Osećao je da njeOna iziđe. Kad je ponovo ušla dva na strast plamti. Znao je da opas- maskirana momka su je držala za nost kod nekih žena udvostruči že- ruke, a dva utrčaše pored te grupe i Iju. On nije mogao da nastavi razgo- s pištoljima u rukama stadoše pred vor, jer ona ga je molila da ne preki- Foremana. da poljupce. Uzdrhtalim rukama — Obuci se, momče! — narediše. svlačila mu je košulju. On joj pomo— Poći ćeš s nama. že i uskoro je titrava svetlost iz og— Odlazite!... Ja sam u svom kluromnog kamina grejala njihova zagrljena tela i titrajući pratila njiho- buL.. Kakav je to napad na ljude ovde? — skoro gušeći se vikao je Vive razuzdane pokrete. li Foreman. —Volim te —ponavljao je Vili Fo—Ćuti, milionerčiću. Postoje milireman. jarderi, a biće poslušni kao roboti — Sad je on ležao glave oslonjene na njeno krilo. Nastaviše razgovor reče jedan od maskiranih i snažno nogom udari Foremana u želudac. tamo gde su ga prekinull Njegovo vitko i nežno telo se — Objasni mi bolje ono o svojoj sklupča. ulozi agenta — tražio je Vili Fore— Ne pružaj otpor, dragi! — uzman. viknu Knolt. — U opasnosti — Da, to je izvor opasnosti koja si... UMelisa smrtnoj ako ne mi preti — poče devojka. — Taj čo- shvataš da smoopasnosti, mi moćni. Priđi vek je nekad bio važan obaveštajni nam i bićemo srećni! šef, diplomata i čovek od karijere... —Ti?L.. Zar si ti na njihovoj stra— Kakav diplomata?! — uzbuđe- ni?! — s izrazom uđvostručenog bono upita Foreman. —Je li bio amba- la na licu uzviknu Vili Foreman. sador? — Moram... Morala sam da im — Osetila sam da te je razgovor o omogućim da ćuju naš razgovor. tome potresao kao udar struje — os- Znali su da ćeš doći da nas špijunimehnu se devojka. — Da bio je am- raš još pre mraka. Neko im je kazao basador. Zašto? — ne skrivajući suze odgovori de— Važno je da znam ko je Amba- vojka. sador! — Ti si me izdala, a plačeš za — Zašto je važno? Kome je važ- mnom —reče zbunjeni Foreman. — no? Policiji? Sve je naopako... Ja više ne shva52

tam kako je moguće sve to što nam se događa, Melisa. — Ja te ipak volim, Vili! Volim te kako nikog nisam! Ali možemo živeti samo ako im se ne protivimo. Sarađuj... Budi sasvim iskren i pređi nam a... Dokaži nečim da hoćeš! I onda neće ništa više stajati na putu našoj sreći. — Pokušaću... Ipak ne znam šta je to s nama, Melisa — odgovori Vili Foreman. Pola sata kasnije pričao je sve što zna o grupi »pažljivi momci« i na kraju zaključi: — Ja sam dobrovoljac za borbu protivu zločina, a ne protivu moći ljudi koji će umeti da urede svet. Spreman sam da vam iskreno priđem, ali molim da mi se sve objasni. — Biće ti objašnjeno — odgovori maskirani čovek koji ga je ispitivao. — Imamo oscbu koja će umeti da odgovori na svako tvoje pitanje. Odmah zatim ga povedoše istim onim putem kojim su ga doveli u podzemlje kluba. Bio je zbunjen što ga u prizemlju odvezaše i pustiše u kupatilo s napomenom da malo uredi izgled i odelo. Posle toga dovedoše ga do jednih vrata i maskirani mu reče: — Sve što si ove noći saznao, video i zaključio neka zauvek ostane tajna. U protivnom umrećeš na najstrašniji način. Sada možeš da se vratiš svojoj Melisi, odnosno obavezujemo te da joj se vratiš. Motrićemo! Poslušao ih je i Melisu zateče kako ga čeka. Oči su joj bile uplakane i crvene. — Zašto si plakala? — upita on. — Plašila sam se za tebe. Pa ja te volim, Vili — odgovori Melisa Knolt. — Bilo bi mi strašno da si tvrdoglavo ostao protivnik onih o

kojima ništa ne znaš. Tvoji šefovi su s nam a... — Ja nemam šefove. — Mislim na šefove policije za koju dobrovoljno radiš. — Počinjem da shvatam... A ko su tvoji šefovi? —Ambasador je tvorac naše ideje i snage. On je shvatio da su mnogi osvajači propali zbog mržnje koju su izazivali. Nasilje ne uspeva uvek, jer stalno stvara otpor. Ljubav je }ako oružje... —Ti zoveš ljubavlju ovo što se đo gađa u klubu?! — začuđeno upita mladić. — Tu su na prvom mestu uzivanja, ali javlja se i ljubav. Prošlo je vreme kad se ljubav završavala seksom. Ona često njime počinje. Zar i naša nije tako počela? — odgovori devojka. — Sve je to tako mutno — reče on i prođe rukom preko čela. —Onda moram da počnem od osnovnog — reče devojka. — Vlast je potrebna. Neko mora da je stvori i da vlada. Ko da to bude? Ako popustimo, uzeće je siromašni. Nestaće bogatstvo. To bogati ne žele. Ali nije dovoljno da im kažemo priđite nam, pa ćemo vam spasiti bogatstvo. Mi možemo da im pružimo ne samo bogatstvo, nego i zadovoljstva. Organizujemo da nikne ljubav i pomoću nje dobijamo bitku... — Pa to ste vi milosrdna braća i sestre — upade mladi milioner. — Ne potsmevaj se, mili moj. Jaki treba da vladaju. Njima je patreban novac, ali ga ne mogu uzeti na silu . .. — Dakle, potrebna je prevara. — Možda i to... Ali nije to sistem. Hoćemo novi svet u kome će bogatima biti mnogo lepše, mnogo bolje. Mi ćemo da čuvamo njihovo bogatstvo i njihove živote tako što ćemo 53

ujediniti njlhovu moć izraženu kolicinom novca. Kad treba, prisilićemo ih da služe opštem interesu — pričala je devojka. — Sve to meni nije novo, ni strano. Pa ja isto tako mislim, Melisa. Zbog toga sam dobrovoljni policajac. Ja sam zato da onaj ko je umeo da stvori bogatstvo i ostane bogat. To je prirodni zakon — odlučno reče Vili Foreman. — Ali kako da znam da sve ovo što se dogada nije samo novi oblik zločina. — Nije! Kunem ti se da nije! Ja to znam i osećam. Mi hoćemo da usrećimo prvo naše najvažnije Ijude. Ženskim zagrljajima kasnije možemo da pridobijemo i manje bogate, a i da smirimo siromašne očajnike. Mi imamo plan stvaranja vlasti. Sve to ne može bez sile. Imaćemo atomsku silu u rukama. Već smo počeli đa radimo za generale i naučnike. Uskoro će svak moći da se preda uživanjima u našu korist. Ukinućemo zabranu prođaje droga... —pričala je Melisa Knolt. —Ali to bi bilo užasno! —prekide je Foreman. — To bi omogućilo uništr/vanje miliona ljuđi! — Ne, nije tako. Samo bismo preuzeli moć mafije i krijumčara, njihov novac. Tako bi nestao osnov zločinačkog podzemlja. Droge bi tada postale nezanimljive. Malo prosvećivanja i poneki tajni dodatak drogi sveo bi broj narkomana na pravu meru, a kasnije bi taj broj opadao u zavisnosti od naše volje. Zar ne znaš da su otkrivena sredstva bez mirisa i ukusa, koja stvaraju odbojnost prema alkoholu, duvanu, drogama, ili bilo čemu u šta se đodaju? — pričala je devojka. — Pa zašto to nije već u primeni? — upita Foreman. —To bi koristio ceo svet, pa bi nestala naša prednost — odgovori de54

vojka. — To je jedno od moćnih oružja. Videćeš kad pobedimo. Bogati će imati čvrstu, sigumu vlast. Ostali će morati da rade kako se zahteva, ili će im biti uskraćene žene, piće, droga... sve. Tako će vladati red na zemlji. — Sve je to ono što želimo, ali kako da znam da se to ne pretvori u nešto što ne valja? — upita Foreman. — A zar je bolje ako ti otmu bogatstvo? Gledaj samo kako je u Njujorku. Cmci samo čekaju da još ma10 ojačaju. Portorikanci vladaju Bronksom. Radnici svojim štrajkovima mogu da nas uguše. Treba ih sve vešto naterati na pokomost. Veliki broj njih pristaće uz nas ako im damo ono što su divlji osvajači nudi11svojim hordama: žene, vino i plen. Mi ćemo svojim hordama dati žene, alkohol, droge i posla, Imaćemo onda snagu da primenjujemo i silu. Uništićemo protivnike ne samo ovde nego i u celom svetu. Pusti mašti na volju, Vili i osetićeš slast što si u prilici da učestvuješ u vladanju svetom, da budeš jeđan od izabranih! — oduševljeno završi devojka. Vili Foremen se jedva uzdržao da joj ne kaže da je to isto želeo jedan osvajač u Dmgom svetskom ratu, pa je sve to završeno propašću njegovih snaga i njega samog. Završilo se katastrofom. A koliko je čovečanstvo patilo! Nikad mu se nije sviđao sistem nasilja, ali nije nalazio odgovor na pitanje: kako da se drugačije sačuva bogatstvo? Nikad nije mogao pristati da milioni njegovog oca postanu svojina svih. Čak i Hitler, čije doba nije upamtio, ali o kome je mnogo čitao, bio mu je bliži sa svim svcjim idejama. Ipak jedna misao mu se učini nezaobilaznom i on reče: — Ali mi imamo već svoju vlast.

Treba samo da je unapređujemo i jačamo. — Koješta! — uzviknu devojka. — Ta vlast polako klizi u ruke mafije. Ko bude brži, taj će da vlada. Zar ne vidiš moćnog državnika Šlormena sa poznatim mafijašem Pirinijem? Zar si slep? Polako bogatstvo prelazi u ruke mafije. Istina, novi bogataši neće biti drugačiji od ovih koji su trgovinom, berzanskim manipulacijama i na mnoge ne baš poštene načine stekli milione. Ali gde si onda ti? Gde sam ja? »Posle mene potop«, rečeno je davno. Ja sam da mi vladamo, a ne neko gori. — O tome sam mnogo puta razmišljao. Možda sam zato i postao dobrovoljac u policiji. Mislio sam da progoneći gangstere čuvam poredak. Sada shvatam da je možda vreme da se branimo na tvoj način... Da, nema drugog izlaza za nas — zaključi Vili Foreman. — Oh, dragi! — zagrli ga Melisa Knolt. — Srećna sam što si prihvatio pravi put. Vladaćemo zajedno. Jednoga dana venčaćemo se i imati sve što želimo... — Venčajmo se odmah! — uzviknu Foreman. — Ti moraš napustiti ovo mesto. Ne mogu da podnosim pomisao da služiš za zadovoljstvo svakom prokletom vlasniku kartice kluba... — Moraš se navići, dragi... Mi služimo istoj stvari —reče devojka i suze joj opet pođoše. — Pa zašto opet plačeš, do đavola? — upita Foreman. — Znam da ću te izgubiti ako pokušaš da me otrgneš iz redova u kojima sam među prvima — odgovori ona. — Ostani u redovima, ali udaj se za mene. Služićemo Ambasadoru zajedno — reče Foreman. —Novac je još u rukama tvog oca

i nama ostaje da radimo ono za šta smo sposobni. Kad tvoj otac nestane, onda... Do tada? Dolazićeš... Ja nisam ljubomoraa kad ideš sa drugima. Znam kad si bio sa Lilijan... Bio si kod Efi Eft... I kod Azre Nikpai. Jedino to mi je smetalo. Radoznalost te je dovela u krevet cme lepotice... — To je bilo pre... Ali od kad te volim, dolazim samo tebi — branio se Foreman. — Dobro, dragi... Zagrli me sada lepo i budi srećan — zaključi ona i pruži mu usne. Vili Foreman je zgrli, ali osećao je da čarolije beše nestalo. Počinjao je da shvata istinu. Borba za vlat snažno je zahvatila duše učesnika. Ništa nije pošteđeno. Za uspeh nije dovoljno žrtvovati život. Treba žrtvovati sve. Ali Foreman nije video drugi izlaz. Kad je posle ponoći izišao iz kluba, priđe mu jedan uniformisani momak i pređade mu koverat. On ga odmah otvori i pročita: »Benet i Svejdž su se opirali. Nalaze se u tvojim kolima. Oslobodi ih se kako znaš, ali ne sme pasti senka na nas. To je tvoj prvi veliki ispit. Ambasador.« On savi pismo i stavi ga u džep zgranut onim što je pročitao, pa ga uzbuđeno opet uze i otvori. Sada je bio iznenađen ne onim što je video, već što ništa nije video. List papira bio je potpuno čist. Foreman protrlja čelo i osmotri oko sebe. Nikog nije bilo u blizini, sem uniformisanog momka, koji mu je predao pismo. A taj čovek je natezao svoj pištolj s prigušivačem. Činio je to očito da Foreman shvati šta se sprema. Podiđe ga jeza i on se strese, jer posle jesenje kiše bilo je zahladilo. Vili Foreman dođe do kola. Na sedištima nije bilo nikoga. On sede 55

očekujući da se nešto dogodi. Plašio se i toga da će ona] momak pucati, ali on mu samo mahnu u znak pozdrava. Propustiše ga i na kapiji. Tek kod Hamilton parka on zaustavi i otvori zadnje spremište. Dva stisnuta leša nalazila su se u njemu. Užasnuti mladi bogataš ih je neko vreme gledao, a onda se trže, jer ga zaslepi blesak. Jedna kola neprimetno su ga pratila, a sada je jedan muškarac prišao tiho s leđa i iskosa ga snimio tako da se odjednom vidi broj njegovlh kola, njegov ceo profil i dva leša u spremištu. — Budite bez brige — reče mu drugi zločinac koji dođe da štiti fotografa. —To je radi sigumosti kluba. Otarasite ih se na najbolji mogući način. Svoje reči on proprati pretnjom revolverom. Foreman spusti poklopac i sede za upravljač. Odmah zatim poveze se prema zapadu sve do obale Hadsona, a onda pođe uz obalu. Tražio je mesto na kom može neprimetno da u vodu gume svoj automobil. Znao je za dublji deo reke na jednom delu obale na kraju dugog Riversajd parka. Tamo nade i jedan betonirani prilaz utvrđenoj obali. On proveri stakla, zaključa sva vrata na kolima i gumu ih u vodu. Pešice iziđe do Kolumbija univerziteta i tamo nađe taksi. Odveze se kući i odatle javi da su mu ukradena kola. Policajac obeća da će ih odmah uvrstiti u listu traženja. Posle svega Foreman se osećao iscrpen i žudeo je za odmorom, ali san mu nije dolazio na oči. Nije nalazio izlaz iz onoga u šta je upao. Bio je svestan da od njega tajanstveni Ijudl iz Kluba svitanje mogu tražiti da bilo šta učini, ili će ga optužiti za ubistvo dva čoveka. Pitao se da 56

li da odmah krene i izvesti šta se događa. Ali kome da pođe? Neće li to biti čovek moćnog Ambasadora? Strah je pobedio. Foreman je odlučio da savet zatraži od Melise Knolt, kad je poseti sledeće noći. Ta pomisao kao da je uspostavila neku telepatsku vezu s njom, jer telefon zazvoni. Javljala se Melisa. — Spavaj mimo, dragi — reče ona. —Znam šta ti se dogodHo. Biće sve u redu. Dođi sutra uveče opet. — Ali ja bih morao da izvestim... I šta da kažem ako me pozove inspektor Folb? —upitaForeman. — On te neće tražiti, znam posigumo — odgovori devojka. — Postoji još i narednik Voters... —Ni on se neće pojaviti. Ti možeš da odeš do šefa njujorške poiicije i da izvestiš da su svi nestali. —Trebalo bi da to odmah učinim. —Pa ti o njima ništa ne znaš, sem da ih nema. Dakle, nemaš ni razloga da se uzbuđuješ. Tek sutra oko podne svrati do gospodina Patrika Marča. On je kompetentan. I budi bez brige. Niko te više neće uznemiravati — zaključi Melisa Knolt. On joj još jednom reče da je voli. Tako je uspeo da sklopi oči tek kad je sunce probilo oblake na nekoliko mesta iznad oblakođera.

vn S ta n Lom eksa Garba nalazio se u prizem lju stare osm ospratne zgrade, koja je nekim čudom ovde u sp ela da se odupre najezdi oblakodera. Dok su ulazili, Garb ispriča kako je kom panija čija je osm ospratnica b ila u nekom supam ičkom sukobu s drugom , koja je h tela da ovde izgradi oblakoder. Stvari su se zam risile i vrem e je prolazilo. Tako su graditelji u okolini izgradili ob-

lakodere ostavljajući osm ospratnicu. Posle je prostor n a kome je stajala postao m ali za mnogo višu zgradu, p a je ova ostala u upotrebi, jer n a M enhetnu vredi im ati ovakvu zgradu za iznajmljivanje, dok bi u Bronksu ili Bruklinu vlasnici već m orali da od nje dignu ruke. — Sve to sam iskoristio i zakupio ovaj ne m nogo skup stan. Bilo mi je važno d a je n a pogodnom m estu — zaključi Garb svoje objašnjavanje razloga postojanja zgrade i njegovog življenja u njoj. Sem tebe niko živ ne zna d a je ovo stan Lomeksa Garba. — Hvala n a poverenju — osm ehnu m u se Lun. Kad je ušao u Garbov stan, Lun je bio iznenađen njegovim prostorom . Čudan, izlomljen hodnik vodio je dužnom, jer nekad je soba bila desno od njega, a nekad levo. Bilo je tri sobe, jedna m ala trpezarija uz kuhinju, ostava i dva sprem išta. Svak a od tih prostorija bila je preterano u sk a i preteran o dugačka. Prozore su im ale sam o jedna sob a n a ulicu i kuhinja n a dvorište. U svakoj se imao osećaj da se čovek nalazi u preuređenom hodniku. To Lun i reče. — I jesmo u nekoj vrsti hodnika, koji je postao nepotreban kad a je nestalo konja s m enhetenskih pločnika — objasni Garb. — Prolaz k štalam a je postao nepotreban, jer su štale porušene, a zemljište je prodato. Jed an stari konjušar je nasledio novac i kupi pravo d a ovde, u tadašnjem hodniku izgradi sebi stan. On je um ro, a stan je nuđen za izdavanje. Iznajmio sam g a ja, jer niko g a nije hteo. Ljudi su govorili d a dobiju vrtoglavicu kad

uđu duž hodnika skrećući oko prostorija koje su jedna s jedne, a druga s druge strane hodnika. — Graditelj je zaista bio čudak — prim eti Lun. — Upropastio je trećinu prostora tim hodnikom čas levom čas desnom stranom starog prolaza. — Morao je, ako je hteo da sačuva prednosti — objasni Garb. — Nisam vam kazao da su u prolazu bile vage za m erenje zprežnih kola, bilo praznih bilo natovarenih. Radi lakše upotrebe bile su tri s desne, a tri s leve strane u sm aknutom rasporedu. M ehanizmi su bili povezani prolaznim prostorom , koji se mogao spojiti, a prilaz je bio moguć tam o gde su bile vage. Graditelj je hteo da sačuva prolaze. On tad a pokaza Lunu dobro skrivene kapke pod tepisim a u hodniku. Svi su vodili pod zemlju uz pomoć zarđalih m etalnih stepeništa. — Kud se sve može stići ovuda? — upita Lun. — Sve ću vam pokazati — odgovori Lomeks Garb. — Odavde se može ispod zemlje stići vrlo daleko, jer probio sam prolaz do betonske košuljice jednog hodnika telefonske kompanije. Moguće je probiti se i do sistem a kanalizacije. No, ni za jedno ni za drugo nem a potrebe, jer im am dobro skrivene i obezbeđene prolaze u podrum e zgrade, a odatle se može stići do svakog od četiri izlaza. Videli ste da moj stan im a poseban ulaz, a to je izuzetan kvalitet. Lun g a je slušao smeškajući se s odobravanjem. — To sve i treb a čoveku kakav ste vi, Lomeks — reče on n a kra57

ju. — Voleo bih d a m i ispričate nešto više o sebi. — Priča bi bila duga, ali ja ću vam otkriti ono najvažnije — poče d a priča Lomeks Garb. — Star sam trideset i četiri godine. Postao sam film ski režiser već u đvadeset i petoj, ali nisam uspeo. Zapao sam u društvo rđavih ljudi, p a sam i sam grešio. Počeo sam d a se bavim. ucenjivanjem, što i sad a radim . — I sada?! — s izrazom iznenađenja u glasu u p ita Lun. — M oram d a objasnim ... Opet sam o najvažnije — odgovori Lomeks Garb. — Bio sam se spetljao s dva tipa. Jedan se zove Džef Nivel, a drugi je Maks M unro. Uvalili su m e u špijuniranje k lu b a ... — Kluba svitanje? — upita Lun. — Baš to — potvrdi G arb smejući se kao d a počinje pričanje dobre šale. — O nda su m e uhvatili n a delu, a nekako su znali i za jedan moj drugi, stari g re h ... Jednom ću vam sve reći. Sada je važno d a znate d a su me zgrabili i izveli p red G lena Kranča. On m e je ucenio, ali i nagradio. Dobio sam ulaznicu za klub i sva p rav a m ilionera u poseti tim lepim curam a. Zauzvrat ja sam glavni dokum entator za buduće ucene bogataša. Snim am tajno u klubu uz pomoć najm odem ije tehnike. Većina devojaka m i pomaže, jer znaju d a treb a da obavim posao. Samo neke ne znaju za snimanje. One koje znaju skrivaju m e i ja snimam. — Prisilni ra d za K ranča ispao je čak prijatan — osm ehnu se Lun. — P a moglo bi se i tako gledati d a nije podeie zlodela. Ja sam 58

saučesnik u najpodhjoj zaveri koja postoji u Sjedinjenim Državam a. Jednoga d an a Ambasador i njegovi ljudi počeće odlučujući n ap ad za preuzim anje vlasti. Ako propadnu i počne istraga.... Gde sam onda ja, nesrećnik? — žalio se Garb. — Hteo bih od nekoga da saznam , n a neki suvisli način, celu priču o A m basadoru — reče Lun. — Evo šta ja znam — poče da p riča Lomeks Garb. — Postoji čovek koji se krije iza nadim ka Am basador. Postoje njegovi ljudi o kojim a takođe ništa ne znamo. Tajna organizacija je tako stvorena da svi u jednom kraku znaju jedini druge do nekog nivoa. Njujorški krak vodi Glen Kranč. O n zapoveda klubu, grup am a zločinaca koje vode Apolon, odnosno Soni Mankis, Džef Nivel i Maks Munro. Zadnja dva lupeža su isti oni s kojim a sam se ja bio spetljao, ili su mi oni prišli d a m e uvuku u igru, jer sam ekspert za fotografisanje svih vrsta. — To znači da rade smišljeno i na duži rok — primeti Lun. — Priznajem im da su dobro organizovani. Tri zločinca u tri smene obezbeđuju klub, a posebno imaju svoje specijalnosđ — pričao je dalje Lomeks Garb. — Soni Mankis nabavlja devojke, Džef Nivel je pljačkaš i kradljivac. On je u stanju da ukrade Siti Hol zajedno sa gradonačelnikom i da ga odnese iz Njujorka. Takav umetnik u pljačkanju se rađa jednom u sto godina. Evo kako izgleda... Garb kao madioničarskim trikom iz drvene obloge zida izvuče fotografiju većeg formata na kojoj se video čovek u običnom, pomalo za-

puštenom odelu. Tamnokestenjaste pantalone odavna nisu bile peglane, a topla vetrovka od valjanog sukna i s pletenim završecima imala je dosta mrlja raznog porekla, koje su na fotografiji sve izgledale masne. Na nogama je imao džoging obuću svetle boje. Kratko podšišana kosa bila je tamnokestenjasta toliko da je izgledala crna i na ovoj odličnoj fotografiji u boji. Međutim, brkovi su mu imali svetlo kestenjastu, skoro riđu boju. Široko, prilično ni7.no lice delovalo je iživljeno i umorno. — Čim tako opšimo govorite o njemu, onda to ima neki ozbiljan razlog. Je li on umešan u krađu urana? — upita Lun. — On je sve odlično organizovao i izvršio. Zato i pričam o njemu, a trebalo je o dželatu Maksu, jer on je čovek od koga me ponekad jeza hvata. Evo njega! —odgovori Garb i s istog mesta izvuče fotografiju čoveka neobičnog izgleda. Lun je uze i malo odmače, pa se nasmeja. Video je čoveka blaziranog izgled. Tamnosmeđa kosa bila mu je očešljana niz čelo. Bradu i brkove nije brijao, ali skoro da za to nije ni imao potrebe. Brada mu je bila retka i tamnija, a brkovi mestičavi i svetliji. Upadljivo je bilc da su mu obrve bile skoro sasvim cme i vrlo guste, brižljivo očešljane. No, najčudnija je bila odeća. Imao je crvenu bluzu sličnu starim bluzama gardista. Kragna je bila uz vrat i ukrašena crvenom mašnom sličnom ženskim šalovima, koju je pridržavao veliki broš od platine. Niz gmdi su mu visili ukrasi od po tri niza lažnih ili pravih bisera. Povrh te bluze nosio je oklop po kroju istovetan _sa ženskim kupaćim kostimom. Štitnici za gmdi odgovarali bi

lepo građenoj ženi. Oklop je oko struka bio upadljivo sužen, čime se isticao ženski struk tog muškarca. Ceo oklop bio je od delom pozlaćenih, a delom posrebrenih lanaca i zakivki. Pokrivao mu je kukove do polovine bedara. Uske crvene pantalone opet su isticale žensku liniju njegovih nogu. — Očito nastran momak — reče Lun. — Neka bog sačuva lepog muškarca, ako zapadne za oko Maksu Munrou — odgovori Lomeks Garb. — Zaljubljen je u Apolona. Mankis se grize zbog toga, a već bi ili »cdgovorio« na Munroovu ljubav, ili bi bio mrtav. Kranč ih drži na uzdi, ali kad tad biće gužve. — Kako vi izbegavate njegove simpatije? — našali se Lun. — Znam da se užasava kijavičavili muškaraca. Ako muškarac počne da šmrče i briše nos, on beži od, njega — smejući se ispriča Garb. — Čim primetim Munroa ja gumem nos u viski, ili bilo šta mokro, pa ostavim da on primeti kapljicu na mom nosu. Kad počnem da kijam i brišem nos, Munro se smesti što dalje može od mene — A zašto ga zovu Egzekutor? Je li on stvamo dželat u službi Ambasadora i njegove bande? — upita Lun. —Da —potvrdi Garb. —Ima gmpu maskiranih momaka i krije njihova imena i izgled. Oni ubijaju, muče onoga ko je skrivio, ili iz koga treba izvući istinu, i brinu se o skrivanju leševa. To su ubice od zanata! Oni su se dokopali jadnog inspektora Folba. Tom jadniku Kranč je uz Apolonovu pomoć oteo prelepu ženu, koja je prošle noći, kad sam upao u podzemlje kluba, bila u njegovom krevetu. Čuo sam kad joj je 59

mimo saopštio da će raditi u klubu, u grupi Efi Eh. — Da porazgovaramo opet o Ambasadoru — reče Lun. — Ispada da Ambasador ima više tih »krakova«. Svaki ima svoj klub za milionere, svog Kranča, svoje stražare specijalizovane za krađe, ubistva i zločine svake vrste. Možda imaju i svoje fotografe. — Izgleda baš tako. Kao Hidri1. glave, tako izrastaju Ambasadorovi »kraci«. Zakleo sam se da ću saznati sve o tom zločincu, ali ne uspeva mi. Ipak jednom... Sada znam da, kada je nešto vrlo važno, Glen Kranč poziva nekog Alfonsa Takelu. Od njega sam saznao da u rukama ima Luna, kralja ponoći, kao i gde ga drži. Zato sam stigao u bunker u pravo vreme — ispriča Lomeks Garb. — Dobro, Lo, a imaš li kakav plan? — upita Lun. —Imam ga ja odavno —odgovori Garb. — Uhodim sve sumnjive. Tako sam shvatio da su Ambasador, ili njegovi Ijudi, u vezi sa policijom, ili pojedincima u njoj. Zato sam vešto nahuškao inspektora Folba da predloži stvaranje specijalne grupe za istragu oko krađe urana. To je prihvaćeno i odobreno izgleda čak iz Vašingtona. Sam Grinap Folb je dao tajno rme svojoj grupi i nazvao je »pažljivi momci«. Oni su sada u akciji. Nahuškao sam ih na klub, na Kranča i Mankisa. Međutim, Patrik Marčj šef policije, odmah je poslao svoje zločince u policijskim uniformama. Oni su uhvatili Folba i predali ga Egzekutoru... — Kada?! — iznenadi se Lun. Garb pogleda na sat i odgovori: 1. Hidra — mitološka vodena zmija sa osam glava, koju je, prema priči, ubio Herkul. 60

—Tačno pre dva sata i pedeset tri minuta video sam kad su kola otmičara ušla u jedan od prolaza ka klubu. Dakle, smestili su ga možda baš tamo gde su bili tebe prošle noći, Don. — Trebalo bi učiniti nešto za njega — reče Lun. — Ima li poštenih policajaca, koje bismo obavestili, pa da ga spasu od mučenja? — Ima ih dosta, ali ja ne znam ko jeste, a ko nije na svom mestu. Možda je narednik pošten, ali kapetan će pozvati Marča, a ovaj će reći da ga samelju. Možda bih tako samo ubrzao smrt tog momka — odgovori Lomeks Garb. — Onda nam ne ostaje ništa već da sami provalimo tamo i oslobodimo inspektora — reče Lun. — Oni to i čekaju — nasmeja se Garb kao da je čuo dobru šalu. —U celom Njujorku u toku je potera za tobom, Don. Zato pazi šta radiš. Jednom si bio uhvaćen u klubu. Sada su tamo zamka do zamke posebno za tebe. Jedino ja ... Možda bih mogao nešto da preduzmem, jer naveče treba da se javim Kranču — odgovori Garb. Lun pogleda sat i razmisli. —Ako su rešili da ga odmah ubiju, onda su to već imali vremena da učine —zaključi Lun. — Ostaje da ti vidiš šta se događa. Ja imam dosta obaveza za sledeću noć. —Evo ti ključevi ovog stana —reče Garb. — A sada da pogledamo prolaze. Lun prihvati i oni pridoše jednom skrivenom kapku. Metalnim stepenicama spustiše se u lavirint nekadašnjih uređaja za merenje utovara u zaprežnim kolima. Sve je bilo vrlo vešto urađeno i Garb se nije morao plašiti da će biti opkoljen i uhvaćen u ovom stanu. Lun nađe nekoliko

primedbi o mogućem poboljšanju prolaza i signalnim zanikama, koje bi upozoravale u slučaju da neko prodre sa ove strane. Garb s oduševljenjem odgovori da će odmah kupiti delove da se to postavi. Kad su se opet našli u stanu, Lun se spusti u jednu fotelju potkupivši noge da bi u uskoj sobi Lomeks Garb mogao da prođe. Domaćin je osetio da Lun želi nastavak razgovora, pa sede s izrazom očekivanja na licu. — Obavezuje me dogovor o iskrenosti, Lo — poče Lun. — Zato ne mogu da odem pre nego ti kažem ono što ti još nisam rekao. — Slušam te s pažnjom — reče Garb. —Ti si meni nešto prećutao, ali ja tebi neću — osmehnu se Lun. — Siguran sam da znaš ko je Skriveno Oko. Znam i ja... — Preduhitrio si me — upade Lomeks Garb s tužnim izrazom lica. — O tome sam i ja hteo da govorim još pre nego se rastanemo. —Dakle, je li istina da si ti Skriveno Oko? — upita Lun. — Ne poričem... Ali ne shvatam na osnovu čega si to zaključio —reče Garb. — Pokušaj da se prisetiš činjenica, pa ćeš i sam otkriti o čemu se radi. Pre svega, tvoji ciljevi su istovetni s ciljevima tog tajanstvenog Skrivenog Oka. Sve što si mi o njemu ispričao pristajalo je i uz tebe. I, konačno, ovde u tvom skrovištu nalazi se više potvrda ispravnosti mog zaključka —pričao je Lun. —A ja mislim da nema baš nijedna — reče Garb. — Fotografije koje si mi pokazao vešto su skrivene, ali i ja sam stručnjak za skrivanje — osmehnu se Lun. — Dok si ti spremao piće u ku-

hinji, ja sam radoznalo posmatrao tvoju sobu za rad. Jedva vidljivi su vijci na vratima, ali odvrtač iz mog džepnog noža bio je dovoljan da za pet sekundi otvorim »polovinu« vrata. —Ali tamo su samo fotografije... Mislio sam da nije lako otkriti da su obična vrata sastavljena iz dva sloja — reče Garb. — Nikada nisam čuo da je neko napravio takva vrata, ali sam naučio da posmatram površine, zakivke, držače i sve delove neke konstrukcije, ili pojedinačnog predmeta. Izuzetna namena uvek ostavi neki, makar najsitniji trag. Na tvojim vratima video sam otiske prstiju tamo gde inače skoro nikad ne bi imao potrebu da ih đodirneš. Odmah sam znao da je neki vrag s vratima, Kad sam bolje pogledao... No, načinio si i jednu grešku, krupnu i dovoljnu da postane neoboriv dokaz pred nekim sudom... — pričao je Lun. — Ne razumem —upade Lomeks Garb. — Tako grubo ipak nisam grešio. Nijedna fotografija u tim vratima ne otkriva ko je Skriveno Oko... —To ti tvrdiš, a na poleđini jedne si se bio potpisao tim nadimkom, pa si i tekst i potpis izbrisao — reče Lun i ustade. Brzim pokretima odvmu dva vijka i kao knjigu otvori vrata. Ukazaše se fotografije zločinaca, rasturača droga i plaćenih ubica. Lun uze jednu na kojoj se videlo kako jedan čovek predaje drugom pozamašan svežanj novčanica. Nije je otkopčavao s njenog mesta, već iz džepa izvadi predmet sličan olovci i zatraži da Garb ugasi svetlo. Kad je domaćin to učinio, Lun iz predmeta sličnog olovci na fotografije usmeri 61

snop plavičastog svetla. Zaustavi ga baš na onoj fotografiji koja je pokaziyala predaju novca. Sada je na fotografiji i sam Garb mogao da pročita: »Plaćeni ubica Smit prima novac od naručioca ubistva. Snimio lično Skriveno Oko.« — Ali ja sam pisao samo s druge strane i to sam izbrisao vrlo pažljivo. Čak sam i proverio pod više vrsta svetla da nije ostao trag na drugoj strani, odnosno s lica fotografije. Ja sam ipak poznavalac tehnike snimanja i mogućnosti da se nešto tako drastično vidi — kao da se pravdao reče Lomeks Garb. — Nisi mislio da neko može upotrebiti takozvani usmereni zrak, koji otkriva neravnine koje se nisu pojavljivale ni pod kojim drugim osvetljenjem. Potrebna je duža priča o svetlosti i njenim još neotkrivenim osobinama — objasni Lun. — Taj usmereni zrak u praksi se još ne primenjuje. Mislim da ga nemaju ni eksperti policije i špijunaže — reče Garb. —Ali naučnici imaju uređaje, koji su, istina, dosta glomazni i tek se ispituju. Ja sam malo odmakao u praktičnoj primeni — osmehnu se Lun. — Eto, to je sve što sam morao da ti kažem, Lo. — Čim uništimo Ambasadorovu bandu, prestaću da budem Skriveno Oko. Vreme je da se oženim i postanem pošten čovek. Meni je već trideset i četiri godine — uzdahnu Lomeks Garb. — To je pametna odluka, Lo — odgovori Lun odlučno. — Jedino treba sprečiti da sa zločincima i sam stradaš. Umešan si u njihove poslove. . . . — Moraće da umru neki od tih momaka, koji bi mogli da svedoče o meni. To su pre svega Kranč, a zaćim Munro, Nivel i Mankis. 62

— A njihovi ljudi? — upade Lun vrteći glavom. — Pa i oni. . . Sve su to ovejani zločinci — skrušeno odgovori Lomeks Garb. — Da to ne bude mnogo mrtvih ? — osmehnu se Lun. — Tako je kod nas u Njujorku. Mnogo se gine — s izrazom naivnosti na licu odgovori Skriveno Oko, odnosno Lomeks Garb. — Ko bude morao da plati glavom, neka plati. Veštom igrom mogli bismo postići da dobiješ zaštitu kao specijalni agent vlade. Ako ti se pripišu zasluge za demontiranje Ambasadorove bande bićeš izuzet od istrage i oslobođen svake obaveze svedočenja. Krenućeš u lov na buduću gospođu Garb — ohrabri ga Lun. — Ideja nije loša. Ponudićemo vladi sporazum: Ili da budem zaštićen i priznat, ih kompromitacija mnogih moćnih ličnosti naklonjenih Ambasadorovim planovima za budućnost. Kažem da ideja nije loša čak ni pod uslovom da je sam ostvarim. A kad je podrži Lun, kralj ponoći, ona postaje odlična, fantastična! — oduševljeno zaključi Lomeks Garb. — Ostvarićemo sve uslove da budeš bezbedan, naravno ako preživiš — dodade Lun. — A sada još nešto. Šta znaš o Dori rijuz? — Demon žena! Divna! Volim tu mladoliku baku, kao da me je rodila! — uzviknu Garb. —To je protivurečno — reče Lun. — Demon žena i divna. To se ne slaže, bar po opštem shvatanju pojma demon. — Možda sam preterao, ali evo o čemu se radi — nastavi Garb. — Ako Dora hoće nekoga da očerupa, onda ona to učini tako vešto da on ostane go kao prst, a ne shvata ka-

ko mu se to dogođilo, jer pomogne joj stotina njenih prijatelja. U stanju je da imovinu bilo kog milionera tako ugrozi da je kupi za deseti deo vrednosti. To je taj zamršeni posao lobija bogataša, berzansMh manevara i tajnih poslovnih sporazuma. Za Doru nema tajni u tom svetu. Zato je ona demon za one koje hoće da podreže, kao vrtlar prerasle šimšire. Međutim, za prijatelja je spremna da rizikuje vrlo mnogo. —Dakle, misliš da je za izdaju nepodobna? — upita Lun. — Ne razumem — reče Garb. — Pitanje je za kakvu izdaju i koga bi trebalo da izda. — Ona zna ko sam i iskazala je najveće simpatije i prijateljstvo. Pozvala me je da je posećujem. Može li to biti opasno? — objasni Lun svoje pitanje. — Siguran sam da opasnosti nema. Mislim da ni policija ne bi rizikovala da upadne k njoj, ili napadne nekoga oko njene kuće. U Njujorku se dosta zna o njenoj neobičnoj moći, ali i o osvetoljubivosti, ako joj se neko zameri — ispriča Lomeks Garb. Lun s odobravanjem klimnu glavom i reče: — Samo sam proveravao uverenje da me Artur Markinč ne bi poslao k nesigumoj osobi. On tada ustade u znak da želi da krene. Proveri da li su mu u džepu poklonjeni Mjučevi stana i dogovori se s domaćinom kakav znak da ostavljaju na ulaznim vratima ako postoji kakva opasnost i ako je jedan u stanu, a ne želi da drugi uđe. — Hoćemo li noćas biti u vezi? — upita Garb. — Ja imam svoj plan za ovu noć. Ti pokušaj da pomogneš nesrećnom inspektoru Folbu, jer nadam se da

prolaz kroz ona vrata nije pod prismotrom — odgovori Lun. Garb obeća da će učiniti sve što se može i otprati Luna do izlaza. Širokougaonim objektivom izlaznih vrata pažljivo osmotri ckolinu. Kad se uveri da nema ničeg sumnjivog, otvori ih i Lun iziđe. * Z a odlazak u Mub Lomeks Garb se brižljivo pripremao. Poneo je pero koje je moglo da posluži kao pištolj, a zatim proverio ispravnost svoje glomaznije kamere za infracrveno snimanje, u kojoj je imao ugrađeno automatsko oružje tipa regular. Skriveni automat ispaljivao je oko deset kuršuma u sekundi, a punio se kružnim okvirom od sto dvadeset metaka. Zatim ode da se osveži kupanjem i odmorom. Iz kratkog sna probudio ga je budilnik i on brzo ponese opremu do svojih napolju parkiranih kola. Pola sata kasnije uvezao se kroz kapiju Kluba svitanje. Misleći na inspektora Folba, on odmah požuri do trećeg sprata i uputi se ka sobi Meri Mosler. Pokuca, ali niko ne odgovori i on oproba da li su vrata otMjučana. Nisu se otvorila. No, Lomeks Garb je bio glavni korisnik sistema prilaza svakoj sobi da se može videti i prislušMvati šta se tamo događa i pored sistema zatvorenog kruga televizijskih kamera i ekrana, koji su primali u upravi. DvostruM zidovi građeni su vešto i ulazi su bili dobro skriveni u regastovima vrata koja su vodila u spremišta. Prikrivene brave dobro su zatvarale te ulaze, od kojih su Mjučeve imali Kranč i Lomeks Garb. 63

On se sada požuri i provuče se najbližim pravcem do mesta sa kog je video šta se događa u sobi Meri Mosler. Kosa i koža su mu se naježili od onog što je video. Soni Mankis go do pojasa bio je opkoračio na leda oborenu devojku. Dugim, oštrim i zastrašujućeg izgleda nožem bio joj je otvorio jednu venu na vratu, pa ga je krv bila poprskala po goloj koži. — Govori, jer krv ti ističe. Ako se onesvestiš ostaviću te da iskrvariš — jetko je pretio Soni Mankis. — Kome si dala ključ? Samo tvoj ključ je mogao iskoristiti onaj koji je oslobodio Luna. Govori, prokleta, pokvarena devojčuro! Priklaću te bez milosti, ako ne kažeš. — Molim te, Soni. . . Nikome nisam davala ključ prolaza. . . Ja te volim, Soni! — plačnim glasom govorila je Meri Mosler. Garb je već bio uključio magnetofonski uređaj na kameri i sađa snimi stravičnu scenu. Odmah zatim provuče se do salona Lorne Tengi i prođe u sobicu s telefonom. — Kud žuriš, Lo? — uzviknu vodeća dama na spratu. —Dolazim, Lo! —odgovori on, jer i on je nju umesto Loma, oslovljavao sa Lo. Odmah zatim Garb okrenu telefon i lice mu se ozari kad dobi upravu kluba. Javio se sam Glen Kranč. Garb mu ispriča da je bio na redovnom osmatranju šta se događa u sobama devojaka, pa je naišao na nešto o čemu smatra da treba da izvesti što pre. — U sobi Meri Mosler se događa nemila stvar — reče na kraju. — Apolon s nožem u mci zahteva od devojke da mu nešto prizna. Nisam imao vremena da saznam šta se događa, jer žurio sam da vam javim, gospodine Kranč. 64

— Šaljem ljude odmah — odgovori Kranč. — Budi na ulazu sprata da ih odvedeš. — Razumem, šefe. I da snimim sve što nađem? — reče Garb. — Ništa ne snimaj! Posle dođi k meni. Javi se na prolaz dva — zaključi Kranč. Nije potrajalo ni pet minuta, a stepeništem utrčaše četiri maskirana momka. Lomeks Garb im dade znak i potrča pred njima. Prvi zalupa na vrata i viknu: — Dolijao si, Soni! Cetiri maskirana čoveka iz gmpe Maksa Munroa provahše vrata, a Soni otvori vatm iz zaklona. Garb proviri za trenutak i ugleda mrtvu devojku s ogromnom, ružnom ranom na vratu. Nije znao da li je kazala kome je dala ključ. Soni Mankis nije smeo živeti. — Predaj se, jer osuđen si po zasluzi! — viknu Garb. Mankis odgovori pucnjima, a Lomeks proviri sa kamerom iza dovratka. Rafal odjeknu i Soni Mankis bez reči klonu iz zaklona na otvoren pod. Maskirani pripucaše u njega već mrtvog i udoše. Pogledaše devojku i zaldjučiše da je mrtva. Proveriše šta je s Mankisom i začuđeno su gledali veliki broj rana. — Kao da ga je neko pokosio mašinskom puškom —reče jedan sumnjičavo. — Pucali smo tako brzo da se i meni u jednom trenutku učinilo da je odjeknuo rafal mašinske puške — primeti drugi. — Mi smo uvežbani momci, pa je to bila gola slučajnost. Pucali smo tako da je izgledalo kao rafal. Četiri pištolja su dovoljna da ga ovako izrešetaju, samo ako se pazi. A ja sam, bogami, dobro ciljao kad sam

video onu preklanu lepoticu — raspričao se treći. — Da ne komplikujemo stvari, ako ne moramo — umeša se Lomaks Garb. — Da li vam je rečeno šta da činite? — Samo da sprečimo zločin i uhvatimo Apolona — reče jedan od maskiranih, čime otkri da dobro poznaje Mankisa. — On je pucao na nas i rnorao je da umre. — Šta ćemo sada? — upita Garb. —Zatvorićemo sve i srediti u toku noći. Sada treba da ubedimo devojke da nisu čule pucnje — odgovori jedan od maskiranih. — To prepustite meni — reče Lomeks. — Gospođica Loma Tengi zna svoj posao i u ovakvim prilikama. Vidite da se nijedna devojka nije pojavila ni iz radoznalosti. Kad se puca, one ćute i ne mešaju se u ono što ne treba. — A ostajete li vi ovde? — upita maskirani čiji glas se inače najčešće čuo. —Samo dok objasnim devojkama da ništa ne govore o pucanju, a onda idem s vama, jer pozvao me šef da dođem dole. Vi za to vreme u dmgoj prostoriji možete da se poslužite pićem — odgovori snalažljivi Lomeks Garb već čvrsto držeći situaciju u rukama. Zeleo je da i on učestvuje u izveštavanju o tome šta se dogodilo ovde, ili da bude jedini izvestilac. Bio je na najboljem putu da to ostvari. Maskirani prihvatiše njegov savet i on obiđe Lomu Tengi i devojke. Ispriča im da je Apolon u nastupu bolesne ljubomore unesrećio Meri Mosler i da sve to treba prećutati. — Istina je da mi nismo ništa videle i nećemo videti — odgovori Loma Tengi. — To je najbolje. Ovde ne smemo dozvoliti da se pojavi policija, a i 3* X— 100 (L U N 40)

klub bi bio uništen, ako javnost sazna za nesreću — zaključi Lomeks Garb i iziđe. Četvrt sata kasnije sam je pričao Kranču šta se sve dogodilo, jer šef kluba je već bio otpustio maskirane momke, uz primedbu: —Uvek se neprijatno osećam kad su oni na poslu. To je isposlovao Munro. Nesrećni Soni je bio propalica, ali znao sam šta radi i poznajem njegove momke. — Ta nesrećna, bolesna, manijačna ljubomora — uzdahnu Lomeks Garb. — Mislio sam da je Apolon prekinuo vezu sa devojčicom — reče Kranč. — I izgledalo je tako. Nisam primetio da se viđaju — dodade Garb. — Ostavimo sve to sada. Zvao sam te da pomogneš ljudima oko izvesnog mladog bogataša. Zove se Vili Foreman i sada je kod Melise Knolt. . . — izlagao je Kranč. — Pa to je policijski doušnik i pomagač! — uzviknu Garb tobože s uzbuđenjem. — Šta on radi u klubu? I šta ako je čuo pucnje malopre gore? —Proverio sam, nije čuo, jer soba Melise Knolt je udaljena i dobro izolovana — odgovori Kranč. — Ipak. . Brine me što je on član kluba — smrknuto reče Garb. — Noćas treba da ga sredimo. Ti ćeš snimiti njegov tobožnji zločin. Imamo dva sveža leša za tu priliku — nasmeja se Kranč. On ispriča Garbu sve što je znao o gmpi inspektora Grinapa Folba. — Taj momak mi se gadno zamerio. Nikad nisam ubio vezanog čoveka, ali njega bih rado sredio —reče Lomeks Garb. —Kadbude trebalo, tu sam. — Dok vidimo kako služi Foreman, inspektor i narednik će živeti. 65

Možda imaju još nešto da nam kažu. Posle nekoliko dana prićaće sve što znaju, a prisetiće se i onog što su zaboravili — zaključi Kranč. Tako se dogodilo da se Lomeks Garb našao za petama ucenjenog Vilija Foremana. Još uvek ga je žalio, jer nije znao šta se stvamo skrivalo u duši ovog neobičnog dobrovoljnog gonioca zločina. Kada se vratio u klub i sišao kod Kranča zatekao ga je smrknutog. Garb nije ništa pitao, već je čekao da šef prvi počne. Kranč samo upita da li je sve išlo kako je zamišljeno. — Sve! — veselo odgovori Garb. — Foreman je u sosu. Snimio sam ga i kako sunovraćuje kola u Hadson. Taj će morati da nas sluša. — Imamo dmgih neprilika — reče Kranč. — Javio se Lun i zapretio da sam ja lično odgovoran ako se inspektom Folbu i njegovim ljudima nešto dogodi. — Onda 011 zna gde je inspektor — sumnjičavo reče Garb. — On je izgleda uhodio inspektora, pa onda otmičare i na kraju naše momke kad su preuzeli Folba — odgovori Kranč. —Da ne nahuška policiju na nas? — upita Garb. —Toga se ne plašimo —odgovori gangster. — Onda će Lun pokušati da nam otme policajca. To treba da iskoristimo na neki način —živo i s očitim uzbuđenjem reče Garb. — Morali bismo imati zasede na putu do inspektora Folba, pa ako Lun. . . — To srno preduzeli, ali Sikert nije naivan. Strašno je to što nam je izmakao iz ruku. Celog života grišće me to što sam ga ispustio — uzdahnu Kranč. — A zlo je i to što on nikad uzalud ne preti. Lepo me je ube dio da čuvam inspektorov život kao svoj. 66

— Baš zato treba hkvidirati Folba i narednika. Neka Lun zna da sa nama nema šale — provocirao je Garb. — Izvestio sam o svemu Ambasadora. Naredio je da poštedimo inspektora i narednika dok on ne odluči dmgačije. Naredio sam da ih tajno prebace na jedno mesto — reče Kranč. Garb nije dalje pitao, jer poznavao je pravila igre. Večna opasnost i sumnjičavost zločinca može odjednom da plane i bez razloga, a ispoljena radoznalost je uvek sumnjiva. — Taj Lun — uzdahnu Garb. — Voleo bih da se nađem u prilici da ga uzmem na nišan moje kamere. Da je nisam imao i Mankis bi ubio nekog od đragocenih Maksovih ljudi. On skide s ramena kamem i otklopi deo sa skrivenim oružjem. Pokaza Kranču kako sve funkcioniše i ponudi se da bude prvi tamo gde bude prilika za obračun s Lunom. — Nisam znao da imaš takvu kamem — reče Kranč. — Često me iznenadiš. Čas mislim da si običan lupež i ucenjivač, a čas da si vrlo lukav čovek. Sad znam da si i vrlo opasan. — I jesam! — odlučno reče Garb. — Jednom moram da se iskažem kako treba. Poslovi se razvijaju, a ja sam još uvek samo običan fotograf. Zar ne bih mogao da obavljam i važnije poslove? — Već sam razmišljao o tome — odgovori Kranč. — Da li bi preuzeo mesto Sonija Mankisa? Među njegovim momcima ima zlih, ali ne i sposobnih. Sada nam treba čovek poput tebe. — Prihvatio bih to, ako me hoće Apolonovi Ijudi za šefa — reče Garb.

stala viša i snažnija. — Mislim n a nas žene. Valjda nas niste doveli u Njujork samo zato d a vas čekamo i strahujem o? — Svi planovi su smišljeni tako da vam se daju pune ruke posla — odgovori Lun. — Ne pita ona za posao, većza gužvu, sto m u v ašara — upade Samjuel Makferson. — Moja Brendica se zaželela da nekome izmeni fasadu, jer ja sam nepodesan za »vajanje«. — I jesam, da znaš! — odlučno reče Brenda. — Nisam ja uzalud bila član Avetinjskog odreda Skotland jarda. Koliko siledžija sam sam a bacila u prašinu, samo da znaš. — Zato te i volim, slatka moja razbijačice gangsterskih njuški. Ja i ti ćemo pokazati Jenkijima kako se tuče u starom kraju — reče Makferson. — I hoćemo! — potvrdi Brenda Lendon. Lun pomisli da je teško naći VIII ženu takve vitalnosti i duševne stabilnosti kakva je bila dugogo— O v o g a p u ta sklonište u dišnja M akfersonova prijateljica Bronksu ne može nam biti ko- Brenda Lendon. Setio se dram arisno kao ranije — prim eti tičnih zbivanja u doba postojaDžejn Vitington kad je saslušala nja Avetinjskog, odnosno tajnog sve što je njoj, M akfersonu i odreda Skotland jarda u lonBrendi pričao Donald Sikert. — donskom podzemlju, u kome je Bogati su n a M enhetnu, a tam o Brenda im ala važnu ulogu. Iako su i ostali u čije poslove želimo je im ala blizu pedeset godina, da zavirimo. ona je bila m ladolika i m ogla bi — To je potpuno tačno — složi da tvrdi da joj nije ni četrdeset. se Lun. — Ipak mnogo vredi već U tome je svoju ulogu igrala to što ovde imamo radionicu i ugojenost, koja u njenom slučalaboratoriju. Za sam o tri sata ra- ju nije bila ružna, već lepa n a jeda uspeo sam da priprem im dan naročit način. Neobična dvoja kola, dosta oprem e i mas- snaga krila se u tom punačkom ke za sve nas. i u suštini nežnom telu. Izuzet— Da li se raču n a i n a naše nost te žene povećavala je njenu snage? — upita Brenda Lendon, duhovitost. Oko sebe je prosto pri čem u je izgledalo da je po- zračila veselost kao dobra lam-

—Zar treba da ih pitamo?! Oni su shvatili da s nama nema šale. Kad im na svoj način objasniš šta je s Apolonom, biće još poslušniji — reče Garb. Dogovor je bio zaključen. Kranč je objasnio Garbu raspoređ preuzimanja straži, dao mu adresu Mankisovih ljudi, opisao mu njihove mane i vrline i obećao mu pomoć u uspostavljanju autoriteta u grupi. — Doprineću tome i ja sam — reče Garb. Na kraju zaključiše da njegova grupa dobija veću ulogu. Sam Lomeks Garb imao je šira ovlašćenja, ali i više dužnosti. Ostalo mu je da i dalje snima fotografije, filmove, i magnetofonske trake o bogatašima, koje posle treba ucenjivati. Otišao je s nadom da će tako lakše otkriti ko je Ambasador. Bio je nestrpljiv da Lunu ispriča šta se sve dogodilo, ali nije znao kad će ga opet videti ili čuti.

67

pa svetlo. I uz sve to b ila je odličan strelac. Mnoge slobodne sate provodila je u nadm etanju sa nenadm ašnim strelcem Samjuelom M akfersonom , čiji koltovi su mogli da zam sne učinak devedeset pištolja u drugim rukama. Često se sećala svoje službe u Skotland jardu, kad a je u ulozi švercerke i pratilje Teri M ajborn priprem ala uništenje krijum čarskih ban d i niklih i naraslih u Londonu u klim i oskudice posle drugog svetskog rata. Volela je da priča o tim događajim a i uspevala je d a sve k arikira tako d a su prisutni posle svega bili prosto satrveni smehom. Sada poče d a se priseća događaja u kojim a je učestvovala posle nap u štan ja službe u policiji. I sve što je za nju bilo važno i zanimljivo vezivalo se za Sam juela M akfersona. — Strašno smo bili uspešni kao Crnci. On je nosio ime Keb Henderson, ili Vesli Bostik. Oh! što to ime nije voleo. A ja sam se zvala Besi Nod, Debela Besi!... Ali ja vam uzim am vreme. Sada ćemo ja i Sam d a sm latimo ponekog m enhetenskog gangstera, ali n a svoj način — pričala je dok ju je M akferson iskosa i s osm ehom gledao. — Dosta je d a nas dvoje prođemo jedno uz drugo duž Menhetna, p a d a nastane pravi rusvaj od odbačenih i porušenih Ijudi i stvari. Razgonili bismo sve n a talase, kao brza lađa, milion m u b u ra i orkana — šalio se M akferson. — Ovoga p u ta ne može tako — prekide ih Lun. — Ti i ja smo upadljivi čim smo zajedno i svi 68

se prisete ko bi to m ogao da bude. Ti i B renda isto ta k o ... — A svi zapaze pristali p a r D onalda i Džejn — podrža ga B renda Lendon. — Ovoga pu ta nastupićem o u novom sastavu — nastavi Lun. — B renda i ja n a jednom pravcu, a Džejn i Sam n a drugom. — Gledaću da sam uvek iza Sam a i niko m e neće ni prim etiti — reče Džejn veselo. — A šta im a i da te primeti, sem d a ti se divi, jer u svakom slučaju im ao bi posla s mojom ličnošću — reče M akferson, trudeći se da izbegne svaku psovku kad se govori o Džejn. — A kakvu ću ja zvaničnu ulogu im ati? — u pita Brenda. — Ne možeš m e predstaviti kao mamicu, jer ne izgledam sta ra ni koliko jesam. — Predstaviću te kao m lađu sestru — reče Lun. — Bolje kao stariju, jer biće uverljivije — ozbiljno dodade B renda i baš zato se svi nasm ejaše. Lun tad a razvi plan g rad a i n a njem u poče d a objašnjava poduhvat koji je trebalo d a izvedu još ove noći. Trebalo je pam titi imena, opise p rila z a ; pravce povlačenja. Odredili su liniju ostavljanja releja za održavnje veze m inijaturnim prim opredajnicima. Kad u jednom trenutku Lun reče da se o životima nekih ljudi ne može mnogo dvoumiti, jer zaslužili su smrt, ako se budu opirali, lica ostalih se uozbiljiše. Izlaganje p lan a napada, kojim je trebalo preduhitriti sve sistem atskiju poteru uperenu protivu njih četvoro, trajalo je duže od sam ih praktičnih pri-

prem a. Tako su tek u deset sati mogli da krenu. * — iM islim d a nam je Donald dao lakši zadatak — reče Džejn dok je vozila k a južnom delu M enhetna. Njoj i M akfersonu cilj je bio kraj koji još uvek stanovnici nazivaju starim im enom Ist Vilidž. Tu je spadalo i Selo novih kuća, uključujući Tompkins skver, koji je u stvari bio p ro stran park. Tu u Ist Vilidžu, u redu kuća koje gledaju n a zelenilo Tompkins skvera, nalazio se n a devetom spratu jedne dvanaestospratne zgrade p rostrani stan šefa njujorške policije. Patrika M arča mučilo je protivurečno duševno stanje. Pokušavao je da se oseća ponosnim što je uspeo tako lako d a žrtvuje svog vanbračnog sina kad su došli u pitanje važni interesi. A ipak ga nije napuštao osećaj krivice. Sm atrao je sebe hrabrim čovekom, što je i sebi i drugim a dokazao mnogo puta, još dok je bio inspektor policije u severnom delu M enhetna p re više od dvadeset godina, a sada g a je pritiskao nekakav nejasni strah. Taj strah nije m ogao da otera, p a m u je tražio izvorište. Je li počeo da se plaši zato što je u Njujork došao taj izvikani Lun, kralj ponoći? Ne, Luna se nije m ogao plašiti, jer taj avanturista nikada nije napadao šefove policije i sličnih službi, bilo kojeg grada. Ipak M arč je bio svestan d a g a očekivanje da se uhvati Lun, ili otkrije neki trag, zadržava tako dugo u birou, iako ga u

stanu čeka Rut B erd1. Ponosio se i time što je kao neženja živeo uzbudljivim, višestrukim životom. Sećao se kad je bio član Dilocijeve gangsterske bande u Harlemu, a to nikada nije otkriveno, jer um eo je da ućutka sve one koji su nešto znali. Najveći plen bande je oteo i sakrio, a ujedno je izvršio pravi pokolj ubivši svih sedam preostalih gangster a i sam og Dilocija. Međutim, sada se ogromni, robusni Patrik M arč zbog nečega osećao jadno. Misli su m u lutale dok je čekao. Kajao se što nije stvorio porodicu i živeo kao pošten čovek. Ta misao opet izazva grižu savesti što je predao sina, inspektora G rinapa Folba, ljudim a koji ne znaju za milost. »Da li ga muče?«, pitao se, a onda grdio sam og sebe zbog slabosti prem a jednom »neželjenom« potomku. U m islim a je upotrebio pojam potom ka instinktivno gušeći grižu savesti zbog zločina prem a sinu. Bilo je prošlo deset časova kad je telefon zazvonio. On munjevito podiže slušalicu i javi se, a onda m u se telo opusti, jer zvala je njegova prijateljica Rut Berd. — Dolaziš li, ili da legnem i ostavim sve do đavola? — pitala je ona. — Malo strpljenja, d rag a — odgovori on skrivajući nezadovoljstvo što ga uznem irava. — Krenuću za nekoliko minuta, ako se ne dogodi šta izuzetno. 1. Btrd — eng. ptica, izgovara se berd i u ovom slučaju je prezime, a ne nadimak.

69

Večerao sam i možeš da m e če- imao prava da bude napolju pred zgradom, u holu, ili kod lifkaš onamo. — Biću »onamo« — odgovori ta, a imao je i zaklonjenu kabinu iza sam og lifta, u koju se smešne baš veselo devojka. — Celo veče mislim o tome i tao kad šef uđe i zadrži lift gore. želirn to — što je m ogao ljubaz- Za poziv je bio potreban naročiti ključ. Stražar se pojavi iza lifta i nije i toplije reče Patrik Marč. Nije ni bilo čudno što je tako, zauze stav za pozdrav. — Im a li šta novo? — upita jer sedokosi, rano ostareli mušk arac nije smeo d a izgubi dva- M arč tek da se obrati svom čudesetosmogodišnju devojku, ko- varu. — Posluga je otišla. Gore je saja ga je, začudo, ako ne volela, a ono podnosila sa svim njegovim mo dežurna sestra bolničarka nastranostim a. Svaka druga — odgovori stražar. davno bi pobegla. Sada ju je zaBila je to prihvatljiva »zavesa« mišljao u dugim crnim čarapa- za skrivanje prijateljice pred m a i cipelam a kao jedinim delo- stražarim a. Rut Berd je dolazila vim a odeće n a izazovnom, mla- u belom m antilu s oznakom dom telu. Ne, im ala je n a sebi crvenog k rsta n a reveru i rukajoš nešto: jake, pom alo zarđale vu. Svi stražari su bili obaveštelisice n a rukam a. Sedeće tako ni o tome d a ona zbog neke bozam ršene kose i gledaće »zloči- lesti m ora uvek biti n a raspolanački« ispod obrva. Palacaće je- ganju šefu Marču. No, oni su zikom kao z m ija... Stari m etalni brzo shvatili istinu, ali su um eh krevet kakav se može videti sa- da ćute. mo u ubogim straćaram a n a seDok m u je policajac otvarao, veru, otučen i iskrivijenih šip- M arč pogleda n a sat i zabrinuto k i... Tako je nekad ležala veza- reče: n a Fani, narkom anka, koju je si— O već je dosta kasno. Jedalovao u zatvoru policijske stani- naest! ce, a zatim je obesio kao da je izPope se u stan i odloži ogrtač, vršila sam oubistvo... a zatim požuri u kupatilo. O tuda Uzbuđen tim m islim a on po- iziđe obučen u slikovit istočnjačzva dežurnog i upita im a li šta ki ogrtač od frotira. Uputi se u novo. Dobi odgovor d a nije jav- svoju spavaću sobu i prođe kroz ljeno ništa važno. Odm ah zatim nju do jednih v rata u sam om ugon s ogrtačem preko ruke siđe i lu. Otvori ih i pođe n ap red polasede u službeni automobil. Uni- ko. Prašnjava sijalica sa štitom od form isani vozač ga poveze ka novinske hartije, pužutele i Ist Vihdžu. M arčov stan n a osmom spra- zgužvane, osvetljavala je Rut tu imao je poseban lift i on se ni- Berd, koja je sedela n a k re v e tu s kad a nije služio stepeništem, p a lisicam a n a rukam a. Marčovo lije ulaz n a toj strani bio obezbe- ce se razvuče u osmeh. — Pom eri ruke, jer zaklanjaš đen ojačanim vratim a i specijalnim uređajim a za električnu ono što hoću da vidim — reče kontrolu i eventualnu uzbunu. on. — A te tvoje ruke u lisicaZbog toga je policajac n a straži m a!... Kakav prizor! 70

— Da, prave su i ovoga pu ta nije ig ra — reče devojka sm rknuto. — To i volim ... Da nije ig re ... Ti si zatvorenica i ja želim d a te silujem !... — govorio je stavljajući ruke n a iskrzanu šipku starog m etalnog kreveta. U tom tren u tk u oseti d a g a je neko obuhvatio s leđa i zgrabio ga za velike, snažne šake. O n isk ren u glavu zapanjen snagom koja ga je držala. — Ne želim d a ti polomim ruke, sto m u bezrukih bednika! — kao d a m u šapuće u uho reče M akferson. — K ako?... Kako ste ušli? — upita Patrik Marč, jer već je pogodio u čijim je rukam a. — Prevarili su m e n a neobičan način — um eša se Rut Berd. — Telefonirao m i je um iljat ženski glas d a pogledam kroz prozor. Predstavila se kao sta n a r sp rata iznad n as Grejs Dilen. I sam znaš da takva postoji... — AJi kako si se usudila d a im otvoriš? Kolikio p u ta sam ti objašnjavao da im a neprijatelja i m eđu kolegam a i m eđu gang ste rim a... Sam sam kriv što sam te uputio u tajne otvaranja izlaza n a stepenište — žalio je Marč. — Ta ogrlica vredi najm anje sto hiljada. Bila je n a ispustu. »Ispala m i je kad sam se nagnula.Srećom , zadržala se tu ispred vašeg prozora«, rek la m i je ta žena — nastavi Rut Berd. — I rekla je da zadržim ogrlicu, a ona će za izlazak uzeti drugu. »Čuvajte mi je, jer mi je uspom en a od majke«, dodala je osmehn u ta kao svetiteljka. Ne znam šta m i je bilo, ali sam a sam joj ponudila d a siđe do m ene stepe-

ništem i otvorila jo j... Probudila sam se tek kad a su ušli. Im am trag uboda n a ruci. Mislim da su m e nekom drogom učinili popustljivom. Sve sam im rekla. O bjasnila sam kako se isključuju alarm ni uređaji i šta ja večeras treb a da radim . Sve se dogodilo pošto sam s tobom razgovarala. Nije prošlo ni tri četvrt sata — ispriča Rut Berd. — V am a ne sm eta što m i ona sve priča — prim eti Marč. — Naprotiv — .. . odgovori Džejn Vitington. — Treba da znate n a čem u ste. — I u čijim sam rukam a, zar ne? — upade Marč. — A znate li? — osm ehnu se Džejn. — Ta lepota — uzdahnu Marč. — I ova m edveđa snaga, Iiojom me gospodin M akferson drži, ne dozvoljavaju mi d a se dvoumim. Ne poričite gospođice Vitington. — J a ništa ne poričem — osm ehnu se Džejn. — Zašto ste upali k m eni? — upita Marč. — J a nisam kriv zbog p o te re ... — Postoje drugi, ozbiljniji razlozi — odgovori Džejn. O na zatim pomože Makfersonu d a veže zarobljenika, p a ga zajedno spustiše n a pod. Pitao je šta to sm eraju s njim, ali nije dobio odgovor. M om ar priđe devojci i otkopča joj nezaključane lisice. Reče joj d a se obuče i objasni joj da će dobiti pilulu za uspavljivanje. Neka je m im o uzme, ako ne želi d a joj opet ubrizgaju injekciju. O na sve urad i brzo i bez protivljenja, jer shvatala je d a se ne sm e opirati onim a koji su se usudili da ovako postupaju sa šefom njujorške policije. 71

Za to vrem e Džejn Vitington iz svoje torbice uze p rak tičan plastični špric s injekcijom, koji se upotrebljavao sam o jednom. Priđe M arču i reče: — Želite li d a vas Sam tresne po glavi, p a d a vam injekciju dam onesvešćenom, ili ćete m irno dopustiti d a rad im ono što m oram ? — Hoćete i m ene d a uspavate — odgovori on kao da pogađa čem u služi injekcija. Džejn m u ne reče ništa, već spretno obrisa kožu alkoholom i prvim ubodom nađe venu. M arč je očekivao sanjivost, ah on a nije dolazila. Umesto toga oseti ravnodušnost i sm irenost. Kad m u je Džejn. n ared ila d a ustane, posluša je bez reči. Otključao je prolaz k a stepeništu i odvezan, obučen i sa kišobranom u ruci pošao s njim a do običnog hfta, koji je n a drugoj strani zgrade vodio do ulaza za ostale korisnike dvanaestospratne zgrade. M im o je seo pored M akfersona i Džejn je pokrenula kola. — Nije bilo teško oteti šefa njujorške policije. Mnogo teže je upecati u g o ra ili ciplu, m ilion m u v rsta m orskih stanovnika — reče veselo M akferson. * JLun je bio proučio položaj klub a i zaključio d a nijedan od postojećih p rilaza nije pogodan da se njim e on i B renda probiju do K ranča. Želeli su d a tog čoveka otm u i d a g a prisile da otkrije sve što zna. M ožda je to p u t do vrhova tajne zločinačke bande, koja je u k ra la u ra n i plutonijum , a sigum o je p u t za oslobođenje inspektora Folba. 72

Lun je bio uspeo da dobije snim ak podzem nih instalacija ovog dela M enhetna, p a je otkrio široki k an al za održavanje kablovskih m reža, koji je bio suv, čist i prolazan, a koji je prolazio ispod kluba. Uzdao se u tiho sredstvo za m šenje, koje su nazivali i »tihi eksploziv«. Izumeli su g a japanski stručnjaci. Radi se o prahu, koji se stavi u bušotine i zalije vodom. Za dvadesetak sati pritisak počne tako brzo d a raste da i najčvršća m aterija biva zdrobljena. Pogodan je za m šenje starih kuća, za radove u m dnicim a i kam enolom im a, ali i u tihim noćnim poduhvatim a. Lun je saznao suštinu ovog otkrića, p a je stvorio svoj prah, koji um esto za više sati stvara ogrom ni pritisak za nekoliko minuta. O prem ljen tim sredstvom i poprihčnim teretom d m gog oružja n a pogodnom m estu je zaustavio svoj autom obil s prikolicom, u kojoj su bili znakovi za popravke. N ad jednim šahtom podigao je m ali n aran d žasti šato r s oznakom ekipe za hitno otklanjanje kvarova. Upalio je zaštitna signalna svetla, postavio fluorescentne oznake i sa Brendom sišao u šaht. Bih su obučeni u odela kakva nose radnici kompanije za opravke. — H oću h ja moći d a se provučem svuda gde i ti? — brižno je p itala Brenda. — Ne uobražavaj m nogo o preteranosti svojih dimenzija. Sam im a glom aznije telo, p a je uvek svuda prošao — odgovori Lun. — Ako ne baš efikasno, a h lepo o hrabm ješ — reče B renda i

odlučno nastavi d a ga sledi noseći teške torbe. Koliko god su se žurili, ipak je bila ponoć kad su čuli krckanje betonske tavanice. Prah ju je prolomio n a dobro odabranom mestu, jer Lun je naročitim prislušnim uređajem proverio im a li kretanja n ad njim. Našli su se u prostranoj betonskoj prostoriji punoj sanduka obojenih onom karakterističnom bojom za slabljenje zračenja. Lun odm ah utvrdi da se ispod limene obloge nalazi olovna, p a zatim dolaze slojevi čelične i m ineralne zaštite. Pomislio je n a opasnost i brzo pregleda skladište. O dm ahnu kad otkri. d a su doneti i kontrolni ap arati za m erenje radijacije. Gajgerovi brojači su mirovali, a signalna svetla bila pogašena. Oduševljen otkrićem i još više saznanjem da ono nije smrtonosno za nalazača, Lun uzviknu: — Hej Brenda! Pa mi smo se našli u Ali-Babinoj pećini! Opljačkano blago je ovde, ali, istina, sedam deset razbojnika nisu u n u tra već oko nas. — A vredi li ono »Sezame otvori se«? — upita Brenda. — Osvetlila sam sve zidove, pod i tavanicu, a nisam n ašla nikakva vrata. Sve grubi beton. — Zazidali su skrovište, jer tako je mnogo sigum ije. Ovo je stvam o kuća iznenađenja. Gore lepotice s elektronskim a fro d i... — zausti Lun i naglo ućuta. Snađe se i p ritrča jednom zidu, p a oslušnu. B renda obrati pažnju n a to i ne stiže d a razmisli otkud on zna o lepoticam a i elektronskom afrodizijaku i da pita je li i Sam »umešan«.

— Nije ništa — zaključi Lun. — Samo m e hvata jeza od pomisli da smo mogli upotrebiti drugi eksploziv i nesrečom razbiti sanduke s uranom . Sad bi posledice po okolinu bile tragične. Ovako silazimo nazad i potražićem o drugi prolaz. Četvrt sata kasnije zaškripali su i prasnuli betonski slojevi u kotlam ici, koja je bila zastarela i koja je m ogla d a posluži sam o za spaljivanje žrtava. Pred vratim a koja su vodila u hodnik Lun raspakova kofer i sastavi maleni M orfaks uređaj. Već sve policije sveta usvojile su novo, neobično oružje nazvano m orfaks, odnosno Mk-7. Naziv je dobio po američkoj firm i koja ga je p rv a proizvela, ali uskoro su m u dodali i pom alo šaljiv naziv »agent Morfaks«. To je u stari neka vrsta robota, koja nem a izgled čoveka, već vozila n a gum enim gusenicam a. Naoružan je m alim topom, im a »oči« u vidu televizijskih kam era i kam ere sa infracrvenim zracim a i više veom a pokretljivih »udova«, kojim a može da obavi mnoštvo operacija i da nekoga uhvati, onesposobi ili ubije. M orfaksom se upravlja iz daljine i bezbednosti. On je u stanju d a otkrije zasedu, skrovište zločinca i sve što je živo, a uz to d a provali vrata, dem ontira paklenu mašinu i druge smetnje. Međutim, M orfaks u zločinačkim rukam a mogao bi d a posluži za atentate, pljačke i provale. Lun ne bi bio pronalazač i praktičar takvog glasa kad ne bi i M orfaksa preuredio i poboljšao. Otkrio je da se proizvode m inijaturni modeli za specijalne špijunske svrhe, p a je n&bamo 73

nekoliko. Preuredio je prvog još ovde u Njujorku pre dve godine. Osposobio ga je za prim enu uspavljujućih gasova, a opremio ga, um esto toga, malom , efikasnom m ašinskom puškom. Sada je taj m ali Limov »agent« trebalo d a krene u prethodnicu do Krančovog skrovišta. Za njim je pošao Lun, a n a pet koraka za njim a Brenda. Već nakon desetak m etara hoda M orfaks je osuo vatru, ali i po njem u su ošinuli kuršum i. Lun je dao signal za upotrebu gasa i prvi stroj stra ža ra je popadao. Međutim, uzbuna je bila data. K ranč je znao d a Lun napada. — Predajte se! — viknuo je neko iza Brende. O na se sporo okrenula, ali je brzo pucala. Dva m ašinskim puškam a n ao ru žan a gangstera padoše. Treći pokuša da um akne, a h g a stiže Lunov Imršum. — Jesi li dobro, Brenda? — upita Lun trčeći k njoj. — Sve je u redu. Možemo dalje — odgovori Brenda. U tren u tk u kad je okrenula leđ a pogođenim zločincima, jedan od njih se m alo podiže i opali kratki, ali kobni rafal. Brenda se uhvati za zid s izrazom krivice n a licu. — P o d lac... on je ... — izusti, a onda pade. Lun prim eti koji zločinac n a tlu se pom akao, p a ga sm iri i potrča do Brende. — Šta se dogodilo? — upita, ali onda ućuta. Četiri ra n e n a njenoj bluzi od sive svile pokazivale su da su kuršum i pogodili najosetljivija m esta. Pluća su bila izrešetana, a m ožda pogođeno i sam o srce. 74

Jed an kuršum je bio baš u tom pravcu. B renda je bila mrtva. Pošto je bilo nastalo m alo zatišje, Lun oceni d a protivnik likuje sm atrajući d a g a je opkolio. To bi bilo tačno d a nije postojao tek stvoreni otvor n a podu kotlam ice. — Predajte se! — začu se snažan poziv. Neko je upotrebio m egafon za razgovor s odstojanja. No Lunu nije bilo do razgovora. B rendina sm rt je bio jedan od najtežih tren u ta k a u njegovom životu. Prvi p u t je poveo v e m u M akfersonovu prijateljicu u neki noćni pohod, a on a je već m rtva. Nosio ju je n a rukam a, a pravi teret bila su pitanja o tome kako d a sve to saopšti vem om Samjuelu M akfersonu, čoveku koji nem a nikoga, sem usvojenog Ro Hača. Im ao je Brendu, ali ona je p ala u tvrdoglavom Lunovom okršaju sa zločincima. Lun isprogram ira M orfaksa d a drži zaštitnicu, a zatim d a eksplozijom izvrši sam ouništenje baš n a m estu prolaza u podu i tako privrem eno prikiije tajnu Lunovog nestanka. Iako bi svaki dm g i čovek propustio to da uradi, Lun u podzem nom hodniku spusti Brendin leš, a zatim učini sve d a prikrije prvi proboj u tajno skladište a;om skog m aterijala ukradenog u Njujorku. Radio je kao da im a vrem ena n a pretek. Tako je m oralo d a bude, jer gonioci bi otkrili d a Lun zn a najbolje čuvan u tajnu, p a bi to im alo teške posledice. Konačno, tragovi su nestali, a platnom prekriveni prolaz n a p rsk an penom, koja je brzo postala čvrsta i sasvim sličn a okolnom betonu.

M orfaks je dugo odolevao napadim a. Zločinci su verovali da je u kotlam ici sam Lun i da to on pu ca iz m ašinske puške i baca m ale, ali snažne g ranate. Odlučili su d a g a isteraju dim nim bom bam a koje su izazivale gušenje i paralizu. M orfaksu nije bilo potrebno disanje, ali nestajalo m u je snage, jer baterije su se brzo trošile. K onačno je um uknuo i krvožedni gonioci s m askam a n a licu i jakim lam pam a u ru k am a zapanjeno su zurili u m rtvi p red m et sličan tenku igrački. U srdžbi su u d a ra li nog am a u njega. Tako su aktivirali zađnju bom bicu uspavljajućeg gasa. To je Lunu dalo još m alo vrem ena. I m rtav M orfaks borio se za svog tvorca. Konačno su se gonioci našli za p etam a Lunu u tren u tk u kad je uspeo d a iznese B rendino telo n a ulicu i d a g a stavi u autom obil. No, teško bi uspeo da krene d a nije im ao sreće. Bili su to trenuci kad se Lom eks G arb vratio u Krančovo boravište d a g a izvesti o uspešnom snim anju tobožnjeg Forem anovog zločina. Kad je počela b o rb a on je zažalio što nisu n a dužnosti M ankisonovi m omci d a pokažu šta m ogu s novim šefom n a čelu. — Ali i sam ću se pridružiti tvojim ljudim a — rekao je Kranču. — Noćas su snage udvostručene. Tu su svi Nivelovi i Munrovi ljudi zajeđno sa svojim šefovima. Džefu i M aksu sam već kazao d a ti zauzim aš Sonijevo mesto. I njihovi ljudi te većinom znaju, p a m ožeš d a im pomogneš. Im aš li oružje? — vrlo hlad-

nokrvno za ovakvu priliku rekao je G len Kranč. — K am era m i je ovde — pokazao je G arb svoje dvostruko sredstvo. — Ah ubuduće bi m i dobro došao i jedan pištolj. — Evo ti moj odm ah. Im am drugi — zaključi Kranč. — Požuri, jer Lun ne sme d a n am um akne. Izlažući se opasnosti, Lomeks G arb je isprednjačio m eđu goniocima. O pom enam a je uspeo da m alo uspori njihovo kretanje, a u sam om šahtu se probio nap red prvi. Izvirio je i video kako Lun s naporom sm ešta m rtvu B rendu i otkopčava prikohcu, jer očito nije im ao v rem ena d a skuplja oprem u, a bez prikohce biće brži. — Im a h neko dobar nož? — pitao je G arb ljude iza sebe. — Dajte m i nož i n a p red ko im a hladno oružje. Ne možemo pucati n a ulici jer navukli bism o dolazak policije. Mislim d a niko ne želi d a policija sledi tragove odavde do kluba. Dok je neko odlučio d a m u pozajmi nož i dok su se javila dva m ask iran a M unroova m om ka, prošlo je dobrih trideset sekundi. Kad je čopor gonilaca povrveo napolje, Lunova kola su se već udaljavala. Lomeks G arb je psovao zlu sreću i sporost gonilaca, a onda se izdvojio i sam se prvi vratio ka K ranču. Ulazeći u K rančovu sobu zatekao je ovoga kako telefonira: — Sad ćemo znati, gospodine U neL .. Da, n a d am se d a ovog p u ta neće u m a ć i... Videvši G arba, on g a upitno pogleda. G arb sam o sum om o zavrte glavom. U tom tren u tk u 75

stigoše Maks M unro i Džef Nivel. Skoro u jedan glas rekoše: — Opet je umakao! Kranč im dade znak da svi iziđu, ali, ne čekajući d a nestanu, nastavi razgovor. Garb je bio zauzeo pozu očajnika i sedeo je lica zagnjurenog u dlanove praveći se da nije video Krančov znak d a iziđe s ostalima. Grozničavo je razm išljao ko li sada može biti taj Unel. Pre je K ranč kao sa starijim razgovarao sa Alfonsom Takelom, a sada je spomenuo Unela. Ko su ta dva čoveka? I prem a U nelu Kranč se ponašao kao p rem a starijem. To je otkrivao način n a koji je govorio. — M ožda nisam ja nesposoban, gospodine Unel, već je Lun suviše sp o so b an ... I sam sam z a b rin u t... Da, javiću koliko Ijudi smo izgubili... O, p a to je ogrom an posao. Treba nam najm anje pet d an a d a obavestimo sve članove o izm enam a i da preselim o k lu b ... Vi naređujete, a ja ću d a izvršim — govorio je Kranč. Lomeks G arb nije m ogao da čuje šta govori Krančov sabesednik, ali je m ogao da pogodi sadržaj. To se tren u tak kasnije pokaza kao tačno. K ranč sede nespretno, kao da p ad a u svoju stolicu. T ada prim eti da je Garb još tu i kao d a m u to nije bilo m rsko reče: — Ispada da sam ja k riv ... Taj Lun, zar je baš m ene m orao da nađe u celom Njujorku i da mi zagorčava život. A sada i šefov i... Traže d a odm ah raspustimo klub i sklonim sve devojke i osoblje od m oguće policijske istrage. Ako mi ne daju b a r pet dana, onda je to bekstvo. Im am i 76

taj ogrom ni te re t... — pričao je, ali onda naglo zastade. — Garb, idi sa M aksom i Nivelom vidi koliko ljudi sm o izgubili i koliko ih ukupno možemo da sakupimo što pre. Pozovi i sve Sonijeve momke. — Od njih ću čuti, ali ne znam d a li je M ankis im ao još Ijudi, sem onih koji su spom enuti nočas — prim eti Garb. — Oni su stalni, ali u nuždi svaki od njih drži n a vezi po nekoliko m om aka sprem nih da učine sve što se zahteva, ako se to i dobro plati. No idi i vrati se s ostalim a. Treba da mobilišemo sve svoje snage — zaključi Glen Kranč. * Z a to vrem e, Lun je stigao u Bronks. Parkirao se u senci starih borova K rotona p a rk a da razm isli o svemu. Nije bilo prvi put d a pogine neko od njegovih prijatelja, ali B rendina sm rt ga je utoliko više pogodila što je znao koliko je stari m o m a r voleo tu dobroćudnu, a h ra b ru i odlučnu ženu. Konačno se odluči d a prvo pozove Džejn radio-vezom. Releji su postojali sve do V estčestera i Kountija, a onaj kod Fordhem a bio je i skrivenim kablom spojen s podzemljem. — J a sam — javi se veseli glas Džejn Vitington. — Sam i ja smo uspeli! A kako ste ti i Brenda. — Sluša li i Sam ? — u pita Lun um esto da joj odgovori. — Ne. On se latio poslova oko M arča, a onda će d a se odmori. Rekao je da ga svakako probudim kad se javite, ili dođete — odgovori Džejn. Ali šta je s tobom ? Glas ti nije v e d a r...

— Dogodila se n esreća — odgovori Lun. — B renda je poginula. Priprem i Sem a za tu stra šn u vest. — A ko će m ene da, priprem i? — reče Džejn i zaplaka. Lun prekide vezu i nastavi vožnju. Uskoro se spustio u skrovište. Tam o su g a čekali M akferson i Džejn. Kad je Lun hteo d a uzm e električna kolica, M akferson tiho reče: — Ne tr e b a ... O dneću je u naručju. Išao je teškim korakom , ali ponosno. Kad ju je spustio n a dugi sto u prostoriji nam enjenoj zajeđničkom boravku, on reče: — P ala je n a polju časti. Nek joj je hvala. O nda se o k ren u Lunu i sam o g a zagrli. M uški jecaji bilo je sve što se čulo. Džejn je tiho, ali grčevito plakala. K onačno Sam smože snage i reče: — Grešiš ako kriviš sebe. Pa mi smo svi davno odlučili d a živimo tim opasnim životom. Bilo bi m i teže d a sam bio s njom, jer ne bih um eo d a je odnesem kao ti. Ludo bih n a srtao n a ubice i sam poginuo. A sa d a d a tebe i Džejn nešto z am o lim ... — Slušam te, Sam e — reče Lun. — N eka Džejn učini šta treb a oko Brende, a n a s dva d a iziđemo. Želim d a čujem odm ah celu priču, p a d a više n ik ad a o tom e ne govorimo — dodade Sam juel M akferson. Lunovu priču je slušao m im o, pažljivo i sam o p onekad je nešto pitao. N a k raju je im ao više pitanja koja zbuniše Luna. Izgledalo je d a to ispituje čovek koji želi d a n ap ad n e to zločinačko gnezdo.

— Šta sm eraš, Seme? — u pita Lun. — Naše dm govanje je dugo trajalo i bilo je sve najlepše što sam im ao u životu. B renda je bila s n a m a .,. To te obavezuje da m i sad a ispuniš jednu želju. Od tog zavisi d a li ćemo i đalje biti ono što smo bili. Usprotiviš li se, nikad m e više nečeš videti —• čvrstim, ali tragičnim glasom reče Sam juel M akferson. Njegove ogrom ne pesnice bile su stisnute tako da su se n a njim a javljale beline. — Prihvatiću sve, Same. Možeš i da m e kazniš i d a m e izg rd iš ... Ne želim d a i tebe izgubim — tužno reče Lun. — Ti i Džejn pobrinite se da su tra donesete tajno dobar m rtvački kovčeg. Ti znaš d a balzam iraš. Učini nešto za Brendu. Ovde je ne m ožemo sahraniti. Želim d a je prenesem n a moj brod, čim bude prilike — izloži M akferson. — Sve to m ogu d a izvršim — odgovori Lun. — I dva d a n a i dve noći dalje ru k e od K luba svitanje. Možeš d a tražiš A m basadora i sve druge zločince, ali dalje od kluba. K ranč je m oja b rig a — dodade M akferson. — Ali to može sam o ako ćemo zajed n o ... — zausti Lun. — Ne! — oštrim uzvikom ga prekide m ornar. — Ti bi to činio n a svoj način, a ja to hoću da učinim n a svoj. I ne želim ni milioniti deo m ogućnosti d a stradate ti ili Džejn, kad ja budem pošao d a osvetim Brendu. Lun je ćutao nekoliko trenutaka, koji su izgledali dugi zbog m om arevog nestrpljenja. Zato on reče: 77

— Donalde, nikako drug^ćije ne može. Ja ću sam d a posetim tu jazbinu. Daj reć da ćeš se držati daleko od svega. Ako hoćeš i d a kleknem i da te molim ... Duguješ toliko m eni i Brendi. — Obećaj i ti m eni nešto — reče Lun. — Šta sad hoćeš, m ilion m u nepravdi?! — očajničkim glasom u p ita M akferson. — Daj m i reč d a ćeš se truditi što najviše možeš d a se v ra tiš... Da preživiš, Same, jer potreban si još nekom e i posle nestanka nesrećne Brende — reče Lun. — Eh, t i ... Doploviću punom parom, p a m ak a r se svi vražji sinovi skupili d a m e spreče — osm ehnu se M akferson. — Obećavam ti to što tražiš, Donalde. O dm ah zatim on ode d a se sprem i zahtevajući d a ga n i Lun ni Džejn ne prate. Uzeo je oba svoja sta ra kolta, dosta m unicije, torbu m alih, snažnih ručnih g ra n a ta i nekoliko gasnih bombi. Obukao je m o m arsko odelo i stavio crn u tvrdu kapu. Tako oprem ljen došao je do Brendinog o d ra i postojao. Poljubio je u obraz i brzo izišao. Lun je osluškivao. Poznao je zvuk m otora snažnog, ali starog krajslera, kojim su se služili kad je trebalo d a ne b u d u upadljivi. — Nije odneo prim opredajnik — reče Džejn. — Odbio je svaku m ogućnost d a n as zove u pomoć. — Nešto ipak možemo da učinim o za njega — reče Lun. On ta d a ispriča sve što je znao o Lomeksu G arbu. N adao se da taj čovek tajno pom ogne Makfersonu. Lun m u je već bio ispričao ko je Skriveno Oko i nije m u 78

obećao d a ni taj čovek neće pokušati d a olakša m o m arev posao. O phrvan tugom i odlukom 0 osveti, M akferson se nije ni setio da bi Lun m ogao tako d a utiče n a događaje, a d a ipak ne prekrši dato obećanje. IX T u g a zbog sm rti Brende Lendon nije sm anjila Lunovu odlučnost d a nastavi poduhvat započet pre nekoliko d a n a n a Menhetnu. U njegovoj glavi su se rojili planovi o uništenju bande K luba svitanje. Brzo ih je u mislim a sredio i već je znao odakle d a krene. Bio je zabrinut zbog odlaska Sam juela M akfersona, ali tu se ništa nije moglo izmeniti. I sam Lun je bio odlučan d a sebe i Džejn n a te ra n a k rata k odmor, jer čekali su ih težak d an i m ožda još teža noć, kad ona reče: — M oraćeš da nađeš neko sredstvo d a n a s uspava, ali tako d a se probudim o kad treba. — Jesi li veštica kad pogađaš moje misli? — osm ehnu joj se Lun. O dm ah zatim on obiđe zarobljenika i utvrdi da je sve u redu.K ad se vratio, Džejn je sedela uz o dar Brende Lendon. I on postoja nekoliko tren u tak a ćuteći, a onda uze Džejn pod ruku i odvede je u prostor pregrađen i uređ en za spavanje. Više od godinu d a n a neupotrebljavan prostor je odisao m irisom buđi. Njih dvoje se poslužiše gasnom m askom s dozim etrom 1 utonuše u san. Baterijski budilnik je zvonio tačno u vrem e kad je prestalo delovanje uspavljujućeg gasa.

Džejn ode do o d ra Brende Lendon, a zatim bez razgovora s Lnnom ured i svoj izgled tako d a je niko ne bi poznao i izabra lažn u ali odlično falsifikovanu vozačku kartu. Odvezla se najvećim kombijem, koji je m ogao d a prim i m rtvački kovčeg. Za to vreme Lun je m orao d a učini nešto za ispunjenje M akfersonove želje d a se izvrši privrem eno balzam iranje poginule Brende. Bio je to za njega najteži i najtužniji posao koji je obavio od tren u tk a kad je, posle nekoliko godina od diplom iranja pod lažnim imenom n a M edicinskom fakultetu u Londonu, završio i h iru ršk u specijalizaciju. Ipak, bio je utešen činjenicom d a je B rendin izgled bio neprom enjen. N a kraju je sam uspeo d a leš sm esti u čvrstu i herm etički zatvorenu p ro zim u vreću za m rtvace. Kroz ventil je izvukao vazduh, a zatim pustio zaštitni inertni gas. Džejn se v ratila s teškim, skupocenim kovčegom, koji je im ao kristalno staklo pod poklopcem. O na pomože Lunu da istovari sanduk i d a u njega sm esti žrtvu sukoba sa zločincima. — Ne sm emo gubiti mnogo vrem ena — reče Lun posle toga. — M arč se već oslobodio dejstva droge. M oram o g a nem ilosrdno učiniti savršeno poslušnim . To će im ati neke posledice, ali ne možemo im ati m nogo obzira. Ako je on m ogao d a izda svog inspektora zločincima, onda je vrlo verovatno d a je i sam gangster najgore vrste. — Može h sve to d a se obavi bez m ene? — upita Džejn. — Volela bih da sam uz B re n d u ... Znaš, u ovim stvarim a sam pom alo opterećena starim običaji-

m a. Sem tebe i Sam a nisam imala vem ijeg ljudskog stvorenja. O na m e je volela, mislim, više nego d a sam joj bila k ć i... — Budi uz nju, ali budi čvrsta — reče Lun i iziđe. Je d an sat kasnije »veliki šef« Patrik M arč sm ireno je sedeo n a sp ram Luna. Nije bio vezan. — G ladan sam — reče on tiho. Lun g a odvede u odeljak sa stolom za obedovanje i pokaza m u orm an s konzervam a i dvopekom. — Izaberi nešto od toga i jedi — reče m u sedajući n a drugi kraj stola i beležeći redosled pitanja n a svom blokčiću. M arč utoli glad i popi čitavu veću konzervu oranđusa, a zatim se p red Lunom vrati u svoj odeljak. Lun m u izloži šta očekuje od njega i M arč odm ah poče d a priča: — Mnogi od n a s ... Mislim n a ljude koji vode poslove države i one čija finansijska m oć im a odlučujuću ulogu u našoj ekonom ic i... Dakle, mnogi, ih većina, misle d a am erička klasična dem okratija više ne valja. Tražimo prom ene u pravcu re d a i sigurn o sti... — Idejne osnove, kojih se držite, su m i jasne. Istovetne su s onim a koje su imali H itler i njegovi saveznici u Evropi, kad su priprem ili dm gi svetski rat. Fašizam je oligarhija finansijskog kapitala, p a su u svetu te činjenice jasne i to kuda krećete ti i tebi slični — prekide ga Lun. — Govori mi prvo o krađi obogaćenog u ra n a i plutonijum a. — M ora se im ati moć, a atomsko oružje bi nam je dalo. Amb asad o r je stvorio planove i uslove. Mnogi su m u svesno, a ne79

ki i nesvesno pom ogli — odgovori Marč. — Gde se atom ske sirovine sad a nalaze? — u p ita Lun. — To zn a A m basador. — Ko je A m basador? — J a to ne znam . — Ko je tvoja veza s njim? — Im a ih više. — Im ena, adrese, brojeve telefona i sve što o njim a znaš. Govori polako d a m ogu beležiti — reče Lun sugestivno i tonom neopozivog zahteva. — Prvi je gospodin Frenk Svenson, predsednik Federalne korporacije državnih štedionica, Vašington, B rukner avenija sto dva. Telefon je u m om notesu, kojeg m i je oduzeo vaš čovek. Telefone ne pam tim , ali svi koji se ne n alaze u javnim imenicim a upisani su u moj notes. Pon ekad je uz broj šifra, ali objasniću — pričao je Marč. — Dobro, nastavite — reče Lun. — Drugi je, n a prim er, Šip Frentig, bivši a m b a sa d o r... — O nda je on, m ožda, čovek koji se služi nadim kom Ambasad or — prim eti Lun. — Tajno sam činio sve d a utvrdim ko je A m basador. Šipa sam o tom e otvoreno pitao pošto sam dokazao vem ost u najkrupiiijim poduhvatim a. Umešan sam u zločine i ubistva rad i njih. I svog sina sam im predao u interesu zaštite naše m o ći... — nastavi Marč. — Ko je tvoj sin? — upade Lun s pitanjem. M arč ispriča tu žn u priču o inspektoru G iin ap u Folbu. Zgrožen likom ovog javno poštovanog šefa policije, a tajno n a sve zločine sprem nog čoveka pato80

loški oduševljenog stvaranjem totalne vlasti jednih n ad drugim ljudima, Lun sam o uzd ah n u i reče: — Nastavi tam o gde si stao kad smo govorili o Sipu Frentigu. Otvoreno si ga pitao d a li je on A m basador, vođa bande, zar ne? — Nije to banda, već m oćna organizacija. Atom ska sila, a mi to već jesmo, iako bom be nisu izrađene, koja gospodari lepotom ovog sveta i može d a pruži sva uživanja koja požele bogati ili n a m a važni ljudi i koja se širi i izvan kontinenta nikako ne može biti »banda«. Mi sm o moćn a organizacija — m irno je pričao Patrik M arč izlažuči u sebi čvrsto ukorenjeno ubeđenje. — V ratim o se bivšem am basadoru Šipu Frentigu — reče Lun. — Šta je odgovorio n a pitanje da li je on A m basador? — Odbio je svaku pom isao n a to. Baš zbog toga što je on sam bio am b asad o r i što je sm enjen zbog afere s d ro gam a nikad ne bi izabrao n adim ak koji g a podseća n a nešto neprijatno. »Niko ne zna, niti će znati ko je Ambasador. Savršenost naše tajne organizacije baš je u tom e što je nem oguće otkriti ko je vođa«, rekao je n a kraju Frentig — ispriča Marč. Ipak, Lun je od. M arča zatražio d a m u kaže sve podatke o tom čoveku. Frentig je im ao četrdeset i sedam godina i bio je oženjen petnaest godina mlađom ženom upadljive lepote i neobuzdane naravi. Stanovali su u Tridesetoj ulici preko p u ta Crkve svetog Franje Asiškog. M arč je naglasio d a m u se učinilo d a žive daleko iznad svojih fi-

nansijskih mogućnosti, ali to je sebi objasnio učešćem u zaveri. — Ko su još šefovi vaše organizacije? — pitao je Lim. — To ne znam sigum o, a naročito kad se rad l o ljudim a izvan Njujorka — nastavi d a priča Patrik Marč. — Najviše sam saznao kad je trebalo nekoga da štitim od istrage policije. O nda su m e Frentig, ili K ranč upozora v a li... — Zar K ranč nije jedan od šefova? — On je iz kategorije izvršilaca, šef izvršilac. Samo šefovi su ljudi tipa Sonija M ankisa. Za njega znam d a je Krančov čovek. Sum nja se d a za njih radi jedan pro p ah film ski režiser, izvesni Lomeks Garb. Tu su još Maks M unro i Džef Nivel sa svojim b an d am a — pričao je čovek izm enjene svesti i nesposoban d a se protivi. — M alopre si poricao d a je Klub svitanje gangsterska banda, a sad priznaješ d a su Nivel, M unro i M ankis gangsteri i da im aju bande — prim eti Lun. — Mi koristim o i koristićem o bande, jer to je viši interes. Maštam o tome d a jednoga d a n a Federalni istražni biro sa svojim agentim a, Koza nostra, odnosno m afija sa svojim b an d am a i policija postanu osnovne i najbolje snage d ržav e... — Nešto kao es-es odredi Adolfa H itlera? — podsm ehnu se Lun. — Da — potvrdi sasvim ozbiljno tricijanoam inopropenskim preparatom pokoreni šef njujorške pohcije Patrik Marč. — Oni su hrabri, borbeni i kad se ujedine biće nepobedivi. — Ko su još važni Ijudi u služ-

bi A m basadora ovde u Njujorku? — u p ita Lun. — Čuo sam neka im ena, ali nisam m ogao d a utvrdim ko su i gde žive ti ljudi. Znam da su važn i ... Oni naređuju i njihova reč se sluša, a naredbe izvršavaju. Čak i ja m o ra m ... — Kaži imena! — To je svem oćna trojka: AIfonso Takela, Obin Unel i Dik V andel — odgovori Patrik Marč. Lun ga je još skoro jedan sat ispitivao, ah nije saznao n išta od kardinalne važnosti. Ipak, mnogi detalji m ogh su m u pomoći da se bolje snađe. N a prim er, činjenica d a je žena Šipa Frentiga slaba tačka tog čoveka, m ogla je m ožda d a bude korisna. Diksi Frentig bila je prav a ženska napast. Kad bi ugledala pristalog m uškarca, ona je razapinjala svoje zlatne m reže da g a uhvati. Pričala se i jedna anegdota o njoj. Svideo joj se jedan milioner, p a je, ne znajući d a se i ona njem u sviđa p riprem ala priliku da ga zavede. Međutim, bogataš nije slut?o kakvu ulogu njen m už ig ra u Klubu svitanje, p a je od K ranča tražio d a m u se nekako ta dam a »servira«. Sam K ranč ni sad a ne zna ko je Šip Frentig, p a je svom šefu rekao d a je n a putu d a ostvari bogataševu želju. Alfonso T akela je obavestio Frentiga i sve je sprečeno u zadnjem času. »Kakav je to svet?U, s gorčinom pomisli Lun. Do tog trenutka kolebao se do koje m ere da iskoristi stanje Patrik a M arča, a h sada odluči. Detaljno je objašnjavao šta šef pohcija tre b a d a uradi, a onda u sažetom obliku zaključi: 81

— Dakle, prvo ćeš odm ah iza podne upasti sa snažnim odredom u Klub svitanje. Pozvaćeš K ranča i reći m u da je viši interes d a se spase plen. Oslobodićeš svog sina, inspektora Grinapa Folba, ali ćeš ga držati izvan igre nekoliko dana. Treba g a lečiti. Isto važi za njegove preživele drugove, sem za Vilija Forem ana. Njega ćeš n a osnovu fotografije, koje ćeš dobiti, optužiti za izdaju i zločin. Neka m u se sudi. Posle toga obavestićeš javnost d a je ukradeni obogaćeni atomski m aterijal p ronađen i da se vodi istraga. Za sve vrem e daIje ruke od Lomaksa Garba. On je tvoj tajni saveznik... Patrik M arč je pažljivo slušao. a onda reče: — Moje pamćenje nije baš najsigumije, p a ponešto m oram zabeležitL Lun m u dade novu beležnicu i olovku, a onda nastavi: — Uverićeš K ranča da se sve preduzim a d a bi se odvratila Lunova pažnja od Kluba svitanje i da tvoje trostruke zasede ostaju d a ga čekaju i uhvate u svoju mrežu. Reci da se ne sme dozvoliti d a Lun prvi obavesti javnosti o m estu gde su skriveni obogaćeni u ra n i plutonijum. To bi uništilo klub. Ovako će Kranč i njegovi ljudi moći da rnirno nastave da rade kao i pre. M arč je beležio plan. Lun ga je pitao kako misli da izvede pojedine opnracije i ponešto zahtevao da se prom eni. N a kraju Lun zaključi: — Kad postaneš slavan kao šef policije, preuzećeš mesto Ambasadora. Am basador si od sada ti, Marč! Da bi uklonio sve smetnje, uhapsićeš i predaćeš 82

mi Šipa Frentiga, Ralfa Zirana, Baka Prutinga i Frenka Svensona. — Prva tri m ogu da uhapsim, ali četvrtog ne mogu. Svenson je u Vanšingtonu. Mogu da zatražim hapšenje od vašingtonske policije — prim eti Patrik Marč. — O nda pošalji tajnu grupu da ga otm u — naredi Lun. — To nije teško — složi se Marč. — Najvažnije poduhvate vodićeš sam — reče Lun i pomisli da će taj podlac sigum o poginuti u nekom od poduhvata policije. To je bilo bolje rešenje nego izazvati g a n a borbu i ubiti ga kao čoveka kome nem a m esta ne sam o u policiji, nego uopšte m eđu stanovnicim a megalopolisa. Posle toga Lun izvede Marča, veza m u oči i smesti ga u automobil. Odvezao g a je do Medison skvera i tu ga oslobodi. — U K lubu svitanje sve treba d a se završi bez buke i pre m raka. Gosti naveče ne treba ništa da prim ete — zaključi Lun. — Biće izvršeno — odgovori M arč i ode d a potraži taksi da ga preveze do ureda. Tamo naiđe n a pravu paniku izazvanu onim što je ispričala Rut Berd. Lun je bio to predvideo i uputio ga kako da postupi. — Sve je to glupa šala. Naređujem da se prestane govoriti o mojim tobožnjim ljubavnim skandalima! — uzviknu M arč i poče da nabraja ljude koji treba da dođu k njem u i koje grupe treba da se odm ah počnu sprem ati za važne operacije. Iz šest policijskih stanica stigle su specijalne grupe i već u dva sata Klub svitanje je bio op-

koljen, a u četiri posle podne kamioni su odneli tajni tovar. U svim vestim a radio i televizijskih stanica posle podne saopštavana je vest o otkriću nestalog u ra n a i plutonijum a i više hapšenja. Im ena se nisu pominjala »u interesu dalje istrage«. *

U tajnom

stan u Skrivenog Oka, dom aćin i Lun su zajedno slušali vesti. Lun je Lomeksu G arbu već bio ispričao o tragičnom kraju B rende Lendon i strah u d a će M akferson te noći n ap asti Krančovu jazbinu. — Biću tam o d a m u pomognem — odlučno reče Garb. — M oram ti reći d a Sem a mora š izbegavati, ali ne m ogu d a te ne zam olim za pomoć m om nesrećnom d ru g u — reče Lun. — Sada su K rančovi ljudi razbijeni. Trećina ih je poginula u paklenoj pucnjavi tvog robota — reče G arb n a m e m o izbegavajući d a spominje Lunov udeo u tome. — Neki su u plašeni i drže se dalje, a neke ću ja uspeti da onesposobim. Došlo je vrem e da se osvetim Nivelu i M onrou. K ranča p rep u štam m ornam . — Voleo bih d a se i ja nađem tamo, ali Sam mi je iznudio časn u reč da ću se držati daleko od kluba — uzd ah n u Lun. »... Sa žaljenjem javljamo d a je u obračunu sa gm pom zločin aca poginuo šef njujorške policije gospodin Patrik Marč. On nije doživeo d a m u se javno zahvalim o za najveći uspeh policije u ovoj godini, za otkrivanje ukradenog obogaćenog u ra n a i plutonijuma«, čulo se iz radio-prijemnika.

— Vreme je da krenem o — reče Lun. — Lo, pom ogni Samu, a li pazi se njegovih koltova i pesnice. Bilo bi najstrašnije da u zanosu osvete ubije jedinog prijatelja koji će tam o biti. — Umem da se čuvam, a znam i kako da se spasem u slučaju nužde. M akferson neće pucati u čoveka koji digne ruke — osm ehnu se Lomaks Garb. — Ovoga p u ta nisam u to siguran. — ozbiljno rene Lun. Rastali su se odnoseći svaki svoje brige i planove. *

U svojim kolim a Lun je m irno

sedeo nekoliko m inuta. Razmišljao je d a li je uradio sve što treba, jer bilo je nepređviđenih prepreka. Trebalo je d a posle svega prisustvuje prijem u kod gospođe HjuZj jer ona je rekla d a će pozvati Sipa Frentiga i njegovu ženu, a to je bio najlakši način d a se Lun dočepa tog sumnjivog tipa. Lun je osetio olakšanje što je gospođa Hjuz ispoljila inicijativu i predložila m u d a »onu devojku« još u toku d a n a pošalje k njoj. Tako Džejn nije ostala sam a da u skloništu tuguje pored m rtve Brende. »Udarac m ora biti tako jak da se nikad ne oporave od njega«, pom isli Lun i izađe iz kola. Pređe u zadnji deo i spusti vešto u g rađ en u zavesu. Tako je mogao da se presvuče u odelo za veče i d a podesi svoj izgled. U unutrašnji džep sakoa stavi pozivnicu i proveri oprem u i om žje prilagođeno večem jem odelu, u koje nije m oglo m nogo šta đ a se sakrije. 83

Kod Dore Hjuz već se bila okupila veća polovina gostiju. Bilo je tu zanimljivih ličnosti iz sveta um etnosti, ali najviše bogatih ljudi. Bili su stigli i Diksi i Sip Frentig. — Sigum a sam d a će se ser Ričard Noulton svideti i tvojoj supruzi i tebi — reče Dora Hjuz kad ih je upoznavala. — Ne ispuštajte ga, jer ostali jedva čekaju d a se sprijatelje s jednim pravim londonskim plemićem. Šip Frenting se učtivo osmehnu, a oči njegove Diksi sevnuše punim sjajem. — Nikad nisam upoznala jednog pravog erla —' reče ona i nađe se m eđu njim a uzevši ih pod ruku. — Sedimo negde gde nam ga neće oteti. Lun se nije prijatno osećao, jer ova zaista lepa žen a ponašala se kao da je pokupljena u kakvom bordelu. O na je jednom rukom držala muža, a drugom stiskala značajno čoveka koga je tek pre koju m inutu upoznala. Pored toga, Lun je prim etio Džejn koja je stajala s jednim sredovečnim i nasm ejanim m agnatom rudnika uglja. Pogledala ga je s mukom skrivajući tugu. Zbog toga Lun odluči d a sve ubrza. On iskoristi tren u tak dok je Šip Frentig otišao nekoliko kora k a dalje da se pozdravi s jednim parom gojaznih ljudi, p a tiho reče svojoj novoj poznanici: — Im a jedna dam a koja je u stanju d a odm am i vašeg m uža od vas, ali nije sposobna i da zadovolji njegove strasti. Tako nećete biti prevareni, a mi ćemo moći negde n a m iru da porazgovaramo. — Dajte je, lepi moj — odgovo84

ri Diksi. — Znam da mi Sip nije m anje neveran nego ja njemu. Neka ga dam a i provuče ispod suknje, ne m arim ni koliko za lanjski sn e g ... O, nisam li pretem la? Sme li se ovako s jednim erlom ? — Takvoj lepoti sve je dozvoljeno. Mislio sam da ne postoji takva privlačnost. Vi ste m e osvojili n a prvi pogled — odgovori Lun. — To je krvavo! — uzviknu Diksi., — Šta je krvavo? — trže se Lun. _ — Šatro — objasni Diksi Frentig. — No trudiću se da izgledam uglađena kao kava uštogljena le d i... O, svašta pričam! Sta m ogu kad mislim sam o n a trenutak kad ćemo se naći sami. — Frentig se v raća — upozori je Lun. — Gde je ta što će ga odmamiti, tog osvajača sveta? — šapnu u zadnjem trenutku lakomislen a žena. No Lun je tražio smisao njenih bez razm išljanja izgovorenih reči. On odm ah predloži Frentigu d a im predstavi jednu zanosnu devojku. — Im a sam o dve m ane — n a silu se smejući reče Lun. — Suviše je bogata i voli sredovečne m uškarce. Gospođo Frentig, pričuvajte svog pristalog i simpatičnog muža. — On se sam čuva, p a ga čuva i bog — odgovori Diksi Frentig. Lun ispriča sa Džejn dogovoren u priču za slučaj da on nju ili ona njega žele s nekim da upoznaju. Po toj priči ona se zvala Eva Noulton i bila je daleka rođaka tobožnjeg erla Noultona.

Džejn je odm ah shvatila da treb a prihvatiti ono što Lun bude predložio za sve njih. On zaverenički saopšti d a bi voleo završiti veče u varijeteu n a piilazu Grinič Vilidža u Bleker Stritu, gde im a rezervisan sto. O n n a sebe prim i da se objasni s domaćicom i vrati se s njenim »blagoslovom«. Kad Diksi odvede m uža d a je p rati dok u garderobi n e popravi šm inku, Lun brzo izlozi svoj p lan i Džejn otkri da je on zbog nečega nestrpljiv. — Ipak nećeš održati reč datu M akfersonu — zaključi on a tiho. — Z arm ogu?! -- uzbuđeno reče Lun. — Ne verujem d a m ožeš — odgovori Džejn. — O nda preuzm i obavezu da sam a odvezeš ovo dvoje, čim ih uspavam o — zaključi Lun. Ubrzo su bili n a parkirahštu. O prezni Šip Frentig ih pozva d a idu njegovim kolim a. Lun i Džejn pristadoše objašnjavajući da sam i n erad o voze po am eričkom sistem u desnom stranom . Kad su presekli D rugu aveniju, Džejn zam oli d a zaustave kod au to m ata za čarape, jer je svoje negde zakačila. Frentig u g lad a kiosk n a čijoj spoljnoj strani su bih autom ati u grupi. Džejn iziđe i ubaci novčić za čarape. Kad se vratila Lun je već bio izvukao uspavanog Frentiga preko naslona. Džejn seda za upravljač i sačeka d a Lun obezbedi smeštaj uspavanih p a ga odveze do njegovog autom obila. Zaustavila je neposredno uz njega, jer je Lun zahtevao d a ona dalje vozi baš ta kola. Bili su n a k raju parkirališta i niko nije video kad su u

Lunova kola smestili Diksi i Šipa. — Koristi oružje m ak a r i grubo, ako te ko omete. Pratiću te sam o do C entral p a rk a — reče Lun preuzim ajući Frentigova p raz n a kola. Džejn nije n aišla n a smetnje i Lun se vrati od M uzeja modernih um etnosti. O na je vozila preko trećeg m osta n a H arlem river u i nađe se n a B rukner Bulevaru. Posle skretanja levo k a Kroto n a p a rk u jedna kola se napasnički prilepiše za ona koja je vozila Džejn. O na skrenu nekoliko p u ta u nam eri da ih se oslobodi, ali četiri m om ka u kožnim vetrovkam a, što je viđela n a bolje osvetljenim ulicam a, nisu je napuštali. Džejn htede d a skrene k a M unicipal oblakoderu, ali napasnička kola je pretekoše i ometoše, p a je m o rala d a skrene u jednu usku uhcu blizu V ebster avenije. O pet je sustigoše i obiđoše, p a se poprečiše. — Kad hoćete! — uzviknu ona i pritisnu skriveno dugm e. Dve rakete šišteći izleteše i pogodiše kola napadača. Jedan ie bio izašao iz njih i sada se baci n a pločnik, a ostah su bili povređeni, a m ožda i m rtvi u kolima. Džejn brzo skrenu k a Bedford p ark u i uveze kola u prolaz iz koga su vodila dobro skrivena v rata ka strm om nagibu do skloništa. Tamo ona dobro uveza uspavane i ode u odeljak s odrom. Sada je bila sam a i m ogla je d a se m ak ar kratko vrem e prepusti tuzi. O sećala je p otrebu da plače, p a je to činila n a sav glas. Govorila je nešto mrtvoj Brendi, a onda se otrže i ode u odeljak sa radio-uređajim a. Tamo je 85

očekivala d a se Lun javi. On to odm ah učini i reče d a je zadovoIjan što je ona u sigum osti, ali m u je žao što su sve druge okolnosti tako m učne. — Istrpeću, Donalde. U Njujorku uvek doživim nešto strašno. Želim da što p re budem o daleko odavde — reče Džejn. — Ali sada ne misli o meni, već pazi sebe. Im a li tra g a M akfersonu? — Blizu sam kluba i javiću se čim budem m ogao — reče on i poćuta. — Jesi li već prekinuo vezu? — pitala je Džejn. — Ne — odgovori Lun. — Ćutao sam jer sam osluškivao. Iz pravca klu b a čuju se pucnji. Mislim da ih prepoznajem . — Jesu li Samovi koltovi, Donalde? — grozničavo upita Džejn. — Rekao bih d a jesu — odgovori Lun. — Prekinuću vezu. Idem ta m o ... I ne brini, Džejn. Doćićemo zajedno! — D onalde!... D onalde!... — zvala je Džejn, ali niko nije odgovarao. »Ja sam ovde kao u grobnici, a oni su tam o u opasnosti«, pomisli ona i jeza joj pođe uz kožu. Ipak ostade d a sedi pred radio-uređajim a sprem na da vidi svaki svetlosni i čuje zvučni signal. X “ “ Đ o l a z i stari Sam, vi sinovi krvožednih ajkula! Atak! Pomozi, Neptune, jednom m o m a ru i n a kopnu! — vikao je Samjuel M akferson iako g a niko nije mogao čuti. — Vozim za tebe, nesrećna m oja Brenda! Uhvatiću ubice za v rat d a će se ugušiti, ako ne m ogu d a dišu zadnjicom! 86

Upravljanje ovakvim buldožerom upoznao je prilikom pom aganja Lunu da uredi novo sklonište blizu Londona. Bilo je sasvim slično upravljanju teškim tenkom . M akferson postavi poluge u p otreban položaj da buldožer drži pravac, p a poteže koltove. Pucao je u trenutku kad su dva stra ža ra Ambasadorove bande vikala: — Ne! N azad !.. . O n jurl n a k ap iju !... * S ig n a l uzbune u upravi kluba i podzem nim prostorijam a je odjeknuo odm ah kad je buldožer sm šio kapiju. Međutim, to da n astu p a nepredvidena snaga zbunilo je za tren u tak sve Krančove ljude. O n je baš pokušavao d a uhvati vezu s jednim od tri šefa, ali ni n a jedan broj nije se javio onaj koga je želeo d a čuje. — Učinite sve d a se gospodin V andel javi — govorio je grozničavo. — Ovde smo napadnuti, a tek se završilo sve to s tobožnjom akcijom policije. Mislili smo d a im am o m ir ... Molim vas, kažite m u da se ne javljaju ni gospodin Unel, ni gospodin Takela. U Krančov biro upade Lomeks G arb i viknu: — Probio se buldožerom u sam i hol! — Ko se probio? — upita K ranč spustivši slušalicu. — Pa taj što napada, čoveče — odgovori Garb. — Pa šta hoćeš? — u pita Glen Kranč. — Da čujem šta d a radim — tobože uvređeno odgovori Garb.

— Pa svl moji ljudi su Iudi i moć, jer ju je tukao jedan m ršav glupi! — uzviknu Kranč. — Ima- dugajlija, ali niko nije dolazio mo tele-kam ere koje kontrolišu d a je zaštiti. Taj je uživao da je svaki važniji prostor. Možemo tuče. Lomeks Garb je prilazio m im o da vidimo šta ta] ludak s svakom ekranu koji je želeo d a buldožerom hoće, a momci se posm atra, p a je tako i čuo reči, razleteli kao čopor besnih p asa koje su se malo dalje slivale u opšte bm janje. Odjeđnom svi kad oseti vuka. zvuci utihnuše. — Za m ene je posao ovde nov. — Kud bleneš! — viknu Još nisam upućen u tajne obezKranč. — Gledaj ono što je važbeđenja — reče Garb. — Znam — pomirljivo reče no i sedi ovde. Uzmi slušalice i ovde pritisni dugme s onim broKranč. — A gde su ti ljudi! — Vilkins i Džeh su tu, a Pre- jem koji je osvetljen n a d ekrans i M ajbum su ostah kod skri- nom. Tako možeš nešto d a otkrivenog prilaza — odgovori Lo- ješ. Gledaj ekran devetnaest' Garb nađe broj i ugleda hol s meks Garb. — Jed an im a ru k u u nepokretnim i u zid zarivenim g ip su ... — Bar neko zn a svoje mesto buldožerom. On tobože opsova — uzdahnu Kranč. — Sledi me! d a bi prigušio uzvik divljenja za Odvede g a kroz jedna v rata u podvig Lunovog m om ara. Odusku a dugu prostoriju, uz čije m ah zatim sede za pult i postavi zidove je bilo više đesetina uga- slušalice. šenih ekrana. K ranč sede iza — Prati ekrane sedam naest, jednog p ulta i svi ekrani se upa- dvadeset i dvadeset t r i ... — reče liše. I n a svakom je bila slika. Bi- Kranč i uzviknu: — Dvadeset jelo je m rtvog prostora, ali i prizo- d a n !... Eno ga u dvorani za spera iz devojačkih soba. G arb ug- cijalne p otrebe!... Naš čovek će leda Delmiru Lans u zagrljaju ga sred iti... Oh, ubio ga je! potresenog starca, koji nije mo— Ko je koga ubio? — upita gao d a oseti d a m u iz u sta curi Garb, jer još nije bio razaznao pljuvačka. L om a Tengi bežala je scenu n a dvadeset i jeđan. po svojoj sobi p red gojaznim — Taj robusni medved ubio je m uškarcem , koji je vikao: jednog M unroovog čoveka. Ne znam kojeg... Uvek mi je smeta— Brže! Beži tako d a te ne uh- lo što njegove ubice nose maske. vatim odmah, jer onda ne va- Tako i sam Lun može d a vršlja, lja ... ako se doseti d a koristi m asku N a jednom ekranu videla se — govorio je Kranč. — Eno n a Efi Eft kako sedi ispruženih no- sedmici Nivelovi lupeži.., Bar gu s podignutom haljinom, a znam ko je k o ... Trojka pokazusredovečan i lep m uškarac puši je tvoje momke. To su N at Prens dugu cigam i gleda u nju. — Kad d o g o ri... Kad ova ci- i Piter M ajb o m ... — Tačno je, šefe — reče Garb. g a ra dogori — reče u jednom — Ah ne gubimo h vrem e? trenutku. — Pa m oram o videti k ud ide i Njena nova lepotica Mej Mozes p lak ala je i dozivala u po- gde će stići taj ludi Lunov razbi87

ja č ... Zamisli da se doseti buldož e ra ... Ogromni buldožer! Svašta !... E, pa kad znam na čemu smo, onda ćemo videti gde su naši ostali ljudi i usmerićemo ih kud treba. Pokušaćemo da ga uhvatim o... Uživao bih da tog medveda im am u ru k am a ... Video sam medvede s čeličnim kolutom u njušci. I ja bih njem u stavio tak a v ... Gledaj! Pa on se snalazi — pričao je Glen Kranč kao da im a dosta vremena. — Nemam iskustvo s ovim uređajima, p a ne mogu da procenjujem kud se kreće — reče Lomeks Garb. — Ide ovamo! — užurbano reče Kranč. — Idi s tvoja dva čoveka u zasedu n a kraj hodnika ef. — Ja još ne znam plan prostorija — reče Garb. — Hodnici su obeleženi sa aj, bi, si, d i!. .. Shvataš li? — Shvatam, aii ja ne znam planove. — Gledaj grupu ekrana obeleženih rimskim brojevima. Na prvom biće p lan prizemlja, n a drugom nivoa pod nam a i na trećem najnižeg. Tamo su ona dva tvoja čoveka. Eno, sad lepo vidiš — govorio je Kranč ustajući i s jednim lenjirom u ruci prilazeći ekranu. — Ovde je prodor buldožera. Ovo je dvorana za specijalne potrebe. Grizli Sam ide u ovom p rav c u ... — Ko ide?! — tobože iznenađeno upita Garb. — Lunovog m o m a ra Samjuela M akfersona nazivaju i Grizli Sam, čoveče! Z ar ni to ne zn aš?... Malo ti z n a š... B ar da su mi ovde Mankis, M unro i Nivel — isprekidano je govorio vraćajući se k pultu. Kad sede okrenu se k a G arbu 88

i zamišljeno ga je gledao nekoliko trenutaka, a onda reče: — Ne znam da li da te pošaljem u susret Makfersonu, ili da te zadržim uz sebe. — Ja ću ga srediti, tam o u ef hodniku, ili ovde — odgovori Garb. — Ti odluči... — Idi i onim hodnikom, to je desno od v rata n a kraju, p a pošalji dalje Vilkinsa i Dželia, a ti se vrati. S druge strane poslaću da napadnu tri Nivelova lupeža. Hajde sada! — naredi Kranč i levom rukom m alo uredi razbarušene guste i povelike brkove. Lomeks Garb beše zapamtio da mesto n a kome su ostali ViIkins i Dželi nije blizu kamere, ali ipak im tiho naredi: — Idite brzo hodnikom koji počinje onamo i skreće desno. Na prvom levom skretanju nalaze se stepenice kojima možete stići do M ajbom a i Prensa. Držite se zajedno, jer otuda napada Lun. A sada trkom! Kad se vrati u kom andnu prostoriju, Kranč uzviknu: — Tvoji Ijudi su tobože krenuli ef hodnikom, ali su zbrisali... Sigum o si im rekao protivu koga ih šalješ. — Samo sam ga opisao — reče Lomeks Garb. — Već sam naredio dvojici m askiranih da ih streljaju — m im o dade Kranč. — Bežanje se kažnjava smrću! — Ali, šefe!... — uzviknu Garb. — Ništa »ali«!... Eno već su naleteli — pokaza Kranč jedan ekran u najdonjem redu. Videlo se kako Vilkins i Dželi zastadoše iznenađeni uzvikom m askiranih. S izrazom užasnog iznenađenja padoše od ra fa la iz

dve m ašinske puške. — A gde je Grizli Sam? — upita Garb. Umesto odgovora razleže se smeh, roktav i histeričan. — Im am g a!... Im am tog čoveka! — jedva uzviknu Kranč. — Pogrešio je i zašao u hodnik iz koga n em a izlaza, jer tam o su v ra ta koja vode u prostor koji prip ad a prolazu n a spratove. A ta v ra ta su kao n a sefu i otvara ih sam o elektronski ključ. Pet ljudi su m u već zatvorili otstupn ic u ... A bilo bi dobro d a uhvatimo živog tog čoveka, jor njime bism o mogli d a nam am im o u zam ku Luna, ili d a ga m akar ucen im o ... — Sad ovde više nije opasno, pa b ih m ogao ja d a idem tam o — reče G arb i već k ren u da prođe pored Kranča. — Ne treba! Ostani! — uzviknu Kranč, ali bilo je dockan. Lomeks G arb g a u d ari teškim pištoljem, koji beše poneo kao dopunu ubitačnoj kam eri. Kranču spadoše i slomiše se naočari, a glava m u klonu n a pult. G arb zam ah n u da ponovo udari, ali se seti Lunove priče o tom e da M akferson žeh sam d a se obračuna s Krančom. Spusti oružje i htede d a veže zločinca. — A tako, Garb! — začu se uzvik. Lomeks se trže i k ren u d a nišani pištoljem. — Ne bih ti to preporučio! — pisnu drugi, oštri glas takođe G arbu poznat i isto tako m rzak kao prvi. — Stigh smo n a vrem e — zaključi Džef Nivel, jer to je on prvi progovorio držeći n a nišan u Garba.

S njim je bio Maks M unro obučen u svoju crvenu odeću s oklopom. — Uvek sam znao d a se Garbu ne sm e verovati. Taj lupež je u suštini odvratno pošten — reče Maks M unro svojim oštrim, nezrelim glasom. — Baci oružje! — naredi Nivel. — I kam eru, bradati lepotane! Da, i kam eru! Kad m i je jutros K ranč pričao o tvojoj kameri, počelo je nešto d a m e muči. Tek večeras sam se setio. Jedan novinar je isčačkao činjenicu d a je b an d u G asa Pepea sredio čovek s nadim kom Skriveno Oko. Od policije smo čuli da im Skri veno Oko zadaje posla potkazujući sve one koji m u nisu po volji... — Požurimo, Džef — upozori Munro. — Lunov čovek je odsečen i stižemo. Eno gledaj gde se nalazi, a gde su naši ljudi — odgovori Nivel. — Hoću d a kažem Garb u kako sam ga otkrio. Skriveno Oko je Pepeovu b andu pokosio m itraljezom iz k a m e re ... — To nije nikakav dokaz! — uzviknu G arb i ne gledajući dva napadača. Pratio je slike n a ekranu. Osm ehnu se kad vide d a je Makferson došao do čehčnih v rata i utvrdio da ne može napred. Odm ah se vratio do zaklona koji m u je pružao jedan stub nosač konstrukcije u zgradi, koji je stršao iz zida dobre dve stope i bio neprobojan za bilo koje oružje. — Kažeš d a nije dokaz? — upita Nivel. — A šta m ishš šta dokazuje sve ono što smo danas iscedili iz M orin Loring. Ti si na.m oteo Luna, Skriveno Oko. 89

Ti si im itator glasova, p a si nas obm anuo kao d a su već izvan kluba, a bili su kod devojaka, koje su n a njim a isprobavale elektronski afrodizijak... A ovo? Onesvešćeni Kranč je samo jedan od m nogih d o k aza... — O nda pucajte, prokleti gadovi! Lun će vas ipak sve uništiti! — uzviknu Garb. — Bilo bi ti suviše lepo da umreš tek tako. Prvo mnogo šta treba da kažeš. Mnogo tajni znaš. Kome si ih otkrio? Gde su snimci? Šta sve z n aš? ... O, koliko toga treb a iscediti, izrezuckati, ili kleštim a isčupati, Garb — govorio je Nivel. Garb nije video d a se Kranč osvestio i da m u sada prilazi s leđa, p a se baci u stranu da uhvati zaklon. Imao je još jedan m ali pištolj pod pazuhom i bio je rešen da pokuša očajničku odbranu. Ali Kranč sada njega odalam i po tem enu i vrati m u udarac dobijen malopre. * L u n je u poprište stigao tek nekoliko m inuta od trenutka kad je M akferson započeo svoj neobični napad. Jed an policajac je stajao u zaklonu i htede da spreči Luna d a ide dalje. A onda m u se učini da se kolt oglasio negde n a nivou prizemlja, p a požuri napred. Tako se nađe u hodniku blizu jednih otvorenia vrata. O n oprezno zaviri unutra. Ugleda dugu prostoriju televizijske kontrole i s uređajim a za komandovanje. Lomeks Garb upravo se bio prostro po podu i ostao d a leži onesvešćen. — Ipak ste stigli u pravom tre90

nutku — reče Glen Kranč prilazeći M unrou i Nivelu. Pošto izvuče i drugi pištolj i proveri oba svoja oružja, Lun uđe. N am em o nije upotrebio m ogućnost da neprim etno ubaci gasne m ehure i trenutnim dejstvom svog gasa uspava zločince. I on je želeo obračun oružjem, posle koga oba protivnika nikako ne m ogu ostati živi. — Podignute svoje zverske šape! — viknu Lun. Delić trenutka pre toga Kranč je bo prim etio m askiranog Luna, ali tek njegov uzvik otkrio m u je d a to ne dolazi neki od M unroovih ljudi. Iznenađeni M unro i Nivel odskočiše i zauzeše borbeni stav. No, nisu stigli d a nanišane i opale, a Lunovi pištolji okidoše po jedan metak. N a čelim a oba zločinca ukazaše se rupice i oni počeše da se nakreću kao u usporenom filmu, a onda tresnuše o pod. Glen K ranč je bio podigao ruke, a sada skoro m im o upita: — Vi ste Lon zar ne? — Ako ti je zbog toga lakše, ne poričem — odgovori Lun. — O nda sam bezbedan — osm ehnu sa Kranč. — Ti ne ubijaš čoveka koji ti se predaje, a nećeš dati ni svom ludom m o m aru da ubije čoveka bez šanse. — Prekršiću sva ta pravila, ako se njem u dogodi neko zlo — reče Lun smirenim, ali ledenim glasom. — Znaš li šta o njemu, Kranč? — Zapao je u nepriliku — odgovori K ranč ne spuštajući ruke. — Eno, n a ekrenu brcj devetnaest on se vidi kako čeka u zaklonu. N a susednom ekranu vide se naši Ijudi. Eno, stalno se

povećava broj. N aredio sam da svi k ren u ta m o ... — N aredi im da se povuku i d a g a ostave — odluči Lun. K ranč pođe k a pultu, ali bilo je kasno. M akferson otvori vatru i baci granate. Nekoliko zločinaca pade. Lun ugleda kako jedan Krančov čovek baci stari m odel ručne g ran ate prem a M akfersonu. U istom deliću sekunde i Makferson je bacio svoju najjaču bom bu i ona se s protivničkom skoro sudarila u vazduhu. Zbog visine prizem lja i visina hodnika je bila velika, p a je g ran ate bilo moguće baciti dosta daleko. Svoju M akferson proprati brzom paljbom koltova. Obe ručne bom be eksplodiraše u istom trenutku. — Same! — viknu Lun kao da ga njegov drug može čuti, jer videlo se da se M akferson uhvatio za levu nogu i seo ispustivši oba revolvera. Taj tren u tak pokuša d a iskoristi Glen Kranč i pruži levu ruku k a niskoj polici pored kom andnog pulta. Lun vide da m u se prsti sklopiše oko nečega. Nije m ogao da rizikuje, p a brzo opali iz svoje desne ruke. Kuršn m pogodi K ranča s unutrašnje strane ruke i srnrska m u lakat. Zločinac jauknu i izgubi svest. Lun brzo osm otri sve uređaje ne bi h odgonetnuo njihov sistem, no to nije bilo lako, p a se dade n a posao d a osvesti Kranča. Ovaj jeknu i desnom rukom obrisa vodom zapljusnuto lice, a onda pođe njom k laktu leve ruke. — Sledeći k u ršu m m og pištolja nam enjen je tvom čelu, ako' išta pogrešiš — zapreti m u Lun.

— A sada skupi snagu i priđi pultu. Pomoću sistem a glasnogovom ika obavesti svoje ljude d a spreče prodor pohcije ovamo. Neka napuste M akfersona, jer već je ranjen. S bolnom grim asom n a licu K ranč bez reči pm ži prst desne k levoj m ci pokazujući d a krvari. Lun otrže Krančovu kravatu i poveza m u ru k u iznad rane, a onda uzviknu: — Brzo! Izvršavaj! Zločinac uze m ikrofon i uključi sve polužice n a jednom uskom i dugom tastem , p a poče da viče: — Pažnja, pažnja! Govori vam vaš šef Kranč! Sprečite u p ad policije iz pravca glavnog hola! Pucajte i vičite d a se policajci vrate. Treba nam vrem ena da se spasavam o. Javljajte se svi s nivoa prizemlja! Odm ah zatim on uključi dm gi niz sličnog tastera i iz zvučnika u prostoriju dospeše glasovi. Izdvoji se glas jednog od Nivelovih ljudi: — Svi smo ranjeni, ili mrtvi, Zadnja bom ba nap ad ača nas je dotukla. J a sam ranjen u ram e, ali još m ogu da se krećem. — Koji si ti? — u pita Kranč. — L ib... Lionel Berč — odgovori gangster. — Odavde vidimo da je i neprijatelj ranjen. Ostavi ga i spasavaj se. Dodi hodnikom ef da te ovde u m om birou neko previje — naredi Kranč. — O n je m oja briga, sto m u ranjenih ubica! — uključi se i M akferson u opšti razgovor, jer beše čuo Krančovu poruku Berču. Lun se trže, iako je stalno i nehotično skretao pogled k a ekra91

n u n a kome se video M akferson s profila, kako sedi oslonjen uza zid u zaklonu, ili s leđa kako m otri prilaz hodnikom, jer kam era je bila iza njega, blizu metalnih vrata. Tek sad a Lun shvati da i on može uspostaviti vezu s M akfersonom kao Kranč sa svojim ljudima. Sada se m o m a r pokrenu, s m ukom se postavi n a kolena i nađe jedan kolt, p a izvire iza ispusta koji ga je štitio. Na dm gom ekranu videlo se kako Iionel Berč odlazi, p a u jednom trenutku podskoči kao da se zapleo u nešto. On ljosnu licem o betonski pod i ostade nepomičan. — Isključi sve ostale zvučnike sem onog kod M akfersona — naredi Lun Kranču. Kad ovaj posluša, Lun preuze m ikrofon i pozva: — Halo Same! Ovde Donald! Pogazio sam obečanje, jer nisam mogao drugačije. Drži se, dolazim! M oramo nestati, jer ovamo dolazi čopor policijskih patrola. Krančove zločince si sredio... — Nisam n je g a ... K ranča nisa m ... — jedva izgovori Makferson. — Jesi li teško ranjen? — upita Lun. — U n o g u ... D esn an o g a mi je v irila... Torpedovana je izgleda dosta gadno — osm ehnu se Makferson. — Imaš li drugih ran a? — upita Lun. — Samo lake ogrebotine — odgovori m om ar. — Ipak, voleo bih da si održao r e č ... — Potreban si mi, Same! — uzviknu Lun. — Džejn je u opasnosti. — Ako je tako, dolazim. Samjuel M akferson može i bez jedne 92

noge! — odgovori m o m a r i Lun se naježi videči g a kako ide n a ru k am a i jednoj nozi vukući onu ranjenu i ostavljajući krvavi tra g n a betonu. — O stani u zaklonu, Same! Ćim se G arb osvesti dolazimo po tebe — doviknu Lun u mikrofon. N a ek ran u se videlo kako se M akferson okrenu, a onda se čuo glas: — Ovako je sporo i tešk o ... N asukao sam se kao kit n a obalu! Lun se osm ehnu i zbog tih M akfersonovih reči i zbog zapanjenog Garbovog izraza. On je m alopre došao svesti, ali se setio u kakvim je prilikam a, p a nije otvarao oči, već je slušao. Konačno je bio siguran d a je to Lunov glas i otvorio je oči, seo je i zurio u svog novog prijatelja i spasioca. — Jesi li povređen, Lo? — upita Lun. — Nisam ranjen — odgovori Garb osvrćući se d a nađe svoje omžje. Lun opet uključi sve mikrofone, a K ranč m u pokaza kako da isključi spratove, jer ženski dozivi i vriska su smetali. Policija je prošla kroz hol i u pala u sobe klupskih lepotica, ali u prizemIje još nije bila prodrla. Dva m askirana M unroova gangstera sprečavali su da se policajci provuku pored buldožera, a metalna v rata su bila neprobojna. — Kako da iznesemo ranjenog Sam a? — obrati se Lun Kranču. Ovaj slegnu ram enim a i požali se n a bol u m ci, a onda dodade: — I ne vidim dobro, jer ta j...

gospođin G arb m i je uništio na- M akfersona. Osveta nije bila očare. slatka kako je m isho d a može bi— Ali dobro si video da m e ti. Bilo m i je sve tužno i odvratodalam iš s leđa — osm ehnu se no. Garb. Jedina svetla bila je činjenica — Krenimo! — pozva Lun. — istinskog Lunovog prijateljstva. Ti G arbe vodi K ranča i sredi ga Donald Sikert nije kršio datu ako nešto pokuša. reč. N ikada se to nije dogodilo i — Da m u odm ah prostrelim i zato je M akferson poverovao da će sam o on rizikovati život u drugi lakat? — u p ita Garb. — Ne! J a m ogu d a budem ko- ovoj neravnopravnoj borbi. Nije ristan. Znam n a č in ... Znam i iz- želeo d a dovede u opasnost Lulaz n a kojem n as neće sačekati n a i Džejn, p a je tražio Donaldopo'licija — brzo poče K ranč pri- vu r e č ... državajući desnom svoju levu »I, eto, jača je njegova privržeruku. — U m om birou im a po- nost drugu nego i sam a časna kretni b a r n a točkovima. Ako reč«, mislio je m o m a r i zapabacite boce s pićem, posuđe i njen oseti d a m u oči zasuziše, a sve što je suvišno, im aćete mislio je d a sam o luk i nešto čvrsta kolica n a gum enim toč- vrlo oštro može d a iz njegovog kovima. Izrada je solidna. Mogli oka izm am i suze. biste gurati i dva čoveka n a toj Ugledao je Luna kako trči s p latfo rm i... kolicim a za piće pred sobom i to — Ti stvarno um eš d a budeš ga n a te ra n a smeh. koristan — reče Garb. — Svi su — Umesto n a lađi, ploviću na izgledi d a ćeš uspeti d a sačuvaš poslužavniku, m ilion m u trica i ne sam o svoj zdravi lakat, nego i kučina! — doviknu on s napoda se sasvim spaseš — potstače rom se pridižući n a zdravu noga Lomeks Garb. gu. Pridržavao se jednom rakom — Eh, d a sam p re znao da si ti Skriveno Oko — uzdahnu za ispust betonskog nosećeg stuKranč, ali ne reče šta bi bilo. ba, a dm gom proveravao da li — J a idem po ta b arsk a kolica su m u koltovi za pojasom. Kad — reče Garb. — Znam gde su Lun stiže do njega, on okrenu leKrančove prostorije. Dobro sam đa d a m u podm etne »poslužavih pogledao ono veče kad sam nik«. Sede n a gom ju ploču koliod njega sam og saznao koga su ca i Lun odm ah pođe. G urao je snažno i brzo su se kretali, ali njegovi ljudi uhvatili. Da g a ne gleda s izrazom ništa nisu govorili. U glavnom hodniku M akfermržnje, K ranč je gledao u svoju son iznenađeno pogleda G arba i ran jen u ruku. K ranča, p a nehotično poteže koltove. * — Ne treba, Sam e — reče Lun. — Valjda se sećaš G arba? L o m koji je stvorio i desetina le— Njega se sećam i znam šta ševa posejanih n a njegovom pu- m u dugujemo, a h tu je K ranč — tu nisu zadovoljili Sam juela oštro reče m ornar. 93

— On nam je potreban, a uz to dao sam m u reč d a će imati šansu — upozori ga Lun. — A ta k o ... — uzdahnu Makferson i iskosa pogleda Luna. Njih četvorica išli su tako što je n apred koračao Glen Kranč pod stražom Lomeksa Garba. Lim nije ispuštao kolica. On ih dogura do lifta, p a se spustiše do najnižeg nivoa podzemlja Kluba svitanje. Kranč je zaista znao tajni izlaz.

P o čin jali su dani prinudnog ooravka u Njujorku. Lun je održavao vezu sa Garbom, a Skriveno Oko ga je obaveštavao o onom što su činili bračni p ar Frentig i Glen Kranč. Džejn je skupljala sve važne članke iz listova i časopisa. Podvlačila je ono što je važno. Nakon petnaest d an a čitala je podvučena mesta: »... Tako je otkriveno da su klubovi legalni vid priprem e za uspostavljanje gospodarenja ne sam o u Sjeđlnjenim Državama. Koliko sum anuta, toliko je i opasna bila ta ideja oteranog diplomate Šipa Frentiga. Njegovim bandam a uspelo je da se dom ognu obogaćenog u ra n a i plutonijuma. Malo je nedostajalo p a da zaprete atom skim napadom. A m basador je uspeo da privoli n a saradnju i takve ljude kakav je bio šef njujorške policije Patrik M a rč... ... Za Am basadorom ostaje krvavi trag. Šip Frentig ubija vođe svojih bandi i rastu ra ldubove širom Sjedinjenih Država. Policija stiže sa zakašnjenjem. On 94

je uvek otišao d alje... ... Postoje sumnje da Šip Frentig uopšte nije živ, već da se Donald Sikert, poznat kao Lun, kralj ponoći i njegova Džejn Vitington skrivaju iza tobožnjih likova bračnog p a ra F ren tig ... ... Da nije bilo toliko m rtvih i toliko štete, Lunovo mešanje bilo bi pohvalno. Ovako je mnogo užasnih događaja i užasnih sumnji. Mnogi m agnati su osramoćeni sam o n a osnovu izjava sumnjivih dam a. Sve više je onih koji traže d a se lavina sram a zau stav i... ... Kako verovati čoveku koji neprekidno šalje fotografije i druge dokaze o klubovim a i zločinim a Ambasadorovih bandi, a sam se skriva pod nadim kom Skriveno Oko. Ko je taj tajanstveni čovek, kome je bilo omogućeno da krstari po Ambasadorovom carstvu g re h a ? ...« Samjuel M akferson je opet bio u skloništu i sada je samo uz pomoć štapa šepao od prostorije do prostorije. On uđe k Džejn dok je ona još čitala, p a upita šta je toliko zanimljivo u isečcima. O na m u ih pruži i m o m a r se zadubi u čitanje. — Pa to je biJa velika zbrka! — uzviknu on n a kraju. — Šta bi bilo da m i nismo došli u Njujork? Možda bi ovde već vladali Ambasador i njegove lepotice. — One nisu bile predviđene da vladaju, već da služe, da budu robinje — ogorčeno reče Džejn. U tom trenutku uđe Lun. Po izrazu njegovog lica oceniše da im a nešto da im kaže. — Dakle, sve je gotovo — poče

on. — G arb javlja d a su Frentig i Kranč poginuli u Čikagu. Tamošnje gangsterske družine su već bile n a putu da rasteraju Am basadorovu g ru p u i preuzm u klub. Zločinci su po kratkom postupku presudili zločincima. Leševi su nađeni n a obali jezera. — A šta je sa Diksi Frentig? — upita Džejn. — Njoj je Garb savetovao da potraži utočište kod policije i ona je poslušala. Još dugo vlasti će im ati glavobolje zbog njenih svedočenja — odgovori Lun. — Proglasiće je um no porem ećenom i sakriće je u nekom azilu za um obolne — prim eti M akferson. — A Skriveno Oko? — upita Džejn. — Putuje u Evropu. Zadovoljan je onim što je Frentig uspeo da pokupi u klubovim a i da m u preda. Hvali se d a je i on sada um alo milioner, ali d a neće nasesti nekom novom »ambasadoru« g reh a — odgovori Lun. — Vlada m u je d ala zaštitu kao specijalnom agentu, ali »zamoljen« je da se preseli n a neki drugi kontinent. — Silan je to momak, ali i velika lopuža — prim eti M akferson. — Obećao je da će se nadalje baviti sam o um etničkom fotografijom. Naravno, najvažnija oblast: lepotice — nasm eja se Lun. — I šta sada? — upita Džejn sluteći odgovor. — Počinjemo priprem e za odlazak — odgovori Lun. — To je prav a u teh a za starog m om ara, sto m u tužnih dana. More, pučina, ta la s i... Možda je

to lek za m ene — reče m o m a r i zagleda štap u svojoj mci. Ustade i lupnu o pod nogom u koju je bio ranjen. — Kao nova! Krećemo! — uzviknu. Nakon tri dana, brod »Sjedring« s danskom zastavom na jarbolu zaustavio se n ad dubin am a Gvajanske zavale. U daljini su se nazirali nizovi Malih Antila. M akferson i Lun sami su izneli kovečg nesrećne Brende Lendon. Džejn je stavila cveće. Malo kasnije talasi su se sklopili oko kovčega i on je pod teretom olovnih ploča potonuo. — Učiniću sve d a kad um rem budem donet ovamo i spušten baš ovde u dubinu okeana — reče M akferson. Lun je ćutao. Mislio je da je ovo putovanje preko okeana najtužnija epizoda u njegovom životu. I M akferson je ćutao gledajući u vodu. Ali tu je bio još neko. Džejn stade izm eđu njih i uze ih ispod. ruke. — Hajdemo, momci! — pokrenu ih ona. — K o?... Mi m om ci?... Pa i jesmo, vidiš — osm ehnu se Makferson. — Donald bi treb a lo ... v idiš... Džejn se okrenu k njem u i grim asom m u reče da ne govori sada o tome, p a ga zvučno poljubi u lice. — A ja? — upita Lun. — A šta ti?! — šalila se Džejn. — Idite sada vas dvoje u kabinu, a ja ću ostati još malo da po95

sm atram more. I secacu sećaću se smatram Brende. Bila je tako ppuna una zivota života -— zakljuci zaključi Makferson M akferson i blago se ote od Dzejn. Džejn.

96

Ostao je samo sam o neko vreme, a onda se Dzejn Džejn i Lun nadose nađoše pored njega. Ovoga pu puta posao je ta pošao palubom palubom s njima.