Ashton,Frederick - 30-Lun i Blek Sedou

B roj B 7 3

BUK SEDOU F ..E Š T O I M

IM O V A s e r i j a

X-TOO

F .E š fc o n

LUIM I BLEK ŠEDOU

D ž o n O .M a k d o n a id SITIMA GREŠKA

ROTO BIBLIOTEKA

D irekto r N IŠ R O »DNEVNIK« V ITO M IR SU DA R SK I Glavni i odgovorni urednik O O U R »IZD A VA Č K A D ELATNOST« D U ŠA N STA N O JEV

Ureduju PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

Recenzent DROBAC

v u k a S in

Korektura štam parije »DNEVNIK« Tehnički urednik SLAVKA BOSNJAKOVIĆ Tiraž: 80.000 primeraka, II izdanje

Izd aje i štam pa: Novinska, izdavačka i štam parska radna organizacija »»DNEVNIK«, O O U R »IZDA VA Č K A D ELATNOST«, Bulevar 23. o k tob ra 31, Novi Sad Broj žiro -rač u n a ; 65300-603 -63 50

FR ED ER IK ESTON

lun i Blek Sedou

B ila je p ro šla ponoć. Putnički brod »Blit K asl«l. sekao je površin u nem irnog m ora n a svojoj dugoj plo­ vidbi od K ep tau n a k a Londonu. H la­ dan m artovski v etar i povrem eno hladn a i sitn a k iš a za sip a li su opustelu, ali dobro osvetljenu palubu broda, koji se u tom trenutku n a la ­ zio n asp ram La K orune i šp an ske obale. Putnici odavno behu n ap u ­ stili salone i bro d ski bar, a slobodni deo posade nalazio se n a počinku. Hodnikom izm eđu k a b in a luk­ suzne klase prom aće jedn a tam n a sen k a i zau stavi se pred v ratim a kabine s brojem devetnaest. Bio je to m u šk arac s tam nom brad icom i obučen u crn o odelo. On poku ca na n aročit n ačin i v r a ta se brzo otvor1. Ime broda po gradu i zamku na obali severne Engleske - Blyth castle

iše dok on uđe i odmah tiho zatvoriše. Pred noćnim posetiocem sta­ ja la je d evo jk a duge riđe kose obu­ čen a u n ek a k av kom adić p rozirne tkan in e obojene u nepravilnim m rlja m a skoro svim b o jam a sp ek­ tra, ali s n ajviše plave, ljubičaste i tam no crvene. On ju je gledao zadiv­ ljeno, a on a mu se baci u zagrljaj. — Oh, Šedou, d ra g i!... Tako mi je bilo teško bez tebe ovih d a n a ... Bio si sam o d va p u ta ... Uvek sam o p la­ novi i p rip re m e ... - g o v o rila je de­ vo jk a u k ra tk im p rek id im a između poljubaca. - U vek ti u sp e v a ... A hteo sam da n oćas m islim o jedino n a po­ sao. .. I gde sam o n ab aviš tako ne­ što?. .. Ta tv o ja ... ne znam k ako da je nazovem , jer nije ni haljina, ni ko šu lja za spavanje.

- To je san u bojama... A još lepše je to što taj san ne uspeva ni malo da sakrije od pogleda jednog momka, koji bi trebalo da se poza­ bavi s nekih desetak sanduka zlata... - odgovarao joj je tajanst­ veni posetilac takođe u prekidima. - Tek nakon pola sata uspelo mu je da kaže: - A sada te molim da obučeš ne­ što neprozirno, jer inače moraću da zaboravim zlato. Za tri sata sti­ žemo u Serbur, a onda bi moglo da bude suviše kasno. Devojka ustade ozarena srećnim izrazom lica i obuče onaj »san u bo­ jama«. koji to postade tek na nje­ nom izazovnom telu. a zatim se još jednom zavodnički zanjiha pred muškarcem ispruženim na širo­ kom ležaju. Odmah zatim ona na­ pravi baletsku piruetu, iako je pro­ stor do ormana s haljinama to jedva dozvoljavao. Obuče dugu sobnU haljinu svetlozelene boje. - Eh ti!... Ronda Barlou, ti si neshvatljivo divna! Kako da ost­ anem živ od silne ljubavi?! - uz­ dahnu muškarac oblačeći svoje crno odelo i popravljajući nalepIjenu bradu. - Zašto si onda tako retko dola­ zio? - reće devojka i priđe da mu pomogne u spremanju. - Silno te volim i mnogo sam pa­ tio svake noći kad nisam bio ovde - odgovori muškarac. - A tek ja! Bilo mi je strašno. Uvek se užasno mučim u strahu da te nikad više neću videti. - Zašto se plašiš? - Volimo se već skoro tri godine, a ja ti ne znam ime. Ne znam o tebi ništa sem da si Blek Šedou“. A to. priznaj, nije dovoljno devojci koja voli. - Jednom ćeš znati sve — odgo­ vori Šedou i blago je uštinu za lice. — A sada požurimo. Daj radni man­ til i kapu. koje si smotala u kuhinji.

* Black shadow - crna senka. upotrebIjeno kao ime.

Dok je ona iz ormana donosila ukradenu opremu, on otvori svoju torbu i od metalnih delova sklopi kolica kakvima se služe u restora­ nima. Prekri ih belim salvetama stavljajući pod jednu nekakav ču­ dan pištolj. Bilo je to oružje nači­ njeno kao one puške iz kojih se u zoološkim vrtovima i rezervatima ispaljuju strelice ispunjene sredst­ vom za uspavljivanje. da bi se mo­ glo nesmetano prići zverima. On još jednom proveri punjenje i po­ sebno postavljenu strelicu i ponovo namesti salvetu. - Sad ću da krenem, a ti otvori prozor i postavi poluge s mrežom. Pazi da to obaviš kako treba, inače odoh u more i udaviću se, da ne saz­ naš kako mi je bilo ime - smejući se reće Blek Sedou. - Više bih volela da zajedno post­ avimo poluge, iako sam to uvežbala već mnogo puta - reče Ronda Bar­ lou. - Neko od posade mogao bi da primeti poluge pre nego što izvedem ono što treba Videćeš znak kad na žici spustim upaljenu džepnu lampu. Pazi i odmah zakači poluge. Dobro su sastavljene i do­ voljno su sigurne - odgovori on i stade uz vrata. Ronda Barlou kleče uz ležaj i ot­ kači dve metalne poluge sastav­ ljene od delova na vijke i postavi ih pod ovalni prozor. Odmah zatim ona priđe vratima i još jednom po­ ljubi tajanstvenog posetioca, a onda otvori vrata. Pogleda niz pusti hodnik i ukloni se, a on izgura ko­ lica i obučen u kuvarsku odeću pođe dalje. Na prvom stepeništu Sedou uze kolica za ručke i snese ih do donjeg hodnika. Prođe desetak jardi i skrenu do jednih metalnih vrata. Imao je već spremljen ključ za njihovu bravu i brzo je otključa. Kad uđe, vrata samo zatvori, ali ih nije zaključao. Nađe se u uskom hodniku grubo obloženom metal­ nim pločama i nosačima, koji je

vodio u deo broda do kojeg putnici inače nisu mogli da stignu. Na jednom mestu hodnik je sti­ zao do proširenog prostora u kome se nalazio brodski trezor. Pred tre­ zorom je bio namešten ćasovnik, koga je nadgledao stražar sedeći na visoku i neudobnu stolicu. Sva­ kih pola sata stražar je morao da pokrene polužicu od vrha do dna sata. Time je svaki put isključivao uređaj za uzbunu. Ako bi zaspao, alarmni signali bi odjeknuli u stražarskoj kabini i kod kapetana broda. Stražar je bio snažan mornar obučen u tamno modri pulover. Imao je guste bakenbarde i obo­ rene brkove produžene po bradi oko usta. Na stočiću pored sata bila je položena kratka mašinska puška, a o mornarovom pojasu vi­ sio je automatski pištolj. Šedou proviri, nečujan kao prava senka. Polako podiže svoje oružje, ali čekao je još neko vreme. Kad vide da mornar posegnu rukom do sata i pokrenu polužicu oko nje­ gove ivice, Šedou nanišani i okide. Mornar oseti ubod posred grudi i iznenađeno se uhvati za mesto iz koga je stršala strelica. Trebalo je da pritisne dugme alarmnog ur­ eđaja, ali iznenađenje je uspelo i tre­ nuci su prolazili. Kad je pomislio da zove na uzbunu i zgrabi oružje, mor­ nar je već bio ukočen, a odmah za­ tim se svali sa stolice. Smeškajuči se zadovoljno Šedou priđe i istrže strelicu iz mornarevih grudi, a onda ga veza za slučaj da se probudi pre vremena. Vrata tre­ zora su bila visoka dva jarda i na svakog obijača bi delovala zastrašu­ juće, ali Blek Šedou je imao kopije ključeva. Otvori sve tri brave i po­ krenu točkove utvrđivča. Radio je u rukavicama i tiho, jer samo me­ talna pregrada delila je ovaj pro­ stor od kabina brodskih oficira, a iznad samog trezora bila je kajuta kapetana broda. Trezor je bio tako napunjen da bi se uz kutije i sandučiće u njega

jedva stavilo paklo cigareta. Pored trezora nalazila se ostava takođe obezbedena metalnim vratima, koja su imala prozorčić osiguran metalnim šipkama. Šedou otvori vrata kopijom davno pripremlje­ nog ključa, a onda sa svojih kolica uze minijaturni aparat za sečenje metala i, naizgled bezrazložno, iseče šipke prozorčiča, kroz koji bi moglo da se provuče samo dete, ili vrlo mali i neobično mršav čovek. Šedou uze jednu crnu krpu i njom je grubo prelazio preko mesta gde su šipke bile presečene. Tako ost­ adoše končići, koji treba da ukažu na put kojim se stiglo u ostavu. Unutra se nalazilo jedanaest san­ dučića punih poluga nelegiranog, čistog zlata. Šedou uze naročito iz­ rađenu polugu i otvori sandučiće, a onda poče da prenosi poluge pred sam trezor. Vreme je prolazilo, ali Šedou ga je kontrolisao. Tačno u određeno vreme on pomeri polu­ žicu kontrolnog sata. jer već je bilo prošlo dvadeset i devet minuta od trenutka kad je to bio učinio mor­ nar na straži. Baš nezgodan posao promrmlja već oznojeni Šedou, ali mirno nastavi da radi. - Ostaje još mnogo toga... On tada priđe trezoru pazeći da ne gurne kod nogu nasložene po­ luge zlata. Vadio je teške sandučiće, isto tako pune zlatnih poluga, sve dok nije stigao do reda lepo izrađe­ nih drvenih kutija opremljenih spe­ cijalnim bravama. Jednu po jednu otključavao je ključićem iz svog svežnja i vadio iz njih neobične afričke skulpture. Bili su to vešto izrađeni primerci, ali ne samo po spoljnom izgledu, nego i po unutraš­ njem. Svaka skulptura je na nekom delu imala otvor dovoljan da kroz njega prođu zlatne poluge. Šedou je brzo punio skulpture, uglavljivao isečak koji zatvara pro­ laz u unutrašnjost predmeta, a onda naročitom masom oblepljivao svako to mesto tako vešto da ni na­ joštrije oko ne bi ništa primetilo.

P rovaln ik je brižljvo osm atrao m orn ara, iako mu od n jega nije p re ­ tila opasnost još n ajm an je jedan sat. Pored snažnog uspavljujućeg sred stva stra ž a ra su sp utavale jake veze na ru k am a i nogam a, a uz to i povezi preko očiju i usta. Šedou je dobro pazio i rad kontrolnog sata, a pri tome je brzo i spretno radio. U skoro su zlatne poluge iz jed a­ n aest san d u ka nestale u utrob am a »dragocenih« skulptura, koje Sedou brižljivo sm esti u njihove sanduke i v rati po istom redu u trezor broda. Zatim sanduke zlata pom erene iz trezo ra opet lepo n aslag a tako da niko ne bi m ogao ni da pom isli da je ovde p rovaln ik obavljao neki po­ sao. Prazne san d u ke v ra ti u sp rem i­ šte, ali ih postavi tako da se vidi da su pražnjen i na brzinu. Konačno on zaklju ča v ra ta sprem išta. O stade izgled iz kog se jedino moglo zaklju ­ čiti da je p rovaln ik bio sićušan i da je ušćto kroz p rozorčič na v ratim a sp rem išta dodajući nekom e poluge iz jed an aest sanduka. Zadovoljno se osm ehnuvši Blek Šedou izvadi svoj gum eni otisak u građ en u običan upaljač. Njime, kao pečatom , ostavi crn i znak pred satom za a la rm Bio je to znak kon ­ ture čovek a sa čijih pleći lepršaju skutovi ogrtača. A već godin a se p ri­ čalo opodvizim a čovek a čije p ravo im e n ike nije znao, a koji se javljao i potpisivao kao Blek Šedou. U k a b in am a putnika koji su puto­ vali do Š e rb u ra zvonili su telefoni. To je dežurni budio putnike po sp isk u i svaki put p ita o : - Je ste li sigu rn i d a ne treb a još jednom da v as pozovem ? Iz kabin e broj sedam javi se m uš­ k a rac, koji reče: Već sam ustao. H vala na brizi, — H vala i vam a, gospodine Kim berli - reče dežurni i prekide vezu n astavljaju ći d a budi i p ro v e ra v a u stajan je ostalih putnika. D ejvid K im berli putovao je iz D a k a ra i bio je up isan kao arh eo ­ log iz Londona, ali koji putuje sam o

do Francuske. Iza tog im en a k rio se Donald Sikert, slavn i ava n tu rista poznat pod nadim kom Lun, kralj ponoći. Pošto p ro veri svoj laki prtljag, Lun iziđe da udahne m alo svežeg noćnog vazduha. V etar je bio oslabio i k iš a p restala. O blaci su se p ro ređ iva li i bilo je nade da će dan biti lep. S ik e rt op ip a nogom vlažnu p o vr­ šinu palube i pođe k a ogradi. Desno od sebe ugleda senku čovek a obuče­ nog u crno, koji se n agin jao preko ograde. U tom trenutku razleže se alarm i začuše se uzvici i n aređ e­ nja. Lun pogleda p rem a k a p e ta n s­ kom mostu i otud začu uzvik; — S tra ž a r kod trezo ra je zaspao, ili g a je neko napao! N ekoliko m o rn a ra potrčaše p rem a ulazim a pod palubu. Je d a n uzviknu: — Ko je tam o uz ograd u ? — Putnik! — doviknu Lun. — Dođite ovam o i uđite u salon! Hej, vi tam o dalje! Š ta to čin ite? — dodade m ornar. Čovek u crnom beše p rek o račio ogradu držeći u jednoj ruci ne­ kakvu veliku torbu. — Blek Šedou odlazi! - začu se odgovor i čovek u crnom otpusti ruk e i nestade sa ivice palube. Lun p otrča đ a vidi kako čovek p ad a u more. A tad a ugleda kako se telo begunca zau stav lja n a neki ču­ dan način u visin i p rozo ra jedne kabin e i n estaje kroz njega. To se događalo u senci broda, dokle nisu d o p ira la svetla s palube i Lun po­ m isli d a je to op tičk a v ark a. Ali ip ak bio je sig u ran da čovek nije pao u more. O ceni p ra v a c i kren u k a k a b in am a luksuzne klase. M or­ n a r viknu za njim da se v rati i uđe u salon, ali Lun već beše nestao. On stiže do kabin e broj devetn aest i zastade pred vratim a.

Pošto je uzviknuo da odlazi, Blek Šedou b aci torbu sa delovim a ra sta rastavljen ih kolica, k o ja odm ah po-

tonu. Zatim on skoči ka prostoru između dve metalne poluge istu­ rene kroz prozor kabine Ronde Berlou i opremljene čvrstom mrežom. Zadrža se na mreži i brzo se s mu­ kom provuće kroz uzan ovalni pro­ zor. Ronda u istom trenutku otkači utvrđivače obložene gumom i pod­ vučene pod otkrivenu cev pri podu pod prozorom. Poluge padoše i potonuše u vodu, a Sedou zatvori prozor.

- Sve je uspelo - uzbuđeno šap n u Šedou i za grli devojku, ko ja je opet n a sebi im ala »san u bo­ jam a«. - Gde si sklonio zlato? - upita ona drhteći od uzbuđenja. - To ni ja sam ne treba da znam. Odletelo je da stigne tamo gde že­ lim — smejuči se odgovori Šedou. - A sada treba da predem u svoju kabinu. U tom trenutku se začu kucanje na vratima. Ronda pogleda Šedoua ne skrivajući strah. On joj dade znak da otvori, a on stade iza vrata kabine. Devojka htede da obuče sobnu haljinu ali joj on dade znak da ostane onako u onom »snu u bo­ jama«. Ona klimnu glavom i priđe vratima. Otvori ih i ugleda visokog muškarca guste crne kose posre­ brene prosedim v4asima. Njegove kao kaljeni čelik modre oči preleteše preko izazovnog tela Ronde Barlou i otkriše izvesnu zbunjenost. - Je li kod vas sve u redu, gospo­ đice? - upita on trudeći se da ne gleda njene gole grudi. - Moglo bi da se kaže da baš i nije... - Mogu li da pomognem? - Došli ste u neobično vrem e... Gde ste bili cele noći dok sam usam­ ljena umirala od dosade. Ali »daj šta daš«... Malo ljubavi nije na ođmet ni u tri sata posle pola noći — odgovori Ronda Barlou i izazovno pokrenu bokove, zbog čega se pro­ zirna košuljica još više povuče uz njen trbuh. - Na brodu je nekakva uzbuna - zbunjeno reče Lun.

Jedino što je moglo da ga zbuni bile su izazovne žene koje bi se ovako otvoreno nudile. - Ostavimo uzbunu. Uđite da porazgovaramo, jer očito imali bismo šta đa kažemo jedno dru­ gom. .. ili da učinimo... - uzdišući reče Ronda. - Oprostite... Učinilo mi se da je neko skočio sa ograde broda i da se zadržao kod vaše kabine - reče Lun i malo se povuče. - Malo vam je čudan izgovor... Mogli ste đa nađete bolji kad želite da uđete... Uostalom, zar ja nisam dovoljan »izgovor«? Sama sam već danima... - Divni ste i što se tiče »raz­ loga«. .. Ali moram da vidim šta se to dešava, pa ću vas posetiti malo kasnije - reče Lun i povuče se još jedan korak. - Donesite i neko piče, a ne zabo­ ravite i bocu orandžusa. Čekam vas nestrpljivo - zaključi Ronda i zat­ vori vrata. Lun požuri do ugla hodnika i ost­ ade tamo da stoji dobro zaklonjen. Uskoro ugleda čoveka u crnom odelu i s tamnom bradom koji istrča iz kabine Ronde Barlou, a onda uđe u kabinu Reda Gelsena lepog posrednika i renterijera, koga Lun već beše upoznao u toku putovanja. Lun odmah požuri ka palubi. Zaustaviše ga brodski detektiv i dva mornara. - Dođite s nama - naredi detek­ tiv. - Sta se događa? - upita Lun, ali ne dobi odgovor. Zbog toga on ućuta i odluči da sačeka rezultat istraživanja mora, jer brod se beše zaustavio i brodski reflektor je osvetljavao talase. Lun je znao da Blek Šedou nije tamo i da je njegov lažni skok u more zai­ sta dobar trik izveden s puno ri­ zika. Uskoro se pojavi Red Gelsen. Opi­ pavao je glavu raspitujući se šta se to događa. Pričao je da ga je neko napao u kabini, koju je zaboravio

da zaključa. P okazivao je čvorugu na glavi. — Nešto me probudilo i pom islio sam da je neko ušao. Pitao sam ko je, ali u tom trenutku me pogodio sn ažan u d arac po glavi. Kad sam se osvestio, nije više bilo nikog. Č ak mi, koliko sam m ogao da zaključim p ovršn im pregledom stvari, n išta nije odneto - zaključi Gelsen svoju priču, koju je Lun pažljivo slušao. - Dakle, Blek Sedou je na brodu, zaklju či Lun. Znao je dosta o toni čudnom obijaču i p ljačk ašu, koji v eć nekoliko go d in a ig ra ulogu n ekakvog m oder­ nog R obin a Huda. K ružile su p riče o tom e da su m nogi siro m ašn i ljudi u svojim najtežim p rilik a m a dobili pom oć od nepoznatog čoveka, koga nisu n ikad a videli i koji se p otpisi­ vao sa »Blek Sedou«, Lunov p r ija ­ telj, slavn i rep o rter A rtu r M ark in č p ro v e ra v a o je istinitost p rič a i u tv r­ dio da Blek Sedou zaista pom aže siro m a šn im a i nesrečnim a. M noga siro tiš la su od n jega dobila p oza­ m ašn e sume. Bolnice za sirotinju i dom ovi slepih i ubogaljenih zah va­ ljujući p rilo zim a B leka Sedoua po­ boljšali su svoje novčane prilike. P ron alazio je siro m ašn e porodice i d avao im znatnu pomoć. P ri svakoj p ljački Blek Sedou je o stavljao svoj »zaštitni znak«, od­ nosno crn i otisak koji je p red stav­ ljao sen ku čovek a iza čijih leda lep r­ šaju skutovi širo k o g ogrtača. II V eć n akon jednog sata od uzbune svi putnici i član ovi posade na put­ ničkom brodu »Blit Kasi« znali su d a je izvršen a ču dna p ljačk a zlata i da je to delo B lek a Sedoua, koji je skočio u more. Svi su se bavili zago­ netkom bekstva neobičnog av a n tu ­ riste. U blizini nije p rim ećen n ik a ­ k a v brod, ili čam ac, a hladno i ne­ m irn o m ore m oglo je da znači sam o sm rt za begunca. D a Sedou nije n estao u m oru znali su još sam o Lun i R onda Barlou. R ad io vezom izvešteni su Skot-

land Ja r d i vlasn ik b ro da O skar Espin u Londonu. Stiglo je n aređ e­ nje da brod u sp ori kretan je i na ot­ vorenom m oru sa č e k a brod s g ru ­ pom in sp ek to ra i policije, koja treb a da izvrši istragu . Putnici, koji su trebali da se isk rca ju u F ran cu s­ koj, zam oljeni su d a shvate p rilike i strpljivo sače k aju odobrenje za p ri­ stajan je broda. K apetan b ro d a je zam olio put­ nike. koji su bili napustili svoje k a ­ bine, da se u p ratn ji m o rn a ra vrate u njih i n astave noćni odmor. Uz­ gred je napom enuo da je z a b ra ­ njeno k retan je po brodu bez p ra t­ nje ovlašćenih član o va posade. U tom trenutku Lun je posm atrao R eda G elsen a i devojku koja je sedela pored njega. V eć ih je bio upoz­ nao u toku brodskih sedeljki, Devo jk a je b ila L o ra Espin, kći v la s­ n ika broda. N alazila se na brodu i u odlasku iz Londona do R ta Dobre Nade, a b ila je tu i sada. O b jašn ja­ v a la je to željom d a upozna p oslo va­ nje ovakvog broda, jer je jedini naslednik svog oca, pa će jednom na nju pasti sve b rig e oko vođen ja pos­ lova Međutim, Lora Espin nije baš uverljivo d elovala kao budući bro­ dovlasnik. O b lačila se veom a neo­ bično. Celo vrem e puta, sem kad je na jugu bilo su više vruće, nosila je duge m eke čizm e do pola bedra, k ratku suknjicu i bluzu od iste kože. A m ora da je im ala više tak ­ vih garn itu ra, je r v iđ ala se čas u crnom , č as u braon, zelenom, tam no modrom, sivom i belom kom ­ pletu. Bluze su bile optočene zlat­ nim ili sreb rn im vezom. S a d a je sedela obučen a u crnoj g a rn itu ri od sjajn e kože. Red G elsen joj je nešto tiho p ričao i njih dvoje su se smejali. Već nekoliko puta Lun se n ašao u neprilici, jer g a je L ora Espin izazi­ v a la pogledim a koliko d rsk im to­ liko i razum ljivim . Je d n e noći za sto­ lom je n aslo n ila svo ja uz Lunova kolena. On se tobože n ep n m etn o pom eno. ali on a se usk oro takođe

p om erila i opet g a d o d irivala kolenim a značajno i s pozivom g a g led a­ jući. Te večeri mu je p ričala; — J a sam razuzd an a i slobodna devojka. Pobegla sam iz koledža da živim kako hoću. Kad bih se n a šla u neprilici, v ra ć a la sam se rod ite­ ljima. Otac je vlasn ik četiri put­ n ička broda i m nogo se žali da p o­ sao s putničkim brodovim a ide sve slabije. Pobeduju a v io n i... N a k ra ju je rek la d a on a zna tajnu k o rišće n ja putničkih b ro ­ dova, ali dok joj je živ otac, to ne može da ostvari. — Ljubav! Slobodno uživanje! To je form u la za moje brodove, kad ih preuzm em ! - zaklju čila je svoje iz­ laganje. N jen sad ašn ji sagovornik, Red Gelsen, bio je lep, uvek odlično obu­ čen i zanim ljiv čovek sta r oko trid e­ set i šest godina. I on se »ispovedao« one noći kad je L o ra m učila Luna svojim nem irnim kolenim.a. G elsen le započin jao studije teh­ nike, a zatim p ra v a i konačn o eko­ nomije, ali n išta nije završio. N asledio je roditelje, koji su bili rentijeri. O stale su mu dve kuće za izn ajm lji­ van je u Sohou, a otvorio je i p o sred ­ n ički biro. Sve to donosilo mu je dovoljne prihode, d a ugodno živi i putuje kad god to zaželi. Ali Lun je pom islio da za život p lejboja takvi prihodi uopšte nisu dovoljni i da lepotan im a i neke druge prihode, jer za ista je njegov izgled m ogao da se p retvo ri u zn ačajan kapital. A izgledalo je d a on to sh vata i umešno koristi. M ora d a je bacio oko i na četiri broda porodice Espin, jer njegovo druženje s Lorom nešto govori, pom islio je Lun. M islio je o svem u tome zato jer mu je u salonu p ostajalo dosadno i beše odlučio da priđ e Lori i Redu. — D ošao sam da kažem da mi je veom a žao što se ovo dogodilo baš n a vašem brodu - reče Lun Lori Espin. — B aš me b rig a za sve to - osmehnu se devojka. - Brod i teret su osigurani.

- Hoćete li k n am a u d ru štvo? ljubazno g a pozva Red Gelsen. - V rlo rado, jer posle svega ne bih uspeo d a spavam , a n am eravao sam da se isk rca m u Š erb u ru odgovori Lun i sede tako da bude sigu ran od eventualnog u d varan ja kolenim a. - Gde ste bili kad je počela uz­ b u n a? - up ita Gelsen. - B aš sam stajao na palubi, jer sam se sp rem ao za iskrcavan je. Zeleo sam da udahnem, m alo noćnog vazduha. Video sam tog čudnog obija ć a kad je skočio p reko ograde b ro da — isp rič a Lun. - To je vrlo čudno. On m ora da se ud avio u moru. Z a r je m oguće da je to bilo sam oubistvo, a p re toga je Blek Šedou izveo svoju zadnju ve­ liku p ljačk u ? - reče L o ra Espin. - Ne veru jem da se utopio reče Lun. - N a osnovu čega tako mislite? P a svi tvrde da je Sedou skočio preko ograde - upade Gelsen. - Im am razlo ga da tako m islim - odgovori Lun neodređeno. - Je s te li obavestili k ap etan a b ro d a i brodskog detektiva? upita Gelsen. - N isam ... To bi moglo da me uvuče u istragu i om ete isk rca va n je u Serburu, a poslovi me čekaju. Ne tiču me se pljačke. N eka svak radi svoj posao, a ja m islim o svojim is­ kopinam a. M islim da ću uspeti da u Fran cu skoj isposlujem pom oć za jedan poduhvat u južnom delu E gip ta - p ričao je Lun čineći se da su mu m isli odlutale k a iskop i­ nam a. On je na brodu bio upisan kao

arheolog. - M ožda je to najbolje - zaključi Gelsen. - A li vi arh eolozi ste radoz­ nali ljudi. Z ar vam nije teško da z a ­ bo ravite svoje sum nje? Eto, mene neprekidn o uzn em irava želja da saznam ko me je i zašto n ap ao u kabini. M ožda je čak hteo da me ubije, ali g a je om ela uzb u n a...

- Rekli ste da vas je nešto probu­ dilo. Možda je to bilo zavijanje si­ rene za uzbunu - reče Lun. - Ne znam ... Možda — odvrati Gelsen. Njihov razgovor prekide dolazak drugog oficira, koji pozdravi i obrati se Lori Espin; - Vaš otac je pitao kako ste i imate li kakvu poruku. - Pozdravite ga i kažite da sam odlično i da nemam nikakvih po­ ruka - odvrati Lora. - Možda želite da koristite radio vezu i razgovarate s ocem? - upita oficir. - Hvala, ne želim - odgovori Lora. - Ali mogli biste da nas otpra­ tite do kabina i da nam ispričate šta se sve to dogodilo. - Ućiniću to vrlo rado - odgo­ vori oficir i njih troje mu se pridružiše. Pred svojom kabinom Lora Espin zastade i reče: - Kći vlasnika broda ima izvesne prednosti. Moja kabina ne sastoji se od malog salona i odeljka za spavanje. Zato udimo kod mene. Tri muškarca uhvatiše jedan dru­ gog da gledaju u završetak njenih čizama i ivicu kožne suknje, jer taj razmak je bio priličan, a ispunjen zaista lepim butinama. Dok su se smeštali u udobne, iako za pod pričvršćene fotelje. Lora reče: - Baš se radujem što se u toku ovog putovanja dogodilo i nešto uzbudljivo. - Zar vam je bilo dosadno? upita Lun. - Nije. zahvaljujući Redu. a u pov­ ratku i vama. gospodine Kimberli — odgovori Lora. - U čemu je moja zasluga u raz­ bijanju vaše dosade? — pitao je da­ lje Lun. Pričali ste uvek vrlo zanimljive stvari o tim drevnim grobnicama, zatrpanim gradovima i tajnama prošlosti. Nisam ni slutila da jedan arheolog ima toliko zanimljivih oso­

10

bina - dvosmisleno reče Lora i čud­ nim pogledom osmotri Luna. Zatim ona zamoli brodskog ofi­ cira da ispriča šta se to dogodilo. On izloži sve što je video jer je do­ šao do trezora s prvom grupom, a zatim zaključi: - To je najveća pljačka na jed­ nom putničkom brodu, a izvedena je na sličan način kao i ona na brodu »Keptaun«. koji je pre osam godina nosio zlato iz Burbana do Sautemptona. Vrednost zlata iz je­ danaest sanduka je preko sto pede­ set hiljada funti. - Ali kako će Šedou naći zlato bačeno u vodu i kako će on sam da ispliva? - upita Red Gelsen. - Možda je zlato sakrio na brodu s namerom da ga kasnije odnese. Naš detektiv smatra da je to bio raz­ log što je Šedou dozivao skačući preko ograde broda. Time je hteo da skrene pravac istrage — odgo­ vori oficir ustajući. - Ali to ne objašnjava kako je on uspeo da se spase - primeti Lora Espin. Imao je neku veliku torbu. Sada postoje mnoga tehnička sredstva... Možda neki gumeni čamac s malim motorom, ili nešto slično. Francuska obalska policija već patrolira na sve strane — odgo­ vori oficir i zamoli da mu dozvole da ode. jer ima važnih poslova. - Vreme je da se i ja vratim u svoju kabinu - reče Lun i oprosti se od Reda i Lore. a onda zajedno s oficirom izide u hodnik. Mornar na straži pod platfor­ mom za ulazak u hodnik prema kabinama luksuzne klase nije obra­ ćao pažnju na Luna. jer ga je video da ide s drugim oficirom. To Lun iskoristi i pokuca na vrata Ronde Barlou. Ona brzo otvori, kao da je očekivala nečiju posetu. ali na licu joj se pojavi neka mešavina zabri­ nutosti i straha kad vide neugod­ nog pbsetioca. - Š t a želite, gospodine - upita ona i vrlo uspešno izbrisa s lica znake straha i zameni ih zavodničkim

osm ehom n a k riv iv ši m alo glavu u očekivan ju odgovora. S a d a je b ila obučena u dugu h a ­ ljinu, koju je ip ak zakop čavao sam o širo k pojas tako da su se skutovi o tvarali pri svakom pokretu i o tk ri­ vali njene noge ćelom dužinom. — Želim da uđem - reče Lun i s a če k a da se on a ukloni s v rata, što on a odm ah učini. — N em am ništa p rotiv posete jed ­ nog p rivlačn o g m u šk arc a - reče on a zatim odm erivši pažljivo n eoče­ kivan o g gosta. - M ožda čete mi reči nešto više o tome šta se dogad a n a brodu. — A ja sam m islio da od vas saz­ nam što više - sm ejuči se od vrati Lun i sa če k a da g a on a ponudi da sedne. — Sm estite se k ako želite. Možete ko ristiti i krevet; dovoljno je širok za na,s oboje - reče on a sm ejuči se i zabacujući svoju dugu ridu kosu. — M ožda n as pozovu' i om etu ležeči odmor, p a predlažem da prvo p o razgo varam o sedeči u foteljam a - takode se sm ejuči reče Lun i zauze m esto uz stočič n a kom e su još uvek bile dve čaše za viski. On podiže jednu, p a drugu, ali ne reče ništa. R on da napuči usta oče­ ku ju ći pitanje, ali Lun g a nije post­ avljao. Um esto toga on je uporno p osm atrao devojku i on a oseti neku slabost, p a se spusti u fotelju s dru ge stran e stola. — P ričajte mi o sebi. P ričajte istinu i bez straha. N em a razlo ga da me se plašite — govorio je Lun polako i sugestivno. — Š ta da vam p ričam ? J a nisam z a n im ljiv a ... Eto, p u tu jem ... U p ravo v ra č a m se iz K eptauna, gde sam im ala dvonedeljni a ra n ž m a n ...

— Sta ste po zanimanju? — Zovu me »devojka sa sto zan i­ m anja« — O nda nem ate razlo ga za tvrdnju da niste zanim ljiva. Kažite m i neko od svojih zanim anja. — Ig r a č ic a ... strip tizeta... ku čn a n eg o v ateljic a... fotom odel... p ro d a­

vačica. , kažu i sposobn a se k re ta ­ rica. .. - Sam o produžite. Očito nije to cela lista v aših zan im an ja - o h ra ­ bri je Lun. - B ila sam i tu ristički vodič, p re ­ vod ilac sa fran cu sk o g i šp an skog i italijan sko g, »zečica« u jednom ek s­ kluzivnom klubu i još ponešto — n astavi on a da priča. - T re b a da mi p ričate sam o istin u ... To je v am a u p rilo g ... M ožda m ogu da vam pom ognem go vorio je Lun p relazeći na p oja­ čan i uticaj hipnozom, u čem u je bio n en ad m ašan m ajsto r i čim e se bez­ broj puta ko ristio u svojim avan tu ­ ram a. N ep ro sp av an a i uzbudljiva noć, blizin a zore i Lunov pogled čin ili su d a n jen a volja naglo slabi. Već na sledeće pitanje on a odgovori bez ču đen ja i uzbuđenja. - O tk ad a znate B leka Šedou a? - up ita Lun, - V iše od dve... skoro tri godine - odgovori devojka. - Je s te li mu pom agali u p ri­ prem i pljačke'ž’ - Jesa m . - Bio je noćas ovde*?" - d a ... - Bio je tu i kad sam ja ulazio kad je počela uzbuna? - Bio je iza v ra ta sp rem an da se brani. - Gde je sad a ? - Ne znam. - K oliko dugo je on n a brodu? - Od K eptauna. - N isam vas viđao u resto ran u i salo n im a broda. Gde ste bili to vrem e. - O sta ja la sam u kabini, je r je on to zahtevao. - Gde je sklonio zlato? - Ne z n a m ... Pitala sam ga, ali nije rekao. - K ako izgleda Šedou? - L e p ... Volim g a m n ogo ... Ali uvek im a nalepljene u k ra se oko očiju i bradu. - Je s te li g a videli bez b rad e i tih »ukrasa«?

11

- On mi to nikad ne dozvoljava. Kaže da niko na svetu ne srne da zna njegov pravi izgled. - Pa kako znate da je lep? - To se vidi i pored brade i ukrasa... Lepo i snažno telo, baršu­ nasti glas, i divno ljubi svojim pu­ nim usnam a... — Ima li neko po­ sebno obeležje na telu?

- Sam o beleg n a levom kuku, koji liči n a znak uzvika. Lun se nasmeja tom odgovoru, jer zaista je bilo teško proveriti ko na brodu ima znak uzvika na le­ vom kuku. - Živi li Šedou najčešće u Lon­ donu. — D a... On živi u Londonu i zato sam ja uvek tamo. U Keptaun sam išla zato što mi je rekao da ćemo se tamo naći. — Gde stanuje Šedou? — Ne znam. — Zar nikad nisi bila u njegovom skloništu? - On dolazi k meni, ili me od­ vede svojim kolima i ne dozvoljava mi da vidim gde živi. — Zar je to moguće? Zar nisi po­ kušavala da to ipak saznaš?

- P o k u šav ala sam . ali je on prim etio i tri m eseca nije m i se javljao. O tada ne pokušavam . Stavi mi n a­ ročite n a o č a ri i ja ih ne dodirujem dok se ne nađem o u njegovom stanu bez prozora. — Zar to nije zagušljivo i nepri­ jatno mesto? — Nije. Ima divan stan s pozlaće­ nim okovima, kao u nekoj palati sta­ rijih kraljeva. — Je li to skrovište u Londonu, ili okolini? - Ne znam ... Vozimo se više od jednog sata od Temze, na čijoj obali se najčešće nađemo. Još dugo je Lun ispitivao devojku, ali nije saznao ništa od čega bi mo­ gao da pođe. Konačno on oslobodi Rondu hipnoze i nastavi otvoren razgovor. Opet joj postavi pitanje otkada ona poznaje Sedoua. Na to ona poče da se smeje i reče:

— Zar vam nisam rekla da sam devojka sa sto zanimanja? Jedno od njih je i hipnoza. Istina, osetila sam svu vašu hipnotičku snagu i nisam želela da pružim potpuni ot­ por. Ipak znam sve što ste me pitali i šta sam odgovorila. — Nisam oduševljen - nastavlja­ jući da se smeje reče Lun. — Ali kad je tako, onda mi kažite još gde sta­ nujete u Londonu, jer bih vas jed­ nom posetio. — Pre nego vam to kažem, da raz­ jasnimo naš odnos. — U kom smislu? — Očekivala sam da ćete brods­ kom detektivu reći da ste videli da Šedou silazi kroz moj prozor i oče­ kivala sam da taj pacov ubrzo dođe. Ali pojavili ste se vi. — Nikom nisam rekao šta sam video, a video sam i više. — Šta, na primer? — Bio sam skriven iza ugla hod­ nika kad je Šedou izišao iz vaše kabine. Otišao je u kabinu izvesnog Reda Gelsena i onesvestio ga udar­ cem. Ja sam morao na palubu i u brodski salon, a Šedou je za to vreme opet nestao — ispriča Lun , mirno. — Dakle, vi hoćete udeo u pljački? — Ne! — skoro viknu Lun. — Ni­ kada nisam ucenjivao! Poznati su mi i postupci Bleka Šedoua i ne bih ga izručio policiji, iako to što on čini ne smatram vrednim divljenja. Naprotiv... — To znači da i ja mogu da bu­ dem mirna. Ipak me oslobodite briga šta će biti sa mnoin kad stigne policija, koju očekuju ovde. Hoćete li ćutati o mojoj ulozi u svemu? — Hoću. Kažite mi još kako je Šedou ušao ovamo posle skoka sa brodske ograde. — Imali smo pripremljene me­ talne cevi sa naročito izrađenim nastavcima i kukama za učvršćiva­ nje ispod cevi pod prozorom. Iz­ među isturenih cevi bila je čvrsta

12

m reža, n a koju je Sedou skočio bez n aročite opasnosti. Poluge sam iz­ b a cila i one su potonule zajedno s mrežom. U mojoj k ab in i n em a više zn akova d a je tu neko bio — isp rič a R on da Barlou. - Sem dve neuklonjene čaše — smejuči se reče Lun. - Čaše nisu dovoljan dokaz za bilo šta — odvrati devojka. - Možda je tako - reče Lun. - Onda je sve dogovoreno. Ost­ aje da vam dam svoju adresu u Lon­ donu. koju nemam, ali moj mena­ džer Stiv Braun u Finlej Stritu broj devet, na trećem spratu, uvek zna gde sam odsela i kako možete da me nađete. Ipak mi recite da li od onog zlata želite jedan pravedan deo? - reče Ronda Barlou. - Ne tiče me se zlato, a ne želim ni to da se bavim Blekom Šedonom — zaključi Lun. - Onda da pustim traku s muzi­ kom za moju igru? Želim da znam da li će vam se svideti moja igra reče devojka i ustade. On nije primetio kako se to dogo­ dilo. ali već kad je ustala njena ha­ ljina beše se otvorila i nekako od­ lete kao da je skinuta palicom ča­ robnjaka. Ronda ostade u onom prozirnom »snu u bojama«, koji ot­ kri više nego što može da previdi živ čovek. Već u sledećem trenutku na po­ lici Ronda pritisnu dirku magneto­ fona i muzika ispuni kabinu, a ona se lagano zavrte u nekoj igri tela, kukova, trbuha i ruku. »San u bo­ jama« poče da klizi uz njene ku­ kove. a kosa joj se talasala dopunju­ jući divnu sliku neobične igračice. Ali tada se začu kucanje na vra­ tima i Ronda se zaustavi u jednom pokretu. Stajala je tako nekoliko sekundi, a onda popravi »san u bo­ jama i brzo obuče haljinu vezujući pojas brzim i vičnim pokretom. - Sklonite se iza vrata — šapnu Ronda. - Ne, ostaću u fotelji - odgovori Lun.

Ona slegnu ramenima i otvori vrata. Jedan mornar javi da se svi gosti skupe u brodskom salonu, a da kabine ostave otvorene, jer brod je zašao u ostrvsku luku Adernija i policija je stigla. Odmah zatim mor­ nar ode. a Ronda Barlou reče: - Sačekajte da se obučem, pa mi pravite društvo na tom policijskom mučenju. Lun klimnu glavom i priđe pro­ zoru da vidi kakvo je vreme. Već je svitalo. Lun promoli glavu kroz pro­ zor i desno ugleda patrolni brod bri­ tanske pomorske policije, sa koga je bio prebačen onaj naročiti most pogodan za trenutke kad se bro­ dovi ljuljaju. Dok se Ronda spremala, Lun je razmišljao o tome hoće li on sam biti sumnjiv inspektorima Skotland Jarda i hoće li ga ometati da se iskrca u Serburu, obzirom da je imao britanski lažni pasoš. Već nakon jednog sata bio je nači­ sto s tim da nije sumnjiv i da može nesmetano da se iskrca. Pošto in­ spektori behu ispitali i Rondu i njega, njih dvoje su sedeli za stolom u uglu salona i Lun ugleda Reda Gelsena i Loru Espin. Kako njih dvoje nisu imali sto. Lun im mahnu da dođu. Predstavi im Rondu Bar­ lou i Gelsen reče: - Gde ste se vi skrivali ovo vreme, gospođice Barlou? Ili je možda gospodin Kimberli kriv što vas nismo pre upoznali? Lun je pažljivo motrio i Gelsena i Rondu Barlou, ali nije bilo znakova da se poznaju. — Nisam imala poznanika na brodu, pa sam ostajala u svojoj ka­ bini — odgovori mirno devojka. — Tek noćas sam upoznala gospodina Kimberlija. Lora Espin je ćutala očito nezado­ voljna prisustvom lepe igračice, a Rondi to nije bilo teško da primeti. Zato se ona povuče čim saopštiše da je pregled kabina završen.

13

- Stek li ste lepu poznanicu reče G elsen kad R on da iziđe. - Da, ali sa m nogo zakašn jen ja, jer ja se isk rc a v a m u Š erb u ru reče Lun. - Ko je ta d evo jk a? - up ita Lora Espin. - Ne znam m nogo o njoj - odgo­ vo ri Lun. — B avi se igran jem , pevanjem i poziranjem . - Ah, jedn a od »onih« — reče Lora. Posle toga Lun se oprosti od ovo dvoje i pođe u svoju kabin u da se p rip rem i, jer brod je k retao ka Š e r ­ buru zaobilazeći ostrvo s južne strane. Već u devet sati Lun je bio u ho­ telu »Barfler« u Šerbu ru. U luci je trebalo da p rip re m i p rih vatan je i rem ont b ro d a S a m ju e la M akfersona, ko ji je trebalo da doplovi iz M ajunge n a M ad a g a sk aru , gde se bio ukotvio zbog k v a r a na moto­ rim a. Tam o je trebalo d a brod bude osposobljen sam o za plovidbu do Evrope, a ovde je M ak fe rso n želeo da u g ra d i nove, sn ažn ije motore. O ko podne Lun je sve bio sredio i u b ro d o grad ilištu i u banci. Im ao je v rem en a d a se odm ori do tren utka p oletan ja av io n a p re m a Londonu. Iste noći bio je u svom londons­ kom sk ro vištu i u za grljaju svoje Džejn Vitington. III Istražn a e k ip a n a čelu sa in sp ek­ to rim a Skotlan d Ja r d a Džošuom B ilb erijem i R obertom Šeklijem n a sta v ila je istra gu u toku plovidbe od S e rb u ra do Londona, ali bez ik a k vo g p rav o g uspeha. U luci je brod stavljen u k aran tin , a putnici su p retresen i, isp itan i i ubeleženi sa svim podacim a, a onda pušteni da siđu kro z m ali p o licijsk i kordon. O stalo je d a se isp ita cela posada, a bilo je d vesta p etn aest m orn ara, m ašin ista, član o v a posluge i o fi­ cira. - P retrešćem o brod kako n i­ k a d a nijedan nije bio p regled an go vorio je in sp ekto r Džošua Šekli.

14

— Ponovili ste iste reći koje je p re osam godin a izgovorio viši in ­ sp ektor B ertram A dam a, kad je izv ršen a istovetna k ra đ a n a brodu »Keptaun« — upade m lađi in sp ek­ tor R obert Šekli. V iši in spektor B ilb eri g a Ijutito pogleda i nastavi: — P regledaćem o sve uređaje, rez erv o are za vodu i go rivo i m o­ tore. U klonićem o sve oplate, a ako treb a i zidove. . — Pa vi ste zam islili isto što i A dam s, a zna se da to nije dalo n ik a ­ kav rezultat. Otkud znam o da je zlato n a brodu? A ko je Šedou m o­ gao da odm agli, v aljd a je m ogao da odnese i zlato - reč e in spekto r Š e ­ kli ne obazirući se n a p ro d u b ljiva­ nje b o ra oko usta v iše g in sp ek to ra Bilberija. — Dobro, Šekli! A šta, do đavola, m islite da u rad im o? - skoro vrišteći up ita Bilberi. — T reb a da nađem o B lek a Šedoua! — takođe p o v isiv ši g las odgo­ vori in spektor Šekli. — Odlično, m ladiću, odlično! Pov e ra v a m vam taj p oslićak! U hap­ site B leka Šedoua! A sad mi se što p re uklonite iz vidn og polja! - od­ bru si viši in spekto r Bilberi. — V aše vidno p o lje ?... Hm, ne do­ seže daleko i brzo ću biti izvan n jega — d rsko odgovori in spektor Š ekli i brzo iziđe iz brodskog s a ­ lona p retvo ren og u b iro za istragu. O vaj sukob je o tk riv ao neobičan odnos dva in spekto ra, k a k a v nije bio uobičajen u Skotlan d Ja rd u . M eđutim, postojao je poseban ra z ­ log n etrpeljivosti ova d va čoveka, koji su m orali često d a rad e za­ jedno. Bilberi je težio d a uspehe pripiše sebi, p a je m noge važne po­ datke tajio od ostalih sara d n ik a. D esilo se tako da je jedan p ljačk aš pozvao B ilb e rija i javio mu da će v ratiti novac u k rad en iz k a se jedne stan ice podzem ne železnice, je r mu je to prvi greh p a g a grize savest. Tražio je obećanje d a tom prilikom p o licija neće p oku šati da g a uhapsi.

Bilberi je pristao. Telefonom je poz­ vao Šeklija da mu se pridruži na Kadogan skveru u dvadeset i jedan ćas, ali mu nije rekao zašto. Šekli je došao četvrt sata ranije i čekao je u parkiranim kolima. Video je kako se jedna kola zaustavljaju i kako vozač pregleda motor, a onda nešto popravlja vadeći stvari iz spremi­ šta automobila. Kad je završio, seo je u kola i krenuo, a Šekli je video da je ostao jedan koferčić. Brzo ga je uzeo i požurio da svojim kolima stigne zaboravnog vozača. Pretvorilo se to u pravu smejuriju. Stigao je ona kola i pretstavio se kao inspektor Šekli iz Skotland Jarda. - Zaboravili ste jedan svoj kofer - rekao mu je ljubazno. Nepoznati čovek je nešto promrmljao, uzeo koferčić i brzo nestao. Šekli se vratio na Kadogan skver i ispričao Bilberiju kako je pomogao zaboravnom vozaču. Bil­ beri je pozeleneo od jeda i ispričao da je to bio obijač kase podzemne železnice i da je u koferčiću bilo tri­ deset i dve hiljade funti. A baš tih dana sasvim istovetna greška. Do­ godila se afera s-knjigom nekadaš­ njeg inspektora Skotland Jarda Frenka Viljemsa. U njoj je bilo ispri­ čano kako je jedan od pljačkaša koji su izvršili pljačku stoleća na mostu u Bakinghemšajru 1963. go­ dine, kad su zaustavili poštanski voz i odneli gomilu novca, pokušao da tajno vrati svoj deo pljačke, ali nije uspeo. Doneo je kofer s nov­ cem do zida zatvora Vormud Skrabz i hteo da ga ostavi, ali tada ga je uhapsila jedna policijska pa­ trola. On je rekao da je siromašan i da traži jeftino prenoćište. Jedan bobi ga je otpratio do nekog jefti­ nog hotela, pa mu je čak pomagao da nosi kofer s novcem. Gangster je zaključio da policija ne želi da uzme taj novac i odustao je od svog dobronamernog poduhvata. Ni­ kada više se nije javio sa svojih osamdeset hiljada funti.

- Renome Skotland Jarda je sru­ šen. U očima javnosti mi smo sada samo grupa nemarnih tipova — iz­ javio je povodom knjige o tom i mnogim drugim policijskim proma­ šajima jedan policijski oficir. Zbog držanja inspektora Bilbe­ ri ja i njegovog stalnog prisvajanja podataka i slave u slučajevima uspeha mladi inspektor Šekli je tre­ balo da bude ismejan. Pristao je da ćuti o svemu, jer i Bilberi bi propao zbog tog komičnog događaja. Ali zato je njihov odnos poprimio mnogo ličnog zajedanja i sukoba bez mogućnosti da se jedan od njih požali starijim šefovima Skotland Jarda, jer su bili saučesnici u jed­ nom prikrivenom grehu. Sve to otežavalo je i onako tešku potragu za opljačkanim zlatom. Niko se nije setio neobične moguć­ nosti da je Blek Šedou sakrio zlato ništa manje nego u brodski trezor, iz kojeg je ukrao jedanaest san­ duka nelegiranog, čistog zlata. Obalu oko karantina za brodove opsedali su novinari. Senzacija je izazvala mnoge zajedljive komen­ tare na račun Skotland Jarda. In­ spektor Robert Šekli je jedva uspeo da umakne s broda. Odneo je samo spiskove putnika i članova posade. Bio je odlučio da predloži dugo­ trajnu istragu oko svakog tog imena, jer verovao je da možda još nije otkriveno pod kojim imenom je Šedou putovao. Tešio se i nadom da će obalske patrole Francuske i Velike Brita­ nije, kao i one na ostrvima uspeti da otkriju begunca, jer s broda je poneo uverenje da je Šedou stvarno skočio preko ograde i na neki na­ čin pobegao iz blizine broda.

•k Na »Blit Kasi« pristizale su ekipe vojnih stručnjaka, policijskih tehni­ čara, brodskih inžinjera i veštaka raznih vrsta. Već pi. ed veće brod je izgledao kao podrtina posle oluje. Sve na njemu bilo je pomereno i oštećeno. Ali zlatu nije bilo ni traga.

15

In sp ektor D žošua Bilberi konačno je odobrio da se preostalo zlato iz trezo ra sa ostalim dragocen o stim a iskrca. Isk rca n e su i ostale stvari teškog putničkog prtljaga. U toku noći n astavljalo se isp iti­ van je posade. In spektor je uspeo da uhvati sam o jedno »zrnce« zagon et­ nog. M o rn ar koji je video trenutak kad je Sedou skočio sa ograde, pom enuo je i d ru gog čoveka, koji je sta jao u blizini. - P rvo sam ugledao tog drugog čoveka. Prepoznao sam g a jer sam g a viđ ao u toku puta, a on je bio čovek koji se pam ti — reče m ornar. - Po čem u? - u p ita inspektor. - Bio je to veom a lep čovek, star oko četrdeset godina, što zaklju ču­ jem po tome što je im ao dosta sedih vlasi, iak o mu je lice bilo sveže i koža preplanu la. Im ao je oči boje kaljen o g čelika, a kosu, ono što nije bilo sedo, crn u i sjajnu. U ob rvi je im ao ok ru gli ožiljak i ta ob rva bi se p on ekad uzdigla kad je s nekim ra z ­ g o v a ra o — p rič a o je m ornar. - Pa ti kao d a si stu d irao izgled tog čovek a?! N aveo si m nogo d eta­ lja. .. Š ta je bilo razlo g da si ga z a ­ p am tio? — up ita inspektor. - Na brodu im am o Turčina, koji je bio hrvač. Jed n o m je gospodin K im berli raz g o v a ra o s grupom m o rn ara. Um eo je vrlo pažljivo i s n ekim uživanjem d a slu ša sve što smo govorili. T u rčin je govorio o svojim h rvačk im podvizim a i rekao d a žali što nem a nijednog p a rtn e ra na brodu — p rič a o je m ornar. G ospodin K im berli je tvrdio da je u h rv a n ju pored sn age veom a važ n a veština. Turčin je izjavio da je sla b a v a jd a od veštine, ako se n em a o grom n a sn aga, kakvu on im a. »Bacio bih v a s na palubu za tren oka«, pohvalio se zatim. »Pa da op rob am o-, predložio je Kim berli. - Jo š je obečao deset funti m or­ n aru , ak o pobedi. S v i sm o otišli na donju palubu, gde je bio ograđen p ro sto r za vežbanje. I tad a je počelo hrvanje. Z a tili č a s um esto vitkog

16

K im berlija, na palubi je ležao glo­ m azni Turčin. G ovo rio je da g a je K im berli oborio nekim trikom , ali d a ne bi uspeo da to ponovi, K im ­ berli je p ristao da oku šaju snagu i veštinu više puta. M o rn ar se n ašao na obe plećke još dva puta i p riz­ nao je da je protivn ik jači. G osp o­ din K im berli je platio piće za sve prisutne. N ekoliko puta sam g a v i­ deo kako p ou čava h rvača, koji g a je, začudo, brzo zavoleo — završi m o rn ar svoju priču. In spektor p retraži sp isak i nade im e arh eo lo ga D ejvida K im berlija. N ađe i podatak da se K im berli is k r­ cao u Š erb u ru R ad io vezom zatraži od Skotland Ja r d a d a se proveri lon­ d on ska a d re sa tog putnika. U skoro je znao d a nigde n em a tra g a Dejvidu Kim berliju. M eđu arh eolozim a niko nije čuo o njemu. Inspektor B ilberi n astavi d a is tra ­ žuje oko tog im ena. M nogi m orn ari su se sećali čovek a koji je često za­ lazio među njih, dok su u g ru p am a sedeli kad bi im ali slobodne sate. — Mi ovde n a brodu dosta či­ tamo. N eko je u šali rek a o da tako zam išlja D onalda S ik erta, odnosno neulovljivog Luna, k ra lja ponoći p ričao je jedan m o rn a r inspektoru. Ovaj se trže kao da g a je nešto podbolo. - Lun, kažete?! P a vi g a opisujete baš kako m nogi opisuju Luna! uzbuđeno reče. Te njegove reći usk oro su se p re ­ p rič av ale u g ru p a m a posade. I kad je ujutro dozvoljeno da m o rn ari i drugi članovi p osade napuste brod uz brižljiv pretres, n a kopno su odneli i priču o tome d a je s njim a pu­ tovao Lun, k ralj ponoći. V ečern ji li­ stovi n a prvim stra n a m a p la sira li su naslove: »Lun, kralj ponoći na brodu sa koga je opljačkano zlato... Je li arheolog Dejvid Kimberli lažno ime Donalda Sikerta, odnosno Luna, kralja ponoći?... Da li su Lun i Blek Sedou isto lice? . . . Poli­ cija dozvolila da se Lun nesmetano iskrca u Šerbu ru ...«

Je d in o je »London riport«, za koji je tih d a n a p isao slavni rep o rter A rtu r M arkinč, doneo č lan ak pod naslovom : »Lažne sum nje u Luna« Između ostalog M ark in ć je pisao: ».,. Prepoznao sam Lunov glas kad me je juče pozvao p re nego što sm o saznali šta se stvarn o dogodilo na brodu. R ekao je d a je putovao brodom i video kad je Šedou skočio s ograde. Ali Lun im a alibi, jer g a je budio čovek zadužen da p rip rem i putnike koji silaze u Serburu. P ro ­ n ašao sam tog čovek a i on kaže d a je prepoznao g las gospodin a Kimberlija, jer je s njim više puta ra z g o ­ varao. Video g a je odm ah posle bekstva p rovaln ika, odnosno posle njegovog sk o k a s o g ra d e ... ... Lun poziva p rovaln ika, koji se javio kao Blek Sedou, d a na neki n ačin policiji pruži dokaze d a Donald S ik e rt nije uprljao, svoje im e p ljačkom zlata, niti bilo kakvim učešćem u tom poduhvatu. U p rotiv­ nom sam Lun m ora d a zaštiti svoju čast, iako ne želi da se bavi h v a ta ­ njem čoveka koji k rad e i p ljačk a da bi uživao u deljenju m ilostinje. Ovo je izjavio p rilikom ponovnog raz g o ­ vora, kad je čuo za podle k le v e te ... ... U veren sam d a će Lun um eti da dokaže svoju nevinost u sluča,ju p ljačk e zlata s broda »Blit K a si« ... Posle tog č lan k a in spektor Džošu a Bilberi je izjavio gru p i n ovi­ n ara : — O stajem pri sum nji da je Lun um ešan u otm icu zlata. Zašto bi inače, u doba brzih aviona, putovao brodom i to u doba kad m ore nije p rijatn o ? Lun je na listi onih koje tražim o! Svi listovi doneli su tu izjavu do­ dajući svoje zaklju čke d a sv e govori o tome da je Lun ih Šedou, ili njegov zaštitnik i da je sam o Lun m ogao da sm isli tak a v n estan ak zlata na otvorenom moru. - V aljd a će p olicija uspeti d a ot­ k rije kako je p ja č k a izvedena i uh-

vatiće tog ču d aka - go vo rila je Džejn V itington da bi razved rila Lunovo sm rknuto lice. — P a to je p revršilo m eru! — uzviknu Lun. - Covek p rebro di mnoge op asn osti i iziđe častan i iz n a jp rlja ­ vijih intriga. A sad a sam oklevetan bez ik ak vo g u češća u toj a fe r i i bez trun ke krivice. M oraću d a p o tra­ žim tog m an g u p a ... — Č ek aju te poslovi u lab o rato­ riji, a dugo si bio odsutan - reče Džejn — N ije prvi put d a te neko kleveće. Sve će se jednom otkriti. — Plovio sam s M akfersonom da vadim o zlato iz starih potopljenih brodova, a optužuju me za pljačku zlata iz trezo ra bi'oda. N a neki n a­ čin v ratio sam svak i novčić onim a od kojih je opljačkan, a ja sam ga bio uzeo od gan gstera. G odinam a na starim pom orskim putevim a uz n ajveće opasn osti dolazim o do sred ­ sta v a za sve troškove u lab arato rijim a i n a M akfersonovom brodu, za sve što trošim o za izd ržavanje sklo­ n išta i svoje potrebe i za mnoge hum ane poduhvate. I sa d a niče ta od vratn a sum n ja — reče Lun o gor­ čeno. — M ožda će Blek Šedou' shvatiti svoju obavezu i ob jasn iće tajnu svoje otm ice zlata — reče Džejn p ok u šavaju ći i dalje da teši oneraspoloženog Luna. — Za sv ak i slučaj m oraću da saz­ nam nešto više o tom ćoveku — reče Lun. — Im aš li k a k av p lan ? Postoji li neki tra g ? Koliko znam o o tom neo­ bičnom obijaču, on im a n eka čudna sh v a tan ja o m oralu. Izgleda da stvarn o deli skoro sve što opljačka. — To me i zbunjuje. — Z ašto? — Pa, nije lako zgrab iti čoveka, koji m isli d a deli p ravd u izlažući se najvećim opasnostim a. On greši, jer n a taj način ne postiže ništa. S ve treb a da se promerii. A ko se uzme m alo zlata od države, ili neke kom panije, p a čak i od n ajgo rih k r i­ ju m č a ra i v ara lica , p a se to podeli sirom ašn im a, ostaje sam o da se

17

nastavi proces i da sve to stigne nazad u ruke bogatih - objašnja­ vao je Lun. - Pored toga i sami smo, vrlo ćesto, pokušavali da podelimo »malo pravde«, ali smo shvatili da to nije ono pravo. - Mi smo često bili naterani na postupke, koji liče na dela nekog savremenog Robina Huda, ali ono što ti činiš bitno je drugačije od onog što čini Blek Šedou. Mada ne možemo da izmenimo svet sami, ali smo uspeli da spasemo poneki ži­ vot i onemogućimo zločine mnogih bandi. Da si ti hteo da otimaš bo­ gatstvo, već bi ugrozio finansije celog kraljevstva — reče Džejn poku­ šavajući da se smeje. - Do đavola i Blek Šedou i zlato ovog sveta! Ti si najveća dragocenost — reče Lun i zagrli svoju vernu prijateljicu. Ali stalno su mu se vraćale misli na ono što su pisale novine. Neho­ tično u jednom trenutku reče: - A taj inspektor Bilberi... Presešće mu izjava o mom učešću u otmici zlata! Džejn ustade i uključi televizor ne nadajući se da će čuti emisiju, opet. o otmici zlata s broda »Blit Kasi«, ali spiker je bio na kraju na­ jave razgovora sa »dva zanimljiva svedoka događaja na brodu, koji su u toku putovanja često bili u društvu lažnog arheologa, odnosno Luna, kralja ponoći«. Na ekranu se pojaviše Lora Espin i Red Gelsen. Nju spiker pred­ stavi kao kćer vlasnika broda, a Gelsena kao njenog verenika. Veridbu su hteli još neko vreme da ne objavljuju, ali posle ovih događaja našli su da treba da saopšte svoju srećnu odluku — go­ vorio je spiker, koji je vodio razgo­ vor.

- Saznali smo da ste se upoznali sa izvesnim gospodinom Dejvidom Kimberlijem, za koga se tvrdi da je Lun. - Mi to nismo znali - reče Lora Espin. - Bio je vrlo zanimljiv sabesednik i prijatan u društvu - dodade Red Gelsen. - Verujete li da je Lun oteo zlato? - upita spiker. - Ne verujem - nastavi Glesen. - Takvi poduhvati nisu Lunov na­ čin. .. On ]e drugačiji čovek i mi ga poštujemo. Ipak, policija će moći sve da objasni. - Lun nam se svideo i ne mo­ žemo da sumnjamo u njega - do­ dade Lora Espin. - Svideo se i meni — prokomentarisa Džejn veselo izjavu mlade mondenke. - Bio sam »ugrožen« od nje, ali sam se hrabro držao — reče Lun. - Verujem ti, dragi - dodade Džejn. — Još uvek si opasan za ženska srca, ali to ne zloupotreblja­ vaš. - Nije mi lako... Ali ti nadokna­ diš sve što sam propustio u životu. Divna si i nikada nisam sreo lepšu od tebe. Volim te toliko da kad bi se ljubav pretvorila u energiju, bila bi to pogonska snaga da se leti do svih zvezda - odvrati Lun i uze je za ruku. Džejn drugom kvrcnu dugme tele­ vizora i on se ugasi. Zatim uključi već spremljenu traku muzike koju su brižljivo zajedno odabrali još pre njegovog putovanja na jug. Snaga njihove ljubavi ih uznese iz sveta opasnosti, intriga, zločina, mržnje i podlosti. Zaboravljali su sve predajući se zagrljajima kakve otkriva samo apsolutna, nesme­ tana i čista ljubav.

- Vrlo su lep par - reče Džejn. - Da, on je izrazito lep i šarman­ tan muškarac, a ona je više iza­ zovna i ekstravagantna. Opet je u crnoj koži - reče Lun. Spiker postavi pitanje:

Sledećeg jutra Džejn je prva po­ gledala novine i skoro izgubila svest od uzbuđenja i žalosti. Krupni naslovi govorili su da je istragom utvrđeno da je Lun u Šerburu pri­

18

★

p rem ao rem ont broda za koji je utvrđeno da je svojin a Lunovog d ru ga S am ju ela M akferso n a. B r i­ tan ski brodovi su opkolili brod blizu K azablan ke i n aterali g a d a uplovi u G ib raltar. »Posada se p red ala - pisalo je dalje u listu - ali je kapetan Sam juel M akferson, koji je plovio pod im enom N orm an Vilkins, pružao otpor. Posle toga brod se zapalio. V eru je se da je M ak ferso n izgoreo. Požar je ugašen, ali još nisu n ađeni ostaci tvrd oglavog m orskog v u k a ..,« Lun se b rijao i Džejn sa č e k a da završi, p a mu tek onda p red ad e no­ vine p rip rem ivši g a recim a: — Izgleda da Sam im a n eprilika. Č itala sam neke laži o tome d a je njegov brod zarobljen. - Šteta za tako lep brod i oprem u - reče Lun m irno. - K ak a v brod?! S a m ... n aš Sam juel M ak ferso n je nestao! - uzviknu Džejn Vitington i suze joj grunuše. — Hej. d ra g a ' P restan i d a plačeš! - p ritrč a v ši joj reče Lun. — S am je zap alio brod d a uništi kopije p la ­ n ova n alazišta potopljenog zlata i m noge uređ aje za-duboko ronjenje. To je bio dogovor za slučaj o p asn o ­ sti. S re ć a je što g a nisu p retresli na otvorenom moru, jer bi onda Sam juel teže um akao. — M isliš d a g a nisu uh vatili? upita Džejn i m alo p rigu ši jecanje. — Sve je bilo sprem ljeno i obezbeđeno. Sam o ti sp rem i dosta b iftek a u hladn jaku i očekuj d a m orn ar doplovi n a k rilim a - sm ejuči se reče Lun. Tek što su završili razgovor, zaz­ voni telefon. Lun p rih vati slušalicu i reče: - Ovde salon um etničke fo to g ra ­ fije »Džozefina«! - B aš lepo! - zabru n da g las S am ju ela M ak ferso n a. - Ja v lja m se da ću n aveće stići tamo. Dobio sam bio n ekakvu kijavicu, p a sam m orao dobro da se podgrejem .

- Več sm o saznali, striče - odv­ rati Lun. - N išta ne brini, oporavićeš se vrlo brzo. O dakle se ja v lja š? - Tu sam u Nici. P roleče je ovde podnošljivo, ali žurim se k vam a tam o - reče m orn ar veselim g la ­ som. - Željno te očekujem o. Tvoja poć e r k a se naglo b ila zab rin u la zbog tvoje bolesti. Pre koji tren utak sam joj u b risao suze. Evo ti je d a joj ču­ ješ g las - za v rši Lun razgovor. Džejn uze slu šalicu i upita: - D a li si sig u ran da će ti putova­ nje p rijati, striče? - Budi bezbrižna, m ala m oja! M oja k ija v ic a prolazi, a m islim da će n estati i pege s lica tvog momka. Potrudićem o se zajedno da sve bude u redu! - odgovori M a k fe r­ son. Pošto se pozdraviše, Džejn spusti slu šalicu i okrenu se Lunu. G ledala g a je nekoliko tren u tak a čudnim pogledom , a onda reče: - Uzbudljivo je živeti pored tebe i im ati takvog »strica« k a k a v je Sam . K ad bi se desilo da v a s izgu­ bim, p o sta la bih sta ra i ru žn a za je­ dan d a n ... u m rla bih za dva! IV In sp ektor Skotland Ja r d a Džošua B ilberi za p ad ao je u grozn icu m a­ štan ja da dokaže da su Lun i Blek Šedou jed n a ista ličnost i da p ro ­ n ađe i uh ap si slavnog avanturistu. - O stavio si me u n ajvažnijem trenutku, ali ja sam i sam uspeo da nađem Lunov trag - reče on in ­ spektoru R obertu Sekliju. - Z a r me sam n isi oterao?! od vrati Ijutito Šekli. - A li i ja sam sam otkrio m nogo više. - Bajke! N ikad a ti nećeš postići ono što m ogu ja, p a i kad mi potćinjeni ne ko riste dovoljno. Ali reci šta si to »više« otkrio. - Ne veru jem da bi trebalo da te obavestim o svemu, ali ja ne p r a ­ vim g re šk e kao ti sa onim m om ­ kom koji je hteo da p red a plen iz svoje velik e provale.'

19

- Prekini da me izazivaš i go­ vori! - uzviknu inspektor Bilberi crveneći čak do kose, koja se beše povukla, još davno, ćak do polovine temena.

- P rv o me ob avesti o svojim ot­ k rić im a n a brodu, p a ću ja d a referišem - n astav i in sp ekto r S ekli da ljuti š e fa istrage. - Konačno, govoriću. Otkrio sam da je Lun bio na brodu i to se potvr­ dilo izveštajem reportera Markinča. Ne shvatam zašto se dozvo­ ljava da taj novinarčić godinama održava prijateljske veze s Lunom, a mi ga ne hapsimo i nije nikada izveden pred sud. - Uvek se pokazalo da je Markinč bio u pravu i da je Lun uništio sam više gangsterskih bandi nego svi mi u Skotland Jardu... - Ovoga puta dokazaću da Markinč prikriva zločinca! - uzviknu Ijutito inspektor Bilberi. - Već sam pozvao Markinča da ga saslušam. Verujem da će stići za koji trenu­ tak. A sada brzo na sunce s tim »ve­ likim otrićem«, do koga ja nisam uspeo da dođem! - Gde je sunce? - Bez plitkih šala. molim! Govori, Sekli! - Dobro, viši inspektore... Ko­ načno. moja je dužnost da dam sve podatke do kojih sam došao u istrazi, a ne kao... - Pređi na stvar i ne podsećaj... - Dok ste vi nagađali ko je arheo­ log Dejvid Kimberli. ja sam utvrdio da takav ne postoji. Pitao sam se ko se skriva iza tog im ena... - I zaključio si da je to bio Blek Šedou - prekide ga Bilberi. - Još ništa nisam bio zaključio dok novine nisu pisale o Lunu. Ali ni tada nisam to uzeo zdravo za go­ tovo, sve dok Lunov prijatelj Markinč nije potvrdio pretpostavke — nastavi Sekli. - Vrlo mudro! Samo nastavi. - Ne znam da li je mudro, ali na­ stavio sam da proveravam ostale

20

putnike. I šta sam otkrio? - reče inspektor Sekli i zastade. - Govori, ćoveče! — nestrpljivo ga je požurivao Bilberi. - Istim brodom, znači »Blit Kaslom«. pošto se ukrcala u Keptaunu. putovala je u kabini broj devetna­ est. .. - Do đavola svi ti detalji! Ko je putovao? - Malo strpljenja, molim! Dakle, u kabini broj devetnaest putovala je, mislim da je to nepobitno, jedna vrlo lepa devojka. - Imam ja svoj spisak putnika i neću čekati da ti iscediš već jed­ nom to prokleto ime! — grcajući upade inspektor Bilberi i brzo poče da lista spisak putnika, koji je imao na svom stolu. Ali baš kad je mogao da pročita

ime. Sekli reče:

- Putovala je pod imenom Lora Espin. - Udavio se u Temzi. davitelju prokleti! Pa Lora nije nepoznato ime. To je »devojka sa sto zanima­ nja«, odnosno neka igračica i striptizeta. Već sam se obavestio o njoj. - Ali ja sam zaključio da je ta lepotica niko drugi nego Lunova de­ vojka Džejn Vitington. Samo takva žena. naučnica najpotpunijeg obra­ zovanja, može da igra ulogu devojke sa sto zanimanja - zaključi inspektor Robert Sekli. - Dakle, ti tvrdiš da je na brodu bila Džejn Vitington? - zgranuto upita Bilberi. - Cime opravdavaš takvu tvrdnju? - Tamo gde je Lun. najčešće se nađe i Džejn Vitington. Pored toga. ta lepotica je viđena u društvu to­ božnjeg arjieologa. To su potvrdili kći vlasnika broda. Lora Espin i njen verenik Red Gelsen - odvrati inspektor Sekli. - I šta još? Tobožnji arheolog, odnosno Lun, viđen je kako ulazi u kabinu tobožnje Ronde Barlou. devojke sa sto zanimanja.

- Još mi samo kaži gde je Lun sakrio zlato i kako ga je odneo sa broda.

- Taj ćova im a m nogo n ačin a d a to izvede. V est d a je čak od M ad a­ g a s k a r a istim putem za »Blit K aslom« plovio brod Lunovog m o rn ara S am ju ela M a k fe rso n a daje d a se n a slu ti... - A li on je bio daleko. - Evo jedna pretpostavka: Lun je imao uređaj u koji je stavio zlato. Uređaj tone i posle određenog broja sati. tačno u predviđenom tre­ nutku. aktivira se hemijski uređaj, koji stvara gasove i podiže zlato sa dna mora. Uređaj je kamufliran kao hrpa algi, koju nosi struja, ali ta »hrpa morskog bilja« emituje radio signale, pomoću kojih je Makferson lako nađe - izloži inspektor Sekli. - Pretpostavka s mnogo mašte — primeti zamišljeno inspektor Bilberi. - Kad je reč o Lunu i najmaštovi­ tije pretpostavke nisu za odbaciva­ nje - odvrati Šekli. - Vratimo se toj devojci. Treba je brzo naći. O njoj postoje podaci u našoj kartoteci.-što znači da postoji i ona.

- Sve sam to već p roveravao, ali R on d a B arlo u n ik ad a nije im ala stalno m esto stanovanja. S a d a se nije p rija v ila ni u jednom hotelu ili pansionu. I k ak o onda da je n a ­ đem o? Njihov razgovor prekide dolazak dežurnog policajca, koji najavi re­ portera Artura Markinća. - Pustite ga da uđe - reče in­ spektor Bilberi i nehotično popravi kravatu i dlanom zagladi ostatke kose na glavi. Ude čovek širokih leđa, nemirne kose i živog pogleda. —^ »O poeta. canta lunam et stellas«

- uzviknu on svoju om iljenu uz­ rečicu. - D va sla v n a in spektora! . L atin ski - O pesn iče pevaj m esecu i zvezdam a.

Biče previše za jednog reportera. Stigao sam na vaš poziv i izjavlju­ jem da dolazim i kao novinar. - Potrudite se da zaboravite tu svoju dužnost, gospodine Markinč. Pozvali smo vas zbog ispitivanja, jer ima znakova da biste mogli biti optuženi za prikrivanje činjenica u istrazi, što znači za njeno ometanje — izjavi inspektor Bilberi.

★ — Nešto tako mogao bi da učini samo vrlo glup inspektor, a nijed­ nog od vas dvojice ne ubrajam u takve — odvrati Markinč i ne čeka­ jući da bude ponuđen zauzme me­ sto u tesnoj i neudobnoj fotelji na­ spram Šeklija. Inspektor Bilberi ostade za svo­ jim stolom i reče: - Vi ste pisali o svom razgovoru s Lunom. Jeste li taj razgovor lično obavili? - Jesam, ali telefonski - odgo­ vori reporter uklonivši s čela pra­ men nemirne kose. - Zašto nas niste obavestili o tome? - pitao je dalje Bilberi. — Zar nisam? — Niste, gospodine Markinč! - Zar moj članak nije obaveštenje. ne samo za Skotland Jard? mirno odvrati pitanjem Artur Mar­ kinč. - Vi ste s Lunom razgovarali dva puta. — Tačno! Oba puta javio se telefo­ nom. ali ne znam odakle i ne znam gde se sada nalazi. - Šta vam je rekao prvi put? — Obavestio me je o svojim zapa­ žanjima na brodu, jer ponekad mi učini takvu uslugu. Dugujem mu zahvalnost za mnoga dragocena i tačna obaveštenja u toku zadnjih šest godina. — To niste javili policiji. — Lun nije suđen i nije zločinac, a ja nisam policijski službenik. - Ali Lun je opljačkao zlato i time počinio zločin! — Kad to bude dokazano, pri­ miču deo krivice koji mi pripada.

21

- J a vam garan tu jem da će biti tako - reče B ilberi tiho, ali tonom pretnje. Ć utao je nekoliko trenutaka, a onda nastavi: - N aravno, hteli ste da prećutite Lunovo p risustvo n a brodu, da nije optužen? - Č in jen ica je d a nisam prećutao. M ožda je Lunov dru gi poziv ubrzao moj č lan ak - od vrati re p o r­ ter. - Ali p reću tali ste d a je n a brodu b ila i Džejn Vitington. - To mi Lun nije rekao. - Š ta m islite o našem zaključku da su Lun i Šedou isto lice'’ - M islim da je to zabluda, koja će v a s odvesti n a p o grešan kolosek. - K ak o to možete d a tvrdite? - Znam Luna. To je n ajvažniji osnov m oje tvrdnje, ali im a i drugi. - Samo ga recite.

- Blek Šedou je op ljačkao kasu d ra g u lja ra M ak d o n ela' još pre osam m eseci. Tom prilikom je k a ­ m e ra u sistem u u re đ a ja za obezbedenje sn im ila tog p rovaln ika. - Im am o tu fo to grafiju m a sk ira ­ nog lupeža u crnom odelu i ogrtaču s bradom , verovatn o lažn om ... - M islim b aš n a tu fotografiju . Tehničkim upoređen jem m era u sta­ novljeno je da je to čovek sredn jeg rasta, ali m alo viši, dok je Lun viši za celih deset inča. - To su neprecizni podaci — ne­ zadovoljno reče Bilberi. In sp ektor R obert Sekli je celo vrem e ćutao i tek sa d a se obrati M ark in ču i upita: - D a li je Lun bio ljut zbog vesti da je on op ljačkao zlato? - Bio je ogorčen. Zato sam sigu ­ ra n d a će, ak o to v a m a brzo ne uspe, sam naći p ljačk aša. D okazaće svoju nevinost - odgovori M arkinč. - A kako ob jašn javate to da je viđen u društvu Ronde B arlo u ? - M ožda će on a to m oći da vam objasni.

22

- Da, ak o on a nije Džejn V itin g­ ton — upade in spekto r Bilberi. - Rondu B arlo u sam sreo neko­ liko puta. O na je za ista devojka sa sto zanim anja. S retao sam je kao igračicu, kućnu negovateljicu, statistkinju u pozorištu i čak m islim d a sam je video u odeći katoličke časn e sestre. Znam da R onda nije Džejn, a na v am a je da to ispitate — od govori M ark i nć ne sk rivaju ći nezadovoljstvo zbog toka razgo ­ vora. - O bavezujem o v a s da nas izvestite o svakom novom saznanju u vezi s Lunom i pljačkom zlata reče in spektor Bilberi. - Ne p rim am takvu obavezu, jer im am svoj posao i nisam policijski agen t — Ijutito odgovori rep o rter i ustade. - P o raz go va raću o svem u sa istražn im sudijom . N eka v as ne iz­ nenadi eventualno preven tivn o h ap ­ šenje - dodade Bilberi. - M islim i nadam se da nem am o glupe istražn e sudije - jetko odgo­ vori A rtu r M ark in č ček aju ći da mu in spekto r dozvoli da ide. O vaj poćuta još nekoliko tren u­ taka. a onda reče d a n o vin ar može da ide. K ad in spektori ostadoše sam i, Š ekli reče: - Tvrd o r a h ... Zbunjuju me n je­ gove tvrdnje o visin i B lek a Sedou a i ličnosti Ronde Barlou, - Z ar da veru jem o tom njušk a lu ? - upita Bilberi. - M nogo puta se pokazalo da on ili ne govori ništa, ili govori istinu. A rtu r M ark in č je slavno reportersko im e ... - Pusti njegovu sla v u ... Potraži tu Rondu i p rati je vrlo pažljivo. N ap rav ili sm o glupost što sm o je pom enuli pred tim Lunovim p om a­ gačem — zaključi in sp ekto r Bilberi. Tog tren utka on nije ni slutio da je Lun čuo svaku reč izgovorenu u toku saslu šan ja A rtu ra M arkin ča, jer je ovaj u džepu im ao m in ija­ turni p rim op red ajn ik, k o ga je kon-

stru isao i za svog p rija te lja izrad io sam k ra lj ponoći. Zbog toga se A rtu r M ark in č sm eškao odlazeći iz Skotland Ja r d a . M is­ lio je o tome d a i posle toliko go ­ d in a p o k u šaja policije d a uhvati k ra lja ponoći njeni in spektori još uvek zab o ra v ljaju n a sve ono što je trebalo da sab eru kad se rad i o Lunu. K oliko p uta su utvrdili d a Donald S ik re t može i uvek nade n ačin da saz n a i čuje planove poli­ cije, d a drži in spektore n a neki n a ­ čin stalno pod svojom prism otrom ! A eto, još uvek to zaboravljaju . In spektori Skotland Ja r d a mogli su d a pretp o stave d a će M ark in č pom oći Lunu, ak o taj počinje neku akciju, ali kad su p ratili slavn o g rep o rtera, čin ili su to d a bi u vrebali tren utak kad će se on sastati sa čud­ nim naučnikom , iak o je trebalo d a zn aju to da se veza d va p rija te lja ne prekida. Ipak, M ark in č je oprezno i dugo p ro v e ra va o d a li g a neko prati, p a je tek tad a kren u o da obavi posao za koji g a je Lun molio. K onačno se u jed an aest sati n ašao pred z g ra ­ dom broj devet u Finlej Stritu. Umetn ički m en adžer Stiv B rau n bio je u svom m alom birou. P repoznao je čuvenog n o v in a ra i sprem no mu sao pštio ad resu Ronde Barlou. - O na je dobrodu šn a i v e d ra devojka. Z aista je veom a d a ro v ita i lepa. N ep rav d a je to što još nije po­ stig la p ra v i uspeh. Vi biste m ogli m nogo da joj pom ognete.. Hoćete li učiniti nešto m alo d a postane poz­ n ata i traže n a ? - sav se topeći od uslužnosti reče Braun. - A ko mi on a sa m a pom ogne, p oku šaću d a njeno im e dopre na stran ice svih listova. A ko je zaista d a ro v ita i lepa, moj posao biće lak - odgovori rep o rter A rtu r M a r ­ kinč. - Ja v ić u joj da dolazite. O na treb a da zna šta v a š a poseta može da znači za nju — zaklju či Braun. M en adžer je bio uzbuđen, je r je znao šta bi za n jega značilo da

R on d a B arlo u postan e sla v n a i tra ­ žena. Tek što se beše sm estio u svoja kola, M ark in č p rim eti d a se s dru ge stra n e ulice zau stavlja jedan au to­ m obil i nehotično sa če k a d a vidi ko će da iziđe iz njega. N ep rijatn o se iznenadi vid eći da iz ko la iziđe in ­ sp ektor R o b ert Šekli. P ratio g a je pogledom i uskoro zaklju či d a i on ide kod m en ad žera R onde Barlou. O dluči da zam oli m en ad žera da in spekto ru ne saopšti ad resu, i o sv r­ tao se odakle da telefo n ira. U gleda m ali p ab s i o trča tamo, ali telefon je bio zauzet i M ark in č izgubi neko­ liko d rago cen ih m inuta. K ad dobi B rau n a, reče mu d a bi bilo dobro d a p osetilac ne sazn a gde je Ronda. — To ne bih m ogao d a u čin im ... Ne, ne m ogu da vam pom ognem , gospodine Sinlej, je r k ao m enadžer ne bavim se tim poslovim a, a već je kasno, je r konkuren t je preuzeo poslove — uvijeno i pom in jući iz­ m išljeno im e odgovori B rau n . što je bio zn ak d a je in spekto r Š ek li još uvek pored njega. — O n d a... Čuje li ko n k u ren t što ja k ažem ? — up ita M arkinč. — Sam o kažite — m irn o odgo­ v o ri lu kavi Braun. — K ad taj gost ode. odm ah javite R ondi d a se negde skloni. J a ću da požurim tam o i m ogla bi d a ne­ stan e sa m nom — zaklju či M a r­ kinč. — To bi m oglo — odgovori Braun. - A li sa d a mi oprostite, je r im am go sta s kojim im am važan, duži ra z ­ govor. O vim re č im a on dade M ark in ču nadu d a će uspeti da m alo duže zadrži in sp ek to ra Šeklija. R ep orter požuri do svojih ko la i n ajbrže što je m ogao odveze se p rem a M alta Stritu u Finsberiju, gde R on da B a r ­ lou u potkrovlju beše izn ajm ila m ali n am ešteni stan. Poslednjih d an a d evo jk a je živela kao u groznici. Blek Šedou se nije javljao, a saz n a la je da njen poseti-

23

lac na brodu nije bio niko d rugi već sam Lun, k ralj ponoći. Lik tog čov e k a joj se in ače vrzm ao po glavi i dok nije saz n a la ko se k rije iza im en a tobožnjeg arh eologa. S a d a je uzalud p o k u šav ala da g a m ak ar i n a k ra tk o vrem e potisne iz svojih m isli i da sa n ja ri o svem u onom što je doživela sa Blekom Sedouom i trenutku kad će on opet d a se po­ javi. M en adžer B rau n joj je javio da je »onaj poznati glas« pitao gde se R on d a sm estila i d a mu je on kazao njenu novu ad resu. A li Šedou se nije p ojavljivao. U m islim a Ronde B arlo u sa Lunovim likom ćesto se bezrazložno ja v ­ ljao lik lepog R ed a G elsena. Nije m ogla sebi da ob jasni zašto se to dogada. On ju je n a nešto podsećao, ali o n a nije m ogla d a otkrije šta ju je to uznem irilo. Su više su snažni bili utisci su sreta s Lunom d a bi se u sre d sre d ila n a o tk riv an je zašto ju je uzn em irio su sret s nepoznatim lepotanom , je r nije bio p rvi sličan njem u, k o g a je srela, ili upoznala. Uvek je b ila opsednuta m u šk ar­ cim a p a je z a b o ra v ljala i neke koji su im ali uspeh a u svom udvaranju. T o ga ju tra R on d a je dugo ležala i sa n ja rila . Tek u jed an aest sati on a iziđe d a se p ro šeta do N orthem pton R od a i obiđe m ali p ark, je r prolećni dan je bio m iran , a sunce je često p rob ijalo viso k e i iskid an e oblake. V ra ć a ju ć i se beše ku pila hrpu n ovin a i nekoliko p aketića n a m irn ic a da sa m a sebi sprem i ručak. B a š kad je sk ren u la iz Persival S trita u svoju m irn u ulicu, ona začu brze k o rak e iza sebe. O krenu se i iznenađeno zastade. - K a k v a slučajnost - uzviknu m u šk a ra c iza nje. — Vozio sam se S k in e r Stritom kad sam v a s ugle­ dao, ali skoro ste n estali dok sam n ašao m esto d a p ark ira m . Bio je to Red Gelsen. - M ilo m i je što sam v as srela neodlučno reče Ronda. - A ja se neobično radujem ! J e ­ ste li čuli, m olim vas, da je n aš poz­

24

n an ik na brodu bio Lun, kralj po­ noći? Pa to je veličanstveno. Čuju se čak p riče da ste vi Džejn Vitingto n ... - V olela bih da jesam - neho­ tično reče Ronda Barlou. - N eki stvarn o m isle da ste vi Džejn, ali ja znami d a niste. - K ako to da ste sigu rn i da ni­ sam ? - J e r o v am a znam više nego što m islite. Dajte mi p rilik u da vam isp ričam neke stvari, o kojim a ni­ šta ne znate. - N a prim.er, neke detalje o ko­ jim a nije govorio Blek S e d o u ... - O tkuda vam n eob ičn a m isao d a bi Blek Šedou m ogao baš meni da govori?! - Pođim o n a neko m irno mesto, p a ću vam reći sve što znam — predloži Gelsen. R on da g a pozva u svoj stan. Dok su išli i peli se uz sta ro stepenište on a je nehotično isk o sa p o sm atrala R ed a G elsena. On je uz stepenište m orao d a ide p rvi i pred njenim v ra tim a se nehotično zaustavi, da on a nađe ključ - Otkud znate d a su to v ra ta m og sta n a ? - upita on a zap azivši tu okolnos't. - Ja v io mi je Sedou — šapn u G el­ sen. — J a sam b aš išao ovam o da v a s nađem. Tog tren utka on a sh vati zašto joj se po m islim a vrzm ao lik ovog m uš­ k arca. U zdrhta od te pom isli, jer odm ah se seti i u kožu obučene Lore Espin, koju je vid ela u Redovom društvu. Ali u sp ela je da prik rije uzbuđenje i da ćuteći uvede go sta u m ali hol zakošen ih zidova zbog potkrovlja. Cim se rasko m otiše i sedoše. Ronda, ko ja beše u sp ela d a se s a ­ bere i opet postane sp osobn a g lu ­ m ica, tobože vedro reče: - Vi me podsećate na nekog. Je sm o li se sreli negde pre nego na brodu? - Znam na šta m islite... Prvo mi dajte p riliku da vam isp rič a neke

važne čin jen ice — reče G elsen pop ravlja ju či kosu i kravatu. — Slu šam vas, gospodine G lesene - odvrati R on da i p rek rsti svoje dobro izvajan e noge. — To je du ga p riča, ali ja ću vam reči sam o najvažnije. Zovem se Red Gelsen, ali rođen sam pod nekim drugim im enom . Moj p ra v i otac je n estao u vihoru r a t a ... Bio je voj­ nik. .. M ajk a je pogin u la od nem ačkih bom bi negde na D anm ark H ilu .., Im ao sam i b ra ta blizanca. A bilo nam je m anje od četiri godine i jed va se sečam tih dana. M ene je p rih v atila p orod ica Gelsen, a m og b ra ta n eka druga. Od tad a sam mu izgubio tra g i n ik ad a g a nisam v i­ deo. C a k sam zab oravio i njegovo p ravo im e - p rič ao je Red Gelsen. R on d a je sve pažljivije slu šala i u jednom trenutku reče: — To je vrlo tužna priča. — P re tri godine, već dugo su bili m rtvi m oja m a jk a i poočim, jed­ n oga d an a dobio sam pismo. P isao mi je čovek koji nije hteo d a kaže svoje p ravo ime. Bio je to moj b rat blizanac, k o ga sam ja kao m ali zvao N ju k ... Ne znam zašto sam g a tako z v a o .,. R ondi se isk rad o še suze i on a jed va izusti: — M islim d a počinjem d a shvatam. — U tom pism u brat je p isao da je on Blek Šedou i d a zbog toga ne može d a dođe k m eni i n ik ad a neće doći. K asn ije mi se ponekad javljao telefonom , a ponekad mi je pisao. Im am sva ta p ism a i pokazaću vam ih čim to zaželite. U jednom mi je rek a o sve o v a m a i m olio me d a u slu čaju neke nezgode preuzm em b rig u o vam a. Ju č e me je zvao i k a ­ zao mi adresu. Molio je d a v as po­ tražim , je r neko vrem e neće m oći da dođe - zaključi Red Gelsen. — ,Š ta želi tim da postign e? upita R onda Barlou. — Sazn ao je da sam i ja bio na brodu i da ste vi bili u Lunovom društvu. S m a tra d a je to opasn o i

da treb a d a se sklonite. On im^a b rig a oko zlata, a sm atra da vam a preti op asn ost i da treba da se sk lo ­ nite. O bavezan sam da pom ognem svom b ra tu ... Izlažem se krupnim op asn ostim a da budem um ešan, ali p re ću um reti nego što priznam bilo šta o svom jedinom bratu ob jasni Red Gelsen. D evojka zausti da nešto kaže, ali je p rekid e zvonjenje telefona. J a v ­ ljao se m en adžer Braun. Brzo joj isp rič a da će svako g tren utka stići slavn i rep o rter A rtu r M ark in č i da treb a d a g a sačeka, ali da odm ah beži s njim, je r ubrzo dolazi i in sp ek­ tor S ek li iz Skotland Ja rd a . - N isam znao da treb a da k r i­ jem tvoju ad resu pred policijom p ravd ao se Braun. R on d a p rekid e vezu i sao pšti Gelsenu šta joj ja v lja njen m enadžer, a zatim dodade: - Uzeću sam o svoje najvažnije stvari, p a ćem o odm ah otići sa re ­ porterom . O na brzo u d va k o fe rč ić a n ab a ca svoja dokum enta, d ragocen o sti i nešto odeće. Je d a n k o fer h aljin a bio je još n erasp ak ovan . U tom tre ­ nutku začu se ku can je n a vratim a. G elsen o trča i skloni se iza vrata, a R onda otvori. Bila je zbun jen a Gelsenovim skrivan jem , ali nije im ala vrem en a da pita. Pojavi se n asm ejan i A rtu r M ar­ kinč i upita: - Je ste li vi gospođica B arlo u ? J a sam Ronda. Gospodin B rau n me je obavestio i već sam sp rem n a - go vo rila je d evojka dok je M ark in č ulazio. Ali tad a on a ugleda k ako Gelsen zam ahnu nekim predm etom i snažno u d ari novog go sta po glavi. B ila je to kožna vre ć ica ispun jen a kao p esak sitnim opiljcim a m etala i izdužena R ep orter se sru ši bez glasa, a de­ vojka kriknu, a zatim uzbuđeno upita: - Zašto ste to učinili?

— To mora tako da bude... Ne smem dozvoliti da reporter sazna da sam i ja umešan. Idemo odavde pre nego se osvesti, a vi ćete se s njim naći kad prođe opasnost — odgovori Red Gelsen. — Nije trebalo... Niste smeli to da učinite — protestvovala je Ronda Barlou. — Možda ste ga ubi­ li!

A li G elsen je n a te ra d a brzo uzm u stv a ri i nestanu iz stan a p re nego stign e in spekto r šekli. ★ Inspektor Robert Šekli stiže pred zgradu i ne osvrćući se požuri da uđe. A da je osmotrio malo bolje, na nešto više od sto jardi video bi i pre­ poznao Gelsena i Rondu Barlou, koje je bio upoznao u istrazi na brodu »Blit Kasi*. On se pope sta­ rim stepenicama i dahćući zastade pred vratima malog stana u pot­ krovlju. Dugo je kucao, a onda osmotri bravu i zaključi da bi mogao da je otvori pomoću svog noža s dosta malih alatki i ugrađenim običnim kalauzom. Posle dve minute brava popusti i on uđe oprezno osmatra­ jući. U holu beše ugašeno svetio i on vide da neko leži na podu. Po­ traži prekidač i upali svetio da bo­ lje vidi. Odmah prepoznade Artura Markinča. Pritrča i podiže mu glavu. Odmah zaključi da je samo onesvešćen. Ost­ avi ga i potraži kupatilo pa s dobro namočenim peškirom dođe i nakvasi mu vrat i glavu. - Šta se to dogodilo? - upita Markinč. - Isto pitanje sam ja hteo vama da postavim — smejući se reče in­ spektor Šekli.

- M oja g la v a ... Cini mi se da mi je ceo mozak kao k aša — požali se reporter ustajući uz posrtanje. Inspektor ga pridrža i upita: — Je li vas to mlatnula Ronda Barlou, ili njen Lun. Markinč se nasmeja misleći kako mora da je Lun bio uznemi­

26

ren čujući šta se događalo pre inspektorovog dolaska i da sada na­ pregnuto sluša. — Ne znam ko me je mlatnuo, ali znam da to nije Lun. No, sve je u redu i već sam dobro. Udaren sam nekom gumenom palicom, ili ne­ čim sličnim, jer me je onesvestilo, a nemam ni rane ni otekline na glavi - odvrati Marjiinč više zbog toga da to Lun čuje i da prestane da se brine. — Mislim da znam zašto nema rane - reče inspektor. - Došli ste da je opomenete, a vi ste legli da odigrate ulogu napadnutog i tako skinete odgovornost što ometate istragu. Gde je sada Ronda Barlou? — Mislite vi što hoćete. Malo ote­ kline ipak ima, jer napadač nije imao nežnu ruku — smejući se od­ govori Markinč. - Da bi vaša op­ tužba bila vredna i da je ne shvatim kao klevetu, zbog koje bih mogao da se žalim sudu, dodajte neki do­ kaz, pa tek onda pitajte gde je Ronda. — Ne želim da se svađam s vama. Možda i niste legli sami na pod hola... Važno je da sada saznam gde je Ronda Barlou. — To bih i ja hteo da znam - uzdahnuvši odgovori Markinč. — Onda budite svedok dok pogle­ dam stan - reče inspektor. — Mislim da su za pretres po­ trebna dva svedoka - primeti re­ porter. — Čak nijedan, ako postoji oprav­ dana sumnja da se zločinac krije u stanu. A pošto ste vi napadnuti... — Samo vi radite. Možda nađete nešto što bi moglo da zanima i jed­ nog reportera - zaključi Markinč. — Učinite mi jednu uslugu. — Ako mislim da treba... — Gubite se odavde i napišite u svom listu da policija traži Rondu Barlou i moli svakoga ko je vidi da nas odmah obavesti. — To javite policijskoj hronici, jer ja sam reporter. Ne zaboravite da to pošaljete kao pismen zahtev, jer

in ače vam nijedan list to neće o b ja­ viti. - Zašto? - Pa to je poternica, a može da se protum ači i kao kleveta, ak o se za nekog kaže d a g a p olicija traži i mole se g ra đ a n i da jave ak o ga vide. Ipak se posavetujte s p o licijs­ kim pravn ikom - šalio se M arkinč. — Do đavola, a zašto sam ja studi­ rao p ravo?! - p rogu n đ a in spektor i okrenu leđa M arkinću, koji ustade i kren u da ide. - Onda, do viđenja, in spektofel - uzviknu s vrata. — M islim do sigu rn og i za v as n ep rijatn og viđ en ja - od vrati lju­ titi inspektor. Ali M ark in č p rim eti skriven i osm eh i izvesnu sim patiju u po­ gledu in sp ek to ra Seklija. - Ipak m islim da ste mi sim p a­ tični, in spektore Šekli - zaključi M arkinč. — Izgleda d a se ipak slažem o, go­ spodine M ark in ču — odvrati S ek li i pršte u smeh. - A li sad idite, je r ne želim da od m ene izvučete kakvu izjavu. - N adam se da ću jednom ip ak n ap isati dobru reportažu, u kojoj će biti reći i o v am a - dodade novi­ n a r i izide. V U skladište b ro d arsk e k o m p a­ nije, gde su bili na čuvanju san du ci dovezeni brodom »Blit Kasi« još ran o ujutru bio je stigao čovek duge kose i m ale guste brade, ali sve to nije m oglo d a sa k rije lepotu njegovog lica i svetao pogled tam ­ nih očiju. P red stavio se kao Tom as G rin i pokazao liste u to vara sa n ­ d u ka u Keptaunu. Platio je ostatak tro šk o va ču va n ja pošiljke i rek a o d a će m oći tek naveče d a dobije vo ­ zilo g a le rije u kojoj treb a d a budu izloženi um etnički predm eti. — A li m i tad a ne rad im o i ne izd a­ jem o robu - reče čuvar. - A tad a nem am o ni ra d n ik a za utovar.

- M ožda biste ip ak m ogli nešto d a učinite - reče b ra d ati lepotan sm eštajući se i pruži dvadeset funti iznenađenom čuvaru. - Ovo je za vas, a dodaću još deset funti da obezbedite ra d n ik a posle osam č a ­ sova. - S v ak ak o , gospodine! - brzo p rih vati č u v a r i uze prvo svojih d va­ deset funti, a kad Tom as G rin pruži ostatak i to brzo strp a u džep. U veče je č u va r bio m alo iznena­ đen videči d a vlasn ik p ošiljke sam vozi kam ion, ali sad a obučen u crni rad n ičk i kom binezon. Č u v a r otvori velik a v ra ta i G rin u tera kam ion u sklad ište sve do odeljka obezbeđenog teškim m etalnim šip k am a i ogrom nim katancem , gde su smeštane p ošiljke d ek la risa n e kao ro b a velike vrednosti. R ad n ik koji je čekao pom aže da u tovar počne. R ad io je i čuvar, je r su san du ci bili suviše teški d a ih jedan čovek p re ­ nese i dien e u kam ion. B ili su utovaren i svi san duci sem zad n ja dva. A tad a se dogodi n ep ri­ lika. Č u v a r se zanese i isp usti svoj kraj, a rad nik, da g a san du k ne bi povredio, gu rn u g a tako da ovaj pade s n ajviše tačke n a koju je bio podignut. San d u k u d ari o betonski pod i ra sp a d e se, a ru žn a skulptura, ko ja je p red sta vljala n ekakvu glavu s crn ačk o m m askom , p ršće i otkri svoj zlatni sadržaj. Bile su to poluge zlata, koje je Blek Šedou sa k rio ost­ v aru ju ć i svoj neobični i uspešni plan. - Zlato!? - uzviknu ču var, ali tad a g a pogodi u d a ra c B lek a Šedoua je r on se k rio pod im enom T o m asa G rina. Čuvar pade, a radnik pokuša da pobegne, ali mu Sedou podmetnu nogu i nađe se iznad njega s pišto­ ljem u ruci.

- Budi pam etan, ak o želiš da ži­ viš, m ladiću. Uzećeš jednu polugu i to će ti biti d a r od mene. Dobro je sa k rij i posle čini šta hoćeš. Možeš d a zoveš policiju i sve isp ričaj, ali

27

sa d a budi pam etan, je r Blek Šedou u ovakvim stv a rim a ne zn a za šalu — ob jasn i mu zatim. R ad n ik se pod pratnjom pištolja m učio d a u tovari p reo stali sanduk, a zatim pokupi delove onog ra s u ­ tog. Pokupi i poluge zlata i u b aci ih u kam ion, a jednu ostavi n a podu. - A sa d a uzmi polugu i g u rn i je pod košu lju i stani okren ut zidu n ared i Šedou. R ad n ik p oslu ša strepeći. Šedou g a u d ari teškom kožnom vrećicom i ovaj pade na betonski pod. Od­ m ah zatim Šedou otvori boćicu hloro fo rm a i natopi dve m aram ice, p a ih p ostavi na lica onesvešćenih, po­ p ra v i cira d n i p o k riv a č k a m io n a i izveze g a napolje, a on da zatvo ri ve­ lik a v ra ta i uđe u kabinu. Jo š čita v sat pošto je Šedou ne­ stao u noći u sklad ištu je bilo m irno. A on da se p rvi probudi straž a r i odgurn u m ara m icu s lica najm ljen og rad n ik a. O vaj se osvesti i iziđe n apolje dok je ču va r zvao po­ liciju i o b ja šn jav a o šta se dogodilo. Posle nekoliko m in uta stigoše dva p olicajca, a četvrt s a ta k asn ije u sklad ištu su bili in sp ekto ri Džošu a B ilb e ri i R obert Šekli. Pošto s a s ­ lu šaše p riču č u v a ra i rad n ik a, u ko­ joj ovaj zadnji p reću ta zlatnu po­ lugu, koju beše nabio u m eku zem ­ lju p ored žila velikog p la ta n a na ulici isp red skladišta, Šekli reče: - S a d znam o i k a k o je Šedou izneo zlato s b r o d a ... A li k ak o g a je uneo u p rep u n i trezo r? M o ra d a je im ao k lju č e v e ... - N e želim tvoje »mudre« zaklju č­ ke! - od b ru si in sp ekto r Bilberi. Ko je m ogao d a n asluti da se u k ra ­ deno zlato s k riv a u trezoru, koji je trebalo d a g a zaštiti?! Sad i ja shvatam d a je Šedou pod lažnim im e­ nom u to vario bezvredne predm ete u trezor, d a tako ostane d o b ar deo zlata napolju. - Tvoji zaklju čci su m nogo »mu­ driji« - reče in spekto r Šekli ne p odn evši d a mu ostan e dužan. M islim d a je sta riji in spekto r više

28

odgovoran zbog ovog sm ešn og p ro ­ m ašaja. — Već b a ca š sve na m ene! — skoro jau kn u Bilberi. — M ožda bism o m ogli da ne obaveštavam o ja v n o st... - zausti in ­ spektor Šekli. — Tek on da bi n as »rastrgli« na sitne kom ade! Bolje je da lan siram o izjavu; »O bjašnjena zagon etka kako je zlato odneto s b ro d a ...« — Taj uspeh je vaš, gospodine viši in spekto re B ilb eri — zajed ao g a je Šekli. — Taj p rep red en i lupež Lun platiće mi sve m uke i svu sram otu od vrati B ilberi glaso m koji je p odrh­ tavao. — Š ta je Lun tu k riv ? — u p ita Šekli. — O dlazi mi s očiju, je ! Š e k l i ' - za u rla B ilb eri i uhvati se rukom za srce. Šekli iziđe, jer ovde više nije bilo n išta da se uradi. Znao je d a ni obaveštavan je o kam ion u i bradatom vozaču neće dati n ik a k a v rezultat, sem što će, možda, stvo riti m noge n ep rilike svim londonskim voza­ čim a kam ion a, koji n a svoju n es­ reću neguju brade. Vest o razrešen ju zagon etke ne­ sta n k a zlata s b ro d a »Blit Kasi« sve novine su p ro p ratile zajedljivim ko m en tarim a i dopunile p rič a m a o novim postu pcim a B lek a Šedoua. Je d a n siro m ašn i sk itn ica nije m ogao da plati popijeno piće u n e­ kom pabsu. - N em am jedan novčić, evo po­ gledajte - rek a o je izvrću ći džep. Ali tad a je zinuo videći k ak o p a ­ daju kru pn e n ovčan ice i jedan p a p i­ rić, na kom je p isalo : »Za poneku čašicu i nekoliko n edelja bezbriž­ nog života - Šedou«. N a listiću je bio otisnut i znak senke čovek a u crnom . Je d n a siro m a šn a p o ro d ica sp re ­ m ala se d a n apusti stan, za koji nije p latila k iriju već d va m eseca. Tog ju tra neko je ispod v ra ta ubacio

ko verat u kom e je bilo sto funti i plaćen raču n za k iriju do k r a ja g o ­ dine. R edale su se slične priče, a p oli­ cija je b ila u nedoum ici da li d a obiđe sve d a ro v an e i d a im oduzm e poklone. Šedou je bio bezobrazan, p a je poslao cveće in sp ek to rim a Bilberiju i Sekliju s listićim a n a k o jim a je p isalo ; »Utešite se ovim lepim buketom, je r za ista n isam želeo da vam zadajem b rig e — Šedou«. Tih nekoliko istinitih p rič a m no­ žile su se u stotine izm išljenih. P r i­ čalo se d a je Šedou delio novac n a sve strane. M nogi su želeli d a budu zan im ljivi društvu, p a su p rič a li d a je b aš n jim a Šedou p ružio neku pomoć, ili ih n ekako obradovao. Polako je iz ra sta la legen d a o p le­ m enitom p ljačkašu. R a sle su sim p a ­ tije za njega, a li bilo je i suprotnih m išljenja. N eki ljudi su raz v ija li teo­ riju o tom e d a će Šedou jednom ip ak p ostati u b ica i ob ičan p ljač ­ kaš, jer put kojim ide vodi u p ravo tamo. P olicijske tvrd nje da su Šedou i Lun isto lice služile su tim ljudim a k ao p otvrd a njihove teorije. - Lun je p rvo p rogo n io zločince, a onda je izm islio p ljačk e i p o m ag a­ nje sirom ašn ih. P ri tom e m asn iji deo p len a o stav lja sebi. Od p ro go n i­ telja zločina p retvo rio se u izvršio ca tobože op ravd an ih pljački. Z a r sledeči stupanj njegovog m enjan ja neće biti isklju čivo pljačk an je, a onda i u b ijan je? — go vorio je sedi i kao isp osnlk m ršav i go vo rn ik n a S p ik e rs K o rn eru u H ajd p arku . P ojedinačnim otim anjem i deobom n išta se ne postiže. T reb a m enjati svet, odnose m edu ljudim a i n iihova p r a v a ... - A šta ak o se p ojave stotine i h i­ ljade takvih k ao Lun? — pitao je neko iz m ale gru p e slu šalaca. - Biče sam o h aos i dezorgan izacija! T reb a m enjati svet i odnose m edu ljudim a. S v a k im a p r a v a d a bude čovek i d a pristojn o ž iv i... -

n astavljao je go vorn ik d a izlaže svoju n ejasn u ideju. Ali bilo šta d a se m islilo o Bleku Šedou, on je bio predm et ra z g o vo ra na ulici, u trgovin am a, b iro im a i klubovim a. D eca su p o čin jala da se ig ra ju trčeći n a sve stra n e s m as­ k a m a i viču ći da su oni Blek Šedou. V ešti trgovci odećom brzo su lan si­ ra li modu crn ih odela i širo k ih pelarin a bez ru k ava. Stotine b rad atih m lad ića u crn im odelim a i p elarin am a k retalo se ulicam a. U isto vrem e vršen e su k ra d e i provale, a svuda je ostavljan znak B leka Šedoua. P olicija je b ila očajna. A fe r a Šedou p o sta ja la je sve m utnija. A svak i slučaj p ljačke m ogao je biti baš njegovo delo i tre­ balo g a je brižljivo istraživati. A gen ti su rezign iran o uhodili sve ljude koji su želeli da izgledaju kao Šedou, a n aročito p ri njihovim noć­ nim izlascim a. Blek Šedou beše postao zago­ n etka ko ja je m učila Skotland Ja rd , Luna i m noge druge, ali i n jega je m učila jed n a n eobična zagonetka. •k Red G elsen i R onda B arlo u vozili su se dugo p rem a zap adu n ap u šta­ jući London. U ključiše se n a novi autoput p rem a Redingu, a nakon deset m ilja od Londona skren u še n a sev er uskim putem pored rečice. - K uda idem o? - upita u jed­ nom trenutku R onda Barlou. - Sklon ićete se n a m om m alom im anju, koje im am tam o napred. O staje nam još jedn a m ilja, p a ćete videti p a rk koji okružuje kuću — odgovori Red G elsen i nehotično pom ilova Rondu po oblom i lepom kolenu. O n a se trže i odm aće noge k v r a ­ tima, a zatim reče: - M islim da v aš b rat ne bi voleo d a vidi k a k o počinjete d a se p on a­ šate p re m a meni. G elsen se zagonetno nasm eja, ali ne re č e ništa. R on da je ću tala neko vrem e, a onda glasn o zaključi svoju m isao;

29

— M islim d a ne treb a da idem s vam a. V ratite me u g ra d i ja ću sa m a n aći sklonište. — B a š si luckasta, d r a g a — smejući se od vrati G elsen i n a jednom p ro širen ju ceste polako prede plitki i već ugažen i kanal. K o la se nađoše m edu šibljem. — S ta to činite?! — p ren eražen o u p ita R on d a sp rem n a d a se brani. G elsen se još uvek zagonetno sm ešk ao vad eći iz d žepa futrolu od m eke kože. Iz nje izvadi lažnu b radu i brzo je nalepi, a onda oko oćiju p ostavi belege i p ređ e kapk e jednim kom adićem bojom n atoplje­ nog sundera. R on d a je d ržala ruku n a bravi v ra ta sp rem n a da ih otvori i da beži iz kola. S a d a iznenađeno pusti b ravu i ru k a m a p ritisn u celo lice. O dm ah zatim ih spusti i, kao d a se n a d a la d a je sve to bio sam o san, opet osm otri G elsena. — T i,.. To nije m o g u će... K ako si m o g a o ? ... — m u cala je zbunjeno. — D akle, sad shvataš, zar ne? up ita Glesen. - Sad ti je jasn o za­ što sam nehotično m ilovao tvoje koleno! — S m ejao se p oku šavaju ći da je zagrli, ali on a se izvi i upita. — A čem u on a p rič a o bratu i sve o stalo? — Z a r ti to sm eta? O bičn a oprez­ nost, d ra g a - sm ejući se odgovori Gelsen. — S a d a ti je sve jasno. Ne postoji n ik a k a v brat. Red Gelsen i Blek Šedou su jedan isti, odnosno tvoj d ra g i ljubavnik. — A L o ra Espin?! Z a r je i verid b a s njom jedno isto? - ogorčeno i jed va zad ržavaju ći suze upita Ronda. — L o ra je b o gata i sam o zbog toga je poznajem . Volim sam o tebe - odgovori Red G elsen i nehotično m u licem prede izraz nezado­ voljstva. — Ti si hulja, Šed ou ' Isko ristio si m e da ti pom ažem u k ra đ i z la ta .,. A celo vrem e si putovao s Lorom Espin! K oliko puta si me posetio na

30

tom dosadnom b ro d u ? .. V rati me u London! — go v o rila je R on d a barlou i konačno brižnu u plač. - Ne budi luda, d ra g a! Živećeš n a mom im anju, gde niko ne može da n as sm eta. Sve je obezbeđeno i d iv n o ... — zausti G elsen p o k u šava­ jući d a je um iri. - Z n a m ... p ro zira n ti je plan, gade! Hoćeš da me zatvoriš, a da se oženiš tom razm aženom b o g ataši­ com! — p rekid e g a R on da i naglo otvori v ra ta p o k u šav aju ći da pobegne. G elsen stiže d a je uhvati oko po­ jasa i uvuče je n azad k sebi. - Budi m irn a i ne p ra v i gluposti - reče Ijutito. — Posle sv eg a što si s a z n a la ... Rondino telo se odjednom ukoči, a onda poče da drhti. P očin jala je d a sh vata šta se događa. V eć je vid ela svoju budućnost robinje, ali tu sliku zam eni još stra š n ija vizija. Blek Šedou n ik ad a neće dozvoliti d a on a dođe u p rilik u d a nekom e kaže njegovu tajnu, a to je moglo da znači sm rt za nju. Instinktom s a ­ m oodržan ja on a odjednom shvati d a joj ostaje sam o b o rb a za život. N ap reže sve svoje sn age da se sm iri i u jednom trenutku oseti olakšanje. Z n ala je d a joj predstoji m učna ig ra za sp asen je i osvetu čoveku k o ga je vo lela do tren utka kad g a je upoznala. - Teško mi je ... Dozvoli .mi da se snađem — p rom u ca on a tiho. - Biće sve dobro, d ra g a — odv­ rati G lesen odahnuvši kad je video d a se on a sm iruje. — O bjasn iću ti sve čim se sm estim o. I učiniću kako želiš d ra g a m oja Ronda. Z a r si lju­ bom orn a zbog Lore? - M oram o svem u da raz m is­ lim. .. N ije mi p ravo, ali šta da č i­ nim — zaključi R onda već sasvim vlad aju ći sobom. C ak je u sp ela d a mu se osm ehne. On je k ra tk o poljubi i ponovo upali motor. M alo k asn ije n ađoše se p red k a p i­ jom ko ja je štitila sta ri p ark , iza či­

jeg drveća se video samo potamneli krov neke zgrade. Četiri ogromne doge dojuriše lajući i nasrnuše prema kapiji. - Ti ne napuštaj kola, jer psi su vrlo opasni — reče Gelsen i izide da umiri životinje. On otključa kapiju i sačeka neko­ liko trenutaka. Stazom između ukrasnog šiblja i drveća dode čovek u izgužvanom odelu i razbaru­ šene kovrdžave kose. Na njemu su samo brada i brkovi bili uredni i očito negovani. Malo upale i kao ukočene oči otkrivale su neprijatnu ličnost. On otera pse oštrim uzvi­ cima i psi se povukoše. Gelsen se vrati u kola i reče: - To je Silki Lajtning'. On čuva kuću i brine o svemu. Inače je begunac iz zatvora. Bio je osuđen na dva­ deset godina. Vrlo je koristan. - Živi li sam ovde? - upita Ronda. — Ima dve žene — smejući se reče Gelsen. — I on dve žene — kiselo se nasmeja Ronda. Gelsen ne odgovori ništa shva­ tivši njenu gorčinu. Vozio je vrlo polako čekajući da’ Silki zatvori kapiju i žureći da'prestigne kola. Šiblje je činilo zaštitni zid do kroš­ nji drveća, a one su zaklanjale vidik sve dok staza pod uglom ne skrenu do druge, unutrašnje kapije visoke deset stopa. Ograda, koja se pru­ žala desno i levo od unutrašnje ka­ pije bila je od žičane mreže i isto to­ liko visoka. Silki priđe deblu jednog drveta i uze dug crni štap, koji je bio tamo naslonjen. Njime gurnu vratnice kapije i ude, a onda se zadrža kod jednog stuba. Tek posle toga ru­ kama povuče drugo krilo kapije i propusti kola. — Kapija i ograda su smrtonosni. U njih je puštena elekrična struja — objasni Gelsen. — Spoljna

U prevod u znači: svile n a munja.

ograda i psi obezbeduju da neko ne pogine slučajno pokušavajući da se ušulja na imanje. — Ali to nije dozvoljeno! — uzviknu Ronda. - Čitala sam da niko ne sme da obezbeduje svoje imanje, ili kuću. — Niko i ne zna da je puštena struja, izuzev mene, Silkija i nje­ gove dve žene, a niko i ne može da sazna - zagonetno se smeškajući odgovori Red Gelsen. Devojku sa sto zanimanja prodoše žmarci. Ona se osvrnu i ugleda Silkija kako zaključava vratanca na teškom metalnom stubu. Nije joj promaklo ni to da su vratanca slična onima na sigurnim se­ fovima. Odmah je znala da je tamo prekidač za struju puštenu u ogradu i kapiju. Njena razmišljanja o tome prekide zaustavljanje kola. — A kako psi ne poginu na ogradi? - upita Ronda čim iziđe iz automobila. — Oni su dresirani i znaju da ne smeju ni blizu ograde. To su prave zveri. Mene poznaju, ali i ja ih se plašim. Jedino Silki im je pravi go­ spodar. Noću dve doge dovede u unutrašnji krug kuće, a dve ostaju tamo - objasni Gelsen osmehujući se, ali Ronda je znala da joj sve to govori da isključi svaki njen poku­ šaj da bez dozvole napusti ovo neo­ bično mesto. — Sve je to vrlo neprijatno. Podseća na zatvor za ubice — reče Ronda. — Nije tako, draga - reče Gel­ sen. — Imamo divnu cvetnu baštu, veliki bazen za kupanje i sve blagodeti za uživanje. Silkijeve žene od­ lično rade i kuvaju, a on je siguran čuvar. — Mislim da sam ranije ćula la­ vež pasa... Jesi li me dovodio ovamo? - upita devojka. — Da. U podrumima kuće imam izvrsno sklonište. Nije lako biti Blek Šedou - odgovori Gelsen i uze je pod ruku.

31

R on da Barlou bese sh vatila da je tog tren u tk a p ostala ro b in ja n a s tra ­ nog ćo vek a i kad se n ašla u sklon i­ štu, on a pade na m eki ležaj, na kom e je n ek ad a m islila da je srećn a. Suze joj gru n u še i on a tiho zap laka. Blek Sedou p oku ša da je umiiri, ali onda odustade. Izišao je n apolje d a S ilk iju Lajtningu kaže k ak o da p ostupa sa zarobljenicom . K ad se opet nađe pored Ronde, ona tiho reče: - O stavi me neko vrem e da se n avikn em na sve što sam d an as saz­ nala, - Ali ja m oram nazad u London. O staje nam sam o dva sata za ru čak i ljubav — reče Sedou. - N isam g la d n a ... A lju bav... M islim da d an as n isam ni za lju­ bav. M olim te da me ostaviš sam u - ponovi R on d a svoju želju. - Želim d a ti sve bude po volji od vrati Gelsen. - Ako želiš, možeš d a šetaš po vrtu, ali pazi se blizine ograde, je r m ogla bi da pogin eš čak i kad bi dod irnu la neku gr anu, koju v etar n agne do žice. Po kuči možeš slobodno d a se krečeš, a kad ti ne­ što zatreba, pozovi Lajtninga. Je d n a od njegovih žena biče ti uvek na u s­ luzi, m ad a c rn k in ja ne zna engleski. O na govori špan ski, ali i ti g a znaš. - C rn k in ja?! - začuđeno upita Ronda. - Da. On ju je doveo iz Ju žn e A m erike. D ivlja je i zla, ali g a se dovoljno p la ši — odgovori Red G el­ sen ustajuči. - J a sad odlazim. S u ­ tra ću opet biti uz tebe. D evojka sam o klim nu glavom gledajuči k ak o Blek Sedou, odnosno Red Gelsen, odlazi ostavljaju ći je zatvoren u i u vlasti odbeglog za tv o r­ e n ik a i zločinca.

Te noći Red G elsen se sa svojom veren icom rastao tek u ponoć. Lora E spin je b ila p rista la da ubrzaju dan ve n ča n ja i upozn ala R ed a sa ocem, kom e je p rič a la o tome d a je G elsen eri, ali da p oriče plem ićku

32

titulu, je r je »m oderan i slobodou­ m an čovek«. -- A d a li on im a od čega da živi, ili te uzim a zato što m isli da sam ja bogat? - p itao ju je otac O skar Espin. - S igu rn o da im a n o vaca više nego mi, jer v e č e ra s mi je poklonio prsten, ogrlicu i n aru kvicu koji k o ­ štaju hiljadu i dve stotine funti od govorila je Lora. - S igu rn o m isli da će dobiti m nogo više — prim eti otac uzdahnuvši. — A trebalo bi da mu kažeš kako stoje stvari. J a neću m oći još dugo da se održim . S a brodovim a ide sve slabije. - P rič ala sam o tome Redu. On kaže d a želi sam o mene, a poslove ćem o srediti, jer on im a dovoljno k a p itala za nove poduhvate. Sku p i nakit, koji beše dobila nje­ go va kći, a uz to uglađeno držanje v e re n ik a i njegov lep izgled behu odobrovoljili O s k a ra E šp in a i on lju­ bazno dočeka G elsena. O dlazeći u svoj londonski stan G elsen je m aštao o legalnom po­ kriću svog bogatstva, koje beše nag ra b io u p ljačk am a i zadnjoj krad i zlata s broda. Kad uđe u stan, on pruži ruku da upali svetio, ali tada g a nešto ud ari po glavi i on se bez svesti sru ši na pod. Kad se osvestio, p oku ša da se digne, ali se sap lete i pade. Tek on da shvati da su mu spale pantalone. Jo š više se začudi kad utvrdi da mu je i donji veš svučen do kolena. S ta se dogodilo s njim ? Sečao se d a je dobio u d a ra c po glavi, ali nije m ogao da odgonetne to što su mu pantalone i veš svučeni do kolena. To je bila zagon etka, ko ja je m u­ čila R ed a G elsena. Pom islio je da g a je n apao neki hom oseksualac, zločinac i m an ijak i to g a je dovo­ dilo do besa. Ali nije m ogao da ot­ k rije bilo k a k a v zn ak da je to bio razlo g napada. A šta je drugo mo­ glo da bude'’

Dugo je Red G elsen ostao budan i zam išljen. Nije nalazio odgovor na p itan ja kako je n ap ad ač ušao u stan i zašto g a je napao. N išta nije bilo odneto. Jed in i odgovor bio je 'da je nešto uplašilo n ap ad a č a i da je pobegao pre nego je izvršio svoj sm išljeni zločin. Pošto proveri svoj pištolj i bravu na vratim a, Gelsen izm eša jak kok­ te l i popi ogrom nu čašu tako da ga je uskoro alkohol dovoljno om am io da utone u n em iran san. - Prvi put u životu m orao sam da otkrijem nečiju zadnjicu d a bih utvrdio njegov identitet, hiljadu mu belega na bedrim a - gunđao je |v-'Iakferson vozeči Luna p rem a skloiiištu. ,| - Jo š n a brodu sam sum njao da su G elsen i Bleš Sedou isto biće. R onda Barlou, izgleda, nije to zn ala ;i nije p rep ozn ala svog ljubavnika. To me je pokolebalo. S a d a smo projv erili njenu priču d a Blek Šedou I im a na kuku beleg sličan znaku uz;vika. Ovo što sm o učinili bio je [najbrži način da to proverim o ‘ reče Lun. - Ipak nije trebalo da g a ostavim o sa spuštenim pantalonam a. Tvoje šale p o n ek a d .., - B aš bih voleo da znam šta Š e ­ dou m isli posle te moje šale - smejuči se p rekid e g a M akferson. Dok su to ra sp ra v lja li stigoše na početak Flit Strita. U tom trenutku ih p retekoše jedn a p o licijsk a kola, a d ru ga im se približiše vozeći za njima. Je d a n p olicajac na m otoci­ klu se izra v n a s njim a i dade znak da se zaustave. - Sta da učinim? - upita M ak ­ ferson. - Daj g a s i n a prvom uglu skren i k a Temzi — odvrati Lun. 'Sn ažn a Lunova ko la kao d a p oskočiše i sjuriše se u jednosm ernu ulicu sa z a ­ bran jen e strane. M otociklista se brzo okren u i poveze za njima. P red ­ nja p o licijsk a ko la behu p ro m ašila ulicu i stadoše, a d ru ga jurn uše za 2 ' X - 100 (673)

Lunom i M ak ferso n o m uključivši siren u za uzbunu i zaustavljan je sao b raća ja . N ekoliko autom obila jed va izbegoše su d ar sa Lunovim ko lim a i om etoše policijsku poteru - H vataj p rv i dozvoljeni ugao! uzviknu Lun. M ak ferso n uspe da sk ren e u Esekt Strit, a on da M iiford Lajnom i jednom kratko m ulicom stiže na Templ. Lun stiže da uključi patent za izm enu b ro ja kola, a zatim pusti brizgaljke za izm enu boje kola. Bilo je prošlo sam o tri m inute od p oku­ š a ja policije d a ih zaustavi, a oni su se već vozili m irno i polako u ko­ lim a dru ge boje i s drugim brojem. O prem a za trenutno m enjanje b ro ja i boje ko la bila je Lunov stari izum, koji mu je već nekoliko puta u životu pom ogao da lako um akne policijskim poteram a. - M ora d a je neki policijski agen t m otrio n a R eda G elsen a i pozvao patrole da n as zaustave zaključi Lun p op ravljaju ći p eriku i m asku, kojom p re nekoliko tren u ­ ta k a bese izm enio svoj izgled. M ak ferso n beše stavio tvrdu kapu vozača i n ao ćari s običnim staklim a što mu je takođe izm enilo izgled. U tom trenutku ugledaše jedn a od onih policijskih ko la koja su ih gonila. D olazila su za n jim a i obidoše ih dovoljno polako da Lun n a jakom uličnom svetlu stiže da p rep ozn a in sp ek to ra Džošun Bilberija. - S ad ti p rati njih - reče Lun. P olicijska ko la su još neko vrem e k ru žila tim k ra je m grad a, a onda stadoše pred jednom kućom na M egpi aleji. In spektor B ilber iziđe iz kola i uđe u kuću. - D akle, to je kraj u kom e sta­ nuje lažljivi B ilberi - sm ejući se reče Lun. - Je d n o g a d an a razgovaraćem o s tim čovekom. - Z a r ne bi bilo najbolje da to u či­ nim o odm ah? — upita M ak ferso n željan poduhvata. - Z a ovu noć sm o učinili dosta. 33

Utvrdili sm o ko je Blek Sedou i sva njegova odela dobro snabdeli » ste-, riicam a«. O staje nam d a oslušnem o kud se sve kreće i šta pred uzi ma. Jo š uvek ne znam o šta da učinim o s n jim - odgovori Lun zam išljeno. N jega je već d an im a m učilo r a z ­ m išljan je šta da učini s tim čudnim lupežom, koji je p obrao toliko sim ­ p atija zbog poklona siro m ašn im a i nesBećnim.v. Lun nije znao kako da izm eni tog lepog m ladića, a neprih­ vatljiva mu je bila pom isao da g a izruči policiji. VI - Bio nam je na dohvatu ruke, ali vi ste g a ispustili — Ijutito je go ­ vorio in spektor Bilberi svom kolegi R ebertu Sekliju. - J a sam utvrdio d a neko nepoz­ van ulazi u stan R ed a Gelsena. Izra­ zio sam sum nju d a su to Lun i nje­ gov p rijatelj m orn ar M akferson. Zatim sam pozvao - pom oć i vi ste preuzeli stv a r u svoje ruke. Umesto da ih p ratim o i utvrdim o gde se sk rivaju , vi ste brzopleto odlučili da ih uhapsim o. Pa ne može svak tek tako da uh apsi k ra lja ponoći - v r a ­ ćao mu je punom m erom m ladi in ­ sp ek to r Sekli. - S a svojom patrolom sam mu p re se k a o put, ali vi ste bili šeprtlje. Da, vi u zadnjim kolim a! — Ijutito odvrati Bilberi. Jo š dugo su se svađ ali oko toga ko je k riv što im je Lun izm akao. U jednom trenutku in spektor Šekli reče da vode prazne razgovo re i d a treb a učiniti nešto pam etno. - U obraženost m ladosti! - uzviknu B ilb eri - Š ta je to, po vašem blistavom m išljenju, pam etno da učinim o? - P a ... N a prim er, da n astavim o p raćen je R ed a G elsena, jer on je m orao videti Luna, a Lun je im ao neki jak razlog da poseti tog m om ka - m irno od varati Šekli. B ilb eri je podrhtavao od Ijutine, ali konačn o mu je uspelo da se sm iri i tad a reče:

34

- Pozovite G elsena, jer želim da g a saslušam . Dok je Gelsen stigao da se sp rem i i dode ii Skotland Ja rd , p ro šla su dva sata. Bilo je jedan aest sati kad je stigao. Inspektor Bilberi odm ah pređe na stav i upita: - Poznajete li vi D onalda Sikerta, odnosno Luna, k ra lja po­ noći? - Da, gospodine in spektore odgovori m irno Red Gelsen. Inspektor B ilberi od uzbuđenja zbog takvog odgovora pocepa list p a p ira n a kom e beše n ap isao p ita­ nja za m ladog G elsen a, a ruk e po­ češe d a mu drhte. - O-ho! V elik a izjava! D akle, potp isaćete p rizn an je da poznajete Luna? - Z a r je to potrebno? O tome da g a poznajem, istin a kao arh eologa D ejvida K im berlija, p isale su sve novine. O tome sam govorio i u jed­ noj televizijskoj em isiji, zajedno sa svojom veren icom Lorom Espin m irno odgovori R ed Gelsen. - Ne m islim to ... Pitao sam da li uopšte, in a č e ... d a li poznajete Luna? Je ste li se viđ ali s njim p re i posle d o g ađ aja n a brodu? — zbu­ njeno n astavi da p ita in spektor Bil­ beri. N jegov ko lega Š ek li je sam o m irno slušao. N isu slutili da raz g o ­ vor slu ša još neko, a n ajm an je da tu m ogućnost im a Lun, iak o je trebalo d a predvide takvu m ogućnost. G elsen isp rič a k a k o je upoznao tobožnjeg arh eo lo g a D ejvida K im ­ b e rlija na brodu »Blit Kasi« i zak ­ ljuči: - Posle k rađ e zlata nisam g a v i­ deo i ne znam gde se skriva. - Z a r v as nije posetio prošle noći? - M islim da nije. - Kalto to m islite?! Š ta im a da m islite? Posetio v a s je, ili nije! - Iju­ tito uzviknu in sp ekto r Bilberi. - K ad sam u šao u stan, neko me je u d ario i ja sam izgubio svest. Kad sam se osvestio, nije bilo nikog, Je r,

pregledao sam sve prostorije odgovori Gelsen. Objasni da ništa nije odneto, ali prećuta to da su mu bile spuštene pantalone, jer nije želeo da izgleda smešan, a zatim upita: - Da li me vi pratite i nadzirete? - Otkuda vam takvo pitanje? odvrati Bilberi. - Nisam toliko glup da ne shvatam neke činjenice. Vi ste videli da je neko dolazio u moj stan, a verovatno i da je otišao posle mog ulaska u kuću. Dakle, neko je uho­ dio ili mene, ili moj stan. Pomišljami na to niste li me vi napali i onesvestili, jer ste bez rešenja o pretresu hteli da pogledate po mojim so­ bama - objasni Red Gelsen, - H m '... Ima logike u tome.., Slu­ čajno smo osmatrali stanove nekih lica, koja su putovala brodom »Blit Kasi«, pa smo tako slučajno videli da vas posećuje Lun... To nije nadzi­ ranje, niti kršenje vaših prava... Više zaštita, jer Lun je opasan isprekidano i prilično neubedljivo objasni inspektor Bilberi. Red Gelsen napravi uvređen iz­ raz lica i reče: - Izvolite me pratiti i dalje, jer ja nemam šta da krijem. Ali ne oče­ kujte moju saradnjo, jer sam uvre­ đen summjićenjem. Uskoro treba da se venčam sa gospođicom Lorom Espin, a vi me držite na listi sumnji­ vih. Kakvi su vaši razlozi'?’ Zar nije jasno da sam putovao sa svojom devojkom iz sasvim drugih razloga nego što je pljačka zlata? Ništa više nemam da kažem, - Mi vas ni najmanje ne sumnji­ čimo, ali vodimo istragu protivu Luna, koji je, po mom dubokom uverenju, ujedno i Blek Sedou odgovori inspektor Bilberi. - To je moguće - tiho dodade Gelsen. - Zato tražimo vašu saradnju. Vi znate tobožnjeg Kimberlija. Ako negde ugledate to lice, pozovite nas i pomognite da ga uhvatimo — izmenjenim i ljubaznim tonom reče inspektor.

- A d a li ću i dalje bit pod p ris ­ m otrom v aših ljudi? - M islim da to više nije po­ trebno. V a ša reč da čete nam po­ moći u istrazi biće dovoljna. - N aprotiv, ja želim da budem pod zaštitom , jer ako je Lun bio posetilac u mom stanu protekle noći, ja više nisam siguran. On je op ljač­ kao zlato sa broda oca moje verenice, što je gospodinu Espinu p ričin ilo m nogo štete. Ko će poveriti d ragocen e terete njegovoj kom ­ pan iji posle te ogrom ne pljačke zlata? I sam im am priličn o bo­ gatstvo, p a je m oguće da Lun želi i m ene d a opljačka. Imam m alo im a­ nje i poljsku kuću i želim da me posetite i u stanu i tamo. S p rem an sam da v as pozovem kao goste i da vam pružim m ogućnost da sve pretresete i na im anju i u mom stanu - 'izloži Red Gelson svoj predlog. - A li mi to ne želimo - brzo odv­ rati Bilberi. - Dovoljno je da sam i tražite pratnju, ako m islite da vam u nekom trenutku preti opasnost. - U činiču tako. Već u podne že­ lim d a idem do svog im anja. Je d n a p atro la m ogla bi da pogleda da li me neko p rati - zaključi Red G el­ sen. Izm enjaše ob avešten ja o b roje­ vim a telefona i on zatim isp riča k ako je im anje obezbedeno po­ moću op asn e doge, jednog »vernog i poštenog čuvara« i dru ge ograde, ali ne pom injući električnu struju. Znao je da će g a p olicija p ratiti do im anja, ali ne i u njegovo sklonište. On m irno napusti Skotland Ja rd , ali isp red te m irnoće sk rivale su se brige. Brzo je stvarao plan da sa ­ k rije sve trago ve svojih avantu ra. •k - Dakle, um esto da p ratim o Gelsena, bićem o tam o pre n jega i oslušnućem o sve njegove razgovo re zaključi Lun sedeći sa Sam juelom M ak ferso n o m u velikom »landroveru« s natpisom autom ehanič a rsk e rad io n ice za pom oć n a dru­ movima.

35

Bili su obučeni u rad n ičk e kom bi­ nezone i dobro m ask iran i, da ih ne bi p rep o zn ala ni sam a Džejn Vitington d a ih nije vid ela kad su napu­ stili sklon ište sk riven o iza Umetničkog foto salon a »Vozefina« Kad je u jedan sat posle podne Red G elsen stigao u svoju poljsku kuću, lan d ro ver je bio p a rk ira n na brežuljku pola m ilje dalje od sklon i­ šta B leka Šedoua. U ređ aji za p ris ­ lu škivan je bili su uključeni i tre­ balo je sam o da se koriste. Blek Šedou je video policijsku patrolu, koja g a je p ratila, ali nije slutio da je Lun takode u blizini.

m esecim a bavio tom devojkom i putovanjem zbog zlata n a »Blit Kaslu«, a za to vrem e o rg an iza cija je slabila. Pili su i um esto d a n a­ dziru n aše n ajlepše kolgerle, oni su ih uzeli za sebe — izloži Silk i Lajt­ ning. - Koje devojke su doveli? - Tu su P o ljak in ja Andis, crnok o sa E va M oreno i on a n ajle p ša od svih. Peri Erter. S ve tri su bile pi­ jane, a uz sve to p rep lašene. Strp ao sam ih u sklonište, a B ak Rili um ire. M orao sam da g a raz o ru ­ žam i vežem jer je tražio lek arsk u pomoć. - Likvid iraj g a i sp ali još noćas — mirno naredi Blek Sedou. — A

Iako je Lun bio naviknut da ga ništa mnogo ne iznenađuje, ono što je čuo tog popodneva, veoma ga je začudilo. Bila je to sasvim nova slika o Redu Gelsenu, odnosno Bleku Šedou. Do tog trenutka Lun je mislio da Blek Šedou živi dvostru­ kim životom i igra dvostruku ulogu, a ona je bila trostruka. - Halo, Silki! - počeo je Sedou čim je stigao iza ograde pod veli­ kim naponom električne struje. Ima li šta novo? - Ima neprilika — odgovori Silki Lajtning. — Fejtfulovi momci su pri­ lično zabrljali.

gde je Ronda Barlou?

— Šta se dogodilo? — upita Se­ dou. - Prva pljačka u Vimbldonu je dobro izvedena, ali ona u Islingtonu je pošla naopako - poče da priča Silki Lajtning. - Grupu je vodio Bak Rili, koga sam davno hteo da uklonim. Bio je pijan i vodio je tri devojke. Naišla je policija i došlo je do pucnjave. Ubijen je jedan polica­ jac, a Bak Rili je ranjen u ruku i levo oko. Doneli su ga ovamo, a i devojke, koje je policija videla. mo­ rale su da se sklone.

— Sve si ih prim io ovde?! — zapa­ njeno upita Sedou. — A šta sam mogao da učinim? Devojke su preplašene, a znaju o lju­ dima cele Fejtfulove grupe. Ti si se

36

- N isam znao šta da radim , pa sam je ostavio sa tri nove devojke. Ovo je sad a postalo žensko sklon i­ šte. R ekao sam Fejtfulu da noćas pošalje oba m om ka koji su bili sa Rilijem . - Koji su to? - K ad mi je Fejtful rek a o šta se dogodilo, dodao je da su to bili izvesni B ra js Hepbel i Glen Vikmen. Kaže d a su često p ra v ili poneku glu­ post. S a d a ih p o licija goni, jer ne­ kako su sazn ali ko je stalno u društvu B a k a R ilija. S lu šao sam rad io i znam d a ih potere već traže. - Ti stvarno imaš mnogo loših vesti. Dobro je što si ih pozvao ovamo. Pozovi Fejtfula i kaži mu da odlažem nalog za brodovlasnika. On je trebalo da ukloni oca moje verenice, ali sada mi to ne odgo­ vara — zaključi Blek Sedou. Zatim on pode do prizemne pro­ storije u kojoj je vezan ležao Bak Rili. Ćulo se kako kuka i doziva pomoć. Sedou uđe i stade iznad ve­ zanog zločinca.

- Zašto vičeš. R ili? - upita Š e ­ dou. - Idi do sto đavola, prokleti balavče! - od vrati ran jen i gangster. - Krvarim i vezan sam. a ti pitaš...

- Sam si kriv, budalo! - odvrati Šedou. - N ap iješ se i v u c a ra š se s

devojkam a. koje treb a d a z a rad e novac. Ubio si p o licajca i n avu kao nam n a v ra t p olicijske brigade, a sa d a cviliš kao ku kavica. - A ko si ti prokleto kopile?! o p sova ran jen i g a n g ste r i klonu n a ležaj. Blek Šedou m u grubo otrže zavoj za o k a i k rv pljusnu niz un akažen o lice. - Ne, p reklin jem te! U m irem ! jau kn u B ak Rili. Red Gelsen, odnosno Blek Šedon, sa d a postade neko treći. Oči mu se suziše i on poteže pištolj. R an jen ik jau kn u i strah mu još više izoblfci un akažen o lice. Duboke bore n a n je­ govom širokom ćelu se još više produbiše, a suze potekoše iz nepovređenog oka. Sedou n an išan i u k rv a vu ran u i poteže oroz. O dm ah zatim požuri do Lajtn in g a i reče m u d a je R ili um ro i da treb a da ukloni leš. - Čuo sam p ra s a k i zah valan sam ti zbog toga, je r b aš ne uživam u takvom poslu - sm ejući se reče Lajtning. — Spu stiću g a u ložionicu, a za vršić u sve tek pošto g a p o k a ­ žem H epbelu i Vikm enu. G de je zad­ n ja ran a, da je p rik rije m ? — N em a nove ran e — odgovori Blek Sedou. Lajtnin g klim nu glavom s razum evan jem i ode d a obavi svoj deo posla. Blek Šedou požuri do tajnog u laza u podzem no sklonište i u s­ koro se nađe u svojoj sobi, do koje devojke nisu m ogle d a dođu. On p om aće jednu sliku i otvori prorez, kro z koji je video p ro stra n i po­ dzem ni salon. B aš u tom trenutku R on d a Barlou je go vorila: — U veravam vas, devojke, ovo je sklon ište B lek a Sedoua. S a d a ste m nogo videle i m nogo znate. O davde nem a izlaza. Za v as bi b ila p ra v a sre ć a d a ste se p red ale poli­ ciji. — M om ci su rek li d a je ovo sklo­ nište njihove band e i n ik ad a nisu sp om in jali S ed ou a — reče p lavo ­

kosa Konstanca Andis igrajući se svojom dugom kosom spletenom u tešku svetlo-zlatnu pletenicu. - Ali zašto bi nas ubili? - pitala je Eva Moreno čiji izgovor je oda­ vao njeno italijansko poreklo. - Ja mogu da razumem strah ove devojke — odgovori joj Peri Erter oblačeći prsluk na svoje pune i lepe grudi. — Ako je ovo sklonište glavnog šefa, teško ćemo otići i biti slobodne. - Treba da se udružimo. Blek Sedou, čije pravo ime je Red Gel­ sen, opljačkao je zlato sa broda »Blit Kasi«. Iz vaših priča sada znam da je on i vođa gangsterske bande. Priče o njemu kao dobročini­ telju nisu sve izmišljene, jer ja to znam. Činio je to iz nekakvih svojih razloga. Možda je to bila igra ubice - pričala je Ronda Barlou pada­ jući u vatru. - Pa šta da učinimo? - upita Eva Moreno. - Pokušaćemo jedino što se ovde može - poče Ronda. - Već si rekla da nema mogućno­ sti za bekstvo, jer visoki napon u unutrašnjoj ogradi i krvožedne doge u drugom pojasu parka... prekide je Poljakinja. - Blek Sedou treba da dođe. Spre­ mimo se da ga savladamo. Našla sam dva noža i spremila čvrste gaj­ tane iza zavesa. Kad ga vežemo i stavimo mu nož pod grlo, tražićemo' da nas izvede iz ove kuće smrti — zaključi Ronda Barlou. Red Gelsen se zlobno smeškao slušajući ceo razgovor, a onda opet iziđe iz skloništa i potraži Silkija Lajtninga Obavesti ga o svemu šta je čuo i zaključi: - Poigraćemo se malo s njima, a kad nam ne budu potrebne, nestaće kao Sara Kemin. - Ronda je razgovarala i sa negritom. Sada se i crnkinja čudno ponaša. Primetio sam da stalno raz- ^ govara sa Agnesom Ren, kao da kuju kakvu zaveru. Uvek sam opre­ zan sa svojim ženama, ali sada su

37

veom a sum njive. D an as sam m o­ trio n a njih — od vrati Lajtning. - U vek sam pom alo brinuo zbog te dve žene. Znam da teško podnose to što su zatočene ovde već dve go­ dine. S a li U la je divlja, jer njena c rn a č k a k rv ne m iruje. A gn es Ren, izgledalo je, bila se p om irila d a se p o k o rava, ali ako nasluti m oguć­ nost. .. Pričuvaj se dok stignu Hepbcl i Vikm en. A sa d a hajdem o kod one četiri dole — reče Šedou. - Po­ zovi p rvo Peri E rter i Evu M oreno i reci da treb a d a idu u London. S ilk i Lajtning pozvoni u n u tra š­ njim telefonom i pozva devojke. K u ća je im ala u ređ aje p reko kojih se m oglo go voriti sa svakom p rosto­ rijom u kući pojedinačno, ili sa svim a odjednom. Ti uređ aji nisu im ali n ikak ve veze sa telefonskom linijom u spoljnom sistem u. Taj tele­ fon je bio zatvoren u naročitom sefu, a sam o se zvuk njegovog zvo­ n jen ja pren osio na više m esta u kući i zgrad i sa garažo m i sp rem i­ štim a. Silk i Lajtning je bio nadim ak odbeglog rob ijaša, čije p ravo im e je bilo Dizi Gibs. Bio je zločinac čije im e p re pet godin a dugo nije s ila ­ zilo sa stra n ic a k rim in alističk e hronike svih en gleskih i b ritan skih li­ stova. Sum nje za više ubistava, jedno dokazan o ubistvo, tuce p ro ­ v a la i desetine razbojn ičkih n a­ p ad a na žene i usam ljene ljude s a č i­ n javali su zbir njegovih grehova. N a sudu se bran io sam o tako što n išta nije prizn avao. O dgo varao je tiho i blago, zbog čeg a je nazvan S v i­ leni. A li optuživan je za napade koje je izvodio brzo, m unjevito. Zbog toga je dobio dodatak n a­ dimku, M unja. I sam je voleo da g a zovu S ilk i Lajtning. Zato Belk Sedou, Džon Fejtful i d ru gi ga n g ste ri nisu ni spom in jali im e Dizi Gibs. S a d a je Lajtnin g stajao p red u la­ zom u podzem lje kuće. D ržao je p i­ štolj u ru ci i ček ao da devojke iziđu. P rolaz je bio način jen vrlo vešto. U ru p icu među kam en e blokove u vla­

38

č ila se ru č ic a du ga četiri stope. O kretan jem se sta v lja la u pogon obična d izalica u g rađ e n a pod stepe­ nište, ali u zidan a kao d a tam o nem a ništa, sem podloge za kon ­ stru kciju stepeništa, koje bi se podi­ glo i otkrilo prolaz. P ojaviše se dve devojke, ali iza njih p oviriše još i R on da i P o ljak i­ nja. - A šta je sa nam a'!’ - upita Ronda. - V as dve idete naveče, sledečim kolim a. Selim o se odavde — tiho i blago reče Silki, a zatim izvuče šipku za o k retan je i p ritisa k stepe­ ništa sab i ko n stru kciju na staro mesto. Blek Šedou je sedeo u p rostran oj n aslon jači u uglu velike sobe za rad, k a rta n je i dnevni boravak. S ilk i reče d evo jk am a da sednu. - Isp ričajte šta se sve dogodilo — reče Belk Sedou. - A ko ste v i? — upita P eri Erter. - J a sam še f ovde i treb a da slu­ šate. Slu šaju m,e i ostali - odgovori

Sedou. - Š ta je sa B akom ? - upade E va Moreno. - J e li on bio tvoj m om ak? up ita Šedou. - A ko se to može tako da n a­ zove. .. - neodređeno odgovori Eva M oreno. - Z ab o ravi ga, m ala - reće Š e ­ dou. - Sam je k riv za nesreću. Nije trebalo da pije, a još m anje da um eša i v as tri n ajlepše devojke grupe. - J e li još živ? — u p ita Eva. - N ije ,.. više nije — tiho reče S ilk i Lajtning. Devojci uzdrhtaše usne i oči joj zasuziše. O na saže glavu i dlan o­ vim a p okri lice. P eri E rter ju je r a ­ doznalo gledala, a on da osm otri Gelsena. - Dakle, vi ste taj lepi i slavni B lek Šedou - reče lepotica tonom koji nije zvučao kao pitanje, nego kao zaključak.

- N eki m isle d a jesam - n eod re­ đeno odgovori Gelson. - Zašto ste n as pozvali? — upita devojka. Z a r niste čule d a treb a da idete u g ra d ? — odvrati Gelsen. - N isam toliko glup a da u to verujem . Tam o n as goni policija, a ovde sm o m nogo videle i saznale. D akle, šta ćete da učinite s n am a? M ožda postoji bolje rešen je od d av­ ljen ja i b a can ja u Temzu. - P a ti si in teresan tn a i h ra b ra d evojka - iznenađeno reče Gelson. — M ožda si u pravu. A ko budeš g o ­ v o rila istinu, onda im a nade. - N as četiri smo raz g o v a ra le dole u skloništu. M islim o d a ćete n as ubiti, ili uvek držati ovde. Bolje je ovo drugo - neobično m irno i s osm ehom odgovori Peri Erter. - I šta ste se dogovorile, sobzirom n a takve slutnje? - Htele sm o d a vas zarobim o i n ateram o d a n as pustite. A li pištolj ovog m om ka i poziv d a dođem o sam o nas dve pokazali su nam đ a to ne vredi. - Ko je predložio taj plan ? - M ogla bih da kažem , ali neću, je r nije važno, a nije ni lepo - sm ejuči se odgovori Peri. N jen a svetlo-kesten jasta k o sa u o k v iriv ala je krupn e oči, visoke obrve, lep nos i zanosna, p u n aćk a usta. Njen stas i obline su otk rivali potpun sklad ove lepotice svesn e i svoje lepote i opasn osti u kojoj se našla. Red G elsen požele da je bolje upozna i dade zn ak Lajtningu da odvede Evu M oreno. - Šta će biti s njom ? — upita P eri Erter. - N em a n ikak ve opasnosti. P r a ­ vice društvo m om prijatelju, a onda ćem o v as v ratiti kod Ronde i Konstan ce - um iri je Blek Šedou. O n a klim nu glavom i p ro p rati pogledom odlazak devojke i n eob ič­ nog tam n ičara, ko]i je sam trebao da bude pod sigurnom stražom . Blek Šedou je posm atrao neko vrem e Peri E rter, a onda reče:

— Pričaj mi o sebi. — Nema mnogo da se priča. Bila sam lepa tinejdžerka, ali otac i majka su mi ograničavali slobodu. Želela sam da doživim sve što po­ stoji. .. Da, htela sam da uzjašem ži­ vot, kao lepa jahačica što se vine na belog konja... A život je uzjahao mene i mamuza me do krvi. Ipak, ja se nadam — poče da priča devojka čudno se smešeći. Taj osmeh je ličio čas na podrugi­ vanje, a čas na smeh pred suzama. — Može li tvoja priča da bude ra­ zumljivija? - upita zločinac. — Može — odgovori devojka. Pobegla sam s grupom mladića i videla da tako ne ide. Pokušala sam da se snađem i stigla u ruke takvih kao ti, — Zar sam ja toliko loš? — Ne znam, ali verujem da jesi. Ako si šef grupi Džona Fejtfula, onda si više nego loš. — Zato me mrziš? — Ja sam takođe loša. Smatrala sam da ću svojom lepotom osvojiti ljude i da ću vladati njima... — Možda bi mogla, da imaš malo više sreće. — Trudila sam se da se uspnem, ali sam pala na pločnik. Vladam pločnikom. Peri Erter, prostitutka na Hajgejtu i u Sohou! Kakav ži­ votni uspeh - jetko, ali s osmehom je brbljala devojka. Pri tome je njeno lelo bilo ne­ mirno i noge sve više gole. Izazivala je požudu Reda Gelsena i on us­ koro zagrize mamac. Ali u jednom trenutku, istina dosta kasno, on oseti da je Peri napipala ručicu nje­ govog pištolja. Ona istrže oružje i onako gola odskoči dalje od njega.

Budi p am etn a i v rati mi oružje m irno reče Blek Sedou — Ne, šefe! Pucaču ako k'-eneš 1 jedan inč k meni! Sada cu ia aa vo dim brigu o sebi i devojkama. Pozvaćeš tog tvog ubicu da dovede de­ vojke. a onda ceš nas ispred cevi ovog pištolja odvesti izvan zgraae, Dačeš nam koia, a onda čim šta

39

zn aš - p rič a la je d evojka glasom koji je otk rivao rešenost. - P a ti si baš d evojka za m ene sm ejući se reče Šedou. - Ipak, v ra ti mi oružje i budi m irna, jer a k o dođem po n jega m ogla bi da se pokaješ. Posle tih reči on kren u k njoj. - Pucaču! - viknu devojka. Ali on kren u dalje. P eri pritisn u okidač, ali pištolj ne opali. O na brzo p otraži kočnicu, ali bilo je kasno. Sedou joj istrže oružje i sm ejući se sede nazad n a sofu. O na je zu rila u n jega k ao d a vidi duha. - Ovo je sp ecijaln i pištolj i treb a znati njegove tajne. K očn ica je s k r i­ vena. A li sad si p o k v a rila sve. Idi dole u sklonište. Ipak znaj da me zan im aš, a Rondu i ostale devojke um iri, je r neće im se dogoditi n išta zlo, sem u slu čaju da nas p olicija otkrije. I ne m aštajte o bekstvu, jer m ogle biste d a poginete zbog glupo­ sti - p osavetova je Blek Šedou. Četvrt sata k a sn ije vozio se ka Londonu. P o licijsk a kola su g a opet p ra tila na p ristojnom odstojanju. Red Gelsen, odnosno Blek Šedou, im ao je dobre živce i kao da je uži­ vao u ovoj m ožda p rvi put za n jega suviše opasnoj igri. Ali nešto g a je ip ak mučilo. Znao je da mu je Lun na tragu, ali ni to nije bilo ono zbog čeg a je bio uzne­ m iren. N ije m ogao da re ši zago­ netku spuštenih pantalona. Znao je p riče o Lunovim sred stvim a za m en jan je svesti. J e li zbog toga bio ra sk o p č a n ? D a li mu je kralj po­ noći ubrizgao neki serum , koji tek tre b a d a počne da deluje? T a sitn a zagon etka je u njem u p a ­ lila želju za osvetom. U m ašti je v i­ deo vezanog Luna i sm išljao kako d a g a pon ižava i muči. Video g a je ok rvavljen og i pred cevlju svog p i­ štolja, onako kako je bio ran jen i B a k R ili pre m anje od d va sata. N ije m ogao d a zna kako će uspeti d a se osveti Lunu, ali bio je sigu ran da če osveta biti užasna. U jednom trenutku snagom volje odbaci m a­

40

štanje i poče da smišlja plan protivu Luna. A Red Gelsen je bio opasan čovek i kao zločinac, moglo bi da se kaže, pravi genije. Od ovog časa biću stalno pod za­ štitom policije, ili dobro skriven, zaključi on u mislima i uspori vož-' nju na izlasku sa autoputa. Jedan sat kasnije spakovao je ko­ fere iz stana koji je znao Lun i dugo se vozio Londonom sve dok nije bio siguran da ga ni policija ni Lun više ne prate. A tada se odveze prema Krejdonu. Na kraju Ediskomb Roda imao je malu prizemnu kuću sa garažom, u koju je navra­ ćao samo da se pobrine o održava­ nju i spremanju. VII Dakle, Same, šta misliš o svemu? - upita Lun kad više nisu mogli da prisluškuju Reda Gelsena. - Treba da idemo dole u onu Šedoovu jazbinu i da oslobodimo one preplašene devojke - predloži mor­ nar. - Uvek smo bili složni - prih­ vati Lun. - Tamo možemo da sače­ kamo i ta dva gangstera, koji treba da dodu u loku noći. - Biće muke sa tim dogama i ogradom u koju je uključena struja. Moraču da teglim lej^er i baterije - reče mornar i progunda jednu od svojih neobičnih psovki. - Pokušaćemo da uđemo mirno i bez gužve. - To mi se ne sviđa... Nismo vi­ rus gripe, pa da dođemo bez glasa, milijardu mu bakcila i crvića! usprotivi se mornar željan prave borbe. - Ne treba mnogo da rizikujemo, jer devojke su u opasnosti. One su svedoci i Gelsenov ćovek bi mogao da ih poubija — odgovori Lun. — Javičemo se kao ona dva momka, Brjus Hepbel i Glen Vikmen. - Kako ti uspeva da zapamtiš sve te detalje i imena? - upita mor­

n a r sh vataju ći d a je Lunov plan n a j­ bolji, - Sam o se trudim - odgovori Lun. - P re posete G elsenovom skrovištu treb a da odem o do Uksbrid ža i da pozovem o A rtu ra M arkinča. O bećao sam mu d a će biti p rvi tam o gde se nešto dogodi, a ja budem znao. - K oliko sm o daleko? — N em a ni dve milje, ali treb a da se vratim o do A jv er Hita, jer tam o je most p reko G ran d D ženkšen k a ­ n ala - ob jasn i Lun, koji je već bio razgled ao detaljnu k artu ovog k ra ja . Pola sata k asn ije uspeli su d a do­ biju vezu sa slavnim reporterom , koji se u to doba n ašao u u red ­ ništvu lista. Lun mu na pogodan n ačin ob jasni o'čem u se rad i, a da to neupućeno lice ne bi m oglo da razum e i k ad bi prislu škivalo. — N ajbolje je da stign eš oko pola noći. Pošto znam da in sp ek to ra Šek lija sm a tra š pam etnijim i dobron am ernijim , isključi onu budalu Bilberija. Kaži Šekliju da je to uslov za in form acije. O stavićem o otvoren ulaz u p ark i p rem a kući — zaključi Lun. Pošto je trebalo da sače k aju noć, Lun predloži M §,kfersonu d a veče­ raju u izletničkom re sto ran u na ivici šum e kod U ksbridža. M o rn ar se složi da za dobru večeru nikad nije rano. Jo š p re m ra k a kren u še nazad p reko A jv er H ita i putem uz rećicu A ld er Born. M eđu brežuljcim a su se p a lila svetla ozn ačavaju ći ra z b a ­ can e dvorce, letnjikovce i im anja. Levo se crn ela šum a Blek p a rk a , a pred njim a, iza Sedouove jazbine, ostatak sta re šume, ko ja se vezivala s a obalom A lder Borna. K ad se nađoše pred kapijom Gelsenovog im anja, bio je već m rak, a m esec je izlazio tek d va s a ta k a s­ nije, p a je bilo p riličn o m račno. Cim Lun priđe k a p iji d a pozvoni, iz­ m eđu d rv eća dotrčaše doge lajući i režeći. S a stuba k ap ije začu se glas iz skriven og zvučnika:

— Ko zvoni? Ja v ite se p reko m i­ k ro fo n a n a levom stubu. Lun se p o vrati do stu ba i viknu: , — D a li n as čujete od ovog laveža n ekakvih p rokletih p a sa ? — Čujem , govorite! — odvrati g las S ilk ija Lajtninga. — Da li vam nešto znače im ena B rju s Hepbel i Glen V ikm en ? — Je s te li vi Hepbel i V ikm en ? — A ko vam je po volji, jesmo. Ali o tvarajte, do đavola! Već čitav dan se k rijem o i već nam je sv eg a dosta — odvrati Lun pazeći da ne izm eni m alo prom ukli glas, za slučaj da S ilk i već zna nekog od dvojice g a n g ­ ste ra i d a im pam ti boju g la sa i izgo­ vor. — Dolazim ! - odvrati S ilk i Lajtning. U skoro se Lun i M ak ferso n provezoše pored L ajtn in ga i on ih p rop u ­ sti do kuće, a zatim opet uključi struju u zatvorenu ogradu. Lajtnin g im priđe držeći u ruci revo lver i nared i: — S tan ite kod zida i podignite ruke, je r ovde p rvo oduzmemo oružje, on da p roverim o goste, p a se tek on da sporazum evam o. — Č inite šta hoćete, ali brzo, jer jedva ček am o da progu tam o nešto h ran e i popijem o koji gutljaj p ića - reče Lun da bi dao znak M akfersonu d a se ne protivi. On p rv i priđe zidu kuće i podiže ruke. M ak ferso n g a je leno pratio, ali u jednom trenutku n jegova des­ n ica se ispruži kao g ra n a ta izba­ čen a iz topa i pogodi Lajtnin ga tako d a g a odbaci čitavih pet jard i dalje. Šedouov č u v a r ne stiže ni da opali ni da shvati šta se događa. K ad se osvestio, odm ah sh vati da je čvrsto uvezan i da m u ne koristi n ik a k a v trik prethodnog osm atran ja kro z jedva otvorene kapke očiju. Zato podiže glavu i pogleda oko sebe. N alazio se u onom istom salonu u kom e je G elsen raz g o va­ ra o sa P eri Erter. — Ko ste vi? - u p ita Lajtnin g s a s ­ vim tiho i reklo bi se vrlo ponizno.

41

— M ožda bi m ogao da pogodiš, m ilion mu negostoljubivih dom a­ ćina! - odvi'ati M akferson. — M islim d a pogađam . Ti, medvede, koji u d a ra š kao m azga, m ora da si Sam ju el M ak ferso n - m irno i tiho odgovori Lajtning. — Protestvujem , hiljadu mu p r a ­ v ila lepog p on ašan ja! T ražim da mi se izvini za ono »medved i mazga«, ili ću g a kvrcn uti tako d a m isli d a g a je odalam io sam slon V eliki Ju m b o — šalio se M akferson. — T reb a d a požurim o, a izvinjenje ti duguje — um iri g a Lun i poče d a ispituje zarobljen ika, koji po­ k u ša da tvrd i k ako je ovde sam i da ne sh vata ovaj napad. Lun i M ak ferso n nađoše brzo n a ­ čin d a g a odobrovolje i odvukoše g a d a otvori ulaz u podzem no sklon i­ šte. D evojke se brzo obukoše i izi­ đoše. R adozn alo su posm atrale v e ­ zan og L ajtn in g a i d va nova lica. R on d a B arlo u se zagled a u Luna i iznenađeno uzviknu; — V i ovde?! G ospođine Kim berli, o d n osn o... Lun joj stavi ruku na lice i odvede je m alo dalje. — S aču v ajte za sebe ono što ste hteli d a kažete o meni. Dovoljno je da sm o ja i moj d rug ovde i da ćete biti slobodni — reče joj zatim. O n a klim nu glavom u znak da je razum ela, ali nije m ogla d a p rik rije izraz divljen ja i sim p a tija n a svom licu. N ep rekid n o je pogledom p r a ­ tila Luna, koji k ren u d a sa zarob lje­ nikom p ron ađ e i p reostale dve žene. Lajtnin gove zarobljenice, koje je on sm atrao svojim ženam a, S ali L)la n azvan a crn k in ja i ćutljiva Agnes R en bile su zatvoren e u poseb­ nom delu podrum a, odm ah ispod kuhinje. M ak ferso n ih odvede k a oslobođenim d evo jk am a i ostade da ih pričuva, a Lun kren u da istraži podzem no sklonište. ■k In sp ektor Džošua Bilberi je m a­ štao o m alim o svetam a svom p o­

m oćniku m lađem inspektoru R obertu Šekliju i trudio se da mu, kad to može, z a g o rč a v a život sitnim podvalam a. Je d n a od pakosti bilo je p rislu šk iv an je Seklijevih telefons­ kih razgovora. U jednoj od in terven ­ c ija Skotlan d J a r d a zaplenjeno je v iše m in ijatu rn ih u re đ a ja za p ris ­ luškivan je telefona, koji su bili am e­ ričko g p o rek la i v rlo praktičn i. T re­ balo je sam o doći u p riliku da se u nečiji telefon u g rad i disk p ro m era jednog inča, p a se p reko p rijem ­ n ik a veličine kutije c ig a r a moglo slu šati sve što se kaže i p rim a p reko telefo n a do daljin e od dvesta jarđi. Š ek lijev b iro bio je odm ah pored Bilberijevog. Zlobni in sp ek ­ tor je uživao d a ra d i i drži uključen p rijem n ik p rislu šn o g uređ aja. Doz­ v oljavao je sebi i to da slu ša raz g o ­ vo r R o b erta Š e k lija i njegove de­ vojke M orin Doner. A njihovi raz g o ­ v o ri su mu izgledali vrlo neobični, jer su se veom a razlik o vali od onih koje je on p re dvad eset i pet godin a vodio sa svojom devojkom , sa d a š­ njom ženom Sarom . T oga d a n a začuo je zvonjenje Seklijevog telefo n a i u tišao uređaj, p a g a p rislon io n a uho. Pošto se bližilo veće, pom islio je d a to Š ek li ugo­ v a r a sastan ak sa svojom M orin, ali čuo je nešto m nogo zanim ljivije. R ep o rte r A rtu r M ark in č je zvao Š e k lija i d o g o varao se da se nađu u dvadeset i tri č a s a i da u ponoć stignu n a neko mesto. - Im aćem o p rilik e da vidim o skrovište u kom e se, sk riv a Blek Šeđou - rek a o je novinar. - N adam se da im ate osn ova za takvo obećanje - reče in spektor R obert Šekli. - V rlo sig u ran čovek me je poz­ vao. - M ogu h đa znam im e? - U slov je đ a ne govorim ništa unapred, da ne ob aveštavate in ­ sp ek to ra B ilb e rija i da povedete gru p u za istragu — zaključi re p o r­ ter A rtu r M arkinč.

- M ogu 11 d a znam gde treb a da idemo'i’ — up ita inspektor, - J e li dovoljno d a vam kažem da je daleko d vadeset i tri m ilje od g ra d a p rem a zap ad u ? Šekli o d g o v o ri da je d ovoljn o i slo­ žiše se da se nadu na obali Tem ze u Cizviku ta čn o u dvadeset i tri časa.

Dok je in spektor Bilberi ra.zmišIjao šta da učini s obzirom na ono što je čuo, jav iše mu da gospodin Red G elsen moli da bude prim ljen. Inspektor p ristad e n adaju ći se da će m ožda sam postići n eki veći uspeh, a in ače m*u ostaje d osta.vrem ena da razm isli o postupku re p o r­ tera M a rk in ć a i m lađeg in sp ek to ra Šeklija. Reri G elsen se poj-avi obučen u večern je odeio. Belu i svilom vezenu košulju u k i'a ša v a la je leptir m ašna. Istina, kroj večern jeg odela in sp e k ­ toru B ilberiju je izgledao neobičan, ali m orao je sa divljenjemi da prizn a lepotu ovog šarm an tn o g m ladog džentlm ena. - Očito izgledale kao sre ć a n verenik, koji želi da veće provede uz svoju izab ran icu - reče B ilb eri po­ što se pozdravi s posetiocem . -- Pogodili ste, gospodine in sp ek ­ tore - potvrdi Gelsen. - A k a k v a vas nevolja te ra da sv raća te k m eni'’ Znam da niko ne voli posete Skotland Ja r d u ... - Istina je, ali ne rad i se baš o nevolji. D ošao sam da v as obavestim o jednoj svojoj nam eri. O cenio sam da me zbog n ečega Lun im a na zubu. M ožda je to p osled ica n ašeg p oznanstva i dru žen ja na brodu »Blit Kasi«. Prim etio sam d a mu se sviđ a m oja v eren ic a L o ra E sp in ... - To je zan im ljivo — upade in­ spektor. - Povodom n ap ad a n a m ene prećutao sam jednu čin jen icu - n a­ stavi G elsen i isp rič a detalj o sk in u ­ tim p an talo n am a i ću tan je objasni nelagodnošću i stidom. - P a k ak o ob jašn javate taj Lunov p ostu p ak? - up ita inspektor.

- Do d an as nisam im ao nikakvo objašnjenje. A li k ak o znam da se taj a v a n tu rista služi hernijom, neobič­ nim gaso vim a, drogom za m enjanje svesti i sv ak a k v im otrovim a, briž­ ljivo sam p regled ao svoje telo. M is­ lim d a sam p ro n ašao jedan ubod, oko k o g a je jed va vid ljiva m odrica. Plašim se da mi je Lun ubrizgao nešto od čeg a ću im ati n eprijatne posledice - uverljivo izloži Gelsen svoju dobro sm išljen u laž. ~ T reb alo b i-d a se javite lekaru - predloži inspektor. - U činiću to vrlo diskretno, jer ne želim da plašim svoju verenicu. M eđutim , polazim ,od p retp ostavke da će Lun ponoviti n ap ad n a mene. Z aštita v aših ljudi mi je dragocen a, ali nije dovoljna - dodade Gelsen. - Zato sam. se p reselio u drugi stan, ali ne želim d a g a znaju drugi. O d obravate li moj postupak uz n a­ pom enu d a bih vam se javljao kad mi za tre b a pratnja'.’ - To je vaše pravo. P riznajem da su neki moji ljudi lakomisleni. Eto,

naprim er, inspektor S ek li.., - N a m ene nije ostavio dobar uti­ sak, P re svega cenirn poštovanje starijih , a im am u tisak da on ,,. O prostite, to ipak nije stv a r m ladog i neisku sn og ćovek a k a k av sam ja - upade Gelsen, - Da, on je neugodan sarad n ik, a često je hvalisav. Već sam načuo da će n oćas u ponoć posetiti skrovište u kom e se sk riv a Blek Sedou, A da je to istin a, m orao bi da obavesti m ene i da povede celu policijsku

brigadu,

- M alo h v a lis a n ja ,,, A možda im a i n ekog osnova. M ožda je nešto sazn ao i želi slavu uspeh a sam o za sebe — reče Gelsen, koji je još r a ­ nije bio prim etio netrpeljivost dva p o licijsk a inspektora. - Gak, tobože, zna i to da je sk ro ­ vište na dvadeset i tri m ilje za­ padno od Londona — sm ejuci se i protivn o svim p ra v ilim a istra g e izlanu Bilberi. Lepo obučeni i bogati m ladić, bu­ dući zet b ro d o vla sn ik a i čovek za

43

k o g a se p rič a d a je skrom n i plem ić, k o ji ne n a g la ša v a svoju titulu erla, bio je ličnost pred kojom se može reči i nešto više. O dm ah posle te B ilb erijeve iz­ jave, G elsen prom en i tem u razgo ­ vora. — Pošto treb a d a se nađem sa Lorom , m orao bih usk oro da k re ­ nem. K v a m a sam d ošao s jednim p redlogom - reče m irno, kao da nije čuo vest od koje bi d ru gi p osko­ čio k ao uboden. — M olim v a s d a razm otrite m ogućnost da se isk o ri­ sti Lu nova m ržn ja protivu mene. T re b a n aći n ačin da se dirne n je­ go va sujeta, a on da bih ja bio m a­ m ac. D obro p ostavljen a zased a oko m e n e ... - To bi im alo izgleda za uShe, ali m oja je dužnost d a v a s upozorim ... - p rek id e g a inspektor. — C enim vašu brigu, ali v a s m o­ lim d a razm islite o mom predlogu i da sam i isp lan ira te sv a k i detalj. J a n isam plašljiv, a vi im ate m ogućno­ sti d a me zaštitite. Lun jednom treb a d a dobije p rav u lekciju - dodade G elsen i ustade. - Uzbuđen sam vašim p red lo­ gom. .. R a z m islić u ... Želim vam m nogo sre ć e — zaklju či in spektor Đ žošua Bilberi. Izgleda da rni treb a m nogo sreće, p om isli Blek Šeđou i oprosti se od in sp ekto ra, a zatim polako iziđe. Tek kad je seo u svo ja brza kola, ju rn u p rem a Sohou K ad je p ao p rvi m rak, već je bio n ašao Džona Fejtfula, svog n ajv až­ n ijeg ćo vek a u zločin ačkim poduh­ vatim a. Fejtful je im ao dva staln a p ratio ca, revo lveraga i ubice, koji zauzeše zad n ja sedišta. O dm ah zatim, p azeći d a li neko p rati njego\ autom obil, Blek Sedou ju rn u k a autoputu p rem a zapadu. U dvad eset i jedan č a s i petnaest m in uta provezao se blizu svog im a­ nja, a zatim šum skom stazom po­ red A ld er B o rn a stiže sa severn e stra n e do blizu ograde, koju su ču ­ vale krvožedne doge S ilk i Lajtninga.

44

U toku vožnje Blek Sedou beše ispričao svojim ljudima šta se do­ gađa i zaključi: — M i ćem o ući sk riven im p ro la ­ zom, za koji niko sem m ene ne zna. Pogledaćem o šta se d o gađ a i ur-, eđiti d a even tu aln a p oseta policije bude uzaludna. Ipak, budim o k r a j­ nje oprezni, je r postoji m ogučnoat d a je Lun n ek ak o sazn ao za moju kuću ovde. Istražujući podzem no sklonište Blek Š ed ou a i o tk rivaju ći nove d eta­ lje Lun je m orao d a p rizn a da je sve način jen o s puno m ašte i odlično. I n ajbolja p o licijsk a e k ip a m ogla je da otkrije sam o podrum čić pod kuhinjom . O stale podzem ne p ro sto ­ rije bile bi n ep ristu p ačn e bez veli­ kih ru še n ja u ku ći i njenim tem e­ ljim a. Po svem u što je video. Lun zaključi da n eće lak o n aći skriven o zlato i u m nogim p lja čk a m a odnete d ragocen o sti i novac. N jegovo istra ž iv a n je p rekid e zvo­ njenje sa p rve ulazne kapije, koje se p ren osilo i u podzem ne p rosto rije p reko dobro, sk riv en ih vodova. On zato požuri g o re i n ađe se u p rosto­ riji gde je M ak fe rso n čuvao za ro b ­ ljenog L ajtn in ga i šest devojaka. — C rn a lepo tica je p o k u šala da u d avi ovog m om ka i d a nam nije potreban, pustio bih da to u čin i- — požali se M ak ferso n . — Ne treb a n išta d a rizikujem o - reče Lun. odvedi devojke u podrum čić pod kuhinjom i n ek a tam o sačekaju. M ak ferso n brzo izvrši nalog, iak o su devojke protestvovale. — V rle m oje dam e, ne žejim, svih mi m o ra i m o rsk ih lepota, da vam se nešto dogodi dok p rih vatam o ta d va g a n g ste ra - reče im dok ih je vodio hodnikom k a kuhinji. K ad se v ra ti k Lunu' i vezanom Lajtningu, čuo je k ak o Donald Sik ert kaže: — P azićeš d a ti se ne desi grešk a, je r m o rn ar je su više brz sa svojom džepnom artiljerijom . U brizgao sam ti sredstvo, koje n ajčešće sp u­

tava volju za otporom i akcijom , ali ip ak se pazi. - U činiću kako kažete - odgo­ vori sm iren i Lajtning, koji već bese pod dejstvom tricijan o am in op rop en a i n aročitog dodatka, k o ga je Lun prvi put p robao n a nekom u ovakvom trenutku. - J a ću s njim do k ap ije sa stru ­ jom, a ti budi u zaklonu ovde za tre ­ nutak kad V ikm en i Hepbel n ap u ­ ste ko la — reče Lun i povede sm ire ­ nog Lajtninga. K ad Silki Lajtning isklju či struju i otvori prvu kapiju, Lun mu n ared i da je ostavi otvorenu. — Doge bi m ogle d a utrče ovam o — prim eti m irno Lajtning. — Biću ovde d a ih sp rečim — od­ go vori Lun. — A ti pazi, je r n a prvi sum njiv k o rak ustreliću te bez opo­ mene. — Svud je svetio i ne mogu d a bežim, a i ne želim. S lu šaču sve što kažete - reče tiho Lajtning p o tvr­ đujući da je dejstvo droge vrlo snažno. On se zatim odgega k a drugoj k a p iji i s dosta muke, zbog odsu stva oštrog uzvika i naredbi, jed va o tera doge da ne skaču n a autom obil u kom e su se n alazili dva p rogo n jen a zločinca. Oni s e 'z b u n je n o provezoše između d rv eća i kroz drugu kapiju, p raćen i lavežom i n asrtanjem doga, koje se ip ak zau staviše blizu ograd e u kojoj je in ače bila struja. Stiže i S ilk i Lajtning i po n a ­ vici unese štap za o tvaran je kapije, uključi struju i htede d a zak lju ča v ra ta n c a n a stubu, ali ne nađe ključ, jer g a Lun beše uzeo. Cim iziđoše iz svog autom obila, Hepbel i V ikm en se ok ren u še k a Lajtningu radozn alo osm otrivši Luna, za k o g a su m islili da je glavn i bos, k o ga n ik ad a nisu bili upoznali, jer sam o je Fejtful od ržavao vezu sa G elsenom , ni sam ne zn ajući d a je to ujedno i Blek Šedou sve do ove noći. - Podignite ruke, momci, jer ovde je tak a v običaj - reče im M ak-

ferso n pošto im beše gu rn uo u leda Cevi svojih koltova. Lun mu se pridruži i njih dvojica povedoše pridošlice i L ajtn in ga n a­ zad u sobu. — V ezaćem o ih, a on da možemo da ostavim o poruku M ark in ču i in ­ spektoru Šekliju. Tu su devojke kao svedoci, a m i možemo da potražim o G elsena. .. — govorio je Lun. — Već sam tu! - začu se izne­ n adni uzvik B leka Sedoua. Lun i M ak ferso n se ok ren u še i n ađoše se pred cevim a d va pištolja i jedne m ašin ske puške u ru k am a Fejtfu la i njegova dva revolveraša. Blek Šedou nije držao u ru k am a oružje, nego nekakve džakove iz ko­ jih su strša li p ram en ovi bele vate. On p ritrč a Lunu, u trenutku kad mu je još nevezani Hepbel oduzeo pištolj, n ab aci mu džak p reko lica i povuče n aročito ušiven gajtan , koji se steže kao omča. Lun već beše ak tiv ira o u ređaj za isp u štan je uspavljujućeg g a s a k ra t­ ko trajn og dejstva, ali on još nije bio đelovao. Već u sledećoj sekundi Sedou n ab aci džak n a M ak ferso n o vu glavu i poteže gajtan. Lun i M ak ferso n behu zadržali d isan je i počeše d a se nesm etano brane, je r Šedou i g a n g ste ri su p a ­ dali uspavan i. M eđutim, Lun ne stiže d a upotrebi svoju dvoseklu kam u vezanu uz podlakticu, jer go m ila vate u džaku b ila je natop­ ljena hloroform om . On i M a k fe r­ son se su d a riše u p o k u šajim a da se oslobode, a onda padoše pored već u sp avan ih gan gstera. D ejstvo starog, sigu rn o g hlorofo rm a bilo je trajn ije i g a n g ste ri se prvi podigoše. VIII Blek Šedou i njegovi g a n g ste ri su se osvestlli, svi skoro u isto vrem e. On im dade znak d a ćute i odvede ih iz sobe u kojoj su ležali u sp avan i Lun i M akferson. Tek u trp ez ariji on poče da govori: — Poslužila nas je sreća ! T a dva m om ka su Lun, kralj ponoći i nje­

45

•Smestiše ih u n a ro čito p rip rem ­ gov m ornar. O d veo sam vas dalje ljenu i najbolje ob ezb eden u p rosto­ od njih, jer kod sebe im aju prim oriju p od zem n og skloništa. Tam o p redajnik e, koji p re n o s e svaku reć. od ved oše i svih šest žena. V ezaše i II n jihovoj blizini g o v oriću sam o ja, njih. a vi čin ite on o što vam sada kažem. Silki Lajtning u jed n om trenutku - Z ar nije treba lo da ih odm ah šapnu svom šefu da nije stigao da lik vid ira m o? — p rek id e ga Džon spali leš Baka Rilija. Fejtful. - Im am o džak ova od plastičnih - To bi bilo najsigurnije, jer i folija, k oje ne propuštaju. Stavite sam znam da su vrlo opasni. Luleš unutra i od n esite ga u n eiskorišnova p rijateljica Džejn Vitington ceni p rok op iza levog dela p od zem ­ sigu rn o je vec ćula šta se d ogađ a lja - naredi Šedou i k renu da ovde, jer oni od ržavaju neprekidnu ubrza ostale poslove. vezu, a n a ročito kad negde n ap a ­ On p oved e dva Fejtfulova revoldaju. M eđutim, oni su vredniji od veraša, koji su im ali p rigu šiva če za svega što sm o op lja čk a li svi za ­ svoje pištolje. S ed oše u autom obil jed n o celo g n ašeg života. Vredniji kojim behu došli H epbel i V ikm en i su sig u rn o stotinam a puta — o d g o ­ izvezoše se k roz prvu kapiju. Četiri vori Blek Šedou. d oge dotrćaše. - Ali p ok a zalo se da je najbolje - Poubijajte ih! — n aredi Šedou. od m ah svršiti s njim a, jer ko god ih Dva ga n gstera se d o g o v o riše koji je d rža o z a r o b lje n e ... - prim eti da puca u k ojeg psa i obaviše p osa o Silki Lajtning. bez teškoća, jer su svetla m edu - Mi sm o ipak nešto d ru go — d rvored im a bila d ovoljn o jaka. Psi p rek id e ga Šedou. - S k in u cem o ih ostadoše da leže u lokvam a krvi. sasvim gole i skloniti njihovu Šedou još jed n om p roveri jesu li oprem u. D rža čem o ih vezane i tako z arobljen ici d o b ro sm ešteni, g a n g ­ obezoru žan e, jer nikada se ne zna sterim a podeli p o hiljadu funti i šta skrivaju u svojim odelim a. Držanaredi da povezu Lunov autom obil će m o i stalno vezane o či Lunu, a i onaj u kom e su došli H epbel i V ik­ in a če p a zićem o da ne d ođ e u p ri­ men. liku da se posluži hipnozom . Tako - Lunova kola ostavite negde u će m o p ostići da nam Džejn V iting­ gradu, ali za vrem e vožn je ne gov oton p re d a Lunova skloništa i b o ­ gatstvo koje ima. P ored toga, Lun je ' rite ni reč. Sp orazu m evajte se zn a­ cim a, jer uređaji iz kola p ren ose živa roba, koju bi sku po platila svaki zvuk do L unovog skloništa. neka obavešta jn a služba. ProdaZapam tite gde ste ostavili kola, jer ce m o ga u sigurne ruke. A sada p o ­ trebaće nam da ih isp itam o i k o r i­ žurim o! stim o da uhvatim o i Lunovu lepu Kad se vratiše k Lunu i M akferDžejn - p ou či ih Šedou. sonu, ga n gsteri ih ću teći brzo svu- Lično ću brinuti o svem u k oše sasvim g ole i vezaše tako da reče Džon Fejtful. - A gde da sklo­ n ik akva veština ne bi bila d ovoljn a nim o H epbela i V ik m en a ? da se oslob ode. V ezaše im i oči tako Šedou im dade adresu i ključ što p rv o zalepiše flastere, a on da svoje kuće u K rejdonu i reče da će staviše poveze. d oći čim bude m ogao. - U tov a rićem o ih i odneti u Lon­ - A sada odlazite! Lajtning odon. Tu su n jih ova kola i krenustaje sa m n om - zakijuči on i sa­ će m o n jim a — re če glasn o Bleka ček a d a pet g a n gstera krenu s Sedou stojeći nad h rp om od eće ski­ dvoja kola. nute sa Luna i M a k fersona , a on da - Zar nije o p a sn o za m ene da o dade znak d a n jegovi ljudi ponesu stanem ovd e? — upita Silki Lajt­ zarobljen ike. ning.

46

O dlaziš i ti. Pozvaću policiju i reći da si mi javio d a neko n ap ad a kuću i puca n a pse - odgovori Šedou i sa Lajtningom side u po­ dzemno sklonište. S a u n u trašnje stran e ukoćiše m ehanizm e za o tvaran je skloništa, p ro veriše veze d evo jaka i d va z a ­ robljenika, - Ako se m eni nešto loše desi, um rećete svi ovde - reće im Šedon uživajući u svojoj pretnji. O dm ah zatim povede Lajtn in ga onim tajnim izlazom, koji je vodio u šum u iza im anja. Izlaz je bio od­ lično p rik riv en n a izgled p rirod n o ogotjenom stenom, k o ja se p o k re­ tala ok retan jem u šupljini jednog d rveta p ostavljen og sp oja sa jakom dizalicom . Ć ak i psi trag a č i bi došli do ovog k am en a i otišli novim tr a ­ gom, kao d a je neko sam o prošao. Jo š p re d vad eset i tri s a ta Sedou stiže da ostavi S ilk ija kod jedne tak si stan ice i d a g a p ošalje u novo sklonište, a o,n požuri ka kući Lore Espin, kojoj je bio javio d a će stići tek tako kasno. Iz njene kuće potraži vezu s a in ­ s p e k to ro m Bilberijem . - On je u svojim ko lim a n a n e­ kom poslu, ali m9Žemo mu p reneti poruku — ja v i se dežurni u Skotland Ja rd u . Sedou isp rič a d a g a je pozvao n je­ gov rad n ik sa im an ja i da ja v lja o nekakvom napadu. - N eko je pucao n a n aše pse i p rodro u kuću Moj ćovek nije sti­ gao da sve kaže, je r neko je p re k i­ nuo vezu. Zato bih hteo d a se n a ­ đem sa gospodinom in spektorom B ilberijem i d a vidim šta se to do­ g a đ a u mojoj kući blizu U ksbrid ža - zaključi Sedou. N ekoliko m in uta k a sn ije dobi poziv iz Skotland Ja r d a i poruku in sp ek to ra B ilb e rija da mu se p r i­ druži na obali Temze u Čizviku. Bilo je to m esto sa k o g a su polazili rep o rter M ark in č i m lađi in spekto r Sekli.

Džejn Vitington je s vrem en a na vrem e d o b ijala d irek tn a Lunova ob avešten ja o događajim a, a u m e­ đuvrem enu je m ogla da p rati šta se goyori, je r je glavn i p rim op redajnik u au tom obilim a prim ao, p o jača­ vao i n a daljinu em itovao rad m a­ lih p rim o p red ajn ik a i' u re đ a ja za p rislu šk ivan je. K ad je sh vatila da je Lun- sa v la ­ dan i odvučen u podzem lje Šedouovog sklon išta bila je u žasn uta o p as­ nošću u kojoj se n ašao njen voljeni Donald S ik e rt sa svojim jedinim stafnim i vern im drugom , m o rn a­ rom Sam juelom M akfersonom . U vek h ra b ra, p rib ra n a i sposobna d a se sn ađ e u svim situ acijam a, Džejn Vitington nije m ogla da kontroliše i u sm era v a sam o svoju lju­ bav p rem a Lunu. N jen a ljubav je b ila potpu n a i neobuzdana. To je bio uzrok g re šk e koju je počin ila istog trenutka. U m esto d a svestran o p rocen i do­ g a đ aje i d a stvori plan svoje akcije, on a je ju rn u la k a mestu n a kom e se Lun n ašao u opasnosti. S obzirom n a to d a je još uvek m ogla da p ris­ luškuje sve što kaže Red Gelsen, jer su p o jačiv ač i postojali n a nekoliko važnih ta č a k a širom Londona, ona je uzela svoj »broving«, nekoliko eksplozivnih am pula, g a sn ih fio la i m ali kom plet specijaln o izrađenih alatki, k o jim a je um ela d a rukuje, jer ju je Lun bio obučio, a zatim je n ap u stila sklonište vozeći se svojim brzim »emđžijem«. N ije isklju čila uređ aje u skloništu p a je tako o stalo d a sve registru ju i p ren ose p ri­ jem »stenica« p ostavljenih u Gelsenova odela. S ve svoje propuste sh vatila je tek kad je b ila bliže skloništu Blek Sedoua, nego gradu, ali sa d a je bilo kasn o d a izm eni stanje stvari. Dejstv o v a la je tako brzo da je n a ulazu k a au to strad i p rim etila Lunova kola, k o ja su gan gsteri vozili p rem a Londonu. N ije m ogla d a ih prati, jer su se k re ta la u suprotnom pravcu, po drugom sm eru autoputa, a da se

47

tam o stigne, trebalo je d a obiđe ceo sao b raća jn i čvor. Zato poku ša da čuje em itovan je iz Lunovih kola, ali putnici su ćutali. N ekoliko tren u tak a se kolebala, a onda n astavi d a vozi k a usam ljenoj kući p rem a severu. Iz svega što je ran ije b ila ćula od Luna i u toku nje­ govog o sv a ja n ja ove neobične zloči­ načke tvrđave, nije joj bilo teško da nađe G elsenovo im anje. Nije zn ala da li je u kući ostao neko od g a n gste ra, p a zato s a k ri ko la vozeći m alom stazom kroz šumu. Tako je stig la skoro do m esta na kom e se n alazio tajni ulaz ka im anju, ali nije slu tila d a on postoji. P ovratila se p ešice do glavn e k a ­ pije i p rip re m ila se da uđe. Iz kola je bila ponela kutiju sa zavojim a i bočicu boje, k o ja je stv a ra la utisak krvi. O n a brzo p ostavi zavoj preko č a ra p e n a kolenu i na otkrivenoj podlaktici i oboji ih crven om bo­ jom. Po licu u c rta »ogrebotine« i um aza g a crven om bojom. Č in ila je to za slučaj d a naiđ e n a gan gstera. H tela je da se posluži pričom o tome d a je im a la sao b raća jn u nes­ reću u blizini i d a traži pomoć. Im ala je dokum enta n a lažno ime, a njen izgled je bio dovoljno izm enjen da je ne prep ozn a ni neko ko ju je video više puta. Tako op rem ljen a ude na otklju­ čanu kapiju. S tre se se zbog izgleda m rtvih doga svaljenih u lokve krvi. - Halo, im a li k o g a? - zvala je kad stiže pred drugu kapiju, kojom sad a više nije tekla elek tričn a struja. - Halo, m ogu li d a uđem ? Nije bilo od govora i on a gurnu k a ­ piju, ko ja sab lasn o zaškrip a. Brzo stiže do kuće i osm otri otvorene p rostorije, a onda n astavi da zove i istražuje. Sve je bilo pusto i niot- . kuda nije dop irao glas. O na nađe ulaz u podrum ispod kuhinje i otkri znake da su ovde b o ravile dve žene. V rati se u luksuzni deo kuće i sad a poče detaljno d a p retražu je prvo najveću sobu za dnevni boravak, p rim an je gostiju i kartan je. Tek 48

tad a prim eti list p a p ira zadenut pod kutiju s k a rta m a i žetonima. O na se naže i poče da čita: »Ovoga puta odvodim v aše g ra d ­ n ika i dve žene, a sledeći put verujem d a ćete se vi naći u mojim rukam a, ali tad a tražiću dvostruko. S prem ite deset h iljad a funti u upotrebljavan im n o včan icam a i oče­ kujte da vam javim k ako da mi ih predate, in ače đobićete leševe vaše posluge. Vi to možete da učinite, jer v a š a lepa v eren ica L o ra Espin do­ nosi vam svo)e bogatstvo, a i sam i ste vrlo imućni. S led eća opom ena, gospodine Gelsene, biće p ožar u ovoj kući, a onda ste vi n a redu. Im ajte u vidu da su mi tih deset h i­ ljad a potrebni za nekoliko siro m a š­ nih i u n esrećen ih porodica. V erujem da shvatate i moje pretnje i moje uzvišene n am ere - Blek Šedou«. Pored p otpisa nalazio se otisak senke čovećijeg lik a sa vetrom po­ dignutim sku tovim a pelerine. Džejn je zn ala da su G elsen i Šeđou isto lice i bila je u toku svega što je Lun otkrio, p a se sa d a p ita la k ak vi su planovi ovog zločin ca trostru kog lika. Njeno razm išljan je p rekide svetio, koje se s k a p ije probi krozrazm akn u te zastore. O na p roviri i ugleda dvoja kola. P rv a su b ila poli­ cijska, a d ru ga re p o rte ra A rtu ra M ark in ča O na se brzo povuče i po­ traži sklonište. Instiktivno kren u u potkrovlje, ostavi m ikro p rislu šn i uređaj i u sobi i u hodniku, a onda pode ka potkrovlju. N a tavan u nađe hrpe odbačenog n am eštaja i n ep o ­ trebnih stvari i sa k ri se osluškujući p reko svog p rim o p red ajn ik a svaku reč izgdvorenu u kući. Tek kad in spekto r R obert Šekli otkri poruku s potpisom Bleka Šedoua, i poče glasn o da je čita, ona shvati d a je trebalo d a je uzme i b a r tako om ete G elsen ov plan, koji je p očela da naslućuje. G elsen je hteo d a se p red stavi kao žrtva i da tako otkloni eventualne sum nje o sebi.

- Ali to je nemoguće! - čulo se kako kaže Artur Markinč. - S ad je već vrem e d a nam k a ­ žete k ak o je došlo do toga d a me pozovete ovam o - glasom p u n im p re b a c iv a n ja reče in spekto r Sekli. - Mislim da sam i sam prevaren - odgovori reporter Markinč neo­ dređeno i da bi dobio u vremenu. — Neko me je obavestio da ćemo ovde zateći Bleka Šedoua i naći dokaze o njemu. - Kako vas je obavestio? I ko je govorio? Upozoravam vas d a... Uo­ stalom i sami znate šta mislim reče inspektor. - Pretražimo kuću i ispitajmo tragove, a za razjašnjavanje g re­ šaka imamo dosta vremena - pred­ loži reporter zabrinut svim što je video i čuo. U tom trenutku Džejn se odluči da pokuša uspostavljanje veze sa reporterom. Znala je posebnu talasnu dužinu, kojom se Lun služio u kontaktima sa svojim starim prija­ teljem, a bila je sigurna da je M ar­ kinč poneo svoj mikroprimopredajnik. Ona podesi svoj uređaj i poče da otkucava ugovoreni znak. Artur Markinč oseti podrhtava­ nje membrane smpštene u ovrat­ niku košulje. Pomisli da to zove Lun i požuri da se nađe sam i obavi raz­ govor. Nekoliko trenutaka sledio je inspektora Šeklija, a onda potraži razlog da se udalji. - Zaboravio sam duvan za svoju lulu u kolima - reče i udalji se ka izlazu. Jedan policajac, na Seklijev znak, pratio ga je do vrata i tamo ostade gledajući šta reporter čini. M ar­ kinč uđe u kola i uze paket duvana, iako je imao drugi u džepu. Poče da puni lulu i sedeći u kolima stavi minijaturno zrno slušalice u uho. Podesi primopređajnik i tiho reče; S lu š a m ... s lu ša m ... A tru r sluša. Donalde, šta se dogodilo? - Zove Džejn Vitington... - Otkuda ti? - Tu sam, skrivena na tavanu -

odgovori Džejn. - D esilo se nešto nepredviđeno. Izgleda da je Sedou sav lad a o D on alda i Sam a. — To nije m oguće ! — trže se M a r­ kin č p rik riv a ju ć i rukom i lulom lice od p ogleda desetak ja rd i ud alje­ nog p olicajca. - P okušaj d a dođeš n a tavan zaklju či Džejn. M ark in č joj k ra tk o reče d a su po­ licajci p ostali podozrivi, ali da će n aći n ačin d a je vidi, ili slobodnije d a govori. O dm ah zatim , d a ne iza­ zove sum nju, on se v ra ti u kuću. U tom tren utku stigoše ponovo dvoja kola. B ili su to in sp ekto r Bilb e ri sa d v a p o licajca u u n ifo r­ m am a u jednim i Red G elsen sa tre ­ ćim p olicajcem u drugim a. In sp ektor B ilb e ri p reuze istra g u i odvede Š e k lija da budu sam i u trp e­ zariji. Izgrdi g a za nelojaln ost i p o sla g a d a p retražu je okolinu ku će i vrt, a sam se v ra ti k a Redu Gelsenu. - Sta mislite o svemu ovome? upita mladog gangstera, za koga je verovao da je hrabri saradnik poli­ cije. — Ne z n a m ... Sve potvrđuje neke v aše p retp o stavk e - odgovori G el­ sen. - Z ašto je baš m ene izab rao taj Sed ou ? M oram d a zaklju čim da me zna. A m ene je n a brodu upoz­ nao tobožnji arh eolog D ejvid Kimberli. S am o njem u sam , u satim a d osade n a brodu, p ričao da im am ovde kuću, koju p azi jed an dobar m om ak, ko ji tu živi sa svojom se­ strom i jednom sirotom c rn k i­ njom. .. — U vek sam verovao d a su Lun i Sedou isto lice - p rekid e g a in sp ek­ tor Bilberi. - Vi m ožete da p ron ikn ete u stvari, je r vam to om o gu ćava v aše ogrom no iskustvo. A ja ne m ogu da shvatim zašto se Lun, ili Sedou, oko­ mio b aš n a mene. Ne m ogu da veru jem d a sm etam Lunu zbog Lore, k o ja m u se očito sviđ ala, jer joj se p rik riv e n o udvarao. Ipak, zna se d a on voli sam o svoju Džejn Vi49

■ tinn;on — lukavo izloži G elsen sum ­ nje dovoljne d a zavedu slavolju bi­ vog inspektora. N ikad se ne z n a ... Ovde se pot­ pisi.-e Sedou. Ispitao sam otisak nje­ gov-:g zn aka. Isti je kao i na svim raniiinn porukam a. Dakle, Šedou je bio ovde — glasn o je razriiišljao Bilberi — Ali tu je rep o rter M arkinć. Ili Šedou želi publicitet, ili g a je poz­ vao Lun. V iše veru jem u ovo drugo. - A šta je M ark in ć rek a o in spek­ toru Š ek liju ? - Moj pom oćnik, m lađi in sp ek­ tor Š ek li je nem oguć. On je dozvolio da g a Lunov prijatelj dovede ovam o. M ožda baš sa d a Lun sp re m a k a k a v lažni alibi, d a do­ kaže k a k o ove noći nije m ogao biti ovde. - J e li to op asn o za rep o rte ra ? - J o š kako! O dlučio sam d a g a u h ap sim zbog o b m an jivan ja poli­ cije. N a n eki n ačin on je um ešan u Lunov n ap ad ovde, a to je, priznaćete, dovoljan razlog da g a uhapsim - zaklju či in spekto r Bilberi. G elsen je bio p ostigao cilj razgo­ v o ra i upita: - A šta d a ja u ra d im ? Ovde ne m ogu d a ostanem , je r nem a ko da mi pom ogne. - V idećem o to čim završim o istra g u ovde. M islim d a treb a da se v ra tite u London i d a p ošaljete ne­ kog ovam o, a do ta d a ćem o ostaviti dva p o licajca d a p ripaze - odgo­ v o ri in sp ek to r Bilberi. On zatim kren u da još jednom sak u p i sv a ob avešten ja od p olica­ ja c a i Š ek lija, a Sedou ostade neko vrem e da sedi, a on da potraži re p o r­ te ra M ai'kinča. U gleda g a n a k raju h o d n ik a i p rim eti da se ovaj osvrće i s k riv a ju ć i se ide k a potkrovlju. Šedou p ožuri do pom oćnih lestvica j i a dru gom k ra ju kuće i brzo se uspe tiho se p ro vlačeći kroz neprim etno u glavljen i k a p a k uske ostave. N ađe se n ep rim ećen n a ta­ vanu u trenutku kad tavanom , iz­ m eđu odbačen ih stvari, rep orter p o traži Džejn Vitingtbn. 50

O na se javi i priđe tako da se njih dvoje nađoše blizu p ritajen o g Reda G elsena. Džejn brzo i u n ajk raćim čin jen icam a isp rič a šta se sve dogo­ dilo. R eće i to d a je o stavila »stenice« u kući i da je sve ćula. — Lun je ran ije postavio u ređaje u sv a odela R eda G elsen a, p a zato i znam k ako se sve o d ig ralo - z a k ­ ljuči ona. — P ritaji se ovde, a ja ču da dove­ dem pom oć iz Londona p a ćem o da p retražim o kuću — predloži re p o r­ ter M arkinć. — Zvaću C a rlija Pipćina, a on im a nekoliko odličnih pom oćnika. — To je jedini n ačin — složi se Džejn Vitington. — Je r , Lun se ne bi složio d a se p redam policiji i da tr a ­ žim B ilberijevu pomoć. Međutim, ču la sam da B ilb eri želi da te uhapsi. M ark in č razm isli n ekoliko tren u ­ taka, a onda reče: — O staje mi sam o da g a p re v a ­ rim. U m esto da me on uhapsi, ponudiču se sam da ostan em n a ra sp o la ­ gan ju policiji jer, tobože, osečam da sam u n ep rilici i da tek treb a da se dokaže m oja nevinost. To će d a os­ labi B ilberijevu pažnju, p a ću uspeti d a um aknem . A li ak o mi to ne bude m oguće, ti sam a idi u London, zovi P ipčin a i kaži da sak u p i što više si­ gu rn ih ljudi. P rik lju čiče vam se či­ tav a v o jsk a Lunovih p rijatelja. Džejn potvrdi d a je to najbolje i dodade: — Znam d a Lun ne bi želeo da g a p o licija nađe u Šedouvom ropstvu. Zato ni u kom slu čaju ne obaveštavaj B ilb e rija o p ravo m stanju stvari. R ep o rter se složi s njom. Sedou je uživao slušajući, je r njihov dogovor mu je davao nove šan se, a sa d a se osećao sigurnim . Č im M ark in č siđe iz potkrovlja, Šedou baš kao c rn a sen k a kliznu iza leđa Džejn V itington i zam ahnu onom kožnom vrećico m punom teš­ kih m etalnih op iljaka. Džejn ne stiže ni da krikn e. N akon dve m i­

nute b ila je grubo uvezan a i ne­ m oćna da se pokrene, ili da krikne, a uz to je još uvek b ila u nesvesli. Blek Šedou se opet spusti istim putem i potraži B ilberija. O dvede g a u stran u i šap atom reče: - Sum n jiv mi je rep o rter M arkinč. Video sam g a kako se s k riv a i jav lja nešto p reko svog m in ija tu r­ nog rad io uređ aja. S ig u ran sam da g a im a kod sebe. R ekao je nešto slično ovom: »Sve ide d ob ro... nisu uspeli da o tk riju ... Bilberi je najnezgodniji, ali ja ću da g a ...». Sve to n i­ sam razum eo, ali sm atram d a -je važno da v as obavestim . - Trebalo je da pogodim da taj report'^r... S red iću g a odm ah - Ijutito odvrati in spektor Bilberi. Ali tek što je p rišao M arkinču, ovaj se ponudi da dobrovoljno ost­ an e pod policijskom kontrolom i bez n aloga o hapšenju. - Prvo pokažite šta sk riv a te ' vikn u ljutilo in spektor Bilberi i pozva p o licajca da p retrese u h ap še­ nog rep otrera. P ro n alazak m in ijatu rn og rad io u re đ aja p retvo ri se u još jednu op­ tužbu. Bilberi nared i da dva poli­ c a jc a preuzm u re p o rte ra i n jegova kola i da odm ah kren u ka gradu. - Idem i ja za njim a, jer tako neću an gažo vati vaše ostale ljude da me prate — predloži Red Gelsen. - Vi ćete, sigurno, još neko vrem e da istražu jete ovo mesto. - N em a šta m nogo da se is tr a ­ žuje. Šedou, odnosno Lun, pobegao nam je opet krivicom mog p om oć­ n ik a Šeklija.'' Ipak, ostaviću jedn a k o la i dva p o licajca u blizini, da p r i­ paze šta se događ a dok vi ne nađete novog ču vara. - Vi znate kako treb a da se post­ upa. O stajem sp rem an da budem ponovo m am ac za Luna, ali sa d a u uslovim a da su stv a ri u vašim r u ­ k a m a i pod vašim uspešnim nadzo­ rom - lask aju ć i zaključi Red G el­ sen. O dm ah zatim požuri k a svojim kolim a. Šekli i ostali p olicajci ništa

nisu p itali videći da Bilberi posm atra od lazak p rvih kola. Već n a prvom p ro širen ju puta G elsen prestiže kola u ko jim a je bio rep o rter M arkinč. Jed n u m ilju d a ­ lje on isp reč i svoja kola i otvori k a ­ pak m otora kao da im a kvar. Poli­ cajac, koji je vozio M ark in ćeva kola, zaustavi i iziđe. — Š ta vam se dogodilo? - upita prilazeći. -- Ovde n apred je nešto preprečeno, p a sam udario - odgovori Šedou i povede p olicajca pred svoja kola. Kad se nađoše zaklonjeni kolim a, on se sp rem i za napad. P olicajac se saže d a pogleda šta to sm eta G elsenovim ko lim a i dobi u d arac po vratu. Šedou ponovi u d arac još v e ­ ćom sn agom p ravo po slepoočnici onesvešćen og policajca. Znao je da g a je tim usm rtio. O dm ah zatim pode k a M arkinčovom autom obilu i sad a bez u vijan ja poteže pištolj. — Podignite ruke, in ače pucam bez opom ene! - n ared i pretećim glasom . P o lic ajac je bio nem oćan da reaguje, on ako pritešnjen u zadnjem delu autom obila. Šedou mu nared i da izide i u d ari g a pištoljem po vratu baš u trenutku kad je iDio pog­ nut p ri izlasku. M ark in č p oku ša da otvori v r a ta na suprotnoj strani, ali Šedou g a opom enu: — Ne čini to, p iskaralo, je r Blek Šedou p o gađ a peni bačen u vazduh' Iziđi m irno i pređi u m oja kola. R ep o rte r p osluša sm atraju ći da nije tren u tak da rizikuje. Šedou ga odvede do svojih kola, pored njih ga onesvesti, a zatim uveza i ubaci u prtljažnik. P ovrati se do on esvešće­ nog, ali još živog policajca. N avuče ru k av ice i uđe u kola. U pali rep o rte­ ro v a k o la i p regazi policajca, a onda stade. Pređe u svoja ko la i njih p o tera m alo nazad, a onda tako d a zaobiđe već m rtvog prvog policajca. Opet ponovi m an evar M ark in ćevim kolim a, a onda ko51

naćno, posle dva gro zn a ubistva poveze svog zadnjeg zarobljenika. N a ra sk ršć u skren u putem ka šum i i uskoro stiže pred tajni ulaz sa severn e strane. Sve je to radio, brzo, ali mirno-, racionaln o, ali zloči­ nački. Kad un ese svog zarob ljen ika u podzem ni prolaz, čuo je kako se preko p rik riv en ih m ikrofon a ovam o pren ose razgovo ri i šum ovi u kući. Kad je Blek Sedou doveo već osvešćen og M ark in ća, Lun i M akferson su bili poplavili od zime. Jo š n ep rijatn ije su se o sećali zbog bli­ zine vezan ih devojaka, iako je bio m rak. Svi su trpeli zbog neugodnog položaja, p a su dve devojke plakale bezglasn o se gu šeći pod vezam a. Sve to bilo je ponižavajuće, m učno i neizdržljivo. - Evo još jednog, koji p rip ad a ovde - reče Blek Sedou paleći slabo svetio. On gu rn u M a rk in č a uz M akfersona, a zatim mu veza i noge. Proveri da li je sve još uvek k ako je ost­ avio, a on da sm ejući se priđ e Lunu. - V idim da je tebi i tvom m or­ n aru ovde suviše hladno. Zbog d a m a daću vam nešto odeće. On zatim donese rublja, o g rtača za ku p an je i ćebadi iz ostalih p ro­ storija. D elim ićno odvezujući prvo M ak ferso n a, a onda Luna, om ogući im da se delim ićno obuku i uviju u ćebad, a on d a im opet učvrsti ve­ zove. Č in io je to vešto i oprezno tako da im nije dao ni najm anju šan su d a nešto pokušaju. Posle toga ih ob avesti da i Džejn Vitington ček a n a tavan u da je p riklju či svo­ joj ko lek ciji zarobljenika. - G o re se već niko ne čuje. Pogledaču d a li je on a b u d ala Bilberi oti­ šao — zaklju či odlazeći. N akon desetak m inuta v rati se sa vezanom Džejn, kojoj zatim veza noge i ostavi je u istom položaju kao ostale. 52

- Žalim što ne m ogu da vam om ogućim d a razgo varate. Možda bi suviše vrištali, a to bi mi sm etalo kad se vratim — reče s uživanjem i nestade. U skoro se nađe opet u šum i i sede u svoja kola. P reko U ksbridža skren u na jug i iziđe na autoput. Tam o nade p rvi p a rk in g i sačeka. Znao je da će in spekto r B ilberi naći svoje m rtve policajce i m isliti da ih je ubio rep orter, sam ili uz Lunovu pomoć. Zato je oček ivao da se po­ jave p olicijska ko la i da isp riča k ak o je čekao ne zn aju ći šta se do­ gađa. N aiđoše jedn a ko la sao b raćajn e policije i on ih zaustavi. Isp riča im d a želi vezu sa in spektorom Bilberijem. U skoro dobi B ilb erijevu po­ ruku da ček a tu gde jeste. Inspektor zam oli sao b raćajn u patrolu da p rav i društvo tom »dobrom momku«. IX Povodom ub istva d va p o licajca i noćnih d o g ađ aja na im anju R eda G elsen a u štam pi, istražn im doku­ m entim a i izjavam a u č esn ik a isprep litale su se laži i sum nje, čin jen ice i p retp o stavke u n erazm rsivo klupko m isterije, u čijem centru je bio Blek Sedou. Sve češće su se čule tvrdnje da je dugogodišnje življenje van zakon a konačn o p retvorilo Luna u m onstruoznog zločinca. »... I p rijateljstvo s Lunom g u r­ nulo je na put zločin a re p o rte ra Artu ra M arkinča. On je sa d a u b ica i s k riv a se, ali p ra v d a i zakon im aju m oćnu ruku«, raz g lab a o je svoje glu­ posti jedan m inorni novin ar. A li te njegove gluposti poćin jale su da bi­ v aju vlad aju će m išljenje. In spektor Šekli je konačn o uklo­ njen s dužnosti do k o n ačn og rasvetIjavan ja m isterije. In sp ektor Bilberi uspevao je da p rik až e sebe kao čov ek a koji je ip ak stalno n a tragu Donaldu Sikertu. N ije se u stru ča ­ vao d a izjavi i to da će konačn o p ri­ vesti sudu Luna, k ra lja ponoći.

R ed G elsen je likovao u svojim uspesim a, ali nam etnula mu se teš­ koća, n a koju nije računao. L ak o ­ m islen a L o ra Espin se naglo izm enila. N ije v iše b ila ću dljiva i neoz­ biljna, pov'ršna i zaoku p ljen a za b a v ­ ljanjem . Izgledalo je d a se oh lad ila p rem a svom vereniku. G elsen ju je pitao šta se to s njom događa. - Ne z n a m ... Ne m ogu d a ti ob­ jasn im - re k la je i m alo k a sn ije počela da p o stavlja neugodna p ita ­ nja. T ražila je da joj ob jasni gde je bio p re dve noći i šta to rad i kad izne­ n ad a nestane. M nožila su se n jen a neugodna pitanja, ko ja su o tk riv a la d a počinje d a sum nja. S a d a ne sm e n išta d a m i se isp reči na putu. O na sum nja, a to je opasno, jer p itan je je tren u tka kad će početi d a p rič a o tim stvarim a, zaključio je u m islim a i brzo doneo odluku. - T reb a d a otputujem o n a n eko­ liko dana, je r ovde u Londonu nism o sigu rn i od Luna - reče z a ­ tim. - Zašto d a otputujem o? Im am oitisak d a mi nešto sk riv a š - reče L o ra Espin. - < Jd e si bio d a n a s posle podne? - P a odveo sarfi novog č u v a ra na im anje, je r p ro šle noći je n estao moj sta ri upravitelj sa sestro m i crn kin jom - odgovori Gelsen, Ali to su stv a ri o kojim a ne treb a d a brineš. - A zašto v e č e ra s ne m ožeš da budeš sa m nom ? —-n a sta v i d a z a ­ pitkuje devojka. - Hteo sam d a obiđem kuću i d a se sprem im za putovanje - odgo­ vo ri on. - A li ak o ti želiš, ostaću uz tebe. Ili da odem o zajedno do te ku će? - N isam b ila tam o ... Z a r nije opasno d a idem o opet n a m esto koje je izloženo pažnji i Luna i p oli­ cije? - Lun neće pokušati d a se p r i­ bliži, e od policije nem am šta d a k r i­ jem.

- D a li je baš tak o ? - upita Lora. R e k la je to glasom punim iron ije i sum nji. - J a te ne razum em , d ra g a reče G elsen jed va se uzdržavajući. - N ešto s k r iv a š ... R azm išlja la sam o svakom detalju onog što se dogodilo n a b ro d u ... Č itala sam sve što se p iš e ... - reče on a zbunjeno i isprekidano. - D ra g a m oja Lora, kaži šta ti je n a srcu. K unem ti se našom lju b av­ lju da ću ti reći istinu! - patetično od vrati Gelsen. - K ak o da ti veru jem k a d ... — zausti devojka, a onda naglo ućuta. - Reci, d ra g a - m olećivim g la ­ som reče G elsen i p o k u ša da je zagrli. O na se izvi iz njegovog n a ru č ja i ud alji se do p ro zo ra svoje sobe. Odatle, okren u ta k a G elsenu, gle­ d a la je neko vfem e očito uzbuđena, a on da reče: - M uči me to š t a sam o tk rila ... Počinjem d a veru jem d a si ti Blek Sedou — izusti on a konačno. Gelson se glasn o n asm eja, a onda upita: - A otkuda ti ta luda m isao ? - Putovanje b ro dom ... R azg le­ d ali sm o trezor kad je bio p ra z a n ... Im ao si ključeve u rukam a..^ Je d ­ nom sam n a tvom stolu v id ela foto­ g ra fije , skulptura, k a k v e su poslu­ žile za k rad u z la ta ... U K eptaun u si obilazio oko »nekih stv a ri« ... N a brodu si ponekad izostajao, a ni­ sam zn a la gde si. - Zašto n isi p itala? - O bičn a p risto jn o st... N isam tad a m islila da je sve to važno. Posle su došle neke dru ge s tv a ri... - Z a r ti stvarno su m n jaš?! — to­ bože zap an jeno up ita Gelsen. - M uče me sumnje. - O nda treb a da ih raščistim o. Idim o odm ah u Skotland Ja r d i ti tam o kaži sve što si prim etila. In­ sp ektor B ilb eri treb a to da zna, a m ožda će m oći da ti o b jasn i neke detalje. Pozvaču g a ovog tren u tka 53

zaključi G elsen i poče da okreće b ro jčan ik telefona. Kad dobi vezu sa inspektorom Bilberijem , on pokri slu šalicu i upita Loru: - Hoćeš li ti da g a zoveš da dođe, ili d a g a zam oliš da nas p rim i? - Pitaj g a sam - od vrati Lora. On pozva in sp ek to ra B ilb e n ja i upita: - M ogu li d a dodem do vas, go­ spodine B ilberi? K ad dobi saglasn ost, on neprimetno zakloni teiefon i telom i levom rukom p rekide vezu, a onda n astavi da govori; - M oja v eren ic a Lora Espin želi nešto da vam k a ž e ... Da, važno je, iako m alo neobično. O na m isli da sam ja Blek Š ed o u ... Da, baš to!.. Im a hrpu čin jen ica, koje je dovode na zak lju čak da sam vrlo su m n jiv... Da, on a će doći sa mnom. H vala što ćete n as prim iti odmah. On zatim spusti slu šalicu i priđe Lori. - Pam etn a m oja devojčice! poče oduševljeno. - Ti si stvarno gen ijaln a. J a i jesam Blek Sedou, ali ne u b ica i zločinac. Pored onog ali sam čin io otim ajući bogatim a, zas­ lužan sam za nm oge uspehe Skotland Ja r d a . P ljačk a zlata bio je do­ bro sprem ljen plan da se uhvati Lun. To je bio uslov da m i Skotland Ja r d otpiše sve g re h o v e ... Ali sada, kad je m oja sre ć a dovedena u p ita­ nje i kad je u grožen a n a ša ljubav, tražiću od njih da ti sve objasne. - Ti to go vo riš kao da je sve istin a - upade L o ra Espin zbu­ n jena obrtom. - Istin a je, d raga. H ajdem o sad a k a Skotlan d Ja r d u - odgovori G el­ sen i uze je pod ruku. O na pode m isleći o tome šta će sve čuti i ne p rim ećuju ći da je on vodi sporednim izlazom, kojim se devojka ran ije služila d a g a pusti k sebi bez zn an ja o ca i posluge. On je im ao ključ, p a je i ovog podneva bio došao k njoj neprim ećen. 54

Čim su seli u kola, on je grubo gu rn u k podu i njegova vrećica, b a­ tina s m etalnim op iljcim a spusti se na njen potiljak. T ako onesveščenu je dobro . veza, zalepi joj široku traku fla ste ra p rek o usta i p okri je svojim ogrtačem . Iz p rtljažn ik a uze nekakve kutije i zakloni je njim a, a zatim je odveze u Krejdon. Predade je Džonu Fejtfulu i dogovori se s njim da on i ćela b an d a odvedu Loru u šum u iza im an ja kod U ksbridža. -- Budite oprezni i tačni — opo­ menu ih i požuri k a in spektoru Bilberiju. Tam o isp rič a da je prim etio kako g a p rati neki m ršav m ladić. Z au sta­ vio se da g a osm otri i taj mu je p ri­ šao. - Predao mi je ovo pism o - zak ­ ljuči zatim i pruži in spektoru list p a p ira p riprem ljen u kolim a. Inspektor g a uze i pročita: »Neki znaci govore da niste poslušali moj savet. Zato požurite sa onih deset h iljad a funti. Ako vam p re nisu bili d rago cen i v aš ču va r i njegova sestra sa crnkinjom , verujem da će život vaše veren ice značiti više. O na je u mojim ru­ kam a - Blek Šedou«. - Pa ovo bi zn ačilo da je go spo­ đica Espin k id n a p o va n a - reče in- ktor Bilberi. • Cim sam ovo dobio, požurio \.rn do p rvog telefo n a i zvao Loru. Nije se javljala, iak o je trebalo da rne ček a da joj se javim . Odmah sam tražio d a me vi p rim ite — ob­ jasn i G elsen ig ra ju ći dalje svoju neobičnu igru. - S tv a r postaje ozbiljna — z a b ri­ nuto reče inspektor. Njih dvojica kren u še da sve isp i­ taju. D va sata k a sn ije je utvrdiše da je L ora nestala. B ili su se v ratili u Skotland Ja rd , - Oni bi m ogli da je ubiju. Obavestiću njenog o ca o učeni, a novac ću sam d a sprem im — zaklju či Gelsen. - Dok mi ne v rate moju Loru. ne m ogu da p rih vatim zaštitu policije.

niti ću da se skrivam . V ratiću se u svoj stan i ćekaću. Ako Lun hoće da me ubije, n eka bu d e... Život bez Lore mi ne treba. - Ali mi m oram o da v as obezbedujemo - p rekid e g a in spektor Bilberi. - S p asite moju Loru, a m ene ost­ avite. .. N aći ću način d a izbegnem v aše ljude, jer hoću da platim tu učenu - odgovori Red Gelsen. Ja v lja ć u vam se, ali molim v as da me p olicija ostavi na miru. - N em am p ravo d a vam o g ra n i­ čim slobodu, a li... - reće in spektor neodlučno. - J a sa d a idem kod Lorinog o c a ... Ja d n i č o v e k ... On će moliti m in istra d a se p olicija ne m eša dok ne nađem Loru - čudnim skoro plačnim glasom reće Gelsen. Nije p otrebn a in terven cija m inistra. Vi činite što m orate — reče inspektor. To je značilo d a više neće p ratiti G elsena, ali ovaj zatraži izričito obe­ ćanje. - Dobro, gospodine Gelsene. Vi znate kakvim op asn ostim a se izla­ žete, ali m oram o vam dati odrešene ruk e oko isp late učene. U p itanju je i p aljevin a v aše kuće - p ristad e Bilberi. - N eka k u ća gori, jer n ap raviču novu. M olim d a ni tam o p o licija ne dolazi, ak o -nem ate još nešto da istražujete, sve dok ne vrate Loru p ro širi G elsen svoj zahtev. T resao se od u n u trašnjeg sm eha, ali držeći pokriven o lice izgledalo je d a plače. Sad mi je jasno zašto n ikad ne u sp evaju da mi udu u trag, pom isli G elsen i o b risa oči m aram icom O dm ah zatim on izide i potraži O sk a ra Espina. Jo š jednom o d ig ra ulogu ucveljenog verenika. Bio je na visin i glum ca, koji bi p obrao siavu da svoj talen at nije u sm en o n a drugu stranu. - J a je a v a održava.m svoje p os­ love, ah daću sve da spasem svoju jedinu kćer ^ reće slom ljeni O sKar Espin.

- J a sam već sp rem io novac. Platiću, m ak iir i sam stradao, sam o da sp asem Loru reče G elsen i snažno uzdahnu. - Toliki n ovac... K ako da g a n a­ dom ? - ku kao je i dalje ojađeni otac Lore Espin. - Z a r niste razum eli, gospodine E spine?! - prekide g a gelsen. N ik ak av novac vam a nije potreban. J a ću da platim za Loru. Im am no­ vac. Daću sve što im am , ak o treba. Tek tad a Espin shvati da veren ik hoće d a plati učenu Z ag rli g a p otre­ sen i jecajući. - A ko se spase, m oja L ora je sreć n a što ste je izabrali. Biću m i­ ran sam o kad se venčate i preuz­ mete sve što mi je ostalo, iako to jed va d a nešto vredi — reće zatim. Jo š neko vrem e su razgo varali. Espin iznese sve podatke o svom poslovanju i Gelsen shvati d a je Lorin otac pred bankrotstvom . Uteši g a i on d a ode. M irno je ručao u najboljem resto­ ran u i v ratio se da bezbrižno sp av a do noći. Z aro bljen ici R ed a G elsen a su trpeli neslućene muke. M orili su ih glad i žeđ, a nepokretnost tela je sla ­ bila njihov otpor. Poku šaji d a se os­ lobode ostali su uzaludni. N ajviše n ap o ra u lag ali su Lun i M akferson. M o rn ara je mučilo i to što nije mo­ gao d a govori m a k a r da glasn o op­ suje. N eko od vezanih je u m rak u lup­ kao u zvonku površin u nekog lim e­ nog predm eta, što je p ostajalo n es­ nosno, a niko nije m ogao da protestuje. I sam og Luna je to dovodilo u razdražljivost, ali n išta nije m ogao da učini. Onaj što je lupao, p restao bi neko vrem e, pa opet uporno n a ­ stavljao. Tek posle dva sa ta Lun poče nehotično da očekuje u d arce K ratak, k ra ta k d u g ... dug. dug, k r a ­ tak, k ra ta k u d a ra c ... U darci su se nastavljah, p re k i­ dali neko vrem e i opet počinjali. Tek tad a Lun se trže. ,0 kucan,” . 55

poče da raz m išlja kao o m orzeovoj azbuci i iznenađeno se trže. P re ­ vede jednu gru p u u d a ra c a i otkri njeno značenje: »Lun... od govori... Lu n ...« On se izvijao nekoliko m inuta dok mu nije uspelo d a se osloni o zid. P o ku ša da u d ara vezan im no­ gam a. ali to mu nije uspelo, je r su mu noge bile utrnule i bose, p a i kad je uspeo d a ud ara, zvuk nije bio čujan i jasan . On otkri da m alo levo od n jegove glave počinje d rven a ivica n ekakvog p raznog sanduka. P okretao se tako d a rnu g la v a dođe uz sanduk. On poče d a lupa i to se čulo. U spelo mu je da odgovori da čuje. O dgovori rnu ku can je i on p re­ vede.- J a s a m ... D žejn... Ovde je limeno b u re ... u d aram laktom. - K ako se dogodilo? — pitao je Lun u d araju ći glavom . Sad i ostali shvatiše, iako nisu znali m orzeovu azbuku, d a ti udarci, koji se sa d a naizm enično sm enjuju, im aju svoj sm isao. S a d a su lup kan je lak še podnosili, p a su g a čak i želeli, jer je ono moglo da znači i neku nadu. Džejn je p rič a la sk rać en o i o n aj­ važnijim stvarim a, a onda je p itala: - Hoće li n as ostaviti da ovako um rem o? - N eće — od govori Lun — Uvek im a nade. Jo š sm o svi živi. - Z a r n em aš n išta od oru žja i naših sre d sta v a ? - p ita la je Džejn. - Sve su nam oduzeli. S am i ja smo bili sasvim goli i vezan i — p ri­ čao joj' je Lun. - ! m eni je Sedou sve oduzeo, aji nisam goJa - reče Džejn kucanjem . T ako im je prolazilo vrem e. S vim a se činilo d a sa d a m alo lakše podnose m uke koje trpe. Tako doče­ k a še tren u tak kad u sklonište sti­ goše Blek i Šedou, Silk i Lajtning, Fejtful i n jegova d va revo lveraša, a onda Hepbel i Vikm en. Sed am g a n g ste ra up ališe svetla, sm ejući se otrgoše fla stere i veze s 56

lica desetoro zarobljenih. Odm ah nastad e žam or p om ešan s plačem i jau cim a devojaka. - P restanite! - vikn u Blek Š e ­ dou. C rn k in ja je nešto p so vala na španskom , a A gn es R en uzviknu: - Davno je trebalo da te otrujem , prokleti gadel - Sta ti je A g n es? - upita m irno Silk i Lajtning. - Proklet bio, ubico! - odvrati uvek ćutljiva A gn es Ren, ko ja je su ­ više dugo trpela i b ila poslušna, jer sad a je sve p revršilo meru. - Um ­ irem o od žedi i g la d i . • U trnula sam od veza i m uka mi je od s v e g a ... - S a d ćem o sve da sredim o — odvrati Silk i Lajtnin g i odveza A g ­ nes. - Ti si m oja žena i treb a da budeš pam etna. - P ričuvaj se da mi se jednom ne nađe kuhin jski nož u ruci, kad bu­ dem blizu tebe - od vrati Agnes. - N apojte ih, n ah ran ite i sp re ­ mite za razgovore, m om ci! - uzvi­ knu Blek Sedou i izide iz n ep rijatn e prostorije. Pod pretnjom re v o lv e ra šest odvezanih d evo jaka otrčaše k a kupatilu ugrađenom iza skloništa. Postojalo

je još jedno kupatilo u prostorijam a Bleka Sedoua ali tam o je p rolaz bio

nem oguć, jer štitila su g a skriven a, ali kao trezor o k o van a vrata. G an g steri opet vezaše devojke, ali sa d a takg da ih veze ne muče. Zatim o lab aviše veze Lunu i M akfersonu, d a se i oni n apiju vode i osveže u kupatilu. V ratiše ih i zam eni ih A rtu r M arkinč. ~ B aš vam je lepo ovde - sm e­ jući se reče Džon Fejtful. - Dobićete h ran e i vode, p a ćem o da v i­ dim o dalje. - Ovo ti sm atraš lepim , m ilion ti Luciferovih ognjeva! opsova M akferson. - Pa k a k o onda zam iš­ ljaš pakao, m ilion mu m uka?! - Može da bude i gore, gom ilo govedine! - od vrati Fejtful i gurnu vezanog m o rn ara nogom.

— Zbog ovoga ću te jednom tre s­ nuti iz sve snage, pa ak o ostan eš živ n eka ti je sve oprošteno - reće M akferson, a na licu mu se pojavi n ek ak av o p asan plam en i vene na slepo očn icam a odskoćiše kao sklupčane zmije.

Blek Sedou bese n ared io d a se L o ra Espin ostavi u njegov deo sklo­ ništa, ali još uvek vezana. S a d a je ušao i seo pored nje. - Gde si me to doveo? - upita on a zbunjeno. S tra h joj se o crtavao na licu Uvek se sm a tra la važnom i nadm oć­ nom, jer bila je lepa i bogata. M uš­ k a rci su klečali pred njom i ulagali sve svoje sposobnosti da joj se do­ padnu, ili d a je zavedu. S a d a je prvi put osetila surovost i nasilje, a da bude teže, dolazilo je od čovek a za k o ga je m islila da je voli i d a p rih ­ vata sve njene m ane i vrline. - M orao s a m ... Su više si o p asn a da te ostavim slobodnu, a sviđ aš mi se da bih te ukloni