Ashton,Frederick - 34-Lun i Kradljivci Proslosti

LUN,KRALJ PONOĆI ^

FREDERIK EŠTON

LUNI KRADLJIVCI PROŠLOSTI

■4

[

L U N -K R A U PONOĆI

) f-

55 1990

F. Ešton

LUNI KRADLJIVCI PROŠLOSTI

^

B

X -1 0 0

Urednik izdanja GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ Recenzenti PAVLE POPOVIĆ JOVAN CANADANOVIĆ Naslovna strana PINK Lektor VLADO RABAT

Izdaje i štampa Novinsko, izdavačko i štam parsko pred u zeće u društvenoj svojini »Dnevnik* N ovi Sad, Vojvođanskih brigada 7, telefon 021 / 621-555 • Žiro račun 65700-603-6350 0 D irektor »Dnevnika-^: Dušan Tomić 0 Za iz­ davača.- Ilija Vojnovlć • O dgovorni urednik: M ilorad Predojević • G rafič­ ki urednik: Jullš Arvanitldis • S ekretar redakcije: Zdenka Karabasil # K orektor: Sava M alešević YU ISSN 0353—5916

I B u d io se nekako sporo, nepotpuno i s osećanjem da mu noge, ruke i glava dolaze k telu iz neke neodre­ đene daljine. Iz njegove svesti prvo se pojavila želja da ne otvara oči, nego da nastavi da sanja neku topli­ nu i opuštenost. Konačno je osetio da jednom rukom grli nečije nepo­ mično telo. Još uvek nije m ogao da otvori oči. S naporom se malo od­ makao i počeo da opipava telo do sebe. Prvo je shvatio da mu se dlan na­ lazi na nekom nežnom vratu, pa mu prsti pođoše po ramenu i ka grudi­ ma. Bile su ženske, lepo oblikovane i tople. Opet je jačala želja da ne ot:s23n-gčx.~j‘idgo da ostane u zagrljaju i da rniluje to telo. Prsti mu pođoše dalje u istraživanje i nađoše se na golim bedrima. U tom trenutku uči­ ni mu se da pred njim puca nekak­ va koprena od najtanjeg stakla i on se trže, a zatim otvori oči. S kraj­ njim naporom uspeo je da postane svestan i da se seti onoga što je pre­ thodilo ovom buđenju. U hotel »Ekleston« vratio se tačno u ponoć. Ušao je u svoju sobu na četvrtom spratu, premestio ključ na unutrašnju stranu vrata i jednom ga okrenuo. A tada je sve nestalo. Okretanje ključa bilo je zadnje čega «e sećao. I eto, sada leži bez bilo če­ ga na sebi, uz golu devojku. Još jed­ nom je pogleda. Imala je dugu kosu boje novog zlata, još uvek dobro očešljanu, kao da se nije ni pomerila od trenutka kad je legla. Bila je lepa, ali Loža joj je bila suviše bela, a uz to sada i bleda.

Baib Mamel Bakšar utvrdi da je već uveliko dan i podiže ruku sa časovnikom. Bilo je deset sati i dvade­ set minuta, što je značilo da je isto toliko sati spavao, ili bio bez svesti. Odmah zatim povrveše pitanja. Ko je ta devojka, i kako se našla u nje­ govoj sobi i krevetu? Ko ga je svu­ kao? Šta sve to znači? ... On brzo ustade i potraži odeču. Obuče već i pantalone i, dok je to radio, osmotri sobu. Na stočiću, koji se nalazio između dve fotelje na sredini sobe, ugleda desetak inča dugu i pet inča široku kutiju od ko­ vanog srebra. Pored te kutije bila je jedna druga, mala, od kartona, a u njoj prazne staklene ampule. Izme­ đu te dve kutije nalazio se špric za injekcije. Na jednoj fotelji bilo je os­ tavljeno odelo nepoznate devojke, a njene i njegove cipele stajale su pod stočićem. Onako bosonog, Bakšar potraži svo e naočare sa zlatnim okvirom i nađe ih na noćnom stočiću kod kre­ veta. Stavi ih i priđe foteljama. Ni­ šta ne dodirujući, nekoliko trenuta­ ka je posmatrao, a onda ugleda žen­ sku torbicu. Iz džepa pantalona iz­ vadi maramicu i njome uze torbicu. Pažljivo je otvori i nađe dokumenta uspavane žene. Zvala se Feliciti PoIs. Iz jednog poziva za snimanje, on zaključi da je FeUciti fotomodel. Bakšar zatim pregleda sobu i ku­ patilo. Ne nađe ništa što se tu nije nalazilo u toku dve nedelje, koliko je stanovao u hotelu. Iz sakoa izvu­ če lisnicu i nađe svoj pasoš, čekove i novac. Ništa nije nedostajalo, ali je bilo nešto što ranije nije imao. U jednoj pregradici lisnice otkri poset-

nicu s imenom »Felicitl Pols, diplo­ mirana manekenka«. Koristeći ma­ ramicu, Bakšar izvuče posetnicu i stavi je na stočić pored kutije, a on­ da priđe krevetu. — Probudite se, gospođice Pols! — pozva, navlačeći pokrivač do grla usnule devojke. Ona je i dalje nepomično ležala. On je prodrma i opet zovnu po ime­ nu, ali bilo je uzalud. — Prokletstvo! — uzviknu on i na­ stavi da je budi. — Ako ste budni, a pravite se ... Već mi je svega dosta! Ustajte! Ona ostade nepokretna, a Bakšar ode u kupatilo, pa otuda donese ča­ šu s malo hladne vode. Znao je da će kad oj neko iznenada prospe ne­ koliko kapi na grudi, morati da se trgne i prestane da »igra« spavanje. Spremao se da se osmehne, ali kad telo gole devojke ostade nepokret­ no, i kad su na njega pale hladne kapi vode, njegovo tamnoputo lice, dobi zabrinut izraz. Bakšar uze devojčinu ruku i opi­ pa joj puls. Činilo mu se da je osetio nekoliko retkih udara njenog bila, ali nije bio siguran. Međutim, bio je siguran da se život devojke gasi. Njeno telo je već postajalo hladno. On nasloni glavu na njene grudi, ali nije mogao da čuje rad srca. Pokuša da je masira, snažno pritisnu svoje usne na njene i udahnu joj nešto vazduha. Znao je sva pravila dava­ nja pom oći u ovakvim prilikama, a uz to je bio i iskusan u mnogim stvarima. Nije bilo sumnje, devojka je umrla dok se on oblačio i dok je razgledao stvari po sobi, spremaju­ ći se da je probudi. Trebalo je da traži hitnu lekarsku pomoć, ali on to nije učinio na vreme, a nije m ogao ni sada. Još jed­ nom pokuša da je sam oživi, ali ko­ načno klonu zadihan, oznojen i za­ brinut. Pokri devojku sada i preko lica, a onda sede na svoj deo širo­ kog kreveta i pokuša da razmisli i donese najbolju odluku.

Konačno ustade i pozva hotelsku centralu, s m olbom da ga poveže s višim inspektorom Skotland Jarda, gospodinom Džozefom Darkom. Dok je čekao vezu grozničavo je stvarao plan svih svojih daljih po­ stupaka, ali ipak mu se nekih pet minuta učinlše dugi kao čitav sat. Konačno telefon zazvoni i on uze slušalicu. — Da, ovde Dark! Izvolite — čuo se prijatan i malo promukli glas. — Molim vas da me saslušate — poče Bakšar. — Slušam vas, govorite — odvrati viši inspektor Dark. — Pre dvadeset godina bili ste predavač u policijskoj školi u Kairu — nastavi Bakšar. — D a . . . I šta je s tim? — Tada ste se vrlo dobro služili arapskim jezikom. — Još uvek ga dobro znam. — Mogu li da na nastavim na arapskom? — Možete i na hamitskom — na­ šali se Dark. — Govoriću na arapskom, jer je važno — odvrati Bakšar na engles­ kom, pa nastavi na arapskaSi: -~ Tada, pre dvadeset godina, bio sam u policijskoj školi. — Jeste li bili učenik, ili na nekoj funkciji? — Učenik. Ne verajem da me se sećate, ali zovem se Baib Mamel Bakšar... — Sećam se sasvim dobro. Uz. to sam iznenađen da ste u Londonu, jer znam i vašu sadašnju dužnost u Luksoru. Ipak, veoma mi je milo što ste mi se javili, dragi kolega. Budite moj gost, a ujedno i gost Skotland Jarda — Ljubaznim glasom odvrati viši inspektor Džozef Dark. — Hvala na pozivu, ali sada vas molim za hitnu pom oć — nestrplji­ vo nastavi Bakšar. — Nalazim se u velikoj neprilici. U Londonu sam pod lažnim imenom i u tajnoj misiji. U hotelu »Ekleston«, koji se nalazi na istoimenom skveru, upisan sam kao Omar Džuder.

— Sve to može da se sredi. A u če­ mu je neprilika? — Neprilika je u mom krevetu. — Kako da vas raz.umem, kolega? Da li je ta »neprilika« lepa? — opet pokuša da se našali Dark. — Bila je le p a . . . A sada je m rtva... — Sta predlažete? Kako bih m o­ gao da vam pomognem? — Smem li da vas zamolim da sve ostane u tajnosti dok ne porazgova­ ramo? Uz to treba da vam kažem da nisam pozvao ni hitnu lekarsku po­ moć, iako je umrla u mom prisus­ tvu, pre petnaestak minuta. — Jeste li sigurni da sada nema pom oći? — upita viši inspektor Skotland Jarda. — Sasvim je mrtva. Dosta znam o svim uzrocima smrti. Umrla je od preterane količine neke opojne dro­ ge — odgovori Bakšar. — Dolazim! Ništa ne dirajte, i bu­ dite prisebni. Želim da vam pom og­ nem — zaključi Dark, govoreći još uvek arapski, i prekide vezu. Pošto se rukovaše i izmenjaše ne­ koliko, rečenica žaljenja što se nalaW u Ts&d neprijatnim okolnostima, viši inspektor Skotland Jarda pre­ gleda leš devojke i zaključi: — Da, tu zaista nema pomoći. Os­ tavimo sve kako stoji i porazgova­ rajmo. Da li ste dodirivali sve te predmete? Pitam, jer pretpostav­ ljam da je sve to podvala. — Špric i kutije na stočiću nisam uzimao, ali verujem da i na njima ima mojih otisaka, jer onaj ko, mi je podmetnuo devojku, dok sam bio bez svesti, mogao je da otiskuje m o­ je prste gde god je hteo. Onu posetnicu sam našao u svom novčaniku — odgovori Bakšar. — Polazim od uverenja da ćete mi o svemu reći samo pravu istinu, jer tako ćemo stvoriti neki izlaz iz ne­ prilika — primeti Dark. — CJovoriću istinu. Međutim, vaša je stvar da procenjujete sve što izja­ vim i da učinite ono što morate — odgovori Bakšar i pomeri fotelju.

na kojoj nije bilo stvari, da Dark sedne, a sam se spusti na ivicu kre­ veta. — Pre nego što počnemo, želim da vas uverim u svoju jaku želju da vam pomognem u granicama zako­ na, a ako može, i malo više. Da li sam vas dovoljno ohrabrio da govo­ rite bez uzbuđenja? Bakšar klimnu glavom, popravi naočare i ponudi Darka cigaretom. Kad zapališe, on poče: — Stigao sam u Lx)ndon pre pet­ naest dana. Sinoć sam došao u ho­ tel tačno u ponoć. Ušao sam u sobu i zatvorio vrata. Okrenuo sam ključ, i to je zadnje čega se sećam. Na gla­ vi nemam ozleda, i ne znam kako sam izgubio svest. Probudio sam se na čudan n a čin ... Pažljivo i do detalja. Bakšar ispri­ ča sve što se dogodilo do dolaska vi­ šeg inspektora Džozefa Darka, jed­ nog od desetorice najslavnijih istra­ žitelja Skotland Jarda. — Zašto ste došli u London pod lažnim imenom? — upita ovaj mir­ no. — E, to je duga priča. Treba da počnem od faraona Setosa I — od­ govori Bakšar i osmehnu se kao da je to još jedna mučna neprilika. — Samo napred! — ohrabri ga Dark. — I sam sam prilično upućen u stvari oko faraonskih grobnica. Znam da je Setos I sahranjen hilja­ du dvesta devedesete godine pre naše ere, i da je posle tri hiljade go­ dina otkriveno gde je njegova tajna grobnica. — Da, Italijan Belconi je hiljadu osamsto sedamnaeste to utvrdio na osnovu crteža na stenama. Arheolo­ zi su kasnije prodrli u grobnicu, ali su je našli praznu. Gde je mumija Setosa I? Gde je ono silno blago što je ostavljeno uz njega? Da li su pre sto, ili hiljadu godina, pljačkaši gro­ bova sve odneli? — izloži Bakšar. — Pretpostavljam da ste na tragu tog blaga — prekide ga Dark. — A tamo gde počinje trag zlata i bogat­ stva, nastaju muke, suze, sukobi i

zločini. Bilo bi lepo ako dokažemo da je devojka u vašem krevetu žrtva feraona Setosa. — U nekom sm islu. . . Ipak neko ju je nalio drogom, kao i mene, dok sam bio bez svesti. Možda je trebalo da i ja umrem, ali ubica nije procenio moju izdržljivost, ili mu je bilo dovoljno da me uvali u neprilike, i tako me onemogući. Više verujem u ovo drugo, jer zašto bi inače ubili devojku koju nikad nisam video i koja nije bila u sobi kad sam došao. Mislim da ipak moram još da govo­ rim o Setosu. Oprostite mi ako pomenem i neke već dobro poznate stvari, ali to je radi potptmijeg ob­ jašnjenja. Siguran sam da vi m nogo od tih stvari znate — odvrati Bak;šar i nastavi da priča o neobičnoj pro­ šlosti, koja vekovima pali maštu mnogih avanturista, kao i najdobronamemijih naučnika, čiji su napori usmereni ka otkrivanju velikih do­ meta jedne davno nestale kulture, potonule u pesak i opljačkane ruka­ ma osvajača, razbojnika i kradljivaca. ' ' U doba stare egipatske države, u razdoblju od 2600. do 2190. godine, kao i u doba srednje egipatske drža­ ve, od 2040. do 1710. godine pre naše ere, vladari su podizali piramide da u njih sklone svoje basnoslovno bo­ gate ^grobnice, verujući da će u nji­ ma provesti dugi zagrobni život. Vladari nove egipatske države, od 1580. do 1085. godine pre naše ere, gonjeni strahom od pljačkanja nji­ hovih večnih prebivališta, odustali su od spoljašnjeg sjaja i građenja pi­ ramida. Svoje blagom napunjene grobnice gradili su na nekom skri­ venom mestu, i pri tome su primenjivali mnoge mare i trikove da os­ tvare punu zaštitu od budućih pljač­ kaša. Prvi od svih egipatskih vladara iz­ gradio je sebi tajnu grobnicu fara­ on Tutmozis I. Izbor je pao na usam­ ljenu dolinu kod sela Kume. Gradi­ telj njegove grobnice zabeležio je na steni:

»Niko nije video ni čuo. Sam sam stražario kad je grobnica kopana u kamenu.« Sem što je otkriven taj zapis, ve­ kovima se ništa nije saznalo. Tutmozisov naslednik naredio je da se ubiju svi robovi i ^aditelji grobni­ ce, koji su izgradili ogromne kame­ ne gromade, zatrpane prolaze, ka­ takombe, smrtonosne zamke, potkope i prepreke. Sve je prekriveno peskom, kao ogromnim mrtvačkim pokrovom, a izgled okoline ostao je kao da tu čovečija ruka nije ništa dimxila. Za sve vreme gradnje u klancu koji vodi ka dolini stajali su naoru­ žani stražari. Tutmozisov primer sledilo je još šezdeset faraona, i iz­ gradilo isto toliko tajnih grobnica. Tek početkom XVIII veka saznalo se više o dolini grobnica, i ona je do­ bila ime Dolina kraljeva. Povrveh su naučnici, i stvorene su grupe arheologa i istraživača, ali grobnice su već bile prazne, opljač­ kane. Nađeni su i mnogi kosturi pljačkaša u zamkama izg'ađenim pre tri hiljade godina, iz nedavnih dana i od više stotina godina unazad. Mnoge stvari su po­ stale jasnije, ali misterije Doline kraljeva još uvek su bile mnogobroj­ ne. Kud je svih šezdeset mumija? Gde je ogrom no blago iz svih grob­ nica? Jesu li, pre dve hiljade godi­ na, blago i mumije faraona još jed­ nom skriveni, ili je sve to uništeno? I u praznim grobnicama uvek se nalazilo nešto vredno pažnje pljač­ kaša, ali i naučnika i kolekcionara. Itahjanski istraživač Belconi je 1817. godine, zajedno sa čuvenim pljačka­ šem Ahmedom Rezulom, otkrio grobnicu faraona Setosa I. Narav­ no, našli su je praznu. Zanimljivo je da su se Rezul i Bel­ coni odlično slagali i dopunjavali. Prvi je poticao iz najčuvenije razboj­ ničke porodice Egipta, a drugi je vi­ še bio trgovac i avanturista, željan da se obogati i proslavi, nego što je bio arheolog. Neobuzdano lakomis­

leno Balconi je pijukom razbio vra­ ta skrivenog odelenja grobnice, ali je našao samo prazan sarkofag. Ko­ liko su se slagali u bezobzirnosti i želji da zajednički lakše napreduju, toUko je svaki kovao planove da prevari drugoga. Ahmed Rezul je nešto prećutao. Bilo mu je jasno da jedan od hodni­ ka, koji tobože nikuda ne vodi, ima dobro skriveni nastavak, i da dalje vijuga spuštajući se u brdo. Trebalo je ukloniti pregradni zid, koji se nije primećivao. Tu tajnu Rezul je čuvao za svoju porodicu. Na samrti je taj­ nu poverio svom unuku Mohamedu. Unuk je odrastao, nastavio poslo­ ve razbojnika i pljačkaša grobova, i 1875. godine iskoristio je ono što mu je deda rekao na samrti. Kopajući dalje, otkrio je prolaz i probio se do velike prirodne pećine. Bila je to pe­ ćina smrti i jeze, jer su na okupu bi­ le četrdeset i jedna faraonska mu­ mija. Kasnije je utvrđeno da su ih ovamo preneli i sakrili sveštenici, još pre dve hiljade godina. niumiiama. u novo sklonište bilesiTaonete i mnoge dragocenosti iz drugih grobnica. Mohamed Rezul je sa članovima svoje porodice od­ nosio nakit i dragocenosti, pa su ih prodavali stranim arheolozima, trgovcima starina i turistima. Me­ đutim, priče su se namnožile i Mo­ hamed je uhapšen, šest godina na­ kon što je otkrio pećinu. Pod muka­ ma je priznao i, vezan odveo poli­ cajce u pećinu. U rekordnom vremenu od četrde­ set i osam časova mumije i dragoce­ nosti su prenete do Nila i ukrcane na brod. Očekivao se napad pljač­ kaša iz Kume i razbojnika Rezulove družine. To se i dogodilo, ali sa za­ kašnjenjem. Brod je umakao u za­ dnjem trenutku. Zabeleženo je da su mnogobrojne žene čupale kosu iz žalosti za odnetim mrtvim faraonima i dragocenostima, a felasi s jedne strane i razbojnici s druge strane, uzalud su

iz pušaka gađali brod, u nadi da će ga zaustaviti — zaključi Baib Mamel Bakšar taj deo priče. — Kad sam se ja nalazio u Egiptu, malo se govorilo o Dolini kraljeva. Sva pažn a bila je usmerena na pi­ ramide i hramove — primeti viši in­ spektor Dark. — Veoma je zanimlji­ vo to što ste mi ispričali, ali osećam da je daleko od ove nemumificirane devojke u vašem krevetu. — Tada se još nije znalo da poro­ dica Rezul ima jednu utehu. Izgleda da je predak sadašnjeg vođe porodi­ ce. Ali Abdula Rezula, znao tajnu grobnicu Setosa I. Međutim, pojača­ ne su straže u Dolini kraljeva, i Rezuli nisu ništa preduzeli. Čekali su bolja vremena — nastavi da priča Baib Mamel Bakšar. Poslednjih decenija dogodile su se u Egiptu mnoge promene. Došla je na upravu narodna vlast, počeli su ratovi s Izraelom i ubrzane su promene u društvu, ne samo u Egiptu nego u ćelom arapskom sve­ tu. Mnogo šta se promenilo i u pat­ rijarhalnim porodicama, pa i takvi­ ma koje su živele od plačk e pro­ šlosti. Ali Abdul je, izgleda, odlučio da pođe ispravnim putem, ili bar že­ li da sve tako i^ led a . On se obratio vladi u Kairu i pred stručnim pred­ stavnicima je izjavio: — Otac mi je na samrti poverio tajnu grobnicu Setosa I. Dozvolite mi da otvorim rovovska okna. Stavi­ te mi na raspolaganje iskusnog ar­ heologa i dvojicu laboranata, a rad­ nike ću sam da sakupim, i sam ću da ih plaćam. Znam gde da nađem blago vrlikog faraona! — Dakle, počinjete iskopavanja — osmehnu se Dark. — Naravno — nastavi Bakšar. — Vi znate da su 1922. godine Englezi lord Kamarvon i H. Karter, otvorili grobnicu Tutankamona. To je bio beznačajan vladar u odnosu na os­ tale, a umro je u osamnaestoj godi­ ni života. Ipak, otkriveno je ogrom ­ no bogatstvo koje bi danas vredelo mnogostruko više, jer svet je shva-

tlo vrednost tih starina. Setos I je bio slavni vladar i dugo je vladao. Kakvo tek blago mora da se nalazi u njegovoj g rob n ici?! — Dakle, očekuju se senzacional­ na otkrića — zaključi viši inspektor Dark i tizdahnu, što je moglo da znači i želju da stignu brže do tre­ nutnih teškoća. — Tek sada su se stvari iskomplikovaJe. Nije samo vlada u našoj zemlji zainteresovana. Svoje pipke prema grobnici Setosa I ispružile su obaveštajne službe nekih država, avanturisti u saradnji sa pljačkaši­ ma grobova i gangsterima, tajne i polurazbojničke družine u Egiptu, i ko zna ko još — nastavi Bakšar. — Pretpostavljam da je vama pa­ lo u dužnost da ih onemogućite — primeti Dark. — Pogodili ste. Zbog toga sam u Londonu. — Zar ne bi bilo bolje da ste u Do­ lini kraljeva, s odredima policije i vojske? — Bila bi duga priča da objašnja­ vam sve puteve kojima smo saznali neke činjenice, pa ću objasniti vrlo kratko. Postojao je jedan stari i dragoceni papirus koji govori da je Se­ tos I primenio jedan trik, kakav ni­ su ni pokušali ostali faroni. Napra­ vio je i dvojnu grobnicu. U jednoj je, možda sahranjen Setosov dvojnik, sa manje dragocenosti i na vrlo do­ bro skrivenom mestu. Izgleda da Rezul to ne zna, ali zna put do te grobnice. Druga je m nogo bolje sak­ rivena, i način njenog pronalaženja nagovešten je u starom zapisu. — Je li taj papirus u vašim ruka­ ma? — upita Dark. — Ne, nije! Znamo da je papirus stigao u Keptaun, i da ga je otkupio milioner Valter Velbum, koji je ta­ mo živeo. Kad se dom ogao tajnog, drevnog zapisa, uz koji postoji i prevod, napustio je Južnoafričku Uniju i sa celim svojim bogatstvom došao ovamo. Sada živi u Londonu — ob­ jasni Bakšar. 8

— I vi pokušavate da se domognete tog dolmmenta? — Tačno. Posetio sam Valtera Velbuma, ali on sve poriče. Među­ tim, m nogi znaci govore da se spre­ ma da u pogocbiom trenutku i sam stupi u igru. Ne znamo kakvu sna­ gu m ože da ima njegov pokušaj, ali pomišljamo čak i na snažan vazdušni desant jedne nama neprijateljske zemlje. — Zašto vojska ne obezbedi doli­ nu? — To je teško. Trebalo bi držati velike jedinice u vrlo teškim uglovi­ ma, i ko zna koliko dugo, a svaka je­ dinica potrebna nam je na granici — objasni Bakšar i ponovo nervoz­ no pripremi cigaretu. — Pretpostavljam da vam je Vel­ bum , ili neko drugi, namesMo igru s drogiranom devojkom — zaključi viši inspektor Dark. — Da, to je jedino razumno za­ ključivanje — potvrdi Bakšar. — Možda sam bio neoprezan, ali mis­ lim da još niko ne zna moj pravi identitet. — Krupna igra ... Gurnuti upravi­ telja oblasne policije iz Luksora u zatvor i napraviti aferu, a onda pokvišati da se opljačka grobnica... Nije baš naivno — zaključi Dmli. — To je sve što mogu da vam is­ pričam. Sada odlučite šta da učini­ te. Tu devojku nikada nisam video do trenutka kad sam se probudio priljubljen uz njeno golo telo, i s ru­ kom oko njenog ramena. — Mislim da imam dobar način da se sve sredi — poče Dark posle kraćeg ćutanja. — Vi ste ovde pod lažnim imenom. Imate li i prave do­ kumente na ime Baib Mamel Bak­ šar? — Moj pasoš na pravo ime je donet u diplomatskoj tašni. Mogu da ga dobijem — odgovori Bakšar. — Dobro. Uhapsićemo Omara Džudera, pod sumnjom da je izaz­ vao smrt devojke. Sprovešćemo is­ tragu i pom oći vam da sve otkrijete.

— To sa zatvorom ... Vrlo je ne­ zgodno. Verujem da i sami shvatate ... — Pritešnjen neprilikama, Omar Džuder će se obesiti. Podmetnućemo jedan od neidentifikovanih leše­ va, i sve što sleduje, a gospodin Bakšar, s pravim pasošem i pod našom zaštitom, obaviće svoje poslove 1 ot­ putovati u Egipat. Zar nije dobro? — Činite mi ogromnu uslugu! — uskliknu Bakšar s izrazom čuđenja na licu. — Polako! To je tek jedna ideja, ali potrebni su neki uslovi — reče Dark smeškajući se. Bakšar je čuo Darkove reči, ali je ostao zamišljen, s pogledom uprtim u pod.Visoki policijski funkcioner, koji se u Luksoru nosio s mjiogim snagama podzemlja i neprijateljima mlaSe države, nije bio nimalo nai­ van. Znao je da veliku uslugu Skotland Jarda mora da plati još većom. Možda će Dark tražiti odrešene ru­ ke da sa engleskim arheolozima ot­ kopa i odnese blago Setosa I? Mož­ da je u pitanju neka druga operaci■ja? Sve U'^vemu. neprilike su ogromner iTzlaz iz njih je težak. — Kažite svoje uslove — reče on konačno. — Želim vašu potpunu iskrenost — odvrati Dark naglašavajući sva­ ku reč, i to nekako tvrdim glasom. — nisam govorio istinu? — Dellmlčna istina je nekad gora nego laž. — Na šta ciljate? — Šta ste još hteli da postignete ovde u Londonu? — Rekao sa m ... Potreban mi je drevni rukopis na papirusu. Hteo sa.Tn da ga otkupim, ili na bilo koji način dobijem za svoju zemlju. — To je samo deo istine. Ja znam i mnoge druge vaše želje — dodade Dark. — Imamo i mi želja i ambici­ ja. Bakšar nije m ogao da pogodi na šta Dark cilja, ali je shvatio da igra igru koja se pretvara u uslovljavanje i čija se suština svodi na učenu.

— Ne m ogu da platim suviše veli­ ku moralnu cenu — uzdahnu Bak­ šar. — Nije u pitanju plaćanje, nego pom oć nama. ŽeHmo da naši ljudi budu prisutni otvaranju grobnice. — Prihvatam — upeide Bakšar. — Dalje, porazgovaraćemo malo o Lunu — nastavi Dark i iskosa po­ gleda svog sagovomika. — Ne shvatam! — trže se Bakšar. — Otkud vam sada pomisao da imam nešto s tim čovekom? — Im aćete... Znam da je on mir­ no i sa znanjem vaše policije bora­ vio u vašoj zemlji. Znamo i da je bio u Liiksoru, Asuanu i Dolini kralje­ va. Pri svemu tome uživao je izuzet­ no gostoprimstvo vaših vlasti i vas lično. Cak ste se sprijateljili. — To je tačno. On je veliki nauč­ nik i sjajan čovek. Zar i vi ne mislite tako? — Mislim. On je veliki naučnik, i njegovi iz\mii su proste basnoslov­ n o vredni. Međutim, saradnja sa njim je nemoguća. On živi skriven i lO'aljevina od njega nema nikakve koristi, ali ima mnogo briga. — Kakvu vezu nalazite sa mojim neprilikama. — Potražite Luna i zatražite nje­ govu pomoć. Zar to i inače niste hte­ li da učinite? I nije li to deo vaše ne­ iskrenosti? Bakšar je neko vreme ćutao, a on­ da reče: — Tačno je to u šta sumnjate. Gospodin Sikert je čovek koji bi us­ peo da reši tajnu grobnice Setosa I. Usavršio je uređaje za dubinske anaUze u zem lji... Bilo je neodređe­ nih razgovora. Lun je obećao da će nam pomoći kod važnih istraživa­ nja. — Dakle, jeste li ga videli ovih da­ na? — upita Dark. — Nisam, jer nije u Londonu. Me­ đutim, ni pod kojim uslovima ne bih prevario i izdao gospodina Sikerta. — To se i ne traži. On ne može da bude uhapšen, jer su odbačene sve optvižbe iz prošlosti. Jedino želimo 9

da ga malo kontrolišemo, a još više da ga zaštitimo. U ćelom svetu pletu se mreže da se ulovi Lun i da se is­ koriste njegova znanja i pronalasci. Dok on postoji, obaveštajne službe, velike industrijske korporacije, po­ jedinci i tajne organizacije svih vrsta žele da ga pridobiju, ili zaro­ be. Dakle, naše je pravo da ga i taj­ no štitimo — objasni Dark. — Pomozite nam u tome. — Shvatam šta želite, ali ne mogu da učinim ono što biste vi hteli — zaključi Bakšar, — Vršite svoju duž­ nost. jer, iako sam policajac, nisam podlac! — Preka narav nije dobra osobi­ na diplomate i poUcajca — primeti Dark smeškajući se. — Ima načina da se nagodimo, a da to ni malo ne okmji vašu lojalnost prema Lunu. — Ne verujem — odgovori Bak­ šar. — Obećajte samo da ćete se naći s Lunom i da ćete nam omogućiti da budemo u njegovoj blizini dok bude trajalo iskopavanje grobnice — predloži viši inspektor Dark, — A vi ćete me pratiti i otkriti Lu­ na —- odvrati Bakšar i zavrte gla­ vom. — Pratićemo vas u svakom sluča­ ju, a vaše je pravo da to onemogući­ te i doprete do Luna. Međutim, m o­ rate obećati da ćete meni i jednom mom čoveku omogućiti da budemo posmatrači u Dolini kraljeva. Ništa ne rizikujete. Naravno, tražim i to da grupa engleskih arheologa kas­ nije bude pozvana da učestvuje u proučavanjima, ali bez materijalne koristi. Oni bi samo snimali sve i napravili foto-kopije dragocenih papirusa, zapisa na zidovima i sve­ ga što se nade. To biste mogli da do­ zvolite i da niste ovde doživeli ne­ prilike — objasni Dark. — Morao bih da obavestim Luna o ovom razgovoru — primeti Bak­ šar. — Zašto? Pa to je, u najmanju ru­ ku, nepotrebno. Recite mu da vas pratimo, ali ćutite o našem prisus­ 10

tvu pri iskopavanju. Dakle, otkrijte mu samo ono što je fer i prema nje­ mu i prema nama. Konačno, otkrij­ te mu sve što se tiče Londona, ali dajte reč da ćete ćutati o m om pri­ sustvu pri iskopavanjima — predlo­ ži Dark. — Prihvatam sve uslove koji is­ ključuju postupak uperen protivu Donalda Sikerta. U Egiptu će ga za­ štititi čim se ukaže potreba — odgo­ vori Bakšar. — Onda je sve u redu. Znam da ćete poštovati data obećanja. Uveravam vas da nećemo naneti štetu va­ šoj zemlji — zaključi viši inspektor Dark i ustade. Zatraži vezu i telefonski poziva inspektora, Tičboma, da sa istraž­ nom ekipom dođe u hotel. II rvaj deo Londona smatran je mir­ nim i ugodnim, jer su u njemu nikle m nogobrojne porodične kuće, s pri­ lično prostranim vrtovima. Prilazi nekadašnjim imanjima ovde u Finčliju pretvorili su se zadržale imena davno nestalih poseda. Hoslemer Grund bila je jedna od tako nastalih ulica. Oko sredine nalazila se prostrana prizemna ku­ ća, oknižena malim parkom i cvetnim alejama, u čijoj zaštiti se modrio lepo izrađen bazen za kupanje, od koga je prema kući vodio grani­ tom popločani prilaz. Pre sedam meseci kuću je kupio izvesni Valter Velbum, za koga se znalo da je dugo živeo u Južnoj Af­ rici i da se vratio bogat, ali već pri­ lično star. Toga dana u deset časova sunce je prvi put prilično dobro grejalo bazen. Majsld dan bio je tih, bez vetra i bez oblaka na londonskom ne­ bu, ako se izuzme dim, koji se sporo dizao iz mnogih tvorničkih dimnja­ ka. Popločanim prilazom ka bazenu dođe Glinis Velbum, lepo građena devojka, krupnih očiju, širokog lica, s jamicama na obrazima, i punim,

dobro oblikovanim, iako malo pove­ — Tako izgleda... Ali sada posta­ ćanim usnama. Bila je obučena u je suviše realno, pa i opasno. Pripre­ kratku bluzu od crvene svile, koja mao sam odlazak u Egipat i tajno is­ joj je ostavljala go struk. Nosila ]e kopavanje blaga, za koje i u Egiptu bele pantalone, duge samo do iznad veruju da postoji: Jedan moj prija­ kolena, odakle su se pretvarale u telj i poznanik vrlo je moćan ovde u dugačke trake, i otkrivale dobro va- Londonu. On treba da mi bude par­ jane noge. tner u tom poslu — nastavi da priča Ona namesti ležaljku, opremljenu otac. — Ako je to onaj ćelavi, krivousti jastucima živih boja. Nekoliko tre­ nutaka držala je lice prema suncu, gospodin koji podseća na ispran leš, da oceni vredi 11 i telo izložiti njego­ on mi se nimalo ne sviđa — primeti vim zracima. Baš kad je htela da devojka. raskopča bluzu, na popločanoj stazi — Moraću jednom više da ti ka­ se začuše koraci. Ona se okrenu i žem. Sada želim da te uputim u sve ugleda oca. Valter Velbum bio je što je u vezi sa našom imovinom, čovek šezdesetih godina, robusnog koja je prilično velika. Ti si jedina tela, i još uvek snažan. Njegovo širo­ naslednica i treba sve da znaš — ko lice odavalo je snažnu ličnost nastavljao je otac, nabrajajući ne­ bez m nogo skrupula. Kosa mu je bi­ kretnine, bankovne račune i advo­ la seda i prilično proređena. Njego­ kata koji ga zastupa. ve obrve su bile sasvim crne, i iz — Ponešto od toga znam. Zabora­ njih su se uz čelo izdvajali mali pra­ vio si da pomeneš naš tajni stan u menovi, koje je Glinis često pokuša­ Sitiju — primeti Glinis. vala da vrati u luk. — Ostavio sam to za kraj. Želim — Mislim da je hladno za sunčada danas odeš kod m og advokata. nje u kostimu — dovLknu otac sa po­ Već sam mu najavio tvoj dolazak. la staze. —a-MiE4r-ste,ri razbojnik sve češće On treba da ti pokaže mnoga doku­ brine o toploti i hladnoći — odvrati menta i da te uputi u detalje. Posle Glinis i iz spremišta uze jastuke za' toga ne vraćaj se ovamo, nego osta­ drugu ležaljku, pa ih brzo namesti ni u Sitiju. Niko ne zna za njega. Moja stara navika je da uvek imam za oca. i jedan stan za koji niko ne zna. Evo — Treba da razgovaramo, Glinis ti ključić od malog sefa skrivenog — poče on malo kasnije. — Valjda nećeš da gunđaš zbog iza vitrine s desne strane ka.Tn1na. u toga što sam sinoć došla prilično velikoj sobi. Tamo ima gotovog nov­ ca u iznosu od dvadeset i pet hiljada kasno? — reče ona mazno. — Ne, nije t o ... Ti si već dovoljno funti — objasni Valter Velbum. — Ali čemu to baš sad? — upita odrasla, i treba da budeš samostal­ na. Slična si meni, i umeš da brineš devojka, a licem joj pređe senka za­ o sebi, i da se boriš, ako treba. Za­ brinutosti. — Ćula sam da si javio brinut sam zbog nekih događaja. posluzi da danas ne dolazi. Zašto? Sećaš li se da sam ti jednom poka­ — Sutra ćemo se naći u klubu da zao stari papirus koji govori o grob­ zajedno ručamo, i onda ću ti reći nici Setosa I? sve što treba. DaMe, ne dolazi ova­ Ona pomisli: »Ne samo da se se- mo, jer kuću sam već prodao. — Šta se dogodilo, oče? — zabri­ ćam, nego sam napravila i fotokopi­ je papirusa i prevoda. Dobro sam ih nuto upita Glinis. Ništa naročito... Ovde je bio je­ sakrila. Uh, što bi bio ljut da to zna!« dan predstavnik egipatske vlade. A onda samo reče: Tražio je da mu predam stari papi­ — Sećani se, ali mislim da je sve rus o tajnama grobnice Setosa I. to suviše fantastično. 11

Ćutali su neko vreme, a onda kći upita: — Da li nam od tog Egipćanina preti opasnost? Otac samo klimnu glavom. — Oče, je li istina da si u mladosti bio gangster? — iznenada upita Glinis. Otac je ćutao neko vreme, a onda zbunjeno odgovori: — Ne bih to baš tako nazvao... Bilo je krijumčarenja, nekih rizičnih poslova, i tako... Bio sam mladi avanturista. Iština je da nisam živeo baš suviše pobožno i po zakonu. — Mislim da te razumem. Smat­ raš li ipak da sam ti po karakteru vrlo slična? — D a ... To me po nekad i zabri­ njava — odgovori otac i osmehnu se na čudan način. Očekujući posetu, Volter Velbum se spremao. Pored fotelje u kojoj je obično sedeo spustio je jedan auto­ matski pištolj, a drugi zadenuo za pojas tako da ga je skrivao kratkim kućnim kaputićem. Činio je to na davno uobičajen način, i ne kao iz­ vanrednu, nego kao redovnu pri­ premu. Posle toga on proveri da li su pića u kućnom baru dobro poređena, a onda htede da zapali ciga­ ru. Međutim, trže ga melodični zvuk zvona na ulazu, i on požuri da otvori. Prvi uđe Oskar Menings, čovek koji bi bio prilično lep da mu rano nije opala tanka kosa, da mu usta nisu stalno bila malo iskrivljena, a ■lice nekako vlažno i bledo, kao »is­ pran leš«, kako ga je tog dana opi­ sala domaćinova kći. Za njim se po­ javi širok i ugojen čovek četrdesetih godina. Iza njega je ušao, možda ne­ koliko godina mlađi čovek, srednjeg rasta i žustrih pokreta. On je nosio naočare s debelim okvirima, tamnosmede boje. — To su moji kompanjoni, što znači i tvoji, Voltere — poče »ispra­ ni«. — Ovaj pregojeni, lenjl sladoku­ sac, koji poludi kad vidi lepu ženu. 12

najbolji je strelac u Londonu. On je liikava bitanga, a zove se Albert Faler. Lenj je da izgovara celo svoje ime, pa ga je skratio na Al. Dakle, A1 Faler. Ovaj retkozubl kolerik s naočarlma je Džošua Kordl, a ja ga zovem Jegulja Džo. Isklizne baš kad misliš da ga držiš. On je tek prava lopxxža. — Mislim da ih predstavljaš na neobičan način, ali nemam razloga da ti ne verujem, Oskare — smejući se reče Velbum i rukova se s gosti­ ma. Odvede ih u veliku sobu, koja je bila kombinovana za dnevni bora­ vak, primanja intimnijih gostiju i kartanje. U kaminu, preuređenim da se greje gasom, titrali su bledl plamlčci veUkog gorionika. Pošto gosti sedoše, Velbum Ih ponudi pi­ ćima i napuni im čaše, a dve boce donese na veliki, okrugU sto, oko koga je bilo šest fotelja. — Zašto si tražio ovaj hltnl sasta­ nak, Valtere? — upita Menings. — Smatrao sam da ću ja morati da od­ redim kad i gde da se sastanemo. — M orao sam da te-pese^iafj®?' neki događaji me teraju na to. Izvesnl Egipćanln, koji se predstavio kao Omar Džuder, posetlo me je i upor­ no zahteva da mu prodam papirus s tajnom grobnice. »Nemate nikak­ vog izgleda da iskoristite taj drevni zapis«, rekao je, ne bez tona pretnje — poče da priča Valter Velbxim. — Zbog toga treba da se dogovorimo o merama. Mislim da za neko vreme odložimo odlazak u Egipat. — On je sada bezopasan. Nije os­ talo neprimećeno njegovo Interesovanje za tebe, pa smo ga gum uli u katran — reče Oskar Menings. — Objasni to malo bolje — reče V elbum i duga gom ja usna mu se malo izdužl i zadrhta. Dobro je poznavao Oskara Meningsa. On je sada bio londonski milionar, trgovac brašnom, vlasnik nekoliko Imanja i juvelirskih radnji. Nekad se bavio krijumčarenjem

dragog kamenja. Na zajedničkom poslu, upoznali su se u Keptaunu, a sticajem okolnosti Velbum je bio prisutan kad je Menings ubio svog čoveka, koji je pokušao da prikrije nekoliko dijamanata. Međutim, Me­ nings je održao sva obećanja u po­ slovima koje je obavljao sa Velburnom u Keptaunu. T ^ o su postali prijatelji, i tako ga je i Velbum odabrao za kompanjona u planira­ noj tajnoj ekspediciji do grobnice u Egiptu. Ipak, nije očekivao da će Menings početi da nadzire i njega. — Bio sam u društvu izvesnog Di­ ka Gudija, koga sam upoznao u »Klubu zadnjeg podviga«. To je ge­ nije prevara. Potreban mi je da išču­ pamo iz zatvora jednog za naš pod­ uhvat nezamenljivog momka. Baš kad sam se rastajao s Gudijem, on primeti jednog tamnoputog čoveka i uzviknu: »Gledaj čuda! Upravnik policije iz Liiksora, opasni Baib Mamel Bakšar, u Londonu! Šta li taj snuje?« To je bilo dovol]-no da tom Egipćanlnu posvetimo pvmo pažnje. Zapanjili smo se kad smo utvrdili da posećuje baš tebe — izloži Me­ nings. " '' — I niste me upozorili!... To ne shvatam — smrknuto primeti Vel­ bum. — Nismo hteli da te uplašimo, niti da te umešamo u grubu igm — smejuči se odgovori Menings. — Jutros se tobožnji Omar Džuder u svom hotelu probudio pored dro­ gom nadevene devojke. Baš ju je grlio kad je izdahnula. Uhapšen je, a večem ja izdanja javljaju da se obesio u zatvom. Istina, niko ne pominje njegovo pravo ime. Policija još ne zna ko je on, a ne treba ni da sazna. — Nisam tako zamišljao našu saradnju. Ja ne želim da idem preko leševa, a već ih ima na našem putu — Ijutito zaključi Velbum. — Valjda nisi postao mek i kuka­ vica?! — smejuči se reče Menings. — Postao sam obazriv i ne želim da budem imiešan u zločine — od­

vrati Velbum. — Zato ispijte piče i zaboravimo planove b Setosovoj grobnici. — Smešno, zar ne, šefe — upade lenjo A1 Faler. — Kakva je to priča? Ne može da se odbaci naš tmd. Toliko smo uči­ nili! Imam uspostavljene veze u Egiptu. Utrošili smo novac. Ne može tako! — brzo i nervozno zakrešta Džošua Kordi. — Bez galame, momci! — upozori ih Menings, a onda se okrenu ka Velbumu. — Jesi li odlučio da raskineš s nama kad si čuo da smo te os­ lobodili opasnog Egipćanina, ili ra­ nije? — Ovog momenta — odgovori Velbum. — Lažeš, stari buldože! Već si taj­ no prodao ovu kuću i spremio se da nestaneš. Grešiš. Suviše znaš o me­ ni i mojim ljudima da bi ikad mo­ gao da se izdvojiš. Naprotiv, moraćeš malo da zamažeš svoje »čiste« šape. Dik Gudi, o kome sam ti govo­ rio, obavio je svoj posao, i, pošto je član »Kluba zadnjeg podviga«, hoće zauvek da postane pošten građa­ nin. Dakle, više ne može ni da taji one o kojima zna nešto zanimljivo za policiju, i razne dm ge čuvare i izvršloce zakona, pa treba da umre. Ti ćeš ga imati na duši. Ima još ne­ koliko zamišljenih postupaka, koji uključuju i tvoju Glinis, kako bi po­ stao naš srcem, dušom i delom — očito uživajući u atmosferi razgovo­ ra izloži Menings. — Treba mi malo jača mešavlna pića, jer mi je muka od tog što čuem — tobože hladno odvrati Vel3um i pođe do pulta sobnog bara. Dok je sipao piče, iako su na stolu ostale dve skoro pune boce, grozni­ čavo je razmišljao. — I menja se odnos učešća. Nas smo trojica, ti si četvrti. Znači pripašče ti samo četvrtina plena, ako se, zbog nekog tvog postupka, tvoje učešće još 1 ne smanji — nastavi Menings s uživanjem. 13

Velbum se naglo okrenu, i ruka mu pođe ka pištolju, ali već su tri pištolja bila uperena u njega. On opusti ruke, i nekoliko trenutaka je zurio u tri opasna gosta. Sa strane mu priđe Džošua Kordi, opipa ga, i nađe mu pištolj. Gumu ga u svoj džep i zađe Velbum u iza leđa. — Sad idi nazad na svoju fotelju i ne pravi gluposti! — naredi Meriings. — Lenjl A1 držače te i dalje na ni­ šanu, jer odmah mora da počne su­ đenje. — Suđenje?! — zapanjeno izusti Velbum i prosto se sruši u fotelju. Znao je da postoji gangsterski sud u Londonu. Sačinjavala su ga tri maskirana čoveka. Jedan je bio sudija, dm gi tužilac, a treći branilac. Sudska maskarada bila je potpuna. Toge i perike poticale su iz london­ skog suda Old Bejli, baš kao i one koje je koristio ranije otkriveni gan­ gsterski sud sa Čarlsom Ričardsom na čelu. Sam Oskar Menings po­ tvrdio je jednom prilikom Velbum u da taj sud zaista postoji. Ispričao mu je da jedino kazne koje sud izri­ če nisu kao one u krivičnom zako­ nu. Kodeks kazni podizao je kosu na glavi ljudima koji bi saznali šta sadrži. Mnogo strašnije bilo je oni­ ma koji su izlazili pred sud. Muče­ nja su bila užasna, a smrt osuđeni­ ka grozna. — Džošua, donesi opremu iz kola — zapovedi Menings. Dok je Kordi izlazio, on nastavi da govori. — Valtere, odmah kaži gde je papirus i predaj nam ga. Zatim odgovori na sva pitanja, i imaj u vidu da je tvoja Glinis naš talac. Znamo gde je tvoj tajni stan u Sitiju. — Prokleti bili! Papims nije kod mene. Sakrio sam ga u trezoru jed­ ne banke — odvrati Velbum. Menings mu iznenada pljusnu punu čašu džina u lice. Dok je Vel­ b u m čistio oči, stiže Kordi. Tri gan­ gstera brzo obukoše sudijske toge i staviše perike, a onda počeše suđe­ nje. Velbum se opirao, ali mučenja 14

su bila strašna, i on otkri skrovlšte papimsa. U trenutku kad su tobožnje sudije razgledale papims, Velbumu se učini da ima šansu, i napipa pištolj skriven u fotelji. Izvuče ga i nanišani na Falera. Da Velbum nije bio potresen mučenjem, široki gangster bi bio mrtav, ali kušmm iz pištolja, pogodi samo nabubreli gangsterov obraz. Gangster munjevito odgovori vatrom preko stola. Valter Velbum se isturi u fotelji i zevnu nekoliko puta, da bi se domo­ gao vazduha, jer mu je krv pimila pluća. Nakon nekoliko trenutaka bio je mrtav. — Prokleta budala! — opsova Me­ nings. Njih trojica brižljivo ispitaše i obrisaše s v ^ i predmet na kom su mogli da ostave otiske, a onda uklonlše tragove i pokupiše toge, perike, opuške, i, s navučenim rukavicama, opljačkaše nešto više od dve hiljade i'unti iz malog sefa, a onda i mnoge dragocene predmete, koje su imali nameru da bace. Bilo je važno da ostave utisak da^ je ubistvo izvršeno zBog^jSlfacke!"' ^ "

JTošto nam či piće, elegantno obu­ čeni Dik Gudl izabra prijatan kutak u salonu »Kluba poslednjeg podvi­ ga« i uze prvo izdanje večemjih no­ vina. — Njegovu pažnju privuče vest na prvoj strani, koja je govorila o smrti izvesne Feliciti Pols u Hotelu »Ekleston«, jer njeno ime je znao još pre dva meseca, kad je počeo svoj poslednji podvig. Feliciji Pols bila je devojka džinovskog davltelja Slima Torblena. Jednom prilikom, baš u ovom klu­ bu, o Torblenu mu je pričao london­ ski bogataš Oskar Menings. Torblen je bio avanturista 1 plaćeni ublca, davitelj. Bio je u legiji stranaca, pobegao iz nje, i našao se u Egiptu.

Naučio je arapski i neke druge af­ ričke jezike, a posle više godina na­ šao se u Londonu. Bilo mu je već pe­ deset godina. Upoznao je lepu Feliciti Pols, devojku sumnjivih zanima­ nja, ali nesumnjive lepote. Pedeseto­ godišnjem Torblenu desilo se da se ludo zaljubio u devojku. Da b i joj obezbedio ugodan život, nastavio je svoj razbojnički posao. Jednoga da­ na je uhvaćen i osuđen zbog pljač­ ke, jer se nikad nije otkrilo da je bio i plaćeni ubica. — Nalazi se u onom strašnom za­ moru u Dartmuru, iz koga je nemo­ guće pobeći. Užasno tuguje za svo­ jom Feliciti — pričao je tada Mehlngs. — Nema zatvora iz koga se ne može pobeći — rekao je na to Dik Gudi, slavni varalica, koji je i sam odležao nekoliko godina u Dartmu­ ru. Tako je počelo. Menings ga je ismevao, tvrdeći da se iz Dartmura ipak ne može pobeći, i da bi se kla­ dio na deset hiljada fimti prema sto da niko ne bi uspeo da oslobodi Torblena. ~""~^^-|e«feše4zazJZipsnort. Ostali su nešto progundali. MlGlim da je ona] s lulom Francuz, i da se predstavio kao Laroš. Na starog i onog tamnoputog nisam ni obratio pažnju. Dok sam razgovarao s En­ glezom Vipsnortom, devojka i čovek s lulom su razgovarali na francus­ kom. Toliko razumem francuski da sam zaključio da vode razgovor o filmskom snimanju nekih dogadaja ko i treba da uslede. »Da sam znala kako je sve to teško, ne bih pristala da statiram pri snimanju grobnice«, rekla je lepa francuskinja. »Nije baš lako sa nama novinarima, ali, posle će vas tražiti širom sveta«, odvratio je momak — izvesti Pelham i s osmehom se povuče. — Mislim da nisam video lepšu devojku — reče Fuad Ali Bej kad os­ tadoše sami. Tek sada, kad je od Pelhama čuo da se visoki Englez zove Kliv Vipsnort, Bakšar je znao ko se krije pod novim izgledom lepotice i njena četiri pratioca. Zato se osmehnu i reče Ali Beju: — Čuvaj se da ne počneš nešto oko te devojke. Znaš da se priča ka­ ko si umešan u nestanak nekoliko strankinja. Drugo je kad nestanu ig^ račiće i devojke sumnjive vrednosti. Ali, izgleda, tamo su strani novina­ ri, i digla bi se bura ako bi ta Fran­ cuskinja nestala. — Nepravedno je da se meni pre­ bacuje. .. Verujem da ovog časa 50

drugi ljudi razmišljaju kako da je se domognu. Od mene nikome ne preti opasnost — odvrati Fuad Ali Bej i, \iz ljubazne osmehe, napusti Bakšara. Uskoro se na podijumu pojavi sam Ken Pelham i najavi noVu zvezdu »Kule divote«. Muzika poče da svira i on se povuče. Svetla u pećini £3 smanjiše, a podijum osvetliše ref-* lektori, menjajući boje. Osam igrači­ ca, igrajući, stupiše na podijum, a onda se razdvojiše u dve jednake grupe. Za njima stiže Az Zahra, obu­ čena u zlatom izvezenu tkaninu, skrojenu kao pelerina. U snažnom okretu, onda otkači taj deo odeće i ostade u kratkom jeleku od svile, okićenom zlatnim resama i raznobojniin kružićima. Na desnom uvu imala, je veliku kružnu naušnicu, i preko qela rubinima likrašenu tra­ ku, koj^ j o ’ je pridržavala bujnu i rastresitii kosu. Pojas joj je bio go, a ukrašavali su ga zlatni lanci i niske bisera. Pod 'haljinom, dugom skoro do poda, ali sa^vifn-jjrozimom, bila je bosa. ' Pljeskanje i glasovi div3j[ei^,.^^ zdraviše njenu prvu igru. ok je ona otišla da odaline iza zavest?, .pri­ vremeno je smeniše ostalih ož-^m igračica. — Pa to je Glinis Velbum! — u is?!;i glas uzviknuše Lun i Dik Gudi. — Šta li ona traži ovde?! — pitao se glasno Artur Markinč. — To trefia da utvrdimo — zaklju­ či Lun. U istom trenutku on ugleda vlas­ nika pećinskog bara i požuri do nje­ ga. Pelham je pozdravljao dva ne­ poznata gosta i primeti dolazak no­ vog poznanika Vipsnorta i pode mu u susret. — Kako vam se sviđa kod nas? — požuri da ga upita. — Vrlo je zanimljivo. Želim da se raspitam o nečemu — odvrati Lun. — Gore imam miran kutak, pa iz­ volite sa mnom — prihvati Ken Pel^ ham i povede ga uskim stepeništem

skrivenim dugom zelenom zavesom. Nađoše se u maloj loži visoko u pećini, odakle su lepo videli ostale lože i stolove u parteru. — Slušam vas — s osmehom reče Pelham. — Pošto ste nam se predstavili ve­ čeras, otišli ste u ložu blizu ulaza. Ko su bila ona dva gospodina ta­ m o? — upita Lun. — Dva vrlo važna gosta. Onaj u uniformi je upravnik policije za ova] kraj do karavanskih puteva na zapadu i do Crvenog mora na isto­ ku. Onaj drugi je najbogatiji čovek ovog dala Egipta, a ime mu je Fuad Ali Bej — odgovori Pelham. — O njemu sam ču o ... Da li vi verujete u neke priče koje kruže o tom čoveku? — Znam da ima stvari o kojima stranac sme samo da ćuti. Ne želim ničim da se zamerim Fuadu Ali Beju. — A šta je želeo da zna upravnik policije? Kako rekoste da se zove? — Baib Mamel Bakšar. On je kao i Ali Bej, želeo da sazna ko-je lepa —ial' gospođa u vašem društvu. Ja sam im rekao ono što sam saznao iz kratkog razgovora s vama — odgovori Pelham baš u ča­ su kad Az Zahra ponovo izide na podijum i poče novu igru. — Ko je ta devojka? — upita Lun. — To je njena tajna. Molila je da nikome ne saopštim njeno pravo ime, a nastupa pod umetničkim imenom Az Zahra, što znači Blista­ va — odgovori Pelham. — Mogu li da je vidim i da razgo­ varam s njom? — Pored skrivanja imena, ona je postavila još i uslov da je zaštitim od susreta s gostima. To sam obe­ ćao. Ipak, načinite izuzetak. Recite da je znam iz Keptauna, jer bio sam prijatelj njenog oca Valtera Velburna — zahtevao je Lun. — Dakle, vi je znate. Nemam raz­ loga da ne kažem istinu. I ona nosi

prezime Velbum, Glinis Velbum. Međutim, večeras nemate sreće, jer čeka je Fuad Ali Bej. Igraće za njega i njegove goste u posebnom delu m og lokala. To je plaćeno povelikim iznosom — odgovori Pelham. — A kasnije? — Ne mogu da obećam, jer pone­ kad se društvo ne raziđe do jutra, a ona rano treba da krene prema E1 Kargi — opet odbi Pelham. — Šta će ona tamo, na ivici pusti­ nje? — pitao je dalje Lun. — Želi da vidi iskopavanja E1 Karge, a tamo ima jednu prijateljicu, koja je i sama gost, ili nešto slično, kod Ali Abdula Rezula. Obećala je da će se vratiti nakon dve do tri sed­ m ic e — objasni Ken Pelham. — Šta da radim kad je tako — uz­ dahnu Lun. — Bili ste ljubazni, gos­ podine Pelhame, i računajte na me­ ne ako budem mogao da vam uči­ nim neku uslugu. Pokušaću da po­ tražim gospođicu Velbiim nakon tri sedmice. Odmah zatim on se vrati ka Džejn i ostalima. Ispriča im šta je saznao i zaključi da u velikoj igri učestvuje i mlada Glinis Velbum. Da li si iskoristio ovaj zadnji sus­ ret sa Pelhamom? — upita Džejn ti­ ho. — Jesam. Možda ćemo čuti nešto zanimljivo — odgovori Lun. On već beše namestio sićušnu slušalicu svog primopredajnika u uvo, a tanki končić sprovodnika bio je zaklonjen kragnom košulje i gu­ bio se u Lunovoj kosi iza uva. * S prem ajući se da se okupa, Glinis Velbum stavi zasim na uska vrata svog odeljka za presvlačenje i uklju­ či mali uređaj za improvizovani tu­ šu u udubljenju pod stenom. Kad se vratila do dušeka na podu, koji je služio za odm or u pauzama nastu­ pa, začu se kucanje. Ona upita ko je i potraži nešto da se brzo ogrne. Najbliže joj je stajao ogrtač za igru, i ona ga uze. 51

— Ja, Ken Pelham — odgovori po- čovek — odgovori Glinis, i na kraju setilac. — Molim vas da otvorite. se nasmeja. — A vi ste sposobna, lepa i opas­ — Samo trenutak. Nisam obuče­ na devojka — takođe se nasmeja na — odgovori Glinis. Ona je nekoliko trenutaka raz­ Pelham. — I šta sada? — upita Glinis. mišljala kako da dočeka m ladog i — Znam način kako da izbegnete pristalog vlasnika pustinjskog bara, a onda samo ogrnu plašt i ukloni igru svlačenja za Fuada Ali Beja. — Tu nije potreban nikakav »na­ rezu. Pelham ude i sam opet stavi rezu, a zatim se spusti na dušek, se- čin«. Odbijam, i to je sve! — Ali ja sam ob eća o... Imajte razdajući istočnjački, s podvijenim i ukrštenim nogama. Glinis sede na sto­ umevanja za moje brige. Ako bih se usprotivio tom čoveku, morao bih licu pred ogledalom. — Slušam vas, gazda — reče ona brzo da se gubim iz ovog kraja, gde gledajući ga u ogledalu i popravlja­ mi ide vrlo dobro. Nije potrebno da igrate. Provedite jedan sat u druš­ jući kosu. — Došao sam da vas zamolim za tvu s tim čovekom. — Da ste ml bliže, ošamarila bih nešto o čemu nije bilo reči prilikom dogovora o vašem nastupanju u vas. Imajte u vidu da ste odgovorni programu ovde — poče Pelham i li­ za mene, a moji ljudi imaju nalog cem kao da mu prođe senka stida. da vas ubiju ako se meni dogodi ne­ — Jedan moćan čovek želi da vas ka neprijatnost — zapreti Glinis. — Nisam mislio ništa zlo, niste mi vidi u igri svlačenja. Učinite mi tu dah da završim. Sve vreme biću i ja uslugu. s vama. Uveravam vas da Fuad Ali — Ko je on? — upita Glinis. — Zove se Fuad Ali Bej — odgovo­ Bej ume da se ponaša kao džen­ tlmen, samo ako to hoće. Idem da ri Pelham. — Ne pristajem — reče Glinis. — ga obavestim, a onda se vraćam po Ćula sam o tom čoveku, jer ja sam vas. Imajte poverenja u mene^,j:=^3§:;_ već čitav mesec dana u Luksoru. Us­ vrati Pelham. Glinis ga osmotri iskosa, a onda pela sam da upoznam m noge ov­ dašnje ljude, a i strance koji tu dugo zaključi: — Spremiću se za to upoznavanje ili stalno žive. Ćula sam i o vama i o s moćnim razbojnikom. Fuadu Ali Beiu. Pelham iziđe, a Glinis otvori svoj — Sta ste čuli? veliki kofer i nađe mali mauzer piš­ — On je voda razbojnika, ali vlas­ tima još nije uspelo da to doTiažu. tolj, skriven u vešu. Neko vreme ga Od njega preti opasnost svakoj le- je držala među dlanovima razmiš­ poj ženi. Istina, ja sam u E^pat do­ ljajući, a onda ga sakri pod grud­ vela dva privatna detektiva, koji njak. Obuče dugu, belu haljinu od umeju da me čuvaju. Ipak, želim da mdijske svile i nastavi da popravlja se držim što dalje od tog cm obra- detalje šminke i nakita do Pelhamodog razbojnika — izloži GUnis Vel- vog povratka. Uskoro su se njih dvoje peli stepe­ bum . ništem a onda se nađoše na viso­ — A šta ste o meni čuli? — pitao kom, spoljnom useku na steni. Kad je dalje Ken Pelham. uđoše, Fuad Ali Bej ustade i sačeka — Završili ste građevinarstvo, ali da ga Pelham predstavi devojci. niste radili kao inženjer. Vrzmali ste se oko arheologa, trgovali s — Oprostite zbog moje želje, koju pljačkašima starina, špekulisali zla­ niste hteli da ispunite, fe n ije su sve tom, i tako stekli nešto imovine. Sta­ igračice prihvatale i takve zahteve ri ste dvadeset i devet godina. Moj — reče on čekajući da devojka sedzaključak; sposoban, lep, ali opasan ne. 52

— Ja i nisam igračica po zafiimanju. Učila sam balet, i uopšte igra­ nje, pa sam poželela da nastupim u pećinskom baru. To je bila samo jedna želja, možda nerazumna — odvrati Glinis. — Da li ste mi oprostili, Az Zahra? — ponovi Fuad Ali Bej. — Ako će mi to doneti vašu naklo­ nost i prijateljstvo, onda vam opraš­ tam od sveg srca — odvrati devojka i osmehnu se na najlepši mogući način. Uskoro se nađoše u živom, ali ne­ važnom razgovoru. Fuad Ali Bej još nije znao njeno pravo ime, i oslov­ ljavao ju je imenom Az Zahra. U jed­ nom trenutku on joj predloži: — Budite moj gost sutra na ima­ nju u Isni. Biće još jedna vrlo lepa devojka, Engleskinja. Pozvao sam i njene prijatelje. To su četiri Engleza. — Znate li njihova imena? — upi­ ta Glinis Velbum. — Ne svih. Jedan od njih zove se Oskar Menings, i moj je poslovni partner, a devojci je ime Iris Vud — odgovori Fuad Ali Bej. — -^‘SitniSTSsati drhtanje i, da bi to pri­ krila, poče da kašlje, vadeći mara­ micu iz svoje torbice. — Izgleda da sam se suviše ras­ hladila posle igre — objasni ona, već pribrana i vladajući sobom. — Dakle, dolazite li? — upita po­ novo Fuad Ali Bej. — Došla bih s najvećim zadovolj­ stvom, ali rano ujutro krećem u E1 Kargu. Tamo imam prijateljicu, ko­ ju sam nedavno upoznala i koja me je pozvala — odvrati Glinis. — Je li to neka Evropljanka? — upita Fuad Ali Bej. — Zove se Sandra Pilgrim. Radi za g;ospodina Ali Abdul Rezula. Ona je hemičarka, a on se bavi isko­ pavanjima. Poznato je da su se drevni Egipćani služili nekim otro­ vima da zaštite prolaze u grobnice faraona i d r u ^ velikana. Sandra Pilgrim je hemičarka, pa ume da ot­ krije te otrove, čije je dejstvo ranije

tumačeno kao osveta diahova — ob­ jasni Glinis Velbum. — Ali Abdul Rezul je moj prijatelj, a gospođicu Pilgrim poznajem već dve godine. Rezul je zaljubljen u nju, i zbog toga nema nijednu dru­ gu ženu — odvrati Fuad Ali Bej. — Onda sam siguran da ćemo se videti, jer uskoro ću i ja posetiti E1 Kargu i mesto iskopavanja. — Možda je šteta što neću moći da upoznam vaše prijatelje iz En­ gleske. Gde su oni sada? — reče de­ vojka kao da je pitala iz obične ra­ doznalosti. — Nalaze se u mojoj kući u Nag Hamadiju. Možete da ih upoznate još ove noći, ili u E1 Kargi, jer i oni će posetiti mesto iskopavanja od­ govori Ken Pelham. — Izgleda da u pustinji čovek brže upozna mnoge ljude nego u milionskim gradovima — odvrati Glinis neodređeno. Ostatak razgovora Glinis je skretala na temu o drevnim hramovi­ ma, piramidama i grobnicama. Ras­ pitivala se o grobnici Setosa I u doli­ ni blizu E1 Karge, a Fuad Ali Bej i Ken Pelham znali su da joj o svemu tome kažu vrlo mnogo. — Bilo mi je divno u društvu s va­ ma — zaključi Glinis. — Umorna sam, a sutra rano putujem. — To je težak put, a uz to vrlo dug. Opremite se za zaštitu od vru­ ćine — posavetova je Fuad Ali Bej. — Iznajmila sam helikopter ae­ rodroma u Luksoru, jer već sam obaveštena o mukama na tom putu — odvrati GUnis ustajući. Fuad Ali Bej se pozdravi i sa Pelhamom, pa i sam napusti pustinjski bar u pećinama. Pelham je devojci pravio društvo sve dok se spremala za odlazak u Luksor. U jednom trenutku reče: —'Viđaću vas u E1 Kargi, jer u kampu E1 Vahat uređujem novi bar, sličan ovom. Ipak, želim da pre to­ ga porazgovaramo. — Zar nije kasno? Može li to da čeka sledeći susret? — upita devoj53

ka, zaklonjena platnom prebače­ nim preko užeta, jer bila se svukla da promeni odeću. — Ja jesam krijvimčarlo, varao i trgovao, ali nisam zločinac. Među­ tim, sada se tamo kod E1 Karge spremaju takvi događaji da bih vam savetovao da se držite što dalje — odgovori Ken Pelham. U tom trenutku Glinis Velbum iziđe iza platna, ali još nije bila do­ voljno obučena. Na njoj je bio samo veš, suviše proziran i suviše malih ‘%-azmera. Da to ne smeta, ona pri­ vremeno ogrnu plašt za igru, ali on ’se otvarao pri svakom pokretu i ot­ krivao njeno telo na onaj izazovni ^ a čin koji znaju neke žene. ^ — Najradije bih ostala ovde cele noći, jer sam umorna — reče ona i 'g^usti se na dušek među jastuke. Hajdemo onda u gornji dao pead e. Tamo imam dobro uređenu ^eiiju za ugodan boravak — predlo­ ži Pelham. — Morala bih da se obučem i od­ nesem kofere. Mogla bih da se za­ dovoljim i ovim odeljkom gardero­ be — odgovori devojka. — Do mesta gde možete da se bezbrižno odmorite vodi prolaz ko­ jim se samo ja služim. Odneću vaše kofere, a vi pođite bez oblačenja — savetovao je Pelham. Ona klimnu glavom. Nekoliko mi­ nuta kasni e nađoše se u prostoriji obloženoj akiranim drvetom. Bila je nameštena da služi i za spavanje i za dnevni boravak. Svaki deo nameštaja bio je liaksuzan i dobro odabran. U jednom udubljenju na­ lazio se bar s frižiderom i ormarom, dobro snabdevenlm pićima. U dnu su bila vrata koja su vodila u pro­ strano kupatilo. — Ovo je kao pećina iz bajke! — uskliknu Glinis. — Tu ostajem kad mi se ne ide u naselje — objasni Pelham. — Pećinski čovek... Da li ovamo za kosu dovlačite žene koje vam se sviđaju? — reče Glinis opipavajući prostrani i meki ležaj. 54

— Mislim da ni pećinski ljudi nisu dovlačili žene kako Ih crtaju u sla­ bim šalama — odvrati Ken Pelham. — Hoćemo li da nastavimo razgo­ vor koji smo počeli, ili je sve to bio trik da me dovedete ovamo? — upi­ ta Glinis i spusti se na ležaj. — Vi mi se veoma sviđate, Glinis — reče Pelham stojeći daleko od nje oslonjen na pult bara. — I vi meni, Ken — odvrati Glinis. — Ali ponovite mi to malo izbliže. Pelham priđe i sede pored nje, pa reče: — Ispričajte mi nešto više o sebi, ali bolje je da ćutite ako imate obi­ čaj da pomešate istinu i laž, kao pre jednog sata. — Kakvu sam to laž izrekla? — Prećutali ste da poznajte Oskara Meningsa. — Niko me to nije pitao. — Ja vas pitam sada. — Zašto? — I sam poznajem Meningsa, a upustio sam se i u neke veze sa njim. — On je gangster najgore vrste, a važi kao poslovni bogaiaš-i^ad^ma — reče devojka, ne skrivajući mržnju. — Takav je i moj zaključak. Vratićemo se na razgovor o njemu, a vi prvo kažite nešto više o sebi — reče Pelham i uze joj ruku, kao da je raz­ gleda. — Čitate li iz dlana? — upita Gli­ nis. — Kad bih čitao, šta bih saznao? — odvrati Pelham pitanjem. — Otkrili biste da imam dvadeset i pet godina. Avantunstkinja sam bez principa, ili samo. s jednim prin­ cipom, koji se svodi na to da činim ono što mi se sviđa. Bogata sam, i mogu sebi da dozvolim m nogo šta. — Ljubav? — Nekoliko kratkih veza bez mnogo značenja. Volim slobodu, i čuvam se dramatičnih ljubavnika. — Koga imate? — Nikoga. Oca mi je ubio Oskar Menings sa svojom bandom — od­

govori Glinis Velbum i, s prekidi­ ma, izazrvanim Pelhamovim pitanji­ ma, ispriča sve što joj se dogodilo u Londonu. — Dakle, želite da se osvetite Meningsu — zaključi Pelham. Ona samo klimnu glavom, a oči joj se napuniše suzama. Pelham joj ih ubrisa, donese joj čašicu jakog koktela, a onda se spusti pored nje i šapnu; — Mislim da treba da ti pom og­ nem. A sada pokušajmo da to zabo­ ravimo. IX X osmatrajući otvor nepravilnog oblika, koji je predstavljao glavno okno za otkopavanje grobnice, a morao je biti i glavni ulaz gradite­ lja, Lun je razmišljao o događajima koji su započeli u Londonu, nastavi­ li se na obali Nila, i sada se preneli u pustu dolinu blizu E1 Karge. Tih dana počela je mala najezda kroz klanac ka mestu koje je vekovima skrivalo grobnice šezdeset egiJ2pt-gkj>i faKagria.^ od kojih SU mnoge davno opljačkane i zatrpane. Ljudi Ali Abdula Rezula, uz po­ moć svega tri policajca, pokušavali su da turiste drže na odstojanju, ili čaJi da im onemoguće svaki pristup. Međutim, množio se i broj onih koji su imali pravo da dolaze, jer im je to odobrio sam Ali Abdul Rezul, ili su imali dozvolu vlade i njenih službi da posete tajanstveno mesto u pus­ tinji. Bilo je i onih koji su mogli da dođu p o jjravu sile i važnosti u toj sredini, a da niko' ni ne pokuša da ih ometa. Takav je, na primer, bio Fuad Ali Bej sa svojom pratnjom. . Sve je to stvaralo zbrku, zbog koje je Rezul morao da postavi logor sas­ vim uz ulaz u grobnicu. Međutim, počele su priče o nekakvim čudnim opasnostima koje prete kopačima i svim ljudima koji učestvuju u pod­ uhvatu. Trećeg dana posle približa­ vanja logora grobnici jedan kopač, Hamit, nađen je mrtav u jednom

hodniku grobnice. Lobanja mu je bi­ la smrskana udarcem u potiljak, a bilo je malo verovatnoće da je sam pao i tako se povredio. Nekoliko ko­ pača napustilo je posao. Sledeće no­ ći iz glavnog ulaza dopro je čudan urlik. Policajci i hrabriji kopači po­ žurili su podzemnih hodnikom i opet su našli jednog kopača sa smrskanim potiljkom. Dok su radnici šledećeg jutra raz­ govarali pred ulazom u grobnicu, iz daljine su odjeknule puške, i dva kopača su teško ranjena. Jedan je umro nakon dva sata. Tog dana ko­ panje je prestalo, ali noću su opet nađenp, dva kopača smrskanih gla­ va, ovoga puta u samim šatorima. Posle svakog zločina broj kopača se smanjivao, a sada ih je ostalo svega tri. I oni nisu hteli da uđu u okno bez pratnje policajaca. — Dovešću nove kopače i videćete da su to sve slučajni događaji, ili obična ubistva iz osvete — govorio je Ali Abdul Rezul. Uspelo mu je da dovede pet novih radnika, ali oni su pobegli čim su saznali šta se ovde događa, nisu ni , ulazili u podzenme hodnike. Tada je stigao Fuad Ali Bej i pred­ ložio da R«zul prepusti kopanje nje­ mu i ljudima koji žele da učestvuju, a da on sve samo nadgleda. — Razmisliću — odgovorio je Ali Abdul Rezul i požurio u Luksor da o svemu izvesti Baiba Mamela Bakšara. Vratio se razočaran, jer Bakšar nije imao mogućnosti da mu dodeli odred policije. — On kao da želi da odustanem od kopanja — pričao je, ljut na up­ ravnika policije, uplašen uplitanjem m oćnog vođe razbojnika i zabrinut zbog velikih novčanih gubitaka. Nekoliko dana tražio je izlaz u naplaćivanju ulaznica turistima ko­ ji su hteli da vide već otkopane pod­ zemne hodnike. To mu nije donosilo tolike prihode da bi mogao da održi svoj poduhvat, jer je samo donoše­ nje vode iz oaza na cesti od E1 Kar55

ge do Barisa koštalo m nogo više. Konačno ]e prihvatio predlog Fuada Ali Beja, i kod ulaza u grobnicu skupUa se nova grupa kopača. Me­ đu njima viđali su se i četiri Evrop­ ljanina, ali oni kao da su se skrivali. Ostajali su u velikim prikolicama, dovučenim u samo s jedne strane pristupačnu klisuru. Artur Markinč, kao tobožnji re­ porter i snlinatelj Arman Laroš, mo­ rao je da plaća pravo posečivanja grobnice. O svemu tome Lun je dugo raz­ mišljao, znajući pozadinu događaja. Trebalo je odlučiti šta da se učini. Znao je da su zločini među kopači­ ma delo ljudi Fuada Ali Beja. Čak se sumnjalo na jednog od preostala tri Rezulova kopača. On je jedini ostao u službi Fuada Ali Beja. Zvao se Abas Kamil, a bio je snažan, grub i izdržljiv, star četrdeset 1 dve godine. Od njega su poticale i mnoge priče koje su izazivale svađu među kopa­ čima. — Ja, potomak faraona, znam da se to svima nama osvećuju duhovi koji večno postoje — pričao je. čas na arapskom, a čas na hemitskom jeziku, jer oba je potpimo govorio. Bio je to jedanaesti dan od dolas­ ka Luna i ostalih Iz njegove grupe u kamp kod E1 Karge. Marklnč, Makferson, Džejn Vitingtpn i Dik Gudl bili su ušli da snime nove delove ot­ kopanih hodnika, jer u podne je po­ činjao duži odmor 1 ručak za kopa­ ča. Liui je ostao napolju, u želji da malo osmatra okolinu i da napravi skicu svega što je video. Kod nacrta grube konture plana, proveri proporcije prema ubeleže nim marama. Od ulaza počinjao je četiri jarda širok i tri jarda visok hodnik, koji ,se spuštao pod uglom od trideset stepeni. Podloga je bila sastavljena od grubo isklesanih stepenika. Taj prolaz bio je dug sto pe­ deset jardi, a onda ga je presecao bunar, dubok petnaest jardi, na či-. jem dnu su bili ugrađerJ kao koplja oštri kameni šiljci. Bunar je nekad 56

bio sakriven pločama, koje su bile uravnotežene oko kamenih ležišta, ali su se pod čovečijim teretom iskretale, i olakšane, opet se vraćale na svoje mesto. U bunaru su nađeni ostaci kostura starih m nogo vekova, ali i nekih koji šu tu dospeli mnogo kasnije, pre pedesetak godi­ na. Iza bimara nalazila se prva dvo­ rana, čiju su tavanicu držala četiri uglačana granitna stuba. Iza nje je bila lažna grobnica, za obmanjiva­ nje pljačkaša, koja je bila postavlje­ na pet jardi niže, te se njena tavani­ ca izravnala sa podom prve dvora­ ne. I iz prve dvorane i iz lažne grob­ nice počinjao je isti tunel, koji se spuštao u dubinu, i dalje u brdo. Nji­ ma se, posle trideset jardi, stizalo u prostor nazvan Donja dvorana, gde se. tajnim prolazom, nastavljala grobnica sa sarkofagom Setosa I. Bilo je to mesto do koga je 1817. go­ dine dopro Italljan Belconi. On je taaa razbio vrata grobnice i razva­ lio sarkofag, ali ga je našao praz­ nog. Sada je sve to pono^e^^žis ottes^k^ no, 1 počinjalo je kopanje dalje, jer je otkriven drugi hodnik. Kopači Fua­ da Ali Beja već su bili prodrli sto tri­ deset ja,rdl dalje. Pošto sve to na­ crta, Lun izvadi kopiju drevnog pa. plrusa, koju je bio uvećao sa fUma oduzetog Oskaru Meningsu. Upoređlvao je ta dva crteža, koji su bUi ve­ oma slični, i jedan detalj privuče njegovu pažnju. Nagib brda u kome je bio ulaz razlikovao se od nagiba na crtežu papirusa. On opet pogle­ da na tu stranu, razmišljajući koliko su vekovi 1 erozija mogli da izmene taj nagib. U tom trenutku primeti jednog kopača, koji, krijući se i pa­ zeći da ga niko ne vidi, nestade u ot­ voru, noseći pod rukom nekakvu alatku. Znajući da su sada u grobnici sa­ mo njegovi prijatelji Lun strč& sa suprotne padine 1 požuri da se spus­ ti hodnikom. Bio je obuven u cipele mekih donova i kretao se nečujno,

ne koristeći nikakvu lampu, jer ]e pred sobom video mali kriag svetla, kojim je sebi tražio put onaj nezna­ nac. Pošto procenl da je stigao blizu opasnog bunara, klopka za pljačka­ še grobnica, morade na časak da upotrebi svoju džepnu lampu. To mu spase život, jer neko beše na drugu stranu povukao četiri široke daske, i prepreka je zjapila, preteći iz dubine svojim kamenim zubima. Lun nije imao vremena da traži drugo rešenje, pa se povrati nekoli­ ko koraka i iz zaleta skoči, uz rizik da padne u jamu. Uspeo je da skoči ona četiri jarda 1 nađe se na drugoj strani, ali baš tada pred njim poče da se ruši pravi usov škriljevca 1 kristalnog kamenja, pomešanog s peskom. Lun morade da se povuče. Zapanjeno je zurio u prepreku, koja naglo zatrpa ceo otvor podzemnog stepeništa. Odroni u ovakvim potkopima nisu neobična pojava, i za­ to je hodnik bio podgraden stubovl-, ma i gredama. Međutim, čudno je bilo to što je među komadima stena i škriljevca bilo dosta peska, koji je ^£om sastavu. Lun se setl da su drevni graditelji piramida 1 grobnica koristili pesak za spušta­ nje kamenih pregrada posle sahra­ ne faraona. Pesak bi iscurio kroz proračunate otvore, teret na njemu t)i se polako spuštao, kao na hidrau­ ličnim uređajima. Čudno je bilo 1 to što se rušenje dogodilo odmah po­ sle prolaska čoveka koji se tajno uvvikao ovamo, i koji je sklonio das­ ke nad bunarom s kamenim šiljci­ ma. Lun pokuša da odgrće materijal pod svodom hodnika, ali to je bilo uzalud, jer su količine bile ogrom ­ ne, i on proceni da je zarušen ceo prolaz do prve dvorane sa četiri stu­ ba. Ostalo mu je jedino da se brzo vrati, digne vizbunu i dovede po­ moć. * A đ a k ferson je nosio teške baterije i reflektore. Dik Gudi torbe s opre­

mom 1 vodom, a Artur Markinč ka­ meru, kojom je s vremena na vreme snimao detalje i cele delove pod­ zemlja. Džejn Vitington je tražila tragove života, grebućl i stavljajući u epruvetu i male kutije sve što je li­ čilo na gljivice, llšajeve i plesan. Baš kad su se spremali za povra­ tak iz Donje dvorane, začuše kako neko trči u lažnoj grobnici, koja se nalazila u visini svoda Donje dvora­ ne. Otud se poja’/i čovek sa metal­ nom polugom u ruci. Vikao je nešto na arapskom, ali oni ga nisu razumell. — Zar ne zna ni reč engleski? — pitao je Makferson. — To je onaj što veruje da je poto­ mak faraona. Zove se Abas Kamil — reče Artur Markinč prilazeći gru­ bom kopaču i upitao ga gledajući. KamU znacima objasni da odmah treba da idu napolje. Pokazivao je na svodove i, pošto je spustio polu­ gu, obema rukama pokušavao je da im objasni nešto o rušenju. — Kaže da će svodovi pasti — za­ ključi Dik Gudi. Abas Kamil potvrdi, s izrazom ra­ dosti što su ga razumeli, 1 dade im znak da ga slede. Popeše se u lažnu grobnicu a zatim u prvu dvoranu. Kamil je išao dalje, ali na izlazu iz dvorane naglo zastađe, uzviknu ne­ što na arapskom 1 potrča nazad, kao da se skriva iza njih, jer je video duhove, ili nešto užasno. Makferson postavi baterije 1 ref­ lektore na tlo, a zatim pođe da po­ gleda u hodnik. Džepnom lampom osvetu put i zastade. — Odron! Zatrpani smo! — javi i nastavi neku dugu mornarsku psovku. Abas Kamil je klečao na sredini dvorane i klanjao se čelom do zem­ lje, pominjući Alaha 1 izgovarajući nerazumljive reči molitVe. Izgledalo je da ništa više ne vidi i ne čuje. — Nema razloga za paniku — re­ če Artur Markinč. — Čim kopači do­ đu da nastave posao, vldeće odron i napravlće prolaz do nas. Pored to­ 57

ga, Lun treba da se vrati, i pokrenuće otkopavanje. — Ne pominjl prava imena, jer ovaj čovek možda ipak nešto razu­ me — šapnu mu Džejn Vitington. On klimnu glavom i načini pokret rukama u znak da ga je zbunio ova trenutak. Čekali su nešto više oc jednog sata, a onda Abas Kamil ne­ stade kroz prolaz lažne grobnice. Uskoro se vrati, noseći alatke za ko­ panje, koje su bile ostavljene u no­ vom hodniku. Poče da kopa, osvrću­ ći se prema ostalima. PiVi pristupi Artur Markinč i dohvati lopatu. Sle­ dili su ga Makferson i Gudi, zbijaju­ ći šale na svoj račun. Džejn je razgledala crteže iz živo­ ta faraona uklesane na pločama donetim iz nekog dalekog kameno­ loma. Abas Kamil ostavi kramp i dođe u dvoranu da se odmori. Po­ gleda šta radi Džejn i dade joj znak da zna nešto lepo. Prinosio je prste ustima i puckao jezikom, a onda po­ kazivao na zidove. Krenu ka ulazu u lažnu grobnicu i dade joj znak ru­ kom da ga sledi. Ona odrnahnu gla­ vom i on se vrati. Opet je klečao i klanjao se do zemlje, dugo mrmlja­ jući nešto na arapskom. Nenaviknuti na kopanje, Mar­ kinč, Makferson i Gudi brzo se umoriše i dođoše da predahnu. Iako su se nalazili duboko pod zemljom, u grobnici je bilo vrlo \'Tuće i z a ^ š Ijivo. Da zabavi društvo, Markinč je. pričao zanimljivosti koje je o grob­ nici saznao od Ali Abdula Rezula. Podseti ih da je graditelj na steni zabeležio: »Niko nije ništa video ni čuo. Stražario sam sam dok je grob­ nica kopana u kamenu«. — Sto mu hijeroglifa, runa, raboša i slikovitih pisama, je li on znao da ću ja biti ovde svečano poko­ pan?! — upita Makferson. — Baš ne ličiš m nogo na faraona — zadirkivao ga je Gudi. Kad opet pođoše da kopaju, Džejn nastavi da razgleda detalje oko stubova. U jednom trenutku oseti da je 58

^bas Kamil iza nje i htede da se ok­ rene, ali njegove gm be šake pokriše joj usta, i ona oseti snažan udarac u potiljak. Izgubila je svest ne uspevši da krikne. Uskoro Artiir Markinč ostavi ko­ panje i vrati se u dvoranu, koja je bi­ la dobro osvetljena malim reflekto­ rom. — Džejn! Halo, Džejn! — pozva on iz sveg glasa, kroz otvor prema laž­ noj grobnici. Tek tada shvati da nema ni Abasa Kamila, pa pozva Makfersona i Gudija. Mornar opsova i potrže svoj ogromni kolt, pa prvi zgrabi bateri­ je i reflektore i pođe u potragu. Stigoše do kraja novog hodnika, obiđoše sve pobočne jame i započe­ te hodnike, ali nigde ne nađoše trag Džejn i kopača. — Đavo je umešao prste, sto mu rogova i trozubih repova! ~ psovao je Makferson s izrazom očajanja na licu. Uzalud su kucali u zidove zaviri­ vali na sve strane i zvali. Sve je bilo gluvo, baš kao u grobnici. Nastaviše da pretražuju, sve više strahaiućt od neke drevne zamke, koja je pro­ gutala tu divnu Lunovu Džejn i gru­ bog kopača. Međutim, javljale su se i sumnje da je Abas Kamil oteo Džejn i odneo je kroz neki tajni pro­ laz. To im je davalo snage da opet pretražuju, ali sve se završavalo bez uspeha. Zjureći da pozove pomoć, Lun je proklinjao svoju neopreznost, jer ni­ je bio poneo svoj džepni primopredajnik. Jednostavno, pri (Ulasku iz kampa nije pomišljao da mogu na­ stati prilike u kojima bi radio ure­ đaji bili neophodni. Da ih je imao, mogao bi da opomene Džejn i ostale na opasnost koja im možda preti od nepoznatog, jer bilo je očito da je on uklonio daske i na neki način izaz­ vao veliki odron u tunelu. U logoru kopača on pozva pomoć i raspita se ko od njih nedostaje.

Već i sam beše primetio da nema Abasa Kamila, a proverom i ostali utvrdiše da je nestao. Baš tada kod ulaza u grobnicu pojaviše se viši inspektor Skotland Jarda Džozef Dark i inspektor Tičbom . Oni se raspitaše šta se događa i Lun im objasni; — Odron u katakombama grobni­ ce zarobio je moje kolege iz filmske ekipe. Snimali su otkopane delove za vreme odmora. — A ko ste vi, gospodine? — upita Dark. — Zovem se Kliv Vispnort — od­ govori Lun i požuri za grupom rad­ nika u podzemni hodnik. Kopači brzo popraviše prelaz pre­ ko btmara i počeše da uklanjaju rastresiti materijal. Stigoše i inspek­ tori Skotland Jarda, ali uskoro se pojavi Fuad Ali Bej, u pratnji četiri naoružana pratioca i dva egipatska policajca. — Svi gosti neka napuste ove mesto! — naredi on vičući. — Ja moram da ostanem. Tame su moji drugovi — usprotivi se Lun. b^Iazll'e ■švi odmah, jer može da bude i novih odrona. Neću da snosim odgovornost za strance — odvrati Fuad Ali Bej. Dva egipatska policajca ga podržaše, i Lun je morao da iziđe. Iziđo­ še i inspektori Skotland Jarda, ali Lun izbeže njihovo društvo, žurno odlazeći ka svojim kolima. Odjuri prema kampu da donese primopredajnik i više drugih sredstava, jer predviđao je nove događaje. U kampu Lun susrete Ali Abdula Rezula i ispriča mu šta se dogodilo. — Opasnost na tom mestu bila je poznata. To je bila zamka koju su postavili još drevni graditelji, ali ot­ krio ju je moj praded, i uvek je bila dobro podgrađena. Moji ljudi su to bili ponovo utvrdili, i samo je neko nam em o m ogao da izazove rušenje — ispriča Rezul i pridruži se Lunu za odlazak na mesto iskopavanja, jer ga je ovaj molio da to učin^

predviđajući da uz njega lakše opet uđe u podzemne hodnike. Isterani iz podzemnih grobnica, Dark i Tičbom su lutali okolo. U ednom trenutku ugledaše čoveka £O ji je preko pantalona trljao svoje noge, dok mu je na licu bila grima­ sa bola. Bio je to Evropljanin, i oni mu priđoše. Počeše razgovor i ras­ pitaše se šta taj čovek ovde radi i odakle je. — Zovem se Bak Vensli, a radim na snabdevanju — odgovori ovaj, i odmah zatim ih napusti, odlazeći prema jednoj klisuri, zatvorenoj s dvoja kola i jednim kamionetom. Njih dvojica su gledali za njim, i u jednom trenutku videše kako posm u i pade. Potrčaše tamo i nađoše ga onesvešćenog. — Ponesimo ga tamo — predloži Dark i prihvati ga ispod pazuha. Tičbom dohvati Venslija za noge. Pri tome kratke letnje pantalone onesvešćenog, koje su mu dosezale do kolena, spadoše. Pokazaše se ožiljci oko obeju njegovih butina. — Pa ovaj čovek je skraćivan! — uzviknu inspektor Tičbom i zastade. — Dok sam ga posmatrao, neho­ tično mi se nametala misao da iz­ gleda kao skraćen. Poremećene su proporcije tela, pa su ruke i cevanice nekako suviše duge — odvrati vi­ ši inspektor Dark i spusti onesveš­ ćenog. Njih dvojica ga pregledaše. Otkriše još uvek sveže ožiljke na iviCi ko­ se, na vratu i u borama lica. Tičbom izvadi kutijicu i iz nje izvuče pantljiku za merenje. — Butna kost mu je kraća čitavih šest inča, u odnosu na cevanicu. Ovaj čovek je skraćen! — zaključi on iznenađeno. — Ne bih se začudio da u blizini nađemo i Oskara Meningsa — reče viši inspektor Dark. — Ne razumem — reče Tičbom. — Treba da se setiš događaja u Londonu. Kad smo izvešteni da su 59

savladani Menings i njegovi ljudi i da je među njima Slim T orblen... — Misliš da bi ovo m ogao da bu­ de Torblen?! — prekide ga Tičbom. — Baš to mislim. Nad njim je iz­ vršena operacija skraćivanja tela, kakve su u svetu vršene samo nad previsokim devojkama. Uz to mu je plastičnom operacijom znatno izmenjen lik — objasni Dark svoje sumnje. — Njegova nesvest nam je dobar povod da pogledamo tamo u klisuri kojo nismo mogli da priđemo — predloži inspektor Tičbom. Njih dvojica opet podigoše tobož­ njeg Baka Venslija i ponesoše ga prema isprečenim kolima. — Stoj! — uzviknu neko iza kola, i oni ugledaše čoveka pod tropskim šlemom i s naočarima, koji je u ru­ kama držao mašinsku pušku. — Vaš čovek se onesvestio, pa smo ga doneli — odgovori Dark ne zaustavljajući se. — Rekao sam da stanete! Ostavi­ te ga tu i odlazite! — uzviknu Ijutito stražar. U tom trenutku iza njega izviri li­ ce Oskara Meningsa. On nešto šap­ nu stražaru i ukloni ga, a onda doviknu: — Samo priđite, gospodo! Stražari uvek bukvalno shvataju svoju dužnost. Zato su stražari. — Dolazimo! — odvrati Dark, ali za časak spusti onesvešćenog i ne­ što šapnu Tičbomu. — Bilo bi bolje da ne ulazimo — takođe šapatom reče Tičbom. — Eno neko već pali kola i okre­ će ih, da nas progoni ako pokušamo da umaknemo. Možda ćem o uspeti da ih iznenadimo. Zatim njih dvojica opet ponesoše onesvešćenog Venslija, odnosno skraćenog Slima Torblena. Ona ko­ la ih oblđoše i otvoriše širi prolaz, a onda se zaustaviše, zaklanjajući ih od pogleda iz daljine. Iz kola iskori čov3k pod tropskim šlemom, držeći mašinsku pušku uperenu prema njima. oO

— Dobro nam došli, njuškala iz Skotland Jarda! — uzviknu Oskar Menings, i već je u ruci imao auto­ matski pištolj. — Ne razumem vas, gospodine — odvrati Dark spuštajući onesveš­ ćenog. — Razumećete. Podignite ruke^ i bez trikova! — naredi Menings. Odmah zatim pojavi se i Albert Faler, oznojen i sporo se krećući na nesnosnoj vmćinl. — Objasnite nam ovakav postu­ pak — reče Dark glasom u kome je bio ton protesta. — Vežite ih! — naredi Menmgs, još uvek ih držeći na nišanu. Nekoliko minuta kasnije uvedoše ih u jedan šator pod isturenom stenom i vezaše im i noge. — Suviše uporno nas sledite, gos­ podo — poče Oskar Menings. — Cak ste se uortačlll i sa kraljem po-, noći, samo da postignete svoj crvlji'n cUj. Vrlo dobro znam ko ste, a ne sumnjam da 1 vi znate ko smo mi. Pustinja je Idealno mesto za obračim. Ovde ima dosta m pa, praznih faraonskih ^ob n ica , po^ ein n ih hodnika i leplh mestaT^Sr se zau^E^ sakriju leševi dva momka iz Skot­ land Jarda. — Dakle, otvarate sve karte, Meningse? — upita Dark hladno. — Tačno, Dark! — odvrati Menin­ gs. — Ali to vam ništa ne koristi, jer svi aduti su u mojim rukama. * K a d Džejn opet dođe k svesti i ot­ vori oči, ništa nije vldela. Osetl da je vezana i da leži na kamenom tlu. Usta su joj bila vezana nekom krpom koja je smrdela na znoj. Ona oslušnu. Blizu je čula samo nečije šumno disanje. Iako su joj ruke bile vezane, uspela je da levim laktom opipa svoju odeću. Tvrda izbočlna pod širokim kalšem njenih kratkih pantalona pokazivala je da je još uvek tu njen mikro-prlmopredajnik, ali nije mogla da ga uključi i koristi.

Počela je da stenje i da se pokreće telom po podlozi. Tada se upali ma­ la džepna svetiljka, i krug svetla pa­ de na nju. Ona je davala znake da se guši i jedna gruba ruka je povuče k sebi, a zatim Joj odveza prljavu krpu sa usta. — Morate da čutite, gospođice, jer ne želim da slušam nikakav plač i vrištanje — upozori je čovek koga nije videla, ali za koga je znala da je Abas Kamil. — Pa vi govorite engleski — reče ona sećajući se da Kamil nije u grobnici izgovorio nijednu englesku reč. — 1 ko ste vi? Šta se to dogodi­ lo? — Govorim engleski, ali nisam hteo da to pokažem. Došao sam da te otmem, lepotice — odgovori Ka­ mil, i glas mu zaškripa u nekom ne­ prijatnom smehu. — Zašto, čoveče? Šta hoćete od mene? — Učinio sam to po nalogu moga gospodara. — Ko je on? — O tome se ne govori. —==^T!Ja^s«-Tralazimo? — pitala je dalje Džejn, pokušavajući da veza­ nim rukailia uključi primopredajnik, i to joj je uskoro uspelo. Ona ponovi pitanje, u nadi da je Lim, ili neko od ostalih sluša. Nada­ la se da će tako uspeti da ih obavesti o svom položaju. — Potrudite se da ćutite, devojko! Ja hoću da spavam, jer ovde treba da čekamo još dugo. — Plašite se da nas neko ne čuje? — Ne, niko ne može da nas čuje, makar da vrištite iz sveg glasa. — Gde se nalazimo? — Postaješ nemoguća! — uzviknu Abas Kamil. — Naše žene znaju da ćute kad im se to kaže. — Ali ja se plašim ... Svud je mrak, a možda smo baš u samoj grobnici — nastavi Džejn. — Ućuti, prokleta bila! Hoću da spavam! — naredi Kamil. Džejn je neko vreme ćutala, a on­ da pokuša da se koncentriše za tele­

patsku vezu s Lunom, ko u je uvežbavala već dve godine. Lun i ona mogli su da snagom volje prenesu jedno drugom slike onoga što vide. Ali sada ona ništa nije videla. Mog­ la je jedino da zamišlja lik Abasa Kamila. Ipak, i to ju je ohrabrivalo, jer znala je da će time dati Lunu znak da je živa, i da je u vlasti otmi­ čara Abasa Kamila. U jednom trenutku ona dosta tiho upita: — Spavate li? — Još ne, ali hoću potpun mir! — podvlknu Kamil. — Mogu U da vam pevušim jednu francusku pesmu? Strah me je u mraku — nastavi Džejn. — Trebalo bi da te istučem — od­ vrati otmičar i ustade. Džejn se zgrči u strahu od napa­ da, ali ugleda kako Kamil pali lam­ picu i odlazi dalje, pognut zbog ni­ skog svoda pećine u kojoj su se na­ lazili. — Možeš da pevušiš, ali ako te čujem i kad se smestim dalje od te­ be, vratiću se da ti vežem usta, pa makar se ugušila — zapreti Kamil. Kad ostade sama, Džejn poče da govori na francuskom kao da pevuši. Javljala je da se nalazi u nekak­ voj pećini i da je vezana. Opisala je otmičara i ispričala sve što je od nje­ ga saznala. Na kraju otpeva: »Da li me čuješ, dragi? Da li me čuješ?« Bila je uspela da iz šava svoje blu­ ze s džepovima izvuče kuglicu slu­ šalice i da je stavi u uvo. Sada je ču­ la odgovor: — Čujem te, draga. Učiniću s v e ' da te pronađem. Možeš li da kažeš kako ste stigli u tu pećinu? Bio je to Lunov glas. Džejn mu sa žaljenjem objasni da je bila onesvešćena udarcem i da ne zna kojim pu­ tem je doneta ovamo. — Samo hrabro, draga! — Ne brini, Donalde. Upotrebiću smrtonosnu iglu ako me taj ra.zbojnik bude mučio. Ruke i noge su mi vezane, ali mogu prstima da dohva­ 61

— Upozorite ih da budu oprezni, tim oružje ~ reče Džejn u želji da i sama ohrabri svog voljenog Donal- jer taj čovek je opasan i neobuzdan. Cak je moguće da je otmica gospo­ da Sikerta. — Ne čini to bez najveće životne đice Val izvršana po njegovom na­ opasnosti! — upozori je on, — Ako logu — reče Rezul tiho i osvrćući se ga ubiješ otrovnom iglom, može da da ko ne čuje. Kad oni izađoše napolje, već se bi­ dođe do katastrofe, jer ni sama ne lo smračilo i zvezde su treperile nad znaš gde se nalaziš. — To je tačno, ali rekla sam to da beskrajnom pustinjom i gromadane strahuješ suviše za mene — za­ ma kamenja oko klanca prema E1 Kargi. Jedna prilika šunjala se oko ključi Džejn. Ostavila je uključen minijaturni automobila u kome su bili Markinč primopredajnik i javljala se s vre­ i Gudi. Reporter primeti uhodu i mena na vreme. U jednom trenutku obiđe ga, skrivajući se iza krečnjačkih stena. Iznenada ga zgrabi i doona upita — Donalde, je li tačno da me ti ne 'vede kod automobila. — Ko si i zašto nas uhodiš? — po­ bi čuo da podzemna grobnica nije povezana na neki način s ovom pe­ če Markinč da ga ispituje. — Samo sam razgledao. Radoz­ ćinom? — Da, draga! Ovi uređaji ne bi nao sam i tako. . . Ja sam vodonomogli da emituju ako bi između nas sa, a radio sam za Rezula. Sad me postojala velika prepreka — objasni niko neće. Možda biste me vi primi­ li. Koristiću vam — odgovori mla­ joj Lain, Kad je Lun opet stigao na mesto dić, ne baš najboljim engleskim iz­ govorom. iskopavanja, Fuad Ali Bej beše na­ Kaza im da se zove Ahmed Amapustio grobnicu, ali Abdul Rezul po­ zi. U tom trenutku poče u daljini vede Luna i ostala tri člana ekipe za pucnjava, i Markinč posla mladića snimanje ponovo u podzemne hod­ da izvidi šta se događa. Ovaj odmah nike i dvorane grobnice. To je Lunu poslušno otrča prema islisuri u- lio.dalo priliku da uspostavi vezu sa joj je bio logor Oskara Meningsa. Džejn. Posle razgovora s njom, koji Odmah zatim Markinč vPadio-vebeše obavio izdvojen u uglu donje zom javi Lunu šta se događa i reče dvorane sa stubovima, on o svemu mu da je iskoristio mladića koji se obavesti Makfersona, Markinča i zove Amazi. Gudija, pa predloži: — On je Bakšarov uhoda. Kažite — Dvojica od nas treba da se sak­ mu lozinku »Faraša« što znači lep­ riju ovde u grobnici i da tako sače­ tir, i on će nam koristiti — odgovori kamo noć, a dvojica da idu napolje i Lun. prate šta se tamo događa. Nastade mala prepirka, jer svaki od njih je hteo da ostane u grobnici, smatrajući to opasnijim i težim po­ "V est o nestanku tobožnje Elize Val slom. — Ostaćemo ja i Makferson, jer zatekla je Glinis Velbum i Sandru Pilgrim u kući Ali Abdula Rezula. imamo oružja koja vas dvojica ne Odmah su i njih dve krenule da saz­ možete da upotrebite — zaključi na u ishod traganja. Bližilo se veće Lun i objasni im kako da zavaraju dok su se vozile u starom džipu, do­ kopače i Ali Abdula Rezula. Markinč i Gudi odoše da potom­ bro se držeći da ne ispadnu od po­ ku pljačkaša grobova kažu da je to­ tresa na grubim neravninama jed­ božnji Kliv Vipsnort sa svojim prija­ va prohodnog puta kroz klanac. — Još uvek ne mogu da shvatim teljem Holtom otišao da potraži Fuzašto živiš ovde, Sandra — reče u ada Ali Beja. 62

jednom trenutku Glinis Velbum. — Da li zaista voliš tog čoveka? — Sigurna sam da Ali Abdul Rezul voli mene — smejući se odgovo­ ri Sandra Pilgrim. — Da li je zarada jedini razlog što živiš ovde u pustinji? — ponovo upi­ ta Glinis. — Takva sam. . . Pravi razlog ne mogu da ti kažem, jer čini mi se da i ti nisi meni rekla zbog čega sve lu­ taš ovuda — odgovori Sandra. — Želiš li to da znaš? — Da. Po prirodi sam vrlo radoz­ nala. Uveravam te da umem da ču­ vam tajnu i da sam ti iskrena prija­ teljica — odgovori Sandra. Glinis Velburn joj ukratko ispriča šta se sve dogodilo i zbog čega se našla u Luksoru pre dva meseca i sada ovde u El. Kargi. Jedino je taji­ la da ima kopiju drevnog papirusa, koji je otkrivao tajnu grobnice Setosa I. — Dakle, želiš da se osvetiš Meningsu i njegovoj bandi? — upita Sandra pošto je saslušala ispovest sTOje nove prijateljice. ^-^■2arfT ’iilsl? ! To su zločinci na gore vrste! — odvrati Glinis Ve' bum. U tom trenutku iza sebe začuše zavijanje nekog motora, i Glinis se okrenu. — Dolazi Ken Pelham! — uzviknu ona radosnim glasom, što izazva osmeh Sandre Pilgrim. Ken Pelham ih obiđe, rukom da­ de znak da stanu i zaustavi svoj snažni motocikl. — Kud ste se uputile vas dve? — upita s izrazom izvesne zabrinutos­ ti. — Primiče se noč, i ne bih se izne­ nadio da se sutra nađete u karava­ nu koji putuje pustinjom prema ju­ gu— Ne vidim takvu opasnost — od­ vrati Sandra Pilgrim. — Pored toga, kod grobnice je i Ali Abdul, pa ćemo se vratiti s njim. — Moraću i ja da pripazim na vas — osmehnu se Pelham. — Takve

dve lepotice vrlo su primamljiv plen za pustinjske razbojnike. — Da i vi ne snujete otmicu jedne od nas? — zadirkivala ga je Sandra. — I to bih učinio kad bi vredelo. Ipak, smatram da dobra volja više vredi od svakog prisiljavanja — od­ vrati on i nehotično pogleda Glinis. Ona mu pripreti prstom, i on uzjaha svoj motocikl, pa pođe pred nji­ ma. U logor blizu grobnice stigoše zajedno i nađoše Ali Abdula Rezula, koji ih obavesti da nema traga gos­ pođici Val, iako je učinjeno sve što je u moči ljudi koji su ovde. — Postoje neke sumnje, jer nestao je neki Abas Kamil. Izgleda da je on ušao u grobnicu pre odrona. Opis koji su dali reporter Arman Laroš i njegovi drugovi sasvim se slaže sa izgledom tog čoveka. On je jedan od tri preostala kopača iz moje grupe, a jedini koji se pridružio Fuadu Ali Beju — završi Rezul svoje izlaganje. Odmah zatim on im predloži da se ne udal avaju od kola i da ga sa­ čekaju dok se dogovori s ljudima koji traže nestalu devojku. ' — Bićemo u blizini — odvrati Sandra Pilgrim. Glinis je osluškivala zvrjanje mo­ tocikla i ugleda njegov far kako osvetljava ulaz u logor Oskara Meningsa. — Pođimo na časak i nas dve ta­ mo, da vidimo koga to posećuje Pel­ ham — predloži ona. — Želiš da ga uhodiš — zadirkiva­ la ju je Sandra, ali pristade da ide s njom. One pođoše pešice i držeći se senki pod stenama. Sandra je poznava­ la svaku stopu ovde, 1 reče da posto­ ji mali usek sa strane, kojim mogu da stignu iznad nepristupačne kli­ sure, zatvorene kolima i kamione­ tom. Uskoro se njih dve nađoše us­ red kamene litice iznad tri veuLa šatora. Prva dva su bila odmah na početku klisure, a treći je bio uda­ ljen čitavih dvesta jardi i skriven iz­ među dve stene. e:

Dve devojke ugledaše Pelhamov motocikl između dva prva šatora, a onda Pelham iziđe, i one čuše kako se pozdravlja sa dva čoveka i odlazi nazad prema dolini. — Treba da se vratimo — reče Sandra Pilgrim. — Rtaćem o Kena ko su ti ljudi, tako izdvojeni ovde. — Hajdemo — složi se Glinis, ali odmah zatim stade. Iz udaljenog šatora do njih dopreše bolni jauci, koje rako ne bi mo­ gao da čuje da dve devojke, sklone avanturama, nisu lakomisleno po­ šle da zadovolje svoju radoznalost. — Možemo li da se spustimo ta­ m o? — upita Glinis Velbum. — To je opasno. Mogle bismo i da padnemo, a još opasnije je da nas primete i napadnu ti ljudi. Pametni­ je je da se vratimo u logor — odvrati Sandra Pilgrim šapatom. — Ja imam pištolj i umem njime da se služim — odvrati Glinis. — Imam ga i ja. Nikad ne idem bez oružja — reče Sandra, čija je ra­ doznalost nadvladavala mudru op­ reznost. Jauci i jecanje bivali su sve češći, ali i sve slabiji. Njih dve počeše da se spuštaju, pridržavajući edna drugu. Već su bile blizu tla klisure kad ih osvetli jako svetio iz ručne lampe. — O-ho! Lepotice padaju s neba! — uzviknu Albert Faler prilazeći bhže. — Budite mirne i ne vičite, ako ne želite da vašu lepu kožu izrešetam ovom mašinskom puškom — javi se zlobni Džošua Kordi. — Mislili smo da se šunja neka zver, a ono dve pitome mačke — smejao se Faler, prihvatajući, prvo Sandru, a onda Glinis. Kordi ih brzo opipa i pod odećom nađe njihove skrivene pištolje. Kad to završi, on se isceri u lice devojkama i dobro ih osmotri. — O, pa to je Glinis Velbum, do đavola! Otkud ti ovde u pustinji?! — iznenadi se gangster. 64

— Došla sam da ti prerežem grlo, ubico! — odvrati devojka i iznanada jum u na njega grebući ga noktima. Istog trenutka i Sandra Pilgrim napade glom aznog i ugojenog Fele­ ra koristeći jedan, koliko star i ba­ nalan toliko i uspešan trik. Ona beše zgrabila šaku peska i baci ga gangsteru u oči. On ispusti lampu i uhvati se za glavu. On pade na kolena, a onda se svali na bok. — Dolazim. GUnis! — viknu San­ dra i skoči na leđa drugom gangste­ ru. Zahvati ga podlakticom ispod vrata i poče da steže. Džošua Kordi je još uvek držao mašinsku pušku u rukama i trudio se da je upotrebi. Pripijeno telo Glinis Velbiim smeta­ lo mu je da podigne i uperi oružje, a sada je gubio dah, i nesvesno pritis­ nu obarač. Rafal kuršuma podiže prašinu oko njih, ali ne zakači de­ vojke. Gangster je pucao da dozove pomoć. Albert Faler je bio ošamućen, ali je pokušavao da ustane. Već je bio na kolenima kad odjeknu rafal iz Kordljeve mašinske puške. Nekoli­ ko kuršuma pogodiše ^lomazrip Falerovo telo, i on samo nekako ču^So zareža i pobode se čelom u pesak, a onda se, tako zgrčen, svali u stranu. — Šta se to događa?! — vikao je tobožnji Bak Vensli, s mukom poku­ šavajući da požuri od udaljenog ša­ tora, ka mestu borbe. Kordijeve ruke popustiše, i on po­ kuša da korakne, i tako izbegne gu­ šenje, ali baš zato odmah pade ne dolazeći do daha. Sandra Pilgrim, odskoči i uze mašinsku pušku, pa kundakom snažno udari po glavi nemoćnog gangstera. — Bežimo! — pozva Glinis, dohva­ tivši još uvek upaljenu lampu. — Ugasi to! — dobaci Sandra. — Sklonićemo se iza stenja, jer će naj­ opasnije biti kod izlaza. Čuli su se teški koraci skraćenog gangstera, a onda trčanje još nekog. — Požuri, Slime! — viknu Oskar Menings trčeći s mašinskom puš­ kom u rukama.

— Ne mogu brže, šefe! Ludim od bolova! — odvrati Torblen. Menings ga pristiže i prođe napred. Iz njegovih ruku planu mlaz jakog svetla, i on ugleda sklupčana tela svojih ljudi. — Sad ga slisti — šapnu Glinis gurnuvši lako Sandru Pilgrim. — Ne otkrivajmo se, zaboga! — odvrati Sandra. — Ne znamo koliko je razbojnika ovde. Menings pregleda Falera i opso­ va, videći da je ovaj mrtav, a onda se saže nad Kordijem i pokuša da ga osvesti. Baš tada stiže i Torblen. — Oprezno pogledaj tamo oko ko­ la! — naredi mu Menings, podižući Kordija i vukući ga prema šatorima kod izlaza iz klisure. Sandra Pilgrim dade znak drugoj devojci da krenu. — Videće nas ako pokušamo da prodemo, a penjanje nazad ka useku je opasno — šapnu ova. — I ne mislim na tu stranu — od­ vrati tiho Sandra. — Idemo dalje uz klisuru. Videćemo ko je jaukao iz onog šatora. __ £olako su napredovale, skrivajući ^teplM naJn^cag^tenja, a ponegde i puzeći po pesku i zdrobljenim stenama. Uskoro se nađoše kod šatora i oprezno zađoše iza njega da oslušnu. Sandra Pilgrim opipa dno šatora i leže na tlo, a onda malo podiže za­ tegnuto platno. Videla je dva veza­ ma, okrvavljena ćoveka, čiji likovi nisu mogli da se naslute od rana i oteklina. — Uđimo — šapnu ona drugoj de­ vojci. Dark i Tićbom se trgoše na šum platna koje je pokrivalo ulaz u ša­ tor. Zapanjeno su gledali dve devojke prašnjavih lica i odeće, koje su im prilazile. Sandra se osvrnu i me­ đu bocama pića i konzervama nađe nož na sklapanje, koji je imao neko­ liko alatki. Ona otvori sečivo i brzo preseče veze obojici zarobljenika. — Možete li da se pokrenete? — upita ona. s* X - 1 0 0 (LUN SS)

— Jedva, ali pokušaćemo — odgo­ vori Dark i ustade, ali se zaljulja i pao bi da ga Glinis Velbum nije pridržala. Žustra i okretna, Sandra Pilgrim nađe veliki termos i otvori ga da vi­ di šta je u njemu. Nađe prilično hladnu vodu, i ne štedeći je, pljusnu po licima i grudima izubijanih ljudi. Oni zatražiše da piju, i svega minut kasnije tražili su po šatoru. Nađoše još jednu mašinsku pušku i dva španska pištolja. Tako naoružani, izviriše iz šatora i osmotrlše. — Pltere, zauzmi zaklon malo napred, a ja ću da potražim hranu 1 pi­ će — reče viši inspektor Dark. Devojke se tome nasmejaše, a Dark im objasni da njih dvojica nisu ništa okusili od prošle noći. — Sve ovo ml je sumnjivo — reče Oskar Menings pošto sasluša priču Džušue Kordija. — Slime, idi i svrši sa onom dvojicom. Prenesi ih i gur­ ni u procep na kraju klisure. Otisni za njima i sve ono nagomilano ka­ menje. — Ja to ne mogu da obavim sam. S mojim nogama je sve gore — od­ vrati skraćeni gangster. — Proklinjem čas kad sam pristao da me taj koljač skraćuje i da ml menja iz­ gled. — Ne blebeći, Slime! Bez toga bi već davno bio gotov. Možda si suvi­ še rano napustio brod kod Santa Klare. Već sutra smestićemo te u neku bolnicu, dok ne ozdraviš — odvrati Menings. — A sada idi 1 za­ vrši s njuškallma iz Skotland Jarada, a ja ću doći čim Kordl bude mo­ gao da ustane. Skraćeni gangster stenjući pođe dnom klisure, držeći u ruci svoj au­ tomatski pištolj, spreman da puca. Iako izmučen bolovima i vrućinom, uspeo je da stigne do šatora. Nekim čudnim instinktom zločinca, on oseti opasnost i poče da puže ivicom klisure. Zađe iza šatora, i ležeći, ma­ lo podiže šatorsko platno. Unutra je bilo mračno, i on raseče platno svo­ jim dugim nožem, a onda poče da 65

se provlači. U tom trenutku ga s le­ đa obasja svetio lampe 1 on se uko­ či. Svetio pored njega otkri mu pra­ zan šator, i on uzviknu: — Ne pucajte! Predajem se! Rekao je to suviše glasno, i time spasao Oskara Meningsa, koji je do­ lazio. Menings brzo potrča nazad do izlaza iz klisure, pozva Kordija, koji beše ostao na straži, i njih dvoji­ ca brzo sedoše u snažni landrover i jumuše prema logoru. Nisu se zaus­ tavili. nego nastaviše prema E1 Kargi i dalje ka dolini Nila. Za to vreme inspektor Tičbom i Glinis Velbum uzeše zaklon dvade­ setak koraka ispred šatora, iza do­ bro izabranih stena, a Sandra Pilgrim i Džozef Dark ostadoše da ispi­ tuju tobožnjeg Baka Venslija. Neko vreme on nije odgovarao stenjući od bolova. — Mi znamo sve o tebi. Uzalud si skratio svoje noge i izmenio lice. Možda ćem o ti pom oći da se izlečiš, ako sve kažeš — savetovao ga je Dark. Dozvoliše mu da uzme pilule i dadoše mu vode, ali dalje ispitivanje prekide zvrjanje motorcikla, a onda graja mnogih ljudi u klisuri. Inspektor Tičbom i Glinis Vel­ b um zaustaviše Kena Pelhama. — Sta se događa? — upita on pri­ lazeći. — Gde je Sandra P il^ m ? — Sve je u redu ~ odvrati Glinis. — Napali su nas ubice Oskara Me­ ningsa, ali on je pobegao. U tom trenutku pristigoše Ali Abdul Rezul, dva policajca i desetak ljudi Fuada Ali Beja. Na kraju stiže sam Ali Bej, jašući na nemirnom arapskom konju. Policajci počeše istragu, i Dark im pokaza naročitu propusnicu uprav­ nika oblasne policije Baiba Mamela Bakšara. — Ubijen je čovek ovde — sumnji­ čavo reče policajac. — Moraćemo vas odvesti do policijske stanice u E1 Kargi. — Ne protivim se, ali zahtevam da pazite na ovog čoveka — odvrati Dark pokazujući Slima Torblena. — 66

On je poznati ubica, a skriva se pod imenom Baka Venslija. — Biće sve uređeno — odvrati po­ licajac. — A sada predajte oružje i krenite s nama. Policajci su tražili da im se pri­ druže i devojke. Ali Abdul Rezul re­ če da će on s njima. Uskoro ćela grupa iziđe iz klisure. Policajci uzeše kamionet Oskara Meningsa i u njega utovariše veza­ nog Slima Torblena. Inspektor Dark je tražio da njega i Tičboma takođe utovare u taj kamionet, ali policajac je smatrao da za to nema potrebe, i povede ih trećim Meningsovim. kolima. — Taj čovek je opasan. Treba ga čuvati nmogo bolje — protestvovao je Dark. — Prestanite! — odvrati policajac. — Ne mogu da ostavim ova kola, jer pripadala su tim ljudima, a neko treba i na vas da pazi. Nije bilo mogućnosti da se učini nešto drugo, i višem inspektoru Larku ostade nada da će njegov za­ robljenik ipak stići u Jll Kargu. K o­ lona automobila^krenu' ostavlja ući iza s e fe ^ m p u kJpaca, iza ko ih je na svom konju polako jahao Fuad Ali Bej. Klancem je na motorciklu jurio Ken Pelham. On sjaha iza jedne stene i sakri motocikl a onda se zaklo­ ni u jedan procep na okuci. Odatle je slušao zvrjanje vozila, koja su sporo dolazila, razmaknuta zbog prašine na neravnom i ugaženom, improvizovanom putu. Kad naiđe kamionet, on potrča za njim kao senka i uskoči pod ceradu. — Tiho, Vensli — šapnu Pelham vezanom gangstem. — Oslobodiću te pa ćemo da iskočimo. — Ne mogu da skočim. I^Ioje noge to ne bi Izdržale. Nađi načina da za­ ustaviš kamionet — odvrati gan­ gster. — Dobro, prvo da te odvežem — reče Pelham, i potisnu Torblena da mu okrene leđa, kako bi mu odve­ zao ruke.

Gangster posluša, ne sluteći pravi razlog Pelhamovog poduhvata. Ken nije m ogao da dozvoli da tobožnji Vensli govori pred policijom i otkrije da je i vlasnik pustinjskog bara umešan u pripreme da se ot­ me blago iz grobnice. Pored toga, Fuad Ali Bej je u trenutku kad su utovarivali gangstera u kamionet naredio Pelhamu da ga likvidira ka­ ko zna i ume. Sada je Ken Pelham morao da po­ sluša. Brzo uzvuče svoj teški pištolj i snažno udari vezanog gangstera po glavi. Ponavljao je udarce sve dok nije bio siguran da je gotovo s opas­ nim ubicom, a onda na sledećoj okuci iskoči i skloni se iza stenja. Kad cela kolona prođe, Ken Pel­ ham produži niz klanac. Na izlazu prema E1 Kargi skrenu utabanom stazom i, u luku, velikom brzinom prestiže kolonu vozila. Svetla na motociklu upali tek kad je dobro odmakao ispred kolone, jer stazu je poznavao, a mesec je već bio izašao. Kad kolona stiže pred već čekao Ken Pelham. Niko nije m ogao da objasni smrt Slima Torblena. Jedino se pojavi suronja da je to učinio sam polica­ jac, koji je vozio kamionet. — Vozili smo se iza njega — pri­ čao je Dark. — Međutim, siguran sam da se nije nigde zaustavljao. Bi­ lo je trenutaka da kamionet u okukama izgubimo iz vida, ali to je tra­ jalo vrlo kratko. Da se policajac za­ ustavljao, mi bismo ga pristigli. — Ostaje samo pretpostavka da je neko još pri kretanju ušao u kamio­ net i da je posle ubistva iskočio — reče Ken Pelham. — Možda je ušao u kamionet dok smo išli klancem — reče inspektor Tičbom. — Ja sam prvi prošao pred kolo­ nom. Far dobro osvetljava put. Ni­ koga nisam video — odvrati Ken Pelham.

Bila je već ponoć kad iz Lioksora stiže telefonsko naređenje da se Džozef Dark, Tičbom i devojke pus­ te na slobodu. Ali Abdul Rezul ih sve pozva da budu gosti u njegovoj kući. Darka i Tičbom a iznenadi udob­ nost i sjaj imutrašnjosti Rezulove kuće u E1 Kargi. Oni se okupaše i vratiše u trpezariju, ukrašenu kova­ nim bakrom, ogledalima i udobnim stolicama. — Oprostite zbog ove kasne i su­ više skromne večere u mom domu — poče Ali Abdul Rezul. — Već je prošla ponoć i bilo bi dugo da se spremi bolja večera. — Ovo e ipak prava gozba — od­ vrati Dark pokazujući na činije pu­ ne hladnog pečenja i korpe voća. Uskoro se svi razidoše na spava­ nje. Dark i Tičbom behu dobili ma­ lu, skromnu i belo okrečenu sobu s niskim, ali udobnim ležajima. Već su im se sklapale oči kad neko lako pokuca na vrata. Dark ustade i uk­ loni rezu. Pored njega tiho kliznu Sandra Pilgrim. — Ne palite svetio — šapnu ona. — Dovoljno je što u sobu prodire mesečina. — Kako da shvatimo ovu noćnu posetu? — tiho upita viši inspektor Dark. — Samo kao službeni razgovor. — Osmehnu se Sandra Pilgrim. — Prenosim vam pozdrav od »C-1 «. Stric Fred vam predlaže da me pri­ mite u krug svojih prijatelja, jer sam unuka profesora Rajnboua. — Misli li se na strica Freda Sifoksa?') — odvrati Dark odzivom na njenu lozinku. Ljudi iz Intelidžens servisa su u Skotland Jardu šlfrovano nazivali unucima profesora Rajnboua. 1) She-fox (engl)-lisica, a Skotland Jard nazivaju »Hadcuffs« što znači lisice za vezivanje, a i danas se upotreblja­ va kao adresa za telegrame Skotland Jardu. 67

—Da, Frede s Temze — potvrdi Sandra Pilgrim, dajući tako ostatak lozinke. — Priznajem da sam iznenađen — dodade viši inspektor Dark i sede na ležaj pored devojke. Inspektor Tičbom se postavi s druge strane, i oni počeše razgovor. — Ispričaću vam ukratko o sebi — reče devojka. — Posle studija he­ rnije završila sam i školu za agente. Vi znate šta se sve tamo nauči, od veštine borbe s oružjem, i bez njega, do korišćenja radio-uredaja i šifri. Ovamo sam došla s naročitim za­ datkom. Smatra se da postoji jedno hemijsko sredstvo, koje su upotreb­ ljavali još stari Egipćani. To je otrov s usporenim dejstvom. Nešto sam u tom pravcu već postigla. — Mislite li na tajanstvene uzroke smrti nekih arheologa 1 mnogih pljačkaša grobnica? — upita Tič­ bom . — Da, gospodine — potvnii San­ dra Pilgrim. — Međutim, zna se da već čitavih sto sedamdeset godina od tog otrova nije umro nijedan član bandi porodice Rezul. Oni zna­ ju protivotrov, a izgleda i sam otrov. Moji šefovi žele tu tajnu. Mishm da ću je imati ako se udam za Ali Abudl Rezula. Pa, nije baš .strašna žrtva, jer meni je već trideset i jedna godina. — Nikad ne bih poverovao — upade Dark. — Hvala, ali verujte — nasmeja se devojka. — A sada ostavimo sve to. Moje odeljenje traži da vam prene­ sem nrihikn ministra da ste stavlje­ ni u službu Intelidžens servisa. — Dakle, pod vašu komandu? — upita Dark. — To nije važno. Možete da smat­ rate i daje obratno, ah dužni smo da obavimo važan zadatak — odgovori devojka. — Slušamo — reče Dark. — Sami znate uzroke i razloge va­ šeg dolaska u E^pat. Dakle, znate i da je ovamo došao izvesni Donald Sikert? 68

— Izgleda. . . Nismo još uspeh da otkrijemo gde se nalazi. Neprilike u pustinjskom baru >Maner-as-Sana« omele su me nekoliko dana, a ovde smo upali u klopku gangstera Oskara Meningsa. — Lim je tu. Ekipa novinara Armana Laroša u stvari je grupa Donalda Sikerta i reportera Artura Marklnča. Danas je nestala u grob­ nici Lunova devojka Džejn Vitington — reče Sandra Pilgrim i ispri­ ča sve ono što o događajima nisu znali Dark i Tičbom. — Je li ministrovo naređenje u ve­ zi s Lunom? — upita Dark. Sandra klimnu glavom i dodade; — Dobna sam tuce mikro-uređaja, koje smo dužni da nekako pri­ ključimo Limu. To su najnoviji, sav­ ršeni pronalasci. Treba da ih smestimo tako da bar neki od dvanaest komada stigne u Lunovo sklonište. — Posle, u Londonu, neće biti smetnji da se kralj ponoći i njegov nodzemni dvor pronađu kad god se želi? — upita Dark. — To je sve što se ti aži od nas, alJ mora da uspe po svaku cenu — ključi Sandra Pilgrim. — Znači li to da treba da napusti­ mo traganje za Oskarom Meningsom? — upita inspektor Tičbom, očito žaleći što bi gangster mogao da umakne. — Njih preuzima upravnik polici­ je u Luksoru. Moj dragi Rezul ima radio-vezu s njim, i ja sam je već is­ koristila. Policija iz Luksora već ih čeka na putu do Asjuta, a Bakšar je skoro siguran da Menings odlazi prema Isniju, jer je u kući Fuada Ali Beja ostala izvesna Iris Vud — od­ govori Sandra Pilgrim. — Šta je sa Glinis Velbum, i kako se ona našla u vašem dmštvu u tre­ nutku kad ste nas oslobodili? — upita inspektor Tičbom. — To je devojka sklona avantura­ ma a ovamo je došla da se osveti Meningsu i da, ako joj uspe, iskoris­ ti trenutak i prva stigne do skrivene grobnice. Ona, izgleda, o grobnici

svemu. Ostavljeni releji u stenama podzemnih hodnika omogućavali su im da dobro čuju ono što im jav­ ljaju Marklnč i Gudi smešteni blizu ulaza u ^ ob n icu . Zabrinjavalo ih je samo to što od Džejn više nisu mogli ništa da čuju. — Mora da je zaspala, a sigurno i otmičar koristi čekanje da se odmo­ ri — zaključi Lun i to prenese Arturu Markinču. — Da li nas još uvek dobro čuješ? — upita reporter. Kad Lun potvrdi, Markinč mu is­ priča šta je sve saznao od Bakšarovog agenta Amazija. — Uključite prijem sedme dužine i čućete mikro-odašiljače koje smo ostavili u kući Ali Abdul Rezula — upK5zori ih Lim. — Nadam se da relej skriven u kampu još uvek dobro f’mkcioniše. Tako se nastavljalo upotpunjava­ nje slike o događajima. Uskoro je Lun znao sve što se dogodilo. U jed­ nom trenutku Markinč mu javi da se čuje razgovor iz sobe u koju su se smestili Dark i Tičbom. — To je soba u kojoj sam ja spa­ vao kad sam bio Rezulov gost — ob­ jasni Markinč. — Uključiću prenos direktno, da i sam čuješ. Slušajući sve što je Sandra Pil­ grim pričala Darku i Tičbomu, Lun uzdahnu, žaleći što nije uspeo da svoju radio-mrežu protegne i u bli­ zinu Fuada Ali Beja. Uspostavljanje veze sa Ahmedom Amazijem dalo mu je ideju da m ladog Arapa isko­ risti za prodor u blizinu razbojnič­ kog vođe. Kad izvanredni uređaji jasno prenesoše tiho izlaganje SanXI dre Pilgrim o dvanaest mikro-ure­ đaja, Lun pomisli da Intelidžens S kriv en i u prokopima drevne fa­ servis pokušava da ga tuče njego­ raonske grobnice, Lun i Makferson vim oružjem. Plan da se Lunu pod­ su očekivali u nadi da će otmičari metnu uređaji koji bi stalnim emitostići u toku noći, i tako otkriti mesto • vanjem radio-impulsa u svakom na koje je Abas Kamil odvukao trenutku mogli da otkriju i mesto Džejn. Mislili su da im predstoji du­ gde se on nalazi i mesto njegovog go, dosadno čekanje, ali uskoro se tajnog skrovišta, bio je opasan. Me­ pokazalo da događaji napolju za- đutim, poduhvat Intelidžens servisa htevaju održavanje veze i učešće u srećno je otkriven, i nikada više ne­

zna nešto više nego ostali. Zbog to­ ga sam je već iiklonlla iz igre — iz­ loži devojka. — Ne razumem! Kako ste je uklo­ nili? — trže se Dark. — Ona je ovamo došla helikopte­ rom. Kazala sam joj da Menings beži prema Luksoru, i ona je odmsiii odletela. Bakšar je obećao Rezulu da će naći način da joj onemogući povratak ovamo i da će je proterati iz Egipta — objasni Sandra. — To je dobro rešenje — složi se Dark. — Dakle, od ovog trenutka posvetićemo se zadatku da pratimo Lima i da osiguramo prodor naših »stani­ ca« u njegovo carstvo — zaključi smejući se Sandra Pilgrim. — Imam nm ogo načina za to. Daj­ te nam mikro-uredaje — reče viši inspektor Dark. — Vas dvojica dobićete šest ko­ mada, a četiri ostaju meni. Već sam spremila divnu zlatnu ogrlicu iz do­ ba faraona, koju Rezul poklanja to­ božnjoj Elizi Val, ako se nađe, i ako e još živa. Jednu malu figuru gazespremila sam kao svoj pskion tim u. To je prava dragocenost iz starog Egipta. Sigurna sam da će želeti da je sačuva i odnese u svoje sklonište. Međutim, traži se vi­ šestruko obezbeđenje — izloži San­ dra Pilgrim i ustade. — Znači li to da ste ii poklone ug­ radili mikro-uredaje? — upita Dark. Devojka potvrdi, pažljivo im dade po tri mikro-uređaja i objasni kako da ih upotrebe, a onda tiho iziđe i nestade u mračnom hodiniku.

će predstavljati opasnost jer u Lunovom skloništu već odavno su bili načinjeni uređaji za sprečavanje svakog radio-emitovanja, a Lun je imao i radio-indikator. M ogao je da otkrije svaku skrivenu »stenlcu«, ili prislušni radio-uredaj. Sada, kad je znao da će ljudi iz Skotland Jarda prekomandovani u službu Intelidžens servisa, zajedno sa Sandrom Pilgrim učiniti sve da poture svo e »stenice« u njegovu blizinu, nije bilo teškoća da ih neutrališe i ukloni. Ostalo je to i važna opomena za bu­ dućnost. Bila je prošla ponoć, i razgovori prestadoše. Lim beše opet zanet razmišljanjima o planu grobnice. Nešto se nije slagalo s onim što je video ovde i onim što je bilo, u sta­ rom papirusu, ali nije m ogao da ot­ krije o čemu se radi. Signali ga upo­ zore da Markinč i Gudi žele još ne­ što da mu jave sa svog mesta za osmatranje. — Slušam! — javi se Lun. * 1; uad Ali Bej brzo sjaha pred svo­ jim šatorom, gum u uzde u ruke svom naoružanom stražaru i dade znak drugom da odmah dođe. — Pozovi brzo Kambiza! — nare­ di mu i uđe u šator. Uskoro dotrča njegov čudni do­ glavnik ogrnut neobičnim hum u­ som, skrojenim kao široka pelerina. — Zvao si me, gospodam. Baš sad su mi javili da su ljudi na konjima došli na određeno mesto — reče ovaj osta ući na nogama. — Mislim da se pojavila km pna opasnost. Menings i jedan njegov čovek su pobegli, prokleti psi! Do­ zvolili su da ih savladaju dve devojke. Jedan Meningsov čovek je uhva­ ćen, ali verujem da će umreti, jer sam naredio Pelhamu da ga ubije, ako želi da sam ostane živ. Moraće da izvrši — pričao je Ali Bej. — Pa šta te zabrinjava, gospoda­ ra? — upita Kambiz. 70

— Zar ne shvataš! Njuškala en­ gleske policije ne vrzmaju se ovuda bez pom oći Baib Mamel Bakšara. Sada se steže km g oko Meningsa, jer on je, vemjem, brbljao dok je držao i mučio vezane engleske in­ spektore policije. Da li ti je jasno? — odvrati Ali Bej. — Dakle, moguće je da policija iz Luksora uhvati Meningsa, i da on otkrije nas — zaključi Kambiz. — Tačno! Ja moram brzo u E1 Kargu, da saznam je li uhvaćeni Meningsov čovek mrtav. Ako nije, srediću to pomoću naših ljudi tamo. Međutim, brzo moram za Meningsom. On će, vemjem, pokušati da otme svoju devojku iz moje kuće i da nestane, ih će se skloniti kod Kena Pelhama. To moram da sprečim i odmah ću da krenem. Ti predvodi ljude da izvučete iz skrovišta onu lepu Francuskinju. Već u ponoć kre­ nite, da pre zore stignete u sklonište na istoku. Sledeće noći produžite do skloništa kod E1 Sibaje. Imaj na imiu da tu devojku želim kako ni­ kad nisam želeo neku žemi1*©d-tF^ nutka kad sam je video, neprekidač mislim o njoj. A sada nek ti je Alah na pomoći. Ja odlazim — izloži Fuad Ali Bej i ustade. Nekoliko minuta kasnije vozio se klancem prema E1 Kargi, u kome se još nije bila slegla prašina od kolo­ ne koja beše prošla. — Devet konjanika je stiglo pred ulaz u grobnicu. Njih osam dolaze tamo, a deveti je ostao kod konja ko­ jih ima tri više — javi Artur Mar­ kinč Lunu. — Dobro Arture! Ostaviću uklju­ čen predajnik, ali neću moći da ti se javljam dok očekujemo te ljude. Že­ liš li da kažeš još nešto? — reče Lun. — Napominjem samo da su ljudi naomžani. Imaju i sablje, što me je iznenadilo jer nose i mašinske puš­ ke — odgovori Markinč. — Razbojnici uvek imaju i hladno oružje, jer često im ne odgovara ga­ lama koju prave puške i pištolji — reče Lun i ućuta.

— Mi smo u blizini, Džejn. Artur i Dik javljaju da nekoliko ljudi dolazi 1: ošto se probudio u mraku, Abas ovamo. Pustićemo ih da dođu tamo i da nam otkriju put, a onda u po­ K a.m ii nekoliko trenutaka nije mo­ gao da shvati gde se nalazi, a onda godnom trenutku napadamo. Ostaupali džepnu lampicu i osvetli svoj viću uključene naše uređaje, da sve starinski džepni sat. Bližilo se dogo­ čuješ. Učini i ti isto. Sad moram da voreno vreme dolaska ljudi koji tre­ prekinem, jer otmičari treba da su ba da preuzmu njegovu zarobljeni­ već blizu mesta na kom smo skrive­ cu. Džejn Vitington je još uvek spa­ ni — obavesti je Lun i ućuta. Abas Kamil je čekao da se u pod­ vala, i on prođe tiho pored nje. Provuče se uskim prokopom u steni i zemnom hodniku začuju koraci na­ dođe do jednog zida, koji osvetli, oružanih razbojnika, pa da onda ti­ tražeći na njemu mesto da umetne ho umakne dublje prema tajnom kraj metalne poluge. Jedan kameni prolazu. On se zakloni iza kamenog blok se pokrenu kao na osovini, i stuba lažne grobnice i ostade da če­ jedva se čulo struganje njegovih ivi­ ka. Osvetljavajuči sebi put jakim ca po osloncu. Idući polako prema prvoj dvorani džepnim lampama, jedan za dru­ grobnice, Abas Kamil naglo zasta- gim dođoše osam razbojnika, na či­ de, jer do njega dopreše tiho izgovo­ jem čelu je koračao Tulum Kambiz. rene reči. Priđe, puzeći, malo bliže Oni prođoše mesto na kome su bili jednom udubljenju, preostalom od skriveni Lun i Makferson, a onda pokušaja da se pronađe neki novi produžiše, glasno razgovarajući. Ni­ podzemni hodnik grobnice. Otuda je bilo razloga da strepe i da se os­ sada do njega dopreše razgovetne vrću. Nisu ni primetili kako zadnji Lunove reči o razbojnicima koji no­ razbojnik zastade, kao da ga nešto se hladnjo-eružje, zato što im nekad zgrabi i odvuče u mrak jednog udubljenja. jPMie?a-buk0 , pušaka i pištolja. Lun beše spremio predmet sličan Nekoliko trenutaka kasnije Lun udubljenoj polulopti, i pristigao je reče Makfersonu: — Pustićemo ih da prođu, a onda razbojnike. U pogodnom trenutku pratiti da vidimo gde ulaze. Ako se on zgrabi zadnjeg i pritisnu mu me­ budu vraćali ovuda, napašćemo ih ku poluloptu na lice. Pod pritiskom, gas za uspavljivanje trenutnog dejgasnim bombama. — To je u redu, iako bih ja voleo stva ispuni pluća napadnutog i on da osete pesnice i da zagrme moji klonu. U udubljenju Lun mu brzo koltovi, sto mu pećinskih lupeža. skide gornje delove odeće i nakon Zašto se Džejn ne javlja? — zabrinu­ jednog minuta u mraku nije se raz­ likovao od ostalih Kambizovih pra­ to odvrati Samjuel Makferson. — Pokušaću da je dozovem poja­ tilaca. Ka,d ih pristiže, Lun ugleda Abasa čanim signalom — reče Lun i na svom malom primopredajniku ne­ Kamila, koji beše zaustavio Tuluma koliko puta zvrte kružić, u koji je Kambiza. Gestikulirajući, ali tihim glasom, robusni otmičar ih je obaupadao vrh prsta. Džejn u snu oseti tihi fijuk u uvu i veštavao o nečemu što Lun nije mo­ probudi se okružena neprozirnim gao da razume sa svojim oskudnim znan em arapskog jezika. Međutim, mrakom. — Ništa ne vidim — poče ona po­ iz pokreta Abasa Kamila i nekoliko navljajući svaku rečenicu. — Da li reči koje beše razumeo, Lun zaklju­ me čuješ, dragi? Ležim na kamenu. či da je otmičar otkrio njega i MakSpavala sam, a ne znam koliko du­ fersona. To potvrdi reagovanje Tu­ luma Kambiza. On na arapskom go. 71

naredi da četiri zadnja čoveka osta­ nu u lažnoj grobnici i da postave zasedu. To naređenje se odnosilo i na Luna, i on je morao da ostane. Zauze zaklon dalje od ostalih i šapatom preko mikro-uređaja obavesti Makfersona šta se događa. — Dolazim da sredimo ta tri momka — odvrati Makferson. — Samo m im o čekaj dok te pozo­ vem — reče Lun i ostade da osluš­ kuje. Uskoro je čuo glasove koje je pre­ nosio primopredajnik sakriven u odeći Džejn Vitington. — O, lepa Francuskinja! Žalim što smo morali da vas uplašimo. Da li ste dobro? — pitao je Tulum Kambiz na engleskom. — Zašto me je oteo taj čovek? — pitala je Džejn. — On je vršio volju našeg gospo­ dara Fuada Ali Beja, koji tuguje zbog vas od trenutka kad vas je vi­ deo — odgovori Kambiz. — Ako vas razumem, vi ste me oteli po nečijoj želji — reče Džejn. — Dobro ste razumeli, srećna devojko. Nasmešila vam se sreća da vas je srce našeg gospodara odab­ ralo. Da nije tako, ja bih vas učinio srećnom — odvrati Kanibiz. — Odmah me oslobodite! — zahtevala je Džejn. — Bičete uskoro slobodni u zlat­ nim sobama Ali Beja a dotle... M o­ žete li d a idete ako vam oslobodimo noge? — odgovori Tulum Kambiz. — Bičete kažnjeni za otmicu i sve grehe?— Ijutito viknu Džejn Vitin­ gton. — Vaši prijatelji su naivni. Čekaju nas u podzemlju, ali ostavio sam zasedu. Ko su dva čoveka skrivena u zarušenom hodniku? — upita Kam­ biz. — Ja ne znam, aU sigurna sam da ćete odgovarati — reče Džejn, — Krećemo! — reče Kambiz na engleskom, pa to isto ponovi na arapskom. Baš u tom trenutku Lun priđe naj­ bližem razbojniku, lako ga gum u i 72

ovaj se okrenu, mrmljajući nešto na arapskom i pokazujući Lunovu ma­ lu džepnu svetiljku. Lun je ugasi, ali u istom trenutku pritisnu gumenu poluloptu na razbojnikovo Uce, a onda produži do dm gog. Treći raz­ bojnik je bio oprezniji, i na Limov dodir odskoči, povlačeći pištolj. Lun nije imao vremena da upotrebi us­ pavljujući gas, i baci se na razbojni­ ka, koji se pokaza kao vrlo žilav protivnik. U jednom trenutku skoro se ote od Luna, i kralj ponoći morade da primeni smrtonosni otimi za­ hvat, od kojeg vratni pršljenovi raz­ bojnika krenuše i iskočiše iz ležišta. Trzao se još nekoliko trenutaka, a onda zauvek klonu u lažnoj grobni­ ci faraona Setosa 1. — Same dođi! — pozva Lun i osvetli prolaz. Mornar dotrča i osmotri nepok­ retne razbojnike. — Onaj tamo je najkrupniji. Uzmi njegov bum us i to što ima na glavi — reče Lun. — Do đavola, šta će mi ovo sukno od kozje dlake? —^'^rotesteovao je mornar izvršavajući Lunov n a lo^ '^ — Ne shvatam zašto oni nose ovo po ovakvoj vrućini. — Videćeš zašto kad se nađemo u pustinji — odgovori Lun. Začuše se koraci, i prvi stiže Tu­ lum Kambiz. On je nosio snažnu svetiljku, i odmah priđe Makfersonu. Pitao je nešto na arapskom. Makferson se polako okrenu, a on­ da njegova ogromna čvom ovata pesnica brzo pogodi vilicu Tuluma Kambiza, zahvatajući mu i uvo, po­ kriveno dugom kosom. Baš u tom trenutku preostala tri razbojnika i Abas Kamil uđoše u lažnu grobnicu i potegoše omžje. Nisu stigli da pucaju, jer oko njih prasnuše Lunove gasne bombe. Sa­ mo Abas Kamil beše preskočio krug u koji padoše gasne bombe. Bio je zamahnuo metalnom polugom i ta­ ko je jurio na Makfersona, Koga je osvetljavala Kambizova' ispuštena svetiljka. Tog trenutka zablješta

snažni reflektor u Lunovim rukama i ošvetli otmičara. Makferson se izmače, i poluga prolete kraj njegove glave. On pes­ nicom udari otmičara po vratu, a onda mu ote polugu i njome ga uda­ ri po leđima. Ovaj pade i urliknu od bola. — Kako to udaraš, Same?! Slomio si mu kičmu! — viknu Lun prilazeći. — Još me je moja baka grdila da sam nespretan. Žao mi je, milion mu gvozdenih poluga! Momak je trebalo da nosi gumenu palicu, pa da i njemu bude lakše. Eto, nek su proklete sve j^ozdene poluge namenjene razbijanju moje glave! Ma­ lo sam se zaneo — gunđao je Mak­ ferson odlazeći ka Džejn, koja je za­ državala dah i izmicala se od uspa­ vanih razbojnika. — Ostavi nju meni, a ti poveži te momke — opomenu ga Lim smejući se. ~ Jesi li dobro, devojčice? — pi­ tao je mornar zagrlivši Džejn i ne oswću€i-«e na Lunove reči. : Dobro sam, kapetane! odvrati Đžejn. Tek tada se Makferson dade na posao, ostavljajući Lima i Džejn da na trenutak zaborave ovo čudno razbojište, padajući jedno drugom u zagrljaj. Lun je brzo odveza i pruži joj pljosnatu termos-bocu, obloženu kožom. — Osveži se dok nas dvojica ura­ dimo šta treba — reče zatim i poče da zove Artura Markinča. Obavesti ga šta se dogodilo i za­ ključi: — Ostaćemo još pola sata da pri­ premimo zarobljenike, a onda izla­ zimo. Odmah zatim Makferson dovuče sve razbojnike, izuzev onog što je pao u rvanju s Lunom i Abasa Kan^a. — Zašto ne privučeš i njega? — upita Lun. — Moli da ga ne diram. Žali se na probode u leđima. Mora da se vre-

me menja, pa ga muči kostobolja — odgovori Makferson šeretski. Lun priđe Abasu Kamilu i pokuša da ga pregleda. — N e... Umirem... Kičma mi je slomljena — ječeći i sve slabijim glasom molio je otmičar. Nekoliko trenutaka kasnije on iz­ gubi svest, i u tišini prestade da di­ še. Lun posla Makfersona da donese onog razbojnika koga je prvog onesvestio da umesto njega krene u koloni otmičara. Ostali se već behu osvestili i grčili su se pokušavajući da raskinu vezu. Jedino je Tulum Kambiz ležao m im o posmatrajući sve što se događa. Lun mu priđe i upita: — Možeš li da govoriš? — Mogu, proklet da si, sine pono­ ći! — odvrati dugokosi čovek Fuada Ali Beja. — Zašto me nazivaš sinom pono­ ći? — upita Lun. — Sad sam shvatio da si ti Lun, kralj ponoći. Menings je stalno strepeo da ćeš se pojaviti — odgovori Tulum Kambiz. — A, tako... Nemamo m nogo vre­ mena — reče Lun i kleče uz razboj­ nika, uzimajući mu ruku i sprema­ jući iglu s ugrađenom ampulom. — Je li to otrov? Bolje pucaj u gla­ vu! — viknu Kambiz. — Nije otrov. Dajem ti samo jedno sredstvo za smirenje i poslušnost — pokuša Lun da ga umiri. — Niko mene n eće... — Sta je sa m nom ?... — prozbori Kambiz, i po­ gled mu postade tup, bezvoljan i po­ span. Lun ga ostavi i priđe ostaloj peto­ rici razbojnika. Opirali su se injekci­ ji, ali su posle nje odmah postajali mirni i bezvoljni. Tada Makferson donese šestog preživelog razbojni­ ka iz Kamblzove grupe, pa i njega učini bezopasnim. Zatim Lun priđe Kambizu i sugestivnim glasom, gle­ dajući mu u oči, dok su se oba nala­ zili pod svetlom reflektora, poče da 73

goVori o tome da treba u svemu da izvršava njegove naloge. — Izvršavaću sve naloge — tiho odvrati Kambiz. — Napisaćeš pismo na arapskom, a ja ću ti na engleskom reći šta tre­ ba. Napisaćeš tačno kako budem re­ kao — nastavi Lun. — Napisaću na arapskom tačno kako budeš govorio na engleskom — ponovi Kambiz. Lun mu dade list papira, povede ga do uglačane ploče razbijenog sarkofaga, pa poče da diktira; »Gospodaru Fuade Ali Beju, slu­ žio sam te suviše dugo, i sada pre­ stajem. Kad sam video divnu Fran­ cuskinju, moje srce je reklo da mora ostati moja. Uzimam ti je i odvodim ljude koji su pristali da me slede za bogatu nagradu. Jedan je mrtav, a morao je da umre i Abas Kamil. Ne pokušavaj da me goniš, jer sam znaš kakva bi mogla da bude m o a osveta. Znam mnogo onoga što bi hteo da sazna upravnik policije u Luksoru. Uništiću te, ako se ne po­ miriš s tim da je zarobljenica zauvek moja. Neka je Alah s tobom. Tu­ lum Kambiz.« Zarobljenik je poslušno, skoro kao robot izvršavao Limov zahtev. Kad završi pismo, on stade očekuju­ ći. Lim pozva Makfersona i reče mu da odveže sve ostale razbojnike, a onda naloži Kambizu da im na arapskom naredi da krenu iz grob­ nice i da napolju tizjašu konje i kre­ nu za njim i novim gospodarom. Razbojnici potvrdiše, neki samo klimanjem glave, a neki kratkim reče­ nicama, da su razumeli. Uskoro cela kolona stiže do izlaza 1 uputi se prema konjima. "MakTerson priđe čuvaru konja i mlatnu ga pesnicom, a Lun mu ubrizga sred­ stvo koje je dovodilo u ono čudno stanje potpune poslušnosti. Droga svesti pokazala se upotrebljivom u najčudiiijim prilikama, a sada je olakšala obračun s razbojnicima Fuada Ali Beja. Da nije bilo tog čud­ nog sredstva, moralo bi biti mnogo više ubijenih ljudi. 74

— Odnesi pismo do šatora svog gospodara i ostavi mu ga tamo, a ti se vrati, i ne razgovaraj ni s kim — naredi Lun Tulumu Kambizu, i ovaj odjaha ka logoru kopača. Uskoro se vrati i izvesti da je iz­ vršio naređenje. Lun mu priđe i po­ lako, razgovetno i ubedljivo naredi: ~ Slušaćeš sve što naredi ovaj momak! — Slušaču — odgovori Tulima Kambiz i osmotri Ahmeda Ainazija koji je radoznalo posmatrao šta se događa. Tada Lun izdvoji mladića i poče da mu objašnjava. — Fareša, zapamti sve što ti bu­ dem rekao. Tulum Kambiz i ostali razbojnici postali su potpuno po­ slušni i ostaće takvi još četrdeset i osam časova. Sliišaće te sve što ka­ žeš, i nema razloga da se plašiš. — Kako je moguće da. oni izvrša­ vaju sve što lm kažete? — upita Ahmed Amazi zamišljeno, pipajući us­ nu kažiprstom leve ruke. — Oni su pod utlcajem sredstva sličnog hašišu, ali m nogo jačeg^koje čini da budu poslušni. Oduzećemo im sve oružje, a samo ti uzmi mašinsku pušku i pištolj. Vodićeš ih napuštenim putem kojim se išlo do Abdosovog hrama. Kad vidiš policij­ ske helikoptere, onda zaustavi i sa­ čekaj Baiba Mamel Bakšara. On treba da uhapsi sve ove zlikovce — objasni Lun. Uskoro zatim mladić uzjaha jed­ nog od slobodnih konja i dade znak Tulumu Kambizu da krenu. Nebo se već plavilo i slutila se zora kad kolona konjanika nestade među stenjem i produži prema severoistoku. Kretali su se starim karavanskim putem, koji je odavno bio napušten, jer je sevemlji put, koji je vodio od E1 Karge, bio proširivan, i njima su se koristili svi karavani, ili jahači koji su odlazili iz ovo^ kraja prema istoku, u pravcu Luks*^eka žiSmka koja je ispustila nama laz vazduha iz prve grobnice — od­ nepoznati otrov — ispriča Lim čistegovori Dark pišući. ći odelo i otresajući prašinu i pesak Devojka odmahnu glavom i dade iz kose. znak da još jednom pokušaju da — Znaci o kojima se govori podse- prođu kroz odvratni smrad, koji je ćaju na jedno sredstvo koje je prošle izazivao mučninu, ali nakon dese­ godine počela, da upotrebljava bri­ tak koraka pratioci pobegoše, San­ tanska vojska u Sevemoj Irskoj — dra Pilgrim se zanese, a Dark i Tič­ primeti viši inspektor Džozef Dark. b o m je prihvatiše i izvukoše. — Kažite to Fuadu Ali Beju, i ote— Vratimo se nazad — predloži raće sve strance iz svoje blizine — Ali Abdul Rezul gledajući za svojim osmehnu se Lun i ode dalje. pratiocima, koji su bežali ostavljaju­ — Čuvaću se da ne načinim takvu ći sanduk sa laboratorijskom opre­ grešku! — doviknu Dark za njim. mom. Prolazeći pored gm pe u kojoj su Oni požuriše do gornje dvorane i Rezul i Sandra Pilgrim stajali sa Fu- tu skidoše maske, a Sandra Pilgrim adom Ali Bejom, Lun je čuo deo raz­ pobeže iza jednog stuba, jer više ni­ govora. Ali Abdul Rezul je govorio: je mogla da savlada mučninu. Čini­ — Gospođica Sandra je hemičar- lo joj se da smrad ne prestaje. Kad ka, naročito sposobna da ispita sve se vratila videla je kako se i ostali otrove i neobična sredstva. Čim osvrću, tražeći izvor smrada koji se stigne njena oprema, ispitaćemo po­ nije gubio. reklo tih čudnih pojava. — Kad smo prošli ovuda, nije se Predveče u podzemne hodnike osećalo ništa neprijatno — reče in­ krenu grupa u kojoj su bili Sandra spektor Tičbom. 81

— Smrad se širi po svim dvorana­ ma i hodnicima — dodade Ali Abdul Rezul. Sandra odmahnu glavom i pribli­ ži se tako da ih omtriše. — To sada smrdi naša oprema — zaključi ona, i brzo poče da svlači svoje zaštitno odelo. Odbaci sve i odmače se u kraj dvorane. Otuda doviknu da se i oni oslobode zaštitnih odela. Smrad se naglo smanji, i oni iziđoše u prvi ši­ roki hodnik. — Mislim da on ne želi da se mešamo u otkopavanje grobnice — ti­ ho reče Dark kad se nađe nasamo sa Sandrom Pilgrim i Tičbomom. — O kome govorite? — upita San­ dra Pilgrim. — O Sikertu — još tiše odgovori Dark. — Gasovi su njegova specijal­ nost, a pojava smrada u blizini ne­ kih ljudi je ili opomena ili osveta. Još uvek neki naši ljudi uzdrhte pri sećanju na neprilike koje su imali pokušavajući da uhvate Lima. Dugo su užasno sm rdeli... Nas su spasla zaštitna odela. Ne bih želeo da golu kožu izložim novoj opomeni kralja ponoći. Ispriča im i svoj zadnji razgovor s Lunom. — Treba brže da obavimo podme­ tanje mikro-uređaja — primeti San­ dra Pilgrim. — I da organizujemo *uhođenje Luna i njegovih ljudi — predloži in­ spektor Tičbom i prihvati se da sam o tome vodi brigu. Međutim, pola sata kasnije on opet nađe Sandru i Darka i saopšti im da su svi tobožnji snimatelji ne­ stali. — Pored toga, Rezulovi pratioci su već u logoru raširili priču o užas­ nom smradu u grobnici. Već mnogi beže, iako je Ali Bej postavio straže da to spreče — za­ ključi Tičbom. Gušeći se od bssa Fuad Ali Bej je uzjahao svog konja i jurio oko logo­ ra, izdajući naređenja i vitlajući svo­ jim bičem. Udarao bi svakoga ko bi 82

se našao izvan logora. Pucao je za grupom begunaca, koji su bežall prema istoku zalazeći među puste kamene gromade. — Zatvorite^prolaz prema klancu! — naređivao je dvojici policajaca, koji su zbunjeno posmatrali šta se događa, nemoćni da preduzmu bUo šta. U jednom trenutku začuše se m nogi glasovi. — Gledajte! — vikali su prestrav­ ljeni ljudi. Na dvesta jardi od logora, u ka­ menitoj strmini, otvoriše se nekakvi otkopani ulazi. Iz jednog su izlazile, a u drugi ulazile kolone robova, s korpama punim zemlje, koja se pro­ sipala kad bi padali pod udarcima bičeva iz ruku stražara s kopljima. Robovi su bili u bednim ostacima iscepanih odela, a na nogama su im bili okovi, koji su im otežavali kreta­ nje. Ćuli su se njihovi krici i nera­ zumljivi uzvici čuvara. Nakon nekoliko minuta kolona se završi prolaskom trojice stražara, koji su vodili čudne p.ga 5 ]g.vl|im glavama, a onda sve nestade^Me-" đutim, odmah se začuše novi uzvici. Malo dalje na jednom platou zasvetleše baklje u rukama nekoliko prestravljenih žena, koje nisu mog­ le da priđu bliže čoveku pred so­ bom. Snažni crnac borio se s divov­ skom zmijom, koja mu je bila obmotala telo. Konačno on posmu, i žene se razbežaše. Ka poprištu borbe izmileše još mnoge ogromne zmije i nastaviše da pužu prema logoru. Užas zahvati sve ljude, i oni jxxrnuše u noć, gazeći jedni druge. Konj Fuada Ali Bej a se prope, naže u mahnit trk, a onda pade. — Bežimo i mi odavde! — vikao je Ali Abdul Rezul vukući Sandru Pil­ grim. On se smesti u kola i upali motor. Dark i Tičbom jedva stigoše da us­ koče u kola, koja jum uše prema klancu, i dalje ka EI Kargi. Kad se ponovo osvestio, Fuad Ali Bej oseti da mu nešto pokriva lice, i

zgrabi rukama. Tada ugleda svetio Setiri baklje koje su dimile i mirisa­ le na smolu. U rukama mu je bila zlatna maska, ko u beše skinuo s li2a. On je odbaci kao da je usijana i pokuša da ustane. Ležao je u razbiienom kamenom sarkofagu, a telo tnu je bilo obmotano zavojima kak­ ve je gledao na mumijama. — U pomoć! Živ sam sahranjen! — viknu on i prevali se iz sarkofa­ ga. Oko tela su mu se razvijale uske trake platna, i on ih je kidao saplićući se o njih. Padao je i ustajao, po­ kušavajući da pobegne. Četiri fara­ ona, u zlatnom ukrašenim odora­ ma, smejali su se prilazeći polako k njemu. — Ne! — vrisnu Fuad Ali Bej i jurnu prema hodniku. Opet se saplete o ostatke mrtvač­ kih zavoja i otkide ih zadnjom sna­ gom. Puzao je dalje osvrćući se, a faraoni su ga pratili, osvetljavajući mu put bakljama. Napolju ga dočekaše nove slike uža^^^^a mestu porušenog i opusi6eIogiŠg©ra sada su hiljade robova podizale piramidu. — Uhvatite razbojnika i ubicu Fuada Ali Beja! — viknu neko iz mra­ ka. Go, okrvavljen i s poslednjim os­ tacima snage, Fuad Ali Bej nastavi da posrće ka klancu. Načinio je ne­ koliko stotina koraka, a onda, izne­ mogao, pade u prašinu. Pola sata kasnije iz pravca od E1 Karge dolazila su dva policijska te­ renska vozila. U prvim je bio Baib Mamel Bakšar, obučen u policijsku uniformu. Sa njim su bila još četiri policijska oficira. U drugim kolima, pratilo ih je pet naoružanih polica­ jaca. — Zaustavite! Neko leži na putu! — uzvlknu Bakšar i prvi izađe kad kola stadoše. Džepnom svetiljkom osvetli pot­ puno golog čoveka. — Pa to je Fuad Ali Bej! — uzviknu Bakšar.

Posuše ga vodom iz čuturica i uli­ še mu u usta nekolio gutljaja. On ot­ vori oči i odmah poče da se otima. — Ja sam živ ... Živ sam sahra­ njen! Ostavite me! — vikao je otima­ jući se da pobegne. Morali su da ga vežu. Bakšar na­ redi da dva policajca pređu ostatakputa pešice, a trojicu vrati da odvezu Fuada Ali Beja pravo u policijsku bolnicu u Luksoru. — Sve te strašne priče i čudni do­ gađaji. .. Nije li bolje da smo za­ držali što više pratilaca? — upita je­ dan od oficira. — Nema nikakvih opasnosti. Radio-stanica je u našim kolima, a izvesni naši prijatelji treba da su još na mestu iskopavanja — m im o od­ vrati Baib Mamel Bakšar. Vozili su se dalje, i uskoro se nađ­ oše pred logorom. Osvrtali su se, posmatrajući ostatke opreme, na­ puštene šatore, razbacane predme­ te i alate, kao da je tu bilo poprište neke bitke. Trgoše se kad začuše ne­ čije korake. Iz mraka iziđe mladić noseći ne­ kakvu tešku aparaturu, pokrivenu navoštenim platnom. — »Fareša«! — uzviknu Baib Ma­ mel Bakšar. — Otkud ti, i šta to no­ siš? — Ovo je nešto od čega može da se poludi — odvrati mladić i spusti nogare na zemlju. — Hoćete li da vam pokažem? — Ima li još nekog u blizini? — upita Bakšar. — Samo vaši prijatelji. Oni su u grobnici i čekaju vas tamo. Hoćete li da vidite čuda koja stvara ova spra­ va? — odvrati Ahmed Amazi prinoseći levu ruku licu i pipajući donju usnu. Nekakav čudan, lukav izraz nje­ govog lica pretvarao se u osmeh. — Hade, pokaži to što hoćeš, ali brzo — prihvati Bakšar. Iako su znali da slike u prostoru proizvodi aparatura u mladićevim rukama, Bakšar i ostali policijski oficiri uzdrhtaše. Bili su zbunjeni vi83

dećl faraona koji kolje jare, a zatim Njih dvojica uđoše u prvi podzem­ robove koji nose iskopanu zemlju, ni hodnik i uskoro se nađoše u laž­ pod udarcima stražara, borbu snaž­ noj grobnici, gde su još uvek dogonog Crnca s ogrom nom zmijom i revale baklje natopljene smolom. džinovske reptile, koji kao da dola­ Na izvmutim korpama za iznošenje ze. Menjali su se strašni prizori, da kamenja i otkopanog materijala iz se završe sa gradnjom grobnice. novog dela hodnika sedeli su Do— To je užasno, nemoguće, ne­ Tiald Sikert, Samjuel Makferson, shvatljivo! — uzviknu jedan oficir. Artxir Markinč i Dik Gudi. — Da si pratio događaje u nauci, Bakšar se rukova sa svima i sede. čuo bi da postoji način snimanja ko­ Dik Gudi je palio baterijske reflek­ ji daje slike u tri dimenzije postav­ tore, jer su baklje dogorevale. ljene u prostoru. Zove se hologram. — Počnimo razgovor jednim spo­ To je televizija bez ekrana, film bez platna, savršena slika, potptmo slič­ razumom — reče Lun i pokaza pre­ ma mladiću koji je stajao oslonjen na stvarnosti. Međutim, sem jednog čoveka, hologramom se naučnici na glomaznu aparaturu holograma — »Fareša« je pogrešio, ali moramo uspešno služe samo u laboratorijaga razumeti. ma. Taj čovek je veliki naučnik i ova — Mnogo je pogrešio. Delom sam aparatura je njegovo delo — izloži za to kriv i ja, jer sam mu verovao Baib Mamel Bakšar svojim ljudima. — odgovori Bakšar. — On bi ovako s tim fantomskim — On je mlad, i treba da postane slikama m ogao da u bekstvo natera koristan čovek. Verujem da bi pri­ čitave armije — primeti drugi oficir. — Da, to bi m oglo da postane i stao da nekoliko godina bude pod strašno oružje, ali, srećom, ima ga našom zaštitom, i da izuči škole u samo jedan čovek, a on nije spre­ nekoj zemlji koju izaberemo — na­ ...... , man da ga preda ratnicima — odgo­ stavi Lun. — Pristao bih, ali F u a d ^ O ^ e j... vori Bakšar. — odgovori mladić. — Treba ga naterati! — uzviknu — On je uništen. Poludeo je, a ako jedan oficir, ali Bakšar mu se samo ikada ozdravi, odgovaraće za svoje podsmehnu i ćuteći krenu dalje. Pred ulazom zastade i sačeka Ah- zločine — reče Bakšar. — Tvoja osveta je već dovoljno meda Amazija. Svojim oficirima na­ redi da sa preostala d-'^a policajca strašna — reče Lun mladiću. — Za ostanu i istraže logor. Amazi isko­ neko vreme treba da napustiš ovaj risti taj deo razgovora i reče da je kraj. Pozivamo te da otputuješ s na­ Fuad Ali Bej opet počinio zločine, ma. Nadam se da će gospodin Bak­ bežeći iz podzemnog hodnika i pu­ šar učiniti da se zaborave neke tvo­ je greške. cajući na kopače. — Niko ih i ne zna, sem mene — — Ubio je još dvojicu. Ne shvatam kako se dogodilo da poslušam tog O bože bezvoljno odgovori Baib Ma­ Vispnorta. Krio sam se da ubijem mel Bakšar. — Hoću li moći da naučim o ovo­ Fuada Ali Beja, ali taj Englez me m e? — upita mladić i pokaza na pronašao. Savladao me, i ja sam iz­ gubio s\%6 t. Kad sam se probudio, čudne uređaje za stvaranje slika u kao da sam opčinjen... Izvršio sam prostoru. — I m nogo više — osmehnu se sve što je Vispnort tražio. Zato ni­ sam ubio ubicu m oga oca. Žalim što Lun. — A s ^ a idi do ulaza, i ostani sam poslušao Vipsnorta — ispriča na straži dok mi ovde razgovaramo. — Da odnesem i uređaj? — upita mladić. mladić. — Njega su i drugi morali da po­ — Odnesi ga, ali ne pokušavaj da slušaju — odvrati Bakšar. — A sada ga dalje koristiš, jer je energija is­ me vodi ka strancima. 84

crpljena — složi se Lun i sačeka da mladić Iziđe, a onda primače i namesti svetio prema tlu, pa raširi fo ­ tografske snimke drvenih papirusa. — Dužan sam vam prvo jedno malo izlaganje o godinama. Za veći deo sveta sada je hiljadu devetsto sedamdeset četvrta, aAi za Etiopljane je sedam godina manje. Po indij­ skom računanju vremena sada je tek hiljadu osamsto devedeset šesta godina, a za muslimane tek hiljadu trista devedeset četvrta. Iranci ovu godinu smatraju hiljadu trista pede­ set trećom, budisti su čak u dve hi­ ljade petsto osamnaestoj, a po jevrejskom kalendaru ovo je, ništa ma­ nje, nego pet hiljada sedamsto tride­ set i peta godina. Do hiljadu devet­ sto dvadeset devete godine Kinezi su godine računali po svom siste­ mu, pa bi ovo bila pedeset i prva go­ dina sedamdeset i sedmog ciklusa — izlagao je Lun. Slušajući ga, Samjuel Makferson je kolutao očima, i mali prekid isko­ risti da uzvikne: — Sto mu podzemnih jazbina i fa¥aoTji^jh_zavrzlama, da ti možda ne želiš da poludim kao Fuad Ali Bej?! Sve te godine! — Ostaje samo da kažem nešto o Novoj godini. Muslimani je dočeku­ ju jedanaest dana ranije nego u pre­ thodnoj, a u Indiji ona se slavi dva­ deset i prvog marta. Kod Jevreja su prestupne godine d\jže za čitav dan, a ostale različito traju, što se isprav­ lja prema Novoj godini i »Pasah« prazniku, koji moraju da padnu u određeni dan. Dakle, bilo bi još mnogo toga da se kaže ali dovoljno je reći da ni sadašnji naš kalendar, koji je zasnovan na gregorijanskom kalendaru iz hiljadu petsto osamde­ set druge, koji nije prihvatila pra­ voslavna crkva, i zato njena Nova godina kasni deset dana — nije sav­ ršen. Toliko o vremenu i računanju godina — ispriča Lun. — To je sasvim dovoljno da izgu­ bim poverenje u sve te kalendare — upade opet Samjuel Makferson i nastavi nešto da gunđa.

— Trebalo mi je vremena da ot­ krijem grešku u proračunima godi­ na zapisanih u papirusu. Tumači i prevodilac nisu uzeli u obzir staroegipatsku ispravku godina prema vavilonskom kalendaru. Još jedan detalj nas je naveo na pogrešno verovanje da ovi dokumenti govore o grobnici Setosa I. Međutim, oni se odnose na grobnicu Setija I — na­ stavljao je Lxm. Izložio je dalje da delovi grobnice koji su ovde otkriveni stvarno pri­ padaju Setosu I. Crteži se delimično podudaraju, ali je Luna zbunjivala kosina kod ulaza, koja je Imala dru­ gačiji ugao, a stari egipatski majsto­ ri bili su precizni. — Mislio sam i o tome zašto se hodnici i dvorane grobnice spuštaju više u dubinu zemlje — nastavi Lun. — To je otežavalo radove. Stalno sam se vraćao na tu zagonetku. Za­ što su graditelji silazUi u dubinu, kad za to nisu imali razloga? Pošto sam putovao u Kairo, da u hologram-tehnici snimam najnužnije sce­ ne za rasterivanje razbojnika i ko­ pača Fuada Ali Beja, potražio sam i neke podatke iz doba pre Setosa 1. Otkrio sam da je postojao faraon uzurpator, koji je vladao čitav vek pre Setosa. Zvao se Setij i samo jed­ na neispitana i neproverena zabeleška govori o njemu. Izgleda da je baš taj uzurpator napravio prvu taj­ nu grobnicu u ovoj pustoj dolini. — Ali nikada nisam čuo o farao­ nu Setiju, niti su nađeni tragovi nje­ gove grobnice — reče Baib Mamel Bakšar. — To bi sve ostalo samo pretpos­ tavka da se greške u računanju vre­ mena i strmo spuštanje izra đ en ih delova grobnice Setosa I nisu isprečili kao zagonetka, koja me je goni­ la da sve ponovo ispitujem — nasta­ vi Lun. Podsetio ih je na otmicu Džejn Vitington i trenutke kad je pratio ko­ pača Abasa Kamila. Taj čudni čovek, koji je sebe smatrao potomkom faraona, i koji je možda znao neko 85

usmeno predanje, otkrio je da može da poruši gomile škriljca iza buna­ ra zamke u prvom hodniku. Pored toga, on je otkrio jedan tajni prolaz u praznu pećinu, koju je Lun pre­ gledao posle oslobađanja Džejn iz ruku otmičara. — Pitao sam se zašto se odron la­ ko pokrenuo — nastavi Lun. — Od­ mah sam došao i na drugo pitanje: zašto je bimar zamka izgrađen baš na tom mestu? Tada sam naslutio odgovor. Graditelji su time hteli da privuku pažnju na tlo i na ono što se krije dalje od njega. Međutim, taj­ ni prolaz se nastavlja, baš nad tim bunarom s oštrim kamenim šiljci­ ma, koji smeta da se tu nešto radi, sve dok ne bi bio zatrpan. — Da li sam vas dobro razumeo? — upade Bakšar. — Ispada da je grobnica iznad svega što je ovde ot­ kopano, zar ne? — Sasvim tako! — odvrati Lun. — Istina, izgleda da su graditelji u službi Setosa I slučajno otkriU pro­ laz u grobnicu koja je izgrađena iz­ nad. Pretpostavljam da je faraon naredio da se kopa dalje u dubinu. Možda je stvarno imao nameru da njemu posluži nova grobnica. Vešto je izgrađena prva dvorana na stubovima za obred i lažna grobnica niže od nje. Radovi su nastavljeni, i \ikopana je donja dvorana, a potom dugi hodnik, koji je trebalo da zava­ ra i namuči pljačkaše. D ru ^ tajni prolaz vodi u prirodnu šupljinu, od­ nosno u pećinu koju je otkrio Abas Kamil, i gde je odvukao Džejn. — Valjda nema i treći prolaz? — upade Bakšar. — Da — potvrdi Lun. — Izgleda da je tamo trebalo da bude pravo skrovište grobnice Setosa I. Ml smo je već videli, ali ona je prazna. Ne­ ma nikakvih tragova oštećenja i pljački, jer nedirnuti stoje prazni kameni sarkofazi, ukrasi na zidovi­ ma i reljefi ukrašeni poludragim kamenjem, kakvo še nalazi samo u Južnoj Africi. Međutim, nema balzamovanih mumija, niti svega onog 86

što je donošeno u grobnicu prilikom sahrane faraona. — Pomalo sam razočaran — reče Bakšar. — Nadao sam se da će ot­ kriće grobnice doneti veliku korist mojoj zemlji. Dakle, nema Setosa I, ni njegovog blaga. — Naprotiv! — uzviknu Lun vese­ lo. — Grobnica postoji, i uskoro će­ mo je svi videti. U tom trenutku začu signal svog radio-prijemnika preko sićušne slu­ šalice, neprimetno smeštene u iiho. To se javljala Džejn Vitington. — Čujem, draga — javi se Lun. — Zar si zaboravio da i ja želim da budem tu u trenutku otkrivanja grobnice? — pitala je Džejn. — Sve bih mogao da zaboravim, ali ne tebe — odvrati Lun, — Trelaa još rada na probijanju prolaza. Ša­ ljem Sama po tebe, a treba i da do­ nese nešto opreme. Neka te ne up­ laši to što će biti u društvu poUcije. Ovde treba da stigneš tek u podne. Već sam nestrpljiva, i dugo sam sama — požali se Džejn i prekide razgovor. _ Lun se okrenu prema Bsksaru i reče: — Pretpostavljam da i vi žeUte da pozovete nekoga da prisustvuje ulasku u grobnicu. — Nije samo gospođica Džejn ne­ strpljiva — smejući se odgovori Bakšar. — Mislim da nekoliko na­ učnika iz najvećih muzeja i pred­ stavnik državne riznice već danima očekuju moj poziv, spremni da kre­ nu. Oni su m nogo nestrpljivlji od gospođice Vitin^on. — Možete da Ih pozovete — reče Lun. Bakšar požuri napolje i uskoro je iz svojih kola uspostavio vezu sa službom u Luksoru, odakle je treba­ lo da vest stigne u Kairo. Kad se vratio, Bakšar reče Lunu: — Biće ožalošćenih ako ništa ne nađemo. — Verujem da niko neće biti razo­ čaran, ako izuzmemo one koji su se spremali da iikradu sve što se nađe

u grobnici Setija i Setosa — smejući se odvrati Lun. XIV E1 Kargi proširili su se glasovi Uda policija preduzima opsežnu is­ tragu o zločinima i čudnim pojava­ ma na mestu otkopavanja grobnice faraona Setosa 1. Policijske straže zatvorile su prolaz kroz klanac, a je­ dan helikopter je često nadletao pusti predeo oko mesta na kome se nalazio ulaz u grobnicu. Na mali aerodrom kod E1 Karge sletela su tri manja aviona, a drumom od do­ line Nila pristizali su kamioni s oz­ nakom policije, prilagođeni za kre­ tanje po pustinji. Ali Abdul Rezul je nekoliko puta pokušavao da stupi u vezu sa Bakšarom, ali je uvek dobijao odgovor da niko ne zna gde se on nalazi. — Ja imam pravo da odem u doli­ nu gde je ulaz u arheološko nalaziš­ te — protestvovao je Rezul. — Nismo čuli za to arheološko. J £ a ^ rekoste?... Tamo je samo ne­ ka pffecfe grobnica — odgovarao je policijski oficir kao da ne shvata o čemu se radi. Tek što se Ali Abdul Rezul vratio i počeo da se žali Sandri Pilgrim i dvojici Engleza, koji su bili gosti u njegovoj kući, stiže policijska patro­ la sa dva automobila i donese pis­ meni nalog da svi četvoro, kao svedoci događaja, dođu u policijsku stanicu i daju izjave. Počinjalo je dugo ispitivanje, preduzeto najviše zato da se stranci i Ali Abdul Rezul drže na oku i spreče da svojim prisustvom ometaju završetak poduhvata na otkrivanju grobnice. Rezul je protestvovao i tražio da ga odmah povežu sa up­ ravnikom policije u Luksoru. Odgo­ vorili su mu da ne mogu da ga nađu.; — To je prevaral Ne poštu u se moja prava iz ugovora sa vladinim službama! — ljutio se Rezul. Priča se da ste vi doveli tamo

nekog razbojnika. Ima sumnji da ste krivi i za nestanak neke lepe francuskinje. Tamo su ginuli ljudi. Ubistva, otmice, zlostavljanja, mis­ terije. .. Svega se nakupilo. Ja ništa nisam kriv, gospodine, svetli Ali Ab­ dul Rezule. Naređeno mi je da ispi­ tam sve detalje — odvrati lenjo poli­ cijski oficir. — Onda požurite! Želim da se vra­ tim kući sa svojim gostima — reče Rezul smrknuto. Oficir je čutao nekoliko trenuta­ ka, a onda odvede Rezula u drugo odelenje, pa mu tamo šapatom saopšti. — Ovi stranci su vrlo sumnjivi. Ne možemo da pustimo ni vas ni njih dok se sve ne razjasni. Rezul preblede. Tek sad je shvatio da mu je ograničena sloboda kreta­ nja, što je bilo isto kao i hapšenje. — Ali ja to ne mogu da prihvatim! — uzviknu on dok su mu drhtale us­ ne i ruke. — Moglo bi da se udesi — šapnu oficir. — Kako? — brzo upita Rezul. — Da smestite moje ljude u vašu kuću i da im omogućite da stalno drže na oku vaše goste. Pri tome mislim i na gospođicu Sandru Pil­ grim — tiho predloži policajac. — Vi možete da se krećete, ali samo uz zaštitu policije, jer pretpostavlja se da vam preti osveta jedne razboj­ ničke bande. Rezul je na kraju morao da pri­ hvati stražu i uskoro se on, Sandra Pilgrim, Dark i Tičborn nađoše u kući, ali svesni da je neizvesno koli­ ko će trajati kućni pritvor. Kad osta­ doše sami, Džozef Dark reče: — To Lun vodi igru. Uspeo je da nas onemogući. Toga trenutka nije slutio da radio-uređaji primaju svaku reč preko mikro-predajnika i prenose dalje sve do Donalda Sikerta. — Naša igra nastaviće se u Lon­ donu. Već smo mu prikačili sedam bubica — odvrati Sandra Pilgrim. — Zadnji potez biće ipak naš. 87

L o g o r pred ulazom u hodnik grob­ nice Setosa I opet je bio oživeo, ali u grobnici su radili samo Lim i njego­ va grupa, Bakšar i tri tehničara iz Kaira. Snabdeveni najboljom opre­ mom, brzo su napredovali. — Ovaj bunar, koji je napravljen dole kao zamka za pljačkaše, stvar­ no se nastavlja vertikalno gore — objašnjavao je Donald Sikert okui^ Ijenima. — Presečen je ovim hodni­ kom, a gornji deo je u više slojeva, zatvoren na naročit način. On zatim nacrta kako misli da su graditelji zatrpali vertikalni otvor nad sobom. Pripremili su šljunak i pesak, pa napravili prvi zidani svod, pazeći da njegovo dno bude od grubog kamenja. Taj svod se na­ lazio na vrhu bunara i, potezanjem užeta, oslobođen je odron nad svo­ dom. Zatim je izgrađen drugi svod, a sa strane je pripremljen odron, i opet je zarušen drugi deo otvora. Tako se ponavljalo pet puta, i time je bunar zatvoren, tako da bi svaki pokušaj probijanja izazivao odro­ njavanje. Na mestu odrona, malo dalje ka prvoj dvorani sa stubovima, bio je izgrađen sličan, ali kraći prokop prema gore, ali on nikud ni­ je vodio. — Kako je moguće da se predvidi sve što govorite? — upita Bakšar. Lun mu pokaza foto-kopiju drev­ nog papirusa, na kome se nalazio jedan odvojeni crtež. — Ali to pokazuje nekakav bunar prema dole — primati Bakšar. — I ja sam tako mislio, i tražio sam taj bunar. Tek posle odrona ovde učinilo mi se da treba crtež gle­ dati obratno. Mesto odrona, koji je izazvao otmičar Abas Kamil, ličilo je na ono što predstavlja stari crtež. Brižljivo sam ispitao slojeve naroči­ tim instrumentima, koji je izrađen po ideji američkog naučnika Osborna. Njegov pronalazak se zasniva na korišćenju infracrvenog zrače­ nja, ali on uspeva da analizira tle 88

samo do dubine od dvadeset inča. Meni je uspelo da osetljivost pove­ ćam za više od deset puta. Pri tome, temperatura je ovde takva da je zra­ čenje sasvim vidljivo. Aparat otkri­ va slojeve samo u delu svoda o ko­ me govorimo — izlagao je Lun dok su tehničari postavljali minijaturnu minu. Kad se svi udaljiše i električno pa­ ljenje opali minu, sa svoda se svali gomila kamenja. Tek pažljivim pre­ gledom m oglo je da se utvrdi neprimetna obrada donjeg svoda. Uskoro je Limu uspelo da svaki nepravilni kamen složi tako da pokazuje smiš­ ljenu geometriju svoda. — Na redu je sledeći svod — reče Lun, i tehničari se opet popeše na naročite lestve za razvlačenje. Ponavljalo se paljenje malih mi­ na, koje bi svaM put srušile novi svod, izgrađen tako da liči na nedir­ nute slojeve škriljaca i kamena. • — Kad se svali zadnji svod i slegoše ostaci prašine, svi su uzbuđeno gledali u otvor nad sobom, osvetljen reflektorom. Lun obuče odelo i prvi se pope na malim vi­ tlom podignute i razvučene stepeni­ ce. On se nađe u jednom polxikružno zasvođenom hodniku, što je bUa retkost za egipatske građevine, ko e su u doba faraona najčešće bile konstruisane po sistemu uglova. Međutim, deset jardi dalje nastav­ ljao se širi hodnik, čiji su zidovi i ta­ vanica činili prave uglove. — Svi se opremite zaštitnim odelima, a onda dođite gore — pozva ih Lun. — Ali ti. Same, ostani na straži i slušaj svaku našu reč dok napre­ dujemo. — Tri mu hiljade godina, zar opet ja!? — gunđao je mornar tobože Ijutito, nameštajući slušalice svog džepnog primopredajnika i proveravajući njegov rad. — Toliko sam želeo da vidim te faraone. Brenda bi bila ljuta da zna koliko sam še za­ ljubio u mumije. \ — Cim bude moguće, pozvać\i te

da dođeš. Poslaću Dika da te smeni — uteši ga Lxm i krenu dalje. Njih osm oro se nađoše u preko četiri jarda širokom i šest jardi viso­ kom hodniku, koji ih dovede do pro­ širenja obloženog bazaltnim bloko­ vima i učvršćenog glačanim granit­ nim stubovima. — Ne vidim nikakav prolaz dalje — reče Džejn Vitington. — Videćemo — reče Lun i poče da ispituje bazaltne zidove svojim ure­ đajem. Uskoro otkriše da postoje prazni prostori na uglovima levog i desnog zida. Lejzerskom bušilicom Lun brzo napravi prvi otvor i ostavi da tri tehničara prošire prolaz, a on na drugom zidu ponovi isti postupak. — Možemo da prođemo! — javiše tehničari i osvetliše prostor koji je nastajao iza zida. Lun naredi da se sačeka 1 prođe prvi, koristeći hemijskl analizator, jer sumnja da su upotrebljenl čudni otrovi za zaštitu grobnica nikada ni­ je bila otklonjena, ali lilko nije ski­ dao zaštitno odelo, iako su se pod zrjejlil, i pored hemljskog siste­ ma za hlađenje. — Ovo je veličanstveno! — uzvlknu Lun u jednom trenutku i dade znak ostalima da prođu kroz još ne­ dovoljno širok prolaz. Svi se provukoše 1 zastadoše kao oduzeti, l^ed njima se preko tri stepenlka duga koliko i grobnica uzdi­ zao prostor na kome je bio sarko­ fag. Kad je hiljadu devetsto dvade­ set 1 druge godine lord Kamarvon otkopao grobnicu Tutankamona, beznačajnog vladara iz četrnaestog veka pre naše ere, koji je umro u osamnaestoj godini života, nađeno je ogrom no blago. Znalo se da u grobnici Setosa I, slavnog faraona, koji je dugo vladao, mora biti mno­ go više neprocenjivlh dragocenosti, ali ono što su vldeli, prevazllazilo je svako očekivanje. Prevazllazilo je snove pljačkaša, razbojnika i svih ljudi željnih da zgrabe drevno bo­ gatstvo, ali prevazllazilo je i očeki­

vanja jednog naučnika kakav je bio Donald Sikert. — Bilo bi divno kad bi moglo da nikada i niko ne pređe ova tri stepenika, nego da samo odavde pogleda sjaj davno minulih dana — reče on kao za sebe. — Mi sada ne vidimo ni deseti deo onog što se tu nalazi — dođade Baib Mamel Bakšar. T.nn se seti Samjuela Makfersona i posla Dika Gudija da ga smeni, ka­ ko bi 1 mornar m ogao da vidi ono za šta se prilika pruža samo malom broju ljudi, i to u čitavom veku. — Pođimo da pogledamo onaj drugi prolaz — pozva Lun, i cela grupa se vrati u dvoranu sa stubovi­ ma. Kad uđoše kroz uski otvor, pred njima se ukaza druga ^ob n ica , takođe puna dragocenosti oko sarko­ faga, ali znatno manja. Lun je pam­ tio znake iz drevnog papirusa, 1 sa­ da mu nije bilo teško da proceni da je to grobnica uz\irpatora Setija. — Nemamo prava da bilo šta dodim em o u grobnicama pre naučni­ ka pozvanih da o tome odlučuju — reče Lun 1 svima dade znak da se povuku. U tom trenutku stiže Samjuel Makferson pa ga Lun i Bakšar po­ vedoše da vidi 1 grobnicu Setosa I. — Tako ml jednog jedinog neba i svih mora 1 okeana, ovo je preterano! — uzviknu mornar. — Da je taj faraon živ, tresnuo bih ga pravo po zubima. — Zašto?! — iznenađeno upita Bakšar. — Pa taj je opljačkao celu Afriku. Sad ml je jasno zašto su okolo ne­ pregledne pustinje. Sve su opljačka­ li faraoni — objasni Makferson. L\m se smejao, a Bakšar je zamiš­ ljeno gledao mornara 1 mislio o nje­ govoj istini. Iza njih se čulo zujar je kamere, 1 Bakšar se namrštl. Artur Markinč je snimao još od početka, ali uprav­ nik policije, zbog velikog uzbuđe­ nja, to nije bio ni zapazio. 89

— Ne sviđa ml se to što činite — reče on prilazeći. — Zašto? — upita reporter. — Verujem da otkrivanje grobni­ ce treba još dugo da ostane tajna. Prilike su takve. Rat. . . Politika dobljanja pomoći. . . M nogo šta može da bude razlog da ovaj uspeh još dugo ostane tajna malog broja ljudi — objasni Balb Mamel Bakšar. — Imamo rešenje 1 za takav tok događaja — odvrati Lun. — Sve fil­ move predaćemo državnoj komisiji, uz čvrsto obećanje da nam se vrate onog trenutka kad bude pogodno objavljivanje svega što je snimljeno. Obezbedite da i vaši ljudi snime svaki detalj, svaki predmet i svaki korak prenošenja blaga sa ovog mesta. — VI uvek imate pravo rtešenje — osmehnu se Bakšar. — Zato stanite tamo na prvi stepenlk, pa neka Markinč snimi i vas. — To bi bilo suvišno — smejućl se odgovori Lun 1 iziđe. — Grupu koja je prva stupila no­ gom u grobnicu smeniše stari nauč­ nici. Oni su prvi pogled na grobnicu i blago u njoj dožlvell snažnije od Luna 1 njegovih prijatelja. Desio se i jedan tužan događaj. Stari arheolog Alt Hadidu Imdras spustio se osmehnut na tle, 1 s izrazom radosti na licu umro od uzbuđenja. Njego­ vo srce nije izdržalo taj za arheolo­ ga najveći životni trenutak. Radilo se brzo, ali pažljivo. Svaki predmet je brižljivo snimljen, zapi­ san i upakovan, a onda odnet do spremljenih kamiona. Već nakon dvadeset časova sve je bilo spakovano, ali ono nepokretno u grobnica­ ma još uvek je predstavljalo pravo blago. Svaki deo reljefa m ogao je da postane basnoslovno skup predmet za trgovinu pljačkaša. — Treba opet da se zatvori prolaz — predloži Bakšar. — Već sam izradio plan za taj poduhvat — odgovori Lun. — Dgiću i uputstva kako da se, kad to zatre­ ba, ponovo otkopa ulaz u grobnicu. 90

Jedini put biće da se gore u steni napravi novi timel, jer ovaj prolaz biće zaliven suvše čvrstom masom. — Učinićemo to čim konsultujem naše naučnike — složi se Bakšar. Dva sata kasnije prolaz je bio podgrađen, a kroz jednu metalnu cev gore je pod pritiskom ubacivan odronjenl materijal, pomešan s peskom. Na kraju je ubrizgana tečnost koja se, u dodiru sa peskom i kame­ njem, brzo stvrdnjavala, stvarajući masu tvrdu kao granit. Kad su uklonjeni oslonci i, lomlje­ njem na dnu stvoren Izgled kakav je bio pre otvaranja prolaza, niko ni e m ogao da prlmetl da su pre nekoli­ ko sati ovuda prolazili ljudi. Tek treće noći duga kolona auto­ mobila prošla je niz klanac koji su obezbeđlvali vojnici. Nad kolonom su letela dva helikoptera, stalno jav­ ljajući jednom vojnom - aerodromu kako teče tajno odnošenja blaga iz Doline kraljeva. Vozeći se u koloni koja je odmica­ la ka dolini NUa, Lun i njegovi prija­ telji su razgovarali o datoj obavezi da sačuvaju tajnu grobnicšr'čijg^-str pronalaženje i spasavanje omogući­ li. — Bakšar je bio fer — reče Artur Markinč. — Mogu da napišem sve što se dogodilo do trenutka kad smo počeli da otkopavamo prolaz iznad bunara-zamke. Biće veselo kad opišem »podvige« novih agenata Intelldžens servisa. — Podsetio si me da poslušamo šta kažu — smejući se reče Lim i uk­ ljuči segment radlo-uređaj za pri­ manje emisija rnlkro-odašiljača iz kuće Ali Abdul Rezula. Čuli su se zvukovi nekakve žurbe i izmešani glasovi, a onda se izdvo­ jio glas Sandre Pilgrim. — Taj odvratni Bakšar!. . . Lisac! Kako je samo sladunjavo govorio o tom da ste mu vas dvojica bili dragi gosti i da se nada da ste zadovoljni, a da je bolje da ja nastavim svoju »naučnu« karijeru izvan njegove zemlje.

— čim nismo uspeli da nekako onemogućimo Lunovo učešće u sve­ mu, plašio sam se da ćem o imati ne­ prilika — reče viši inspektor Džozef Dark. — Nadam se da ćem o se i mi smejati kad »bubice« otkriju i njega i njegovo sklonište. Više bih voleo da pogledam to mesto nego da nađem grobnicu Setosa I — reče inspektor Tičbom. Začu se lupanje vrata i glas Baiba Mamela Bakšara: — Gospodo, da li ste spremni? Avion na aerodromu vas čeka, i imaćete ugodno putovanje do Aleksandrije. — Sve mi to mnogo liči na vaš do­ lazak iz Londona — zajedljivo reče viši inspektor Dark. — Da, stvarno! Vi ste me lepo is­ pratili tada, pa se zato i ja brinem o vama — odgovori Bakšar. Glasovi postadoše slabiji, a onda su se neko vreme čuli isprekidano, da bi konačno nestali. Kolona je iz­ lazila iz dometa Lunovih skrivenih mikro-odašiljača i releja za njihovo ^ j^ a v a n jfe u E1 Karge, kampu, klancu i dolini na mestu iskopava­ nja. Bilo je jutro kad su stigU na brod. Makferson izdade naređenje da se brod spremi za plovidbu. Tada mu priđe Dik Gudi. — Došao sam da se pozdravim s tobom, milion mu zvezda! Žao mi je što ostajem, ali moram, jer vreme je da postanem pošten, a to bi u Lon­ donu bilo teško — izloži on zapanje­ nom kapetanu broda. — Šteta, stara lopužo, a baš sam se navikao na tebe, sto mu nilskih konja! — odvrati Makferson. — A šta ćeš da radiš ovde? — Potreban sam onima što su odneli blago Setosa I. Plaćaće vrlo do­ bro — odgovori Dik Gudi. — Da ti ne smišljaš nešto oko onog zlata iz grobnice? Kakav si, mogao bi da ukradeš i samog Seto­ sa I — sumnjičavo reče Makferson.

— Ne, ja sam se popravio — lxikavo odvrati Gudi. Odmah zatim on ' nađe Lima, Džejn i Markinča. Trudio se da ras­ tanak ne traje dugo, jer bi se možda pokolebao u svojoj odluci. — I hvala na svemu — zaključi Gudi. — Mislim da sam ponešto shvatio i naučio od svih vas. — Piši mi ponekad, a ja ću tvoje pismo čitati sa Lunom, Džejn i Makfersonom — reče Artur Markinć. — Račtmaš na nešto i za tvoje no­ vine — pripreti Gudi i obeća mu da će pisati.

1 ek osm og dana Lim je opet bio u svom skloništu. Slušao je jedan za­ nimljiv razgovor. Sandra Pilgrim je govorila: — Ne mogu da shvatim kako se dogodilo da svi mikro-uređaji nesta­ nu. Možda Lun nije stigao ovamo. — Stigao je reporter Markinć, a to i sama znaš, ali probni mikro-uređaj prikačen njemu takođe ne koris­ ti — odgovori joj jedan glas koga Lun nije poznavao. — Kakav to ukras imate na lancu oko vrata? — upitao je nepoznati. — Vidite, to je mala zlatna maska lava, koja je stara preko tri hiljade godina. Poklon od Ali Abdul Rezula — odgovori Sandra Pilgrim. Nije ni slutila da je jedne noći, dok je ona spavala, taj zlatni ukras bio u Lunovim rukama, i da je vešta ruka ugradila mikro-uređaj u nakit. — Nismo uspeli — zaključi nepoz­ nati glas. — Zelela bih da upoznam tog čoveka — reče Sandra. — Onako. . . privatno — smejao se nepoznati. — Možda. . . Upravo tako, privat­ no — zaključi devojka. — Susreti s njim su opasni za žen­ ska srca, ali je šteta što je uvek u bli­ zini ta divna Džejn Vitington. Video sam je nekoliko puta. . .

— Možda biste i vi želell nekog da upoznate privatno — smejući se za­ ključi Sandra Pilgrim. Sledećeg dana Sandra Pilgrim dobi kratko pismo, koje je glasilo. »Poštovana gospođice Pilgrim, Znam za vašu želju da me opet sretnete. Možda ćete jednom prili­ kom to i ostvariti. Zlatni lav na va­ šim grudima suviše je brbljiv. Bilo

92

bi lepo da se vratite svojoj herniji i, umesto da lovite kralja ponoći, po­ čnete divni lov na pristalog momka. Srdačno vas pozdravlja, Donald Sikert.« Uzbuđena devojka dograbi zlatni ukras. Držala ga je kao mikrofon pred ustima i govorila, govorila. . . Nije slutila da mikro-uredaj više nema energije, i da je još krajem no­ ći zauvek bio nekoristan.

"..‘T' , ^ •* 'i-'H ' ^ ■ "* N A SVTD« a .f f 'S

a

n te

^

~

*•

~'Vf *

- >

f

«

^ NOVO! ; * NOVO! .* NOVOl

SAMO ZA \ ODRASLE \

-'i-'

r

-V

-t

:i « W

IZ PERA NAJPOZNATIJIH MAJSTORA ' • STRIPA

M r r Z A ATAŠE

Č IT A O C E r

>

-»* '*<

SVAKOG MESECA NOVA EPIZODA

U STRIPU

NAPETO VRATOLOMNO ŽESTOKO N A SVIM KIOSCIMA 94

PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA!

NOVA SUPERKRIMI EDICIJA

HEJZI, NJUŠKALO serija romana o njujorškom privatnom detektivu

MAJKLU HEJZLVUDU HEJZIJU

HEJZI, NJUŠKALO romani pisani u najboljem maniru majstora tvrde škole krimića

HEJZI, NJUŠJCALO superromani o superdetektivu

HEJZI, NJUŠKALO romani akcije, iznenađenja, surovih obračuna...

HEJZI, NJUŠKALO romani nabijeni seksom i nasiljem, pisani grubim i sočnim jezikom podzemlja

HEJZI, NJUŠKALO romani koji nikoga neće i ne mogu ostaviti ravnodušnim

HEJZI, NJUŠKALO od januara sledeće godine na svim kioscima

HEJZI, NJUŠKALO romani do sada neobjavljeni u Jugoslaviji ne zaboravite:

PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA!

u SLEDECEM BIlOUU FREDERIK EŠTON

LUNOVA TAJNA MISIJA Kakva to opasnost preti ćovečanstvu i kakvu to tajnu misiju ima Lun? Kako će se suprotstaviti novim jahačima apokalipse? Može li to uopšte čovek, m a bio i LUN?

SSN OCi53-1309

9 77 '3353 13 0075 '

\