Ashton,Frederick - 48-Lun i Druzina Sudnjeg Dana

LUN10RU2INA SUDNJEG DANA BrojBOS

F .E Š T O N

ZABAVIMI ROMAIMI • I S DIIMARA

NOVA

8 e r ija X-^QO 8v e s k a

B03 ^ 9 7 9 .

F .E šl:on

LUIM I O R U Ž IIM A S U D IM U E G E3AISiA E lis M ekli

HITRI UELEIM

ROTO BIBLIOTEKA

O d g o v o rn i u re d n ik

SRBOL3UB BUBAN3

R e ce n ze nt: JOVAN ČANADANOVIĆ K o re ktu ra Š ta m p a nje »DNEVNIK« Te h n ički u re d n ik SLAVKA BO ŠNJAKOVIĆ Tiraž 100 000 prim eraka

Ove izd a n je o s lo b o đ e n o je o sn o vn o g i p o s e b n ih pore za na p ro m e t a k io m S e k re ta rija ta za o bra zo va nje nauku i k u ltu ru SAP V ojvodine, b r 413-111 od 3 januara 1973 godm e

Izd a je

\

š ta m p a N o v in s k o -iz d a v a č k o p re d u z e ć e »DNEVN IK«. B u le v a r 23 o k to b ra 31 B to j ž iro ra č u n a 6 5 700-603 -63 50. O O U R N O V IN S K O -IZ D A V A C K O O D E L JE N JE Glavr^i i o d g o v o rn i u re d n ik D U S A N S TA N O JE V

f-Rf^DERlK ESTO N

Luni družina sudnjeg dana

I Njih dvoje sedeli su na prednjim sedištima autom obila zagrljeni. Donald Sikert je m ilovao i ljubio finu ruku Džejn Vitington, a on a je to koristila da ga ljubi u vrat i kod uha. Bili su srećni u tim trenutcim a duševnog i telesnog ushićenja jedno drugim: - Ko je prvi rekao ono: »Volim te danas više nego juče, a manje nego sutra«? - upita ona tiho. - »Volim te svakog dana sve više, danas više nego juče. a manje nego sutra«, napisala je žena Edm onda Rostana, tvorca »Sirana de Beržeraka«. . - reće Sikert. - Znam - prekide ga Džejn Vi­ tington. - I dala je da se to ugra­ vira u prsten, koji je poklonila Rostanu za rođendan.

- Pa zašto si pitala? Proveravaš li moje pam ćenje'’ — osmehnu se Sikert. - Dugo smo zajedno i zaista te uvek volim sve više. ali i sada si za m ene zagonetka u m nogo čemu — odgovori Džejn u klanjajući jedan nem irni pramen kose s Lunovog ćela. - Uvek sam ti odgovarao na sve što si me pitala. Pričao sam ti sve o sebi. a i sam a si se uverila... - Ne shvatam kako si u životu stigao toliko toga da saznaš. To je. vidiš, jedna od zagonetki. Znaš sve što su mudri ljudi rekli o ljubavi i što su pevali u njenu slavu, ali isto tako i kakvi su i kakvi će biti m ikro­ procesori, najčudnije i najm oćnije ostvarenje elektronika... - Je li mi to mana, ili vrlina? smejući se upita Donald Sikert.

— 1 to je jedna od zagonetki koju ne mogu da resim - odgovori Džejn. Opet su neko vrem e ćutali srećni što su zajedno ove blage večeri pod planinom. Sunce zađe. a njih dvoje su čekali mrak i Sam juela M akfersona. Razmišljali su o minulim da­ nima i maštali o budućnosti, posle burnih i teških dana proživljenih u Njujorku i one duge noći u toku koje se završio jedan od najtežih i najčudnijih obraču n a zločinaca i Luna, kralja ponoći. Kola u kojim a su sedeli nalazila su se uz ivicu dvesta jardi dubokog potoka, na čijem dnu je zelena boja uzjerenog toka Delavare Rivera postajala sve tamnija. Lun zabaci glavu i oseti kamanje skriveno pod ćebetom na zadnjem sedištu i oko njega. — Da 11 sm o se setili svega što treba da uradim o pre nego što poto­ pim o kola? — upita Džejn. Mislim da jesmo. Cim M akferson stigne, m ožem o da ih gurnem o u dubinu — odgovori Donald Sikert. — Šteta za ovako lepa kola — pri­ me ti Džejn. — Bila bi m nogo veća da ih poli­ cija nađe i nas u njima - nasmeja se Sikert. Bila su to ona ista kola koja su oteli glum ačkom paru Volton, čijim izgledom su se koristili da umaknu iz za njih opasnog grada. Maksiran kao Džon Volton Sikert je čak pri­ mio novinare i dao izjavu o »svom novom filmu«. Džejn je igrala ulogu Voltonove treće žene Amande. a M akferson je bio »pretvoren« u crn ca Bila Daksia, njihovog šofera. Kad su bežeći. tako neobično, ali uspešno maskirani, stigli do Milforda, ostavili su m ornara da iz­ najmi jedna kola, ili da ih kupi, ako bude m ogao da to brzo izvede, pa da ih stigne. Lun je poznavao usek nad ujezerenim delom reke i predlo­ žio da tam o gurnu Voltonova kola. Or i Džejn napunili su ih kam e­ njem i sedeli u njima dok stari m or­

ski vuk stigne. Svetla na zavoju pod stenom, koja je potsećala na ljudski profil, blesnuše dva puta. Bio je to Samjuel M akferson, Vozio je dese­ tak godina star »oldsmobil«, čiji m otor sa osam cilindara je još uvek lepo i titho radio. Džejn iziđe iz kola na jednu, a Lun na drugu stranu. M ornar polako priđe automobilu sprem ljenom da se ukloni i poče da ga gura svojim tek kupljenim oldsmobilom. Sikert skrenu upravljač i na pogodnom mestu autom obil se surva u dubinu. Pao je u vodu ne udarajući o izbočene stene. — Potonuo je kao da je pun kam e­ nja, sto mu praznih olupina na dnu m ora! — uzviknu m ornar kad u oldsm obil uđe Džejn. Lun je ostao još nekoliko trenu­ taka napolju da osm otri nije li neko video događaj, ali ovo pusto mesto je u sumrak bilo bez znaka o bilo č i­ jeg prisustva. Sam o daleko gore ispod Karbondejla svetleli su farovi jednog automobila. Ovom starom cestom retko je ko vozio od dana kad je otvoren novi auto put nešto južnije. Džejn se smejala M akfersonovoj priči o tome kako je kudio kola i kako ih je prodavač hvalio. Lun sede pored nje i reče: — Same, veom a ćeš me zadužiti ako budeš večeras vozio. — Pristajem, ali da me pretvoriš u ono što jesam. Kog vraga je uvek na ovoj strani okeana m oram da igram ulogu crnca. Onaj prodavač mi je ljubazno tepao »crnjo, c rn jo .. .«. M alo je nedostajalo da o njegovo lice ubrišem boju sa svojih pesnica, hiljadu mu rasističkih za­ bluda! - gunđao je m ornar pok re­ ćući kola do prvog proširenja i okrećući ih nazad ka istoku. Nađoše se opet kod M ilforđa i izi­ đoše na autoput, pa tek kod Filipsburga skrenuše do velikog motela. Bili su reših da tu prenoće, pa brzo izmeniše izgled. M akferson više nije bio crnac, a Džejn i Sikert nisu ni podsećali na Voltonove. M ornar

je iznajm io sobu u glavnoj zgradi motela, a Džejn i Lun bungalov na ivici kao park uređene šume. Bun­ galov je bio luksuzno oprem ljen i od šume odvojen visokom ogradom od , metalnih sipki prikrivenih ukrasnim puzavicama. Iako su letnje vrućine bile jake, ovde je d op i­ rala noćna svežina sa planina, - Idem da malo osm otrim ok olo i da se raspitam o hrani i uslugama - reče Lun odlazeći prem a glav­ nom ulazu motela. Na pola puta susrete M akfersona, ali prođe pored njega kao da ga ne poznaje. M ornar se ponašao isto tako i pažljivo je m otrio da li ga ko vidi dok prilazi bungalovu. O ponašanju su se bili dogovorili, jer nije bilo policajca ili šerifa širom Sjedinjenih Država koji nije pam tio onaj deo poternice u kom e su op i­ sani troje progonjenih: »... Lun je visok, privlačan m uškarac s belegom u obrvi, Džejn Vitington pri­ rodna plavuša izuzetne lepote što žena najteže skriva, a treći član trojke begunaca je preterano snažni, grubi m uškarac sprem an da svakog trenutka izvoli neku sočnu psovku... Treba paziti na takva tri lica. jer to najlakše može da ih otk rije...« Već su taj opis znali i hotelijeri, taksi vozači, prodavci novina i svi oni koji su u prilici da oktriju trojku i obaveste policiju. Iz toga je proistekla nužda da putuju odvojeno, ili nadu način da ne podsećaju na opis iz poternice. Dok je prilazio restoranu. Lun ugleda bela sportska kola koja se zaustaviše. Put ga je vodio pored njih i on se srete sa ženom, koja je izlazila iz sportskog dvoseda. Imala je kratku haljinu od skupe sirove svile, koja je isticala oblike njenog 'tela. Lun pomisli kako bi bilo teško opisati ovu ženu. jer je njena lepota bila od one vrste koja izaziva zbu­ njenost kod svakog muškarca. Ovog trenutka Lun nije im ao vre­ mena da proceni svoju zbunjenost i

da je savlada, jer žena mu pritrča i obesi mu se o vrat. - Oh. Frede. dragi! - uskliknula je između poljubaca kojim a ga je obasipala. On nije im ao vrem ena bilo šta da joj kaže, a njena usta već behu pripijena uz njegova. Ljubila ga je strasno. Njeno telo se pokre­ talo neobičnom živošću i pripijalo se uz Luna. M irisala je na redak francuski parfem. Lun je bio ljut na sam oga sebe što nije u stanju da »napasnicu« odgurne i da joj kaže da ostavi jeftine trikove. On je osećao linije njenog tela pod svilom. O pipavao ju je rukam a kao da želi na taj način da je prepozna. - Brzo. dragi!... Idemo u sobu. Rezervisala sam istu onu na spratu... Oh. što sam srećna! - šaputala je ona vukući ga za ruku prem a ulazu u glavnu zgradu m o­ tela. - Čekajte, gospođice - konačno je uspeo da kaže Lun. - Ja vas i n e.., - Sklonim o se što pre. pa ćeš mi sve reći — prekide ga nepoznata žena okrenuvši se opet k njemu li­ cem. Oči su joj bile tamne i nije odmah m ogao da odredi njihovu boju. Beonjače su bile čiste, obrve dobro izvijen e... Ipak sve to nije m oglo da ob­ jasni ljupku m olećivost i zanosnu privlačnost, što su zračile iz njih. Nabubrele. izazovno razvučene usne davale su licu izraz između radosti i plaća. Kratka kosa jednim pram enom pokrivala je desnu stranu čela i ostavljala donje polo­ vine oba uha da se vide. O ko vrata imala je nekakav šal. ovratnik s jedne strane načinjen od iste svile od koje i haljina, a s druge od crve­ nog i tankog somota. Sve je to Lun video u trenu. Prvi put u životu bio je paralisan izgledom žene i savla­ dan snagom njene tajanstvene priv­ lačnosti. Sledio ju je kao pod hipno­ zom. Neznanka sam pritrča tabli s klju­ čevim a i uze jedan, a onda lakim

korakom pođe uz stepenište. Lun ju je sledio zureći u njene noge, iako je trebalo da je prestigne i da se popne prvi. Nije m ogao da ne po­ misli kako su te noge već i same dovoljne da čovek izgubi sposob­ nost rasuđivanja. Noge su bile lepe, a bedra obla i raskošna, ali se Lun osećao kao napasnik koji se usu­ đuje da bude nepristojan i gleda ono što je suviše lepo, intimno i ne­ dostižno. - Zastanimo, gospođice - po­ novi Lun u hodniku na spratu. - Tu sm o — reče devoj ka i brzo otključa vrata jedne sobe. Sačekala je da on uđe, pa zalupi i zaključa vrata. Odm ah zatim ona odbaci šal kragnu i otkri visok, skla­ dan vrat i đeo poprsja, Lun je groz­ ničavo razm išljao šta se to s njim događa, što sledi m ožda laku devojku, prostitutku koja ga »hvata­ na običan trik. Gledao je dva zlatna lančića ok o njenog vrata. Na jed­ nom je bio ukras od krupnog poludragog kamena. Imao je žutu boju sa zelenkastim pegama. Na dru­ gom lančiću bila je trouglasta plo­ čica, najverovatnije od slonove ko­ sti. s jednom povijenom stranom i učvršćena zlatnim okovom . - Kao što sam ti javila, ipak us­ k oro odlazim. I tam o u kosm osu sećaću se tebe, najdraži moj - reče devojka i opet htede da ovije ruke ok o m egovog vrata. - Čekajte, pobogu! Pa ja vas ni­ kad nisam video - reče Lun sad već sposoban da trezvenije misli. - Uvek izmisliš neku šalu, ali ova ti nije dobra. Zar ćeš da kažeš da nisi video ni o v o ?!... Ni o v o ? ... Hajde, klekni i poljubi ovde gde ka­ žeš da je kao najlepša svila... - g o ­ vorila je žena u neobičnom zanosu brzo raskopčavajući haljinu i oslo­ bađajući se odeće na način dosto­ jan vrhunske striptizete. Lun se osmehnu. priđe ležaj u i zgrabi pokrivač pa u njega hitro uvi razgoličenu lepoticu tako da nije m ogla da se pokrene.

— T ako... A sada da porazgova­ ram o - poče Lun. U tom trenutku u njenim očim a primeti užas. Gledala je nekud iza njega i on htede da se okrene, ali nije uspeo. Nešto mu eksplodira u glavi i on klonu licem na ležaj, a onda sve nestade. Kad se osvestio, bio je vezan, pod krevetom. Nije m ogao ni da zove, jer su mu usta bila čvrsto povezana šal-kragnom nepoznate žene, od ­ nosno devojke. Dugo se m učio da oslobodi ruke i ne bi uspeo da nije bio izvežban baš u tome, da se sam odveže. Izvukao se ispod kreveta, provukao telo kroz ruke vezane na leđima, kao jedan od onih »ljudi od gume« koji tu veštinu pokazuju u cirkusim a i varijetskim p rogra­ mima, pa mu nije bilo teško da o hrapavu ivicu metalne šine pod donjom ivicom ležaja prestruže veze na rukama. O slobođen stajao je na sredini sobe i osluškivao. Sve je bilo mirno. Podiže slušalicu i nađe da je telefon ispravan, ali ga nije koristio. Nije sm eo da pozove policiju i upadne u neprilike zbog istrage. Pošto nije bio povređen, Lun opipa džepove. Ništa mu nije bilo odneto. Zašto li ga je devojka nam am ila ovam o? Na to pitanje nije m ogao da smisli odgovor, a čak nije znao ni da li je pitanje ispravno. On iziđe i spusti se đo vratara, koji je đrem ao sklopljenih očiju. Iz­ nad vratara je bio veliki osvetljeni ćasovnik. Tek tada Lun shvati da je prošlo više od dva sata od trenutka kad je susreo nepoznatu ženu. Mis­ lio je šta da kaže Džejn i M akfersonu, koji su sigurno zabrinuti i traže ga na sve strane. Kako da ob­ jasni to što ga je neznanka jedno­ stavno odvela u svoju sobu? Odluči da u istinitu priču ugradi sam o jednu malu laž. »Reći ću da sam naseo običnom triku, jer je tobože nepozn&ta devojka rekla da joj je zlo i molila da je dopratim do sobe, a onda se ones-

vestila. Posle je mene neko odala­ mio po glavi i vezanog gurnuo pod njen krevet...« govorio je Lun sa­ mom sebi ulazeći u bungalov. — Džejn! Tu sam, draga! Desilo se nešto.,. Hej, gde si? - zvao je iz pretsoblja. Nije bilo odgovora. On utrča u sobu za dnevni boravak pa, zabri­ nut, pretraži sobu za spavanje i ku­ patilo. Nikoga ne nađe ni u prosto­ riji koja je služila kao sprem ište s frižiderom , a m oglo je da posluži i kao čajna kuhinja. Nigde nije bilo ni prtljaga, pa Lun iziđe napolje da vidi gde su stara kola. Nije ih bilo. Nije bilo ni tragova borbe, niti bilo kakvih drugih. Sve to natera ga da zaključi šta treba brzo da uradi. Skloni se u m račan kut iža bunga­ lova i malo izmeni izgled. Nade p o ­ godno mesto na ogradi, gde je vi­ soki divlji kesten rastao blizu nje, pa se prebaci u šumicu. Iako nije poznavao Filipsburg, Lun brzo nađe policijska kola koja se behu zaustavila pred jednom piv­ nicom načinjenom u nem ačkom stilu, koju m ora da je ovde u dolini Delavare Rivera osnovao neki ne-, mački doseljenik. On je čekao neko­ liko minuta kad se dva policajca pojaviše. Priđe im dok su otvarali vrata kola da uđu. — Mogu li da vas nešto zam olim ? - obrati im se stoječi malo dalje. Oni ga osm otriše i tek posle jedne minute dadoše mu znak da priđe. — Priča je malo duža — reče Lun. — Pre svega molim vas đa pogle­ date moju detektivsku kartu i doz­ volu za nošenje oružja, iako sada ne nosim svoj revolver... Policijski narednik bezvoljno p o ­ gleda dokum enta i upita: — Šta želite, gospodine Rajan? — Potrebna mi je hitno vaša p o­ moć. U motelu su odseli dva muš­ k arca i jedna žena, koji veom a potsećaju na ono troje... — O čemu govorite? — upade drugi policajac.

- Zakleo bih se đa su to Donalđ Sikert, odnosno Lun i, n jegovi... - To bi bilo nešto! — uzviknu na­ rednik. — Danas je javljeno đa je oslobođen glumac V olton... - Zar je stigla i ta vest?! — to­ bože se iznenadi Lun. - Sam o našom vezom — odgo­ vori narednik. - Ali zašto stojim o? Uđimo u kola. Lun uđe i spusti se na zadnje seđište. Oba policajca seđoše napred i okrenuše se ka tobožnjem privat­ nom detektivu Rajanu. On im ispriča đa je sledio jednu sumnjivu osobu. O na se sastala sa čovekom koji bi m ogao da bude Lun, i sve to treba đa se proveri. - To nije naš rejon, ali »zbog hit­ nosti« mogli bi da skrenemo, jer je­ dan policijski narednik ne ispušta šansu koja obećava da ga gurne medu poručnike. Zovem se Pit Fej, a ovo je moj drug lsak Jensej — zak­ ljuči dobroćudni narednik. - Milo mi je što sam sreo poli­ cajce koji imaju razumevanja i za jednog privatnog detektiva, a još više volje đa urade on o što može biti vrlo korisno — reče tobožnji Mark Rajan. Mlađi policajac poveze kola i poče naglo da ubrzava. - Kako se zove ta sumnjiva devojka, koja se sastala s čovekom koji je m ožda Lun, kralj pon oći? — upita narednik dok su se vozili. - To bih i ja hteo đa saznanrv M ora da se upisala u knjigu, jer je smeštena u sobu broj sto sedam na­ est - odgovori Lun. Odmah zatim on sugestivno za­ traži da mu om oguće da učestvuje u istrazi. Njegov glas. način govora i srdačni osm eh behu se dopali poli­ cajcima. - O, jes, čif! — uzviknu.narednik Pit Fej i dugo se sm ejao svojoj za­ misli da privatnog detektiva u m o­ telu pretstavi kao »šefa«. U motelu bunovni vratar je po­ kazao sprem nost đa učini sve što se od njega traži. On telefonom pro­

budi čoveka koji je im a dva ne baš srećna spojena posla. Bio je ujedno hotelski detektiv i vrtlar, koji je si­ gurno više pazio na šiblje i cveće, nego na goste i njihovu bezbedno&t u motelu. Zvao se Ciril Vud i im ao je upadljiv izgled. Na njemu je bilo zapušteno platneno odelo za rad. Na glavi je nosio okrpljenu i bezo­ bličnoj krpi sličnu kačketu, ispod koje je visila duga, um ašćena kosa. Ispod nosa ulubljenog kao kod bok­ sera kostrešili su se gusti i neu­ redni brkovi. Davao bi izgled sas­ vim beznačajnog stvorenja da sitne, lukave, zelene oči nisu pažljivo i oprezno gledale. - Nisam video kad je došla, ali znam da je sobu sto sedam naest iz­ najmila gospođ ica A va... Ava Tenborn — reče Vud i osm otri prisutne da vidi jesu li primetili njegovu grešku. Time što je prvo rekao sam »go­ spođica Ava«. pa tek posle nehotič­ nog prekida dodao njeno prezime, otk rio je da je dobro poznje. Dakle, zaključujem da ti. mom če, odavno znaš tu devojku — reče narednik Fej. - N aravno da je poznajem. Ona je bila verenica ranijeg vlasnika motela. Trebalo je da se venčaju, ali on je iznenada prodao motel i ne­ stao - objasni hotelski detektiv i vrtalar Vud. - A šta znate o gostim a u bunga­ lovu broj šest? — upita Lun. - Upisani su u knjigu gostiju i sada verovatno spavaju — odgo­ vori Vud. Vratar reče da iako i on misli. Ni on nije video da su otišli. M orali bi da se jave. jer vrata se zaključavaju, a kola ne mogu da se izvezu dok se iz hola ne uključi uređaj za otvara­ nje izlaza. Uzalud su obišli bungalov, sobu sto sedam naest i sobu u kojoj je bio smešten Samjuel M akferson pod im enom 01 Braun. Lun iz hotelske knjige prepisa sam o adresu Ave Tenborn i zamisli se nad činjeni­ 8

com da ona živi u Njujorku. Posle toga pregleda im ena ostalih gostiju, ali iz svega toga nije m ogao ništa da zaključi. Bio je zabrinut i odvede narednika malo dalje. - Izgleda mi da sam vas uzalud uznem irio - reče mu tiho. - IpaJt ću ostati ovde da m alo duže osm a­ tram. - Daću vam svoj privatni i služ­ beni broj telefona pa mi javite ako šta otkrijete. O m om dolasku ovde ćutite, jer ako poručnik Bens ot­ krije da sam se »pružao« izvan svog rejona. skratiće mi prste tako da hučem u njih dok sam živ - još tiše odgovori narednik. - Ovde ne­ što nije kako treba, ali ne znam šta. - Pokušaču ja to da saznam zaključi Lun i pozdravi se sa policaj­ cima. Odmah zatim on se p>od svojim novim lažnim im enom kao Mark Rajan upisa u knjigu i dobi sobu broj sto osamnaest. Parni brojevi su se nalazili na levoj, a neparni na desnoj strani hodnika idući od ste­ peništa, pa je njegova soba bila preko puta one u kojoj je doživeo neobični napad. Nadam se da će Džejn i M akfer­ son. ako su zbog nečega m orali iz­ nenada da beže ne čekajući ga. uspeti da ga nadu. Sad se kajao što je pom injao »trojku« i svoj nadi­ mak. jer bi time m ogao da privuče pažnju policije. Ostajala mu je nada da će policajci to prećutati u svom redovnom raportu, kao što će pre­ ćutati dolazak u motel, koji nije u njihovom rejonu. II Iza D žefersonovog spom enika na trgu skupljala se grupa prolaznika oko neobičnog čoveka. čije lice se nije videlo od crvenog zaklona post­ avljenog na obruč pričvršćen u veli­ kom krugu oko zgužvanog šešira. Glava mu je bila kao stojeća lampa s ogrom nim prigušivačem svetla. U ovom slučaju crveni zaklon je igrao

ulogu zavese pred pozornicom , posle čijeg otvaranja će se pokazati lice tog čo v e k a Na leđim a je im ao uprćen bubanj s ručicam a i udraljkama, koje su dosezale do njegovih laktova. U rukam a je držao gitaru, a za ram ena su mu bili pričvršćeni oslonci sa usnom harm onikom i naročitom kratkom trubom. O ko kratkih čizam a im ao je pričvrš­ ćene zvečke i praporce a uz levu nogu im ao je i obruč kao za istoč­ njačke daire, ali bez kože. Limeni delovi su podrhtavali dok se spre­ m ao da počne svoj ulični nastup. - Halo, čika Slej, poćni već jed­ nom! - vikao je jedan dečak iz krošnje drveta na ivici m alog trga. Crvena zavesa pred licem čoveka se razm ače i otkri svetle oči i u smeh razvučene usne ispod čaplinovskih brčića. Bubanj udari tuš, a onda poče neobičn o sviranje još neobičnijeg orkestra na telu jednog jedinog čoveka. Odzvanjali su udarci tasova, gruvao je bubanj, je­ čala je gitara, a čuli su se u taktu prap orci i daire. Na početku je iz­ gledalo da je to sam o smešni poku­ šaj igre instrumentima, ali m alo kasnije glasovi i smeh se utišaše. Muzika je počinjala da godi uhu i postajala sve prijatnija za slušanje. Donald Sikert se beše našao u bli­ zini, jer je uzalud lutao Filipsburgom u nadi da će naići na neki trag. Sada je bio zadivljen veštinom uličnog svirača. Stariji čovek blizu Luna primeti zadivljeni pogled i reče: - Zove se Patrik Slej. Putuje po svim državama, ali često se vraća ovamo. Izgleda veseo ali je tužan zbog nestanka svog mlađeg brata. - A odakle je gospodin Slej? upita Lun. - Pričaju da je iz Filadelfije, ali njegov brat je zadnji put viđen ovde u Filipsburgu. Zato se uvek vraća, u nadi da će jednom naći neki trag — odgovori starac. Svirač prestade da svira i podiže ruku, a onda doviknu:

- Nikad ne tražim novac, ali uvek se nade neko da protivu moje volje sakupi nešto za L^ogog Patrika Sleja! - O voga puta ću to ja da učinim - javi se uredno obučen čovek p ro­ sede kose i negovanih, pom odnih brkova oborenih ok o usta. On od jednog dečaka zatraži slamni šešir i sam pokaza papirnu dolarsku novčanicu, pa je spusti u njega. Najbliži slušaoci počeše da ubacuju metalne novčiće, ali neko bi stavio i papirnu dolar. Lun u še­ šir stavi novčanicu od pet dolara, zbog čega skupljač podiže glavu i bolje ga osmotri. - Imate dovoljno razloga da na­ gradite svirača. Slej je zaista nenad­ mašan umetnik - reče zatim. - V oleo bih da ga i lično upoz­ nam - reče Lun i sam začuđen tom izenadnom željom. - Zovem se Eri Bates - reče skupljač. — Patrik Slej je moj prija­ telj i im am pravo da vam ga pretstavim, g osp od in e... - M ark Rajan - pretstavi se Lun. - O nda predlažem zajednički ručak u restoranu »Hotela Kataviza« u trinaest časova. M oja briga je da rezervišem sto - reče skup­ ljač novca i produži da obilazi preo­ stale prolaznike, koji su se već razi­ lazili. Lan se zadovoljno smeškao, jer skupljaču beše prikačio bag umesto m ikro prim opredajnika, koje je u Londonu sam pravio. Da ne iza­ zove sumnju i da mu neobična oprem a ne smeta Lun u Njujorku beše odb a cio sve što je m oglo da na neki način ukaže na to ko je on. Zato je toga jutra pronašao trgo­ vinu elektronskim uređajim a i ku­ pio dobar komplet prijem nika i tuce bagova. Bag, odnosno buva, je sprava koju u Evropi i na britans­ kim ostrvim a zovu stenica. To je m ikrofon koji prim a sve zvuke ur­ eđajem koji ih emituje do prijem ­ nika, ili ostavljenog relejnog ur­

eđaja u kom e se em itovanje m nogo­ struko pojačava i emituje i na da­ ljinu od desetak milja. U početku se bag ugrađivala u dugmad za manžetne, novčiće, igle za kravate i značke, ljudska mašta je pronala­ zila sve više načina da se bag pod­ metne. Lun beše izabrao najobičniji oblik oprem ljen sićušnim i nevidlji­ vim kukicam a s jedne i lepljivom m asom s druge strane, koji se hva­ tao za svaku površinu. Kupio je i nekoliko onih koje nazivaju »har­ m onika bag« i koji je usavršio »kralj bagova«, Emenuel Mitlman iz Njujorka. Njegov bag je bio pode­ šen da se stavi u telefon. Ako se okrene broj telefona i nekim muzič­ kim instrumentom izazove odre­ đeni zvuk, onda telefon ne zvoni, već se uključi bag. Posle se čuju i svi telefonski razgovori i sve što se kaže u prostoriji u kojoj je telefon. Lun je dva dana uzalud tražio Džejn i M akfersona, pa je shvatio da m ora preduzeti opsežnije mere. Zato se brzo oprem io prislušnim uređajim a, oružjem i sam o njemu poznatim sredstvima za borbu. Beše kupio nova. brza kola i sada sede u njih, Uključi prijemnik, čuo je razgovor dva čoveka. - ... stvarno detektiv. Taj m o­ mak mi se zbog nečega sviđa i pokušaćem o da ga iskoristim o za naše poslove. On istražuje nesta­ nak Ave Tenborn - govorio je onaj koji se Lunu beše pretstavio kao Eri Bates. - Slušaj, Prljavi, ne volim pri­ vatne detektive — reče onaj drugi. - Razumem te, Patrik, ali mislim da ih ne voliš zato što nisu uspeli da ti pomognu. Odneli su ti hrpu novca, a ništa... - Braniš ih zato što sam i tebe upoznao kao privatnog detektiva. Dugo nisam shvatio da si ti Prljavi Džo. Zbilja, kad ćeš mi reći koje ti je pravo ime i čim e se baviš? - To više ni ja sam ne znam sm ejući se reče Prljavi Džo, od­ 10

nosno Eri Bates, kako se beše pred­ stavio Lunu. - Šta da se radi! - uzdahnu svi­ rač. — Idem da se presvućem, pa ćem o se sresti u »Katavizu«. ★ Pošto je imao još dosta vremena do susreta s novim i zagonetnim poznanicim a, Donald Sikert je še­ tao gradom, čiji mir se pretvarao u teskobu sparnog podneva. Filipsburg. nikao na reci naspram Istona. gradića iste vrste, sporo se razvijao baš zbog tog suparništva s druge obale. To suparništvo je pritiskalo oba gradića i iscrpljivalo ih čitav vek. Za sve što ne valja u Filipsburgu govorilo se da je kriv Iston, ili da je to iz njega došlo. U Istonu su za sve okrivljivali Filipsburg. Eto. Donald Sikert. slavni nauč­ nik iz Evrope, posle burnih doga­ đaja u Njujorku. našao se nasukan baš na takvom mestu. Nije m ogao da ode dalje, jer tu je zadnji put vi­ deo svoju voljenu Džejn i vernog druga Samjuela M akfersona. Bilo je nečeg besmislenog, kobnog i ne­ prihvatljivog u tome što su iz o b ič­ nog motela pored puta nestala dva njemu najdraža bića i žena ili devojka po imenu Ava Tenborn. Zaokupljen tim mislima skrenuo je kroz izlaz izduženog parka kod reke. Hteo je da iziđe na obalu u nađi da je tamo svežije. A tada ju je ugledao! Išla je brzim korakom prem a bršljanom obraslom zidu i Sikert potrča. - Ava! Čekajte! - povika on žureći. Ona se osvrnu i nestade iza ugla stare kam ene zgrade zazidanih pro­ zora u prizemlju. Sikert potrča i sa ugla uoči kako žena trči prem a ulici. On potrča još brže. Ona po­ kuša da nestane u grupi prolaz­ nika. ali Donald Sikert je nađe i na­ stavi da k orača uz nju. - Zašto bežite? - upita savlađu­ jući dahtanje.

- Ja vas ne poznajem — od g o­ vori Ava Tenborn. - Zar nećete da zagrlite svog dra­ g og Freda i da ga odvedete u sobu? - jetko upita Sikert. - Ne znam nikakavog Freda, a ni vas nikad nisam videla — ponovi zbunjena žena. - Eno policajaca i, ako nećete da tražim njegovu za­ štitu, odmah me ostavite. - Mislim da bi i meni on m ogao da pomogne. Reći ću mu da ste ne­ stali i da želim razgovor u policijs­ koj stanici - odgovori Sikert. Ovaj susret je izgledao besmislen ne sam o zbog pokušaja Ave Ten­ born da porekne svoj susret s Lu­ nom u motelu. Ljudi m alog grada su radoznalo gledali za upadljivom ženom i nepoznatim muškarcem. - Onda bar ne idite uz mene. Pra­ tite me do mesta na kom ćem o m oći da razgovaram o. Imam klju­ čeve jednog praznog stana - reće žena. - Meni ne treba susret u praz­ nom stanu, već objašnjenje zašto ste nestali iz motela. - Nikad nisam bila u tom prokle­ tom motelu. G ovorila sam joj još davno... No. vi to ne razum ete... Sve ću pokušati da vam objasnim u stanu moje prijateljice, koja je na nekom dugom putovanju. Sam o me izdalje sledite. - Pristajem - složi se Sikert i dotaće je rukom kao u znak odobra ­ vanja. - Valjda me ne vodite tam o da me neko opet veže. Tog trenutka »buva« ostade u pletu njene bluze. Ona ništa ne reće i nastavi da ide. Sikert pređe ulicu i tako ju je iskosa pratio. Video je kad je ušla u jednu zasebnu kuću s niskim pizemljem i jednim spratom. On požuri i upade u kuću od ­ mah iza žene. Sada je bio oprezan i sprem an na odbranu. Zverao je u polum raku kuće spuštenih kapaka sve dok ga one ne uvede u dobro nameštenu sobu oprem ljenu za dnevni boravak, ali i za prim anje gostiju, što je potvrđivao dug niski

sto sa osam fotelja. U jednom uglu bio je televizijski Aparat na muzič­ kom orm anu s radio uređajima, m agnetofonom i gram ofonom . Uz zbirku ploča bio je orm an sa stotinak knjiga, a na drugoj strani sto za kartanje. - U godno gnezdo - reće Lun obilazeći uglove i provirivši kroz vrata na desnom zidu. Vodila su prem a kupatilu i on ih zabravi, jer ključ je bio s njegove strane. - Sami smo, budite sigurni — reče Ava Tenborni i sede u jednu od dve fotelje izdvojene posebno blizu prozora kroz koji nije dopiralo svetio i koji je bio oprem ljen teškom zavesom. Ona tam o upali zidnu lampu oprem ljenu zasenjivačem koji je davao prijatnu boju svetlu. Sedajući u drugu fotelju Lun osm otri ženu. Ista svilena i prozračna koža. Ista kratka kosa i isti izraz lica. Ne. nije m ogao da se vara. - Dakle, gospđice Tenborn? Pri­ čajte - reče Lun. - Ja nisam Ava... Vi to ne m o­ žete da shvatite - odgovori ona. - M ožda niste Ava. ali u motelu vas znaju pod tim imenom i besm is­ leno je što poričete da smo se tamo sreli pre dve noći - reće Sikert. O na je odrećno mahala glavom. Na stoćiću pred njom bila je ručna torbica čija kopča nije m ogla da zat­ vori prepunjeni pregradak. Lun primeti ugao vozačke dozvole i izne­ nada je izvuče brzim pokretom. •Amanda Heket... M oriš kej de­ vet. ..« - Vaša dozvola? - upita Sikert. - Da, m oja... A sada mi kažite šta želite od mene — reče žena. - Dakle, poričete i dalje da ste me sreli, nazvali dragim Fredom. odveli u sobu i ... - Poričem ! - skoro Ijutito odgo­ vori žena. Donald Sikert ustade, sede na naslon njene fotelje i jednom ru­ kom m alo podiže njeno lice. Z&11

gleda se u njega. Nije nalazio izraz straha, ali zabrinutost je bila očita. Tog trenutka on se seti dva lančića s ukrasim a oko vrata Ave Tenborn. Lančići su se i sada videli, ali ukrasi su bili skriveni pletenom, lakom bluzom. On zavuče prst pod rub i povuče ga prem a dole. Žena ga je gledala kao da se radi o ljubav­ noj igri. Izraz zabrinutosti bese ne­ stao, a na njenom licu se iskrila čež­ nja. To je o n a .. Isti izraz i svaka crta lica kao onog trenutka kad se Ava svlačila, pomisli Lun i nehotično se osvrnu kao da je vrem e da počne iznenadni napad kao one noći. On izvuče ukrase i nađe istu figu­ ricu neodredenog oblika i isti privezak od belokosti u kopči od zlata. Prestanite da se ponašate glupo, g osp o đ ice .. - zausti Sikert. - Gospoda! - ispravi ga žena. Udata sam i zovem se Am anda Heket, a rođena sam Tenborn. - Jedino objašnjenje bilo bi da imate sestru bliznakinju - zaključi Lun Am anda Heket potvrdi klimanjem glave. - Znate li da je nestala? — upita Sikert. - O njoj već dugo ne znam ništa. To je duga priča. - Ispričajte mi je. - Nem am o vrem ena za to. D o­ đite večeras u dvadeset i jedan sat ovde, pa ću vam pričati. - Ne pokušavajte da mi umaknete, jer ja ću vas naći — reče Lun i sam želeći taj večernji razgo­ vor, jer trebalo je da stigne na dogo­ voreni ručak s novim poznanicim a s trga. - Znate moju adresu, a ja ne že­ lim da Džordž bude umešan u naš razgovor. - Ko je Džordž? Moj m už., Čuveni slikar Džordž H eket.. Dvadeset i sedam godina stariji od m en e.. Kad već zurite u lončiće i ukrase, mogli bi da učinite još nešto; pogledajte malo dublje.. 12

- Znam da je lepo ono što bih vi­ deo. - M akar me poljubite — reče Amanda i izvajane usne joj uzdrhtaše. Sikert pomisli da uzmakne, ali bio je suviše blizu i ona ga blago pri­ vuče desnom rukom. - Isti ste kao Ava - reče Lun u predahu. - Isti ljudi su nam se uvek svi­ đali i isti su nam grehovi - odgo­ vori ona. - Morali bi sm oći malo više snage da odemo. Vas čeka vaš sli­ kar, a mene prijatelji u »Katavizu« - reče Lun i povuče je za ruku. - Biču sigurno večeras ovde, jer Džordž putuje u Baltimor. Tamo se uskoro otvara njegova izložba slika - reče Amanda Heket i izvuče prste iz Lunove ruke. U torbici nađe svežnjeve ključeva 1 sa jednog skide jedan od njih. Pruži ga Lunu. - Možete koristiti kuću i kad ni­ sam s vam a sve dok se ne vrati m oja prijateljica. Zove se Mirijam Prens i veom a je lepa. M oraču od ­ mah da joj kažem da svoje čari ne zloupotrebi na moju štetu. Dosta je da vas delim sa Avom — brbljala je. Lun uze ključ i izide. Napolju uk­ ljuči skriveni prijem nik da čuje hoće li Am anda nekom e telefoni­ rati, ili je, možda, neko skriven u kući, pa će se sresti s njim. Ali ništa nije čuo, sem koraka i zatvaranja vrata. Bag sa njene bluze prenosio je zvuke ulice i Sikert požuri ka re­ storanu.

Ručak je počeo i protekao u o b ič­ nom razgovoru, kao đa su tri čoveka stari poznanici, koji nemaju šta novo da kažu jedan drugom. U stvari, oni su ispitivali jedan dru­ gog. U jednom trenutku Eri Bates podiže prst i reče. Vi niste privatni detektiv. To nije zanim anje za čoveka vaše vrste.

Lun ga radoznalo pogleda i upita: - A kakve vrste sam ja čovek? - Pa.. Verujte da se razumem u ljude. Vi ste suviše pošteni, suviše obrazovani i suviše vredni da bi bili privatno »njuškalo« - odgovori Bateš. - Po ćem u ste sve to zaključili? — upita m irno Lun. - Sam razgovor u toku ručka bio bi dovoljan za to. Nijednog tre­ nutka niste imali nepoštene sta­ vove, bilo da se govorilo o sportu, poslovima, ili politici. Svaki put ste otkrili široka znanja. Primetio sam da ste izdalje otkrili da je moj upa­ ljač za cigarete ujedno i m ikro m a­ gnetofon. sve to je suviše za jednog detektiva. - Rekoste da bi i sam razgovor bio dovoljan za vaše zaključke. Da­ kle, postoji još nešto - reče Lun. - Da - potvrdi Bates. - Ali o tome bism o mogli na jednom p og od ­ nijem mestu. U hotelskom vrtu ima nekoliko garnitura za odm or g o ­ stiju, pa bism o mogli da posedim o tamo. Sikert i Slej prihvatiše predlog. Platiše ručak i preseliše se pod ogrom ne platane, u čijoj senci su bile postavljene udobne naslonjače od bam busovog pruća. - Dakle, rekao sam šta mislim o vama, a Slej se uvek slaže sa mnom. Kažite šta vi mislite o nam a - opet započe razgovor Eri Bates. - Niste sve rekU. Šta vas je. p o­ red razgovora, navelo da zaključite da ja uopšte nisam privatni detek­ tiv? - primeti Lun. - Bili sm o posle vas u motelu odgovori Bates. - Zašto? - upita Lun. - Imali sm o ugovoren sastanak sa Avom Tenborn. ali ona je ne­ stala. Vi ste došli s policijom , ali to nisu bili Ijud iz kraja u kom e je m o­ tel. Raspitivali ste se o jednoj devojci i snažnom muškarcu. Vi ste visok čov e k .. da ne govorim kom ­ plimente u lice. Vi odgovarate

opisu .. — odgovori Bates i ne dovr­ šivši rečenicu učuta. - Imate mašte - osmehnu se Lun. - I m oć zapažanja — dodade Ba­ tes. - Vi ste suviše često progonjeni pa postajete preterano oprezni, g o­ spodine Sikerte - upade Patrik Slej. Lun je bio iznenađen i nekoliko trenutaka kao da je bio paralisan neodlučnošću. - Ako tako mislite, onda proigra­ vate veliku šansu. Postoje učene i obećane nagrade za hvatanje Luna - reče nakon toga. - Mi sm o o vama rekli što smo znali. Sad kažite vi šta, posle svega, mislite o nama - reče Slej. - O vam a ne znam šta da mis­ lim. Vaše sviranje je neobično i po načinu i po velikoj veštini. Ne verujem da to neko čini veštije od vas - reče Lun. - Niste rekli sve — upade Bates. - Nisam, jer iza gospodina Sleja stoji nekakva zagonetka, o kojoj ni­ šta ne znam - odgovori Lun. - To je taćno - potvrdi Bates. A šta mislite o m eni? - Nisam siguran da vam pri­ staje nadim ak Prljavi Džo — osmehnuvši se odgovori Lun. Bates se trže, ali onda se i nje­ gove usne pod oborenim brkovim a razvukoše u osmeh. - Dakle, znate i to — zaključi. — Ostaje mi sam o da vam predložim savez. - I dalje smatrate da sam Lun, kralj p on oći? - Da. - A ako vam padne na pam et da me izdate? - N e će .. A ako izdam, valjda će jedan gospodar noći umeti da kazni podlaca - odgovori Bates i lice mu dobi lukav izraz. Lun je razmišljao, spreman na skok i otpor. Bilo je očito da su ga ova dva čoveka mogla predati poli­ ciji, ako nije istina da su u toku 13

ručka stvarno otkrili istinu. Zato upita: - Zar ste tek u toku ručka došli na ideju da sam ja Donald Sikert? - Ne - odgovori Bates. - Već u motelu postalo nam je jasno da je slučaj hteo da slavni naučnik stigne u beznačajni gradić, koga m nogi smatraju gradom . Ipak, post­ oji i slučajnost u svemu. - Na šta mislite? - Pa to da ste naišli dok Slej svira i da ste dali bogat prjlog ulič­ nom umetniku - odgovori Prljavi Džo. Ćutali su nekoliko trenutaka, a onda Lun reče: - Ispričajte mi nešto o sebi. - Svaki posebno, ili jedan o o b o ­ jici? Ovo drugo bi skratilo priču reče Bates. - Onda je bolja kraća priča, jer verujem da svi im am o posla - reče Lun. - Spremite se za neobičnu priču, ali pokušajte i da verujete u nju, iako če vam to biti teško — reče Bates. — Iako me čudi kako ste ot­ krili da sam ja Prljavi Džo, ne pori čem da me m nogi tako nazivaju - A koje vam je pravo im e? upita Lu 1 . - Do danas ga nikom e nisam kazao. Ne zna ga ni moj prijatelj i zaista privrženi drug Patrik.. Pravo ime mi je Keni Kadvel. Nikad ga ne upotrebljavam zbog svoje po­ rodice, koju sam napustio pre tride­ set godina. Bio sam tada dečak od jedanaest.. Zapadao sam u mnoge nevolje. O suđivan.. čas bogat, a čas sirom ah .. ozloglašen zbog »prlja­ vih« trikova pi"ema prljavim lju­ dim a.. Otuda i moj nadimak. Pro­ gone me policije svih država, a i federalna. Neki me smatraju za savrem enog Huda, a neki me se groze kao zločin ca .. - A kakvi ste stvarno? - upade Lun. - Neprilagođen.. Možda je to pravi sm isao on oga što me progoni. Verovatno nisam sasvim normalan. 14

Nepravda me toliko izazove da se uhvatim s njom u koštac i kad postoje i kad ne postoje uslovi za uspeh. Sami znate kako se upada u neprilike i kako brzo niknu op ­ tužbe - reče Bates uzalud se osm ehujuči da prikrije tugu. - Zovu li vas sam o Dirti Džo, ili i Filti bez im ena? - Ovaj drugi nadimak ponekad nose i drugi — smejuči se glasno odgovori Bates, odnosno Keni Kad­ vel. - Neću vas više prekidati. Želim da čujem što više o vam a - reče Lun. - I nem a još m nogo toga o meni. Lutalica, avanturista i uopšte nepri­ lagođena ličnost, koja ima nešto veštine da se održi uprkos svim p ro­ gonim a i opasnostima. Patrik je drugo. On je školovani muzičar. Kao veseljak, još na konzervatoriju proslavio se »šaljivim« načinom svi­ ranja. Imao je brata Freda, koji je nestao iz motela u kom e je trebalo da se sastanemo sa Avom Tenborn - pričao je Bates. - A kakav je vaš lični povod da se um ešate? - opet upade Lun. Jer, pazio je da ne ispusti neku važnu činjenicu. - D obro ste to nazvali ličnim raz­ logom. Imam neke svoje račune sa nestalim osnivačem Društva sud njeg dana. Tražim ga dve godine ši­ rom Sjedinjenih Država. Udružio sam se sa Slejom, jer Veb Hentiš bi m orao da odgovori na pitanje: šta je bilo sa Pređom? Vratili sm o se da opet počnem o istragu od motela objasni Dirti Džo. - Hteli ste da počente cd Ave Tenborn? - upita Lun. - Da - potvrdi Slej. - Ličim li ja po nečem u na vašeg brata Freda? - Ne. Zašto to pitate? - Ava me je zagrlila s uzvikom »Frede, dragi!«

l.D irty - prljav; filth - prljavštin a

- Ona nije sasvim normalna. Tako oslovljava svakog m uškarca koji joj se dopadne. Videli ste je i znate koliko je privlačna i spo­ sobna da brzo osvoji muškarca. Ona to često čini - upade Bates. Sada će policija početi da je traži, jer otm ica je prijavljena. - Ko je prijavio? Njena sestra? — upita Lun. - Ne. To sam učinio ja - reče Dirti Džo. - S kakvim pravom i da li je poli­ cija to prihvatila? Zar vas ne gone i oni iz Federalnog istražnog biroa, kojim a pripadaju isleđivanja ot­ m ica? - pitao je Lun ozbiljnim gla­ som. - Zovu me Prljavi zato što se slu­ žim i nekim ne baš čistim postup­ cima. Jedan od njih je to što sam anonim ni agent policije i FBI. Moj nadimak je Fumf i vi ste prvi živi čovek koji je čuo da je Fumf niko drugi do Dirti Džo - objasni n eo­ bični avanturista. - N eobična je vaša iskrenost s obzirom da smo se prvi put sreli pre nekoliko časova — primeti Lun. - Ali vi niste bilo ko. Iskrenost je u ovom slučaju moj način da steknem poverenje. S vama drugačije to ne bi išlo. Dosta sam slušao i do­ sta znam o vama. Možda vam p o ­ malo zavidim, ali m nogo više vam se divim. Bio bih ponosan da steknem vaše poverenje i da vam bu­ dem prijatelj — odgovori Bates i prvi put lice mu nehotično porumene. - Postoji nešto neobjašnjivo, kao neko zračenje koje se ničim ne može dokazati, ali se oseča, po čemu čovek otkriva lošeg i dobrog čoveka. D obro razvijen, taj instikt ne vara. Mislim da ga ja imam — reče Lun. - I šta vam kaže? — nasmeja se Dirti Džo. - Kaže mi da čem o nas trojica biti prijatelji - odgovori Lun. Mislim da ima vrem ena da jedan drugom e ispričam o sve o sebi.

Sada bih voleo da saznam nešto više o tom čoveku koga tražite u Društvu sudnjeg dana. - Zar niste čitali ništa o tom društvu, koje neki nazivaju klubom, ali registrovano je kao s-o-c-i-e-t-y - spelovao je Džo. - Čitao sam reportažu novinara koji je video gužbu pri upisu boga­ taša u San Francisku i koji je posetio tajno sklonište. Da li se radi o istom društvu? - reče Lun. - N eobično je to da je Družina sudnjeg dana. jer to je stvarno raz­ bojnička družina, nikla ovde u Filipsburgu. Možda je to zbog polo­ žaja grada. Blizu su Vašington, Baltim or i Njujork. ali i venci i gudure M ontane — objasni Patrik Slej. - Družina m ora da zgrče dosta novca, jer upisnina od deset hiljada dolara nije mala. a i tako se ne m ože d oči na red za upis - reče Lun. - Vraga! - uzviknu Džo. - To je veštački stvoren utisak, jer svaki novi član se brižljivo proverava. M ora stvarno da je vrlo bogat, bezo­ pasan za bandu i sprem an i na po­ sebne dogovore. Deset hiljada do­ lara je sam o početna suma da se neko nazove članom. Ali da to stvarno bude, treba plačati još dese­ tinu puta po deset hiljada. Za »družbenice i poslugu«, za žene koje su, stvarno, prisilne ili dobrovoljne pro­ stitutke plaća se po klasi, od dvade­ set do pedeset hiljada dolara. Za uredno snabdevanje marihuanom, ili skupljim drogam a od deset do sto hiljada. Bavljenje sportovim a je jeftinije, ali lov je vrlo skup. Pića su takode vrlo skupa, iako su od­ lična. .. Duga je lista uživanja, za koja se plaća. Ono što je pokazano novinaru Rosu Mendnu, kao i pred­ stavljeni »predsednik« Pol Kristi, je samo fasada. Lun se sećao reportaže o gužvi pred prizem nom zgradom u San Francisku na kojoj je stajao natpis »Klub sudnjeg dana«. Na red za upis u klub čekali su muškarci i 15

žene različitog doba i izgleda Ali. svi su bili bogati i imali pri sebi po ček od deset hiljada d o la ra O nog dana kad se tam o našao novinar Mendn, vrata kuče su se otvorila i jedan čovek je objavio: »Zbog mnoštva zahteva i velikog broja već prim ljenih članova, klub neće ni danas, niti u toku dva na­ redna m eseca prim ati nove čla­ nove«. Prisutni su se ljutili, ali su se m irno razišli i nadi da će posle dva m eseca biti bolje sreće. To je bio znak da je propaganda »kluba«, odnosno društva, ako se radi o istoj grupi, bila zaista u spešna Bilo je m nogo onih koji su želeli da post­ anu članovi tog neobičnog skupog kluba. Izgledalo je da oni znaju šta bi dobili ako im se ispuni želja. N ovinar je dugo navaljivao da sazna što više o »klubu« i dobio je obaveštenja: »Da bi neko postao član Kluba sudnjeg d a n a mora, pre svega, da bude vrlo bogat, jer sam o imućni ljudi mogu sebi da dozvole izdatak za doživotnu članarinu u iznosu od deset hiljada dolara. Klub svojim članovim a nudi sigurnost u slučaju teške zarazne epidemije, atom skog rata, gladi ili bilo koje druge kata­ strofe. Svi članovi biće prebačeni u tajno sklonište sigurnim, specijal­ nim avionima. Sklonište je, veruje se, negde u Balim planinam a Kalifornije. Tamo će članovi kluba lako izbeći sudbinu običnih smrtnika. N ekoliko novinara uz reportera Mendna, posetilo je predsednika kluba i tražili da vide skloništa i provere je li istina ono što se obe­ ćava članovima. Konačno je klub pristao da pokaže skloništa. Novi­ narim a su vezane oči i odvezeni su avionom. Ros Mendn je posle pisao: »Kad smo se zaustavili, našli smo se na jednom velikom platou od oko sedam stotina jutara površine, koji je sa svih strana bio okružen i sakriven planinama. A ko neko od 16

članova kluba očekuje da naiđe na bazene za kupanje, terene za tenis i g o lf i luksuz, grdno se vara! Jedino što na tom platou podseća na civili­ zaciju, su kolibe za stanovanje raz­ bacane po kamenjaru. - To uopšte neće smetati našim članovim a - rekao je predsednik Kristi. - Oni i tako smatraju da je civilizacija pred uništenjem. Novinare nije iznenadila plani­ rana sebičnost ljudi koji spremaju sebi spas od uništenja. A ko bi se tam o našao neko bez članske karte, oni bi ga ubili. Kad se nađu u skloni­ štu, članovi kluba srušili bi sve p ri­ laze dinam itom i ostali »srećni« na sigurnom mestu. Ispod platoa na­ laze se skladišta hrane od preko sto tona, a uz njih su rezervoari či­ ste pitke vode. Sklonište poseduje radio stanicu i velike količine oružja i municije. O građeno je skri­ venom žicom kroz koju se pušta struja visokog napona, a okolo pa­ troliraju naoružani ljudi spremni da ubiju svakog uljeza. Svaka koliba je d ob ro uređena i ima garažu u kojoj se nalazi trak­ tor s plugovima i alatkama, jer posle »uništenja sveta« treba nasta­ viti život, a zalihe hrane nisu večne. Predsednik i potpredsednik kluba nosili su pištolje o ' pojasu. Potpredsednik Holis je objasnio: - Ako dođe do nesreće, m oraćem o da se borimo. Sklonište je dobro skriveno i od pogleda iz vazduha. Novinari su se vratili iz njega ne stvorivši sebi predstavu gde bi on o m oglo da se nalazi«. U mislima Lun se pitao nije li Klub sudnjeg dana m ožda posebna grupa, bez veze sa »družinom sud­ njeg dana« nastalom u Filipsburgu. M ožda postoji m nogo društava, grupa, klubova i udruženja koja koriste istu ideju i slično ime na razne načine. On to i glasno reče. Njegovi sagovornici nisu imali od­ govor na to pitanje.

- Moj brat je nestao krivicom Družine sudnjeg d a n a Verujem u to i neću m irovati dok ne otkrijem istinu - reče Slej. - Jeste li pokušali da postanete članovi kluba? - upita Lun. - Jesmo, uzalud - odgovori Džo. Svakoga dugo proveravaju. Imaju veze u policiji i ko zna gde još. Brzo saznaju sve o čoveku koji im priđe. - Pribavite mi nekoliko adresa ljudi koji su članovi - reče Lun. - Za jednog znam o sigurno reče Slej. - Zove se Džordž H e k e t.. - Slikar Džord Heket?! Muž Avine sestre Am ande?! - iznenadi se Lun. - Vi već znate za Heketa i Am andu?! - iznenadi se i Džo. - Znam - kratko potvrdi Lun. - Trebalo je da nam Ava kaže nešto više o njim a - s uzdahom reče Slej. - M ožda će i policija doprineti pronalaženju istine, ali sada žalim što sam »uzbunio* Federalni istražni biro - reče Dirti Džo. - Zašto? - upita Slej. - Sad kad znam o da je gospodin Sikert... - zausti Džo. - Mogli bism o da se oslovlja­ vam o im enim a - upade Lun. - Sad bi FBI i druga policijska njuškala m ogli da budu neprijatni — dodade Džo. - I ja sam uvukao sam policiju — umiri ga Lun. — Istina je da znam kud su nestali Džejn i Sam, pa i pom oć policije nije za bacanje. - Sada se broj popeo na trideset četiri - reče Slej. - Ne razumem - reče Lun. - Po onom što mi znamo, do pre tri dana iz motela i njegove blizine bez ikakvog traga nestala je tride­ set i jedna osoba. Ni u jednom slu­ čaju nije se m ogla dokazati otmica, nasilje, ih nešto slično. Svi tragovi, sem u knjizi motela, nestaju. Tako je nestao i prvi vlasnik m otela Veb Hentiš, ali njega ne računam o u nestale - ispriča Dirti Džo.

- Sta je osnov da ga izdvajate? - upita Lun. - O n je tvorac proklete družine. Nestao je po svojoj volji. Skriva se od svih čiji bližnji su nestali - ob­ jasni Slej. - Nekim čudom policija nikad nije ozbiljnije pokušala da nade tog čoveka. Tražim o ga ja i Patrik, ali uzalud — dodade Dirti Džo. JoS neko vrem e su razgovarali o svemu. D ogovoriše se da, sem Sleja, zadrže svoja lažna imena. Džo je tre­ balo da ostane Eri Bates, a Lun de­ tektiv M ark Rajan. Dirti i Slej dadoše Lunu adresu na reci. koju su bili iznajmili kao rezervno skloni­ šte, a zatim brojeve soba u hotelu. - Ja još nemam stalno boravište. Naći ču vas čim budem nešto saz­ nao, ili mi zatrebate - reče Lun. - Više bih voleo da budem o za­ jedno - reče Slej. - Trenutno to nije moguće. Veče­ ras im am susret sa jednom ženom - odgovori Lun. Njih dvojica ga pogledaše s nerazumevanjem ali nisu ništa pitali. III - To nije baš m nogo uspela šala. šefe - rekao je inspektor Federal­ nog istražnog biroa u njujorškom centru kad mu je saopšteno da je zadužen za istragu povodom ot­ m ice Ave Tenborn. Svi lični prijatelji inspektora M orisona znali su da je on odavno zaljubljen u Avu. koja njegovu lju­ bav nije prihvatila. Ona je bila pod­ jednako stanovnik Njujorka i Ćikaga. m ondenka koja se okušala i kao film ska glum ica i kao dobrot­ vorka i kao foto m odel za najpikantnije fotografije. Bogata i obesna s izrazom čednosti na licu. ova devojka je pobuđivala najrazlićitija mišljenja o sebi. Sada je šef odeljka za otm ice saopštio M orisonu da je ta n eobična devojka nestala, ali postoji ozbiljna tvrdnja da je oteia. 17

- Ko to tvrdi? - upitao je uzbu­ đeni i još uvek sumnjičavi Veli Morison. - Rumf! Obavest je dobijena od njega - odgovori šef. U redovim a istaknutih inspek­ tora i šefova FBI bilo je poznato da tajanstveni Rum f nikada nije pos­ lao netaćno obaveštenje. M nogo puta pozvao ih je da im ukaže na pravi trag kakve krijum čarske bande kad se radilo o narkoticima, ili gangsterske kad se radilo o otm i­ cam a, ili drugim prekršajim a iz nadležnosti biroa. To se cenilo i M orison nije im ao pravo da sum­ nja u netačnost te vesti. - Nestala je iz motela kod Filipsburga. Plašim se da će i to biti je­ dan od onih neobičnih nestanaka, čiji trag se kida u tom gradu - dodade šef tada. M orison je brzo otputovao u Filipsburg, obišao hotel i brzo otkrio da je neko počeo istragu oko ne­ stanka Ave Tenborn. Utvrdio je i to da su ne plativši nestali jedna žena i jedan muškarac. Iskusnom inspek­ toru nije bilo teško da već trećeg dana otkrije da su u motel dolazili narednik Pit Fej i njegov pratilac u patroli policajac Isak Jensej. Nije trebalo m nogo pa da od njih sazna tačno sve što se dogodilo. Bio je iz­ nenađen pom injanjem Donalda Sikerta, odnosno Luna kralja ponoći. - Gde je taj detektiv? - pitao je M orison s nadom. Policajci nisu umeli da odgovore, a u motelu detektiva više nije na­ šao. Zato se M orison smestio u poli­ cijsku stanicu, čiji poručnik Lari Benk mu je dao malu sobu s telefo­ nom. stolom i ležajem. Za uzvrat. M orison mu je poverio da se priča o Lunovom nedavnom prisustvu u Filipsburgu. To je bilo dovoljno da poručnik proglasi m obilno stanje policije. Te večeri zazvonio je telefon u policiji i javljeno je da je Ava Ten­ born viđena kako ulazi u kuću iz18

vesne Mirjam Prens. Poručnik je zatim to javio Morisonu.

Donald Sikert je bio izmenio svoj izgled da te mere da ga niko ne bi m ogao da prepozna. Ličio je na sedog. oronulog starca, koji se s mu­ kom kreće uz pom oć štapa. Poli­ cajci na ulici ga nisu ni pogledali kad je zastao blizu njih da povrati dah. Tako je neprim ećen prišao kući u kojoj je trebalo da se sastane sa Am andom Heket. Ušao je i opet zaključao vrata, a onda zovnuo: ^ — Halo, ima li koga? Jeste li stigli gospođo Heket? Uprkos tome što su hodnik i soba za prim anje i dnevni boravak bili osvetljeni. niko se nije odazvao. S pištoljem u ruci Lun pođe napred. Naglo zastade kad desno, iza krila otvorenih vrata, ugleda na podu sklupčanu Amandu Heket. Držala se obem a rukam a za stomak. Oči joj se na časak otvoriše i Lun začu jedva čujni jauk. Dok je pokušavao da vidi kakve prirode su povrede, ona izdahnu. Bila je ubijena s nekoliko revolverskih ili puščanih hitaca u predelu stomaka i grudi. Obilno je bila iskrvarila. Nekakav zvuk natera Luna da odskoči, ali bilo je kasno. Dva čoveka s m askam a od ženskih čarapa na licu držali su ga na ni­ šanu svojih mašinskih pušaka, koje su imala prigušivače. — Ako nećeš odm ah da umreš, brzo kaži ko si i zašto si došao ovam o - reče jedan od m askira­ nih. — Zovem se M ark Rajan, Pri­ vatni sam detektiv i hteo sam da razgovaram sa gospođom Heket odgovori Lun. — O čem u? — pitao je dalje m as­ kirani. — O nestanku njene sestre Ave. Angažovan sam da je nađem. — Ko te je najm io?

- Gospodin Bil Fartiš... M omak koji je zaljubljen u nju. - Šta ćem o s ovim njuškalom ? upita jedan m askirani drugoga. - Da g a ... - zausti upitani da odgovori, ali ućuta jer napolju zaurlaše policijske sirene.

Inspektor M orison je bio blizu kuće u kojoj je trebalo da sretne Avu Tenborn, ako se pokaže tačnom anonim na poruka. Dok je pri­ lazio kući, pojaviše se troja policijs­ kih kola. Dolazila su sa uključenim sirenam a i velikom brzinom. Cim prva kola stadoše, policajci jurnuše da razbiju vrata. M orison pokaza svoje isprave i zatraži obaveštenje. - Javljano je iz stanice da do­ đemo, jer sprem a se ubistvo u ovo; kući. Naređeno je da provalim o odgovori mu policijski narednii:, koji ga beše prepoznao. Bio je to opet narednik Pit Fej, ćije ime su mnogi izgovarali kao jednu reć; Pitfej. Kad inspektor M orison zausti nešto da kaže, na drugoj strani kuće zaćuše se uzvici, a onda pucnji. - Dva zločinca pokušavaju da se probiju. Imaju mašinske puške s prigušivačim a - javi jedan polica­ jac iz susedne patroie. - Zaslepićem o ih, a onda napa­ dam o - reče narednik, I policija u Filipsburgu beše iz svog budžeta odvojila sredstva za. neobične bom bice za zaslepljivanje umesto dimnih bom bi sa suzavcem. Bombe za zaslepljivanje izbacivale su se iz naročitog pištolja brzinom pucanja običn og revolvera. Ispu­ štale su nepodnošljivu svetlost, koja je oslepljivala svakoga ko ne bi im ao naročito naočari. Policajci u napadu su ih imali i sada pođoše u napad. Zaslepljeni zločinci su se povukli i našli se uza zid. F*ucali su nasumice. Policajci ih nisu štedeli. Više kuršuma ih pogodi i oni popadaše

po zadnjoj verandi, kojom su hteli da se probiju Lun je ležao bez svesti, jer ga je­ dan od zločinaca beše udario po glavi nekim oružjem namenjenim onesvešćivanju. Pošto nije bilo rane na glavi, to je mogla biti olovna cev obložena gumom, ili teška gumena palica. Inspektor M orison beše utvr­ dio da je nepoznati starac živ i sada se trudi da ga osvesti. Kad se Lun osvesti, M orison upita: - Ko ste vi! - Poznanik gospode Heket — odgovori Lun i pokaza prstom na mrtvu ženu. Tek tada M orison klonu. Bio je pogođen sm rću Ave Tenborn, jer do tog trenutka je verovao da je to ona. Sada, kad je shvatio da mrtva žena nije Ava, odmah je bio siguran 0 kome se radi i da mu to nepoznati starac nije rekao, jer znao je za postojanje Avine sestre bliznakinje. - Ko ju je ubio? - upita M orison starca, koji je još uvek opipavao svoju sedu glavu. - O na dva m om ka — odgovori Donald Sikert, jer je kroz razm a­ knuti zastor m ogao da vidi verandu 1 tela ubijenih ok o kojih su stajali policajci. U tom trenutku utrća poručnik Benks. Pratila su ga dva policajca. On nešto reće jednom ođ polica­ jaca i ovaj priđe Lunu. Iznenada mu stavi lisice i zahvatom ga pridrža pred Benksom - On m ora da je m askiran! Pogo­ dio sam ko m ora biti ovde — reče poručnik i priđe Lunu. Gledao ga je nekoliko trenutaka, a onda otrča u kupatilo. Vrati se s m okrim peškirom i njime grubo protrlja Lunovo lice i kosu. Boja se skidala i Lunov izgled postade neo­ bičan. jer jedan đeo lica ostade sta­ rački. a drugi otkri svoju svežinu kože. Poručnik se smejac. - Ko ste vi, m om če? - pitao je držeći dlan na Lunovoj glavi i zagle­ dajući ga. 19

— Ne vredi da krijem. Zovem se Mark Rajan, Privatni sam detektiv, a prerušio sam se da lakše istražu­ jem — odgovori Lun. Poručnik se glasno smejao, a onda iznenada udari pesnicom Luna u vilicu. Po drugi put onesvešćeni Donald Sikert klonu na pod. — Brzo ga čvršće vežite. Nisu d o ­ voljne sam o lisice. Odvezite ga u specijalnu ćeliju. Vi znate na koju mislim ? - reče poručnik. Jedan od njegovih pratilaca potvrdi da zna, a drugi mu pom aže da odvuku onesvešćenog. — Trebalo je da ga ispitam — reče Morison. — Imaćete prilike — odgovori poručnik i neobično se nasmeja ne skrivajući radost. - Ne razumem vašu veselost, porućniče - primeti inspektor M ori­ son. - Ima vrem ena - drsko odgo­ vori poručnik i ode bez objašnjenja. On napusti mesto zločina. Jer, im ao je važnijeg posla. Plen u njego­ vim rukam a bio je basnoslovan i on je bio odlučan da to iskoristi. Pošto se vratio u policijsku sta­ nicu poručnik Lari Benks naredi da ga niko ne uznem irava i priđe teletonu. Pozva jedan broj, a onda iz džepičića uze naročitu pištaljku, koja se oglasi piskavim tonom. Odmah zatim ču o je u slušalici odziv: »Da, molim?« - Želite li m ožda da kupite jednu patku? - upita poručnik ozbiljnim glasom. - Ovde Sejmur For. Ne želim patku, ali ako imate mužjaka, onda da razgovaram o - čuo se odgovor. — Riba je na udici! Lun je u m o­ jim rukam a i sada ču da počnem ispitivanje - objavi poručnik od uzbuđenja uzdrhtalim glasom i bri­ šući znoj s lica slobodnom rukom. - Zar niste upoznati s naredbom da se ne propušta ni časak vre­ mena, već da se zauvek ukloni taj opasni čudak? - Ijutito upita sagovornik koji se javio kao Sejmur Če­ tiri (Four). 20

- Znam sve šta treba, ali nisu nađeni Džejn i mornar. Lun m ora da kaže gde se nalaze. Uvezan je kao kobasica i nem a izgleda da umakne starom Uscu Benksu odgovori poručnik. - Jeste li sigurni, poručnice, da je Lun još uvek u vašim rukam a? - Siguran sam kao i u to da sam živ. - A ja, eto, nisam siguran ni u šta. O vog m om enta kreće k vama naš čovek. Zove se Ferdi Resler. Pu­ stite ga k Lunu brzo, i da to niko ne zna. Posle činite s Lunom šta ho­ ćete, A sada žurite i obezbedite to prokleto mesto koje smatrate sigur­ nim zatvorom za Luna - zaključi i sam om poručniku Benksu tajanst­ veni Sejmur For. Zatvor za Luna bio je podrumski bunker u kom e je nekad ostavljen zapaljivi materijal policijske sta­ nice, u koji su spadale razne ručne granate, rakete za signalne pištolje, eksploziv i municija. Novi propisi »prognali« su takvu oprem u iz magactna u stanici u posebno skrovište izvan naselja, pa je ostao bun­ ker od arm iranog betona i s teš­ kim, čeličnim vratima. Tamo je p o­ ručnik skrivao izuzetne uhapšenike dok ne proveri koliko su važni za njegov lični uspeh. Njegova dva poverljiva policajca znali su tajnu i behu odveli Luna tamo.

Vezan i nem oćan Lun je turobno razm išljao o nesrećam a koje se nižu. Bio je nem oćan da se odupre, jer nije bio oprem ljen kako je bio u Evropi, odnosno u svom Londonu. Istina, nedavno je u Njujorku im ao i sredstava i oružja da se odupre č i­ tavoj njujorškoj policiji. Ali, kad bi sa Džejn i M akfersonom krenuo da putuje do nekog od međunarodnih aerodrom a, čiju kontrolu bi m ogao da prevari, m orali su da ostave svu specijalnu opremu, jer rentgenski pregledi bi je otkrili. Sada je žalio što je tako.

Izgledalo je da nema nade u spas sve do trenutka kada su se poli­ cijska kola zaustavila pred stani­ com. A tada je sreća bila opet na strani Donalda Sikerta Blizu ulaza u policijsku stanicu stajao je ćovek koji je rekao da mu je ime Kani Kadvel, koga su zvali Prljavi Džo i koji je u Filipsburgu nosio ime Eri Bates. - Neću unutra! Ja sam Mark Rajan, detektiv, a ne zločinac! - viknu Lun u trenutku kad je bio siguran da će ga Prljavi Džo ćuti. Jedan policajac mu šakom zaćepi usta, a drugi ga udari palicom po glavi, pa ga uvukoše u stanicu. De­ žurni policajac za pultom ustade, ali mu oni dadoše znak da, sedi i odvukoše Luna ka podrumu. Tek što su poćeli da se spuštaju u sta­ nicu ude Dirti Džo. - Šta želite? - upita dežurni. - Vidite šta sam našao na ulici - reče Dirti prilazeći. Na dlanu je držao zlatno jaje veli­ čine gušćijeg. Bio je to-još jedan od njegovih trikova. Ko se ne bi zagle­ dao u zlatno jaje! Policajac saže glavu i izduži vrat, Dirti mu pod­ nese sjajni predmet pod nos, a onda ga iznenada njime udari po glavi. Policajac klonu na pult. a Dirti ne­ čujno. ali brzo kliznu ka podrumu. On je znao da postoji bunker za izu­ zetno opasne zatvorenike, pa je re kao da će njegovog novog prijatelja odvući tamo. Kad su ga policajci čuli iza sebe, bilo je kasno. Držao ih je na nišanu dva pištolja i preko lica je im ao žutu maramu. - Pucaču odmah u trbuh ako se maknete! - zapreti im i oni digoše ruke. Brzo i vešto Dirti Džo onesvesti i veza policajce. Ubaci ih u bunker, pa tamo odveza Luna. Ovaj mu dade znak da bi trebalo obu či uni­ forme. Odvezaše policajce, skidoše im odeću i opet ih vezaše. Kad su išetali iz policiske stanice, dežurni je još uvek bio bez svesti. Ostali poli­

cajci bili su daleko, na mestu ubistva Am ande Heket ili u patro­ lama. Lun i Džo m irno uzeše policiska kola i udaljiše se od stanice u pravcu reke. — Ima jedan stari magacin. čiji zadnji ulaz mogu da otvorim. Tamo već dugo niko ne odlazi. Sklonićem o kola i uniforme, da ih upotrebim o drugi put. ako zatreba - pred­ loži Dirti. — Ti se ovde dobro snalaziš i pre­ puštam ti inicijativu — osmehnu se Lun — M oram sam o da kažem da si me m nogo zadužio spasavajući me iz ruku policije baš sad. kad sam zabrinut zbog Džejn i M akfersona. — Da još neko sluša tvoje reći. Donalde dragi prijatelju, ja bih se raspukao od ponosa zbog prizna­ nja koje mi odaješ. Ovako, niko ni­ šta ne zna - reče Dirti.

Kad je poručnik Lari Benks izi­ šao iz svog biroa. dežurni*policajac je t r ^ t a o pipajući se po glavi. - Sta se dogodilo? — upita poru č­ nik osećajući ledenu jezu i po le­ đima i teskobu u grudima. - Zlatnim jajetom ... Mislim da je to učinio takvim jajetom ... - mu­ cao je policajac. Poručnik nije m ogao da izgovori ni reč. iako je hteo da viče i proklonje glupost svog dežurnog poli­ cajca. Sm ogao je snagu da potegne pištolj i s njim u ruci side u po­ drum. Kad se našao pred golim i vezanim policajcim a, dobio je želju da počn e da puca u njih. - Da ste prokleti, pasji sinovi! izustio je nemoćno. Nije oslobodio svoje ljude, nego je požurio da se vrati u svoj biro. Opet zatraži vezu s odredenim brojem u Njujorku i pošto pisnu u zviždaljku izreče lozinku. Dobi odziv i začu pi­ tanje: - Je li pobegao? - D a ... Ne vredi da šaljete Reslera - odgovori poručnik Benks. 21

- Odgovaraćete, čoveće! Zar ne možete da služite svojom glavom ? Zar postoji još neki policiski poru č­ nik na svetu koji ne zna da Luna treba odm ah ubiti, ili se pom iriti s tim da će brzo pobeći? - zajedljivo je g ovorio Sejmur For. - Nije on sam Covek sa zlat­ nim jajetom je... - zbunjeno po­ kuša da objašnjava poručnik. - Zlatno jaje?! Kakve veze ima zlatno jaje?! - ču o se glas davlje­ nika s druge strane žice. - Neki gad je doneo u ruci zlatno jaje i prišao da ga pokaže dežurnom polica jcu ... - pričao je poručnik kako je došlo do toga da Lun nestane. - A shvatate li sada. poručnice, ko je čovek sa zlatnim jajetom ? — upita For. - N e... Kako da shvatim? - Pa to je prljavi trik Dirti Džoa. Uz Luna tam o imate i njega. Znači da Dirti spasava Luna. a njih dva zajedno su kao kuga i kolera. Kako da sprećim o dolazak mnoštva »federalnih«, vojnih i privatnih age­ nata. novinara, lovaca u mutnom, gangstera i bezposlenih radoznalaca? - M oram nešto da preduzmem, jer između zave’sa vidim inspektora Federalnog istražnog biroa opkolje­ nog novinarima. Plašim se da je već čuo k oga sam uhapsio i da je Lun p o b e g a o ... - Požurite! Ako možete, učinite nešto da se ne sazna da su Lun i Dirti tam o — uzviknu Sejmur For. Kad poručnik stiže do gom ile pred stanicom i ok o njega se sjatiše novinari i radoznali prolaznici. - Je li istina da je Lun kralj p o ­ noći u Filipsburgu? — pitao je neko. Redala su se pitanja koja su otkri­ vala da je neko mesnoj radio sta­ nici i listu javio šta se događa u gradu. Vesti o Lunu su vrvele radiom, telefonskim i teleprinterskim vezama, usmenim prenošenjem i pismima. Iz svega toga izdvajala se 22

poruka Donalda Sikerta, koju je već svak saznao: »Tražim oslobađanje Džejn Vitington i Samjuela M ekfersona u roku od dvadeset i četiri časa. Posle toga najavljujem protivniku rat do sudnjeg dana. A ja znam ko su krivci i kazniću ih po zasluzi. Donald Sikert - Lun«.

Te noći, dok su u Filipsburg pristi­ zali iznenadni posetioci svih vrsta i sa svih strana. Donald Sikert je pre­ n oćio u starom skladištu pored reke. Dugo su razgovarali o svemu. Znali su da počinje hajka na Luna i da će policija po triku s jajetom i Dirti Džoa staviti na spisak uz kra­ lja ponoći. - M eni je lako. jer još niko ne zna da sam povezan s vam a - reče Patrik Slej. - Ali ako u ovoj gužvi počneš da sviraš na ulici, policija će te proterati iz grada - sm ejući se reče Dirti. - Biće teško skrivati se ovde. ali m oram o naći način da opstanem o u Filipsburgu reče Lun. Srećna je okolnost što sm o Patrik i ja u neku ruku stari gosti Filipsburga. Znamo m noge ljude i predla­ žem da se pretvorim o u najpozna­ tije ličnosti grada. Istina, obojici se m nogi skriveno potsmevaju, ali baš zato oni će ostati van sumnje — pri­ čao je Dirti. - Mislim da još uvek ne shvatam - reče Lun. - I ne možeš — nasm eja se Dirti. - Predlažem da Patrik ostane ono što jeste i da se kreće oprem ljen svojim instrumentima, ali da svira sam o kad to ne m ože da izbegne nastavi Dirti. - Dobro, za mene je lako. ali kaži čoveku ostalo - upade Patrik Slej. - Nem a tu m nogo mudrosti. M o­ joj ko§i prijaće da obrijem tonzuru, a s malo veštine lićiću potpuno na o ca Lenglija. On je sada sam u svo­ joj kući. jer njegova dom aćica je

»nesrećom « zatrudnela s nepozna­ tim grešnikom i sada je u porodilištu. M oraće da istrpi malu »božju kaznu« za svoje grehe, ali uz bure u svom podrumu izdržaće bez m nogo patnji - izloži Dirti. - Ako te dobro razumem, hoćeš da zatvoriš nekog sveštenika i da »uzmeš« njegov izgled — reče Lun. - Taćno! potvrdi Dirti. — Tvoja uloga je malo teža, jer pukovnik Arćibald O ’Kifi je pom alo luckast, pa je za njegovu ulogu potrebna veća veština. Maše svojim štapom kao sabljom, preti Japancim a i ćesto jaše jedno staro kljuse, a uzalud napada svoju gluvu služavku, koja je, uz to, veom a lepa usedelica... - Uh! - prekide ga Lun. - Može li nešto drugo? -r To je najbolje. Pukovnikova kuća je gore pod voćnjacim a. Nje­ gov baštovan je gluv i slabo vidi, a na imanju ima dosta zgrada da sa­ krijem o Roba Japana... - Koga?! - začudi se Lun. - Pukovnik je bio japanski za rob­ ljenik kao mlad kapetan, pa je do­ bio nadimak ćije obe reći se sada izgovaraju kao ime. Zovu ga jedno­ stavno Rob, ili Rob Japana. Starac je visok, snažan i još uvek hitar. Svuda se trpa i smatra da mu je dužnost da nadgleda rad svih uniform isanih ljudi, bez obzira da li su poštari, policajci, vozači, ili vatro­ gasci, vratari, ili hotelski momci, vojnici, ili mornari. Svak ga zna i trpi — objašnjavao je opširn o Dirti Džo. Lun je pitao kad će njih dvojica preuzeti svoje uloge. - Sutra, ali ne suviše rano. Paroh i pukovnik treba da se naspavaju - zaključi Dirti Džo. Posle toga razgovarali su sam o o detaljima. Kad su se sledećeg dana izvukli iz m agacina u kom e su ostavili skri­ vene policiske uniform e i kola, u gradu je već vladala neopisiva gužva. Svoj izgled bili su prilagodili

budućim ulogama, što im je olak­ šalo prolaz kroz grad. Već u podne paroh je sedeo za svojim stolom i jeo ručak koji mu beše donela jedna žena iz grupe koja se brinula o njemu dok mu se ne vrati nesrećna dom aćica. Lun je uštinuo gluvu devojku i ona mu je zapretila prstom pokazu­ jući na vrelu čorbu, koju bi mogla da prolije. Posle ručka nahranio je pukovnika smeštenog u najdublji kut podrum a napuštene kuće, koja je nekad služila pukovnikovom bratu. - G rozim se belog čoveka u službi žute rase! Znao sam da će Japanci opet napasti, ali izgubiće i ovaj rat, a ja ću postati konačno general, što zaslužujem - pričao je pukovnik O ’ Kifi kad mu je Lun doneo hranu. Posle podne Lun je išao gradom mašući štapom. Znao je već vrlo m nogo o starom pukovniku, čije odelo mu je odlično pristajalo i čiji izgled je uspeo da poprim i do savr­ šenstva. Desilo se sam o jedno čudo: gluva dom a ćica se nije odlučno bra­ nila kad ju je pom ilovao po podvaljku pri odlasku u grad. Lun se sm eškao na pom isao o skrivenom zračenju bio-energije. Toga i sledećeg dana Lun je uspeo da se u bistrou, slastićarni, restoranu i klubu nasluša priča o događajima. Novine su donosile mnoštvo pretpostavki, izmišljenih priča, ali i nerazjašnjenih zago­ netki. Iz svega toga Lun je sticao predstavu o nestaloj Avi Tenborn, njenoj ubijenoj sestri i mnogim lič­ nostim a u vezi sa neobičnim doga­ đajima. Međutim, ništa nije saznao o Džejn i Makfersonu. Vreme odre­ đeno ultimatumom eventualnim otm ičarim a bilo je isteklo, što je značilo da je »rat« počeo. — Beže li svi ovi ljudi od Japa­ naca? - pitao je tobožnji stari pu­ kovnik. - Oni m oraju opet izgubiti rat S njim a samo treba odlučno! 23

K oristeći sm ešni i tužni lik pukov­ nika Lun je priprem ao još nekoliko m ogućnosti da se nesm etano pojavi u nekom drugom liku. Već se kre­ tao s falsifikovanim ispravam a n o­ vinara iz Vašingtona. Pod tim im e­ nom iznajm io je automobil, a pod druga dva kupio dva polovna auto­ m obila i ostavio ih na dva mesta u gradu. Na pukovnikovom imanju postojala je potkivaćnica uz samu štalu. Bilo je tam o i drugog alata, pa je Lun stvorio malu radionicu. Brzo je sprem ao uslove za borbu. U novinam a množile su se vesti o uzaludnim i p < ^ e šn im hapšenjima u Filipsburgu. Cak i poznati stanov­ nici izazivali su sumnje novodošlih agenata. M orali su suviše često da dokazuju ko su i šta rade. Pater Lengli služio je obred na sahrani Am ande Heketi razgova­ rao s njenim mužom, koji se b io vra­ tio iz Baltimora. - Kao da je putovao tam o da bi im ao alibi - reče Dirti kad se srete s tobožnjim pukovnikom. - Treba videti šta zna taj čovek — zaključi Lun. ★ - R eporter iz Vašingtona. M o­ ram videti gospodina Heketa - od­ lučno reče Lun ćoveku koji mu ot­ vori vrata slikareve kuće. - G ospodin nije ovde i ne m o­ žete ga videti - reče čovek koga je Lun već viđao. Bio je to detektiv iz motela. Ciril Vud. N jegovo prisustvo ovde m o­ ralo je nešto da znači i Lun je bio zadovoljan što je otkrio vezu sli­ kara i čoveka iz motela. - M oram ga videti! Ući ću u kuću i čekaću! - viknu tobožnji reporter pridižući ram enom kaiše fotografsk og aparata i torbe u ko­ joj su bile neke stvarčice i m agneto­ fon. Vud ga odgurnu lako nazad i stavi ruku pod pazuho u znak da je spre­ man da potegne oružje. Lun ispruži ruku u znak da želi da ga smiri i reče: 24

- U tom slučaju... Ne ljutite se zbog ovoga. U istom trenutku uhvati ga za zglavak ruke i gurnu ga u hol. Č o­ v e k jauknu i izgubi svest, jer ruka ne izdrža Lunov trzaj. Kosti krenuše kao štapići za grickanje. Lun opipa džep onesvešćenog i iz­ vuče stari, ali opasni »luger« ugla­ čan i tam o gde g a je rđa bila na­ čela. Jedna vrata na šinam a se pom eriše uz zvuk kotrljanja ležajeva. Na njima se pojavi čovek koji pogle­ dom, stasom i načinom češljanja podsećaše na Pabla Pikasa od pre tridesetak godina.

- Sta se događa ovde? - upita čovek. - Jeste li vi D žordž Heket? upita Lun. iako je tačno znao ko pred njim stoji. - Jesam ... Sta ste učinili Cirilu? - Bio je grub sa mnom, pa mu se slom ila ruka. - Sam a se slom ila? Lun se nasm eja i pištoljem dade znak ćoveku da priđe. Ovaj posluša i upita: - Ko ste vi i šta želite? - H oću da razgovaram s vama. Ja sam reporter i niko me neće olako oterati sa svojih v rata - M ene nećete prevariti. Znam ko ste, gospodine Sikerte. - Kao da ste me očekivali. - Jesam. Pošto je poznato da ste se sastali sa m ojom nesrećnom že­ nom, zaJtljučio sam da ćete posetiti i mene. - Mogli ste mi postaviti zasedu — reče Lun. - I jesam — osm ehnu se slikar. — Pištolj u vašim rukam a ne može da puca, a stojite na nišanu jednog »amerikana« sto osamdeset, koji raznese čoveka s nekoliko stotina kuršuma u jednom trenu. - Lukavo! — uzviknu Lun. — Ali ni ja nisam naivan. Baš sada kuću opkoljavaju ljudi na čijem ćelu je inspektor Veli M orison, FBI me je podm etnuo pogađajući da ćete mis­

liti da sam ja Donald Sikert. Ne vredi vam da m e raznesete. jer ja sam stvarno reporter iz Vašingto n a O bećajte mi razgovor i neću reći inspektoru da ste član Društva sudnjeg dana i da ste očekivali Luna. - Ne verujem u tu priču - reče Heket. Svakog trenutka očekujem potvrdu on oga što kažem - o d g o ­ vori Lun. Baš u tom trenutku začu se zvono na vratim a iza njega. Kao da to p ro ­ budi Cirila Vuda, on pokuša da ustane, pa opet sede grčeći lice od bola. - Sam ću otvoriti, a vi ostanite na nišanu m og zaklonjenog čoveka - reče Džordž Heket i daleko obiđe Luna idući ka izlazu. Na vratim a se pojaviše dva nepoz­ nata muškarca. - Federalna policija! Svi prisutni p ^ ig n ite ruke - reće prvi držeći pištolj u ru k am a Lun poslu ša Covek s pištoljem mu naredi da stane uz slika ra - Sad je am erikan nekoristan šapnu Lun domaćinu. - Prihvatam razgovor - reče sli­ kar. - Negde je skriven čovek s amerikanom u ruci - upozori Lun Dirti Džoa i Sleja, jer oni su igrali ulogu M orisonovih ljudi. Svi su znali šta znači naziv tog strašnog oružja, koje ispaljuje tride­ set m e t ^ a u sekindi i koje im a la­ serski nišan. - Priča o čoveku s am erikanom sto osam deset bila je blef. Sem mene i povredenog Vuda u kući nema nikog — reće Heket. - Proverićem o - reče Dirti. Jedan će biti sprem an da ti puca u kičm u i istera creva na trbuh u slu­ čaju prevare. - Vi niste policajci - zaključi Heket. - Mi sm o ljudi ovog momka, a napolju je još njih desetak. Suviše je sve opasno ovde u Filipsburgu —

reće Slej upirući cev svog revolvera u leda slikara Heketa. Zahvati ga otpozadi za vrat i p o­ vuče ga do zida držeći ga ispred sebe kao štit. Dirti obiđe kuću i ob­ javi da dom aćin govori istinu. Na podu je stenjao Ciril Vud. - N jega saslušajte vas dvojica, a ja ću da porazgovaram sa gospodi­ nom Heketom. Posle ćem o uporediti izjave. Sve neka ide malo odluč­ nije - reče Lun. - Lako je tebi. On ima obe zdrave ruke i obe noge. Tu su oba oka, uha, nos... A naš m om ak je krnj i brzo će se raspasti, ako ga pritegnem o - govorio je Dirti Džo dajući pištoljem znak Vudu da krene pred njim. - Ne m ogu ni da ustanem - jauknu Vud. - Daj ruku da ti pom ognem reće Vud i krenu ka slomljenoj ruci detektiva iz m otela - N e l.. Sam ću - reče Vud i s m ukom ustade. Lun odvede slikara u prostrani atelje iza vrata na šin am a a Dirti i svirač odvukoše svoju žrtvu u po­ drum. Počinjala je igra blefiranja. Jer, Lun i njegova dva prijatelja verovali su da slikar može da otkrije neki trag, a kada su ugledali'hotels­ kog detektiva njihove sumnje su se ustostručile. - Pričajte — reče Lun kad slikar sede u bojam a umrljanu naslo­ njaču u uglu. - O čem u? - upita slikar. - A ko ne znate o čemu, skinite kućni kaputić, jer vam smeta i tu­ cite se. Mislim da ćete se setiti o čem u da pričate — reče Lun. Slikar ga začuđeno pogleda. Lun mu odlučno strže kaput i gurnu ga k zidu, pa zauze stav za tuču pesni­ cama. Slikar nehotično zauze isti stav i dobi udarac koji ga baci na zid. M alo kasnije pokušavao je da se brani, ali i pored svoje snage i izvesne bokserske uvežbanosti trpeo je bolne udarce. - G ovoriću — zaključi brišući krv s lica. 25

Spusti se opet na fotelju i reče: - Pustite da razmislim nekoliko minuta. Mogu li da pušim ? Lun potvrdi glavom pazeći 'da se iza priprem a za pušenje ne krije kakav trik. Nije ga bilo. IV - Sta vi. kao najvažnije, želite da saznate? - upita slikar Džordž Heket gledajući oštro Luna svojim ukočenim i pom alo razrogačenim očima. - Ko je oteo Džejn i M akfersona i gde su oni sada? - postavi Lun neposredno pitanje. - O tom e ja ništa ne znam, ali Ciril Vud sigurno zna - odgovori Heket. - M oraćem o još jednom da oku­ šam o pesnice - reče Lun. - Ali o nestanku Ave Tenborn znam sve. Ona nije oteta, već zašti­ ćena protiv njene volje - požuri da objavi slikar pipajući oteklo lice i šm rčući kapi krvi koje su mu još uvek navirale iz nosa. - Gde je ona sada? - upitao je dalje Lun. - Ja znam gde je, ali ne znam gde je to mesto - zbunjeno odgo­ vori slikar. - Šta to pokušavate? Znate li. ili ne znate? - Potrebno je da sve opširnije objasnim. Kad sve čujete, biće vam jasno sve, ili bar ono najvažnije — reče slikar. Lun odobri klimanjem glave i Heket p oče da priča: - Već sam bio uspeo slikar u Njujorku kad sam upoznao sestre Ten­ born. Pojednostaviću pričanje da ne dočekam o jutro pre nego što uspem da završim tu za mene bolnu istoriju zbog koje sam skoro poludeo. Ja ni danas ne znam tačno kojom od njih sam se oženio, ali znam da sam se zaljubio u obe. Ni­ kad nisam bio siguran koja od njih je m oja žena Amanda, a koja je Ava. One su činile sve da ja to ni­ kada i ne utvrdim. 26

Vratiću se na početak našeg poz­ nanstva. Njih dve ostale su bez o ca i majke, ali obezbedene za ceo život. Nasledile su znatan broj akcija, ne­ koliko kuća za izdavanje i poza­ mašnu gotovinu. Pored toga, bile su i vlasnice galerije sa kojom sam ja radio i u kojoj sam izlagao više puta. Moje slike prodavale su se sve bolje i ja sam postajao bogat. Možda je moj uspeh privukao paž­ nju Ave i Amande. Zbunile su me svojim erotizmom, neobičnom lepotom i nekakvim stavom koji je om o­ gućavao m uškarcu da ih dodirne, pomiluje, zagrli i odvede u krevet bez ustezanja, stida i sumnji u uspeh. Kako je do toga dolazilo ni do danas nisam otkrio. Pitao sam ih svaku posebno. - To je sve prirodno. Naše želje se ostvaruju — rekla je Ava. ako je to ona bila. To nikad nećeš shvatiti, Džordž — odgovorila je ona druga, za koju sam mislio da je Amanda. Predložio sam da ih slikam. Pri­ stale su uz uslov da poziraju za­ jedno. Već sledećeg dana stajao sam uz štafelaj i zurio u dve gole devojke. M oja slikarska m oć zapa­ žanja nije mi om ogućila da otkri­ jem razliku između njih dve ni na jednom delu tela. - Kako je m oguće da nemate bar neki poseban znak? — pitao sam začuđeno. - Mi se staram o da ga nema. To brižljivo negujemo. Boja kose. način šišanja, kozmetika, ponašanje i sve ostalo postaju predm et našeg stal­ nog ujednačavanja. Zaklele smo se jedna drugoj da niko neće m oći biti siguran u to k