Ashton,Frederick - 33-Lun i Pukovnik

FREDERIK EŠTON

LUN I PUKOVNIK BROJ 44 • 30Ö00 DINARA

I

J o š jednom sam se uverio d a smo spremni. Ponavljam, potrudiću se da sve prođe bez žrtava. Nepotreb­ no ili brzopleto ubijanje bilo bi ne­ oprostiva glupost. Još jednom proverite da li ste dobro upotrebili sva sredstva za maskiranje, a onda da uništimo makete — reče čovek koji je stajao na čelu osam jardi dugog i pet jardi širokog podijuma. Tamo se nalazila m aketa jednog dela gradske četvrti oko Bouling Grin Lejna. Sve je bilo vem a kopija ulice, juvelirske radnje »Erlok«, jed­ nog kam iona s blindiranim furgo­ nom, parkiranih automobila i ogra­ de n a uvećanom delu zgrade. Šest ljudi se dadoše n a posao i brzo rastaviše makete, izlomiše ih n a sitne delova i sve baciše u veliku pod­ rum sku peć. Najmlađi od njih, sna­ žan čovek širokih vilica, preli ostat­ ke uljem za loženje i potpali peć, ko­ ja poče da gori bacajući odsjaj na grubi betonski pod. Ostali brzo odnesoše delove jednog reljefa koji je. pokazivao K anarska ostrva s m ake­ tam a Tenerife i naselja n a ostalim ostrvima. Naročito brižljivo je bio iz­ građen deo sa ostrvom La Palm a i na njemu se video krater Kaldera. Zadovoljno razgledaše reljef i ne­ ko s uzdahom reče: — Ne mogu da zaboravim plaže na Lankarotu. Vratiću se tamo čim bude moguće. — Krenimo kako je dogovoreno — reče čovek koji je očito predvodio ovu grupu ljudi.

Prvo iziđoše dvojica, a zatim, po­ sle četiri minute, sledeća dvojica. Ostadoše vođa i njegova dva pratio­ ca. Svi su gledali na zidni časovnik, pa i oni krenuše tačno posle pet mi­ nuta. * P e t m inuta pre jedanaest časo­ va, toga dana iz Rojal Mint Strita krenuo je kamion sa blindiranim furgonom natovaren polugam a zla­ ta u vrednosti od tačno tri četvrtine miliona funti. Bilo je tu još nekoliko kožnih vreća napunjenih srebrnim prahom, koji upotrebljavaju juveliri. Zlato i kamion pripadali su banci »Natan i sinovi«, koja je jedina u Londonu ovlašćena da trguje ple­ menitim metalima. Pored vozača, koji je bio sam u kabini kamiona, u furgonu su se nalazila dva pratioca naoružana sa po dva pištolja. Uz če­ lične ploče pored vrata furgona bile su pričvršćene dve mašinske puške. Tačno u jedanaest i trideset blin­ dirani kamion se zaustavio u Haton Gardenu, gde je istovario osam zlat­ nih poluga, a zatim je nastavio do Bouling Grin Lejna. U jedanaest i četrdeset kamion se zaustavio pred zgradom broj četrnaest. Iz furgona je izišao jedan od pratilaca noseći kožnu vreću srebrnog p rah a za juvelirsku radnju »Erlok«. Za njim su se zalupila teška čelična vrata koja ne probija nikakav kuršum, a treba­ lo bi snažno artiljerijsko oruđe da ih razbije. Pratilac je ušao u juvelirsku rad­ nju, predao srebro i odmah izišao. 3

Bio se već približio furgonu kad ga je nešto snažno lupilo po glavi i on je izgubio svest, ali nije pao, jer su ga pridržala dva starija i lepo obu­ čena džentlmena. Treći je prišao furgonu i kucnuo tačno onako kako je to uvek činio napadnuti pratilac; dva udarca u razm aku od pet se­ kundi. Zatim je skoro šapatom izgo­ vorio lozinku: — Hajde, Dževe! Er sveni Zadnje dve reči nisu ništa značile, ali su bile obavezni deo lozinke. Teška čelična vrata se odškrinuše. Drugi čuvar htede da po običaju prvo pažljivo proviri i osmotri je li njegov drug sam pred furgonom, ali ga dočeka mlaz nekakvog gasa otužnog m irisa i on u trenutku oslepe i izgubi svest. U istom trenutku jedan čovek kliznu uz furgon do vozačevih vra­ ta, koji je pušio čekajući i držeći do polovine spušteno nesalomljivo staklo n a takođe blindiranim vrati­ m a svoje kabine. Mlaz gasa zašištao je prem a vozačevom licu. On se uh­ vatio za oči, a onda klonuo n a sedištu. Napadač je provukao ruku do unutrašnje strane vrata i otvorio ih, a onda seo na vozačevo mesto, po­ što je ovoga spustio na pod pored sebe. Dva čoveka su ubacila u furgon prvog onesvešćenog pratioca i vra­ ta su se za njim zalupila. Kamion je odmah krenuo. Sve je trajalo manje od dve minute. Niko od prolaznika nije ništa primetio, jer su se za to postarala dva čoveka u blizini glas­ no se smejući i dovikujući jednog neobičnog psa, koji je išao samo na zadnjim nogam a i veselo se kezio. Ali pas je bio neobičan zbog boje. Bio je narandžast i imao žutu glavu i kao sneg beo rep. Prolaznici su bili iznenađeni izgledom i bojom psa, a uveseljavala ih je njegova igra. Ko­ 4

načno su ga dva čoveka uhvatila i odvela ga ka jednim kolima. Za to vreme, kamion natovaren zlatom i srebrnim prahom nestao je u povorci ostalih vozila. U dvanaest i trideset kamion se nalazio parkiran u Tvisten Rodu. Iz njega se čulo stenjanje, koje nije moglo da koristi zbog prolaska dru­ gih vozila. U jednom trenutku po­ red kam iona su išle četiri devojke, a desilo se da u blizini nije prolazilo nijedno vozilo. One su čule neobič­ ne zvuke. Najhrabrija od njih je pri­ šla i otvorila teška vrata ¿furgona. Ugledala je tri nesrećna čoveka »Natan banke«. Bili su čvrsto vezani i zapušenih usta. O na je otrčala do prvog telefona i okrenula tri devet­ ke. Javio se dežurni Skotland Jarda. * In sp ek to r Skotland Jard a Štokvel brzo je shvatio da je izvršena jedna od najbolje organizovanih pljački za koje je ikada čuo. Tri ve­ zana čoveka nisu mogla mnogo da kažu. Od trenutka napada oni su bi­ li i bez svesti i privremeno slepi. Osvestili su se dok je kamion stajao. Neko je istovario zlato. Nisu uspeli da vide nijednog napadača. Nisu im čuli glasove, sem onaj koji je proša­ putao.»Hajde, Dževe, Er sven.« Sve se odigravalo brzo i u tišini. — Treba da blokiramo aerodro­ me, luke, drumove, raskrsnice i Temzu! — naredi on detektivu Lenonu. Uskoro je potvrđena i njegova bo­ jazan da neće naći ni otiske prstiju, ni bilo kakav trag. Sem otiska voza­ ča i pratilaca, nigde na kamionu ni­ je bilo drugih, jer vozilo je često čišćeno i prano.

— bve je urađeno bez greške — reče on detektivu Herbu Adamsonu, koji je stajao pored njega i bri­ sao naočari. — Neko je, verovatno, danim a sedeo u obližnjem baru i motrio kretanje kamiona, koji je uvek u isto vreme tri puta nedeljno dolazio pred juvelirsku radnju »Erlok«. Sigurno se poslužio i mikro uređajem za prisluškivanje postav­ ljenim tamo gde se kamion zaustav­ lja, pa je čuo šta treba reći da se vrata na furgonu otvore. — Pa to liči na Luna, kralja pono­ ći! — uzviknu detektiv Adamson. — D a... Ipak, voleo bih da vidim još jednog nenadm ašnog majstora za dobro smišljene napade — reče inspektor. Nekoliko m inuta je razmišljao ću­ teći, a onda izdade nužna uputstva o istrazi, pogleda na svoj ručni časovnik i pozva dva svoja m lada de­ tektiva. — Posetićemo pukovnika — reče kroz stisnute zube. Vozaču naredi da vozi bi~zo i gde god treba da upotrebljava policij­ sku sirenu, jer hoće da što pre stig­ nu u Vatimer Rod. f V rata stare, ali lepe i dobro od­ ržavane kuće s desetak prostorija otvori im nasm ejana devojka duge plave i sjajne kose spletene u dugu pletenicu. — Da li je pukovnik Voteres u ku­ ći? — upita inspektor. — Jeste. Radi u podrum u sa svoja tri prijatelja — odgovori devojka. — Sta rade? — Zašto me ispitujete i ko ste vi, gospodine? — upita devojka i osmeh joj isčeze s lica. Inspektor joj pokaza policijsku kartu. — Odgovorite mi šta rade.

— ivao i uveK, proučavaju Kanarska ostrva i prave nekakve planove — odgovori devojka. — Kad su stigli? — Verovatno još u toku jutra. — Zar ne znate tačno? ! — Ja sam stigla tačno u dvanaest časova. Pukovnik i njegovi prijatelji bili su u podrum u u oblaku dima od popušenih cigareta. — A ko ste vi, gospođice? — Zovem se Konstanca Andis. Gospodin Voters je moj rođak i sta­ ratelj. — Da li ste zaposleni? — Jesam. Po struci sam hemičar. Radim u laboratoriji fabrike kozme­ tičkih preparata. — Zašto niste i danas na poslu? — Juče je počeo moj odmor. Gos­ podin Voters me šalje n a Kanarska ostrva. Kaže da je tamo divno. Da­ nas sam došla da provedem dan sa njim, ali oieli su mi ga njegovi stari drugovi — ispriča devojka još uvek stojeći pored vrata, dok su inspek­ tor i dva detektiva bili ušli u hol i stajali blizu nje. — Odvedite nas do pukovnika — konačno se odluči inspektor Štokvel. Devojka posluša i pođe preko ho­ la. Tri policajca su nehotično gleda­ li samo u njenu skladnu figuru. Sti­ goše do podrumskog stepeništa i spustiše se u prostrani podrum. Oko velikog reljefa Kanarskih os­ trva stajala su četiri čoveka s tan­ kim štapovima i živo raspravljala o tome da li će pošumljavanje ivica kratera Kaldere moći da zaustavi njihovo raspadanje, koje ugrožava i lepotu kraja i divnu dolinu u dnu na dubini od hiljadu jardi. — Imamo goste! — uzviknu de­ vojka. — O, inspektor Štokvel! Nadam se da si se već jednom odlučio da se 5

vratiš ratnim drugovima. Bio si do­ b ar komandos, a sada si loš inspek­ tor. Zato loše izgledaš. Vrat ti je sve tanji i sve više naboran. Bled si i ni­ kakav. S nam a bi opet bio kako tre­ ba — prosu bujicu reći nasmejani Edvin Voters. — Nisam došao da vam se pri­ ključim — reče inspektor i pogled mu pređe po detaljima reljefa, zastade n a pepeljaram a punim pikavaca, a zatim pređe prem a tavanici i oblacima dima. — Čemu onda da zahvalimo za sreću što te vidimo? I ko su dva m lada gospodina? Nisi nam ih predstavio — reče čovek vitkog sta­ sa, čije čelo je bilo golo i sastavljalo se sa golim temenom do linije od koje je rasla bujna i duga kosa. Bio je to penzionisani kapetan Fi­ lip Krejton, koga je inspektor Štokvel odlično poznavao još iz ratnih dana kao m ajstora za oružje, herni­ ju i radio uređaje. — Ovo su moji pomoćnici, detek­ tivi Herb Adamson i Piter Lenon — odgovori inspektor: Četiri čoveka su očekivala da in­ spektor sada njih predstavi svojim pomoćnicima, ali on samo reče: —. Oni vas znaju s fotografije iz mog albuma, a znaju o vam a sve što znam i ja sam. — Bojim se d a ste im preneli i va­ še prljave sumnje — upade krupan čovek širokog lica, m esnatog nosa i tvrdih linija oko usta. — U pravu si, Hale. Došli smo da pitamo šta znate o pljački zlata — odgovori inspektor. — Neko zlato je opljačkano? — upita četvrti pukovnikov prijatelj Robert Tom, koji je do tog trenutka ćutao neprekidno se zagonetno smeškajući. — Da li nas optužuješ, Frenk? — ljutito upita pukovnik Voters.

— Voleo bih da to mogu da uči­ nim — odgovori Štokvel. — Onda se gubi iz moje kuće! Nisi dobro došao. Izrekao si najgadniju klevetu koju bi čovek mogao da za­ misli — izgrdi ga Voters još uvek pokazujući prema stepeništu. Inspektor se smeškao posmatrajući ih nekoliko trenutaka, a onda zaključi: — Odlazim, gospodo. Vidim da je­ dan drugom dajete alibi. Ovde se potvrđuje da satima niste izlazili. Cak i gospođica Kostanca je dobar svedok u vašu korist, jer vas je za­ tekla ovde u dvanaest časova, a pljačka se dogodila u jedanaest i četrdeset i dve minute. A ipak... Jednoga dana otkriću grešku. Odmah zatim on se uvređeno ok­ renu i dade znak svojim pomoćnici­ ma da krenu; — Hajde, Štokvel, ne budi zlo­ pamtilo! — uzviknu Voters. — Šalio sam se ono o isterivanju iz kuće. Sa­ da si zagolicao našu radoznalost i odlaziš bez objašnjenja. O kakvoj pljački je reč? — Mislim da vi o tome znate više nego ja, ali ispričaću vam — reče in­ spektor Štokvel. Dok je ponavljao priču o pljački zlata, pažljivo je motrio lica prisut­ nih. Svi su se smeškali tako da nije mogao da otkrije ni najmanji znak straha što im je na tragu. — Mislim da je ovo tvoje delo, Ede. Ako niste direktno učestvovali, vas četvorica ste izviđali, pripremili i planirali svaki detalj — zaključi Štokvel još uvek stojeći. Odmah zatim se okrenu i poče da se penje stepeništem u pratnji dva svoja detektiva. Za njima se čuo smeh. Kad sedoše u automobil, inspek­ tor reče vozaču da ne pali motor i iz džepa izvuče mali prijemnik, koji je

išao uz prislušne mikrouređaje, ko­ jima je Skotland Jard bio opremio svoje ljude tek pre dva meseca i što je držano u najvećoj tajnosti. Slušajući, inspektor Stokvel je gri­ zao svoju ugašenu lulu. Čuo je kako penzionisani pukovnik Edvin Voters govori: — Ne bismo smeli da u daljem razgovoru vređamo inspektora Štokvela, jer on je sigurno ostavio neku »bubicu« iza sebe, pa sada slu­ ša svaku našu reč. — Zar su već jednom i inspektori opremljeni tim stvarčicama? — upi­ ta Hal Blekidž, čiji krupni glas Štokvel poznade i preko prijemnika. — Opremljeni su, ali zastarelim tipom — odgovori Voters i predloži da se dalje raspravlja o zaštiti sta­ rog vulkanskog grotla, Inspektor Štokvel progunđa neku psovku, isključi prijemnik i vozaču naredi da vozi u Skotland Jard. > II B ilo je lepo i tiho majsko veče, zbog čega je Norman Kiligart zaus­ tavio kola na Bruk Grinu i uputio se da prošeta parkom. Pored toga što je bilo prijatno, ovo veče je za Kiligarta bilo i jedno od vrlo retkih, jer bio je trezan, a toga dana još nije bio popio ni čašicu al­ kohola. Vidno je hram ao na desnu nogu, ali je šetao pustom alejom parka. Jedan takođe usamljeni še­ tač mu je dolazio u susret. Mimoila­ zili su se baš pod stubom sa koga je svetlela jaka lampa. Nepoznatom se ote osmeh, ali odmah iščeze s lica. Pogledao je Kiligarta kao da uživa u tome što vidi visokog i lepog momka. Kad je nepoznati odmakao neko­ liko koraka, Kiligart se okrenu i pozva:

— Halo, gospodine! Zastanite tre­ nutak! Odmah zatim krenu ka nepozna­ tom, koji ga je radoznalo posmatrao, a uz to je izraz na njegovom li­ cu pokazivao da mu ovaj poziv nije neprijatan. Ćekao je da Kiligart ka­ že šta želi. — Ne možete tek tak o ... Pa ja sam večeras, na časnu reč, sasvim trezan. I evo šta mi se desilo — poče Kiligart i podiže nogavicu pantalona ispod koje se ukaza zavoj na no­ zi. — Da li se poznajemo? — upita nepoznati. — Još kako! Ali da završim o svo­ joj nozi. Ujeo me je moj pas. A znate li zašto? — Ili je vaš pas zao, ili ste mu uči­ nili nešto neobično — smeškajući se odgovori nepoznati. — Nijedno od toga — nastavi Kili­ gart. — Prošle noći došao sam kući trezan i on me nije prepoznao. Nepoznati se nasmeja i dodade: — Dakle, i večeras bi mogao da vas ujede. — Do đavola, naučiću ga pameti. Večeras će me opet videti treznog. Mora da se navikne. Nepoznati klimnu glavom i reče: — To je dobar način. Ovaj kratki susret zaista me je razvedrio. A sa­ da bih m orao... — A, to nikako. Prošetaćemo još malo parkom, a onda idemo u moj stan na po jedno piće i malo ugod­ nog razgovora. Ne možete to da od­ bijete jednom starom, treznom momku — usprotivi se Kiligart. — Moje slobodno vreme je vrlo ograničeno... — Hoćete da odbijete poziv ne­ poznatog? To nećete uspeti. Vi me­ ne vrlo dobro poznajete. — Ne poričem ... Znam za uspeh vaše dve knjige, posle kojih su mno­ 7

gi tvrdili da se pojavio novi genije engleske literature. Ali nisam imao priliku da vas lično upoznam i za­ to. . — Valjda mi ne uskraćujete poverenje? Pa ja sam vas tri puta video u avionu, dok sam pilotirao u putnič­ kom saobraćaju prem a Parizu. Zna­ te i to da su me najurili zbog p ića... Video sam vas i prepoznao nekoliko puta, ali nisam potrčao da okrećem tri devetke1, iako znam da vas žele videti iza rešetaka — smejući se n a ­ stavi Kiligart. — Ipak mi recite gde smo se upoz­ nali — reče nepoznati. — Bio sam učitelj pilotiranja za amatere. Tada sam vas upoznao. A sada mislim da je dosta objašnjenja. Moj stan je odmah iza parka. Učini­ te mi to, gospodine Donalde — za­ ključi Kiligart. — U redu, Normane. Milo mi je što sam vas sreo — prihvati konač­ no Donald Sikert, jer to je bio on, slavni Lun, kralj ponoći. Njih dvojica pođoše dalje tiho raz­ govarajući. — Znate li zašto sam tako uporan da mi budete gost? — P a ... mislim da smo se bili sprijateljili kad sam učio pilotiranje. Vaša je zasluga što sam letenje nau­ čio kako treba. To mi je odlično do­ šlo već nekoliko puta — odgovori Sikert. — Verujem da bih vas uporno i najsrdačnije zvao i u svakoj drugoj prilici, ali ovoga puta im am i pose­ ban razlog. — Kažite mi ga, ako vam to ne smeta. — Danas sam učestvovao u sni­ manju razgovora sa izvesnim pu­ kovnikom Votersom. Bilo je reči i o vama. Namučio sam pukovnika i l v Broj Skotland Ja rd a za hitne prijave je 999.

8

posle snimanja smo se potukli. Ra­ n a na mojoj nozi je posledica te tu­ če. Razgovor treba da bude emitovan večeras u dvadeset i jedan. Slušaćemo zajedno — ispriča Kiligart. — Je li to nešto u vezi s današ­ njom pljačkom zlata? — upita Lun. — Jeste. Šta vi mislite o tome? — Sve liči na delo majstora mu­ njevitih napada, a Voters je jedan od najvećih u Londonu. — On je bio skroman i izjavio je da vam a daje prednost — smejući se reče Kiligart. — A, ta k o ... Dakle, on vas je povredio, a priča o psu je bila samo ša­ la — reče Lun. — Volim šale o pijancima, jer i sam nisam otporan prem a toj ljud­ skoj mani. — Pričajte mi nešto o sebi. Kako živite? Cime se bavite? — Pijem... Pijem mnogo i to odre­ đuje moj način života. Prestao sam da pišem romane. Sreća je što uvek smislim neku dobru ideju i prodam je kao sadržaj rom ana konjunktur­ nim piscima, ili scenaristima. Mno­ gim listovima prodajem vesti i pod­ atke, a ostavljam da njihovi momci napišu. I tak o ... živi s e ... Ipak imam čvrst karakter. Od oca sam nasledio uhodanu garažu na Čelziherstu, u kojoj rade odlični momci. Ostajao sam bez pet pensa u džepu za čašicu pića, ali nisam prodao i propio garažu. Zar nisam karakter? — Uvek sam vas sm atrao čvrstim momkom. — H m ... Tako misli i izvesna Peri Erter, iako zna đ£ sam propao kao vojni pilot, proteran kao civilni i iz­ gubio čak i am atersku letačku knji­ žicu. Nisam uspeo da nastavim kao pisac, a nisam ni novinar... Ipak ne žalim se, jer zna se da je Norman Kiligart pošten momak.

Tog trenutka iziđoše iz parka i uputiše se ka kući u kojoj je Kiligart imao mali momački stan. U senci drvoreda stajala su četiri čoveka. — Tako sam želeo da me poseti; te ... Ali sada se kajem ... Bolje je da mi oprostite i da odmah idete dalje — iznenada reče Kiligart. — Je li ta nagla prom ena u vezi s ona četiri tipa što se skrivaju u sen­ ci drveća? — upita Lun. — Ne znam ko su oni, ali više ne želim da vas vodim u svoj stan. Op­ rostite i laku noć! — zaključi Kili­ gart. — Sada ja ne želim da odem — re­ če Lun. Kiligart još jednom pokuša da na­ pusti Luna, ali ovaj ga uze pod ruku i skoro ga povuče ka ulazu u kuću. Četiri čoveka iziđoše iz senke i mu­ njevito napadoše. Kiligart stiže da se s jednim uhva­ ti ukoštac i osvrnu se da vidi šta se događa s Lunom. Zaboravi protivni­ ka u svom zagrljaju, ali i ovaj je za­ stao zapanjen onim što je video. Lun je delio udarce ostaloj trojici napadača. Jednom od njih sevnu nož u ruci, ali u sledećem trenutku ruka mu je visila niz telo slomljena kao suha grančica. On je jaukao tražeći pomoć ostalih. Jedan drugi napadač, čovek crne i ulepljene ko­ se i tamnog lica, poteže pištolj, ali za delić sekunde kasno. Lunova pesnica ga pogodi pravo u čelo i on pad.e nauznak ispustivši oružje. Tre­ ći se saže da dohvati pištolj, ali ga Lun m latnu po potiljku sastavlje­ nim rukam a i on poklopi oružje os­ tajući nepomičan. Četvrti napadač, koji je još uvek bio u Kiligartovom zagrljaju, naglo se izvi i otrže se, a onda pobeže u mrak. — Poznaješ li ove momke, Normane? — upita Lun.

— Viđao sam tog što cvili zbog ru ­ ke kod izvesnog O skara Harusija. Pretpostavljam da su i ostali Harusijevi gangsteri — odgovori Kiligart. Čovek sa slomljenom rukom ko­ načno se stropošta na asfalt izgu­ bivši svest. — Uđimo, jer ovde za nas nema više posla — zaključi Lun. — O, kao bi me pretukli da sam naišao sam! Harusi ih je poslao da me udese, jer mu se ne sviđa što sam hteo da saznam nešto više o njegovim poslovima — reče Kiligart dok su ulazili i dok je zatvarao vra­ ta. — Možda su hteli i da vas ubiju — reče Lun. — To onda rade na drugi način. Priča se da Harusi ima plaćenog ubicu koji i sa pet stotina jardi po­ gađa čoveka u oko, a služi se oruž­ jem s prigušivačem. Več bih bio mrtav, da je Harusi to želeo. Ovo je trebalo da bude samo opomena — odgovori Kiligart. Odmah zatim uđoše u dobro nameštenu, ali prilično neurednu so­ bu, u kojoj je bilo pet fotelja, dva stola i dva otomana. U uglu je bio televizijski prijemnik i Kiligart ga uključi, a onda potraži piće u sob­ nom baru koji se nalazio u suprot­ nom uglu. — Posle ovoga napolju, jedna ča­ šica viskija ne može da smeta — re­ če on kao da se izvinjava. Lun prihvati piće i upita: — Kako se dogodilo da ste upali u tu istragu oko pljačke zlata? — Imao sam sreću. Susreo sam jednu divnu devojku. Zove se Enda H alm es... — Pa ona je detektiv Skotland Jarda, najlepša žena policajac ne samo Engleske, nego možda i celog sveta — prekide ga Lun. 9

— Pa za vas nem a tajni! — uskliknu Kiligart. — Mislio sam da sam ja jedan od vrlo retkih izvan policije, ili možda jedini koji to zna. Ona je salonska dam a i omiljena mondenk a ... — I pri tome vrlo opasna — nasmeja se Lun. — O pasna za momač­ ka srca i grešnike svih vrsta. — Da li je opasna i za vas? — upi­ ta Kiligart i na licu mu se pojavi za­ brinut izraz, što nije promaklo Lu­ nu. — Ona me ne poznaje — odgovori Sikert. — Ali ona treba svakog časa da stigne. Želi da zajedno vidimo tu prokletu, televizijsku emisiju. Morao sam da to javim i svojoj Peri, jer bi inače moglo da se dogodi svašta, ako bi ona iznenada naišla, a ima i ključeve ove moje jazbine — objasni Kiligart. — Čim iziđem iz svojih laboratori­ ja, život mi se komplikuje — reče Lun vedro. — Kako mislite da me predstavite toj lepotici iz policije i svojoj devojci? — Prvo treba da mi se obraćate imenom, jer bi je čudilo da sa čovekom u svom stanu nisam popio bratsku čašicu. — Dobro, Normane — prihvati Lun. — Sada se zovem Gari Mostin i inženjer sam elektrotehnike. Imam i stan s tablicom na to ime, a zave­ den sam i u arhivi diplomiranih in­ ženjera Univerziteta. — Trezan sam i zapamtiću, dragi Gari Mostine — smejući se reče Ki­ ligart i ustade da opet naspe piće. Pri tome je stalno mrmljao Lunovo novo ime da ga zauvek upamti. Tada se začu zvono i on otvori vra­ ta, Dve devojke uđoše i prvo u hod­ niku porazgovaraše s Kiligartom oduševljavajući se što ga vide treznog. Lun je čuo kako im on priča o 10

susretu s dragim prijateljem, inže­ njerom Mostinom. Kad uđoše, Kiligart predstavi Lu­ na devojkama, koje nisu uspevale da prikriju zadovoljstvo što vide do­ stojanstvenog, visokog i privlačnog muškarca. U pogledu Ende Halmes bilo je i one treperave radoznalosti i čudne opreznosti, jer kao da već be­ se osetila Lunovu privlačnost. Ona sede po strani na otoman i osloni se razm aknutim rukam a p re­ krstivši svoje lepe noge, pri čemu njena kratka haljina otkri izazovne obline. Lun se trudio da je gleda U oči, kao da ne vidi ostatak lepog pri­ zora, koji su muškim očima pružale njene prekrštene noge i malo istu­ rene grudi pod haljinom od skupe svile lepih, neodređenih šara i svežih boja. Oko vrata je imala neku vrstu šala od crvene i sive svile. Norman izmeša koktel za koji je znao da ga vole obe devojke. A tada poče emisija razgovora sa sumnji­ vim pukovnikom Votersom. Bila je režirana kao dvoboj recima dva čoveka postavljena u dve fotelje oko niskog stočića. Iza njih se videla og­ rom na fotografija blindiranog ka­ miona i tri bančina službenika sav­ ladana u napadu. — Zar se ne vidi da sam bio sas­ vim trezan? — upita Kiligart odu­ ševljeno. Na ekranu se pojavi prvo krupni plan m arkantnog penzionisanog pukovnika, a onda kam era skrenu na nasmešenog Kiligarta. — Da li da vam postavim pitanje koje je u osnovi svega što želim da raspravim s vama večeras pred mnogobrojnim gledaocima? — pi­ tao je Kiligart. — Pitajte — mirno i s osmehom odgovori Voters. — I nećete se ljutiti? — Neću, m akar šta da pitate.

— Da li ste na neki način učestvo­ vali u otmici zlata iz kamiona čija fotografija se nalazi iza nas? — Zar u mojim godinama? Šta vam pada na pamet? — odgovori pukovnik, a oči mu lukavo blesnuše. — Ali vi izgledate kao da niste prešli polovinu četvrte decenije ži­ vota. — Imam pedeset i devet godina. Iza mene je ostalo vreme teških rat­ nih godina. Mučen sam i ranja­ van. ... — Dozvoljavate li da vas predsta­ vim gledaocima? — Radije to, nego da sam pričam — smejući se odgovori pukovnik Voters i poče da priprema i pali ci­ garetu. — Neki nesavesni pisci feljtona predstavljali su vas kao krupnog prosedog čoveka s gusarskim licem i ironičnim pogledom, a nazivali su vas razbojnikom i herojem. — Gledaoci vide kako izgledam. Ono da sam zločinac samo je rela­ tivna istina, Jedan greh mladosti;;. — Da, suviše ste odan prijatelj. Tada ste za svoje prijatelje naleteli kamionom na juvelirsku radnju, a oni su pograbili zlato i ostali nakit. — Bilo je tako — s uzdahom reče pukovnik. — To je moj prvi greh. — Obili ste i trinaest kasa koriste­ ći naročito jak eksploziv... — Bio sam mlad. Sve kase pripa­ dale su ljudima koji su se obogatili suviše lako i brzo. Zamišljao sam se­ be kao Robina Huda. — I tako ste stigli na ostrvo Džersi, gde ste bili zatvorenik sa isto kao vi slavnim Čepmenom. — Tačno, jedino smo se razlikova­ li u tome što je Ćepmen obio tride­ set i sedam kasa, pa sam ga pošto­ vao kao džentlmena većeg ranga — smejući se odgovori pukovnik. — O

svemu tome postoji moja knjiga, ko­ ju preporučujem gledaocima. A vas molim da ne ponavljamo b ar moje ostale podvige, koji bi mogli da iza­ zovu rodoljubive simpatije prem a meni u ovom trenutku kada odgo­ varam na glasine o svojim novim grehovima. — Prihvatam. Dozvolite samo da kažem da ste za ratne podvige i na tlu Nemačke i u Engleskoj dobili op­ roštaj grehova iz mladosti, oficirski čin i kasnije unapređenje do čina pukovnika, kao krunu svega — tri krsta, najviša odlikovanja... — na­ stavi Kiligart. — Budimo precizniji — prekide ga Voters. — Dva krsta su odlikova­ nja kraljevine, a treći je bio nemački gvozdeni krst. Hitlerove budale su me sm atrale svojim herojem,. Odli­ kovali su me i prebacili u Portugaliju. Istim putem je išao Čepmen pre mene. Odatle sam došao u Pariz i preko pokreta otpora nazad u En­ glesku. Igrao sam se podvaljujući Nemcima i tako se rat završio. — Da li sm atrate logičnim mišlje­ nje da vam vaš nem irni duh nije do­ zvolio da se zadovoljite time što ste obasuti priznanjima i odlikovanji­ ma, a zatim odmah penzijom? — To je tačno. Preduzeo sam ne­ koliko poslova u Africi i Aziji, ali uvek za interese Velike Britanije. Godine su učinile svoje i već dugo živim mirno prateći meteorološke izveštaje i strahujući od svake promene vremena, jer me bole leđa i ožiljci rana. — Da li su vas i danas bolela leđa i da li su vas mučile posledice rana? — Manje nego obično. — Ko je prvi izrazio sumnju da ste n a neki način učestvovali u pljačci? — pitao je dalje Norman Kiligart. — Postoji jedan divan, sposoban i h rab ar čovek. Bio mi je drug u ratu. 11

Jednom sam ga izvukao iz nemačkog zatvora u Belgiji, gde je bio pre­ bačen kao naš obaveštajac. Bio sam sa kapetanom Filipom Krejtonom, koji je tada bio samo narednik. Ve­ zao sam Filipa, obukao uniformu nemačkog majora i doveo svog »za­ robljenika« pred zatvor tukući ga tako da je bio obliven krvlju. Nemački stražari i poručnik, upravnik zatvora pomogli su mi da suočim dva britanska špijuna. Filip Krejton je potvrdio da je Frenk Štokvel naš špijun, a Nemci do tada nisu znali ni njegovo ime ni poreklo. Ljutito sam ih odveo, a Nemci nisu ni pitali zašto, poštujući moj brzi uspeh. — Dakle, radi se o inspektoru Skotland Jarda, gospodinu Frenku Štokvelu? — pitao je Kiligart. — Da! Taj divni čovek im a samo jednu manu. Misli da sam uvek bio gangster i da sam to i sada. To je njegova fiks-ideja. Treba da se leči. Zamislite, ni pun sat posle pljačke nije našao sebi drugi posao, nego da dođe u moju kuću i da proverava gde se nalazim. Tako je, jadnik, ut­ vrdio moj alibi i postao moj najdraži svedok u slučaju da me neko i dalje kleveće. Sam je video sve znake da sam sa tri prijatelja još od jutra ne­ prekidno proučavao jedan plan oko Kanarskih ostrva. Ne verujem da nam vreme dozvoljava da govorim o tom svom planu — pričao je pu­ kovnik Voters. — Dakle, obezbeđeni se od optuž­ be? — pitao je Kiligart. — Čak i kad bih hteo da optužim samoga sebe, ne bih uspeo, jer naše pravosuđe traži činjenice — lukavo se smejupi odgovori Voters. — Pominju se i drugi pukovnici kao n a primer, Edi Čepmen. Jedan od njih je i neki Frenk, bivši koman­ dos i agent Intelidžens servisa. Is­ tražuje se i oko majora M arkusa Gi12

la. Ali ima i takvih koji veruju da je pljačku organizovao Donald Sikert, poznatiji pod nadimkom Lun, kralj ponoći. Priča se da je zbog Luna po­ novo vraćen u službu stari inspek­ tor Skotland Jard a Majki Dikson — izlagao je Kiligart. — Ne znam zašto se uzimaju sa­ mo velika imena. Takvu pljačku mogao je da priprem i i svaki mladi komandos, ili vešt gangster — primeti pukovnik. — Upotreba gasa je Lunova speci­ jalnost. — Zašto bi Lun izvršio tu pljačku? Da je on hteo, već bi učinio da ban­ krotira i sam a Engleska banka. S njegovim znanjem, sredstvima i hrabrošću prodro bi u svaki trezor sveta. Ne, ne verujem da je Lun umešan — dodade pukovnik. — Šta mislite, šta će biti sa zla­ tom? — N išta... Kad prođe gužva, biće pretopljeno, na prim er sa naročitim dodatkom da će dobiti istu boju kao bakar. Biće lako da se čak legalno prebaci bilo kuda, kao običan ba­ kar. — Vi biste tako učinili? — V erovatno... Ali im a još hilja­ du načina, jer zlato je uvek dragocen metal i nem a identitet. Lako se prodaje, pa i kad ga im a u težini če­ tiri hiljade funti, kao u današnjoj pljačci. — Naše vreme ističe. Zahvalan sam vam n a učešću u ovom razgo­ voru, ali molim vas za samo još je­ dan odgovor — zaključi Kiligart. Pukovnik klimnu glavom. — Zašto ste pristali na ovakav javni razgovor, koji m ora da vam je neprijatan? pitao je dalje Kiligart. — Imam svoj interes — odgovori pukovnik. — Kakav?

— Plaćen sam sto funti, a to je uz penziju dobro došao prihod. — Samo to? — Važnije je što koristim priliku da svako sazna da nemam ništa s pljačkom jer već se priča da sam kriv, pa će, možda, neki zločinci po­ kušati da me kidnapuju i nateraju da predam zlato. Poručujem da će loše proći, a rizikovali bi sasvim uzalud. Postoji i treća korist. — Kažite nam je, ako nije tajna. — Pa, imao sam priliku da pozo­ vem gledaoce da pročitaju moju knjigu »Velike podvale Trećem Rajhu«. Sada će izdavač požuriti da je ponovo štampa. To će mi doneti lep prihod — završi pukovnik Voters i likovi na ekranu počeše da se uda­ ljavaju, a zatim se emisija završi. Prva progovori Kiligartova devojka: — Bio si drzak i nije čudno što si se potukao s pukovnikom odmah pos!e_ emisije. — Šta je bio neposredni povod tu­ če? — upita Lun. — Voters me je upitao da ii stvar­ no verujem u njegovu krivicu. Od­ govorio sam potvrdno — objasni Kiligart Lunu i devojkama. . — Ti to zaista veruješ?! — začuđe­ no reče Enda Helmes. — Zašto? — Znam da je Voters povezan s londonskim podzemljem. Već dugo je običan pratilac šefa podzemlja Oskara Harusija. Uteruje kockarske dugove, a izigrava salonskog prija­ telja gangsterskog šefa, koji ne mo­ že u kockarnicama da koristi samo svoje primitivne revolveraše. Pu­ kovniku je dosadilo da bude Harusijev sluga, pa je pripremio pljačku zlata. Ne bih se čudio da tim plenom istisne Harusija i sam postane vođa gangsterskih bandi — izloži Kiligart.

— A šta mislite o mogućnosti da je to Lunovo delo? — upita Peri Erter. — Ko nešto više zna o gospodinu Sikertu, nikada ne bi posumnjao u njega. On grabi zlato, ali sa m or­ skog dna, gde vekovima leži u po­ topljenim galijama španskih i dru­ gih osvajača širom svih m ora i okeana — upade Enda Halmes. — Zar vi verujete u te bajke? — upita Lun. — To nisu bajke. Znam da su mnogi daleko manje sposobni i sla­ bije opremljeni ljudi izvadili dosta blaga sa morskog dna. Zar to ne predstavlja pravu igru za Luna i njegovog m ornara Makfersona? — odgovori devojka detektiv Skotland Jarđa. — Izgleda mi da gajite simpatije za tog pustolova — primeti Norman Kiligart. — I simpatije i ogromno poštova­ nje. Čak sam pomalo zaljubljena u tog divnog čoveka — odvrati devoj­ ka i čudno pogleda tobožnjeg inže­ njera Mostina. — Ali njega optužuju za kršenje zakona — primeti Lun. — Taj divni sanjar, nenadm ašni naučnik i najduhovitiji protivnik zločina krši neke zakone. Ali to su relativne stvari. Čovek u ratu ubija neprijatelje slobode svoga naroda. To je njegova sveta dužnost i dobija zahvalnost i svojih bližnjih i celog društva. Ako u m iru neko ubija zlo­ čince najgore vrste, proglašavaju ga ubicom, jer to je posao policije, državnog dželata i sudova. Kakva hipokrizija! Luna progone zato što je onemogućio više zločinačkih ban­ di u toku deset godina, nego čitav Skotland Jard za pola veka — žus­ tro izloži Enda Halmes. — Trebalo bi da vi budete u Skot­ land Jardu, pa bi Lun sigurno bio 13

dobar saradnik policije — smejući — To m ora da prestane! — zaklju­ se reče tobožnji inženjer. čio je glavni inspektor Skotland JarDevojka ga značajno pogleda i da. — Mora da prestanu i priče s nekakva unutrašnja toplina pojavi naše strane o pukovniku Votersu. joj se u očima. Zatim ona pogleda Inspektor Frenk Štokvel oseti žaveć pripitog Kiligarta, koji je poku­ oku i kroz utrnule usne tiho reče: šavao da poljubi koleno Peri Erter. — Uveren sam da je on organiza­ — Vreme je da krenemo — reče tor pljačke. Još više, siguran sam da Enda i ustade pogledavši Luna. — je on imao više ljudi. Cim je blindi­ Pripada li vam obaveza da me ot­ rani kamion otet, on i četiri njegova pratite? čoveka su velikom brzinom odjurili — Svakako! — živnu Lun. — Ali ja u pukovnikov stan i brzo zadimili sam ostavio svoja kola vrlo daleko i podrum. Radilo se o minutima. . . pešice zalutao u Normanov kraj. Uspeli su da stvore alibi. . . — A kako objašnjavate činjenicu — Moja kola su pred kućom. Odvešću vas do vaših, a onda ćemo n a­ da nismo n a š i nijednog svedoka ći rešenje — reče Enda. koji bi potvrdio da je neko izlazio Lun nije želeo da ona vidi njego­ tog dana iz pukovnikove kuće, niti va kola, jer su bila ona sa specijal­ da se u vreme pljačke vratio u nju? nom opremom, što ne bi izmaklo Naprotiv, im a ih nekoliko koji su vipažnji devojke detektiva. Zato on deli kako u devet sati dolaze njegopredloži: ' va tri gosta. — To i jeste ono što ne mogu da — Pratiću vas u vašim kolima, a cpbjasnim — odgovori inspektor posle ću naći taksi. Dok su oni razgovarali, Norman Štokvel. — Možda slučajno nisu vi­ Kiligart je pozvao svoju devojku da đeni. — A ipak ste organizovali praće­ mu pomogne da previje »tešku ra ­ nu« na nozi. Pošto su se čuli glasovi nje svakog pukovnikovog koraka — smeha koji nisu obećavali povratak primeti glavni inspektor. — Mislite domaćina i Peri Erter, Lun i Enda li da on to ne zna i ne vidi? — Naprotiv, siguran sam da niko iziđoše zalupivši vrata čija brava se automatski zaključavala. nije u stanju da prati pukovnika i da ostane neprimećen — odgovori III inspektor. U tom trenutku zazvoni telefon D v a dana trajala je opšta blokada n a stolu glavnog inspektora i on se u Londonu. To je izazvalo mnoge javi, a zatim ljutito pogleda Štokveprigovore i žalbe, a štam pa je neus- la i saopšti: — Izvršen je napad na Votersa. peh policije nazvala »lutanjem u magli«, zbog čega stradaju nedužni Vodila se prava bitka i on se odbragrađani, jer ih policija zaustavlja, nio. Dakle, bio je u pravu kad je pretresa i ometa njihove poslove. tvrdio da bi ga vaše sumnjičenje Zbog lažnih uzbuna istovarani su moglo da košta života. Kako mislite kamioni, isključivani puni vagoni iz da opravdate takvu pogrešku polici­ kompozicija i zadržavani u stanica­ je? — Dozvolite mi da odem tamo. . . ma radi pretresa, a mnogi brodovi su zaustavljeni i u lukam a i n a otvo­ Moj pomoćnik, detektiv Piter Lenon bio je ostavljen da neprekidno mot­ renom moru. 14

ri na Votersa. On m ora da zna ne­ što o tom napadu — odgovori Štok­ vel bled u licu i orošen hladnim znojem po čelu i golom temenu. Nakon dvadeset m inuta bio je u Votersovoj kući. Još se osećao miris baruta, a tragovi kuršum a behu oš­ tetili unutrašnjost kuće na nekoliko mesta. Detektiva Lenona nije bilo u blizini, niti se bio javio centrali, ili bilo kome. Voters je pričab o toku napada: — Nisam očekivao da me neko napadne ovde, ali u toku noći ostao je uz mene moj verni prijatelj Hal Blekidž. Jutros u osam časova oti­ šao je da se odmori. Znao sam da ljudi Skotland Jard a motre na moju kuću i danju, pa sam sm atrao da sam bezbedan. Međutim) pola sata kasnije neko je zazvonio. Otvorio sam i u kuću su upala tri čoveka. Pokušali su da me savladaju, ali ja sam se borio. Uspeo sam da se otrgnem i um aknem tamo u hodnik ka podrumu. Pripucao sam. Znam da sam ranio jednog od njih. Eno krvi u holu. . . — Je li u kupi bio još neko, sem vas? — upita Štokvel izbegavajući prazan razgovor. — Nije. Borio sam se sasvim sam. Napadači su me zasuli kuršum im a i uspeli su da se povuku — odgovori Voters. — Da li ste prepoznali nekoga od njih? — Nisam. Bili su to meni sasvim nepoznati ljudi. Svi su imali duge kose i izgledali su mladi. — Da li ste zabrinuti zbog ovog napada? — upita Štokvel ne prikri­ vajući ironičan osmeh. — Nikad ne potcenjujem opas­ nost i zato sam još uvek živ. Ali ako vaše pitanje znači đa li sam se upla­ šio, onda je odgovor odrečan. Ni­ sam se uplašio! A sada vi meni od­

govorite na jedno pitanje — reće Voters i oči mu sevnuše. — Pitajte — reče inspektor. — Da li vam je m irna savest što ste me bacili u smrtne opasnosti klevetom da sam ja oteo zlato u vrednosti od tri četvrtine miliona funti, zbog čega će stotine zločinaca da mi budu n a tragu? — Policija je u stanju da vas štiti dok ne otkrijemo pljačkaše — iro­ nično odgovori inspektor. — Treba li da ta zaštita bude efi­ kasna kao jutros? — još ironičnije upita pukovnik. — Ja ne verujem u vaše priče. Štitiču se sam. Moraću da promenim način života i nestanem iz blizine i mogućnosti vaše »zaštite«. O tome ću da napišem mi­ nistru i svim odgovornim ljudima. — Odavno znam da umete da se borite. Vama su na neki način odrešene ruke, a meni vezane. . . — Samo vam je jezik odvezan, kao u stare usedelice! — prekide ga Voters praveći rukom pokret kao da će da ošam ari inspektora i kao da se s mukom uzdržava. Inspektor Štokvel ga ironično os­ motri, a onda se okrenu i napusti kuću ostavljajući istražnu ekipu da obavi tehničke i druge poslove u ku­ ći pukovnika Votersa. On iz svojih kola pozva Skotland Jard da se raspita o detektivu Lenonu. Javiše mu da je pronađen na južnom kraju Londona u Lengli parku, pretučen i vezan. Tog trenutka inspektor pomisli da je borba sa Votersom uzaludna. Ako je pukovnik ugrabio zlato, niko ne može da mu ga otme. On ne sa­ mo što je uklonio sve tragove, dobro sakrio zlato i stvorio alibi za sebe i svoje ljude, nego priprem a još mno­ ge neprilike. On ume da uništi gonioca, a izgleda da to m ora da učini. I kad sa svog traga otera starog lisca 15

Štokvela, više niko neće hteti ni da pomiriše. . . Možda samo jedan čovek može da ga nadigra. . . Lun. . . Nadao sam se da ću jednoga dana ščepati i njega,, a sada me i pukovnik muči i ismeva. . . Lun. . . Eh, kad bi i on ušao u ovu veliku igru, mislio je in­ spektor Skotland Jard a Frenk Stokvel vozeći se prem a severu. * O d trenutka ponovnog dolaska na dužnost, stari inspektor Majki Dikson još ništa nije radio, ako se ra ­ dom ne sm atra njegov trud da shva­ ti i upozna sve promene u Skotland Jardu, koje su bile nastale za šest godina koliko je on bio odsutan. Po­ slovično spor, još više proređene i sada sasvim bele kose, reumatičan, neugledan i apatičan, s ožiljkom, koji njegovom licu daje izraz kao da će svakog trenutka kinuti, ili zapla­ kati, vukao se od arhive do labora­ torija i od uređaja do dvorana za skupove policijskih grupa. Nove ko­ lege su mu se podsmevale ne verujući da je to nekad bio sposoban i is­ kusan policajac. , Inspektor Štokvel ga nađe kako sedi u sobi za detektivske pomoćni­ ke i drem a sklopljenih očiju. Štokvel je pamtio vreme kad je Dikson ra ­ dio i bio je zadržao još malo pošto­ vanja prem a starcu. Pozdravi ga i upita: — Da li ste već dobili neki posao, gospodine Dikson? Stari inspektor se trže, usne mu zadrhtaše i on jedva izgovori: — Jesam. . . Neprijatan posao, Frenk. . . Naređeno mi je da budem kontrolni inspektor u tvojoj grupi. — Ne razumem. . . Ne postoje kontrolni inspektori! 16

— Eto. . . sada postoje. . . Ja trey ba da radim s tvojom grupom. . . — Valjda u mojoj grupi — ispravi ga Štokvel. — Ja sam naučio da govorim tačno i precizno — odvrati Dikson i zastade kao d a se odmora. — Treba da budem kontrolni inspektor. . . To bi u moje vreme značilo da ne dozvolim gluposti, a sada su rekli »da se izbegnu greške i preterivanja«. — Ako vas dobro razumem, treba da kontrolišete rad moje grupe. — Konačno ste razumeli. . . Svraćao sam u bolnicu da vidim nesrećnog mladića koji se zove Piter Lenon. . . Dobro su ga uđesili — pričao je Dikson polako i u prekidi­ ma. — Mislim da ste grešili optužu­ jući pukovnika. . . — Ali on je čovek čiji stil je potpu­ no jasan u pljačci zlatom. Hajdemo u moju sobu — ljutito odvrati Štok­ vel. Morao je da čeka čitavih pet mi­ nuta dok Dikson nije stigao. Činilo mu se da starac nam erno ostaje da razmisli, pa tek onda da polako do­ đe. Kad je ušao, on se polako spusti u fotelju, obrisa lice ogromnom pla­ vom maramicom, kakve više niko nije nosio, a onda reče: — Ispričajte mi sve o toj pljačci. Štokvel pokuša da mu kaže šta se dogodilo u nekoliko rečenica, ali on ga zaustavi i upozori: — Ili mi ispričajte sve, ili kažite da me ne prihvatate kao kontrolnog inspektora. — Ali ja vas ne odbijam. . . Po­ grešno ste me razumeli. . . Mislite li da treba da podnesem ostavku? — uzdrhtalim glasom reče Štokvel. — Zaboravite ostavku. Ja umem i sam da vam je predložim, ako na đem da je to potrebno. Pričajte sa­ mo, Štokvele.

Bilo je očito da starac iznenada otkriva svoju gvozdenu volju i upor­ nost, a ujedno zauzima služben od­ nos prem a Štokvelu, koga je pre de­ setak m inuta nazvao imenom. — Mogu li da naručim kafe? — upita ovaj da prekine mučnu atmos­ feru. — Za mene malo čaja. Ne pušim, ne pijem alkohol i bolestan sam ... Moj krvotok... skleroza... kostoboIja... Dakle, imam dosta briga. Ne mučite me i vi, Štokvele — odgovori inspektor Dikson. Dok je telefonirao da se donesu kafa i čaj Štokvel je razmišljao ko je to bio toliko zloban da pozove ovog oronulog i senilnog starca i da ga gurne njemu u noge. — Slušam vas, Štokvele... Samo mi lepo sve ispričajte... Znate, ja se žurim ... Uvek se žurim ... Već sam vrlo mnogo učinio. Pošto čujem vas, ispričaću vam novosti — polako i sporo je govorio Majki Dikson. Štokvel se nehotično nasmeja, ali Dikson kao da to nije primetio. Iza starinskih naočara s crnim okviri­ ma bio je sklopio ,či i slušao šta go­ vori Frenk Štokvel. Zaustavljao ga je nekoliko puta da se o svemu do­ bro raspita, postavio mu nekoliko neobičnih pitanja. Štokvel je bio zbunjen logičnošću pitanja i skrive­ nim smislom Diksonovog interesovanja za detalje. Zbog toga mu od­ jednom bi lakše da govori. Osećao se kao grešnik pred ispovednikom. — Pričajte mi sve što znate o pu­ kovniku Votersu — zatraži u jed­ nom trenutku Dikson. Štokvel poče od dana kada je Voters kao mladić posm uo prvi put, ali ga Dikson prekide i zatraži da govori o bližoj prošlosti penzionisanog pukovnika. Štokvel pokuša da priča o ranim podvizima Edvina Votersa, ali ga Dikson opet opome­

nu da to zna i želi bližu prošlost. Štokvel pomenu Afriku i Aziju, ali ga Dikson opet zaustavi. — Pa tražili ste, do đavola, da pri­ čam o Votersu — protestovao je Štokvel. — Očito mislite da sam star i to je istina. Muče me bolest i nesan ica... Ali ja nisam blesav, Štokvele. Apso­ lutno nisam ni izlapeo, ni senilan, ni glup. Otkud vam ideja da mi pri­ čate stare priče o Votersu? Prošlu noć nisam mogao da spavam i pro­ čitao sam njegovu knjigu, jer sam sm atrao da mi je to dužnost. Dakle, zapamtite, ja svoje dužnosti obav­ ljam. Obavljajte i vi svoje.-.. Kad vas pitam o Votersu, znači da želim da čujem šta znate o njegovom sadaš­ njem načinu života. Sa kim se viđa? Ko su mu prijatelji? Kakvi su mu prihodi? Neoženjen je, pa ko mu je ljubavnica? — Ali njemu je pedeset i devet... — upade Štokvel.... Najlepše godi­ ne! Pratio sam televizijsku emisiju i video sam tog lepog, okretnog i snažnog muškarca. Dakle, cherchez la femme, potražite ženu. Ko mu je prijateljica? Kako stoji njegov konto u banci? Koje klubove posećuje? To mi pričajte — dodade Dikson i opet sklopi oči. Ćutao je nekoliko trenutaka čeka­ jući da Štokvel nastavi, ali i on je ću­ tao. Dikson ga pogleda kroz poluot­ vorene kapke i baš tada Štokvel upi­ ta: — Verujete li vi u Votersovu kri­ vicu? — Verujem u vaš instinkt, Štok­ vele. U Votersovu krivicu verovaću kad budemo imali dokaze. Inače ni­ šta ne verujem — za njegov način suviše jasno i živo odvrati Dikson. — Zato pričajte, ako znate, još nešto sem davne Votersove prošlosti. I za­ 17

boravite da ga mrzite. Potrebna je objektivnost. — Razumeo sam. Znam dosta o Votersu. On već dugo radi za izvesnog O skara Harusija — poče Štokvel. — O-ho! — uzviknu Dikson. — Pa Harusi je, izgleda, vođa velike gan­ gsterske bande i, možda, najvažniji šef londonskog podzemlja. Pričajte, pričajte, Štokvele! — Taj Harusi je, još pre legalizovanja kocke u Londonu, organizovao kockarnice. On je menjao mesta i skupljao kockare iznajmljujući sta­ nove i kuće. Adrese su poveravane strasnim kockarima, među kojima je bilo poslovnih ljudi, bogatih ple­ mića, ali i kriminalaca. Čuvari koje je Harusi zapošljavao pravili su mu neprilike, jer se nisu mogli kretati u »visokom« društvu, a nisu umeli ni da intervenišu, kad bi zatrebalo, do­ voljno diskretno, ali odlučno i efi­ kasno. Penzionisani oficir lepog iz­ gleda i ponašanja, s treningom i is­ kustvom slavnog komandosa najvi­ še je odgovarao takvom poslu. — To je prava priča!... Već slu­ tim da je Voters postao Harusijev »čuvar bezbednosti«. — D a... Uvek je diskretno i brzo uterivao kockarske dugove od Harusijevih klijenata. Upoznao je i mnoge kriminalce, a oni su počeli da ga poštuju kao čoveka »više kla­ se«. Voters, naprotiv, nije nikad po­ čeo da ceni kriminalce. Kad su se hvalili svojim podvizima, on im je dodavao činjenice da su uhvaćeni i osuđeni. Otkrivao je njihove greške i uvek se iznenađivao zbog slabo prišivenih dugmadi, koja su otpada­ la, otisaka stopala, zaboravljanja gumenih rukavica i mnogih drugih sitnica, koje bi uvek bile prvi trag za policiju. 18

— Da li je Voters m akar jednom došao u sukob sa zakonom? — upi­ ta Dikson. — Nikad. Zbog toga čak nemamo ni njegove otiske prstiju ni fotogra­ fiju u kartoteci — odgovori Štokvel. — To sam već utvrdio. Jedan od majstora podzemlja nem a čast da bude zabeležen u kartoteci Skotland Jarda. Lepa stvar. — Pravila o tome su vladala i pre, b ar vi to dobro znate. Ko bi se usudio da snosi odgovornost za registrovanje jednog penzionisanog heroja, pukovnika i »džentlmena« u kartoteci kriminalaca? — Takođe je ... A kako ste se vi usudili da izbrbljate svoje sumnje protiv njega? Sada je došao napad, verovatno njegovo delo, koji mu da­ je pravo da se sakrije. Pa i kad bis­ mo našli zlato, njega ne bismo mog­ li da zgrabimo. Fino ste udesili stva­ ri, Štokvele — zaključi Dikson. — Bila je to šansa da ga zatek­ nem kako se vraća iz pljačke — od­ vrati Štokvel. — D a... Dešavaju se takve stvari — neodređeno reče Dikson. Ćutali su nekoliko minuta, a onda Dikson iznenada upita: — A Lun? — Ne razum em ... Pa vi ste, verujem, poslednji čovek koji bi posum­ njao da su u pljačku umešani prsti Donalda Sikerta. On nikad n ije... Imam proverene podatke da je opet plovio španskim putem. Izgleda da je imao uspeha, jer ne samo po Lon­ donu, nego i širom sveta pojavili su se stari zlatnici. A svi konci vode prem a Lunu. Time nije pogazio za­ kon, a pored toga niko nema priliku da ga nešto upita — žustro izloži Štokvel. — Kud vi zastraniste!? Lun kao pljačkaš? Koješta! To nikada ne bih

pomislio... Znam ga suviše do­ bro. .. — Je li istina što se priča da ga poštujete, pa čak i volite, iako vam je priredio mnogo gorkih časova? — H m ... Svašta se p riča... Moje mišljenje o Lunu je važno samo za mene, ali objektivni stavovi važni su za Skotland Jard. Sada je važno što se n a neki način i Lun umešao u aferu — odgovori Dikson. Štokvel skoro podskoči. — On se umešao? Kako? Gde? O tome ništa ne znam. — Jedna dam a je posm atrala ne­ ku tuču. Neki delija je prebio tri opasna momka O skara Harusija. Stil tuče i zahvati su Lunovi. Ta*dam a je videla Luna — odgovori Dik­ son. — Ko je ona? Kažite mi više o to­ me — uzbuđeno upade Štokvel. — Prećutaću njeno ime, a znam da će i ona da ćuti. Neka tajna osta­ ne između nje i mene. Sada je važno da vam opišem »timove« koji su po­ čeli da igraju. Prvi je sastavljen od Votersa i njegovih ljudi... Zabora­ vih da napomenem, ipak malo skle­ roze. .. to su pretpostavke. Drugi tim: gospodin inspektor Štokvel sa dva detektiva i lepom devojkom de­ tektivom, a sada sam tu i ja ... — Lenon je već ispao iz igre — upade Štokvel u istom stilu. — Ne zadugo... Mlad je i za ne­ koliko dana biće na svom mestu, ali ne pred Votersovom kućom — n a­ stavi Dikson. — Treći tim ... — Zar postoji i treći tim? — Treći tim su Oskar Harusi i njegovi gangsteri sa tucetom lepotica._ Četvrti tim ... Štokvel opusti ruke, jer nije očeki­ vao toliko novih pretpostavki. — Četvrti tim — ponovi starac. — Valjda pogađate da je kapiten Lun, a ostali... Možda samo Makferson,

a možda i još neko, prem a potrebi. Tu je detektivska agencija Čarlija Pipčina... Očekujemo i to da se umeša Lunov prijatelj reporter Artur Markinč. — Valjda nem a još onih koji se interesuju za Votersovu pljačku! — opet upade Štokvel. — Peti tim, ako možemo da ga iz­ dvojimo, predstavlja izvesni Nor­ man K iligart... — O na pijanica što je zamotavala Votersa u televizijskoj emisiji od­ mah posle pljačke?! — začudi se Štokvel. — Samo ne potcenjujmo ljude. Taj momak je, možda, Lunov prija­ telj. Bio mu je učitelj pilotiranja. To znam još odavno — odgovori Dik­ son i opet sklopi oči. Izgledalo je da spava i Štokvel je ćuteći prelistavao izveštaje na svom stolu, koji su se odnosili na pljačku zlata. Ni laboratorija, ni tehničari, ni detektivi nisu bili našli ništa od čega bi moglo da se počne. Konač­ no Štokvel tiho upita: — Čujete li me, gospodine Diksone? — Č ujem ... Sluh mi je, začudo, još uvek dobar — odgovori starac ne otvarajući oči. — Ovde nem a ničega korisnog. Šta da sada preduzmemo? — To je vaša stvar. Imate ljude i tražite zlato i pljačkaše. Moj je po­ sao da nekako stupim u vezu s Lu­ nom. Isposlo/ao sam džentlmenski sporazum da Skotland Jard i po­ moćne policijske snage ne uznemiravaju Sikerta. Ostalo je da i vi date reč da ćete biti fer — izloži Dikson iznenađenom inspektoru Štokvelu. — Zar je to moguće? Postoji samo tajna naredba da se sačuva njegov život, jer je kao naučnik,.. — pro­ zbori tiho Štokvel. 19

— Znam, čoveče!... Naredbe po­ stoje, menjaju se i k rš e ... Pazite se da vam pam et ne zavrti nada da uh­ vatite L una... Istina, mnogi su to poželeli i danas žele, ali ne prolaze d obro... Uh, kad se setim kako su neki od njih sm rdeli... Pa boja!... Mesecima ljubičasto lice — govorio je Dikson smejući se. A tada njegov smeh pređe u dugo i teško kašljanje. Izgledalo je da će pasti iz fotelje. U tom trenutku uđe jedna od sek­ retarica glavnog inspektora i po­ preko pogleda starca koji je kašljao, a onda pred Štokvela spusti list pa­ pira, klimnu glavom i bez reči iziđe. Inspektor uze papir i lice mu dobi zao izraz. Bilo je to jedno pismo, iz­ nad čijeg zaglavlja je rukom glav­ nog inspektora bilo napisano: »Stokvelu da se upozna. Obezbediti da gospodin pukovnik E. Voters nem a razloga da se- žali na nemotivisana sumnjičenja. Takođe se za­ branjuje da bude primetno praćen.« — Diplomatska formulacija: »pri­ metno praćen« — gunđao je Štokvel poluglasno. — U Votersovom sluča­ ju to znači stvarnu zabranu praće­ nja i nadgledavanja. Zatim Štokvel poče da čita Votersovo pismo: »Škotland Jardu, za najodgovor­ nijeg funkcionera po ovom predm e­ tu. Protestujem zbog sumnji i praće­ nja, koje su plod mašte nekog od va­ ših ljudi. Javno je ponikla sumnja da sam u vezi s pljačkom zlata, što, naravno, poričem. Cenim, pa čak i volim gospodina inspektora Štokve­ la, ali je postala nepodnošljiva nje­ gova nastranost, koja me pogađa. Zahtevam da budem optužen i da mi se da časno pravo odbrane, ili da se sasvim prekine neosnovano nad­ 20

ziranje mene i moje kuće, a tako is­ to i mojih vernih prijatelja. Posle napada neidentifikovanih zločinaca prinuđen sam da se sam zaštitim. Učiniću to na najbolji na­ čin. Morao sam da čak iz Tangera pozovem tri svoja prijatelja, koji će da mi pomognu da bih se obezbedio. Na kraju, molim da ovo pismo ne pričini bilo kakve neprijatnosti mom ratnom drugu inspektoru Frenku Štokvelu. Primite moju molbu i upozorenja samo kao odraz brige o mojoj ličnoj bezbednosti. Siguran sam da ćete brzo otkriti pljačkaše i tako učiniti bespredmetnim moja strahovanja od posledica nespretnosti vaših lju­ di u jednom trenutku. S dužnim poštovanjem vaš Edvin Voters, pukovnik u penziji«. Kad završi čitanje, Štokvel oseti bolove u želucu i potraži kapljice velebilja da ih zaustavi. Dikson beše prestao da kašlje i uze pismo da ga pročita. IV T i h dana Luna je hvatao čudan ne­ mir, jer bio je sasvim usamljen. Nje­ gova Džejn Vitington nalazila se na Jitlandu, gde je grupa naučnika bi­ la u gostima kod doktora Skjerna, koji je ispitivao posledice stalnog snižavanja tem perature tela kod sisara. Pretpostavka da to može silno da uspori starenje i produži ljudski život zaokupljala je Džejn već skoro godinu dana. Stari m ornar Samjuel Makferson i sam je otputovao u Dansku da se nađe blizu Džejn i bdi nad Lunu najdražom osobom na svetu. Sam Donald Sikert beše završio svoje probe novog uranijumskog kuršum a i isprobao ga u brdim a

Varvika. On nije prvi proizveo ta­ kav kuršum. Znao je da neke armije već raspolažu tim čudnim otkrićem, a sam je još davno teorijski došao do rešenja. Sada ga je i praktično ostvario. Običan mali pištolj s nešto produženom cevi i kalibra od svega jedno desetinke inča uranijumskim kuršumom probijao je oklop od pu­ nih dvadeset inča. Neko vreme za­ bavljala su ga razmišljanja o tome kako ogromni arsenali oklopnog oružja i vozila naglo zastarevaju pred pretnjom sićušnih kuršum a iz običnih pušaka i pištolja. Ali ubrzo ga je počela da pritiska tuga zbog razmišljanja kako čovečanstvo sve brže stvara najčudnija i najmoćnija sredstva uništenja. I sam je imao »pištoljčić« koji je mogao da razbija tenkove, ruši čitave kuće i pravi prolaze tamo gde ne bi pomogli os­ rednji topovi. Sve ga je to nateralo da iziđe iz svog tajnog i do savršen­ stva uređenog skloništa. Hteo je samo da jedno veče pro­ vede na ulicama Londona i da usamljen prošeta parkovima. A de­ silo se da je sreo starog poznanika, poštenjačinu, ali uvek pijanog Nor­ m ana Kiligarta. Tuča, vesti o opljač­ kanom zlatu, emisija televizije s učešćem neobičnog pukovnika i susret sa Endom Halmes pojačali su Lunov nemir. Uzalud je pokuša­ vao da sve to, zaboravi. Iz razmišlja­ nja o svemu trgao ga je muzički znak, kojim je bio zamenio zvono jednog svog naročitog telefona. Taj aparat je bio u vezi sa telefonom u njegovom stanu na Klement Rodu u Kaselu, gde je ponekad boravio kao inženjer Gari Mostin. Taj mali Lunov stan bio je pravo čudo lepote i tehnike. Moglo bi se reći da je to univerzalni robot. Nala­ zio se na šestom spratu velike i mo­ derne stambene zgrade. Pored nje­

ga prolazio je lift. Lun je, za slučaj nužde, bio tajno probio zid prem a liftu, u koji je mogao da uđe neprimećen i da se popne do petnaestog sprata, ili spusti u podrum zgrade. Ostale uređaje bilo bi teško opisati i u čitavoj knjizi. Dovoljno je reći da su uređaji bežično bili u vezi sa Lunovim udaljenim podzemnim sklo­ ništem. Neko je mogao da pozvoni i vrata bi se otvorila. Skrivene televi­ zijske kam ere prenosile bi sliku posetioca čak do Luna. Iz svog skloniš­ ta mogao je da razgovara sa posetiocem i da ovaj im a potpun utisak da je Lun u stanu, ali nevidljiv. Sada je neko zvao broj telefona u tom čudnom stanu i on odgovori: — Slušam! Ovde Mostin. — Nadam se da vam ne dosađu­ jem, gospodine Mostine — čuo je glas Ende Halmes, ali nije bio sigu­ ran da je to ona. — Da li ste to vi gospođice Hal­ mes? — upita Lun. Ona potvrdi i nastavi: — Vrlo mi je važno da vas vidim što pre. Da li možete da žrtvujete malo vrem ena za mene? Lun nehotično malo poćuta i raz­ misli. Znao je da Enda Halmes radi za Skotland Jard. Pored toga, pri prvom susretu činilo mu se kao da ga ona nekako prozire, kao da zna ko je on i da zbog toga iz nje zrači neko unutrašnje zadovoljstvo. Tada joj je Lun dao broj svog tele­ fona, jer je ona molila da joj pruži mogućnost da mu se ponekad javi. Zato on konačno odgovori: — Svakako. . . Ima jedan ozbi­ ljan klub čiji sam član. . . — Čini mi se da ste se kolebali skoro čitavu minutu — prekide ga Enda. — Jesam — odgovori Lun. — Suviše ste lepa i draga devojka. . . Pored toga razmišljao sam 21

gde đa se sastanemo. Konačno sam se setio onog kluba. — Zar moj, ili vaš stan, nisu do­ voljno dobri? — smejući se upita devojka. — Da, dovoljno. . . Čak suviše su dobri — takođe se nasmeja Lun. — Onda izaberite. — Ako vam to ne smeta, budite gost u momačkom stanu — odluči Lun i kaza joj adresu. — Neka to bu­ de u dvadeset časova, jer ostaje vam dovoljno vrem ena da se predomisli­ te i da iz mog stana pređemo u neki noćni klub. — Biću tačna. Dolazim u dvade­ set. Baš tada počinje noć — rados­ nim glasom zaključi Enda Halmes i prekide vezu. Lunu je ostalo još skoro dva sata do susreta s Endom. On se spremi, uze svoja obična, ali brza kola i odveze se pred stan u Kaselu. Bio je m askiran dovoljno da ga Enda ne prepozna i poče da šeta u blizini. Osm atrao je nije li postavljena kak­ va zaseda, ali nije mogao ništa da otkrije. Pomisli da devojka može da želi susret samo zbog toga što je i sam a usamljena. Začudi se što ga ta pomisao n a neki način uzbuđuje. Nekoliko m inuta pre dvadeset ča­ sova Lun ugleda automobil Ende Halmes, koja je tražila parking. Imala je sreću, jer jedna kola krenu­ še i ona brzo, unazad, uđe n a slo­ bodno mesto. Kad ona krenu ka ulazu zgrade, on pođe za njom. Sti­ že je kod prvog lifta, ali on uđe u drugi, jer taj je bio njegov. Prolaz iz lifta je bio tako uređen da ga ni sam konstruktor ne bi otkrio. Zaustav­ ljao se između dva sprata naročitim električnim impulsom Lunovog ključa. Donji deo obloge kabine se sam otvarao i Lun bi u toku dve do tri sekunde kliznuo u otvor i preko­ račio do zida koridora. Ulaz je ličio 22

n a otvor za ventilaciju. Ceo okvir re­ šetke bi kliznuo naviše i Lun bi ušao dao novi impuls i rešetka se spušta­ la, a lift nastavljao kretanje. Dok je Enda tražila vrata .Luno­ vog stana i zvonila, on je već bio uk­ lonio ono što je menjalo njegov iz­ gled i opet je bio kao ono veče kod Kiligarta. On otvori i požele joj do­ brodošlicu, prihvati njen laki ogrtač i ne mogade d a sakrije svoje divlje­ nje. Bilo je očito da se obukla najlepše što je umela, a ona je imala skoro nenadm ašan smisao za lepo. Njena kosa je im ala novu nijansu boje i onaj prirodni izgled, kao da nije nedavno bila kod frizera. Njena haljina od svetio sive tkanine mogla je da se sm atra večernjom samo po strogom kroju rukava i gornjeg dela. Inače je bila kratka i otkrivala je njene noge najizazovnijeg izgleda. — Prihvatate li komplimente od starog momka? — upita on i odmah nastavi. — Zanosno izgledate! — Hvala — čarobno se osmehnuvši odvrati Enda. — Primam sve vaše pohvale i priznajem da sam se trudila. — Možda bih bio mnogo smeliji da sam u vašem stanu. Ovako, kao domaćin. . . — reče Lun vodeći je do fotelje neobičnog izgleda i udob­ nosti. Pošto sede, ona iznenada reče: — Učinili ste mi veliko zadovolj­ stvo, gospodine Sikerte. Lunu je uspelo da se ne trgne i da ne promeni izraz lica. On samo re­ če: — Pomenili ste neko drugo ime, a ne moje. — Objasniću. . . Slušajte me kao ispovednik. . . — Nisam dobar ispovednik dok gledam vas pred sobom i gorim od želje da pomilujem vaša kolena i da mi ruke odlutaju dalje po najlepšim

nogama, a da odmah zatim polju­ bim vaše zanosne usne — poče Lun trudeći se da bude neukusan, ali oseti da govori pravu istinu. — Znam da pokušavate da sada budete neprijatni, ali rekli ste baš ono što i sam a želim — još jednom ga iznenadi Enda Halmes. Ovoga puta nije uspeo da ne po­ crveni, ili je b ar osećao da mu je u lice pridošlo više krvi nego obično. — Onda? Nećete li pomilovati moja kolena? — nastavi devojka i porumene, ali snagom volje njene ruke uzeše njegove i spustiše ih na obla i prohladna kolena. — Suviše je lepo da bi bilo pravo — reče Lun i samo trenutak pomilo­ va njeno koleno, a onda joj uze ruke i na jednu spusti usne u kratak po­ ljubac. — Moram da vršim dužnost domaćina. Šta želite da popijete? — Dajte ono od čega popuštaju sve kočnice — smejući se reče de­ vojka. — Može da bude neki eliksir ljubavi, ili vaša slavna droga istine. — Vi me zbunjujete — reče Lun i ustade da spremi piće. — Dok ste daleko od mene tih ne­ koliko koraka mogu da izbrbljam ono što treba — reče devojka. — Slušam vas — prihvati Lun mešajući jedan blag i neobično prija­ tan koktel tako brzo i vešto kao da je celog veka bio barm en u najbo­ ljem klubu. — Ime mi znate. . . Možda ne znate da sam detektiv Skotland Jarda. — Znam — mirno potvrdi Lun. — Da li znate i to da vam se di­ vim? — I ja vama. — Verujte mi još n ešto ... Prvi put sam vas videla one večeri kad su vas i N orm ana napali momci gan­ gstera Harusija, Slučajno sam čeka­ la da stigne Peri Erter i dođe vreme

posete Kiligartu. Cak sam se spre­ m ala da iz svojih kola pozovom po­ liciju, ili da se i sam a umešam u tu­ ču — pričala je Enda. Lun se osmehnu i reče: — Verujem da ste h rab ra devoj­ ka. — Gledajući vas kako se borite drhtala sam za vas i tog trenutka sam, srcem, a ne svešću i mislima, osetila da ste vi Lun, kralj ponoći. Kad sam vas videla u Kilig&rtovom stanu, bila sam sigurna da ste to vi. To želim da mi verujete — ispriča devojka i u tom trenutku Lun prine­ se piće. — Da li ste nekom rekli nešto o našem susretu? — upita Lun mirno. — Jesam. Rekla sam čoveku ko­ me neograničeno verujem i koji to nikada ne bi zloupotrebio. — Znači, postoji takav čovek... — Da! Čika Majki je zaista takav čovek. Koliko god vam izgleda čud­ no, ali on vas voli. — Ne razumem. O kom Majklu je reč? — Majki Dikson, stari penzionisani inspektor. On vas je gonio kad je prvi put svet čuo o postojanju kralja ponoći. — On! ? D a... Mnogo sam nam u­ čio tog čoveka. On je vršio svoju dužnost i trebalo je da me uhapsi. Zašto ste baš njemu pričali o našem susretu? — On je vraćen u službu. — Ali to je nemoguće! Pa on je suyiše star. To je čudno i neumesno. Šta on može da radi? — iznenađen reče Lun. — Određen je da bude kontrolni inspektor grupe inspektora Štokvela, kojoj i ja pripadam — odgovori devojka. — Šta je vaš zadatak? — Treba da nađemo bandu koja je otela zlato pre tri noći. 2,3

— Valjda niste istragu usmerili prema m eni?! Istina, upotreba gasa i izvesna savršenost pljačke... — Ne, nijednog trenutka nije raz­ matrana takva mogućnost. Štokvel je siguran da je to delo pukovnika Votersa. Međutim, stari čika Dikson misli da stvari nisu jednostavne. Predviđa da će u podzemlju početi pravi rat oko plena. On o svemu želi da razgovara sa vama. Pristala sam da mu to omogućim — objasni Enđa Halmes i tek tada otpi dobar deo koktela. — Šta bih ja tu mogao da učinim? — upita Lun. — Ni sama ne znam ... O tome treba da vam govori čika Majki. On će da dođe otprilike za pola sata. Prenosim vam njegovu časnu reč da Skotland Jard i uopšte policija neće ni trenutka učiniti nešto protivu vas. To je sve. Sada moram da pođem. Treba da idem tamo gde se skuplja banda Oskara Harusija — zaključi devojka detektiv i ustade. — Više bih voleo da mi niste rekli kuda idete — reče Lun. — Zašto? — Čuo sam dosta o Harusiju... A i vas sam upoznao... Brinuću... Ako vam u nekom trenutku zatreba pomoć pozovite me preko ovog tele­ fona — ne skrivajući izvesno uzbu­ đenje reče Lun. — Kao da vi uvek sedite ovde! — nasmeja se Enda. — Čuću vas uvek, makar gde bio — uverljivo odgovori Lun. U tom trenutku ona mu priđe su­ više blizu i još jednom ga iznenadi. — Poljubite me, Donalde — reče tiho. Bilo je prosto nemoguće da se ne­ što kaže. I bilo bi uvreda da se odbi­ je. I bilo bi prostački. I... Njeno telo se nađe uz njegovo, a njene ruke oko njegovog vrata. On 24

je nežno prihvati i njihove usne se spojiše. Ova devojka je uspela da ga već nekoliko puta iznenadi. Sada ga iznenadi način n a koji ga je poljubi­ la. Osetio je ne strast i požudu, nego iskrenost i ljubav. Njene usne i telo podrhtavali su od neke neizmerne sreće. I oboje su uložili svu svoju volju i snagu da odole trenutku i da preki­ nu poljubac. O na je skoro posrtala odlazeći, a on je osećao vrtoglavicu. Iz neke slatke obamrlosti, pomešane s osećanjem zadovoljstva, tu­ ge, sreće i neverice da je sve to tako, trglo ga je zvono n a vratima. Otvorio je kao u snu i bez i naj­ manje opreznosti. Ušao je stari in­ spektor Dikson i sporo izgovarajući reči kazao: — Dobro veče, sinko... Zahvalan sam ti što si me dočekao. — Milo mi je što vas vidim, gospo­ dine Diksone — odvrati Lun i uze starca pod ruku da ga dovede do fo­ telje. U prisustvu starog poznanika, Lunu je uspelo da potisne posledice trenutka zagrljaja sa čudnom devojkom. Dirnuo ga je način na koji ga je Majki Dikson gledao. Bio je to po­ gled starog prijatelja, srećnog zbog sastanka u kome se neizmerno uži­ va. Uskoro su iskreno razgovarali. Lun je osećao da nem a laži i zamki u onome što starac priča. Dikson je izložio svoje pretpostavke onako ka­ ko ih je istoga dana izložio inspekto­ ru Štokvelu. — Očekujem da nam pomogneš, sinko. Suviše je velikih pljački, koje ostaju nekažnjene. To zlato poslužiće novim zločincima. Pomogni da to spračimo — zaključi Dikson. — Ne svodi li se sve na to da se zlato vrati bogatom vlasniku? — iz­ govori Lun svoju uzgrednu misao.

— Ima u tome istine... Ali postoji I druga strana stvari .. .Zar da zlato ostane zločinci­ ma? Zar neko može biti ravnodušan na pretpostavku da će tri četvrtine miliona funti dati novu snagu gan­ gsterima Londona? — polako i mir­ no, skoro šapatom odgovori Dikson. Lun je ćutao, pa i starac prestade da govori. Trajalo je to nekoliko du­ gih minuta. Konačno Lun reče: — Ne želim direktnu saradnju sa policijom. Pokušaću nešto sasvim sam. Pored tog uslova tražim da se Enda Halmes ukloni iz opasne igre. — Taj uslov bi Skotland Jard od­ mah prihvatio, ali ne bi ga prihvati­ la ona. Ipak, pokušaću — reče Dik­ son. — Onda smo taj deo razgovora završili — nastavi Lun. — Sada bi mi bilo drago da se osećate kao moj gost i prijatelj i da popijete neko pi­ će. Dikson klimnu glavom i osmehnu se, a onda reče: — Za mene čašu selterske vode, jer verujem da ovde ne kuvaš čaj. — Naprotiv, možete da dobijete odličan čaj. Pa ja sam i hemičar. Umem da spremim najbolji čaj u Londonu — smejući se odvrati Lun. On pođe u malu i dobro oprem­ ljenu kuhinju, a Dikson ga je sledio. Odgovarao je na Lunova pitanja o svojoj Heleni i njenom zdravlju, a zatim o razlozima povratka u služ­ bu. — Ja i Helena, kako već znaš, ne­ mamo dece. Usvojili smo jednog dečaka. Sad mu je dvanaest godina. Želimo da mu obezbedimo srećan život, a penzija je skrom na — pričao je oslonjen o viseći sto pored zida kuhinje. Posle toga se vratiše u sobu i sa­ da je Lun morao da priča o svom ži­

votu, o Džejn i Samjuelu Makfersonu. — A sada zapamti ovo što ću da ti kažem — poče u jednom trenutku Majki Dikson. — Ako mi se što de­ si. .. ili ako me starost sasvim savla­ da, poseti moju Helenu. Ona ima nešto važno da ti kaže. Nešto o če­ m u treba da budeš obavešten po svaku cen u ... U slučaju da i o n a ... Ne volim da pričam o tome, ali tre­ ba. .. Dakle, u slučaju da nem a ni Helene, moj pravni zastupnik imaće jedno pismo za tebe. Daj mi reč da ćeš to obaviti. — Obećavam, gospodine Diksone. Znam da taj vaš zahtev ima neki važan i opravdan razlog. Budite si­ gurni da ću posetiti Helenu, ili va­ šeg zastupnika, kad to bude trebalo — svečanim glasom reče Lun. V V e s e lo zviždeći nekakvu staru koračnicu, Hal Blekidž je završavao posao u svojoj garaži ne samo za taj dan, nego i zauvek. Jedinog pomoć­ nika m ehaničara otpustio je s boga­ tom otpremninom za cela tri meseca. Već je imao tablu s natpisom »garaža zatvorena zbog izgradnje«. Ženu i petoro dece bio je otpremio u pitomi Ekseter, gde je bio kupio m a­ lu kući blizu grada. Ostalo je samo da se to veče pridruži svom pukov­ niku Edvinu Votersu. Znao je da je zlato dobro sklonje­ no i da cela grupa koja ga je opljač­ kala treba uskoro da se nađe na okupu. Pukovnik je još davno predvideo događaje, pa je negde spre- * mio ugodno tajno sklonište, gde će njih sedmorica živeti, ako zatreba, skriveni i nekoliko godina. Svaki od njih trebalo je da dobije po sto hilja­ da funti, a ostatak vrednosti zlata potrošiće se na topljenje i pretvara­ 25

nje u novac, kao i n a zajedničke troškove. Pored toga, pukovnik je imao u vidu još dve zamašne pljač­ ke, koje su mogle da udvostruče plen. Uz penzije i druge stalne pri­ hode njihova budućnost trebalo je da bude ružičasta, ako se izuzmu godine koje su svakog pukovnikovog komandosa i njega samog već prilično pritiskale. Onoga dana kada su onako brzo, sigurno i bez greške, oteli blindira­ ni kamion, Hal Blekidž se našao, po planu, uz pukovnika, Filipa Krejton a i Roberta Torna. Njih četvorica odjurili su u pukovnikov stan, a ka­ petan Markus Gil sa Kristijanom Esendenom i Bakom Simpsonom n a drugu stranu sa zlatom pretova­ renim u lažna bolnička kola. Niko nije znao da su Gil, Esenden i Simpson u Londonu. Odmah posle pljačke njih trojica su se provukli kroz blokadu i pod lažnim imenima i s lažnim pasošima iz Francuske odleteli nazad u Afriku. Tek sada je trebalo javno da se vrate, pod p ra­ vim imenima sa britanskim pasoši­ m a i da se pridruže pukovniku. O svemu tome bivši komandos i narednik Blekidž je razmišljao ras­ tapajući se u oduševljenju svojim pukovnikom i u nadahnutoj vemosti tom čoveku. Ako se nije isticao bistrinom um a i lucidnošću ideja, Blekidž je među svojih sedam dru­ gova bio cenjen zbog hrabrosti i vernosti. . I ovoga puta nekakav ponos i ne­ kakvo zadovoljstvo samim sobom prosto su mu širili snažne grudi i baš sada se na širokim vratima ga­ raže pojaviše jedna velika crna ko­ la. Jedan preterano kicoški obučen, visok i duge kose momak iziđe iz automobila i reče: — Imam mali kvar n a motoru. Mogao bih sam da ga otklonim, ali 26

bih se uprljao. Učinite mi uslugu i pogledajte moj uređaj za napajanje gorivom. — Na žalost, ne mogu, jer žurim d a zatvorim garažu — odgovori Ble­ kidž i pogleda prem a kolima u koji­ m a su sedela još dva dobro obučena čoveka. — Ali ja vas molim. Platiću tros­ truko vaš rad. Čekaju nas devojke i propašće nam jedno divno veče. Moja Laura mi je verenica i moglo bi to da nas unesreći. Zar biste pri­ mili taj greh na svoju dušu? — br­ bljao je visoki mladić. Blekidž uzdahnu i dobroćudno pristade: — Pogledaću, ali ako je veći kvar, neću moći da se zadržim duže od desetak minuta. — Biće odmah u redu. Samo očis­ tite glavni sisak na uređaju. On je otkazao, znam sasvim sigurno. To je nekoliko m inuta — radosno reče mladić i brzo uđe u kola. Postavi ih nasred ispražnjene ga­ raže i odiže poklopac motora. Dva njegova pratioca iziđoše iz kola. Blekidž uze odvrtač, popravi naočari i saže se nad motorom. — Upalite ga da čujem rad — reče ne dižući glavu ispod poklopca. U tom trenutku mladić naglo spusti teški poklopac motora, koji udari Blekidža po glavi i zarobi ga u svojoj čeljusti. Uspelo mu je da provuče ruke napolje i da se uhvati za ivicu kola, ali tada ga sčepaše ne­ čije ruke. Uz kičmu oseti pritisak metala. — Pokušaš li da se opireš, raznećemo ti kičmu kuršum im a — reče jedan od napadača. Dugokosi mladić pusti da se po­ klopac opet podigne snagom opru­ ga, a onda malim ali teškom gu­ mom obloženim udaračem iz sve snage raspali Blekidža po glavi.

— Ako jednom budem slobo­ Ovaj se bez glasa opusti u rukam a dvojice napadača, koji ga brzo veza- d a n . — zausti Blekidž pokušava­ jući da podigne ruke i obriše krv ko­ še. Ubaciše ga u prtljažnik velikih ko­ ja mu je tekla od oka niz lice. — Zavisi... — hladno nastavi Ha­ la dobro uvezanog i ogromnih flas­ terom ulepljenih usta. Visoki mla­ rusi. — Ako se nagodimo, bićeš slo­ dić nađe tablicu s natpisom »garaža bodan. Prvo slušaj šta imamo da ti zatvorena zbog izgradnje« i dade je kažemo. — Vezan sam i moram da slušam jednom od pratilaca. — Zaključaj garažu, a zatim stavi — Uzdahnuvši odvrati Hal Blekidž. — Treba da odgovoriš na nekoli­ ovu tablicu. Nije ostalo nikakvih tragova borbe. Požurimo! — objasni ko naših pitanja. Prvo nam reci za­ što je Edvin Voters platio po deset i sede za upravljač. Odmah zatim velika kola odjušire - hiljada da likvidiramo tebe, Torna i Krejtona? — nastavi Harusi. dalje. — Laž! Pukovnik ne bi to nikad * učinio! — skoro vrisnu Hal Blekidž i široko lice mu se išara crvenim ko­ N i j e znao gde se nalazi, ni koje je lutima, a nozdrve zadrhtaše. — Lud si Blekidže. On nam je doba dana ili noći. Blekidž je došao svesti u velikom podrumu. Osetio je stvarno platio. Pa ti znaš da pukov­ sm rad podrumskih pacova i pre­ nik radi za mene i da smo prijatelji. poznao napadače oko sebe. Bio je tu Ne verujem da je on oteo zlato, niti i četvrti čovek, koga je takođe pre­ da ste ti, Torn i Krejton učestvovali. poznao. Dolazeći da se nađe sa pu­ Ali zašto onda pukovnik želi da nestanete? — nastavljao je Harusi. kovnikom Votersom nekoliko puta Blekidž ga opsova najvulgarnisusreo je Oskara Harusija. — Ovde užasno smrdi na pacove jom vojničkom psovkom. — Od mene nećete saznati ništa, — reče Blekidž i s tugom pomisli da ga pukovnik i ostali prijatelji uzalud prokleti ološu! — dodade zatim. Gangsteri se zgledaše i Harusi im očekuju. — Da li više smrde pacovi, reče: ili vas četvorica? — Izgleda da sa njim ne vredi le— Ne budi toliko blesav, Blekidže! po. Prepuštam vam ga da to pre — uzviknu Harusi. Stari komandos se nagnu napred saznate gde su sakrili plen. Odmah-zatim on nestade u m rač­ kao da želi bolje da čuje šta govori gangsterski šef, a onda ga pijunu nom hodniku podruma. Cepajući mu odelo, zločinci svupravo u lice. Tamnoputi i visoki gangster ga koše Blekidža. Dovukoše dugi elek­ udari pesnicom usred lica i levo trični sprovodnik s razdvojenim staklo Blekidžovih naočara se ras- elektrodam a i počeše mučenje. Slu­ žili su se i starim klještima, nekak­ pršte povredivši mu oko. vim šilima i ogromnom mehaničar— Ne udaraj ga, Fotrele! — viknu Oskar Harusi brišući lice. — Taj jad­ skom stezaljkom. Ubrzo je snažno Blekidžovo telo nik ne zna pravo stanje stvari. — U redu, šefe — odvrati Ken Fot- bilo u ranam a, ali još se opirao. On re i i povuče se n a jedan prašnjavi nije jaukao, samo je muklo psovao i pretio da će ih sve razneti njegov sanduk. 27

pukovnik kad sazna šta su mu uči­ ko stigoše do Temze, pređoše je i nili, a kleo se da će saznati. nastaviše do Širlija na južnom kraju Mučenje je bivalo sve strasnije. 'Londona. Avlingova kola nestadoše — Kaži gde je zlato i prestaćemo. među nekoliko zgrada koje su bile Još ćeš dobiti svoj deo. Imaš ženu i prazne i oko njih su n a nekoliko petoro dece. Znamo sve o tebi. Go­ mesta bile postavljene table s natpi­ vori! — vikao je glavni mučitelj Ken som »Zabranjen prolaz pripremlje­ Fotrel stavljajući žrtvi glavu u čelič­ no za rušenje«. M orala je da se zaustavi na skro­ nu stezaljku i okrećući ručicu. Hal Blekidž je još pomalo video vitom mestu i da oslušne zvuk mo­ na jedno oko i ugleda kako električ­ tora, jer okolo je vladala tišina. Čula ni gajtan sa elektrodam a vodi pre­ je kako »trijumf« zvrji kod stare i ko sanduka blizu njegovih vezanih i preko pedeset jardi duge trospratne bosih nogu. Pošto mu je glava bila u kuće, čiji zidovi su bili oštećeni, a stezaljci on dobi oslonac da ispruži prozori uklonjeni. noge. Enda iziđe iz svojih kola i požuri Udar struje odbaci Fotrela s ruči­ ka zgradi. Čula je neke glasove u ce stezaljke. Svetio se ugasi. Kad os- prizemlju i ona smelo‘preskoči kroz vetliše podrum upaljačima, Hal Ble­ otvor jednog prizemnog prozora. Iz­ kidž je bio mrtav. nad nje su visili ostaci srušenih pod­ Bazil Avling opsova i požuri da iz­ ova i tavanica tako da se čak kroz krov vedelo vedro nebo. To joj je vesti Harusija. Ovaj mu naredj da utovare telo u kola i da paze na tra ­ omogućilo da kroz krš i preko tru ­ gove. Gunđao je zbog njihove ne­ lih komada građe polako ide naspretnosti, a zatim reče: pred. — Bacite ga s tegovima u mulj ka­ — Požurite! — čulo se kako kaže nala kod Betforda. Moraćemo zgra­ Bazil Avling. — Zaključajte podrum biti i Votersa i njegova dva preosta­ i donesite ga ovamo. la čoveka. Inače, postaće opasni. Enda se u m raku nehotično nasmeja, jer to je značilo da donesu * podrum. Ali kad je videla unakaženo telo koje su nosili podiđe je jeza i ona se spusti u zaklon. Odatle je vi­ B i l a je prošla ponoć kad je Enda dela kako ga odnose pod jednu naHalmes izišla iz Harusijevog kluba »Prosperiti«. Već je htela da krene strešnicu, ispod koje uskoro iziđoše svoja kola, čiji motor je tiho radio velika crna kola, čiji broj nije bio oskad ugleda Bazila Avlinga, koji je vetljen, a tip nije mogla da prepoz­ trčeći išao ka parkingu. On brzo se- n a u mraku. Nije bila prepoznala ni de u svoja sportska kola. Bio je to unakaženi leš Hala Blekidžu. Stoje­ luksuzno opremljeni »trijumf«, koji ći pored velikih kola, Avling je ne­ odmah zatim krenu uz škripu guma što pričao dvojici ljudi čija lica ona nijje mogla da vidi. i točkova. Procenjivala je da li bi mogla da Kud li to kreće sumnjivi lepotan bez svoje Laure? Pomisli Enda i kre­ priđe bliže i vidi čiji leš smeštaju u nu za njim prvo s ugašenim svetli- prtljažnik, ali zaključi da bi to bilo i ma, a zatim samo sa malim. Pošto je nemoguće i suviše opasno. Zato se na ulicama bilo malo vozila, pratila ona povuče da što pre stigne do svo­ ga je uspešno i sa velike daljine. Ta­ jih kola. Nije uspela, a velika kola 28

nestadoše u noći. Odmah zatim Avllng opet uz škripanje gum a pokre­ nu svoj »trijumf«. Kad se našla u svojim kolima, je­ dino je mogla da pozove Skotland Jard i obavesti šta se događa. — Javiću svima patrolam a da nađu ubice — odgovori joj dežurni. — Obavestite i inspektora Štokvela — nastavi ona. Jeste li zapisali ime Bazila Avlinga i broj njegovih kola? Dežurni potvrdi i ona prekide ve­ zu. Bila je to njena kobna greška, jer još neko je slušao policijske emisije na specijalnom uređenom prijemni­ ku. Bili su to Ken Fotrel i Selag Barlou, ubice ne samo Hala Blekidža. Vozeći leš bili su oprezni i pratili su policijske emisije.

Upaljena kola su brzo gorela. Po­ licajci iz najbliže patrole stigli su nekoliko m inuta kasnija, ali vatro­ gasci tek posle punih deset. — Branite samo prtljažnik od vat­ re i čuvajte se eksplozije! — upozo­ ravao je policijski narednik, koji je znao da kola skrivaju leš, jer bio je dobio obavest Ende Halmes. *

T e k kad su kola skoro dogorela i kad je požar sasvim ugašen, stigao je inspektor Frenk Štokvel, koga su digli iz kreveta. Obišao je prvo leš Bazila Avlinga, a zatim izgoreli au­ tomobil. Ekipa policijskih tehničara već je bila otvorila prtljažnik i izva­ dila ugljenisani leš Hala Blekidža. Niko ne bi mogao da prepozna unakaženi leš da na vratu još uvek nije Crna kola se odmah zaustaviše. visio lančić od oplemenjenog čelika Za njima je vozio i Bazil Avling. Oni s pločicom na kojoj je pisalo ime iziđoše i priđoše mu skoro trčeći. Hala Blekidža! Bio je tu i njegov Bez reči objašnjenja Ken Fotrel broj iz doba službovanja u koman­ ga udari malom, ali opasnom olov­ dosima. nom batinom obloženom gumom. — Upitaću odmah pukovnika šta Izvukoše ga i postaviše pred njego­ zna o ovome — reče on detektivu va kola, a onda ih Fotrel pokrenu Herbu Adamsonu, koji takođe beše tako da ga pregaziše. Nije mu bilo stigao. dovoljno što je to učinio jednom, ne­ — Ovaj uzdahnu pomislivši da je go se vrati unazad i ponovo ga pre­ to osvetoljubivi čin inspektora Štokgazi. vela, koji nije odobravao, ali koji ni­ — Ti skini tablice s naših kola dok je mogao ni da spreči. Štokvel se odveze do najbliže poli­ ih ja polijem benzinom. Imamo veli­ cijske stanice i otuda pozva pukov­ ku kantu u kolima — reče Fotrel. Radili su brzo u pustoj ulici. Od­ nika Votersa. Ovaj se javi psujući jednom planu vatra i kola počeše budalu koja ga zove u to" doba. — Ovde je Štokvel. Želim da vam da gore. Ken Fotrel i Selag Barlou kažem nešto u Halu Blekidžu — po­ nestadoše u mraku. — Rastanimo se i idimo mirno če inspektor. — Onda govori, do đavola! — od­ svaki u svoj stan — predloži Barlou. — Izveli smo sve vrlo brzo i do­ vrati Voters. — On sigurno nije s vama? bro. U kolima nem a tragova, a — Nije! Trebalo je da dođe. Tra­ eventualne otiske prstiju uništiće vatra.- Do skorog viđenja, Sebe! — žili smo ga u njegovom stanu i g ara­ odvrati Fotrel i nestade iza ugla. ži ali ga nema. Trebalo je da preno­ 29

* O s k a r Harusi je imao sreću što je njegov revolveraš i izvršilac dželatskih poslova bio savestan gangster. Brzo je stigao do Harusija i obavestio ga šta se dogodilo. — Nisam mogao da dozvolim da Avling padne u ruke policije. On je ipak salonski momak — pravdao je — Nemam ja s tim ništa. Ipak, Fotrel svoje postupke. — Postupio si najbolje što si mo­ moram da ti kažem da je Hal gao — složi se Harusi. — Ali nevolja mrtav. . . je u tome što će i policija i pukovnik — Kako se to dogodilo? — Neko ga je uhvatio i mučio. da nam zasednu pod grlo. Prvih se Jedan moj čovek video je unakaženi ne plašim, jer nemaju nikakvih do­ kaza. Ali pukovnik. . . Mislim da će leš, istina ne sasvim izbliza. shvatiti šta smo hteli. Osvetiće se — Ali ti si ga video, valjda. . . — Jesam, ali ugljenisanog. Ubi- brzo i strašno, jer ja sam ga- upoz­ ce su zapalile kola s njegovim le­ nao. . . — Hoće, ako mu to dozvolimo — som. primeti Fotrel. — Kako znaš da je to Hal? — To sam i hteo da kažem. Oba— Im a pločicu n a lančiću oko vestićemo sve naše ljude da budu v ra ta s brojem B. 77351. oprezni, a ti pripremaj da brzo i si­ — Da. . . Hal je imao tu pločicu gurno udarimo. Uzgred ćemo poku­ i taj broj. Bilo je i njegovo ime upisa­ šati da nađemo zlato, ali ono je sa­ no posle rata. Nosio je to kao dragu da manje važno. Pukovnik je bomba uspomenu. koja se već kotrlja prem a nam a — — Još jedan momak je mrtav — zaključi Harusi. nastavi Štokvel i htede da sačeka Odmah zatim on napusti svoj Votersovo pitanje, ali ovaj je ćutao. stan i ostavi samo dva revolveraša s. — To je jedan od ubica, izvesni Ba­ naredbom da pucaju ako se pojavi zi] Avling, m om akO skara Harusija. Edvin Voters. Šta kažeš na sve to? On se pojavio, ali preko krova Harusijeve kuće. Za nekoliko m inu­ — Avling. . . Hvala na obaveštenju, Štokvele. . . Preuzeću Halove ta dva revolveraša su bila mrtva, a ostatke i sahranu, čim mi to omogu­ kuća skoro sasvim uništena. ■Kad je inspektor Štokvel čuo ćite — odvrati pukovnik i prekide vest o dva nova ubistva, opet je po­ vezu. zvao Votersa, u nadi da će ovoga Odlazeći opet na mesto jezivih puta imati razloga da istražuje nije događaja Štokvel je razm išljao o po- li pukovnik bio u Harusijevoj kući. sledicam a svog razgovora sa Voter- Ali ovaj se javio glasom koji je som. Sad više nije bio siguran da je grmeo sipajući psovke. — Ostavi me na miru. ti prokleti postupio na pravi način. Više je osećao nego što je to uspeo da svesno. inspektore! Nemam je ništa s napa­ zaključi da je potpaljen fitilj bombe. dom na Harusija — viknuo je na kraju. Ali nešto je usporilo eksploziju. ći u mom stanu, jer sutra dočekuje­ mo drugove iz Tangera. Da li sam zadovoljio tvoju radoznalost, Štokvele? — Sasvim. — Onda mi reci šta znaš o Halu. Da li si ti umešao prste u njegov ne­ stanak? — pitao je Voters nestrplji­ vo.

30

VI

— On je, izgleda, potpuna buda­ la. Napada tebe, Edvine, a dva puta si mu spasao život — izreče svoje »mišljenje« Robert Torn jedva ugušujući smeh. — Nadajmo se da će drugi, pa­ metniji inspektori i službe Skotland Jarda ipak naći prave pljačkaše. Ako se to ne dogodi, ostaćemo u večnom ratu i s policijom i s pod­ zemljem — zaključi pukovnik Vo­ ters i sam sprem an da prasne u gla­ san smeh. Odmah zatim oni iziđoše uz naj­ veću opreznost.

U b ili su Hala i ostali smo samo nas trojica — govorio je Edvin Voters Filipu Krejtonu i Robertu Tornu. — Dobio sam i pismo koje me ožalostilo. Naša tri druga ne mogu da dođu iž Tangera. Dakle, treba da se raziđemo i da svaki brine o sebi, jer ne mogu da primim odgovor­ nost da i vi stradate zbog mene. Ni­ smo ništa krivi, a s pljačkom zlata imamo manje veze nego tri tek ro­ đene bebe. — Ja to. . . — zausti Robert Torn. Pukovnik mu brzo dade znak da * ćuti i da priđe stolu. Mahnu rukom i Krejtonu da priđe, pa uze list papi­ ra i poče da piše tako da oni čitaju: K a d je Štokvel dobio traku prisluš­ »Policija se ili dobro skriva, ili je kivanog razgovora vrteo je glavom odustala da nas prati. Verujem da gunđajući: — Oni su opasni. . . Taj Vo­ koriste prislušne uređaje. Sve što budemo govorili ovde, ili u kolima, ters. . . Znaju da ih čujemo. On sve to ipak pokaza kontrol­ a i na drugom me.stu, dok sprovedemo sve mere obezbeđenja, sme da nom inspektoru Diksonu očekujući glasi samo tako da to može da sluša da ovaj drugačije reaguje. — Hm! »potpuna budala«. . . i Štokvel. Da li shvatate?« Dva bivša komandosa klimnuše Suviše ih žuljaš, Štokvele — komentarisao je Dikson. glavama i Voters nastavi da piše: — Verujete li da su oni nevinaš­ »Sam ću poći u susret majoru Gilu, poručniku Esendenu i Baku ca, kako kažu? — upita Štokvel. — Ja ništa ne verujem bez doka­ Simpsonu. Daću znak da ne treba da se vidimo, a biću maskiran. Po- za, pa ni ono »potpuno budala« — slaću ih u novo sklonište, a vi od­ odgovori starac i prvi put se njego­ mah idite, ali tako da ste apsolutno vo lice razvuče u širok osmeh, koji sigurni da vas niko nije video. Pro- je ipak ličio na pripemu da kija. I sam Štokvel se osmehnu, ali menite izgled nekoliko puta pre si­ laska u sklonište. Nadam se da će­ suvlje i brzo se uozbilji. — Biću ipak na aerodrom u da mo naveče biti svi na okupu. Ima li pogledam stiže li neko iz Tangera pitanja?« Dva njegova druga odmahnuše — zaključi on odlazeći. Dikson uze telefon i pozva broj glavama. Posle toga nastaviše raz­ Lunovog stana. Čekao je duže nego govor. — Nikako ne mogu da shvatim što je uobičajeno, ali ipak dobi od­ zašto je inspektoru Stokvelu toliko govor. — Želim da vam ispričam šta se stalo da nas proglasi krivcima — re­ događa — reče Dikson. če poručnik Krejton. 31

— Javila mi se jutros Enda i znam mnogo stvari — odgovori Lun. — Onda ne treba da gubimo vreme. Treba da znate samo to da Štokvel veruje da će pukovnikovi prijatelji iz Tangera ipak doći i zato odlazi na aerodrom. Avion stiže u deset časova i dvadeset m inuta — zaključi Dikson i spusti slušalicu. * L u n je bio obučen u elegantno odelo i na aerodrom je stigao s malim buketom ruža, kao da dočekuje ne­ ku ženu. Osmotrio je sve one koji su izgledali kao da nekoga čekaju, ali nije mogao da prepozna Edvina Votersa, iako ga je dobro pamtio iz te­ levizijske emisije. Jedino je prepoz­ nao inspektora Štokvela, koji je na trenutak provirio iz carinskog odeljka, gde je bio našao zaklon služeći se svojim službenim pravom. Jedan stari prodavač novina u sivom platnenom kombinezonu obi­ lazio je čekaonice, i restorane ae­ rodrom a nudeći revije i listove. Imao je dugu, sedu i um ašćenu ko­ su, a n a licu pored nosa veliku mod­ ru izraslinu. Ostavljao je neprijatan utisak i ljudi su izbegavali da ga gledaju i da od njega kupuju novi­ ne. Jedino ga je Lun bolje zagledao, jer njegovo iskustvo je bilo suviše veliko da bi se grozio bolešću unakaženog čoveka. Zato ga pozva i upita: — Imate li »Geografski m aga­ zin?« — Nemam. . . Taj magazin ne prodajem — odgovori prodavač i načini grešku odmah odlazeći, što ne bi učinio nijedan pravi prodavač novina. 32

Umesto da ode, pravi prodavač bi ponudio druge revije i novine. Lun ga pozva nazad i zatraži novi­ ne. To iskoristi da izbliza pogleda li­ ce prodavca. Odmah je video da je izraslina veštačka, a um ašćena i seda kosa vešto izrađena perika. Upi­ ta ga da li je tačno da avion iz Grčke kasni.' — Ništa ne znam o tome — od­ govori prodavač i opet brzo ode da­ lje. Sada je Lun bio siguran da je to Edvin Voters. Od tog trenutka p ra­ tio je svaki korak tobožnjeg prodav­ ca, ali tako da ovaj to nije mogao da primeti. Kad stiže avion iz Tangera, Vo­ ters je stajao uz ogradu carinske zo­ ne i uzvikivao naslove iz novina: »Ubijen Hal Blekidž, prijatelj osumnjičenog Votersa!. . . Pukov­ nik m ora da se skriva!. . . Policija je na tragu!. ,. Iako se Voters trudio da mu glas zvuči promuklo, Lun ga je pre­ poznao. Video je kako jedan od put­ nika, čovek riđe i vetrom razbaruše­ ne kose, usukanih tankih brkova i sličan Salvadoru, Daliju traži pro­ laz ka ogradi pre nego pristupi ca­ rinskom pultu. Lun požuri i prođe pored Votersa, prikači m u minija­ turni primopredajnik i odmače se oslonivši se na jedan stub tako da je mogao da drži dlan ruke uz uho, kao da je samo oslonio glavu. Čuo je kako riđi čovek dalijevskog izgle­ da preko ograde traži novine. — Prođite svaki za sebe i sa laž­ nim pasošima — šapnu Voters pru­ žajući novine. — Sastanak u sedmi­ ci. Odmah zatim prodavač ode da­ lje, a riđi se sastade sa dva čoveka i nešto im reče, a odmah zatim ih na­ pusti. Sva trojica na carinskom pul­ tu pokazaše samo unutrašnjost ruč­

nih torbi i rekoše da nemaju drugog prtljaga. Pokazaše pasoše i iziđoše. Lun ugleda jednu usamljenu devojku i predade joj cveće. Ona ga je zbunjeno gledala. — Moja devojka nije stigla, a vi .ste toliko dobri da primite moje cve­ će i time utešite jedno slomljeno srce — reče joj Lun, pokloni se i brzo ode dalje. Devojka se nasmeja, sleže ram e­ nima i ponese cveće. Lun je pratio riđeg i ugleda ga kako iznajmljuje taksi. Pošto brzo izveze svoja kola s parkinga, Lun sačeka taksi i poče da ga prati. Za to vreme inspektor Štokvel je potražio spisak putnika prispelih iz Tangera. Tamo nađe im ena Markusa Gila, Kristijana Esenđena i Baka Simpsona. Bio je siguran da nisu prošli kroz pasošku kontrolu. Pitao je kako su mogli da nestanu, jer aerodromska policija je imala njihova imena i trebalo je da obavesti zaklo­ njenog Štokvela. Proverio je nisu li ostali u avio­ nu, ili se skrili negde pre prolaza kroz pasošku i carinsku kontrolu, ali nije im bilo traga. Pogađao je da su pored pravih imali i lažne paso­ še, ali to je bila slaba uteha. Dakle, Voters ga je još jednom nadigrao. Telefonom pozva Votersovu ku­ ću, ali niko nije odgovarao. Zato se vrati u Skotland Jard. Tamo ga je očekivao novi Votersov udarac. Je­ dan pravni zastupnik bio je podneo žalbu penzionisanog pukovnika Votersa, u kojoj je između ostalog sta­ jalo: ». . . Tako se smrt hrabrog i vernog ratnog veterana Hala Blekidža može sm atrati posledicom indiskre­ cija, odnosno nespretnosti inspekto­ ra Frenka Štokvela. On je pokušao još jednu nekorektnost: proveravao 2* X - 1 0 0 ( L U N 4 4

je imamo li ja i moji prijatelji veze s ubistvima u kući izvesnog O skara Harusija. Pošto me inspektor Štokvel ne ostavlja na miru, prinuđen sam da se skrivam. To isto moraće da učine i moji prijatelji, jer podzemlje, podsticano nekim izjavama i načinom istrage, prosto je nahuškano na sta­ re i zaslužne veterane, kakvi smo moji prijatelji i ja. Pojaviće se pred sudom, ili bilo kojih istražnim orga­ nom samo ako se mom pravnom za­ stupniku pruže neki osnovni motivi. Prinuđen sam i na stalnu brigu o alibiju za sve dane koji slede. Zato sam pozvao iz Tangera svoje prija­ telje, poverenja dostojne i časne lju­ de, penzionisanog majora M arkusa Gila, penzionisanog poručnika Kristijana Esenđena i njihovog p ra­ tioca Baka Simpsona. Svojim uho­ đenjem na aerodromu, vrlo ne­ spretnim i pogodnim da bude puto­ kaz gangsterima, inspektor Štokvel je prinudio moja tri prijatelja da n a­ puste aerodrom izbegavajući kon­ trolu. U njihovo ime vas obaveštavam da su stigli, ali zbog lične si­ gurnosti, jer biće stalno u mom društvu, ne mogu da se pojave. Upućujući ovu zadnju žalbu Skotland Jardu i unapred žalim što ću morati da predam tužbu i sudu, ako se neprilike nastave. Primite još jednom moja uverenja o lojalnosti i građanskoj ispravnosti, penzionisani pukovnik E. Voters. . .« Inspektor opet oseti mučninu i bolove u želucu i potraži tinkturu velebilja da ih uguši. * L u n je pratio taksi u kome se vozio Markus Gil prem a Sitiju. Na jed­ nom uglu je morao da zastane,-ali 33

ipak ubrzo opet je video taksi, čiji iz­ gled i broj bsše upamtio. U jednom trenutku mu se učini da kroz zadnje staklo taksija ne vidi Gila. Potera brže i obiđe taksi. U njemu je bio sa­ mo vozač, ako Gil nije legao na pod. Na pogodnom mestu Lun opet pro­ pusti taksi i nastavi da ga prati. Vozač stiže na taksi stanicu i stade u red. Njegov putnik je bio nestao. Lun priđe vozaču i reče da je iz policije, a onda upita: — Gde ste odvezli putnika sa ae­ rodroma? — Nisam stigao da ga iskrcam. Rekao je samo da vozim prem a Siti­ ju.. Platio je dvostruku cenu i sedmi­ cu1 napojnice. Iskočio je na jednom uglu tako vesto i lako kao da mu je dvadeset godina — objasni vozač taksija. Lun razmisli o tome da je u krat­ ko vreme dva puta čuo reč sedmica. Jednom je Voters zakazao sastanak u »sedmici«, a sada je ta reč značila novac. Otišao je razmišljajući o toj zagonetki. Bio mu je potreban telefon, a po­ što se našao prilično blizu svog m a­ log stana na Klement Rodu, Lun pođe tamo. Prvo prođe ispred zgra­ de da osmotri, a onda potraži mesto da se parkira, iako beše ugledao jednu poznatu osobu. I Enda Halmes beše videla njega i pođe mu u susret nasm ejana i kao uvek doterana i privlačna. — Dakle, kao što vidite, telefon­ ska veza mi nije dovoljna — smejući se reče ona i pođe pored njega na­ zad ka ulazu. — Da li rešavate zagonetke, uk~ rštene reči i rebuse? — upita je Lun. !. Sedmicom ponekad nazivaju metalni novac od 50 pensa, jer ima sedmougani oblik

34

— Ponekad. Ima sati koji su su­ više dugi dok se nešto čeka — odgo­ vori devoika. — Onda uđimo da se pozabavimo jednom zagonetkom — reče Lun. U holu Enda skide laki ogrtač bo­ je banane i Lun ga ostavi, a zatim se nađoše u sobi. — Dakle, počinjemo li zagonet­ kom? — upita veselo devojka detek­ tiv. — Prvo nešto osvežavajuće — od­ govori Lun. — Onaj koktel je bio divan. Ja bih opet njega — reče Enda menjajući položaj tela, pri čemu je i fotelja menjala svoj položaj stvarajući uvek punu udobnost. Lun priđe svom .frižideru da uz­ me leda i pogled mu pade na limen­ ke piva s velikom sedmicom kao za­ štitnim znakom. Zato izvadi jednu od njih i pokaza je Endi. Ona od­ mahnu glavom. — Nisam hteo da nudim pivo, ne­ go pokazujem sedmicu. Enda porumene i reče: — Ne verujem da ste mislili ono što i ja, inače bih se uvredila. Ja imam pokvarenu maštu. Lun se uhvati za glavu i sakri lice jedva uzdržavajući glasan smeh. — Naravno, nisam to mislio — odgovori praveći koktel. A onda progunđa neku psovku. Njegov koktel imao je sedam sasto­ jaka, a kockari su u žargonu devojku nazvali »sedmicom«. Taj broj je ovoga dana svašta značio i često se javljao. Nehotično uhvati sebe kako je pomislio: ona je lepa »sedmica«. — Ostavite se grešnih misli! — doviknu Enda i videći da Lun skoro prosu već nasuti koktel, pršte u za­ razan smeh. Da li ona izaziva, ili je duhovita i sprem na da se dvosmisleno šali? pomisli Lun, a onda glasno reče:

— Mislio sam na čudnu slučaj­ nost da mi se brojka sedam stalno na neki način nameće još od deset časova. Zamislite, čak i ovaj koktel ima sedam sastojaka. — Je li to neka zagonetka, ili praznoverje? — upita Enda. — Sedmica je zagonetka. Pokušaj­ mo da nabrojimo sva njena znače­ nja. — Sedm ica?... Broj... To svako z n a ... Najmanja karta u špilu od trideset i dve... Pedeset pensa, m e­ talna m oneta... — Ništa od toga ne odgovara — upade Lyn. — Sedam grehova? ... Sedam gladnih godina... Sedma sila, od­ nosno štam pa?... — N e... Isključimo i ono značenje kojim ste me zastideli reče Lun. — Pokušajte da mi malo bolje ob­ jasnite zagonetku — dodade Enda. — Jedan čovek, koji me interesuje, rekao je jednom drugom: »Sasta­ nak u sedmici«. — Znači otpada i sedmica u smis­ lu sedam dana — razmišljala je En­ da. — Imate li zbirku telefonskih imenika grada ovde? — Imam, ali ne sasvim novu — odgovori Lun. — Dajte tomove sa es i dabl ju. — Zašto i dabl ju? — Zbog sedam d an a1) — smejući se odgovori Enda. Lun donese tomove imenika i ona uze onaj sa slovom S, a Enda sa W. Listali su neko vreme, a onda Lun uzviknu: — Evo nešto zanimljivo! »Sevent« krčma i konačište za vlasnike konja i zaprega, Ćizlherst. — Znam taj deo grada. Tamo je Skad beri park. Usred njega ima je­ 1) Sedmica u smislu sedam dana — Week (engl). W -dabl ju.

dan sedmougaoni paviljon. I njega zovu »sedmica« — dodade Enda. — Ne verujem da smo na dobrom putu — reče Lun i odloži knjigu. — Napustimo to i porazgovarajmo. Pričajte mi šta ste radili i šta ima novog, ako to nisu policijske tajne. Enda mu ispriča ono što mu nije telefonski rekla o svom doživljaju prošle noći. On ju je pažljivo slušao. Uzgred je razmišljao o tome nije li pogrešio raspravljajući s njom zago­ netku sedmice. Neće li ona i sam a poći tim tragom? Kad je ona zatim otišla, Lun je os­ tao u nedoumici u pogledu nam era ove čudne devojke. Napustio je stan i uzeo svoja kola, u kojima je imao potrebno oružje i sredstva za bilo koji poduhvat. On uze mali pištolj, svoje novo i najopasnije oružje ka­ libra samo desetog dela inča. Stavi ga pod naročit štitnik podešen da prileže uz kuk ispod odeće. Vozeći prem a jugu dobro je proverio prati li ga neko. Bio je siguran da može slobodno dalje. * ^ o ed m ic a« je bila stara, vrlo duga i prizemna zgrada, iza koje se nala­ zilo preko dvesta jardi široko i čet­ vrt milje dugo dvorište. Na njego­ vom kraju s druge strane bio je red od petnaest konjušnica svaka za po dvanaest konja i odeljkom za smeštaj hrane. Jedan deo »sedmice«, uz čiju fir­ mu je bila naslikana sedmica pik, bio je preuređen u prenoćište. Sest soba bile su vrlo lepo uređene. Srednji deo zauzimala je krčm a s odeljenjima za bilijar i automatima za nove kafanske igre, koji su gutali poprilične sume metalnog novca od po deset i po pet pensa. 35

Lun sve to obiđe i sede u restoran. konja i upita da li može brzo da doNaruči rečno-morsku salm onidu1 « bije osedlanog konja. — Kasno je, a noćna tarifa je na roštilju i poče užinu sedeći na vrlo pogodnom mestu. Odatle je na dvostruka. Obucite se za jahanje i jednoj strani kroz niski prozor vi­ za pola sata imaćete konja. Jeste li deo dvorište prem a štalama, a na odličan, ili običan jahač? — reče čo­ vek koji je brinuo o izdavanju konja. drugoj prilaz od grada. Lun kroz prozor vide kako pukov­ U prolazu između dve štale pri- nik i tri njegova prijatelja uzjahaše. meti žensku osobu u ljubičastom Dakle, bilo je kasno da iznajmi ko­ kaputiću i svetio plavim pantalona- nja. Ostalo mu je jedino da vidi ku­ m a za jahanje. Imala je na glavi da odlaze. Oni pođoše prem a kapiji,' crvenu džokej sku kapu, a na noga­ koja je vodila u šumu ogromnog m a čizme braon boje. Zbog daljine i parka. Nije bilo načina da ih prati, i njenih velikih naočara nije mogao on samo prošeta dvorištem. Ali tada da joj vidi lice. blizu njega galopom projaha ona Njegovu pažnju privukoše dva dam a u ljubičastom kaputiću. momka koji izvedoše četiri jahaća On uzalud viknu za njom. Nije ga konja i počeše da ih sedlaju kod čula. Bila je to Enda Halmes, ili se prečke za koju ih vezaše. Neko se njemu samo tako činilo. spremao da jaše, a već se bližilo ve­ On se vrati kod čoveka koji je bri­ će. nuo o izdavanju konja. Dade mu pet A tada stiže jedan taksi i iz njega funti i zatraži da m u pokaže ko je iz­ iziđe pukovnik Voters. Lun ga je od­ najmio konje. Tamo je zaista bilo m ah prepoznao, jer sada ovaj nije Ende Halmes. bio maskiran. Voters plati taksi i ot­ ime — A ko je iznajmio ona četiri ko­ pusti ga, a preuze prilično veliki ko­ fer i uputi se ka sobama za preno­ nja? — upita Lun. — Ovde piše. To je inače naš česti ćište. Lun beše završio ranu večeru, gost, gospodin pukovnik — odgovo­ pa htede da iziđe i pozva da plati. čovek. Dok je kelner naplaćivao, napolju ri Lun pročita ime Eđvina Votersa. se videlo kako stigoše jedan po je­ — Da li često jaše ovako kasno? dan tri taksi automobila. Iz svakog iziđe samo po jedan čovek. Lun pre- — pitao je dalje Lun. — To je prvi put što ja znam. poznade onu trojicu sa aerodroma. — Kad treba d a se vrati? Zagonetka sedmice bila je rešena, — Rekao je da će zadržati konje ali tek je trebalo da se vidi šta oni tu cele noći. Javiće telefonom gde da rade. Ona trojica takođe nestadoše u delu »sedmice« sa sobama za pre­ dođemo da ih preuzmemo, jer neće noćište. Zato on ostade da još malo se vratiti ovamo. Lun se još dugo raspitivao im a li sedi i razmisli o svemu. Pitao se da li je to novo sklonište čudnog pu­ Voters prijatelje u tom kraju, ili možda neko imanje, kuću ili bunga­ kovnika i njegovih ljudi. Ali tada ih ugleda kako idu preko lov. Niko nije umeo da mu odgovo­ dvorišta ka osedlanim konjima. Za­ ri, iako je žrtvovao još deset funti da to požuri do biroa za iznajmljivanje službenik konjušnice okupi nekoli­ ko momaka i da se obavesti. Brzo se smračivalo i Lun je raz­ l vrsta pastrmke, koja živi u m oru i u reci mišljao šta da uradi. Baš tada u dvo­ 36

vrlo čvrstim, a onda kroz suzne oči dopreše svetio i konture nečega što je moglo da bude dugački sto, oko koga su sedeli ljudi. Nečija nežna ruka mu obrisa oči mekom i vlaž­ nom tkaninom. Odmah zatim je do­ bro video. On okrenu glavu i ugleda nasmejano lice jedne devojke svetloplave, skoro platinski bele kose, kao sneg belih zuba i preplanulog lica. Kosa joj je bila duga i spletena u jednu pletenicu koja joj je padala preko ram ena i niz desnu stranu grudi, dodirujući u tom trenutku Lunovo uvo. Pošto osmotri devojku, Lun pogle­ da prem a stolu. Tamo je sedelo šest ljudi, pred kojima je sve bilo sprem­ ljeno za večeru. Lun ih osmotri i re­ če: — Dobro veče, gospodo! — Dobro stigli u naše društvo, gospodine Sikerte — odvrati čovek koji je sedeo na čelu stola. — A to ste vi, gospodine Voterse — reče Lun kao da je to što su ga prepoznali sasvim obična stvar. Tek u tom trenutku plavokosa devojka pređe desno od Luna i on bli­ zu sebe ugleda Endu Halmes, koja mu se čudno osmehnu klimnuvši glavom u znak pozdrava. Lice joj VII ' • dobi izraz koji je značio žaljenje zbog svega što se dogodilo. V o ž n ja je trajala duže od' sata, a — Gospodine Sikerte, predstaviću onda su kola poskočila po nekak­ vam svoje prijatelje, jer gospođicu vom neravnom tlu,- nagnula se na- Halmes već znate. Dama koja se po­ pred kao da silaze ,niz vrlo strmu brinula da bolje vidite naša je draga padinu, zadrhtala po nekakvim čes­ štićenica Konstanca Andis —• poče tim preprekam a i konačno st^la. Edvin Voters. Neko otvori prtljažnik i Lun iskrenu Lun se okrenu i osmehnu se đeglava da vidi ko je pored njega. Ali vojci klimnuvši glavom u znak po­ tada mu u lice udari mlaz nekakvog zdrava. gasa, od koga prvo oseti bol u oči­ — Gospodin naspram mene je ma, a onda izgubi svest. slavni major komandosa Markus Kad je ponovo došao k svesti, Gil. Pored njega je njegov stalni prvo oseti da sedi pritešnjen nečim drug, poručnik Kristijan Esenden.

rište dotrča konj na kojem beše odjahala Enda Halmes. Osoblje ko­ nj usnice ga veza i dvojica izvedoše konje da potraže jahačicu. Verovali su da ju je konj zbacio. Lun takođe iznajmi konja i pojaha ga onako u običnom odelu. Beše iz kola uzeo i jaku reflektorsku lampu. Dugo je sa osobljem tražio Endu, ali nje nije bilo. Zato obavesti starog inspektora Diksona, koji reče da će organizovati traženje. Nije želeo da se nađe ovde kad sve počne da vrvi od policajaca, pa zato Lun krenu k svojim kolima. Bio je zamišljen, jer preostajao je samo zaključak da je Enda pratila Votersa i njegove ljude i da su je oni primetili. Zbog tih misli nije bio mnogo oprezan dok je prilazio kolima. Dok ih je otključavao, oseti stra­ hovit udarac po glavi i izgubi svest. Kad se osvestio bio je u mraku čvrsto vezan i usta ulepljenih flaste­ rom. Jedno vreme nije bio svestan da li mu se to vrti u glavi, ili se ono u šta je zatvoren kreće. Tada zaklju­ či da je u prtljažniku svojih kola, jer je prepoznao onaj karakteristični zvuk odličnog i izvan serije rađenog motora s prigušivačima koji su čini­ li da se rad motora jedva čuje.;

37

Nasmejani džin je Bak Simpson, takođe stalni majorov pratilac. Njih trojica su došli sa mnom u »sedmi­ cu«, dok ste nas vi i gospođica Halmes uhodili. Za nas je još uvek za­ gonetno to kako ste saznali da dola­ zimo tamo — nastavljao je Voters. — Nije bilo teško — odgovori Lun. -*■ Ćuo sam n a aerodrom u kad ste rekli da je sastanak u »sedmici«. — Moliću vas da nam kasnije to bolje objasnite. A sada da završim upoznavanje. Ovo je kapetan Filip Rrejton, nenadm ašni stručnjak za oružja i radio uređaje svih vrsta, na­ ravno ako vas ne stavljamo u kon­ kurenciju. A ovaj nasmejani ćelavko je Robert Tom, najbolji poznava­ lac i uzgajivač cveća u Engleskoj, ali zato i odličan komandos. Njih dvojica su osm atrali kod »sedmice« i shvatili da nas gospođica Halmes i vi uhodite. Obavili su zatim dobar posao. Krejton je pregledao vaša kola i otkrio čuda tehnike. Posle to­ ga nam nije bilo teško da shvatimo svoju sreću što smo, m akar i na ova­ kav način, domaćini slavnom kralju ponoći — zaključi Voters predstav­ ljanje, Dok je on govorio, Lun je neprimetno ispitao svoj položaj. Bio je obučen u neko tuđe odelo. Stolica n a kojoj je sedeo im ala je naslone za ruke, ispod kojih je prolazio de­ beo lanac, kojim je celo Lunovo telo bilo privezano. On se pomeri u stoli­ ci i desni kuk jače pritisnu o naslon. Oseti da njegov pištolj nije otkriven. Dakle, napadači su ga svukli sve do donjeg veša misleći da su mu tako oduzeli sve što bi moglo da skriva neko oružje. Sada je prvi put koris­ no poslužila prem a telu i pištolju načinjena obloga koja je pod vešom bila neprimetna. — Ko su dežurni za pomoć u ku­ hinji? — upita tada Konstanca Andis. 38

— Nisu određeni. Traže se dobro­ voljci — odgovori Voters. — Javljam se ja! — upade Lun pre svih drugih. Svi se nasmejaše, a ustadoše Krej­ ton i Tom. Uskoro Konstanca i njih dvojica donesoše jelo, a sam Voters obiđe sto i ponudi pića. Lun reče da će po­ sle popiti samo čašu vina. Da Lun i Enda Halmes nisu bili vezani za svoje stolice izgledalo bi da to sedi društvo poznanika i prija­ telja. Lun objasni da je večerao ne očekujući ovakvo društvo, ali da će malo probati od nekog jela. — Preporučite mi vi šta da uz­ mem — obrati se on Konstanci Andis. '••• — Brinuću o vam a — odvrati ona. Tada se Lun obrati Endi Halmes: — Kako su vas ugrabili i doveli u ovo birano društvo? .i-— Gospodin Voters me je doče­ kao iza šiblja i iznenada me ugrabio s mog konja. Nisam stigla da se b ra­ nim, a već mi je vezao ruke. Jahali smo još deset minuta, pa smo se na­ šli n aivlci parka. Tamo su gospoda ostavila konje i smestila se u auto­ mobil koji je čekao. Posle su upotreJpiji gas, od koga sm a oslepela i izgubila ,svest — ispriča Enda Halmes m irna i ne gubeći osmeh s lica. — Pošto želite da se o svemu brzo obavestite, zadovoljiću vas — poče Voters. —. Verovatno znate da je gospođica Halmes detektiv Skotland Jarda. Lun klimnu glavom i nehotično pogleda Endu da vidi nije li joj ta potvrda neprijatna. Ona se i dalje smeškala. — Kako ste to doznali? — upita Lun. — I da li su samo uređaji u mo­ jim kolima i sitnice koje ste našli u mom odelu osnov vaše tvrdnje da sam je Donald Sikert?

— Odgovor nije sasvim jednosta­ prozori su bili zastrti starinskim van, ali glavni nagoveštaji biće do­ tkaninam a ukrašenim zlatnim niti­ voljni da sve shvatite — nastavi Vo- ma. — Gde se nalazimo? -- upita Lun. ters. — Svaki čovek im a poneku m a­ — O tome neće biti reči. Sumnja nu. Jednu m anu ima i stari inspek­ tor Majki Dikson. Suviše tajni priča se da ste u stanju čak da prenosite svojoj Heleni. Čak znamo i šta piše misli do Džejn Vitington. Preduzeu pismu, koje je spremio za vas, od­ ćemo sve mere da se ne ometu naši nosno šta bi Helena trebalo da vam planovi — odgovori Voters. — Izgledalo mi je da počinjemo ispriča, kad Dikson nestane. . — Mislim da on želi da to još ne sasvim iskrene razgovore — prim e­ ti Lun. saznam — primeti Lun. — Da, razgovore bez laži, ali neke — Za Diksona je to važno pitanje, a za vas samo jedna buduća obave­ istine svako ima pravo da zadrži za za. On i Helena usvojili su jednog sebe — odvrati Edvin Voters. dečaka. Žele da mu vi budete zaštit­ — Svakako — složi se Lun s osmenik i staratelj, kad to Diksonovi ne hom. — Da li je istina da ste vi i vaši budu više bili. Ne ostavljaju mu do­ prijatelji oteli zlato iz blindiranog voljno nasledstvo — nastavi Voters. kamiona? — Kako ste sve to doznali? — po­ — O! Pa vi preterujete, gospodine novi prvo pitanje Lun. ;..» Sikerte! — uzviknu Voters. — O — Naša štićenica Konstanca An- pljačci zlata ništa ne znamo. Bilo bi dis, koja je kći jednog našeg umrlog lepo imati toliko bogatstvo... Ali druga, odličan je obaveštajac i naš sreća nam se nasmešila. Sada smo saradnik. O na se sada zvanično n a­ bogatiji nego da smo ugrabili i ono lazi u Tenerifi. Od dana kad je Dik­ zlato, i dva puta toliko. son opet u službi, ona dva puta sed­ — Stvarno?! — izrazi Lun čuđe­ mično pomaže gospođi Heleni Dik­ nje. son u spremanju stana. Filipovim — Imamo vas — odgovori Voters uređajim a nije joj bilo teško da stal­ teatralno šireći ruke i razvlačeći li­ no sluša razgovore Diksonovih — ce u osmeh. — Udružićemo se zauobjasni Voters. :j -uo-' vek. Vi nećete biti sami, a imaćemo Lun klimnu glavom. Sada mu je najveštije ljude Londona u svojoj bilo jasno i kako su saznali ko je Eh- trupi. — Ili grešite, ili vas ja ne razuda Halmes i kako su brzo otkrili ko mem — odgovori Lun. — Ja ne že­ je njihov zarobljenik. — Dakle, stvari su se razvijale za lim da se udružujem. — Objasniću i vam a i svojim pri­ vas vrlo dobro, a za Endu i mene jateljima ovde — nastavi Voters. — vrlo rđavo — zaključi Lun. — Slučajno znamo i to da vaša Zaplenjivači z lata,.. Džejn Vitington i m ornar Makfer- . — Češće je upotrebljavana odre­ son nisu u Londonu — s nešto pri­ đenija reč: poljačkaši — ispravi ga Lun. krivene zluradosti dodade Voters. — To je tačno, ali suviše g ru b o ... Razgovor se opet prekide i oni za­ vrši šei večeru, a Bak Simpson poče Taj novac, odnosno zlato, svojina je da odnosi posuđe. Lun osmotri pro­ bogatih bankara, koji ga nisu zara­ storiju u kojoj su se nalazili. Bila je dili. Oni su ga na pogodan način to prostrana trpezarija, čiji visoki oteli, ili, ako vam se više sviđa, op­ 39

ljačkali. Ja bih ga od njih uzeo bez griže savesti. — Savremeni Robin Hud! — do­ baci Lun. — Vaša upadica za nas je samo pohvala. Nehotično ste izrekli pravi osnov naših želja: oduzeti bogatstvo onim koji ga imaju suviše — dodade Voters. — Nedostaje drugi deo postupka: podeliti bogatstvo siromašnima. — E, toliko ludi nismo — slatko se nasm eja Voters. Lun samo klimnu glavom. Video je da su pred njim ljudi bez skrupu­ la, koji žele da uz pljačkaški plen imaju i oreol neke slave. Takvi su najopasniji, jer svaki zločin mogu da opravdaju, m akar pred samim sobom, a to je ugodno za umirenje savesti. — Dakle, poslužila nas je sreća i vi ste se našli n a našem tragu, a sa­ da i u našim rukama,. Dragi prijate­ lji — okrete se Voters svojim ljudi­ ma — svi znate dosta o Lunu, kralju ponoći, da ne izlažem detalje. — Ja i moji prijatelji znamo vrlo malo. Godine smo izgubili u džun­ glam a i pustinjama Afrike i Azije. Iz borbe u borbu, čas za jednu, čas za drugu stranu; ko je bolje plaćao. Ipak nismo mnogo dobili — upade major Markus Gil. — Zato i ne zna­ mo mnogo o Lunu, iako smo s vre­ m ena na vreme nešto čuli. — Ispričaću vam glavno, a gospo­ din Sikert može da me popravi — opet poče da govori Voters. — Veli­ ki gangsteri Amerike podvalili su ocu dečaka Donalda Sikerta. Bacili su neke svoje zločine kao izmišljene optužbe na njega, a onda su ga ubi­ li. Tada su postali »zaštitnici« m la­ dog Donalda, dečaka izvanrednog pamćenja, ogromne nadarenosti i savršene telesne građe. Resili su da od njega naprave savršenog gan­ 40

gstera, iza čijih leda bi obavljali svo­ je prljave poslove, dok bi on zbunji­ vao i vukao za nos policiju ne samo Amerike nego i drugih delova sveta. — Znači, nije im uspelo — upade Gil. — U nečem su pogrešili. Preterali s u ... Uzeli su m u mnoge učitelje, da razviju njegove sposobnosti. Učili su ga glasoviti profesori najboljih uni­ verziteta. Uz njih su dolazili fakiri, opsenari, mađioničari, najveštiji obijači, vrhunski revolveraši, učite­ lji džudoa, džiu-džica i boksa, znalci stranih jezika i majstori mnogih za­ nata — nastavljao je Voters.. — Kako ga to nije uništilo? — upade Bak Simpson i njegove snaž­ ne vilice se opustiše, a ogromna us­ ta razvukoše u osmeh. — Eto, nije — nastavi Voters. — Ono što bi za tebe bilo smrtonosno, za njega je bilo blagodet. Mnogo je naučio, dok su tri velika gangster­ ska šefa priprem ala njegov nastup dajući mu i tajanstveni nadimak: Lun, kralj ponoći. Sada bih voleo da od njega samog čujemo zašto se ok­ renuo protiv svojih zaštitnika. — Učeći plemenite veštine i sabirajući znanje čovek počne da shvata život i zavoli ljude, prirodu i nauku — odgovori Lun. — To nam nije dovoljno kao odgo­ vor — primeti kapetan Krejton. — Ko zavoli život i ljude, prirodu i nauku, počinje da mrzi zločin i laž. Od tog osećanja do učešća u borbi protiv mnogih zala nije dug put — dodade Lun. — Vi ste ga suviše brzo prešli — nasmeja se Voters i poče da nabraja neobične Lunove obračune s mno­ gim gangsterskim bandama. Videlo se da je uvek i s velikim interesovanjem pratio sve što je mog­ lo da se sazna o Lunu. Voters nabroja i m noga oružja i tehnička

sredstva, koja je Lun stvorio da mu posluže u borbi protiv zločina. Nabroja i oblasti nauke u kojima je prevazišao m noge'vrhunske prona­ lazače i naučnike, a onda zaključi: — Kako su veliki gangsteri preterali spremajući ga da bude savršeni zločinac, tako je i on preterao dose­ žući do najdubljih problema nauke. Zato se sukobio sa legalnim nači­ nom života. Sukobio se sa policijom. Traže ga mnoge policije, obaveštajne službe, velike kompanije i ko sve ne. Njegova cena, kad se tome doda njegovo sklonište, koje niko nije us­ peo da otkrije i koje je napunio zla­ tom izvađenim iz mora, njegova ot­ krića i planovi, dosežu basnoslovnu vrednost. Plen od tri četvrt miliona funti prava je sitnica prem a tome što sam nabrojao. I sve to je u našim rukama, jer je gospodin Donald Sikert naš, istina malo suviše čvrsto vezan — završi Voters svoje izlaga­ nje. Lun nehotično pogleda Endu Halmes. Iznenadi ga strah, koji beše vi­ deo na njenom licu. O na beše shva­ tila kakva opasnost se nadvila nad Donaldom Sikertom. — Niste prvi koji su pokušali da iskoriste trenutak što me imaju u rukam a — reče Lun mirno. — To je istina. Međutim, istina je i to da ste prvi put u rukam a pravih ljudi. Mi umemo da ostvarimo ono što želimo. Znamo i kako da vas smekšamo — odgovori poručnik Kristijan Esenden prvi put se mešajući u ovaj razgovor. — Ne pristajem na saradnju s va­ ma, a neće vam uspeti da me naterate — odgovori mu Lun gledajući ga u oči na način zbog kojeg se Esenden naglo ispravi u svojoj stoli­ ci. — Videćemo — upade Voters. — Postoji izvesna gospođica Džejn Vi-

tington. Biće i ona jednog dana ovde. Priključićemo vam i moriiara Makfersona, m akar on izmisMo milion novih psovki. / — Dakle, imaćete čimć da me ucenjujete? — upita L u n / — Samo ako se ne" udružimo. Mnogo radije bismo bili »brigada ponoći«, nego ukrotitelji kralja po­ noći. Ali što se m o ra... Dake, sve će biti uređeno čim se obračunamo sa Oskarom Harusijem. Osvetićemo se za strašnu smrt Hala Blekidža — odgovori Voters. — Znači li to da ćete poubijati mnoge ljude? — pitao je dalje Lun. — Tačno! Mnoge Harusijeve gan­ gstere! — Zašto to niste učinili pre, ili dok ste mu služili? — Bilo je drugo vrem e... Onda nisu bili ubili Blekidža... Nisu po­ kušali da nam otm u... Oni misle da je zlato kod nas i žele da nam ga ot­ mu — u prekidima i ljutito odgovori Voters. — Pokazaćemo im šta znači napasti slavne komandose. Postaće poslušni kao najbolji vojnici. Disciplinovaćemo jednom londonsko pod­ zemlje. Osetiće da ima prave vođe. Voters je padao u vatru. Bilo je očito da nije sve u redu sa ovim opasnim čovekom. Lun tog trenutka shvati da je Voters, služeći Harusija, a sećajući se svoje prošlosti, poželeo da sam postane gospodar podzemlja. — Bilo bi pametno udesiti da poli­ cija nađe zlato ne nalazeći dokaze o krivici otm ičara i nastaviti pošten život — reče Lun tada osmotrivši brzo svakog od šest prisutnih ljudi. — Ne želimo savete! — uzviknu Voters. — Vi ste naš zarobljenik. Daćemo vam dosta vrem ena da do­ bro razmislite. Udružite se sa jakim i slavnim. Zagospodarićemo čita­ vom armijom podzemlja Londona. 41

A onda, unovčićemo vaše genijalne pronalaske. Postaćemo tajna sila kakvu svet nije video! — Imamo veze i u Africi. S dovolj­ no novca imaćemo oružje i snagu, a onda gospodarićemo čitavim novim državama - upade major Gil. — Da, o svemu treba da se raz­ misli — zaključi Lun ovaj nekorisni razgovor. • Nije uspeo da sazna gde je zato­ čen, niti kakvi su izgledi da se brzo oslobodi i spase Enda Halmes. Ćutao je neko vreme razmišljajući. Ćutanje prekide Edvin Voters. — Odvedimo ih u minus tri — re­ če on i ustade.

Robert Torn donese nekakva dva džaka od maskirnog vojničkog plat­ n a i navuče ih na Luna i Endu. Od­ m ah zatim njih dvoje osetiše da ih odvoze. Lun je procenjivao razdalji­ nu. Kretali su se ravno pravo po podu zastrtom tkaninom. Onda su koraci pratilaca odzvanjali kao da se ljudi kreću po podovima oblože­ nim parketom. Konačno lupanje po­ stade jače. Na tlu su bile ili kamene ploče, ili beton. Stolice na točkovim a poskakivale su po neravnina­ ma. Sve je to moglo da bude oko sto koraka, jer Lun je izbroja devedeset i tri koraka. U jednom trenutku Voters reče: — Roberte, dodaj stub i užljebi ga. Pripreme su trajale oko tri minu­ ta, a onda Lun oseti da je njegova stolica postavljena uz Endinu, jer oseti dodir njenog lakta n a svojoj podlaktici. Voters i otmičari stadoše sasvim oko njih, jer Lun je čuo nji­ hovo disanje odmah iznad svoje gla­ ve. — Ovaj uređaj funkcioniše odlič­ no kao i pre trideset godina, kada sam se ovde spremao za odlazak na kontinent — reče Voters. 42

-- Prava je sreća što su nestali svi koji su znali za njega — reče kape­ tan Filip Krejton. — Da, ostalo nam je zaista odlič­ no sklonište. Zakupio sam ga dajući poslednji novac i primajući dug — reče Voters. — Ne shvatam zašto je sve ovo iz­ građeno — reče major Markus Gil. — Mislilo se na opasnost od oku­ pacije ostrva. Ovde je, u slučaju da Hitler osvoji ostrvo, trebalo da bude jedno od skrovišta za vođe otpora. Desilo se da su poginuli, ili umrli svi koji su znali i.jegovu tajnu. Nigde nisu ostavljeni planovi. Jedino sam je znao da ovde im a nešto što se ne vidi. Ispitivao sam svoje prija­ telje i utvrdio da je sklonište zabo­ ravljeno. Ispitao sam ga i uz Filipo­ vu pomoć otkrio podzemlje i sve taj­ ne skloništa — pričao je Voters, dok su pod njima strugali nekakvi zup­ čanici. Lun je osećao da se spuštaju. Kad uređaj stade, čulo se kako ljudi oko Luna i Ende opet koračaju po tvrdom podu, a onda se zaustavi­ še. Začu se lupanje nekakvih metal­ nih vrata, a onda sam Voters skide džakove sa stolica na točkovima. Svi su se nalazili u jednoj vlažnoj podzemnoj prostoriji odvojenoj od hodnika čeličnim rešetkama, čiji delovi su bili deblji od inča. Luna i En­ du postaviše leđima uz te rešetke. — Ovde ćete naći sve što vam tre­ ba. Ima malo vlage, ali provetravanje je dobro, ako budete radili — po­ če da objašnjava Filip Krejton. — Tamo vidite »konja« za agregat. Da bi ste imali električne struje, po dva sata dnevno okrečite snažno pedale pogona. Tako se napajaju baterije za svetio, kuvanje i dovod vazduha. Činiće vam dobro i za održavanje kondicije. Neko se nasmeja.

Harusi je mislio na nove opasnosti. Pukovnik Voters je bio nestao, a Ha­ rusi je svakoga časa očekivao da on negde udari. Kobna greška je bila učinjena. Otmica i ubistvo Hala Ble­ kidža samo su sve pogbršali. Svoje najsigurnije ljude Harusi je držao pored sebe. Skrivao se i up­ ravljao poslovima kockarnica i klu­ bova samo telefonskim vezama. Podzemlje uvek doznaje mnoge taj­ ne. Sada se znalo da »veliki šef« Ha­ rusi želi glave pukovnika Votersa i njegovih ljudi. Ali podzemlje je uvek poštovalo snagu i novac. Mnogi sa­ mostalni zločinci i čitave bande če­ kali su da vide šta će da se dogodi. Bili su spremni da se priključe ja­ čem. Sve to brzo je osetio Oskar Ha­ Odmah zatim šest ljudi krenuše rusi. Osećao se usamljenimy iako je da se udaljavaju niskim hodnikom. bio opkoljen čitavom grupom telohLun i Enda gledali su za njima drže­ ranitelja. ;; r- r ; ■' ći se za debele čelične rešetke, do­ Tri naredna dana nije se ništa do­ voljno čvrste da se odupru i snazi godilo. A onda je došao prvi1udarac, slonova. Na kraju hodnika videli su ali tamo *gde g a’ H arusi1ttije očeki­ jedan kratak štub sa dva kraka na vao.'-' /or>r.q •> 1 ! ■' •• diže i nestade u tavanici, Lun za­ Tih dana ona nije ozbiljno shvati­ pamti brzinu kretanja i poće da bro­ la Oskarova upozorenja dal počinju ji sekunde. opasnosti. Odlazila je na prijeme i Kada je sve to izračunao, izlazilo sedeljke, izlete i noćne posete klu­ je da se nalaze najmanje deset jarđi bovima. Na Harusijeva upozorenja ispod površine tla, sa koga su počeli odgovaralaje: da se spuštaju ovamo, — Brini se o Fani Zaroj, a mene — Fantastično! — uzviknu Enda ostavi na miru! ■ i: kad nastade potpuna tišina. — Fani je samo mamac u kockar­ nici. Zašto me stalno sumnjičiš? — VIII branio se Harusi, iako je to, da mu je lepa Fani nova, velika strast bila P o š to je prebrodio zamke inspek­ javna tajna. Četvrte večeri Patricija Harusi je tora Frenka Štokvela u istrazi o ve­ zama sa pregaženim Bazilom Avlin.- razmišljala koga od svojih prijatelja gom i o smrti Hala Blekidža, Oskar da pozove. Potražila je dvojicu, ali

— Iziđimo — reče Voters i njih šestorica se nađoše s druge strane rešetki. Krejton pruži ruke i otključa lan­ ce prvo na stolici Ende Halmes, a onda na Lunovoj. — Zašto nju ostavljate ovde? — upita Lun. — Mogli ste bar da je držite u nekoj manje vlažnoj prosto­ riji. — Već smo razgovarali s njom o tome kad smo joj rekli da su joj nade male i da nam sve kaže, jer smo i vas uhvatili. Tvrdila je da vas ne poznaje. Kad smo je pitali želi li da bude zatvorena sama, ili sa va­ ma, rekla je da ne podnosi samoću — smejući se odgovori Krejton.

43

oni su »strašno žalili«... Odlučila je da je prati Dik Volton, jer on je to morao. Ponekad ju je zabavljalo da muči tog Harusijevog žigola. Volton je pre tri godine zauzeo četvrto mesto pri izboru m istera univerzum. Dakle, bio je atletski građen i moglo bi se reći da je im a vrlo lepu glavu, da mu izraz lica nije bio priglup. Bi­ lo je poznato da se on plaši veza sa ženama, jer je sm atrao da to uništa­ va njegovu kondiciju i smeta jača­ nju mišića. Devojka ubijenog Bazila Avlinga bila je prava mučiteljica za Dika Voltona. Njena pokvarenost, glad za novcem i orgijanje svake noći kao da su delovali drugačije nego na druge žene. Umesto da ve­ ne, ona je postajala sve lepša. Ličila je na one idealizovane crteže žena u časopisima za muškarce. Sve na njoj bilo je toliko savršeno pravilno i lepo da je delovalo nestvarno. Ona je o Voltonu uvek govorila: — Nije kakav izgleda. To se bilo pretvorilo u šalu koju su ponavljali svi koji su ga poznava­ li i pri svakom susretu. To se pretvo­ rilo u nadimak i ljudi bi govorili: »Dolazi nije kakav izgleda«. Prijateljica ga je pronašla zovući telefonom kockarnicu. Rekla mu je da dođe po nju. — Ali Oskar mi je naredio... — reče Volton. — Neka on ide do đavola, a ti od­ m ah dođi. Ako se usprotivi, reci da mu poručujem da sam našla jednog momka, koji će za dve stotine da udavi izvesnu Fani. Baš bih volela da potrošim te dve stotine funti — zaključi Patricija i vrati se ka ogle­ daju. Posmatrala je svoje pune i čvrste grudi, zadovoljno pomilovala gustu i uređenu kosu, nezadovoljno napu­ čila usta zbog nekoliko plavih žilica 44

koje su se videle kroz kožu njenih nogu i počela da se oblači. Još nije bila sasvim obučena kad se čulo zvono n a vratima. Njena so­ barica je bila u prizemlju i Patricija je čula kako ona viče: — Odmah! Dolazim! Patricija je očekivala Dika Volto­ na, a u njenu sobu su upala dva sas­ vim nepoznata muškarca. Jedan od njih je bio pravi džin snažnih vilica i velikih usta, ali nasmejan. Patricija Harusi po njegovom pogledu za­ ključi da ga je impresionirala. Dru­ gi je bio srednjeg rasta, duge kose i s trouglastom bradicom ispod donje usne. Brkovi su mu bili gusti, ali ko­ sa mu se na čelu već prilično bila proredila, a iz nje su sa strane sijale sede vlasi. Patricija proceni da džin ima manje od četrdeset, a čovek sabradicom više od pedeset godina. — Ko ste vi, gospodo? — upita ona pošto ih dobro osmotri. Bili su to poručnik Kristijan Esenden i komandos Bak Simpson. — Policija! Pođite s nam a — reče Esenden i pokaza joj nekakvu legiti­ maciju, koja je mogla da bude lažna policijska karta, ili obična članska karta nekog noćnog kluba. — Ne, to ne možete da mi učinite. Ja ništa nisam skrivila. Odlazite! — odvrati Patricija Harusi i pođe ka telefonu. Bak Simpson ispruži svoju dugu i snažnu ruku.i prepreci joj.prolaz. — Što pre poslušate, pre ćete mo­ ći tamo kud se spremate — reče on zureći u duboki izrez njene haljine. — Ali ja nisam ništa skrivila! — ljutito reče žena. — Vodi se istraga. Optuženi ste za saučesništvo u poslovima svog mu­ ža, Oskara Harusija — reče Esen­ den i m ahnu nekim papirom.

— Pozvaću svoga advokata, a on­ da ću s vam a — dodade Patricija Harusi. — Učinite to iz stanice. Krećimo! — grubo odvrati Esenden. U tom trenutku čuše se koraci uz stepenište. Patricija prepoznade hod Dika Voltona i obradova se nje­ govom dolasku. Ali tada ugleda ka­ ko se dva tobožnja policajca postaviše oko vrata. Potegoše pištolje i sa­ čekaše da on uđe. — Ne okreći se, ako ti je život drag! — opomenu ga Bak Simpson. Volton se ukoči i pod sakoom mu nabrekoše čvorovi mišića. — Jesi li ti Harusijev čovek? — upita Esenden. — Oni kažu da su iz policije — upade Patricija Harusi. Volton poćuta i htede da polako okrene glavu, ali mu Simpson jače /.ubode cev prigušivača svog pišto­ lju u leđa i opet ga opomenu. — Ja sam službenik Harusijeve firme — konačno odgovori kandi­ dat za najlepše građenog m uškarca sveta. — On se sprem a za napad! — uzviknu Esenden, iako to nije bilo tačno. Bak Simpson pritisnu okidač piš­ tolja i tri jedva čujna pucnja ođjeknuše. Volton se uhvati za leđa i n a­ glo savi unazad, a onda pade. Patri­ cija Harusi kriknu. — Nije trebalo da napada — reče Esenden. — Svi Oskarovi momci su ubice i mi policajci ne možemo da rizikujemo. — On ubica?! On je samo žigolo Ubili ste ga kao obični zločinci! — odvrati ona. — Osvestite se i krećite! — odvrati Esenden i snažno je ošamari. — Vi niste policajci... Ne ličite.. Ko ste vi? — plačući je govorila Pat­ ricija Harusi, jer to je bilo prvi put u

njenom životu da ju je neko ošamario. — Umirite se i poslušajte što vam se naređuje — reče Esenden prila­ zeći joj bliže. — Došli smo po nare­ đenju vašeg muža. Neposlušni ste, a on želi da se sklonite neko vreme. — A tako! Platiće mi to Oskar. Idemo! — zaključi lakoverna Patri­ cija, jer sve je ličilo na postupak nje­ nog muža. Kad je sišla, ugleda sobaricu koja je ležala u uglu hola. — Jeste li i nju ubili? — upita Pat­ ricija. — Samo smo je uspavali — odgo­ vori Esenden. Kad iziđoše, Patricija se osvrnu da vidi gde je automobil kojim treba da se odvezu, ali ugleda samo jedna bolnička kola. Simpson je dovede do njih, otvori vrata i gurnu je unut­ ra. O na ugleda još dve žene, koje su ležale na nosilima, nepokretne i sklopljenih očiju. — Pa to su Fani i Laura?! Šta će one ovde? — preneraženo upita Patricija Harusi. Ali tada joj u lice udari mlaz gasa iz ruke Kristijana Esendena i ona se uhvati za lice, a odmah zatim izgubi svest. * O n e noći kada su se Lun i Enda Halmes našli zatvoreni u čudnom skloništu nastranog pukovnika Votersa, ostali su neko vreme uz rešet­ ke osluškujući. Pošto je neobični uređaj za podizanje nestao u otvo­ ru, pogledali su ostalo što se odavde videlo. Pred rešetkam a bilo je po­ lukružno proširenje, od koga su se još desno i levo pružali zasvođeni niski hodnici. Na početku desnog hodnika videle su se uske zarđale šine, na kojima je stajao jedan isto . 45

tako zarđali vagonet sličan rudar­ skom. Odjednom svetio poče da slabi i Lun požuri do uređaja, koga Krejton beše nazvao »konjem«. Pope se na sedlo slično onom kod bicikla i stavi noge na pedale, Poče snažno da okreće i svetio se pojača. Lun je viđao slične vojne uređaje, koji su u drugom svetskom ratu služili na frontovima za stvaranje struje radi napajanja vojnih radio stanica, po­ ljskih bolnica, radova i bunkera, ta­ mo gde se drugačije nije mogla da dobije energija. Dok je on okretao pedale, stvara­ jući i rezervu struje u baterijama, Enda je obišla »zatvor« u kom su se našli. Nakon četvrt sata ona se vrati i poče da priča: — Ima devet prostorija. Najveća je uređena kao dvorana za zasedanja ili trpezarija. Tri su sobe za spa­ vanje sa po dva kreveta, a levo je so­ ba sa šest vojničkih ležaja. Malo da­ lje je spremište hrane. Tamo ima dva sanduka konzervi, nekoliko ku­ tija dvopeka i polica sa stotinak bo­ ca pića. Jedna soba je uređena kao kabinet i biblioteka. Sve knjige su oštećene od vlage i skoro sve su ne­ kakvi vojni udžbenici. Na kraju je kupatilo s tri kabine opremljene tuševima. Postoji i kuhinja. — Znači da je ovo deseta — za­ ključi Lun i siđe sa uređaja za stva­ ranje struje. Priđe zidu i otvori metalnu ploču iza koje se ukaza udubljenje, u ko­ me su bile baterije povezane u niz. Iznad njih je bila tabla od koje su polazili sprovodnici. Lun je brižljivo razgledao svaki sprovodnik i zaklju­ či da ih ima više nego što ima pri­ ključaka u prostorijama. Zato ih sam obiđe i vrati se ka Endi. Stade sasvim blizu nje i ona to pogrešno 46

shvati, pa isturi lice sprem na da pri­ mi utešni poljubac. Ali Lun se osmehnu i primače us­ ta njenom uhu. — Moram da govorim šapatom — poče tiho. — Neki sprovodnici u ku­ ćištu su sumnjivi. Izgleda da Voters i njegovi ljudi odozgo mogu da slu­ šaju svaku našu reč. Devojka samo klimnu glavom i glasno reče: — A ja sam očekivala utehu dru­ ge vrste. — Iskreni ste — nasmeja se Lun. — Ne smem da se razočaram. I meni je potrebna uteha. Tada se njihove usne spojiše, ali samo na trenutak, pa s6 Lun povuče i opet uzjaha uređaj malog genera­ tora. Skoro bešumno je okretao pe­ dale, dok je Enda posm atrala skrštenih ruku i dvosmisleno se smeškajući. — Bolje i vi nešto da radite. Spre­ mite sobe za spavanje i pogledajte radi li grejač vode u kupatilu — re­ če Lun. — Rekli ste »sobe«. Zar ćete pusti­ ti da preplašena devojka u ovoj grobnici spava sama?! — odvrati Enda i ne čekajuću odgovor uđe u uski hodnik prem a unutrašnjosti podzemnog bunkera. Kad se kontrolno svetio na bateri­ jama upalio u znak da su pune i da je dalje napajanje suvišno, Lun siđe i potraži Endu. Ne nađe je odmah i zaviri u kupatilo. S vrata vide veliko ogledalo, sa koga je na dosta mesta bila od vlage otpala am algam ska podloga. Ipak, on je u njemu video golo telo devojke pod mlazom tuša. Trenutak stajao je pred tom slikom, a onda tiho pritvori vrata bez brave i poče da razgleda ostale prostorije. Enda beše spremila samo jednu sobu. Ležaji su bili odvojeni, a pod zastrt vojničkim ćebadima. Uži zid

u toku zadnjih šest meseci. Bilo je tu čaja, kafe, prah a za spravljanje mleka, dvopeka, konzervi šunke i mno­ gih drugih namirnica. On proceni da bi to za njih dvoje bilo dovoljno za oko mesec dana. Uskoro mu se pridruži Enda i pre­ uze spremanje doručka. — Sve je prilično sveže — reče joj Lun. — Samo su vina vrlo stara. — Baš kako treba — odvrati ona optimistički. U kuhinji Lun nađe kuvarski če­ kić za meso i ponese ga u obilazak prostorija. Njime je udarao po zido­ vima, pokušavajući da otkrije gde su najtanji. Odjednom ga trže glas, koji je dolazio iz više pravaca i sa skrivenih mesta: — Halo, Sikerte! Uzalud istražuje­ te. Ne bi vam pomogle ni najbolje bušilice, ili gomile eksploziva, da probijete zidove skloništa. Sve je a r­ mirani beton debeo više od tri jarda. Lun prepoznade glas pukovnika Votersa i odvrati: — Radim to da prekratim vreme. Recite mi koliko je sati i da li je noć ili dan. — Sada je jutro, devet časova. Iz­ gubio sam iz vida da smo vam odu­ zeli časovnike. Nikad se ne zna šta sve u njima može da se skriva. Zna­ te, ta mikro radio tehnika... Doneću vam jedan časovnik — odgovori Voters. Četvrt sata kasnije Voters' stiže pred rešetke. Lun ga je očekivao * stojeći i držeći se za čelične šipke. Voters mu oprezno pruži nekakvu K a d su ustali nisu mogli da ocene kutiju obloženu kožom. Lun je uze i da li je jutro. Gubili su pojam o vre­ otvori. Bio je to lep putni budilnik, menu, jer su im časovnici biti uzeti. koji je pored sati pokazivao i dane. Lun ustade prvi i poče da puni bate­ — Doneo sam i paket s cigareta­ rije strujom, a onda pretraži spre­ ma i novinama. Želim da se ovde mište i otkri konzerve, čije oznake ugodno osećate — reče Voters p ru ­ su govorile da su zalihe popunjene žajući i paket.

je bio zaklonjen širokim ormarom od neobojenog drveta. Lun ga otvo­ ri i ugleda svežnjeve čaršava i ćebadi. Sve je imalo ustajali miris vlage, a na neispeglanom platnu vojničkih čaršava ponegde su se širile, tamne mrlje budi. Lun obiđe i ostale sobe. Zaključi da je Enđa izabrala najlepšu i najsuvlju. Iz prostorije sa dugim sto­ lom i dvanaest naslonjača on uze đve i prenese ih u spavaću sobu. Uključi sistem ventilacije i otkri da funkcioniše. Nađe i jednu grejalicu koju beše nagrizla rđa, ali čije žice zažariše. On se nasmeja misleći na t.o koliko će morati da »jaše« mali agregat, ako želi da njih dvoje koris­ te sve što im ovde može da stvori udobniji boravak. On grejalicu po­ stavi tako da direktno zagreva je­ dan ležaj, čije pokrivače beše podi­ gao. Tako se brzo gubila vlaga koja se ovde bila uvukla. Enda stiže rum ena od mlazeva vode i ogrnuta zgužvanim čaršavom. Lun joj pokaza koji je krevet sušila grejalica i reče: — To je za vas, Enda. Tamo u or-maru ima ćebadi i čaršava. Mogli biste da napravite zastor, kad već ostajemo u istoj sobi. — Meni zastor ne treba — odgo­ vori ona glasom koji je trebao da is­ kaže ravnodušnost, ali koji otkri uz­ buđenje. Lun nešto progunđa i ode do ku­ patila.

47

— Svratite malo u goste k nam a — reče Lun i pokaza prem a odaja­ ma skloništa. Voters se nasmeja dobroj šali, a onda nastavi: — Čuo sam kako kucate po zido­ vima. To je nepotrebno, jer nad va­ ma su tri jarda betona i skoro četiri jarda zemlje. Sa strane je isto toliko arm iranog betona i mnogo više zemlje. — Dakle, najslabija tačka su ove čudovišne debele rešetke — reče Lun mirno. — I najopasnija. Vezane su za signalne uređaje i nasilno lomljenje bi­ lo bi odmah javljeno, iako je to ne­ moguće. Pa čak i kad biste ih probi­ li, ostali biste zarobljeni — dodade Voters. — Zašto? Vidim desno jedan, a levo drugi hodnik. Sa ovim što vodi pravo, kojim ste vi stigli, to su tri puta, — Svi su minirani. Treba umeti doći ovamo. Da sad slobodno iziđete trebalo bi da savladate desetine zamki i mina iznenađenja. Čak i te­ orijski to je nemoguće. — A kud vode ovi hodnici? Pitam zbog čiste radoznalosti — nastavi Lun. — Onaj na čijem početku vidite vagonet vodi u spremišta oružja. Tamo su bazeni naročitog ulja, u kome su potopljeni pištolji, mašinske puške, mitraljete i hermetički zatvorene limenke municije. Sve to biće upotrebljivo i za koju stotinu godina. Tamo im a oružja za čitavu brigadu. Eksploziv i upaljači su takođe dobro zaštićeni. Kad biste ta­ mo stigli, onda, možda, uspeli biste da polako probijate put. Ima tamo i dobrih alatki. Međutim, neprohod­ no je, sem za mene. Svaki drugi čovek bio bi mrtav već posle nekoliko koraka — hvalisao se Voters. 48

— A kud vodi levi hodnik? — pi­ tao je dalje Lun. — Tamo su prazne prostorije koje bi mogle da prime do pet stotina lju­ di. Izgradnja ovog skloništa obavlje­ na je u najvećoj tajnosti i koštala je vrlo mnogo. Gradili su je vojnički majstori dovođeni u zatvorenim ka­ mionima i spuštani u podrume, iz kojih nisu mogli da izlaze. Nijedan nije saznao gde se nalazi. Postojanje podzemnih pećina, o kojima je znao samo jedan čo/ek, a koji više nije živ, olakšao je izgradnju — raspri­ čao se Voters. —Je li taj pravac miniran? — upi­ ta Lun. — Mnogostruko. Zadnja prepreka je uvek sprem na da sve poruši i za­ trpa svakoga ko bi prodro tamo — odgovori Voters. — Samo recite još to gde ste sakri­ li zlato — reče Lun. Voters ga je neko vreme gledao smeškajući se, a onda nastavi da govori: — Mislio sam da o tome nikome ne govorim, ali vam a hoću. Zlato je tamo kod oružja. S obzirom na to da ćemo biti kompanjoni, neću to da krijem od vas. Njihov razgovor prekide glas Ende Halmes: — Doručak! Sve je spremljeno! — Sačekajte malo. Imamo posetu — odvrati Lun. — Zavidim vam na društvu, Sikerte. Očito je lepa policijska špijunka do ušiju zaljubljena u vas — reče Voters. — I ona i ja smo prinuđeni da bu­ demo zajedno — odgovori Lun suvo. — Bolje pričajmo o vašim plano­ vima, koji mi izgledaju monstruoz­ ni. — Pomalo jesu ... Međutim, videćete da su genijalni i ostvarljivi. Vi znate da sam bio vešt agent i ko­

mandos. Sačuvao sam neke veze sa špijunskim organizacijama u Svetu. Znam ko će mi pomoći da se vaša Džejn Vitington i m ornar Makferson zadrže u Danskoj. Smetali bi mojim planovima. — Zašto? Rekao sam da planovi o našoj saradnji ne vrede. — Nakon nekoliko dana promenićete mišljenje. Otkrićete mi sve taj­ ne svog skloništa, a ja ću vam a ovog ovde. — Zbog čega mislite da čekate tih nekoliko dana? — Danas moji ljudi idu u izviđa­ nje. Počinjemo uništenje Oskara llarusija i njegove bande, Preuzećemo sve što on sada drži. — To neće ići lako. — Zastrašićemo ga toliko da će moliti da mu sve uzmemo i ostavi­ mo goli život. Neće mu ostati ni to, jor se usudio da digne ruku na mog dragog prijatelja. — Ne žalim Harusijeve gangste­ re, jer i sam bih pomogao da nesta­ nu. Međutim, žalim nedužne^koji će .stradati u tom obračunu. Žalim i V ilS .

— Mene?! Pa zašto, pobogu?! — zapanji se Voters. — Vi ste bolesni. Planirate samo zločine i podvale — odgovori Lun mirno. Voters poblede i vilice mu uzdrhtaše. — Da niste suviše dragoceni, sada bih vas ustrelio. Niko ne sme da ka­ že Edvinu Votersu da je lud! Ako ne promenite mišljenje, predaću vas ljudima koji bi platili milione, a umeju da vas nateraju na posluš­ nost — reče pretećim glasom. — Smirite se, V oterse... Vi treba da se opustite i odm orite.. Vama je potreban odmor i m ir... — poče Lun na onaj čudni način jednog od najboljih hipnotizera sveta.

— Ne pokušavajte to, Sikerte! — uzviknu Voters. — Ja sam ovde sam, a gore je samo Konstanca. Ni­ sam doneo ključ od rešetki i hipno­ za ne bi pomogla. Pored toga, ako se ne vratim za još nekoliko minuta, ovamo će početi da prodire smrto­ nosni gas. Sat već otkucava zadnje minute do puštanja gasa. Vrlo do­ bro nam je poznata vaša moć hip­ notizera i umećemo da se štitimo. Lun zastade. Verovao je u Votersovu pretnju. Pukovnik odjednom krenu ne iz­ govorivši više ni reč. Lun na ram e­ nu oseti ruku Ende Halmes. — Sve sam čula — reče ona tiho. * S le d e ć a tri dana prošla su bez ikakvih događaja u podzemnom bunkeru. Lun je uzalud ispitivao svaki kutak. Da prekrati vreme uzi­ mao je da pregleda od vlage požutele i slepljene knjige. Jedna od njih bila je uputstvo o projektovanju voj­ nih utvrđenja. Mnogi pasusi bili su podvučeni običnom olovkom. Lun poče da ih čita. Jedan podvučeni pa­ sus je glasio: »Podzemne nivoe treba deliti veli­ činam a od po tri jarda i jedm rstopu. Minus jedan je prvi sloj zemlje, minus dva zaštitni sloj betona. Od minus tri počinju nivoi sigurnosti i izgrađuje ih se više, prem a potrebi i nameni«. Lun zastade. Seti se da je Voters rekao: »Odvedimo ih u minus tri«. Bilo je to u trenutku kada su završi­ li večeru i razgovor prve noći kad su dovedeni ovamo kao zarobljeni­ ci. Možda postoji i nivo minus četiri i dalje, pomisli Lun i glasno poče da zove: 49

— Voterse! Halo, Voterse! Imam blizini. Čak nije skrivao ime, jer u nešto da vam saopštim! knjizi se potpisao jasno i čitko. — Zabrinjava me i to što je Lun Niko nije odgovarao. Lun podiže naslonjač i naglo ga spusti na be­ nestao odmah pošto je javio o Endi. tonski pod. Ponovi to još nekoliko Pokušao sam više puta da stupim s puta. Lupanje je zvučalo tako da je njim u vezu, ali bez uspeha — reče otkrivalo šupljinu ispod poda. Lun inspektor Majki Dikson i lice mu se udari pregradu između dve prosto­ iskrivi kao da će da kine, ili zaplače. rije i proceni zvuk, a onda opet pod — Događaji se gomilaju, a mi za­ i dobi to isto. Pregrada je bila debe­ ostajemo. Množe se zagonetke na la dvadeset inča. Istina, bio je to a r­ koje nemamo odgovore — nastavi mirani beton, ali saznanje je otvara­ Štokvel. — Oskar Harusi je u istrazi lo novu nadu. odbio svaku vezu sa smrću Hala Lun opet poče da kucka po zidovi­ Blekidža i Bazila Avlinga. Sada, ka­ ma, ali niko ga nije opominjao. Nje­ da je prijavio otmicu svoje žene i izgov posao prekide Enda javljajući vesne Fani Zaroj, izgledao je vrlo da je gotov ručak. zabrinut i preplašen. Međutim, od­ Poklonjeni buđilnik je pokazivao bio je da bude svedok i optuži Vodvadeset i dva časa i njih dvoje se tersa. Ne prihvata ni to da naši de­ spremiše na počinak. Lun predloži tektivi tajno posednu najvažnija da prošetaju kod rešetki i da malo mesta u obezbeđenju njegovog klu­ okreću uređaj za punjenje baterija. ba, kuće i kockarnica. On očito ne­ Baš je Enda okretala pedale kad ma čistu savest. se začu zujanje zupčanika platfor­ — Da li je tačno da je nestala i deme koja se spuštala. Kad stiže na vojka ubijenog Avlinga? — upita tle, sa nje siđoše Voters njegovih pet Dikson. ljudi i tri žene. — Njen nestanak može da im a i — Dovodimo vam društvo! — uz- druge razloge. Ona je znala mnoge viknu Voters sa kraja hodnika. — stvari, ili je mogla da ih zna preko Dogurajte svoje stolice i postavite se Avlinga. Nekome je u _interesu da uz rešetke da vas vežemo, dok pus­ ona ne govori — izloži Štokvel svoju pretpostavku. timo ove tri dame k vama. — Ne liči n a pukovnika da prvi — Poslušaćemo, jer imaju moguć­ nosti da nas nateraju — reče Lun čin svoje osvete Harusiju počne na­ padom na njegovu ženu i ljubavni­ Endi. Pošto vezaše Luna i Endu, otklju­ cu — primeti Dikson držeći zatvore­ čaše teške zavore na vratim a rešet­ ne oči kao da spava. ke, a onda gurnuše tri elegantne le— Možda on sa tim nem a n išta ,.. Međutim, upotreba gasa kakav je potice, koje su se opirale plačući. — Zatvorite i mene s njima — ša- poslužio i pri otmici zlata govori o nekoj vezi — reče Štokvel. lio se Bak Simpson. — Ne vredi da nagađamo — za­ ključi Dikson i otvori oči, a onda po­ IX lako ustade. — Morali bismo malo više da se zabavimo »sedmicom« i P r o s to je nemoguće da i za Endin okolinom. Javili su da je pukovnik nestanak optužimo pukovnika — vratio konje iz Rajgejta. Obišao bih reče inspektor Frenk Štokvel. — malo mesta na jugu, ali ne mogu Ipak, utvrdili smo da je te noći bio u sam. 50

— Uzmite Herba Adamsona. Do­ bar je vozač i poslušan momak — predloži Štokvel. Jedan sat kasnije Dikson je bio u kolima koja je vozio Herb Adamson. Napuštali su južna predgrađa Lon­ dona i stigoše u Rajsgejt. Tamo su se raspitivali o pukovniku, ali ne saznadoše ništa. Zato pređoše na put prem a istoku. Dikson je živnuo. Posmatrao je okolinu, razgledao kartu i pažljivo pogledao sve putni­ ke kola koja bi susreli, ili zaobišli. Kod Sevnoaksa on iznenada uzviknu: — Ona kola! Okreni odmah, momče, i sustigni ih! On beše ugledao skupa kola, koja je vozila jedna devojka. Bila je to is­ ta ona koja je dva puta nedeljno sprem ala stan uz njegovu Helenu. — Vozi neka lepa devojka — reče Adamson. — Ko je ona, gospodine Diksone? — Znam je kao radnicu kod svoje Helene. Izgledala je drugačije, ali si­ guran sam da je to ona. Međutim, odnekud mi je bio poznat lik izvesne Konstance Andis, čiju fotografi­ ju sam već video u pukovnikovoj kući, kad smo je juče tajno pretresli. S tarost... Stalno sam gledao njenu fotografiju, jer me je podsećala na nekog poznatog. — To je u najmanju ruku neobič­ no — primeti mladi detektiv. — Gospođica Andis je Votersova štićenica. Kći je jednog poljskog emigranta, koji je u ratu radio sa Votersom. Ne shvatam zašto je tra ­ žila posla baš kod H elene... Ili mož­ da shvatam. Požuri, mladiću, jer hteo bih da je upitam o svemu tome — ispriča Dikson. Već su pristizali njen svetio zeleni »ford«, ali ona naglo poveća brzinu, kao da je prim etila da je prate, ili da

je u kolima njen nedavni posloda­ vac. — Ne dozvoli da nam umakne! — naredi Dikson i dobi napad kašlja. Adamsonova policijska kola su bila vrlo brza i on opet poče da sus­ tiže devojku. Ona poveze još brže i na raskrsnici prem a Ist Grinstejdu naglo skrenu ka jugu. Njena kola se zanesoše i skoro se sudariše sa jed­ nim kamionom. Policijska kola lak­ še savladaše naglo skretanje i opet pristigoše devojku. — Očito je da ona beži — reče mladi detektiv. — Važno je da je stignemo pre ne­ go uđe u Grinstejd, jer tamo bi mog­ la da nam um akne u gužvi i skrene u neku ulicu. Pokušaj da uhvatiš ve­ zu s policijom tamo i traži da je sa­ čekaju. Ja se ne razum em u ove va­ še nove uređaje — govorio je Dik­ son trudeći se da zaustavi kašalj. Adamson brzo dobi vezu sa Grinstejdom i obećanje da će »ford« biti zaustavljen. — Vozi kao luda! — uzviknu Adamson i htede nešto da opsuje, ali naglo ućuta pred starcem. Na ulazu u Grinstejd počinjala je okuka od oko šezdeset stepeni. Na izlazu iz gradića pojaviše se policij­ ska kola i preprečiše put. Tada Konstanca Andis naglo skrenu desno n a uski put između tek izgrađenih kuća. Učinila je to suviše brzo i nije uspela da obiđe gomilu kamenih kocki, o koju udari levim prednjim točkom. I Adamson beše skrenuo za nje­ nim kolima i naglo zakoči. On i Dik­ son kao opčinjeni gledali su kako njena kola nekoliko jardi idu na dva točka, a onda se prevm uše u istom trenutku kad se nađoše pred jed­ nim kamionom punim peska. Sudar i lomljava bili su strašni. Kamion se iskrenu i pesak zasu devojčina kola, 51

koja odmah zatim počeše da gore. To malo uspori gorenje. — Pokušajmo da je spasemo! — uzviknu Dikson, ali Herb Adamson je već trčao ka mestu nesreće. Kad je tamo pristigao i stari in­ spektor, Adamson je već bio izvu­ kao devojku i gasio je plamen na njenoj odeći. O na je bila bez svesti. Još nekoliko m inuta pokazivala je znake života, Pristigoše i policijska kola iz Grinstejda, a odmah zatim i bolnička, ali devojka je već bila mrtva. Posle pretresanja ostataka spalje­ nih kola i devojčinog leša zaključiše samo da se ona vraćala iz grada, jer u kolima je im ala hrpu konzervi, hlebova i raznih namirnica. Bilo je neobično što nađoše ostatke deset četkica za zube. Jedan novinar raspitivao se o ne­ sreći i Dikson mu reče: — Zvala se Konstanca Andis i šti­ ćenica je izvesnog penzionisanog pukovnika Votersa. To je onaj, zna­ te, što je bio osumnjičen za jljačku zlata. Bežala je od policijske patro­ le, koja je želela da je zaustavi zbog nepropisne i prebrze vožnje. — To je »bomba« vest! — obrado­ va se novinski reporter i otrča k prvom telefonu. Inspektor Dikson se vrati u kola i opet otvori detaljnu kartu Krejdona do Nord Dauna. Ponekad su mu se usne micale kao da šapuće, a pone­ kad je zatvarao oči i ostajao nepo­ mičan kao da je usnuo. Mladi detek­ tiv Adamson ga je čekao ćuteći. — On je kriv... G rešnik... Izgubiće i ostatak pam eti — promrmlja Dikson trgnuvši se iz obamrlosti. — Nešto ste rekli, gospodine in­ spektore. Nisam vas razumeo — re­ če Adamson. — N išta... Vozi, sinko — odgovori Dikson. 52

— A kuda da vozim? — Možda dalje:.. Vozi ka južnom izlazu iz Grinstejda — zaključi stari inspektor. * Izlazeći iz podzemne železnice na Uoren Stritu, Norman Kiligart kupi večernje izdanje novina i stade pod svetio da ih pregleda. Čekao je de­ vojku, koja je tu trebala da ga primi u svoja kola, jer on je retko vozio, ia­ ko je imao automobil, zato što je ret­ ko bio trezan i sposoban da drži up­ ravljač. Među najnovijim vestima Kiligart nađe onu o smrti Konstance Andis i pročita je s velikim interesovanjem. Odmah zatim sklopi novine i raz­ gleda okolo tražeći pogledom očeki­ vanu Peri Erter. Ugleda njena kola koja se zaustaviše tridesetak kora­ ka dalje. On pođe na tu stranu i za­ gleda čoveka koji je sedeo za uprav­ ljačem jednog starog, ali vrlo očuva­ nog »pakarda«. Prepoznade pukov­ nika Edvina Votersa i priđe. Ovaj okrenu glavu n a dragu stranu i htede da podigne spušteno staklo na vratima. — Gospodine Voterse, iako ste ljuti n a mene, želim da izrazim svo­ je veliko žaljenje... — poče Kiligart. — Kakvo žaljenje?.. Ne želim s vam a ništa d a ... — zausti Voters. — Ipak, vrlo mi je žao zbog smrti gospođice Andis. Znam koliko vas to pogađa — završi Kiligart. Pukovnik naglo ispruži ruku i zgrabi Kiligarta za prsa. — O čemu govoriš, ti pijana buda­ lo?! — skoro kriknu Voters. Kiligart je još uvek držao novine u ruci i g u m u ih pod nos pukovni­ ku. — Pročitao sam ... Pustite... Udavićete me — branio se Kiligart.

Voters naglo pusti Kiligarta i zgrabi novine. Pročita vest i viknu: — N e!.. To nije istina!.. Ne sme da bude istina!.. Ako su ubili moju Konstancu... Naglo zastade i opet pročita vest, a onda brzo upali motor. Kiligart ot­ rča do kola Peri Erter i reče: — Vozi za onim »pakardom«.

— Kris, ti odvezi njihova kola, a ja ću naša — reče M arkus Gil, jer on je bio jedan od napadača. Drugi je bio Kristijan Esenden. Njih dvojica su još iz Londona prati­ li uhodu svog šefa Votersa. Sada su, konačno, imali priliku da stvar rasčiste.

— Šta sam ti ja? Tajni agent, unaj­ mljeni vozač, ili nešto slično? — protestovala je Peri, ali pokrenu svog malog »morisa« i brzo se nađe iza »pakarđa«. Kiligart joj ispriča da ovaj susret može da bude dobar posao i da bi bilo dobro da sazna šta će sada da učini Edvin Voters. Pratili su ga sve do Grinstejda. Pukovnik potraži mrtvačnicu i izja­ vi da će preuzeti sve obaveze oko sahrane. Potpisa neke papire i odveze se u policiju. Kiligart ga je stalno pratio uveravajući đevojku da je to vrlo važno. Međutim, pazio je samo na pukov­ nikova kola, ali ne i n a ona iza sebe. Bio je već uveliko m rak kad pu­ kovnik skrenu sa puta za Ukfild. Ki­ ligart reče devojci da uspori, jer je uski put bio pust i moglo je da se de­ si da Voters prim eti da ga neko pra­ ti. Jedan »voksal« obiđe m ala kola Peri Erter i prepreci im put. Devojka zakoči. Dva čoveka istrčaše iz »voksala« s pištoljima u rukam a i nateraše Kiligarta i Peri da iziđu. — Ko ste vi i šta hoćete? — protestovao je Norman Kiligart. — Pogledajte ovo — reče jedan od dvojice napadača i pokaza nekakav crni predmet dug desetak inča. Kiligart i đevojka radoznalo po­ gledaše izbliza, a tada jauknuše i popadali bi da ih ruke napadača ne prihvatiše. Bili su slepi i bez svesti.

* K a d se osvestio, Norman Kiligart je začuđeno osmotrio čitav skup oko sebe. — Vi ovde... gospodine Mostine? ! O, Enda! Sve sam a poznata li­ ca. Ne znam samo ko vas je sasta­ vio. Dakle, moj prijatelj je okupio bi­ rane lepotice Londona... Gospođo H arusi... O, L aura!... Pa tu ste i vi, Fani? ! — iznenađeno je nabrajao. — Još jedan muški! Hoću ga za sebe! — uzviknu Laura Link. Beše se osvestila i Peri Erter, pa se javi tek na ovaj izazov moguće suparnice. — Imate vi dosta onih koji obleću oko vas! Ostavite N orm ana na mi­ ru! — uzviknu ona. — Ne ide tako, devojčice — odvra­ ti Laura. — Pet žena i dva m uška... To se zove konkurencija. Ja se ne bojim. Lun izgura žene i u odeljku osta­ de sam sa Kiligifrtom. Reče mu da Enda zna njegovo pravo ime, ali da je pukovnik pristao da Harusijevoj ženi i dvema devojkama ne otkriva istinu. — Smatraju me inženjerom Mostinom. Međutim, Enda je u neprilici jer je Voters otkrio da je ona detek­ tiv — zaključi Lun. — Kako se dogo­ dilo da i tebe uhvate? Kiligart ispriča kako je počela njegova nesrećna avantura sa Votersom. 53

— On će zbog Konstancine sm rtisasvim da poludi — reče Lun pošto saznade za sm rt štićenice čudnog pukovnika. Norman Kiligart upita kako se dogodilo da Lun bude ovde i kakvo je ovo mesto. Lun m u ispriča, a on­ da se požali: — Dovođenje žena ovde stvorilo je nove teškoće. Našle su čitavo skladište pića. Prva se opila Laura Link, a onda Harusijeva žena i ko­ načno Fani Zaroj. Morao sam da uništim sve piće. — Čoveče! — uzviknu Kiligart. — To nije smelo da se dogodi. Kad god sam trezan, dogodi mi se nekakva nesreća, a najveća bi bila da trezan um rem u ovoj jazbini. — Nisam očekivao tebe — nasmejao se Lun. — Ipak nije sve tako crno. Nekoliko boca sam. sakrio, ali biće racionirane. — Pre nego dobijem koji gutljaj, reci mi im a li načina i neke nadé da se spasemo odavde? — upita propa­ li pisac i novinar. — Mogli bismo da pokušamo, ali samo kad gore ne bude nikog od Votersovih ljudi. — Možda će otići zbog sahrane — izreče Kiligart svoju nadu. U tom trenutku iz skrivenih zvuč­ nika razleže se glas Filipa Krejtona: — Pažnja zatvorenima! Pažnja! Sakupite se svi kod rešetki! Nekoliko m inuta kasnije u pod­ zemno sklonište siđoše Krejton i Bak Simpson. Nosili su vreće hrane i konzervi. Spustiše ih pred rešetke i razvezaše, a onda izvadiše pištolje i nogam a još bliže rešetkam a približiše džakove. — Ispraznite ih dohvatajući jednu po jednu, jer nemamo vrem ena za postupak oko otvaranja vrata — re­ če Krejton. 54

— Čemu takva žurba? — upita Lun. — Nekoliko dana neće biti nikog od nas u kući, jer neka njuškala su se pojavila u blizini. Pored toga de­ sila se n esreća... — Vrlo mi je žao što je gospođica Andis stradala — iskreno reče Lun. — To je druga žrtva progona koji su upereni protiv nas. Osvetićemo se na svoj načm. Prvo počinjemo obračuij sa Harusijevom bandom. Mo­ lite se za naš uspeh, jer ako se ne vratimo, umrećete ovde bez hrane — objasni Krejton gledajući Luna pravo u oči. Onda se obrati ostalima: — U vašem je interesu da gospo­ din. — Svi me znaju kao Garija Mostin a — prekide ga Lun. Kapetan Krejton poćuta, a onda nastavi: — Možda je tako bolje, iako žene treba da prebacimo u Afriku. Major Gil je to obećao nekim svojim afrič­ kim prijateljima koji cene evropske bele lepotice. Pijanica Kiligart, verovatno, neće imati prilike da nekome priča šta sve zna o .!. gospodinu M ostinu.i — Ako sam dobro razumeo, vi nas ostavljate ovde bez nade na spas — upade Lun. — Zašto ne osta­ vite m akar jednog čoveka da nas oslobodi, ako vi ostali stradate? To bi bio postupak pravih džentlmena. — M ožda... Ali svaki čovek nam je potreban u gradu — zaključi ka­ petan Krejton i dade znak Simpsonu da krenu. — Oh, što nisam ja neko vreme zatvoren ovde — uzdahnu Simpson gledajući pet izazovnih lepotica po­ strojenih iza Luna i Kiligarta, koji su praznili vreće provlačeći ruke kroz rešetke.

— Nije. vreme za takve šale — opomenu ga Krejton. — Nema takvog vremena u kome Bak Simpson zaboravlja da se naša­ li. Valjda ću se šaliti i kad budem umirao — odgovori on dohvativši prazne vreće. On je pripadao grupi Majora Gila i s njim je godinama lutao svetom, iako nije bio ratni komandos sa os­ talima. Krejton je od završetka rata bio skoro uvek u društvu pukovnika Votersa, ili u njegovoj blizini. Te dve grupe još uvek su postojale. Voters, Krejton i Torn bili su jedna, a Gil, Esenden i Simpson druga. Tek od početka priprem a za pljačku zlata počelo je njihovo pravo zbližavanje. Dok su odlazili. Krejton se nije ni osvrnuo da pogleda zarobljenike, ali Simpson je to učinio nekoliko puta, pa je sa platforme za dizanje još jednom m ahnuo rukom u znak pozdrava. * B liž ila se ponoć kad je jedan de­ tektiv Skotland Jarda, sa osmatračnice na krovu jedne kuće blizu Votersove, ugledao dvoja velika kola, koja se zaustaviše. Iz njih iziđoše šest ljudi. On prepoznade Votersa i brzo uključi pozivni signal svojeg primopredajnika. Dok su probudili inspektora Štokvela i obavestili ga o događaju, već je zvao i sam Voters. — Je li to inspektor Štokvel? — pi­ tao je Voters. — Da, ovde Štokvel! — potvrdi in­ spektor. — Javljam da sam morao da' se vratim u svoju kuću — nastavi Vo­ ters. — Bezdušno progonjenje moje štićenice, koju sam voleo kao rođe­ nu kćer, izazvalo je nesreću... Tre­ ba da obavim sahranu.

— Žao mi je, gospodine pukovni­ če. .. Šta mogu da učinim za vas? — reče Štokvel. — Zahtevam da obezbeđujete me­ ne i moje prijatelje od londonskih gangsterskih bandi koje ste nahuš­ kali na nas svojim podlim sumnja­ ma — odgovori Voters. — Bjćete bezbedni — kratko za­ ključi Štokvel. Odmah zatim inspektor naredi da se aktiviraju prislušni uređaji u sta­ nu pukovnika Votersa. X D o k je pukovnik Voters pisao svo­ jim ljudima upozorenje da paze šta govore, jer alarm ni uređaji su pro­ teklih dana bili aktivirani i uništeni, što znači da je policija pretresla ku­ ću. »Sigurno su postavljeni prislušni uređaji i ako ih možda ranije nije bi­ lo«, zaključi on i zapali ispisani pa­ pir. Dok su se Voters i njegovi ljudi spremali da pođu na odmor, sa ta­ vana kuće Ken Fotrel je najsavršenijim toki-voki uređajim a javljao: — Primio potvrdu da me slušate. Dobro sam skriven tamo gde se na­ lazim. Oni su došli i spremaju se na počinak. Zatražili su zaštitu policije. Ako požurite mogli bismo da obavi­ mo sve pre polaska agenta, a i po­ red njih. Tačno u jedan i trideset otvoriće ulazna vrata. — Odlično! Poslaćemo dovoljno ljudi. Budi oprezan — odgovorio je Mark Droden, najpoverljiviji i retko viđeni čovek O skara Harusija. Droden je bio šef grupe za ubistva i kažnjavanja. On je stvarao strah među kockarima, koji bi ostali dužni. Morali su brzo da plate, ili su trpeli prvo bolne napade, a i kad posle toga ne bi mogli da plate, na­ 55

lazili su ih preklane, ili izrešetane kuršumima. Prvi čovek za ubistva u Drodenovoj grupi bio je Ken Fotrel, Njihov plan da se Ken uvuče u Votersovu kuću i čeka pogodan tre­ nutak da pozove Drodena i njegove revolveraše bio je dobro zamišljan da nije bilo nečeg nepredviđenog. Živeći skoro stalno uz svog pu­ kovnika, Filip Krejton je često imao mnogo slobodnog vremena. U jed­ nom ■'delu podrum a bio je uredio malu radionicu snabdevenu najraz­ novrsnijim alatim a i uređajima. Ta­ mo je pravio delove reljefa za vojne igre Votersa i njegovih prijatelja, ali i mnoge druge sitnice. Isprobavaju­ ći mešavine kiselina za nagrizanje košuljica tem piranih bombi slučaj­ no se otkrio gas za oslepljivanje i trenutno uspavljivanje. Sam je bio prva njegova žrtva. Od kupljenih m inijaturnih tranzistora i usavrše­ nih lisnatih baterija i drugih delova pravio je čudne uređaje. Tako je stvorio jednu, ne mnogo savršenu, ali efikasnu »stenicu«, odnosno mikro prim opredajnik veličine i iz­ gleda zrna neispržene kafe. Posta­ vio ih je u sve prostorije kuće, pa čak i n a tavanu. To je bila njegova m ala tajna, o kojoj nije znao ni sam Voters. Pone­ kad bi iz svoje sobe osluškivao šta se govori u kući, a pred spavanje je redovno uključivao svoj rezervni prijemnik ugrađen u okvir ležaja. Tako je učinio i sada. Desilo se da baš tada ubica Ken Fotrel javlja Drodenu o mogućnostima konač­ nog obračuna sa pukovnikom i nje­ govim ljudima. Krejton se brzo obu­ če i tiho ode do Votersove spavaće sobe. Kucnu na vrata na uobičajeni način, ali vrlo tiho. Voters otvori i Krejton mu dade znak da ćuti, a za­ tim mimikom i prstim a označi da želi da napiše. Voters mu nađe olov­ 56

ku i papir i oba se nagnuše nad sto osvetljen samo stonom lampom. Krejton mu napisa šta je sve čuo. »Postavićemo zasedu. Neka se os­ tali dobro naoružaju. Ja ću lično da sačekam tog uljeza«, dopisa Voters. Krejton kao senka pođe od sobe do sobe i probudi ostalu četvoricu. Nosio je papir i u tišini svakome saopštio šta se događa i zaključi: »Dobro naoružani ostanite da le­ žite. Pozvaću vas kad bude vreme.« Odmah zatim on spali papir i siđe u hol. Nađe pukovnika Votersa i njih dvojica se sakriše pod stepeniš­ te. Uskoro osetiše da neko silazi po zastrtom stepeništu. Voters je u des­ noj ruci držao čelični valjak sa auto­ matskim ventilom, iz koga je pod velikim pritiskom bio sabijen oslepljujući gas, a u levoj automatski piš­ tolj. Cuo je disanje i tamo okrenu pi­ sak za izbacivanje gasa. Začu se oš­ tro šištanje, a onda vrisak i pad. Krejton upali svetio i oni ugledaše n a podu čoveka sklupčanog s ruka­ m a n a očima i onesvešćenog. — Pa to je dželat iz Harusijeve bande, Ken Fotrel — šapnu Voters jedva čujno. Bilo je četiri minute do jedan i tri­ deset. Voters dade znak Krejtonu da pozove ostale, a onda ih svakog odvede na po jedno mesto u holu. Svi zauzeše zaklone, a sam Voters s mašinskom puškom pod mišicom stade uz vrata. * D e te k t iv P ite r L enon se bio o p o rav io i javio se n a dužnost. O d m a h p o sle p o n o ći dobio je p rv i z a d a ta k o d tre n u tk a k a d je bio p re tu č e n . S a d v a u n ifo rm is a n a p o licajc a odvezao se p re d V oterso v u kuću.

— P ukovnik i sa m u m e d a se štiti, ali zah tev d a g a obezbeđujem o više je n a č in osvete m en i lično — re k a o m u je in sp ek to r Štokvel. — Javljaj m i sve što prim etiš. O staću u službi i odm oriću se m alo u fotelji. Bio je je d a n sa t i d v ad eset i pet m in u ta posle p onoći k a d se dvoja k o la zau stav iše p re d sam im u lazo m V otersove kuće. P iter L enon b rzo obavesti Štokvela. — Ispitaj ko su, ali b u d i o p re ­ zan. N eka te policija štiti izdalje. Ako p o k u šaju d a u đ u nasilno, u čin ite sve d a ih onem ogućite. J a već tra ž im vezu s ostalim p a t­ ro ln im kolim a. Stići će p o jača­ nje — odgovori Štokvel i p rek id e vezu. Iz o n a dvoja k o la iziđoše devet ljudi. M ladi i nedovoljno iskusni detektiv P ite r L enon im p riđ e i u p ita: — M ogu li d a zn am ko ste i k u d a idete? — A ko ste vi? — u p ita je d an od njih. L enon p o k a z a detek tiv sk u k a rtu i reče: — M olim d a m i odgovorite. — S vakako — p rih v ati je d a n od njih. — Mi sm o prijatelji g o s­ p o d in a p u k o v n ik a V otersa. O n n a s očekuje, je r d o g o d ila m u se n esreća. U sao b raćajn o j n esreći p o g in u la m u je je d n a v rlo b lisk a osoba. T reb a su tra, od n o sn o to je već d a n a s, d a učestvujem o n a sa h ra n i. — M o ram d a p o đ em s v a m a do u la z a — re č e Lenon. — Izvolite! N eka p o đ u i v aši p ratioci. V idim ih u ko lim a — reče onaj isti n ep o z n a ti čovek lju b azn o se sm eškajući. Tog tre n u tk a L enon zab o rav i sav et isk u sn o g in s p e k to ra i dvo­

jici p o licajaca m a h n u d a p riđ u . O ni o d m a h po slu šaše. — O n d a k ren im o — reče čo­ vek koji je p red v o d io p risp e lu g ru p u . K ao d a je to bio zn a k za n a ­ pad . N a g lav u d v a p o licajca i d e­ tek tiv a L en o n a p ad o še u d a rc i tešk im p re d m e tim a i oni se s ru ­ šiše n a tlo. G an g steri ih b rzo u g u ra š e u kola, a o n d a p riđ o še v ra tim a V otersove kuće. V ra ta se tiho otvoriše i neko šap n u : — Uđite, spavaju. D evet ljudi isp o d o g rta č a izvukoše pištolje i lak e m a šin sk e puške, p a b rzo i n a v rh o v im a prstiju, k ao senke, u p a d o še u hol. V ra ta se zatvoriše. O d jed n o m b le sn u svetio i g a n ­ g steri z a tre n u ta k zatv o riše oči. A ta d a n a s ta d e p ak ao . O djeknuše ra fa li m a šin sk ih p u š a k a i a u ­ to m atsk ih pištolja, iza kojih su stajali vični s ta ri strelci. S am o nekoliko ja u k a i d v a p u cn ja o d jek n u še iz g ru p e H aru sijev ih ljudi. Z a nekoliko se­ k u n d i sve je bilo gotovo. Svih d e­ vet ležali su u h o lu m rtvi. M rlje k rvi ispod njih su se širile i s p a ­ jale. — U klonite se n a ovu stran u ! — p o zv a V oters svoje ljude. Im ao je ru k av ice n a ru k am a . P rilazio je b rzo sv ak o m ubije­ n o m i uzim ao njegovu m a šin sk u p u š k u ili pištolj. Ispalio bi p re ­ m a zidovim a, ste p e n ištu ili h o d ­ n ic im a po n ek oliko m etak a, a o n d a sp u štao oružje. Ispod ste ­ p e n išta izvuče F o trela i opali m u r a f a l k u rš u m a u g ru d i i g la ­ vu. Još nije bio završio, a p re d k u ­ ćom o d jek n u še siren e policij­ skih kola.

— Pažljivo istu ri n ešto belo i pozovi d a n a s p u ste nap o lje — re č e V oters m a jo ru Gilu. O n p o slu ša i policijski m e g a ­ fo n p re n e s e g la sn u n a re d b u . — Iziđite bez o ru žja i p o d ig n u ­ tih ruku! V oters i njegovih p e t ljudi p o ­ slu šaše. U skoro stiže i in sp e k to r Štokvel. — O vo vi zovete zaštitom ?! P u stili ste d a n a s n a p a d n e čitav čo p o r ubica! — d o ček a g a Vo­ te r s vičući. — D a li je p o g in u o n ek o od v a ­ ših p rijatelja? — u p ita in sp e k ­ tor. — S rećo m nije! D a sm o se os­ lo n ili n a v a s ... — poče d a o d g o ­ v a r a V oters. — A d a li je n ek o ra n je n ? — p re k id e g a Štokvel novim p ita ­ njem . • — M islim d a n ije ... Z nate, bio je to o k ršaj s tru č n ja k a i a m a te ­ r a , k a d se ra d i o pravo j b o rb i — o d govori V oters. Policajci u đ o še i po če u tv rđ i­ v anje činjenica. Sve v rem e Š tok­ v el je tra ž io n ešto u m islim a, ali nije m o g ao d a se seti. N ešto m u je sm etalo. — O tk u d ih je s a d a deset?! Lep o s a m izbrojao d ev et ljudi — re č e d etek tiv P ite r Lenon, postiđ en o m o treći Štokvela. — T o!... Z nao s a m d a jeste n e ­ što. .. R ekao si m i d a ih je stiglo devet, a s a d a ih je d eset — od­ v ra ti Štokvel i p o đ e d a o tom e u p ita p u k o v n ik a V otersa. — Još ćete m i p re b a c iti što n i­ sa m b ro jao g a n g s te re dok su si­ p ali v a tru n a m e n e i m oje ljude. To je b ezo b razlu k , gosp o d in e in ­ sp ek to re Štokvele! — ljutito od­ v ra ti V oters. 58

— Ušlo ih je devet, a m rtv ih im a d eset — m irn o d o d a d e Š tok­ vel. — Svi sasv im m rtvi. K ako to d a n e m a ra n je n ih ? — N jihova n esreća. — Č e trn a e st m r tv ih ... K ad će to d a p re sta n e , V oterse? — N e razu m em . O vde je sam o d e s e t... — re č e pukovnik. — O vde deset, ali d o d ajte to ­ m e B lekidža, V oltona, A vlinga i v a šu štićen icu K o n stan cu — sk o ro z lu ra d o o b jasn i Štokvel. — O n a n e m a s tim n ik ak v e ve­ ze. B ila je n e sre ć a , ko ju je_skrivi­ la p o lic ija ... I još nešto, Štokve­ le. .. M rzim v as ta k o d a b i h ... — jed v a izgovori V o ters i n ag lo uću ta. — S am o kažite, g o sp o d in e p u ­ kovniče — s a d već i s a m n aljućen reče in sp ek to r. — N a d a m se d a im a p ra v d e i d a n eće te d u g o biti in s p e k to r Š k o tla n d J a rd a . Č u d n o je to što je čo p o r u b ic a stigao u sk o ro p o ­ što sa m v a m javio d a s a m u svo­ joj kući. Ko ih je to n a h u š k a o n a m en e? — Vi m e su m n jičite z a vezu s g an g sterim a?! — J a sam o p ita m ... I k ak o to d a v aši ljudi n isu n i p o k u šali d a sp reče n a p a d , a ču jem d a su bili n ap o lju ? T re b a d a ti o d g o v o r i n a p itan je zašto ste vi s a p o ja ča­ njem stigli ta k o k asn o ? — S uviše b rzo ste u b ili d eset lju d i... S tru č n ja c i... gu šeći se reče Štokvel. N ečija u z d rh ta la r u k a g a po­ vuče z a m išicu. O n h te d e d a se o trg n e, ali p o g le d a ko je i o k re ­ n u se k njem u. Bio je to s ta ri k o n tro ln i in sp e k to r M ajki Dikson. — O vde se vode n e p rija tn i ra z g o v o ri... N e tr e b a ta k o ...

O stavim o is tra ž n u ek ip u stru č ­ n ja k a n e k sve s n im i... I n e k sve z a b e le ž e ... P oznaje li n ek o m rtv e? — p o lak o i u p re k id im a govorio je starac . — T rojicu znam . O naj d u g e ri­ đe i k u štra v e kose je izvesni M ark D roden. M nogo p u ta je b ez d o k a z a o su m n jičen z a vezu s a u b istv im a i p re m laćiv an jim a k o c k a ra i d ru g ih ljudi. Taj do s te p e n išta je g a n g s te r d želat K en Fotrel, a ovaj lepi m lad ić je bivši s tu d e n t ru d a rs tv a , k o g a su zavele devojke H aru sijev o g k lu ­ ba. O stale još nism o identifikovali — izloži Štokvel. — Isp a d a d a je p u k o v n ik o b a ­ vio d o b a r posao. S ig u rn o n i os­ ta li n isu a n đ e li — reče s ta ri in ­ spektor. O d m ah zatim o n p o traž i Vote rsa, p re d sta v i m u se i zam oli g a d a razg o v a ra ju . — M o ram d a v as slu šam — r e ­ če V oters. — Sklonim o se n egde, je r ra z ­ g o vor tr e b a d a b u d e sasvim p ri­ v a tn e p riro d e — d o d a đ e D ikson pažljivo m o treći izraz puk o v n ikovog lica. . , ,...-

— To je n em o g u će. Štokvel je u d esio d a se s lu š a sv ak a re č iz m oje kuće. — Ako su m n ja te d a je tako, izi­ đim o u v rt iza k u će — p red lo ži Dikson. V oters bez re č i b rzo p o đ e p re d njim k a zad n jim v ra tim a i Dik­ so n g a je jed v a stizao. N apolju stad o še u z d ž b u n iscv etalih r a ­ n ih ru ža. — O n a ih je g a jila — s tu g o m re č e V oters. — B ila je p u n a života i ra d o s ­ ti. .. J a i H e le n a sm o je bili zavoleli — reče D ikson. V oters g a zač u đ e n o p o g le d a i reče: U opšte v as n e razu m em . D ikson m u isp rič a d a je u K o n stan ci p re p o z n a o tobožnju A lisu M elieš, k o ja je d v a p u ta n ed eljn o p o m a g a la u kući. — Posle su te h n ič a ri p ro n a š li i m ik ro fo n e. O n a je po nečijem n a re đ e n ju p rislu šk iv a la sve što ja ra z g o v a ra m > s a H elenom . Z n am d a je č u la m n o g o toga, je r im ao sa m m a n u d a žen i p rič a m m n o g e slu žb en e stv ari — o b jas­ n i n a kraju . 4 )

V oters je još u v ek ćutao. — Recite m i š ta je s a E dnom H alm es i D o n alđ o m S ik erto m — N astav i D ikson. — J a o n jim a n iš ta n e znam . M ožda n eg d e u živ aju d o k se d o ­ g a đ a ju sve te trag e d ije — reče m irn o V oters. V idelo se d a v la d a sobom . — R azg o v arajm o n a d ru g i n a ­ čin — n astav i D ikson. — R eci­ mo, š ta biste vi u čin ili s n jim a d a — To je o b ič n a laž! — P o k u šav ate d a m e o te ra te ste ih uvatili. — E, č o v e č e ... Z ar je to ozbi­ u v r e d a m a ... Ip a k p o ra z g o v a ra j­ ljan razg o v o r d v a isk u sn a, s ta ra m o. O no što izgovorim o ostaće čoveka? zau v ek n a š a ta jn a.

— J e ste li vi bili u k o lim a k o ja su g o n ila m o ju K o n stan cu ? — s m ržn jo m u g la su u p ita V oters. — Bio s a m ... N isam ja k riv ac za n je n u sm rt, n eg o vi, V oterse — suvo re č e s ta ri inspektor. — A š ta sa m to ja učinio d a o n a s tra d a ? — U vukli ste je u svoje p oslo­ ve.

59

— Ip ak m i odgovorite. M olim v as d a m i od g o v o rite — d r h ta ­ vim g la so m re č e D ikson. — D a m a lo ra z m is lim ... Pa, zatv o rio b ih oboje ta k o d a m i to koristi. Lun je d ra g o c e n č o v e k ... T a d e v o jk a ... J e li o n a iz polici­ je? — J e s te ... Z n am d a n e v red i d a to poričem . N astavite. — O bezbedio b ih d a o n i u m ru , ak o ja b u d e m u h a p še n , ili ak o p o g in e m — n a s ta v i V oters. — Š ta m islite o tom e zašto bi n e k o oteo že n u O s k a ra H a ru sija i iz v esn u H an i Z aroj? — O b ra č u n p o d z e m lja ... To je m o ra lo d a p ogodi H aru sija. Pita ć u g a je d n o m p rilik o m š ta on m isli o tom e. — Lepo sm o r a z g o v a ra li... M islim d a ste bili sasv im isk re ­ ni. Biću i j a . .. Bio sa m re š e n d a z a tra ž im h a p še n je vas i v aših ljudi. S a d a ću u čin iti sve d a do to g a n e dođe — zaključi s ta ri in ­ s p e k to r i d a d e z n a k sag o v o rn ik u d a se v ra te u kuću. K ad ih in s p e k to r Štokvel u g le ­ d a, sa č e k a d a D ikson o sta n e sa m i reče. — D a li ste n e što sazn ali? — u p ita n e k riju ći n estrp ljen je, — B aš n iš ta — odgovori Dik­ son. — V oters sve poriče. — M oraćem o g a ip a k u h a p siti o d m a h posle s a h r a n e njegove štićenice — re č e Štokvel. — To nije m oguće! I n e p o k u ­ šav ajte d a h a p s ite te ljude, dok n e b u d e te im ali sve dokaze! — oštro je p ro testo v ao D ikson. XI

L u n je zvao, vikao da prihvata uslove i želi razgovor sa Votersom, ali niko nije odgovarao. 60

S k riv en i zv u čn ici s u ćutali. O n zato zaključi d a je v re m e d a p o ­ k u š a proboj b e to n sk o g p o d a i vi­ di im a li p ro la z a isp o d n iv o a »m inus tri«. Već o d av n o je bio zam islio k a ­ ko d a to izvede, je r p o se b n e te š­ koće s tv a ra la je sk u čen o st p ro ­ sto ra. U ran iju m sk i k u rš u m tr e ­ b a lo je d a se isp ali u p ra v o n a p re p re k u k o ja se ru š i i s a d alji­ n e od n a jm a n je trid e s e t jard i. O vde taj u slo v nije m o g ao d a se ispuni. Pištolj je m o g ao d a se p o ­ stav i n ajv iše tri i po ja rd a iz n ad p o d a. Z ato je Lun od d elo v a nam e šta ja n ačin io p o d u p ira č e za d rž a č p išto lja p o d tav an ico m . U speo je d a g a u tv rd i, a o n d a je od tr a k a isc e p a n ih č a rš a v a n a č i­ n io u že z a p o tezan je okidača. O b jasn io je N o rm a n u K iligartu i E ndi H alm es šta želi d a p o ­ stig n e i o d red io im m esto n a k o ­ m e tr e b a d a ček aju d ržeći n a o k u p u o stale četiri zarobljenice, što nije bilo lako. Jed in o je P eri E rte r b ila s p re m n a d a slu ša. M eđutim , P atricija H aru si nije n i tr e n u tk a h te la d a b u d e ta m o g d e se n a la z i F an i Zaroj. Svađe njih dve bile su p ra v a m o ra z a ostale. L a u ra Link je z a p a d a la u č u d n a stan ja. Iz n e n a d a bi se sv u k la sasv im g o la i v ik a la d a je o n a n a jle p š a i d a njoj p rip a d a p ra v o n a m u šk a rc a . A o n d a bi d ru g i p u t n e u te šn o p la k a la pom in ju ći svog u b ijen o g B azila A vlinga. — L au ru vežite, ak o p o k u š a o p et d a sm e ta — zaključi Lun i poče d a obavlja p o sled n je p r i­ p rem e. P o sto jala je o p asn o st d a zbog eksplozije k u rsu m a n a p o d u e k ­ s p lo d ira ju i ostali m eci u p išto ­ lju, p a je stavio sam o jed an . M e­

đ u tim o s ta la je o p a sn o st d a ek ­ in č a b e to n a k id aju ći i m e ta ln e splozija razb ije i sa m pištolj i z a ­ šipke u g ra đ e n e u njem u. L un d o n ese sijalicu z a kojom to g a je Lun zaštitio ja stu c im a i sm o ta n im ć e b a d im a ta k o d a os­ se v u k ao sp ro v o d n ik i osvetli ta n e sam o usk i p ro la z z a isp alje­ k ro z ru p u , a o n d a p o g led a. N a ni k u ršu m . d v a ja rd a isp o d p o d a b le sn u o d ­ K onačno o n p o g le d a sat. B ila sjaj sv etla n a vodi. D akle d o n je je p ro š la po n o ć z a d v ad eset i tri g alerije p o to p ljen e su vodom m in ute. O n o d m o ta u že n ačin je­ pom isli Lun. no od č a rš a v a i pažljivo g a v eza Im ao je još šest k u rš u m a i on za okidač, a o n d a g a p ro v u če što o beleži d v a m e sta k o ja su s a već p ro b ijen o m ru p o m činile tro u dalje od m e sta u koje je tre b a lo d a p ogodi k u ršu m . gao. K ad p rob ije te dve n o v e r u ­ E ksplozija p o tre se čitavo sklo­ pe, četv rti k u rš u m u p ra v ić e u n ište i podiže p ra š in u k o ja poče c e n ta r tro u g la, a o n d a o staje d a d a se p ro b ija iz p ro sto rije z a s a ­ se n a n ek i n a č in p ro la z p ro širi kupljanje. Lun p o trč a i n a re d i svim p re d m e tim a što se n a đ u d a se svi zaštite v lažn im čaršav ip ri ruci. O staće m u još sa m o tri m a, je r k u rš u m je stv a ra o i m a lu m etk a. d o zu rad io ak tiv n o sti, što je m o g ­ R azm išljao je n ek o v rem e, a lo d a n a n e s e ozlede n aro čito u o n d a se d a d e n a posao. U to k u p rv ih četv rt sata. sle d e ć a tri s a ta o d jek n u še tri n o ­ ve eksplozije. Tri nove ru p e be— P oubijaće n a s taj G ari M osh u se p u k o tin a m a spojile s tin! J a n isa m p rista la! J a neću! p rv o m i je d n a s d ru g o m , ali p ro ­ — n esu v islo je v riš ta la L a u ra la z još nije bio stvoren. Link cep aju ći ta n k u tk a n in u P o k u p iše sve m e ta ln e p re d m e ­ svoje bluze. te i od ležaja otk id o še m e ta ln e K ilig art h te d e d a je o n esv esti i cevi koje su b ile u g ra đ e n e k a o u d a ri je p esn ico m u vilicu, ali n e noge. dovoljno sn ažn o . O n a ju m u n a — U d arajte iz sve sn ag e. Svaki n je g a zariv aju ći m u n o k te u m ilim e ta r o d v aljen o g b e to n a v rat. Tek L un sm iri b o rb u . O n k o ra k je bliže sp asen ju — o b jas­ jače u d a ri L a u ru i p o k ri je v laž­ n i im Lun. n im čaršavom . Ž ene su b ile n e sp re tn e , p a s u se n ajviše sm en jiv ali L un i Kili­ Tako s u ležali n ešto više od p o la sata. S rećom , v en tilacija i g art. P ro šla je noć i s a t je p o k aziv ao u re đ a ji z a osvetljavanje n isu bili d a je d an , a o n i još n isu im ali oštećeni, sem u p ro sto riji g d e je o d je k n u la eksplozija. Lun p o ­ p ro la z d a se p ro v u če n i d e te o đ p rav i' svetio i svi se ok u p iše oko dve godine. — Ip ak n a p red u jem o . Probićem e sta koje b eše pogodio k u r­ m o se! — h ra b rio ih je Lun. šum . — K ud ćem o se p ro b iti? P a do­ — P robilo je! — u zv ik n u E n d a le je v o d a — reče P a tricija H aru H alm es. N a p o d u je b ila r u p a širo k a si. — M o ram o v ideti im am o li sv eg a oko četiri inča. V idelo se k ak o je k u rš u m p ro b io d v ad eset P ren eso še g a u najb ližu sobu s k rev eto m i E n d a p o k u š a d a m u p o m o g n e zah tev aju ći d a se traži h itn a le k a rs k a pom oć. —• K a ta s tro fa je n a s tu p ila ... Reci L unu d a n isa m k r iv ... O s­ tav ljam m u d e č a k a ... T i... N i­ k a d nem oj p ro tiv u L u n a ... B udi k ak v a jesi — š a p u ta o joj je u la ­ žući u te reči zad n ju svoju s n a ­ gu. A ta d a poče d a se guši. N ekoliko m in u ta k asn ije bio je m rtav . E n d a je p la k a la n a d njim. N asiln o je o trg o še i p o k u ­ šaše d a je ispituju. K ao d a je sasvim o n em ela, E n d a H alm es je sve v rem e sam o ću tala. N isu p o m a g a le n i p retnje, n i m olbe. O n a je sam o ću ­ tala. — O dgovarajte! Vi ste d etek tiv S k o tlan d Ja rd a ! — v ikao je m a ­ jor. — N isam više — ša p n u o n a i to su bile jed in e n jen e reči te n o ­ ći. * P o š to siđ e u sklonište, Lun is­ trže list p a p ira iz svoje b eležn ice i k ru p n im slo v im a n ap isa: »Ovde v re b a ju o p a sn e zam k e i m in e iz n en ađ en ja. N e v e ra jte V otersu. O n je o p ljačkao zlato i sak rio g a u h o d n ik u g d e se vidi v ag o n et. I ta m o su m n o g e m in e i zam ke. Lun, kralj ponoći.« List p rik a č i n a stu b p la tfo rm e i b rzo p o trč a p o re d n a g o m ila ­ n ih leševa, a o n d a se p ro v u če k ro z o tv o r n a zatvorskoj rešetk i. P ro v eri m a s k u i p riđ e o tv o ru n a podu.

O d m a h zatim b a c i se u v o d u i zaro n i. S a d a je bio u n a ro č ito m o d elu i obuven. N o g a m a je k o ­ čio o zidove p o d zem n o g tu n e la i do njegovog k ra ja stiže s p re m a n d a u b la ži pad. N ađ e se n a d n u u š ć a p o to k a u R iver M advej i n a s ta v i d a roni. M alo dalje p riđ e o b ali i isp o d g ra n ja o sm o tri okolinu. V ideo je s tra ž a re spoljnog k r u g a obezbeđenja. Im ao je još m a lo kiseonik a i o n ro n eći o d m a č e p re m a u šć u dve m a n je rek e. T rp eo je h la d n o ć u vode, a li je b io sig u ­ r a n od s u s re ta s a policijskim i v ojnim p a tro la m a . O n d o p liv a do m e s ta n a k o m e su g a sp asili A bdon B ever Ćukču i njegov sin, a o n d a se u p u ti k a kolibi. Ć u k ču i njegov sin se o b rad o v aše gostu, ali s u g a zač u đ en o g le d ali o p et sasv im m o k ro g . — J e li davljenje n ek i v aš h o ­ b i? — u p ita s ta ri Bever. — Nije, ali o p et sa m p a o u vo­ du. G one m e zločinci — odgovo­ ri Lun. — S ak rićem o v a s n a sig u rn o m esto. O vde im am o ta k v o sklo­ n ište. V a m a m ožem o d a k a ž e ­ m o. .. P o n ek ad m a lo k rlju m čarim o ro b u , k o ja o d o b a le stiže ovam o, zato im a m o sklonište. T am o im am o s tv a r č ic a ... N išta n a r o č ito ... F ra n c u s k i m irisi, am e rič k e c ig a re te — k a o d a se p ra v d a p rič a o je s ta ra c . N e želim d a se skrivam . M o ram b rz o u L ondon — o d v ra ­ ti Lun. — D aćete m i sa m o svoje odelo, a m oje zad ržite. — Lepo je ra d iti s v am a. D ola­ zite n a m što češće — šalio se k ri­ ju m č a r Ć ukču. L un g a zam oli d a se d n e n a ­ s p ra m njega, a o n d a iz d žep a

m o k ro g o d e la izvuče je d n u k u ti­ jicu i p o če d a se m a sk ira . O tac i sin s u z a p a n je n o g le d a li k ak o o n d o b ija izg led sta rc a . — Bile, do d aj m i o g led alo d a v id im je li p o re d o d e la g o sp o d in s a m n o m z am en io i izgled. Voleo b ih d a s a m ta k o lep — šalio se Ć ukču. P re d njihovim o čim a S ik ert d o b i p o tp u n o lik s ta ro g B evera. — Vi to ra d ite k a o Lun, kralj p o n o ći — o d u šev ljen o reče m la ­ dić. — H o ćete li m e odvesti u g ra d ? — u p ita Lun. — K ad g o d zaželite! o d v rati b rzo m lad ić. — Ili u zm ite k o la k o ja ste m i poklonili. — S uviše sa m u m o ra n . Voleo b ih d a m e odvezete. Jo š k a d b ih im ao v a š u isp rav u , g o sp o d in e Bever. — Im a m ja i p a so š i isprave. P o n ek ad sa m i ja sk o k n u o p rek o k a n a la — sm eju ći se odgovori s tarac . — V ratić e v am sve Bil, čim m e o stav i u L o n d o n u — zaključi Lun. O d m a h zatim o n i k ren u še. N a p u tu ih n ek o lik o p u ta zau stav i še policijske i vojne p atro le, ali n e ­ k i policajci s u zn a li o b a B evera, a k o d o stalih su d o k u m e n ti bili dovoljni. * V u k V o ters b rzo se p re o b ra z i u V o tersa lisca. — N išta više n e ć u d a skrivam . P om išljam sam o k ak o b i bilo le­ po d a m i se p o sle istra g e i k ad sve b u d e jasno, k a o o ficiru i h e ­ roju, o stav i u sobi pištolj s a jed­ n im m etkom , ili n ek o d ru g o si­ 83

g u rn o sred stv o — reče on m ajo ­ r u k o n tra o b a v e šta jn e službe. — In ače p riz n a je m d a sa m o rg an izovao i s a p rijateljim a oteo zlato iz o n o g k am io n a. K riv sam delim ično i z a s m rt ljudi što ste ih n a šli dole u skloništu. — Ali recite n a m gde je Lun — in sistira o je m ajor. — O n je n e g d e dole. Ne m ože d a pobegne, ali m ože d a se sk ri­ va. Zato je i n a p isa o ono u p o zo ­ ren je o m in a m a i zam k am a . H o­ će d a dobije u v re m e n u — odgo­ v o ri V oters. — Im ate li p la n o v e p o d zem ­ n ih sk lo n išta ? — u p ita oficir. — N em am ih, je r sa m ih u n iš­ tio, ali m o g u d a ih n a c rta m za m an je od p o la sata. M ogu i d a p o k aže m dole sve što želite — odgovori V oters. S ledećih p o la s a ta crta o je p la n p o d zem n o g skrovišta. U ka­ zao je n a p re p re k e koje su i s a d a ak tiv n e i obeležio g d e je sk riv e­ n o zlato. — Celo sk lo n ište m ože od av d e d a se isp u n i o tro v n im gasom . Ako želite, m o g u d a u b ijem Lu­ n a, a o n d a ćem o leš lako n aći — reče V oters. — Želim o g a po sv ak u c e n u ži­ vog. Bolje je i d a po b eg n e, n eg o d a u m re, je r ostaje n a m n a d a d a g a je d n o m ip a k p rin u d im o d a r a d i z a vojsku — odgovori oficir. V oters k lim n u glavom . — S asvim se slažem . J a sa m i p o re d svih g re h o v a o stao p o ­ žrtv o v an oficir. U činiću sve d a v am p o m o g n e m — zaključi Vo­ ters. M ajo r k o n tra o b a v e š ta jn e slu ­ žbe odluči d a te k u to k u d a n a iz­ v rši p re tre s p o d zem lja i izvuče zlato. Za s a d a n a re d i sam o d a po licijska is tra ž n a e k ip a zav rši 84

deo posla. T reb alo je d a se sn i­ m e leševi i izv u k u iz podzem lja. V oters je p o m a g a o u identifikov an ju m rtvih. — N e z n a m zašto n e d o lazi in ­ s p e k to r Štokvel — žalio se d e­ tektiv H erb A dam son, k o g a je m u č ila odgo v o rn o st. — Jav io sa m m u šta se d o g a đ a i re k a o je d a će u sk o ro d a k ren e. U d ev et časo v a iz ju tra m a jo r k o n tra o b a v e šta jn e slu žb e sp u sti se sa d eset vojnih p o licaja ca u p o d zem n o skrovište. V odili su i V o tersa koji je im ao lisice n a r u ­ kam a. — N isu p o tre b n e lisice — reče on u je d n o m tre n u tk u . — Ne m o g u d a u zletim izm eđ u vas, a ovako p o srć e m po n e ra v n in a ­ m a. D ajem č a s n u reč. . . — V eru jem o vam , p u k o v n iče — re č e m ajor. O n zatim n a re d i d a se V otersu sk in u lisice. Lično je p azio n a n jeg a d ržeći s p re m a n pištolj u ruci. — P o k azaću vam g d e sm o sak rili zlato, a u z g re d m ožem o d a isp itam o taj ho d n ik , iak o n e v eru je m d a je L un tam o , je r u d ru g o m d e lu im a m n o g o više p ro sto rija i sk ro v išta — re č e V o­ ters. D ok su išli g u ra ju ć i p re d so­ b o m v ag o n et, V oters ih je u p o ­ zo rav a o k a d d a z asta n u . O b jaš­ n jav ao im je i p o k aziv ao k a k o su p o stav ljen e zam ke, m in e i m it­ raljezi s a u to m a tsk im okidanjim a. U k lan jao je p re p re k e i p o ­ n a š a o se sk ru šen o , k a o čovek koji je zau v ek shvatio d a je pob eđ en . N ađ o še z la tn e pluge, p re tra ž iše oko c iste rn i s k o n z e rv ira n im oru žjem i m unicijom i k re n u š e n aza d . Bili su već b lizu iz la z a iz

to g h o d n ik a, k a d V oters p o s rn u i p a d e p re m a je d n o m b e to n ­ sk o m žljebu, koji je činio lu k iz­ n a d tu n e la. M ojor g a p rih v a ti za ru k u i h te d e d a g a digne, ali o n ­ d a se u h v a ti z a oči. V oters b eše zabio g la v u u žljeb, a o n d a zavuče ru k u u u d u b ljen je i p ro n a đ e g as m a s­ ku. N am esti je n a lice i u stad e. M ajo r i vojni policajci b e h u pop ad ali. Jo š ste vi n e z re li z a n a s s ta ­ re ko m an d o se! — uzv ik n u o n i p o trč a h o d n ik o m p re m a zlatu. N a je d n o m m e stu se zak lo n i i o trže je d a n m a li b eto n sk i blok, a o n d a poteže m e ta ln u ručicu. Z em lja z a d rh ta i o d je k n u ek­ splozija. T u n el se n a polivini zaruši. E ksplozija o d b aci po nekoliko s to p a te la o n esv ešćen ih vojnika, ali o n i su bili izvan z a trp a n o g d e la h odn ika. K ad se m a jo r osvesti, u g le d a p o sled ice eksplozije. Seti se Vote rso v e želje d a m u se om ogući d a u m re i zaključi d a se to i do­ godilo. M eđutim , in s p e k to r Štokvel, koji je bio z a lu ta o u p o g re šn u š u m u k od H ad lo u a, n a iša o je n a ra z m e k š a n u v la ž n u zem lju i z a ­ glibio se sa svojim au to m o b i­ lom , stig ao je b a š k a d je n a s ta la u z b u n a zbog V otersove d iv erzi­ je i ru š e n ja u skloništu . O n, in ­ s p e k to r Štokvel nije poverovao. — B esm isleno je sve to! V oters se skriva. M ožda im a m o g u ć­ n o sti i d a p o b eg n e. A ko je to u s ­ p elo Lunu, zašto d a n e u sp e i n je m u — gov o rio je žučno. Z atim Štokvel z a tra ž i d a se sv a is tra g a p o v eri n je m u i d a m a jo r s vojnim p o licajcim a b u ­ d e p o sm a tra č , ak o je to p o tre b ­

no. M ajo r je odbio i Štokvel je ot­ p u to v ao u London. A ta m o je za p a n je n o slu ša o izvikivanje p ro d a v a č a n o v in a v a n re d n ih izd an ja. N ovine su d o n o sile sve p o d a tk e o zločini­ m a p u k o v n ik a V o tersa i n jeg o ­ vih ljudi. Je d in o nije bilo vesti o V otersovom b ek stv u , n iti o sm rti k o n tro ln o g in s p e k to ra D iksona. Š tokvel p o zv a n ek o lik o re d a k ­ cija d a u tv rd i izvore vesti i sazn a d e d a ih je p rv i p la sira o r e ­ p o r te r A rtu r M ark in č, z a k o g a se zn alo d a je s ta ri L unov p rija ­ telj. In terv en cije u o b a m in is ta r­ stv a u čin ile su d a Štokvel dobije n a d le ž n o st dalje istrag e, a d a se v o jn a policija i k o n trao b a v eštajn i oficiri povuku. S a d a se i Štok­ vel po slu žio štam p o m . U speo je d a p ro n a đ e M a rk in č a i d a m u isp rič a sve o sm rti sta ro g in ­ sp e k to ra i b ek stv u zlo g lasn o g E dvina V otersa. — Z n am ko je do n eo p rv e v es­ ti s a m e sta ra s p le ta a fere. Želim d a o n z n a i n a s ta v a k d o g a đ a ja — zaključio je Štokvel svoj ra z ­ g o v o r s a re p o rte ro m . XV ] \^ is lim d a je b esm islica d a bilo š ta više sk riv am — re k a o je k a ­ p e ta n Filip K rejto n k a d g a je p o ­ sle p re u z im a n ja svih o v lašćen ja sa slu ša v a o in sp e k to r Štokvel. Isp ričao je sve o n ak o k ak o se dogodilo. O tk rio je i u lo g u O skar a H a ru sija i sve ono što je zn ao o njegovim p o slo v im a i s p o ra z u ­ m u s a V otersom . Zbog to g a je in sp e k to r Štokvel izdao n a re đ e ­ nje o p rib av ljan ju n a lo g a za h a p še n je H a ru sija i o s ta tk a nje­ gove b a n d e. D a bi sve išlo kako 85

tre b a i d a b i sak u p io d o b ro o p ­ re m lje n u ek ip u z a o tk o p av an je z a ru š e n o g podzem lja, in sp e k to r Š tokvel je m o ra o d a ode u Lon­ don. — P ođite s a m nom , E n d a — re č e o n devojci k o ja još nije b ila n a p u s tila m esto tra g ič n ih d o g a ­ đaja. — P o tre b a n v a m je o d m o r. U red iću sve d a n ek o v re m e b u ­ d ete slobodni. — Ne, g o sp o d in e in sp e k to ­ re. . . O staću ovde d o k se n e zav rši is tra g a n a ovom p ro k le ­ to m m estu . J e d in a sa m preživela od z a ro b lje n ik a u podzem lju. M ožda ću k o ristiti — o d g o v o ri E n d a H alm es. ■ — Ali v a m a je p o tre b a n o d ­ m o r — ponovi Štokvel. — Im a ć u g a k asn ije dovoljno i koliko s a m a b u d e m želela, je r p o d n e ć u ostavku. — Ali zašto?! — iz n e n a d i se in ­ sp ektor. — N e želim dalje d a b u d e m u m e š a n a * u p rljav e poslove — od g ovori ona. — R ad u policiji s m a tra te prljavim ?! — Z a r nije? V aljd a tr e b a d a se p o n o sim tim što je L u n u d a ta re č d a g a n ik o n eće p ro g o n iti, a iz v ršen je p ra v i ju riš s g la v n im ciljem d a se o n uhvati. — Ali to n ism o u čin ili m i iz S k o tla n d J a rd a . In telid žen s S er­ vis je otk rio d a se n a šp iju n sk o m »tržištu« n u d i isp o ru k a L una. J e d n a s tr a n a š p iju n a ž a ž e le la je d a g a se dom ogne, a V oters je bio s p re m a n d a g a p ro d a. Ć uli ste izjave M a rk u s a G ila i F ilipa K rejto n a o to m é — u v e ra v a o ju je in s p e k to r Štokvel. — Ali z n a m i to d a je n e k o v a ­ ž a n iz S k o tla n d J a r d a izvestio d a je jad n i, s ta ri Đ ikson steg ao 86

o b ru č oko V o tersa. Taj je zn ao k o g a i z a što o b av eštav a. Z a r to n ije k rše n je d a te reči? Z s r to n i­ je iz d a ja čo v ek a b ez k o g a V oters n ik a d a n e b i bio razo b ličen ? — o d v ra ti d ev ojk a i ljutito se udalji. Bilo je lep o s u n č a n o ju tro i o n a iziđe u cv etn i vrt, k o g a ta k o lepo b e še u re d io V otersov p rija ­ telj R o b ert T o m . O n a stiže do. o g ra d e p r e m a šum i, a o n d a p o đ e u z n ju do s ta n a n a d p o n o ­ rom . Blizu sa m e okom ite p a d i­ ne, n a čijem d n u je žu b o rio p o ­ to k i g d e je p a d a la v o d a iz g ro tla sk riv en o g p o d jed n o m is tu re ­ n o m sten o m , o g ra d a je b ila iz­ v u č e n a d e s e ta k k o ra k a ob u h v ataju ći je d n o drvo, p o d kojim su bili d žb u n o v i divljih ru ža. O n a po žele d a b u d e s a m a n ek oliko tr e n u ta k a i p ro v u če se k ro z džbunje, a o n d a sed e n a je d n u o g o ljen u žilu d rv e ta i o slo n i se n a njega. A ta d a za u sta v i d ah . Iz sam o g d rv e ta d o lazili s u n ek ak v i zvuci. O n a o sm o tri d rv o i u g le d a u nje­ m u je d n u šu p ljin u širo k u najv i­ še d e se t in ča. O n a p rislo n i uvo u z taj otvor. Č u la je k ak o n ešto lu p n u m e ta ln im zvukom . Bio je to zvuk zlata. Č ek ala je još n e k o ­ liko m in u ta osluškujući. Č u lo se d a n ek o h o d a p o čv rsto m tlu, a o n d a s tru g a n je k ao k a d se n ek o s p u š ta n iz m e ta ln e p rečk e. N e­ ko v re m e sve je bilo tiho, a o n d a o p et stru g a n je , k o ra c i i n a k ra ju m e ta ln i o d jek sp u šte n o g p re d ­ m eta. N ije joj tre b a lo m n o g o m a šte d a zaključi d a to n ek o iz d u b in e izvlači zlatn e p o lu g e i b a c a ih n a g o m ilu nek o lik o jard i isp o d tl a n a k o m e je ra slo drvo. U d rv e tu je b ila sk riv e n a cev z a v en tilaciju .

v rš a v a la n a d v a ja rđ a pod zem ­ ljom. To je bilo p ro širen je slično ku p o li oklo p ljen o g b u n k e ra , od k o g a je v o d ila d o b ro sk riv e n a cev za dovod v azd u h a. U to p ro ­ širenje V o ters je sk o ro bez o d ­ m o ra p ren o sio z latn e poluge, n ešto o ru ž ja i eksploziva i d o sta h ran e. — Đ oživeće oni le p u p a ra d u , k ad p o tp a lim sve m in e — govo­ rio je sa m sebi. O n je bio odlučio d a celo p o d ­ zem n o sk lo n ište p o ru ši p alje­ njem još p re tri d ecen ije p o stav ­ ljenog eksploziva. P o seb n i v o d o ­ vi bili su n e ta k n u ti i V oters spoji sp ro v o d n ik e da_ ih dovede do svog sk ro v išta. Žalio je što g a je zlato om elo d a izazove ek splozi­ je još dok su svi n a p a d a č i bili u lovačkom dvorcu, k o g a će p ro ­ sto d a p ro g u ta zem lja k a d grun u to n e eksploziva. Sve će biti srav n jen o sa zem ljom , a ostaće sam o o n dovoljno u d a lje n od o pasnosti. * K ad b u d e m sig u ran , p ro k o p aS a m o p u k o v n ik V oters Edvin ću p ro laz, k ao k rtica, a o n d a ću zn ao je d a postoji reze rv n i izlaz o d n eti zlato. Ipak, m o ra ć u n a iz skloništa, zbog kojeg je i izab ­ K a n a rs k a o strv a, m islio je još ra o m esto n a kom e je sklonio uvek zad o v o ljan svojim uspezlato. Za postojanje to g izlaza hom . — D osoliću im ru č a k — reče z n a o je i flo b e rt T orn, koji je u re d io o k olinu d rv e ta d a se b o ­ sa m sebi g lasn o , k ao d a im a salje zak lo n i izvod z a dovod vaz- go v o rn ik a. — G rom ovi tre b a d a d u h a, ali o n je s a d a bio m rtav. z a g rm e u podne. D a bi se taj re z e rv n i izlaz ot­ * vorio, tre b a lo je nek o lik o sati strpljivog ra d a , ali V oters je to o stavljao d a u čin i neko lik o d a n a C i m stigoše u g rad , E n d a H alk asnije. S a d a je obavljao d ru g e m es n a p u s ti in s p e k to ra Štokvep rip rem e. la i k re n u u m ali Lunov stan. Izlaz je bio b la g o z a k o še n a b e­ Z n ala je d a je to sk ro v ište m ož­ to n s k a cev s u g ra đ e n im m e ta l­ d a p o d p rism o tro m , ali je v ero ­ n im p re č k a m a , širo k a ta m a n to­ v a la d a to z n a i sa m Lun. M eđ u ­ liko d a k ro z nju la k o p ro đ u je­ tim , o d atle je m o g la n ajb rž e d a d a n po je d a n čovek. Cev se za­ dozove D o n ald a S ikerta. U to m tre n u tk u o n a n ag lo od­ luči d a ig a k k re n e u London. In­ s p e k to r Štokvel je b a š ulazio u svoj autom obil. O n a p ritrč a i re ­ če: — Ip ak ću s v a m a u London'. O vde m e sve p o d seća n a s m rt i u ž a sn e događaje. O n k lim n u glavom i otvori joj v ra ta . Svojim p o m o ćn icim a p o ­ novi o p o m e n u d a o ko ln e straže, o sm a tra ju i tehničko osoblje u z g rad i d o b ro paze šta pred uzi­ m aju. —■ D ovešću p o jačan je sa više o p rem e za o tk o p av an je i p r e tr a ­ živanje la v irin ta — zaključi on i poveze do kapije, gde su ček ala sp ecijaln a k o la s u h a p še n im Gilom i K rejtonom . P ratili si ih policajci n a m o to ­ ciklim a. K olona k re n u brzo i ko­ risteći policijske siren e, gde god je treb alo . Štokvel je to koristio vozeći za njim a.

87

O n a m irn o p ro đ e k ro z ulaz, iako je p rim e tila i p re p o z n a la d v oja policijska k o la b ez o z n a ­ ka. U n jim a su bili policajci u ci­ vilnim odelim a. N a u la z u u m a li s ta n to b o žn jeg in ž in je ra M ostin a o n a pozvoni. — Ko je — č u la je L unov glas. — J a sam . . . E n d a H alm es — odgovori devojka. V ra ta se s a m a otvoriše, ali iza n jih nije bilo nikog. Ć u la je s a ­ m o L unov glas, k a o d a je o n tu n e g d e n a d v a k o ra k a od nje, ali nevidljiv. — Policija p azi n a ovaj s ta n — reče o d m a h E nda. — Z nam . Ovo m esto je p ra v i ro b o t — čulo se k ak o g ovori L un sm ejući se. — Z ašto te n e vidim ? — u p ita E nda. — Zato što s a m daleko. — Ali ti si m i p o tre b a n . V eo­ m a je važno. M o ram d a ti is p ri­ č a m n ešto v a ž n o ... — S am o pričaj. Z am isli d a sa m p o re d tebe, je r ja te v idim i čujem , iako sa m d alek o n ek o li­ ko m ilja — odgovori Lun. O n a u z d a h n u i reče: — T ako je n e o b ič n o ... V olela b ih d a te v id im ... D a si o v d e ... O, n e sm em d a p rič a m gluposti. Im a v ažn ijih s tv a ri o d o n o g što ja osećam . O d m a h zatim o n a m u isp rič a šta je o tk rila ta m o u z p o n o r k o d lovačkog dvorca. N ekoliko tr e ­ n u ta k a nije č u la n ije d n u Lunovu reč. — D a li si m e čuo, D o n ald e? — u p ita ona. — J e s a m ... T re b a ra d iti brzo. O b avesti Š to k v ela i S k o tla n d J a r d ceo, d a se svi u d alje iz sklo­ n iš ta i kuće. To je h itn o i važno! 88

— D a k a ž e m i o V otersu, od­ n o sn o o o n o m što sam č u la kod d rv e ta ? — To je tvo ja s tv a r ... D u žn o st ti je d a kažeš. T ako će V o ters sti­ ći u zatvor. M ožda će m u jed ­ n o m u sp eti d a po b eg n e, je r s m r tn a k a z n a je u k in u ta — od­ g ovori Lun. — Ć u ta la b ih o V otersu, ak o m i o b ećaš d a će u m re ti — č u d ­ n im g la so m zaključi devojka. — O n je u čin io m n o g a zla i n e sm e d a ž iv i... — Da, n e b i tre b a lo d a ž iv i... M ožda će u sp e ti d a d o k aže d u ­ šev n u p o re m e ć e n o st i o staće d o ­ b ro sm e šte n u n ek o m sa n a to riju m u — odg o v o ri Lun. — Ali s a ­ d a p o žu rim o . O b av esti Š tokvela i javi d a se o g la si u z b u n a ta m o u V otersovoj jazbini. U činiću i ja n ešto d a se to obezbedi. E n d a p o ž u ri napolje, p riđ e p o ­ licijskim k o lim a i p o k a z a svoju d etek tiv sk u k a rtu . — Spojite m e s a S k o tla n d J a rdom . V ažno je i h itn o — re č e z a ­ tim i u đ e u kola. * B i l o je je d a n a e s t sati k a d je u lo vačkom d v o rcu p o čela u z b u ­ na. — V aljd a nije ato m sk i n a ­ pad?! — p ita li su k o p ači u sklo­ n ištu p re k o te lefo n sk e linije, ko­ ju b e h u p o stav ili s a zg rad o m . — P ovucite se odm ah! K ažu, o d leteće sve u vazduh! — vikao je H e rb A d am so n . Č inilo m u se d a ljudi suviše p o lak o dolaze. M orao je i sa m d a iziđe. P ite r L enon je g u n đ a o d a n e s h v a ta k ak o to m n o g e stv a ri isk rsa v a ju a d a se to i n e sluti.

Bilo je četv rt do d v a n a e st k ad — U trk iv aćem o se u to m e d a su bili sig u rn i d a n i u k u ći n i u li će šefu stići p re v a ša prijava, sk lo n ištu n e m a više nikoga. T a­ ili m o ja o sta v k a — recé devojka d a stiže i in sp e k to r Štokvel, ali n e o staju ći d u ž n a ljutitom in ­ z a d rž a i svoja k o la i a u to b u s sp ek to ru . p u n ljudi, koji su p re n je g a bili O n se udalji od nje i-osloni se k re n u li d a p o jačaju e k ip u za n a jedno stablo. V la d a la je n e k a k v a n e p rija tn a p ro b ijan je tu n e la do zlata. Stigli su p re d kapiju. S tigoše i d v a k a ­ tišina, koju je rem etio cv rk u t p ti­ m io n a s a b u šilic a m a i a g re g a ti­ ca. O čekivanje eksplozije i m a. Štokvel im d a d e z n a k d a os­ cv rk u t p tic a n isu se slagali. Delovali su d a lju d sk a n a p re g n u ta n u n a šu m sk o m putu. Sto trid e se t i se d a m ljudi zu ri­ to st p o s ta n e još veća. Štokvel je razm išljao o g lu ­ lo je iz šu m e u avetinjski d v o rac p o m p o lo žaju u ko m se n ašao . i cv etn u b a š tu oko njega. P itao se zašto je p o slu šao devojD a li sa m još je d n o m isp ao b u ­ k u i Luna. K oliko će d a tra je ovo dala?, razm išljao je in sp ek to r čekanje. O n p o g le d a svoj časovŠtokvel. U jed n o m tre n u tk u ok­ nik. Bilo je d v a n a e st časo v a i re n u se k a E dni H alm es, koja je d n a m in u ta. O n p o g le d a p re ­ b eše o p et d o šla s njim d a vidi m a H e rb u A d am so n u i h te d e d a š ta će d a se dogodi. g a pozove. — O tk u d a ti ideja d a će doći U to m tre n u tk u zem lja uzdo eksplozije? d rh ta . Ljudi in stin k tiv n o legoše i — R ekao m i je L u n ... Z vala još jače osetiše p o tre se tla, p a sa m g a telefonski. P rič a la sam tek o n d a do u šiju stiže n e k a k v a m u d a se ovde o tk o p a v a zaru še- p o d z e m n a b u k a, k ao d a iz n jeg a n o sklonište. O n je iz n e n a d a re ­ o p ališe topovi, g ru n u š e ek sp lo ­ k ao d a se svi povuku, je r V oters zije. Ali d v o rac se nije ra sp a d a o . će dići i sebe i sklonište u vaz- O n se n ek ak o sm anjivao, k ao d a d u h — odgovori Enda. se ru š i u sebe. — Užas! — v ik n u E n d a H al­ — Zvao m e je i Lun, ali posle tebe. O sećam d a oboje n ešto m es i n eh o tičn o p o g le d a p re m a s k riv a te ... Vi zn ate n ešto više m e stu z a koje je z n a la d a se pod od m e n e ... V aljda L un nije taj p o v ršin o m i ispod k o re n ja drvekoji će d a izazove eksploziju i ta n a la z i V otersovo sklonište. P o d zem n a tu tn ja v a i g ro h o t zaštiti zlato, a o n d a d a g a u z­ m e. .. O n z n a najviše o sk lo n iš­ o d jek a u sam o m d v o rcu tra ja li tu, je r je već d v a p u ta p o b eg ao iz su, izg led alo je, v rlo dugo. In­ n je g a — sum njičavo reče in ­ s p e k to r Štokvel p o g le d a opet svoj s a t i zaključi d a nije p ro šla s p e k to r Štokvel. — Im ate p o k v a re n u m aštu , a još n i čitav a m in u ta. A ta d a m u u m islim a p ro sto m o ž d a i d u šu — ljutito odgovori E n d a H alm es. — N e m o g u a d a e k sp lo d ira jed n o sećanje. V oters se n e setim d a ste i vi bili V oter- je n u d io d a p u sti o tro v n i g a s u sk lo n ište i ub ije Luna. O n je sov prijatelj. — Vi v r e đ a te ... P o d n eću iz- u p o tre b io i g as koji oslepljuje i o d u z im a svest. Dakle, u p o d ­ veštaj o tom e. 89

zem lju i d v o rcu postoji za lih a cev za dovod v a z d u h a i skide tak v ih gasova. m ask u . K iseo n ik a je bilo dovolj­ — Bežite dalje! N aređ u jem p o ­ n o za još n a jm a n je p ed eset sati i vlačenje! D ublje u šum u! — vi* zato p o ja č a dovod i o p et m im o kao je trčeći okolo. zaspa, k ao d a n a d u ši nije im ao U ru š e v in a m a je go relo i dim toliko .krvavih i po d lih zločina. je počinjao d a se širi. Ali sa n ja o je teške snove. S a­ — D olaze o tro v n i gasovi! Beži­ njao je Luna, k ra lja ponoći k ak o te dalje —■vikao je on g ru p a m a . iz d aljine p ru ž a duge, n eo b ičn o G las o to m e se b rzo p ro širi i d u g e r u k e ... M nogo d u g ih ru n a s ta d e bežanje. ' ku, koje su se sp litale oko V oterH em ičari staviše m ask e i po- sovog tela, k ao zm ije oko Laostaviše se s a in d ik a to rim a tako konta! S tra š n i sa n g a o p et p ro ­ d a isp itu ju d a li stv a rn o postoje budi. Ć uteći u sk lo n ištu zak li­ gasovi. Bili su zap a n jen i čin jen i­ njao se d a n eće im ati m ira dok com što re a g e n si o tk riše klor- se ne osveti Lunu. p ik rin, g a s od k o g a g u šen je n a ­ — O tk in u ć u ti ru k e — ša p u ta o staje o d m a h po udisan ju . M alo je kao d a g a L un s lu ša tu iz n e ­ k asnije o tk riše i p risu stv o jed­ p o sre d n e blizine. O staćeš i bez n o g d ru g o g g asa, čija o sn o v a je n o g u ... S am o k ratk o , ru ž n o b ila su zav ac e tiljo d a c e ta t.' truplo. T a d a ti n eće pom oći tvoji U zb u n a se pojača. Policijske krikovi. V o tersa još niko nije poekipe i p a tro le povukoše se n a b e d io ... Ne, n eću otići n a Kadve m ilje od m e sta eksplozije. n a rs k a o s tr v a ... Im am z la to ... S am o ek ip a h e m ič a ra o stad e d a S k riv aču se u L ondonu sve dok p ro v e ra v a k re ta n je i ko ličinu g a ­ te ne d o g rab im . sa. N ađ o še d v a m rtv a policajca, M učila g a je te sk o b a i on p o ­ koji se b e h u k asn ije počeli d a g le d a sat. O d tre n u tk a ek sp lo zi­ p ovlače i koje o tro v n i ta la s vaz- je bilo je p ro šlo p u n ih šest č a so ­ d u h a b eše zahvatio. va, što zn ači d a je g as m o ra o d a I tako, u k o p a n u zem lju, Edvin se ra z iđ e n a d ru šev in am a. V o­ V oters je n a stav ljao d a ubija. te rs je želeo d a čuje m a k a r n ek i O n zatv o ri dovod v a z d u h a šu m spolja, iako je zn ao d a n i­ k roz cev sk riv en u u sta ro m k og živog ta m o n e m ože d a b u ­ d rv etu , p ro v e ri sklonište, koje de. Uze cev koja je d o v odila v az­ sam o m a lo b eše n a p u k lo n a zi­ d u p re m a severu, o d n o sn o p r e ­ d u h a i o tv o ri čep. S n ažn i m laz m a s ru še n o m dvorcu, a o n d a k iseo n ik a izd u v a cev. Pošto je stavi m a sk u z a za štitu od o tro v a ukloni, V o ters je osluškivao. Do i o d v rn u sla v in u n a čeličnoj boci n jeg a su d o p ira li sam o šum ovi v e tra u g r a n a m a i šupljini drves a te čn im kiseonikom . Bio je n a iz m ak u sn a g e i zato ta. Nije se ču o cv rk u t ptica, je r i se n a m e sti n a p o re d a n e kutije s o n e su bile m rtve. k o n zerv a m a, p o m ilov a zlatn e p o lu g e i p o lak o p a d e u težak * san. Spavao je sam o p o la sata,

jer m u je sm etala maska. On za­ to proveri je li dobro zatvorena 90

Invazija reportažnih kola radija i televizije i automobila mno­

gobrojnih, n o v in a ra p o čela je već n a k o n d v a s a ta od eksplozi-' je u V otersovom skloništu. Poli­ cija je sve sn ag e b a c ila d a sp reči p ro la z n o v in a ra u o p asn o p o d ­ ru čje z atro v an o g aso m i o p asn o od m o g u ćih novih eksplozija. Izm en jen a izgleda, d o b ro op­ re m lje n i s la žn im d o k u m e n ti­ m a re p o rte ra jed n e novinske ag en cije stigao je i D o n ald Sik e rt u H adlou. M eđutim , o n nije navaljivao p u te m k a dvorcu. M irn o se u ta b o rio p o re d rečice. Č ekao je noć. U p rv i m ra k izvu­ k ao je dve v reće i, noseći ih po­ g n u t pod tereto m , sišao m eđ u žb u n je uz obalu. Iz jed n e v reće izvukao je g u ­ m e n i čam ac i b rzo g a n a p u m ­ pao. N avukao je n aro čito odelo s m a sk o m koja m u je štitila lice i b ila sp o jen a s bocom kiseonika. A o n d a je ča m a c tiho k lizn u o vo­ d o m k a šum i. N ak o n p o la s a ta Lun stiže b li­ zu sten e p od ru še v in a m a . Lun sk lo n i g u m e n i č am ac i obiđe sten u , p a p rek o p u ste šu m e stiže do o g ra d e koju je već jed n o m p rip re m io za p rolaz. P rovuče se i d o đ e do d rv eta, koje m u E n d a H alm es b eše opisala. P rilazio je nečujno. O p ip a d rv o i n a đ e otvor. Izvadi n e k a ­ k a v g u m e n i p re d m e t v rlo sličan b a n a n i, p a g a g u m u u otvor. Č uo je kako p re d m e t u p a d e u sk lo n ište i lako p ra sn u . — D ođavola! Š ta se d o g a đ a ? — v ik n u V oters i h te d e d a skoči, ali ru k e i noge su m u bile p aralisan e. j

1. Ju n ak iz grčke mitologije, Apolonov svest enik u Troji, koga su sa dva sina zadavile dve velike m orske zmije.

Bio je to n aro č ito p rip rem lje n i gas, k o g a je Lun u b acio d a p a ra liše zločinca, ali d a g a ostavi sv esn o g d o g a đ a ja oko sebe. — Halo, V oterse! — zo v n u Lun. — D ošao sa m po tebe. — P ro k leti p o n o ćn i y am p ire! K ako si m e p ro n a š a o ? Š ta si m i to u čin io ? — p re stra v lje n im g la ­ som reče V oters. — N em a n a d e d a se sp aseš, V oterse. T re b a još n o ćas d a odg o v o raš za sve zločine — reče Lun i s le đ a skide više od trid e ­ set fu n ti te žak v ib racio n i k o p ač so p stv en e izrad e. U ključi b a te rije i kleče, a o n d a zem lja, šlju n a k i sitnije k am an je p o češe d a izleću i p a d a ju oko ru p e p o d d rvetom , k o ja je p o s ta ­ ja la sve dublja. Sve to teklo je p riličn o tiho. R ad L unovog vib ra c io n o g k o p a č a nije se čuo dalje od sto tin a k k o rak a, a n i­ kog nije bilo bliže od je d n e m i­ lje. — D aću p o la z la ta !... N ag o d i­ m o se, S ik e rte !... M ogao sa m d a te ubijem , ali bio sa m d žen tlm e n p re m a teb i — govorio je V oters. Lun m u nije o d g o v arao . — O dgovaraj, p rek lin jem te !... Š ta to čin iš? . . . D a li otk o ­ p a v a š ? .. . O d leteće sve u vazd u h . .. Č uješ li, S ik erte? — vikao je V oters. Lun je i dalje ćutao. Bilo m u je m u č n o što čuje k ak o V o tersa iz­ d aje h ra b ro st. — D aću ti sve zlato, g o sp o d in e S ik e rte !... Z ar n e sh v ataš š ta to z n a č i? !... Z n am i k ak o d a g a odn e s e š ... V redi tri četv rtin e milio n a . .. Zlato, čoveče! O dgovori! P rek lin jem te reci nešto! P oludeć u od to g d rh ta n ja z id o v a ... K akve su to vibracije, S ikerte? 91

Lun z a sta d e i k ro z o tv o r n a dve z la tn e p o lu g e i svoj kopač. d rv e tu viknu: Sve to p o v u če n iz strm in u u k o so — U ćuti već jednom , V oterse! šum om , d a ta k o zao b iđ e sten je i D aću ti šan su . U jed n o m tr e n u t­ u rv in u . K o n ačn o stiže do svog k u b ićem o sasvim rav n o p rav n i, g u m e n o g č a m c a i u to v a ri V oter­ a o n d a se bori. s a i kopač. Bio je u znoju. — Ne v e ru je m ti, S ikerte. Ti O tisn u se i stiže do rek e, a o n ­ h o ćeš d a m e ubiješ i d a u zm eš d a ča m a c p re k ri m a sk irn im sve zlato! p la tn o m . Izg led alo je d a R iver — D a te u b ijem ? P a to sam M advej n o si g o m ilu g ran ja . O d­ već m o g ao d a učinim , p a d a n e m a ra o se ta k o ploveći u tišini slu š a m tvoje k ukavičko cviljenje noći. S am o je p o n e k a d k ra tk im — o d govori Lun. v eslom u s m e ra v a o č a m a c d a n e — J a n is a m kukavica! N aj­ otplovi u p o g re šn o m p rav cu . h ra b riji sa m čovek Engleske! Ali Edvin V o ters oseti k ak o u k o ­ ti si m e p a r a lis a o ... N e m o g u d a čen o st njegovog te la p o p u šta. se p o k r e n e m ... N e m o g u d a Jo š je d n o m u njegovim o čim a u p o tre b im o ru ž je ... n i ek sp lo ­ p la n u n a d a n a sp asav an je. Po­ ziv. .. To je ok ru tn o ! — k u k a o je k re n u p rs te i p o lak o p o m e ri r u ­ k u k telu. K roz odelo n a p ip a dalje V oters. L unov k o p ač poče d a lom i b e ­ svoj nož n a sk lap an je. K ad g a iz­ to n i u sk o ro V oters oseti d a k o ­ v ad i i otvori, zariće g a L u n u u leđa. m a d ići p a d a ju po njem u. Ali b a š ta d a L un p o d p la tn o m — B ušiš m i m ozak, p ro k le t b io !... P re s ta n i!... P rek lin jem te, u p a li la m p u i v eza m u ru k e. — Jo š m a lo i bio bi sp o so b a n p restan i! — v rištao je u k o čen i d a n a p a d n e š — reče zatim . V oters. V otersov o tp o r je bio slab, je r O tv o r se p o v eća i Lun z a sta d e d a d ž ep n o m la m p o m osvetli zlo­ je u tm u lo s t te la suviše d u g o tr a ­ jala. L un m u skide zavoj s a u sta. činca. B lesn u še p o lu g e zlata. — Z nao si t o . .. N e daješ m i — Jo š m a lo i izvućiću te, Vo­ te rs e — reče L un i b rzo p ro širi š a n s u — re č e V oters. otvor. — Im ać eš je, pukovniče. K ak­ K o n ačn o je m o g ao d a se s p u s ­ v u v rs tu b o rb e p red la žeš. M ožeš ti u sklonište. O svetli g a i n a g n u d a b ira š oružje. Pištolj, ili p e sn i­ se n a d cev z a p ro la z iz d u b in e, ce? — Svako z n a k a k a v si strelac, čije d n o b eše o tk in u la i za tv o rila p o d z e m n a eksplozija. V oters je iako n i ja n isa m s la b ... P esn i­ n e p re k id n o m olio, p re d la g a o ce. .. M nogo si m lađi, p a n i to n i­ sp o razu m , o b e ć a v a o ... L u n u je je š a n s a z a m e n e — odgovori to sm e ta lo i on m u v eza u s ta k o ­ V oters. m a d o m p la tn a koji otcepi od Vo— D akle, p la šiš se i n e z n a š tersove košulje, a o n d a g a p o d i­ k ak o d a se b o riš — reče Lun. — N o ž!... To je oružje kojim bi že i izbaci iz skloništa. Izbaci i te uništio . N e v eru je m d a sm eš dve p o lu g e zlata. Iziđe i sam , a o n d a odlom i v e­ n o žem d a se b o riš s jed n im k o ­ liku g ra n u od d rv e ta n a d sk lo ­ m a n d o so m . U vek sa m bio n e ­ ništem , p a n a nju stavi V otersa, n a d m a š a n — reče V oters. 92

— O n d a no žev im a — zaključi Lun. B ehu p ro šli m esto g d e su se dve re k e u liv ale u tre ć u i Lun p r ite r a ča m a c k obali i sk lo n i g a p o d n a d n e s e n e vrbe. P ro v eri v e­ ze n a V otersovim ru k a m a , p a m u v eza i noge, a o n d a n e sta d e u noći. * K a d su g a A ldon i Bil B ever po tre ć i p u t u g le d a li n a v ra tim a svoje kolibe lica im se razv u k o še u ra d o s ta n osm eh. — O p et re k o m ? — sm eju ći se u p ita Cukču. — Da, prijatelji. P o treb n i ste m i — re č e Lun. — S p re m n i sm o u sv ak o m tr e ­ n u tk u — o d v ra ti m lad i Bever. L un b aci n ešto n a po d kolibe i zač u se m e ta ln i zvuk. S ta ra c p o ­ g le d a p red m e t, koji b eše izvirio iz n ek ak v o g k o m a d a p la tn a . — P a to j e . .. V aljda m e v araju o č i... J e s u li to z la tn e poluge?! — reče u zb u đ en o . — A ko ste čuli za u b ic u V oters a . . . To je zlato koje sa m m u uzeo. D oneo sa m g a vam a, ali g a d o b ro sakrijte, d o k n e p ro đ e b u r a oko sv eg a — re č e Lun. — Mi od v as sam o dobijam o, a n e dajem o n iš ta — re č e starac. — S am o vi to sklonite. Im »+C li pištolj? — reče Lun — Im am o — po — T reb a ju m i i ža. — Im am o w n o žev a z a bc si d v a n o ž a svom sinu. O p rem ljen i sin B ever su pr

dovede do čam ca. P om ogoše m u d a izvuče V o tersa i d a g a o d n e ­ se u ud o ljicu m e đ u d rv eće b lizu reke. — Ovo je V oters. Želim d a m u d a m zad n ju šan su . B orićem o se noževim a. A ko p o k u š a d a beži, p u cajte — re č e L un i od v eza Vo­ te rsa , a o n d a se izm ače i b aci m u nož. M esečin a n a d n jim a je s a b la s ­ n o svetlela. V oters u ze nož, ra š iri n o g e i o sm o tri oko sebe, a o n d a b rzo p oče d a govori: — V as dvojica b u d ite n a mojoj stran i! Im am zlata! Bićete b o g a ­ ti! P u cajte u njega. O n je Lun, k ralj ponoći! Ubijte g a i bićete n a g ra đ e n i! — H ajde, V oterse, b o ri se, ak o si čovek. U bio si m n o g e ljude n e d aju ći im n ik a k v u šan su . Isko­ risti svoju — reče Lun m irno. — U bijte ga! P ucajte, ljudi! O n je Lun! J a sa m p u k o v n ik Voters! U činiću v as n ajbogatijim a! — vi­ k ao je d alje V oters. — Je ste li sig u rn i d a je o n Lun, o d n o sn o gosp o d in D o n ald S ikert? — u p ita s ta ri Bever. — S ig u ra n sam , čoveče? P u­ cajte, je r m o žd a im a sk riv en o oružje! — o d v rati V oters: — A vi ste slav n i p u k o v n ik Vo­ te rs ? — Je li to istin a? — p itao je "T in -

k a m a d v a B evera opališe i po d ru g i put. • V oters je zap a n je n o zu rio čas u d v a p o c e p a n a k riju m čara , a čas u Luna. P o k u šav ao je d a os­ ta n e n a n o g am a, ali p o srn u . Lun g a p rih v ati. — Im ao sa m svoju š a n s u ... S am sa m je u n iš tio ... M rzim te, L u n e ... S am o p re d to b o m sa m p a o t a k o ... — govorio je sve te ­ že. S ta ra c stavi ru k e n a Lunovo ra m e i reče: — O stav ite ga, gospodine. Ne p rljajte ru k e. — Z ašto ste p u cali? O bećao sa m m u zad n ju š a n s u — reče L un g la so m koji nije sk riv ao razo č aren je. — N ism o m ogli d a dozvolim o tu b o rb u — re č e s ta ri Bever. O n a nije z a v a s . .. O n je p o d li gad. Već sm o čuli k ak v e p rljave poslove je obavljao. — Im ać ete n ep rilik a, ako se s a z n a d a ste g a vi ubili. Zato, p o ­ m o g n ite m i d a g a v ra tim u č a ­ m ac — re č e Lun.

— S am o g a vi ostav ite ovde. N a ša je b rig a d a g a ostavim o ta ­ m o gde će g a policija naći, a d a n e slu ti ko g a je p ren eo . Č ak i d a n a s otkriju, b ra n ili b ism o se d a n a s je n a p a o — odgovori starac. P om ogoše L unu d a o d n ese svoje stv ari iz č a m c a do k o la k o ­ ja b eše p o klo n io Bilu Beveru. M ladić i o v o g a p u ta sed e d a g a odveze. S ta ra c p riđ e L unu i ša p a to m m u reče: — P o razg o v arajte u z p u t s Bilom . N ek a se oženi. H teo b ih d a im am u n u čice, p a d a m o g u d a im p rič a m k ak o sa m bio lični prijatelj Luna, k ra lja ponoći. — H oću, Ć ukču — p o tv rd i Lun. — I d o đ ite n a m n e k a d ... M no­ go bism o se rad o v a li i ja i Bil — zaključi s ta ra c g led aju ći k ak o k o la n e s ta ju m e đ u drvećem . — Eh, D o n ald S ik e r t... A moj Bil g a vozi. P onosno je išao k a m e stu n a kom e je ležao m rtv i p u k o v n ik V oters.

LUNI OPERACIJA SIRVIVE Nekadašnji štabni deo Mažino linije američke trupe iz Nemačke kupuju od Francuza da izgrade protiva.tomsko sklonište. Nakon diplomatskog zapleta, prodaju g a ... Bivši profesor univerziteta dr Ficdžibon, pozna-, po predavanjima o potrebi uništenja ovog sveta i izgradnji boljeg, bacio se na ostvarenje sulude ideje o operaciji sirvive... Kako će reagovati Lun i njegovi prijatelji?

3 ROTO X100 a «U O T t*A