Ashton,Frederick - 32-Lun i Dva Inspektora

B roj 6 9 S

LUNI DVA INSPEKTORA F .E Š T O IM

N O V A ( e r ija x - n a o

sveska

(saa) 1 9 8 1 .

F .E S ^ o n

LUIM

I DVA

IN S P E K T O R A

H e le n H ilse n IMA

RUBU

Z L O Ć IIM A

Direktor NIŠRO »DNEVNIKVITOMIR SUDARSKl

Glavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST« DUŠAN STANOJEV

Urednici izdanja PIROSKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

R e ce n ze n t B O G O L JU B R AJKOVIĆ

K o re k tu ra š ta m p a rije »DNeVNIKT fth n ički u re d n ik S -A V K A BO ŠN JAKO VIĆ

Tiraž: 80.000 prim e ra ka, II izdanje

Izdaje i štam pa: Novinska, izdavačka i štam parska radna organizacija »DNEVNIK-, OOUR »IZ­ D AVAČ KA DELATNO ST-, Bulevar 23 o kto b ra 31, Novi Sad. B ro j žiro -ra ču n a : 65300-603-6350

FREDERIK EŠTON

lUN ID1II INSPEKTORA

I Bilo je hladno i m aglovito zim sko veće i Soho skver je bio pust u času kad je Donald Sikert tražio mesto da p a rk ira svoj automobil. Trebalo je da se na C erin g Krosu nađe sa Džejn Vitington, pa da zajedno p r i­ sustvuju jednom pozorišnom ekspe­ rim entu u dvoran i »Feniks«. Pošto obiđe skver. Sikert uđe u Frit strit, i vozeći polako ugleda, slobodno m e­ sto na kom je m ogao da ostavi kola. M alo ga prođ e i htede da vožnjom unazad postavi kola na slobodno mesto. U tom trenutku za njim sti­ goše jedna dru ga kola. Vozač jurnu na slobodno mesto. iako je Sikert

dao znak da je počeo da se parkira. On m orad e naglo đa zakoči. Iziđe da pogleda ko je taj » 16^)0 vaspitani« momak. Bila su dvojica i smejali su se svom uspehu. Lun priđe i otvori vra ta s vozačeve strane. - M islim da ste pogrešili otim a­ jući m esto na kom sam ja počeo da se p a rk ira m - reče Sikert mirno. Onaj dru gi m om ak iziđe i nađe se Sikertu iza leđa. - P otražite drugo mesto, ugla­ đeni gospodine! - reče on smejući se, ali pretećim glasom. U tom trenutku i vozač izide i postavi se tako da iako napadne. Sm eškao se sam ouvereno i Sikert požele da ga udari, ali odm ah po­ m isli na m oguće neprilike. M oglo je

da se dogodi da zbog obračuna sa o v a dva m om ka ošteti večernje od elo i ne stigne na sastanak sa Džejn. N isam zadovoljan s vama, m om ci, ali neka vam bude reče Sikert i htede da se povuče, - O n nije zadovoljan! - uskliknu jedan od m om aka smejuči se izazovno. - Tako mi svega na ploč­ niku Sohoa, ponaša se kao da je neka sila, ili čak sam Lun, kralj p o­ noći. K ako se sam o usuđuje da nas opom inje?! - M ožd a želi svađu. Im a takvih ljudi - reče drugi i stade blizu Donalda Sikerta. - »N isu dobri m om ci i trebalo bi im dati pouku iz lepog ponašanja«, pom isli Donald Sikert, a zatim glasn o reče: - Baš ste budale, vas dvojica! O b a zam ahnuše da g a udare, ali ne stigoše da shvate šta se događa. S ik ert beše pogledao naokolo i v i­ deo da u blizini nem a nikog, a sada n jego ve pesnice u rukavicam a mu­ njevito udariše. O ba napadača se sam o povukoše p rem a svom auto­ m obilu i skliznuše niz njega na ploč­ nik. »K ad smo već počeli, da nasta­ vim o šalu«, pom isli Lun i iz džepa izvadi naročito sredstvo za pisanje kleče pored onesvešćenih. Jednom i drugom, brzo napisa na čelu: »Lun, kralj ponoći«. Odm ah zatim prvom od njih pod re v e r sakoa p rik ači zrnce naročitog m ikro-predajnika. »Zabaviću se slušajući njihov ra z g o ­ vor, dok budem čekao D žejn ». za k ­ ljuči u m islim a i sede u svoja kola. O dveze se na C erin g K ros i tam o nađe mesto da ostavi kola. Bio je zadovoljan, jer sada je p a rk ira o m nogo bliže »Feniksu«. Pogleda na sat. Trebalo je da čeka još pedeset minuta i on ostade u kolima. U klju­ či svoj prijem n ik za slušanje ostav­ ljenog m ikro-odašiljača. Čuo je kako se ona dva m om ka stenjuči dižu i zatvaraju vra ta svojih kola, a onda oba, skoro u jedan glas, v i­ knuše:

- Šta imaš na ćelu?! Lun je već bio zap am tio glas onog mlađeg, čije širok o lice i gusti bandarinski b rk ovi nisu pristajali zajedno. Lun zažali što to nije proverio, jer bi šala bila potpunija da se nepristojni m om ak osvestio ne samo s potpisom na N čelu nego I bez lažnih brkova. - Kole, čoveče, pa ti na čelu im aš... - poče onaj drugi. - Ja?! Ne, ti im aš na ćelu Lunov potpis - prekide g a prom ukli. - N a tvom čelu piše to isto uzbuđeno odvrati drugi. - Da li je m oguće?? - Šta? - Pa to da je ono bio D onald Si­ kert. - Glupost! N ek i šaljivčin a je isko­ ristio svoje brbljanje, je r si rek ao da se ponaša kao da je Lun. - P reterali sm o... N ije trebalo da baš večeras p ra vim o gužvu. A sada izbrišim o te u vred e... Boli me vilica kao da me je u dario D žo Frejz e r ... Pa ti uzalud b riš eš... - N i tebi ne silazi potpis s čela, a treba brzo da krenem o. Z latar M orton bi m ogao da nam umakne, a te šipke treba da pokupim o. Hajde, požurim o! - Slušaj, Sime, pa m i ćem o da zakasnimo, a ovo ne silazi - reče Kol. - Im am o fla ster u kaseti, pa m o­ ramo. .. - predloži neodlučnim g la ­ som onaj koga je prom u kli nazvao im enom Sim. Lun je sada slušao bez osm eha na licu. Da, p o n o vim o ... ^ O bojica im am o ključeve od p rola za do Din strita. Za petnaest m inuta zlatar počinje da zatva ra svoje dragocenosti. Kad uđeš. neće p rim etiti da tvoje pantalone nisu od uniform e. U prolazu navlačiš... - g o v o rio je Kol. - N isam glup - p rekide g a Sim. - Sto puta smo sve ponovili. I sam sam osm atrao svaki zla ta rev pos­ tupak.

— Onda, krenim o — zaključi Kol. Lun je grozn iča vo razm išljao. T r e ­ balo bi da sam brzo ode do Din strita, ali već dva puta ga je nešto om elo da ne ode sa Džejn u »F e­ niks«. O na je htela da vidi taj neo­ bični pokušaj da se Šekspir, Šo i savrem ena dram a kao pozorišni »koktel«. Pisac M ejfin je bio zvezda eksperim enta i m nogi listovi su ga pom injali kao čoveka koji stvara nešto sasvim novo. — To je neka »hem ija« pozorišta. Naspeš m alo Sekspirovih mudrosti, dodaš Šoove »teze i životne sile«, ■«guliš kostim e s glum aca i naspeš savrem eni »k atalizator« po Mejfinu - šalio se Lunkad je ra zg o va ­ rao sa Džejn. - Ti pogađaš suštinu i kad se ša­ liš - od go vorila je Džejn Vitington. — A li ja želim da vidim tu »hem iju« pozorišta. Lun neodlučno iziđe iz kola i po­ gled a na sat, a zatim požuri prem a uglu D anm ark strita, gde je trebalo svakog trenutka da stigne Džejn. Blizu ugla stajala su policijska kola i Lun im odlučno priđe. U kolim a su bila dva policajca, a jedan od njih je b io mlad, i nečemu se smejao. Lun im reče jedno od svojih lažnih im ena i pokaza vozačku dozvolu, takođe lažnu. M ladi policajac brzo zapisa rečeno ime, jer je pretpostav­ ljao da je to važno, čim g a belokosi i m ladoliki gospodin kazuje. - Šta m ožem o da učinim o za vas? - upita stariji policajac, koji je sedeo za upravljačem. — N ehotično sam čuo razgovo r dva čoveka. U napred se izvinjavam , ako ga nisam dobro razum eo poče Lun.

- Sta ste čuli? - upita policajac. - Ta dva momka, koji ne izgle­ daju baš prijatni i na mestu, sp re­ maju se da za nekoliko minuta na­ padnu nekog zlatara M orton a u Din stritu ... - nastavi Lun. Policajci se zgledaše i stariji zak­ ljuči: — Pogledačem o šta se tam o do­ gađa. Inače smo ovde na dužnosti.

pa i ako je uzbuna lažna, ne zameramo. H vala vam mnogo, gospo­ dine. Lun im klimnu glavom i otpozdravi na m ahanje m ladog i veselog policajca. N jihova kola se izgubiše na uglu Old Kom pton strita. Tada Sikert pogleda na drugu stranu i vide Džejn kako izlazi iz svojih m a­ lih kola. Požuri joj u susret i za­ jedno skrenuše ka dvorani »F e­ niks«.

Zlatar Ros M orton na dlanu odm eri svežanj ključeva i pogleda u tablu za uključivanje alarm nih ur­ eđaja. Sprem ao se da krene, jer je do u običajenog zatvaranja njegove radnje nedostajalo još četiri m i­ nute. Osvrnu se prem a masovnom trezoru, koji beše zatvorio. Izraz na licu mu je bio zabrinut, jer je im ao neuobičajeno veliku količinu zlata u sefovim a. U tom trenutku oglasi se signal otva ran ja vrata i M orton ugleda jednog policajca, za kojim uđe i ćovek u civilnom odelu, čije široko lice i opušteni brkovi ostaviše ne­ prijatan utisak na zlatara. - D ob ro veće, gospodine Mortone - javi se policajac. Bio je to Sim koji požuri da stane uz zlatarevu tezgu i tako zakloni svoje pan talon e i cipele. - Izvolite, gospodine — reče zla­ ta r nehotično ne od govorivši na pozdrav. - P rovera va m o - reče Sim. D a li je kod vas sve u redu? - Da, sve je kao obično. Spre­ m am se da zatvorim - odgovori zlatar. - Da li su vam ispravni alarm ni uređaji i da li ste ih uključili kako treba? - ispravni su i baš se prem am da ih uključim - od govori zlatar i pogled mu nehotično pođe ka tre­ zoru. - O tvorite trezor, da vidim o je li sve kako treba — reče Sim.

- A li to nije u red u ... Ja vas ne razum em - usprotivi se zlatar. - Im am o nalog - reče Sim. G ospodin viši inspektor im a obaveštenje da poseduje veliku količinu zlata, za koju nem ate pokriće. - Da. gospodin e Mortone, treba da nam pokažete - javi sfe Kol prvi put. - A li ja ... Pa niste m i pokazali ni vaše policijske dokumente, ni rešenje o p regled u ... - prom uca zlatar i lice mu postade bledo i opušteno. - Im am o sve što treb a - od vrati lažni inspektor i pokaza policijsku kartu, a zatim i nekakav nalog na štampanom obrascu. isto učini Sim. i reče: - A sada, da ne gubim o vrem e, otvorite trezor! Z latareve ruke su drhtale dok je p retra živao svežanj ključeva i o k re ­ tao se da telom zakloni brojčan ik sa kom binacijom trezora, koji je im ao dvostruke brave. Jedna se ot­ va ra la šifrom , a dru ga ključem. U trenutku kad se teška vra ta tre ­ z o ra otvoriše i kad zlatar otključa pojedinačne sefove, oglasi se zvono na vratim a. Sim i K ol se naglo o k re ­ nuše i ugledaše dva u n iform isan a policajca. - Otkud vas dvojica ovde? Da i vas nije poslao neki sedokosi m o­ mak lepog lica? - upita m ladi i nasm ejani policajac. - O vaj... Da... P rija va o zlatu sprem ljenom za kriju m čarenje snađe se Kol. - Dakle, još jedna šala na račun policije. N adam se da ćem o još jed­ nom vid eti tog čovek a — reče sta­ riji policajac. - A m i još povrh svega, podigli uzbunu i ja vili kuda idemo. Idem da obavestim da je bila lažna uzbuna. On se u tom trenutku okrenu, dok je m ladi policajac radoznalo gledao u zlatne poluge i kutije iz ra ­ đenog nakita u odškrinutim s e fo ­ vim a trezora. U tom trenutku Kol i Sim potegoše pištolje s prigu šivačim a i- ot­ vo riše vatru. Kobni, šištavi zvuci

odjeknuše. Stariji policajac se zap a ­ njeno okrenu, pogleda u Kola, a za ­ tim se s prigu šen im jecajem svali na pod pred njegove noge. M ladi policajac se sam o skupi i za tvori oči od bola. jer mu je Sim pucao u grudi, sa strane, i iz neposredne bli­ zine, a onda se spusti na kolena i prevali u stranu. Zlatar krenu p rem a pultu, za ko­ jim je obično radio, ali Kol g a je već držao na nišanu i p riđ e mu bliže. O pali poslednja tri m etka iz šaržera u grudi i trbuh, ali ovaj pođe napred kao da želi da napadaču otm e bila izbačen a iz m alog š m r k » - Brzo, džakove! Puni! - naredi, a zatim dotrča do vra ta zaključa ih iznutra i navuče zelen i zastor. Sim iz policijske kožne torbe iz­ vuče dva čvrsta džaka i poče da ih puni. Kol se osvrtao, a onda isprazni džepove ok rvavljen og odela. i svuče ga. Gurnu g a u ložište gasne peći za zagrevanje. m etala i odvrnu slavinu, p a je zapali. Bio je video zlatarev sako, k oga je on ob la­ čio kad je p olazio kući. pošto bi ski­ nuo radno odelo. Brzo g a obuče i ustanovi da m ože da posluži, iako mu je bio tesan. O dm ah zatim priđe Simu i preuze jedan džak, puneči ga bez reda zlatnim polugam a, plo­ čam a zlatnog lim a i kutijam a na­ kita. - K rečim o! - reče nakon dve minute. Odm ah zatim njih dvojica iziđoše i skloniše se u jedna vra ta susedne zgrade. O sm otriše ulicu, i Kol gurnu Sima. - M ožem o - reče tiho. Kad lidoše u otključanu kapiju velik og prolaza prem a dvorišnim skladištim a, čuli su zavijanje sirene policijskih kola. - Uh! - tiho reče Sim. - U posleđnjem trenutku... Onaj čudak umalo nas nije udesio. - A k o ga jednom budem vid eo ... Osećam flaster na čelu kao da je težak pet funti - reče Kol zaključa­ vajući kapiju.

Prođoše između gom ila praznih sanduka, kartonskih kutija i malih kontejnera, a zatim se nađoše u Frit stritu. Zaključaše i kapiju na toj strani, pa požuriše do svojih kola i brzo povezoše prem a Temzi, a onda skrenuše uz reku ka Vestminsteru. - Sednim o tam o u ugao - reče Lun kad predadoše kapute u g a rd e­ robu. - Želim nešto da čujem. Džejn mu se osmehnu s izrazom blagog prekora. - Pričaću ti šta se dogodilo pre nego što si došla - dodade Lun. Posetioci su pristizali i punili hol dvorane, ali to nije sm etalo Lunu da izvuče m inijaturnu slušalicu iz džepćića na crnom sakou. U un­ utrašnjem džepu uključi prijem n ik i oslušnu. Bili su to trenuci kad je policajac rek ao da ide da obavesti o lažnoj uzbuni. Odm ah zatim začuše se zvuci koje je Lun dobro poz­ navao kao dejstvo pištolja s p rigu ši­ vačim a. Pretpostavku o tom e šta se događa potvrdi prigušeni, sam rt­ nički jecaj. - M oram napolje - brzo reče Lun. - V ratiču se čim budem m o­ gao. - Zar m oraš? - zabrinuto upita Džejn V itington naviknuta na m noga iznenađenja sve ove godine otkada je s Lunom. - Pogrešio sam... Trebalo je da ih držim na oku. Objasniču ti sve. kad se vra tim - dodade Lun ne od go vorivši da li baš m ora da ide, a zatim otrča preko hola. T rčeći dođe do svojih kola, ali uz njih bese nastala gužva od autom o­ bila posetilaca, koji su tra žili m esta da parkiraju. On pokuša da se iz­ vuče, ali uzalud. Č ekao je nestrp­ ljivo nekoliko trenutaka slušajući šta se događa kod zlatara u Din stritu. D očeka i trenutak kad pla ­ men unušti m ikro-p rim op redajn ik u sakou nepoznatog zločinca. Više nije m ogao da čeka, i on potera preko trotoara lušajući p ro te­ ste pešaka. Uspeo je da izide na Šaftesberi aveniju, ali je m orao da v o zi

dalje dok dobije m ogućnost da skrene u dozvoljenom smeru. Iz­ gubi nekoliko minuta i odluči da ne ide u Din strit, nego da zločin ce pretekne na mestu gde su ostavili kola u Frit stritu. A li pljačkaši su i o vog a puta im ali sreće. Lun je zakasnio. Kad je stigao na željeno mesto, kola ddvojice napadača su bila nestala. On poveze nasumice u pravcu kuda su kola bila okrenuta i stiže do Temze. O svrtao se, uzalud, na sve strane: N oć je b ila m aglovita i slabo je v i­ deo. Zato skrenu p rem a Sent Džejms parku i okrenu kola đa se vra ti u Soho. Prođe kroz Din strit i ugleda dvoje policijskih kola pred vra tim a zlatarnice. Skupljali su se p rola z­ nici i susedi. Lun zaustavi u blizini i upita jednog čovek a šta se to do­ gađa. - Još jedan napad pljačkaša. U bi­ jeni su zlatar M orton i dva p o li­ cajca - od govori prolaznik. Lun se seti prijatn og osm eha m la­ dog policajca i ljubaznosti onog dru­ gog. Pom isli da ih je poslao u smrt, iako to nije slutio, a još m anje želeo. Odm ah zatim Lun potra ži tele­ fonsku govornicu i pozva policiju. Dade opis sumnjivih kola i ljudi. - K o javlja? - upita dežurni na­ rednik. ' - O vo g a puta m oram da kažem, jer sam, zbog m alo šale, obeležio oba m om ka - od govori Lun. Isp riča kako je došao do tuče. Za to vrem e dežurni beše uključio i in­ sp ek tora Noultona, koji se umeša i upita: - K ako ste ih obeležili? - Dok su me izazivali, rekli su da nastupam kao da sam sam Lun, kralj ponoći. Flom asterom , koji se vrlo teško briše, jer je napravljen od n aročite boje, dok su bili onesveščeni, napisao sam im na čelim a »Lun, kralj ponoći« - objasni Sikert. - Izvešteni smo od ubijenih poli­ cajaca đa ste im rek li o tom e da će ta dva zločin ca...

- R ekao sam. jer sam jednom od njih p rik a čio m ikro-predajnik p rek id e g a Lun. - Pa to čini sam o on... V i ste Lun! E>onald Sikert ništa ne reče, nego p olak o spusti slušalicu, a onda po­ žuri da nade Džejn. U pozorištu joj šapnu da je sve u redu i ona je m irn o p ratila neobičnu predstavu, a li Lunu to nije polazilo za rukom. M isli su mu lutale. Trudio se da zap am ti likove dvojice zločinaca, a li su mu se m ešali likovi m ladog i nasm ešenog policajca i njegovog dobroću dnog druga. »S ve to m ora da se razjasni«, zak­ ljuči u m islim a, a to je značilo da će sam o tom e da se poštara. A li ni posle toga nije uspeo da prati pred­ stavu. II Pošto skide starinske naočari s tankim m etalnim ok virim a i prov e ri da li mu je lula ugašena i do­ voljn o hladna, inspektor Skotland ja rd a Filip Noulton zatvori dosije s izvešta jim a o istrazi zločina u Din stritu, a onda se uputi ka višem in­ spektoru Pinteru, koji g a beše poz­ va o da izvesti o rezultatima. N ou lton je bio pom alo čudan čovek. N osio je košulje kakve su se p ra vile p re dvadesetak godina, tanku crnu kravatu od svilenog ple­ tiva kak ve više niko nije nosio, i sako od prljavo-zelenog tvida, za k oji bi se_m oglo reći da je zaista ružan. Za čitanje je koristio stare n a oča re s tankim m etalnim ok vi­ rim a i crn o prevučenim držačim a. Jedino što bi na njemu m oglo da se sm atra savrem enim , iako je im ao tek četrdeset godina, bila je poduža, priava kosa, koja mu je pokrivala uši do polovine i nad čelom se o ti­ m ala da padne u pravom , kao pokis­ lom pramenu. I p ored svega, po­ sebno se isticalo n jegovo m irn o lice. na kom e je bio povelik, g rb a v nos, od k oga su k a ivicam a usta po­ lazile dve duboke bore. 8

Viši inspektor D žordž Pinter, šef treće krim in alističke kom isije, za razliku od Noultona, bio je ele­ gantno obučen i bio bi vrlo lep čovek da mu izgled nije k va rilo dosta sitnih bora i da mu kosa nije bila tanka i čelo visoko, bez kose na njemu, sve do pola temena. N jegove zelene oči su p ažljivo gledale, a usne bile izrazite i uvek Ijutito stis­ nute. - Da li ste nešto otkrili, Filipe? — upita viši inspektor D žordž Pin­ ter. - N išta korisno. Postoji sličnost sa nekoliko pljački u prošloj i ovoj godini. A k o je to ista banda, onda je već bogata. V rednost pljačke kod zlatara M ortona procenju je se na osam deset hiljada funti, ali njegova žena je izjavila da je bio zabrinut što m ora još nekoliko dana da u sferu drži tude zlato u polugam a u vrednosti od još sto hiljada. O ne ne zna kakvo je to zlato bilo i šta je M orton sm erao s njim — izloži in­ spektor Noulton. - Zar M orton nije bio pod sum­ njom da se bavi kriju m čarenjem zlata? - upita Pinter. - Bio je osum njičen da trgu je zla­ tom u velikim količinam a, ali nije dokazano da ga kriju m čari. Sum ­ nja postoji i ostaje - o d go vo ri N ou l­ ton. - Ćuo sam od n aredn ika Higinsa, koji je bio dežurni prošle noći. nekakvu priču o Lunu. kralju ponoći. Sta znate o tom e? - N ek o se ja vio i dao opis zlo či­ naca. N a čelim a im je n a p isa o... - Sve to znam, ali šta znate više, odnosno šta m islite o svem u? N epoznati odnosno" Donald Sikert, ako je to bio on, rek a o je da se slučajno susreo da sa dva gruba momka, koji su mu oteli parkin gprostor. Prik ačio im je svoju »sten icu «... - To je Lunov postupak! Ali. ne stoji li on iza svih tih pljački? - N e veru jem ... O n nikada nije pljačkao - m irn o reče inspektor Noulton.

U sm erite istragu p rem a njemu. Treba g a već jednom im ati u rukama. On m ora da svedoči o ovom dogadaju, ili je um ešan kao saučesnik, a m ožda i vođa zlo či­ naca - usprotivi se viši inspektor Pinter. - Postoji prećutna saglasnost da se on ne progoni. M islim da bi ga tim e om eli da se sam zab avi istra ži­ vanjem, a on je uvek efikasan. - Gluposti! R a zgo va ra o sam sa super-intendantom. Treb a javno da pozovem o Lundada se p rija vi i svedoći. U p rotivn om ... - A li on to neće... N ije nika"da hteo! - prekide ga Noulton. - Saslušajte m e do kraja! - p o v i­ šenim glasom i oštro nastavi viši inspektor. - Sada im am o novi ra z­ log da ga privedem o. O tkriven a je specijalna frek ven cija Lunovih radio-uredaja i m oguće je da oktrijem o njegovo sklonište. Ekipa je sprem na i vi treba da je vodite. - A istraga o zločinu u Din stritu? To je isti posao. I to ostaje vama. Izveštavajte me redovno. - Potrebna mi je pomoć, jer treba da se već jednom otkriju k ri­ jum čari zlata i dragocenosti. Poz­ nato vam je da ^u neki opljačkani predm eti prodavan i čak u Japanu, a Londonu još ništa. - Sve to znam. Posebna ekipa istraživače, tajno, kanale kriju m ­ čara. Vaša b rig a su pljačkaši i Lun - odsećno zaključi viši inspektor Pin ter i ustade, što je bio znak da je ra zg o vo r zaključen. - A ko vo d i tu posebnu ekipu? upita Noulton. - To ni ja ne znam. Takve poduh­ vate vodi neko od šefova tajnih odeIjen ja Sam znaš da to nije naš po­ sao, a saradnja se ostvaruje preko super-intendanata. I ne m islite na sve to. N ađ ite ubice policajaca i uh­ vatite Luna - o d ^ v o r i P in ter i sa­ čeka da N oulton izađe.

A vion iz Plim uta je kasnio zbog m agle i p ri polasku, i sada p ri spu­ štanju na londonski aerodrom . Terens Bomont, poznat kao čovek bez zanim anja i sumnjiva ličnost, pod nadim kom Tebom, nalazio se na jednom od sedišta u sredini aviona. S vrem en a na vrem e mu se podi­ zala leva obrva, čudno pokretna, kao da sudeluje u svemu što se m ota u njegovim mislima. Sam o m ali broj najvećih policijs­ kih šefova znao je ko je i čim e se bavi Terens Bomont. M n ogi inspek­ tori u Plimutu, gde je najčešće živeo, čudili su se kako ta propalica uspeva da ostane na slobodi posle m nogih hapšenja. Nisu slutili da je Tebom tajni agent policije, kom e su po vera va n i m nogi neobični poslovi. M ožda je sam o on znao da li je i ko je naručio neka ubistva, krijum ča­ renje dijam anata i oružja, podvale stranicam a, provale u b iroe politi­ ča ra i m noge druge tajne poduh­ vate. čiji učesnik je bio i Terens Bomont. Sada je razm išljao o naređenju koje beše dobio. U m islim a je ponav­ ljao svaku reč iz pisma, koje beše p rim io kao šifrovanu poruku. Po­ ruka je glasila: •Napustite sve poslove i dođite u London. Očekuje vas važan posao. Javite se sutra u jedanaest časova u Furnival strit broj petnaest, stan na trećem spratu. Izvršićete naloge koje tam o dobijete. Super intendant Skotland jarda, M erk«. Slušao je o starom liscu M erku i znao je da šifrovan a poru ka m ože da potiče samo od njega. Znao je i to da M erk nikada ne zove zbog nekog sitnog poduhvata. »Uzalud m islim o tom e«, zaključi u sebi, a onda pogleda susetku po­ red sebe, je r je osećao da g a ona često posm atra iskosa. Im ala je m alo neobičnu, ogrom nu kosu, sivo-platinaste boje. N jen iz­ gled lica pođsećao je na R a k el Velč, što znači da nije b ila m nogo lepa, ali dovoljno izazovna. Bom ont joj

proceni godin e na blizu četrdeset, iako bi m nogi drugi pom islili da nem a ni trideset. Zašto već nismo stigli? upita ona prisnim glasom kao da već poznaje suseda u avionu. - M a gla - od govori kratko Bomont. Žena ga je i dalje gledala iskosa, s osm ehom oko usana i izrazom kao da će još nešto da kaže, ali nije g o ­ vorila. I on je ćutao. Prođe nekoliko m inuta i tek tada žena reće: - N iste baš razgovorni. Bom ontova leva ob rva se podiže i on još jednom dobro osm otri susetku. Zatim reće: - N isam hteo da vam dosađu­ jem, a nisam vam ni predstavljen. - Z ar se još neko drži tog starog i vrlo glupog p ravila? Pa ljudi su i bez toga suviše otuđeni i usamljeni! - od vrati ona i popravi svilenu m aram u oko vrata. - Jeste U i vi usamljeni? - upita Bomont. Ja?! začuđeno uskliknu žena. - N ikako, gospođine! N a sve strane im am prijatelja. - A, tako... D ozvoljavate li da vam se predstavim ? - Možete, ali skoro da nije po­ trebno. V idela sam vas u Plimutu i p itala sam jednu prijateljicu ko ste. O n a mi je rek la da se neobična lič­ nost. O vam a se svašta misli. O na je znala da je sigurno da vam je im e Teren s Bomont. - N e poznajem tu damu. - Ž alila se na vas zbog toga. U poznali ste je u nekom društvu. Posle ste je pratili u njen stan... - D a li sam bio m alo napit? sm ejući se upita Bomont. - Bili ste - od govori žena. Znači da im am ubedljivo op ravd an je - dodade on. - Dakle, gospodine Bomonte, sad je red na mene. Zovem se Laura Rener, a dodaju m i i zlobni nadim ak V V eštica - reće žena i isturi glavu da se nasmeje. 10

Terens Bomont je zapanjeno po­ gleda. Sa njenog vrata sm ejala su se još jedna usta, koja sada behu iz ­ v ir ila ispod m aram e. N ek oliko tre­ nutaka nije shvatio šta se događa, ali onda bolje pogleda i sam se jglasno nasmeja. Laura Rajner je im ala na vratu vešto naslikana usta, čije crvene usne, diskretno plavičasto ocrtane, otkrivahu dva reda belih zuba i, takođe naslikan, ru­ m eni jezik. Kad je opet sagla glavu, na vratu naslikana usta se sklopiše i m aram a ih sakri. ^ - Vaš trik je odličan - smejao se Bomont. - D a li sam slučajno vid eo to na vašem vratu? - M oram da im am usta i zube na vratu, da vukodlaci ne bi m ogli da m i g a p regrizu — od govori žena. U tom trenutku glas iz zvučnika najavi spuštanje aviona i upozori da se putnici vežu i ugase cigarete. Dok je avion ponirao, Laura R ejner otvori torbicu i izvadi posetnicu. M ožem o li da zam eh im o adrese? - upita držeći je između kažiprsta i velik og prsta. - S oduševljenjem ! - od vrati Bomont. — Baš sam m islio kako da vam to predložim . V rlo ste in tere­ santni. Samo, ja im am adresu u Pli­ mutu, a ostajem u Londonu. Dajte mi vašu kartu, da vam se javim čim se smestim. Ona klimnu glavom i dade mu svoju posetnicu, a zatim dodade: - M ožete da m e posetite i danas, ako budete slobodni. - Biću, gospođice, ili... - U davala sam se tri puta - p re­ kide ga Laura R ejn er i potapša ga po licu. - Dođite kad god želite. A vion se zaustavi i brujanje m o­ tora prestade. N jih dvoje se rastadoše. Tačno u jedanaest sati Terens Bomont stiže do Patentnog u reda i pronađe kuću s brojem petnaest. Pope se na treći sprat stepeništem koje je škripalo. Pozvoni na jedina vrata na tom spratu i trže se kad iz

sk riven og m ik rofon a začu nepoz­ nat glas, koji reče: - Otključano je! Uđite i zak lju čaj­ te! On nehotično op ipa autom atski pištolj pod pazuhom, oko k o ga je u Plimutu izgubio pola sata dok je proveravan a policijska d ozvola da sa njim m ože u avion. Zatim uđe i zaključa vrata, prođe k roz ve lik i hol i uputi se prem a sledečim v r a ­ tima, koja su bila otvorena. V elik a soba oprem ljena nam eštajem p re ­ vučenim crnom kožom bila je vrlo slabo osvetljena, - Im a li koga? - ja vi se Bomont. - Zauzmite mesto u fo telji — od­ g o vo ri glas iza stola, i tek sada Bo­ mont ugleda krupnog čo vek a s tam ­ nim naočarim a, šeširom na g la v i i gustom riđom bradom. - Zdravo! - reče Bomont. - Ko ste vi? - Zam enio sam M erka, k o ji je u inostranstvu. Nas dvojica ne treba da se upoznajemo. T o je novi m etod rada, jer poveravam vam n aročit posao. Za vas sam, jednostavno, Bil - od govori nepoznati. - N e razum em taj novi post­ upak. - Pazum ečete. Posao je prljav, pa .ija ne želi s tim da im a veze zbog kojih bi im ala neprilike. A k o pogrešite, bićete bez zaštite. - Zašto pretpostavljate da bih prihvatio takav rizik ? - Jer znam da hoćete. - O bjasnite mi m alo bolje tu vašu sigurnost. - Propalica Bomont! - glasn o i smejuči se od govori nepoznati Bil. - N e mogu da zam islim saradnju posle čak i ove jedne uvrede. Ja sam tajni agent Skotland ja rd a i zaštićen... - Da, kad se radi o poduhvatim a za koje ste dobijali naređenja. A li vi ste ponešto čin ili i na svoju ruku. Im am dokaze o utaji tri hiljade funti. - O dgovaraću, a li... - N estao je i jedan gangster, koji

je hteo da umakne sa četrdeset hi­ ljada funti svoje bande, i neko g a je ubio. Bili ste to vi, Bomonte! Još po­ nešto bih m ogao da n abrojim ... - Zašto me onda angažujete? - Jer ste nenadmašan agent. Im aćete i veliku ličnu korist, jer vaše fin ansije su dobbro uzdrmane - sm ejuči se reče Bil. Terens Bomont je brzo procenjiva o svaku situaciju u kojoj bi se našao, pa sada nije ni pokušao da poriče. Zato samo upita: - O kakvoj koristi je reć? - V aša nagrada je sto hiljada funti, a m ožda i nešto više. ako se u gužvi sam i snađete. - Izložite m i moj zadatak - suvo reče Bom ont i bolje se nam esti u fo ­ telju pripaljujući dugu cigaru. N ep ozn ati ispriča slučaj sa sm rću dva policajca i zlatara M ortona, a onda nastavi: - Slušajtfe dalje hronologiju i podatke: U februaru, u juvelirskoj radnji H a rija B erm izala je oteto d i­ jam anata u vrednosti od preko če­ tiri stotine hiljada funti. U martu je opljačkan posrednik u trgovini um etnićkim slikama, jer je u svom stanu im ao dve stotine hiljada funti u gotovom . U maju. m odnom krea­ toru D igbiju oteto je dvadeset hi­ ljada funti. Avgusta je iz dve zla­ tarske radnje odneto zlata u vred ­ nosti p reko sto hiljada. Zatim je op­ ljačkan nakit lorda Kaningsa u vredn osti od trideset hiljada- funti. Prošlog meseca. u trostrukoj p ro­ va li iste noći u Ridžent stritu od­ neto je zlata, nakita i dragog kam e­ nja u vrednosti ništa manje nego devet stotina hiljada fu n ti... - N isam čuo da je uhvaćen m a­ kar i jedan od izvršilaca tih pro­ va la i pljački - prekide ga Bomont. - Tačno. N eće biti uhvaćeni ni oni što su prošle noći ubili zlatara i dva pohcajca, i odneli velik i plen dodade Bil. - Pošto je tako. onda propalica Terens Bomont m ora da ih pokupi, izgrd i i privede na pokajanje! 11

- T o je posao policije. Vaš zada­ tak je nešto drugo. To opljačkano blago treba da se unovči, kad nije reć o gotovom novcu. N igd e u Lon­ donu nije se pojavio m akar delič plena. Šta zaključujete iz toga? - Sve je tajnim kanalim a stiglo nekud daleko, na druge kontinente - o d g o vo ri Bomont. - Taćno! N ađite te tajne ka­ nale. .. V rlo lak zadatak - podsmehnu se Bomont. - Samo mi re ­ cite ko je šef, gde je sedište, kako pren ose zlato i dragulje, i tako, još ponešto. - N aravn o! Neću vam reći baš sve, ali ponešto. N em am o dokaza, ali znam o da je org a n iza to r i glavn i šef najveće krijum čarske bande izvesni Endrju Forber. Tajni gan gster­ ski nadim ak mu je D igbi En. U poznaćete ga, postaćete njegov pom oćnik i u pogodnom trenutku ćete preuzeti celu mrežu. Kad to uči­ nite, predaćete je nama. A k o vam ostane nešto u džepovim a, nećem o sitničariti - m irno nastavi tobož­ nji Bil. - K ao da je to lako! Pa taj D igbi En udesiće da negde potonem s te­ govim a, tako da mi se nikada ne nadu jadne kosti, sam o ako poku­ šam da mu se nezvan približim . Cak nije lako ni da g a upoznam p rim eti agent zabrinuto.

- O na je bogata i neobična rentijerka, koja iz dosade traži najčud­ nije avanture. U desili sm o da joj jedna prijateljica isp riča o va m a i da vas pokaže.

- Već ste na dobrom putu. Ko poznaje Vešticu, upoznaće i D igbija Ena... - Otkud vam to?! Kako znate da sam upoznao tu čudnu ženu?! Pa to se d ogodilo pre dva sata...

- Zato ona m isli da m nogo zna. O vde im am sprem ljeno nekoliko knjižica, koje pom ažu da se sabesednik im presionira. Tu su i fo to ­ g r a fije najnovijih slik arija na nje­ nom telu. Priložen je opis svakog detalja. Pogodićete šta je naslikao koji velik i umetnik i ona će da po­ ludi za vama. N eće vam dati da je ostavite, ako joj ponekad vešto ne izmaknete. V odiče vas i kod Forbera.

- U desili smo da putujete istim avionom i da ona dobije sedište do vas. Z ar vas neke nepredviđene sit­ nice nisu om ele da stignete na vrem e i zadnji uđete u avion? - Taćno. - N išta nije bilo slučajno. Ušli ste, i stjuardesa je ustala s jednog mesta, pokazujući vam da je za vas. - Shvatam. O nda mi recite nešto o Lauri R ejner - zatraži Bomont. 12

- Sta je rekla ta žena o meni? - Ispričala je da ste pijani spa­ vali s njom i da je posle niste ni p re ­ poznali. Već sam o to je b ilo do­ voljno da Veštica postane rad oz­ nala. Dalje joj je njena prija teljica rekla da se o va m a p rič a da ste gangster, bonvivan i v rlo opasđn tip. O na se oduševila, je r takvi- je ljudi zanimaju. Zbog toga druguje sa starim Endrjuom Forberom , koji im a blizu šezdeset god in a i kao sneg belu kosu. U davala se tri puta. Pokušajte da vas ona izab ere za četvtog muža - izloži Bil. - Da li je neki od njenih m uževa još uvek živ? — upita, s osmehom, Bomonta. - Naravno, svi su živi. Č ak je i posećuju. O na im pokaže svaku sli­ kar iju na svom telu. To je takav svet... Uostalom, dobili ste posetnicu, pa je bolje upoznajte. - Sta da joj kažem o sebi? - Da ste se b a vili svačim," a sada hoćete da otvorite slikarsku g a le ­ riju i da trgujete slikam a. N a p o m e­ nite da se policija ne razu r i nmetnost i da se tu najlakše mu^?i - Zašto baš slike, kad ja o tom e m alo znam?

- Dakle, shvatam sve do njega Sta da učinim kad ga upoznam? - N ađite trenutak i istupite ot­ voreno. K ažite da ste V i opljačkali zlatara M orton a i ponudite mu da

budete kompanjoni. U ložićete još dvesta hiljada funti svog kapitala... - N eće poverovati! - Hoće. Zločince smo uhvatili, ali to se krije. D obićete ceo plen i to vam je dovoljna ulaznica kod Digbija Ena, odnosno Forbera. Bom ont je grozn iča vo razm išljao, a onda upita: - Gde su dvesta hiljada funti? - I taj novac je ovde. D obićete ga odmah. Zam olite Vešticu da vam ga čuva. ali ne p re nego što vidite sve slike na njenom telu - od govori m askirani Bil. - K oja su ostala uputstva? - Tajno im e vam je Tarn. Pisaćete m i na ovu adresu šifrovano, a tu je i telefon, ali samo u određene sate. Sve je napisano i samo zapam ­ tite, pa uništite sve sem novca. O va m o ne dolazite ni za živu glavu, jer m oguće je da će Forberovi ljudi odm ah početi d a vas prate. P roveravaće i vašu priču u Plimutu. Obezbedeno je da dobiju najbolje po­ datke - objasni Bil. - M islite: najgore podatke? isp ravi g a Bomont. - Razum eli smo se. U Plimutu je već izdata potern ica za vama, a vlasniku stana u kom e ste živeli podmetButa je priča da ste. izgleda, sum njiv tip. a m ožda čak i opasan gangster. - D a li je to sve? - Nije. Im ate i sopstvene momke, koji su sprem ni na sve. - Ko su oni? - Č etiri policajca, kakvih Skotland jard nije imao. - Tako dobri?! N ap rotiv! Č etiri lupeža sprem na da ubiju, opljačkaju i učine sve što hoćete. Jedino su ve rn i jedan drugom e, a biće i vama. Pretvara m o ih u specijalne agente. Svi su sam ci i sasvim slobodni. N e žalite ih, ako neki treba da nestane, jer i ne vred e za drugo - ispriča Bil veselo, ali ubedljivo. - Iz svega ovoga vidim da k re ­ ćem o odlučno. I sam sam uvek verovao da p rotiv gan gstera vrede

samo gangsterski metodi. U ru k avi­ cam a se ne uništavaju zločin ci — reče novi Tarn. - Ipak, gledajte da ne ubijate mnogo, ako ne treba. Jedino je važno da lik vid ira te Forbera, je r ne želim o da mu sudimo. T reb a nam njegova kriju m čarska m reža, cela i aktivna, a onda dolazi velik a akcija, koju ćete v i slaviti tam o gde budete želeli i sa ovih dve stotine hiljada funti, ako ih sačuvate, i obećanih sto hiljada - zaključi Bil. - Za slučaj da ne m ogu vas da nađem, a budem u neprilici, kom e da se obratim ? - upita Tarn. - Nikom e, momče. N e m ešajte Skotland jard u sve ovo. sem preko mene. Bićete sklonjeni, ako o svemu dogovorenom , sem mene. dozna m&,kar i jedan čovek. pa bio to sam m inistar! - zap reti Bil. Bomont poćuta. a onda klim nu glavom i reče: - Prihvatam . Ig ra je krupna, i u slučaju neuspeha. ode m oja koža. Paziću! - Sasvim ste u pravu. Tarne. Že­ lim vam uspeh - zaključi lažn i Bil. Terens Bomont uze torbu s nov­ cem, kn jižicam a i fo togrfija m a. Po­ gleda sve. sagnuvši se kod jedne Stone lampe. Bio je zadovoljan. P o­ red fo to g ra fija Laure Plajner. na kojim a je bila gola i čudno islikanog tela, tu su bile još fo to g ra fije Endrjua Forbera i n jegove žene Anđele, poreklom Italijanke. U z fo ­ tog ra fije SU bili p rik ačen i listovi pap ira sa svim podacim a, koje je policija m ogla da prikupi. - D obro urađen posao. M islim da radite neobično, ali bolje od M erka - drsko reče na kraju. V oleo bih da vas upoznam u p ra ­ vom izgledu i da vam čujem pravu boju glasa, jer ovaj je m oduliran ulošcima. - Dakle, p rim etili ste - osmehnu se Bil. - M ožd a ćem o se upoznati jednog dana, a li ostavite da to započnem ja sam. 13

- O, svakako! N ikada ne uhodim svog šefa - odvrati Terens Bom ont sm ejući se, i iziđe. Sam otključa vra ta i zalupi ih za sobom. III U U lici Lamark, u Parizu, inspek­ tor Interpola Sim on Farne od m a­ rao se toga dana. je r je sledećeg tre ­ balo da otputuje u Istanbul. Bila je to tajna m isija u kojoj je, pod laž­ nim imenom, trebalo da ispita p o­ lazne tačke trgovin e opijum om , čiji kanali su vodili dalje p rek o Bal­ kana i Sredozem lja do Francuske. Izb or je pao baš na njega, je r je bio završio nekoliko poslova, a neože­ njen. iako već blizu četrdeset g o ­ dina. m ogao je da nestane i na više meseci. R azm išljao je o svemu i p risečao se nije li šta zab oravio u p r ip re ­ mama, koje su bile precizn e i op te­ rećene m nogim detaljim a. T rže g a zvonjenje na vratim a, i on požu ri da pogleda ko g a to traži u stanu, čiju adresu su znali sam o nekoliko najboljih p rijatelja i centrala Inter­ pola. K ad tiho priđe okularu i po­ gleda, lice mu se razvuče u širok osmeh, i on brzo otvori. - K akvo iznenađenje!? Radujem se tvom dolasku, dra^i ... - poče ushićeno, ali ne reče im e g osta U vede g a u sobu za dnevni b ora­ vak podešenu da posluži i kao rad n a soba. Izvini se zbog nerada i reče: - Sprem am se na dugo putova­ nje. a to uvek stvori m alo gužve. D ivno je što si svratio! Da li te ko gon i? - Trenutno m e niko ne goni. Ju­ tros sam doputovao iz Londona, jer m i je potrebna tvoja pom oć - od go­ v o ri gost. - Dobro, d ra g i Donalde! M ilo mi je da jednom i tebi treba m oja po­ moć. T reb a lo je da sutra putujem, ali odložiću sve dok treba - odgo­ v o ri Som on Farne, ne uspevajući da skine pogled sa Luna i ne trudeći se da p rik rije ushićenje i radoznalost. 14

- Hteo bih da nastupim kao ti u Skotland jardu - nastavi Lun od­ mah, prešavši na suštinu svog do­ laska ovamo. - O-ho! V rlo zanim ljivo! - uskliknu Farne. - Sta se to događa? - Da li si čitao vesti o ubistvu izvesnog zlatara i dva policajca u Londonu? - upita Donald S ik ert - Jesam. V eć je ušlo i u bilten In­ te rp o la Tam o su i detalji, o kojim a novine ne pišu. K akve ti veze imaš sa tim ? od vrati Farne. Lun mu isp riča slučajni susret sa dva zločinca i svoju kasniju odluku da nađe ubice. N a kraju reče; - Da bih rad io efikasno, treba da su m i otvoren a vra ta Skotland ja r d a a to bih postigao kao inspek­ tor Interpola, koji je došao u posetu. - K akva ideja! Pa to je odlično. M ene u Londonu ne znaju, istog sm o rasta, p rib ližn o istih godina, sam o što ja nisam tako lep i skla­ dan m om ak kao ti - smejući se od go vori Farne. - T i pristaješ v rlo lako brzo p rim eti Lun. - Pa, m alo fa lsifik a ta nije naod­ met za dobru stvar odvrati Farne. - Dobićeš fo to g ra fije m ojih doku m en ata pa sebi napravi dobar falsifikat. Daću ti blanko pp,pir sa pdr doku m en ata p a sebi napravi dobar falsifikat. Daću ti blanko pa­ p ir sa pečatim a Interpola. pa na­ piši sebi preporuku kakvu želiš. T reb a li još nešto? - M ogu će je da Skotland jard u nekoj p rilic i p ro v era va nešto oko tebe. odnosno m ene i oko zadatka u Londonu - reče Lun. - N i to nije teško. Srećna je okol­ nost da putujem u Istanbul na duže vrem e. Im aću alibi, ako ti nešto zakuvaš. Međutim, svom šefu mogu da kažem da bi, možda, trebalo da svratim i u London. Pretpostavlja se da ću u svojoj m isiji im ati po­ trebu da putujem ko zna kuda. To mi je unapred odobreno. A k o iz Skotland jarda nešto proveravaju, daj im vezu sa gosp odin om Bu-

šeom. N jega si upoznao kao tobož­ nji engleski turista u M arselju, kad si m e spasao od sigurne sm rti objasni Sim on Farne. — Onda je sve u redu — reče Lun i njih dvojica potražiše bocu k o­ njaka i aparat za kuvanje kafe. R azgovarali su sećajući se sus­ reta. Sim on Farne je bio izuzetan ćovek. U svemu je bio odličan, a nje­ gova shvatanja sveta i života bila su um nogom e slična Sikertovim . Sprijateljili su se p re tri godine, kad je Lun progon io grupu kriju m ­ čara, koja je u M arselju naletela-na Farnea. Jednog trenutka inspektor Interpola bio je neoprezan i kriju m ­ čari su ga uhvatili. R an ili su ga. i živog, s tegovim a, noću b a cili u prljavu vodu m arseljskog p rista n i­ šta. Lun je bio zakasnio da g a otme, ali je video kad su ga b a cili u vodu. Radilo se o minutima. Im ao je sreću i roneći g a je brzo našao, oslo­ bodio tegova i jedva živog, izvukao ga u svoj čamac. Tada začeto prijateljstvo i povei enje nije se prekidalo, iako je ono bilo tajna sam o njih dvojice. Lun je ponekad m ogao da za traži pom oć Sim ona Farnela. a ovaj usluge k ra ­ lja ponoći. Istina, ni jedan ni dru gi nisu p reterali u Rorišćenju tog p r i­ jateljstva, pa se Farne osećao kao dužnik. Sada se radovao što m ože da pom ogne slavnom avanturisti Lunu. Posle kafe, zajedno sastaviše p re ­ poruku za Skotland jard: »... M olim o vas da pom ognete gospodinu Sim onu Farneu, je r neke indicije g o vo re da su ubice zla ta ra M ortona i dva policajca povezan i sa kriju m čarim a u Francuskoj. G o­ spodin Sim on Farne je ovlašćen kao naš inspektor p rv o g ranga. N adam o se da će d oprin eti zajed ­ ničkim n ap orim a ...« Sledili su šifra, veza sa Bušeom i pozdravi. — Im aš li ovde prib or za m askiranje? - upita Lun na kraju. — Imam. M ogu da ti poklonim jedan odličan komplet, koji su iz ra ­

dili najbolji stručnjaci, i koji je do­ voljno mali, a ko ga god vid i nalazi da je to muški p rib or za brijanje — od go vo ri Farne i brzo donese mali kožni etui. - Sada mi poziraj nekoliko tre­ nutaka — reče Lun i izvadi ogle­ dalce iz kom pleta za m aksiranje. B rzo je radio, i već posle nekoliko minuta Sim on Farne zadivljeno uskliknu: - Pa to je umetnost, o kakvoj ja ne m ogu ni da snajam! Već si mi to­ liko sličan da bi i m oji najbolji p rija ­ telji m islili da sam to ja. Lun izb risa šminku i ukloni do­ datke koji su g a bili učinili toliko sličnim Farneu, a zatim reče: - Sa jednom tvojom fo to g r a fi­ jom neće m i biti teško da se još bo­ lje m askiram . Nosiću je kao svoju. - Dakle, sve je u redu - reče Farne. - O staje nam celo popodne i veće da lutam o Parizom . Cuo si za novi p ro g ra m u >Lidu«? - Jesam, i uživao bih u tvom društvu, ali vraćam se pred veće od go vori Lun. - Zašto tako brzo?! - Im am i ličnih briga. O tkrio sam da policija traži m oje skloni­ šte. U speli su da utvrde frekven cije m ojih osnovnih radio uređaja u skloništu, pa sada koriste neke nove. m eni m alo poznate uređaje za otrkivanje. Privrem en o sam bez odličnih veza, na šta sam navikao. - K olik o se ja razum em u te stvari, brzo ćeš p rep raviti sve što treb a - oh ra b ri g a Farne, ali nije uspeo da p rik rije zabrinutost. - Postoji još nešto — nastavi Lun. - Džejn je genijalna naučnica i divna žena. Međutim, vezujući se za m ene gubi slobodu. M o ra da se s k riv a ... - Č ita o sam u »D ejli M iroru « onaj podli napad na tebe. Šta misliš da u radiš? - prekide g a Farne. - N ije mi lako. V olim je toliko da bih žrtvo va o sve, pa i svoj život, u svakom trenutku. Jedino ne bih p ri­ stao da budem zločinac i nečasan 15

— nastavi Lun. — O na je u svojim istraživan jim a m olekula života da­ leko ispred slavnog p rofesora Spigelm ana. O tk rila je sposobnost m noženja m olekula rubonukleinske kiseline izvan ćelije. To je dod ir sa tajnom života. Trebalo bi da bude slobodna da bi rad ila u naučnim institutima. A ja sam je v e z a o ... - V aljda je važna i vaša divna lju­ bav! - uskliknu vatreni Francuz. - Da. ona je žen a ... A li ona je i naučnik. Dve godin e je radila na jednom praktičnom pronalasku. To je m em brana za ubacivanje leka u ob olelo mesto. Sada ceo svet priča o uspehu urugvajskog biohem ičara A lek san d ra Z afaron ija, koji je do­ šao na istu ideju, a Džejn zna m n ogo više. ' - O čemu se tu radi? - upita, radoznalo, Farne. - Pojednostavljeno to znači da se upotrebom polim erske m em ­ brane lek ubacuje direktno u obo­ lelo mesto. M em bran a g a ispušta u tačnim dozam a i na najbolji način. U klasičnom lečenju lek se raspro-1 stire po ćelom telu, kroz stomak, ili p re k o krvotoka. Lekovi su često i otrovi. To je kao kad bi poplavili ceo ob lak oder da bi ugasili požar u k o rp i za otpatke. M em brana, koju je D žejn otkrila, koncentriše lek lo­ kalno. V eć je osnovano društveo »A lz i« u K aliforn iji. »U zeo sam in ici­ jale svog imena, jer sam celog ž i­ vota ra d io na tom pronalasku«, r e ­ kao je Zafaroni. Džejn je to tužno čitala, jer je svoja otkrića m ogla da ob javi dve godin e p re njega. — p r i­ čao je Lun. - Počinjem da shvatam. Dakle, dok je uz tebe. Džejn je onem ogu­ ćena da postigne sve ono što voli reče Farne. - D a ... Zlo je u tom e što mene vo li iznad svega - tužno reče Lun. - V id im dokle si došao - reče Farne. - N e razum em - trže se Lun. - T i ćeš da udesiš da se rastaneš od Džejn, sam o da ne budeš p re­ 16

prek a njenom radu važnom za celo čovečanstvo. - Zar mogu nešto drugo? - M islim da bih bio n eodgo­ voran i glup ako bih ti išta savetovao. T i si čovek koji zna svoju ljudsku dužnost. Jedino ti dobro znaš Džejn i to šta bi odvajanje zna­ čilo za nju - od go vori iskusni Sim on Farne. N ije slutio da tim e učvršćuje Lunovu rešenost da se žrtvuje, da unesreći sebe radi sreće m nogih ljudi. Poćutaše nekoliko trenutaka, a onda Lun ustade. - Hoću da krenem - reče poku­ šavajući da se osmehne. - Treb a da im aš više prijatelja - zaustavi g a Farne. - U Londonu živi pisac Ron Stoner. Poznajem ga još dok je studirao ovde u Parizu. D ivan je čovek. K ako da ti g a opiš e m ? .. Zam isli Fernandela ulepšanog do izgleda Iva Montana. Stoner je, dakle, p riličn o ružan, ali veom a prijatan i m io čovek. Im a duha i od­ ličan je pisac. Jedino, plašim se za njega, jer g a u Skotland jardu m rze zbog kn jige »O ptuženi Skotland ja rd « - Č itao sam je - reče Lun. - To je odlična i istinita knjiga.T policij­ ski rom an i Rona Stonera su od­ lični. Cuo sam to od svog prijatelja n ovin ara A rtu ra M rkinča, a i sam sam čitao dva Stonerova romana. - Sreo sam g a p re šest meseci. P riča o mi je da želi da te upozna. Prih vati g a kao prijatelja, jer je pot­ puna poštenjačina. Ponekad iz­ gleda neozbiljno zb og svojih šala i načina govora, ali je hrabar, čvrst i veran prijatelj. N ije se plašio ni pretnji m nogih m oćnih zločinaca, koje je razobličavao, ni n ep rija ­ teljstva policije, koju je op ravd an o često napadao. On veru je da u Lon­ donu, kao i u m nogim dru gim zem ­ ljama. postoje i policajci-zločinci. N apisaću ti pisam ce za n jega zaključi Sim on Farne i p o tra ži list papira.

»D onosicoa ovog pism a prih vati kao mene. a veruj mu više nego meni, jer je bolji i značajniji. Znam da ti ispunjavam jednu želju šaljući ga da se upoznate. O stalo neka ti kaže sam. Tvoj iskreni prijatelj Farne«, napisa i otvoren o pruži Lunu. — Posetiću ga čim stignem u Lon­ don — obeća Lun i p ozd ravi se sa Sim onom Farneom. -A -

U svoje londonsko sklonište"Lun je m orao da se vra ti ne javljaju ći se Džejn i M akfersonu, je r su uređaji bili isključeni. O b ilazeći blokove kuća oko skloništa u četvrti K lerkenvil, Lun p rim eti p a rk ira n a kola inspektora Filipa Noultona. Zau­ stavi se i sam, a onda pro'šeta kao da slučajno dolazi sa R o zb eri a v e ­ nije. Kad stiže do kola p a rk ira n ih iza jednog teretnog fu rgona, on priđe i upita na francuskom ; - Gde je tu ? .. Onda zastade i osmehnu se, pa nastavi na engleskom : - Pogrešno sam počeo na svom jeziku. M olim vas, znate li kako da stignem do »M ount« hotela? O va m agla ... - On je baš na ovom putu. Prod u ­ žite Farington rodom i levo na dru ­ gom uglu je »M oUnt« hotel - o d g o ­ vo ri inspektor, s p rik riven o m n er­ vozom. Lun već uoči naročite radio-u redaje na pođu levog sedišta. - Kolim a sam, pa ne m ogu ovim sm erom - reče zatim. O n d a... Pokazaću va m na planu grad a - od go vori inspektor i otvori sveščiću. - Pođite do G rejs In roda, skrenite K altorp stritom i već ste pred hotelom. U tom trenutku Lun mu ubaci ak­ tiviran i m ikro-odašiljač pod samu kragnu tam nog zim skog kaputa, a onda se zahvali i požu ri p re m a svo­ jim kolima. Umesto u hotel, odveze se iza N acionalne bolnice kod Rasel skvera, i ujedno uključi p rijem

na rezervnoj frekven ciji, da čuje već prepravljen i m irko-od ašiljač iz inspektorovih kola, a .o n d a uključi snažni predajnik svojih kola na uobičajenu frekvenciju. Spoji g a sa m agnetofonom , sa čije tra k e se čula neka nejasna poruka, delim ično m odulirana, opet na uobiča­ jeni Lunov način. Sada je čuo kako inspektor Filip Noulton, iako je bio sam u kolima, nekoga pita radio-vezom : - Da li se nešto čuje? - Još ništa - začu se od govor iz zvučnika. Pretražićem o, opet, obliž­ nje pravce, iako smo već ustanovili da je cen tar negde u Klerkenvilu. Već dru gi dan se ništa ne čuje. - Pokušajte opet. Usm erite, s v re ­ m ena na vrem e, antene i uokolo dodade inspektor. - Da, gospodine inspektore — o d go vori glas. - Javiću i ostalim fu rg on im a šta želite. M islio sam da smo mi stigli najbliže. Lun se sm eškao nastavljajući da emituje. N akon tri minuta čuo je kako inspektor kaže: - Slušam! Da li ste uhvatili ne­ što? - Da, iz zapadnog pravca. Emituju snažni i reklo bi se stabilni ur­ eđaji. To je negde između Blumsberija i nas - od govori radio-tehniča r iz specijalnog furgona. - N ared ite ostalim a da odrede pravce i učine što treba, da bi uhva­ tili taćno mesto - naredi inspek­ tor. - V eć jesmo. Moj šef već izdaje naređenja. U tvrdili smo da em itovanje dolazi iz blizine N acionaln bol­ nice kod Rasel skvera. Preselićem o se bliže, a vi nas pratite - začu se o d go vo r iz furgona. Lun je em itovao još dva minuta, a onda isključi traku. Odm ah zatim on isključi ceo ure­ đaj i poveze se prem a Klerkenvilu. Sada je bio siguran da je počela nova h ajka za njim. Znao je i to da postoji m ogućnost da sklonište bude otkriven o posle proučavanja i m eren ja snimljenih emisija. Bio je 17

izgleda veseo, ali Lun je vid eo da zabrinut, iako je znao da je istraži­ njegov vern i m orn a r sk riva neku vanje te vrste mučan i složen posao. brigu. T o g trenutka odluči da priprem i - Sta te muči. Sam e? - upita napuštanje skloništa bar za pola neposredno. godine, a to je značilo odnošenje M orn ar lako iznese svoje teško op rem e dve laboratorije, svoje i one telo uz bronzane stube na ivici ba­ u kojoj je rad ila Džejn. a zatim mno­ zena i leže na ogrom nu prostirku gih pred m eta i knjiga, m ikroteke i od zelen og frotira. Lun se spusti o ru žja ... pored njega. Pošto nije m ogao da radio-vezom - Nešto je m uči... Iznenadio sam najavi svoj dolazak, Lun skloništu je uplakanu. A k o si ti krivac, Dop riđ e k roz rezervn i prolaz. Bila je nalde, drži se dalje od mene, jer bih to autom obilska garaža, čija vrata mogao, m ilijardu mu zakletvi, da te su se otva ra la na nečujni pisak na­ odalam im, zab oravljaju ći... - poče ročite ultrazvučne sirene Lunovih M akferson i odluta u traženju što kola. O n uveze autom obil i vrata se progodnijih psovki. sam a zatvoriše. Izgledalo je kao da - Da li si je pitao nešto? se našao u običnoj automobilskoj - Jesam. Rekla je da je sve u naj­ g a ra ž i srećnika, koji je im ao kutak boljem redu, ali ženam a tako dođe uvučenog dvorišta da je izgradi. da ponekad plaču i bez razloga. N e izlazeći iz kola, Lun ugasi N ek sam proklet što joj ne verujem , svetla. a onda tri puta blesnuše fa ­ ali znam da je nešto d ru g o ... rovi n jegovih kola. Specijalna foto- Kako se to dogodilo? čelija sk riven a u zidu gara že po­ - Sta? krenu tajni mehanizam. Ceo pod - Pa to da si je zatek ao kako g a ra že potonu zajedno s kolima, skrenu levo, a sa desne strane -plače. - V ratio sam se iz grada. Bila me kliznu drugi pod, na kom e je bio isti takav automobil, ali bez radio-u- zam olila da joj nabavim poslednji redaja, oružja i op rem e kakvu je broj nekog lekarskog, odnosno ne­ kog sličnog časopisa. Lun često nosio. - Sećaš li se naslova? Da je neko za v irio u garažu i p re­ - M islim ... Uh, sto mu izgu blje­ gledao drugi autom obil, zaključio bi da je to naj što je tek stigao i da u nih re ć i... Nešto kao p a p ir... Ne, nije p a pir!... A rh iv a ... N ije ... Ah, njemu nem a ništa naročito. Tek u podzem lju Lun napusti da! »A k ta m edika« broj jedanaest! - A šta je bilo dalje? kola i pođe niskim i uzanim neos- O stavio sam to, kako rek oh ... vetljenim hodnikom. Stiže u prosto­ riju osvetljenu veštaćkim suncem, u Da, taj časopis, ali sam zab oravio joj prenesem pozdrav od kojoj je bio bazen za kupanje du ga­ da B rende... Znaš, svraćao sam malo čak deset jardi. do nje. Još je lepša i punija, nego Bila je dobro za greja n a i Lun je pre - smejući se pričao je M a k fe r­ čuo frk ta n je Sam juela M akfersona, son. - D a ... Posle pola sata sam se koji se kupao. N eprim etno, s ivice setio i potražio Džejn u njenoj bi­ bazena, beše uzeo svoj kolt, jer je blioteci, gde sam je bio i ostavio. signalna lam pa otk rila da neko do­ Pokucao sam, ali mi niko nije od go­ lazi k roz rezervn i prolaz. vorio. A ja, grubijan, otvorih - Hej, stari, uživaš li? - uzviknu v r a ta ... Lun. - M ože li to m alo kraće. Same? - To si ti, sto mu starih m om aka! - prekide ga Lun. Eto, m učim se u ovom bazenčiču, - Kad sam ušao. ona je držala umesto da sam na okeanu - od go­ otvoren časopis, a niz lice su joj te­ v o ri M akferson, pokušavajući da kle suze. Brzo ga je sklonila, ok re­ 18

nula se i pokušala da sakrije da plače. To je sve — završi M akferson. Lun ga potapša po širokim i g o ­ lim leđim a, a onda brzo na zidu, uk­ ljuči in terfon i javi se: - Džejn, d raga! V ratio sam se! Gde si sada? - Donalde, zdravo! Dodi, u svojoj sam spavaćoj sobi! - od vrati glas iz zvučnika. N ađ e je obučenu u jednoj od onih lepršavih i na dod ir prijatnih košu­ lja za spavanje, povrh koje beše obu­ kla topli sobni ogrtač vrlo širokih rukava, k roz koje je Lun ponekad m ogao da je miluje, čemu bi se ona smejala. Poljubi je i brzo joj isp riča o svom putovanju u Pariz, ali preču ta sus­ ret sa ek ipom za radio-goniom etrijsk a istraživanja. Odm ah zatim ode u kupatilo, a zatim svrati u g a r ­ derobu. Bio je i on u kučnoj odeći, baš u onoj za, koju je Džejn rek la da joj se najviše sviđa. N ek o vrem e zaboraviše sve brige i strahovanja. - Želim da nešto potražim u tvo­ joj biblioteci. Hočeš li da m i praviš društvo? - upita Lun pošto se opet obuće. D žejn mu se-radosno pridru ži i za g rljen i stigoše u prostoriju ne širu od pet i dugu šest jardi, a li u kojoj su tri zida bila do tavanice ispunjena kn jigam a poredanim u sjajnim policama. Lun se spusti u meku fotelju i odm ah upita: - Jesi li čitala poslednji broj ča­ sopisa »A k ta m ed ika«? * Džejn se trže i m alo poblede. a onda se tiho spusti u drugu fotelju. - D a ... 1 ti si video? - reče g la ­ som koji zadrhta. - Daj mi da još jednom pročitam - reče Lun. - Sta nas se to tiče? O ni imaju svoje razloge, a mi svoje - odvrati Džejn već osnažena i mirna. - Daj da pročitam , pa da ra zg o ­ varam o - blago zatraži Lun.

O na s jedne police skide časopis, otvori g a i pruži g a Lunu. O n je č i­ ta o :

»Nomina sunt odiosa Otvoreno pismo jednoj naučnici, Još uvek nismo izgubili nadu i zato Vam pišemo. Vaše naučno delo je potrebno čovečanstvu. Insti­ tut za borbu protivu ralia, na sednici naučnika, zaključio je da ste nam neophodni. Nedostaje nam ekspert za molekul vitae. Znamo za uspeh sa opitima upotrebe polimerske membrane. Svako kancerozno oboljenje može da se podvrgne i tom tretmanu. Zašto onda niste s nama? Zašto ne date ono što ste dužni čovečanstvu? Poznata nam je vaša velika lju­ bav, prema jednom zaista divnom čoveku. Ali traže se žrtve za nauku. Zar on nije sebičan? Zar Vi niste sebični? Da li ste spremni da žrtvujete nauku zbog radosti u ži­ votu, koji je prolazan? Dobili su uveravanja svih vlasti da ćete biti uvek slobodni i nepri­ kosnoveni. Možete da živite i ra­ dite pod novim naučničkim ime­ nom. Vašu tajnu čuvaćemo u ime pobede nad strašnom bolešću, ko­ joj vi možete neprocenjivo mnogo da doprinesete. Još jednom vas molimo, a ako hoćete i preklinjemo, pognutih, sedih glava, nađite način da do­ đete i stalno radite s nama. Svesni smo žrtve, ali je ipak tražimo...« Sledila su im ena slavnih lekara, biologa i naučnika Instituta za obo­ ljenja ra k a V elike Britanije. Luna podiđe jeza od tog pisma. Trebale su mu sve unutrašnje, sk ri­ vene snage da bi m irn o upitao: - Dakle, ideš li. d ra g a ? - To je nem ilosrdan napad! uzviknu Džejn i koža na licu i oko ‘. Latinska poslovica u bukvalnom znače­ nju: Imena su mrska. Sada se upotreb­ ljava u prenosnom značenju: Kad se žigošu mane i greške, ne treba uvek navo­ diti im ena ljudi. 19

us ana joj pobele, a onda zadrhta i zg rči se u grim asu plača. - N e smeš to, Džejn! - .uzviknu Lun i p riđ e joj, pa sede na naslon njene fotelje. - Već dugo sm o znali, iako sm o ćutali o tome; da naša sreća ne m ože da ostane zauvek ovakva. Ti si još m lada i im aš svoj dug pred naukom. - Z ar misliš da ja to sve ne znam ? — upita ona i suze joj potekoše niz lepo lice. - M isliš li da ne znam kako si hteo da postupiš? - N e znam na šta misliš. - V oliš me, ja to dobro znam i osećam, kako me niko nije voleo. Dao bi život za moju sreću ... - A li to ... R azm išljao si da oklevetaš sebe, da igraš ulogu ljubavnika, koji više ne voli, koji želi slobodu, a da tajno k rv a riš zbog rastanka. Zar nije istina? - A k o se tako shvate stvari, onda si u pravu. Ipak ja sam ćvornovat m om ak - pokuša da se nasm eje Lun. - Ostao sam ran o siroče. G angsteri su me sp rem ali za »nepobed ivog« zločinca. P o grešili su šta su me toliko vežbali i učili, a m ožda su izab ra li p ogrešn og čoveka. U čio sam suviše lako i brzo. M n oge stva ri sam shvatio. Bilo je logično da se ok ren em protivu njih. G odi­ nam a upadam u sukobe sa gan g­ sterskim bandama. Dakle, u meni im a n ečeg protivu rečnog jer volim i nauku i avanturu. A to dvoje ne bi treb a lo da idu zajedno. - Ja sam te upoznala baš takvog, i tak vog te volim. Ti si potpun čovek - p rek id e g a Džejn. - T a potpunost im a i drugu stranu — nastavi Lun. - Dešavalo se da grešim . I p rem a teb i... Svaki čo v e k ... - Znam ! - upade Džejn. - Pa ja sam biolog. A li u tebi onog životinjs­ kog im a m anje n e g o ^ drugim lju­ dima. Ti si dobro skovan. I ne pričaj m i o »g reh o vim a « sa drugim že­ nama. Znam da ti se svašta doga­ đalo ali nijednu nisi voleo kao 20

mene. To mi je dovoljno. Mi se ne volim o sebičnom ljubavlju posedovanja i vladanja. N aša ljubav je slo­ bodna i baš zato ogrom na i divna. Jednom si pokušao da me »usrećiš« udajom, za drugog pa sam živela s g ork im kajanjem i vratila ti se još jače zaljubljena. - O stavim o sve to, jer suviše smo bliski da bism o otkrili nešto novo. I ja sam zauzet m nogim istra­ živanjim a. Sve bi bilo dobro da m o­ žem o početi norm alan život. Ti m o­ žeš, i ja to želim, a m eni je određeno da živim i radim tajno. Im am suviše neprijatelja. M n ogo je onih koji žele m oja otkrića, baš zato što su iz obla­ sti tehnike. Zar nije bilo m nogo pla­ nova da budem zarobljen i nateran da služim? - A kako zam išljaš da ja prih va­ tim ovaj prokleti poziv, zbog koga sam prolila dosta suza, iako znaš da retko plačem ? - N ije ti lako. N i m eni! A li nije strašno. Viđaćem o se ponekad. Kad god ti bude teško, znaj da postoji čovek koji je sprem an da učini sve što želiš... - N e g o v o ri mi to! Suviše liči na presudu... Ti kao da si već odlučio da ja odem od tebe. - Jesam - od go vori on mirno. - Objasniću ti i zašto. Ja sam na neki način čovek van zakona. U za­ lud su skinute sve optužbe protivu mene, policija se uvek vra ti na ideju da me uhapsi. I sadašnje istra­ živan je isnpektora Noultona to potvrđuje. Vezao sam tebe i M akfesona za svoju sudbinu. To dalje neću. Budi slobodna, a spasi i tog divn og m ornara. - Kako to misliš? - Javi se Institutu i zatraži m erođavnu presudu o Sam ovom osloba­ đanju od svih starih i novih optužbi. N ek ti on bude neka vrsta čuvara, ali slobodan da otplovi u sva m ora koja želi. - Još će ispasti da treba da se radujem rastanku - tužno reče Džejn Vitington.

Lun nastavi kao da niie bilo njene upadice, - I ja odavno želim da budem m alo sam i da se lakše krećem . Nas troje smo suviše poznati da bism o zajedno m ogli da se k ri)em o Želim da posetim m noge prijatelje. Jedan je na D alekom severu Kanade, a drugi u A z iji... M nogo toga još že­ lim da vidim. - Sve to želiš sam?! - sk oro je­ knu Džejn. - Želim! Ja sam takav! - što je m ogao hladnije odvrati Lun, - M ene nećeš uspeti da p reva riš - nasmeja se Džejn. I, ako p rih v a ­ tim taj poziv, nikada neću prestati da te volim. - Ne preteruj. Udaj se i rodi m ale biologe, jer usam ljeni kralj ponoći nije zauvek društvo za tebe — reće Lun, pa se i sam nasmeja. - Sad si otkrio karte! - uskliknu Džejn. - A ko ti nem aš dete, hoćeš da ga im am ja. Im aću ih ko­ liko hoćeš, ako obećaš da ćem o se viđati. - Ženski si lukava - ganuto reće Lun, - V eć'od a vn o nisi bio usamljen. Nećeš nikada n-i biti. N ek a te viđam samo jednom u tri godine, ali bićeš jedini. A ko treba, sakriću i od tebe decu koju budemo im ali - jedva izreće Džejn, i opet mu se baci u zagrljaj. Lun uzdanu s olakšanjem . Znao je da je Džejn spasena, Poćeće nov život, a to je p rilik a da i M a k ferso n bude slobodan. Vođen tom mišlju, on reče: - I ja ću, kad god mi bude teško, ili kad budem u n ep rilici i zatreba mi pomoć, m oći da se ob ratim ne­ kom. Bićete to ti i stari, dobri M a k ­ ferson. Već sutra, poćećete da selite sve što ti treba tam o u kući u T au er stritu. Džejn uzdahnu, čvršće se oslanja­ jući o njegovu ruku. Išli su da nadu M akfesona i da mu izlože svoj plan.

IV

Tek pošto je završeno prenošenje najvažn ijih stvari iz starog u tri nova skloništa, i pošto su se Džejn i M a k ferson sm estili u kuću blizu Tauera, Lun je dobio m alo vrem ena da p o tra ži pisca Stonera. M askirao se kao Sim on Farne i stigao do Borou roda. Stoner je bio u svom veli­ kom, ali pom alo neurednom m o­ m ačkom stanu. Kad je ugledao Luna, ve lik a usta mu se razvukoše u radostan osmeh, - Sim one, dragi prijatelju — uzviknu na francuskom, Lun se pozdravi takođe na fra n ­ cuskom, oponašajući m alo razvu­ čen iz g o v o r i topao glas Francuza čiji i:^ le d je uzeo, - Čudno je da si m e odmah poz­ nao — reče Lun m irno dok je Sto­ ner užurbano nudio gosta da sedne i pitao g a šta želi da popije za ra­ dosni susret. - K ako da te ne poznam, Si­ mone, čoveče?! - začuđeno reče pisac i ne trudeći se da m alo osm o­ tri gosta. - A li ja nisam Sim on - reče Lun. - N ik a d mi nije rek ao da imaš brata blizanca... A, ne! To je šala. stari m oj! - reče Stoner. Lun mu pruži pism o od Farnea i pisac g a brzo pročita, a onda zbu­ njeno upita: Sim one... Ovaj, gospodine, kako da sve shvatim ? A k o niste Simon, on d a... - Ja sam Donp.ld Sikert. - Z ar?'... Sta ste rekli?! Sikret. Lun, kralj ponoći? Da li sam dobro čuo? - reče Sto­ ner m ucajući i mešajući engleske reći u svoj inače tečan francuski. - D obro ste čuli - reče Lun. — U zeo sam Sim onov izgled, naravno s njegovim dopuštenjem. Zato sam i putovao u Pariz. Želim da se umešam u istragu oko ubistva zlatara M o rton a i ona dva policajca. - K a k va slučajnost?! Pa, i ja sam posebno zainteresovan, Skotland 21

ja rd rad i tako slabo kao da zločinci im aju jake veze u policiji, ili ćak kao da su sam i policajci. I, bez šale, postoje sumnje da je policija umešana - reče Ron Stoner. Dakle, pored novog p rija ­ teljstva im am o i zajedničku radoz­ nalost za te događaje - reče Lun p rih vataju ći čašu škotskog viskija. - K ao domaćin, mogu li da vas zam olim da me oslovljavate im e­ nom ? - upita Stoner. - N ara vn o ! - odvrati glasno Lun. - Onda. u tvoje zdravlje. Rone! - Ziveo. Donalde! — radosno naz­ d ra vi pisac. Izm enjaše još nekoliko prigod n ih rečenica, a onda Lun upita: - Im a li kakav trag. Rone? - Još nemam. Postoji nešto... Treb a da se nađu oni koji kupuju opljačkane dragulje i poluge zlata. Od jednog m om ka u Sohou, za pe­ deset funti, kupio sam jedno obaveštenje. koje je vrlo škrto. R^ekao mi je da bi o kriju m čaren jim a m ogao nešto da zna bogati uvoznik Endrju F orber - ispriča Stoner. - D a li si već osm otrio tog Forbera? - upita Lun. - O, nisam ! Pa doći do n jega je p ra vi podvig. Ipak, našao sam na­ čin. O n rado p rim a izvesnu Lauru Rejner, poznatu pod nadim kom Veštica. Sa njom čovek m ože da se p ro ­ bije do Forbera - o d go vori pisac još uvek na francuskom , a onda dodade na engleskom ; - Zašto i dalje go vo rim o francu ski? - T i si nastavio, a ja nisam hteo p rvi da m enjam - sm ejući se. reče Lun na engleskom . - Sad m i je lakše da nastavim reče Stoner. - Ta upadljiva rentijerka. željna naročitih radosti, g o ­ tovo m e je ispila u jednom gutljaju. R askokodakala se što poznaje »slav­ nog« pisca i brzo m e ispipala, tako da sam m islio kako da sačuvam odelo na sebi. V ečeras treb a da idem k njoj na čaj. Pozvaču je da p i­ tam šta ću sa prijateljem . K ako da kažem, ko si za nju? 22

• Biće m i ugodno da budem Simon Farne - od go vo ri Lun. Ron Stoner pođe do telefon a i uskoro je kišom pozd ra va zasuo sagovornicu na drugoj strani. Saopšti Veštici da mu je stigao gost iz Pariza. - Pa to je divno! — od vrati Laura Rejner. - Pitajte g a da li želi da upozna jednu pravu englesku vešticu. A k o želi, dođite odmah, - To mi je d ra g prijatelj, a obo­ žava engleske veštice - od go vo ri pisac. - K renućem o za pola sata. - Dolazite, vi najlepše rugobo Londona! Da li je i vaš p rijatelj tako divno ružan? - On?! N a žalost, nije. N aprotiv, lep je kao sam Apolon. - N išta... Engleska veštica m ože da proguta i jednog fran cu sk og lepotana. - Serviraću vam ga, a v i gutajte - smejući se, Ron Ston er za vrši te­ lefonski razgovor. Zatim upita Luna kako da ga predstavi. - K aži da sam svetska skitnica, ili nešto slično - o d go vo ri Lun. - Pa ona će tek tada da poludi za tobom - zaključi pisac i p o žu ri da se spremi. N avraćaju ći u sobu gd e je sedeo Lun, Stoner nekoliko puta zastade da g a posm atra, a onda reče: - Kakva slučajnost sa Farneom ! To se ne postiže sam o m askiranjem. V i m ora da ste i inače slični, kao p ra vi dvojnici. - Naučiću te ponešto iz veštine m askiranja - reče Lun. K oji vra g bi m askirao m oja ogrom n a usta i veliki nos? — sme­ jući se upita Stoner. - U s t a i nos ostaju, ali izgled m ože da im se prom eni - od govori Lun.

- Divno je što ste došli! - uzviknu Laura R ejner kad Lun i Stoner uđoše u njen velik i salon u stanu na osm om spratu ogrom n e i nove

kuće, koje je sa Bansajda gledala na samu obalu Temze. - T reb a da dođe još jedan zanim ljiv tip, izvesni Terens Bomont iz Plimuta. Kaže da osniva galeriju slika ovde u Lon­ donu, ali ja m islim da kriju m čari ukradene slike velikih majstora. B ar tako izgleda. - M alo društvo uvek m ože da bude zanim ljivo — reče pisac. - A, nije baš ni tako malo. Volim celu m enažeriju. Srečom, pozvala sam jednu neodoljivo lepu udovicu. Zove se N ensi Nikolson. Pašćete na leda kad je vidite. Njen pokojni muž mu je slik ao ... - brbljala je Veštica. - Radio je portrete? - upita Stoner. - K akve portrete?! Slikao je po m ojoj koži! - nasm eja se ona i za­ baci glavu. Lun ne izdrža i nasm eja se us­ nam a i zubim a naslikanim na nje­ nom vratu, odmah pod vilicom . - To još uvek čuvam od njega. Im am i m alog pauka na ivici trbuha, ali to ne mogu da vam poka­ žem - nastavi Veštica. - Dakle, rek la sam za Nensi i koliko je lepa? - Rekli ste - potvrdi Stoner. - Im am o' i ovog divnog Fran­ cuza, iako bih ga rad ije sam a smo­ tala. Pokušacu... No, gde sam stala?... R ekla sam i za tog Bomonta. D olazi i viši inspektor Skotland jard a D žordž Pinter sa svojom vragolastom ženom. On mi, znate, načini poneku uslugu da bih ga zvala kad prim am Nensi Nikolson. Ludo je zaljubljen u tu udovicu. A ko hočete da g a sm rtno namučite, ud­ varajte joj se celo veće - obrati se ona Lunu, a onda dodade: - Da li vi g ovo rite engleski? Ja brbljam sva­ šta, a vi ću tite... - Razum eo sam sve i m islim da dobro govo rim engleski - smejući se reče Lun. - Društvo je zaista zanim ljivo. - N isam sve rekla. D olaze još Endrju Forber i njegova žena A n ­ đela. On je zaljubljen u mene, a obe­ ćala sam da ću Terensa Bom onta

da upoznam sa njim. Sad je prilika da se tom bogatom starcu, koji želi da ž ivi kao tridesetogodišnjak, na­ m etne celo društvo, za prijem u nje­ g ovo m dvorcu na ivic i Eping šume. H oćete li i vas dvojica? - brbljala je Veštica. - Idete li i vi? - upita Lun. - Svakako! - uzviknu ona. - O n d a povedite i nas - reče Lun. Im ali su još čitav sat do dolaska ostalih gostiju, i Laura R ejn er ih pozva da im pokaže stan. D ok su g a obilazili, ona je govo rila : - To je trepezarija. a lako se pret­ va ra i u prostoriju za m anje sku­ pove veštica... O vd e m oji gosti mogu da se usame, ako zavedu neku ženu iz društva... O va vra ta prolazim o, jer to je m oja specijalna soba, u koju vodim ž rtv e ... Stan je im ao sedam luksuzno nam eštenih soba, ali bez sobe za poslugu. Stoner je upita kako se snalazi bez posluge u nekim sa­ tima. - Im am poslugu, ali stanuje u sta­ roj dvorišnoj zgradi, s kojom sam p o veza n a interfonom i mogu sve da zatražim . Posluga je dosadna, ako stanuje u istom stanu, jer u sve zabada nos, a ja to ne trpim. Zar ni­ sam V eštica? - odvrati ona. - P ra va - potvrdi Lun. O n a g a bolje pogleda i odm eri ga, a onda reče. - V i ste opasan momak. Nešto m i šapuće da ćem o nas d voje... A li o tom e ćem o kad budemo sami. ★ D ok su gosti dolazili, Lun je m is­ lio o tom e kako je m oguć takav splet slučajnosti da se ovakvo društvo nađe zajedno. Jedan p olicij­ ski inspektor, vođa krijum čarske banke, lažni inspektor Interpola, odnosno toliko gonjeni avanturista, neobična žena koja uživa zato što je nazivaju vešticom , pisac, trgovac, žene bez zan im an ja... Začudilo g a je to što je ocenio da je V eštica svakog od prisutnih 23

skoro sasvim verno opisala, a ista­ kla je i najvažnije osobine, još pre n ego su stigli. Poslednja je stigla Nensi Nikolson, verova tn o svesna da je najbolje ako je celo društvo na okupu kad ona stigne. Tada je jače osećala d iv­ ljenje, je r g a j e broj obožavalaca snažio. Pojavila se nasmejana, o g r­ nuta u krzno i obučena u usku po­ podnevnu haljinu, koja je isticala svaki deo tela i svaki njen pokret. Lun se trže videći je i pom islivši da se nalazi u neprilici, jer bi m ogla da g a prepozna. Seti se da je m aski­ ran kao Sim on Farne, ali žene im aju poseban njuh za m uškarca k oga d ob ro znaju. A on je poznavao N ensi N ikolson, istina kao Nensi H ezelton, studentkinju prve godine istorije umetnosti. Bilo je to pre osam godina, kada se skrivao pod im enom i zvanjem p rofesora Dika Kalena. Studentim a umetnosti tada je od rža o sam o jedno predavanje. Bilo je to nešto o utvrđivanju staro­ sti pred m eta pom oću atom skih izo­ topa i dru gim metodama. Tadašnja N ensi bila je još gotovo d evojčica i m anje lepa od sadašnje udovice u najlepšim gddinama. Tada, kao studentkinja, Nensi je bila u vrtela sebi u glavu da voli p ro ­ fe s o ra D ika Kalena. A onda nije više odustajala od pokušaja da ga osvoji. N ije uspela, jer uskoro se saz­ nalo da je Kalan u stvari Donald Sikert, odnosno Lun. Još više se za­ palila njena m ašta i još više je želela d a g a nađe, ali nije joj uspelo. T ada je došao K liv Nikolson. već sla­ van slikar. U čin io je sve da je uteši, uključujući i venčanje. Sada se N en si sa svim a pozdrav­ ljala brzo. Iako i kao da je se muš­ k a rci m n ogo ne tiču, sam o se sa ženam a duže pozdravljala. Među­ tim. kad joj je V eštica predstavila »sim p atičn og Francuza Sim ona Farnea«. ona g a je površno pogle­ dala. a onda se prim etno trgla i još jednom g a osm otrila. 2Latvorila je oči na n ekolik o trenutaka, pa ga je 24

i po treći put pogledala, ali sada p ra vo u oči. - Znala, sam, ali šta mogu — reče Veštica videći d a se nešto do­ gađa između to dvoje. - Povlačim se pred tvojom lepotom. Nensi. i m ožeš da osvajaš Francuza. - D ovodiš me u nepriliku. Laura - reče Nensi osmehnuvši se s ne­ kom m ešavinom tuge. — Sam o sam se setila nekog. U nečem u je sličan gospodinu. - V iše bih voleo da sam ja taj gospodin - galantno upade Lun, ne propuštajući da engleski g o vo ri s m alim francuskim naglaskom. ★ Poseta u vrem e služenja čaja brzo se p retvori u prijem s veče­ rom, a zatim u noćnu sedeljku. Laura R ejn er beše pozvala poslugu; sto u trp eza riji brzo se napuni je­ lom i bocam a pića, a dve devojke su služile piće i u ostalim sobama. Lun izbeže dva vešta pokušaja N ensi N ikolson da ostane uz njega i oba puta je »p red a d e« višem in­ spektoru Džordžu Pinteru. Pirhvatao je dvosm isleni ra zg o vo r sa M a r­ šalom Pinter, koja se trudila da se što dublje vid i u njen dekolte, gde je zaista bilo prijatn o da se zaviri. K o­ ristila je svaku priliku da g a do­ d irn e čas svojim grudim a, ćas čvrstim i izazovn im bedrom , a ćas rukom, u sve prisnijem razgovoru. - M oj m atori D žorđž je prosto lud za tom udovicom. Ja mu ne zameram . N isam ni ja u p rilic i da m e m uškarci ne žele - reče ona u jed­ nom trenutku i značajno stavi svoju ruku na Lunovu. A li N ensi N ikolson nađe neki po­ vod i sa Pin terom im se priključi obasipajući Luna pitan jim a o Pa­ rizu. Lun ugleda pisca kako je na časak ostao sam i dade mu znak da priđe. U trenutku kad je nuđeno piće, on iskoristi priliku i šapnu mu: - Pokušaj da m alo zabaviš ove dve dame. Ja ću da od vojim inspek­ tora.

Stoner značajno klimnu glavom i nekoliko trenutaka kasnije obe žene su m orale da slušaju jednu nje­ govu anegdotu. Lun se nađe uz Pintera i reče: - M o gli bism o da se izdvojim o na nekoliko minuta. Želim da vam kažem nešto. O vaj odm ah prihvati, jer je bio nestrpljiv da sazna ko je u stvari taj Francuz, pa glasno reče: - V raćam o se odmah. Hoću da gospodinu Farnueu pokažem sobu za spiritističke seanse. K aže da g a to zanima, jer u Francuskoj su okultisti retki. Odm ah zatim njih d vojica se na­ đoše u jednom m alom salonu s okruglim stolom p rek riven im tam ­ nocrvenom čojom. Sedoše u dva fo ­ telje. koje su bile u uglu. i Lun od ­ mah reče: - M ilo mi je što sam vas ovde sreo, gospidine viši inspektore, jer tek sutra je trebalo da vas vid im u Skotland jardu. - Tako? - neodređeno reč e Pinter. - Volim da iskoristim svaku p r i­ liku, pa i ovu. Ja sam inspektor Interpola. D ozvolite da vam pokažem dokumente - nastavi Lun. pa od­ mah dade pasoš, specijalnu kn ji­ žicu Interpola. i pokaza značku dobijenu od Farnea. Zatim mu dade preporuku. Pinter sve m irno pogleda, a onda reče: - M ilo mi je što znam ko ste. jer sam o tom e već razm išljao. A kako ste stigli u ovo društvo? - Ron Stoner m i je d ra g p rija telj' još sa studija u Parizu. Znate li da je tam o studirao? - Znam... On je dobar m om ak, ali nije pravičan prem a nama. Cak bih rekao da m rzi policiju. A sada jedno važno pitanje: - Izvolite - prihvati Lun. - Zašto ste se-na ovaj način o b ra ­ tili baš m eni? Pa vi vodite istragu oko ubistva zlatara M orton a i d va p oli­

cajca. Želim da p roverim neke stvari, a srećna je okolnost da sam ovde susreo i vas i Endrjua F orb era - od govori Lun. * - Zašto Forbera? - trže se viši inspektor Pinter. - Sumnja se da on im a veze sa krijum čarskim kanalim a čak do udaljenih zem alja A zije - od go vori Lun. - V rlo ste efikasni. Cuo sam da ga je V eštica navela da celo društvo pozove u svoj dvorac. Dakle, i v i ste pozvani, gospodine Farne. - Pa i vi. gospodine Pin ter - dodade Lun. - Vam a je lakše, je r niko ne zna da ste iz Interpola. a m ene će d i drže na oku, jer Forber v rlo dobr > zna ko sam - odvrati zam išlje.i > viši inspektor Skotland jarda. - Sta znate o gostu iz Plim uta ? - O kojem to? - Predstavljen vam je Tcroas Bomont. On je nejasna ličnost. Iz­ gleda kao da je naveo Lauru Rojnor g a upozna sa Forberom. D a li radi za policiju, ili je i sam sum njiva lič­ nost? - objasni Lun svoje pitanje. - O njemu ništa ne znam - od­ g o vo ri viši inspektor. - M islim da ste m i za danas do­ sta pom ogli, a sutra ću da posetim Skotland jard. N adam se vašoj na­ klonosti i tam o - zaključi Lun svoj razgovo r i ustade nam eravaju ći da se vrate društvu. - O stanite još m alo - zadrža ga viši inspektor D žordž Pinter. - N i­ ste ništa pitali o ženama. - O dom aćici m i je dosta pričao moj prijatelj Stoner - reče Donald Sikert. — Ostale, mislim, nisu važne za naš razgovor. M oja žena je oduševljena vam a. V id eo sam kako vas proždire pogledom i gnječi svim svojim dra­ žima. - Plašim se da preterujete. Ja gajim sam o najveće... - N e treba da se pravdate. Primotio sam sve vaše pokušaje da se spa­ sete. Ja joj. inače, ne smetam ni ii 25

čemu. Ž ivim o odvojeno. Neću vam za m eriti ako zab oravite da je m oja žena. Mi, kao ljudi istog poziva, treb a da smo otvoreni. M ene za­ n im a on a d ru g a A k o p rigrab ite N ensi Nikolson, stekli ste u m eni o g o rče n o g p rotivn ika - g o vo rio je Pinter, i na kraju se nasmeja, kao da je isp riča o uspelu šalu. Međutim , Lunu je bilo sasvim jasno da on to kaže ozbiljno. - Im aću u vidu vašu iskrenost. Želim da m i budete prijatelj - reče zatim. - Vašu naklonost hoću da uzvra­ tim još većim poverenjem . Tu ženu počeo sam da pratim dok je bila studentkinja, jer se znalo da je volela onu neobičnu ličnost koju nazivaju Lun, kralj ponoći. Svi inspektori Skotland jard a već godinam a sa­ njaju da baš oni uhvate Luna - na­ stavi inspektor Pinter. - To je vrlo zanim ljivo — reče Lun. - D ugo sam joj bio za petama, ali nišan; uspeo da nađem Donalda Sikerta. N aprotiv, sam sam stradao Zaljubio sam se u devojku. Odbila je svaki moj pokušaj i udala se za jed n og slikara. On je sum njiva lič­ nost. Jedno vrem e sam m islio da ie on Lun. Tek kad je bio mrtav, a ubi­ jen je pod nejasnim okolnostima, sve je dob ro provereno, i pokazalo se da nije. - Z ar se ne zna ko g a je ubio? - N e ... M islim da niko ne m ože to ni da otkrije, jer verujem da je to Lunovo delo. O pasni avanturista je, valjda, želeo da njegova prijateljica op et bude slobodna žena. - Č in ite li kakav ozbiljniji napor da se taj m om ak jednom nađe u va ­ šim rukam a? - upita Lun mirno. - N ara vn o ! G otovo neprekidno ja sam pokušavam ... Već smo bili o tk rili izuzetne osobine Lunovih rad io-u redaja i bili smo počeli da ih istražujem o. M alo je nedostajalo pa da otk rijem o njegovo sklonište, za koje veru jem o da je negde u Klerkenvilu, ali je on iznenada p rek i­ 26

nuo rad svih svojih uređaja. A poz­ nato je da je u gradu im ao nekoliko releja za pojačavanje predaje svo’ ih m ikro-odašiljača i drugih prislušnih uređaja - izli Pin ter svoje poverenje. - K ad ste sveli lokaciju njegovog skloništa na tako m ali prostor, zar nije m oguće da je otk rijete i dru­ gim provera va n jim a? postavi Lun novo pitanje. - Sve smo pokušali. London je stari grad. N e postoje svi planovi starih rušenja, pa čak ni svih elek ­ tričnih i telefonskih vodova, a još m anje kanalizacije i vodovoda. U dva slučaja vodio je svoje za rob lje­ nike u sklonište, p a su g a on i kas­ nije opisali kao čudo savrem ene tehnike i vrlo ve lik i podzem ni p ro ­ stor, ali nisu m ogli da naslute gde se nalazi. M ožda je isk oristio kakve tajne podrum e neke nestale g ra đ e ­ vine, nad kojim a je nik la nova. M ožda ste ćuli k oliko su savršena bila njegova p rv a dva skloništa, koja su otkrivena. Im a og ro m n o is­ kustvo i m ora da je n a p ra vio još savršenije - sa jetkim zanosom ispriča Pinter. - Zašto taj čovek nije prihvatio n apore Skotland ja rd a i britanskog pravosuđa da se oslobodi svih op­ tužbi i nastavi da m irno rad i kao naučnik, što izgleda i jeste? - upita Lun dalje. - Lukav je Sikert - od vrati viši inspektor Skotland jarda. - On zna da im a m nogo onih koji bi mu se osvetili za neki svoj poraz. A inače ne bi m ogao da bude slobo­ dan, jer za njegove pronalaske interesuju se svetski trustovi, vojne špi­ junaže, naš G en eralitet i' m nogi drugi. M o ra o bi da ž ivi okružen stražama, a on to ne podnosi. - Taj čovek zaista ne m ože da živi kao običan čovek - složi se Lun i opet ustade. Vratiše se opet u društvo. Lun je uspevao da se d rži dalje od N ensi ■ Nikolson, ali ona je koristila svđJtu priliku da mu se nađe sasvim blizu.

ili da ga posm atra iz prikrajka. Da bi sebi olakšao položaj, Lun je m alo više pio, a um or je delovao da mu u jednom trenutku popusti pažnja. N ensi beše iskoristila trenutak odsutnosti gospođe Pinter, koju beše pozvao Ron Stoner da igraju. - Sad vi m ene pozovite - reče N ensi Lunu praveći se da je zbog pića postala suviše slobodna. On ustade i nađoše se u salonu za igru. - U znem irena sam zbog vas, g o ­ spodine Farne - reće ona, čvrsto prip ijen a uz njega i dišući tako da su joj se lepe, tanke nozdrve š irile kao da oseća neki uzbudljiv trag. - Zbog čega, gospođice Hezelton? - ote se Lunu. O na naglo zastade i poblede. - Rekli ste... H ezelton... To je .. Oh! O sećate li da sva drhtim ? m ucala je zbunjeno i zaista drhteći u njegovom ' naručju. - A k o vam je zlo, otpratiću vas da sednete - reče Lun, odm ah ot­ k rivši kakvu grubu grešku je nači­ nio tim e što je pomenuo njeno devojačko prezim e. - N e ... Ostaću uz vas, gospodine S ik erte... Godinam a čeznem ... Ja vas volim i nisam više devojčica da to krijem - šq.putala je glave oslo­ njene na njegovo ram e i udišući m iris n jegovog tela. Razgovaraćem o, Nensi. Sad m e poštedi m ržnje inspektora Pintera. N e prilazi m i više večeras. N a p ra v i se kao da si se naglo ohla­ dila od mene. P ri tom e je nežno steže i oseti kako se njena ruka ustreptalo kreće u njegovoj, kao uhvaćena ptica. Ig ra se završi i oni se vratiše Pinteru i njegovoj ženi, koji su ih radoznalo posm atrali, a Pin ter i s prik riven om zebnjom. Kad inspektor poče ra zg o vo r sa Nensi, ona mu šapnu; - Idim o nekud. Ovaj uobraženi francuski glupan izgleda da precenjuje sam og sebe. Dosta m i je njego­ vo g društva.

- Sta se dogodilo? - upita tiho Pinter. - Dok sam se ja tru dila... on mi je neprekidno pričao o svojim uspesim a kod francuskih drolja. O d vra ­ tan je, a usudio se da me pita da li vaša žena im a ljubavnika. Pitala sam ga želi li on da zauzm e to mesto, rek ao je da bi vredelo - izm isli N ensi i ustade. Pin ter je bio zadovoljan, a Nensi je trp ela njegovo udvaranje sve dok gosti nisu počeli da se razilaze.

Pošto je sakupio svoje nove po­ m oćnike, Terens Bomont im je izlo­ žio svoj plan prod iran ja u krijum ­ čarsku organizaciju Endrjua Forbera. - Zahtevam potpunu disciplinu i stalnu sprem nost da krenete na svaki moj poziv - reće na kraju, jer je prim etio da ga slučaju s po­ dru gljivim osmesima. Z ad irkivali su jedan dru gog i iz­ gled ali su kao prilično neozbiljna družina. Bomont ih je zam išljeno posm atrao i njegovu pažnju privukoše fla steri na čelu Slouna Koltona i U rija Simpsona. - Sta je vam a dvojici? Sa tim fla ­ sterim a ste suviše upadljivi - reče zatim. O stala dvojica se zakikotaše. - U grizle ih devojke - reče Džejk Hartli. Bili su se sastali u m alom stanu U rija Sim psona i Bomont odluči da p o ra zgo va ra prvo sa sam im dom a­ ćinom ; zato reče da ostali idu. Oni poslušaše, zgledajući se, i nekako sporo, kao da razm išljaju da li da poslušaju ovog novog momka. K o­ načno ipak iziđoše. Bomont započe beznačajan razgovor i zatraži od Sim psona m alo piva, ako g a im a p ri ruci. Ovaj požuri i donese kon­ zerve piva i dve čaše. Bomont iskoristi jedan trenutak i u Sim psonovu čašu spusti jednu 27

tabletu, koja se brzo istopi poveća­ vajući panu u čaši. - Pričajte m i o ostalim m om ­ cim a - poče zatim B6 mont. - N em am šta da kažem. Poli­ cajci kao i svi drugi od govori Simpson. Č eškao je ivicu flastera na čelu i n epoverljivo gledao. - N a prim er, taj Džejk Hartli. P r i­ čajte m i o njemu. O dakle je, koga im a i kakav je čovek - reče Bomont. - On je... O drastao je u Lon­ donu, ali mu se poreklo ne zna kao drugima. - K ako je to m oguće? - O n je vanbračno dete izvesne M e ri Hartli. koja je odlutala u Australiju i nikad se nije javila. N ek o se o njemu brinuo, pa i sada s vrem en a na vrem e dobije poneki ček od nepoznatog čoveka. koji se potpisuje samo sa »otac«. Džejk je, inače. sila. M alo je nastran, jer voli šarene u niform e i im a čudnu zbirku u svom stanu. Želja da nosi u niform u ga je i odvela u policiju, inače bi, verovatno, postao dobar gan gster — p ričao je Simpson poči­ njući da drema. O či su mu se sklapale i on se jedva branio od sna. - Pričajte m i sada o Arčibaldu Brendu — zahtevao je Bomont. - Taj lepotan... Muči se što ga žene ne vole. jer im izgleda sladu­ njav i mekušac. pa se trudi da uvek bude grub i siledžija... N e mogu da­ lje. .. O či m i se sklapaju - požali se Simpson. - Pričajte, Simpsone. niste slabić nego policajac - ukori g a Bomont. - A r ć i... Silovao je jednu devojku i trebalo je da bude isteran iz policije i suđen, ali neko g a je zašti­ tio i sve je sređeno... Otada on slu ša ,., , . „ - K oga slusa? - Š e fa ... - K o je šef? - O tku d... ja ... to da znam ?... jedva prom uca Sim pson i glava mu klonu na sto. 28

Bomont g a prevuče do širokog kauča i spusti g a tamo, a onda mu jednim potezom otrže flaster sa čela. K oža je bila crven a i kao sastrugana, ali su se n a zirali tragovi slova. Bomont. uze malu džepnu lupu i izvuče je iz kožne obloge, a zatim poče da pretražu je neobično crven ilo na policajčevom čelu. Kad je p ročitao »Lun, kralj po­ noći«. on začuđeno zastade nad uspavanim Sim psonom . a onda mu pažljivo vra ti fla ster na čelo i prove ri da li se drži kako treba. Onda se dade na posao da pretrese stan svog novog saradnika. N ađ e ban­ kovnu knjižicu i začudi se da skrom no plaćeni policajac ulaže tako velik e sume na štednju. Zabeleži datume uplata, da bi ih im ao za svaki slučaj, a onda nastavi da p re­ tražuje. U džepu jednog starog civ il­ nog o grta ča nađe nekakav iskrzan listić papira i poče da ga razgleda. N a njemu je bio crtež zgrade i ulice, a onda brojke s rečim a: »O dlazi n 19. O tva ra ta čn o... P rolaz 2(X) ja rd i... D. S do F. S.« Dugo je zu rio u taj papirić, a onda potraži pfan g ra d a i nađe ga u policijskoj o p rem i U rija Simpsona. N ije mu trebalo m nogo da odgonetne belešku. Bio je zapanjen otkrićem i zato brzo dovuče uspava­ nog Sim psona na m esto kod stola i stavi g a tam o znajući da će đejstvo uspavljujućeg sredstva da oslabi već nakon pola sata. Kad je to vrem e prošlo, on pokvasi jedan pešk ir iz m alog kupatila i ovlaži Simposonovo lice, a onda mu m okar pešk ir za vi oko vrata. Snažno ga je drmusao, a onda mu pođe- za ru­ kom da g a probudi. - Sta?!... Z ar sam spavao? prom uca Simpson. - K akvo ste to pivo doneli, do đavola? - upita Bomont. — I m eni je m uka od njega. Jedva držim ot­ vo ren e oči. - M ožda posle onih nekoliko ča­ šica visk ija - kao da se pravda reče Simpson.

- A li ja nisam pio viski, a jedva gledam - prim eti Bomont držeći se kao da će svakog časa da sklopi oči. - A m oram da idem. M ogu li da se osvežim m alo u kupatilu? - Svakako — prozbori Simpson. O dlazeći iz Sim psonovog stana, Terens Bomont je bio zamišljen. Pogleda svoj ručni časovnik i uputi se do javne govornice. Pozva tajni telefon tajanstvenog šefa Bila i dobi vezu. - O vde T arn - javi se i oslušnu. - Šta želite? - začu se odgovor. - D a li je to Bil? - Jeste! - Želim da razgovaram o. - D a li je važno i hitno? - Jeste. V ečeras treba da k re­ nem u jednu posetu, a im a smetnji, za čije uklanjanje ste mi vi po­ trebni. - O nda dođite odmah. Čekam vas - o d go vo ri Bil.

R aspitao se i o Terensu Bomontu. Inspektor Noulton nije znao ništa o tom čoveku, a viši inspektor Pinter reče da im a načina da se bolje obaveste, ako je to zaista potrebno. - N em a m naročitih razloga da se raspitujem , ali ako bude po­ trebno zam oliću vas ponovo - od­ g o v o rio je Lun. P ri tom je n am eravao da sam prov e ri ko je odlučni momak, nova zvezda na nebu Laure Rejner. T o ga jutra video je kako Rejner izlazi iz zgra d e u kojoj je živela Veštica. D ob ro m askiran, na svoj izu­ zetni način g a je pra tio sve dok Bom ont nije stigao u stan U rija Sim psona kod Ficroj skvera. N ije m ogao da zna kod koga je Bomont ušao, pa se m otao stepeništem, po­ što vra ta ru beše pokazao policijsku kartu Skotland jarda, koja je bila fa lsifik a t načinjen vešto kao i svi Lunovi lažni dokumenti.

U toku dva dana od posete u stanu Laure R ejner Lun je im ao pune ruke posla. Trebalo je da se obavesti o svim novim poznani­ cim a i da dobije pom oć Skotland jarda. D esilo se da je p rim io viši in­ spektor D žordž Pinter, koji se poka­ zao krajnje ljubazan i sprem an na saradnju. U poznao g a je i sa inspek­ torom Filipom Noultonom, ali tek posle podne su oba inspektora bila sprem na da otvoreno razm otre sve što se odnosilo na m isiju tobožnjeg Sim ona Farnea. Lun je znao da su u m eđuvrem enu provera va li njegova ovlašćen ja kod centrale Interpola. Pošto su bili zadovoljni, dali su mu sve podatke koje je tražio, a koje su m ogli da daju. - Zašto nije objavljeno obaveštenje koje je dao taj fam ozni kralj ponoći? — upita Lun kad mu in­ spektor N oulton ispriča o svom raz­ govoru. - U interesu istrage... A i viši inspektor sm atra da ne treb a otva­ ra ti sve karte - od govorio je N oul­ ton.

U jednom trenutku, otvoriše se vra ta na drugom spratu, a Lun se nalazio na trećem pa poče da silazi. Kad je vid eo tri čoveka, koji iziđoše, jed va je uspeo da ostane miran. Je­ dan od njih im ao je flaster na ćelu i Lun g a beše dobro zapam tio. Bio je to jedan od m om aka koji su ubili zlatara M orton a i policajce. Lun pogleda na tablicu tam nih hrasto­ vih v ra ta i pročita sam o ime; U ri Simpson. Odm ah se seti da su zlo­ činci jedan dru gog oslovlja va li sa Sim i Kol. Ovaj Sim pson je m ogao da bude onaj što je ličio na autom o­ bilskog asa Lea Kinunena. Lun se kolebao nekoliko trenu­ taka da li da prati onu trojicu, ili da pogleda ko je Simpson. O n a trojica m ogli su da mu umaknu, a ovde je im ao npki čvrst trag. P ored toga, želeo je da zna gde je zagon etn i Te­ rens Bomont. Spusti se do vra ta ra i poče ra z g o ­ vor. Starac je bio ćutljiv. a li se odo­ brovolji kad Lun upita im a li kakvo piće, i dodade da mu se vra ta ri d ra gi ljudi i zato im uvek učini neku uslugu. 29

- N a žalost, im am sam o kon­ zervu piva - reće m alo odobrovoIjeni vratar. - N e pijem pivo zbog nekog stom aćnog porem ećaja. A li da i drugi put ne ostanem bez čašice pića, p r i­ m ite od m ene ovih pet funti, pa da me počastite - reče Lun. - To je m nogo - prim eti starac, ali Lunov osmeh je bio tako u verljiv da ih uze. - Kod koga je otišao gospodin,, koji je ušao pre m ene? - upita Lun. - I to je, izgleda, neki policajac. O tišao je kod Sim psona - od go­ vo ri vratar. - A ko je Sim pson? - I on je policajac, ali običan bobi koji radi na pločniku. - A ova tri momka, koji su bili kod njega, sigurno nisu policajci. - Kako da nisu!? Cesto ih viđam. D olaze i u uniform i. Lun razm isli i izvadi još deset funti. Gurnu ih u odškrinutu fijoku vra ta rev o g pulta i reče: Ponekad p rovera va m o šta rade naši policajci kad nisu na duž­ nosti. Ja sam policijski psiholog. - Psiholog?! N isam znao da i tih im a u p o liciji - nasm eja se starac. - Dakle, ostaće medu nam a da sam se raspitivao? - Zašto da ne? Sim pson me gled a kao da sam mu ja k riv što je običan bobi. Cak me i ne p ozd ravi kad prođe. N i njegovi p rija telji nisu m nogo bolji - od go vori starac. Lun opet pođe uz stepenište i č i­ tavo pola sata je čekao, pa tek onda ugleda kako iz S im psonovog stana izađe Terens Bomont. K olebao se nekoliko trenutaka da li da prati Bomonta, ili da poseti Simpsona. Znao je da Bomonta m ože lako da nađe. jer im ao je nje­ govu hotelsku adresu, a uvek je m ogao da g a sačeka u blizini Veštice. Pored toga, te ve če ri bio je p ri­ jem kod bogataša Forbera. a Bo­ m ont je jedva čekao da se zbliži sa bogatašem , o čemu je već brbljala Lau ra Rejner. Zato Lun ostade na 30

trećem spratu i sačeka da se Bo­ m ont udalji i da prođe još nekoliko minuta, a onda se spusti i pozvoni na vra ta U rija Sim psona Čudni policajac se pojavi s izgle­ dom bunovnog ćoveka i s graškam a znoja oko fla stera na čelu. Lun mu pokaza kartu inspektora Skotland Jarda i reče: - Inspektor N oulton odredio vas je da mi pom ognete. M ogu li da uđem? - A li ja to ne razu m em ... N isam danas u službi, a inače im am pose­ ban posao - reče policajac zatvara­ jući vra ta i prateći Luna u sobu. Tog trenutka Lun je potcenio m la­ dog policajca sum njivog uz to da je zločinac, i nije pazio na svoj izgovor i glas. A U ri Sim pson je im ao dar da zapam ti glas ćovek a i da g a p re ­ pozna posle više meseci, čak i ako g a je čuo samo jednom. D a nije bio -ošamućen pićem i sredstvom za uspavljivanje, on bi se već setio za ­ što mu je poznat glas nepoznatog inspektora. O vako se sam o b o rio s čudnim osećajem opasnosti. - Sedite, gospodine inspektore, dok se ja spremim, pa ćem o sve da razjasnim o - reče on i iskoristi tre ­ nutak da m ali pištolj gurne u p ro ­ stor između naslona i sedišta fo te­ lje koji je ostao slobodan pošto je Lun seo. - N ije potrebno da se sprem ate - reče Lun. - P rv o da p o ra zgo va ­ ramo. Lun naglo Izvuče pištolj i priđe policajcu. - P rvo da pogledam o gde ti je oružje - reče pretećim glasom. - N em am ništa. Službeni pištolj mi je tam o u ormanu. pored uni­ form e. Inače, ja sam na službi bez oružja, jer ne spadam u specijalne grupe - od govori Sim pson naglo pobledevši. Bio se setio gde je čuo ti glas. Lun ga pretrese i reće mu ^a opet sedne. a onda skloni i svoj pištolj znajući da. dok Sim pson pokuša da ustane iz fotelje, m ože da g a sav­

lada. Cak je i priželjkivao neki jači pokušaj otpora, jer bi mogao više da zaplaši zločinca. - Dakle, pričaj šta su radili oni m om ci i Bomont kod tebe - reče zatim. - Ko ste vi? - upita Sim pson trudeči se da savlada strah i uzbuđe­ nje. - Ja postavljam pitanja. Znam dosta o tebi i daču ti šansu, ako uči­ niš i kažeš sve kako treba. Svaka laž otežače ti položaj - p rip reti mu Lun nehotično prstim a pipkajući dršku tanke, dvosekle kame. koju je često nosio skrivenu i privezanu-uz podlakticu leve ruke. - Ja sam običan policajac i neču da žrtvujem život. Nem am nikakvih tajn i... Lunova ruka naglo polete ka Sim psonovom licu i on mu spretno zguli već slabo zalepljen flaster. - A to na čelu? N am a je Lun ja ­ vio kako je obeležio dva m om ka sa kojim a se tuicao one noći kad ste ubili M orton a i dva svoja druga — reče zatim glasom od koga Sim p­ son opet zadrhta. - G ovoriću - reče Sim spon i celo telo mu se opusti. - Znam da Hiožete da me naterate, jer vi niste nikakav inspektor Skotland Jarda. - A ko sam. po tvom mišljenju? — upita Lun. - Vi ste udesili ono veće m ene i Koltona zbog otim anja m esta za p arkiran je kola - tiho od govori Simpson. - V i ste kralj ponoći i ja ne mogu p rotiv vas. Dok je govorio. Simpson je n er­ vozno prem eštao ruke. Cas ih je držao na kolenima, čas jednu u dru­ goj. a čas ih je pritiskao na trbuh i spuštao niz bedra. Hteo je da p rotiv­ nika navikne na pokrete ruku. dok ne izabere najbolji trenutak da doh­ vati pištolj. - Pričaj kako ste to izveli! - na­ redi Lun. Simpson ukratko ispriča. - K oliko pljački ste izvršili? pitao je dalje Lun.

- Većih sedam i m nogo manjih. U zim ali sm o i p ri provalam a dru­ gih. kad bism o prvi došli na lice mesta. - Ko je još u bandi? - Ja. Sloun Kolton, koji je ono veće bio sa mnom. i još dva momka. - Ko je šef? - To niko ne zna. D obijem o pisn\ene podatke o poslu, a plen predarho tam o gde nam šef naloži tele­ fonom. O n uvek b ira m esta gde im a policajaca tako da ne m ožem o da proveravam o. - Kako ste pristali da za, tog ćoveka počnete provale i pljačke? - Počelo je čudno... P rvo smo sam i ponešto ukrali. Posle smo po­ čeli i važn ije poslove... M islim da nas je neko otkrio i ucenjujući nas postao šef. Taj je znao da je A rć i si­ lovao devojku, da e Kolton po p ri­ rodi siledžija i da e »sak rio « neko­ liko tuča iz kojih e pobegao pošto je teško povred io nedužne ljude, a da sam ja krao autom obile daih posle lako pronađem i budem poh­ valjen. D obijao sam i n a gra d e... - A četvrti? - Džejk je iskoriščavao prosti­ tutke, i to je neko otkrio. Sad sam vam sve rekao - od govori i ruke mu opet nastaviše pokrete, kao da g a muči svrab. U jednom trenuktu Lun prim eti čudnu iskru u Sim psonovom po­ gledu i prsti mu u rukavu čvršće stegoše dršku kame. Sim pson pog reši što pokuša da naglim trzajem izvuče pištolj, čiju dršku beše čvrsto dohvatio. Lun je samo p rim etio crni predm et uz Sim psonovo bedro i shvatio šta se događa. Preostalo mu je sam o da m unjevito udari. Ustajući iz fotelje i napadajući izgubio bi m nogo vrem ena i on samo trže rukom. Začu se kratak fijuk i tupi udar kame, koja se zari u Sim psonove grudi ogrom nom snagom i tačno u visini srca na levoj strani. 31

- U -u... - jeknu policajac i ruk mu polete ka grudim a ispuštajući pištolj. M ržn ja mu se ugasi u očim a i on klonu u fotelju tako da mu se brada nasloni na dršku kame. Lun nešto tiho opsova i pritrča, ali brzo zak­ ljuči da je sve kasno. Pretrese stan, pokupi adrese iz policajčevog blokćića i požuri da napusti mesto na kom je bio prinu­ đen da ubije tog zločinca.

U tajnom stanu novog šefa Terens Bomont uđe na isti način kao i prošli put i sve se ponovi na isti na­ čin do početka ra z g o v o ra - U čemu je stvar? - upita ne­ poznati i m askirani šef. - Im a više stvari. Prvo podnosim izveštaj da sam otkrio neverovatnu stvar - poče Bomont. - Slušam - m irno odvrati Bil. - Mom ci, koji su m i dodeljeni da igraju ulogu gangstera, to stvarno i jesu - nastavi Bomont. - Zanim ljivo otkriće. Pričajte sv što ste saznali — smejući se čudno reče tajanstveni Bil. Terens Bomont ispriča sve o svom otkriću u stanu policajca Simpsona. - O dlično ste položili ispit, Tarne! - uskliknu Bil. - Trebalo je da budem siguran u vašu sposobnost. N isam vam rekao da su pljačkaši im ali sukob, čudnom slučajnošću, sa sam im Lunom. On je inspektoru Noultonu javio da je poslao p oli­ cajce na mesto za koje je pretpo­ stavljao da je m eta razbojnika. D o­ g o d io se strašni zločin i Lun je javio sve što zna. Naravno, nije se poja­ v io da svedoći. Noulton je javio v i­ šem inspektoru Pinteru i organizova n a je brza a k cija Uhvatili smo pljačkaše i plan. Im ali su obeležena čela. Tada sam ja došao na ideju da p ra ve zločince zam enim našim lju­ d im a a vas da pozovem upomoć kako biste prodrli do krijumčara. 32

- Znači li to da su znaci na če­ lim a Sim psona i Koltona lažni? upade Bomont. - M oram da priznam da je tako. - A bankovna knjižica? - I ona je deo p rip rem a da bu­ dem o uverljivi, jer krijum čari nisu naivni. - A li vi ste rek li da su ta četiri m om ka sprem ni na sve. pa i na zlo­ čine - prim eti specijalni agent Bomont. - To jedino nije namešteno smejući se od govori Bil. - Zato smo ih i izabrali, jer se običnim 1 poštenim policajcim a takve stvari ne čine. Zar bi pristali? - Počinjem da shvatam, ali ra ­ dije bih radio sam, nego sa njima zaključi Bomont. - M ožda je to najbolje. V i ste inače usamljeni vuk - prihvati Bil. - Ipak, držaču ih spremne da ih upotrebite, ako vam budu neo­ phodni. Im a li još nešto? - Im a — od govori Bomont. — U speo sam kod Veštice i sa te strane je sve u najboljem redu. M e­ đutim, pojavile su se neke smetnje. N a čaju kod Veštice sakupilo se veom a čudno društvo, koje je Endrju Forber u punom sastavu pozvao na prim anje, a ono je veče­ ras. - Ispričajte m i m alo o prisut­ nim a - zatraži tajni š e f Bomont opisa sve prisutne i izloži svoja zapažnja stečena u toku sedeljke, u koju se p retvorila kratka poseta kod Laure Rejner. - Obavešten sam o tom momku. On je iz In terp ola V eć je bio u Skotland Jardu - reče Bil kad Bomont završi. - Trebalo je da teobavestim. - Zna li on pravu istinu o m eni? - upita Bomont. - A, nikako! N e zna je ni viši in­ spektor Pinter. O ni m isle da si ono što je o tebi brbljala V eštica A ko se p roširi krug ljudi koji znaju šta po­ kušavaš kod Forbera, brzo ćem o naći tvoj leš u nekom mračnom kutu Londona.

- Prisustvo inspektora Bomonta m ože samo da m i oteža stvar, jer Forber m ože da bude m nogo op rez­ niji.

- Sta predlažete? - M ože li da se udesi da on ne švrlja oko F orbera i tog društva? - Biće urađeno. On je tamo gde se nalazi izvesna udovica Nensi Nikolson. Čuvajte se da mu se ne zam erite kakvim glupim pokuša­ jim a kod nje. - I neću... Bila je izgubila pam et za Francuzom, ali izgleda da se na kraju ohladila. M otrio sam i Fran­ cuza i Pintera. - Im am detaljan izveštaj višeg inspektora Pin tera o svemu. Čak je tražio istragu o vama. Sve to je sre­ đeno na najbolji način. A ko bude moguće, sprečićem o i Francuza da njuška oko Forbera - zaključi Bil. - Im am neki osećaj da me držite na oku. D a li je to taćno? - A, koješta?! U živate puno poveren je — um iri ga Bil, - N adam se da je tako — uz­ dahnu Terens Bomont. - Ja sam bez rezerve prihvatio za h tevd a k re ­ nem u vražju rupu, pa ne bih voleo da pri tom e ispadnem budala. - Znam da nećete, Terne. Brzo se orjen tišete i vrlo ste hrabri. D ivim vam se i siguran sam da će Forberova m reža brzo biti u vašim ru­ kam a - pohvali g a tajanstveni šef Bil. - Želim slobodnije kretanje i, ako možete, držite dalje od mene Višeg inspektora Pintera i kolegu iz Interpola. Taj m om ak mi izgleda đavolski vešt. Suviše brzo se našao kod Veštice, uz Forbera i pored mene, a kažete da je istoga dana doputovao. Tu nešto nije čisto glasno je razm išljao specijalni agent Bomont. - A kako bi bilo da i njega isk o ri­ stim o da nam pomogne. A k o ne m ožem o da ga otstranim o, onda ga u pregnim o - reče Bil pošto m alo razm isli. 2* X - 100 (W2)

- To bi m oglo da znači veliko proširen je b roja onih koji znaju za moju misiju. - N e! To bi ti sam učinio. R a zgo­ varaj sa njim i kaži mu da si speci­ jalni agent posebne tajne službe, a on to m ože da p roveri samo preko d irek tora Interpola. Pobrinuću se da d irek to r na vrem e dobije uputstvo s najvišeg mesta i pod ši­ from . Ti Sim onu Farneu kaži samo da ti je šifra Tarn. Pod tim im enom potvrdiće te i Interpol, ili još bolje i sam super intendant Skotland Jarda, k oga ću da obavestim o pos­ tojanju najboljeg specijalnog i taj­ nog agen ta Tarna, za koga ja garantujem. Tvoje im e neće biti spom e­ nuto - objasni Bil svoju smelu za­ misao. - U načelu prihvatam. P rip re ­ m ite sve kako ste rekli, a ja ću da se p o verim Francuzu samo ako zaklju­ čim da treb a i ako se bude suviše m otao oko m ene - zaključi Bo­ mont. D ogovoriše se o još nekoliko deta­ lja. Bom ont saopšti da je plen i no­ vac već sklonio kod Laure Rejner. - N ije ni pitala šta je u zapečaće­ nom paketu, koji je ostavila u svoj • sef. O duševljena je m ojim znanjem o slikarstvu i već sanja o tom e da joj budem četvrti muž — dodade Bomont na kraju i ustade. Izišao je zamišljen. Napolju se seti da neko vrem e pazi da li g a ko prati. Prim en i nekoliko odličnih tri­ kova, ali niko mu nije bio za pe­ tam a i on požu ri ka Veštici. Bili su se d o go vo rili da zajedno idu kod Forberovih.

Prethodnog dana Lun je sa Stonerom posetio Nensi N ikolson i kad su se nekoliko trenutaka našli sami, on joj je šapatom rek ao da je moli, u im e dragih uspomena, da bude strpljiva i da će je sledećeg dana sam obići. To obećanje nije sm eo da prekrši, iako su ga novo otkriće i kobni sus­ 33

ret sa policajcem gan gsterom g o ­ nili da obavi i neke druge poslove. Uz sve to bio je tužan zbog ra ­ stanka sa Džejn V itington i Samjuelom M akfersonom . Znao je da je u Institutu za rak već bilo slavlje zbog prvog dolaska slavne naučnice. Bilo je to i neka vrsta krštenja, jer je Džejn dobila dokum enta na im e Ane Hardvik, a M akferson postao kapetan njene jahte Sam juel Teviot. Nedostaje mi sam o titula lorda, ili erla. Pa Tevioti i H ardvikovi bu stare plem ićke porodice, tr i­ sta mu duhova u starim dvorcim a! Kapetan Teviot' Pa to zvuči strašno! - šalio se stari m ornar zadovoljan što mu je m akar im e ostalo isto, pa je m ogao lakše da se navikne na novu ulogu. O svemu tom e Lun je razm išljao s teskobom, ali znajući da je pos­ tupio i;a častan način. N ad ao se da će /.i;. ot da uteši Džejn i starog m or­ nara !i on sam je dovoljno čvrsto skoMin da podnese tugu rastanka i odvojenosti N iegovo raspoloženje prim etila je Nen.si Nikolson čim je stigao kod nje Bila je sam a i zbog nečega još lepša nego ranije. Sprem ala se da so Lunu baci u zagrljaj čim se po­ javi. ali u trenutku kad je ušao, oseiila je da je nešto sprečava. Sam o j '

- N e shvatam na šta mislite od vrati Bomont. - U zm ite policijske novine od pre godinu dana. M islim da je to bio broj od prve ili druge sedm ice u oktobru. Tam o je sve opisano od govori Lun. - Bolje je da mi odm ah kažete najvažnije - reče Bomont m isleći na svoju obavezu da brzo deluje. - Dobro, pokušaću — pristade Lun i poče da priča: »D esilo se to pre pet m eseci i m oglo je da izgleda o v a k o : Stariji inspektor tokijske policije, koji je radio na otkrivanju m reže kriju m čara zlata već je bio posti­ gao veliki uspeh. Znao je skoro sve krijum čare, ali mu je um akao glavni voda bande pod nadim kom Romeo. Stariji' inspektor je stvorio svoj, čudovišan plan. O dlučio je da sam postane voda krijum čara. Zato je izabrao m ladog i vrlo sposobnog policajca iz Akitia. Poslao g a je u Hon Kong da ubije od beglog Romea i preuzm e krijum čarsku o rg a ­ nizaciju. Ovaj je to učinio i v ra tio se kao krijum čar, s tovarom zlata i izveštajem o velikom zlatnom putu do Japana. Stariji inspektor ga je ubio tajno p ri prvom susretu, a za­ tim je napustio policijski poziv i preuzeo krijum čarsku mrežu. Brzo je raspolagao ogrom n im bogatst­ vom. Još ni danas nije uhvaćen, a m reža krijum čara u Japanu je još bolje prikrivena, jer je on uništio sve podatke u policiji. Nedavno je samo nađen leš onog m ladog policajca iz A k itia«. - To bi značilo da moj šef Bil hoće da mu ja otkrijem m režu k r i­ jumčara, da on njom ovlada i da me likvidira - odmah zaključi Terens Bomont - M ožda ima nečeg u tom e smejuci se reče Lun - Šta cete da i.rrtdiro'’ i( i.j

onHri (',j (iii odc!^ ( ’- n

/ \ a t '

:!Cćij(.e o'. Uf, a S k o iiit i'id L u ’d ! ;!i

i / v i > . ': . i u j

!iska M eri Hartli, zna ko je otac. Tajila je to, jer je dobijala poneki poklon od njega, a uz to se i plašila dla govo ri. N ije rekla čak ni D žejku... - Izvinite, gospodine Farne, ali zai nam takve stvari ne oduzimaju J ragocen c vrem e'’ - upita viši in­ spektor Pinter.

i sada. Pokušavao je da njegovi ljudi n agovore da radi u nekom od unosnih i legalnih poslova. - Kakvu korist vid ite iz svih tih istraživanja? upita inspektor Noulton slabo prik rivaju ći nestrp­ ljenje zbog ra zg ovo ra o nevažnim stvarim a. - M islio sam da treba to da vam ispričam . Zamislite, ona starica uopšte ne zna da je Endrju Forber postao bogat trgovac. »Sigurno je negde u zatvoru, jer uvek je bio u sum njivom društvu«, rekla mi je sta­ rica kad sam je pitao zna li gde je sada F o rb e r To je vrlo zanim ljivo - izloži Lun i još više izazva p rik ri­ venu ljutnju dvojice inspektora. - V am a je važan Forber. zbog sumnji da je kriju m čar m eđunarod­ nog kalibra. Aledutim , nas tište druge brige, jer prvo treba da uhva­ tim o ta četiri momka, koji su naneli užasnu sram otu Skotlan Jardu reče Pinter. - V erovao sam da se radi o tri momka. Tam o ih je bilo samo tri... Mislim, kad sam ib pratio zbog Bom onta - reče Lun tobože iznena­ đen. - Z ar nisu go vo rili o četvrtom ? - upita Noulton. - M i smo utvrdili da je U ri Simpson zaista nestao. - Ja verujem njihovoj priči da su ga našli m rtvog i d a su sakrili leš - reče Lun. - Im ate li još nešto važno da nam saopštite, gospodine Farne? upita viši inspektor Pinter slabo p rik rivaju ći želju da okonča razgo­ vor. - Vidim da vam dosađujem. M is­ lim da bi bilo dobro ako bi preko svojih potkazivača u londonskom podzemlju pustili priču da bi Endrju Forber dao veliki otkup za svog vanbračn og sina Džejka Hartlija - reče Lun na kraju i ustade.

-- M o žd a .. M islio sam da bi moda bude važno, jer Hartlijev otac je Endrju Forber - odgovori tobožnji Farne. - 1.začudo, taj boga­ taš se tajno brinuo o Džejku. č in i to

Bio je već ostavio svoje m ikro ur­ eđaje za prisluškivanje, i s donje strane fo telje i na zim skom kaputu višeg inspektora Pin tera i u rubu n ogavice inspektora N ou lton a

50

Cim side do svojih kola ostavlje­ nih blizu nove zgrade Skotland Jarda, on poče da sluša razgovo r koji su nastavila dva inspektora. - M alo je nedostajalo pa da mu kažem šta m islim o njegovom fra n ­ cuskom sitnjičarenju - g o vo rio je Pinter. - N e shvatam kako on to radi nastavi Noulton. - On je ovde stra­ nac, inspektor Interpola, a njuška oko nestale m ajke jednog od tih lu­ peža. Pa to je posao za agenta počet­ nika. ■ — A li on je i oko Bomonta, a plete m režu oko Forbera. M islim da bi m ogao da nam p rired i neprijatna iznenađenja. Zam islite da on uhvati naše m om ke i otrkije kriju m čare Endrjua Forbera. Sm ejao bi nam se ceo svet. a ne sam o London - reče zam išljeno Pinter. - Trebalo bi da ga d ržim o pod prism otrom - predloži Noulton. - On bi brzo prim etio, pa bi m o­ gao da nam, nanese štetu. Prijatelj je sa Stonerom i preko njega sa lju­ dim a iz štampe. N e treba da g a d i­ rektno pratim o, ali ja ću lično da .malo pripazim na njega. - zaključi Pinter. - N išta ne ide kako treba - opet šumno uzdahnu- ispektor Noulton. - Nestao je taj tajanstveni Bil. U za­ lud smo p retražili stan u Furnival Stritu. Iznajm io g a je neki bradon ja pod im enom M ark Braun, a tak vog nema ni u kom registru. Proveravali smo skoro trideset ljudi sa tim imenom. - O čito je lažno i m alo je izgled a da nešto otkrijem o. Zato treb a to da napustimo - zaključi Pinter. Odm ah zatim oni se rastadoše. Bližilo se veće i oni su od lazili ku­ ćama. Lun je slušao svakog pojed i­ načno dok su izdavali rutinska uputstva agentim a i pom oćnicim a, ali nije saznao ništa korisn^^i novo. Jedino zaključi da je način rada ova dva čoveka sasvim rutinski, be^ mašte i poduhvata krupnih razmera.

Pazeći da li ga ko prati, Lun se Uputi u sklonište, jer trebalo je da se oprem i za nekoliko poduhvata, a zatim daposeti Nensi N ikolson, ko­ joj je to bio obećao. VIII Kad je čula zvono, Nensi N ik ol­ son otrča da otvori vrata, ozarena srećom . Jer, očekivala je Lunov do­ lazak, a znala je da on drži reč. Osmeh zadovoljstva i rum enilo uzbu­ đenja čin ili su je lepšom nego ikad. N ije ni p ro v irila kroz okular na v ra ­ tima, nego je brzo okrenula jabu­ čicu b ra ve i povukla je. A li tada joj senka prede licem i ona poblede od Ijutine i iznenađe­ nja. N a vra tim a je bio viši inspek­ tor Pinter, koji beše p rim etio naglu prom enu na njenom licu. U njemu planuše zavist i ljubomora, jer je shvatio da je očekivala nekog dru­ gog. - M ogu li da uđem? - upita Pin­ ter prik rivaju ći svoje raspoloženje. - N iste mi ja vili... Verujte da ne m ogu da vas prim im , sem ako je izu­ zetno hitno i u vezi s vašom služ­ bom - od govori Nensi Nikolson sprem na da mu pred nosem zatvori .vrata. - N iste dobro raspoloženi, g o ­ spodo Nensi. Zar me ne sm atrate jednim od svojih prijatelja i obožavalaca? — dodade- Pin ter koraknuvši napred da bi ušao, - Danas sam sama, a odmah m oram da izađem. N e mogu da se pokažem kao gostoljubiva dom a­ ćica - od govori Nensi pokuš'” 'ajući da se osmehne, ali joj to nije uspelo. - M islio sam ... Čak smatram da ste nepravedni prem a m en i... Ipak, uvek sam sprem an da vam o p ro ­ stim — g o vo rio je Pinter nepove­ zano i bez smisla. - A k o sam vam potrebna, posetiću vas u policiji. Ja sam ovde sam a zena i dovodite me u nepri­ liku vašim posetam a bez najave i dogovora. Izvinite što no mogu da 51

vas p rim im ovoga puta - zaključi Nensi i zatvori vrata. Viši inspektor Pin ter je nekoliko trenutaka stajao pred vratim a ra z­ mišljajući. Saže se i osm otri bravu, a onda poče da silazi. Dođe do svo­ jih kola, koja su bila parkirana blizu ulaza u kuću Nensi Nikolson. G ledao je i ka m anjem baštenskom ulazu, k roz koji se stizalo do uskog stepeništa i vrata ateljea ubijenog K liva Nikolsona. Čekajući on po­ traži nešto u kaseti svojih kola. Tam o je im ao ključ ateljea, koji je zad ržao još prilikom istrage o ubistvu. Č ekao je da vidi da li Nensi izlazi, ili očekuje da joj neko dođe. Zelene oči su mu dobijale neku novu nijansu, bore oko usta postadoše dublje, a usne. odvojene jedna od druge, drhtale su nad stis­ nutim zubima. Tako je ostao čitavih pedeset minuta, a tada mu celo telo zahvati neka jeza i očekivao je da počne da drhti. V ideo je kako jedna kola sporo prilaze tra žeći m esto da se zaustave. N ađoše ga m alo dalje i c n u vozaču poznade inspektora Interpola Sim ona Farnea, koji izađe i brzim korakom prođ e ispod ulič­ nog svetla i nestade u m raku pred vra tim a kuće u kojoj je živela Nensi Nikolson. - N jeg a si očekivala, prok leta b i­ la! Videlo se da nisam onaj k o ga že­ liš. jDsvetiću se, zaklinjem se! - šaput^o je kroz stisnute zube. Odm ah zatim on uze ukradeni kJjuc slikarskog ateljea, požu ri do baštenskog ulaza i provu če ruku, jer znao je i tajni zasun koga je izra ­ dio ubijeni slikar da uvek ne brin e (> khu( u vratnica. N ade se pred vrat.rna pustoga ateljea. Sećao se jedsličnog dolaska ovamo. v>Tr^; .;ca vra ta i džepnom lam pom IM.'e! sebi put nehotično se osvrt ' la vid i kakav trap ostavlja, ’ i ’X)du je bilo prašine Nensi je vnla da rioiB/i u areiifs. •

i n' IHO

C'..

rn.irr(

jer je tražio m noge izg o vo re da se približi lepoj udovici. O n op ipa vrata prenja stanu i nađe da su zak­ ljučana. zhao je da je s druge strane namaknuta reza i da nem a načina da ih otvori. A li znao je da postoje i druga, p rik riv en a vrata, koja su s tavana ateljea, vo d ila na tavan iznad stana. On se pope, ukloni nekoliko starih štafelaja, sanduka za pakovanje slika i tabli kartona, a zatim se prob i na drugu stranu. Pažljivo hodajući po tavanu, on oceni da su Nensi i Francuz u v e li­ koj sobi, koja je služila i za p rim a ­ nja i za dnevni boravak. Pođe do uskog stepeništa i razočara n o usta­ novi da je reza s dru ge strane spu­ štena i da ne m eže d a je ukloni. Bila je to reza od livene bron ze s u k ra ­ sim a i starinskim, a li vrlo vesto iz­ rađenim zarezim a i utvrđivačim a. Zato se on brzo vra ti u on aj deo iz­ nad sobe i pažljivo osm otri vratanca na dim njaku velikog, ukras­ nog kam ina, koji se nije ložio, je r je radilo m nogo p raktičh ije gasn o grejanje u svim prostorijam a. Pazeći da ne izazove šum, on skide azbestnu ploču i oslušnu. Sada je čuo skoro svaku reć. D olazeći ovam o Lun je razm iš­ ljao kako da izbegne stvaran je in ­ tim ne atm osfere, u kojoj bi N ensi m ogla da ga dovede u tak av položaj da je ili uvredi, ili se nade u njenom zagrljaju. Suviše bolan je za njega, bio rastanak sa D žejn d a bi tako brzo tra žio utehu. Znao je i to da lepota, šarm i ljubav N en si N ikolson nisu nešto obično, što m ože da se odbaci i zaboravi. Zato beše nazvao R o n a S to n era i d o g o vo rio se s njim da zajedno iziđu sa N en si na ve ­ čeru u Stonerov klub. - Bila sam tako nespretna kad siim vid ela višeg inspektora Pintei a - reče ona i ispriča mu o rnalopre;dašnjem susretu Da ii vam on rr-sro dosad«r o '’ ii:i ta I.iin,

- Oh, Donalde! - uzdahnu ona. - On me mući. Ponekad im am strašne m isli... - Treb a da zab oravite sve to — reče Lun. - On je zao. M ožda grešim , ali ne m ogu da se otm em sum njam a... Č ini mi se da je on ubio Kliva. N ije k rio svoje prljave želje i napadao me je još pre tog užasnog događaja - p ričala je Nensi. - P okvario vam je raspoloženje - prekide je Lun. - Nisam m ogao da izbegnem obavezu da se večeras nađem sa Ronom, pa sam mu r e ­ kao da ću i vas da zam olim da~zajedno večeram o u Stonerovom klubu. M ožda je tako najbolje. Stvarno sam uznemirena. Pom iš­ ljam i na to da je on negde u blizini. - V eć mi je rekao da se držim dalje od vas. N e bih voleo da zna za moju posetu, jer bi to sm etalo istrazi za ubicama. - I ja se užasavam pom isli da se ok om i na vas. Već je rekao da bi bio u stanju da ubije svakog ko bi se našao na njegovom putu. A još kad bi saznao ko ste. Verujem da bi bez razm išljanja pucao u Donalda Sikerta. - Trudite se da ne m islite o m eni po imenu. Ja sam sada za sve njih Sim on Farne. A znam da bi jurnuli na m ene kao gladni vukovi, ako bi otk rili ko sam. - I ja bih umrla, ako bih bila m akar i m alo kriva za to. A i in a če ... V olim vas, Donalde, kako nisam nikog volela. N adala sam se da će g o d in e ... A li ljubav je post­ ajala sve jača - go vo rila je Nensi N ikolson već vodeći ka onom što je Lun hteo da izbegne. - D ivni ste, Nensi. Zaista sam ponosan što im am i takvih p rijate­ lja. A sada m oram da vas potsetim da nas Stoner čeka. 1 on je divan drug i prijatelj - reče Lun. - A zna li on da ste vi Lun? upita Nensi. - Da, on to zna - od govori Lun.

- Više bih vo lela ... da sm o ostali ovde - jedva izusti Nensi i požuri da se obuće za izlazak. * Viši inspektor D žordž Pin ter pro­ sto se g r ć io od uzbuđenja. .Želeo je da jurne i odmah puc^i u Luna. G rozn ica je jačala i drhtanje tela počinjalo da biva nesnosno. Mržnia, zavist, ljubom ora i želja za osvetom su ga gušili. A li i opreznost je ostajala. On brzo nam esti ploču na dim njak kam ina, vra ti se u atelje i požuri do svojih kola. Zastade nekoliko trenu­ taka da razm isli. Zam išljao je sebe kako čeka pred vra tim a i odmah ubija Luna. A li hladna svest je nad­ jačavala. Znao je da bi trebalo m nogo objašnjenja zašto je odmah ubio tog slavnog čoveka, iako je im ao p ravo da g a uhapsi. K olik o bi mu to stvorilo neprijatelja! Postao bi najom raženiji ćovek Londona. Sad više nije teško. Znam ko se krije pod im enom Sim ona Farnea To i m ože da čini sam o Lun, m islio je paleći motor. Odm ah zatim v e li­ kom brzinom poveze se ka svom stanu. Prom eni odelo, čim e se oslo­ bodi i Lunovog prislušnog uređaja postavljenog na njegpv zinsski k a ­ put. - Zar opet izlaziš? - ravn o­ dušno je pitala njegova žena. - Da, im am važan posao - o d go ­ v o ri on smrknuto. - Viđaš li Francuza? - upita ona. - Da li se i tebi toliko svideo'’ odvrati Pinter. - A kom e se to još svideo? - na­ stavljala je M arsela pitanjim a. Pinter je ćutao. Bez reći isproba pištolj i iziđe. N jeg o va žena uz­ dahnu i požuri da se i sam a sprem i za noćni izlazak. N a brežuljcim a iznad Bekontri Hita naselja su gutala sav prostor od R om ford a do Eping šume, ali je bilo neispunjenih prostora, a po­ neko m alo im anje od rža va lo se pred navalom otkupljivanja zem lji­ 53

šta za gradnju. Bio je to kraj u kom e su m nogi kupovali zem lju pre više godin a računajući da njena vrednost brzo raste. Slabo je g r a ­ đeno jedino duž sam e železnićke p ru ge-d o Gudmej stanice. Istočno od sportskog terena s igralištim a, ispod Haj Roda, tu na njegovom završetku, nalazila se stara lončarska radionica, koja nije rad ila već desetak godina, jer niko nije hteo da kupi to m alo zem lje uz samu prugu. Konačno ju je neko ipak počeo da k oristi pre godinu dana. O pravljen je k rov i izgledalo je da nekom e ipak ne sm eta stalna buka m nogih vozova. Ta stara kuća bila je sada skloni­ šte tri uplašena zločinca. Tu su bili doneli i le'š U rija Simpsona. Kuću s radionicom bio je kupio Sloun Kolton računajući da bi m ogao da za ­ radi, a da je pogodna i za skrivanje plena, još dok su krade predm eta ii. obijenih trgovin a i autom obila bile njegova specijalnost. - Ostajem ovde', a šef zna gde smo. To mi se ne sviđa. A k o nas uh­ vate, p retražlće sve, pa kad nadu U rijev leš, od govaraćem o i za njega, iako ga nismo ubili - g o vo rio je Džejk Hartli. - Budalo, hoćeš li još jednom da pročitaš šefovu poruku? Z ar ne shvataš da nas jure po celoj zem lji i m nogo dalje. On nam obećava za ­ štitu i m islim da nam je to jedina nada - reće Sloun Kolton. - A li ako se otkrije da ti imaš ovu starudiju Zar misliš da neće da nas traže ovde'’ - upita Hartli. - K ako da otkriju? K ik o ne zna o OVO] k u ći... - Šta ti govoriš?! Pa sama činje­ nica da zna.,šef i da nam je poslao poru ku ... - O n je to pre pola godine saz­ nao od mene. T elefon om me je pi­ tao gde je pleh, a ja sam rekao da je na jednom mestu daije od grada Zahtevao ]c da mu tačno kažem. R ekao sam da je to'ova m.oja kuća. I nije mu sada bilo teško da pogodi 54

gde se krijem. V erovatn o nas je i uhodio. M ogao je da izdade i osm o­ tri Zar nismo ložili? - objašnjavao je izn erviran i Sloun Kolton. - Š ef nas nije napustio, a m ogao je bez ikakvih opasnosti. M i ne znam o ko je on, a sada smo otk ri­ veni. Bilo bi p rirod n o da jedno­ stavno zab oravi da sm.o rad ili za njega - umeša se A rč i Brend sa­ stavljajući svoj pištolj. - Dakle čekam o njegovu milost — zaključi Hartli. - Hajde, čoveče, pročitaj još jed­ nom to pismo. Pročitaj ga glasno i da mi čujemo! - uzviknu Kolton. - Dobro, pročitaću, iako ponešto od svega sm atram sam o običnim uteham a i obećanjim a, koja on ne m ože da ostvari - pristade H artli i glasno poče da čita: »D ra gi moji momci. Dugo na nas je p ratila sreća, ali sada im am o teške dane. V i ste oktriveni, a ja sam ostao bez najboljih ljudi, Međutim, neću da vas napu­ stim. N ikad! M i smo ljudi iste vrste. Znam gde ste i ubacio sam ovu po­ ruku tako da vam sigurno stigne u ruke. Privrem en o ste dobro skriveni. N e napuštajte to mesto, jer policija je poslala vaše fo to g ra fije u u n ifor­ m am a i bez njih u hiljadam a prim er f h:t. D obili su ih i svi šankisti u b'” 'o vim a i pivnicam a. Imaju ih na vozovim a i aerodrom im a. Imaju ih suviše. Zato se ne krećite dok vam ne kažem Dok ste tamo, prom enite izgled. M n ogo m ože da se postigne skraćivanjem , ili puštanjem kose, brijanjem , ili puštanjem brkova, spaljivanjem dela ob rva i drugim sredstvima. Vi ste o tom e dosta učili. Kad bude vrem e, dobićete nova im ena i dokumenta. Ti'ažim za vas najbolji izlaz. Veru jem da ćete uskoro biti u bezbednosti, jer našom velikom krijum aćrskom mrežohn treba da odete daleko od Londona.

Cim nađem, odnosno obezbedim, bolje i ugodnije sklonište, poslaću

jed n og ćo vek a da vas odvede. Biće m askiran i ne pokušavajte da g a ispitujete, ili pratite, jer bih to shva­ tio kao nepoverenje p rem a sebi, pa bih, uprkos žaljenju, m orao da vas prepustim vašoj sudbini. Dakle, što su prilik e teže, poslušnost i disci­ plina su važniji. T ri stotine funti, koje prilažem uz poruku, sam o su za sitne potrebe, ako ste se zatekli bez novaca. Im aćete hiljadam a puta više! Hrabro, m om ci! O vam a brin e vaš čovek«. - Dakle, sve je jasno - reće Kolton. - A ako nam, umesto svog ćo­ veka pošalje ubicu? - upita Hartli. - Ti si u panici! — uzviknu Brend i glas mu ispade tanak i piskav. - Zašto sumnjičiš ćovek a koji je sto puta, bez ikakve opasnosti za sebe, m ogao da pošalje brigadu poli­ cajaca? O n jasno kaže da sm o mu potrebni. Pokazali smo da um em o da radimo. Takvih ljudi je malo. Naše policajsko iskustvo im a m alo običaja u svetu, a u Londonu, ih možda, uopšte nema, izuzev nas tro ­ jice. - Dobro, m om ci... N ije m i lako i m ožda od dosade pričam sve to reće Hartli. Brzo se sm račivalo i oni se povukoše u usku, a vrlo dugu sobu. koj? je nekad bila otkriven a veranda, pa je zazidana. Tam o su mali, visoko postavljeni p rozori bili zaštićeni kapcima, a iznutra su bili postav­ ljeni stari džakovi. Tako svetio nije m oglo da prodre napolje. Uzeše da igraju karte. Već im je i to bilo dosudilo kad se na vratim a začu lupanje. N jih tro ­ jica zgrabiše pištolje, polako izi­ đoše ka vra tim a i oslušnuše. - Znam zašto lupam. O tvorite Koltone. O vde sam sam o ja D oneo sam hrane i pića i poruke od šefa - reče nepoznati glas. - Držite se u zaklonu i sa sprem ­ nim oružjem, a ja ću da o tvorim šapnu Kolton i priđe vratim a.

Kad ih otvori, unutra uđe visok i snažan čovek duge kose, k o ja mu je padala na ramena. Im ao je i sivka­ sto smeđu bradu. N osio je dva ve ­ lika kofera.

- Mogu li da uđem? - upita ne spuštajući kofere. - U đite - reće Kolton. Odvedoše ga u sobu sa svetlom i rekoše neka se raskom oti i smesti. On skide tam no-sivi šešir, dok su g a oni radoznalo i op rezn o posmatrali. - Sam o se ne uzbuđujte, momci. Bićete m alo iznenađeni, a li verujem da im ate živce - reče nepoznati i jednim pokretom skide svoju kosu. Bila je to perika, koja otkri nje­ govo visoko čelo i tem e bez kose Sledećim pokretom skide lažnu bradu. O ni su zurili u njega. - V i? ... G ospodine v iš i... O v a j... Šta sm erate?! — m ucao je zbunjeno Sloun Kolton, ali se p rvi maši pišto­ lja - Viši inspektor Pin ter?! - k ri­ knu Brend. - M i se ne predajt rvio. U m rećete s nama. Pin ter im polako okrenu l< da. pom eri jednu staru i prašn javi .sto­ licu, pa se spusti u nju. - N ik o ne treba da u m re' .Niko nije u opasnosti. M ožete da sklonite pištolje, pa da se objasnim o - reće zatim. - G ovorite! Pištolji ne smetaju. N ap rotiv! - reče Sloun Kolton. - Jeste li razum eli moju poruku? - upita Pinter. - Vašu poruku?! N e znam o msta ni o kakvoj poruci - upade Džejk Hartli. Poznajem papir i vidif;i te tam o na stolu - poka.za Pinte- Pisao sam da čekate dok dodt loj čovek, a li došao sam ja lično. - T o je nem oguće... Vi ste'’ viši inspektor Pinter, mučitelj r nih policajaca? - uzbuđivao A rč i Braun. . - Čekajm o, m om ci; - prv. sredi Sloun Kolton. - T reb a ci<

ir (■? |

čujemo. Pogađali smo da je neko iz naših red o va ... Zar ne m ože da bude gospodin Pinter? Može! Baš on m ože' - U pravo sam o sam ja mogao, jer sam prvi otkrio čim e se bavite. R adili smo zajedno, iako niste znali o meni. Sada sam s vama, jer vam je teško. N isam izdržao da i dalje ostanem i ugodnoj sigurnosti dok vam a preti sm rtna opasnost — reče viši inspektor Džordž Pinter. P riča o im je detalje, koji su potvr­ đivali da je zaista on bio njihov šef. Isp riča im i o svom poduhvatu da osvoji krijum čarsku vezu preko T eren sa Bomonta, koga je m ogao da p ozove kao šef tajnih agenata s lažnim im enom Bil. - I sve bi išlo kako treba, da se nije um ešao prokleti Donald Sikerl. Ti si, Koltone, prvi im ao nesreću da se s njim tučeš zbog mesta za auto­ m obil - zaključi Pinter. - Dakle, on je otkrio Sim psona i m ožda g a je baš on i ubio, ako to nije onaj prokleti Francuz - reče Kolton. - N e postoji nikakav Francuz. O tk rio sam da je tobožnji Simon Farne baš Lun, kralj ponoći - saopšti Pinter. Polako im izloži sve što se doga­ đalo i što je on bio saznao, ili shva­ tio izvla čeći zaključke iz mnogih činjenica. - Zašto ga niste uhap­ sili'’ - upita Kolton.* - To bi bilo vrlo loše - odvrati Pinter. - M o glo bi da se dogodi da bude oslobođen. Ko uhapsi Luna. im aće m nogo neprijatelja, a svakog časa m ože da ^e dogodi da on pobegne. Z a to ' želim da on nestane zauvek. - On m ora da umre! Zaslužio je to već i sam im napadom na m ene 1 U ri ja pred posetu zlataru M ortonu! On nam je poslao na vra t o n a 'd va policajca! On nas traži! - g rm e o je Kolton. ~ - Slažete li se i vas dvojica? upita Pinter. 56

- Zar m ožete da pitate čak i ne­ što slično?! - od vrati H a rtli Sam o smrt! - Da umre najtežom sm rću koju znam o' - đodade Brend. - Onda otvorite k o fe re da p op i­ jemo. Lun je u nekom klubu sa izvesnom ženom. D opratiće je kući. a mi ćem o biti tam o da ih dočekam o. N jega odmah ubijte, ali pazite da se njoj ne desi neka neprilika, jer je neobično v^ažno da je uhvatim o živu i zdravu - reče Pinter. - Je li ona Džejn V itin gton ? upita Brend. - Nije. O vo je jedna druga, ali važno je da ostane nepovredena. Dovešćem o je ovde - o d g o vo ri viši inspektor, vođa p olica jaca g a n g ­ stera. Postaviše k o fe. a na sto i povadiše boce pića, pakete hran e i kon­ zerve. Slavili su susret i konačno zbliženje. H valili su svog »p lem en i­ tog i viteškog« šefa, koji ih nije ost­ avio na ceđilu ni kad je opasnost ogrom na. On je i sebe stavio u isti položaj, iako zna da m ogu biti uhva­ ćeni i da bi m ogli da g a otkriju. - Pustio bih da m e zarob e u ko­ madiće. ali ne bih vas otkrio, g osp o­ dine inspektore - reče Kolton. - Za vas nema više gospodin a inspektora. Zovite m e jednostavno Džordž, ili samo Džo, kako su me zvali m oji m om ci u đetlnjstvu. U vaše zdravlje! - od vrati Pinter. - Živio naš Džo! Ž ivio šef! - p r i­ druži se Hartli. - Džo, imaš vern e momke. Zaklinjem se u to p rvi! - reče A rc i Brend. N azdraviše opet i zakleše se s v in a vern ost svom šefu, a on njima. . '

IX

Prijatn o veće u društvu sa Stonerom i N ensi bilo je od m or 1 predah za Luna. N a trenutke je zaboravljao svoju usamljenost i m anje teško mu je izgled a lo odsustvo Džejn i vese­ log m orn a ra M akfersona« Ipak nije m ogao da sasvim od baci razm išlja­

nja o činjenici da u Londonu postoji gru p a policijskih gangstera, čijem hvatanju nije uspeo m nogo da do­ prinese. - N a trenutke ste odsutni — p r i­ mati Nensi Nikolson. - Istina je - od govori Lun. - N e mogu a da ne m islim na to da su ubice zlatara M ortona i dva p o li­ cajca, koji sprem aju još m noge nove zločine, još uvek slobodni. A ja sam ih video kad sam pom ogao jed­ nom momku da se oslobodi. - Z ab oravite ih m akar večeras - reče iepa Nensi Nikolson i lako poru m ene zbog mogućnosti da-Lun razu m e pravi sm isao tih reći. - Baš zbog ove noći i ne mogu da ih zaboravim . Očekujem jedan poziv i obaveštenje, koje treba da doprinese njihovom hvatanju od go vori Lun i nehotično pogleda Rona Stonera. Njih dvojica su se bili d o govorili o tom e kako je najbolje da se završi ovo veče. Stoner je napisao jednu poruku, koju je ostavio klubskom momku da je u odredeno vrem e pred a Lunu u prisustvu Nensi N i­ kolson. Bilo je vrem e da se to do­ godi, jer se bližila ponoć, a Lun je želeo da o b a v i još jedan važan po­ sao. N ak on nekoRko minuta klubski m om ak se pojavi i upita: - Da li je ovde gospodin Farne? Lun se javi i prim i list papira. Pro­ čita g a i reče; - Zaista ' nemam sreće, Nensi. M oram brzo u Skotland Jard. Vas dvoje m ožete da ostanete još, ili neka vas Ron otprati kući - reče Ttatim. - Da li ću vas skoro videti? upita N ensi ne skrivajući da joj je žao što Lun m ora da je napusti. - Čim budem mogao, javiću se, a nadam se da ćete me prim iti opet kao gosta - osmehnuvši se reče Lun. Odm ah zatim oni iziđoše. Lun ode da potraži Terensa Bomonta, a

Ron Stoner poveze Nensi Nikolson svojim kolima.

'k T ri zločinca u bekstvu behu obu­ kli u n iform e što ih je viši inspektor Skotland Jarda i šef čudne bande ob ijača i ubica Džordž Pinter beše doneo. - Zna se da ste pobegli u civ il­ nim od elim a i potere vas ne oče­ kuju u u niform i, iako je i ta m oguć­ nost predvidena. Međutim, u slu­ čaju susreta s policijskom patro­ lom pustite mene da se legitimišeiTiIzm ene vašeg izgleda su tako uspele da vas ne bi prepoznali ni m om ci iz vaše brigade - govo rio je Pin ter kad su napuštali usamljenu kuću i grnčarsku radionicu. Bez smetnji stigoše pred kuću Nensi Nikolson. Pin ter ih povede k roz slikarski atelje. Preko tavana stigoše do vrata sa starinskom re­ zom od livene bronze 1, ne plašeći se ako izazovu m alo buke, provališe ih snažnim povlačenjem »kozje noge«, one čudne, a sasvirri obične alatke izm išljene samo za nasilne m ajstorije. - Vas trojica p roveriti priguši­ vače na pištoljima. Pucaćete bez razm išljanja u Luna, ali samo u tre­ nutku kad žena ne bude u opasno­ sti. O n a je m oja b riga - zaključi Pin ter i stade kod prozora, odakle je m ogao da vidi glavni ulaz u kuću. - V oleo bih da uhvatimo Luna reče Kolton. - Želim da cvili pred m ojim nogama. - R azm islio sam o svemu. I ja bih želeo da ga uhvatim o i odve­ demo. Cak sam doneo specijalna oru žja z a hvatanje, ali on je suviše opasan. M ožda je dovoljno da mu dam o nekoliko sekundi, pa da odne­ kud ispusti uspavljujući gas. Bolje [e da ništa ne rizikujem o - tiho od go vo ri Pinter. -- V i... Ti, Džo, najbolje znaš. Slušaćem o svaku reč - odvrati K ol­ ton. - U živaću i u tom e da pucam u njega. 57

Č ek ali su još čitav sat, a onda Pinte r najavi: - D olaze! M olim da budeti tihi i oprezni. Ron Ston er iziđe iz kola i otrča na levu stranu da otvori vrata i pom ogn e Nensi da izađe. Brzo zak­ ljuča kola i povede ženu ka ulaznim vratim a. Tada ih obasja svetio post­ avljen o iznad pet stepenika. - T o nije Lun. Dolazi ono piska­ ralo Stoner. Ipak, treba da ih uhvatimo, ali nepucajte - dade Pinter zadnje uputstvo. V rata se otvoriše i Ron Stoner zausti da se pozd ravi sa Nensi Nikolson. - M olim vas da uđete na neko­ liko m inuta - reče Nensi. - Želim nešto da vam kažem. U pravo, želim ila () nečem u razgova rate sa Donal-

doiii Ostaću koliko želite, gospođo Nikolson. Za vas i Luna sprem an satn da učinim sve što mogu — od­ g o v o ri Ron Stoner. On zatim ude, skide kaput i baci ga p rek o lepe starinske stolice u holu. N ensi obesi svoju bundu, a za­ tim i’ osta povede preko hola ka v ra ­ tim a salona. Tada Pin ter i tri njegova zločinca i>a padoše. Začu se mukli šum i polit i i s k e lepljive trake sunuše oko Miili dvoje. Stoner pokuša da se bruni. ali svaki pok: t otim anja / n a d o je još čvršće stezanje m nogoI r..jnih sp irala čvrstih i lepijivih l'aniliika. Isto se događalo i sa N e n s i Nikolson. S m irite se! - naredi Pin ter iziz zak lon a i d ržeć i u ruci ispražnjenu široku cev čudnog pi­ štolja sličnog onom za ispaljivan je l iikera. - U hapšeni ste! Zašto? K akav je to besm isleni p(! lupak?! — upita Ron Stoner prejx:/iiavši inspek tora Pintera. Znam o da služite Lunu i zato v u s i itpsim o - dođade Pinter. !a /e c i

T 1 i n jegova g an gstera ostadoše 1 1 ) .'.Irani držeći pištolje u rukama. 58

- N išta ne ra 25umem - reče Sto­

ner. - O vo je povred a svih o b zira i sram otan napad - reče N en si N i­ kolson. - Sve to nije va žn o - od vrati Pinter. - Gde je Lun? To je pitanje na koje tražim o odgovor. - N išta ne znam o o nekom Lunu — pokuša da p o riče Ron Stoner. - Ćuli smo vaš ra zg o vo r na v r a ­ tima. »Sprem an sam za vas i Luna...« Znam o m i vaše podlosti. Gde je Lun? - Ijutito reče Pinter. - M ožete da me uhapsite, ali o Lunu ništa ne znam, a i da znam, neću da kežem - od vrati Stoner pokušavajući da oslobodi ruke od lepijivih pantljika i da posegne u unutrašnji džep. M ali prim op redajn ik nije bio uk­ ljučen, pa je želeo da to učini, jer tada bi m ožda Lun čuo šta se ovde govori. Ovako, ostaće tajna ovo hap­ šenje. a to znači da i Luna čeka slična zamka. - Stavite mu lisice i pretresite ga, momci, a tek onda iskidajte i uklonite pantljike — reče Pin ter i p riđe Nensi, koja beše sela na pod, gde je plakala od nem oći i straha da je izazvala opasnost koja preti Lunu. - D raga Nensi. stigao sam na vrem e da te spasem od tog zlićin ca - šapnu joj Pinter - Ja ne razum em - reče Nensi. - Tobožnji Sim on Farne je g la ­ vom Lun. Žeh da se d om ogn e tvoje lepote i bogatstva. A li ja te štitim nastavi Pinter. - O slobodite me ovih odvratnih pantljika - reče Nensi. - U ćiniću to, ali m oram da te uhapsim i odvedem. U činiću to tako da đokažem tvoju nevinost. Sada si još pod optužbom, je r se zna za tvoje staro poznanstvo 's Lunom, još dok si bila devojćica. Postoje dokazi i da sada znaš ko je Farne. Ipak im a n ačin a.. M ožeš d a izjaviš d a ti je p retio i da od straha nisi sm ela da govoriš. R eci da si veće-

ras htela da m oliš Stonera da udalji Luna, jer ne želiš u svojoj blizini takvu sumnjivu ličnost — posavetova je tiho Pinter. Sve to nije istina - o d go vo ri Nensi N ikolson i pokuša prkosno da se ispravi. Pin ter joj stavi lisice na ruke, a onda iseće lepljive pantljike i poče da ih skida, pri čemu na nekoliko m esta pocepa tkaninu njene ha­ ljine. - O vde je neki m inijaturni ur­ eđaj — javi A rč i Brend, koji bese pronašao m ikro prim opredajnik u S tonerovom unutrašnjem džepu. Pin ter ga pregleda i reče; - Nešto slično još niko ne p ro iz­ vodi. O vo je delo Lunovih ruku. M ožda Stoner im a još neki m ikro odašiljač. Svucite ga golog i potra­ žite neko odelo pokojnika Nikolsona. M o ra da ih im a u kući ovde. ili u ateljeu. Požurite! Odm ah zatim on ode u kuhinju i čekićem za meso uništi Stonerov prim opredajnik. jer nije bio sigu­ ran kad je uređaj uključen, a kad isključen. Odm ah zatim Pinter napusti kuću sam i krgz atelje, a njegova tri zličinca izvedbše Nensi i Stonera k roz glavn i izl^z. Viši inspektor jos uvek nije hteo da bude prim ećen kako odvodi otetu ženu i pisca. Pinter poveze Džejka H artlija i Nensi Nikolson svojim kolima, a Kolton i Brend uzeše Stonerova kola i povedoše pisca. Odm ah k re­ nuše prem a severnom đelu grada, a onda skrenuše ka severoistoku. V eć u dva sata i četrdeset minuta bili su u usamljenoj kući. - Ja se odmah vraćem u gra d reče Pinter. - Čuvajte ovo dvoje kao da vam od njih zavise životi. Znajte da je žena pod m ojom lič­ nom zaštitom. N e sme da joj se do­ godi bilo šta neprijatno. On, među­ tim, m oraće da umre u svakom slu­ čaju. Vratiču se čim budem mogao. - R eci nam nešto više o plano­ vim a - zatraži Kolton.

— Treb a đa nađem sigurno sklo­ nište za vas i to dvoje otetih - poče da izlaže inspektor. Postoji snažna organizacija, kojoj treba da se priključim o. Dalje, treba da uhva­ tim Luna, jer dok je on slobodan, tražiće i biće opasan. — Voleo bih da budem s tobom, Džo, kad nadeš Luna - reče Kolton. — Rado bih te poveo, ali sada ne treba đa te izlažem opasnostima. Poslužiću se m om cim a koji i ne slute na koga treba da pucaju zaključi Pinter. Odm ah zatim poveze se nazad u grad, a njegovi gangsteri ostadoše da u deo grnčarske radnionice sa­ kriju S tan erova kola.

Terensu Bomontu je od svega, bilo muka. Bio je navikao na više uspeha pošto bi otkrio neki trag. Ali, sada je postalo sve zamršeno, neobično i sumnjivo. Endriju Forber je obećao Lauri Rejner đa je sprem an đa ponovo razgova ra s njim. Sastanak je bio ugovoren za to veče, a li u Forberovom dvorcu su rekli đa gazda nije tu i đa ne znaju' gđe se nalazi. Bomont se vratio do Veštice i ona je uzalud pokušala da stupi u vezu sa Forberom. O dbili su je svuda, a Anđela Forber ju je u veravala đa ni sama ne zna gđe se nalazi njen muž. Posle svega toga Bomont je odlu­ čio đa uzme opljačkani plen i novac dobijen ođ tajanstvenog Bila, pa da sve pređa Skotlanđ Jarđu, a zatim đa se vrati u svoj Plimut. Jedva je uspeo đa ode ođ Laure, koja je tra ­ žila đa on konačno kaže dan venčanja. Bilo je četiri sata ujutro kad je stigao u hotel noseći torbu s đragocenostim a i novcem. U lazeći u svoju hotelsku sobu on naglo zastađe, jer oseti m iris c ig a ­ reta, koje on nije pušio, a dim je bio svež. Htede đa se povuče, ali začu glas sa kreveta: 59

- Uđite. Bomonte. To sam ja, više inspektor Pinter. Bomont upali svetio sprem an na skok, iako bese prepoznao Pin terov glas. Viši inspektor je obučen ležao na Bom ontovom krevetu i pušio. - Kako ste ušli? - upita Bomdnt. - P o rtir je naš čovek i dao mi je rezervn i ključ. Važno m i je da od ­ mah razgovaram o, pa sam zato če­ kao - objasni Pin ter i ustade. - Jedva držim otvoren e oči — reče Bomont. — M ože li to sve neko­ liko sati kasnije? - Sam o nekoliko pitanja - reče Pinter. - O dgovoriču, ako znam - um­ orno reče Bomont skidajući odelo. - K akav je rezultat ra z g o v o ra sa F orberom ? - upita Pinter. - N ije me prim io. Kažu da je ot­ putovao. - Ž ar nije V eštica?... Jeste, bila se d o go vorila s Forbe­ rom. Izgledalo je da sam ipak uspeo, a li nešto se prom enilo. M is­ lim d a je m oja m isija propala. Doneo sam pljačkaški plen dobijen od tobožn jeg Bila. Želim da to predam Skotland Jardu i da se vratim u svoj Plim ut - objasni Bomont i krenu ka kupatilu. - I ja sam um oran - reče Pin­ ter. - N isam u stanju da odem do ku< M ogu li da ostanem tam o na kauLU do sutra, pa da zajedno k re­ nemo. - Č in ite kako vam je volja, a ja m oram pod tuš i u krevet - m rzo­ voljno o d g o vo ri Bomont. Č etvrt sata kasnije spavao je čvrstim snom. N ije slutio da viši in­ sp ek tor Pin ter laže i da se u ho­ telsku sobu uvukao neprim ečen m askiran i pomoću kalauza za otva­ ran je vrata Kad se Pin ter nadneo nad usnulog tajn og agenta, to nadnela se smrt. podm ukla i neočekivana. ■■

■X Pošto je ostavio Stonera i Nensi N ikolson, Lun je krenuo da m alo 60

oslušne kod zam ka Endrja Forbera, jer dom et ostavljenih m ikro ur­ eđaja nije bio dovoljan. Čuo je po­ zive i od govore posluge, ali i razgo­ v o r Forberovih ljudi. - G azda im a razloga što se sklo­ nio — reče jedan. - Taj Bomont je sumnjiv, a V eštica mu je nasela. - Kad god je šef u skloništu, do­ godi se nešto važno - rekao je drugi. - Bar m ožem o da se dobro odm o­ rim o i napijem o ovde u njegovoj sobi. - V eć sam om rzao ovu kulu. Čim .budem m ogao, m oliču Forbera da m e uputi na neki drugi, m akar i sla­ bije plaćen posao. - Budala si. Slim e - odvrati je­ dan od Forberovih gardista. - Dok sm o uz njega, vrlo je dosadno, ali i v rlo mirno. M islim da na svakom dru gom poslu, kakav bism o mi do­ bili, m ože da se nastrada. - M ožd a si u pravu. Spavaču malo. a ti češće osm atraj s kule i pazi na telefon - zaključi onaj što se zva o Slim. T o je bilo sve što je Lun čuo, aU i to je bilo zanim ljivo. Lun se vra ti u grad razm išljajući d a li da potraži Bomonta. ali zaključi da je suviše kasno i povuče se u sklonište. Sledećeg dana, dok se sprem ao za noćnu posetu Forberovom zamku. Lun je saznao za smrt »izvesnog Teransa Bom onta«, koji je ubijen u hotelskoj sobi. Bile su to vesti na radiju. Lun odm ah okrenu broj S tonerovog telefona, služeći se svojom tajnom linijom spojenom u nepristupačnom delu podzem ne te­ lefonske m reže i p reko javne g o v o r ­ nice. Stoner se nije javljao. On pozva Nensi Nikolson. Javi se sobarica, koja isp riča d a N ensi nije dolazila. - N ašla sam sam o otpatke ne­ kakvih lepljivih traka po holu zaključi sobarica, kojoj je već Nensi bila rek la da u slučaju p oziva ili d o­ laska gospodina Farnea treb a da bude veom a ljubazna.

- Raspitaću se i na dru gom mestu - reče Lun, pa pozva svoj hotel i zatraži hotelskog detektiva, sa ko­ jim se bese sprijateljio. Pitao je da li ga je tra žila neka žena. - N ije - od go vo ri detektiv. N iko vas nije tražio ali p roveriću kod portira. Ostanite na vezi. N ek oliko minuta kasnije detektiv se javi i reče. - Vas niko nije tražio. A sad žu­ rim, jer sam saznao da tri p o lica jca drže zasedu u hotelu, a m en e o io m e niko nije obavestio - zaključi hotelski detektiv i p rekide vezuT Lun razm isli i zaključi da bi tre ­ balo da neko vrem e ne izlazi kao Sim on Farne. Č injen ice da su pohcajci u njegovom hotelu, a da su Stoner i gospoda N ikolson nestali već su bile dovoljne za opreznost. Ubistvo Terensa Bom onta m oglo je da znači sam o to da je o tk rio tra g ili krijum čara, ili policijskih g a n g ­ stera, pa je zato m orao da umre. Zbog svega toga Lun odluči da iziđe m askiran na način koji je najrede koristio, kao perač p ro z o ra sa naročitim kolim a op rem ljen im svim što je potrebno za spoljno i unutrašnje pranje. Baš kad je izlazio, s ^ n a li upozoriše da neko dolazi. Č ek ao je još nekoliko trenutaka, je r sam o Džejn ili M akferson m ogli su d a dođu. ali trebalo je da usledi još jedan n a ro ­ čiti signal. Lun odahnu kad g a ugleda na tabli i začu n jegov zvučni deo, ali bio je uzbuđen u očekivan ju da vidi ko dolazi. 2eleo je da t6 ipak bude Džejn. iako je znao da to stvara novu opasnost da on a odu­ stane od svog rada u naučnom insti­ tutu. - Da li si tu. Donalde. sto mu grešnih m ornara? M o ra o sam da dodem ... A trebalo bi da me progu t­ aju najgadnije m orske rib e - gun­ đao je M akferson u interfon. Lun mu se javi i požuri tnu u sus­ ret. N ađoše se u salonu za od m or

blizu podzem nog bazena za kupa­ nje. - N ek a sam proklet po m ilijardu puta! N ek a me đavo peče u svom najvrelijem ulju s dosta soli i sirčeta! N ek a crknem ! - kukao je M a k ­ ferson proklinjuči sam oga sebe. ^ Šta se dogodilo. Sam e? upita Lun sa strepnjom. - Džejn je nestala. Č ek ao sam je dok je bila kod frizera. Z adrem ao sam. crknuta strvina! Dugo je nije bilo, pa sam je tražio, ja ubogi slepac i prokletnik! Rekli su mi da su je pred izlazom sačekala dva poli­ cajca i jedan inspektor. O dveli su je u svoja službena kola. O n i su je kidnapovali! - jedva stiže jasno da iz­ loži m ornar. Lun prim eti kako stari i verni Sam juel M akferson k rije lice. jer su mu se oči punile suzama. - Sam o bez panike, čoveče! uzviknu Lun. - K o god je oteo Džejn. on im a neki razlog za to. M ožda su to učinili strani špijuni, da otkriju njene pronalaske, ili naše sklonište. A k o je to, pak, delo policije, ne preti joj nikakva veća opasnost. - Kad bih znao... Oh. prokleti Sem e! N isam ja više p ra vi čo vek ... O teli su m i Džejn dok sam drem ao kao crknuta riba ^ prekorevao je M a k ferso n sam oga sebe. Lun g a je dugo tešio. a onda mu reče kako da se spremi, pa njih dvo­ jica napustiše sklonište kroz g a ­ ražu i u naročito uređenom kam io­ netu s ugrađenim lestvicam a i op re­ m om za pranje. N a kam ionetu se isticala upadljiva firm a »D iksi Ben i sin«. Bližilo se podne kad zastadoše blizu Skotland Jarda i počeše da peru stakla javne telefonske g o vo r­ nice. Lun je slušao. N ek o vrem e mik ro odašiljač iz Pinterove sobe nije ništa javljao. Inspektor Noulton je. izgleda, bio prom enio pantalone. pa i otuda nije bilo koristi. A li uskoro se začu lupanje vrata i pokretan je telefona. 61

- N ek a inspektor Noulton dođe k m eni - čuo se glas D žordža Pintera. Posle toga čulo se veselo zvižda­ nje, a onda stiže inspektor Noulton. - Postoji li m akar ikakav trag? — upita Pinter. - Sve je vrlo stručno učinjeno. M o ra da je spavao u trenutku kada je u daren teškim m etalnim predm e­ tom. verova tn o pištoljem. Saslušali sm o i Lauru Rejner. Bio je kod nje i odneo paket, koji mu je čuvala u sefu. Taj paket i torba, koju je op i­ sala, nisu nađeni. Ispitivali smo u zam ku Endrja Forbera. On je tamo, ali posluga tvrdi da nije ni prim io Bomonta. Bio je naredio da se sva­ kom e kaže da je na putu. Tražio sam gospodin.T, Farnea, ali i on je nestao - isp riča Noulton. - M islite li da Farne zna nešto više od nas? - upita Pinter pipa­ jući otek li nos i m odre podočnjake. - On je spasao Bomonta. R azgo­ va ra li su o svemu, pa sam hteo.. A li tu im a jedna čudna stvar reče Noulton. - Izložite je - reče P in te r - Tam o sam zatekao tri naša po­ licajca. Postavili su zasedu Farneu s nalogom da ga ubiju pri pokušaju bilo k akvog otpora, jer je to opasan zločinac i lažni inspektor Interpola. D obili su pism eno naređenje s ovlaščenjem da pucaju i ubiju. A znate li ko ga je i:iotpisao? - To je m ogao da učini sam o lu­ đak, ili zločinac! - Tam o je moj potpis - izjavi inspektor Nolton. — Sada struč­ njaci utvrđuju njegovu tačnost. - Jeste li ispitali ko je p rim io i ko im je predao takvo luđačko nare­ đenje? - upita viši inspektor Pin­ ter. - Stiglo je u m om dosijeu, s m o­ jim potpisom dežurnom poručniku i on je od ab rao tri policajca - ,pbjasni inspektor Noulton. - Jeste li ga vi potpisali, m ožda zbog opravdane sumnje? - N isam ! N ik a k va sumnja ne bi me navela da naredim ubistvo ko­ 62

lege iz Francuske — sm rknuto od­ g ovo ri Noulton. — Ide nam sve g o r e — zaključi T in ter. - A k o ništa ne otkrijem o, trebalo bi da nas pošalju da hva­ tamo džeparoše i prostitutke na pločniku. Dalji razgovor Lurta nije zan i­ mao. On uđe u telefonsku g o v o r­ nicu i opet potraži S ton era i N ensi Nikolson. N ik o nije znao kako su nestali. Lun pozva M a k ferso n a da krenu. Dok su palili m otor kam iončiča, Lun je i dalje slušao. Baš kad Makferson htede da krene, Lun mu reče da sačeka, jer čuo je nešto v e 9 m a važno. N a stolu višeg inspektora Pin tera zvonio je telefon. O n se ja vi i neko vrem e je slušao, a onda reče: — Da, inspektor N oulton se bavio Lunom. Staviču vam g a na r a s p o la ­ ganje. N adam se da to ipak nije ot­ mica, ali učiničem o sve. Pošto spusti slušalicu. Pin ter se obrati Noultonu. — Zvao je lično g lavn i šef. Iz insti­ tuta za rak javljaju da je nestala Lunova devojka D žejn Vitington. O na je tam o rad ila uz obećanje Skotlanđ Jarda i lično m in istra da niko i ni u kom vidu neće pokušatida se uznemiri. Im ala je pratioca, onog Lunovog m ornara, pa je i on nestao - ispriča mu u jednom dahu. — M ožda su u poseti Lunu, ili su kod kuće - reče inspektor Nolton. — Pokušaću da je potražim , jer znam gde je ta kuća. Saopštena mi je zabrana da je bilo ko prati, ili da joj dosađuje sa naše strane, Zate nisam ništa preduzim ao. — Sve to je bilo i u p o verljivom naređenju - reče viši in spek tor Pinter. Ja ću da preuzm em istragu oko sm rti T eren sa Bo­ m onta i ostalo na čem u ste radili, sve dok-dobijem neku pomoć. Vi se javite super intendantu, Lunova devojka je trebalo d a prisustvuje ogledu koji ona ne bi napustila.

- Dobro, idem da p rip rem im sve što m oram da vam predam - reče Noulton i izide.

X Prvi dani u labratorijam a i d vora ­ nam a Instituta bili su za Džejn Vitington p ra vi život. Odm ah je izlo­ žila svoja otk rića i predložila oglede, koji su dosta koštali. N au č­ nici su ih prihvatili diveći se nje­ nom načinu rada, zrelosti njenih teza i šarmu kojim ih je izlagala. Dani su joj prola zili brzo i puni naučničkog poleta. A li noći su post­ ajale sve teže. Čeznula je za Lunom, a bolno ju je dirnula M akferson ova tuga, koju je on p rik riv a o svojim najlepšim šalam a i psovkam a, koje m ora da je satim a sm išljao dok bi bdeo nad njenom sigurnošću u bli­ zini. Ponekad su se sećali prvih sus­ reta s Lunom u nadi da će to da ih osveži, a odlazili su i jedno i dru go s njegovim likom u mislima. Taj divni čovek bio ih je zarob io jed­ nom zauvek. Č in ilo im se da je život bez njega prazan. T o ga dana Džejn je trebalo da spoji odgajen e veštačke molekule rubonukleinske -kiseline i da do­ kaže njihov život. Sprem ao se od devet najvećih naučnika I j;leske. A li ona nije svratila da i.. di kosu i nije m islila o svom izgledu zbog tog skupa. Bila je rešena da posle uspeha u naučnom skupu te noći iznenadi Luna i podeli s njim radost uspeha. Zaneta sanjarenjem o tom sus­ retu izišla je iz frizersk og salona na O ldgejtu i bacila pogled prem a kolim a, u kojim a ju je čekao Makferson. N ije ni primetii'a da su je ok ru žila dva policajca, sve dok je nisu uhvatili za ruke. - Pođite s nama. gospođice Vitington. T reb a da vas zaštitimo, jer p reti vam opasnost od agenata strane špijunaže - reče čovek iza nje i ona se osvrnu.

O n joj pokaza kartu inspektora policije, ali ona se opirala: - M o ra m ka svom vozaču! On m e čeka tam o u kolim a! N a žalost, to više ničem u ne bi k oristilo - reče inspektor u civ il­ nom odelu izravn avaju ći se s levim policajcem . - On spava. Javite mu m akar sam o đa v id i kako odlazim s vama. M olim vas, učinite to - reče Džejn Vitington. V eć je vid ele M akfersona, kako sedi u k olim a zaturene glave i spava. - U bice su nas predu hitrile reče inspektor sa žaljenjem u glasu. - Šta ste to rekli?! U bice?!... skoro vrisnu Džejn. - V ašeg jadnog p ratioca su... On je um ro bez mučenja. M o ra m o brzo da nestanem o, jer ne znam o šta p ro ­ tivn ici smeju - reče visoki insjjektor i od policajca preuze m esto uz Džejn. - Želim da g a vidim , pa neka ubiju i m ene - reče odlučno Džejn neprestano gledajući k a svojim k o­ lima. A li već su bili blizu policijskih kola i inspektor je uvuče za sobom na zadnje sedište. D rugi policajac mu pom ože gurajući je onako nzdrhtalu i uplakanu. O n a pokri :i< e rukam a i zajeca. ^ K riv a sam... N ije treb a lo da d ozvolim ... M oje prok lete naučničke am bicije - šaputala je sebi užasne prekore. Tek kad su kola stigla izvan grada, ona oseti đa je u tom e nešto čudno. Značaj čin jenice da je od­ vode daleko od Skotland Jarda i In­ stituta u kom e je očekuju tek tada beše p rod ro u njenu svest. - K o ste vi i kud m e vodite? upita ona iznenada. - Pokazao sam vam ko sam. a i sami vid ite - reče visoki policijski agent pored nje, a z e le n e . oči mu čudno sevnuše. ' - Da, razum em - tiho odvrati Džejn i pokuša da o tvo ri svoju 63

ručnu torbicu, u kojoj je im ala nekolko sitnih predm eta kojim a je m ogla da se odbrani. - A li inspektorova ruka joj ote torbicu. - Sam o bez trikova! — uzviknu on konačno. - Htela sam svoju m aram icu — reče Džejn. - Već je držite u levoj ruci. - Oh, tako sam zbu njena... Da li je M akferson stvarno m rtav? - Jeste. - Ko ga je ubio? - To sada nije važno. - Jeste li to vi učinili? - Sm irite se, gospođice Vitington! Potrebni ste nam i treba da slu­ šate. - Jadni Sam! - uzviknu Džejn i telo joj se savi u nekom grču. Bio je to trik da se oslabi pažnja otm ičara. U jednom trenutku Džejn se trže i laktom snažno pogodi u lice višeg inspektora Pintera, jer to je on bio pored nje. On jauknu i uhvati se za Tce, a krv mu poteče između prstiju. Sledeči udarci s obe strane vra ta pogodiše policajca na prednjem levom sedištu pored vozača i onesposobiše ga. Džejn se saže da nađe svoju torbicu, u kojoj je im ala m ali pištolj i gasne bombice, a uz to sprej za oslepljavanje i nekoliko drugih Lunovih trik oružja. Međutim, vozač na­ glo ukoči i ona se instiktivno uhvati za naslon prednjeg sedišta. Odm ah zatim pogodio je snažan udarac pesnice po potiljku. O na pokuša da ostane svesna, ali snažne ruke je pov-ukoše. O setila je nove udarce, a onda iz­ gubi svest. Kad se osvetila, nalazila se u m račnoj prostoriji, u koju je sam o k roz uske razm ak e na kapcim a prodiralo m alo svetla. V id ela je još jednu vezanu ženu, a m alo dalje telo muškarca. O na pokuša da ustane, ali bila je čvrsto vezana H tede da zove, ali nešto ju je stezale 64

preko kože lica i usana. Ona zak­ ljuči da je to širok a trka flastera. Tek nakon dva sata otvoriše se vrata i svetolost iz druge prostorije osvetli ovu mračnu. Džejn podiže glavu i ugleda prestravljeno lice Nensi Nikolson, koja ju je upitno, gledala. Muškarc, koga nije pozna­ vala, bio je takode vezan i im ao jeflaster na ustima. On joj samo klim nu glavom. N a vra tim a je stajao jedan od po­ licajaca koji su je oteli. Bio je to Sloun Kolton. On je vozio i on je om eo njeno spasavanje. - V raška devojko, jesi li se osvestila? - reče on sm ejuči se. - K a­ kav li je tek Lun, kad njegova devojka tako udara. Šefu je jedva p re­ stala k rv iz nosa. On priđe i otrže flastere s lica svakog od otetih, a zatim kroz vrata doviknu: - Hajde, Džejk, donesi im ručak. Ipak su oni u neku ruku naši gosti. - Gde se nalazim ? Ko ste vi? upita Džejn ženu blizu sebe. - Ja sam Nensi Nikolson, a ovo je gospodin Ron Stoner, slavni p i­ sac. O teli su nas policijski g an g­ steri - reče žena. Kolton se glasno nasm eja i reče: - V rlo tačno obaveštenje, gospodfije Vitington. N edostaje još samo Lun, pa ste kompletni. - Vi ste Džejn Vitington?! — uzvi­ knu Nensi Nikolson. - Jesam, gospođice. . - G ospođa Nikolson. Ja sam udo­ vica ubijenog slik ara K liva Nikolsona predstavi se potpunije Nensi Zureči u divnu Džejn i shvatajući njene prednosti. - Gde se nalazim o? - upita Džejn gledajući čudne grnčarske alatke, ostatke ilovače, kom ade ću­ pova i predm eta, veliku peć sa z a r ­ đalim m etalnim vratim a, koja su bila odškrinuta i paučinu u prašnja­ vim uglovim a. - O vo je bila neka grnčarska radionica. Oteli su nas ovi momci.

O ni su policajci u bekstvu - umeša se Ron Stoner. - Shvatam - reće Džejn. - Pričaćete o svemu kad ost­ anete sami, jer mene se to ne tiče. U blizini nem a nikoga, ali ne želim da se čuje galam a. A k o budete suviše glasni, dolaze opet flasteri, a m ožda i batine - upozori ih Kolton. O dvezao je po jednu ruku sva­ kom od njih i čekao da pojedu k o­ m ade hleba, narezane šunke i sira. Ponudi ih pičem i vodom. - U živate privilegije, jer naš šef ob ožava gospođu Nensi - smejući se reče Kolton. - A gde je sada taj podlac?' upita Nensi. - R adi u Skotland Jardu. O vo mu je ovde sam o sportski deo ži­ vota - šalio se zlobni Kolton. - O vde je suviše hladno — p ožali se Nensi. - Spalo vam je ćebe. Doneču još ćebadi, ako želite. Im am ih u drugoj sobi - od go vori Kolton. • - I m eni je hladno, a m islim da pokrivač treba i gospođici V itington - reće Stoner. - D običete ih - reće Kolton i zai-sta ode da ih donese. M alo kasnije 'opet se nađoše u mraku, ali bilo im je lakše, jer m ogli su da razgovaraju. Stoneks isp riča sve ono što Džejn nije znala. - Prosto je srečna okolnost što je Lun m orao da nas ostavi i nije bio s nama, kad sam dopratio gospođu N en si do kuće - završi on. Džejn im s tugom ispriča kako je oteta i da su zločinci ubili starog i h ra b rog m orn ara da bi m ogli da ostvare svoj zločinački poduhvat. N ije znala da je laž o njegovoj sm rti b ila sm išljena da je obeshrabri. - Zašto su sve^o učinili? - upita on a na kraju. - Da učene Luna - o d go vori N ensi Nikolson. - Valjda znaju šta pretstavljate za n je g a N as dvoje nism o bili dovoljni za učenu. 3 A-1U0 6 9 2

Džejn nije m ogla da je vid i u mraku, a li je osećala šta su m ogle da znače njene poslednje reći.

Iz svega što je saznao Lun je m o­ rao da izvede zaključke vrlo brzo. O tm ica Džejn Vitington bolno g a je dirnula. Bilo je to novo razočaranje i pom isao da su tim e pokopane m noge nade voljene žene. D a li ona m ože ponovo da pokuša da radi u naučnom institutu, kad joj prete to­ like opasnosti, kojim a su se sada prid ru žili i policajci u uniform am a, koji su stvarno bili gan gsteri opas­ niji od ubica iz londonskog podzem ­ lja. U m islim a on je sabirao činje­ nice: Skotland Jard upućuje specijal­ nog agenta p rotiv bande krijum ­ čara, da tako počne otkrivanje bandi obijača i ubica. A stvarno taj pokušaj čin i jedan od gan gstera skrivenih u samoj p oliciji... Poli­ cajci postavljaju zasedu tobožnjem Simonu Farneu. N ije li to nešto sas­ vim novo, jer Skotland Jard je tobož­ njeg Farnea m ogao da zgrabi m nogo puta? N ije li po sredi Endrju Forber? Taj stari i prepredeni lisac odmah je mlatnuo po zubim a specifalnog agenta B om onta Ko je ubio Terensa Bomonta?... M nogo toga vuklo je na sumnju da je to Forberovo delo. Zašto da njegovi prsti ne budu um ešani i u otm icu N ensi N i­ kolson i R ona Stonera? M ogao je to da učini da bi se osigurao od akcije Sim ona Farnea, sa kojim je Stoner neprekidno bio u društvu, pa i te protekle i kobne noći. A li zašto Džejn? Nju bi oteo sam o onaj koji želi da se dom ogne Luna. ili njenih naučnih otkrića. Pošto su je oteli policajci u uniform am a, a postoji policijska banda zločinaca, nije reč o nauci. A o čemu onda?... On glasno saopšti svoj zaključak: 65

- Izgleda da su gangsteri, skri­ veni u p o liciji otkrili ko se krije iza im ena Sim ona Farnea. - Ko je sad taj?! - začuđeno upita M akferšon, jer već beše zabo­ ravio da se Lun skriva pod mas­ kom inspektora Interpola. Lun se nasm eja i objasni mu, a onda glasno ponovi ono o čemu je razm išljao pre nekoliko minuta. - Uvek si znao da naslutiš ot­ kuda će veta r da dode i čija jedra da iscepa — reče mornar. —. A li po­ žuri s tim tvojirn mozgom. Džejn je u rukam a zločinaca. G rozim se i od pom isli šta mogu da učine. Obesio bih se na vrh katarke, ako je ne spasemo, ili ako je ne 'osvetim bar sa pedeset razbijenih glava otm ičara i svih krivaca. O vako se osećam kao nasukan. N e znam kuda da k re­ nem, pa krenim o bilo kuda, ali pu­ nom parom, sto mu hiljada m ilja plovidbe bez cilja! - N ek i cilj im am o - reče Lun i pokaza mu kuda da vozi. kako bi sti­ gli u Krejdon. Bilo je teško stići do A nđele Forber. ali Lunova upornost je ipak pobedila. Anđela Forber nije m ogla da g a prepozna, ali sugestivna snaga tog čoveka zra čila je i kad je g o v o rio o nečem što sagovornika ne bi trebalo da zanima. On joj je ispričao 6 teškim jesenjim danim a za perače prozora, kad niko ne želi da ih zaposli jer kiše. m agle i smog brzo zam ute svako okno. - Ja bih nekako trpao, ali moj kom panjon im a sina i kćer. koji ve^ gladuju i oskudevaju - reče on na kraju. Znao je da A nđela im a takođe sina i kćer i da je ova žena dru ga­ čija od svog muža. M o ra da je slu­ tila čim e se bavi Endrju Forber, pa je vo d ila svoje poslove tako da jed­ noga dana može da spase svoju decu. - A kako bih m ogla da vam p o ­ m ognem ? - upita ona. - Postoji samo jedan način reče Lun. - Dajte nam neki posao. 66

- O vde im am svog radnika i ža­ lio bi se sindikatu da njegov posao m akar i delom poverim vama. Je­ dino. .. M ogla bih da vam pozajm im nešto novca, pa kad budete m o g li... - htede ona da predloži. - A k o bismo počeli da prim am o milostinju, brzo bism o propali i bilo bi nam teže nego da trpim o osku­ dicu. Pozajm ica bi nam još više po­ goršala prilike, jer sve do proleća slabi su izgledi da nešto uradim o prekide je Lun. - Pokazali ste v e ­ liko razum evanje i mi smo vam vrlo zahvalni, ali kad nem a posla... - Ipak, neću da vas pustim samo tako - reče ona i poćuta nekoliko trenutaka, a onda zaključi: Im am o veliku kuću kod Eping šume. Napisaću šefu posluge da vas šaljem na posao... Još bolje je da vas sam a prim im . Sad idem tamo. Dođite za mnom sa oprem om . - Svako staklo vaše kuće blistaće kao kristal. Im am o i nove silokonske tećnosti za spoljnu zaštitu od kiše. Stakla dugo ostaju čista; iako ih voda kvasi - veselo reče Lun i sa M akfersonom požu ri napo­ lje. - To je neka dobražena - reče Makferšon. - I nesrećna, jer je u vlasti opas­ nog gangstera. Čekaju je m noga razočarenja, koja on a m ožda sluti. Im aćem o to na umu. ako joj u ne­ čem bude potrebna pom oć - odgo­ vo ri Lun. - Postajem slab... Prosto sam se zastideo što koristim o njenu lakovernost. a znam da ona skriva zlo­ čine sdb svoga muža, ako ih zna. A m ora m akar da sluti nešto od svega što si mi p ričao o tom starom Uscu - uzdahnu mornar. Jedan sat kasnije m islili su da im se otvaraju vra ta Forberovog zamka, jer ih A n đela dočeka i uvede. Beše pozvala šefa posluge i baš mu je predstavljala vredne p e­ rače prozora, kad naiđe Endrju F or­ ber. Za njim su i u kući uvek bila dva njegova pratioca.

- Sta se to događa. A nđela? upita on smrknuto i češkajući neka­ kav tam ni izrastaj u kosi iznad slepoočnice. - Prim ila sam perače prozora, jer su bez posla, a naši p ro z o ri... poče ona. - N e m ožem o to ovih dana. Smetaće nam, i zahvali im. Plati im ne­ što zbog dolaska i neka odmah idu - reče Forber. - Zar ne m ogu sam a da odlučim o tom e? — upita Anđela i pocrvene zbog neprilike. - Možeš, draga, ali kad se d o go­ vorim o. N isi znala da ja im am svoje razloge da tražim potpun mir. H aj­ dem o na ručak, a to će da urede oni - zaključi Forber i pokaza na šefa posluge i svoje pratioce, a ondaje s p rik riven om grubošću povede. Lun i MaJtferson su m orali da napuste zam ak, ali Lun iskoristi od ­ lazak da osm otri velik i vrt. ograd e i okolinu dvorca. - Tog Usca treba da izvučem o iz njegove jam e - reče Lun kad iz i­ đoše. - M o gli sm o odm ah to da u či­ nimo, sto mu glađenja u rukavica.jn a ! Ta dva m om ka i še^ poslu ge... - reče M akferson. - Nisu tu sam o oni.' M islim da F orber im a čita\m vojsku posluge, stražara, sekretara i p ratilaca prekide g a Lun. O ni se spustiše do Bakherst H ila da sačekaju veće i razm isle kako da dođu do Endrjua Forbera. U p rvi m rak p ili su čaj u uglu sta­ ro g pabsa i tiho razgovarali, kad £iđe visok čovek u ogrtaču od kam iIje dlake i sportskom šeširu o b ore­ n og oboda. Lun g a pogleda i tiho reče: • - G usarska zastava na jarbolu. - K aži više, sto mu m rtvačkih k o včega - šapnu M akferson zna­ jući da Lunova šala skovana na m orn a rev način znači da nastupa neka opasnost. - Ušao je viši policijski inspektqr Pinter. Čudo je da nailazi baš kad sm o m i ovde - od govori Lun.

- A k o je došao zbog nas, onda na­ polju m o ra da vrv i od policajaca. Pogledaću - odvrati M akferson i iziđe. K ad se vratio, sopšti da napolju stoje sam o jedna crna kola, koja m ora da su inspektorova, ali u bli­ zini nem a ništa sumnjivo. - M ože li da te prepozna, ppšto ste se ovih dana često' viđali? upita m orn a r zatim. - N e verujem . O sm otrio nas je, a li gled ao je samo natpise na na­ šim bluzama. N aše kape sa šiltov im a d ob ro skrivaju deo lica, a mas­ k ira n sam dovoljno da se i sam ne prepozn ajem - osmehnu se Lun. - Značem o ubrzo da li smo na plitkom — reče M ornar. - Hajde da podighem o sidro. Lun klim nu glavom i mahnu pablikenu da naplati. Inspektor je pio neki topao grog, koji je mirisao. N ije ni pogledao za gostioničarem , niti za p eračim a prozora, koji izi­ đoše. Č ek ali su ga u svom kamionetu. Bilo je osam naest časova kad in­ spektor iziđ e i krenu. Sledili su ga na p ravom putu ka Eping Forestu, pa nisu m orali da se nađu suviše blizu. O n skreće ka Forberovom zam ­ ku! - uzviknu Lun pom alo iznena­ đen, - Im am o sreće, ako budu raz­ g o v a ra li u sobi na kuli, ili u jednoj od onih u kojim a im a »bubica«. Zatim, dok su zaobilazili kapiju kroz koju je ušao inspektor Pinter. Lun isp riča o postavljanu m ikro u ređaja za prisluškivanje u toku ve če re i prim anja u zamku. N ek i delovi zgrade bili su nam nepristupačni, a danas sam o sta vio sam o u holu, jer Forber nas je brzo otera o - završi Lun. P rijem n ik je bio uključen i oni čuše reći višeg inspektora Pintera: - Želim da govorim sa gospidinom Forberom . Stvar je vrlo važna i hitna. - A li on nije ovd e... Raspitaću se da li je javio. Izvolite i sačekajte, g o ­ 67

spodine inspektore - od govori majordom us i neko vrem e je bila ti­ šina. Konačno se začu glas: — G ospodin Forber biće ovde u devetnaest časova. Da li želite da čekate tih ^ola sata? - Čekaču - zaključi Pinter. Lifli i M a jiferson zaključiše da ne mogu dalje da raskvašenom zem lji­ štu izvan puta, a nisu m ogli ni da sklone kam ionet dalje od tvrde pod­ loge. Jedino su m ogli da g a ostave na proširenom delu puta i bez upa­ ljenog svetla, čim e su rizik o va li da sebi natovare na vra t k akvog re v ­ nosnog policajca, koji bi naišao ovim pravcem . Ponesoše sprem ljeno m eso za pse. koje je bilo dobro napunjeno sredstva za brzo uspavljivanje ži­ votinja. Jedna ^ og rom n a doga dotrča krupnim' skokovim a do ograd e na mestu gde su je čekali, Za njom se dovalja ugojeni buldog i poče da traži šta to d oga guta. N ade dobar zalogaj i za sebe i režeći otkide kom ad m ekog i sočnog mesa znalački prip rem ljen og da skrši opreznost svakog psa. M akferson baci pletene lestve preko visoke ogra d e i njih dvojica se brzo nađoše pored usnulih pasa. Potrčaše u zaklone d rvored a i mraka. U brzo se nađoše kod za d ­ njeg dela zamka. D ob ar zaklon pru ­ žio im je veliki kom bi za snabdevanje i oni klekoše iza njega. N e k o ­ liko minuta su gsluškivali, a onda se s levog ugla zam ka začu glas: — Hej. O skare! N e čujem pse. Jesu li kod tebe? - P re nekoliko trenu taka lajali su tam o iza m esta na kom e stojiš začu se odgovor. Jedan snažan čovek u dugom o g r ­ taču od krzn a planinskih ovaca side sa niskog stepeništa kod zad­ njeg ulaza, gde ga nisu bili prim eTili. U s u s r e t .nnu s t iž e d r u g i s t r a ž a r i o n i se s a s t a d o š e blizu a u t o m o b i l a .

68

- Gađaj O skara - šapnu Lun i podiže nekakav dugi pištolj. Isti takav pištolj nosio je i M ak­ ferson. Bila su to oru žja na vazduh sabijen u bom bice pod velik im p r i­ tiskom, a ispoljivali su strelice za trenutno paralisanje žrtve, ali bez opasnosti po život. O ba n ep ogre­ šiva strelca m orali su da nišane u lica stražara, jer njihovi teški o g r ­ tači m ogli bi da om etu p rod or stre­ lica. Začu se zvuk i oni videše kako se oba stražara zgra b iše za lice, a onda popadoše ukrućeni kao cepanice drveta. N akon n ekolik o trenu­ taka dve senke ih odvukoše iz kola, a zatim ih uguraše u njih. Lun obo­ jici ubrizga sredstvo za u spavljiva­ nje, jer strelice su izazva le paralizu koja je trajala svega pet do šest m i­ nuta. Uzeše im ogrtače, a njih po­ kriše ciradom koju nađoše u ko­ lima. Uzeše im i pištolje, koje su im ali u kuburam a pod pazuhom. N ek oliko m inuta kasn ije uđoše u dvorac, čiji hodnici nisu bili osvetIjeni, osim onog g la v n o g od hola u sredini, pa do p olovin e levog i des­ nog krila. N a tom delu bila je i ka­ m ena veran d a produžena u kolonade. Sa nf^ su m ogli da osm otre ceo p rv i sprat, do k oga su stigli pom oćnim stepeništem za poslugu. U tvrdiše da postoje i stražarl na kuli, jer otuda je Lunov prijem nik donosio razgovor. N akon desetak minuta znali su da, p ored dva onesposobljena ču­ vara, im a u zamku još sedam Forberovih revolveraša 1 č e tiri m uškarca među poslugom. Kad se tom e do­ daju Forber, viši inspektor Pinter, 1 m ajordom grupa m ogućih protiv­ nika bila je velika. O cen lli su da u dvorcu im a još najm anje,pet zeria. Bile su to po dve sobarice, i kuvarice i jedna garderoberka. Bilo je već prošlo devetnaest sati kad Lun začu glasove iz hola u p ri­ zemlju, Slušao je kako m ajordom us reče:

- G ospodin Forber je stigao i ćekuje vas. Čulo se kako se penju širokim ste­ peništem na sprat, a onda skreću osvetljenim hodnikom ka levom krilu zamka. Lun je kroz velik e p ro ­ zore gled ao sa kolonade, da utvrdi gde su stigli. Pred jednim vratim a m ajordom pokuca. Iziđoše dva F orberova p ra ­ tio c a , i ostaviše otvorena vrata, a oni stadoše ispred njih. Lun kroz p rozor ugleda p olice knjiga, du­ boke crne fotelje i Forbera, koji je kod jednog stajao kod jednog, o r ­ mara. V rata se zatvoriše, a m a jo r­ dom se vra ti u prizem lje. M a k ferson priđe Lunu i šapnu: - V rata na kraju hodnika su otk­ ljučana. - Čekaj tu zaklonjen. Pokušaću da pridem onim m om ­ cim a - odgovori, Lun. O n je još uvek bio u ogrtaču jed­ nog od stražara savladanih pred zam kom. Bio je zapam tio izgled onog što ga' je drugi zvao im enom Oskar. Produžene zulufe im ao je i Lun kao deo maske perača p ro ­ zora, a sada dodade;/i obešene brkove, produžene s obe strane v i­ lice. Kad se nađe na svetlu, Lun se pogleda u ogledalu još uvek zaklo­ njen dovratkom . S nekoliko crvenih i plavjćasto sivih poteza bojom na licu Lun postade vrlo sličan Oskaru. On slobodno zalupi vra ta i ude u hodnik. Stražari pred Forberovim vra tim a se trgoše, ali kad videše poznati lik i neobični ogrtač za noćno stražarenje oni se opustiše. - Sta tražiš ovde, O skare? upita jedan. Lun požu ri ćuteći i dajući neka.kav znak. kao da je nešto iza njega. F orberovi ču vari pogledaše tam o i izgubiše nekoliko dragocenih trenu­ taka. A onda Lun napade onim udar­ cim a od kojih zavisi život i napad­ nutog i napadača. A ko nisu sasvini precizni, jer su iz crnog registra oti-

m ija, m ogu da ubiju, ali mogu i da ne parališu žrtvu. To bi bilo do­ voljno da čuvari kriknu, ili se oglase na bilo koji način. A li Lun je retko grešio, ako se već odlučio a ova opasni napad. O b a snažna i gruba čoveka samo trgoše glavam a jedan na levu, a dru gi na desnu stranu, je r udarci po vVatu bili su kao da ih je sasekla sablja. Bez­ glasno se srušiše, kao ispražnjene vreće. M akferson beše od bacio o grta č i sada dotrča za Lunom. O n pod m i­ šice podiže oba onesvešćena čo­ veka. a Lun opipa susedna vrata. Bila su zaključana i on m orad e da upotrebi svoj u niverzalni kalauz. R adio je to brzo i sm iren im p o k re­ tima, ali trenuci išček ivan ja da neko naiđe i podigne uzbunu potrajaše skoro dve minute. Konačno, vra ta popustiše i M a k ferso n sa­ čeka da Lun osm otri prostoriju. Bio je to jedan salon odm ah do b ib lio­ teke Endrjua Forbera. U baciše opu­ štena tela stražara, a onda ih sakriše iza duge sofe. Lun n ije znao da li su živi, ali nije bilo vrem en a da se i to proverava. I njim a ubrizga snažno om am ljujuče sredstvo, a onda gurnu neku vrstu igle sa sjajnom crnom glavom kroz ključaonicu. -On i M akferson zakloniše se iza velikih zastora pred prozorom . Lun je slušao razgovo r višeg inspektora Pin tera i jednog od najvećih ga n g ­ stera Londona. XI - Da li je vaša poseta vezana za istragu sm rti' izvesnog Terensa Bom onta? - upita Endrju Forber s Izra zo m nezadovoljstva na licu. - Potrebno je da se odm ah razum em o - smeškajući se od govori viši inspektor Pinter čekajući da ga dom aćin ponudi da sedne. - Po­ seta je sasvim lične prirode. Ja tra­ žim vašu pom oć i saradnju. - Slab sam radnik policije, jer se u njoj stvaraju sumnje o mojoj ispravnosti. N išta nem am da izja­ 69

vim - reče Forber i dade znak g o­ stu da sedne. - N ism o se razum eli - nastavi viši inspektor Pinter. - O vo nije susret policajca i sum njivog čoveka. O vo je razgoVor dva okoreia gangstera. - V i vredate! Ja ne prihvatam takav razgovo r! - trže se Forber i kao sneg bele vlasi proređen e kose mu se pokrenuše. - M oj dosije o vam a je vrlo ob i­ man. težak i dokazan.-Ubistvo Silk ija G rejm a u zatvoru, puškaranje s k riju m ča rim a kod Aldeburga, veze u Bombaju, Singapuru, Tokiju i m nogim g ra d ovim a sveta od K a­ nade do Japana, ubistvo vašeg kom ­ panjona K a rtera i hrpa drugih stvari vaše su delo - pričao je Pin­ ter. - T o nije tačno! N em am ništa... - zausti Forber. - Im ate, ali ja vas ne optužujem. Ja va m se divim. Sve dokaze sam prikupio, ali ne da vas uništim. Sa­ k rio sam ih da ih iskoristim u po­ godn om trenutku. - N e shvatam ig ru ... Je li to učena? - N a p rotiv! N udim saradnju. Ja sam nešto naročito i m ogu da vam koristim . - Još uvek ne shvatam. - Č uli ste za ubistvo zlatara M ortona i dva policajca? - T o su izvršili policajci. - Tačno. U čin ili su to m oji ljudi, koje sada skrivam. O n i su izvršili i m n oge druge pljačke i provale. N a juspešnija gru p a obijača u Lon­ donu, to je moja. - Kakvu ste m i to glupu podvalu sm islili? - upita Forber i neprim etno pritisnu jedno dugme pod naslonom svoje fotelje. T a m o je bio ugrađen m angetofon za eventualno neprim etno sitimanje n ek og razgovora. - D a li je grupa u kojoj su ubice policajci A rč i Brend, Sloun Kolton, >žejk H a rtli i U ri Simpson zaista vaši ljudi? - upita zatim. 70

- Jesu. Im am još veču grupu u Bristolu, koja radi oko celog Bristolskog kanala od G ločestera do K ardifa. Tam o sam rad io ranije, ali držim konce i plen u svojim ru­ kama. O vde je m oja gru p a manja, ali ljudi su prave paklene mašine. Jedan od pjih je vam a vrlo dobro poznat. Zabrinuti ste i zato dobro znate im ena m ojih ljudi. - Šta vam to znači? - Džejk H artli je vaš va n b račn i sin, ali niste se usudili da mu to ot­ krijete. Tajno ga pom ažete, a li ja sam to utvrdio. Čudne stva ri... D obro, g o vo rite dalje. - Jedno vrem e nosio sam se m iš­ lju da vam preotm em kriju m ­ čarsku mrežu. Ja sam pbslao speci­ jalnog agenta Bom onta da to učini u im e policije, ali d ržeći vezu sam o sa mnom. U video sam da to ne v a ­ lja, jer vas ne m ože lako da zam en i neko nov u tom poslu. O dustao sam i ja vio vam ko je T eren s Bomont. - To ste vi bili?!

- Da. Javio sam i o Simonu Farneu kao Inspektoru Interpola. - Zabrinula me n jego va misija. - A li on nije iz Interpola. Pod tom m askom k rije se D onald Sikert. - Kralj ponoći?! - pan ičn o pos­ koči Forber. - Da, on je p riličn o izm ešao m oje karte - uzdahnu Pin ter i poćuta nekoliko trenutaka. - O tk rio sam to slučajno i p rom a šio sam p ri­ liku da g a uništim. O teo sam nje­ govu poznanicu N en si N ik olson i n jegovog p rijatelja R on a Stonera, takođe za sve nas opasno njuškalo. - Opasan prom ašaj — prim eti Forber. Brzo sam popravio, stvari. Sada je u m ojim ru k an ia Lunova devojka Džejn Vitington, „ - Vi ste je kindapovali?! - Jesam i to je najveći adut u m ojim kartam a, k o g a je Lun prevideo mešajući. - Ko je ubio Terenaa Bom onta?

- Kud m e vodite? - U činio sam to lično, da p o v ra ­ - U m oje sklonište. tim plen, koji je bio kod n jega i - I sam se osecam nesigurno koga sam mu predao kao prop u s­ Sprem an sam da se pokoravam sve nicu u vaš krug. dok se ne otrkije šta se događa. O - Vi ste zaista opasan ćovek m om dolasku ovam o ne za ni jedan zaključi Forber. - Z ar m islite da živ ćovek na svetu - pričao je Pin­ mogu da prihvatim tako opasnu ter poslušno idući ispred Forbera. vezu? Tako stigoše u sobu u kojoj su se - Morate, jer ja ne želim da p r o ­ k rili Lun i M akferson. Lun je raz­ dajem ogrom n i plen za četvrtinu ili m išljao da li da odmah napadne. čak deseti deo vrednosti. Hoću pun Želeo je da čuje gde su Pin terovi zloiznos. Razum e se da vam a p rip ad a ' činci od veli i gde kriju svoje žrtve, a vaš deo — od go vori Pinter. to još nije bilo izrečeno. Bilo je opas­ U tom trenutku vra ta se naglo nosti da Pin ter počne da ćuti i tako otvoriše i jedan od stražara s kule u grozi živote nedužnih Džejn, Nensi utrča i dade znak Forberu da želi i Rona. nešto da saopšti sam o njemu. Izm a­ U jednom trenutku Pinter se koše se u ugao biblioteke i stražar nađe blizu zavese i Lun baci m ikro brzo i isprekidano ispriča: odašiljač tako da se on svojim - Prim etio sam da se psi ne čuju, oštrim, savinutim i lepljivim dlači­ a ne kreću se ni stražari kod ulaza. cam a uhvati za desni rukav njego­ Sve sam obišao. Leže m rtvi u jed­ vog sakoa od grubog tvida. nim kolima. Lun je čekao i ne sluteći šta se - Gde su m oji p ratioci? K ako si događa. N akon nekoliko trenutaka, ušao bez njih ovam o? u toku kojih je m islio da su Forber i - Pred vr.atima nenia n ik oga Pin ter došli ovde đa sačekaju ishod od govori stražar. uzbune, nastade potpun^ tišina. F orber razm isli i p riđ e ’ inspek­ Kad Lun p ro v ire iza zavese, u sobi toru Pinteru, a p ri tom e mu se u nije bilo nikog. -ru k am a nađe pištolj. Lun i M akferson iziđoše iz za ­ Podignite" ruke, inspektore! klona i počeše da traže put kojim O vd e se dešava.nešto čudno i dok su nestala dva zlikovca. O pet izgurazjasnimo.*.. biše nekoliko dragocenih sekundi. - Sta se dogodilo? - zubnjeno - Postoji neki tajni prolaz Sklo­ upita Pinter. nim o se da oslušnem - reče Lun. - Ubijena su dva stražara dole, a m oji lični čuvari su nestali. Kakva je to ig ra ? - odvrati F orb er., - Slu tim ... Ja nemam 3 tim ni­ kakve v e z e ... Plašim se da je Lun u - Dakle, ovo je vaša tvrđava u tvrđavi - zaključi Pinter pošto problizini. T o liči na njega - od govori Pin ter jedva udišući vazduh da đoše k roz tajna vrata, sidoše uskim stepeništem i nađoše se u prostori­ udahne. jam a obezbeđenim čeličnim , treN ešto g a je stezalo u grlu, kao da zorskim vratim a. - Stanite uza zid. ga već d rži čvrsta šaka m ornara oslonite se na njega čelom i stavite M akfersona. ruke na leđa, jer m oram da vas ve­ U svim prostorijam a posluge i straža ra pištao je "Signal za uzbunu. žem, dok ne vidim o šta se događa - naredi Forber. Pin ter pokaza prem a vra tim a susedne sobe 1 reče: Pinter posluša i oseti kako mu se - Idite ispred mene, Pinteru. I ne oko ruku om otava hladan m etalni pokušavajte ništa, jer m oraću da lanac. Odm ah zatim F orber g a do­ pucam bez razm išljan ja vede do fotelje i posadi g a u nju, a 71

onda mu veza noge i p ro v eri veze na rukama. - U m rećete ovde, Foreberu, ako je gužva u m ojoj kući vaše delo. Istina, m oraću da nestanem iz Lon­ dona. ali uvek mogu da se zaštitim na najbolji način - reče nakon toga. Lun je čuo svaku reč. a li to nije bilo dovoljno da otk rije gde se na­ lazi »tvrđ a va u tvrđavi«. U tom tre ­ nutku u sobu upadoše tri Forberova revolveraša i počeše da istra ­ žuju. M akferson iznenada jurnu na njih i jednog ob ori pesnicom , a dru­ g og m orade da ustreli iz svog kolta, koji grm nu kao topćić i označi mesto u zam ku ka kom e treba da jurnu svi napadači. Lun beše onesposobio trećeg re ­ volveraša i dade znak M akfersonu da krenu. Probiše se do blizu vra ta ka verandi, ali tada se ukazaše gonioci. Zapraštaše dve m ašinske puške i pištolji. Lun i M akferson od govoriše sm rtonosnim pogocim a iz zaklona kod prozora, a onda p ro ­ biše veliko staklo i nađoše se na verandi. O dozgo sa kule odjeknuše dva hica. ali M a k ferso n ov kolt opet grm nu i jedan pištolj kliznu niz kulu. pade na tlo i još jednom opali. Njih dvojica provukoše se između gran itn ih stubiea ograd e i obesiše se niz ver&ndu. Skočiše u istom tre ­ nutku i potrčaše ka m alom p a vi­ ljonu stotinak ja rd i udaljenom u parku oko zamka. Za njim a se oglasiše pucnji, ali opasnost je bivala sve manja. Brzo stigoše da pređu visoku ogradu, a zatim nađoše svoj kam ionet i povezoše se dalje od zam ka, da mu se opet prib liže sa severn e strane. Celo vre m e Lun je slušao ra z g o ­ v o r u F oreberovom skloništu. G a n g­ ster je interfonskom vezom p rim ao obaveštenja o događajim a. Č etiri revolvera ša bila su m rtva, jedan teško i jedan lako ranjen. — Sklonite ih u podrum. A k o se pojavi policija, rec ite da se ovde ni­ 72

šta nije dogodilo. Izjavite da se pu­ calo negde u blizini - naredi Forber. Još neko vrem e p rim a o je izveštaje i davao naređenja, a onda se obrati višem inspektoru Pinteru: - Šta kažete na sve ovo? - Taj prokleti Lun... Bio je i on ovde na onom prim anju, pa mu je bilo lakše da se uvuče - od go vori Pinter. - On je vam a na tragu. V i ste d ir­ nuli njegovu Džejn, a ne ja! V i ste doneli kugu u moj dom ! - vik a o je Forber dok su mu bledo plave oči zurile ukočeno. - N isam to želeo ... Prosto je ne­ v e ro vatno kako je Lun uspeo da stigne baš kad sam ja o v d e... Ku­ nem se da niko živ ne zna da sam krenuo k vam a! - D ovoljno je što je to Lun znao, - A li kako? Otkuda? - Saznaćem o tp kad vas odnese đavo. Ili m ožda nikada nećete ni m oći da shvatite. A sada ispričajte šta ste hteli od mene! - Došao sam da vam kažem sve i da vam se priključim. - A šta to praktično znači? Jer, što bih ja gazio u mutnu vodu, koju ste v i zam utili? - Im am ogrom an p la n ... Im am u rukam a one koji su tra g a li i oko vas. U bio sam B om dnta... O tkrio sam Lu na... Imam u rukam a Džejn Vitington. - G de se ona nalazi? - upita Forber. Lun se pretvori u uho i dade znak M akfersonu da se ne pokrene, a sam zaustavi disanje. - Im ate li plan g ra d a sa ok oli­ nom ? - upita Pinter. - Zar g a ne vidite tam o na zidu? - grubo od vrati Forber. - U ovak­ vom gradu zatl*eba svakog časa. Skinuću ga da mi pokažete to mesto. F orm er skide v e lik i plan i baci ga p reko stoćića pred vezan og Pintera.

- N e mogu zbog vezanih ruku — reče ovaj. - Do đavola! Zaboravio sam, da ste još u vek... Dajte da to uklonim - reče Forber i poče da odvezuje Pintera, R a zgo vor prekide zujanje interfona. N eko je javljao da su Forberovi pratioci nađeni živi, a da su stražari, za koje se u početku m is­ lilo da su mrtvi, samo uspavani. Još nisu došli k svesti. N ek a m oji m om ci dođu u »kargu«. Oni znaju šta to znači naredi Forber i okrenu se Pinteru: - K a rg a je naročiti lift, koji ja p o­ krećem odavde. Zatim nekud iziđe. Kad se*vratio, za njim dođoše njegova dva p ra ­ tioca i ispričaše kako su savladani. Kleli su se da bi svak m islio da im p rila zi Oskar, koji je posle nađen ukočen i uspavan u kolima. - U vek ponavljam ; opreznost! viknu Forber. - Ostanite u blizini i, ponvaljam , naviknite se da budete oprezni! O n i se udaljiše kroz široka vra ta od čistog stakla. Sedoše iza njih, odakle su m ogli da vide svaki p o­ kret svog gosp odara i nepoznatog gosta. - N astavim o sžtda gde smo stali - reče Forber. - Evo ovde je usamljena stara kuća. To je baš ova. Tu su se sklonili Kolton, H artli i Brend, pošto su ot­ kriveni. Tam o smo odveli N ensi N lkolson i Ron Stonera. Tam o je sada i Džejn Vitington - izlaga o je Pinter. A li to nije bilo dovoljno da Lun otkrije gde je sklonište otm ičara, odnosno odbeglih policajaca. N a ­ dao se da u toku daljeg ra z g o v o ra sazna nešto .više, ali uskoro se p o­ kaza da se u gan gsterskom zam ku ne pom inje ni kraj ni bilo k a k a v bliži podatak o tome. Jedino F orber zaključi: - To je dosta blizu. - Sasvim slučajno. Tu kuću K o l­ ton je kupio u nadi da izvuče korist,

pa mu je sada dobro došla. Jedino ja sam znao za nju i stigao sam na vrem e da im pom ognem - izloži Printer. On, hvališući se svojim gan gsters­ kim »m oralom «, ispriča da niko nije znao njegovu ulogu. - O tk rio sam im se kad im je bilo najteže. Ja sam veran svojim ljudima i onom ko m e p rih vati zaključi na kraju. - V rlo glupo! Užasno pogrešno! — uzviknu Forber. — To nije pom oć tim jadnicima, nego sm rtna p re ­ suda. O ni znaju ko im je še f i otlirić e ga čim budu uhvaćeni. Sada i oteti znaju vašu ulogu. I oni su tako osuđeni na smrt. - N e shvatam ... - izusti Pinter. - Shvatate vi, p o kvaren jače — nasmeja se-stari gangster. - Samo m islite da ja ne shvatam. Ili ste već došli, ili biste došli do zaključka da svi treba da umru. K ako bi, inače, uživali plodove pljački? - N isam razm išljao iz tog ugla - reče viši inspektor Pinter. - Dakle, još se m alo lažem o, Pinterii - prim eti Forber. - Želeo sam da svoje ljude i za­ robljenike sklonim uz vašu pomoć, pa* da pora zgova ra m o kako da se dočepam o Luna Džejn V itin gton je mamac, k oga Lun ne m ože da obiđe. Posle, verovatno, sveli bism o sve račune - priznade Pinter. - Sve to će da preuzm u m oji ljudi. N apišite samo poruku svojim m om cim a da prihvate pomoć.

- Sta treba da napišem. - K ažite da šaljete pomoć, koju treba da prihvate kao da ste vi tamo. Preseliće se u bolje skolnište, a v i preuzim ate svu odgovornost. To je dosta. - Zar nije bolje da ja pođem s vašim ljidima. - V i ne m ožete napolje dok ne uredim o m noge stvari. - N e cazumem - reče Pinter prom enjenim glasom. - Razum ećete M o ra da postoji način da dobijem dosije o onim do­ 73

kazim a i p roverim niste li ostavili neku minu - objasni mu Forber. Dalje, sav plen treba da mi p re­ date. .. - O nda ja ostajem bez zaštite. M ožete i mene da likvid ira te - p re ­ kide g a Pinter. - Dbvoljna je m oja reč. Z ar nije? reče gangster. - To niie baš... N e m ogu to da prihvatim . Sam i znate da ne m ogu ... — N e brbljajte gluposti! - p re­ kide g a Forber i dade znak pra tio­ cim a da priđu. N a re d i im da ga odvedu i zak­ ljuči: - P retresite g a još jednom i oduz­ m ite mu odelo i sve predmete. Tam o im a veš i sve što mu treba. O delo donesite ovamo. Lun je čuo proteste uplašenog Pintera, ali više nije čuo šta se g o ­ v o ri ok o starog gangstera. N a kraju, kad Forberovi m om ci donesoše isn pektorovo odelo, Lun je čuo zadnje reči: — Spalite sve to u kotlu za grejanje. N ared ite da se u ponoč okupi deset ljudi iz grupe »O jm en«. Dobiće važan zadatak. Posle toga.dačete Pinteru da prepiše jedno pism o za svoje ljude. Kad se odm o­ rim, nastaviču razgovor sa njima, ah tam o gde ste g a smestili. Izvršite! M a k ferson je ćutao. da Lun raz­ misli. Znao je da se grozn a opas­ nost nadvila nad Džejn i ostale otete. Ali. pogađao je i šta bi Lun m ogao da učini. Toliko dugo su se zajedno borili da su već pogađali m isli jedan drugom. — Z ar nije tako? - upita Lun posle dve m inute čutanja. — A šta bi drugo?! - uzvrati M akfereson , kao da mu je Lun pre pitanja o tk rio sve svoje misli. - D obro je što ovde im am o dosta gasa i oru žja - dodade Lun. — Kad napadam o? — upita m or­ nar. 74

— Č im se dom ognem o jednog služebenog policijskog autom obila od govori Lun. — Potrebne su nam u n iform e i način da bez borbe stig­ nem o do Forbera. O n sada zna gde je Džejn, a on prip rem a svoje ljude da ubiju i sve otm iča re i sve otete. XII Inspektor Skotlanđ Jarda Filip Noulton nije m ogao da istera jedan lik iz svojih misli, iako je pokušao da na to prisili sam og sebe. N em a osnova nikakvoj sumnji na njega, g o v o rio je u sebi. M ožda sam surevnjiv i za v id ljiv... N ara vn o da može da bude i on, ali i ja i svaki inspek­ tor. o fic ir ili viši š e f u policiji. Ipak, ne zatvaraj oči ni pred slutnjom, Proveri, stari, uštogljeni policijski m oljče i tek on d a... U spevalo mu je da na časak zabo­ ravi svog višeg inspektora Džordža Pintera, ali on se javio u trenutku kada su dva očevica otm ice Džejn V itington opisali policajce i inspek­ tora. O na u m islim a ugleda široko lice Siouna Koltona, potkresane i kicoške brčiće na lepom licu A rčija Brenda i visoku figu ru D žordža Pin­ tera. Da bi razu verio sam oga sebe, oseti potrebu da o svemu porazgo­ v a ra 'b a š sa Pinterom. T ra žio ga je na više mesta u Skotlanđ Jardu, a onda pozva stan. Javi se M a rsela Pinter i izruči bujicu reč i p reko tele­ fonske veze pravo u uho m rzovolj­ nog Noultona: - Skoro g a i ne viđam . Stalno je na poslu. N isam g a ni danas videla od jutra. Ponekad se m ak ar javljao, a ovih dana ne čini ni to. Prosto mi je sumnjiv... •Prosto mi je sum njiv... Prosto m i je sumnjiv«, ponavljale su se te reći u Noultonovoj g la v i još dugo posle razgovo ra sa K n te ro v o m ž e ­ nom. To je prava napast u čoveku. Već eskaliraju m oje ideje o Džordžu. Zar sam sprem an i na p ro ­ valu?'. .. Covek postane čudan u

stalnoj borbi sa zločinom , ra zm iš­ ljao je dalje. A li nije odoleo napasti, koja g a jenagrizala. Sto se više branio od neosnovanih zaključaka sve više su se ro jila pitanja o tom e je li D žordž Pin ter sumnjiv. Da li je on m ogao da bude tajanstveni Bil? M ogao je, je r sećam se da je bio odsutan baš u satim a i danim a koje je poginuli Bom ont naveo kao vrem e posete svom tajnom šefu u kući kod Patent­ nog ureda. Da li je on vodio bandu provaln ika? On je uzalud ispitivao grešk e nekih policajaca. Među njim a bili su baš Kolton, Simpson, Brend i Hartli. Bili su optuženi za najteže prekršaje, ali su sasvim opravdani, a drugi su kažnjeni za m ale p rekršaje norm i policijskog ponašanja. Jedno za dru gim redala su se pi­ tanja, od kojih je svako m oglo da se uklopi u optužbe bez činjenica, ali od kojih nijedno nije dobijalo jasan od go vo r o Piriterovoj nevinosti. Inspektor Noulton siđe u teh­ ničku službu i potraži starog m aj­ stora za sefove. Izjada mu se da je u neprilici, jer super intendant traži jedan dokumenat, zbog koga mogu da nastupe ozbiljne posledice, a on je zatu rio ključeve. - Sam znaš, stari moj, još kad sam bio početnik da sam im ao p o­ neku grešku te vrste. M ožeš li da n^i pom ogneš, a li da o tom e ne kažeš n ikom e? - reče on na kraju. - V eom a te cenim, Filipe. Za tebe bih učinio i nešto teže. Gde da do­ đem ? Ja i ne znam gde je čija soba - o d go vori stari tehničar. - Ja i Pin ter im am o zajednički sef. je r im aju g a samo viši inspek­ tori. Sobe su nam jedna do druge, ali idem o zajedno - reče N oulton i sačeka da tehničar sprem i kom plikovane alatke za otvaranje sefa. Kad krenuše, on zastade i upita; - R ekao si da je sef kod Pintera? N oulton potvrdi; - O nda ne treba da idem. N e v o ­ lim tog čoveka, a ne znam zašto.

P re dva m eseca išao sam tla zamenim detalje b ra ve i ključeva na tom sefu. O n se žalio da je taj se f služio m n ogim a i da želi izmene. P rep ra ­ vio sam bravu i ubacio nove uloške tako da stari ključevi i brojke ne funkcionišu. ali im am skicu. Ču­ vam takve stvari, jer desi se da se s efo vi neko vrem e teško otvaraju. Pogledaču i m ogu brzo da načinim n ovi ključ - objasni majstor. V ratiše se i nakon jednog sata N oulton je im ao šifru brojčan ika i ključ za bravu, jer se f je im ao oba sistema. - Doneču ključ da g a zajedno uništimo, ako je to pravilo - reče Noulton. - D ovoljno je da kaže tom Pinteru, ili da mu g a daš. U čini kako ti je volja. T i sefovi inače više služe za skrivanje pića i cigara, nego za ne­ što korisno - od go vori majstor. Noulton požu ri i k ro z unutrašnji prolaz iz svoje uđe u Pinterovu sobu. Brzo otključa se f i poče da ga pretražuje. Skoro je pao na pod kad ugleda torbu punu novčan ica i zlata. Po opisu zaključi da je to deo pljačke kod zlatara M ortona. To je bilo dovoljno, ali N oulton detaljno p retraži dokum enta sk riven a u sefu. N ađ e dosije, Endrjua F orbera i poce da g a prelistava. - Uh!... O -hoj!... N ev ero va tn o !.. - u zvikivao je poluglasno s v r e ­ m ena na vrem e, a onda poče uz­ bunu. Pozva super intendanta i zatraži hitan sastanak. Tam o izloži sve č i­ njenice i zatraži odluku o istrazi nad višim inspektorom Pinterom . Super intendant je m orao da sa­ zove najbliže članove uprave i tek u dvadeset i jedan sat doneta je od­ luka; uhapsiti Endrjua F orb era i v i­ šeg inspektora intera. Izvršiti p re ­ tres kod oba krivca, a li sve u okviru hitnih ovlašćenja. Super intendant za to vrem e će da isposluje rešenje državnog tužioca. Tako je inspektor N ou lton upao s grupom policajaca u stan višeg in ­ 75

spektora Pintera, ali rezultati su bili mršavi. N ašao je sam o staru Pin terovii beležnicu i u njoj sam o jednu m ožda zanim ljivu belešku: »S. Kolt. 2.000. On kupio staru kuću kod pruge, 114. E. 1 -2 .« To je tek trebalo da se odgonetne. Inspektor Noulton je m orao da iz­ m isli priču o opasnosti koja preti Pinteru, njegovoj kući i Anđeli. - Zato ostavljam o zasedu kod vas, a m olim o da ostanete u svojoj sobi. N a telefonske pozive ne o d go ­ varajte, a sam i ne treb a da p o zi­ vate. Strpite se k o ji sat, a onda, čim stigne Džordž, biće sve u redu — reče joj odlazeći. - M islim da ste mu se zam erili, gospodine Noultone. O vo je m alo lićilo na traženje nekog hitno p o­ trebnog dokumenta, a m nogo više na obićan policijski pretres u stanu nekog zloćinca - sm eškajući se reće A nđela Pinter. - D žordž m ože to da razu m e kako treba, siguran sam - zaključi inspektor i iziđe. Odm ah poče da p rip rem a celu policijsku brigadu za odlazak ka zamku Endrjua Forbera. Pošto je trebalo da svakoj pa troli izloži plan dejstva, jer nije sm elo da se dogodi da Forber um akne na neki način, inspektor odmah posla prvu pa­ trolu da izviđa u b lizin i zamka. Iza­ brani policajci, stajri i dobroćudni, m alo pregojeni, a li' još uvek do­ voljno pokretni Bak H igin s i mladi, visoki delija Den K olbi odm ah k re ­ nuše.

Tek ovde, kad se našao zatvoren u niskoj i zasvođenoj će liji od a rm i­ ran og betona, viši inspektor Skotland Jarda D žordž Pinter oseti p ra vi sm isao vu čjeg čopora, koga je svet nazivao podzem lje. N em a m ilo­ sti, obzira, m orala, popuštanja i poverenja. Sve je svedeno na grubu silu, tajnost i bezobzirnost. Jedini zakon je čin iti sve da se ostane neot­ kriven. A on je p rek ršio taj zakon. 76

O tk rio se pred svojim ljudim a i pred Forberom . To što je bio na tako važnom mestu u policiji i im ao p rilik e da dugo ostane izvan svake sumnje i provere, navelo ga je da poveru je u svoju zločinačku gen ijal­ nost. Sm atrao je da uvek m ože da p re va ri svakog ćoveka. Do ove ve če ri zam išljao je sebe kao m oćnog gosp od a ra bandi koje vladaju Londonom i im aju veze na svim kontinentim a. Zato mu je bila potrebna kriju m čarska m reža Endrjua Forbera. Iskrenošću je hteo da zadobije poverenje starog gangstera, kom e je u m ašti spre­ m ao propast i smrt, kad mu više ne bude potreban. Svojim ob ijačim a Koltonu, Brendu i H artliju takođe je spre­ m ao uništenje. H teo je da mu pos­ luže dok se ujedini sa Forberom, a onda. pošto su m nogo znali, trebalo je da nestanu. Trenutno je bio osetio nekakvu čudnu želju da se bar nekom e pokaže kao m oćni šef bande. Im ao je gru p e u Bristolu, ali nije doživeo da g a pogledaju ljudi sa strahopoštovanjem , da g a slu­ šaju kao g en e ra la zločina. Pored toga što su mu Kolton, Brend i H a rtli bili potrebni, žudnja da se pokaže pred njim a b ila je jači raz­ log što se otkrio. Sve to je sada shvatio jasnije i pot­ punije nego ikad. Sam om sebi je p rizn ao greške, ali i to da je sve, kasno. Sada je tra žio izlaz, ali ga nije video. Jedina nada bio je dosije u Skotland Jardu. To je shvatio i re­ sio se da ne popusti. Jedan od Forberovih . pratilaca dođe pred rešetke i upita želi li ne­ što da večera. O n odbi i zatraži sam o m alo visk ija i nekoliko c i­ gara. G angster mu donese i pruži kroz rešetke. Pin ter pokuša da raz­ g o v a ra u nadi da će m ožda otkriti neku novu m ogućnost izm ene svog položaja, ali mu revolvera š grubo reče: - Zaveži, policijska njuško! N akon pola sata pojavi se Endrju

F orber u pratnji dva svoja telohranitelja. Jedan od njih nosio je u ruci kofer. D rugi p ratilac otključa r e ­ šetke od dva cola debelih šipki i one škripnuše u ležištima. Svi uđoše i opet zatvoriše. Forber sede na sto, a pra tila c spusti k o fer i ot­ vo ri g a na betonskom podu. P in ter pogleda i zadrhta od onog što je video. U koferu se kao zm ija skružena u snu video bič od pletene grube kože. Pored njega bila je ste­ zaljka za d rven e ploče, koju su već vek ovim a m učitelji u potrebljavali za stezanje glave žrtvi. Lam pa za lem ljenje, ve lik i špric s ig la m a ' i drugi predm eti dopunjavali su zlo či­ nački pribor. Žele da me zaplaše, pokuša da ohrabri sam oga sebe D žordž P in ­ ter, ali pogled mu se vra ća o na te alatke užasa.

- (Jde je taj moj dosije, Pinteru ? - upita Forber. - D obro je skriven. Pretp ostav­ ljao sam da bi jn og lo da nii se u ne­ koj p rilici dogodi ovo što sada trpim ... Zato sam dosije sa k rio u Skotland Jardu. Sem mene. niko ne m ože da g a uzm e - o d g o vo ri P in ­ ter. - Ipak. m ora da postoji način. N aplje s tim, Pinteru! - uzviknu stari gangster. - N e postoji... Moj sef otvo rić e samo onaj k o dođe na m oje mesto, ako nestanem. A on d a... Tam o im a suviše dokaza - od go vo ri Pinter. - Želim da znam nešto više o tim dokazim a - reče gangster. Pinter to prih vati s olakšanjem , jer zaista su dokazi bili n eoborivi, a bilo ih je nekoliko. Skoro tri god in e prikupljao je i sk rivao optužujući m aterijal protivu Forbera. U p o­ četku je taj m aterijal Pin ter skup­ ljao da trijum fuje velik im p o licijs­ kim uspehom. A li kasnije je otk rio da tako savršena kriju m čarska m r e ž a i bogatstvo Endrjua F rob era mogu da se osvoje. Tada se i začela m i s a o o prim eni plana kannv je ost­ va rio Jupanac

- Posle svega što sam ispričao, nem a razloga da ne d obijem vaše puno poverenje. Doneću d osije još noćas. N e treb a da m e mučite, jer tim e se ništa ne postiže - zaključi Pinter, - O piši m i tačno m esto gd e si ostavio dosije reče F orber smrknuto. Pin ter o d go vori ne sk rivaju ći ni­ šta. Jedino nije pom enuo da je ključ od sefa u svežnju ključeva k o ji mu je oduzet ovde, ali na to je m islio is­ kusni gangster. - Gde je ključ od sefa i koja je ši­ fra ? - upita on. - To ne mogu da kažem . .. N e m ogu sada, jer ipak m i p rip ad a neka zaštita... - zbunjeno o d go ­ vo ri Pinter. - A to vam ne bi ni k o­ ristilo. F orber dade znak svojim ljudim a i oni počeše. Viši inspektor Skotland Jarda, tajni vođa gangsterskih bandi i sam ouvereni kom b in ator zločin a D žordž Pin ter je u rlikao od bola. K onačno klonu i prošaputa; - Prestanite... Ključ je u svežnju onih što ste m i ih o d u zeli... Š ifra je slovna i čin i reć brink'. Međutim , niko ne m ože da uzme ključ ni m oje ni Noultonove sobe. sem nas d vo­ jice. - Zašto N oultonove? — upita Forber. - One su povezane vra tim a — od govori Pinter. - Zašto m e ne pu­ stite da donesem dosije i još jed­ nom dokažem sprem nost da uči­ nim sve što je u zajedničkom inte­ resu. - Taj glupi rizik bio bi n ep otre­ ban. V elik a organ izacija koju vo­ dim bila bi šlepa bez svog čoveka u Skotland Jardu. Mi njega nikada ne dovodim o u opasnost, ali kad nam zatreba obaveštenje, on je tamo, Sada m ože da uzme taj dosije - ob­ jasni Forber,

'bi iiiK ■ o b a l a , i v i c a ( e n g l e s k i )

77

Baš u tom trenutku poče da se - Još se nije bilo dogodilo sve što pali crven a laropica kao znak po­ je sada došlo. Lun mi nije bio na z iv a interfona. Forber svojim lju­ tragu. Moji momci ovde nisu bili dim a reče da sačekaju, a on ode da otkriveni... se javi. - Mislim da razumem. Ostaćeš V ra tio se bled i uznemiren. ovde sve dok ne budem siguran da - Prok leti gade! - \izviknu teško su sve zamke uklonjene - zaključi dišući. - M oj ćovek u Skotlaiid Endrju Forber i izide. Jardu ja v io je o k a ta strofi... Sta se dogodilo? jedva Trebalo je da o svemu dobro raz­ sm ože snage da upita D žordža Pinmisli, a pored toga da odmeih preter. duzme mere opreznosti. - O tk riven si, bedniče! Tvoj in­ Već nakon nekoliko minuta slao spektor N oulton već je u tvojoj kući. je na izgled beznačajne poruke na gde vrš i pretres! - od govori gan g­ mnoge adrese. Dešifrovane one sU ster. - N a lo žio sam svom ćoveku značile uzbunu i primenu plana da ček a s p re m a a Poslaću mu ključ, skrivanja svih tragova i dokaza. a šifru sam mu već rekao. Prekide ga poziv iz kule, odakle je P in ter nije m ogao da k a ie ni reć stražar javljao da dolaze jedna poli­ više. Znao je da se za njega svet sru­ cijska kola. šio. O stala mu je jedino osveta. Ost­ - Ima li znakova da u blizini ima ali su mu taoci, ali i njih je otkrio . još policajaca? - upita Forber. ovom belokosom i nem ilosrdnom - Ništa nismo primetilL Iz kola vod i zločina. Dakle, nije mu ostalo izlaze samo dva policajca i traže da ništa. Jedino kad bi m ogao nešto da uđu - odgovori stražar. izm isli... M ozak mu je grozn ičavo - Dočekajte ih mirno, ali u holu radio, a onda se on nasm eja na postavite skrivenu zasedu, da ih neki čudan način. savladamo, ako žele nešto neprih­ - M o ra ćem o ipak da se nago­ vatljivo - naredi Forber. dim o, Forberu. N isam ni ja bio su­ više glupi. Im am i ja svog čoveka u tvojim redovim a. Dosije u m om sefu nije jedini. K op ije su bolje smeštene i niko ne m ože da ih nađe sve Lun i Makferson su tražili. Naiđoše na kola saobraćajne policije i dok sam ž iv i ne izostanem duže od deset dan a - isp riča zatim. Makferson je vozio za njima tra­ žeći priliku da im priđe. - 2& moju propast dovoljno je - Daj im znak svetllma da stanu što postoji taj jedan dosije. Zato - reče Lun kad se oboja kola na­ m oraš da umreš, Pinteru! - odv­ rati gan gster i opet mu se pokređoše na putu bez kuća prema Dabden Grinu. - Pustićeš da ja obavim nuše kao sneg bele vlasi kose na posao. temenu. - Bilo bi glupo! - od vrati glasno Makferson posluša i policijska Pinter. - U dosijeu je šve o krijum ­ kola stadoše na jednom proširenju. čarskoj m reži, ali nedostaje ono što Makferson Zaustavi iza njih. a Lun se odnosi na tebe. Sam znaš da u iziđe i priđe policajcu za upravlja­ kriju m čarskoj m reži koju imaš čem, koji spusti staklo. niko ne zn a da si baš ti šef. Sve do­ - Sta, želite? — upita on osmo­ kaze u perene baš protivu tebe izvu­ trivši Lunovo radno odelo i natpis kao sam iz dosijea u sefu, ali sam firme na kačketu i bluzi. ostavio na b e z b ^ n ije mesto. - Treba da stignemo u Onger. To - Još tada si se bio op redelio da je naselje u blizini, ali zaboravili m e ucenjuješ i držiš u rukama, zar smo da ponesemo plan puteva. Sme­ ne? 78

tamo vam u poslu, ali noć je i teško se snalazim o — od govori Lun. U ruci je držao sprem ljenu gasnu fiolu, ali povuče ruku sa vra ta ne koristeći gas. - V ratite se kojih pet do šest sto­ tina jard i nazad, a onda skrenite kroz naselje pod padinom; Zove se Lajton. Put vodi dalje između kuća koje se zovu Tejdon Bojs - objaš­ njavao je policajac. Lun se zahvali i brzo se vra ti ka M akfersonu. - Šta se dogodilo? Zašto nism o uzeli ta kola i njihove u niform e? — upita M akferson. Lun se nasm eja i odgovori; - O ba su jedva srednjeg rasta, a ujedno vitki i mladi momci, l^e verujem da bi u njihove u niform e stalo ni pola tebe. M o rn a r opsova i okrenu kola na proširenju. V ratiše se ka dvorcu. Nisu razgovarali, ali oba su znali da ok o nje nađu odgovaraju će p oli­ cajce m oraće da uđu u dvorac na dru gi način,' pa m akar i p rob ija ­ njem na silu. S reća ih ipak nije izneverila.Čim su minuli p rilaz Forberovom zamku, u m aglL ugledaše trepćuće svetio policijskih kola koja žure. Lun reče M akfersnu da svetlim a da signal i da se postavi odm ah tako da policajci stanu. Bila je to patrola koju beše pos­ lao inspektor Noulton. V ozio je stari p olicajac Bak Higins, d o b ro­ ćudni neženja, snažan i utegnut u širokoj, ali njemu ipak tesnoj uni­ form i. Pored njega je sedeo m ladi i visok i Den Kolbi. - D olazite kao naručeni - reče Lun kad ih osmotri. - Sta vam se dogodilo? - upita Bak H igins očito s nestrpljenjem. - O tkazao nam je u pravljač i um alo nism o stradali - reče Lun. - N ik o nije naišao da nam po­ m ogne da poguram o kam ionet m ak ar nekoliko jardi. Z akrčili smo put — od go vori Lun.

- Zurim o, ali m oram o da pom og­ nem o — ob rati se H igins svom m la­ dom drugu. A li u tom trenutku ob ojica izgubiše svest. Iz Lunove ruke oslonjene na spušteno staklo patrolnih kola beše isteklo dovoljno uspavljujućeg gasa trenutnog i snažnog dejstva. M a k ferson i Lun ih brzo iznesoše do p rvog drveća. Dok ih je m ornar svlačio. Lun ukloni jedna i druga kola, a onda donese neprom očivu ciradu i ogrta če iz policijskih kola. - N e treb a da ozebu nedužni ljudi - reče dok ih je smeštao uz m ornarevu pomoć. U n ifo rm e su im od govarale to­ liko da niko ne prim eti da nisu nji­ hove, m ak ar pri prvom razgovoru. Lun ob avi posao oko trajnijeg uspavljivanja oba policajca, a zatim on i M a k ferso n požuriše u kam io­ net. Presvukoše se i uzeše potrebnu oprem u, a onda krenuše. XIII F orb ero vi ljudi su se opirali. Prvo nisu hteli d a ' otvore kapiju na ogradi, izgovaraju ći se da je ključ kod vratara, a ovaj je negde odsu­ tan. - Zašto ne dođete ujutro, g o ­ spodo? - pitao je visoki momak. - Jer nam je naređeno da od­ mah vid im o tvog gazdu - odgovori M a k ferso n uhvativši m om ka za gru d i i m alo ga podižući od zemlje. * - M ožda to treba da ti uteram o u glavu na neki jasniji način. F orb ero v revolveraš ga pogleda sa mržnjom. - N ek a onda kola ostanu ovde reče Lun i dade znak M akfersonu da ne odugovlači. R evolvera š m orade da ih povede stazom k a dvorcu, a onda ih uvede u veliki hol. - Žele da vide gospodin a Forbera - reče on m ajordom u i ovaj ode. Lun osm otri zastore, uglove i nameštaj u ogrom nom holu. Zavesa 79

od teškog baršuna kod jednog p ro ­ zora pokrenu se jedva prim etno. N a drugoj strani ista takva zavesa im ala je jedan nabor postavljen dru­ gačije nego kad platno p rirod n o pada. Taj znak, dostupan sam o iz­ vanrednom posm atraču, otk riva o je da i tam o stoji neko od Forberovih ljudi. Red viti^ina sa zbirkom sta­ rog oružja takođe je bilo pogodno mesto za zaklon. - U pali smo u zasedu. Svud oko nas im a ljudi — šapnu Lun M a k fersonu. - Kako stojimo, leva polovina meni, a desna tebi - o d go vo ri Makferson takođe šapatom, ali smeškajući se kao da se ne događa ništa važno, nito opasno. Lun klimnu glavom . U tom tre ­ nutku stigoše dva F orb erova p ra ­ tioca i stadoše desno i levo, a zatim se pojavi sam Forber. - Zar im a nešto tako važno da uznem iravate čitavu kuću u ovo doba? - upita on ne skrivaj uči ne­ zadovoljstvo. - V eč sam bio krenuo da spavam. - M i smo p atrola p rem a ovom delu Epinga. P rim etili sm o dva sum­ njiva momka, kojisu nestali u v a ­ šem vrtu - reče Lun.

Bili su to trenuci kada je oštar sluh m ogao da čuje šištanje gasa iz nekoliko sprem išta u Lunovom i M akfersonovom odelu. N jih dvojica zaustaviše dah. - Dignite ruke! - naredi jedan od revolveraša. Pokazaše se još če tiri gangstera, koji su bili skriveni do tog trenutka. Onaj šesti ostade uz Forbera. Lun prvi diže ruke, a isto odm ah učini i mornar, koji je želeo da nešto o p ­ suje, ali nije m ogao dok gas ne obavi svoje brzo dejstvo i dok se ost­ aci brzo ne ra zg ra d e zbog svoje riepostojanosti.

F orber je grozn iča vo razm išljao i htede da naredi paljbu. Znao je da u susretu s Lunom odlučuju sekunde. Zato poče, ali stiže da kaže samo dve reči: - Bez razm išljan ja... Izostade reč »pucajte«. Skoro u istom trenutku svi prisutni kao da se ukočiše. Lun i M akferson padoše k zemlji, jer je m oglo da se desi da neko opali sasvim nesvesno, ali tela prisutnih se prevališe u tišini. Lun i M akferson požuriše da ih razoružaju. U potrebiše dva para li­ sica uzetih od policajaca, a onda kalem naročite tanke žice. N ije prošlo ni punih trideset sekundi, a Forber se trže. Bolje ih osm otri, a gas je postao bezopasan. Njih dvo­ onda nehotično poblede. Toliko jica su disali bez straha. Jedino su puta slušao je opis Luna i M akferžurili, jer uspavaijujuče dejstvo sona. »Visoki, snažni i ok retn i Siovog Lunovog pron alaska trajalo je kert, čovek p rija tn og g la s a ... Kao medved snažni m ornar, čija kovr- “ jedva tri minuta. A li to je bilo do­ voljno. džava kosa pepeljaste boje, zbog Savladani zločinci su prestrav­ sedih vlasi u n joj... », prođe mu lje n a gledali prem a svom takođe kroz misli. vezanom vođi, koji muklo kriknu: - Lun, proklet bio! On glasno uzviknu: - Budi razuman, Forberu! - op o­ - D obro je što ste došli! Im ate menu g a Lun. - Želim da vidim Pinsvečan doček! tera i da od tebe čujem sam o jedan U tom trenutku iza zavesa i v i­ podatak. Sve ostalo znam. trina sa starinskim oru žjem proviForber progunđa nešto sam za riše cevi m ašinskih pušaka i pišto­ sebe i nehotično se osvrnu prem a lja. M a k ferson ova ruka se pokrenu, hodniku, kao da tra ži pom oć ost­ ali on pseti da g a Lun zadržava. alih svojih ljudi. Želim o da razg ova ra m o s U tom trenutku k ro z odškrinuta vama, ali bez prisustva ostalih — v ra ta glavn og ulaza dopreše zvuci reče Lun mirno.

80

policijskih sirena. N iz stepenište je neko trčao. Ugledaše mu samo noge i čuše glas: - Policija opkoljava zam ak sa svih strana! P rid ošlica se sa stepeništa sjuri p ra vo u M akferson ov zagrljaj. Po­ kuša da se otme, ali sam o bolno zastenja i kleče pod pritiskom čelič­ nih šaka starog m ornara. - Ponovi šta si video! — uzviknu Forber. Više policijskih kola oko zam ka..; V eć prilaze! — od govori stražar s kule. - O vo im je bila p re­ thodnica. - O vi ni sam i ne žele dase^nađu s p olicijom — zlobno od govori Forber. - M latni tog momka, neka bude m iran neko vrem e, pa krenim o! naredi Lun i poVuče vezanog Forb e ra hodnikom. M a k feršon izvrši Lunov zahtev i otrese ruke, kao da je zgrtao p ra ­ šinu, a onda požuri za Luonom. - N em a 'm esta da se sakrijete, niti puta da umaknete - reče Forber. - Idem o u tvoje sklonište - reče 'Lun vukući ga .uz stepenište i dalje ka ulazu u sobu za koju je zn ao da skriva tajni prolaz. - N e postoji nikakvo sklonište! — uzviknu Forber. - Moj drug je vrlo neprijatan. Ponekad nehotično smrska- tuce kostiju čoveku koga želi da iscedi - reče Lun. — Zato je bolje da sve prođe bez svađe. Dolje su se već čuli kora ci p o lica ­ jaca koji su upali u zam ak k roz sve ulaze. Lun otvori vra ta sobe pored biblioteke i pošto uđoše zaključa ih za sobom. - Stegni g a m alo u lakši zagrljaj, da se seti p rolaza do svog skrovišta tiho reče Lun. . M akferšon uze Forbera, koji je i sam bio vrlo snažan čovek. Stezao g a je polako sve dok je F orber im ao snage da pruža otpor plućim a

snažno ispunjenim udahnutim vazduhom. Konačno zastenja, htede da vikne, ali samo zakrklja. M a k ferso ­ nov stisak popusti. Sledi prebrojavan je prstiju. M ožda ih nemaš sve na brc^u šapnu mu M akferšon. Cućeš samo kvrc! kvrc!... Deset puta kvrc! Sklopiću ti šake obratno, ka nađlanicama. Šta kažeš na to, stari m orže? - T a m o ... Ona ta p iserija krije prolaz... Prvi, treći i zadnji kvadratić se pritisnu - dahćući reče For­ ber. - Koji kvadratići? - upita Lun. - N a donjem delu o k vira — od go­ vo ri gan gster i skoro se skljoka na pod, ali ga M akferšon podiže i p o­ vuče za sobom. Ram tapiserije kliznu ka plafonu i otkri prolaz. Na vra tim a se čulo lupanje i uz­ vici; - Policija! O tvarajte! Kad su provalili, u sobi nije bilo nikog, a tapiserija je stajala spu­ štena, kao da nikada nije bila pomerena.

Preko svog p rim op redajn ika Lun je slušao glasove u holu i ujedno s interesovanjem razgled ao sklonište Endrjua Forbera. O dm ah je vid eo da je sklonište postojalo još pre osam deset godina, kada je zam ak izgrađen. Forber g a je sam o p reu re­ dio i oprem io najluksuznijim nameštajem, novom ventilacijom , s jed­ nog mesta dirigovan im liftom za ulaz pratilaca i onih koji nije tre­ balo da sasvim otkriju tajnu skloni­ šta i sistemom inteffonske veze, koja je služila i za prisluškivanje. Lunu je trebalo sam o nekoliko m i­ nuta da otkrije način rukovanja svim tim uređajima, a da ne traži pom oć starog gangstera. 81

. - Da li će tvoji ljudi da brbljaju o skloništu? - upita on preplašenog Forbera. - N e v e r u je m ... Znaju da ni u bilo kakvoj prilici ne smeju da p ro ­ govore. A m alo ih je koji znaju od go vori Forber. - C'.de je tajni izlaz? - upita Lun, iako nije znao da li postoji. M islio je da niko ne bi izgrađivao ovak vo sklonište, a da ne može i da ga n.i[)usti nekim tajnim prolazom, poroti onog u zamku. N e postoji nikakav izlaz' b rzotodgovori Forber, ali u glasu je bilo i/nenadenja zbog Janovog pitatjja.

Lunu n ije ,izm a k la ta jedva prir:unna nijansa i on se nasmeja, a zatim reće: Zašto lažeš, Forberu'’ To ne \ i cdi ni m rvicu truda, a pogoršava šanse. O tkriću prolaz, ako i 'O !( i. a moj drug će da ti se zah' ■>' svoj način za pomoć. Ha ga odmah m alo zagnjurim I ' 1 '.odu';’ upita m ornar i priđe f .ic r u . I rađićem o to na drugi način, i da psoiušamo šta se događa o d vra ti Lun. ^ ijuri ceo sistem in terfon a i oni '.istu'-riuše. F’onovo protresite svaki delić /tiD'ika - naređivao je policajcim a nspt 1-tor Noulton, čiji glas Lun odrn-fh poznade. N'estali su kao da su propali u zpnil.L. — od govori neko od m egovih ljudi. - Ispitajte šve ljude i žene u zam ku — naredi Noulton. — V eruicm da postoji neko tajno skrovište M alo kasnije neko je javljao da su joronađeni uspavani policajci Bek Ilig in s 1 Den KolbL Inspektor naredi da ih prenesu ovam o i zak­ ljuči - T o je Lunovo đelo. On je negde u kući. N ije m ogao da iziđe. 82

Sve ono što su izjavljivali Forberovi ljudi i posluga, svodilo se na to da ne znaju ništa o tom e gde bi nji­ hov gazda m ogao da nestane. Po­ navljali su sam o da su ga odvela ona dva policajca. - N eće potrajati dugo, a policija će da otkrije postojanje skloništa — reće Lun Forberu. - Zato da od­ mah porazgovaram o. Pokaži mi na onom planu grada gde su Pinterovi ljudi i gde skrivaju otete žene i Stonera. - Ja o tom e ništa ne znam - odog o vri Forber. Lun mu ispriča šta sve zna o nje­ govom razgovoru sa Džordžom Pinterom i zaključ': - Imam način da sve saznam. Hteo sam da te prepustim policiji, pa kako prodeš. O va k o ... M islim da nećeš preživati jedinu šansu koju ti budem dao. - Ja ništa ne znam .... M ožda bih m ogao... Tražim obećanje da me pustite da nestanem iz Londona. To je šnasa koja bi mi odgovarala. N a ­ godim o se — predom isli se Forber. Lun odrečno odmahnu glavom i potraži Pintera. N ađe g a unezverenog i skrhanog. U njemu je ipak bilo toliko snage da iskaže tiolesnu mržnju prem a Lunu. - N ik a d ... N i reć neću da kažem! — o d go viri on i okrenu leđa. Lun pozva M akfersona i reče da dovede Forbera. Kad se oba zlo­ činca nađoše, Lun im isp riča da će odmah da upotrebi sredstvo ođ koga nestaje volja. - To je zločin! T ricijan oam in op rop en ... U potreba je kao da ubi­ jate. .. N e smete to nad jed n im ... mucao je Pinter. koji je znao o dejstvu tog pronalaska, koji briše volju ćoveka i p retva ra g a uskrušeno i apsolutno poslušno biča. - Sada ne mogu ništa da rizikujem - od govori Lun smrknuto, jer i sam nije voleo da gled a ljude p ret­ voren e u bezvoljne, opuštene i ne­ moćne žive stvorove.

Forber i Pinter su se otim ali, ali čvrsti stisak M a k ferson ovih ruku činio ih je nepokretnim a, kao da su stavljeni u m etalne kalupe. Za dejstvo sredstva za m enjanje svesti i brisanje volje i to p o ra tre ­ balo je ■najm anje pola sata. Zato Lun pođe ka p rostoriji uređenoj za Forberov boravak, u kojoj su se na­ lazili interfonski uređaj i tajni tele­ foni. Lun ih pažljivo ispita, a onda uze telefon i okrenu broj Forberovog zamka. Javi se glas nepoznatog policajca. Lun zatraži inspektora Noultona, koji se javi nakon jedne minute. - O vd e Donald Sirekt! - reče Lun. - G de se nalazite? - odmah upita inspektor. - S tigao sam u grad i javljam da sam odveo F orbera i višeg inspek­ tora Pin tera - reče Lun. - A li ja treb a da ih uhapsim! V i om etate izvršen je... - poče inspek­ tor Noulton. - N išta ja -n e ometam. Predaču vam ih za jedan sat. Do tada oba­ vite posao u zamku. Tražiču vas baš na taj telefon - prekide g a Lun i spusti slušalicu. P reko in terfo n a čuo je kako in­ spektor viče: - Halo, Sikrete! N e prekidajte vezu! V ažno je ... Prekinuo je, do đa­ vola i s njim! V eru juči da policija ne m ože brzo da otk rije prolaz do skloništa, koje je bilo zaista vesto skriveno, a uz to obezbeđeno od napada i u slučaju da neko zna gde se nalazi i kako je izgrađeno. M ehanizam iza tapise­ rije se iznutra isključivao, a čelične ploče su g a zatvarale poput najčvrš­ ćeg trezora. L ift sa kom andam a u skloništu bio je isto tako ugrađen, a

pom eranjem jednog zida u po­ drum u p retvara o se u prolaz. B ližila se ponoć, a Lun je nalazio snage da se koncentriše na skri­ ven a dokum enta Endrja Forbera. Pred njim je izrastala slika m reže kriju m ča ra protegnuta na tri konti­ nenta. O n je beležio podatke sebi u malu policijsku beležnicu Baka Higinsa, a zatim ih prenese na list papira, koji ostavi na Forberovom stolu uz hrpu tajnih gangsterskih dokumenata. Pron ađ e i Forberov m agnetofon, pa g a p rip rem i da na tra ci zabeleži ceo razgovor. M akferson dovede F orb era i Pintera. - D a li ti sad nešto vrede? upita M akferson. - Izgledaju ble­ savi kao m orski krastavci. - Poslužiće koliko nam a treba o d go vo ri Lun. O dm ah zatim on uključi m agneto­ fon i poče ispitivanje. Pin ter je p ri­ čao sve o svojim zločinim a, pa čak i o gru p am a u Bristolu. Bezvoljno isp riča o skloništu svoja tri poli­ cajca u bekstvu i sve o otm ici Džejn Vitington, a zatim N ensi Nikolson i Stonera. Forber isp riča isto i đodade d a njegovi ljudi već čekaju n a ređen ja da odu tam o i odvedu P in terove zličince i njihove žrtve. - Š ta - je trebalo da učine s njim a? - upita Lun. - Svi su m orali da umru, a tako isto i Pin ter - od govori sm ireni gan gster kao da se sve to njega ne tiče. Lun upita gde je tajni izlaz. - Počinje odmah ovde - pokaza F orber zid od grubo tesanog ka­ mena. - Dalje vodi betonska cev p rom era jedan i po jarđ sve ispod zem lje, do ivice vrta. Izalaz je u sa­ mom zidu. - Pa to znači da čovek m ora da ide skoro puzajući skoro hiljadu jard i - prim eti Lun. - Tačn o je osam stotina ja rd i... N e treb a da se puza, je r postoje 83

dvoja električn a kolica. Po dnu cevi su šine u koje je uključena struja za napajanje kolica. Stiže se za nešto ^više od m inuta - ispriča Forber. On pokaza skrivenu polugu, koja je stavljala u pogon hidraulični ur­ eđaj za pom eranje teškog dela zida. O tvori se uski prolaz i Lun ugleda dvoja, niskih kolica. U svaka su m ogla da sednu i po dva čoveka. Lun napisa poruku inspektoru Noultonu o tom e da obrati pažnju na dokum enta, a zatim uze trake sa izjavam a dva svoja zarobljenika. Prem ota ih do m esta na kom e su se ćuli podaci o skrovištu Pinterovih ljudi. P obrisa taj deo, a onda ih stavi na poruku za Noultona. »S p avaće još dva sata. Kad se pro­ bude, odm ah treba da ih ispitate, jer još svega pet časova ostaće ne­ sposobni da lažu«, napisa na kraju. O dm ah zatim zatraži da dva zlo­ čin ca da se sprem e za prim anje in­ jekcija. O n i poslušno pružiše ruke. O dm ah zatim oći počeše da im se sklapaju. M akferson ih prenese na široke fotelje, a Lun se pope uskim stepeništem da om ogući ulaz. O dm ah zatim oni napustiše sklo­ nište k ro z čudne betonske cevi. U zeše oboja električnih kolica, koja zazvrjaše po šinama.

Jedna policijska kola bila su u bli­ zini m esta na kom e je u zidu ograd e bio skriven i izlaz. Lun bese op rezn o pokrenuo ručicu zupča­ nika. Jedan kam eni blok se malb povuče 1 ostavi nepravilnu puko­ tinu kroz koju je m oglo da se osm o­ tri Vi.it še policijska kola i sačekaše da (itkriju gde su policajci. O ni se 'sćiin; r^rkriše, jer su ob ilazili deo Kad prvi stiže blizu izlaza, I.ui' anišani neobičnim oružjem s. < ;..” i pištolju Policajac zastade i 8.''

uhvati se za butinu, a onda se bez reć i svali pred sam izlaz. Lun jače otvori p rolaz i brzo stade na mesto uspavanog policajca. Dodade da M akfersonu i ovaj ga ostavi u jedna od električnih kolica. U skoro se pojavi i drugi polica­ jac. koji u m raku nije vid eo da to više nije njegov drug. Lun g a naglo zgra b i i sačeka da ovaj izgubi svest od uboda iglom vezanom za meku lopticu napunjenu snažnim sredst­ vom za uspavljivanje. N ekoliko minuta kasnije Lun i M akferson su se vo zili prem a pruzi, prvo s ugašenim svetiim a. a onda slobodno i bez smetnji. Nisu hteli da upotrebe policijsku radio vezu. jer tim e bi suviše ran o otk rili da opet voze oteta policijska kola. Lun zaustavi u B arkingu i iz jedne javne govo rn ice pozva broj F orberovog zamka. Javi se inspektor N ou lton i Lun mu dade najvažnija obavešten ja i objasni kako da stigne u tajno sklo­ nište Endrjua Forbera. - Kažite mi još sam o nešto... pokuša Noulton da od rži vezu s Lu­ nom. ali ovaj spusti slušalicu. XIV - Zlo mi je od visk ija ... OVde je dosadno, a njih dve ta m o ... K ako su samo lepe! - reče A rč i Brend p ija ­ nim glasom. - Idi napolje i m alo pazi na p r i­ laze. To će da ti razb istri glavu od govori Sloun Kolton. Brend klim nu glavom i izide u hodnik, ali nije skrenuo k a izlazu, nego se uvuče u grnčarsku ra d io ­ nicu. Polako priđe do D žejn i leže uz nju. - Zašto da se dosađujem o, lepotice?! - reče šapatom. - T i si tako lep a... Nju prođe jeza užasa, a li snagom volje se savlada tako d a se pijanom gangsteru činilo da ne pru ža otpor. Naprotiv, njeno telo vezan o tako da se jedva pokreće, p rilju bi se uz njega.

- Odvezaću te. a li ne pokušavaj da se braniš, jer umem i da udavim - nastavi gangster. Džejn je pokušavala da nešto kaže zatvorenih usta, je r širo k i fla ­ ster joj je onem ogućavao da iz g o ­ vo ri jasnu reč, ili da viče. - Šta kažeš?... A. fla ster - seti se Brend i strže joj g a s lica. - Biće zlo ako izustiš glasno m ak ar i reč. - Znam - šapnu Džejn. — Sta bi mi koristilo da vičem ? - Pam etna si, ip a k ... O n o u ko­ lim a bilo ti je glupo - reče g a n g ­ ster i poče da je odvezuje. _ - Bole me ruke... I sm eta m i ovak o... V ezana nisam k ako treba, ispada kao da je sve na silu... šaputala mu je na uho. Pijan i gan gster je gubio pam et i popusti joj veze na rukama, a onda završi odvezivanje nogu. D žejn se uvijala nekoliko trenutaka isproba­ vajući pokretljivost i snagu udova, a onda naglo napade. N jen a kolena pogodiše njegove slepoočnice takvom snagom da on sam o jeknu i pade gubeći svest. O bem a rukam a, vezanim u olabavIjene veze, ona g a još dva puta udari po glavi, a onda ustade. Žu­ rila je da oslobodi ruke i potraži gan gsterovo oružje. A li baš tada začuše se dozivi. To je D žejk H artli bio izišao da vidi šta se događa sa Brendom, pa je dizao uzbunu. O n prvi upade u radionicu, koju osvetu svetio iz hodnika. On ugleda Džejn i ob orenog Brenda, a onda viknu K alfon a i jurnu na Džejn. Pogodi g a udarac noge p ra vo pod g rlo i D žejn se ustrem i da i njega onesposobi. A li tada upade Sloun K olton s pištoljem u ruci. S dovolj­ nog odstojanja on vuknu: - Pucaču, ako načiniš još samo jedan pokret! - Pucaj, ubico! - od vrati Džejn vid eći da nem a izgleda da savlada i. o vog zločinca. V eć po dru gi put on je bio k riv za neuspeh njenih pokušaja da se

siJase. T ada se op oravi i Džejk Hartli, p a joj priđe s leđa i udari je pištoljem po glavi. O n a izgubi svest i pade.

Pošto otkriše usamljenu staru kuću, taćno onakvu kako ju je op i­ sao D žordž Pinter, Lun i M akferson skloniše kola i počeše da se p riv­ lače. Bili su pored spoljnog ulaza u grn čarsku radionicu kad je Kolton za p re tio i kad mu je Džejn od go vor­ ila neka puca. M akferson se spre­ m ao d a jurne i razbije spoljria vrata, a li g a Lun zaustavi i šapnu: - M ožd a su suviše čvrsta. M ogli bism o naše da dovedem o u smrtnu opasnost. G angsteri bi se njim a šti­ tili. Zatim on oslušnu. Do njega jasno dopreše reči Slouna Koltona: - T a budala, A rći, um alo nas nije d oveo u priliku da nas ta Lunova tig ric a poubija. O pasna je koliko i lepa. Č vrsto je veži! - V eć je sve u redu. Pogledaj je li A rć i mrtav. Zbog silovanja je postao gangster, a sada je zbog po­ kušaja m ožda poginuo reče Džejk Hartli. - A k o ga je ubila, unakaziću je da se od nje plaši svaki ž ivi čovek - zap reti Kolton. M akferson ovi zubi nehotično škripnuše. Lun mu stavi ruku na ram e da g a umiri.

Čekajući u Forberovoj bib lioteci inspektor Noulton je postajao nestrpljiv. N ervo zn o uze nekoliko knjiga, zaviri u sve p olice i neho­ tično uze narandžastu svesku i p ro ­ čita naslov: »London Street by Street.«' 1. London ulica po ulica - atlas ulica sa kom­ pletnim indeksom (eng.)

85

O tvo rio je na početku i ugleda V rata se otškrinuše i p rv o se plan svih sekcija sa b rojeva strana. , ukaza cev pištolja. Lun se ukloni O ne g a podsetiše na nešto i on za­ desno da ga ne vid e dok ja če ot­ slade. - M ože da bude baš to! vore. Vrata se pom akoše još dva uzviknu sam sebi. inča i tada Lun ubaci gasnu bomPotra ži nerazum lji’voi belešku iz bicu. O na muklo prasnu, a u p la šen i' K n te ro v e sveščiće i opet je pročita: Sloun Kolton otvori vatru iz pištolja »S. Kolt 2.000. Kupio staru kuću kod nasum ice u mrak. pruge, 114. E. 1-2 .« N ek olik o trenutaka kasnije pade Pokuša da odgonetne sm isao be- povukavši za sobom vra ta i otva ra ­ leške. O tvo ri knjigu plana ulica na jući pogled ka hodniku. 114. strani. Jedinica i dvojka su zna­ U isto vrem e čulo se praskanje čile koordinate sekcije u prošeku d rveta i stakla na radionici. Lun sa linijom E. »S. K olt 2.000...« m oglo vide H a rtlija kako s pištoljem jurnu je da znači d a je Pin ter isplatio kroz vra ta radionice, ali onda zagrSlounu Koltonu dve hiljade funti, m eše k oltovi i neka sila baci zlo­ jer mu je toliko nedostajalo da kupi čin ca nazad u hodnik. onu staru kuću kod pruge. Lun preskoči onesvešćenog Koltona i doviknu M akfersonu da ne U tom trenutku pozva g a Lun i on puca. odloži razm išljanja o belešci i - O vde ja gospodarim ! - odv­ planu ulica, a sveščiću stavi u džep. rati m ornar. U skoro je N oulton bio u tajnom - O vo g si razneo — ja vi mu Lun. skloništu Endrjua F orb era i pred - Znam ... N isam m ogao da mu dva uspavana zločinca. N a re d i da dam prilik u da puca. O vde je naša im se odm ah stave lisice. devojčica, a i ostali - pravdao se Pošto postavi straže, p o zva poja­ m ornar. čanja i ekipu tehničke službe za Lun p rotrča do sobe u kojoj su se istraživanja, N oulton p o zva šest bili sm estili gan gsteri i gde behu odabranih polica jaca i žurno ih po­ pren eli onesvešćenog A rć ija vede u noć. B ren d a O n je pokušavao da po­ dign e glavu kad mu Lun p riđ e s p i­ štoljem u ruci. Baš kad g a je vezivao, začu se M a k ferso n ov glas: - Dakle, unutra su tri gan gstera - D olazi policija! Im a ih svuda - šapatom objasni Lun M a k ferokolo! sonu. - Ja ću Ha pokucam na vra ta - Zaustavi ih pucanjem u vazi da se ja vim podražavaju ći glas duh i v ič i da ćeš ubiti sve zarob lje­ D žordža Pintera. Ti budi sprem an nike. D olazim ! - o d go vo ri Lun i ovde da odvališ kapak sa p ro z o ra i b rzo veza nem oćnog zločinca A rda upadneš u radionicu. čija Brenda. - Probiću se m ak ar i k roz zid Začuše se M a k ferso n ovi uzvici od go vori M a k ferso n i op ip a svoje k ojim a je tražio da se p o licija zau­ teške koltove, od kojih se nikad nije stavi. odvajao. - U bićem o svakoga, m ilion mu Lun p riđ e vra tim a i pokuca, a m orskih pauka! - p e tio je g ro m ­ onda odm ah pozva glasom koji je kim glasom. neverovatno ličio Pin terovom : - Predajte se! O pk oljen i ste i - Sloune! Džejk! O tvorite, m om ­ nem a izlaza - vikao je inspektor ci! Noulton. Čuše S'3 laki k o ra ci iza vrata, ali Lun p riđ e vra tim a pored zid a i iz neko vrem e niko nije otvarao. zaklona viknu izm enjenim glasom ; - Požu rite tam o! - doviknu Lun. 86

- U hvatili smo Luna i njegovog - Koiton kaže da pristaje! U klo­ m ornara. Zar ne čujete kako p re­ nite se od izlaza iz garaže. O n će da nosi našu poruku, taj m edved šup­ izveze kola, koja su tamo. D žejn do­ lje glave? lazi k vam a pre njega - obavesti - G ovoriš li ti to Koltone? - p i­ g a M akferson. tao je inspektor služeći se m eg a fo ­ Džejn beše shvatila šta se do­ gađa. V id ela je kako Lun oblači nom. - N aravno, inspektore! Znam šta odelo sa uspavanog K olton a i kako m e očekuje i ubiću tog kralja, po­ postavlja jastučiće u, usta da dobije noći, njegovu Džejn i ovo dvoje po­ izgled sličan tom zločincu. Lun joj reče neka polako iziđe i neka red njih! - N e čin i to, Koltone! Predaj se i isp riča policajcim a da su ostali u ne povećavaj svoju krivicu! - odv­ smrtnoj opasnosti. ra ti inspektor uplašen pretnjom. - Hoću, dragi - reče on a grleći On je znao šta bi značilo da umga srećna zbog susreta i nade da će esto oslobađanja slavne naučnice i ovog puta um aći iz ruku policije. — C im budem m ogla, dolazim k pokaže njen leš i bude k riv za njenu smrt. Znao je i kako bi javnost ža­ tebi. - Znam, Džejn. Ipak. pokušaćeš lila Luna. Stonera i N ensi Nikolson. O dgovorn ost je bila suviše velika. da nastaviš rad koji si započela. A - Javi im ti, m edveda njuško, sada idi ka inspektoru Noultonu kako izgled a ovde! - naredi Lun od go vo ri Lun. M akfersonu da se daleko čuje. Džejn se uskoro nađe u potpunoj - Ja. m edveda njuška! M o že li to bezbednosti i zaklonjena autom obi­ lim a i telim a policajaca. N oulton je m alo blaže, do đavola sa svim g a n g ­ sterima. zbog kojih sve ovo trp im ? uvede u kola i sede p o red nje - K ažite m i šta se događa - p i­ -- tiho je gunđao M akferson. - V iči da nas tri g a n gstera drže tao je užurbano. na nišanu sprem ni da nas sve pou­ - Spasite Luna! - uzvikr : c r,a bijaju. Ja ću za to vrem e d a oslobo­ kao da je uplašena. - PustiN' i'oU dim Džejn. Rona i N ensi - takođe tona neka ide mirno. O n treb i da se ja vi ovim a preko svog tok i votiho od go vori Lun. M akferson ispita p olica jce da li kija. N e pokušavajte da g a iMinite, ili zaskočite tam o dalje. N a re d io )e ga čuju. - Im ate li vi m egafon, ili šta? ostalim a da ubijaju jedno po ledno u bacaju leševe kroz vrata. upita inspektor. - Nem am o. G ovorim m alo glas­ - P a to je užasno! T i zliko\ c i će nije - nastavi M akferson. - O va da nam umaknu! - reče ins,)c kior tri m om ka su nas prešla. G ro m ih zbunjeno. spržio obešene na katarku gu­ - O tom e ne brinite, jer nece sarske lađe! Držali su D žejn i ostale dugo reče Džejn. otete na nišanu. M o ra li sm o da se - Kako to m islite? — upUa in­ spektor Noulton. predam o! - Uspela sam da u potrebim bak­ - Šta oni žele? - T ra že da pustite jed n og da terije K latijeve groznice. iziđe i predaće jednog zarobljenika. - N e znam ništa o toj grozu ; i Kad on bude u sigurnosti, p redaće * zbunjeno reče inspektor. drugog. T re ći vodi N en si k a o štit. - To je izdvojen otro v iz un a ! . ijeIzabrao je baš nju. M ora te spasti nih K altljevih bakterija. Dok : u le m akar žene : izm išljao je M a k fe r ­ ve ziv a li ovde u prašnjavoj t riionici, iako vezanih ruku, uspt lc. f im son. - Prvi m ože da iziđe, a li da p re­ da im u lice pošaljem nepritiiel'