Ashton,Frederick - 29-Lun i Neobicna Banda

LIIN,RIIALJ POROCI ^

Frederik Ešton

LUNI NEOBIČNA^ BANDA B R O J 29 •

1000 D IN A R A

^

[ LUN-KRAU PONOĆI

) »

29 1988

F. Ešton

LUNI NEOBIČNA BANDA

^

a

X'100

^

— v

nHOBHi

O dgovorni urednik M IL O R A D PREDOJEVIĆ

Urednik izdanja V LA D IM IR S TE V A N O V

Recenzenti PA VLE P O P O V IĆ J O V A N Č A N A D A N O V IĆ

Izdaje i štampa.- N IŠ R O »Dnevnik«. O O UR Izdavačka delatnost, Vojvođan­ skih brigada 7.N ovi Sad, telef'on(021) 621-555 ® žiro-račun 65700-603-6350 & D irektor N IŠR O »Dnevnik^: Jovan Smederevac # Rukovodilac OOUR Iz­ davačke delatnosti: Ilija Vojnović 9 Glavni i odgovorni urednik: TodorDurić 9 Tehnički urednik: Juliš Arvanitidis • Sekretar Redakcije: Zdenka Karabasil 9 Korektor: Sava Malešević Tiraž: 50.000 prim eraka

u .zbuđena i u groznici zbog očeki­ vanja tog mističnog događaja Izabe­ la Ravson polako se probijala kroz smogom zagušene i u mrak utonule ulice Rokseta, zapadnog predgrađa Londona. Svetla drugih vozila, koja su se kroz gusti smog pojavljivala ispred Izabele, bila su prigušena i nekako nestvarna, kao da dolaze s drugog sveta, ili kao da izviru iz ni­ čega. Ali, što je odmicala dalje po­ red igrališta za kriket i Mount-parka susretala je sve manje automobi­ la. Kroz Kingzvej Rod prošla je a da nije srela nijedan automobil. Proređena ulična svetla samo su se na­ slućivala u gustom smogu, iz koga su se izdvajale kapljice i kvasile staklo malog automobila. Žena uk­ ljuči brisače i polako skrenu izme­ đu drvoreda ka usamljenoj kući utonuloj u mrak. Mislila je kako će sve to opet da se dogodi. A dogodilo se prvi put pre trinaest dana, tri godine posle smrti njenog muža Kristifora Ravsona. Ona uzdrhta od strave pomešane sa uzbudljivom čežnjom. Pre trinaest dana bila je u ljubavnom zagrljaju svog već tri godine m rtvog muža. A taj zagrljaj bio je dug i pot­

pun. Doživela je sve kao i u najlepšim prvim danima braka. . . Ipak, osećala je kao da sve to nije bila stvarnost. Trinaest grozničavih da­ na kao da su izbrisali doživljaj i potisli ga u oblast snova. Iznenada, iz magle i mraka u sno­ pu žutih farova iskrsnu široka kapi­ ja od kovanog gvožđa ukrašenog ornamentima. Izabela pritisnu pa­ pučicu kočnice i htede da razmisli da li da trubi, ili da izide i sama ot­ vori vratnice. Ali baš tada oba krila kapije bešumno se razmakoše i ona potera napred. Kad minu kapiju. Izabela opet prikoči 1 spusti staklo, a onda promoli glavu i doviknu; — Ima li koga ovde? Halo! Ima li koga?. . . Niko se ne odazva i ona u crve­ nom odsjaju zadnjeg svetla svojih kola ugleda kako se kapija opet be­ šumno zatvori. Izabela uzdrhta i po­ vuče se nazad na sedište, a onda po­ misli: Moram da sledim uputstva. . . On mi je rekao sve što treba. . . Nije rekao da se kapija sama otvara. . . A možda jeste. . . Bože, kako je sve čudno. . . Znala je da treba da od kapije stigne pred glavni ulaz usamljene kuće, a zatim da uđe i da se popne

— Jesmo, draga. . . A li uvek smo zaključavali spavaću sobu. . . Učini sve kao kad si me čekala u svojoj so­ bi dok smo bili zajedno. . . Sve kao nekada. . . — Učiniću, dragi. . . Zašto se ne pojaviš? Ne vidim te — nehotično odvrati žena. — To sam ti objasnio pre trinaest noći. . . Seti se i učini sve što sam te molio. . . Sada ne dolazim kroz Brajsgirdla. . . Sada sam tu ja sam. . . Učini sve što sam ti govorio. Seti se svega. . . — čuo se šaputavi glas i Izabela Ravson opet nehotič­ no pogleda ka tavanici, jer joj se či­ nilo da glas dolazi otuda. Stajala je nekoliko trenutaka ne­ pomična i prisećajući se svega što je trebalo da čini od ovog trenutka. Zatim ona ugasi električno svetio, jer je plamen iz kamina dovoljno osvetljavao starinsku spavaću sobu. Dok je prilazila širokom starinskom krevetu ona pomisli kako će Kristifo r da uđe kroz zaključana vrata i nehotično se osmehnu. Znala je valjda toliko da duhovima vrata ni­ su prepreka! Uz tu pomisao ona opi­ pa krevet i podiže prekrivač. Ukazaše se jastuk i čaršavi od plavičaste polusvilene tkanine, preko kojih ona pređe dlanom ruke i oseti pri­ jatni dodir najlepšeg krevetskog platna. Oseti i neki prijatni miris, koji se širio iz posteljine. Zatim, levo od kreveta nađe toaletni sto s veli­ kim ogledaloraiznad njega. Ona po­ če da se svlači, a onda zagleda bocu i dve čaše od kristalnog stakla. Kad se nade u vešu. Izabela otčepi bocu Soba je bila dobro zagrejana i osi nali čašu zlatnožuteg pića. Mirisa­ vetljena. Izabela primeti da kuća lo je na hladan i dobar čaj. Ona ima dobro prikrivene uređaje erprvo oproba, a zatim ispi prijatno i kondišna i da vatra u kaminu gori osvežavajuće piće, kakvo nikada samo zato da sye bude lepše i prijat­ pre nije okusila. Odmah zatim, slenije. deći uputstva od pre trinaest dana, — Udi, draga moja Iz, uđi!. . . Ta­ ona ude u kupatilo. Topli mlaz vode ko te želim. . . Zaključaj vrata sobe iz tuša nekako je čudno ohrabri. za sobom — čuo se tihi i šaputavi Oseti nekakav zanos i poče da šapu­ glas, kao da je dolazio sa same tava­ će šta sada sledi. nice sobe. — Treba da sa sebe skinem sve — Zar nismo sami u kući? — ne­ što nije deo mog živog tela. . . Ski­ hotično upita Izabela.

na sprat, gde će naći spavaću sobu i gde treba da ga čeka. Tada se nije setila da pita ko će da joj otvori i ko­ ga može da sretne. Pre dva dana obišla je ovo mesto, ali izgledalo je da niko ne stanuje u toj lepoj kući opkoljenoj starim vrtom i puzavicama. Ona nehotično prošaputa nekoli­ ko reći molitve i zaustavi kola uz stepenište. Iziđe iz njih i dok joj je srce lupalo krenu napred. Skoro se trže dodirnuvši masivne ručice na vratima, čija površina beše vlažna i hladna. Ipak, ona sakupi dovoljno hrabrosti da je opet pritisne. Vratd se otvoriše i ona se nađe u velikom nameštenom holu, koji je osvetljavalo samo jedno uljano kandilo. U tom trenutku ona s mukom zausta­ vi krik strave, jer do nje odnekud dopreše prigušene i kao šapatom iz­ govorene reči: — Draga, uđi!. . . Zaključaj vrata i popni se gore. . . Samo napred i bez straha. . . Tu sam samo ja, tvoj Kris. — Kristifore dragi, gde si? Premrla sam od uzbuđenja — reče že­ na, ali ništa se više nije čulo. Ona napipa prekidač i upali svet­ io. Osvrnu se po holu i zastade ne­ koliko trenutaka, a onda gurnu po­ zlaćenu rezu na ulaznim vratima i krenu ka osvetljenom stepeništu. Prepoznala je hol i stepenište po opisu i lako nađe spavaću sobu. U svakoj drugoj prilici smatrala bi ovu kuću sasvim običnom, iako pri­ lično luksuznom.

nula sam i nakit i sve. . . Onda tre­ ba da uđem u sobu, a tamo treba da bude moj dragi Kris. . . Ne smem da mu potrčim u zagrljaj, dok mi on sam ne priđe. . . Kad iziđe iz kade i zatvori vodu, ona obrisa veiiko ogledalo, koje be­ se zamagljeno od pare i kapljica vo­ de. Zatim skide kapu za kupanje i začešlja svoju crvenkasto-smedu kosu. Posmatrala se u ogledalu i kritički odmerila svoje lice. Pomisli da nije bez razloga stotinama puta čula da liči na Romi Šnajder, tu lepu i slavnu filmsku divu. Bila je za­ dovoljna i svojim uvek lepim telom, koje nije pomilovala muška ruka od pre tri godine, pa do pre trinaest da­ na, kada joj je došao njen voljeni po­ kojnik. Ali to što se dogodilo pre tri­ naest dana činilo joj se samo kao san. Ove noći treba sve da bude kao nekad. Hoće li biti kao nekad? S tim pitanjem u mislima ona kre­ nu prema vratima kupatila. Više bi volela da uđe obučena u prozirnu spavaćicu, kao prve bračne noći, ali Kris je rekao da uđe bez ičeg što je mrtva stvar na njenom telu. Ona ot­ vori vrata i tihim, sporim koracima krenu u sobu. A tada naglo zastade. On je stajao u dnu sobe ruku prekrštenih na grudima. Bio je ogrnut dugim kuć­ nim ogrtačem višnjeve boje i izveze­ nim granama starog zlatnog tkiva. Oko njega je treperila nekakva fluo­ rescentna svetlost. Bio je to stvarno njen muž Kristifor Ravson. Nekoliko trenutaka gledala ga je ošamućena nekakvom izmaglicom pred očima. Htede da pođe k njemu, ali on podiže ruku i dade joj znak da se zaustavi. — Seti se svega što sam ti rekao, draga moja Iz! — reče on tiho. ali ta, ko da ga ona dobro čuje. — Seti se naše ljubavi. . . Samo ljubav je stvarna među nama. . . A sada pođi polako ka krevetu. . . — Hoću, dragi, mili moj. . . — Ho­ ću — odvrati Izabela Ravson u ne­

kom slatkom zanosu. — Dođi dragi, makar. . . Dođi. . . — Biće divno, draga Iz. . . Divna, naša jedinstvena noć. . . Legni da te gledam. . . Zatvori oči da pređem granicu ovog sveta i da postanem stvaran i tvoj. . . Tako. . . Misli na one dane naše prve ljubavi. . . Ne otvaraj oči. . . Duh Kristifora Ravsona krenu napred sasvim nečujno, a onda ski­ de ogrtač. Za sve vrem e zurio je u zanosno telo svoje Izabele, tako stvarne i opipljive, iako ju je osvetIjavao samo titravi plamen iz kami­ na. N a prvi dodir uzdrhtala je celim telom, i nehotično otvorila oči. N e­ jasno je ugledala lik svog dragog pokojnika. Da, bio je to njen Kristifor, ali je izgledao nekako mlađi. — Dodirni me, draga, sasvim slo­ bodno. Prešao sam u ovaj svet i sa­ da sam tu pored tebe — reče duh i polako se spusti uz ženu. Osećala se kao pijana od sreće. Zaboravljala je sve što je bilo. Sada je uz nju legao njen Kris, topao i stvaran. Njegove usne su bile žive i tople, vlažne i požudne, a njegove ruke su milovale njene grudi, trbuh i bedra. '. . Plamen u kaminu je, slabio, a pa­ lio se drugi u zagrljenim telima. — Krise, mili moj. ^ . — šaputala je žena i ljubila ga u uho. Otupela za sva sećanja i sve izvan njih dvoje željno i vatreno je m ilova­ la muškarca pored sebe i nije primećivala da nikada s njim nije bila tako razuzdana i slobodna. Tela su se preplitala tražeći dodir svakim svojim delićem i nervom. . . Osetila je kad se odvojio od nje i nekud nestao, ali nije imala snage da se pokrene i da otvori oči. Ćula je šuštanje vode u kupatitu kao u ne­ kom polusnu. Videla je Kristifora kako dolazi od kamina. Bio je pri­ makao dogorela drva i stavio neko­ liko novih cepanica. Kada je legao pored nje, osetila je njegovu od kupanja vlažnu kožu.

Htela je da ga pita zar se duhovi ku­ da, mora da nestane, jer inače ne paju, ali uguši tu pomisao, jer već bih mogao da se vratim. Zato sam joj je rekao da kada budu zajedno sada mlađi. Možeš li da shvatiš? — Pokušavam... Primetila sam mora učiniti sve da zabora'^ da je on duh i da se ponaša kao da nika­ da ipak imaš ožiljke cepljenja... — To ostaje, jer nije bilo povreda, da nije umro. — Pojačao sam vatru da me bolje nego zaštita... Ogroman napor po­ vidiš. Da li me se dobro sećaš? Je­ treban je da se pojavim. To može da sam li isti i po izgledu i u ljubavi? — se dogodi samo na naročit način. Svoje telo mogu da izrazim, ali glas upita duh šapatom. — Isti si/mili moj Krise! Samo. . . ne sasvim, jer ga nema tamo. Posto­ — Šta »samo«? — upita duh i nje­ je fluidi, nematerijalne čestice i sve ono za šta nema reči u ovom svetu. gove ruke je ponovo zagrliše, — Mislim. . . isti si, ali nekako A li zvukova i glasa nema. To mora da se stvara s naporom. Zato ti sa­ mladi. . . vatreniji u ljubavi. — Za nas u onom svetu ostaju sa­ mo šapatom govorim ... — Meni je to dovoljno... Bićemo mo sećanja. Ona najbolja moženio da doživljamo stalno. . . Možda je uvek zajedno! — prekide ga Izabela , teško da razumeš. . . Nestao sam Ravson. — Moraćeš da učiniš mnogo da bolestan i nisam bio ovakav. . . Za­ to ti izgledam mlađi. A ljubav i želja se to postigne. Duh može da dođe su ostali i godine u ovom svetu mo­ privučen ljubavlju samo tri puta gu da se odbace u onom gde sam od svakog trinaestog dana. Posle toga svoje smrti. . . Ima nekoliko pri­ samo svakog trinaestog meseca po vlačnih snaga, koje mogu da nas jednom, a zatim svake trinaeste go­ vrate. Nekad je to užasna mržnja, a dine — nastavi duh. — Pa to je užasno! — prestrašeno nekad čista ljubav. . . Mene je do­ reče žena i čvrsto obgrli svog muža zvala tvoja ljubav. ... — Oh, dragi, koliko sreće sam do- , vraćenog s drugog sveta. — To ne sme da bude tako, dragi moj, jedini živelS. V olela bih da odem s tobom. moj Krise! — To ne smeš da želiš, ljubljena — Primiri se draga. Postoji način moja Iz! Tamo su samo sećanja i ne­ da nastavimo ljubav. Treba da izama dalje... Nema novog zagrljaja i bereš jednog muškarca, koji ti se doživljaja, već samo ono što je pre bilo. A to imaš i na ovom svetu. Jedi­ sviđa, a ja ću uvek da dođem kroz no ovako možemo da doživimo ne­ njega... — Ali ja ne podnosim druge... što dalje i više. .. Samo tvoja ljubav, Jedva sam pristala na prvi susret apsolutna snažna kakva jeste, može da me oslobađa i doziva preko gra­ preko Brajsgirdla. Verovala sam nice života. Bez tebe žive, ni za me­ tvom pozivu ... Ali drugi muška­ rac. .. ne nema dalje... Kako je sve teško — Postoje divni ljudi, u čijem telu da se objasni! bi moj duh bio živ i stvaran. Zamisli — Pričaj mi, voljeni moj i jedini nekog i reci mi ime. dragi! — Ne znam ... Ne m ogu ... — Pričaću... Pokušaću da ti ob­ — Diviš li se nekom čoveku? jasnim — nastavi Kristifor Revson, — Čudno je, ali skoro nijednom.., odnosno njegov otelotvoreni duh. — — Kako skoro? Ima nekih granica. Ne može sve da — Postoji jedan, kojeg nikada ni­ se povrati. Sećaš li se da sam jed­ sam videla, ali o kome znam. nom slomio podlakticu desne ruke i — Nisi ga videla, a diviš mu se? da mi je ostala neravnina na kosti? — Možda ćeš reći da živim u maš­ — Sećam s e... ti i to je tačno. Želela bih da budem — Sada nemam tu povredu... Sve što je bila bolest, oštećenje i povre­ prijatelj s jednim čovekom ...

— Kaži već jednom njegovo ime, molim te, draga Iz. Možda je baš on pogodan za našu sreću — reče duh i jače se privi uz telo svoje lepe žene, — Ali on je nedostižan. Niko ne zna gde se nalazi. Niko ne zna nje­ gov pravi lik. Ima divnu prijateljicu i živi u svojim tajnim skloništirna. Veliki je naučnik i zaljubljen u svoju Džejn i pravdu... — Reci njegovo ime, u znak naše ljubavi — šapnu duh, — To je Donalđ Sikert, poznat i pod nadimkom Lun, kralj ponoći. — O njemu malo znam ... Bolest i sm rt... A li sećam se da se govorilo i pisalo o tom čudnom čovekti. I ja sam mu se divio. Učiniću da ga sretneš. A sad slušaj moja uputstva... — Slušam te, dragi — uzbuđeno reče Izabela. — Mi smo bogati. Nastoj da s Lu­ nom stvoriš jedno divno sklonište, u kome ćeš moći uvek da ga nadeš, a da ne stižemo u njegovo prebivališ­ te, iz koga bi nas oterala tuđa ljubav i tuđe prisustvo. Nisam te pitao koli­ ko imaš novaca, ali verujern... — Ništa nisam potrošila. Čak sam uvećala ono što smo imali, jer sam živela skromno i povučeno. Poma­ gala sam samo Brajsgirdla da bih preko njega kao medijuma došla u vezu s tobom. — Koliko im.aš novaca? — Pored kuće u kojoj živim i ima­ nja u Kentu, ostaje preko sto tride­ set hiljada funti u banci. To sam htela da zaveštam u tvoju čast... — To je snažan znak tvoje divne ljuba­ vi. Ali sada to upotrebi za našu večnu sreću. — Kako to da učinim? — Ne znam ... Moći ću da ti ka­ žem preko Luna. Svaki put kad bu­ deš sama s njim, on će da padne u trans i nestane... U njegovom telu biću ja sa svom magmom svoje bez­ granične ljubavi. Tada ću moći da ti kažem kako da očuvaš vezu. — A ako se on usprotivi? — On neće znati šta se događa. Znače samo o običnom prijateljstvu s tobom, tako divnom ženom. A ka­

da to potraje, biće on sa svojim telom i d\ihom isto što sam ja kao duh... Teško je da se objasni, ali ne treba ni da se trudiš. Naša ljubav je večnija od večnosti — zaključi duh Kristifora Ravsona i sasvim ovoze­ maljski nastavi da ljubi i miluje sre­ ćom omamljenu Izabelu. Plamen je opet bio oslabio. Bližila se ponoć kad je Izabela videla kako telo njenog voljenog mu­ ža nestaje pod kućnim ogrtačem, koji je izgledao crn u mraku. Još ne­ koliko trenutaka treperilo je svetio oko duha, a zatim on nestade. -i, — Krise, dragi! — skoro jeknu Iza­ bela. — Bdim nad tobom draga — čuo se glas opet kao da dolazi sa tavani­ ce. — Obuci se i otiđi. Nikad više ne prilazi ovoj kući. 1 čuvaj tajnu. Preti ti smrt, a meni večno ništavilo, ako naša tajna ode dalje od nas. , — Kako da te opet nađem? — upi­ ta Izabela tužno. — Živi kao i do sada, i misli na m en e,.. V oli me i biću opet dozvan ... Večna ljubav ima puteve. U nekom trenutku i preko Luna, biću opet s tobom. Veruj i čuvaj snagu želje... Naći ću te opet — začu se ^ odgovor. Izabela pokuša da nastavi razgo­ vor. ali samo je vatra pucketala u starinskom kaminu. Ona se brzo obuče i iziđe iz kuće. Dok se vozila prema istoku, suze sreće natapale su joj lice. Brisači m alog »ostina« sklanjali su kapljice sitne ponoćne kiše, kroz koju se ona vraćala iz čudne kuće i sa još čudni­ jeg susreta. * — Taj prokleti nitkov! — govorila je glasno Doroti Makaren vozeći prema zapadu. — Susret s duhom posle pola noći?! Oh, kako sam mogla?! Jadni duh m og P itera... Kad bi mogao da zaviri u o\?aj svet i da vidi podvalu... A li ove noći sve svoje grehe platiće ta varalica Džems.

Bila je sama u crnom »plimutu« 1■ sporo se probijala kroz sitnu kišu i izmaglicu nad pločnicima predgra­ đa. Našla se pred onom istom ku­ ćom u kojoj je do pre pola sata Iza­ bela Ravson doživela najveći lju­ bavni zanos u susretu s duhom svog pre tri godine umrlog muža. A za to vreme u sobi pod krovom sedela su dva muškarca. — Odlično si igrao ulogu — reče Džems Brajsgirdl. — Nisam uzalud bio glumac koji »mnogo obećava« — smejući se od­ govori Den Branks. — A i nije mi bi­ lo teško. Izabela Ravson je zaista divna žena. — I vrlo bogata. Njena kuća, ima­ nje u Kentu i sto trideset hiljada fu n ti... — Prisluškivao si? — Bio sam dokon, a to je potreb­ no. Sad ne moraš sve da mi pričašTa mala udovica je lepa, zlatna koka. Moraćeš dobro da je očerupaš — odgovori Brajsgirdl smejući se i pogleda kroz zavesu. — Slušaču i ja tvoj razgovor sa zrelom damom — zadirkivao ga je Deh Branks. —Još u njoj ima vatre, iako joj je četrdeset i pet — reče Brajsgirdl ne Ijuteći se zbog šale. — Ona mi je omogućila da iznajmim ovu kuću. Jedva je prihvatila objašnjenje da duh može da dođe samo jednom svakog meseca. A noćas opet mo­ ram da je primim i da u »transu« dozvolim da se u mene useli^duh Pitera Makarena, koji je umro još pre osam godina. — Pogledaj, jer lampica se pali na signalnom uređaju. Izgleda da mo­ raš na scenu — opomenu ga Den Branks. — Jeste, kola su pred kapijom. Ot­ vori je — reče Brajsgirdl i nastavi da viri kroz uzani prorez zavese. Svetio u sobici pod krovom bilo e prigušeno i nije bilo opasnosti da prodre kroz uski prorez među zavesama, koji je, pored toga, bio zaklo­ njen telom snažnog čoveka. 8

— Ušla je i možeš da zatvoriš ka­ piju — zaključi Brajsgirdl. Den Branks pritisnu dugme elek­ tričnog tastera, koji posla signal, do udaljene kapije, koja se zatvori po­ krenuta nečujnim uređajem. p o ro ti Makaren zaustavi kola pred ulazom u kuću, proveri svoju torbicu i iziđe. Već vična postupku brzo uđe i stiže u zagrejanu sobu. Ona pogleda pojačanu vatru u ka­ minu i omirisa vazduh, u kome se osećao dim duvana. Neko je pušlo pre kratkog vremena. Posteljina je bila zamenjena i Doroti skide pokri­ vač, a onda otvori torbicu i gumu pod jastuk veliki automatski pištolj, jednu od uspomena na svog muža. koji se u prošlom ratu borio u Fran­ cuskoj. Odmah zatim ona uđe u kupatilo i gola stade pred veliko ogledalo. Njeno telo je bilo još uvek očuvano i imalo je dobru liniju. Jedino je njen trbuh bio isturen više nego što je to dozvoljavala njena vitka figura. Ona pritisnu dlanove na trbuh i po­ gleda u ogledalo s bolnim grčom na ustima. Kad je otvorila vrata, u sobi se već nala.^io snažni Džems Brajsgir­ dl ogrnut po golom telu svilenim, dugim ogrtačem tamne višnjeve bo­ je. Klečao je pred okruglim, niskim stolom zastrtim crnim stolnjakom. S obe strane stola bio je po jedan svećnjak. Dve voštanice zatreptaše svojim plamičcima zbog strujanja vazduha pri otVaranju vrata od ku­ patila. — Klečim i pozivam duh Pitera Makarena. Spreman sam da slu­ žim. Živi most sam za ovaj svet. Do­ đi duše, zove te ljubav tvoje Doroti — govorio je tiho varalica Brajsgir­ dl. A Doroti Makaren je već znala tu igru. Spusti se na ležaj čekajući da medijum »dozove duha i padne u trans«. Brajsgirdl konačno klonu čelom na crno zastrveni sto. Telo mu se treslo tako da s njega skliznu svileni ogrtač.

— Doroti, draga moja, gde si? — čudno izmenjenim glasom još uvek ne dižući glavu sa stola reče Brajsgirdl. — Tu sam, dragi! — odažva se snažnim šapatom Doroti Makaren. Varalica Džems Brajsgirdl krenu polako, korakom kakvim bi trebalo da se kreću duhovi i mesečari. Zbog nečega, Doroti zažele da se, groho­ tom i histerično smeje, ali krajnim naporom uguši u sebi taj nagon. Goli »duh« u glomaznom telu vara­ lice stade pred krevet i poče polako da se spušta pored Doroti. Njegove ruke kliznuše po njenom telu. — Dragi, želim da te pitam ... Leg­ ni i ostani m iran... Zatvori oči i po­ slušaj me, jer imam neobično izne­ nađenje — šaputala je Doroti uzbu­ đeno. N e sluteći ništa Džems Brajsgirdl posluša i lenjo leže sklapajući oči. Doroti uze pištolj i skliznu s kreve­ ta. — Pogledaj, lažni duše m og Pitera! — drhtavim glasom reče ona za­ tim. Varalica otvori oči i malo se trže. — Doroti, m ila moja, šta ]e s to­ bom? — pokuša da kaže na .način kako je trebalo da izgleda kad je u njegovom telu duh pokojnika: — Došla sam da te ubijem, od­ vratni gade! — odgovori Doroti. — Mene ne možeš da ubiješ ^ po­ kuša da nastavi igru varalica Braj­ sgirdl. — Stradaće samo jadni medijum, a umrećeš i ti, jer napadom na mene prelaziš granicu života.— Dosta je tvojih laži, Džemse! Umrećeš ove noći! — prekide ga že­ na. — Zašto, Doroti? — ote se jednos­ tavno pitanje Džemsa Brajsgirdla. — Zato Što si me unesrećio, vara­ lico! Zato što si mi uništio. ča.st! Zato što si me opljačkao i zaluđivao.... — Ali nisam... U meni je duh... — Ćuti huljo!... Od duha nije zatrudnila ni jedna žena u svojoj' čet­ rdeset i petoj godini! Umrećeš no­ ćas, Brajsgirdle!

— Smiri se i ne budi luda... Neis­ pitani su putevl duhova... M ora da si se prevarila. U silnoj ljubavi uobrazila si to o trudnoći — branio se varalica Brajsgirdl polako se pomerajući da dođe u položaj kako bi mogao da skoči na Doroti Makaren. — Ne pokrećl se, jer ću pucati! — opomenu ga Doroti. — Pa šta onda hoćeš? — zbunjeno upita varalica. — Hoću istinu. Hoću da mi kažeš da si varalica. Hoću da se pokaješ, pre nego što umreš. Hoću da zn am ... Hoću da čujem sve o tome kako si iskoristio mističnu zaludenost drugih žena. Hoću da znam ka­ ko da im pomognem, dok još nije kasno... — A li ti si umorna 1 uzbuđena... — Ništa se nije dogodilo. Vratiću ti sav novac i ovu kuću, ako ml više ne veruješ — prekide je uplašeni zloči­ nac zureći u cev velikog automatika. Poznavao je to oružje, jer je gore u sobici ostavio isti takav pištolj. — A šta ću s ovim u sebi? Je li, Džemse, šta da činim? Da kažem svom sinu u koledžu da ima brata začetog s duhom njegovog oca? Ne, odvratni gade! Ubiću te i obavestiti policiju zašto si morao da umreš. A ja ću da umrem na zapaljenoj loma­ či, koju sam priredila u malom pa­ viljonu svog vrta. A sada sve priznaj i ne laži! — izgovori odlučno i s gor­ činom Doroti Makaren. Nekakav podrugljiv izraz blesnu u Brajsgirdlovim očima. A li Doroti ne stiže da razmisli o svemu, jer je nešto snažno udari po ruci 1 pištolj jo) pade na tepih, a nečije snažne ruke je obuhvatlše s leđa. To beše ušao Den Branks, koji je slušao sve šta se događa, da bi pre­ kratio vreme. Ušao je-kroz dobro prikrivena tapetna vrata i došunjao se do žene s pištoljem. Ali ona sada, u silnom očajanju sakupi snagu kakvu nikada nije imala. Njeno golo telo skliznu iz ruku napadača i ona se baci ka pištolju. Stiže da ga do­ 9

hvati, ali tada se na nju sruči telesina Džemsa Brajsgirdla. — Pusti oružje! Baci ga! — uzviknu I3rajsgirdl. Ali njeno telo se čudno izvi i skliznu pod krevet. Samo joj glava osta­ de nezaštićena. Brajsgirdl se baci telom na krevet, ali stiže ženu da uhvati za vrat. Ona se otimala, ali on je stezao. Pištolj opali dva puta i Brajsgirdl steže još jače.., Kad je pustio vrat Doroti Makaren, ona je već bila mrtva. 11

londonski uslužni centar elek­ U tronskih mozgova i računara, koji je počeo da radi pre sedam meseci, sti­ gao je visok i prosed čovek prijat­ nog izgleda. Prijavio se kao inženjer Ros Vestlejn i upitao da li postoje računari za građevinske i tehničke proračune. — Naš centar ima neograničene mogućnosti. Ovde m.ožete da dobije­ te odgovore na sva pitanja. Prepo­ ručujemo vam se i želimo da vam učinimo svaku uslugu — rekla mu je mlada službenica s lepo oblikova­ nim naočarima. — Uputite me u postupak — za­ moli tobožnji inženjer Vestlejn. Bio je to Donald Sikert, slavni na­ učnik i pronalazač, čije ime je ipak više pominjano zbog mnogobrojnih doživljaja u sukobu sa zločincima svih vrsta. Zbog toga je češće spomi­ njan njegov nadimak, od koga se mnogim zločincima dizala kosa na glavi. Ali niko u tom trenutku u liku inženjera Vestlejna nije mogao ni da nasluti prisutnost Luna, kralja ponoći. — Naš centar ima devedeset i tri specijali/ovana sektora. O svemu i sv'ačemu mo/ete ovde da dobijete najprcci/.nijc odgovore. Od mate­ matike i f'i/ike. do astrologije i ma­ gije, od isloi ij(' do titeralure. od eko­ nomije ck) lelinologije. .. — br/o i s ljupkim o.siTiehoni govorila je slu/ benica. 10

— Meni su potrebne usluge raču­ nara — prekide je Lun i sam se sa simpatijama osmehnuvši devojci. — Naravno, gospodine, dobićete najbolji uređaj. Ali ne propustite da konsultujete i druge uređaje. M ože­ te da dobijete čak i svoj elektronski horoskop, ili savete o bračnom živo­ tu ... — pričala je devojka uporno nastavljajući svoj posao reklamira­ nja centra. Lun je uzalud nekoliko puta po­ kušao da je prekine. Morao je da sazna sve o mogućnostima centra. Čuo je čak i to da nema profesije kojoj elektronski mozgovi ne mogu da pruže pomoć. — Možete li da pomognete Skotland-Jardu da uhvati nekog od pre­ predenih lupeža? — smejući še upi­ ta Lun. — Možemo! Neki inspektori koris­ te naše uređaje... — A ako obijači potraže savete? — Nismo krivi što i njima može­ mo d a ' damo najbolje savete — pravdala se de\'ojka. — Elektronske mašine nemaju moral i opređeljenja, izuzuev onih koji su činjenice i preciznost... Bilo je prijatno čuti vaša potpuna i duhovita objašnjenja — prekide je opet Lun. — Ali sada bih ipak mo­ rao da obavim svoj posao. Jedna ve­ lika i komplikovana građevina zahteva mnogo proračuna i provera. — Izvolite u t)deljenje šest. Ako ne poznajete sistem programiranja, obratite se konsultantima, koje po­ zivate preko interfona u odeljenju. Plaćanje je jedna funta po minuti efektivnog rada kompjutera — obavesti ga devojka i pokaza mu kuda da ude u šesto odeljenje. Lun nije bio iznenađen cenom, ia­ ko je zaključio da je ona prilično ni­ ska.Pomisli da je to zbog privlače­ nja što većeg broja korisnika. Znao je da za jedan sat ovde može da iz­ vrši programiranje i dobije proraču­ ne na kojima bi morao da radi mesecima uz pomoć običnih računskih •mašina. A njemu je bilo potrebno da sve ovo-obavi vrlo brzo, jer bi

odugovlačenje moglo da obezvredi njim bila gom ila rešenih proraču­ sve mere tajnosti, koje je bio preduna, on izvadi maramicu da ubriše li­ zeo stvarajući svoje novo sklonište. ce. Bio je u tom trenutku zanet mis­ Lun je pod lažnim imenom kao lima i nije se setio da u maramici rentijer Hju Stoun otkupio pravo da skriva tri mikro-uređaja za ostavlja­ izgradi podzemnu garažu i poravna nje na mesto koje treba da se pri­ teren za novi park na Grin-Rodu. sluškuje. »Stenice«, kako je i Lun na­ Tu je srušena neka stara fabrika pi­ zivao te stvarčice po nazivu prošireća, a teren je trebalo da še uredi ■nom na ceo svet, bile su okruglaste kao mali park. Gradske vlasti su na­ i u obliku zrna graška, a isto toliko šle da je moguće dobiti i park i zna­ velike. Tri zrna padoše na razne tan prihod. strane.Lun stiže da jedno zaustavi i Duboki podrumi i podzemni tune­ podigne, a drugo nestade ispod suli za odvod i uređaje fabrike, lepa sednih vrata. Međutim, treće je ima­ kuća u blizini i mali moderni bioslo najčudniji put. Ono upade u cev kop s Izlazom na Sumerhil Rod bili kroz koju je bio provučen mnogožilsu za Luna izuzetna prilika. Zamis­ ni električni provodnik. Cev se gubi­ lio je da gradeći podzemnu garažu la nekud postepeno ponirući. Lun se brzo naže i prisloni uho na za­ neprimetno izgradi i sklonište. Od vršetak cevi. Cuo je kako zrno mikideje do ostvarenja nije trebalo mnogo. Smenjivale su se ekipe gra-, ro-predajnika odaje zvuk kotrljan a đevinara, a niko nije imao komplet­ i nestaje negde u dubini. Znao je da ne planove. Kada je taj splet dubo­ bi uzalud pokušao da ga nađe. Zato pozva tehničara centra i reče da mu kih rovova, tunela i betonskih ploča je iz džepa ispao mali osigurač i ot­ bio zasut zemljom, pojavila se lepa kotrljao se ispod vrata. površina, a na njoj je zasađeno — Plašim se da ćemo ga teško na­ drveće i nikla je fina trava. Park je ći, jer tamo su pomoćne metalne sakrio garažu, a niko nije slutio da stepenice, koje se spuštaju u spiralu je time skriveno i jedno prostrano — reče tehničar, ali otključa vrata i sklonište, ka kome su vodila tri taj­ njih dvojica pogledaše okolo. »Stenina ulaza: iz kuće, bioskopa i garaže. ca« je bila nestala. A njih je znao samo Lun i m ogli su — Predmet nije vredan da ga du­ da ih upoznaju još samo njegova go tražimo — reče Lun i pozdravi se Džejn Vitington i verni prijatelj sa tehničarom, a onda ode i plati ra­ Samjuel Makferson. čun za uslugu. Sada je Lun dovršavao opremanje Pošto iziđe iz Uslužnog centra skloništa i laboratorija. Za to su bili elektronskih mozgova, Lun krenu potrebni proračuni. I to je dovelo Farington—Rodom i stiže do jedne Luna u Uslužni centar elektronskih manje ulice, u kojoj beše našao mes­ mozgova i računara. to da ostavi kola. U blizini primeti Jedan tehničar mi je pokazao ka­ ugao Karterus—Strita i stari kafe. ko da program ira računar i zaklju­ Odluči da se osveži pode rada na čio; elektronskom mozgu i uđe u po— Retki su čak i inženjeri elektro­ lumračnu prostoriju niže od površi­ nike koji tako brzo mogu da samos­ ne ulice. Sede blizu prozora i naruči talno koriste računar. Prosto ne vefrancusku kafu. rujem da niste i pre radili na. istom Dok je sedeo iza jednog stola do tipu uređaja. njega dopreše reći jednog razgovo­ — Imam posebne sklonosti pre­ ra. ma ovakvim igračkama — reče Lun — Eno opet onaj »lejland« — reče i zadubi se u programiranje vadeći jedan od prisutnih. — Ta kola su iz svoje torbe liste podataka. pravi izazov za razbojnike. Čudim U jednom trenutku, kada je već se što još niko nije pokušao. bio pri kraju posla i kad je pred 11

— Imaju specijalne uređaje. Ako se pritisne jedno sićušno i neprimetno dugme, bar tako se priča, razlegne se sirena za uzbunu, a vrata se automatski zatvore i čelične ploče zaštite teret vozača i njegovog prati­ oca. Dakle, ne ide to tek tako lako — komentarisao je drugi. — Ipak će neko jednom uspeti da digne to zlato. Svaki put u kolima bude najmanje sto pedeset zlatnih poluga, koje dolaze iz Kompanije za plemenite metale. Tačno za četrde­ set minuta kola će opet da naiđu puna zlata — dodade onaj prvi s uz­ dahom. Lun i sam kroz ne baš najčistije staklo isprati pogledom poluteretno vozilo, koje nestade iza ugla. Još dva čoveka dođoše i sedoše između stola za kojim je bio Lun i onog za kojim se vodio razgovor o automo­ bilu za prevoz zlata. Sada je Lun manje čuo i da prekrati vrem e neprimetno uključi svoj minijaturni prijemnik, čiji mikrofon se smeštao u uho povezan provodnikom tan­ kim kao vlas kose. Lun levom ru­ kom pokri uho i ostade da sedi tako nalakćen, a drugom je u džepu sa­ koa pomerao dugme za regulacyu. / U skloništu je bilo sve u redu. Ću­ lo se kako Makferson pevuši mor­ narsku pesmicu punu psovki. »Stenica« u Skotland Jardu prenosila e referisanje o smrti izvesne gospođe Doroti Makaren, čiji je leš nađen u nekom zapuštenom vrtu. Lun i taj program isključi i seti se svoje dve izgubljene »stanice« u Uslužnom centru elektronskih m ozgova i računara. Uključi prijem podešen za njih i oslušnu. Da to nije bio Lun, čovek sposo­ ban da se kontroliše i ostane miran u svakom trenutku, poskočio bi i uz­ viknuo od uzbuđenja, jer slučajnost je bila neverovatna. fa m o u Centru neko je razgovarao o istoj temi o ko­ joj i ljudi u kafeu. — Uređaji su dali plan istovetan onom iz novembra šezdeset i pete u Parizu. Jednostavan je i uspeće. Kroz nešto više od pola sata to zlato 12

biće u rukama bande — govorio je neko u Centr-u. — Je li sve u redu s držanjem te bande na oku? — upita drugi. — Kao i uvek. Gangsteri i ne slute ko im zapoveda. Naša dva čoveka ovog momenta osmatraju i izvestiće o rezultatu — nastavi prvi. — Dakle, tu nema teškoća, niti rizika. A li u drugim poslovima ima briga. U sek­ toru za ljubav s duhovima momci su morali da ubi u izvesnu Doroti Makaren, a Izabe a Ravsen je zaželela da vodi ljubav sa svojim pokoj­ nim mužem jedino preko Luna, kra­ lja ponoći. — Samo ženama može da padne na pamet nešto tako ludo — upade onaj drugi. Iako je bio zapanjen čudnim slu­ čajnostima, koje se nisu ticale samo automobila, nego i tek raspravljene teme u Skotland—Jardu, Lun ne mogade a da se ne osmehne. — Zahtev je šašav, ali ne baš ne­ prihvatljiv — nastavi onaj nepozna­ ti glas u centru. — Ali Luna je nemoguće naći, još manje je verovatno da bi ga privole11na ljubav čak i s tom zaista lepom udovicom — primeti drugi. — Imamo čoveka, koji će moći od­ lično da igra kralja ponoći. To je za­ ista pravi genije glume i prerušavanja. Da nije bio podlac, već bi bio slavan glumac. Lepa udovica imaće svog Luna. — Ima li opasnosti zbog davljenja Doroti Makaren. — Mislim da nema. — A šta je s poslom slavnih dvoj­ nika? — Prosto je neshvatljivo kako na­ predujemo. Za ulogu bivše carice Soraje morali smo da angažujemo tri žene. One su donele preko dva­ deset hiljada funti. Jedan američki bonvivan poklonio je tobožnjoj Soraji broj jedan ogrlicu vrednu sto trideset hiljada dolara. — Taj bi mogao da pravi neprili­ ke kad izgubu »vezu« s lepoticom. — Malo pretnji, batina i slično nateraće momka da se uteši na drugoj

strani. Ponudićemo mu kopiju Brižit Bardo, Lolobriđide, ili neke mla­ đe zvezde, pa će da zaboravi bivšu vladarku. — Nije mi jasno kako to da elek­ tronski mozak daje sve samo neo­ bične planove — primeti sagovornik u centru. — Neki su sasvim obični. — A li ovo s duhovima i dvojnici­ ma. .. — I to je postojalo u svetu. Ako te zanima ljubav s duhovima, zatraži od elektronskog m ozga podatke o sličnim poduhvatima. Zanimljiva je priča iz Kopenhagena iz 1939. godi­ ne. Junak priče je bio medijum Kari Landman. — Nisam suviše radoznao... ali ovo s dvojnicima je zaista i neobič­ no i genijalno. Ljudi su lakovem i i sujetni. — Nije čudo. Video sam jednu na­ šu devojku, koja je toliko slična Žaklini da i sam Onazis ne bi uspeo da otkrije prevaru. Naš čovek je uvek negde u blizini prave Žakline i us­ peo je već da nekoliko zaluđenih Amerikanaca upozna sa Džeki. Sin jednog bogataša iz Džordžije pro­ dao je jahtu i ispraznio ceo svoj ra­ čun s godišnjim kontom za izdrža­ vanje za samo jednu noć s našom devojkom ... — Razgovor je zanimljiv, ali mo­ ram da idem. Došao sam da pre­ dam nove materijale. Najzanimljivi­ ja'je jedna žena, koja je od kompju­ ter^ tražila kako da se oslobodi mu­ ža. Dala je sve podatke o neslaganju i drugim okolnostima. Dobila je sav e t... — Sigurno opet form ula o otrovu koji se ne otkriva autopsijom? — Tačno. U toku je i priprema jed­ ne nove bande. Šef je dobio plan da se posluži iskustvom iz Atalante... To bi bilo sve. — Da li su naši ljudi počeli da uhode tu grupu? — Već je sve u redu. Ostaje da ti proslediš izveštaj šefovima. — Biće u redu — zaključi prvi od sagovom ika u centru.

Lun je čuo kako se dva čoveka razdvajaju i sve se utiša. On brzo zabeleži imena i podatke iz svih pri­ sluškivanja, a zatim pogleda na sat i plati, a onda pođe napolje. Priđe svojim kolima i premesti ih na po­ godnije mesto. Bio je odlučio da sa­ čeka napad na automobil sa zlatom. * — Krečimo, dolazi taj zlatni sandučar! Pazite na svaki detalj dogo­ vora! — izviknu Bernard Štark, sna­ žan čovek neuredne smeđe kose. On pođe ka svojim kolima. Za njim se ogleda glomazni Mark Džarold u londonskom podzemlju po­ znat i pod nadimkom Plačna Smrt. Suvonjavi i malo pogureni Torens Tebit ode ka drugim kolima, sede u njih i upali motor. Čekao je da Štark i Džarold krenu napred. U tom trenutku na uglu se pojavi­ še kola s zlatom. Tebit ih propusti gledajući kako se njegova dva kom­ panjona voze prvo za kolima sa zla­ tom, a onda ih naglo prestižu, skre­ ću levo i nateniju ih da stanu uz pločnik. Terens Tebit dodade gas i u nekoliko sekundi nađe se sasvim uz kola sa zlatom. Vozači još nisu bili shvatili da se radi o napadu, a dva čoveka otvoriše vrata njihove kabine. Zgrabiše ih i svukoše na tlo pod pretnjom revol­ vera. Svaki pokret bio je sračunat i brz. Još niko od prolaznika nije bio stigao da obrati pažnju na događaj, a jedan od napadača uđe u kola sa zlatom i sede za upravljač. Bio je to Bernard Štark. Isto iako brzo, uprkos svom glomaznom izgledu, Mark Džarold se vrati u svoja kola. Trebit nije ni izlazio iz svog automo­ bila. Bilo je prošlo svega sedamnaest sekundi od početka napada do tre­ nutka kada sva tri automobila nastaviše vožnju naglo povećavajući brzinu i skrećući na sledećem uglu ulevo. Vozač i sprovodnik tek sada počeše da viču upomoć i otrčaše do najbližeg telefona da obaveste poli­ ciju i kompaniju. 13

Jedini svedok koji je video napa­ dače i ceo događaj bio je Lun. On je bio proučio plan grada i sada preseče paralelnom ulicom, a zatim na­ stavi vožnju. U ogledalu je ugledao troja kola, kako ga pristižu. Činilo se da ga ne zanimaju i zato nastavi vožnju za njima. * — Sve je uspelo po planu — reče jedan od dvojice ljudi, koji su bili stigli u kafe i seli blizu Luna. — Hajde da proverimo kako će stići u skladište — reče drugi i sede u kola. Njih dvojica su takođe izdaleka videli napad, ali za sve w e m e činili su se kao da ga ne primećuju. Povezoše se prema severoistoku i presekoše Hamerton, a onda se uputiše oko Eping-šume kroz predgrađe Hermon Hila. Zaustaviše se na NeIson-Rodu tako da lepo vide Sultan Rod i ulaze u skladište otpadaka. Tek što su se zaustavili, a Heig-Stritom stigoše troja kola i skrenuše ka jednoj otvorenoj kapiji skladišta. Uhode su lepo videle kako tri auto­ mobila nestaju između ogromnih gomila starog papira i papirnog smeća prekrivenih sivom plasti"kom, da budu zaštićene od kiše. — Sad možemo da obavestimo centar — reče jedan od uhoda. Ali drugi ga nije slušao. Pažljivo je motrio na velika kola, koja pristigoše za pljačkašima i zastadoše ta­ ko da vide gomile starog papira. V i­ soki muškarac iziđe i agrnut nepro­ močivim mantilom krenu oko skla­ dišta kao da šeta. — O-ho! Neko je već na tragu Štarkovoj bandi! Moramo brzo da obavestimo centar i Štarka — reče on zatim. — Obavestićemo samo centar, a oni neka telefoniraju, jer mi treba da ostanemo i osmotrimo — zaklju­ či vozač. Drugi uhoda posluša i uključi radio-telefon u kolima. Pozva neki broj i poče da izveštava; 14

— Ovde Filip ... Pošiljka je u redu stigla u skladište, ali neki nepoznati momak njuška... Da, razumem! Držaču vezu! — Šta kažu? — upita vozač Hal Ulman. — Treba da osmatramo nepozna­ tog, a oni će da izveste Štarka da im je momak za petama. A sada mo­ ram da slušam hoće li biti novih na­ ređenja — odgovori Filip Braun, momak poznat u nekim knigovim a i po nadimku Ocokol. U tom trenutku Lun je šetao po­ red otvorene kapije skladišta, iako je počinjala krupna kiša. On ugleda kako g l ^ ^ z n i napadač stiže izme­ đu gon S H btarog papira i zatvara kapiju. S ^ K a dva napadača trčeći pođoše S p R r a c i blizu kapije, ali ni­ jedna kola se nisu videla. Ta zago­ netka natera Luna da na visokoj og­ radi premazanoj tamno-zelenom bojom izabere pogodno mesto da preskoči. Međutim, kad se nade među go­ milama papira, on zastade iznena­ đen. Na ogradi celog skladišta nije bilo prolaza ali nigde nije bilo ni ona tri automobila. U tom momentu kiša naglo ojača i spusti se pravi pljusak. Lun navuče ovratnik ogrta­ ča jače uz vrat i pogleda na časovnik. Bilo je jedanaest sati i devet mi­ nuta. Pomisli da i nebo pomaže zlo­ čincima, jer je kiša brzo nalivala no­ vi trag tek pris^elih automobila iz­ među mnogobrojnih tragova vozila, koja su ranije stizala u skladište pod otvorenim nebom. Ostalo je je­ dino da poseti momke u baraci i on odluči da to učini, ali zastade da malo osmatra.

— Upali gas u peći, Terense — ve­ selo reče Bernard Štark brzo prela­ zeći prstima preko svoje kose, iz ko­ je su prskale kapljice. — Sada smo ogrezli u lovi. Zamislite, skoro sto deset hiljada funti u zlatu! — Prvo mi dajte malo viskija, jer sam se danas ubogaljio radeći! —

upade Mark Džarold glasom koji je nagoveštavao plač. • Gasna peć poče da greje. Gan­ gsteri napuniše sto pićem, otvore­ nim konzervama šunke i pakovanim kriškama hleba za sendviče. Terens Tebit je već pripremao špil i karata ne praštajući da žvaće. — Bolje osmatraj prema ulici — opomenu ga Štark. — Da su nam na tragu, već bi ovuda bila gužva kao u Sitiju — od­ vrati Tebit nezadovoljan mogućnoš­ ću da mu se stavi u zadatak da prvi stražari po ovoj hladnoj kiši. A tada ih trže zvonjenje telefona. Slušalicu polako uze Bernard Štark. Prinosio ju je uhu tako polako kao da je zmija, koja bi m ogla da ga uje­ de. — Halo! — čuo se nečiji poziv. — Potreban mi je hitno gospodin Štark. — Nem a ovde nikakvog gospodi­ na Štarka! — odvrati gangster i lice mu se zgrči od neprijatnog iznena­ đenja. — N e šalite se, Štark. Poznajem vas po glasu... — Ali ko ste vi? — To sada nije važno. Prijatelj sam i radimo na zajedničkom po­ slu. .. — Ni sa kim ja ne radim! — izlanu se Štark. — Vi tako mislite, ali pripadate jednoj moćnoj organizaciji, čiji plan ste izvršili s uspehom. Delićete, ali i za vas, Marka i Terensa ostaće sas­ vim dosta. Oslobodićemo vas menjanja robe, jer možemo da vam da­ mo čiste novčanice — nastavi sagovornik. — Ne želim dalje da razgovaram! Pa to je ... Ko ste vi i šta hoćete?! — ključajući od Ijutnine reče Štark. — Sve će biti uređeno, ali sada ste u opasnosti... — Kakvoj vrsti opasnosti? — Jedan momak vas je pratio i sa­ da je među gomilama hartije... — Vi znate?... — Bdimo nad vama, jer ste dragoceni ljudi. Uhvatite tog uhodu i do­

bro ga iscedite. Kad bude pogodno, pitaćemo šta ste učinili. Inače ne brinite, jer taj momak nije iz polici­ je. Da jeste, već biste imali četu pajkana na vratu. Možda mu se svideo vaš posao, pa hoće nešto da dobi­ je ... — Dobiće on komad \Tućeg olova u trbuh! — Ne prenagljujte, jer treba da saznate ko je i šta zna, kako biste bi­ li sigurni za dalje. Pođite između stogova starog papira, kao da ne­ kud odlazite, a zatim mu postavite zasedu, jer on će sigurno da vas uhodi — posavetova ih nepoznati i prekide vezu. Štark svojim ljudima brzo objasni o čemu se radi i dogovoriše se kako da postupe. Obukoše ogrtače, otpiše još po gutljaj pića i proveriše pišto­ lje, a onda iziđoše_ Išli su naizgled bezbrižno, kao da ih na ovom svetu ometa jedino kiša. Prođoše preko praznog prostora pred barakom i m im o se uputiše iz­ među stogova starog papira, niz čije pokrivače su tekli mlazevi prljave kišnice. Za sve vrem e Lun ih je posmatrao skriven u udubljenje, koje bese na­ pravio razmičući zgužvane otpatke papira pod delom pokrivača nateg­ nutog konopom. Kad oni nestađoše među stogovima, on oprezno pođe za njima. Mislio je da će sada otkriti tajnu nestanka tri automobila. Kad stiže do dve poniže hrpe, iz­ među kojih je bio uzak prolaz, on se uputi tuda, jer su još neisprani tra­ govi cipela tri gangstera pokazivali da su prošli tuda, blizu. Baš kad je hteo da izviri iz uskog prolaza, ne­ kolike ruke ga zgrabiše. U magnovenju ugleda jedno plačno lice i udari ga iz sve snage. Vižljasti Te­ rens Tebit obesi mu se o pojas, a Bernard ga udari po uhu da mu za­ grm e u glavi. — Podigni šape i predaj se, njuš­ kalo! — viknu Štark i opet zamahnu da ga udari. Ali nije uspeo da vidi Lunovu pes­ nicu, koja ga, kao izbačena iz kakve 15

čelične jiaprave, pogodi pravo u — Hajde da odvučemo momka bradu. Padajući, Stark se prevali među prese — reče Štark. — Tamo preko onesvešćenog Džarolda. Lu­ ćemo čuti šta zna, a onda ćemo ga ispresovati u balu stare hartije. nu ostade da obema šakama tresne po potiljku mršavog i dugokosog — Ne izlazi ml se na kišu. M ože­ Tebi ta, koji klonu klizući polako niz mo posle opet odneti samo leš do Lunova kolena. prese. Pod barakom je betonski Lun tada kroči i naže se nad Štarpodrum. Gurnimo ga tamo — pred­ kom i Džaroldom, ali nešto ga udari loži Džarold ispuštajući jecanje kao po glavi snagom malja i on klonu čovek koji kuka nad najdražim na već onesvešćene protivnike. mrtvacem. Prvi se osvestio Terens Tebit. Po­ Štark klimnu glavom, a Tebit podiže se i zatrepta očima gledajući u može. Džarold »jecajući« povuče Lu­ svoja dvakom panjonam epoznatog na i gurnu ga u mračnu jamu. Si­ napadača, koji je ležao preko njih. kert nape mišiće i trže se tako da ne Tebit poteže pištolj i uperi ga u gru­ padne na glavu, ali prilično jako pu, a onda ga spusti, jer video je ne­ tresnu leđima o tvrdu podlogu. Tek što neobično. posle nekoliko minuta bio je sigu­ “ Onesvešćeni Donald Sikert imao ran da nije slomio kičmu. je vezane ruke i noge. Tebit ga gur­ Ali to je bila slaba uteha, jer veze nu i svali u blato, a poče da vuče na rukama bile su suviše čvrste. Štarka i Džarolda. Oni se osvestiše i Tanki i mnogo puta ovijeni konopci tri gangstera su začuđeno gledala u bili su se stegli i ukrutili od kiše i nepoznatog. blata. . — To si ga ti spetljao, Terense? Uspelo mu je da bradom opipa — Šalite se... Tresnuo me tako da svoje grudi, ali taj pokret je bio još sam nestao... A li kako ste ostali is­ jedno razočaranje. U borbi mu je pod njega? neko otkinuo kravatu, a u njoj je bio — Šta ti to znači? ■skriven sićušni mikrofon predajni­ — Pa vas dvojica... Vi ste ga veza­ ka, preko koga je imao stalnu vezu li. sa skloništem, u kome je beležen — Ovde je neko ili budala, ili bez­ svaki zvuk i svaka reč oko Luna, obrazan! — uzviknu Štark. ako ih Džejn i Makferson nisu prati­ Odmah zatim on optrča okolinu li preko svojih primopredajnika. držeći pištolj u rukama, ali ne nade Dakle nije mogao ni da pozove nikog. Samo je kiša bila sve gušća i Makfersona u pomoć. zaklanjala je poprište neprozirnom Uskoro u malom podrumu pod zavesom od dalekih pogleda. Iz bli­ zine štitila ih je visoka zelena ogra­ barakom blesnu svetio. Dva gan­ gstera siđoše niz strme stube, a Te­ da. — Hajde da odvučemo tog čuda­ rens Tebit bese ostao na straži. Štark udari Luna nogom i reče; ka — zaključi Štark. — A sad budi pametan i lepo od­ Dok je sa svih lila voda, tri gan­ gstera odvukoše po blatu onesveš­ govaraj na naša pitanja. Bolje je ta­ ko nego da te Plačna Smrt pod­ ćenog Donalda Sikerta. Baciše ga vrgne svom postupku. na pod. a sami počeše da se brišu, Lun nehotično pogleda Džarolda. presvlače i suše. Lun se osvesti i ću­ Znao je dosta o tom monstruoznom teći ih je posmatrao. Znao je da će igra smrti uskoro da počne, jer tak­ ubici, koji je godinama uspevao da v i ljudi se ne šale. Pošto su opljačka­ se dobro skriva. Džarold je bio pred­ met mnogih priča i anegdota. Oči li zlato, neće rizikovati da ostane živ su mu suzile, a glas jecao u svakom niko ko ih je video i zapamtio. Uskoro dođe potvrda tog zaključ­ trenutku kad se spremao da ubije. A posle ubistva plakao bi nad ka. 16

— Opet mi je pripao beznadežan slučaj — poče odmah Hazelden pip­ kajući bore na podočnjacima, koji su ovoga puta bili tamniji nego obično. — Nije čudo da u današnjoj vrevi i gužvi na ulicama prođu ne­ zapažena tri automobila. — Prolazio sam pored Uslužnog centra elektronskih m ozgova i račuriara, pa sam ... — poče Klajd Dantar. — Pretpostavljam! — prekide ga Hazelden. — Tražio si odgovor o uz­ roku smrti udovice Makaren. Pa ti si stvarno nepopravlvi obožavalac tih mrtvih sprava. Ne obraćajući pažnju na primedbe svog starijeg kolege Dantar na­ stavi: — Programirao sam kompjuter podacima o žrtvi, mestu pronalaže­ nja leša, davljenju, odsustvu donjeg veša bogate pokojnice, knjigama koje je čitala, poznanicima do čijih imena i zanimanja smo došli i svim što sam prikupio. I šta misliš da je III kompjuter odgovorio? — Sigurno neku besmislicu, ili I prkos velikoj razlici u godinama opšti zaključak, koji ne vredi ni pe­ i gledanjima na život, inspektori peo iz stare lule — odvrati Hazel­ Norman Hazelden i Klajd Dantar den. činili su neku vrstu tandema, bez — Nije baš tako. Odgovor je bio obzira na kojim istragama je radio sasvim određen. Kompjuter je otku­ pojedini od njih. Hazelden je imao cao: »Doroti Makaren, praznoverpedeset i jednu godinu, veliko iskus­ na, privržena spiritizmu, našla de tvo i čir na stomaku, zbog čega su na smetnji varalicama. Jedino rešemu se na licu urezale duboke braz­ nje je da bude uklonjena. To je bio de. Dantar je tek zašao u tridesetu propust K arla Landmana, koji nije godinu, ali je odlično završio policij­ uklonio one koje su mu smetale«. A ske škole i dva visoka tečaja policij­ taj zaključak je bio negde u centru i ske speci alizacije. Imao je Bvetlos- mojih sumnji — ispriča Dantar. medu svilastu kosu, koju je, nasup­ — A ko je, do đavola, Karl Lan-’ rot visoko podšišanom Hazeldenu, dman? — upita Hazelden. puštao da raste suviše duga, da mu — O tome sam takođe pitao kom­ je pokrivala vrat i uši. pjuter. Dobio sam šifru i zatražio Koliko god su bile krupne razlike mikro-film dokumenata. N a njemu između njih dvojice, pažljiv posmat- sam našao sažet opis jedne afere iz rač otkrio bi i mnoge sličnosti. S 1939. godine — poče da priča in­ malo mašte našao bi sličnosti crta spektor Dantar. lica, isti pažljivi pogled, istu ozbilj­ Govorio je o udovici Ani Haslund nost i istu visinu rasta. u Kopenhagenu, čiji muž Tomas je Dva inspektora sastđ.la su se u bio umro nekoliko godina ranije. Hazeldenovom birou da se posave- Neutešna Ana nije m ogla da zabo­ tuju i požale jedan drugom. ravi voljenog čoveka i kad je ušla u

žrtvom prosto se gušeći u suzama i jecanjima. Sada je šmrkao i tiho jecao kao da s krajnjom mukom odoleva nagonu da brižne u plač. U ruci je držao če­ ličnu četku za grubo čišćenje meta­ la. Lun je znao i taj način mučenja. Plačna Smrt bi otkrio koleno, lakat ili glavu žrtve i snažno četkao to mesto. Žičane bodlje četke skidale bi kožu, tkivo i sve ostalo na svom putu do kosti. — Sve to vam ne treba, momci! — reče Lun. — Ja ništa ne krijem i sa­ mo sam hteo... — Polako! Priča treba da ide po redu — prekide ga Štark. Džarold sede pored njega i zgrabi ga za jedno koleno. Žičanom čet­ kom snažno pređe preko zategnute tkanine na Lunovom kolenu. Pantalone se pocepaše i prve krvave braz­ de ukazaše se na Lunovom desnom kolenu.

U,

17

spiritistički serkl, prvo je poželela da stupi u vezu s mrtvim Tomasom. Želja joj se ostvarila mnogo potpu­ nije nego što je očekivala. Serkl je vodio ižvesni Karl Landman, čije to­ božnje natprirodne snage su učinile da duša Tomasa Haslunda uđe u njegovo telo. Tomasova duša u Landmanovom telu dala je vatrenogljubavnika, kakav pokojnik nikad nije bio, ali to nije zbunilo udovicu. Izgleda, ona nije želela da je zbuni. Pokojni Tomas je gotovo na sva­ koj spiritističkoj sceni zatttevao od medijuma Karla Landmana da te ili sledeće večeri padne u trans u odre­ đeno vreme, kako bi mogao da uđe u njegovo telo. Pokojnik je vodio ra­ čuna o osećanjima svoje udovice i nikad nije kazao medijumu u koju svrhu če da upotrebi njegovo telo. Zato Ana nije morala da se stidi od Landmana, jer on, kada bi se probu­ dio, nije imao pojma da je njegovo telo vodilo ljubav sa lepom i uvaže­ nom udovicom. 1 ova »nadzemalj­ ska« veza trajala bi verovatno još dugo, sve dok je ne bi dovela do pro.sjačkog štapa, ili dok njemu ne bi dosadila, da policija nije zavirila u taj serkl. Otkrilo se da Ana nije bi­ la jedina ljubavnica duha svog mu­ ža. Bilo ih je čitavo tuce i sve su verovale da Landman nema nikakve veze sa njihovom ljubavlju prema pokojnicima, sem što je bio nesvestan posrednik. A sve je počelo u spiritističkom serklu »Zapovesti Salamoa«, koji se tako zvao po imenu pr'\’og duha koji se javio o\1m spiritistima i rekao im svoje zakone. Član tog serkla bio je Landmanov očuh koji ga je predsta­ vio članstvu još dok je Karlu bilo šesnaest godina. Očuh je verovao da će mladić biti odličan medijum, jer je lako padao u trans i ubrzo je postao objekal okultnih istraživanja ove grupe spiritista. N’ lasti i policija nisu imali volje da se bore protiv gluposti i praznoverja s\'ojih građana, a spiritistička delatnost činila im se sasvim bezazle­ nom. pa je Karl Landman. mogao 18

mirno da razvije p o ^ o . A u tome mu je'pom ogao slučaj. Profesorka Sebald, jedna učena i dobro držeća žena bila je ušla u četrdesetu godi­ nu života baš 1929. godine. Ona je smatrala da je nepravedno što čla­ novi spiritističkog serkla besplatno koriste usluge tako darovitog, mla­ dog medijuma. »Ako želimo da nam gospodin Karl i dalje ovako nesebično stoji na raspolaganju, onda moramo da mu obezbedimo pristojno izdržavanje — rekla je jedne noći. — Evo. ja prva prilažem mesgčno sto kruna na ime njegove budiJće plate. Koli­ ko vi dajete?« Niko nije hteo da bude izostav­ ljen. Pr\^a se izjasnila njena susetka, jedna mlada udovica, kojoj se svi­ đao Karl Landman, a zatim su pri­ hvatili i ostali članovi. Taj postupak naveo je mladog Landmana da raz­ misli o sjajnim mogućnostima za lak i udoban život. , Već na seansi iste večeri duhovi su, kroz usta Karla Landmana po­ hvalili irfcijativu gospođe Sebald i zahvalili se svima što su obezbedili egzistenciju zajedničkom prijatelju i medijumu. Tako je u roku od tri goidine profesorka Sebadl dala Landmanu pet hiljada i četiri stotine kruna. Jedna druga udovica dala je svih petnaest hiljada, jer je bila odu­ ševljena zemaljskim posrednikom za vanzemaljsku ljubav sa duhovi­ ma. Svi ostali su plaćali prema svo­ jim mogućnt^stima. U serklu je bilo i muškaraca, ali oni nisu znali o »posebnim« delatnostima njihovog medijuma, a žene su dobro čuvale svoje tajne i nisu se poveravale jedna drugoj, jer su im to zabi'anili duhovi mrtvih. Sa sva­ kom lepšom članicom serkla Lan­ dman je imao intimne odnose. Pardon, ne on nego duhovi preko »skromnog« posrednika. Počinjalo bi to ovako: »Draga moja Hildegard, želeo bih da ti saopštim nešto nasamo — ob­ ratio se jednom prilikom duh gos­ podina Hamsuna svojoj ženi, koju

je, neposredno pred Svoju smrt, do­ veo iz Nemačke.— Zamoli gospodi­ na Landmana da priredi seansu sa­ mo za tebe. niko ne sme da bude prisutan, jer želim da ti poverim jednu tajnu.« Naravno, medijum je pristao da ispuni želju pokojnika, kad mu je Hildegarda rekla šta joj je duh po­ ručio dok je Landman bio u transu. Našli su se nasamo i duh se opet ja­ vio: »M ilo mi je što si me poslušala i učini još nešto... Pozovi gospodina Karla da sutra uveče dođe u tvoj stan... Nađi neki izgovo r... Kad bu­ de stigao, zamoli ga da me ponovo nazove«. Duh je bio uzbuđen, jer se to videlo po Karlu, koji se u polumraku 'grčio i uvijao na stolici. »Ali, dragi, čemu sve to? — pitala je Hildegard. — Možeš i sada da ka­ žeš o čemu se radi. Sami smo«. »Ne, draga! Ne želim ovde, već u našoj spavaćoj sobi, pod našim kro­ vom. Iako sam sada bestelesna du­ ša, ipak te volim kao ranije. I želim te, pa me poslušaj. Kad u spavaćoj sobi Landman padne u trans, ući ću u njegovo telo. Neka to bude naša prva bračna noć posle moje smrti«. Gospođa Hildegard Hamsun je pocrvenela u mraku. Dobro je shva­ tila poruku duše svog muža i bila je polaskana ljubavlju čak sa »onog sveta«. Kad se Landman »probudio« iz transa, zamolila ga je da je prati kući. On je pristao i uskoro se našao u zagrljaju lepe i ljubavi željene udovice... A li najveću prevaru Landman je izveo nad' samom gospođom Sebald, svojom najvatrenijom zaštitni­ com, koja je inače živela u srećnom braku sa svojim živim mužem. Njoj se na jednoj seansi, preko medijuma Landmana, javio njen »duh ču­ var« s biblijskim imenom Johan. Predložio joj je isto što i Hamsunov duh Hildegardi. Ubeđeni i odušev­ ljeni spiritista, ova žena je pristala da sa »duhom čuvarom« podeli po­ stelju, a nije joj bilo sumnjivo ni to

što je diaJh zahtevao da ništa ne kaže mužu, jer bi on izgubio svoju štiće­ nicu, a ona možda i život, jer muž svakako, »ne bi razumeo ovu du­ hovnu vezu«. Ona se kasnije pred sudom klela da je čvrsto verovala u ovo »božansko otkrovenje« i da uopšte nije volela Landmana, koji je bio mnogo mlađi od nje. Varalica je razradio tehniku, pa je tražio naočari, ako se javi ao duh nekada kratkovidog pokojnika. Jed­ nom je to bio neki »profesor Erstrong«, koga seks nije zanimao, ali je voleo da posećuje zabavne parko­ ve i noćne lokale u društvu sa »ze­ maljskim prijateljima«. Bilo je i ko­ mičnih situacija, koje zaneti spiritisti nisu shvatili. Jednom su dozvali Betovenov duh, pa je medijum mo­ rao da sedne za klavir. Kako se nije razumeo u muziku, lupao je po dir­ kama i izazivao neharmonične zvuke, ali zaneti spiritisti su mislili da duh svira svoju »božansku muziku«. Jednom su konstaktirali s duhom pesnika Bjernsona, koji im je govo­ rio kako je stvarao svoja dela. Neka­ dašnji mehaničar i mesar Landman nije mnogo znao o pesništvu, pa je grešio i pominjao neke sastave Henriha Ibzena. Te greške pripisane su duhu i vodila se rasprava kako mo­ že toliko da greši. Niko nije sum­ njao u medijuma Landmana. Izgleda da je profesorka Sebold koja je otvorila put uspeha mladom Landmanu pre deset godina, ipak bila fatalna. Njen muž je od policijć tražio da odvrati njegovu suprugu od spiritizma. Podneo je tužbu da mu serkl uništava brak. Počela je is­ traga i sve se otkrilo. U stanu uhap­ šenog Landmana nađen je spisak duhova, ko i treba da se pojave i u kakvim pri ikama tokom sledeća tri meseca. Varalica nije-mogao da ra­ di bez preciznog plana, jer mlade, lepe. i bogate udovice čekale su na ljubav s duhovima svojih dragih. Bio je to ogroman skandal, koji je poljuljao spiritizam u ćelom svetu. Javnost se smejala lakovernim spi19

ritistima, a još više »slatkom životu« s duhovima. Landman je dobio dve godine za­ tvora. Nestao je negde u toku rata i sada se ne zna da li je živ, ili njego­ va duša čeka da je »pozove neki spi­ ritistički serkl«. — Zašto mi sve to pričaš? — upita inspektor Hazelden. — Samo da čujem tvoje mišljenje da li je moguće i danas naći lakoverne žrtve, kakve je nalazio Lan­ dman — objasni inspektor Dantar. — Čoveče, gde živiš?! — uzviknu Hazelden. — Pa danas je više sekti, veštica, duhova, okuRista i varalica svih vrsta nego što ih je bilo u mrač­ nom srednjem veku! — Dakle, slažemo se bar u tom zaključila. Pošto je Doroti Makaren bila član spiritističkog serkla, nje­ nog ubicu treba i tamo da potražim reče inspektor Dantar. — To je suviše rastegljiv motiv — primeti Hazelden. — Postoji i neposrednlji motiv — nastavi Dantar. — Ona je poznata kao vrlo povučena udovica. Nije na­ lazila ljubavnike i smatrana je vrlo moralnom puritankom, a autopsi­ jom je utvrđeno da je u svojoj čet­ rdeset i petoj godini bila trudna. Treba naći čoveka. — Treba istraživati u grupi spiritista s kojima se viđala — zamišlje­ no reče Hazelden. — Ali, odakle ja da počnem? — Ima li bar neki podatak o na­ padačima? ^ — Skoro ništa... Jedan je mlad i dugokos, drugi visok, snažan i neu­ redno začešljane svetlosmeđe kose, a treći je glomazan opuštenog lica sa snažnim podvaljkom i plačnim izrazom. Kosa mu je opala do polo­ vine temena. A li takvih momaka ima u Londonu na stotine. — Ipak bih konsultovao elektron­ ski mozak Uslužnog centra — pred­ loži mladi inspektor. * — Opet ti s tim tvojim elektron­ skim čudovištima. Možda vrede ko­ liko i spiritističke seanse — usproti­ vi se inspektor Hazelden. 20

— Ne shvatam zašto se tako oštro suprotstavljaš napretku nauke. Po­ stoje iskustva... — po ko zna koji put nastavi Dantar da ubeduje svog starijeg kolegu. — zar i sam ser Artur Dikson, viši inspektor Skotland-Jarda, još pre nekoliko godina, nije morao da prizna efikasnost elek­ tronskog mozga u ulozi detektiva. — Slušao sam o tome, ali nisam tražio detaljne informacije, jer mi nemamo takve uređaje-, izuzev za kartoteku zločinaca, njihovih otisa­ ka i podataka. A to je isto što i ručni rad, izuzev što je brže. Da li opet po­ kušavaš da mi ispričaš tu priču o elektronskom mozgu? — Jednom ipak treba da ja čuješ. — Hajde, ispričaj je da skinem i tu bedu s vrata — smejući se reče Ha­ zelden. — Neću da pričam, pročitaću ti neke odlomke iz novina i časopisa — spremno prihvati inspektor Dan­ tar. Odmah zatim izvadi iz torbe listo­ ve papira s nalepljenim isečcima članaka i poče da čita: »Bilo je to jednog dana u Los-Anđelesu, gde je boravio ser Artur Dik­ son da se upozna sa vrednošću »no­ ve nauke«. Američki inspektor bili su radoznali da čuju mišljenje bri­ tanskog kriminalističkog eksperta visoke klase, koji je svakom auto­ matskom sistemu pretpostavljao ži­ vi rad detektiva na licu mesta, dragocenost lične opserv^acije i fizički neposrednog traganja i gonjenja... U jednom trenutku upalilo se svetio na kontrolnoj tabli. Proradio je ceo elektronski i radio sistem Los-Anđelesa. Glavni inspektor Braun iz policije Los-Anđelesa po­ zvao je ser Artura Diksona da prati događaje. Od jednih kola prenešena je radio poruka: »Kola 217. javljaju sa lica mesta da je izvršeno ubistvo prilikom kra­ đe automobila kod Litla pre četiri minuta. Na sedištu kola nalazio se koferčič sa dragocenostima. Vlas­ nik kola je ubijen pri pokušaju spre­ čavanja krađe. Svedoci su opisali

ubicu: tamne naočari, pege na licu i rukama. Ima i jedna nesigurna primedba. Neko je video kao da zloči­ nac ima tetoviran znak leptira na ruci. Odvezao je kola u pravcu ras­ krsnice 28. Patrolama dato obaveštenje i opis kola«. Braun se nehotično okrenuo hrbatu elektronske mašine u zastak­ ljenoj prostoriji kao da očekuje od­ govor. Ser Artur Dikson bio je nepo­ m ičan'u svojoj naslonjači i pratio je rad četiri službenika, koji su kodovi­ ma programirali uređaje. Jedan od službenika nalazio je trenutke da objašnjava gostu: »Broj koda 25 znači tetoviranje, a dajemo podrubriku za leptira. Maši­ nu smo uposlili i kodovima 48, što znači kartoteka krađa automobila. 20 — ubistva, 11 — obojene naočari, 17 — pegavost...« Čulo se samo kako meko i fino zuje uređaji. Elektronski i mehanič­ ki impulsi prebirali su kartoteku od preko milion perforiranih i ispisa­ nih pločica s podacima o najraznov­ rsnijim zločincima! ličnim oznaka­ ma njihovih izvršilaca. »Ukradena kola primečena i opet izgubljena na raskrsnici 28 — jav­ ljao je neko radio-vezom. — Supru­ ga ubijenog vlasnika izjavljuje da je u koferčiću bio nakit u vrednosti od šest stotina hiljada dolara.« »Četrdeset pravaca grana se u rejonu raskrsnice 28 — zlovoljno je promrmljao inspektor Braun. — Inia mnogo privatnih aerodroma, usamljenih poseda... Koliko je mi­ nuta prošlo?« »Osam« — odgovori dežurni. »M ogao je preći i svih deset mi­ lja«, zaključi Braun i poskoči na zvonki signal iz jedne od staklenih kaseta. Braun prvi nestrpljivo uze i pre­ gleda kartone. Mrmljao je podatke: »Karton po registraciji tetovira­ nja: Staford Vili. Naočari: Staford Barimor Vitli, Džekson. Pege na licu i rukama: Silovski Blek, Staford! Kod dvadeset ubistava nema Stafo rd a ... Kod četrdeset i osam krađa

automobila: Džipson G ra jger... Sta­ ford u dva neuspela pokušaja...« »Dakle, jesmo li za Staforda, še­ fe«, upita službenik koji je već pre­ listavao specijalni dodatni adresar za svako ime na kartonima iz elek­ tronskog mozga. »Za Staforda!« »Hajland park 311«. Covek kod radio-pulta uključi mikrofon za vezu s policijskim koli­ ma i poče da govori: »Patrolna kola sektora 40. Pravac Hajlend park 311. V ili Staford, ubistvo i krađa automobila »plimut« 1946. broj 1212 — 748. U kolima koferčić s nakitom. Kola u gonjenju 217. Pravac Hajland park 311. Bun­ galov u kome stanuje V ili S taford,.. c

»Vreme?«, upita ser Artur Dikson. »Dvanaest minuta od izvršenja dela«. »Rekoste da ima aerodroma u bli­ zini?« Braun zabrinuto potvrdi. Prolazi­ la su još četiri duga minuta, a onda se javiše policajci jednih kola: Kola 90 sa sektora 40. Plimut stoi pred bungalovom u Hajlend-par;u 311. Bungalov je u blizini aerodromske piste i blokiran je. Zakupac je otvorio vatru. Kola 217 stižu sa svedokom ... Svi su nestrpljivo očekivali. Opet stiže vest: »Zakupac bungalova onebposobIjen suzavcem! Nađeni dokumenti: V ili Staford...« Inspektor Braun je hučno odah­ nuo, pogledao sat, a onda ser Artura Diksona. Dodao je dosta tiho: »Osamnaest minuta... Prečnik te­ ritorije dvadeset pet milja«. Ser Artur Dikson je zamišljeno posmatrao oklop od sjajnog lim a i pleksiglasa, pod kojim su se skrivali mehanizmi elektronskog Šerloka Holmsa, ali nije ništa rekao«. — Poznato je da smo i mi uveli elektronske registratore — prekide Hazelden čitanje svog kolege Dantara.

i;

21

Policija je ujedinila podatke o — Da, ali sa pet godina zakašnje­ svim tinr pljačkama i ubrzo je znala nja. Međutim, nemamo sve ostale izvršioca. Uhapšen je i priznao. . .« uređaje upotrebljive u policijskoj ». . . U Sent-Luisu uhvaćena je službi — odvrati Dantar. — Dozvoli banda koja je pljačkala robne kuće. da ti pročitam još neke odlomke. Hazelden uzdahnu i klimnu gla­ Računar je beležio sve podatke i ka­ rakteristike rada bande, kao i sve vom, a Dantar nastavi da čita; podatke o mestima napada. Bilo je »... Pet miliona otisaka prstiju i trideset krađa i provala. Jedan služ­ dvanaest miliona drugih podataka sadrži memorija elektronskog moz­ benik na radu sa elektronskim moz­ gom postavio je pitanje kada i gde ga kriminalističke policije u Njujorće biti izvršen sledeći napad. Začu­ ku. Stotinu službenika morali bi da rade dve godine da bi se obavio pot­ do, elektronski mozak nije ćutao. Na osnovu računa elektronske logi­ pun pregled svog tog materijala. ke dobij eno je verovatno mesto i Elektronski mozak pregleda na sat vrem e sledećeg napada ove gan­ tri miliona otisaka. _.. « gsterske bande. »... Policija u Cikagu služi se I tako se dogodilo da je plan zaseelektronskom arhivom od 1964. go­ dine. Elektronski mozak dao je pod­ de bandi bio u policiji razrađen pre atke koji su doveli do preko 3.000 nego što je ba.nda stvorila svoj plan i odluku o mestu napada. U trezoru hapšenja...« »... Preko 680 miliona pojedinač­ robne kuće dočekala je policija na­ nih informacija o zločincima — padače i oni su se našli iza brave ne imena, lične opise, izveštaje o uči­ sluteći ,da im je novi protivnik nova njenim delima, registrovane broje­ nauka. . .« ». . . Sada su kompjuteri u Sjedi­ ve automobila, metod rada — sad­ njenim Državama povezani u mre­ rži elektronski mozak pušten u rad žu od četrdeset i osam centara, a u Los-Anđelesu... « glavni mozak je onaj u Vašingtonu. »Policija u Rimu, koja je u Evropi prv^a uvela elektronski mozak u svo­ Primer delovanja mreže: dva zločin­ ca opljačkali su stan i ubili jednu že­ ju službu, koristi ga čak i za to da lako snabde svoje policajce unifor­ nu, a onda se avionom prebacili bli­ zu meksičke granice s namerom da mama i odelima — programirala ga se prebace u Meksiko. Na granici je za brojeve cipela, kapa i šešira za nije bilo nikakvih vesti o njihovom sve policajce i agente..,« zločinu, ali je granična policija za­ ». . . Neslućene su mogućnosti tražila mišljenje elektronske mreže elektronskih računara. Tako, na da li ovoj dvojici može da dozvoli primer, svake nedelje elektronski prelazak u Meksiko. Stigao je odgo­ mozak u Los-Anđelesu puni se na vor da su pre nekoliko sati na dru­ 36.000 podataka i izveštaja. Jednom gom kraju Sjedinjenih Država iz­ mu je postavljeno sledeće pitanje; vršili pljačku i ubistvo. . .« Razbojnički napad na prodavnicu . . . Kompjuteri čine ogromne uš­ šešira. Opis počinioca; muškarac tede u troškovima policije. . .« plave kose, kratko ošišan. Revolver ». . . Policajac na drumu zausta­ je držao u kesi od papira i pretio revio je jedna kola. Pozvao je elek­ čima: »N e pokušavajte da obavestitronski centar i dao broj. Nakon de­ te policiju, jer ćete umreti«. set sekundi dobio je odgovor da su Elektronski računar je brzo pre­ ta kola ukradena i da vlasnik traga gledao svoj mnogomilionski regis­ za njima. . .« tar i odgovorio da je u toku nekoli­ ». . . Ima i pravih polemika o to­ ko poslednjih meseci plavokosi raz­ me da kompjuteri ugrožavaju gra­ bojnik izvršio još tri slična prepada đanske slobode. Građani postavlja­ ju pitanje da li kompjuteri pamte u drugim radnjama. 22

svaki njihov prekršaj? To bi značilo da nijedan američki građanin, koji je bilo kada izvršio neki prestup, ne­ će moći mirno da spava, jer će ga kompjuter dovesti u vezu sa svakim novim sličnim prekršajem. Pravnici postavljaju pitanja o mogućnostima da kompjuteri pogreše, a zatim da je nemoguće kontrolisati kakve sve podatke skupljaju i čuvaju o građa­ nima, Elektronski mozgovi mogu biti uzurpatori, jer neka komisija može da pregleda arhivu u policij­ skim službama, ali ne može da »očisti« elektronski mozak od ne­ pravednog i suvišnog praćenja m ir­ nih građana. . — Dosta, čoveče! — prekide in­ spektor Hazelden čitanje svog mla­ dog kolege. — 1 sam znam ponešto o tim novotarijama. A znam da nije samo policija ta koja može da koris­ ti elektronske mozgove. — Misliš da i gangsteri. . . — Da, baš to mislim. Ako bismo jedan relativno mali uređaj snabdeli podacima samo iz novina o tome kako su izvršeni pojedini zločini, koje su greške zločinci počinili i koji su zločini ostali neotkriveni, lako bi se dobio idealan plan za novi zlo­ čin, . , — Pa to bi moglo da bude, . . Još ti nisam rekao da sam pitao o slič­ nim napadima, kakav je bio ova za koji si ti zadužen. Kompjuter Us užnog centra dao mi je podatke o uspelom i neotkrivenom napadu u Pa­ rizu novembra šezdeset pete. . . Po­ stupak je istovetan ovom, a meta je opet kompanija za plemenite meta­ le — ispriča Dantar. — To znači da prvom prilikom malo zagledamo poslovanje tog elektronskog mozga — reče inspek­ tor Hazelden i ustade. — A ja ću da potražim vezu u podzemlju i čujem ko su lica koja bi mogla da odgova­ raju opisu očevidaca. Mladi inspektor Dantar ga je za­ mišljeno gledao. I sam je morao da krene u sličnu potragu, jer elek­ tronski mozak ipak nije davao ime­ na spiritista. Trebalo je rasvetliti taj­

nu ubistva Doroti Makaren, čiji leš je nađen u parkiranom automobilu, a nije se m oglo znati da li je ubijena u blizini, ili negde daleko. Bilo je očito samo da je udavljena gola, a onda obučena brzo i nepot­ puno. Razgledao je spisak spiritista koje je go'Spođa Makaren poznavala. Baš u tom trenutku zazvoni telefon. On diže slušalicu i javi se: — Ovde inspektor Dantar! Pri tome je još uvek čitao spisak, — Ovde je Izabela Ravsen, , , Htela bih da kažem: . . Ubijena gos­ pođa Makaren mi je bila prijateljica — govorio je uzbuđeno ženski glas. Inspektor htede da mirno nastavi razgovor, ali ga iznenadi to što je na spisku bilo ime žene s kojom je raz­ govarao, On se brzo odluči. —. Dajte mi adresu i čekajte me kod kuće, jer želim da porazgovara­ mo — reče zatim i sačeka da dobije pristanak. IV novom tajnom skloništu već je bila nastala uzbuna. Džejn Vitington, iako je bila zaneta ispitivanji­ ma biomima, prva je primetila da se njen voljeni Donald ne javlja. Stizali su samo signali iz automobila, uvek uključeni i korisni da se pronađe makar mesto automobila. Uzalud je zvala Luna na svim talasnim duži­ nama uređaja koje je imao kod sebe i u kolima. Odgovora nije bilo. Zato ona potraži Samjuela Makfersona zauzetog pripremanjem materijala, koji je trebao da se izbaci iz nezav­ ršenih delovT, skloništa. — On se ne javlja — reče ona za­ brinuto. ■— Jesi li proveravala? — upita stari mornar. — Da. . . N a traci je snimljeno ka­ ko se vozi, kao da učestvuje u nekoj trci. . . Onda koraci po tvrdom tlu i kao da se negde popeo, pa skočio na raskvašeno tle. Čuje se šum ki­ še. . . A onda neka tuča i prekid — ispriča Džejn. 23

— Krenuću odmah — reče mor­ nar. — Da li si odredila kordinate odakle emituje automat kola? — To je negde u kvadratu devet­ naest, od Lajton-Stona do _Eping-šume — odgovori Džejn. — Želim da i ja pođem s tobom. — 1 sama znaš da je to stvar o ko­ joj je bilo mnogo razgovora. Da sa­ da niko nije bio u sklonštu, kako bismo znali da se Donald ne javlja. 1 šta ako se javi i traži pomoć, a mi se zamajamo na drugoj strani? — ves­ to je odbi Mžkferson. — Dobro, idi sam, ali mi se javljaj — složi se Džejn ne gubeći izraz brižnosti s lica. Jedan sat kasn^e Samjuel Makferson pronašao )e napuštena Lunova kola. Bilo je šesnaest sati 1 tri­ deset pet minuta. Napolju se već smračivalo, a zbog kiše već se videlo slabije nego da je duboka vedra noć. I ulična svetla su se smanjila. Prilazeći kolima M akferson uzdrhta, jer video je nečije telo na sedištu. Bilo je nepokretno. On brzo istrča iz svojih kola i priđe Lunovim. Tek tada ugleda da nije samo jedno telo u kolima. Među komandama nalazio se još jedan muškarac s li­ cem prema podu. Drugi je ležao na sedištu, kao da se bio bacio da po­ mogne onom prvom, pa i sam pao i ostao nepomičan. Makferson je znao šta to znači. Podiže glave i zagleda lica nepozna­ tih ljudi. Jedan je bio mlad i imao je vrlo bujnu tamnosmeđu kosu, guste i duge obrve i lepo lice. Drugi je bio četrdesetih godina i plavokos. — Dakle, momci, milion mu lupeških provala u tuđa kola. Ovoga puta ste ušli na pogrešna vrata. Moraćete bl^o da kažete gde je Lun — mrmljao je za sebe Makferson po­ krivajući lice maskom dok nije is­ ključio uređaj, koji ispušta snažan uspavljujući gas, ako neko nepoz­ van prodre u automobil. Prednje malo i trouglasto staklo na desnoj strani do upravljača bilo je razbijeno, a provalnik je provu­ kao ruku i iznutra otvorio vrata Lu24

novog automobila. Kad je ušao gas ga je oborio. Drugi momak mu je pomagao pa se i sam našao uspa­ van. Neprijatna kiša bila je oterala pešake s ulica ovog predgrađa i ni­ ko nije primetio da iz automobila, čija vrata nisu m ogla dobro da se pritvore, viri jedna nepokretna no­ ga. Mornar brzo prebaci tela dvojice uspavanih između prednjeg i za­ dnjeg sedišta, pa ih dobro veza za šine pod sedištima. Odmah zatim se osvrnu i u blizini ugleda jedna kola. Pođe da ih pregleda i nađe da su nezaključana. Otvori vrata i opipa džep na braniku za sunce. Tamo nađe dokumenta za kola i vozačku kartu na ime Hala Ulmena. Bio je to onaj stariji zarobljenik Lunovih spe­ cijalnih kola i Makferson ga prepoznade ha fotografiji vozačke kar­ te. Makferson pomisli čak i na ta da Lun nije u koferu ovih kola kao za­ robljenik, pa izvuče ključeve i proveri spremište. Bilo je prazno. On zaključa kola i ključeve stavi u džep svojih širokih mornarskih pantalona, pa požuri da zaključa i svoja ko­ la, koja je ostavio tu u blizini, po­ mislivši da bi Lun, kad bi naišao, imao čilne da se preveze, jer je znao gde se nalazi rezervni ključ zaka­ čen pod zadnje spremište. Odmah zatim mornar sede za up­ ravljač Lunovih kola i krenu prema ulazu u Eping-šumu. Za sve vreme proveravao je radio-uređaj ah sig­ nali od Luna nisu dopirali. U blizini jezerca Bating-Ponda on skrenu u najdužu stazu i zaklonjen šumom poče da osvešćuje svoje zarobljeni­ ke. Posadi ih na sedište i poče da is­ pituje. — Malo ću da te ispitujem, gnjido s imenom Hal Ulmen! — zareža on promuklim glasom od koga se veza­ ni čovek trže kao od šamara. —[Ja. . . mi. . . Samo pogledali u kola. . . — promuca Ulmen. — D ali seiti|slažeš s njegovim la­ žima? — obrati se mornar mladiću pored sebe. O vaj klimnu glavom.

— Zaslužili ste po jednu čvrgu — zaključi Makferson 1 njegov kažip­ rst savi se pod palac, kao salama pod suvu šunku. Munjevito pođe rukom ka Ulmenovom licu i kažiprst se ispravi. Bila je to čvrga kojom je mogao da onesvesti čoveka. Brzo zatim pogodi i nos mladića. Oba zarobljenika jauknuše i krv im pođe iz nozdrva. — Da nastavimo, sto mu čvrga i po jedan pravi udarac, od koga pu­ ca lobanja kao ljuska od jajeta! — uzviknu Makferson i pokaza i svoju ogromnu pesnicu na kojoj su igrale žile i mišići. Pod svetlonS lampice u kolima za­ robljenici su lepo videli pesnicu i zurili su u nju počinjući da shvataju zašto su čvrge bile opasnije od neči­ jeg punog udarca. — Kako se ti ono zvaše? — upita Makferson mladića. — Ja. . . zovem se Braun. . . — Valjda još nekako — upade Makferson i s dva prsta uhvati po­ veliku Braunovu jabučicu na vratu, zbog čega se mladić zakašlja. — Ne dozvoli da postanem nervozan, jer bih mogao da preteram i da ti išču­ pam ceo grkljan. — Ime mi je Filip Braun! — požuri se da kaže mladi zločinac. Makferson se zbog nečega zamis­ li. Iako je važio za priprostog i jed­ nostavnog čoveka, Lunov najbolji prijatelj i jedini stalni drug imao je naviku da pamti bezbroj stvari. Ime Filipa Brauna podseti ga na jedan slučaj ubistva pre tri meseca. Ubica se takođe zvao Filip Braun i imao nadimak Ocokol. — Moraću ipak da ti čupnem grkljan, jer očito me lažeš. Nastaviću razgovor sa starijim i pametni­ jim gospodinom Ulmenom, kad on vidi anatomiju tvog vrata — zapreti Makferson i jače zari prste oko mla­ dićeve jabučice na vratu. — Rekao sam istinu! kriknu mladić grcajući. — Zovem se Filip Braun! — I još kako? — N e razum em ... Filip...

— M nogo lažeš, Ocokole! Preterano lažeš! Izgleda da nećeš preživeti razgovor sa mnom, jer kod sledeće laži bićeš mrtav! — opomenu ga Makferson. — Ne znam ko ste i šta želite — reče Braun. — Želim da znam gde je vlasnik ovih kola! — N e govori, Filipe! On blefira! U tom trenutku Makferson ga udari pesnicom tako da ovaj klonu bez svesti. — Slušaj, Ocokole! Govori istinu, a čim se ovaj gad osvesti videćeš ka­ ko govori brže nego ti. On je budala, a i duže je živeo. Ti bi mogao još ne­ ko vrem e... Dakle, gde je vlasnik ovih kola? — nastavi Makferson. Trenutak se Ocokol kolebao, ali kad se glomazni M akfersonovi prsti nađoše opet na njegovom grlu, on poče da govori. Nakon deset minuta Makferson je znao sve što su znala ova dva gangstera o Lunovoj sudbini i mestu gde je ostao. Brzo ih veza i zalepi im usta flasterom, a onda ih iznese i postavi u žbun niskog zimzelena. Veza ih za korenje i ostavi. Vrato­ lomnom brzinom jurio je kroz mrak i kišu ka skladištu stare hartije.

— Pitajte i govoriću — reče Lun mimo, iako ga je koleno peklo zbog ogrebane kože. — Ko si ti i kako si se našao ovde? — upita Bernard Stark. — Lun je munjevito sastavio priču o sebi. Znao je priču o izvesnom Di­ ku Mordinu, nekada poznatom pod nadimkom Bur^ja. Bio je to obijač prve klase. Lun je znao da je napus­ tio London još pre deset godina i da živi m im o u Australiji. Bio se odre­ kao obijačkog zanata i obrađivao je veliku farmu. — Zovem se Dik Mordin, pomalo poznat pod nadimkom Burgija — poče Lun. — Burgija Dik? Veliki obijač?! za­ čuđeno upita Bem ard Stark, koji se 25

u podzemlju naslušao priča o Diku Mordinu. — D a... priznajem. Nekoliko go­ dina bio sam odsutan iz Londona... Pogubio sam veze i tražio sam dru­ žinu. .. Osmatrao sam vas iz daleka i zaključio da bismo zajedno postig­ li neke lepe uspehe — pričao je Lun. — A kakvo je ovo ime u tvojim do­ kumentima? — upita Štark. — Dokumenti su lažni. U kolima imam i d ru ga... Služim se s više imena i dokumenata. — H m !... Inženjer Ros Vestlejn... D a... Dakle, slavni obijač poželeo je da učestvuje u plenu, za koji nije mrdnuo ni prstom. Mislim da čete ipak umreti, Dik! — zaključi Štark. — Nisam vas pratio zbog plena, nego da nađem trenutak da vam se pridružim. Nisam bez novaca. Sa­ mo u kolima, koja su u blizini, imam preko hiljadu funti. Imam i čekovnu knjižicu, čiji čekovi važe na donosioca. U stranim bankama imam nešto novca... Dakle, hteo. sam da finansiram neki veći poduh­ vat. To nije samo stvar-novca, jer ja ga imam. To je strast zanata... To je priča koju vam nudim, a vi je proverite — zaključi, Lun. — Onda mi ispričaj tačno kako je tekla provala u Kreditnu banku pre devet godina i ko ju je izvršio. Ja o tome znam svaki detalj, jer mi je na rukama umro jedan starac. — umeša se Mark Džarold. — M ala laž, ili greška i ti ode na onaj svet. — Taj starac mogao je da bude sa­ mo Džo Bliker, moj najverniji po­ moćnik — odgovori Lun bezbrižno znajući skoro svaki detalj o Mordi­ nu, jer ga je uh\atio i odbio od zloči­ na. , Pričao je tačno o mestu banke u Sitiju Londona, detaljima prprema i ulasku u trezor, kada je Mordin sa Blikerom opljačkao pola miliqna funti. Zanet pričom Mak Džarold je ne­ hotično potvrđivao glavom. Ali taj razgovor prekide zvonjenje telefona nad njima u baraci. Stark se ispe i Lun je čuo kako nekom pri­ 26

ča da je uhvatio uhodu i ko je tajan­ stveni momak. — Dobro, postupičemo kako ka­ žete. Ali može da priđe samo jedan čovek s novcem. Kad se udaljimo, možete da ispod gomile izvučete au­ tomobil sa zlatom — zaključi Štark i vrati se nad otvor u podu. Zovnu plačnog Džarolda i objas­ ni; — Dolaze duhovi koji su nam se nalepili na čudan način. Ali doneće novac u, vrednosti polovine zlata. Mislim da im ustupimo te vrele po­ luge. — Ja ne bih umeo ni dve da pro­ dam — složi se Džarold. — A šta će­ mo s ovim momkom, koji počinje da mi se sviđa? — Ostavi ga kako jeste, jer gazde tako kažu. On mora da umre, jer mnogo^zna. — Da ga sredim? — Ne treba... Učiniće to oni koji preuzimaju skladište. Ml treba da se sklonimo u najdublju rupu neko vrem e — zaključi Štark i udalji se od otvora. — Žalim Burgijo... Šta mogu da učinim za tebe na rastanku? — upi­ ta Džarold, koji je do pre nekoliko minuta bio spreman da užasnim mukama umori svoju žrtvu. — Veze me seku, jer su suviše stegnute i vlažne. Ostaću bez obe ruke, ako potraje još koji sat — po­ žali se tobožnji obijač Mordin. — A kakva mi je korist da ti po­ mognem? — skoro plačući upita Džarold. — Uzmi mqje ključeve i odnesi onih hiljadu fu n ti... — To ćemo učiniti i bez tvog pri­ stanka. — Ali mogu da ti potpišem ček na još dve hiljade. Imam ga u džepu košulje. Pokušaj i videčeš da Imaš sreću što si me sreo. Džarold se osvrnu i poteže nož is­ pod pazuha, gde se videla i drška revolvera. Pokida veze na Lunovim rukama, a onda poteže pištolj i upe­ ri ga u njegovo lice.

— Daj k lj^ e v e i ček, ali brzo! — naredi zatim Džarold. Lun protrlja zglavkove i, iz džepa košulje izvadi čekovnu knjižicu. Za to vrem e stiže da uključi rezervni mikrofon skrivenog primopredajnika. Znao je da će uskoro moći da dozove Džejn i Makfersona. — Sad možeš da me vežeš, ali bi bilo pametnije da me odvedete so­ bom. M ogli bismo da se poslužimo mojim kolima — nastavi da govori Lun. — Ako vam se to ne sviđa, vra­ tite se kasnije po mene. Ja mogu da se otkupim s više novca, nego što biste ga zaradili u pet ovakvih pljač­ ki. — Razmisliću o svem u... razmisliću ... svakako — zaključi Džarold praveći omču na pristojnom odsto­ janju od Luna. Zatim mu je dobaci i naredi da je stavi oko ruku. Kad zateže konopac, priđe i ponovo brižljivo veza zarob­ ljenika, a onda se pope uz stepenice. Zatim svali teški kapak podrum­ skog spremišta. Sada je Lun mogao da pozove svoje tajno sklonište. Prvo obradova Džejn, a onda pozva Makfersona, er mu Džejn beše javila da je otišao ia ostavljenim kolima. — Bio sam zabrinut, sto mu mrtvih »stenica«! — javi se mornar. — Morao sam da iscedim obaveštenja iz ona dva momka koja sam na­ šao u tvojim kolima. — Ne znam ništa o momcima u mojim kolima — odvrati Lun. — To su izvesni Hal Ulman, bitan­ ga od četrdesetak godina i mladi Fi­ lip Braun zvani Ocokol. Oni su te klepnuli kad si već savladao ona tri gangstera — kratko izvesti Makferson. — Gde se sada nalaziš? — upita Lun. — Dolazim ka tom skladištu. Baš sam pred prugom iza Vudforda. — Onda pripazi kako postupaš, jer neka banda dolazi da preuzme zlato i isplati novac... — Sta me se tiču oni?! Reci^ ge si

ti, pa da dođem po tebe! — zaključi Makferson jednostavno. Neustrašivi momak često nije mislio o opasnostima. Još od noći kad su se upoznali-posle jedne tuče u lučkoj krčmi i kad se tada mladi Donald Sikert stavio na stranu usamljenog mornara, njih dvojica su postali skoro nerazdvojni. I uvek je Samjuel M akferson bio spreman da žrtvuje sve, od ljubavi prema mo­ ru i brodovima, pa do svog života, za svog mladog druga. Starili su za­ jedno, ali izgledalo je da Makferson ostaje isti,'uvek otvoren, pun šalji­ vih psovki i spreman da jurne za pravdu. Pripazi šta činiš, jer možda su već stigli gangsteri koji treba da preuz­ mu zlato. Primetiće i da si odveo ona dva momka — opomenu ga Lun. — Dolazim, jer, koliko se ja razu­ me u ćud gangstera, oni će da te oh­ lade. .. Uh, milijardu im zlatnih po­ luga, neće im uspeti! — zaključi sta­ ri mornar. Baš tada stiže na početak Sultan-Roda, ali ne uđe u slepi deo ulice, nego skrenu u Najtingel-Rod, jer beše video četiri automobila oko onog napuštenog, koji je pripadao odvedenim momcima Ulmanu i Ocokolu.

Zaklonjeni, sa dve mašinske puš­ ke i pištoljima, čekali su nepoznate goste gangsteri Bernard Štark, Mark Džarold i Terens Tebit. Veće je bilo puno neke strave i nelagod­ nosti. Kiša je natapala tela slivajući se niz obešene listove raskvašenog papira u gomilama ispod kojih su bili skriveni. — Nikako ne shvatam ko je mo­ gao sve da sazna o nama i planu napada na automobil sa zlatom — tiho promrmlja Štark. — Neka samo prođe ova n o ć... Kad saznam, porazgovaraću s tim momcima — pretećim i plačnim glasom reče Mark Džarold. 27

— Ali ja sam razumeo da nas oni štite... To su na neki način šefovi našeg ganga — primeti ■najmlađi gangster Terens Tebit. — Sve to čin] da se osećam nepri­ jatno. Bićemo oprezni — zaključi Štark, koji je u ovoj samostalnoj trojci imao ugled šefa. Prekidoše razgovor, jer se čulo kako pred skladištem zastaje kolo­ na automobila. Kapija je bila otklju­ čana i sada je neko gurnu. Videlo se da napolju ima više ljudi, ali samo jedan ude noseći veliku torbu u ru­ ci. — Halo! Dođite! — pozva nepoz­ nati i krenu ka baraci. — Skreni na desno 1 — pozva ga Štark i ustade iz rupe na ivici papir­ nog stoka. Nepoznati ga ugleda i pođe k nje­ mu podižući desnu ruku, a levu s torbom odmače koliko mu je dozvo­ ljavala njena težina. Štark se povla­ čio unazad pozivajući nepoznatog. Kad še nađoše u zaklonu papirnog stoka, nepoznati zastade i reče; — Nema prevare. Igramo pošte­ nu igru. Ovde je novac u vređnosti polovine zlata. Uzmite ga i dajte nam Tebita da nam pomogne kod vađenja automobila — reče nepoz­ nati. — Baci torbu — reče Štark.. Nepoznati posluša 1 Štark uhvati torbu, ali ona mu skliznu na raskvašeno tle. On je podiže i povuče se u zaklon. Džepnom lampom os­ motri sadržaj torbe, a onda pognut dođe do Džarolđa i Tebita. Predade im torbu i reče da će još malo da po­ razgovara sa nepoznatim, a onda će Tebit da pokaže sklonjeni automo­ bil sa zlatom. Nepoznati posetilac je i dalje mir­ no stajao. Štark uperi k njemu na­ glo mlaz svetla ručne lampe, ali ni­ šta nije mogao da razazna. Donosi­ lac novca imao je nekakvu periku, koja se produžavala u verovatno lažnu bradu. Sve to je pokrivalo lice bolje nego obična maska. — Grešite ako pokušavate da izvedete nešto protivno dogovoru. 28

Skladište smo propisno opkolili, ali ne želimo pucnjavu, jer bi to privuk­ lo policiju — opomenu ga nepoznati. -7 Šta još imate da kažete? — upi­ ta Štark. — U maloj pregradi torbe s nov­ cem imate sva uputstva. Ja sam sa­ mo iz\Tšilac naloga i ne \Tedi da me ispituješ. Počnimo preuzimanje zlata. Rečeno mi je da Tebit istera automobil iz skloništa, a ja da ga izvezem napolje. To je sve što znam — zaključi nepoznati. Štark progunđa nešto u znak pri­ stanka i povuče se. Tebit ga smeni i pođe s nepoznatim između gom ila pokrivenog papira. Kod jedne stade i razmače mokre otpatke. Ukaza se prolaz i on nestade u njemu. Nepoz­ nati ostade napolju. M alo kasnije začu se cviljenje ne­ kog zarđalog čekrka. Jedna strana papirne gomile poče da se diže i ot­ vori prolaz, iz kojeg uskoro iziđoše kola sa zlatom. Tebit zaustavi, isko­ či napolje i sakri se'negđe među go­ milama papira. Nepoznati uđe u ko­ la i izveze ih iz skladišta. * Samjuel Makferson beše zaobi­ šao slepi deo Sultan-Roda i na ivici poljane ograđene drvenom ogra­ dom oceni da bi tuda mogao da stigne đo skladišta starog papira. Ali čim se zaustavi u zaklonu dva osakaćena drv'eta, dva momka iznikoše iz mraka i priđoše kolima. — Baš je sad trebalo to da mi se dogodi, sto mu blatnjavih ulica! — gunđao je Makferson iz kola. — Zašto ste se zaustavili? — upita jedan od dvojice nepoznatih moma­ ka. — Izgleda da mi je voda zapljus­ nula motor u ovim odvratnim lok­ vama, do đavola i kiša i jesenje bla­ to! Ugasila se mašina, pa sada stoji, sto joj pokretača, dinama, kablova i šrafova! — gunđao je mornar podi­ žući poklopac motora. On uze džepnu maramicu, i nešto je brisao njom kao da prisutnih i ne­

ma. A onda u jednom trenutku se okrenu i obrati se bližem momku; — Ako biste okrenuli ključ, da probamo da li će motor da upali, bio bih vam zahvalan. Ona dvojica se zagledaše i jedan uđe u kola. Čim je seo, Makferson gurnu vrata za njim, a onda se na­ glo baci na sledećeg. Ovaj pokuša da izvTJČe pištolj, ali Makfersonova pesnica ga pogodi pravo u lice i on se odjenom promeni, a zatim oboji krvljud pre nego je onesvešćen pao na zemlju. Onaj u kolima već je spa­ vao, jer beše upao u mornarevu za­ mku. * ' Makferson pronađe u blizini kola onesvešćenih napadača, pa ih pre­ nese i pobaca unutra gunđajući ne­ što o bebicama, koje ne treba da kiš­ nu noću daleko od svojih krevetaca. Zatvori stakla i vrata automobila, a onda ubaci malu gasnu bombicu za uspavljivanje. Odmah zatim vrati se do svog automobila i pom eri ga na drugu stranu ulice, u prolaz ka jed­ noj usamljenoj kući, te je izgledalo da pripada vlasniku kuće. Sada više nije imao prepreka, izu­ zev daščane ograde. Umesto da je preskoči, on se saže i povuče prvo jednu, a onda drugu dasku, koje se otkovaše. Razmače ih i provuče se kroz otvor, a onda potrča pognut i zaklonjen krovom, gomilama sta­ rog materijala i ogradom. Samjuel Makferson stiže na tle slagališta starog papira baš u tre­ nutku kada nepoznati odveze auto­ mobil sa zlatom. Na ulici se začu paljenje kola i odlazak kolone auto­ mobila. Šuškanje kod jednog stoka papira opomenu Samjuela M akfersona i on se pritaji, a onda poče da puzi u tom pravcu. Malo kasnije čuo je raz­ govor tri gangstera. — Uzećemo po nešto novca, a os­ talo da sakrijemo onde gde smo se dogovorili — predlagao je Štark. — Zašto da ne odnesemo sav no­ vac? — upita Tebit. — Zbog opreznosti — odgovori Štark. — Možda nas momci tajan­

stvenog gazde čekaju da nam uzmu i ovaj deo plena. — I ja mislim tako — složi se Džarold. — Uzmite po sto funti, a ostalo ću ja odmah da sakrijem. Oba znate gde je skrovište. Valjda smo verni jedan drugome. — Ja idem u baraku, jer treba da završim s onim momkom. Ipak, ne smemo ga ostaviti živog, ako odlazi­ mo odavde — reče Štark. — Neka nas Tebit pokriva odavde iz zaklona jednom mašinskom puškom. Nikad se ne zn a ... Desilo se da Džarold prođe pored Makfersona. Kiša ga je yeć bila sak­ rila u gustom_ mraku. Čuo se neki njegov uzvik. Štark ga pozva, ali ne dobi odgovor. Makferson beše sa­ mo jednom udario po vratu glom az­ nog gangstera i povukao ga među papir. Brzo, davno uvežbanim po­ kretima po Lunovom sistemu, Mak­ ferson veza gangstera, začepi mu usta i ostavi ga pokrivenog mokrim otpacima papira iščupanim sa l\"ice pokrivene gomile. Torbu s novcem gurnu pod stok. U tom trenutku pred slagalištem se opet začuše automobili. Neko po­ če da poziva Štarka od kapije. Gan­ gster se nije odazivao, ali nije mo­ gao ni da krene u potragu sa Džaroldom. — Ja^^ se, Štark! — zvao je neko od kapije. — Želimo da znamo šta je bilo sa naša dva momka. Jeste li ih vi uhvatili? Makferson odluči da ovo dozivanje iskoristi i priđe bliže baraci. M o­ gao je to da učini tako da se nađe sa njene zadnje strane. Oslušnu i oceni da je prazna, pa se dade na posao da probije otvor u daščanom zidu. — Nalazim se iza barake — tiho je javljao vezanom Lunu. — Pokuša­ vam da otvorim prolaz u drvenom zidu. — Nećeš uspeti. Ojačan je iznutra dvostrukim pločama. Osmotrio sam sve i znam da ima otvor za ventila­ ciju visoko na zidu. Nađi ga negde po sredini barake, pa ubaci gasne bombice. Imaš li ih? — odvrati Lun. 29

— Povlači se, štitimo te! — viknu jedan od onih kod kapije. M akferson odluči da poveća zbrku i otvori vatru iz svog grom og­ lasnog kolta. Tada zapuca sa svih strana. Pucali su napadači od kapi­ je, Štark i Tebit sa svoje strane i mornar iza barake. Štark povuče Tebita i dade mu znak da krenu ka skrovištu svoja dva automobila, postavljena u naro­ čito priređenim šupljinama ogrom ­ nih gom ila starog papira. Dok su se šunjali, Tebit zape za papir nabačen na Džarolda i otkri vezanog gan­ gstera. Brzo se povukoše i odrešiše mu veze. — Šta se događa? Ko me je onesvestio? Gde je novac? — upitao je Džarold cvileći. — Treba da nestanemo, jer sva­ kog trenutka može da dođe policija — odgovori Štark i požuri prema skloništu automobila. Uskoro njih trojica-behu u jed­ nom automobilu. Ne paleći svetla izvezoše ga i spremiše se da mašin­ skim puškama probiju sebi prola­ zak kroz kapiju. Te trenutke iskoristi Lun i iziđe iz podruma. Javi Makfersonu da poja­ ča paljbu, pa onda jurnu kroz jedi­ na vrata barake, ali pognut i odmah se bacivši u mrtav ugao. Nađe se uz svog druga i njih dvojica počeše da se povlače istim putem kojim je sti­ gao mornar, ■i, Makferson nađe torbu s novcem, Makferson se povuče iza barake i ali otkri i to da je njegov zarobljenik šapatom ga obavesti: nestao. — Nekakva banda ubica se vrati­ U tom momentu zazvrja motor la i želi da te preuzme od one troji­ nekog automobila i zapraštaše puc­ ce. Čekaj dole dok ti ne javim da su nji mašinskih pušaka. Kao sablast, uspavani. bez svetla, automobil krenu ka ka­ Za to vreme kroz kapiju uđoše tri piji. Samo su siktali plamičci mašin­ čoveka s pištoljima u rukama. Dvo­ skih pušaka. jica s mašinskim puškama ostadoše — Da ih slistim? — upita M akfer­ uz kapiju skladišta. son. Dvojica od ona tri nepoznata — Ne! Trebaće nam živi jednog momka uđoše u baraku i odmah dana — odgovori Lun. popadaše. Treći skoči u stranu i le­ U daljini se začu zavijanje policij­ že, a onda dozva dvojicu kod kapije; skih sirena. Lun i Makferson po— Zasada! Oni u baraci su pali! trčaše do ograde skladišta, preskoSigurno oružje s prigušivačima! čiše je i preko praznog polja nađoše

— Imam ih pune džepove, ali to će i tebe da uspava — reče Makferson. — Neće, jer sam u betonskom podrumu, koji je zaštićen. Treba mi još malo vremena, pa da se oslobo­ dim veza. Već dobro napredujem — zaključi Lun. Makferson nađe otvor i jedva ga dosegnu. Ubaci aktivirane gasne bombice, koje uskoro ispuniše bara­ ku jakim gasom za trenutno uspavIjivanje. Zatim mornar ostade da če­ ka. — Halo, Štarkl'Ne treba da cutite! — zvao je neko od kapije. — Želimo . samo da znamo šta je sa naša dva čoveka. — Nosite se do sto đavola! — od­ vrati Bernard Štark. — Dobili ste što ste tražili, a o vašim ljudima ni­ šta ne znam. — Predaj nam onda momka koga su oni zarobili i ostavili vama! — Uzmite ga sami. Tamo je u ba­ raci, vezan je i spušten pod kapak u mali betonski podrum! — odazva se opet Štark. Makferson je ležao u korovu uz ivicu barake. Slušao je pregovore na daljini i u isto vreme držao sluša­ licu mikrouredaja za radio-vezu s Lunom. — Oslobodio sam ruke i za koji trenutak mogu da izidem. Imam neutralizator gasa, kroz koji mogu da dišem dok izidem — govorio je Lun.

30

prolaz u ogradi, koji beše otvorio Makferson. Proviriše napolje 1 oceniše da je trenutak da pređu ulicu. Nekoliko trenutaka kasnije tihi motor Lunovih kola je radio, Autoraobil bez svetla odmicao je prema Uanstedu i na jednom uglu Lun upali svetla. Automatom beše promenio brojeve kola i sada su se mir­ no vozili okolo preko Barkinga, Vulviča i Grinviča prema Sitiju. V P l e n policijskih patrola, koje su stigle do skladišta otpadaka starog papira, bio je značajan. Uhvaćena su dva uspavana gangstera u bara­ ci i dva sumnjiva, uspavana tipa u automobilu sa druge strane polja­ ne. Pronađena su i skloništa za au­ tomobile u stokovima papira, od ko­ jih su dva bila prazna, a u trećem e bio ostao automobil za koga je bilo skoro sasvim sigurno da je učestvo­ vao u prepadu na automobil sa zla­ tom. Policijski stručaci brzo su ispi­ tali otiske u vlažnoj zemlji skloništa pod jednim stokom. Bili su to otisci guma, veličine kakve je imao auto­ mobil Kompanije za plemenite m e­ tale. Još nije bio izvršen detaljan pre­ tres skladišta kad je stigao inspek­ tor Norman Hazelden. On je odmah stvorio bazu istrage u baraci skla­ dišta i počeo da saslušava uhapšene gangstere. Već posle jednog sata ispitivanja uhapšenih momaka zaključio je da se dogodilo ono čega se plašio. Oni su sve priznavali i trudili se da za­ dovolje inspektora, ali njihova pri­ znanja nisu imala nikakvu vrednost. Teretili su sebe za učešće u prljavim poslovima, ali nisu mogli da otkriju vođu bande. — Zvali smo ga Brada, jer ima gustu crnu bradu. Ima neke veze sa verskim sektama, a u jednoj je naj­ važniji — izjavio je jedan od nađe­ nih u baraci. — Pozvao nas je da preuzmemo neku robu ovde. On je

predao novac momcima, koji su is­ poručili robu u jednom automobilu. On je i odvezao kola, a ostali momci su ga pratili u svojim automobilima. — Koji »On«? — prekide ga in­ spektor Hazelden. — Pa. . . on. Brada. . . — nesigur­ no odgovori uhapšeni momak. Slične odgovore dali su i ostali. Ostala je zagonetka i to ko je bio čovek u ropstvu otmičara zlata. Uhap­ šeni su znali samo to da je u podru­ mu barake i da treba da ga odvedu, ili likvidiraju. Baš kad je inspektor pokušavao da bar nešto »iscedi« iz te priče, zazvoni telefon u baraci. Jedan policajac upitno pogleda in­ spektora. — Ja ću da se javim — reče Hazel­ den i prihvati slušalicu. Javi se prijatan glas nepoznatog, koji upita: — Je li to slagalište starog papi­ ra? — Da! K oga tražite? — upita in­ spektor mimo. — Hteo bih najodgovornijeg poli­ cajca, koji vrši istragu, jer imam važno saopštenje — nastavi nepoz­ nati. Inspektor Hazelden htede da za­ počne neku igru i reče: — Ne razumem vas. . . Ovde ne­ ma. . . — Manitg^šalu, inspektore Hazeldene. Pa ja poznajem vaš glas — prekide ga sagovornik preko telefo­ na i začu se smeh. — Dobro. . . Ovde je inspektor Hazelden! — Tako je već bolje. Red je da se i ja predstavim. Ovde je Donald Sikert. . . — Vi?! — zaprepašteno uzviknu inspektor. — Ne mogu da verujem. . . Šta želite da mi saopštite? — Priča bi bila duga, ali zadovoljiću vašu radoznalost. Bio sam slučaj­ no upleten u gužvu tamo na tom skladištu. Držali su me zatvorenog u podrumu — poče da priča Lun, jer to se on javljao inspektoru. — To ste, dakle, bili vi?! — opet se začudi inspektor Hazelden. 31

— Da, imao sam loš dan. — Noć vam donosi nešto više sre­ će. — I to je tačno. A li skratimo raz­ govor. Imate dva momka vezana i nemoćna u Eping-šumi. Oni su gan­ gsteri, ali nije red da promrznu i crknu tamo na ovoj hladnoj kiši. Možda će moći da vam objasne za­ što su me mlatnuli po glavi i šta su tražili oko skladišta. To je sve, in­ spektore — htede da zaključi Lun. — Ali recite mi još to ko su bili ot­ mičari zlata — upita inspektor pre­ strašen najavom prekida veze. — Zar ih niste uhvatili? — upita Lun. — Mislim da su umakli — priznade inspektor skrušeno, — Onda potražite Bernarda Štarka, Marka Džarolda zvanog Plačna Smrt i mladog Terensa Tebita — od­ govori Lun i veza se prekide. Inspektor je nastavio da doziva, ali signal je govorio da više nema veze s tim čudnim čovekom. Pola sata kasnije dovedeni su Hal Ulmen i Filip Braun. Odmah su pri­ znali sve i počeli da pričaju. I opet se ispostavilo da njihova priznanja ne mogu da odu dalje od njih sa­ mih. Imali su radiouredaj u kolima, kojim su mogli da se uključe u mre­ žu radio-telefona, ali na poseban način dobijali su naređenja od cen­ trale. Ko je i gde je centrala niko ni­ je znao. — Nas dvojica smo neko vreme bili bez novaca. Neko nas je pozna­ vao i pozvao telefonom. Pristali smo da radimo za nepoznatog. Od­ mah smo dobili nova kola, novac i sve što nam je trebalo. Jednoga da­ na dat nam je nalog da pratimo tri momka, koji su svraćali u Uslužni centar za elektronske mozgove i računare. Trebalo je da saznamo nji­ hova imena i skrovište — pričao je Hal Ulmen. Inspektor razmisli o čudnom de­ talju da se i ovoga puta pominje Us­ lužni centar elektronike. — I koga ste otkrili? — upita za­ tim. 32

Hal priznade da su to bili Štark, Džarold i Tebit. — U njihovom odsustvu sakrili smo se među gomile hartije i osmat­ rali — pričao je dalje Hal Ulmen. — Videli smo išprobavanje skloništa za automobile. Iz centrale su nam javili da ovi momci spremaju napad na transport zlata. Rekli su nam i gde i kada će to da se dogodi. Nad­ zirali smo ih. . . — Vi optužujete sebe — primeti inspektor. — Jedino bi vam pom og­ lo da otkrijete ko je centrala. — Posle svega što nam se dogodi­ lo, voleli bismo da možemo. . . — progunđa mladi Braun. — Hajde, ispričajte šta vam se do­ godilo — zahtevao je inspektor. Ulmen opet preuze reč i ispriča sve od trenutka kad su primetili ne­ poznatog uhodu za, petama otmiča­ ra zlata. Morao je da se nasmeje kad su ispričali kako im se »film prekinuo« u njegovom automobilu, a probudili su se pored nekog »gru­ bog gorile«. — To čudovište od čoveka može da unesreći žrtvu samo zvrčkama svojih šapa — zaključi Ulmen. Inspektor je sada znao da je to bio Samjuel Makferson, stalni pratilac kralja ponoći, ali uhapšenima ne re­ če ništa. Kad završiše priču, inspek­ tor naredi da se svi uhapšeni preba­ ce u istražni zatvor. Još dugo je na licu mesta izdavao naređenja o poterama širom Londo­ na, a onda i sam krenu ka Skotland-Jardu. — Nije u pitanju samo zločin —" govorio je Donald Sikert dok je vf čerao sa Džejn Vitington i Samju lom Makfersonom. — Radi se o f"'' vim novom metodu zločina. — Ali, mislila sam da bi trebe -. da se odmoriš. . . Sve što se dogol lo bilo je suviše neobično — poč Džejn sa željom da odvrati Luna o., srljanja u novu avanturu, ali se uz^ drža svesna da to ne treba da čini. — Ipak znam da ni sama ne bih, mogla da ostanem mirna. Šta mogu' da pomognem?

— Dok se ja i Sam spremimo, po­ kušaj da nađeš snimak emitovanja mikro-odašiljača, koji sam izgubio u Uslužnom centru za elektronske mozgove i računare — odgovori Lun. Do kraja večere više ne spomenuše gangstere i zločine. Razgovarali su o skloništu koje je već pokazivalo punu fukcionalnost i udobnost. — Imala sam male štete na zapo­ četim eksperimentima, ali već sam sve vratila u normalno stanje. Os­ tvarenje bio-robota je vrlo blizu. Prosto se nalazim pred dilemom da li da nastavim — reče Džejn u jed­ nom trenutku. — Pa priroda je već ostvarila tu ideju. Šta je čovek u velikoj atomatizovanoj fabrici, nego bio-robot, ili, kako to neki nazivaju, biomim — re­ če Lun mirno. — Kad se zamisli cela stvar u per­ spektivi, sve postaje mnogo komplikovanije. Nauka je takva da čas os­ lobađa, a čas sputava čoveka. Bio-roboti bi m ogli da se izvrgnu u strašno pleme, koje reprodukuje sa­ mo sebe, a odbacuje čoveka kakav je sada — nastavljala je Džejn svoje izlaganje. — Dakle, spremaš teren da i me­ ne zarobiš tim svojim istraživanji­ ma — smejući se upade Lun. — zais­ ta sam radoznao i pridružiću ti se čim prođe ova privremena trka sa zlopinom. Jesi li otkrila i šta praktičo? — Bio-roboti insekata teže odmah i pobegnu, čim se uspostave sve ihove funkcije. Da bih to sprečila, ® la sam nešto da ih ukoči. OtkriJ.;3T»-siiiesu koja je sasvim tečna i 'ali u dodiru sa vazduhom po> lepljiva i neraskidiva. Evo ise.az jednih novina koje pišu o slič■;.h pronalasku američke policije ričala je Džejn. -—"^un uze od nje isečak iz neke revii poče da čita; »Lepljiva kiša je tečno sredstvo , )je poput testa može da obavije i ' mičare i taoce tako da nisu u stau ni da se pokreću, ni da' išta štetX - 1 0 0 (LUN 29)

no preduzmu, niti da ubiju druge, ili sebe. . . « — Vrlo pogodno da se time opre­ me avioni da bi sprečili otmičare. I meni bi ponekad dobro došlo takvo oružje — zaključi Lun. — Već ga imaš — radosno izjavi Džejn Vitington. — Napravila sam neku vrstu bombica, koje jedva čuj­ nom eksplozijom raspraše tečnost i sputaju sve što dotaknu. Izradila sam i dva minijaturna šmrka, koji se ugrade u sakoe. Imaju male, pljosnate rezervoare, od kojih kroz rukav vode cevčice. Kad ispružiš ru­ ku i aktiviraš šmrk, protivnik je za­ robljen kao muha u paukovoj m re­ ži. — Sem ako nije Samjuel Makferson, koji bi pokidao i mrežu od konopaca — smejući se reče Lun i po­ gleda mornara, koji je dremao uz čašu vina i ne slušajući razgovor o tajnama nauke. — Te reči mi daju ideju da ispro­ bam oružje baš na njemu — predlo­ ži Džejn. Nagovoriše Makfersona da ih sle­ di u dvoranu za vežbanje. Objasniše mu da će ga poprskati nekom tečnošću, koja se lepi i vezuje. Neka proba da je raskine. — Milion mu paukova, pa ja bih pocepao i dobru ribarsku mrežu — smejao se mornar čekajući da po­ čne eksperimenat. Lun obuče kaput, ispruži ruku i pusti mlaz bezbojne tečnosti prema mornaru. Makferson se trže, a onda 30Če da se uzaludno otima i grči. Bia je to smešna scena. Videlo se sa­ mo kako bleskaju čvrste niti oko njegovog tela i kako on konačno po­ pušta i svaljuje se na pod. — Priznajem, zarobljen sam i ne­ moćan. . . Šta ste mi to, do stotinu vražjih papaka učinili? — reče na kraju. — Rastvarač je na istom principu • objasni Džejn. — Treba samo da se uperi mlaz sredstva iz cevčice smeštene u levom rukavu. Lun je posluša i nevidljive veze oko Makfersona nestadoše. On je

33

tobože zabezeknuto zurio u njih dvoje. Mlatarao je rukama i uzviknu; — Uskoro počinje kongres veštaca! Sto mu baba—Jaga, ti treba da im postaneš kraljica, devojčice! Posle toga ona objasni još neke detalje Lunu i kaza mu kako se ure­ đaj puni. On s oduševljenjem prista­ de da već ove noći nosi novi sako s novim oružjem. Istina, priključio je i neka svoja stara isprobana sred­ stva. ne ostavljajući ni dobar pištolj. Makferson^nije pristao da nosi za njega spremljen sako s novim oruž­ jem. — M oglo bi da se desi da spetljam samog sebe — reče nepoverljivo. — Sa koltovima sam najbolje oprem­ ljen. Moja džepna artiljerija sputava bez greške. Lun i Džejn se nasmejaše, a ona ode da ispita snimke na magneto­ fonskoj traci, o kojima je bilo reči pri večeri. Uskoro se^'rati. Uređaj je bio snimio samo ono što je Lun bio čuo. Dalje se čulo kako pevuši neki ženski glas. Bila je to očito neka čis­ tačica, jer zazuja zvuk snažnog usi­ sivača za prašinu. Nije bilo^umnje da je »stenica« stigla u smeće. Drugi mikro-odašiljač je prenosio samo nekakva škljocanja i zujanje uređaja. Očito je bio zapao u uređa­ je van dometa ljudskog glasa, Lun načini pokret mirenja sa otkrićem i reče; — Pogledačemo sami šta se tamo događa.

Ubeđeni protivnik mnogih »novo­ tarija« u policijskoj službi, inspektor Norman Hazelden radije se osla­ njao na svoju intuiciju, ili na ono što mnogi nazivaju »policijskim nju­ hom«. Zato nikada u svom poslu nije za­ tražio ni obezbedio sredstva za korišćenje elektronskih mozgova bilo u uslužnom centru, bilo u drugim institucijama, iako Je znao da nje­ gov kolega Dantar može da nabroji 34

v'iše korisnih konsultacija modeme elektronike. Ali baš intuicija iskusnog policaj­ ca otkrivala je nekakvu nejasnu ve­ zu između Uslužnog centra za elek­ tronske mozgove i računare, centra u iskazima Ulmena i Brauna i zloči­ načkih prestupa u zadnjih nekoliko meseci. Po povratku iz istočnog dela grada, odnosno skladišta stare hartije. inspektor Hazelden stigao je sa­ mo da se oslobodi mokrog odela i raskvašene obuće, da kasno večera i da se opet vrati radi brže istrage i praćenja potere za nestalim auto­ mobilom punim zlatnih poluga. Ka­ ko nije bilo rezultata potere, a izveštaji su bili formalni i prazni, inspek­ tor Hazelden odluči da ispita Ocokola. Mladi gangster Filip Braun stiže sumoran, otečenog nosa zbog Makfersonovog »čvrganja« i ozebao u mokrom odelu. Odmah se požali da je postupak prema njemu nepod­ nošljiv, jer nije se presvukao, a ćeli­ ja u kojoj je zatvoren se ne greje. — Mogli bismo da pošaljemo ne­ kog u vaš stan da vam donese po­ trebne stvari, ali prvo treba da nam kažete gde se nalazi — mirno odgo­ vori inspektor. Braun ućuta. jer nije bio spreman da otkrije svoje sklonište kod lepe Peri Erter, koja bi mogla i sama da odgovara zbog mnogih stvari. Tamo bi propalo Braunovo oružje, a mož­ da bi policija pronašla i pravo po­ reklo mnogil'i vrednih stvarčica u tom stanu. — Dakle, gde ste stanovali-? — upita inspektor. — Nisam im.ao stalni stan... Skri­ vao sam ’se — neodređeno odgovori Ocokol. — O-ho! Gospodm zloglasni Oco­ kol se resio da sasvim potopi samo­ ga sebe: Baš glupo, mladi lupežu — smejući se nastavi inspektor Hazel­ den. — Uzalud ćeš da izvrdavaš. U bekstvu si već dugo, a sada si saučesnik u velikoj pljački...

— Nisam učestvovao! — prekide ga OcokoL — N e bulazni, Braune! — odbrati inspektor strogim glasom. — Pa već si priznao! Zar nisi napao čoveka koji je progonio trojicu otmičara ta­ mo na skladištu? — Ali to je nešto drugo... — Pomagao si bandi! A li to još ni­ je tako strašno. Još gore je što si ti sa Ulmenom pripremao i vodio celu akciju! — Ja sam ih samo uhodio... — Priče! Bio si sa Ulmenom u lo­ povskoj hijerarhiji iznad Štarka i os­ talih. Zar nije tačno? — K ak o... iznad? Bio sam ... — Bio si glavna kontrola: Dakle, bio si i vođa! — A li... Nisam ja odlučivao... — Nego ko? Govori! ' — Ne znam ... — Lepa parada! Skrivaš i ostale zločine centra, pa si, prema tomesaučesnik u svim delima te bande. Postaraću se da to dokažem, jer Ulmen je nešto mudriji — ubaci in­ spektor svoju novu provokaciju. — Ulmen!? O n ... Ne razumem vas — prozbori zbunjeni Braun. — Ulmen saraduje, a ti pokuša­ vaš. .. Mislim da bi mogao da sebi olakšaš bar malo. Biće kasno kad zaključimo da si skrivao sve što znaš o centru, odnosno Uslužnom centru elektronskih mozgova i računara. Tu katastrofalnu grešku Ul­ men ne čini — izbaci inspektor svo­ ju kartu, za koju još nije znao da li je adutska. — Shvatam... Samo on je to mo­ gao da k aže... A meni je pretio kad nas je onaj gorila davio u šumi — uzbuđeno reče Braun. — Tom gorili si ti rekao ono što je važno. Time si nas malo zadužio — menjao je temperaturu »tuša« in­ spektor Hazelden. — Zar je taj... bio policajac?! — upita Braun. Inspektor se samo nasmeja i na­ stavi da ispituje Ocokola o Usluž­ nom centru elektronike. Drhteći od umora, hladnoće i gladi Filip Braun

poče da priča. Hazelden je izvlačio deo po deo istine. Kad je sve to sas­ tavio, dobio je tvrdnju da je neko u Uslužnom centru držao konce. — Ulmen i ja smo održavali vezu na naročiti način, pa nikada nismo videli ljude sa kojima radim o... — nastavljao je Braun. — Kako znaš da ih je više? — Po glasu... Imali smo vezu radio-telefonom, preko Uslužnog cen­ tra. — To^^nam, jer smo mnoge na­ loge dobijali preko unutrašnje veze u Uslužnom centru. — Kako ste to činili? — Ušli bismo u jednu od kabina sedmog odeljenja tih sprava i od­ mah zatim bi unutrašnji telefon zvonio. Neko bi nam dao naloge šta da činimo. — Gde se mogao nalaziti taj sagovornik u takvim trenucima? — Ne znam. — A kako ste dobijali vezu da izvestite? — Ni to ne zn am ... — Ulmen je znao da kaže v iše ... — Izvinite, ali ja nisam završio — nastavi Braun. — Telefonski broje­ vi, bar kako sam ja shvatio, u centru nisu direktni. Oni su automatski regulisani,.. Ne umem da objas­ nim. .. Kad bi smo čuli da se odazi­ va jedan ženski glas, rekli bismo i jednu reč, koja je dogovorena u pre­ thodnom razgovoru iz kabine. Ona bi važila sve do zamene. Mislim da onaj glas nije p ravi... — Uvek je bio isti i niste uspeli da porazgovarate? — Baš tako... Ponekad sam hteo da nešto dobacim, ali glas je uvek ponavljao iste reći. »Uslužni centar za elektronske mozgove i računare! Izvolite! Šta god bih pričao, veze ni­ je bilo, ako ne bih rekao onu dogo­ vorenu reč. Nekoliko puta je to bio moj nadimak: Ocokol. — Šta još znate o nezakonitim radnjama ljudi s kojima ste držali vezu? — J a... Nemam više ništa da ka­ žem. ., Za njih smo radili... 35

— Odavno, Ocokole. odavno! Zna­ mo i šta ste radili. I u svim tim delima ste saučesnik ti i LUmen. Ali on je pametniji. Tako neću ni da razgo­ varam s tobom. Priznavaćeš sve kad bude kasno i kada priznanja neće biti od korist, za tebe. Pitanje je sali kad ćemo imati sve te momke u rukama — zaključi inspektor i us­ tade u znak da ne želi više da razgo­ vara. — Ali ja stvarno želim ... Malo znam. ali to hoću da kažem — pro­ muca Braun. Bio je to tipičan slabić, koji je mo­ gao da muči, ili ubije čoveka bez griže savesti, ali nije mogao da trpi lične teškoće. Prozebao i povređen' brzo je gubio svaku volju da se odupre. — Onda govori, Ocokole! — povi­ šenim glasom reče inspektor Hazelden. — Znam da centar drži u rukama jaku organizaciju, koja se bavi mno­ gim poslovima. Ulmen 1 ja smo mo­ rali da »umirujemo« neke sumnjiča­ ve članove spiritističkog društva... Učestvovali smo i u »hlađenju« ne­ kih zaljubljenih bogataša, u poslu s dvojnicima slavnih... — nastavljao je užurbano da priča Filip Braun — Ocokol. Ali sve je bilo maglovito i neodre­ đeno, kao delići iscepane slike, od kojih su mnogi nedostajali, pa nije moglo da se odredi šta predstavlja­ ju. Ulmen i Ocokol su istukli jednog američkog bogataša, koji je uporno tražio neku slavnu glumicu. Zašto, oni nisu znali. Morali su da prete jednom bankaru, koji je cvilio od ljubavi prema jednoj prostitutki, za koju je mislio da je glavom Ronda Fleming. Učestvovali su u nejasnim ucenama. Pratili su spiritiste i naro­ čito su nadzirali izvesnog Brajsgirdla. Jedne noći su ga vezali i tukli na najgrublji način. Rekli su mu da je to samo početak. Ali nisu znali za­ što to čine. Uvek su nekako plivali u magli, ali to im je donosilo lak život i visoke nagrade. Što je moralo da 36

znači da se to centru još mnogo više isplati. Inspektor je beležio sve podatke, ali je znao da sa njima ne može mnogo da učini. Kad više nije imao šta važno da »iscedi« iz Ocokola, on ga vrati u ćeliju. Naredi čuvaru da mu donesu suv ogrtač i nešto rublja i da ga nahrane. Odmah zatim on odluči da iste noći osmotri malo taj Uslužni cen­ tar elektronskih mozgova. Koliko god je bio protivnik modernih meto­ da i tehnike, inspektor Hazelden je bio pristalica primane i nekih sta­ rih, a sada zakonom zabranjenih postupaka. Nije se ustručavao da se tajno posluži obijačkom tehnikom i da proveri ono što u redovnom za­ konskom postupku nije mogao. VI P o š t o su se oslobodili lesa Doroti Makaren, njih dvojica su dugo ras­ pravljali o posledicama do kojih može da dođe. Smrt žene koja je ot­ krila prevaru mogla je da privuče policiju i poruši ceo sistem unosnih prevara. — Nikada mi nisi rekao ko su še­ fovi, ali sada bi mogao — reče Den Branks. — Đok sam ja ovde, to ti ne treba -- grubo odgovori Džems Brajsgirdl. — Možda i ne treba... Mislio sam da ocenimo da li da šefove obavestimo o svemu — objasni Branks svoj zahtev, — Možda bi oni gore mogli da nam pomognu. — Pravu vezu ni sam ne znam — pomirljivo nastavi Brajsgirdl. — Sve poslove u serklu vodim ja lično, — Oni gore su,,, Ja sam ne znam ko su oni. Ne znam ni kako su mi se prikačili. Osečao sam da mi neko pomaže. M noge nove članice i čla­ novi serkla dolazili su sa pričom da im je izvesni otac Adamson, prvosveštenik njiho