Ashton,Frederick - 50-Lun i Ukleto Zlato

LUNI UKLHII ZLATO Broj G 1 7

ZABAVNI ROMAIMI

F. E Š T O IM •

IS

DINARA

IM O V A s e r ij a

x-noa sveska

.

1979

F.Ešton LUN I UKLETO ZLATO F.Ešton LUIM I TROVAČICA

ROTO BIBLIOTEKA

O d g ovo rn i urednik

SRBOUUB BUBAN] R e c e n z e n t: JOVAN Č AN AD AN O VIĆ K o re k tu ra Š ta m p a rije »D NEVNIKT e h n ič k i u re d n ik SLAVKA BO Š N JA K O V IĆ Tiraž: 100,000 p rim e ra ka

O vo izda n je o s lo b o đ e n o je o sn o vn o g i p o se b n ih poreza na p ro m e t a kto m S e k re ta rija ta za o bra zo va nje nauku i k u ltu ru SAP V ojvo d ine , b r 413-111 od 3 januara 1973 god in e

Izd a je i š ta m p a N o v in s k o -iz d a v a č k o p re d u z e ć e •■DNEVNIK", B u le v a r 23 o k to b ra 31 B ro j ž iro ra č u n a 65 700-6 0 3 -6 3 5 0 O O U R N O V IN S K O -IZ D A V A C K O O D E L JE N JE G lavni i o d g o v o rn i u re d n ik : D U SA N S TA N O JE V

F R E D E R IK E Š T O N

Lun i ukleto zlato

Ia k o sam u vlažn oj p rolećn oj noći, D onald S ik e rt je bio d o b ro r a ­ spoložen. V ra ć a o se iz posete je d ­ nom od svojih n a jvern ijih i n a jd ra ­ žih p rijatelja , re p o rte ru A rtu ru M a rk in ću i n jego vo j žen i M eri. V e č e ra je bila po S ik erto vo m ukusu, a r a z g o v o r za n im ljiv, sa ša ­ lam a i an egdotam a. M a rk in ć e v i su se tru dili da svom gostu p r ire d e što p rija tn ije veće, i u tom e su uspeli, tako da nisu ni osetili kad p re se p r ib liž ila ponoć. S ik ert je o sta vio svoj au tom obil na su protn oj strani G ledson parka, je r je tako m o ga o da p ro žeta ispod drveća , po travi, i p ri dolasku, i sada. u odlasku. Išao je sred in om parka, putanjom koja je b la go s a v i­ jala. U jedn om trenutku je ćuo p r i­ gu šen e glasove. N ije ra zu m eo reći, ali bilo je jasno da se n ečije oštre

p retn je m ešaju s ja u cim a i p r e k li­ njanjem . K ad se takvi g la s o v i čuju u to glu vo doba, i na pustom mestu, već in a ljudi n ehotičn o p o želi da se nade što dalje. M eđutim , D onald S ik e rt je b io jedan od onih koji uvek žele d a pruže p o m o ć u g ro ž e ­ nom ljudskom biću. Zato zastad e uz stablo s ta ro g platana, blizu o g ra d e ten isk o g igrališta. Oslušnu, i z a k ­ ljuči da se g la so vi čuju sa igrališta. Gusti ob la ci su s k riv a li nebo nad Londonom , a iz m a g lic a je p rig u š i­ v a la svetio. D onald S ik ert krenu ka o g ra d i igra lišta. K ad se n ade na uglu, na­ g lo stade. G la so vi od jed n om postadoše jasniji, la k o je b io »k ra lj p o n o ći«, oslob ođen sva k o g prazn overja, S ik e rt pom isli na duhove. Sad je ja sn ije čuo g la so ve - P o n a v lja m ... V eru jte mi, g o ­ spodo. .. Ja ne z n a m ... N ik a d nisam o d g o n e tn u o ... Z a r ne bih spasao

svoj ž iv o t ? ... Z a r bih trp eo o ve u žasn e m u k e ? !,,. U b ijte me, a li ne č in ite to sa m n o m ... — g o v o r io je n ek o p rom u k lim glasom , jecajući. S ik e rt se osvrn u n a -s v e strane. D o uha mu d o p reše otk u caji n ek og sata, k o ji n a ja vi ponoć. T o g t r e ­ nutka još ja sn ije čuo je d ru g i glas: - G o vo rićeš, K o n e le m a k a r te m o ra li izn o v a sastavljati! S e fo v i ne p rih va ta ju tvo je laži. G o v o ri! - N e postoji n ik a k vo p rok leto b la g o ... D a g a je bilo, ja bih g a o d a v n o u zeo — o d g o v o ri p rom u k li i p o tre s e n i glas. - Č o v e k je plakao, jecajući. Donald S ik e rt je oslu škivao, osvrću ći se n a sve strane. N a đ e se uz stub na uglu igra lišta , k o ji je b io n ačin jen od ja k e m eta ln e cevi. Bjo je v išlji od o stalih stu bova u o g ra d i ten isk o g igra lišta , i na n je g o v o m vrhu je b ila svetiljk a, za štićen a žiča n o m m r e ­ žom . N a tri ja rd a od zem lje b io je n a c e v i usečen otvor, ta k od e z a š ti­ ćen ž iča n o m m režom . Kad stade uz stub, S ik e rt je sa svim jasno čuo jau ke i reći: O -o h !.. U m reću , go sp o d o ... V iše ne o seća m ni b o lo v e ... - G o vo rićeš, sta rće! M o ra š da k ažeš tajnu koju skrivaš. O staviće m o te tu do sled eće noći. a on d a ć e m o do vesti Endu. Koju E n du ?.. N e zn am n i­ kakvu ženu s tim im en o m ! - u pade p ro m u k li m a lo ja čim glasom . - A li, m i sm o je o tk rili, D žefe sm eju či se r^če sabesednik. - Kad budeš g le d a o šta č in im o od nje, g o ­ v o rić e š k a o papagaj. A m i u m em o svašta s lep o m ž e n o m ... - Čutite, p ro k le ti b ili! - viknu č o vek k o g a su o s lo v lja v a li sa D ž e f Konel. - O n esves tio se - re č e neko. - S vejed n o je - o d g o v o ri drugi. - M o ra ć e m o ja viti d a je tvrd o ra h i da je p o treb n o p risu stvo n jeg o ve kćeri. S to jeći uz stub, S ik e rt je čuo k a k o o d z v a n ja m etal, zb o g n ek og udara. Z a k lju či d a to za tv a ra ju m eta ln a

vrata. Kad se sve utiša, on poče da istražuje. Bilo je o č ito da je u stub u građ en dovod va zd u h a iz n ekog skloništa. Z n ao je da širo m L on ­ d o n a još u vek p o stoje sk lon išta od n ap ad a iz vazduha, iz g r a đ e n a za v re m e d ru g o g svetsk og rata. M n o g a od njih su o sta v ljen a kakva su bila, sam o su u lazi p r ik riv e n i i zaključani. Zaklju či da i ovde, u G leđston parku, baš tu ispod ig r a li­ šta, postoji jed n o od tih starih sk lo­ ništa. A li, g d e je u laz? Dok se to p i­ tao, S ik ert p rim e ti sen ke na zidu desno od igra lišta . T a m o su bile n ek a k ve ja vn e p rosto rije. S k riva ju ći se ispod d r v e ć a i izbega va ju ći o svetljen i prostor, stiže do zida, a li tu n ije b ilo nikog. D žepn om la m p om o svetli tlo, i u skoro nade m eta ln i kapak, za k lju ča n jakim sta­ rin sk im katancem . Pošto je neko v r e m e oslu škivao, kleknu, i, p o ­ m oću u n iv e rz a ln o g kalauza.^otvori katanac, p a g a sa k ri u lišće kraj m etaln e ploče. P o la k o p o d iže ploču, ispod k oje se u k a za betonsko step e­ nište. P ozn a ju ći opšti izgled starih sklon išta od n a p a d a iz vazduha, zaklju či d a je to p o m o ćn i izlaz, za slučaj da bude p o go đ en glavni. O svetlja va ju ći niski p odzem n i hodnik, k re ta o se u sm eru igrališta. U sk o ro zaklju či đ a je gla v n i u laz u sklon ište n ekad b io baš ta m o g d e je izg ra đ e n o ig ra lište. O stali d eio vi p od zem n e g r a đ e v in e ostali su ne­ dirnu ti; za slučaj potrebe, bilo je lako otk op a ti p o n o vo gla v n i ulaz. G ra d ite lji ig r a liš ta vo d ili su ra ču n a da ne unište sta ri dovod vazduha, pa su g a p r ik r ili u m etaln om stubu, do k o ga je d o ved e n o i ele k trič n o svetio. S vaki d ru gi č o vek bi, um esto da ličn o istra žu je sad p o zva o policiju Ko zn a gd e će g a odvesti slučajno o tk rić e o v o g sta ro g sklon išta? To što n ikad n ije u zm ica o a k o je t r e ­ balo p o m o ći n ek o m e čiji živo t u g ro ­ žavaju z lo č in ci u čin ilo je da vrsni nau čnik postane Lun, k ralj ponoći. S ik ert nikad n ije v o le o taj nadim ak,

koji su mu izm islili ga n gsteri, još p re d ve decenije, dok su se n ad ali da će od n jega stvo riti o p a sn o g z lo ­ činca, ali se n a v ik a o na njega. D o z­ v o lja va o je da g a tim n ad im k o m o s­ lovljavaju čak i n ajb liži ljudi. N je g o v e m isli p re k id e n ova p r e ­ preka. Bese se n ašao p red širok im , ali jed v a pet stopa viso k im m e ta l­ nim vratim a, sa kojih je rd a sk id ala sivu boju. O svetu bravu, i osm ehnu se vid e ći da je d o b ro podm azana. Kalau z lako pokren u rezu, i Lun se nade u g la vn o m delu bunkera. S k lon ište je, oćito, b ilo često u p o ­ treb ljavan o. N a p rotru lim d a s­ kam a, pod k oje su b ili podm etn u ti sanduci od p ića i kon zervi, b ile su h rp e starih ćebadi. N a jed n om le­ žaj u bio je stari, b elo b ra d čovek, bez svesti. Bio je vezan, a lice mu je bilo n atečen o i u m azan o krvlju. Lun se sagnu i oslušnu mu srce, a za tim mu u usta u gu ra jednu ta ­ bletu. N a d e bocu s m alo visk ija, pa to iscedi u usta on esvešćen om . S ta ­ ra c proguta, i na ča sa k o tv o r i oči. ali o p et ih za tvori. Lun mu stavi u usta i drugu tabletu. - Poku šajte da to progutate. Biće vam bolje. Spašću vas od zlo č in a c a - re č e mu zatim . S ta ra c n ije m o ga o da o d g o v o ri, ali klim nu glavom . Lun g a p a ž ljiv o p od iže i ponese. 'k

T r g a o se iz sna i u n e zv eren o p o ­ gle d a o u m ra k ok o sebe. O slu šk i­ va o je n ek o lik o trenutaka, a on d a pokrenu ruke. M islio je da je vezan , a sada za k lju či da su mu ru ke slo­ bodne, iako u zavojim a. N e k i prsti su mu ostali n ep o vred en i i slo­ bodni, pa je n jim a m o g a o da o p ip a ok o sebe. U m esto sm ra d a budi, udisao je čist vazduh, ugodn o za grejan . O seti i m iris čiste posteljine. O p ip a čaršav, i p rin ese g a licu. R u k om je is tra živa o dalje, i n ap ip a noćnu lampu. N a d e p rek id a č, i b la ga svetlost o svetli p ro sto r o k o njega. D a nije vid e o gru b e m etaln e n osa če č e ­

ličn ih ploča, m islio bi d a se n alazi u u godn om hotelu. O vako, n ije znao šta d a m isli. D a li je u k a b in i n ek o g b ro d a ? O setio bi lju lja n je... M isli mu p re k id e o tv a ra n je vrata. - P ro b u d ili ste Se, sta ri vu če ja vi se Lun i priđe. - G de sam ja? - u pita D ž e f Konel. - K o m e je p r e v io i z a k rp io o v a k o vešto ? - N a la z ite se u m om skloništu — o d g o v o ri Lun. - N e k o vas je ž e ­ stoko m učio, ali uspeo sam d a vas. ka k o sam i kažete, za k rp im . O sta je sam o d a č ek a m o da ra n e z a ra s tu ... - A ko ste vi? - u p ita starac. - B ilo bi m i n a jm ilije d a ne m o ­ ra m d a v a m k a žem istinu, a li ne v o ­ lim d a izm išlja m — o d g o v o r i Lun. i n astavi d a p r ič a k a k o se d o g o d ilo d a spase starca. T ek na k ra ju mu re ć e svo je p ra v o im e i nadim ak. - Lun! S la vn i kralj p o n o ći! T o je suviše lep o d a b i b ilo stvarno. S i­ gu rn o sanjam , a k o sam još u vek ž iv — re č e starac. - Ž iv i ste, Konele. - O tkud m i zn ate im e? - Pa, m a lo p re sam p r ič a o šta su g o v o r ili ljudi k o ji su vas p o d vrg n u li mučenju. - U p ra v u s te ... S ta rim — o s­ m ehnu se Konel. Ć u ta li su n ek o vrem e, sva k i zanat svojim m islim a. - K a k o ste se u sudili d a n ep o zn a ­ tog č o v e k a d o ved e te u svo je tajn o sklon ište? - u pita Konel. - N is a m zn a o šta bih d ru g o s vam a, a v i ne zn a te g d e je o v o sk lo­ n ište — o b ja sn i Lun. - P retp o s ta vlja m da m e ne biste pu stili d a izid em - re ć e Konel. - N a p ro tiv , m o ra te što p re u b o l­ nicu. S v a š im srcem n ije sve k a k o treba. - O. n iš ta ... M o je s r c e ? .. P a on o je m n o go iz d rž a lo — re ć e starac, i zbu n jen o se osm ehnu. — Žao m i je što ste se m u čili o k o m ene. - N e ž a lite - re ć e Lun. - V a žn o je da ste spaseni. K o su ljudi k o ji su

vas d rža li z a tv o r e n o g u on om sk lo ­ ništu? — T o ni ja ne zn a m ... S k riv a o sam se, ali su m e našli. N e sh vatam k a k o su uspeli. O te li su mi planove, a kad su sh vatili da još nešto n ed o­ staje. .. - isp rek id a n o je g o v o r io starac, a on d a n a g lo ućuta. — Je li va m zlo? — u pita Lun. — N ije m i ni dobro, ali ućutao sam z b o g n ečeg d r u g o g ... D o k a žite m i da ste D onald S ik ert - o d g o v o ri D žef Konel. Lun se nasm eja, i reče-. — P rv i put u životu treb a to da d o k a žem da sam. U vek je bilo su­ protno. — M o žd a b an da iz N a c io n a ln o g dru štva p riro d n ja k a m isli d a sam n a iv a n ... — N e zn am ništa o tom društvu. A k a k a v bi va s d o k a z u verio d a g o ­ v o rim istinu? — P o k a žite m i svoje sklonište. Č i­ tao sam šta je p isa o vaš p rijatelj M a rk in č, i p rep o zn a ću sve, a to će me u m iriti - re č e Konel. .Lun klim nu gla vo m , i iziđe. V ra tio se s ele k trič n im vozilom , k oje je m o glo da se k o ris ti i za n ošenje te­ re ta i z a p re v o z ljudi, a k o se o tv o ri sk lo p ljen o sedište. P o m o že starcu da s k re v e ta p red e na sedište e le k ­ trič n o g tra n sp o rtera , i p o veze g a po svom n eob ičn o m skloništu. P o­ k a za mu la b o ra to riju i ra d ion ice, biblioteku , sp rem išta i podzem nu baštu s bazenom . — Sad vam v eru jem — zaklju či sta ra c u m o rn im glasom . — Pokazaču va m još nešto — re č e Lun, i o d v e z e sta rca u oklop Ijeno sp rem iš te za dragocen osti. M n o g o b ro jn e v itrin e bile su ispu ­ njene u m etn ičk im p red m e tim a naj­ veće vredn osti. B ilo je tu p red m eta od o b ičn e b ro n ze koji su v red eli više n ego da su od zlata. Ipak, n aj­ više je bilo z b irk i zla tn o g n ovca i zla tn ih predm eta. Bili su to najlepši tr o fe ji iz Lunovih podvodn ih is tra ž i­ vanja, u k o ja je išao brodom svog d ru g a M a k ferso n a . Pod jakim svet-

lom, blesnuše p ro z ra č n i i čisti d ija ­ m anti, crven i rubini, žu ti topazi, z e ­ leni s m a ra g d i i m o d ri a k va m a rin i. S ta rčeve o či se raširiše. - T o je n eslu ćen o b oga tstvo! uzviknu. - N e uzbudujte se. K on ele reče Lun. - T o su ipak sam o m rtvi predm eti. N a jv e ć e b la go je život. - T o je istin a !... A ja sam g a p r o i­ g r a o zb o g žu tog praha. D a sam im a o sreće d a n ađ em m a k a r nešto o v a k o lep o V o le o bih da se v r a ­ tim u k revet - za k lju či starac. Lun g a o d veze i p o lo ži u krevet. D ade mu d o b ro od m eren u m ešavinu lek o va za srce, pom oću in jek ­ cije, a o n d a i pilu le za sm iren je. S ta­ ra c je d re m a o još dok je jeo d o ru ­ čak, pa odm ah za tim zaspa. G ledaju ći starca, D onald S ik ert je ra zm iš lja o zašto g a je do veo ovam o. M o g a o je d a ga, još u toku noći, p red a nekoj bolnici. N ije li to podsvesn a želja d a se odu ži p r e ­ cim a ? N ik a d n ije u pozn ao n ek og rođaka, a ro d ite lje je d a vn o izgubio. S ada je bio usam ljen, je r D žejn Vitington, n jego va v e r n a ž ivo tn a saputnica, ia k o nisu bili ven ćan i, n a la ­ zila se u Š va jca rsk o j zb o g naučnih poslova. R a d ilo se o prim .eni b a k te­ rija za p ro izvo d n ju lek a n eop h od­ n og u lečenju šeć ern e bolesti, koji se tešk o dobija. Zn aju ći šta D žejn m ože da d op rin ese, za h teva o je od nje d a se p rih v a ti to g posla. S ta ri m o rn a r M a k fe rs o n sve češće je žud eo za m iro m d o m a ć e g ogn jišta, a taj m ir je n a la zio uz dobroću dn u Brendu Lendon. M la d i H a ri H o f je želeo da duže b o ra v i u Parizu, jer g a je p riv la č io g r a d s lik a ra i umetnika. »V a ljd a nisam d o v e o K o n e la zato da bih im a o o k o m e d a b rin em ?«, p om isli Lun. D a bi o d a g n a o sve te n ek o risn e m isli. Lun izid e iz sk lo n i­ šta i poku pi d n evn e listove i č a so ­ p ise na en gleskom , fra n cu sk o m i svahiliju. V ra ti se i poče da čita. U jedn om trenutku n jegovu pažnju p rivu če stra n a jed n o g en gles k o g

časopisa, koji je don osio fo to g r a fije i čla n ak o au tom ob ilsk om čudu koje se zva lo »la g o n d a «. Pošto p r o ­ cent m ogu ćn osti tog a u to m o b ila budućnosti, Lun poče da m ašta kako bi g a p re u re d io dodaju ći m n oge svoje izum e i oružja. T a k o stiže do ob a vešten ja o tom e da p ro izvo đ a č p r ip re m a v e lik a p u tova ­ nja svojih n ovih a u to m o b ila po svim kon tin en tim a, i tra ži vozače. T a m o su bili o b ja vljen i u slovi za ta k vo g vozača, koji nisu bili laki. T r a ž ila su se m n o ga teh n ičk a z n a ­ nja, o d ličn o zd ra vlje, zn an je v iše je ­ z ik a i za vid n a opšta kultura. N a ­ g r a d a je bila velik a, a li k o m p a n ija je tra ž ila i novčanu kauciju, a cerja a u to m o b ila je b ila znatna. Lun o d loži ča sop is i p red a d e se m aštanju o jedn om du gom p u tova ­ nju. Ž eleo je d a o b iđ e Kan adu i Južnu A m erik u , a u n ovom »p a m e t­ n om « au tom obilu to bi bilo p ra v o uživanje. K o n a čn o Lun odm ahnu ru kom k a o d a želi da o d go n i snove, i ode da ob iđ e starca. N a d e g a bu dn og ali n epom ičn og. — Je li vam , dobro, K o n e le? — u pita Lun. — V iše nikad m i n eće biti b o lje o d g o v o ri sta ra c dvosm isleno. — A li, o sta vim o t o ... T re b a da vam is p r i­ čam on o što je važno. — Slušaču vas, a li n ap om in jem da ne bi tre b a lo d a se uzbuđujete. V iše od s ve g a p o treb a n va m je mir. V e o m a je va žn o i da ni o čem u ne b rin ete... - p o če da g a savetu je Sikert. — D o voljn o sam ž iv e o d a čujem sve što o tom e treb a d a zn am — p r e ­ k id e g a starac. — A sada m e d o b ro slušajte. D ž e f K on el je b rzo i đahćući p r i­ ča o svoju životn u istoriju. Lun je uzalud p oku šavao da g a p re k in e na lep način, je r sta rče vo stanje se n a ­ g lo p o go rša va lo . Sam sta rčev izgled g o v o r io je dovoljno. Izg led a o je k a o d a im a više od osa m d eset go d in a , a im a o je ta čn o sed am deset i jednu.

B rada mu je bila potpuno bela, a koža na licu n ab oran a i n a g rd en a sta ra čk im pegam a, izra s lin a m a i b rad avica m a . G las mu je bio prgm u kao i p o vre m en o nejasan. Pošto se ro d io u Londonu, kao d ete lu čkog ra d n ik a na Tem zi, D žef K onel je m ladost p ro v e o na d o k o ­ v im a i uz Tem zu. Kad mu je bilo t r i­ naest godin a, otac g a je o d veo u A m erik u , a m ajka i jed n a sestra su mu ostale u Londonu. D ž e fo v otac je bio p o vre d en u m aloj livn ici u D etroitu. O p ečen tečn im u sijanim m etalom , izdahn u o je u m ukam a. D žefu je b ilo petn aest godin a. Bio je bez ičega, p a nije m o g a o ni da se vra ti u dom ovin u, je r cen a p re v o za b ila je su više visoka. - P o g a đ a le su m e n esreće jedna za drugom . S estra mi je p isa la da nam je m a jk a um rla, a v eć nakon p o la g o d in e d ob io sam ob a vest od suseda d a je i m o ja sestra u m rla od tu berkuloze. Bio sam sam na svetu i k ren u o sam da lutam — p rič a o je K on el brišu ći u tom trenutku suze k oje su u v ira le u d o b o k e bore. O b i­ šao je Kan adu i Južnu A m erik u , i op et se v r a tio u S jed in jen e države. T a k o se d esilo da se n ašao u Lincburgu jed n o g p ro le ć n o g d a n a 1941. godin e. U E vrop i je buknuo ratn i požar, i povu čen n ostalgijom , K onel je od lu čio d a se vra ti u Englesku i d a bran i dom ovinu. M eđutim , k a k o je p u tovao bez vo zn e k a rte još od M em fisa , iz d olin e M isis ip ija , osob ­ lje v o z a g a je o tk rilo i p retu čen o g iz b a cilo u sam om Lincburgu. - O sta lo m i je jed in o d a p ešice p red em koju stotinu m ilja d a bih sti­ g a o d o o b a le A tlan tik a , o d a k le bih se n ek a k o snašao d a k a o d o b ro v o ­ ljac n asta vim put do ro d n o g L on ­ d o n a — p r ič a o je starac. - Z n a li ste da Londonu prati o pasn ost od in vazije, a ipak ste hteli d a d o đ ete - p rim e ti Lun. - Istin ski sam to želeo. P ra v e osn o ve tih ž elja jed n o g sk itn ice ne bih m o g a o da objasnim . Jedn o­ stavno, hteo sam p r e m a Evropi.

M o žd a sam se n esvesno n ad ao da ('u ta k o postati n eko... N ije mi uspelo. D o go d ilo se nešto zb o g č e g a je on du go ostao u Lincubrgu. T a m o je čuo p riču o zlatu T o m a Bila, koje su m n ogi tra žili č ita v jedan vek. - Znam sve o tom blagu - u po­ z o ri g a Lun. - T o mi o la k ša va p rip o v ed a n je -- re č e Konel. Lun je bio čo vek koji je o p o to p lje­ nim b ro d o v im a i širo m sveta s k r iv e ­ nim i izgu b ljen im b o ga tstvim a zn a o više od drugih. O n o g dan a kad je ustao p ro tiv zločina, m o ra o ;e p rih va titi i ja vn a p ra v ila m orala, uko nije m o ga o p rih va titi g r a ­ đan ske zakone. Zato je poku šao da /.a svoj naučni rad n ab avi m n ogo n ovca na neki pošten način. O stalo ic sam o da v e ru je u čuda, ili da po­ tra ži zla to koje ne p rip a d a nikom. ta k v o g zlata im a m n ogo na dnu m o ra i okeana, ali i na kopnu. G o d i­ nam a je Lun saku pljao sve što se /.na o izgu bljen im to v a rim a zla ta i d i'a g o g "kamenja, u m etn ičkih p re d ­ m eta i a rh eo lo šk ih dragocen osti. N e k o lik o neuspelih poh oda u p o ­ tra zi za izgu bljen im blagom , nisu g a o b esh ra b rili, pa su došli i m n ogi uspesi. Lun i M a k fe rs o n već celu jednu decen iju n ijedn om nisu uza­ lud tra žili potonu lo blago. Lun je im a o p rilik e da tra g a i za blagom e g ip a tsk ih fa ra o n a , ali u zim ao je -am o sa dna m ora, ili iz pustih k r a ­ jeva. Z b og svog p o seb n o g in tereso va fija za sve doku m ente, pa i za leg e d n e o za k op a n o m blagu, Lun je p rik u p io sve i o blagu T o m a Bila. Sada. dok je g le d a o n em oćn og sta rca i slušao n jegovu ispovest, sećao se, p riče o m ladom a ris to k ra ti iz R ičm o n d a u V ird žin iji, koji se p osva đ a o sa svojom d ev ojk o m i. uvreden, od lutao u svet. Bio je to Tom Bil. Zapu tio se na D ivlji Zapad, u k o m e su tada ž iv e la ra to b o rn a in dijan sk a plem ena, stalno uz K rvave borbe, u zm iću ći p red bel8

cim a, koji su n a d ira li sa Istoka. Bila je to 1817. godin a. O k o T o m a Bila već se n a la zila g ru p a od trid eseta k m ladih avantu rista. U d ecem bru 1818. g o d in e g ru p a je stigla u Santa Fe u Nju M eksiku. V e ć in a je zahtev a la da tu p rezim e, pa tek na proleće da krenu u p o tra gu za zlatom , ■^om Bil je jed va iz d rž a o do početka n arta. a on d a je sa d es etoricom dru gova, koji su p rista li da krenu već tada, p ošao u planine. S re ć a im se osm eh n u la i našli su bogatu zlatnu žicu. V ra tili su se po ostale drugove. N jih trid e set i d vo jica u žurbano su k o p a li zlato. P o k a zalo se da je n ala zište m n o go b o ga tije n ego što je to izg le d a lo u početku. U žurbi, d va k o p a č a su poginu la, ali ostali su u speli d a saku pe basn os­ lovno bogatstvo. K ao vo d a gru pe. T o m Bil se izd v a ­ jao ne sam o tim e što je b io o b ra z o ­ van, n ego i sm islom za o rg a n iz o v a nje i oprezn ost. Š ta se stva rn o d o g o ­ d ilo kad su k ren u li s o g ro m n im b la ­ gom , n iko n ikad nije saznao. L e ­ gen d a g o v o ri da su n a b a vili d o ­ vo ljn o k on ja i sa o sa m d eset to v a ra zla ta kren u li p r e m a Istoku. S tig li su u L in cb u rg čita vih hiljadu i pet sto­ tin a m ilja d a lek o od nalazišta. N ji­ h ovo pu tovan je n ije o stalo n eprim ećeno. Z lo čin a čk e ban de su se žu rn o sp rem a le d a napadnu taj basndslovni k a ra va n sa zlatom , a li Tom Vest ih je p redu h itrio. S a k rio je zla to n egde u o k o lin i, a k rčm a ru kod k o g a su odseli u Lin cbu rgu p r e ­ dao je o k o v a n i i za k lju ča n i kovćežić. Bilo je p ro le ć e 1819. godine. K r č m a r R o b er M o r ije n ije slutio šta se n alazi u kovčežiću . Bil mu je re k a o d a g a o tv o r i sam o a k o n iko od trid eset čla n o v a d ru žin e ne dode da g a uzme, a li s pism om . N ik o ne zn a k a k o se d o g o d ilo da M o rije ček a pune d va d e set i tri godin e. Sve to v re m e n ije o tv a r a o kovčežić. M o žd a su p retn je T o m a B ila i strah od n jego vih d va d eset i d ev et m o ­ m a k a b ili suviše jaki, ili je k rča m r

zn a o o cem u se radi, pa je sam t r a ­ žio, tek M o rije ćek a da is p rič a o svem u tek nakon više od d ve d e c e ­ nije. Kad je, po sopstven om iskazu, o tv o rio kovčežić, našao je tri d ok u ­ menta. P rvi je b io spisak od trid eset im en a s p o d a cim a o d a k le su ti ljudi i k o g a imaju. D ru ga d va doku ­ m en ta bili su p a p iri ispisan i š i­ fram a , koje je izm islio sam T o m Bil. Š ifr a p r v o g doku m en ta bila je m a ­ nje zam ršen a, i k rč m a r je uz p om oć stru čn jaka u speo da je odgonetn e. Bio je to doku m en at u k om e se g o ­ v o r ilo o zlatu za k o p a n o m blizu Lincb u rg a i o tom e d a je k rč m a re v a du ž­ nost, a k o se ne p o ja vi n ik o od tr id e ­ set vlasn ika, da isk op a zla to i da g a podeli na trid eset i jedan deo. Taj jedan deo im a p ra v o d a u zm e za sebe, a ostalih trid eset d elo v a m o ra da pošalje n a sled n icim a k o p a ča zla ta iz p r v o g spiska. M o rije n ikad nije u speo da dešifru je treć i dokum ent, a li se o b o g a ­ tio tajn o p ro d a va ju ći p rep iše svih dokum enata. Jedan ta k a v p rep is im a o je i Lun. - R aču n a se da bi b la go T o m a Bila sada v re d e lo blizu ped eset milio n a d o la ra - re č e Lun glasno. - K oješta!... D vostru ko više. To n ajb olje zn am ja sam. je r sam g a n ašao - izja v i sta ra c i na časak z a t­ v o ri oči, - Je li to d o b ra šala? ... - zausti Lun. - Bilo bi d o b ro da je šala, je r ne bih dož.iveo m u čenje u skloništu pod parkom , p rošle noći, i sav onaj strah celo g života. Ja sam n ašao i T o m so n ovih pet stotin a fu n ti zla ta p reosta lih u pećini, posle K en d a la i Šnajdera. B ližilo se veće, a sta ra c je još u vek p rič a o o zlatu, svojoj žen idbi, ra z o č a ra n jim a i n esrećam a, i o sv o ­ joj kćeri, »k o ja o staje sa m a i b ez p r i­ jatelja«. - V re m e je d a o d em i saček am ljude k o ji su te n ap ali i m u čili ta m o u skloništu - re č e Lun.

- N e! N e čin ite to, p rek lin jem vas! O n i su opasn i! Im aju o gro m n u m oć! T r e b a va m a da k a žem g d e je zla to ... M o ja kći... Još ne zn a te n i­ šta o n jo j... Zove se E n id a ... — sve sla b ijim gla so m g o v o r io je starac. - M u čitelji su p ita li za Endu p rim eti Lun. - O n i ne znaju njeno p ra v o ime. S ad a se krije, jer zn a d a joj preti o p a sn o st... P o tra žite je u Islingto n u ... Luksuzni pan sion u B ačalor stritu p etn a est... S ta rčev gla s b iva o je sve slabiji i Lun poku ša da g a osnaži, s p re m a ­ jući in jekciju s le k o vim a za ja ča n je ra d a srca. T o g tren u tk a je odlu čio da p re n oći p ren ese sta rca u n aj­ bližu bolnicu. - N e p ita te m e o zlatu. Z ašto? u pita starac. V iše m e b rin e to što ste bolesni n ego to što ne znam sve o zlatu o d g o v o ri Lun. - O tom p rok le to m z la tu ... Ipak, E nida su više b rzo troši. P o treb n o joj je m n o go novca, a ja sada ne m o g u ... Slušajte, g o sp o d in e Sik e r t e ... O n o z la to ... T o m Bil g a nije sa k rio kod Lin cbu rga. U to v a rim a je b ilo o b ič n o k a m e n je ... - Z ato n ikad i nije nađeno. V eć sam p o m išlja o da je Bil. a k o je n a­ šao dosta zlata, izveo trik da z a v a ra o n e koji su naslutili basn oslovn i plen. T a č n o l... Oh, k a k o m i je te š k o ... Zlato je o stalo g o r e iznad P u erk o R iv e r a ... ispod sta rče vo g lik a ... izla za k su n ca ... sa p re v o ja na severu se v id i,.. P ostoji p e ć in a ... T ra ž i u podn ožju lik a ... — g o v o r io je starac, a on d a se u hvati za grudi. Lun p r itr ć a i poku ša da mu p o­ m ogne, a li ovaj se opu sti i u m iri zauvek. U zalu d je D on ald S ik ert poku šao d a g a p o v ra ti u ž iv o t svim sred stvim a k o ja su m u to g tren u tk a sta ja la n a rasp olagan ju . S m rt je b ila konačna.

II

Izn en a d n a sm rt D ž e fa K o n e la p r i­ n u d ila je D on a ld a S ik e rta na lo ­ g ič n e postupke. Izn eo j'e sta rčev leš i o s ta v io g a blizu p a n sion a u kom e je živeo. P o zva o je p o liciju i kao a n ­ o n im n i iz vestila c ja v io g d e je sta­ ra c i k a k o je došlo do n jego ve sm rti. O d m ah za tim p o zva o je p a n ­ sion u k o m e je ž iv e la Enida Konel. P re d s ta v io se k a o p rija telj n jen og o c a i is p rič a o joj tužnu priču o posled n jim č a s o v im a ž iv o ta n jen og oca. Enidin gla s zvu ča o je p ribran o. — O b z iro m d a va m je ka za o m oju adresu, moj ota c vas je za ista s m a tra o isk ren im p rija te lje m re č e o n a pošto je saslu šala Lu nove reči. - Zato bih v o le la da znam i va še ime. - N is a m vam g a rekao, je r ne ž e ­ lim da budem u m ešan u istragu o k o sm rti va š e g o c a — o d g o v o ri Lun. - N je g a je m u čio n eko da bi sa zn a o tajnu s k r iv e n o g zla ta u S je­ d in jen im d r ž a v a m a ... — Je li .vam on to re k a o ? - Jeste. - A d a li va m je p o v e r io tajnu s k ro v išta ? - D e lim ič n o ... - K a k o d a vas sh vatim ?! - uzbu­ đ en o u p ita devojka, - Š ta zn a či delim ič n o ? Bila bi šteta a k o vam nije sve rek a o, je r ni ja ne zn am ništa. — Jeste li z a h teva li d a va m pov e r i tajnu b la ga ? — u pita Lun. — M o lila sam ga, a li je odbio. S m a tra o je da bi to b ilo o pasn o za m ene. — B io je u pravu. B ilo je opasn o i z a njega. N a dru goj stra n i A tla n ­ tik a g o n ila g a je m o ćn a z lo č in a čk a banda, k o ja g a je, izgled a, p ron a šla i ovde. — N e veru jem . U p ra vo , ja slutim d a su g a m u čili ljudi jedn e lo n ­ d o n sk e gru pe, k o ja je sa zn a la da on s k riv a tajnu zla ta T o m a B ila i izvesn o g Tom pson a. - M o ž d a to v iše n ije va žn o r e č e Lun. 10

- M en i je s te ... O sta la sam sam a na o vo m svetu, a o ta c je tv rd o g la v o s k riva o od m ene tajnu zla ta ... Još m alo i biću bez sred sta va za život - u zdrh talim g la so m objasni d e ­ vojka. - Slučaj je hteo da budem p risu ­ tan kad je vaš o ta c um ro. P re tog a on m i je p o k lo n io p overen je. To me obavezuje. Im a ćete za živo t sve što vam tr e b a ... - p o če da je teši Lun. - To zn ači d a ću vas u pozn ati! uskliknu devojka. - M o žd a ne baš to, ali d o b ićete d o vo ljn o zlata, odn osn o n ovca da b ezb rižn o ž iv ite - o d g o v o ri Lun. - A li ja vas p r e k lin je m ... N ije u pitanju sam o novac. Ž elim d a vas upoznam , jer ste bili jed in i prijatelj m og oca, k o m e je potpu n o v e ro v a o - uzbuđenim gla so m re č e devojka. - N e očeku jte d a ćem o se viđati, jer ja za to im am d osta razloga. - To m e plaši. Z la to je opasan iz a ­ zov. M o žd a ćete z a b o r a v iti d a post­ oji ja d n a kći D ž e fa K o n e la ... - N eću za b o ra viti. O b e ć a o sam vašem ocu i o d rža ću reč. - K a k o da va m v eru jem ? Pom ozite mi m a k a r nečim . K a žite mi n e­ što o sebi. - Š ta bi m o glo d a va s u m iri? - K o lik o ste sta ri? - D esetak g o d in a sam starij* od vas. - Z n ate li o m en i n ešto više? - Zn am da ste jed n a od re tk o lepih žena, da im a te trid eset i dve g o d in e i da ste se n esrećn o u davali tri puta. - Je li m e o ta c o p tu živa o zb o g m o g n ačin a ž iv o ta ? N ije mu se svi­ đalo m n o go šta, ali on je bio g o r i od m e n e ... - N ije naše d a mu sada sudim o - p rek id e je Lun. - A da li v i osu đu jete m en e što vo lim ž iv o t i m n o g a u živa n ja ? — u pita devojka. - N is a m o tom e ra z m iš lja o i ne znam m n o go o v a m a — o d g o v o ri Lun. - Jeste li o že n jen i?

- Nisam . - S ta ste po za n im an ju ? - M o g lo bi se re ć i d a sam n au č­ nik. - N a u čn ik ?! O n aj što u la b o ra to ­ riji zu ri u ep ru vete i m ik ro sk o p e?! - S lučajn o je baš tako. D osta v r e ­ m ena p ro vo d im u la b o ra to riji. - M o žd a će va m se d o p a sti da p on ek a d bu dete sa mnom. - M o ja dužnost je da va m p o m o g ­ nem, a ne da vas iskoristim . - A li, m ožd a bih ja žele la baš t o ... M o žd a bism o za jed n o b ili ne sam o ja k i n ego i srećni. - M ožda. - O b e ć a v a te li d a ćem o se u p o z­ nati? - N e obećavam . - O b eć a jte m i m a k a r n ešto ... - V eć sam va m obećao. D o b ićete d o vo ljn o z la ta ... - P a ... B ilo bi p ra v o da d elim o. - Po odbitku tro š k o v a p ren o sa zla ta v a m a će p rip a sti sve ostalo, je r vaš otac n ije stiga o d a se o tom e d o g o vo rim o , pa ja p rih va ta m n a j­ p ra v ed n ije rešenje. Plaši m e to lik a pravedn ost. M o žd a se ša lite? - G o v o rim sasvim ozbiljno. - T a k v o rešen je b ilo bi n e p ra ­ ved n o p rem a vam a, a k o niste K rez, R o k fe le r ili sam Lun, kra lj ponoći. - N is a m ni jedan od tih, a li n i­ sam bez d o vo ljn o novca. - Z a r se pošten o m ože d o b iti d o ­ vo ljn o n ovca? - N is a m re k a o d a g a baš tako dobijam . - O n d a ne v eru jem d a ću d ob iti svoj deo, m a k a r da se d o g o v o rim o da on bude jed n a d esetin a to g p r o ­ k leto g zlata. - V erujte, g o sp o d o K o n el - re č e Lun n a m era va ju ći d a sk ra ti i p r e ­ k in e ra zg o vo r. - D o b ićete v e lik o bogatstvo, a k o g a ja nađem , je r vaš otac nije s tig a o da m i k a že sve. - Živeću u strahu za budućnost, a m ožd a i u bed i — re č e d ev o jk a ; iz slu šalice se čuo njen plač.

- D a va m olakšam , poslaću već sutra p rv i ček na va še ime. N e poku ­ šavajte da saznate ko va m g a šalje, je r n ećete u speti n išta da o tk rije te - re č e Lun. - K o lik o ćete p b jla ti? - upita d ev o jk a k r o z plač. - H o će li biti dosta k ve h iljad e? - A k o p o žu rite s p ro n a la žen jem o č e v o g b la g a ... - Požuriću. A sada je v re m e da p re k in e m o ovaj ra zgo vo r. - Č ek a jte! — u zbu đeno viknu devojka. — O b eć a jte m i d ve stvari. - R ec ite šta želite. - O b eć a jte d a ćete m e p o v r e ­ m en o p o zva ti te le fo n o m i d a ćete b rin u ti o m e n i... - Jesu 11 to te dve stva ri? - T o je jedna. - A d ru g a ? - O b e ć a jte da ćete se. m a k a r i d a ja to ne znam , n aći u m ojoj b li­ zini. K ad m e d o b ro vid ite, odlu čite d a li ćem o se upoznati. - P ou zd ajete se u svoju lepotu, a ja zn am d a m i je žen sk a lepota jed n a od A h ilo v ih peta. Ipak, o b e ć a ­ va m da ću vas upoznati, a li v i ne­ ćete ni slutiti da sam to ja. - P rep o zn a ću vas po glasu. N ećete. U m em d a m en jam boju i o so b in e glasa, p a sam to u či­ nio i o v o g puta - re č e Lun. - A sada, za vršim o. Im a te m oju re č i veru jte d a je to dovoljno. - Č u dim se sam oj sebi što vam veru jem , a eto ip a k ... - Budite h ra b ri i n ek a vas teši to što je g o sp o d in K o n el m is lio na vas u p o sled n jim tren u cim a svo g živo ta — z a v rš i Lun r a z g o v o r i spusti slu­ šalicu. V ra ć a ju ć i se u svoje sk roviše, bio je loše rasp oložen. P ita o se šta g a je to lik o o n era sp o lo žilo . Z a k lju či da je sve-bilo n eprijatn o. O b a v e s tio je p o ­ liciju o n a p a d a čim a na sta ro g D ž e fa K on ela, u m esto d a sam p o ­ tra ž i z lo č in ce u o n o m p o d zem n o m skloništu, je r on i će d o ći i o v e noći. R a z g o v o r s d ev o jk o m b io je u neku ruku ra zo ča ra n je , a li i pun n jeg o ­ 11

vih greša k a . Za n ek o lik o m inuta r a z g o v o r a s ra zm a žen om , ra zu zd a ­ nom žen om , ne baš dostojn om n eči­ jeg sažaljenja, on je ob eća o da će otići i uzeti »n jen o « blago, pa joj g a predati. O b e ć a o je 1 to da će je u poz­ nati i da će joj se javljati. K o lik o o b e­ ćan ja?! I zašto sve to? Postajem li sen tim en ta lan i popu stljiv? — pitao se Lun. M o žd a je k riv a trenu tna usam ljenost, o d g o v a ra o je u m is­ lima. »H ej, D onalde!« — uzviknu sa ­ m om sebi u sp ora va ju ći pred ta j­ nim u lazom u jednu garažu . — N e z a v a ra v a j se lažn im izgo vo rim a . Ti vo liš avan tu ru ! N ik a d nisi obišao D ivlji zapad, pa ti se sad to prohtelo. Lu talica si ti, staro m om će! H oćeš d a na m oćnoj m ašini lutaš p ro stra n stvim a od A lja s k e i K a ­ nade do R ta H o rn a ...« 1 kad se nade u svom do s a v r­ šen stva u ređ en om skloništu, u m is­ lim a je p r e k o re v a o sa m o ga sebe. Bio je svestan da je ra d o zn a o da nešto v iše sazn a o Enidi Konel. M a ­ štanje g a o d ved e u d a ljin e i izn e­ nadi se d a je vid e o k a k o i sta rčeva kći putuje. O d a g n a tu p o m isa o i uze da č ita novine. O p e t n aiđe na fo to ­ g r a fije i o p is »la g o n d e«. S ada je i n eobični, autom obil, usavršen u nje­ govoj, Lunovoj ra d io n ici, u mašti ju rio d a lek im dru m ovim a. X

-

O b a veš te n i o d o g a d a jim a koji su p reth o d ili sm rti D že fa Konela, r e ­ p o rte ri novina, ra d ija i televizije, u speli su b rzo da ok triju i njegovu kći Enidu Konel. N o v in e su d o n o ­ sile uvek p o jednu starčevu, a li i po n ek o lik o Enidinih fo to g r a fija i lijenu o p širn u priču. Lun je uzeo n ovin e čijem re p o rte ru je n ajviše vero v a o , je r je iz iskustva zn ao da on ne preteru je. Taj m om ak ju je, izgled a, n ajb olje p ro ce n io i n azvao je A m a zon k o m . » . . . O n a je visoka, snažna i uopšte k ru p n a devojka, ali na način koji se čudno doživljava. V isok a je 12

tako d a je njena lepota još veličanstvenija, a sn ažn a toliko da sn a g a njene lepote zarobljava. K o­ liko nam izgleda k rupna, stoput je veća njena lepota. To je očito bio razlog što se nije od ržao nijedan od njena tri b ra k a . Izgleda d a je suviše teško biti muž tako lepe, privlačne i u svem u nadm oćne žen e...« Lun p rek id e čita n je i za g le d a se u lik Enide Konel. O n a se fo to g ra fisala u crn in i i tu žn og izraza, ali o čito je veo m a p a zila da d o b ro iz ­ g le d a u svakom trenutku dok je sn i­ maju. ».. .Priča Enide Konel je uzbud­ ljiva. O svemu što je prethodilo t ra ­ gičnom k raju njenog oca, on a priča: — T ata D žef je bio neobuzdan m om ak. Do svoje trideset i osme godine lutao je širom kontinenta, ali najviše se zad ržav ao na Div­ ljem zapadu. T ražio je zlato. N e k o ­ liko puta n ašao je ne b a š bogate rudnike. Uvek ih je p ro d av a o i tro­ šio novac na d a lja istraživanja. Jed­ nom mu je uspelo, i p ro n a ša o je zakopano zlato n ekog nestalog, ili u m rlog k opača — rek la je priku p­ ljajući svu svoju sn agu d a je g la s ne i^zda i d a je ne sa v la d a plač. Pošto je n ašao u deset vrećica od protrule kože blizu sto funti zlata o g p ra h a i grum en ja, D žef Konel je pam etno postupio. O tišao je na Istok i nastanio se u Sinsinatiju. Tu se oženio sa M eri Bardiš, k oja mu je rodila kći Enidu. Još dok je devojčica bila m la đ a od godinu dana, njena m ajk a M eri je um rla. Konel je zbog m alo g deteta m orao d a se oženi već nakon šest meseci, ali taj b ra k nije uspeo. N jego v a d ru g a žena nije prihvatila Enidu, a m ožda nije ni osetila Konelovu lju­ bav, jer je on a u m rla s M eri. T a d ru g a žena, čije ime Enida ne želi d a spomene, p o k ra la ih je i ne­ stala. K ao da joj sve to nije bilo dovoljno, napuštenom muži i njego­ voj ćerkici n anela je najveće zlo p ri­

čam a da je on n ašao ogrom n e k oli­ čine zla d a i d a ih krije sam o zato što je škrt. Počele su učene, pretnje i u hođe­ nja. M nogi sumnjivi tipovi počeli su d a se vrzm aju oko Konela. O n je m o ra o d a napusti Sinsinati. K rio se u Bufalu, Nju Orleanu, Atlanti i m nogim dru gim grad ovim a. N je ­ gova kći je od rasla. U d a v a la se tri puta. M ožda su priče o ogrom n om bogatstvu njenog oca privlačile te ljude, jer, k ad bi shvatili d a od zlata nem a skoro ništa, ostavljali bi je ne m ogavši d a podnesu sjaj njene lepote umesto očekivanog sjaja njenog zlata. — Sve što mi se d o g a đ a lo brzo sam zab o ra v lja la uz svoga oca, koji se o meni brinuo s najvećim trudom i s m nogo ljubavi. T rpeo je strah d a mi se ne dogodi nešto strašno, jer je dobijao ucenjivačka pism a u kojim a su zločinci pretili d a me otmu, ako im ne ustupi deo zlata Tom a Bila. A to zlato bilo je sam o legen da bez osnova. Jednoga d a n a odlučili smo d a se vratim o u London. O statak novca dobijen og za nađeno zlato om ogu ćavao nam je d a skrom no proživim o koju g o ­ dinu ovde u očevoj dom ovini — ispričala nam je n a k ra ju Enida Konel. K ad sa h ra n i oca, n a m era v a d a počne neki posao. Ponudila je svoje usluge jednoj fa b ric i autom o­ bila, ali o detaljim a ne želi d a g o ­ vori. N a d a se d a će joj jedan očev iskreni prijatelj pom oći dok se sa m a ne s n a đ e ...« Lun se v r a ti na početak član ka, u kom e su b ile o p isa n e p o v re d e na telu starca, koji je k o n a čn o u m ro kad g a je izd a lo srce. L ek a ri su u tv r­ d ili da je m u ćenje u b rza lo sm rt D ž e fa Konela. P o lic ija je p o sta vila zasedu kod sklon išta u G ledston park u i dva z lo č in ca su n aišla na nju, a li su p ru ­ ž ili o tp o r o tva ra ju ći vatru iz p išto ­ lja. Srećom , p o lic ija je p red v iđ a la ta k a v o tp o r i u zasedi su b ili p o li­

cajci s m ašin skim puškam a. J e d ­ n og z lo č in ca su ubili, a d ru gi je, ia k o ranjen, uspeo da pobegne. Pote ra je nastavljena. »A li, b iće uzaludna, je r š e fo v i će sklon iti svo g ćo vek a ili na sigu rn o mesto, ili pod zemlju.«, p om isli Lun. O n o stavi n ovin e želeći da što pre z a b o ra v i sve tužne priče, a li likovi sta rca i n jeg o ve k će ri p ro b ija li su se nazad. Lun za to ode u ra d ion icu da z a vrši p osao na o d lik o va n ju polim ern ih opni. D ok je to radio, tru dio se da m isli na m ogu ćn osti k oje daje taj pron alazak. S ećao se d an a kad je p rvi put v i­ deo p ro b e sa plastičn im m a te r i­ ja m a na o sn o va m a silikon a. O n e su se u vod i pon a ša le baš k a o rib lje šk rge - z a d rž a v a le su joj prolaz, a li su p rop u šta le vazduh koji je u njoj. Istražujući, sam Lun je u sa vr­ šio taj m etod i p ra k tič n o g a k o r i­ stio n ek o lik o puta. Jednom mu je si­ lik on sk a p la stik a spasla život. M e ­ đutim, silik o n sk a p la stik a je teško p rop u šta la vazduh, pa su ćoveku b ila p o treb n a zd ra v a i izu zetno ja k a pluća, a n ap ori su sk ra ćiva li vre m e k oje je ćo vek m o g a o da izd rži pod vodom . P re tri m eseca, dok je b io u Njujorku, Lun je saznao da su p o stig ­ nuti uspesi u korišćen ju plastičn ih m e m b ra n a u herniji, za filtrira n je. N au čn icu su tra ž ili o p n e k oje ne propu štaju ni g a so ve ni vazduh, ali m oleku li g a s o v a p r o d ira li su čak i k ro z m em b ra n e u hem iji, za filt r ir a ­ nje. N a u čn ici su tra žili o p n e koje ne propu štaju ni g a s o v e ni vazduh, ali m oleku li g a s o v a p r o d ira li su čak i k ro z m em b ra n e od m etala. O tk r i­ ven o je da m em b ran e od ra zličitih m a te rija la im aju ra z lič ite osobine. Jedne su bolje prop u šta le vo d o n ik i helijum , a d ru g e na p rim er, vazduh. P ro n a đ en e su m a terije k o je im aju sposobnost da »o d a b e ru « g a so ve k oje propuštaju. M e m b ra n e od polivin il-trim e til-s ila n a p rop u šta la je k iseon ik iz svake sredine. 13

E k s p erim en tim a na ž ivo tin ja m a je u tvrđ en o da o n e du go ostaju žive pod vodom , a k o su za štićen e k u ti­ ja m a od sin tetičk ih m em brana. I Lun je z a p o č eo probe, ali je dodao svoja ra n ija isku stva i ubrzo je stv o rio m ateriju koja ne sam o što p ropu šta n ego i izvla či vazduh iz vode. Isp ro b a o je sve to na sam om sebi i već je im a o neku vrstu »m ek e p o d m o rn ic e «, odn osn o p od vod n og p r o z irn o g balon a u kom e je dugo m o g a o da ostan e pod vodom . Sada je p r a v io nešto novo. Želeo je da uvek uz sebe im a n ek o lik o m em ­ brana, koje, spakovan e, liče na običn u džepnu m aram icu , a d o z v o ­ ljavaju da se s n jim a ostan e dugo pod vodom . O d liv a n je bese sp o r posao Kad ga za vrši, Lun uze jednu m em ­ branu, za vi je o k o lica i isp rob a da li k ro z nju m ože da diše kad nije u vodi. D isan je je bilo podnošljivo, i on o d e do bazena. Spusti se na dno du bljeg d ela ba zen a i podvu če se pod d ve m etaln e šipke, postavljen e baš za to da d rže telo na dnu. Sada je d isa o lakše n ego izvan vode. M e m b ra n a je p rosto u pijala v a z ­ duh iz vo d e i p ro s le d iv a la g a do L u n o vo g lica. M eđutim , telo je iz vo d e u zim a lo suviše m a lo vazduha, pa je posle pola sata m o glo da dode p rvo d o n e v id ljiv o g zn o jen ja u vodi, a za tim do n estašice k ise o n ik a u krvi. Lun izro n i i uze m em b ran e da zaštiti c elo telo. Kad se opet našao na dnu, bio je oduševljen, jer je d i­ sao lako, a i ostali d elovi kože u zi­ m ali su svoj deo kiseon ika, kako se to d o g a đ a stalno u životu čoveka. Pošto se nade opet izvan vode, Lun leže pod lam pu za sunčanje i p red a d e se m aštanju o čovekua m fib iji. Ž a lio je što u tim tren u ­ cim a Džejn nije s njim, pa da joj p rič a o svojim n ad am a i želja m a \ ezan im za o vo otk riće. A li k ro z sve te misli p ro b ija li su se lik o v i sta rca i n jeg o ve kćeri. Da bi ih potisnuo, Lun poče da ra z m iš ­ lja o »p a m e tn o m « autom obilu. La14

go n d a je odm ah iza zv a la ra d o zn a ­ lost, a sada postade p red m e t m ašta­ nja. V eć nakon p o la sata Lun odluči da ode i p o gled a taj n ovi autom obil. Znao je da će postati njen probni vo za č tam o g d e zaželi, jer d o k a zaće svoje vo za č k e i teh n ičk e sp osob n o­ sti, a nije mu n ed o staja lo ni znanje tra žen ih jezika. Im ao je d o vo ljn o novca da plati jem stvo, a n jegov novi pasoš na lažn o im e bio je n aj­ bolji od svih koje je do tada imao, jer bi g a i p r o v e re potvrdile. O n odm ah ode u svoju radnu sobu i sede uz sto za crtanje. Brzo je sk ic ira o izm en e na lagodni, zastajući kod o p isa i fo to g ra fija . Kad je o setio želju za snom , bio je rešen da taj au tom obil d o v e z e u svoje po­ d zem n o sklonište, pa da g a p reu ­ redi i o p re m i tako da bude znatn o bolji za sve što je s njim hteo đa učini.

S led ećeg d a n a b io je p o m a lo r a z o ­ čaran, je r u fa b r ic i mu saopštiše da je au tom obil već u krcan na brod za S jedin jen e države, a vo za č treb a da otputuje avion om . V eć su im a li ne­ k o lik o ponuda, je r z a ra d a je p r i­ m am ljiva, ali ja vlja ju se teškoće ok o zaloga. V o za či koji su se nudili im a li su d o vo ljn o n ek re tn in a da ih založe, ali nisu zn a li stra n e jezike, a n a ro č ito špan ski i fran cu ski, koji su se tra žili za p ra v a c koji za n im a i Luna. D rugi su zn a li jezike, ali nisu se sn alazili u teh nici, a n ek im a su n edostajali i n ova c i znanje. - Ipak ćem o uzeti nekog, je r od uspeha za visi p ro d a ja na velik om tržištu - reče m e n a d žer fa b rik e. N e sum njam da ću ispuniti sve uslove - reče Lun m irno. M en a d žer g a je ra d o zn a lo posm atrao. R azu m ete li se u m ehaniča rsk e p oslove? - u pita zatim . - Da. - N em o jte reći da pozn ajete elek tron ik u - osm ehnu se m ena-' džer.

— Znam dosta ne sam o iz te o rije n ego i d o b a r sam p rak tičar. — A k o g o v o r ite m a k a r i jedan od dva jezik a k o ji se traže, p o red e n g ­ leskog. .. — O d ličn o g o v o r im i fra n c đ s k i i španski - p re k id e g a Lun. — P a to je d a čo vek ne p o veru je! — ves elo u zvikn u m en adžer. - A, vidite, ne zn am zašto, a li ja va m sve to veru jem bez p ro ve ra va n ja , ia k o sam dužan d a va s p o d vrg n em is p iti­ van ju i da vas naši ljudi d o b ro obu če u u pravljan ju au tom obilom . — O n d a m o žem o da p o čn em o re č e Lun i p ru ži m en a d žeru m en ične p a p ire o d ep o n o v a n o m iz ­ nosu u vred n osti au tom obila. M en a d žer zvizn u i odm ah z a tra ži oproštaj od gosta. — N is m o se usudili ni da m a ­ štam o o ta k o id ea ln om vo začu za S evern u i Južnu A m erik u . O b z iro m na sve što sada zn a m o o vam a, ž e ­ lim d a vas p ita m n ešto,.go sp o d in e M a rč — dod a d e m enadžer. — S am o h ra b ro n ap red! - sm ejuči se re č e Lun. — P retp osta vlja m d a va m z a ra d a n ije p ra v i ra z lo g što ste došli da p rih v a tite naš p o z iv ... — N ije — o d g o v o ri Lun ne pu šta­ jući g a d a za vrši. - D a ste se m a lo više z a n im a li za o sva ja n je H im a ­ laja, M on t E veresta i d ru gih p la ­ ninskih visova, sigu rn o biste se seča li im en a H a rija M arča. — Znate, m e n a d žeri su ljudi zaneti sam o svojim poslom i ne stižu da saznaju m n o ge va žn e stva ri o d g o v o ri m enadžer. — O v o je p r ilik a da vas o b a vestim i o tom e da nisam b io učesnik sam o u e k s p ed icija m a na n ajviše ta čk e sveta n ego i onih k oje su se spuštale u najdublje p eć in e — reče Lun. — Zn ači da ste i slavan sp eleolo g! - uskliknu m enadžer. — N e baš slavan, ali m o glo bi se re ć i pozn at - osm ehnu se Lun. O n n ije n išta izm išljao, je r H a ri M a rč je b io p ozn a t k a o u spešan o s­

va ja č »k r o v o v a sveta« i k a o is tra ž i­ telj pećina. P ostoja o je, i u m n o gim listo vim a i ča so p isim a b ile su o b ja v ­ ljen e n je g o v e fo to g ra fije . H a ri M a rć i D on ald S ik ert bili su isto lice. O vo p r v o n iko n ik a d a nije d o ­ v o d io u vezu sa slavn im a v a n tu ri­ stom i naučnikom . Zato je sada bilo p o go d n o d a ceo svet zn a da M a rč vo zi »a u to m o b il budućnosti«. Pompezn a re k la m a u čin iće svoje i o tvoriće mu p ro la ze bež sum nji i p r o v e r ­ avanja. Lun je to zn a o i za to je odlu ­ čio da nastupi pod tim du go »šteden im « im enom . T o g a d a n a Lun je k a o H a ri M a rč izn e n a đ iv a o sve više ljudi. K o n ­ stru k tori la go n d e bili su zaprep ašćen i kad je Lun p re g le d a o a u to m o ­ bil, seo u n jega i odm ah g a upalio, k a o da su mu pozn ate sve tajne u pravljan ja. N a p r o v e ri zn a n ja svi su mu se divili. - D a n iste slavni H a ri M arč, z a k ­ lju čili b ism o da ste g la v o m Lun, k ralj p o n o ći - re k a o je jedan n o v i­ nar, i to je posle napisao. T o g a d a n a n ije sam o Lun izn e n a ­ đ iva o d ru g e već je i sam bio izn e n a ­ đen kad mu m enadžer, dok su sta­ jali kod p a rk ira liš ta saopšti: - O sta je još sam o to da vas obavestim o o jedn om uslovu, koji će vam se, n adam se, svideti, pa ste p rim ljen i. T re b a da o d a b ere te jed ­ nog vozača, koji će vam biti stalni p ra tila c i pom oćn ik, i da p rih va tite treć eg čla n a gru pe, koji je već o d re ­ đen. - A li to su dva u slova - sm ejući se re č e Lun. - R e c im o da je tako. »D ru g i uslo v« je jed n a d ivn a dam a, kojoj je p o treb a n p osao — ta k od e u šali saopšti m enadžer. - Pošto je to uslov da budem prim ljen , ja m ora m da g a p rih v a ­ tim, odn osn o da i nju p rih va tim — i dalje se sm ejući, d od a d e Lun. Zato osta vlja m da vozača, m o g p r a ­ tioca, o d a b e re g o s p o đ ic a ... - G o s p o d a ... Z ove se go sp o d a E nida K on el - saopšti m enadžer. 15

T o g a tren u tk a Lun n ije zn a o šta d a m isli. Bio bi to p ra v i skandal da o d b ije baš u cveljen u gospodu Konel, a re k a o je d a p rih v a ta i to da na put k ren e i jed n a dam a. P o m is ­ lio je n a o g o v a ra n ja i n eu godn osti z b o g p risu stva te žen e u gru pi, a bilo m u je n ep rija tn o i zb o g Džejn. Istina, još davno, bilo je postalo p r a ­ v ilo i ob iča j d a izm eđ u n jega i D žejn ne p o stoje sum nje i lju bo­ m ora. O n i su se jed n o stavn o bezuslo vp o v o le li i n išta n ije sm elo da uništi tu divnu ljubav. Ipak, Lun je uvek p a z io na to da ne daje p o vo d a čak ni ra zm iš lja n jim a o tom e k a ­ k a v je n jego v odn os p re m a nekoj d ru goj ženi, k o ja bi m o g la da po sta n e su p a rn ica D žejn V itington . Z b o g sve ga to g a Lun odlučno reče: — P re d o m is lio sam se, gospodo. S etio sam se n ekih svojih o b a v e z a i sada sh vatam da ne m ogu da k r e ­ n em na to du go putovanje, k oje bi m i baš zb o g go sp o d e K on el p r ič i­ n ilo v e lik o zadovoljstvo. - A li dajte nam p rilik u d a ne^što m en jam o, ia k o sm o sa go sp o đ o m K on el v eć sk lo p ili u govor. M o žd a će o n a d a odu stan e — re č e m enadžer. — N a r a v n o d a odustajem , jer neću d a sm etam go sp o d in u M a rču — začu se žen ski glas. G ru p i ljudi o k o Luna bese n eprim etn o p riš la v is o k a žena, koja p o ­ k re to m u kloni s lica p ra m en du ge kose b oje meda. Lun je osm otri, a o stali joj n apraviše prolaz. G o sp o d in e H a ri M arč, g o ­ spoda E n ida K o n e l... M o lim vas da se u poznate, bez o b z ira na sve — b rzo se snađe m enadžer. E n ida K on el p ru ži ruku i Lun je p rih vati. — C uo sam za tra g ič n u sm rt v a ­ šeg o c a i veru jte da m i g a je ža o — re č e Lun. O n a se za h va li na saučešću u ž a ­ losti i od m a h krenu, d a se povuče. - O sta n ite časak, go sp o đ o Konel. T r e b a d a se o b ja sn im o — zaustavi 16

je m en adžer. — M o ra m o n aći iz­ laz. .. N e sm e o sta ti u tisak d a g o s p o ­ din M a rč o d b ija baš vas. P riro d n o je d a sh vata o b a v e z e p r e m a jednoj d a m i u toku d u g o g pu tovan ja, pa mu sm etaju b r ig e i o b a v e z e ... - 'P a je to shvatafn, a pošto je g o ­ spodin M a rč id ea la n v o za č vaše ekip e, o čem u sam već čula, onda neću d a budem sm etn ja n a putu n je­ g o v o g i va š e g u speh a - re č e E nida K o n el v r a tiv š i se d v a koraka. G lavu je d r ž a la m a lo n ak rivljen u , tako d a joj se n a toj stra n i n jih a la d u ga kosa. Iz r a z lic a joj je b io ž a lo ­ stan, i p o red o sm eh a na usnam a. - Bilo bi d iv n o p u tovati s v a m a d a je put lakši i b e z o p a sn iji - re č e Lun. — O va k o , ja ne bih v o le o da n osim te re t o d go vo rn o sti. - V rlo ste lju b a zn i - re č e E nida Konel. - M o ž d a ću uspeti d a d o b i­ jem m esto u g r u p i za n eki d ru gi kontinent, č iji v o z a č n eće im a ti to ­ lik o obzira. Ja n em a m m n o g o iz ­ bora. M o ja je n e s re ć a d a n em am o d ređ en o z a n im a n je i d a m o ra m poku šati d a po šten o z a ra d im n ova c za život, je r ne u živa m v iše p om oć svo g oca. Lun oseti z n a če n je o n o g a što je E n ida g o v o rila , a li i to d a je žen a su više lepa, a uz to sn ažn a ličn ost k o ja um e da sa vla d a m u šk a rca i da g o s p o d a ri njim e. Baš za to odm ah odlu či d a ne p rih v a ti u slov d a p o ­ ved e tu ženu, ia k o će mu to svak za m eriti. - H va la va m n a razu m evan ju , go sp o đ o K o n el - re č e Lun. - Svestan sam k o lik o ru žn o zvu či m oje odbijanje, a li zn a m i to k o lik o je te­ žak i o p a sa n put n a k o ji je tre b a lo da k r e n e m o ... Im am o d lič n o rešen je! — u pade m en adžer. — P re d la ž e m d a g o sp o đ a K o n el bude čla n gru pe, ali da ne putuje sta ln o u kolim a. P rid ru živa će va m se sam o u g r a d o ­ vim a, g d e će b iti p rik a z a n a lagonda. P u tovaće a vio n o m , ili d ru ­ g im sig u rn im sredstvom , a ta m o gd e za tre b a svo jo m lep o tom u veli-

ča va će lepotu n ašeg a u to m o b ila budućnosti. - D a li m o žete i o vo da o d b ijete? - u pita E nida uz osmeh. N eću o d b iti... O sta jem p ri m olbi da v i o d a b ere te m o g p o m o ć ­ nog vozača. P rih v a tite li? - Ja već im a m kandidata, k o ji bi, verovatn o, b io a n g a žo va n kao gla vn i vo za č da se niste p o ja v ili vi, g o sp o d in e M arć. Z o ve se R e g V ilk en s... - g o v o r ila je Enida. - A u to m o b ilsk i as V ilk en s! uzviknu jedan novin ar. - O n je zreo, sn ažan i pou zdan čo vek č e t r ­ desetih godin a. V lasn ik je k o m p a ­ nije za u voz i iz v o z o p re m e z a z a ­ štitu p riro d e i počasn i p red sed n ik S am ostaln og p riro d n ja č k o g društva. U zm ite g a bez ra z m iš lja ­ nja, g o sp o d in e M arč. O n želi d a ide na to pu tovan je iz ra z lo g a sličn ih vašim . - V eru jem d a ću p rih va titi reče Lun. — O sta je d a vid im plan putovanja. - S azn a la sam d a e k ip a m ože p red la ga ti izm en e u planu p u tov a ­ nja, n a ro č ito a k o neki p ra v a c p r e d ­ stavlja opasnost, ili je suviše težak - upade Enida. Prisu tn i m en adžeri, in že n je ri i sp e cija listi fa b r ik e za ža g o riše, je r su sm atrali d a je sve kren u lo k a k o treba. E nida K on el prida Lunu i uze g a pod ruku, kao da su stari p o zn a ­ nici i in tim n i p rijatelji. - U sa gla ša va n je ž elja u k o n a č­ nom u tvrđivan ju pla n a o b a v ić e se su tra — re č e o n a tiho. - S ad a je v re m e ručku, pa vas m olim da m e pozovete. N e p o s red n i ste i ne gu b ite v re m e na n eva žn e form aln osti. To m i se sviđ a - o d g o v o ri Lun. - Procenjujući va s kao takvu, d o la zim do za k lju čk a da im a te neku n a m e ru ... - Tačn o! — veselo p o tvrd i Enida. - R u čak je sam o početak. M o ra m da o p širn o ra z g o v a ra m s vam a, o svemu, p re n ego što bude zaklju čen plan putovanja. Znate li da letim o u N ju jo rk već za tri do č e tiri dan a?

- T o n isam znao, a li m i ne sm eta — o d g o v o ri Lun. - O n d a m o žem o d a se d o g o v o rim o o ručku. Jeste li se sam i d o v e zli o va m o ? - D o veza o m e je Reg. Evo ga, baš dolazi, p a m o žete d a g a u poznate. - R ek li ste sam o »R e g «. Zn a či li to da ste b lisk i i da se p o zn a jete o d ra n ije ? - Da, R eg je moj p rijatelj, a li ne i ljubavnik. T o m esto n ije za u zeto — sm eju ći se re č e Enida. U tom tren u tku stajala je p rilju b ­ ljen a uz Luna, tako da je o seća o p o ­ k reta n je n jenih g ru d i i d o d ir čvrstih bedara. N a d a o se d a će se on a o d m a ći zb o g V ilk e n s o v o g d o ­ laska, a li o n a ostade čvrsto p rilju b ­ ljena. K a o d a je zn a la šta Lun m isli, on a reče: - Ja to z b o g h la d n o će... O b la čim se lako d a bih p o d n osila g r e ja n je u z a tv o re n im p rosto rija m a , p a se o va k o n apolju sm rzavam . K ad V ilk en s stiže, on a g a o bavesti o svem u, i on re č e d a mu je va žn o d a putuje, a to što je u društvu g o sp o d in a M a rča, sam o g a raduje. - V id e ć e m o se su tra kad bu­ d em o u p o zn a va li plan puta. S ada se žu rim , je r treb a da u verim svoju suprugu k a k o ne m ogu i ne treb a da p rop u stim ovakvu p rilik u — za k ­ ljuči V ilk en s i p o zd ra vi se’ s Enidom i Lunom. Kad on ode, Enida se osvrn u za njim i izn en a d i Luna rečim a : - M o g la bih da u bijem tog čov e k a bez im a lo g r iž e savesti. - M r z ite li ga ? - u pita Lun. - Oh, k a k o g a m rzim ! — uzviknu ona. - Sta va m je u čin io? - P rića ću va m o tom e kad bu­ d em o u m om stanu posle ručka. - Z a r ćem o biti g a m o ? ! — tobože izn en a đ en o u pita Lun. - B ićem o n asm eja se Enida Konel. — A li ne zacmišljajte koješta. Ja vas p o ziv a m zb o g valžnog r a z g o ­ vora, a n e ... - Šta ne? - u pita Lun. 17

— N e iza zivajte, je r znam m n o ge z a h va te džiu-džicu, džudo i saltan —' p r ip r e ti mu o n a uz zan osan osmeh. — N ik a d nisam ćuo za saltan re č e Lun. — I niste m ogli, je r na svetu g a zn a m sam o ja - o d g o v o ri Enida. S m eja li su se, i Lun zaklju či da o v a p r ilik a da bolje upozn a svoju štićen icu nije suvišna, p a ni n e p ri­ jatna. N a p rotiv. Lun je p reteći m a ­ h ao prstom . — K o m e to p retite ? — u pita Enida. — Jedn om avantu risti, koji zb og žen a p on ek a d za p a d n e u n e p rilik e i o p a sn o sti — o d g o v o ri Lun. — I tre b a — složi se Enida. 111 P o sle ru čk a na tornju london ske pošte, Lun n eh otičn o p o veze p rem a Islingtonu, je r m islio je da g a Enida vod i u svoj pa n sion u B a ća lor stritu. N a O k s fo rd stritu Lun se seti d a k a o H a ri M a rć još nije ćuo a d resu Enide K o n el i upita kuda da vozi. — Blizu sm o - o d g o v o ri ona. S k re n ite u prvu dozvoljen u ulicu desno, pa iz V ig m o r strita opet desno. T a k o se n ađ oše p red starom , ali o d lič n o o d rža va n o m kućom , k o ja je b ila izd eljen a na č e tiri posebn a dela, od kojih je sva k i im a o po dva stan a g ra đ e n a tako d a zauzim aju po d va sprata. D n evn e p ro sto rije b ile su na don jem a sobe za sp a va ­ nje na g o rn je m spratu. Z g ra d a je im a la v iso k o p rize m lje i tri sprata. Stan u k o ji Luna u vede Enida K o ­ nel, za u zim a o je p rize m lje i p rvi sprat, a bio je luksuzno oprem ljen. — P a v i ne ž iv ite baš ta k o rdavo, go sp o d o Konel. Po on o m e što sam čuo o vašoj p o treb i d a d o b ijete p o ­ sao, m o g lo se o č e k iv a ti da ž iv ite u su više sk rom n im u slovim a - prim eti tob ožn ji H a ri M arć. — Za n ek o ga je suviše skrom n o p ed eset fu n ti nedeljno, a za n ek o ga 18

n ije dosta ni pet stotin a — o d g o v o ri Enida uz osmeh. - A k o lik o v a m a treb a ? - upita Lun. N a jm a n je hiljadu funti ne­ d eljn o - o d g o v o ri o n a skidajući skupi o g rta č i ostaju ći u za ista la­ koj haljini. Lun joj p rih va ti ogrta č, pa skide i svoj. U đoše u p rostran u sobu nam eštenu za u godan d n evn i boravak. Tu je b io u gao z a telev izijs k i i r a d io ­ aparat, sa o rm a r ić e m punim ploča i m a g n eto fo n sk ih traka. D esno je b ila mala, a li o d lič n a biblioteka. L evi u gao je z a u zim a o ra d n i sto, a d ru ga p o lo v in a sobe b ila je nam eštena na jednoj stran i kao u gao za kartan je, a na dru goj beše g a r n i­ tu ra fo te lja sa b o ga tim b a ro m u uglu. - Z au zm ite m esto i tra žite piće. Budite slobodni k a o da ste u svom dom u - re č e Enida. Lun se p o ža li n a svoju naviku đa u o vo doba p ije fra n cu sk i konjak i jaku kafu bez dodataka. - Istu manu im a m i ja, a už sve m oje izop ačen osti, o v a m o sam donela m ali a p a ra t za italijan sku kafu. U A m e r ic i sm o n eko vrem e živ e li o k ru žen i ita lija n sk im d o selje­ n icim a, pa sm o p r im ili i n eke n ji­ h ove n a vik e — p rič a la je Enida lako p o k reću ći svo je snažno, a ipak tako iza zo vn o telo. - Dok se g re je a p a ra t za kafu, p o p ićem o po čašicu k o n ja k a i p rić a ć e te mi o sebi. - To za kon ja k prihvatam , ali n em am m n ogo to g a da kažem o sebi. I ne vo lim d a p riča m o m u­ k a m a u p la n in a m a i o puzanju po pećinam a. R a d ije bih p o p io m a k a r i d va konjaka. - N iste va ljd a neki p ija n ac? - U m em d a popijem , a li se lako u zd ržim kad m i je dosta. - Dakle, ćovek k o ji vla d a sobom, z a r ne? - R ec im o da je tako. - T o m i se ne sviđa. - Zašto?

- V iše vo lim ćo v e k a k ojim m ogu ja da vladam . M o žd a v re d i poku šati i sa m nom - re če Lun veselo U istom trenutku je ra zm iš lja o šta li će on a da is p rič a o sebi. K a k ve laži će da sm isli? D a bi ipak za d o v o ljio njen zahtev, on joj o sebi is p rič a on o što je uvek zn a iz m n o­ gih n ovin skih čla n ak a o H ariju M arću, osvajaču »k a m en ih d v o r ­ ana i u dubini zem lje i ledenih v rh o v a na k r o v o v im a sveta«. - Jeste li o že n jen i? - u pita on a ne sk riva ju ći da je to za nju jedan od važn ih podataka. - N isam - o d g o v o ri Lun. - V a ljd a niste neki žen o m rza c? - N a p r o tiv - n asm eja se on. Suviše v o lim žen e da bih im n an eo u vredu tim e što bih iz a b ra o sam o jednu. - S ve žen e se javn o g r o z e ta k vih m u škaraca, ali tajno trče za njima. U čem u je tajna? - U ž en a m a - o d g o v o ri Lun. Enida ga je p o sm a tra la z a m iš ­ ljeno n ek o lik o trenu taka, a onda ode i nasu kafu, pri čem u se ra š iri p rija tn i m iris top log napitka. Dok je sta vlja la šoljicu pred Luna, on a upita; - Jeste li stid ljivi? - N isam - o d g o v o ri Lun. - A da li ste fo rm a lis ta ? - M islim da nisam. - O n d a k a žite sm em li s va m a da se ponašam kako želim i da bu­ dem u svem u isk ren a ? — u pita on a gled a ju ći g a u oči. - Budite o n a k vi kakvi jeste, a ja ću poku šati da sve h ra b ro istrp im — o d g o v o ri Lun. Č im ispi kafu, Enida donese bocu s k o n ja k o m na stoćić pred Luna. P rim a će vodu i posudu s ledom, a o n d a izide. Lun ostade sam; sedeo je ra zm iš lja ju ći i p osm a tra ju ći p r o ­ storiju u kojoj se našao. N a jednoni mestu s n jego ve desne stran e bila je vis o k a stojeća lam pa, i on je r a z ­ gledao, jer bila je lepo izrađen a. Z a ­ čudi g a izgled provod n ik a , i on o d ­

mah o t l^ i d a on ne d o vo d i sam o elek tričn u struju. N e dodiru ju ći lampu, on o tk ri u građ en i m ik rofon . Bilo je u dešeno da n eko m ože da čuje svaku reč izgo vo ren u u ovoj sobi. U re đ a ji su b ili za stareli, ali još uvek dobri. Kad E nida ude, on je sed eo m irno, k a o da nije niš.ta p rim etio, ali on o što je vid e o n atera g a da se p o d ign e oslon jen ru k a m a o sedište ‘ o telje O n a je bila n e o b ič n o ... R eć 'bučena nije o d go va ra la , jer on a je bila oklop ljena. O k o v ra ta je im a la n ajm an je tri in ča široku o g rlic u od m eta la u k ra šen o g k o va n im b a ­ krom . N a g ru d im a je im a la prsluk n ačin jen od m etaln ih i va re n ih p lo ča k o ga su d rža li lanci od sta ro g zlata, po boji sličn o g o čišćen o m b a ­ kru. O k o leve p od la k tice im a la je jednu, a o k o desne m išice drugu n aru kvicu radenu kao o grlic a . O k o p o ja sa im a la je vezanu sasvim p r o ­ vidnu dugu suknju, ispod koje su se vid eli zla tn i lanci koji su d rža li slip od b a k a rn ih p lo čica veza n ih m e ta l­ nim k ru žićim a i p osta vljen ih na crnu svilu. T a k o obu čen a iz la g a la je svoje telo p o g led im a gosta. - D a li va m se sviđ am o v a k v a ? u pita o n a spuštajući se u fotelju. - N e - o d g o v o ri Lun. - V iše bih vo leo da vas vid im bez to g sja jn og oklopa. - N e ćudi m e što ste ta k o lako o sva ja li v rh o v e p la n in a reče žena. - D ošla sam o va m o d a vam p o k a žem svoju ćud. Ja ne ž elim da budem obična. G led a jte me. a li ne p o m išlja jte na »ra zo ru ža n je«. ? -

- Z a r je to lako? - u pita Lun. - P o k a žite kako vla d a te sobom. - L epo vas je i gledati. P riča jte mi o sebi, ali zn ajte da ću ja p o g o ­ diti ako ne budete g o v o r ili istinu. - A šta će vam istin a? - upita on a op et m a lo n ak rivlju ju ci gla vu na desnu stranu. - S am o istin a m ože da se složi s va m a k a k vi ste - o d g o v o ri Lun las­ kanjem . 19

- Počeću d a pričam , ali ću u o d ređ en o v re m e želeti da vas p o n e­ što upitam. O b eć a jte da ćete g o v o r ­ iti istinu, isto k a o ja v a m a - p re d ­ loži ona. - P rih va ta m i dajem re č - o d g o ­ vori Lun. O n a p oče da p riča o svom detinjstvu i m ladosti. U d a va la se i r a z ­ vo d ila tri puta, je r je to m o gla da d ozvoli sebi z b o g o č e v o g bogatstva. O ta c je du go od nje k rio istinu o svom zlatu. Tek ovd e u Londonu joj je re k a o da ba sn oslovn o b lago stoji sk riven o d a lek o od su protn e o b a le A tlan tika. - Tad sam p o čela da g a m rzim . P o b eg a o je o v a m o uplašen o p a s n o ­ stima, a li nije d o n eo sve zlato. D a je m eni još ta d a k a za o istinu, ja bih našla način da saču vam b o g a t­ stvo. .. - Jeste li za h teva li da vam kaže gde je zla to ? - u pita Lun. - D a li je v a žn o da zn ate o d g o ­ vor? - M en i jeste, m a k a r iz ra d o z n a lo ­ sti. D a li biste se u dru žili sa mnom, ako bih va m p re d lo žila da pu tovan je u S jed in jen e d rža ve is k o ­ ris tim o da n ađ em o zlato? - M o žd a sam postao istra živa č p eć in a i za to što sam se nadao da ću u n jim a da nađem neko s k r i­ ven o blago. U vek sam m aštao o tom e d a o tk rije m sve što su ljudi davn o s a k rili - o d g o v o ri Lun. - O nda, za k u n im o se jedn o d ru ­ gom ! - N a šta da se zaku n em o? - N a to da ćem o biti ve rn i jedno dru gom u pohodu do sk rovišta b la ga ’ T o m a Bila. - K unem se! — sveča n im gla som izja vi tob ožn ji H a ri M arč. - K unem se i ja - izja vi Enida Konel. — S ada m ogu da kažem sve ostalo. N e n ad ajte se da sam bila i da ću b iti dobra. Ja sam o p a k a i p o k v a re n a do srži. Jedin o sam iz b ir ­ ljiva u pogledu svojih ljubavnika. Vi 20

m i se sviđate, pa to o la k ša va naš savez. - Pa kako da veru jem za k letvi o vern o sti u pohodu do va š e g bla ga ? — u pita Lun uz osmeh. - I p o k va re n o st im a svoja p ra ­ vila - o d g o v o ri Enida. - To blago nije naše i u n ajm anju ruku p r i­ pada d rža vi na čijoj te rito riji se n a­ lazi. Dakle, m i id em o d a g a ukradem o. T o je cilj, a n jega m ožem o da o s tv a rim o sam o uz obostran u vernost. Z a r nije p o zn a ta m ođu sobna vern o st ra zb o jn ik a ? — M a lo izvrn u ta, a li tačn a lo gik a - sm ejao se Lun. Bio je izn en a đ en sh va tan jim a ove žene, a li još v iše se izn en adi kad o n a poče da p rič a o svojim p la n o ­ vim a da p r e v a ri o ca i sam a uzm e zlato. — S azn a la sam da postoji S a m o ­ stalno društvo p riro d n ja k a i d a se iza tog n evin o g n a ziva k rije jedna g ru p a ljudi koji su više ga n g steri n ego p riro d n ja ci. O n i se ja vn o bave p riro d n ja č k im istra živa n jim a , a stva rn o kradu s k riv e n a b la ga š i­ ro m sveta. N a n jih o vo m čelu je R eg V ilk en s - is p rič a o n a bez dvoumljCt nja. Z a r se n iste p la šili v e z a s n jim a? - u pita Lun. - N is a m o d g o v o ri Enida Konel. Bili su sprem n i da m e otm u i u čene oca. O n je bio čudak i zn am d a bi sa su­ za m a u o čim a o d b io Lun. o tk rije svoju tajnu. Pustio bi da m e o tm ič a ri ubiju. - V i ste ih p red u h itrili i p rik lju ­ čili ste im se - za k lju či Lun. — Baš to sam u čin ila — p otvrd i Enida. - O n i su g a u h vatili i m učili, za r ne? - u pita Lun. — Da - p o tvrd i ona. — M a lo su p retera li, i otac je stradao. P rok leti stari ja ra c o d n eo je tajnu o g ro m ­ nog b la ga u grob. — Vi g a niste vo le li — p rim eti Lun.

- M rze la sam ga, je r je o d b io da m i da on o što mi je kao n jego vo j k ć e ri p rip a d a lo - o d g o v o ri ona. Z atim n astavi d a p r ič a o p r ip r e ­ m anju poh oda i tražen ju n a č in a da sa V ilk en so m i n jego vim lju d im a n ađ e zlato, je r o n a ipak zn a d a je o n o n egd e o k o P u erk o R ivera. - Da li ste se u ekipu za isp rob ava n je legen d e ja v ili za to da is k o r i­ stite pu tovan je k a k o biste našli zla to ? - upita Lun. - Jesm o, je r tako naše p u tovan je ne bi iza zv a lo sum nje kod p o lic ije i d ru gih službi u S jed in jen im d r ž a ­ v a m a - p o tvrd i Enida. - Zn a či li to da ne biste ni p o ­ štovali u g o v o r sa fa b rik o m , je r tra žen je zla ta va m je va žn ije ? - p i­ tao je dalje Lun. - R iz ik o v a li bism o da izgu b im o za lo žen i novac, a au tom obil to lik o v re d i - objasn i ona. - Dakle, to je sve? O sta je d a i m en e uklju čite u bandu i ju riš na zla to — za k lju či Lun. - E, to n ije sve. P o stoji„jo š neki tajan stven i p rija telj m o g oca. O n zn a p rib liž n o gd e je zla to s k riv e n o i o b eča o je da će g a uzeti za m ene, a li ja mu ne veru jem . Posalo m i je d ve h iljad e funti. Im a la je d o b ro p a m ćen je i sk o ro svaku re č r a z g o v o r a sa ta ja n stve­ nim p rija te lje m svog o c a p o n o v ila je b ez greške. Lun ju je slušao r a z ­ m išljaju ći je li to tren u tni »n astu p« iskren osti, ili se iza njenih p o k u ­ šaja da se p rik a že b ezo b zirn o m devo jk o m k rije nešto drgo. - M o g a o bih ja da budem taj n ez­ n an ac - re č e Lun ozbiljno. - M ožda, a li niste. T re b a lo bi da je p o sred i n eob ičn a slučajnost. Vi niste taj, je r p o zn a la bih glas, ne veru jem u to da m e n esre ća stalno p ra ti - o d g o v o ri ona. — O v a m a se dosta zn a i b esm islen o bi b ilo da čovek, koji k a že da mu ne tre b a zlatn o T o m a B ila ... Z a r sam re k a o da m i ne treb a?! - začu di se Lun.

- N is te vi, ali jeste onaj p rijatelj m oga o ca — dodade Enida. - N i ja nisam sirom a h - reče tob ožn ji H a ri M arč. - Niste, veru jem vam , a li dob ro bi vam d ošlo n ek o lik o d esetin a milio n a d o la ra u zlatu — sm eja la se Enida. ~ D o b ro bih se p o m u čio i za je ­ dan m ilio n - takode se slatko smejuči re č e tob ožn ji o sva ja č planina. U sred tog sm eh a o n a poskoči i nade se u n jego vo m krilu. - B ićem o b oga ti i ni sa kim n e­ ćem o d eliti b la go — šapnu mu na uho, u sn am a dodiru ju ći n jegov vrat, pa lice, sve do usana. N ije b ilo m ogu ćn osti za uzmak. Iza leda b io mu je n a slon jen a nas­ lon fotelje, a na krilu ona. M o ra o se odlu čiti da 11 da je sm rtn o u vredi, ili da p rih va ti njen zagrljaj. O vo d ru go bilo je jedn ostavnije. B ar ta k o je to on ž eleo d a objasni sam om sebi. 'A'

L ežeći p o red n jega u sobi na spratu, Enida Konel g a je m ilovala, tiho p riča ju ći: - O s e tila sam da si ti čo vek k o ga sam u vek o č e k iv a la da se pojavi. U savezu sa sam sa zločin cim a , a li ti ćeš m e spasti. N ećeš dati ni onom n ep o zn a tom čoveku d a m e p reva ri. - O d k a d a živiš u o vo m stanu? u pita Lun. - O d ju če - o d g o v o ri Enida. O vo je tajni stan R e g a V ilkensa. O žen jen je bogatom ženom , pa m o ra d a s k riv a svoje lju bavn e a v a n ­ ture. Istina, n jego va žen a mu daje dosta slobode, je r i sa m a je u zim a za sebe. N em a ju d ece i n ije ih briga. - Je li te ovde d o veo da mu bu­ deš lju b a vn ica ? — u pita Lun. - N ije - o d g o v o ri ona. - N a še veze su sam o poslovne. O n vo li slajtičke i vitk e žene. U žasava se m oje snage, ia k o je sam sn ažan kao k a ­ kav hrvač. J edn ostavn o n isam n je­ g o v tip. -

21

— Z a r ti ne sm eta što nas p rislu š­ kuje m ožd a i o vd e u spavaćoj sobi? — A k o ne sm eta njemu, zašto bi sm eta lo m en i? — P a zašto ti je ustupio stan? — D a u n jega d o ved e m o n o g z a g o ­ n etn o g p r ija te lja m o g o ca i d a g a za v e d e m tako da g a im am u ru ­ kam a. D anas je re k a o da u zgred d o v e d e m i tebe. je r je sazn ao da ćeš d o b iti m esto vo d e e k ip e i g la v n o g v o z a č a lagonde. — Znači, ta k o? U z g re d i ja? — T a k o je treb a lo d a bude, a li nije. T o »u z g re d « je isp a lo lep o i pravo. — P a kt)ga o n da poku šavaš da p r e v a riš ? R e g V ilk en s sluša šta g o ­ v o rim o , a ti si u jed n om trenutku re k la d a ni sa k im n ećem o d eliti zlato. — N je g o v je plan b io da ti to k a ­ žem. — P a šta on m isli slušajući šta sad g o v o riš ? — T o ćeš p ita ti n je g a u du gim č a ­ s o v im a vo žn je - sm eju ći se o d g o ­ v o r i E n ida Konel. — P a to što g o v o r iš n em a n ik a k ­ v o g sm isla! - p rim e ti Lun. — K a d b o lje pogledaš, ima. R e g m i ne v e ru je n išta i zn a d a bih z g r a ­ b ila sve zlato, a k o bih m ogla. O n o d a ć e m o biti b o ga ti i da ni sa kim n ećem o d eliti zlato, re k la sam ti šapatom , na sam o uho. i R e g to nije m o g a o da čuje. S ad a si m i ti to o t­ k rio, n esp retn ja k o viću jedan. Lun se seti d a je to istina, a li m n o g o č e g a je o n a rekla, a zn a la je da V ilk en s sluša, ili se sn im a svaka re ć n a n ekom sk riv e n o m m a g n eto ­ fonu. — D akle, sva naša isk ren ost bila je n a m en jen a i V ilken su — zaklju či Lun. — Ig r a li sm o neku vrstu o tv o ren e igre, što ti nisi znao. — Z a r nisi p r im e tila da sam p i­ tao je li ti ne sm eta što nas on p r is ­ luškuje? — S ve sam ja p rim etila . Ta jn o sam te p o s m a tra la kad si ostao 22

sam u sobi. O d m a h si ra zg le d a o lam pu i o tk rio u ređ aj z a p rislu šk i­ van je - sm ešk a ju ći se o b ja sn i ona. - Istina, m a lo m e je za ču d ilo što nisi n asta vio d a ta jiš to svoje o t­ kriće. - Pa, o b eća li sm o »jed n o dru gm isk ren ost - ob ja sn i Lun. - T i si opa sa n čovek, H ari. - A ti si o p a sn a žena, Enida. - O pasn a, z a k o g a ? - Za svakoga. - I z a tebe? - N a r o č ito z a m ene. N ik a d n i­ sam vo le o su više ra zu zd a n e žene, a ti si takva. Ip ak o teb i m islim d ru g a ­ čije - re č e Lun i zastade. - K a k o d ru g a č ije ? - M is lim d a si su više rd ava, ali da bi m o g la d a budeš su više d o b ra u svemu. O s e tio sam to - n ejasn o o d g o v o ri Lun. - T i si za is ta o p a sa n - osm ehnu se Enida. — Ž e n a ne m o že d a te laže. Im a m o seća j d a ne bih u spela ni n ajb olje sročen u la ž d a ti p rotu ­ rim k a o "Istinu. - N a o p a sn o m sm o putu, Enida - re č e Lun. - Jesm o p rizn a d e ona. M edu n am a m o g la bi d a p la n e lju­ bav, k o ja bi nas spržila. Lun n ek o v r e m e n išta n ije g o ­ vo rio , a on d a izn en a tla ustade i reče: - N ik a d v iš e neću d o ći u ovaj stan. O n a g a je ću teći g le d a la k a k o se oblači, pa se sa m a uvi ča rša vom , i zovnu; - H eri, sedi jed a n tren u tak ovd e uz m ene. M is lim d a sam g r e š ila što sam u on o što sam ti re k la ip a k u plitala i m a lo laži. V eć obučen, Lun sede na ivicu kreveta. Ia k o je b ilo to p lo u sobi, o n a je p rim e tn o drhtala. - Šta ti je, E n ida? - u p ita je. - N i sam a ne z n a m ... N e shvatam zašto m e je to lik o p o g o d ila tvo ja od lu k a d a v iše ne dolaziš ovam o. T o ne bih p o d n e la ... A sam a sam kriva.

- Ispričaj šta te muči - potstica o ju je Lun. - O vaj stan nije V ilk en so v reče on iznenada. — Ja g a tajno im am već d ve godine. V ilk en s n i­ kad nije bio ovde. - Pa ko je p o sta vio u ređ aje za p rislu šk iva n je? - u pita Lun. - Ja sam a... N ije mi bilo d o ­ vo ljn o on o što sam d o b ija la od oca. pa sam se b a vija i jed n im op a sn im p o slo m ... - U cen jiV ala si ljude koji su d o la ­ zili o va m o k tebi, z a r ne? - p re k id e je Lun. - Da - p o tvrd i Enida. -- Z a r si i m ene h tela da ucenjujuš? - Ne, tebe sam htela da is k o r i­ stim, kao što želim d a isk o ris tim V ilkensa, koji m isli da je v e lik i šef bande. - A li on bi o tk rio laži, čim bih ja sa njim ra z g o v a ra o o p rislu š k iv a ­ nju, u koje stva rn o nije um ešan — p rim eti Lun. - Ja bih mu is p rič a la drugu priču u i z a m o lila bih g a da kaže kako je sve slušao i da je stan n je­ gov. Izn ela bih mu plan k a k o d a te bolje isk o ris tim o i u k lon im o u času kad d o b ijem o zlato. Dakle, b riž ljiv o bih g a p r ip re m ila da m i p o m o g n e u svim lažim a. S ad a odu stajem od svega. N eću ići ni u A m erik u , jer tam o bih te u vu kla u opasn osti — objasn i Enida Konel. - S p rem n a si da se o d rek n eš zlata?! - začu đen o u pita Lun. - M o žd a to nije o d ric a n ja O sta je p rija telj m o ga oca. koji je o b eća o da će d a m i pom ogn e. Zato te m o ­ lim d a i ti odustaneš od puta i tako izb egn eš V ilk en so ve podvale. On želi da te uvuče u igru dok si mu potreban , a o n da da te u klon i o d g o v o ri Enida. S va si p r o tiv re č n a i sm u­ šena. .. Ipak. n ećem o ništa m enjati. A ko si se o d re k la laži. on d a nam lišta ne sm eta da putujem o, n a­ đ em o zla to i V ilken su da m o n ejgo v d eo - reče Lun.

- A li, on bi nas ubio i uzeo sve! — uzviknu ona. - To mu n ećem o d o z v o liti - osm ehnu se Lun. - A a k o pokuša? - Izgubiće. i to sam o on. u toj n e­ poštenoj igri. - S ad a shvatam da m o ra m celu igru prepu stiti tebi. D osad sam vu ­ kla za nos R eg a V ilkensa, a još više svo g oca. G riža savesti već m e muči, a veru jem da će biti sve teža - reče E nida i glasn o zaplaka. Suze su joj tekle n iz lice i Lun pom isli d a se pred njim n alazi n aj­ b olja g lu m ica sveta, a k o suze nisu iskrene. - T v o ja isk ren ost i sp rem n ost da se u svem u oslon iš na m en e m n ogo m e obavezuju. N a d a m se da ću o p ra v d a ti tvoje nade - re č e Lun. - O n d a m i kaži šta da u čin im i kažem kad m i se ja vi o č e v prijatelj, koji m o žd a zna tajnu sk riven o g zlata? - O d ig ra j ulogu n astupa isk ren o ­ sti i sve mu ispričaj - p red lo ži Lun. - N e sh vatam te - re č e Enida zbu njeno i brišu ći suze. - Z a m oli tog n ezn a n ca d a ti ne­ k a k o o m o g u ći susret s njim. Preklinji g a i m oli. A k o ne pristan e, is p r i­ čaj mu sve u toku te le fo n s k o g ra z ­ go vo ra . - A li. šta da mu isp riča m ? - Sve! - G olu istinu?! - Da. golu. ali m a lo ulepšanu. - A k o te d o b ro razu m em . treb a da p rizn a m svoj zlo č in p re m a ocu. - R e k a o sam da mu isp riča š sve što znaš. K a ži mu sve o V ilken su i n jego vo j gru pi, a za tim o m en i i p la ­ n ovim a d a se isk o ris ti du go p rob n o pu tovan je a u tom ob ilom budućno­ sti. - A li neću mu r e ć i da sam tebi sve prizn ala. - I to mu ispričaj, a o n da tra ži savet. K a ži mu da ti od V ilk en sa p reti opasnost, a k o pokušaš d a iziđeš iz igre. 23

- Ja sam m n o go to g a za m rs ila n ad aju ći se da ću sve u česn ike uspeti d a n ad igra m , a li ti m e sada zbu nju ješ n astavljaju ći to isto. — M islim da n ećem o uspeti da n a đ em o zla to a k o ne sazn am o ono što je taj n epozn ati čuo od tv o g o ca — za k lju či Lun. - A li k a k o to da p o stign em o ? u pita E nida Konel. — Z a tra žićem o d a se naše p u tova­ nje o d go d i za n ek o lik o dana. Za to v r e m e će se n ezn an ac m ožd a javiti. T v o ja dužnost je da budeš m a m ac i da g a privu ćeš. S am a n ađi naći'n da to postign eš. M o žd a bi u spela p rič a o o p a sn o sti k o ja ti preti, ili p rič a da si u sa m ljen a i da nećeš izd rža ti a k o ne v id iš ćo v e k a k o ji bi te za štitio od' ljudi k a k vi sm o V ilk en s i ja. O dm ah na početku r a z g o v o r a k a ži mu a d resu o v o g stana i pokušaj da g a n a m a m iš o va m o — izlo ži Lun svoj plan. E n id a je k lim n u la g la vo m u znak da ra zu m e šta tre b a d a radi. Posle, toga, strasnim , g ro z n ič a v im polju ­ p c im a p o k a z a za h va ln ost svom n o­ v o m zaštitn iku i prijatelju . - V o lim te - šapnu na kraju. Lun joj se osm ehnu i ustade. O n a g a o n a k o o grn u ta isp ra ti do v ra ta sobe, a li on za tra ži da mu p ok a že k ra jn ju taćku u ređ a ja za p rislu šk i­ vanje. N e o b la čeći se, o n a pristade. U sp rem ištu pod u nu trašn jim step e­ n ištem n a la zio se v e lik i orm a r, do k o je g su vo d ile sk riv e n e žic e sa tri m esta u stanu. U tim trim a p r o s to ri­ ja m a n a la zili su se i sk riven i p r e k i­ dači, k o ji su u k lju čiva li posebn e m a g n e to fo n e s n am ešten im tra ­ kam a. Lun p re m o ta sn im ljen e trake, k o je za te če u a p a ra tim a , pa u klju či re p ro d u k o va n je. Čuo je svoj r a z g o v o r sa Enidom. - Š ta ćem o sa tra k a m a ? - u pita Lun. — U n iš ti ih. — O dn eću ih — re č e Lun i p o če d a sk id a tra k e sa o b a aparata. O n a n ije g o v o r ila ništa. S am o g a je gled a la , osm eh u ju ći se i blistaju ći 24

od zadovoljstva. K a d Lun krenu, o n a upita: . - D a li si p o vu k a o re č da v iše n ikad nećeš d oći u ovaj stan? - Nisam . Č im bude p rilik a , ti ćeš p ro m en iti i stan i n ačin ž iv o ta — o d g o v o ri Lun. - A do tada? - D o lazićeš k m eni, u m oj stan o d g o v o ri Lun i iz v a d i lisnicu. D ade joj posetn icu na kojoj su b ili a d re sa i b roj te le fo n a H a rija M a rča, a o n da b rzo iziđe. IV M n o g im lju d im a se d o g a đ a d a u d a n im a u sam ljen osti z a že le da n e­ stanu i sve n jih o ve obaveze. U go d n o im je što m ogu d a ra d e šta hoće, p a ne ra d e ništa. I Lun je, p re on e v e č e ri kad je čuo ja u k e sta ro g D ž e fa K onela, d o ž iv lja v a o ča so ve opu štan ja i u go d n og m irovan ja . A tada su došli slu čajn i podsticaji. B ilo mu je ža o sta rca i n jego ve kćeri, p a je n eh o tičn o za že le o da o d a g n a očaj od te žen e i d a joj p red a on o što su njen ota c na sa m rti i o n a posle to g a sm atrali p ropalim . D esilo se da je p ro č ita o vesti o lagondi, a u tom ob ilu buduć­ nosti, p a je p o čeo d a m ašta o sp a ja ­ nju u god n og i korisn og. M eđutim , sada m u je sve iz g le ­ d alo d ru gačije. S a zn a o je za p o stoja ­ n je p lja čk a šk e družin e, k o ja se s k riva pod im e n o m S am osta ln og p riro d n ja č k o g dru5tva. Tu bandu je m o ga o da oslabi, a m o žd a i uništi još ovd e u Londonu, a li je sazn ao da bi tim e u ništio i Eniđu Konel. N a j­ g o r e je to što su m u m isli o njoj bile potpu no p rotivu rečn e. N a ća sa k bi p o v e ro v a o da lep o ta tela m o ra da k r ije i lepotu k a ra k tera , koju je ž i­ vo t naružio, a o n d a bi svesn im r a z ­ m a tra n jem č in je n ic a za k lju čio da je o n a ne sam o rđ a v a n ego i op a sn a žena, k o ja se n ije u stezala da se o k re n e i p ro tivu ro đ e n o g oca. P o zva o ju je p o d eša va ju ći boju g la sa i n ačin g o v o r a p r e m a ionom

k o ji je Enida p a m tila iz p r v o g r a z g o ­ vora. V eć posle pozd ra va , o n a p o če da p rič a o tom e kako je p ro te k la sa h ra n a n jen o g o ca i d a je d o b ila novac. - S ada sam sh va tila svoje p o ­ g re š k e - n astavi Enida K on el M oj ž iv o t bio je o g re z a o u lažim a. Sada, kad v iše n em a m o g oca, koji m i je bio oslon a c i zaštita, sh va tila sam m n ogo šta. - Jeste li sigu rn i u to? — u pita Lun. - Ja b a r m islim da sam sh va tila - re č e Enida. - Ipak, sve to m i ne o la k ša va život. M u če m e k a ja n je i strah. P o m o zite mi, p rek lin jem vas! K a k va v rs ta p o m o ći va m treb a ? - u pita Lun. - Plašim s e ... Znam, oni hoće zla to i m oju s m rt... N e m ogu d a se iščupam iz n jih ovih ruku — o d g o ­ v o ri o n a i iz slu šalice se začu še je ­ caji. - N e m a m n ik o g a svog. S a m a sam i uplašena. Kad biste m a k a r jedn om došli, zn a la bih da p ostoj' neko d o b ro n a m e ra n ... - R ek ao sam da se n ećem o v i­ đati - re č e Lun. - N iste bili tako isključivi. C ak sam sh va tila da ćete naći n ačin da m e upoznate. P o treb n o je d a se ispoved im i spasem g o v o r ila je Enida. Lun p om isli k a k o još uvek nije sigu ra n n asta vlja li on a da laže, ali na m n o go op a sn iji način, služeći se istinom , ili iz nje ipak n aviru želje da se p o p ra v i i pokaje. - S h vatam d a ću ipak m o ra ti da se sretn em s vam a. D oći ću u vaš p an sion — re č e Lun. - O vd e n ije d o b ro m esto je r p r e ­ g ra d e su slabe i sva k a re č se ču je u susednim sobam a. Ja im a m stan, koji d ržim tajno. D ođite ta m o u Islington, B a ča lo r strit petnaest. Kad da va m se n ad am ? - Za jedan sat — o d g o v o ri Lun. - Biću tam o! — ra d o sn o uzviknu E nida Konel. U stan, koji je u pozn ao k a o H a ri M arč, Lun je stiga o potpu no izm e-

njen. D ru g a boja kose, d ru g a čiji glas, p eg e na koži i ulošci na zu­ bim a, koji su im ali lažn e zla tn e k ru ­ nice, kao i dodatke za p od iza n je o b ra z a sa strane, pa ča k i d ru g i losion posle brijan ja, stva ra li su ta­ kav utisak d a g a Enida n ije m ogla da p repozn a. P o red toga, Lun je sed eo u senci, opuštenih ram ena. Oči, tam n o m o d re boje, sada su bile c rn e zb o g obojen ih staklen ih k o n ­ taktnih soćiva. - P rič a jte re če on kratko. - A li vi ste ujedno i moj gost. N e k o p ić e ... - zausti Enida. - N ik a k v o piće! P riča jte o onom zb o g č e g a sam d ošao - p rek id e je Lun. Sedeći, slušao je sve on o što je već jed n om saznao k a o H a ri M arč, ali je p o k a za o d o vo ljn o strp ljen ja da sve o p et čuje, a on d a reče: - Im ali ste dosta sreće da sret­ nete H a rija M arča. D ob ro zn am tog gospodin a. U p o zo ra v a m vas sam o na to da ste mi pre o v o g sastanka rek li dosta laži. - N e ra z u m e m ... Pa ja m islim da sam g o v o r ila sam o istinu - zbu­ njeno re č e Enida. R ek li ste da n em ate n ikog svog. »S a m a i uplašen a«, b ile su vaše reći, a sad sa zn a jem da ste se do noći g r lili s M arčom . Z a r to nije bila laž? - re č e Lun. - O !,.. Bila je ... Izg led a d a više nisam sposobn a da se služim sam o istinom . - T re b a se tru diti — osm ehnu se Lun i lažn e zlatn e k ru n ice blesnuše mu u ustima. - S ad a kad zn ate sve, šta m i savetu jete? - u pita Enida P orter, prom en ivši položaj nogu, ta k o da joj skut h aljin e više o tk rije du go i iz a ­ zo v n o bedro, - P re svega, savetu jem va m da ne z a v o d ite više nikoga. M a rč vam je sada d o vo ljan - re č e Lun. O n a n eh otičn o p o k ri bedro. - Loša n a v ik a - d od a d e ona osm eh n u vši se vragolasto. I Lun se osm ehnu, pa n astavi: 25

- T o što ste za d o b ili M arća, o la k ­ šava m eni m n o go što šta. N eću m o­ ra ti da idem p re k o A tlan tika, je r on će naći zlato. - A li sam o vi zn a te tajnu sk rovišta ta m o iznad P u erk o R ivera. - T o što ja znam , kazaću i vam a, go sp o d o Konel. Zlato je vaše i neka va ša bude b r ig a d a g a tra žite i saču­ vate. - P rim eću jete li da drh tim od uzbu đen ja? Ja sam, eto, la k o m a i vo lim z la to ... - T o n ije čudo - p rek id e je Lun. - Zato ću p rv o d a vas u p o zo rim na nešto. N ik a k o ne d o zvo lite da stra d a H a ri M arć. O n je, svi tvrde, pošten m om ak. Ja g a u zim am pod svoju zaštitu, a ja sam opasan tip, veru jte m i na reć. V eru je m — isk ren o reće Enida. - S ad a m e d o b ro slušajte. U z ­ m ite p r ib o r za p isa n je i b eležite — p o će Lun i sa ček a d a on a donese p a p ir i olovku. - U m iru ći, vaš otac je g o v o r io : »Z la to je o stalo g o r e iz ­ nad P u erk o R iv e r a ... ispod s ta rče­ v o g lik a ... izla za k su n ca... sa prev o ja na severu se v id i... Postoji p e ­ ćina. .. K o p a j u podn ožju lika«. Z a ­ tim je izdahnuo. O v o n ije d o vo ljn o — reče Enida. — P u erk o R iv e r p ro se ca p la ­ n in e na du žini od m n o go m ilja. - Slučaj je hteo d a sam ja iz sta­ rih z a p is a sazn ao d a je T o m Bil k o ­ pao u g o rn je m toku reke. I sam se g o d in a m a za b a vlja m skupljajući leg en d e i p od a tk e o za k o p a n im i p o to p lje n im d ra g ocen o stim a . T a k o zn am d osta i o zlatu T o m a Bila. A k o g a je o s ta v io ta m o g d e g a je kopao, on d a je to na trid eset m ilja od iz v o r ­ išta re k e - iz lo ž i Lun p o la k o da on a u pam ti svaku reć. - T o je u odnosu na reku dosta ta čn o određ en o, a li od re k e se dižu p la n in e ... — p o če Enida. - P o stoji jed n a stena, koja se v id i s m n ogih m esta, a li sa p re v o ja na sev eru v id i se ta k o d a podseća n a lik starca^ T vo j ota c re k a o da 26

se vid i p ri izlasku sunca. U ''p o d ­ nožju te stene treb a lo bi da je zlato - p rek id e je, i objasni, Lun. - T o jđ’ m n ogo v iše n ego što sam ja znala, iako mi je ota c re k a o da treb a da k ren e ta m o - re č e Enida. - O sta je još nešto da se d o g o v o r ­ im o - n astavi Lun. - Taj R e g ViU kens i n jego vo S am osta ln o društvo p r iro d n ja k a ... N jih bi tre b a lo isklju ­ čiti iz igre. - A li već je sve d o g o v o re n o u sp rotivi se Enida. - V ilk en s je o b ezb ed io tra n s p o rt zlata, je r ja to ne bih m o gla da u čin im bez njega. - K a k o m isli d a d o n ese zla to ? u pita Lun. - O n se b a vi u vo zo m i izvo zo m o p re m e za zaštitu p riro d e. T o su filte ri za o tp ad n e vode, p eći za sp a lji­ v a n je o tp a d a k a i m n o g o toga. Sak rić e zla to u m ašine, ili će g a iz liti u d elo ve tih u ređ a ja i p o k riti g a b o­ jom. Inače, m n o go je teže uneti n e­ što u S jed in jen e d rža ve, je r se ču ­ vaju od k riju m č a re n ja droge. Iz v o z ­ nom k riju m ča ren ju k a o d a se g le d a k ro z prste. C esto se k riju m č a ri o ru žje i ra tn a o p re m a — is p rič a Enida Konel. Lun ju je ra d o z n a lo posm atrao. ia k o to nije p o k a z iv a o ni izra zo m lica, ni rečim a. Još u vek n ije m o g a o da k a že svoj p r a v i sud o toj ženi. N jih o v r a z g o v o r p r e k id e z v o n je ­ nje telefon a. J a vlja o se H a ri M arć. Ia k o je Lun sed eo tu uz Enidu, nije bilo n ik a k vo čudo što je u speo d a je s d ru g o g m esta z o v e k a o M arč. N je g a je ta m o za m e n jiv a o g e n i­ jaln o z a m išljen i o s tv a re n uređaj. - Jesi li ti, E n id a ? - p ita o je glas H a rija M arča. - Ja sam, H a ri! O d a k le se ja v ­ ljaš? — uzviknu ona. - N e ču jem te najbolje, a treb a d a ti is p rič a m v a ž n e n ovosti — čuše se n jeg o ve reći. Im a m gosta, p a me. p o zo vi m a lo kasn ije - re č e Enida. - N a jb o lje je d a dođeš k m eni, k ad budeš slo b o d n a - re č e Lu nov

m a g n eto fo n s u ređ a ja u n jeg o vo m tajn om skloništu. - M o žd a tek za d va sata - re ć e Enida. Lun je d rža o ruku u džepu i na svom ra d io u p ra vlja ču p ritisn u jedn o dugm e. Enida iz slu šalice začu k ra tk o zujanje, p a o n d a ra za b ra M a rč o v glas: - To je u redu, draga! Do viđenja! - N is i re k a o da m e vo liš — r e ć e Enida, a li v e z a se prekide. K a d E n ida spusti slušalicu i ok ren u se k Lunu, v id e la je k a k o on iz d žep a svo g sa k o a v a d i svežan j n o vč a n ica i sta vlja g a n a sto. O n a p riđ e i sede u fotelju. N e k o v r e m e g a je p o s m a tra la k a o d a že li d a mu k a že nešto, p a se koleba. - N a š r a z g o v o r b liži se k ra ju re č e Lun. - Taj n o va c... M o lim va s m a k a r to d a g a sm a tra te p r iv re m e n o m pozajm icom . K ad se v r a tim sa z la ­ tom, m o ra ć e m o da iz ra v n a m o r a ­ čune re č e E n ida p a ž ljiv o gle d a ju ć i svo g gosta. - S agla sa n sam. U zeću i k a m a te - o d g o v o ri Lun. - A li p re p o la sata re k li ste da ne pok u ša va m d a vas z a v e d e m — re č e E n ida ša ljivim tonom . - N is a m m is lio na ta k ve k a m a te - p rih v a ti Lun šalu. O dm ah za tim on ustade i krenu. - Kad ću vas o p et v id e ti? upita Enida. - Kad se vratite s tog opasnog puta — odgovori Lun. — N a r a ­ stanku ponavljam ; držite se M a r č a i ne pokušavajte da mu podvalite, jer posle n ikada ne biste im ali mira. Ja bih g a osvetio. - S h vatam va žn o st v a š e g sa v e ta i uopšte va še b r ig e o m eni. T ru d iću se d a vas u svem u poslu šam - z a k ­ ljuči E nida Konel. Lun ode z a d o v o lja n što je p o k u ­ šao d a s p re č i m ogu će g r e š k e o v e žene. a li ne i sigu ra n d a će o n a z a i­ sta p rih v a titi n jeg o ve savete. D va sata k a sn ije slušao je njenu isp ovest k a o H a ri M arć. P r ič a la je

istinu u svim detaljim a, sem jed n o g - iz o s ta v ila je onaj d eo ra z g o v o ra s n ep o zn a tim za štitn ik o m u k o m e se g o v o r ilo o mestu na k o m e je z la to skriven o. - N e v a lja to što sada o zlatu ne zn a m o n išta v iše n ego p re - re č e H a ri M arć. - Z n a m o ip a k nešto više. O ta c je na s a m rti tom n eznan cu re k a o da m e je jed n o m vo d io n a P u erk o River. S eća m se to g a i m islim d a ću p re p o zn a ti m esto n a k o jem m e je o ta c o s ta v io da ček a m dok se v ra ti s p a ro m to v a rn ih m azgi. P re m o ­ stila sam se na u zvišenje, p a sam m o g la d a p ra tim o č e v o kretanje. O n je d o ša o do pod jednu stenu, a on d a je nestao. P o ja v io se o p et n a­ kon je d n o g sata. Zn am d a je tada d o n eo v iš e od d ve stotin e fu n ti zla ta - izm išlja la je ona. - K o lik o ti je tada b ilo g o d in a ? — u p ita Lun. - B ila sam već p r a v a devojka. Im a la sam dvanaest, ili trin a est g o ­ dina. - P a to je b ilo n edavn o! - L a sk a vće! - u zvikn u E n ida i b a ci mu se u zagrljaj. - D iv n a si... Sad tre b a sve da z a b o r a v im o i da se op u stim o — g o ­ v o r io je Lun gled a ju ći je u oči. O d m a ra j s e ’ i sk lo p i o č i... T a k o ... T i m e slediš u svem u ... Slušaš sve što ž e lim ... P rič a ć e š m i istin u ... O svem u sa m o istin u ... Zaista, u m o rn a od s ve g a što je d o ž iv e la posledn jih dana. Enida n ije sh va tila da p o čin je sea n sa h ip ­ noze. v e ć je pod L u n o vim u tica jem s k lo p ila o č i i klon u la n a u zdign u te jastu ke ležaja. - T i si sada p rič a la o odlasku s o cem na P u erk o R iver. Jesi li to iz­ m islila ? — p ita o ju je k a d se u verio da je potpu n o pod h ipnozom . - N is a m iz m is lila ... - P o n o v i p riču o odlasku s o cem na P u erk o R iv e r — z a h teva o je Lun. O n a p o n o v i sve od re ć i do reći. - Iz d v a ja li se ta sten a svo jim iz­ gle d o m od ostalih ? - u p ita Lun. 27

— Izdvaja. — N a šta p odseća? — N a s ta rc a ... O n a se među In d i­ ja n c im a z o v e S ta r a c ... — Da li ti je o steni g o v o r io n ep o z­ nati p osetila c? — Jeste... Posta vlja ju ći pitanja, Lun je dobijao o d g o vo re, i sada je zn a o da je o n a z a ta jila on o što je n a jva žn ije da bi se n ašlo zlato. — S a k rila si od M a rć a istinu o tom e k a k o da se stign e do zlata, jer mu ne veru ješ, z a r ne? - u pita Lun. — N ik o m e ne veru jem - o d g o ­ v o ri h ip n o tisa n a žena. — K a k o m isliš d a se o slob odiš V ilkensa? — U z M a rć o vu pom oć. — Š ta ćeš u čin iti s M a rč o m ? — O n je m u šk ara c koji m i se sviđa. — Š ta ćeš u čin iti kad ti dosadi? — U k lon iću i njega. U vek im a o nih k o ji iz m o g z a g rlja ja od la ze sp rem n i da u čin e sve što ž e lim ... P re n ego je o d lu čio da oku ša h ip ­ nozu nad E nidom Konel, Lun se dugo kolebao, je r je to sredstvo sm a­ tra o n epoštenim , ia k o g a je više puta p rim en jiva o. H ip n ozo m se k o ­ ris tio sa m o kad je m o ra o i kad se ra d ilo o z lo č in c im a n a jg o re vrste. U slučaju Enide K o n el n ije više m o ­ ga o d a podn osi sum nju da je ta izu ­ zetn o lep a žen a stva rn o m o ra ln a nakaza. O n o što je sazn ao o njoj u toku d a lje g ispitivan ja, u čvrstilo g a je u u bedenju d a bi treb a lo da je sas­ vim o n em o g u ći i u dalji od sebe. M eđutim , č in jen ica da je o n a već jedn om b ila blizu sk rovišta zlata, g o v o r ila je da n jeno sećan je treb a iskoristiti. »Z a slu žila je kaznu. U gled a će o g ro m n e k o ličin e zlata, a neće d o ­ biti ni jednu uncu«, p om isli Lun z lo ­ voljno. K ad je Enidu o slo b o d io hipnoze, on a za ču đ en o upita: — Š ta se to d o g o d ilo ? Z a r sam sp a va la ? 28

— Znak da si b ila u m o rn a — o d ­ g o v o r i Lun. — Zašto si već obu čen ? - u pita Enida. — M o ra m od m a h da odem . pa k re n i i ti da te o tp ra tim *— o d g o v o ri Lun. O n a je uzalud p o k u ša va la d a g a zadrži. Ž a lila se i n a to d a je on ne voli. — M o ra m o biti odlu čn i sve dok se ne z a vrši naše putovanje. T re b a o b a viti m n oge poslove, stvo riti ličnu sigu rn ost i sutra ra d iti na završetk u pla n a p u tovan ja — reče Lun. — A li m eni se ne ide odavde. Čekaču da se vra tiš - zaklju či Enida K on el i o b em a ru k a m a se uhvati za iv ic e k re v e ta k a o d a će n eko poku ­ šati silom da je izvede. Lun joj m ahnu ru k o m i iziđe. O n a gla sn o zaplaka. P rv i put je im a la osečaj da n ije za v la d a la je d ­ n im m u šk arcem ia k o je to želela svim svojim bičem . O s e ć a la se p o n i­ žen om i kažnjenom . A zašto? Zar za to što ju je na tren u tak savladao san dok je on sed eo blizu nje?

Pošto H a ri M a rč n ije d ošao cele noći, E nida K o n el g a je srela tek u z g r a d i p ro iz v o đ a č a lakonde. O n a mu bez re ć i p red a d e k lju čeve stana u Č a rls stritu. O k o u sva ja n ja p la n a n ije bilo teš­ koća. je r m e n a d ž e rim a se svid eo taj put od N ju jo rk a n a D ivlji zapad, pošto je bio jedan od on ih k o jim su se n ekad k re ta li n as eljen ici i k o ­ p a či zlata. O d p o la zn e ta čk e . taj put je p ro la z io k ro z v e lik e g ra d o v e k a k vi su b ili F ila d e lfija , V a šin gton i Sinsinati, pa p re m a ju gozap ad u Lu isvil i M em fis, o d a k le je put v o ­ d io p ra v o na Zap a d p re k o Liti Roka, O k la h o m a S itija, A m a r ila i A lb u k irk a. Tu je b io p red viđ e n duži o d m o r od tri do p et dana, p rem a odlu ci g la v n o g vozača. Iz A lb u k irk a n ije bilo d a lek o d o S an ta Fea i d o ­ lin e Puerka. O datle, la go n d a je t r e ­

balo da stign e u Los A nđeles, p a da n astavi p re m a severu. p re k o San Franciska, i uz obalu P a c ifik a do A ljaske, i d a lje p rek o Kanade. M e ­ đutim, svi u česn ici b rzo p rih va tiše ostatak p red lo že n o g plana. U M ontrea lu se vo žn ja la go n d om p r e k i­ dala. pa je au tom obil tre b a lo da bude u krcan na brod i p reb a čen u Južnu A m eriku . D ok su o stali ra z g le d a li k a rte puta p o Južnoj A m e ric i. E nida z a ­ m oli Luna da se izd vo je i p o ra z g o v a ­ raju. Č im se n ađoše sam i u opustelom holu u prave, o n a upita: - Zašto n isi došao? D a li m e k a ž ­ njavaš. ili m e odbacu ješ? - Izb e ga va m d a budem san ; s tob om - o d g o v o ri tob ožn ji H a ri M arč. - Za m en e ljubav n ije sam o strast i uživanje. - U čem u sam p o g re š ila ? - O b eć a la si iskrenost. Z a k le la si se d a među n am a n eče v iše biti laži, a li odm ah si to p o g a z ila — o d g o ­ v o r i Lun i n a g lo pođe od nje. - Čekaj. H a ri! - uzviknu ona. K a ži m i je li to kraj i n ašem d o g o ­ v o ru da putujem o po istom poslu. - P o slo vi ostaju — n eod ređ en o re č e Lun. O n a g a stiže i pođe p o red njega. N e k o v re m e je ćutala. a usne su joj vid n o podrh tavale. O n a ih na n ek o ­ lik o tren u tak a p o k ri v rh o v im a prstiju, a o n da reče: - Bila sam p on eta u zbu đen jem i o b eća la s a m ... Jedn a žen a ne m ože b ez m alih i velik ih laži. - Zlo je što ti u neke laži veru ješ k a o u istine. T o da žen a ne m ože b ez laži sam o je još jedn a v e lik a laž — o d g o v o ri Lun i p o g le d a je iskosa. - Čudan si ti svat. H ari. Pokušaču d a te o p et p rid o b ijem — re č e ona. - Izg led a d a je onaj p e g a v i p r i­ jatelj m o ga o ca b io u pravu. U p o z o ­ rio m e je da ne poku šavam d a se p o ig ra v a m tobom . - A p ostoji li on uopšte? - Postoji, kunem ti se! - A zla to ? P ostoji li ono?

- T i sa d a sum njaš u s v e ... Oh, šta sam u čin ila! - uzviknu o n a p r i­ gu šen o i zastade. Lun n astavi da ide. i bez nje uđe u m alu d vo ra n u ispunjenu duvanskim dim om . R eg V ilk en s mu priđe, - B ili ste izišli, a tra žili su vas. T re b a d a uzm ete doku m ente, č e ­ k o ve i o stalo za put. J a vljen o je da su k o la v eć isk rca n a u N jujorku. P red la žu d a k ren e m o p rek o su tra - o b a vesti on Luna, isk osa g le d a ­ jući Enidu, k o ja beše ušla i o slon ila se na jedan orm ar. K ad Lun ode da se ja vi b la g a j­ niku i m enadžeru. V ilk en s p riđ e Enidi Konel. - N e što ne ide k a k o treba, je li? - N is a m uspela d a za g o sp o d a ­ rim tim m o m k om — o d g o v o ri ona. - A li ta k vi neuspesi te ra n ije nisu m učili. - H a ri M a rč je nešto d r u g o ... On je opa sa n čovek, a ja sam slaba p re m a takvim a. - R a n ije si sm a tra la da sam i ja opasan. - T i si to i suviše - osm ehnu se Enida. — O p a sa n si. do srži p o k v a ­ ren. sp rem a n na laži i zločine, pohlepan, s eb iča n ... - I šta još? - U g la đ en si. vešt. h ra b a r... N i­ kad ne zn a m da li te vo lim zbog m ana. ili zb o g vrlina. - P ita n je je šta su za tebe mane, a šta v r lin e — veselo re č e Vilkens. je r beše p rim e tio da je u speo d a r a z ­ ves eli Enidu. O n a se saže i šapn u : - N e sm eš g a ubiti a d a ja ne v i­ dim k a k o umire. - V idećeš, čim se đ o m o gn em o zla ta - o d g o v o ri Vilkens. O n a je g le d a la k a k o o d la zi od nje n asm ejan i sigu ran u sebe. P ita la se da li on sada m isli k a k o će on a u isto v r e m e v id e ti i M a rč o vu i svoju smrt. V G rupu k o ja je n a zva n a posadom a u to m o b ila budućnosti d o ček a li su 29

n o v in a ri još na aerod rom u . O svežen a su sećan ja na p o d v ig e H a rija M a rča, a n eko je o tk rio da je Enida K o n el kći ćo v e k a za k o g a se vero v a lo d a zn a tajnu zla ta T o m a Bila. O d a e ro d o ro m a do c e n tra M anhata n a g o s te iz L o n d o n a p r a tila je č i­ ta va p o v o rk a au tom obila. S ve je iz ­ g le d a lo u n ajb oljem redu. P rvi n a­ stup la go n d e u S jed in jen im d rž a ­ v a m a po čeo je odličn o, je r n o vin a ri su im a li o čem u da pišu i pored o n o g a što se zn a o autom obilu. S la va o s va ja ča plan in sk ih v rh o va i n ajtežih pečin sk ih g r o tla H a rija M a rč a sp o jen a s tužnom p rič o m o lepoj k če rci n esre čn o g n ala za ča basn oslovn ih k o lič in a zlata, o b e ć a ­ v a la je da do k ra jn o sti zaoku pi p a ž­ nju č ita la c a n o vin a i g le d a la c a te le ­ vizije. M eđu tim , v eć sled ećeg ju tra u va n re d n im izd a n jim a listo va i e m i­ sija m a ra d ija i te le v iz ije o b ja vljen o je da je odlu kom suda za b ra n jen o isk u ša va n je o sob in a a u to m o b ila budućnosti. N e k o je pod n eo tužbu i u k a zao na za k on e koji stra n cim a ne d o zvo lja va ju ta k ve podu hvate bez p la ća n ja o g ro m n ih d rža vn ih taksa i p o seb n o g o d o b ren ja svake fe d e ra ln e države. A u to m o b il je zaplen jen dok se ne deponuju sred stva za n jego vo v ra ć a n je p rek o A tlan tik a . N o v in a r i su p o žu rili d a pitaju M a rč a šta se to događa. - R a z g o v a ra o sam s m e n a d že­ ro m u Londonu. O n je sh vatio da je u čin jen a g r e š k a i na n eod red en o v re m e o d la že p rik a ziv a n je a u to m o ­ bila — o b ja v io je Lun. - A šta će d a ra d i g ru p a k o ja je tre b a lo d a putuje la go n d om ? - p i­ tao je novin ar. P ošto sam već d op u tova o p rek o A tlan tik a , ostaću da o b iđ em z a n im ljiv e k ra je v e i da u živam u nastupanju p r o le ć a - o d g o v o rio je tob ožn ji H a ri M arč. P ita li su g a o svemu, pa i to da li će d rža ti p re d a v a n ja na sk u p ovim a lju b itelja o sva ja n ja p lan in sk ih v i­ 30

sova i n eistra žen ih pećina. O d g o ­ v o rio je da g a još n ik o n ije p o zva o da d rži p red a va n ja . T ek p red podn e uspeo je da se o slo b o d i n o v in a ra i o tišao je u svoju sobu. ~k Po ‘ o se beše d o g o v o r io s Enidom K on el da d o đ e u njenu sobu kako bi p o r a z g o v a r a li o n e o č e k iv a ­ nom obrtu d o ga đ a ja , pa da posle p o tra že M a rća, V ilk en s je išao h od­ n ik om ne o b ra ć a ju ć i pažnju na retk e p rola zn ik e. Baš kad se n ašao pred v r a tim a E n ide Konel, d va ć o ­ v e k a s p išto ljim a u r u k a m a g a okru žiše. - N a c e v im a im a m o p rig u šiva če i p u ca ćem o na zn a k n a jm a n jeg o t­ p o ra — re č e jedan o njih. - M islim d a sam va s d o b ro razumeo. Sta ž elite? — u p ita V ilkens. - Poku cajte i ja v ite se d e v o jc i... - O n a n ije d e v o jk a - re č e V il­ kens. - N e o d u g o vla či! Poku caj i u la­ zim o zajedno, ih ti pun o lo v a u laziš u pak a o! - p r ip re ti mu n a p ad a č i gu rnu g a k vratim a. V ilk en s posluša i, kad Enida ot­ vo ri, on uđe p ra ć en n apad ačim a. - Š ta ?!... K o su o v i ljudi? - u p la ­ šeno u pita Enida. - Ljudi s p r ig u š iv a č im a na c e ­ v im a svojih pištolja. Po svoj p rilic i nisu došli da nas obradu ju - o d g o ­ v o r i Vilkens. - V o d im o vas ta m o g d e vas žele v id e ti — re č e jedan od d v o jic e n ap a ­ dača. — Ići ćete p red nam a, noseći svoje stvari. P re d a ć e te k lju čeve i platiti ra č u n e ... - H otel je v eć p la ćen i za sledeći dan — re č e V ilkens. - U to lik o bolje - n astavi n ap a ­ dač. — O d ve šćem o vas na jedn o m esto, gd e vas č e k a naš šef. T r e b a da se d o go vo rite. A k o bu dete p a ­ m etn i i ne p r a v ite glu posti, ništa vam se n eće d ogod iti. U p rotivn om , pu caćem o va m u leđ a i u gu žvi n e­ stati. T a k o nam je n a re đ e n o i n a r e ­ đen je m o ra m o izvršiti, m akar umrli.

- V rlo ste ja sn i i m i n ećem o riziA o vati - re č e V ilk en s da bi o d g o ­ v o rio , i da k a že Enidi šta m isli da

učini. K a k o su b ili na četvrto m spratu, a H a ri M a rč na trećem , ra zm iš lja li su d a li su z lo č in ci već p o setili vodu n jih ove gru pe, a li ništa ne rekoše. - O d ve šćete nas do sobe va š e g š e fa M a rč a i ku caćete da o tv o ri — baš tada n a red i v iso k i napadač. — K oji broj je n jeg o va soba? - T ris ta sedam - o d g o v o ri V il­ kens. Išli su u gru pi, ne k o risteć i lift. Pred u lazom u lift na trećem spratu, stajao je H a ri M arč, č e k a ­ jući. N je g o v p o gled se srete s p o g le ­ d im a Enide i Rega, a li oni tren u t­ nim g rim a s a m a z g ra ž a n ja na svo ­ jim licim a op om en u še M arća. O n se n a p ra vi k a o da ne o b ra ć a p a ž­ nju na grupu, o k reću ći se p re m a liftUi koji baš tada stiže. G ru p a produ ži do sobe trista se­ dam i V ilk en s pokuca, ia k o je zn a o da se n iko n eće javiti. - S igu rn o je iziša o - za k lju či Enida Konel. - Pokušaj d a o tv o riš k alau zom - re č e jedan od napadača. - O d ve šćem o o vo dvoje, pa ćem o se v ra titi po M a rč a - re č e visoki. P rilik o m sila sk a do re c e p c ije poslužiše se liftom . E nida i R e g p o g le ­ dom su tra ž ili M a rča, a li g a ne u gle­ daše. U jed n om trenutku Enidi se učini da on č e k a na izlazu, i laktom gu rnu Rega. Kad su bolje p o gled ali, bili su ra zo ča ra n i, je r m u šk arac je ličio na Luna sam o po odelu. Inače, bio je ta m n e boje lica kakvu im aju m elezi, a dugi, opu šteni brci i k rn ji žuti zubi odm ah ra zb iše n jih ove nade. N isu m o gli ni da naslute d a bi je ­ dan č o vek tako brzo, u toku vo žn je liftom , m o g a o d a u toj m e ri p rom eni izgled. N isu se više ni o svrta li na tam n opu tog, već su m o trili d a li ce v id e ti M arča. Bilo im je uzalud, ler ih n ap ad a či do ved o še do jednih kola, čiju m arku nisu p o zn a va li i s

kojih su b ile otkinu te o zn a k e p r o iz ­ vodnje. Lun je b rzo rea g ova o . U speo je da s d va d eset d o la ra u ru ci upadne u taksi, k o ji je tek stigao. - Ž elim da p ra tite o n a k o la re č e on vozaču. - A k o to izved ete k a k o valja, p la ća m vožnju i još d va ­ deset d o la ra osim ovih. Još dok vo za č ništa n ije rekao, Lun gu rn u onih d va d eset d o la ra na fiolicu za ru kavice. - N e v o zim izvan M anhatana. Žalim , a li u Bronksu i Bruklinu uvek im a m o n e p rilik a - reče v o ­ zač, a li kren u za o n im a u to m o b i­ lom. - M o lim vas da ih p ra tite bilo kud da krenu, a ja ću va m n ad ok n a ­ diti svaku štetu, pa m a k a r to b ila i cela k o la — reče Lun. V o za č ta k sija uzdahnu i klim nu g la vo m u znak da takvu ponudu ipak ne m o že da odbije. Lun je bio zadovoljan , je r p ra titi n eka k o la po N ju jork u n ije lako. S am o taksi-vozači u vežb a n i su da se b rzo probi,aju k ro z gužvu, i znaju k a k o da postupe na o d ređ en im d elo vim a ulice.

Kad su izišH na D ansi strit, o tm i­ č a ri n a red iše da se E nida K on el i R eg V ilk en s spuste na pod kola. - N e tre b a da zn a te kud vas v o ­ d im o - re č e viso k i otm ičar. - T o nas ohrab ru je, je r zn e či da ć em o o stati živi, pa ne treb a da zn a m o g d e sm o bili - re č e R e g V il­ kens. - Z a visi od vas — o d g o v o ri g a n g ­ ster i p re k o g la v a d voje otetih p re ­ baci p rašn ja vu prostirku. N a k o n čita vih č etvrt sata a u to m o ­ bil se zaustavi, i po p ro m en i zvu ka m o to ra m o glo se za k lju čiti da se n ala zi u za tv o ren o m prostoru . Kad rad m o to ra prestade, o tm ič a ri izvedoše Enidu i R e g a p a zeći da im s g la v a ne spadne p rostirka. O tk riš e ih tek u uskom, zapu šten om hod­ niku, iz k o g a ih u vedoše u oskudno 31

i p o h a b a n im n a m ešta jem o p r e m ­ ljenu sobu. bez p r o s tir k i na p o crn elom i o štećen o m podu. P o sa d iše ih na d ve ra s k lim a n e sto lice i veza še z a naslone. - O sta ćete o vd e dok dode šef. N e p o d n osim o even tu a ln o d o ziva n je i gla sa n r a z g o v o r — re č e v is o k i o tm i­ čar. E n ida i R e g su n ek o v r e m e ćutali, a on d a o n a reče; P re d o s e ć a la sam d a d o la zi n ek o zlo. - G o v o r iš glu p o sti - o d g o v o ri R e g Vilken s. - T i si zn a la da je pu­ to v a n je p o v e za n o s opasnostim a, p a n ije tre b a lo n išta d a p red o seća š i slutiš. - K a d bih sa m o zn a la č iji prsti su u m ešan i u o v o ... - V e ć ra zm iš lja š k a k o d a se izvučeš. sam a. ne v o d eći ra ču n a o m eni - re č e Vilkens. - A z a r bi ti r iz ik o v a o ž iv o t zb og m ene? - N a r a v n o d a bih! — uzviknu V il­ kens ozbiljno. E n ida p ršte u z a ra z a n smeh, pa se i V ilk e n s nasm eja. Baš u tom t r e ­ nutku ude č o vek u ta m n om odelu i sa sivim šeširo m na g la vi. D onji deo lic a b io mu je p o k riv e n sivo m m a ram om , a šeš ir je n ab io nisko, d o obrva. I p o red to g a v id e lo se da je zdepast, k ra tk o g sn a žn og v r a ta i širo k ih ram en a . S p a d a o je u ljude sred n jeg rasta, a li zb o g telesn e g r a d e i p o d g o jen o s ti iz g le d a o je n i­ zak. - D akle, p tice su d o letele — reče n epozn ati, p o m iču ći ra s k lim a n i sto da iza n je g a d o b ije više p rostora. Pošto sede n a staru stolicu, neko v re m e je ću tao k a o d a oček u je d a r a z g o v o r počnu oteti. - Zašto sm o n asiln o d o ved en i o v a m o ? — u pita E n id a Konel. - V i ste sp rem n i za p a m etn e r a z ­ g o v o re — reče m a sk ira n i. - P o čem u su dite? — u p ita žena. - P a ... u p o treb ili ste r e ć i »n a ­ siln o d o v e d e n i«, što z n a č i oteti. O t­ 32

m ic a je zlo č in stra sn iji od ubistva, b a r ta k o kažu n aši zakon i, a to vi znate, je r ste ro đ e n a A m e r ik a n k a — o b ja sn i n epozn ati. — A otkud v i to zn a te? — p ita la je d a lje E n ida Konel. — Sad je dosta, go sp o đ o Konel. N e za p itk u jte ništa, je r biste m o gli da d o ž iv ite v r lo n ep rija tn e tre ­ nutke. Sad m i k a ž ite šta zn a te o mestu gd e je o stata k zlata, k oje je p ro n a š a o va š o ta c — re č e m a sk i­ rani. — S k o ro n išta - o d g o v o r i Enida. — A vi, V ilk e n s e ? - u p ita n ep o z­ nati. — M a n je od n je — o d g o v o r i V il­ kens. — V rlo n e p rija tn o za vas — n a­ stavi m a sk ira n i. — A eto, vid ite, ja va m ne veru jem . Is k o ris tili ste p oku ­ šaj fa b r ik e d a p r ir e d i re k la m n o p u tovan je svo g n o v o g au tom obila, a h teli ste d a u zm ete zlato. — S vašta p riča te ! — u pade Enida Konel. — M o ji ljudi su vas n a d zira li ta m o u Londonu. M a lo je n ed osta ­ ja lo p a d a se d o m o g n e m o va šeg oca, g o sp o d o Konel. V a š p rija telj R e g V ilken s, k o ji o v d e sedi sapet k a o o p a sa n u m obolnik, b io je b rži i o d veo nam g a je isp red nosa. Jeste li to zn a li? — N is a m — o d g o v o r i E nida K o ­ nel. — D akle, p r e v a r io sam se u proceni. V e r o v a o sam d a ste sp rem n i na p a m etn e ra z g o v o re , a vi već sada lažete. N a m a je ta ćn o pozn at vaš i V ilk en so v d o g o vo r. Jedan od vaših ljudi je stva rn o naš, je r sm o g a v r b o v a li - re č e m ask iran i. H o ćete li nam r e ć i istinu, ili da č i­ n im o on o što m is lim o d a je k o ­ risn o ? E n ida o seti da je V ilk en s g le d a iskosa, pa i o n a n je g a u pitno p o ­ gleda. N je g o v a ra m e n a se jed v a p rim etn o p o k ren u še u zn a k d a ni sam ne zna. — A šta m islite d a p red u zm ete? — u p ita p o tom Enida.

- Im a m o je d n o g m o m k a k o ji zn a k a k o d a va s p rin u d i n a sve što z a ­ želi. Zlo m i je i k a d p o m islim n a te g r o z n e p o stu p k e... Iz ro v a š e n a lica, lo m o v i... I ne m ogu d a p o m en em o d s e c a n ja ... O, to ip a k ne m ogu da o p isu jem ! Poku šajte sam o da sebe v id ite u ru k a m a lu d og h iru rg a sa d i­ ste, k o ji va m s u živa n jem o d seca d e lo v e tela i u red u je ra n e d a se o p o ­ ra v ite do sled ećeg o d seca n ja re č e su m o rn im glasom , k a o d a se gn u ša z lo č in a i k a o d a u n a p red ža li žrtv e svo g dželata. - V id im d a je sve propalo. D a li nam o b e ć a v a te m a k a r to d a ćem o ostati ž iv i? - u pita E nida Konel. - N e sam o život, n ego i d eo zlata, a k o n am o la k ša te p ron a lažen je. Zn ate li, g o s p o đ ic e ... - G o s p o đ a ... T rip u t sam se u da­ vala. - V i ste b a r im a li n ešto od ž i­ vota. a ja sam o žen jen zauvek. Ž e­ n in a b ra ć a su m o ćn a i m ogu d a m e uđenu u m išju rupu i ta m o uguše — poku ša m a s k ira n i da r a z g o v o r n a­ stavi v e d rijim tonom . - O n d a slušajte - re č e E nida Konel. Isp rića ću va m sve što znam . V ilk en s n ateže v e z e dok mu se ta n k i k o n o p u re z a izn ad zglob ova , a li ne re č e ništa. S am o za ču đ en o p o g le d a Enidu.

K ad taksi p re d e V ilija m s b u rg B rid ž i stiže na dru gu obalu Ist Rivera. o tm ič a ri skren uše k a jugu i n a sta više d a vo ze sve d o iz a H o li K rosa. Lun je ra n ije b o ra v io kod o v o g s ta ro g g r o b lja i sada p rep o zn ađe K la re n d o n roud. - S kreću u šlepu ulicu - re č e vo za č taksija. - D a li da uđem i ja za n jim a ? — Z au stavite m a lo p re u gla ulice, a li brzo. Evo va m n agrada, p a m o ­ žete d a od ete - re č e Lun i p ru ži vozaču n ek o lik o n ovčan ica. B rzo isk o či i d o trč a d o u gla slepe ulice, p a od a tle pogleda. V id e o je 2' X -1 0 0 (617)

k a k o se o tv a ra ju š iro k a m etaln a v r a ta i k a k o k ro z njih nestaju a u to ­ m ob il b ez o zn a k a p roizvod n je. P o ­ što se osvrn u i u gled a taksi kako o d la zi o k re ć u ć i se baš n a početku te slep e ulice, Lun, k a o d a šeta, n a­ stavi k a onoj kapiji. Baš tada se u tiša zvu k m otora. Lun oslušnu k o ­ ra k e u u nutrašnjosti, je r u lica je b ila tiha. i d a le k a v r e v a o vd e n ije sm etala. Pošto k ro z m etalnu kapiju nije čuo gla so ve, on o sm o tri staru i napuštenu četvo ro sp ra tn u kuću. G ru b o isp isa n o saopšten je na k o ­ m adu k a rto n a p rivu če n jegovu p a ž­ nju. »P ro d a je se uz n a jp o vo ljn ije uslove. M o g u će o p ra vk e, ili ru šen je za izgra d n ju n a istom p rosto ru «. N a dnu k a rto n a stajalo je saopšten je o a g e n c iji k o ja posreduje, a bili su isp isan i i b ro je v i te le fo n a koje tre b a zvati. Lun sve te podatke, za svaki slučaj, zabeleži, a on d a se pos­ luži svo jim n a ro č itim kalauzom , koji je p o spoljn om izgled u b io istoveta n s p rib o r o m za čišć en je lule. N eču jn o je ra d io ok o b rave, i v ra ta popustiše. O n uđe n em a rn im k o r a ­ kom, k a o d a ulazi u svoju kuću. U zaklon u o p et izm en i svoj izgled i postade H a ri M arč. K r e ta o se op rezn o, je r nije im a o n ik a k v o g oru žja, a k o se oru žjem ne sm atraju p et n a izgled o b ičn ih b o m ­ bona, k o je su, u stvari, b ile gasn e bomtaice. O n e su m o gle d a uspavaju ljude u m an joj d vora n i, i on je jednu p r ip re m io d a je ubaci. Iz jed n e sobe d o p ira o je sm eh i čuli su se g la so vi ljudi k o ji igra ju k a rte i najavlju ju svoje učešće, broj k a ra ta k oje u zi­ maju i za k o lik o idu. Lun m irn o o tv o ri v r a ta i u gled a č e tiri igra ča . D vo jica su im a la p išto ­ lje pod pazuhom , a zb o g ga sn e peći su bili skin u li sakoe. O n i p rv i sko­ čiše. Lun ih u m iri gestom obe ruke, koji je p o k a z iv a o da n em a zle nam ere, a v e ć je bio ispu stio a k tiv i­ ranu b o m b icu s ga so m za uspavljivanje. - M olim , gospodo, š e f m e šalje re č e on i z a d rž a dah. 33

— M a k a k o ste ušli?! - stiže da upita jedan od d vo jice s p išto ljim a na v id n o m mestu, a li tada sklopi o či k a o d a će kihnuti, pa se svali, na svoju sreću, na sto pun karata. O sta li ta k od e klonuše. Lun b rzo izid e i udahnu vazduh, pa n astavi da isp itu je kuću. S am o iz o b ližn je p r o s to rije čuli su se glasovi. Lun je u skoro zn a o da, sem u te d ve p ro sto ­ rije, ne b o ra v i niko. O n ode do k ra ja h od n ik a i z a tv o ri v ra ta p re m a dvorištu , a o n da se v ra ti kod u spavan ih igra ća . O du že dva p išto­ lja, a li i kod p reo s ta la d v a ig ra č a n ade o ru žje. P ro tru li pod je im a o ru pa i Lunu je u spelo da m alo p o ­ d ig n e jednu letvu p ark eta, iza k oje su bile ru p e k oje su stv o rili pacovi. O n ta m o gu rnu d va lo šija pištolja, a d va uze. P o tra ži i re ze rvn u m u n i­ ciju u d ž e p o v im a u spavan ih g a n g ­ stera, pa ih stavi u svoje džepove. O d m ah za tim d a d e se na p osao da čvrsto v e ž e u sp a va n e zločin ce, o tk i­ daju ći d elo ve n jih o ve o d eće i n ala ­ ze ć i o n o što je m o glo d a se isk o risti m edu m n o gim otp acim a. T a m o je bilo z a rđ a le žice, k o m a d a k a n ap a i e lek tričn ih k a b lo va sta rin sk e in sta­ lacije, k o ja nije b ila u gra đ en a u z i­ dove. Kad z a v rš i veziva n je, b io je sigu ra n da se ni jedan od u sp a va ­ nih sam ne m o že osloboditi. O d m a h za tim se n ad e p red slabo p rilju b ljen im , o štećen im v ra tim a sobe u kojoj su bili oteti; jasno je čuo g la s Enide Konel. O n a je p o č i­ n jala svoju ispovest pod p retn jo m m učenja. — O ta c m e n ije ra zu m eo i ja sam tra ž ila savezn ika. U p o zn a la sam R aga, i m i sm o p o č e li... — Zn am sve šta ste počeli, a zn am i to da je R a g stva rn i š e f S a ­ m o sta ln o g p r iro d n ja ć k o g društva, koje se p r iro d n o m b a vi sam o u to­ liko što njuška š ir o m sveta za s k ri­ v en im z la to m ... — g o v o r io je n ep o z­ nati glas. — N e sam o zla to m - u pade R e g V ilkens. - P o stoje i d ru g i izgu b ­ 34

ljeni p red m eti sku plji i od zla ta i od dijam an ata. - S p rem n o st d a k ra d eš i umetn ićke vred n o sti ta k o d e m i je d o b ro p o zn a ta — re č e m ask iran i. Lun je n ašao u g a o da k ro z r a z ­ m ak o k o vrata, »koji je p o veća o o p re z n im p ritis k o m i u m etan jem k o m a d ića o d lo m lje n o g m altera, vid i i o tete i m a s k ira n o g m uškarca. - Bila sam o b e ć a la R egu da ću mu k a za ti tajnu zlata, a k o je sa z­ nam od o ca — n asta vi E nida Konel. - M eđutim , n ije m i uspelo, i mi sm o postali n estrp ljivi, p a s m o ... - Z n am sve što se d o g o d ilo kad su V ilk en so vi m o m c i p r ite g li tvo g starog, a li p riča j o n o što ne znam - re č e gan gster. Enida p rilič n o v e r n o is p rič a sve što je Lun znao, a li je p reću ta la on o što je od n jega ču la o m estu na k o m e bi zla to tre b a lo d a se nalazi. - Pa to sve n ije ništa! — uzviknu m ask iran i. — M o ra ć u d a vas p r e ­ dam ludom dok toru ! - A li ja n isam re k la baš sve — re č e E nida Konel. — Istin a je da slu­ tim g d e je zlato, a li sam o p o sećanju, je r sam ta m o b ila sa ocem . O d a vd e ništa ne m ogu da kažem . Zato p red la žem sporazu m . - K a k a v sp ora zu m ?! - izn e n a ­ đen o u pita m ask iran i. D elim o na tri dela, i za jed n o id em o u p o tra gu za zla to m - o d g o ­ v o r i lu k a va žena. - K o je treći, do đ a v o la ? — u pita m askirani. - Ja, v i i V ilkens. - N ik a k o ! Bio sam sp rem a n da va m n ešto uđelim , a o v a k o ... Saznaću ja sve što v i zn a te i m oći ću sve što v i m ožete. D akle, h oćete li da g o v o rite , ili d a va s p red a m ta m o gd e va m n eće biti d o b ro ? - S ve va m je r e k la — re č e V il­ kens. - K azaću još n ešto — ja v i se Enida. — N e z a b o r a v ite d a p o stoji i H a ri M arć. S ve što sam v a m a ovde rekla, zn a i on, je r ta k o sam g a priv o le la da n am se p rid ru ži.

- M i ćem o n jega v eć n aći — reče sm rkn u to m ask iran i. - N is a m sigurna. M o žd a on već žu ri na zap a d — o d g o v o ri Enida Konel. - M o ji ljudi d o b ro paze n a sve prilaze. V eć sam p o tro šio m n ogo novaca, je r sam sigu ran da postoji zlato T o m a Bila - re č e m askirani, - N ik o ne m ože biti su gu ran — reče Vilkens. Baš u tom trenutku v ra ta se n a­ g lo o tv o riš e i H a ri M a rč p o če da p rilazi, s p ištoljem u ruci. M a s k i­ ran i p o d iže ru ke i ustade. Lun mu p riđ e i, dok je jedn om ru kom d rža o pištolj pritisn u t na čvrsti i o b im n i g a n g s te ro v trbuh, strže mu m a r a ­ micu s lica i u d a ri o d ozd o po obodu n je g o v o g šešira, k o ji pade. - K o ste vi?! - u pita Lun. - Z a p a m tićete ovo, M a rč ! - uzviknu d em a sk ira n i ćovek. - U p lićete se u on o što vas se ne tiče i ja ... - P ita o sam k o ste! p o n o vi Lun i zvrcn u c rn o m a n ja s to g č o v e k a baš u sastav nosa i u redno podrezan ih , kao ugljen crn ih brkova. Lu novi prsti sam o tom jedn om zvrč k o m p o vre d iše kožu na u d a re ­ nom mestu, pa k rv p oče da teče. G a n ster o p ip a lice, p o gled a k rv na p ristim a i htede da se m aši za p i­ štolj pod pazuhom , a li g a Lun o p o ­ menu: - N e čin i to, budalo! Pucaču b ez­ brižno, jer n iko ne zna d a sam ovde, a i sam vid iš da o ru žje tvojih u bica im a prigu šivač. - M islim da n ećete ž iv i otići iz N ju jo rk a - p re te ć i reče ga n gster, ali o d m a če l uku. - Im e? - u pita Lun. G a n g ster jc p rk osn o ću tao kao (ifi ček a čudo i spas sa neke strane, l.unov u darac g a izn en a d a p ogod i 'a k o da mu sasečc jagodicu i a r ­ kadu nad okom . G a n g ster pade, a Lun zadenu svoj pištolj u džep, pa snažno steže zd ep a sto g otm iča ra . U ze mu pištolj ispod pazu ha i p r i­ tisnu mu lice na pod. P rstim a nade m esta na k o jim a p ritis a k iz a ziv a

bol i steže o b em a rukam a. G a n g ­ ster urliknu: - G o vo riću ! Enida i R e g su za p a n jen o gle d a li M a rča, k a o d a g a p rv i put vide. - Z n a la sam da je on opa sa n čovek - re č e E nida o k ren u ta k Regu. - M o g lo je bez n esp o ra zu m a — re č e Lun. — B rzo isp riča jte zašto ste o te li o vo dvoje. R azu m e se, p rvo im e i sve o sebi. - Ja sani A ld o B ra šon i zva n i P iopo' - re č e o k rv a v lje n i gan gster. - A ld o Brašoni, koji je v iše grm , n ego jablan — s'mejući se re č e Lun. - M islim d a vas češće n azivaju B rašon i B ećin o" - N ik a d m i to ne kažu u lice — re č e Brašoni. - A li vas zovu Bećino, z a r ne? u pita Lun. - M o ji ličn i n e p rija telji su m i p rišili taj n ad im a k - p rizn a d e B ra ­ šoni. Onda, B ećino? Š ta im a m o sreću d a ču jem o od tebe? - p itao je Lun k o ra k n u vši bliže. B rašon i kora k n u p rep la šen o un­ a zad i p o če d a g o v o ri: - M en i je n aređ en o da saznam o zlatu ... N is a m ja k riv što m o ra m ... A k o išta kažem , um reću, a li i svi oni k o jim a budem g o v o r io ... - P io p o će o p et leža ti o b o ren reče Lun i zamahnu. - G o voriću , a li to m o ra da ost­ an e več n o ta jn a - zau stavi g a B ra ­ šoni. — Ja sam p red sed n ik Z a ­ padn e k o m p a n ije za in d ija n sk e ru ­ kotvorin e. .. - K o ja im a isti zadatak kao i Vilken sovo S am ostaln o d ru štvo p r i­ ro d n ja k a - reče Lun. - Ja sam vlasn ik k o m p a n ije za u voz i iz v o z ... - re če V ilkens, ali ućuta, je r Lun mu dade znak ru ­ kom. - M i isk o riš ta va m o m ogućnosti ti'g o v in e ... — poče Brašoni, a li na­ g lo uruta, je r Lu nova ru ka se opet podiže. P iop p o -

j a b l a n (it a l i j a n s k i )

36

- Slušaj ti, populus p ira m id a lis ’ o te b i zn a m v iše n ego što ti misliš. J ed n a p tic a m i je sve re k la p re n ego sam d ošao ovam o. S ada ću te u zeti n a nišan i op a liću ti p ra v o u trbu h a k o ču jem i jednu jedinu laž — z a p re ti Lun i u p eri pištolj u sto­ m ak A ld a Brašonja. - Ja n e zn am k o je k u m ... V o d im Zapadn u kom paniju , k o ja je s tv o r­ en a d a k o n tro liše p reo s ta le m ale ru d n ik e zla ta i d a tra ž i sk riven o zlato. V eć dve g o d in e g la v n i za d a ­ tak n am je da n ađ em o o n o g a ko zn a tajnu zla ta T o m a Bila. Im a li sm o svo je ljude i u Londonu, koji su p ro n a šli D ž e fa K on ela, a li d o go d ilo se o n o što va m je poznato. N is m o odustali, i sada sm o o vd e - b rzo is p r ič a Brašoni. - O n d a m e poslu šajte d obro, B ra ­ šoni - re č e Lun. - N i u kom slu­ čaju ne p o k u ša va jte d a m i se n a­ đ ete n a putu. Jedan H a ri M arč, koji se n ije p la šio sm rtn ih opasnosti v i­ soko u ob la cim a , g d e se č o vek guši zb o g re tk o g vazduha, n eće trp eti da g a u zn em ira va ju g m iz a v c i poput jed n o g Bećina. - A li ja ... - h tede g a n g s te r n e­ što d a k a že - Ć u tite i slušajte šta hoću da va m k a žem - p re k id e g a Lun. A k o se još jed n om sukobim o, b ićete m rtvi, je r neću vas poštedeti zn a ­ jući d a ste k a o član M a fije m n o­ g im a n a n eli zlo. S ad a m učite in d i­ ja n sk a plem en a, k o ja nestaju i p r o ­ padaju. P lja čk a te ih kad nadu neki k o m a d ić z la ta ... - N is a m ja sam u k o m p a n iji u pade Brašoni. - T o m e se ne tiče. V i o d g o v a ra te za sebe i u m rećete ako se naši putevi o p et o v a k o ukrste. N e p re p o ru ­ ču jem va m ni to d a o p et nešto predu zm ete p ro tiv o v o dvoje - z a k ­ ljuči Lun. 2, B ec c h io n - g r o b a r ita lija n s k i) 3. P o ­ pulus p ir a m id a lis a tin s k i n a ziv za jablan.

36

Jedn im u d a rcem Lun p o sla na pod i o n esvesti ga n gstera , pa odveza V ilk en sa i Enidu Konel. - B ežite g la v o m b ez o b zira ! N e v eru jem da ćem o se v iše vid e ti — re č e im gu ra ju ći ih p re m a vratim a. - A li m i n ećem o napustiti p o­ tra gu za zla tom - re č e Vilkens. - N e k a va m je srećn o — osm ehnu se Lun. - A li i v i ćete d a g a tražite, za r ne? - u p ita E nida Konel. - M o žd a hoću - o d g o v o ri Lun. - I ja ću ostati b ez ič e g - reče ona. - S ve za v is i od vas. A k o se slu­ žite istin om u odnosu na m ene. dobićete dosta z la ta d a p r o ž iv ite svoj v ek - re č e joj Lun. - A g o v o r ili ste d a ću dobiti sve zla to - reče E nida Konel. - T o sam re k a o p re n ego sam saznao da niste iskren i. R a zm islio sam i za k lju čio d a bi vas zla to unes­ rećilo. je r bi va s z g r a b io neki Bećin o-bećin o. Im a ti d esetin e m ilio n a d o la ra o p a sn ije je n ego sedeti na g o m ili b a ru ta blizu u paljen e v a tre iz k oje se dižu v a rn ic e - g o v o r io je Lun. - Eto k a k vi ste. H a ri — uzdahnu Enida. - O sta vite sada n ep o treb n e ra z ­ go vo re. Bežite iz o v e kuće dok se B ećino n ije osvestio i o d veza o svoje ljude. S avetu jem va m da se v ra tite u London i da čekate. A k o nađem zlato, d o b ićete k o lik o je p ra v o reče Lun. P a zio je na V ilk en sa , i na vre m e p rim eti da ovaj d r ž i u ru ci o d b a ­ čenu staru slavin u z a vodu i kom ad cevi n avijen na nju. - V ilk in se! — vik n u Lun i uze g a na nišan svo g pištolja. - A, tako? H oćete da m e za u vek u klonite iz igre, z a r ne? - U zeo sam cev sam o d a im am neko o ru žje u ru k a m a - o d g o v o ri Vilkens. - M o žd a je i tako. Ipak. savetu ­ jem va m da ne sm išlja te napad na mene. je r m a k o lik o ste iskusan zlo-

ćinac, n eće va m uspeti d a m e u b i­ jete - za k lju či Lun. Kad se n ađoše na ulici, Lun im reče da kren u levo, a on p ožu ri desno od slepe ulice. U sk o ro se iz ­ gubi u g ru p i p rola zn ik a, pa za tim pode p rem a zapadu. Jedna d e v o jk a je v o z ila m a lo g i još o ču va n o g krajsle ra od p re pet godina. O n a u sp o ri blizu Luna i zovnu: - D a vas povezem , g o sp o d in e? Lun je o sm o tri i ude u kola. - K u da želite da vas o d vezem ? - u pita on a pošto se Lun smesti, - O tkud o djedn om va ša b r ig a o m en i? - re č e Lun um esto da o d g o ­ vori. - D o b ro ste obu čen i i v e ro v a tn o im a te n o v c a ... Dakle, sve je ja sn o re č e devojka. - Lepi ste i m ladi, a li ja žu rim — reče Lun i n ovčan icu od dvadeset d o la ra stavi u p retin a c isp red sedišta. - O d v e zite m e do M an hatana, a k o hoćete. - H o ću ... 1 ne tre b a d a ostavljate n ova c re č devojka. V o lim sam o on o što pošten o zaradim . Lun nije m o ga o da se ne nasm eje. I d ev o jk a mu se pridru ži, k o risteć i svaku p rilik u d a g a o sm o tri iskosa. - P rip a z ite m alo kako v o z ite re č e on pošto se n ek o lik o puta n a­ đ oše u p r ilic i da on a n a g lo koči. Ipak, srećn o p red o še Ist R iv e r i d ev o jk a o sta v i Luna na početku C ajnatauna. VI Bez m n o go ra zm iš lja n ja i brzo, Lun je m o ra o da napusti ne sam o hotel, n ego i im e H a ri M a rč sa svim p o go d n ostim a k oje mu je o n o p ru ­ ža lo za pu tovan je p o S jed in jen im državam a. Srećom , Lun je još r a ­ nije, za v re m e m učnih d o g a đ a ja i du ge noći u N ju jo rk u m o ra o da stvo ri tajno sklonište. P re p o la g o ­ d in e on se v r a ć a o u to sklonište, pa g a je i tom p rilik o m m a lo u napredio. N a la z ilo se, istina, u Bronksu, n ep rija tn om delu N ju jork a , k o ji je p ro p a d a o i u km e k o m e je b ilo sve

teže živeti, ali baš za to je b ilo sig u r­ n ije n ego d a je izg ra đ e n o u nekom boljem kraju. Posta vljen o u Espot stritu s izla ­ zom na V eb ster aveniju , sklonište se n a la zilo blizu Ford h em u n iv e rz i­ teta, B o ta n ičk og v rta i u n iv erzitets­ kih naselja. Bilo je iz g ra đ e n o u z a ­ početoj stanici i tunelu p od zem n e železn ice, č ija izg ra d n ja je ob u stav­ ljen a zb o g izm en jen ih p rilik a . P r i­ va tn e p o d zem n e ž e lezn ičk e lin ije postale su n eren tabiln e, p a je z a p o ­ četa sta n ica »k o n z e rv ira n a « tako što su u lazi z a tv o re n i i zatrpani. Lun je n ašao p rola z d o tog p o d zem ­ n og p ro s to ra i tu se sm estio m isleći da će to biti sam o p rivrem en o . Posle je u vid e o d a će mu m ožda m n ogo puta za treb a ti to sklonište, pa g a je o p rem io. D a ljin e su postale re la tiv n e još odavno. C o vek k o ji os­ va n e u Londonu još isto g d an a m ože d a se nade u N ju jorku . T o se Lunu sad p o n o vo dogodilo. Istina, bio je sam i žu deo je d a što p re k ren e p ro stra n stvim a z a p a d a i d a se n ađ e medu ljudim a. Z a to se m o ra o d o b ro p rip rem iti. Iz ra d io je novu vo začk u dozvolu i d ru g e doku ­ m ente na im e Ken O zb orn , trg o v a c iz D en vera. N a isto im e m o ra o je im ati i o d ličn o izra đ en pasoš z a slu­ čaj da m o ra otići u London. Za svaki slučaj p r ip re m io je d v a p a ­ soša i d ve vo za čk e is p ra v e bez p isa ­ nih im e n a i s fo to g r a fija m a na k o ­ jim a je b io d o b ro m askiran. S ve je to sm estio u d o b ro izra đ e n tajni p retin a c au tom obila. P o n e o je n e­ što o ru žja i onih već i u leg en d e unetih sred sta va za borbu. M in ija ­ tu rni ra d io -u red a ji sposobn i da se k o riste z a vezu, a li i z a p rislu šk iva ­ nje, dopu n ili su n jegovu oprem u. K o n a čn o je ostalo da od kupljenih d elo va iz ra d i e lek tro m a g n etsk i d e­ tek to r z a o tk riv a n je s k ro v išta pod zem ljom . N je g o v au tom obil b io je jedan ševro le t k o rve r, koji nije p riv la č io p a ž­ nju, ali k o ji je bio p re u re đ e n da d o ­ stiže brzin u od sto ped eset m ilja na 37

s a f. U to v a r io je o p rem u za kam pova n je i kren u o je p r e m a F ila d elfiji. P ro le ć e je b ilo o sv o jilo d olin e blizu A tla n tik a i p elo se uz plan in e p r e m a zapadu. N ije žu rio, i z a d rž a ­ v a o se u F ila d elfiji, V ilm in gton u , B altim oru , i Vašin gton u . Tek o sm o g d a n a stiga o je u Liti R ok i odlu čio d a sk ren e s o b a v e z n o g p ra v c a k a k o bi p o g led a o n ek o lik o je z e ra o k o M u sk o ge i K an dien R ivera . P red v eć e se n ad e na putu k o ji je p re R o z v ila sk reta o n a sever, p rek o p la n in a k a S p rigfild u . N a autok a rti je v id e o pet već ih je z e r a i o d ­ luči d a ih obiđe. Baš kad p o če d a se pen je uz padine, u gled a jednu devojku k o ja g a je za u sta vlja la p o k a ­ zujući k r v a v e z a vo je na levoj mišici. O n zaustavi. - P rim ite me, gospodin e, je r sam p o v re d e n a - re č e devojka. - S ta va m se d o g o d ilo ? - u pita Lun. - S letela sam s d ru m a i u ništila k o la - o d g o v o ri o n a i p o k a za u dubinu potoka. T a m o se v id e o za d n ji kraj jednih c rven ih kola. - Biće vam neudobno, je r sam u to v a rio op rem u za k a m p ova n je re č e Lun i bolje o sm o tri devojku. — Z o vem se Ken O zb orn , a po za n im a ­ nju sam trg o v a c na v e lik o . Ž iv im u D en veru. - A otkud d o la zite ? — u pita d e ­ vojka. - B io sam u N jujorku. - P a zašto niste išli severn im p ra v c e m ? - O b ičn o putujem avion om , je r n em a m to lik o v r e m e n a i vo lje da se v o zim danim a. M eđutim , o v o g a puta k o ristim p ro le ć e i ovaj ju žniji p ra v a c d a se o d m o rim i vid im k r a ­ jeve k o je ne p ozn a jem — objasni Lun i zastad e k a o da očeku je nešto. D evo jk a g a pogled a, n asm eja se i p o če d a o d v ija k rv a v i zavoj. Kad g a baci, o n a krenu d a sedne u a u to m o ­ bil. stavljaju ći svoju torbicu kod 1) 150 m ilja -

38

241,35 km .

nogu, a k o fe r ć ić na za d n je sedište, uz Lunovu oprem u . D ok se smeštala na sedištu i z a tv a r a la v ra ta au tom obila, on a reče: - Z o vem se Lilion , a svi m e znaju sam o k a o L ili K a lin g fo rd . - L e p o ... A va š k r v a v i za voj? - T o je b io sam o trik. N e k o lik o a u to m o b ila je p ro š lo i n isam sm ela da gu b im vrem e, je r b liži se noć — o d g o v o ri d e v o jk a i osm ehnu se. B eon jače n jenih očiju b ile su č i­ ste, bele k a o i n jeni zubi, a k ože lica p rep la n u la i zd ra va . G las joj je bio p rijatan , stas skladan, a pon ašan je n eposredno. V o ze ć i se dalje, r a z g o ­ v a ra li su, i Luna izn e n a d i n jen a is­ krenost. O n a od m a h is p rič a da olu ­ p in a u potoku n ije n jen a i da je i to b ila laž. - Pa k a k o ste se našli sam i pod p la n in o m p red v e ć e ? — u pita Lun. - V o zila sam se s n ekim podgojen im tipom , k o ji m i se sm učio. S voje d eb ele prste sta ln o je sta vlja o na m pja kolena. Z a u sta vila sam g a i izišla. S m eja o m i se i re k a o d a m e n iko n eće p r im iti u o v o d o b a — is p rič a L ili K a lin g fo rd . - A da taj tip n ije b io p o d go jen i da n ije im a o d eb ele p rste? - sm ejući se u pita Lun. - T o bi b ilo n ešto d ru g o - o d g o ­ v o r i d e v o jk a i isk o sa mu se os­ m ehnu s čed n im iz ra z o m lica, koji se n ije sla ga o s o n im što je go vo rila . - Eto, vi na p r im e r ... V o le la bih da m e dodiru jete. V a še ru k e su k a k o treba. - A li ja sam n a v ik a o da d ržim svoje ru k e g d e im je m esto i d a p a ­ zim šta č in im dok vozim . - A kad ne vo z ite ? - N ije p r ilik a z a ta k va ra z m iš lja ­ nja. S igu rn o sam od vas sta riji k o ­ jih d va d eseta k godin a. - Id ea ln a ra zlik a . C o vek m lađi od četrd eset g o d in a još uvek je u n ajb oljim go d in a m a . - A li ja sam oženjen , im a m p e­ toro dece i sav se vu čem po blatu trg o v a č k ih poslova.

— N iš ta va m ne veru jem . V i m i se sviđate, i p re m a tom e ne p rih va ta m p riče o ženi, deci i trg ovin i. V i niste ni ožen jen i, ni trgovac. — T a k o ... V i m e v ređ a te u m o jim k o lim a tvrd n jo m da lažem - reče Lan tob ože sm rknuto. — N is a m to h te la ,.. P ro sto ne p rih v a ta m d a m u šk arac k o ji m i se sviđ a bude ožen jen i trg o v a c — re č e d e v o jk a i p re b a c i mu ruku p rek o ram en a. - N e ljutite se, za r r.e, g o sp o d in e? — Lju tim se, i izbaciću va s kod p r v o g m otela, ili u p rvo m naselju re č e Lun. — N e ć e te uspeti! V riš ta la bih i ku kala d a se sve ori. T o va m se ne bi svid elo — sm ejući se re č e d e­ vojka. — D obro, i ja sam se šalio, a li m o ra ću d a va s ostavim , je r n a m era va m d a kam p u jem u šum i kod je ­ zera, a im a m sam o jednu v reču za ‘ pavan je — re č e Lun. — Eto d o b ro g iz g o v o r a d a dođem kod va s u vreću , k a o M a r ija kod R o b e rta D žo rd a n a — o d g o v o ri d e ­ vojka. — D akle, baš to va m se svid elo kod H e m in g v e ja - p rim e ti Lun. — U h v a tila sam vas! - uzviknu devojka. - Jedan trg o v a c ne p a m ti ča k i im e n a ju n aka iz H em in g vejevih rom an a. V i ste p ro fe s o r, ili k n ji­ ževn ik ! N e bih se ču d ila ni d a saz­ nam da sam n aletela na n o v in a ra k o ji luta u p o tra z i z a n ečim z a n im ­ ljivim . Lun joj se osm ehnu i n asta vi da v o z i ćuteći. O n a je za h teva la d a joj k a že istinu p o ga đ a ju ći d a on nije oženjen, je r bi joj b ilo ža o d a je tako.- H tela je d a zn a n je g o v o z a n i­ m an je i z a sebe je šaputala; — K e n .. .O zb o rn .. .Ken O z b o r n ... O zb o rn K e n ,.. P o zn a to m i je. a li ne m ogu d a se s e tim ... — Ja sam o b iča n trg o v a c — p o ­ n avljao je Lun. — Uh, p očeću d ru g a č ije d a m isim o trg o vc im a , a to se ne slaže s

m ojim bićem . N e m iriš e te kao je ­ dan trg o v a c ! - A n a šta vam m irišem , g o sp o ­ đ ice K a lin g fo rd ? - O slo v lja v a jte m e sa Lili, H o­ ćete li, K en e? - u pita o n a i lice joj dobi iz ra z išče k iva n ja u strahu. - K o lik o vam je g o d in a ? - D va d eset i četiri. - Izg led a te mladi. - Izg led a m dobro, zn am i sama, - U redu. Lili, sm a tra m te o d ra s ­ lom d ev o jk o m — za k lju či Lun, O n a ra d o sn o poče d a brblja. P r i­ č a la je šale, svoje ves ele d o življa je i n eob ičn e želje. T a k o p o če d a p riča o sebi. i re č e da je z a v rš ila studije a rh e o lo g ije u F ila d elfiji. p a se v ra ć a u svoj kraj, - A č im e ćeš se b a v iti? M islim , šta ćeš isk o p a va ti? — u p ita Lun. - P r v o treb a da n ađ em zla to T o m a Bila, a posle ću videti. S vi kod nas tra ž e B ilovo zlato. Z b og to g a sam i o tiš la da stu d ira m a rh e o lo ­ giju, je r nešto sam m o ra la - p r i­ ča la je devojka, - A od a k le si ti. L ili? - u pita Lun kad je uspeo d a g o v o r i m irn o i s a k rije iznenađen je, - A lb u k irk se zo v e g r a d k o ji im a čast d a sam u njem u rođena. L eži medu g ro m a d a m a M a n ca n a s jedne i Zuni p la n in e s d ru g e strane. S unce n am za la zi iz a M o n t T e jlo r vrha, s k otom od tri h ilja d e če tiri stotin e sed am deset i je d n o g ja rd a - v e s e lo iz ja v i devojka. - P riča j m i o tom zlatu - reče Lun. D e v o jk a odu ševljen o p rih va ti, i s potpu nim p o zn a va n jem legnede, stva rn o sti i već d o k a za n ih p o d a ­ taka iz lo ž i priču o blagu T o m a Bila. - Ja sam o tk rila i istinu o sm rti cele gru pe. N a šla sam u a rh iv i Č arlstona izvešta j o vešan ju »trid ese t ra zu zd a n ih skitnica, k o ji su p'ijančlli i n a p a li žen e u gradu. Im en a tih trid e s e t o bešen ih nisu zapisana, a li se z n a d a su p r ič a li o o g ro m n o m bogatstvu k oje im aju s k riv e n o i da su došli iz Lin cbu rga, g d e su bili u 39

p ro leć e 1819. godin e. Baš tada je T o m Bil p re d a o R o b eru M o rijeu svoj san du čić — za k lju či o n a sedeći, o b g rlje n ih kolen a, n a sedištu. - M is lio sam d a a rh e o lo z i p r e k o ­ pavaju zem lju, a ne a rh iv e - prim eti Lun. - P r v o a rh iv e - sm eju ći se doda d e devojka. Lun je ra zm iš lja o o čudnom slu­ čaju d a je su sreo devojku iz k ra ja u ko ji že li da putuje, i koja, k a o i on sam, ž e li da n ađ e to zla to m ožd a više za to što je p o sta lo to lik o tr a ­ žen o za h va lju ju ći legendi, n ego što je svesn a n je g o v e vredn osti. - P rič a j m i o sv o jim a u p o ro d ic i - re č e Lun. O n a k ra tk o i su vo izlo ži d a joj je ota c š e fif, k o ji je i sam opsedn u t tr a ­ žen jem zlata.Im ala je i b ra ta k o ji se z v a o B a «. N je g a je o ta c sp rem a o da g a n asled i na m estu š e r ifa i da mu p o m o g n e u tra žen ju zlata. - Bak je du go la g a o o c a d a stu­ d ir a p r a v a u Hjustonu, a on je, u stvari, sve v r e m e s v ira o u jed n om d žez orekstru . M la d i je od m en e dve g o d in e i ne z a n im a g a ništa sem m u zike - za k lju či o n a baš kad izbiše na obalu H eris jezera. Lun za u sta vi k o la i o s m o tri o k o ­ linu. a on d a se o k ren u d e v o jci i upita: - A tvo ja m a jk a ? N ju n isi sp o m e­ nula. - N is a m ... M o ž d a bi tre b a lo d a više k a žem o svom ocu. pa tek o n da da p o m en em majku. O n a nas je n ap u stila kad sam ja im a la č e tir i a b rat sa m o dve godin e. T ek kad sam o d ra sla sh va tila sam za što je to u či­ n ila ... - N is a m ž e le e d a iz a ziv a m tužna seč a n ja — re č e Lun. - N e zn am zašto, a li teb i sve ra d o p riča m , a zn a m o se tek nešto više od jed n o g sata - re č e devojka. - G o v o r ila sam o svojoj m ajci. N i­ kad v iš e n ism o ču li o njoj. O ta c je za b ra n io d a se n jen o im e spom inje. - Š ta je m o ga o d ru go? 40

- M o g a o je b iti d o b a r čovek, a li nije. O n je b io tira n in ne sam o u gra d u n ego i u p o ro d ici. N ije lep o biti k či S ten a K a lin g fo r d a ... Još m n ogo ru žn ije i te že b ilo je b iti n je­ g o v a žen a - g o v o r jla je devojka. - O vd e na iv ic i šum e i uz obalu je z e ra b ilo bi lep o p o d ić i šator, a li ')ić e h lad na n oć i b o lje je d a se o dve/em o do p r v o g m o tela - p re d lo ži Lun, d a bi p r o m e n io sa d rža j r a z g o ­ vora. - V o le la bih d a o sta n em o ovd e - re č e d e v o jk a m o le ć iv im glasom . Lun n ije v id e o ra z lo g z b o g k o g a ne bi ispu n io želju živ a h n e i h ra b re devojke. O n p o la k o p o te ra k o la n e­ ra vn im putem uz obalu, p a na m e ­ stu g d e je jed n a sten a iz v ir iv a la iz šume, skrenu k njoj. U z stenu je b ilo p ogod n o m esto z a p o d iz a n je šatora. O b o je se b rzo p rih v a tiš e posla. - Im aš i p re n o s n i tuš! M o ć i ću lepo d a se ok u p a m ! — ra d o v a la se Lili K a lin g fo rd , d r ž e ć i u ru ci gun en a c r e v a s n o žn om pu m p om za pumpanje v o d e iz ved ra. M a li ša to r je b io b rzo go tov, a v a ­ tra, koju je Lun u m eđ u vrem en u b io z a p a lio uz stenu. v e ć se r a z g o fe la. L ili p o sta vi v e d r o s v o d o m nad vatru. Lun je za to v r e m e u red io stva ri u k o lim a ta k o d a p r ik r ije o ru žje i op i'em u koju n ije ž e le o da ■idi devojka. K ad se okren u o, o n a je )ila g o la i sk a k u ta la je s n og e na •logu, g a z e ć i gu m en u pum pu za tuš. O n n ije o k ren u o leđ a d a č e k a dok se o n a obuče, a li n ije ni z u rio u m lado, lep o telo d evojk e, v eć u ze p la ­ stičn o v e d ro i o d e d a d o n ese vodu i za sebe. K ad se vra ti, d e v o jk a beše u košu lji za sp a va n je i o g rn u ta ćebetom . Lun n ap u n i m eta ln o v e d ro i stavi g a nad vatru , p a r a š ir i p r o ­ stirku. k o ja je slu žila d a se na njoj izn ese jelo, - G la d n a sam k a o vuk. a li neću pojesti m n o go - r e č e L ili p o m a žu ći da se p r ip re m i obed. D ok su v e č e ra li, p re te ž n o su ćuali. i s v r e m e n a n a v r e m e su posm a tra li jedn o d ru go. O d m a h za tim

I.un p o sla d evojk u pod ša to r i o n a ',e b ez re ć i uvuće u pon u đ en i d ža k za spavanje. O n se o k u p a i obu če toplu odeću za rad, k o ja još n ije b ila u p otreb lja va n a. O d m ah za tim o b iđ e šator, o d m o ta va ju ći u n oći n evid ljivu nit sličnu onoj k o ja se u p o treb lja va za pecanje. K r a je v i p r o z irn e n iti d o la zili su d o ku tije za uzbunu, koju Lun stavi sa spoljn e stra n e uz p la tn o šatora, na m esto gd e će mu b iti n ajb liža dok spava. - Šta si to ra d io, K en e? - u p ita devojka. - P o sta vio sam m a li u ređ aj za n oćn o obezbeđenje. T a k o ne m ože da se d o g o d i d a n am n eko p riđ e n ep rim ećen — objasn i Lun i leže p o k riv a ju ć i se ćebetom . - A bilo je re ć i o za jed n ičk o m k o rišćen ju v r e ć e za spavanje, k o ja je p r ip a la sam o m en i - p rim e ti Lili. - Č in ilo bi m i se d a z lo u p o tre b ­ lja va m g o s to p rim s tv o i p rilik u o d g o v o ri Lun kratko. L ili je ra z u m e la i n ije više g o v o r ­ ila. U sk o ro je čula Lu n ovo ra vn o m e rn o disanje, k o je je p o k a z iv a lo da je zaspao. R a z m iš lja la je o tom e. M o ž d a b i se n ašao i još n ek i pošten m uškarac, k o ji ne bi č in io sve da isk o ris ti priliku , a li sva k i taj bi du go ostao budan b o re ć i se s m is­ lim a o devojci, o sebi i svem u o st­ alom . O va j je usnuo tek što se op ru žio n a n eu dob n om ležaju. N ije zn a la d a li joj je ža o zb o g toga, a li je p o m is lila d a im a ljudi k o je n eh o ­ tičn o m o ra d a poštuje. N ije m o g la da o d a b e re svoj budući n ačin o p h o ­ đ en ja p r e m a tom stasitom , e la s tič ­ nom i za n im ljiv o m m uškarcu. S a n ja la je d a joj K en O z b o rn p r i­ lazi i da je celu o b u h vata z a g r lja ­ jem. O s e tila je n eslu ćen o u živa n je i rada se probu dila. B ilo je svanulo, a Lun je sed eo uz velik u vatru. - U stao si ran o. K en e - re č e •>na v ir e ć i iz šatora. - S a n ja la sam ;la m e g r liš i b ilo je lepše n eg o što Tiože b iti u stvarnosti.

- S n o vi m ladih m ogu b iti lepi eče Lun. - O bu ci se i dođi. Caj je •otov. - D o la zim ! - d o vik n u o n a i b rzo p o če d a se sprem a. S ela je uz vatru na sklopivu stolićicu, i n e k o lik o tren u tak a je ček a la da joj O zb o rn n alije šolju čaja, ali kako je on m irn o p io svoj čaj, ona sa m a n ali sebi i z a g ra b i punu šaku slatkih kolačića. - U z tebe bih n au čila m n o go šta, K en e - r e č e on a n asta vlja ju ći da :nisli glasn o. — N e k a k a v m uški pu­ z a v a c bi m i h itro pon u d io d a m i naspe čaj, o b ig r a v a o bi o k o m en e i m a lo k a sn ije bi m e b a la v io svojim p o lju p c im a ... - Im aš ru žn o m išljen je o m u šk ar­ cim a, a iz a ziv a š ih — re č e Lun. - N is a m n ik a k va n aivka. R ek la sam d a im a m d ved eset i č e tir i g o ­ d in e i im a m p r a v o ... - O d tih d va d eset i č e tir i g o d in e n ajm a n je deset posledn jih su p o ­ g rešn e - osm eh n u se Lun. - M is ­ lim da p r a v i živo t i p r a v o g muš­ k a rc a nisi upoznala. O n a g a je gle d a la p rv o s c in iz ­ mom, a z a tim joj se iz ra z lica prom en i i k o n a čn o o b o ri pogled. - M o ž d a je to is tin a ... N e, to je pu na istin a! - is p ra v i se. — N ek je p ro k le t D žis Bouvi! - K o je taj? - u pita Lun. - T o je ru žn a priča. D žis Bouvi je jedan lep ota n bez poštenja. K ad mi je b ilo šesn aest godin a, m is lila sam d a gp v o lim a on je zlou p o treb io prvu p M lik u ... Posle sam u živa la u tom e d a iza ziv a m i m u čim m uš­ k a rc e - o d g o v o r i devojka. - Zn am k a k o to iz g le d a — reče Lun i ustade. S p re m a o je op rem u i ra sta vlja o šator, a o n a je sed ela o seča ju či da joj n a v iru suze i p o la k o joj teku niz lice. N ije zn a la šta se to s n jom d o­ gađa. a s b o lom u duši m is lila je da to Lun ne prim eću je. M eđutim , on joj p riđ e i u n jego vo j ru ci se nađe m a ra m ica . Posuši joj suze s lica i šapnu: 41

- H ajde, Lili, sve će o p et b iti d o ­ bro. Jedn om ćeš sresti m u šk arca koji će biti p r a v i z a tebe. H tela je d a mu k a že da je on pravi, a li o seti stid, kpji joj je ra n ije bio sk o ro nepoznat. Ćuteći, o n a uze n jegovu m a ra m icu i o b ris a oći, a onda mu p o m o že da u tova re o p re m u u kola. . K a d n a sta više vožnju, o n a p rim eti d a Lun v o z i n azad p re m a Liti Roku. O d m ah je sh va tila d a on odu ­ staje od lu tan ja po p la n in a m a i ok o jezera , da bi nju d o v e o na put k ojim se n a sta vlja ka A lbu kirku. - Jiloćem o li ići p re k o F o rt S m ita i Tulze, ili k r a ć im pu tem uz je z e r a do O k la h o m a S itija ? — u pita on a kad sa Liti R o k a skren u še na z a ­ pad. - T i ćeš ići p re k o Tulze, je r osta viću te u F o rt Smitu, g d e tre b a da u zm eš autobus — o d g o v o r i Lun. - V id e ć e m o - re č e b ezb rižn o Lili. - Još je d a lek o d o F ort Sm ita. - P rič a j m i n ešto o A lb u k irk u i o lju d im a k oje znaš - z a m o li Lun ne p rih va ta ju ći p re p irk u oko ra ­ stanka. - P rv o p riča j ti o sebi. Još mi nisi re k a o ni k o je ti je za n im a n je re č e devojka. - Ja sam stva rn o b ez p r a v o g z a ­ nim anja. B a vio sam se h ernijom i fiz ik o m p r v o teo rijsk i, a p o sle i prak tičn o. T e h n ik a m i je posta la o m ilje n a z a b a v a ... - O ! T eh n ik a k a o za b a va ! ? u zvikn u Lili. - U č io sam m n ogo, dosta sam p u tovao i sada sam tu — n astavi Lun. - Sam , b ez o b a v e z a i za p oslen ja ? - Da. - A tra žiš li posao? - Ne. - Jesi li g a n g s te r? - Nisam . - A o b ija č? - Z a r ne bih m o g a o biti običan, pošten čo vek ? - A li m o ra m o se d o g o v o riti da im a š ra z lo g što d o la ziš u A lbu kirk . 42

K a k o da te p re d s ta v im ? Č o vek bez za n im a n ja ? Pa m oj o ta c bi te o d ­ m ah u hapsio i d u go is p itiv a o nisi li d ošao d a tra žiš zla to o k o S an ta Fea i u slivu R io G ra n d e — za b rin u to re č e Lili K a lin g fo rd . - A ko je re k a o d a ja uopšte idem p re m a A lb u k irk u ? — upita Lun. - Iz Tu lze sk rećem p ra v o na s e v e r i vo ziću sve do V in ip e g a u Kanadi. - Š ta ćeš ta m o? - A šta bih u A lb u k irk u ? - U zećem o zla to T o m a Bila. pa ćem o o tić i p o sle i d o g r a d a i do je ­ z e ra V in ip ega . a k o ti je to baš važno. L u taćem o s v e to m ... - K a k o ti to za m išlja š? - nasm eja se Lun. - Ja sam ju tros č v rs to re š ila da te p o zovem u A lb u k irk i ti ćeš doći, m a k a r b io trg o v a c i im a o m agacin e pune k v a r ljiv e ro b e — o d g o ­ v o ri dovojka. - N e p ris ta je m - re č e Lun. - P r v o m e saslušaj - n astavi devojka. - V eć od p ro š lo g leta tr a ­ žim ć o v e k a s k o jim bih p o d e lila to z la to ... - T i g o v o r iš k a o d a g a v e ć imaš. - Im am ga ! Slušaj šta im a m d a ti ispričam , pa o n d a odluči. - Slušam — p rih v a ti Lun. - Zlato T o m a B ila n ašla su dva ćoveka. Jedan je izvesn i D ž e f \