Ashton,Frederick - 28-Lun u Kući Smrti

Broj 6 4 6

u KUCI SMRTI

ZABAVIM! ROMAIMI

F .E Š T O I M

•

D IN A R A

sveska

(sas) 1980.

F.E6t;on LUN U KUCI SM RTI T.H.Grejč J A D N I HARLAIM

ROTO BIBLIOTEKA

D ire k to r NIŠRO -DNEVNIKVITOMIR SUDARSKI Glavni i o dgovorni urednik OOUR »Izdavačka dela tn o stDUŽAN STANOJEV

O dgovorni urednik S R B O U U B BUBANJ

Recenzent SELIMIR IVANOVIĆ Korektura Štamparije "DNEVNIK" Tehnički urednik SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ Tiraž 80 000 primeraka, II izdanje

Ovo Izdanje oslobođeno je osnovnog I posebnih poreza na prom et aktom Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine______________________________

Izdaje i štannpa; Novinska, izdavačka i štam parska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST-, Novi Sad, Bulevar 23. o kto bra 31 Broj žiro-ra čun a ; 65300-603-6350

I'IIF'D ER IK EŠTON

Lun u kući smrti

I Primetio ih je tek kad su se našli oko njega. Bili su mu presekli put ka automobilu, parkiranom u strmoj uličici blizu ostataka starog gradskog zida prem a trgu Sarcano, Nije m ogao da vidi ko od njih ima revolver, a ko nož u ruci. Ali, da idu k njemu dobro naoružani i spremni da ga ubiju, znao je sasvim sigurno. Nije m ogao da se nada pom oći, jer policija u Denovi ne uleće tako brzo u mornarske tuče, naročito kada se one događaju uitim starim i mračnim ulicama uz obalu. I

U tom trenutku se sa nekoliko mesta na strminama iznad luke oglasiše otkucaji starih satova koji oznaćiše jedan sat posle ponoći.

Tamne i sastavljene obrve Rapa Grajla pokrenuše se kao krila ptice u laganom letu. Usne mu zadrhtaše pri prvom pokušaju da vikne. Čvršće steže dršku svog automats­ kog pištolja, a onda, dahćući, viknu; - Stojte! Zaustavite se! Pucaču! Ali, devet ljudi, obučenih u m or­ narska odela, samo mu se, u tišini, prim akoše još jedan korak. - Ubiću nekoliko... Odstupite! viknu opet Rap Graji, podižući pi­ štolj. M ornari su se primicali, i sada je Graji video oštrice noževa u ru­ kama trojice mornara. Četvorica su imali pištolje, a dvojica su u ru­ kama držali nešto što je, u slabo osvetljenoj ulici, bilo teško prepoz­ nati. Mogli su to biti lanci ili olovne

poluge; Graji je bio siguran samo da je to neko sm rtonosno oružje. Bio je svestan da je trebalo da puca još pre nekoliko trenutaka; znao je da neće preživeti ako ga se ti ljudi domognu. Ali, nekakva glupa nada ga je zadržala i tek sada je shvatio da mu nema pomoći. Da je tog trenutka počeo da puca. ubio bi najmanje dva napadača. Ali, on se još jednom zbunjeno osvrnu. - Hop! - začu se uzvik jednog od mornara, koji se trže kao da pada unazad. U tom trenutku Graji oseti udar kugli bole' koja mu ščepa ruku s pištoljem. Kugle su ga tako udarile, pri obmotavanju oko ruke, da nije uspeo ni jednom da opali, makar za uzbunu. Utrnulu ruku sada mu je zatezao jedan mornar, koji mu se polako približavao. - Trebalo je da te primetim. Riči! Sam si ti m ogao ovo da mi učiniš! — viknu Graji otimajući se, i poku­ šavajući da skine trostruke krake čudnog oružja. - Bilo bi strašno da umreš bez m og prisustva — reče plavokosi napadač smejući se. - Svaki od nas im a poneki račun s tobom. Zbli­ žila nas je osveta, otrovni gade! Umrećeš na najteži način! Začu se smeh, a onda i ostali na­ padači okružiše Grajla,

Vozeći auto, Lun se smejao sluša­ jući on o što je Džejn čitala iz plana grada, koji je uzela da vidi kuda treba da voze da bi stigli na put prem a jugu, jer su se vraćali u Rapalo posle noćne šetnje, večere i zabave u Denovi. »Storica citta che fu patria di C ristoforo Colombo, Andrea Doria, N icolo Paganini e Giuseppe Mazzin i...« - čitala je Džejn Vitington razdraganim glasom: .. Bola (španski bolas) - lovački laso iz Južne A m erike napravljen od dva ili više užadi s kuglama na kraju.

- Eto, opet sam pogrešio - pre­ kide je Donald Sikert, gledajući m nogobrojne znakove zabrana i ograničenja, koji u Italiji toliko muče strance. Naviknut da najčešće vozi u Eng­ leskoj, Sikrt je grešio pri prestroja­ vanju, pa je Često lutao uskim i sta­ rim ulicama italijanskih gradova, zalazio u jednosm erne ulice i vozio pravcim a za koje je, do nove skret­ nice, bilo teško otkriti kuda vode. - Nisam kriva sam o ja - smejala se Džeijn. - Krivo je i ono fino vino što smo ga pili u Via Mameli. Ne znam ni gde se nalazimo. A mis­ lila sam da izvrsno čitam planove gradova... - Sva je veština u tome da na­ đem o ulicu koja vodi niz padinu. Kad stignemo na obalu, onda je lako - prekide je Lun. usporava^jući, da pročita naziv ulice. Ali, iza njega su pristizala vozila, i nestrpljivi ponoćni vozači su svetlosnim signalima tražili da im da prolaz. Zato Lun skrenu u jednu mirnu ulicu, i nađe mesto za parki­ ranje. - Otrčaću nazad do ugla, da pro­ čitam natpise, a OHda ćem o da p o­ tražimo to na planu - reče izlazeći iz kola. - Baš volim što smo zalutali odvrati Džejn i m azno se protegnu. - Ipak je maj najlepši mesec! - Ne zaboravi da budeš tako rom antično raspoložena i kad stig­ nemo u R apalo... - Mogli bism o da produžim o u Portofino — smejala se Džejn gleda­ jući za Lunom, koji ode ka uglu. riila je razdragana i srećna. Već dvadeset dana su ona i Lun puto­ vali Evropom. Prešli su prvo u Beliju, a onda su preko Nemačke i vajcarske, došli u Italiju. Pomažući jedno drugom, uspeli su da, malim nirurškim intervencijama, izmene svoje likove. Pribavili su britanske pasoše na imena Meri i dr Filip Beveridž. Dokumenti pom oću kojih su došli do pasoša bili su odličan falsi-

f

t'ikat. Uredan pasoš om ogućavao im je da bezbrižno šetaju kontinenlort. Krajem maja trebalo je da u Denovu stigne brod Samjuela Makfersona, kojim bi, u junu, otplovili dulje, u svom čudnom lutanju sve­ tom, Razmišljajući o svemu tome i če ­ kajući Luna, Džejn pomisli da na­ pravi malu šalu. Zatvori iznutra sva vrata autom obila i smesti se kao da je zaspala na sedištu. No, ta igra se pretvori u stvar­ nost; Džejn nije ni osetila da je san savlađuje. Držeći u rukama plan grada, Lu i je gledao tablu sa nazivom ulice u kojoj se nalazio, a onda zade iza ugla, i pogleda drugu tablu. U tom trenutku začu glasove u neposred­ noj blizini. - Podignite ruke, gospiodine! nared mu jedan zdepasti m ornar na italijanskom. - M nogo ste videli! - Ali, ne znam zašto... Gledao sa sam uličnu tablu, jer sam zalutao odvrati Lun. - Italijani su brbljivi, a vi ste videli... - Uopšte nisam Italijan - odv­ rati Lun, misleći sad na Džejn. - Govorite čisto italijanski, s denovskim naglaskom - primeti m or­ nar ne spuštajući pištolj, i oprezno motreći na svaki Lunov pokret. U tom momentu još dva čoveka pridoše Lunu. - Ja sam iz Londona... Turista... Putujem radi odm ora - dodade Lun. - O, londonski džentlmen! Baš nam treba jedan takav u poroti reče na engleskom jedan od pridoš­ lih mornara. - Sudićem o jednom zlikovcu, za kakvog još nikad ćuli niste. - Ništa ne razumem, gospodo reče Lun m irno i pogleda drugu grupu ljudi, koji su vodili nekog čo'/eka vezanih ruku.

Tri metalne kugle bole visile su mu oko ruku, lupkajući ga po kolenima. Lun shvati kako je taj čovek uhvaćen. - Idite tako da pokrivate ovog čoveka. I ne pokušavajte da bežite, jer našli biste se brzo na onom svetu, gde je sada Kolumbo — reče Lunu čovek koji je pri napadu na Grajla bacio bolu. Lun pomisli da li da kaže da ga dam a čeka u kolima, ali zaključi da je bolje da ćuti, jer moglo bi da se dogodi da napadači povedu i Džejn. Opkolivši Luna i Grajla, grupa m ornara se spuštala prem a moru. Svi prodoše kroz svod pod starim zidom, i nađoše se na Trgu Gracie. Uz zidine je bio parkiran oronuli kamionet, prekriven ciradom. - Nije baš najlepše što Grajla vozim o na njegov zadnji put ovom korpom za smeće - reče jedan od mornara. - On i nije za nešto bolje - odv­ rati drugi mornar. - Žao mi je sam o zbog ovog londonskog džentl­ mena, koji, ni kriv ni dužan, m ora da se isprlja u ovoj podrtini. Dok se, opkoljen, peo pod ciradu kamioneta, Donald Sikert je mislio o tome kako je prvi put bez ikakvog oružja uza se a upao je u nepriliku. U kolim a je imao radid-uredaje, od­ lično skrivene, u kutijama običnih tranzistorskih prijemnika, i dva magnetofona. Tamo mu je bilo i izvrsno oružje, mali mitraljez ugra­ đen u automatsku filmsku kameru. Dva fotografska aparata skrivala su male, ali odlične automatske pi­ štolje, za njega i Džejn. Uz to, imali su i eksplozivne »bombone«, spo­ sobne da razore i manju kuću. Sad nije im ao uza se ni fiolu s gasom za uspavljivanje... Dvadeset dana m ir­ nog putovanja otupili su mu oprez­ nost. Ali, uzdao se u svoje pesnice, u pogodnom trenutku. Međutim, bio je zabrinut zbog Džejn, koja će m o­ rati da preživi teške časove čeka­ nja i neizvesnosti.

— Da sam bar u dnevnom odelu, imao bih sad vezu sa Džejn, a ov a k o... - pomisli Lun s gorčinom . — Nemate razloga da budete za­ brinuti - reče mu ridi mornar, u crvenoj košulji. — Bićete slobodni već iduće noći, i neće vam faliti ni dlaka s glave. — Ali, to mi užasno komplikuje život — odvrati Lun. - Čeka me žena, a ona nema razumevanja za dve noći odsustvovanja. — Kad joj ispričate gde ste bili, m oraće da vam oprosti - dodade m ornar smeškajući se. U skoro se kam ionet zaustavi. Morr;ari poskakaše ispod cirade i svukoše svog zarobljenika. Lun pomisli da je možda to trenutak da nešto preduzme, ali m ornari kao da su to naslutili, uhvatiše ga i svezaše. Ostade mu samo da osmotri ok o sebe. Bilo je mračno, i čulo se lako pljuskanje mora. Lun oceni da se nalaze blizu Voltrija. — Pogađaš 11 kuda te vodimo, M ornari - upita riđi mornar. — Ne znam ... Riči, treba da se nagodim o - odvrati zarobljenik. — A nećeš da kažeš kuda te vo­ dim o? — Ne shvatam ni gde se nalazim. — Ona svetla tamo, to m ora da je Voltri — upade Lun. — Sta?! Voltri? — iznenađeno upita Graji. — Aha! - progunđa riđi mornar. — Sad pogađaš! — Ništa ja ne znam. Nemam veze sa Voltrijem — odvrati Graji tobože smireno. Ali, bilo je očito da se uzdržava. — Hajdemo, onda momci! G ospo­ din Graji nema pojm a kuda ga vo­ dim o — zaključi riđi. D evetorica m ornara povedoše Grajla i Luna pored visokog zida, koji se okom ito spuštao ka obali. Na desetak jardi od obale i kraja zida, koji su lizali taiasi, naiđoše na uska vrata sagrađena od masivnih bronzanih šipki. Pogled kroz vrata bio je otežan zbog gustog i visokog 6

prim orskog šiblja. Ridi otključa vrata i propusti družinu. Lun se u jednom trenutku nade uz Grajla. Dodirivali su se miši­ cama. Lun' oseti kako zarobljenik drhti, lako je bilo sveže uz obalu, nije bilo baš toliko hladno da ćovek drhti. Strah i uzbuđenje potresali su tog čoveka, i Lunu ga bi žao. - Spašćem o se nekako — šapnu mu Lun na engleskom, - Oni su u bice... Užasni zločinci - odvrati Graj. Jedan m ornar ih grubo gurnu, i razdvoji. Povedoše ih između drvoreda, i kad na jednom mestu skrenuše, prem a nebu se ocrta luksuzno gra­ đena vila. Samo se jedna sijalica gorela nad stepeništem, koje se spu­ štalo prem a moru. Svetio je otkri­ valo bogato oprem ljena vrata i naj­ bliže prozore, i dosezalo je do ma­ log mola, uz koji je bila privezana vrlo luksuzna jahta. M ornari otvoriše vilu i uvedoše zarobljenike. Ukaza se ogrom ni hol, načinjen tako da i u najtoplijim danima sačuva hladovinu. Jedan m ornar upali svetio i proveri jesu li svi kapci u prizemlju zatvoreni. - Ne pitaš gde je Fransoaz obrati se riđi Grajlu. - Želim da znaš šta ste joj učinili. Riči! - odvrati Graji. - Ja sam njen staratelj... Na te reći zaori se smeh svih koji su ih bili čuli. - Sta ste joj učinili, prokleti bili?!

— viknu Graji. - Ona je odlično. Sa njom su Eva i Endži. Spavaju, jer su m nogo pile, A bilo je i ljubavi - reče najstariji mornar, uredno potkresane i pro­ sede brade. — Sest mom aka za jedno veće je dovoljno i najvatreni•joj. A šest m ornara je m nogo sva­ koj! Pesi!... Nisam te prepoznao zbog te brade - procedi Graji slom ­ ljeno i sruši se u jednu duboku fote­ lju. -

llidi m ornar naredi da se zarobIjonici dobro svezu, i da svi podu na spiivanje. - Želim u kupatilo, i žedan sam ~ reće Lun. Jedan m ornar mu odveza levu ruku i, s pištoljem u ruci otprati ga hodnikom. Držao ga je na oku, sto­ jeći na vratima velikog kupatila. Pridruži im se i m ornar s bradom. Dok se umivao i pio vode, Li4n d o­ bro osmotrim bradatog. Vi ste Italijan? - upita ga na italijanskom. - Jedam — odgovori Pesi. - Ne ličite mi na m ornara — dodade Lurj između dva gutljaja vode. - Pa i nisam m orn ar... Bio sam rentijer dok nisam sreo Grajla i postao ubica i begunac — odgovori Pesi. - Imate lik inteligentnog ćoveka — dodade Lun. — Ako ćovek jed­ nom pogreši, ne m ora da nastavi. - Vi ništa ne shvatate - odvrati Pesi, i dade znak Lunu da napusti kupatilo. Kad je prvi m ornar zakoračio ka zidu, da propusti Luna, ovaj je isko­ ristio trenutak. Levom rukom mu zgrabi šaku s pištoljem, a desnu ga, bridom dlana, udari po vratu. Istog sekunda okrenuo se i udario brada­ tog. M ornar pade, i izgubi svest, ali stiže da povuče oroz, i pucanj odje­ knu u hodniku. Pesi stiže da izvuče pištolj. Lun se baci na njega i tre­ balo je još samo nekoliko sekundi pa da; bude naoružan, ali su ostali bili suviše blizu. Prvi stiže ridi Riči, i nišaneči u Luna viknu: - Digni ruke, momče! Ne želim da ubijem jednog Engleza ovde u Italiji! Lun shvati da mu je pokušaj p ro ­ pao i diže ruke. - M orao sam da pokušam — reče smeškajuči se i pusti da ga Pesi sveže. - Nisi ti baš naivni turista - primeti Pesi, gurnuvši ga u leđa. - Pripazičem o na tebe!

Kad ga dovedoše opet do Grajla, obojici im pritegoše veze. Lun je umeo da se oslobodi svakakvih veza, ali m ornari su bili vesti u tome, i način njihovog vezivanja nije ostavljao nikakvu nadu. - Hoću i ja u kupatilo, i žedan sam — javi se Graji. - E! Ti si nešto drugo. Za tebe može samo slana m orska voda. ako je želiš. A za ostalo se snađi u svojoj koži i svom odelu - reče najmlađi mornar. - Ti si mene tako ostavio u Singapuru. Graji ućuta. Devet m ornara se dogovoriše o stražarenju, i krenuše da spavaju. - Nas dvojica nećem o m oći da spavam o — reče Lun. — M ožem o li da razgovaramo. - Smetali bi ste nam dok spa­ vam o... Ali, ako budete šaputali... Kako se vi zovete? - reće Pesi. - Ja sam doktor Filip Beveridž - odgovori Lun. - Sva su mi doku­ menta ostala u kolima. Žena je ost­ ala da me čeka da pogledam nazive ulica na uglu. - Trebalo je da nam to kažete, pa da i nju dovedem o ovamo. Bila bi vam to lepa uspomena iz Denove. - Srećan sam što je bar ona slo­ bodna - odgovori Lun mirno. - Ali, vi ništa ne shvatate - na­ stavi Pesi. - Vama ne želimo ni­ kakvo zlo. Jedino nismo mogli da dozvolim o da dignete uzbunu, jer videli ste da "femo oteli onog gada pored vas. Lun prestade da odgovara, i m or­ nari se razidoše. Na straži prvi ost­ ade bradati Pesi. On sede daleko od zarobljenika i stavi pištolj na sto, a onda zapali cigaretu. Gutali su tako neko vreme, a onda Pesi priđe, i s uživanjem se zagleda u Grajla. - Zašto ste oteli ovog gospo­ dina? - upita Lun na italijanskom. - Bila bi to duga priča - odgo­ vori Pesi. - Sutra je suđenje, i saznaćete sve o ovom monstrumu, koje je pravo ime Rap Graji. O njemu neću dalje da razgovaramo.

- A šta će biti sa m nom ? - upita lun. - Kad učinim o sve što treba, i kada se Graji u bije... Nećete doživeti da dignem ruku na sebe! - prekide ga Graji. Pes,i ga samo prezrivo ppgleda, i nastavi: - Kada se Graji ubije, pustićemo vas, da objavite svetu kakav je on čovek bio. Svih osam mojih dru­ gova su progonjeni zločinci. Jvleki su stvarno, zli, ali sve ih je u zločine gurnuo ovaj ubica nad ubicama. - A da li bih m ogao da obavestim svoju ženu da sam živ? upita Lun. - Uzeću to na sebe. Možete i da je pozovete ovamo. Dajem vam reć da ćem o biti fer, kao najćasniji džentlmeni - odgovori Pesi. - Hoćete li da telefonirate, i obavestite je - upita Lun. - Učiniću to rado, ali tek ujutro, kada se i ostali slože - odgovori Pesi, i ustade. Šetao je dugo holom, ne ob raća­ jući pažnju na tihi Lunov i Grajlov razgovor. II Džejn se trgla iz sna. Neko je ku­ ca o u staklo na vratima autom o­ bila. Pogleda koliko je časova, na satu među instrumentima na vozač­ koj tabli. Bilo je prošlo dva sata. Brzo povuče dugme na vratima, i oslobodi bravu. Mislila je da to do­ lazi njen voljeni Donald Sikert. Tek kad je m uškarac u tamnom odelu seo za upravljač, shvatila je da je u neprilici. - Ko ste vi, 1 šta tražite u mojim kolim a? - upita Ijutito. - Posmatrao sam vas kako spa­ vate... Tako ste lepi i poželjni! odgovori muškarac, na italijanskom. Bio je prilično napit. Izlazite napolje! - Viknu Džejn. - Čekajte... Spavali ste u kolima, a ja imam apartm an u blizini. Provešćem o se ludo - odvrati nepoz­ 8

nati i prebaci ruku preko ramena Džejn Vitington. Polako je približavao svoje lice njenom i već mu je desna ruka kliznula po njenim kolenima. Ali, tad ga posred usta pogodi mala, ali čvrsta pesnica. On pokuša da obujmi Džejn, ali više nije znao šta se događa. Nešto ga je pogodilo u oči, i pokrio je lice. Džejn se nagnu preko njega, i otvori vrata, a onda ga gurnu napolje. Nepoznati se svali na asvalt, jauknuvši. - Prokleti džigolo! - opsova Džejn, i zaključa oboja vrata. Covek se diže, teturajući se i držeći se za lice. Odnekud se začu smeh, i Džejn se osvrnu. Dva radnika istovarala su povrće iz jednog kamiona, i videll su sve što se dogodilo. Oni su i pre bili primetili lepu spavaćicu u velikim kolima, ali su se samo osmehnuli, i nastavili svoj posao. - Odbila ga je tako nežno da je video sve zvezde - reče jedan od njih. Nasrtljivac je brisao suzne oči. psujući. Večernje odelo mu je sada izgledalo jadno, prljavo. - Kakav je to način!? Mogli ste me oslepiti! Ja sam nudio ljubav, a on a ... - pričao je pijani lepotan. Radnici su se i dalje smejali. Džejn se zbunjeno osvrtala, ne bi li ugledala Luna. Tek sada shvati da se nešto dogodilo, i da je Lun možda u neprilici. Brzo upali motor, i krenu. Kružila je uličicam a na strmini. Prošla je kroz jednu kojom je vožnja bila zabranjena, a onda opet dođe u ulicu u kojoj su oni rad­ nici istovarali sanduke povrća. Nesrećni napasnik beše nestao. Džejn zaustavi kola. i nastavi da čeka na istom mestu. Ali. Lun nije dolazio. Džejn odluči da ode u hotel u Rapalu. Uskoro naiđe na oznake koje su pokazivale pravac prem a La Speciji. Bila je zbunjena i zabrinuta. U hotelu se okupa i prom eni odeću, a onda brzo spakova sve stvari i pozvoni momku koji nosi

prtljag. Siđe, i plati račun, ali saopiti da će zadržati sobu. Želim sam o da budem spremna, ako me muž pozove da krenemo. Biću u sobi, iako sam stvari sm estilau k o l a - objasni na recepciji i zatraži da joj se doručak donese u sobu, kad bude vreme. Bogata napojnica uz plaćeni ra­ čun učini svoje, i šef recepcije us­ lužno zabeleži šta Džejn želi da doručkuje, a zatim reče; - Budite bez brige, gospodo. M o­ žete da ostanete u sobi sve do ve­ čeri. A i posle ću vašu sobu izdati zadnju. Mislim da će nekoliko noći ta soba ostati prazna, u vašu čast. - Vrlo ste ljubazni — odgovori Džejn i vrati se u sobu. Bilo je već sedam sati kad telefon zazvoni. Javio se Lun: - M orao sam naglo da odem. Sve je u redu. Spremi sve naše stvari i čekaj me. - Već sam sve spakovala i pla­ tila sam račun - odgovori Džejn. - O dlično - nastavi Lun. - Je­ dan čovek doneće ti pism o od mene. Postupi prem a onom što ti pišem u pismu. Odmah zatim Lun prekide vezu. Već i to beše znak da se događa ne­ što izuzetno. U osam sati Džejn je. pošto je doručkovala, nestrpljivo stajala uz prozor. Gledala je sva kola koja su stizala pred hotel. Kad stiže jedan taksi, portir pozvoni telefonom, i obavesti Džejn da je traži jedan mla­ dić, koji im a pism o za nju. - Pustite ga ovam o — odgovori Džejn. Mladić je bio u m ornarskoj ma­ jici. ali uredan i sasvim učtivo iz­ javi da se zove Karlo Navoni i da ima pism o za gospodu Beveridž. Jedino nije m ogao da sakrije svoje oduševljenje izgledom tobožnje Meri Beveridž. Džejn mu se blago osmehnu. zbog čega njegove oči zablistaše. Džejn otvori pismo, i najpre osm o­ tri slova. Lun je m ogao da piše na

bilo kom jeziku od onih koje je i Džejn naučila, ali bilo je važno kako stoje slova. Ako su nagnuta ulevo, onda treba da se postupi kako u pismu stoji, ali treba znati da postoji opasnost. Vertikalna slova značila su da treba postupiti suprotno od onog što piše u pismu. Udesno nagnuta slova značila šu da je donosilac prism a opasan. O voga puta slova su bila nagnuta ..levo, i Džejn se još jednom os­ mehnu donosiocu, i poče da čita; »Draga Meri. M orao sam da se zadržim kod prijatelja. Odmah se spakuj i dođi s prijateljem kojeg ti šaljem. Ne zabo­ ravi m oje bom bone za grlo. koji su negde uz moj krevet. Ampule s lekovim a za srce su u koferu. Znaš da ne mogu bez njih. Požuri s gospodi­ nom Navonijem. koji zna gde treba da te doprati. Tvoj Filip«. U pismu je samo reč prijatelj bila ispisana uspravno, što je značilo da je Lun kod neprijatelja, odnosno zarobljen. Džejn je shvatila i ono o »bom bonam a« i »ampulama za srce«. Trebalo je da nađe način da mu doturi eksplozivne »bombone« i ampule s uspavljujućim gasom. - Gde god stignemo, on naiđe na nekog prijatelja. M ora da smo si­ noć preterali s vinom. Ostavio me je usnulu u kolima. Trezan, Filip to ne bi ilćinio. Ali, oprostiću mu, ako vi kažete da treba - reče Džejn Navoniju. Mladić obori pogled. Bio je uzbu­ đen, i sam o tiho reče: - On nije kriv... M orao je da pode s nama. A šta mi savetujete vi? Da li da se tobože naljutim, i odbijem da odem kod njegovog prijatelja? - Ne! To ne treba... On je naš zarobljenik, ali mu ne preti opas­ nost. Video je kako odvodim o jed­ nog razbojnika, pa smo m orali priv­ rem eno da povedem o i njega. - Neću li se i ja uvaliti u nepri­ like? 9

— Gospodinu Beveridžu i vama neće se dogoditi ništa zlo. Samo ćete čuti sve o jednom čoveku, i već sledeće noći bićete slobodni. — Nije Ii. ipak. opasno da idem s vam a? — Nije, kunem va se! A tu sam i ja ... Pre bih poginuo nego što bih dozvolio da vam se nešto dogodi. — Ali. zašto?! Vi me sad vidite prvi put... — Ne znam ... Tako... — Ipak bih volela da mi kažete nešto više. Odjednom biste poginuli za mene, a znate me tek nekoliko minuta! — Ni sam ne znam - zbunjeno odgovori Navoni. - Istina je to što kažete... Ali, eto, osećam da bi vredelo umreti zbog vas... Oprostite mi zbog tog a ... — Rekli ste mi divan komplimenat - oh rabri ga Džejn.

Do Denove je saznala šta se sve dogodilo s Lunom. — Ja bih stradao ako bi moji dru­ govi saznali da sam vam sve ispri­ čao. Ali. ja imam poverenje u vas — zaključi mladić. — Opravdaću to poverenje odgovori mu Džejn, i još jednom ga pogleda onim svojim pogledom koji je plenio i žene i muškarce, koji je oko nje skupljao decu, i otvarao joj srca svih koji su je upoznali. Možda je to bilo i zbog toga što se u njenom umiljatom osmehu skri­ vala i tuga zbog nedoživljenog materinstva i teškog života, u stal­ nim opasnostima. Njene oči su s lju­ bavlju gledale sva ljudska bića, i možda je to razlog što je osvajala ljude već pri prvom susretu.

— Ne umem više ništa da objas­ n im ... Cim sam vas video, a naro­ čito pošto ste me pogledali bez prezrenja. i kao da ste mi draga se­ stra... N ekako vidim u vama sve što je lepo na svetu. — Oh! — liskliknu Džejn. — Pa vi ste divan momak! Ja vam verujem. Da nisam udata... Ipak. zbog onog što ste rekli, dugujem vam. nešto. Posle tih reći Džejn mu priđe i prijateljski ga poljubi u lice. Karlo Navoni, mangup i kradljivac, siledžija i skitnica, pocrvene, i skoro izgubi ravnotežu, od sreće. Džejn je osećala da je prvi neprijatelj kojeg je srela u ovom gradu prestao da bude to.

Navoni side i otvori kapiju na glavnom ulazu. Džejn pogleda vrt i zaklonjenu vilu, čiji svi kapci behu zatvoreni. Izgledalo je da je vila ne­ nastanjena. - Zar još svi spavaju? — upita Džejn. - Ne, gospod o... Mi se tu skri­ vamo, i danju se ne pojavljujemo. Saznaćete više o svemu tokom suđe­ nja Grajlu - skoro šapatom odgo­ vori mladi otmičar.

Odm ah zatim njih dvoje krenuše. Džejn ponudi Navoniju da vozi, ali on odgovori da nije navikao na desni upravljač, i da se ne usuđuje da tako dragu ženu vozi bez is­ kustva s tako kom plikovanim ur­ eđajima. — O nda ću ja da vozim, a vi mi pričajte — zaključi Džejn Vitington, i poče đa vozi uz strme serpentine od Rapala prem a autostrađi. 10

Odmah zatim on pozvoni, i vrata se otvoriše. Džejn uđe prva, noseći o ramenu fotografski aparat i svoju torbicu, u kojoj je bio mali ar­ senal čudnog oružja: kutija s ampulama oprem ljenim etiketama i nat­ pisim a kakvi stoje na lekovima i dve vrećice »bom bona«, od kojih su polovina bile opasne ručne bombe. Džejn, tobože iznenađena, zastade i lako kriknu, a onda pokri usta dla­ nom; zureći u svezanog Luna. - Šta?... Zašto si vezan?... Da li sam i ja prevarena i oteta? - upita zatim kao da će da zaplače. - Sve je u redu, draga - odgo­ vori joj Lun. - G ospoda su dala reć

da nam se neće dogoditi ništa rdavo. - Tako je, uveravam vas. g o ­ spodo - dodade Vito Pesi. i ga­ lantno se pokloni prem a Džejn. Svi otm ičari su je gledali zadiv­ ljeno. Džejn primeti da su tu i tri devojke. Iz priče mladog otm ičara znala je da su to vlasnica vile Fransoaz Levan. igračica na trapezu Endži Si i Eva Bop. Trebalo je još da otkrije koja od devojaka nosi koje od tih imena. Već nakon nekoliko minuta bilo je jasno da devojke nisu ljubo­ m orne na nju zbog njene lepote, jer i same su bile lepe, svaka na svoj način. Opkoliše je i ponudiše je da sedne. Niko joj nije uzeo fotogra f­ ski aparat, niti zavirio u torbicu. Očekivala je da bude vezana, ali otm ičari nisu mislili da ona može da preduzme nešto opasno. Sma­ trali su da je dovoljno da na nju paze tri devojke. - Ako je gospoda Beveridž doručkovala mogli bism o da počn em o reče m 6 rnar u crvenoj košulji. - Hvala na pažnji, gospod in e... - Pravo ime mi je Keb Harknes. iako me ovaj nitkov zna kao Reksa Ričija - dodade ridi mornar. - Hvala, gospodine Harknese, već sam doručkovala. Jedino bih svom mužu dala lek za srce i neko­ liko bom bona za njegovo bolesno grlo - reče Džejn. - Samo izvolite, gospodo Bever­ idž - odvrati Harknes, koji je očito igrao ulogu čoveka broj jedan u ovoj grupi. Džejn zatraži čašu vode i stavi Lunu u usta dve na izgled želatinske, a u stvari dve naročitom masom obložene ampulice. Lun ih zadrža pod jezikom, a proguta sam o malo vode. Džejn mu zatim u vezane ruke stavi nekoliko »bom ­ bona«. vesto držeći pregradu vre­ ćice, u čijem su drugom delu bile obične bombone. Jednu od pravih bom bona stavi sebi u usta. a zatim ponudi i prisutne.

- O vo su odlične londonske bom ­ bone za osvežavanje grla. Izvolite, poslužite se i vi - reče Džejn, i prvo ponudi Harknesa. - Hvala, vrlo ste ljubazni, g o­ spodo. Ali, sad treba da počnemo, a slatke bom bone ne slažu se s g or­ kim poslom koji treba da obavimo - od bi Harknes, i Džejn se povuče medu tri devojke. Sve vrem e Rap Graji je smrknuto gledao u pod pred sobom. Očito se mučio, i Lun je osećao da od njega dopire kiselkasti zadah. Otmičari mu cele noći nisu dozvolili da ode u kupatilo. - Premestite optuženog na onu stolicu — reče Vito Pesi na engles­ kom. - Ne! Ne mogu! - viknu Graji. Ostavite me ovde! - D obro - složio se Pesi. - Prem estićem o gospodina Beveridža u fotelju kod dama. Mladi Navoni odveza Lunu noge. pa ga prevede u fotelju pored Džejn. Ona mu zahvalno klimnu gla­ vom. i on. zbunjen, zaboravi da opet sveže Lunu noge. - Palo mi je u deo da vodim pro­ ceduru - nastavi Pesi. - Uočio sam da je većini ovde najbliži engle­ ski jezik. Da li se prihvata? - Sve je u redu! Počnite! - začu se glas iz grupe mornara. - Pr;yo neka govori Keb Harknes - objavi Pesi češući i popravljajući svoju bradu i brkove. - Ovde vlada zbrka - upade Lun. - Vi ste i sud i porota. Optu­ ženi nema branioca. - Neka se sam brani - upade Jirgen Obrenk, govoreći kroz stis­ nute zube, i s izrazom lica punim mržnje i pretnje. - Vi ste obrazovan čovek, i prih­ vatite se odbrane optuženog zlo­ čin ca ako hoćete. - predloži mladi i lepi mornar, govoreći s primetnim nem aćkim naglaskom. Lun klimnu glavom, a zatim isko­ risti trenutak da podigne vezane ruke do lica i da na levi dlan isp11

Ijune one dve ampule. Potom ustade i sade pored Grajla. Cim sede, primeti da Jirgen Ob^enk sipa sebi neko piće. - Protestujem! — uzviknu Lun - Alkohol u ovakvim slučajevima može da izazove nepravdu. Vidim da jedan momak pije. O tm ičari pogledaše Obrenka, i oduzeše mu piće. On s mržnjom pogleda Luna, ali predade bocu i čašu bez reći. - Neka prvi govori Keb Harknes - naredi Pesi. Harknes ustade, pogleda prvo devojke i Džejn, a zatim sve ostale, i konačno se zagleda u Grajla. - Optužujem ga da je najpokva­ reniji čovek koga sam ikada sreo. i tražim da se za njega izmisli naj­ teža smrt. Treba da bude mučen onako kako je on m učio druge poče Harknes. - Treba da znam o kako je došlo do toga da ste baš vas devet i ove tri devojke ovde ok o gospodina Grajla. O dbrana treba da zna više - upade Lun. - Idi do sto đavola! Graji, okrenuvši se prem a Lunu. - Ne treba mi nikakva cirkuska odbrana! Oni žele da me ubiju, a ja im kažem da greše. M ogli bi da dobiju po milion dolara i da žive kako hoće. O vako... Tu ga glas izdade, i opet obori pogled. - Ali. nam a se sviđa da jedan neutralan džentlmen pokuša da te brani. Grajle. Mislim da će tražiti da bude oslobođen te dužnosti. Zato neka mu Harknes kaže kako smo se sastali nas devet koji želimo smrt optuženoga - reče Pesi. - Još najm anje deset puta ovo­ liko ljudi traže ovog nitkova - na­ stavi Harknes. - Traže ga i sve poli­ cije sveta. O n se krije pod lažnim imenima. Sad se zove Robert Atkinson. Ja sam slučajno sreo Alberta Ena i Džeka Adamsa. Svi sm o bili u bekstvu, i prim ili sm o posao na jed­ nom brodu pod zastavom Bolivije. 12

U drugim časovima, žalili smo se jedan drugom na sudbinu. Otkrili smo da nam je zajednički neprija­ telj zločinac Graji. Zakleli smo se da ćem o ga naći. Plovili smo, i tra­ žili njega. - A kako ste skupili ostale? upita Lun. - U Lisabonu sm o sreli Usami Fujia i Jirgena Obrenka. Bili su pi­ jani, i spominjali su ime Rapa Grajla. Poveli smo ih da se otrezne. Ispričali su nam da ih je Graji upro­ pastio. Tako nas je bilo pet. Posle nekoliko m eseci prom enili srno brod. Na njemu je bio dečak Navoni. I or) je Grajlova žrtva - pri­ čao je Harknes. - Na sličan način ste sreli i ost­ ale? — upita Lun. - Ne! - odvrati Harknes. - Jed­ nom smo bili u Marselju, i pročitali smo oglas u kom e se nudi nagrada od milion franaka onom e ko ot­ krije gde se nalazi Rap Graji. Pošli smo tragom oglasa, i došli do Fihpa Britala. Nismo mogli da dobijem o nagradu, ali sm o saznali da su se javili još Pesi i Ro. naravno, pod laž­ nim imenima. - Kako ste saznali gde je G ra ji?. Još to da utvrdimo, pa m ožem o da nastavimo - reče Lun mirno. - Ja sam ih izvestila — upade Frnsoaz Levan. - Slučajno sam pro­ čitala jedan od oglasa kojim a se nude nagrade za otkrivanje Grajla. Jednom sam našla otvorena vrata sobe m og staratelja Atkinsona. On je bio u kupatilu, a sef mu je bio odš­ krinut. Zavirila sam u njega. Tamo je bio jedan stari pasoš, i glasio je na ime koje se pom injalo u oglasu. O dgovorila sam na oglas, i javila da je možda moj odvratni staratelj taj traženi Graji. Ona zastade i zlobno pogleda op ­ tuženog. - Oh. ne! Zar ti?! Zmijo! - viknu Graji, i leđa mu se još jače poviše. - Možete pretpostaviti da nije bilo teško da se preko Endži Si povežem o sa Fransoaz. Graji se krio

ovde u vili, ograničavajući slobodu naše lepe saradnice. Kazala je gde i kada bismo mogli da ga nađemo. Sinoć smo završili posao. Endži i Eva su čekale rezultat ovde, za­ jedno sa Fransoaz. Mi smo dobili ključeve za sporedni ujaz, iznajmili smo stari kamionet. Sve ostalo je poznato - izloži Filip Brital, ubacu­ jući poneku francusku reć, pto ve­ ćini prisutnih nije smetalo. Keb Harkens htede da nastavi optužbu, ali Lun podiže svezane ruke i reče: - Trebalo bi da od optuženog dobijem o podatke, i utvrdimo nje­ gov identitet. Neka nam ispriča o svojim roditeljima i sebi... - Ti si gori od tih ubica! - viknu Graji. - Neću ništa da pričam. Odv­ ratna mi je tvoja braniteljska kom e­ dija. - Z a r i kada želim da dobijem o u vremenu? - šapatom mu reče Lun, tako da drugi nisu mogli ni da nas­ lute šta govori. - Možda ćem o naći neki način... - Neću ništa da g o ­ vorim dok oni ne iznesu svoje jadne optužbe. Svi su krivi koliko i ja. Ubica do ubice! Lupež do lupeža! Jedino sam ja u stanju da ih vodim i spasem - reče Graji. Lun ućuta, zamišljen. Pesi dade znak Harknesu da g o ­ vori. On podiže ruku i htede da na­ stavi, ali vlasnica vile Fransoaz Levan upade s predlogom da se po­ pije kafa. - Prijaće nam mala pauza, a i zadovoljstvo što sudimo tom bedniku trajaće duže — zaključi ona. Svima kao da laknu. Nastade žam or i pomeranje. Ali već posle nekoliko trenutaka osećalo se da medu otm ičarim a nastaju dve grupe. Jedni su hteli da odmah podu u podrum da muče om rznu­ tog Grajla, a drugi su bili za suđe­ nje. Pažljivo prateći sve manifesta­ cije i predloge, Lun zaključi da su za brzo ubistvo, bez suđenja, Keb Harknes, mladi Nemac Roš, nahoće Jirgen Obrenk i Engiez Albert En.

Ostala petorica su bili za pra­ vedno suđenje. Ta grupa bi bila brojnija, ali se javi Eva Bop. - I ja, imam pravo da odlučujem. Graji me je zaveo, i ubio je moju se­ stru. Predao me je svojoj bandi, i bila bih mrtva da se nije sažalio G otfrid... A Gotfridu je naneo još više zla. Ja se slažem da treba prvo da se m alo poigram o sa Grajlom. Biće m nogo mekši i poslušniji - iz­ javi Eva. i mazno se protegnu u fote­ lji. - M esecim a sm o nastojali da uhvatimo Grajla i da mu sudimo upade Pesi. - Zato popijm o kafe i nastavimo ono što sm o sebi obeća­ li! Blagi glas Vita Pesija delovao je smirujuće, i svi se složiše da se uz >kafu popije i po čašica francuskog konjaka. Fransoaz i Endži Si behu već u kuhinji, i brzo stigoše s velikim lon­ cem vruće kafe. Lun zatraži da mu se odvežu ruke dok pije kafu, a da se optuženom dozvoll^da ode u ku­ patilo za poslugu, ko]e nije imalo prozora. - M ogao bi da se obesi - reče Džek Adam s smejući se. - Bilo bi mu to pam etno - dodade Pesi. Ostali se nasmejaše. i dozvoliše da se Graji odveže i gurne u kupa­ tilo. - Da i ja uđem s njim ? - upita Harknes, a u rukama mu lupnuše metalne kugle bole. Kad se Graji nade na vratima kupatila, bola sa tri kugle ga po­ godi u leda, i on posrnu i pade na pod kupatila. Za njim se zalupiše vrata, a dva otm ičara ostadoše kraj njih, držeći u rukama otkočene pi­ štolje. III Dok je Rap Graji bio u kupatilu. Lun nije uzalud čekao. Kao pravi branilac, zahtevao je da se osuđe­ nom dozvoli da prom eni odeću, i đa mu se da doručak. Najstariji otm i­ čar. Vito Pesi, reče da im ne treba 13

smrdljivi optuženik, i posle Navonija da u Grajlovim sobam a pro­ nađe potrebnu odeću. Za to vreme Lun se nade uz Džejn, i ona mu- u jednom trenutku gurnu u ruku mali automatski pištolj iz fotografs­ kog aparata. On ga zadenu za po­ jas. tako da ga može uzeti i kad mu opet vežu ruke. U skoro Roš i En dovedoše preo­ bučenog Grajla, i pustiše ga da doručkuje. Odmah zatim ga opet svezaše, i suđenje se nastavi. - Bio sam veseo momak i nastu­ pao sam u Barnetovom cirkusu u Kaliforniji — poče Keb Harknes svoju optužbu. - M oja specijalnost bila je gađanje iz revolvera, u čemu sam nenadmašan. Postigao sam ve­ liki uspeh i s lasom i bolom ... - To svi znamo. G ovori o Grajlu! - upade Filip Brital. - Grajla sam sreo u Panami baš kada je cirkusu išlo vrlo slabo. Na­ govorio me da pokradem zadnjih hiljadu dolara iz cirkuske blagajne. O bećavao je da ćem o uskoro oba­ viti lak posao i imati četiri stotine hiljada dolara. Međutim, on je uči­ nio da se otkrije m oja krađa, prva u životu... M orao sam da bežim, uz njegovu pomoć. Postao sam njegov sluga i izvršilac. Padao sam sve niže... - pričao je Harknes, očito uzbuđen. - Nikad ti nisam naredio da ubi)eš vlasnika benzinske pumpe i bo­ gatog Birijusa, ali ti si bio brz na revolveru - upade Graji. - Nitkove! Tek kasnije sam shva­ tio da si ti udesio da ih ubijem. Mo­ rao sam. ili bih sam stradao - na­ stavi Harknes, padajući u vatru. Takav sam ti bio potreban. Spre­ mio si mi lažni pasoš i nagovorio me da povedem i Endži Si. Hteo si i nju da mi otmeš, pa si nas odveo u Evropu. Prijavio si me policiji u Hamburgu, a Endži si sakrio. Izvu­ kao sam se u zadnjem trenutku, i našao svoju devojku. Tada sam hteo da te ubijem, ali si nestao. Od tada znam ko mi je upropastio život. 14

- Sledeća Graj lova žrtva bio je Jirgen Obrenk. Neka on sada kaže šta želi - reče Pesi i lupnu pesni­ com po niskom stolu. - Ja želim da ubijem taj lupež Graji - reče Obrenk, i njegovo ši­ roko lice zgrči se od mržnje. — On bi m ogao da govori na svom maternjem jeziku — upadt Lun. — Na žalost, on nema maternj: jezik. O njegovom poreklu se ništa ne zna. Bilo mu je svega godinu dana kada je nađen na jednom brodu. O ko vrata je im ao lančić, sa pločicom na kojoj je bilo ime Jirgen Obrenk. To ime mu je i ostalo. G o­ dinu dana držao ga je brodski kuvar, a posle je ostavljen u Melburnu. Imao je čudnu sklonost da se ušunja na neki brod i dobro sa­ krije. Tako je stigao u London. Otuda je nakon dve godine pobegao. jednim teretnim brodom , i na­ šao se na Siciliji. Tri godine potu­ cao se po tom ostrvu. Odatle je sti­ gao u Grčku, opet kao slepi putnik. Kad mu je bilo deset godina, nepis­ men, i ne znajući d obro nijedan je­ zik. našao se u Aleksandriji. Vlas­ nik broda ga je. jednostavno, dao dvojici m ornara, i oni su ga odveli daleko od grada. Ostavili su ga na putu. M učna je i duga njegova priča. Šta je bilo dalje, može sam da kaže - reče Pesi. - Tri godine lutao sam obalam a A frike... Iz Tri polisa ići u Malagu, brodom. Policija mi daje batine... Bežati u Kadiz i na b r o d ... L) Marselj opet policija i zatvor za d eca ,.. Tada dobio dokum enat da budem kafa kuvar. Uvek volim m ore i sa­ kriti se na brod koji ide kod Lon­ don - pričao je jadni mladić, a oči su mu se nahvale suzama. Nije više m ogao da govori, i zurio je u Grajla. — U Londonu ga je sreo Rap Graji, i uzeo ga za slugu. Naučio ga je da krade — preuze reč Filip Bri­ tal. — Ali, Graji ga je i tukao. Posle

ga je odveo na svoju jahtu. Možeš li da pričaš dalje, Jirgene? - On siluje jedna devojka kod Plinnut... Ja bacio leš. Posle on plovi kod Amsterdam. Tamo on meni pokazati jedna trgovina nakit i zlato. Naredi da ubijem stari vlas­ nik. .. Ubio. Graji uzme zlato i sve... Udari mene glavu i baci u more. Tvrda glava, pa nisam mrtav - pri­ čao je Obrenk, s najvećim napo­ rom, a onda mu grunuše suze. i lice mu se izobliči. - Bio si zao, i vqleo si da ubijaš. Uvek si bio vrlo zao - reče Graji, i okrenu se Lunu. — On je i nekrofil.*) - Otkud to znate? - upita Lun. - Video sam ga na lešu devojke koja je na mojoj jahti iznenada umrla. Nisam je ubio - odgovori Graji. U tom trenutku Obrenk jurnu na Grajla, s nožem u ruci. Da ga Lun nije omeo, nogom. Graji bi bio mrtav. Ovako, Obrenkov nož ga za­ kači samo po laktu. O.stali priskočiše, i ukloniše razjarenog mladića. Četvrt sata je prošlo dok su smi­ rili razjarenog jadnika, kom e je ži­ vot bio tako težak i užasan da je od njega stvorio bolesnika najteže vrste. - Njegov leš... Ostati s njegov leš... A onda mi ima razgovor m ucao je Obrenk. Sad je bio na redu da tuži Grajla Gotfrid Roš. On je upoznao čudnog zločinca pre pet godina u Minhenu. Roš je već bio u zatvoru za mladež, zbog grubih ispada u stanju teškog pijanstva. Tek što se našao na slo­ bodi, sreo je Grajla. Jedne noći otreznio se u stanu svoje nove de­ vojke Tili Miler. Ona je bila gola. si­ lovana, a zatim udavljena. Roš nije m ogao da'shvati šta se dogodilo, jer - Ubijem ja njega! — vikao je Obrenk. •) Nekrofilija (nekromanija) - spolno oskvrnjivanje leševa (vrsta seks. nastra­ nosti).

.sam ja bio obučen, i na sebi nije našao tragove gnusnog zločina. - Pobegao sam, i tek godinu dana kasnije shvatio sam da me je, potpuno pijanog, kod Tili doveo Rap Graji, On je silovao moju devojku. Hteo sam da ga ubijem, ali je nestao. Jedne noći neko me je naz­ vao i rekao mi da idem kući, jer mi je majka na samrti. Tada sam živeo sam i retko sam posećivao majku i sestru, i to u vreme kada otac nije bio kod kuće - pričao je Gotfrid Roš. Najednom mu se grlo stegnu, i poče teško da diše, držeći se za grlo. - Ja ću da nastavim - reče Pesi. - Roš je bio pripit, ali otreznio se kada je u kući našao ubijene oca i majku. Stan je bio opljačkan. On je, u strahu, pobegao. Od tog dana skri­ vao se, lutajući svetom. - I ja hoću da kažem - javi se Eva Bop. - Te iste noći Graji je do­ šao k meni, tobože da sačeka Gotfrida, s kojim sam se bila upoznala u jednom klubu za mlade. Graji me jo opio, i silovao. Posle toga, dok sam plakala, on je počeo da me davi. Kad sam se osvestila. videla sam Roša pored sebe. Pitao me je ko mi je to učinio, ali ja nisam znala pravo ime tog zločinca. Zak­ ljučili.sm o da sam Ostala živa samo zato što je naišao moj dragi Got­ frid. .. - Sve su to laži! — viknu Graji. — Raš je ubio svoje roditelje. Opljač­ kao ih je, to je istraga dokazala. Nje­ govi otisci nađeni su svuda po stanu, a posebno tamo gde je bio novac. - Zar tvrdiš, užasni davitelju, da je i mene hteo da ubije?! — upade . Eva Bop. - Izmislila si da sam to bio ja, da se opravdaš pred Rošom. A ko zna koji je od tvojih ljubavnika bio tam o - odvrati Graji. - Priznaćeš svaki svoj postupak, ili se ja neću zvati Gotfrid Roš! uzviknu mladi Nemac, i ruka mu pođe ka pištolju. Ostali ga sprećiše da puca. 15

Već dve godine bežim sa Evom... Priznajem, krao sam i poči­ nio m nogo zla. To je put na koji me je gurnuo Rap Graji. Tako ću da ži­ vim dok ne naiđem na kuršume po­ licije. Ne podnosim more. i m ornar­ ski poslovi su za mene pravo muće­ nje. .. Dajte mi Grajla, a posle činite sa mnom šta god želite - grcao je mladi Roš, ispunjen ubilačkim na­ gonom. - Kakvu bi korist imao od toga?! - prezrivo ga upita Graji. To je delovalo na sve kao hladan tuš. Nekoliko trenutaka su svi ćutali. Samo je Lun stezao pesnice, gle­ dajući Grajla. - Sada su na redu Adams i En objavi Vito Pesi. — Oni su zajedno radili sa Grajlom, pa su zajedno i stradali. Ko će prvo da govori. - Ja umem lepo da pričam. Zato me vole žene — reče Džek Adams, i šaljivo pogleda Džejn i ostale devojke. ' - Priznajem, u udvaranju si bio najbolji, ali u ljubavi... - bestidno se umeša Fransoaz Levan. Adam s joj pripreti prstom, i na­ stavi da govori, Lun primeti da se Graji trgao na devojćine reći, i da su mu oči sevnule mržnjom na Adamsa. Lun pomisli da bi vredelo otkriti i odnos m onstrouznog stara­ telja prem a svojoj štićenici. Si­ gurno je već pokrao dobar deo nje­ nog imanja. - Prvo sm o bili nas dvojica, Albert En i ja. Dobri i snalažljivi momci. A našli sm o se u zatvoru u Istanbulu — govorio je dalje Adams. - Malo sm o krijumćariL droge, na ćem u se m oglo vrlo dobro da zaradi. Tamo nam se pridružio i Rap G raji... Priča je u početku bila slična m nogim drugim a koje su počinjale u zatvoru. Kasnije je Graji uzeo stvari u svoje ruke. Zbližili su se ha osnovu »preduzimljivosti«, pa su se dogovorili da zajednički nastave čim se nađu na slobodi. U zatvors­ koj ćeliji osnovali su firmu, na na­ 16

čin koji će kasnije postati poznat iz poduhvata Rutharda i Šenveldera. - Oni su radili kao i mi — pri­ čao je Adams. — Kao da smo im mi dali recept. Istina, Ruthard je ubio Šenveldera, a Graji je pokušao... - To je suvišno — opom enu ga Pesi. Adams nastavi da izlaže kako su njih trojica u zatvoru osnovali firm u »Euroraid«. Nije im smetalo što nemaju novca, jer je Graji imao plan da u Nemaćkoj opljačkaju jednu banku. Kad su izdržali kaznu, proterani su iz Turske. U Italiji su se ukrcali u voz za Nemačku. Vozili su se do Vupertala. Posle tri dana napali su malu banku, i odneli devedeset hi­ ljada maraka. Odmah zatim vratili su se u Milano, i tražeći pogodnu lič­ nost, upoznali su Vita Pesia. Registrovali su novu firmu, i iznajmili brod. Brzo su okupili sebi slične, i na brodu su se našli dva Am eri­ kanca i jedna Nemica. Brod je uređen tako da služi kao ugodna jahta. Uspostavili su vezu s neko­ liko krijumčara, koji su stizali na jahtu sa paketima droge, al Graji ih je u pogodnom trenutku opljačkao, a njihove leševe, u čvrstom plastič­ nom džaku i s tegovima, jedno­ stavno bacao u more. Graji je postao gospodar na jahti, a njegova dva prva kom panjona trudili su se da ne vide stravične zločine. Ali, sumnja je rasla, i strah se množio, zajedno sa bogatstvom od droge. Na brodu je uvek bilo do­ sta pića, a ukrcali su i tri lakom is­ lene devojke. Sunčale su se i uživale na jahti, dok nisu shvatile šta se događa. Ali. umesto da napuste brod. nestale su u moru. - Pitali sm o se kada će doći red i na nas dvojicu — pričao je Adams. - Ubio je i devojku s kojom smo se mi bili zbližili, i koja je znala sve tajne. Čekali smo da dođem o u neku luku, i zatražim o podelu plena. Predložili sm o Grajiu da unajmimo još jedan b r o d ...

Ali, Graji je osetio šta se sprema. Rekao im je da je to odličan plan, ali da prvo treba da opljačkaju Vita Pesia, koji je već bio dužan toliko da je grcao u lažima, nadajući se da će Graji doći s dovoljno novca. - Ja sve vreme nisam znao da se na jahti krijum čari droga. Graji mi je pričao da jahtu i posadu iznajm­ ljuje bogatašima. U početku su na račun firm e stizale znatne količine novca, ali ih je Graji tobože ulagao u nove poslove - upade Pesi. - Ja sam jedne večeri prvi primetio da se Graji sprema, da nas likvi­ dira. Bili smo blizu Korzike. Obavestio sam Džeka, i odlučili smo da porazgovaram o sa Grajlom. Ali. on nas je preduhitrio. Sa tri mornara, koji su takode bili nekakvi begunci, presreo nas je na palubi. Pokušali smo da se sklonimo, ali Graji i m or­ nari su nas zasuli kišom kuršuma iz mašinskih pušaka — poče da priča Albert En. - Imao sam m ikrofone za pris­ luškivanje, i čuo sam šta mi spre­ mate — prekide ga Graji. — Sam o vam je slučaj pom ogao da ostanete živi. - Da, slučaj! Ali nema slučaja koji može tebe da spase — odvrati Adams. — Ranjene si nas strpao u džakove, i otvorio ogradu ... - Trebalo je da nam još prikače tegove, ali brod se nagnuo, i mi smo kliznuli, po sopstvenoj krvi, onako vezani — nastavi Albert En. - Sre­ ćom, Džekyj ja smo imali običaj da uvek nosim o noževe uza se. Prosekli smo džakove, i zaplivali. S broda su odjeknuli rafali mašinskih pu­ šaka. Rešetali su prazne džakove. Mi smo ronili. Spasti smo se, ne zna­ jući jedan za drugog. Sreli sm o se tek kad nas je povezao Filip Brital. - Ali, niste smeli da dodete u Mi­ lano, niti da pokušate da me prija­ vite policiji — upade Graji. — A meni je zbog toga propao posao. - Prvo si upropastio mene — upade Pesi, a zatim se okrenu os­ talima, i poče da priča: — Graji se

vratio, pokazujući čekovne knjižice banaka u Londonu, Parizu i Bernu. Rekao je da će mu prvi posao, čim se odmori, biti da ojača kapital »Euroraida«. Obračunali smo i moja potraživanja. On je »veliko­ dušno« izjavio da su poslovi bili iz­ vanredno plodnosni, i da je moja dobit dvostruko veća. Dao mi je i pismene priznanice. Dao mi je jednu bankovnu knjižicu, i ja sam dobio osećaj sigurnosti. Rado sam prihvatio njegove predloge da organizujem prijem e i slavlja. - Znam kud ciljaš, stara varali­ co! - upade Graji. - Ti si zbog. glupe ljubom ore ubio svoju mladu ženu, a sada to nabacuješ na mene. - Da, kasno sam shvatio... jedva izgovori Pesi. - Ti si bio onaj zli duh>.. M oja je porodica plem ić­ kog porekla, a ja sam osram oćeni ubica u bekstvu... - Sve može da se popravi — c i­ nično izjavi Graji. - O, prljavi đavole! — viknu Karlo Pesi. - Sve može da se popra­ vi! Jeste li ga ću li?.. Zaveo mi je ženu. Odveo ju je u jazbinu za grupni razvrat. Našao sam je u tre­ nutku kada je iz zagrljaja jednog prelazila u zagrljaj drugog muš­ karca. Ubio sam je iste noći, kad je došla, nem oćna da se drži na no­ gam a od pića i bludničenja... Tra­ žio sam i Grajla, ali on je nestao. Od tog trenutka sam u bekstvu, i u po­ trazi za Rapom Grajlom. Zar možeš da porekneš moju optužbu, Grajle? - Ja to ne poričem, ali drugačije gledam na to — odgovori Graji. Džejn je u tom trenutku nagova­ rala devojke da se povuku, da os­ tave m uškarce da sami dovrše te užasne priče. - Ja ostajem - izjavi Fransoaz Levan. - Želim da čujem sve o tom prljavom tipu. Varao me je, a pri­ čao mi je da me voli kao svoju kćer. - Idi odavde, Fransoaz! To je za tvoje dobro! — viknu Graji, čudno uzbuđen. 17

Bilo je neobično što ga više mući prisustvo ove devojke nego sve op ­ tužbe. Pesi predloži da se devojkam a dozvoli da odu na sprat, ali dodade: - Vas dve držite na oku gospodu Beveridž, da nam ne umakne i ne dovuče policiju, ili da se ne dočepa telefona. To bi značilo smrt za sve nas. - Pazičemo — odgovori Endži Si. - Umela bi da savladam i snažnog muškarca. - Ona m ora da bude po strani umeša se Lun. — Draga, ne preduzimaj ništa što bi nas dovelo u sukob sa ovim ljudima. Džejn shvati šta to znači, i samo klimnu glavom, odlazeći. U holu ostadoše jedanaest muška­ raca i Fransoaz Levan. - Dosadile su mi te odvratne priče - poče devojka protežući se u naslonjači i podižući noge na nas­ lon, tako da joj se ispod kućne ha­ ljine, ionako prozirne, pokaza naj­ veći deo tela. - Zar ne biste mogli da prestanete malo s tim suđenjem Neka moj staratelj vidi kako ja vo­ dim ljubav. Uvek je od mene terao sve mladiće, a sam nije bio muška­ rac, iako sam mu bila pri ruci. - Odlazi odavde. Fransoaz! viknu Graji, i pokuša da, vezan, ustane. N ekoliko prisutnih gledali su devojku pogledom koji je značio da m ože doći do nečeg ružnog i nepri­ jatnog. - Ja, kao branilac, tražim da se devojka ukloni - reče Lun. - A zašto je gospodin odvezan? - upita Gotfrid Roš. Odmah zatim otm ičari ponovo vezaše Luna. On pomisli da je m ožda trebalo da iskoristi vreme dok je bio odvezan^ ali sada je bilo k?=no.' - Zar niko nije za malo zabave? - upita Fransoaz. - Ja jesam! - viknu Albert En. I ja sam ali neko m ora da pazi da ne dode Endži. jer bi mi iskopala oči — pridruži se Keb Harknes. 18

- Ja ću biti na straži - javi se Jirgen Obrenk, i pode uz stepenište. - Ali, da je meni date na kraju. - Prokleti psi! - viknu Graji. Ali, Fransoaz već zbaci haljinu i lagano, igrajući između muškaraca, poče da odbacuje ostatke donjeg rublja. Pesi i Filip Brital pokušaše da prekinu tu igru, ali ih razuzdani zločinci odgurnuše. Usami Fuji i mladi Karlo Navoni se povukoše u ugao. Adams,' Roš, Harknes i En okružiše devojku, skidajući košulje i pantalone... - Ne, Fransoaz... Ne smeš to! vikao je Rap Graji. Zbog toga mu Roš priđe, i poče da ga šamara. I Fransoaz mu priđe, gola, i udari ga nogom u trbuh. Odmah zatim njih dvoje ostaviše Grajla i nađoše se na tepihu. Graji zapade u grčevitu kriju. Pena mu udari na usta, a telo poče da mu se trese. - Zar tako?!... M oja kći... Moja rođena kći - šaputao je, misleći da ga niko ne čuje. Ali, čuo ga je, i razumeo, Donald Sikert. Tog trenutka Lunu postade jasno zašto su postupci lakom is­ lene Fransoaz toliko ljutili Grajla. - Čuče vas, a onda će i ona biti u smrtnoj opasnosti — opom enu ga Lun. Te reći trgoše Grajla, pa je neko vreme zurio u Luna. - Šta?! Šta vi znate o njoj? upita tiho, ali sa krajnjim uzbuđe­ njem. - Znam da je ona vaša kći, ali ostali ne'treba to da saznaju, jer bi se osvetili i nad njom - odgovori Lun. - Njena majka je bila jedina žena koju sam v o le o ... Umrla je, i ja sam preuzeo brigu o Fransoaz... Sve sam joj dao, ali ona je postala pokvarena... - šaputao je Graji, kao da se pravda. Lun je izbegavao da gleda scene s devojkom, ali sada primeti da otmi­ čari brzo piju i zapadaju u opasno raspoloženje.

- Neka dođu i ostale! - viknu voć pripiti Albert En. Pridruži mu se još nekoliko dru­ gara, i Pesi ostade sam u pokuša­ jima da ih smiri, lako pijani, otm i­ čari pr-prem iše zamku za Džejn, Endži Si i Evu Bop. Zakloniše Fransoaz i naložiše Obrenku da pozove devojke. Endži Si i Eva Bob su silazile, vo­ deći Džejn. - Opirala se i htela je da ostane - reče Endži. Dva razbojnika im pridoše, s b o­ cam a i čašam a u rukama. Endži i Eva prihvatiše, a Džejn odbi piće. Harknes i Roš Behu navukli panta. Ione, pa sada prihvatiše svoje de­ vojke i povedoše ih da sednu, stalno ih nalivajući pićem. Džejn prva primeti noge dvoje golih iza dveju fote­ lja. Neko pusti ploču s valcerom, i Fransoaz povede svog golog igrača. Bio je to Džek Adams. Albert En dotrča do Džejn, i pozva je da igraju. Ona pogleda Luna. a on joj doviknu: - Došao je trenutak! M oramo! Zločinci su n^islili da joj savetuje da se ne protivi. - Grupni seks je odličan! Dajte mi Beveridža! - javi se Fransoaz. - On je najlepši muškarac ovde. Prva sam počela, i on pripada prvo meni. Džejn, umesto da počne igru, po­ vuče Harknesa u jedan ugao i pred­ loži: - Da ubrišem usta, jer ne volim da se ljubim kad imam ruž na us­ nama. A i haljina mi smeta. Odložiću stvari, a onda sam vaša. - A tvoj muž? Hoće li mu biti krivo? - upita Harknes. - Udesićemo da ni on ne ostane van igre - odvrati Džejn, podrhta­ vajući od Harknesovih ruku, koje su joj klizile uz noge dok je otvarala torbicu s »lekovima« i »bom bonair.a«. Lun je sve pratio pogledom, iako ga je Fransoaz uznemiravala. Vec

je imao ampule među prstima kad Džejn podiže ruku. Lun smrvi kapsule s tečnim ga­ som, i zadrža dah. Prvi padoše Harknes i Fransoaz. Graji klonu u stolici odmah zatim. Onda i ostalim padoše tela na pod. Zadnji se. niz pet stepenika, skotrIjao Jirgen Obrenk. Džejn pokupi svoje stvari i dotrča do Luna. Nade jedan nož. i preseče mu veze. IV Džejn Vitington je prvo obukla i svezala Fransoaz, a onda Endži Si i Evu Bop. Zatim je posmatrala kako Lun pronalazi sredstva i pravi nerazdrešive veze za svih devet otm i­ čara. i kako proverava veze već ve­ zanom Grajlu. — A šta ćem o sada? — upita Džejn. — Mislim da je ovo najglup­ lja situacija u kojoj smo se ikada našli. — Svakako nije jednostavno — odvrati Lun zamišljeno. - Ostala su još trojica, čije optužbe protiv Grajla nismo čuli. Bilo bi jedno­ stavno da napišemo izveštaj o svemu što sm o ćuli, a onda da napu­ stimo kuću i obavestimo policiju. Ali. nisu svi m om ci koji su ovde zli. a ni mi nismo policijski agenti... — Verujem da je mladi Navoni u suštini pošten - upade Džejn. — Ne znam o još ništa o Britalu i momku koji ima japansko ime, a nije Japanac — dodade Lun. — Da­ kle, treba da razmislimo. Grejl je odvratan zločin ac... — Da odvedem o Navonija, pa da ga pustimo da se vrati i oslobodi ostale. Neka bude njihova stvar šta će učiniti sa Grajlom - predloži Džejn. — To je za nas lepo rešenje odgovori Lun — osmehnuvši se. Ali. to pom alo liči na skidanje svake odgovornosti sa sebe. Još ne znam o sve o Grajlu i trojici m o­ maka.. 19

— Onda ih ispitaj, pa da odlu­ čim o - predloži Džejn. — Navikli smo se da jednako raz­ mišljamo - osmehnu se Lun i htede da zagrli svoju voljenu Džejn. Ali, ona pokaza svoje ruke i, odm i­ čući se, reče: — Osećam se prljava za tvoj zagr­ ljaj. Dodirivao me je onaj gad, a i ' cela ova sredina... Idem u kupatilo, na spratu je. — I meni treba malo osveženja. Doneću iz kola naše kofere s odećom. U tom trenutku uspavani počeše da se bude. Nastade žam or i dovikivanje. Fransoaz Levan je histerično protestvovala što je prekinuta njena »igra«. — Baš biste nam olakšali ako g a ­ lam om dovučete ovam o policiju reče im Lun, i izide. U skoro se vratio, s dva kofera, i pope se na sprat, gde se čuo šum vode, u kupatilu. Lun zatvori vrata prem a gornjem holu. — Udesio nas je taj momak —uz­ dahnu Keb Harknes. — Ali, kako je uspeo? Sta se to dogodilo? - pitao je Filip Brital. — Nešto nas je sve uspavalo reče Gotfrid Rnš. — Nekakvo lunovsko uspavljivanje - dodade Džek Adams, pa se i sam iznenadi svom zaključku. — Pa to objašnjava sve ovo! — uzviknu Albert En. - Dok sam bio u Londonu, pratio sam sve što je pi­ sano o Lunu. Zar vam njegov sadaš­ nji izgled ne govori ništa? — Lepota gospode Beveridž... Tako može da izgleda samo Džej Vitington - Složio se Džek Adams. Tim prvim zaključcim a svaki od vezanih, sem Grajla, dodade još neko obaveštenje o Lunu. Englezi Adam s i En mogli su da kažu naj­ više. Pričali su o tome kako su pre više od deceniju vodeči gangsteri sveta pokušali da od mladog Donald Sikerta stvore nepobedivog zločinca, a stvorili su sebi neprijate­ lja, i obrazovali višestrukog nauč­ nika. iO

Ćutao je sam o mladi Karlo Navoni, slušajući zadivljeno priče o Lunovim sposobnostim a da hipnotiše ljude i izvuče istinu iz njih o nje­ govim m nogobrojnim pobedama nad zločinačkim bandama i o ne­ pravednim poteram a policija i obaveštajnih službi celog sveta za tim čudnim čovekom. A sad da vam ja nešto kažem! — viknu Graji, da bi privukao pažnju. - I ja mislim da je to Donald Sikert. Cak u to sam siguran! - Pa šta onda? - prezrivo reče mladi Navoni. ^ Videćeš, dečače! Videćete svi vi šta vas čeka. On je čuo kakve ste sve zločine počinili, zajedno sa mnom, ili bez mene. A on ne opra­ šta! Kazniće vas brzo i surovo — nastavi Graji. - Mi sada ništa ne možemo. Prepustićemo se njegovoj plemenitosti - reče Vito Pesi. - Nema milosti za ubicu svoje žene i bankrota kakav si ti? Lun neće propustiti da te preda italijanskoj policiji - dodade GrajL - Ti treba da ćutiš, Grajle. Ti si prvi s kojim Lun treba da se obra­ čuna - odvrati Pesi uvredeno. - Cika Pesi je u pravu! — uzvi'knu Navoni. - Ja sam siguran da će Lun biti pravedan. - I ja sam u to siguran - odgo­ vori Graji smejući se - Ali, razmis­ lite svi o svojim delima. Keb Hark­ nes je bar pet puta zaslužio elek­ tričnu tolicu. Jirgen Obrenk je ubi­ jao i skrnavio leševe, a zao je i otro­ van kao najgora zm ija... - Ako mi dodeš u šake, zubima ti pojesti grlo! - viknu Obrenk, i na­ stavi da dahće, u nastupu besa. - Roš je pljačkao, i ima na duši nekoliko ubistava. Spreman je na svaki zločin - nastavi Graji. - En je propalica, i ja znam za jedno nje­ govo ubistvo, koje bih m ogao i da dokažem ... -■ Dosta tih prljavih klevata! Ućutkajmo tog gm izavca! Zovimo Luna! - začuše se glasovi s raznih strana.

Svi pogledaše ka stepeništu i zat­ vorenim vratima na spratu. Mislili su da Lun nije ćuo ništa od te ra­ sprave. A on je sedeo u fotelji i preko minijaturnog prijemniku, slu­ šao svaku reć izgovorenu među ve­ zanima. Ostavio je tamo minija­ turni prislušni uređaj, poznat pod nazivom »stenica«. Već je bio upoz­ nao glasove, i znao je ko je šta re­ kao. - Nama devojkam a Lun neće ništa iznenada se javi glas Fransoaz Levan. - On je džentlmen, a ja ću ga zvati da bude moj gost, ali bez one njegove hladne Džejn. - Zar ona hladna - javi se glas Karla Navonija. Ona je najlepša žena na svetu. To je vidljivo. Ona je toliko privlačna, dobra i uzbudljiva da bih ja dao živdt za nju Lun se smeškao, slušajući još ne­ koliko izjava o Džejn. - Lepa je, ali ne vredi, jer ne bi pristala na grupni seks, kao mi javi se Eva Bor. - Ti m oraš uvek da bubneš nešto najgluplje! Ijutito odvrati njen m o­ mak Gotfrid Roš. Tog momenta Džejn dođe do Luna, ogrnuta ogrom nim frotirskim peškirom. Lun joj prenese komplimente muškaraca, i zaklju­ čak Eve Bop. - Ona ne zna da je već godi­ nama uživam u grupnom seksu sa gospodom Sikertom, Kadoganom, Stajronom, Lunom, inžinjerom Braunom. Devlinom, Parkerom, Crncem Kihonom^giumcem Mortonom, slavnim naučnikom Denhamom, i desetinom drugih, kao i s izvesnim bogatašem i globtroterom Filipom Beveridžom! - nabrajala je Džejn. - Nisam ni ja u tom pogledu za­ stao gospođo Beveridž, gospođice Beveridž, gospođice Vitington, madam Devlin, draga tamnoputa Džozefina Slej... - nabrajao je Lun mnoga lažna imena. Džejn Viting­ ton.

Zatim, smejući se, ode u kupatilo. - ■ A sad da razgovaram o pa­ metno - predloži Rap Graji. - On je navukao na sebe strašnu mržnju svih prisutnih, ali su ga još uvek respektovali. Dok je bio vezan, a oni slobodni, svaka njegova reć odbrane bila je uzaludna. Ali sada, kad su svi bili'vezani, osećali su da je on nekako veći od njih. Jedino su ga i dalje s mržnjom i prezrenjem gledali Brital, Navoni i Fuji. Vito Pesi je oborio glavu, i nije se moglo zaključiti šta oseća. - Ponešto sam zgrešio prem-a vama - nastavi Graji. - Ponešto?! - kriknu Obrenk životinjskim glasom. - Da, Jirgene Ko ti je dao leševe lepih devojaka? Ko te je hranio i činio ti da uživaš? - Ja tebe ubijem! Ubijem sve... Ima mrtvi za Jirgen i bez ubica Graji! zapenušano je vikao Obrenk. - Tebe treba da uklonimo, jer si opasan za sve nas nastavi Graji. — A sada ćuti, luđače! Inače ćem o ne­ koliko nas dopuzati do tebe 1 sesti ti na usta. Iako smo vezani, svršićem o seobom. Jirgen Obrenk je gunđao nešto, na mešavini raznih jezika, a onda ućuta - Grešio sam prem a vama, i vi ste to rekli. Ostalo je da se izjasne još trojica - nastavi Graji. - Mene si nagovorio da pokradem svog oca i otputujem s tobom na jahtu. O pljačkao si me i ostavio u Singapuru bez novaca i dokum e­ nata. Ležao sam u strašnom singapurskom zatvoru, gđe su me tukli do smrti - javio se Karlo Navoni. - 1 to je sve što imaš protiv m ena? - upita Graji. - Zar je to malo?! - A ti, Fuji? Za šta me optužu­ ješ? - pitao je dalje Graji. - Vezan sam, i nemam šta da kažem - odgovori Fuji. - Onda ću ja svima da ispričam - nastavi Graji. - Fuji hoće meni 21

da se osveti, a u stvari mrzi svoje roditelje, koje ne poznaje, i koji su ga ostavili u Tokiju. On je dete belih roditelja, i nađen je ostavljen. Usvo­ jila ga je jedna bogata i nastrana starica u Tokiju. Ta Japanka je htela da od njega napravi slugu... - Lažeš! Bila je dobra prem a meni! — upade Fuji. - Možda i jeste... Ali, bila je Ja­ panka. Smežurana žuta Japanka, koja ti nije bila ništa! Uzeo si joj nešto novaca... Da, Grajle! Ukrao sam joj novac. Po tvom nago­ voru opljačkao sam ženu koja mi je bila kao m ajka... A posle si me ti blizu Australije, bacio u more, i to baš kad su za jahtom jurili neko­ liko morskih pasa. Mislio si da su me rastrgli... - Pravo da kažem, iznenadio sam se kad sam te video živog-; Jed­ nom ćeš nam ispričati kako si preživeo prekide ga Graji. - Kazaću odm a h ... To nisu bili opasni psi. Jedan me je radoznalo obilazio. Znao sam da mu je njuška osetljiva. Udario sam ga, misleći na tebe. M orski pas j‘e otplivao, a mene su spasli ribari - završi Usami Fuji svoju čudnu priču. - M nogo vas je ostalo živih smejući se reče Graji. - A koliko je tek onih koje si usmrtio?! — javio se Filip Brital. - Bio sam još početnik kada su se dogodile stvari zbog kojih me progoniš, Britale — odvrati Graji. — Možda nije trebalo da ostavim ži­ vog dvanaestogodišnjeg d ečak a... - Mene si ostavio živog, ali ubio si m og oca. koga si godinam a pljač­ kao, pošto si ga načinio narkom a­ nom! - Ubila ga je organizacija za ra­ sturanje heroina. Ja nisam učestvo­ vao. Tvoj otac je bio m nogo dužan, a više nije m ogao da naslika ni naj­ goru sliku. Da je m ogao dalje da radi, živeo b i... Bio je cenjen slikar, i njegove slike su dobro proda­ vane. . - A zašto si silovao moju sestru iste noći kad si mi ubio oca? 22

— Tvoja sestra se nije protivila. — Lažeš, prljavi monstrume! Vi­ deo sam kako se branila, i napao sam te, da je zaštitim ... Onesvestio si me, i nastavi.o svoj gnusni zločin! — Bilo je to davno, i ti si izgradio sasvim pogrešnu sliku o svemu. Ali, sad treba da ostavim o ono što je bilo. Zajedno sm o u Lunovim ša­ kama. Nadimo način da se spasem o — prekide ga Graji, gledajući ka zatvorenim vratima na spratu, — M olićem o Luna da tebe preda policiji. Bar u deset zemalja čeka te smrtna kazna. A m olićem o ga i da nama oprosti, jer si nas zaveo — reče Karlo Pesi. — Tako biste se osvetili, ah ne verujem da će vam Lun progledati kroz prste, jer imam i ja ponešto da kažem o svakom od vas - nastavi Graji. - Pored toga, propašće vam blizu dve m ilijarde lira, koje imam ovde u vili. — Dve milijarde lira?! - uzviknu Gotfrid Roš. — Da. Roše! Imam skrivene dve milijarde lira. u raznim valutama. Imam dolara, nemačkih maraka, engleskih funti i francuskih fra­ naka. Imam i nešto švajcarskih fra­ naka. Pored toga, tu je i nešto na­ kita i dragocenih predmeta. Samo dve slike vrede preko deset miliona lira - pričao je brzo Graji. — Gde je taj novac? — upita Džek Adams. — Zini da ti kažem! M ogao bi neko da me secka na m amce za sitnu ribu, a ne bih rekao — nastavi Graji. - Taj novac mi je jedina šansa da se spasem. Nadimo na­ čina da ja sačuvam život, a vi podelite novac. Bičete bogati. — Ja sam za Grajlov predlog! javio se Keb Harknes. — Ko bi to odbio?! — pridruži mu se Gotfrid Roš. — Novac nam je svima potreban — umešala se prvi put u razgovor i jedna od devojaka. Bila je to Endži Si.

- Još uvek si pametna i realna - pohvali je Graji. - Ko još želi da saraduje? Svi ostali su ćutali. - I, ne radi se samo o dve mili­ jarde lira - nastavi Graji. - Ja sam šef nekoliko efikasnih bandi. Jednu veliku imam u Parizu, a drugu u Londonu. Imam novca u Svajcarskoj, i m nogim drugim ban­ kama u Evropi. Svakom od vas mogu da nadoknadim gubitke. Bo­ lje je da ostanem živ nego da me ubijete, i ostanete progonjeni siro­ masi. Sa dabrom gom ilom novca, svaki od vas bi m ogao da živi i uživa kako hoće do kraja života. - Ima u tome istine! - javi se Džek Adams. - Graji zna šta govori. Svaki od nas bi ga rado ubio. ali bilo bi glupo da izgubimo toliko bogatstva pridrži se Adamsu njegov kom pa­ njon Albert En. - Biće divno imati toliko bogatst­ vo! - uskliknu Eva Bop. - M ogla bih uvek da imam dese­ tak momaka po izboru - glasno je razmišljala Fransoaz Levan. - Ja sam um oran od svega... Že­ lim mirnu i bogatu starost... Pristaću uz većinu - izjavi teatralno Vito Pesi. - Ko ima taj m nogo n ovac... Ni­ kada dosta za m ene... Posle, ko voli, nade opet Graji - reće Jirgen Obrenk. cereći se. - Graji hoće sve da nas prevari, kao što je prevario mene kad me je nagovorio da pokradem svog oca — usprotivio se Karlo Navoni. — Najbolje je ono što sam ja predlo­ žio. Ispričajm o sve Lunu, i on će nas razumeti. - Lako je tebi kad nisi nikog ubio! — prekide ga Gotfrid Roš. - Navoni je u pravu. Graji je lažov. i uvek je opasan - jedva čujno reče U sami Fuji. - Sve su to prazne priče Rapa Grajla! - viknu Filip Brital. - Na­ dam se da neće uspeti da prevari Luna.

- Svi ste vi prilično naivni — javio se opet Graji. - Tačno je da bih vas sve prevario kad bih mogao. Ali, ako se nađete u prilici da me imate u rukama, imaćete i novac. Ja sam spreman da platim za svoj život. - Što da mu ne verujem o? — upita Keb Harknes. - A sad da vam kažem još nešto - nastavi Graji. - Cućete, i bićete iznenađeni. - Sta li ćeš još da slažeš?! upade Filip Brital ogorčenim gla­ som. - Videćete svi da ništa ne lažem - produži Rap Graji. - Istina je da u ovoj kući imam dve milijarde lira, kao što je istina da je tu i znatno veće blago. - Još veće blago?! - skoro se zagrcnu Keb Harknes. - Sada nas qyaj gad laže na mi­ lje - upade mlađi Karlo Navoni. - Čekajte samo dok završim , i znaćete' da ne lažem — reće mirno Graji. - Govori, jer ,ću se umokriti od nestrpljenja - javi se Eva Bop. - "Žar nism o rekli da je ovde Donald Sikert, poznat kao Lun. kralj pon oći? - upita Graji. Začuše se potvrdni glasovi. - Zar njega ne gone sve poli­ cije i obaveštajne službe? - nastavi Graji. - Zar on nije naučnik za koga bi m noge obaveštajne službe dale m ilijarde? Svi su nekoliko trenutaka zapa­ njeni ćutali. Onda se oglasi Gotfrid Roš; - Pa. ljudi! On je rekao što svi znamo! - Da. Graji je sasvim u pravu upade Keb Harknes. - Da otputu­ jem preko okeana. i ponudim na prodaju Luna, ni brodom ne bih m ogao da dovučem dolare koje bih dobio. Začu se odobravanje. Samo su Brital, Navoni i Fuji ćutali, zapa­ njeni m onstruoznim planom. Nisu primetili da baš njih pažljivo motri lukavi Rap Graji. 23

- Neka jedina misao svih nas bude želja da se oslobodim o i uhva­ timo Luna. To je sve što treba da uči­ nimo. Samo, plašim se da ima izdaj­ nika među nama. Brital, Navoni i Fuji misle samo kako da unište mene, a time Uništavaju sve vas zaključi Graji kad se ža gor utiša. - Moraju da prihvate plan veći­ ne! — viknu Džek Adams. - Neka se izjasne! — dodade Albert En. Pridružiše im se i ostali koji su prihvatili Grajlov plan. - Ja se s vam a nisam udružio da budem zločinac, nego da se osvetim ubici svog oca! - odmah se izjasnio Filip Brital. - Svi ste vi odvratni gadovi! viknu Navoni. - Lun je čovek koji vredi više od svih nas! - A tek njegova Džejn! Koliko bi ona vredela svakom od nas! okrenu Džek Adams razgovor na šalu. - Mnogi biste da probate da li je hladna - dobaci Graji. Neki se oduševljeno nasmejaše. Usami Fuji je nešto psovao ali na japanskom, pa ga niko nije razumeo. Onda na engleskom reče: - Kuvate ribu koja još pliva u dalekom moru! Tek treba da se dom ognete Luna, ako je to uopšte on. Pokazali ste sam o koliki ste ga­ dovi. .. I vi pokvarene ženske! Je­ dino su Brital i Navoni ljudi. - Hoćeš da kažeš da si i ti čovek, belo japansko kopile?! - odvrati mu Rap Graji, i osm otri ko se sve smeje. Sada je znao koga bi sve m ogao da iskoristi za svoje podle planove, ako se ukaže prilika. Ali, znao je i nešto što ostali nisu pogađali. Znao je da njihov razgovor sluša čovek koji ih je zarobio. Po tome kako ih je efikasno i brzo uspavao i zarobio, verovao je da je to Lun niko drugi to ne bi m ogao da izvede onako vezan. Ali, ako to nije Lun, 24

onda on nije čuo ovaj razgovor. 1 u tom slučaju Graji je imao svoj plan.

Kad izide iz kupatila, Lun ispriča Džejn da cela banda vezanih zna ko su njih dvojica. Kaza joj i kako su se pocepali, i ko su trojica poštenih momaka. - To nam komplikuje život — reče Džejn. - Ostaje jedino da ja­ vimo policiji, i da brzo napustimo Italiju. - To bi bilo jednostavno — reče Lun. — Ali, Graji ima svoje bande u Londonu i Parizu. Ima zločinačku mrežu oko Sredozemlja, i ko zna gde još. Policija neće uspeti da sve ta izvuče iz njega, a možda će on uspeti da umakne, čim e sve to počne da se odugovlači kroz istragu i suđenja. - Odvratno mi je da ti likvidiraš čoveka koga su drugi zarobili reče Džejn tiho. — Ali, nema dru­ gog izlaza. Dao bih mu šansu, i likvidirao ga u ravnopravnoj borbi. Već sam mis­ lio da bi m ogao da uzmem jahtu nje­ gove kćeri, pa da se odvezem o u neki pusti kraj. Tamo bih mu dao zadnju šansu. Ali, ostale bi njegove bande.M oram da rasturim njegovu zločinačku armiju - objasni Lun. - M ožem o li ovde da sačekamo dolazak Sam ovog broda, pa da ih sve odvedem o? - upita Džejn. - Već posle nekoliko dana prija­ telji Fransoaz Levan primetili bi da je njena jahta ovde. Pozvali bi poli­ ciju ... M oram o dejstovati brže. Odlučićem o kod ispitam Grajla pod h.pnozom - zaključi Lun. Odmah zatim njih dvoje proveriše šta rade vezani zarobljenici i pregledaše celu kuću. Nadođe u podrumu više ostava, iz kojih se napolje nisu mogli da čuju glasovi. Tu preseliše Harknesa. Roša, Ena, Adam sa i Obrenka. Dok su oni to činili, Grajli iskori­ sti priliku i tiho naloži Ađamsu;

— Gledajte da učutkate Obrenka, jer taj luđak može da napravi glu­ post. — Neće biti teško da ga ugušimo, ako i ja budem dole — odgovori Adams. — Kad ga Lun povuče prem a podrumu.Adams značajno klimnu gla­ vom prem a Grajlu. Lun to primeti, ali nije m o ^ o da otkrije šta to znači. Zatim Lun i Džejn premestiše tri vezane devojKe u mali salon. Džejn preuze na sebe dužnost da ih nah­ rani. jer je već davno bilo vrem e za ručak. Filipa Britala. Karla Navonija i Usamia Fujia odvede Lun u kuhi­ nju. i reče im da sprem e ručak za zarobljene. — Ne pokušavajte ništa, jer ću morati da pucam! Znam da ste po­ šteni. ali neću ništa da rizikujem — reče iin zatim, i sačeka da oni na­ kupe hrane iz ostave i fižidera. Sprovede ih do podruma. 1 čekao je dok su nahranili petoricu Grajlovih pristalica. Za to vrem e Vito Pesi i Rap Graji su se nem o gledali. — Ako dodeš u priliku, brzo me oslobodi — reče tiho Graji. — A ako mogneš, porazgovaraj sa Navonijem. Britalom i Fujiem. Ubedi ih da ne budu glupi... Taj razgovor prekide Lunov dola­ zak. On, preteći pištoljem, naredi Fujiu da sveže Britala i Navonija, sam sveza zatim njega. Svu trojicu odvede zatim u sobu za goste, na kraju hodnika, u prizemlju. Njima priljuči i starog Vita Pesia. — Konačno sm o sami, Grajle reče Lun, i sede ispred zločinca. — Šta bolje da poželim. Ja i moj pravni zastupnik nasmeja se Graji. — Samo, jedino ste mene zaboravili da nahranite. Umirem od gladi. — Nisam ni ja ručao — odgovori Lun. — Nije loša ideja da se nahra­ nim o pa da onda razgovaramo. — Ja bih i šoljicu kafe. gospodine Beveridže - reče Graji. - U kuhi­

nji je uređaj, koji treba da se zagreva neko vreme. Dok mi ručamo, biće sposoban da nas snabdeva kafama. - Biće i kafe — klimnu Lun gla­ vom. odlazeći. - Zaboravili ste da me odvežete, gospodine Beveridže. Bio sam stripIjiv, dok ste smeštali ona čudovišta, ali sada mi je dosta - doviknu za njim Graji. Lun ode kao da nije čuo te reći. Uskoro mu se pridrži i Džejn. Dok su utoljavali glad, Lun reče: - M oraću da obezbedim vezane, jer za nekoliko sati. neko od njih bi zubim a m ogao drugom e da pregrize užad. - One tri devojke pričaju odv­ ratne stvari, pa učini nešto da ja ne m oram da idem više k njima - po­ žali se Džejn. - Odneću im po šoljicu kafe s dodatkom, pa neka spavaju - reče Lun, i ode da potraži snažno sredstvo za uspavljivanje, koje je im ao u koferu. Zatim nahrani Pesija i Grajla, i otprati Džejn da se odmori.

Za to vrem e Adams je šaputao sa Harknesom, Enom i Rošom. Ograni­ čeni i smrknuti Obrenk zurio je u tavanicu, Ježeći na leđima, i ne obra­ ćajući pažnju na njih. Trže se tek kad oni počeše da pužu i da po­ mažu jedan drugom e da ustanu. Bilo je kasno da se spase kad je osetio opasnost. Harknes mu pade preko lica, a Roš preko nogu. Adam s i En mu grunuše kolenima i stomak. Udaraj što jače! - naređivao je Adams. En leže okom ito prem a prignječe­ nom Obreniku i podiže noge. Pe­ tama vezanih nogu m ogao je snažno da udara. Posle trećeg udarca, O brenkovo telo prestade da se grči. Sada m ožem o svi kao En! — pred­ loži Roš. 25

Svi počeše nogam a da udaraju onesvešćenog jadnika. Kad Lun ude, zastade zapanjen, videći bezoblično lice mrtvog Jirgena Obrenka. Ostala četvorica behu se već odvukli u ugao. - 'D obio je nastup besnila, i uda­ rao je licem o pod reče Adams. — To je bilo užasno... - Užasno je to što ste ga ubili na tako svirep način! ’ prekide ga Lun. - Od rođenja je doživljavao sve naj­ gore. Zato je bio zao i nastran... M nogo ste gori od njega! - Mi nism o... - zausti Roš, ali ga Lun pogodi nogom u vilicu. Svima im zatim spoji veze, ne vo­ deći računa hoće li im biti udobno, a žatim zaključa ostavu i pope se da Grajla ^ - Imate jednog neprijatelja manje - reče Lun, sumorno, kad sede na sprem Grajla. - Kako to mislite! ^ Upita Graji mirno, ali Lun primeti sjaj radosti u njegovim očima.

Lun mu ispriča da je Jirgen Obrenk ubijen, i upita ga: - Vi ste ubica, zločinac i uopšte ćovek koji ne priznaje nikakve mo­ ralne norme. Zato tražim da mi ob­ jasnite zašto je um ro Obrenk. Zašto su ga ubili? Kakva im je od to ko­ rist? Zašto to nisu učinili dok su bili slobodni? - O. imali su vrlo jake razloge! — odgovori Graji. U izuzetnim i deli­ katnim situacijama, on je zapadao u krize besa, i m ogao je da bude op asan ... - I sam o zbog toga su ubili čoveka s kojim su se udružili?! s nevericom upita Lun. - To je samG delić razloga. Pravi r.azlog ste vi! - Ja?! Ne shvatam ... - Vi nas držite vezane i zarob­ ljene. Verovatno pomišljate da pozo­ vete policiju, i ispričate sve što znate. A vi znate mnogo. Ali, zašto je um ro jadni O brenk? 26

- Da biste i vi bili ubica... - Ja ubica vezanog čoveka?! Obrenk je mrtav. Vi ste ga svezali. Dakle. - Počinjem da shvatam ... Svi su bili vezani, i to im je neka vrsta ali­ bija. .. - Sasvim tako! Njih četvorica daju alibi jedan drugom, i optužuju vas. Policija m ora to da prihvati, jer nema drugog objašnjenja. Odmah zatim policija će otkriti da vi niste nikakav inženjer Filip Beveridž... - Otkud vam takav zaključak? - Razgovarajm o otvorenih ka­ rata - odvrati Graji. - Čuli ste op­ tužbe protiv mene. To je, na prvi pogled, užasna hrpa zločina. Ali, ja bih, u naučnoj raspravi s vama, m ogao da opravdam svako svoje delo. Svi ubijeni bili su bezvredni. Bili su »zreli« da umru. - Ne verujem da biste uspeli da se opravdate. - Dobro, ostanim o kod toga. Ali, da razgovaram o iskreno, otvorenih karata. Može li tako? - Ne verujem da se s vama može iskreno razgovarati, da vam se može verovati. Proverite. Niste naivni. Ja znam da ste čuli svaku reč našeg razgovora. Vrlo dobro znate da su sam o tri čoveka protiv mene. Ostali su sa mnom. M ožda jedino Vito Pesi sada pati; izdao je samoga sebe. - Kako sam m ogao da vas ču­ jem ? - Jedan Donald Sikert može da ču je... -

Sta to bulaznite?!

- Ne vredi da me razuveravate. Vi ste Lun. Zar mislite da nisam spo­ soban da sastavim nekoliko jasnih činjenica i da dodem do zaključka? Lun nije odmah odgovorio. Ćutao je neko vreme, razmišljajući. Znao je da taj zločinac, koji je ubijao, pljačkao, krijum čario i vodio m noge prljave poslovfe širom sveta, m ora da ima i ogrom ne zločinačke sposobnosti. Takvi su pronicljivi i

sposobni za brzu i dobro organizovanu akciju. - D a... Vi ste otkrili karte - zak­ ljuči Lun. - Ali. zar ne shvatate ko­ liko je za vas u ovom trenutku opasno što znate ko sam ja? - Uopšte nije opasno. Ja o vama znam toliko da sam siguran da me nećete ubiti ovako vezanog. - Dovoljno je da vas vezanog ost­ avim sa Britalom, Fujijem i Navonijem. - To bi bilo isto kao da me ubi­ jete svojom rukom, to bi bilo podlo. Vi se ne služite podlostima. - D obro... Kako vi vidite razrešenje ovog zam ršenog čvora? - upita Lun. - Ja ga ne vidim, ali uzdam se da ćete ga vi naći, čim saznate sve č i­ njenice - odgovori Graji. - I mislite da ima nade da ćete vi ostati živi. - Sigurno. Bez nade se ne živi. Lun pom isli kako b i . trebalo da Graji odmah umre. Ali nije m ogao da pogazi svoje principe, koji su mu doneli ugled pravog borca protiv zločina, ali su ga i m nogo puta uvu­ kli u opasnost. - Dakle, priznajete toliko prlja­ vih zločina, a nadate se da ćete se izvući - reče Lun. vrteći glavom. - Ja se kajem ... Ima načina da mi se onem oguće novi zločin i... - Momak se kaje! Kakva blagost i pokornost! Zar me smatrate naiv­ nim. Grajle? - Čovek m ora da pokuša da se spase. Pokušaću i ja. - Kako to mislite da izvedete? - Iskupiću se za zločine. - Zar je to m oguće?! - Izložiću svoj predlog. Saslu­ šajte me pažljivo, pa odlučite Ali, že­ lim prvo jedno obećanje. - Sta tražite? - Želim da mi obećate da ćete spasiti moju kćer. Vi to m ožete... Vi znate lekove koji menjaju svest. Umete da delujete hipnozom ... Moćni ste. i možete da je zaštitite. To bi bilo dovoljno da učinim i ka­

žem sve što želite, pa m akar m orao i da umrem - odgovori Graji, i uz­ dahnu. - Prihvatam, ali pod uslovom da do kraja igrate poštenu igru. - Koliko god budem m ogao da ocenim šta je pošteno. Volim svoju kćer, iako je pokvarena i razvratna. - Ali, ništa drugo vam ne obeća­ vam — upozori ga Lun. - Ostalo dolazi sam o po sebi. Za vas je vrlo privlačno da vam om ogu­ ćim da uništite moju bandu. »Ispe­ rite« mi mozak i prom enite karak­ ter. Znam da ste u jednom slučaju baš tako rešili stvar - odvrati Rap Graji ubedljivo. - Razmisliću — odgovori Lun i ustade. Bio je ubeden da Graji nikada ne igra čistu igru, ali sada se uverio da taj zločinac ume da oceni svoj polo­ žaj. I najpodliji zločinac je nekad svestan da mu je jedini spas u pošte­ noj i otvorenoj igri. Graji je bio zlo­ činac velikog kalibra, pa je moguće da je shvatio svoj položaj, i pogodio pravi izlaz. Dolazeći da razgovara s Grajlom, Lun se sprem ao da ga ispita uz pom oć hipnoze. Ali, u takvom sta­ nju odgovori su oskudni i nepot­ puni. M ožda je bolji svestan i ot­ voren razgovor. Zato Lun dade sebi malo vrem ena da razmisli o svemu. Dok je razmišljao, začu dozive iz sobe u kojoj su bili trojica poštenih Grajlovih gonilaca, zajedno s koleb­ ljivim Vitom Pesijem. Odmah otrča tamo. - Šta je s njim? - upita Lun, videći kako stari Pesi drži otvorena usta i, sav m odar u licu, pokušava da dode do vazduha. - Odjednom je počeo da stenje... Pom odreo je, i guši se — odgovori Filip Brital. Lun brzo razdera Pesijevu košu­ lju i kleknu uz njega. Nasloni uho na njegove grudi, i oslušnu. Šum u starčevim grudim a i slab­ ljenje otkucaja srca otkrivali su da 27

je povreden neki veći krvni sud, i da krv ističe oko srca. Lun pomisli da pozove kola za spasavanje, ali baš u tom trenutku Pesi klonu. — Urriro je, jadnik - sabpšti Lun, ustajući. — Šta je to bilo? - upita Brital. — S rce... Prsla mu je jedna od srčanih arterija. Nije bilo pom oći - odgovori Lun. Odmah zatim Lun odveza Karla Navonija i zatraži da mu pom ogne da iznesu umrlog Pesija. Dok su ga nosili kroz hol, pored Grajla, Lun reče: — Još jedna vaša žrtva, Grajle. Pegi je umro. Graji je ćutao. Uz mladićevu pomoć, Lun odnese Pesija do kola. i staviše ga u prtljaž­ nik. — Znam da si čestit, mladiću reče Lun Navoniju - Bićeš slobo­ dan čim to bude dobro za tebe. Ne treba da prljaš ruke krvlju tog pod­ laca Grajla. Živpt je pred tobom. Vratiću te u sobu, i 9 pet svezati. Da li me shvataš, i imaš li šta da ka­ žeš? — Shvatam ... Graji nam je rekao da ste v i... — Sve znam. Dok ste raspravljali u mom odsustvu, ja sam pom oću uređaja za prisluškivanje, čuo svaku reč. Zato sam vas i razdvojio, tako da ti, Brital i Fuji, koji ste se držali kao časni ljudi, budete za­ jedno. Kaži im to kad te vratim u sobu - prekide ga Lun. — Znajte da smo sprej^nni da uči­ nim o sve što vi želite — reče Navoni oduševljeno. — Ali, zašto nas držite vezane? — To vam je alibi, jer ubijen je jadni Jirgen Obrenk. Ugušili su ga Adams, En, Harknes i Roš. — Podlaci! A mi sm o se udružili s njima! — Obavesti o svemu Britala i Fujia, da ja ne gubim vreme. — A šta će biti s lesom jednog čiče Pesija? .^8

- Odneću ga na neko pogodno mesto, i ostaviti, s dokumentima i obaveštenjem. Možda će se naći neko od njegovih rođaka da se po­ brine o sahrani, ili će to da učini gradska služba objasni Lun, i vrati mladića u kuću. Pošto ga sveza, požuri da odveze umrlog što dalje. Ubrzo stiže na pogodno mesto, gde je neprimetno m ogao da ostavi umrlog, ali tako da ubrzo bude na­ đen. Kad se vratio, obiđe Džejn. i ona ga oseti. Htede da ustane, ali je on umiri. Ne reče joj o smrti Vita Pe­ sija. niti o groznom ubistvu Jirgena Obrenka. - Pokušaj da se dobro odmoriš, jer noćas treba da otputujemo. Mogu odavde da uspostavim vezu sa Samom. Njegov brod treba da je već blizu. Kuća je na pogodnom mestu. i lako mogu da preudesim radio i televizijsku antenu za naš predajnik. Spavaj, draga — zaključi Lun. - Pozdravi Sama^ i kaži mu da požuri. Želim da što pre otplovimo. Ovi događaji su nam pokvarili uži­ vanje u ovom kraju sveta — reče Džejn tiho. Lun ju je nežno m ilovao neko vreme. i ona zaspa, sa srećnim osmehom na lucu.

•A '

Bližilo se veće. i Lun požuri da od vešto izrađenih »turističkih« rekvi­ zita, m agnetofona i tranzistorskih prijem nika sklopi snažan prim opredajni rađio-uredaj. Bio je gotov pola sata pre nego što je trebalo da pokuša da uspostavi vezu. Makferson je u određeno doba uključio svoje brodske uređaje i slušao na određenom talasnom području. Lun iskoristi preostalo vreme da se okupa, jer je bio umoran i neraspoložen. , Kad posle toga, pom oću naroči­ tog ispravljača, posla u etar pozivni

znak, koji su drugi uređaji mogli da čuju samo kao zvižduk, odmah u slu­ šalicam a začu vedri glas Samjuela Makfersona: — Tako mi svih lepotica ovde na Balearima, to si ti Donalde! Da li ste ti i Džejn dobro na toj obali? -Zdravi smo, ali im akom plikacijaodgovori Lun, kratko mu ispriča šta se godada, i tačno mu označi mesto kuće. Reče mu zatim da će morati da se pozabavi nekim bandan^a, i posebno zločincem Grajlom. — Ali, ne bez mene, hiljadu mi lućkih otp adak a!-u p ade stari morski vuk Samjuel Makferson. - Već sam se zaželeo malo života... — Zar ne uživaš na svom brodu? — Đavola uživam, trista mu mrtvih talasa! Bez tebe i Džejn mi je i m ore dosadn o... Dolazim tam o za tridesetak sati. Baš sada dopu­ njavam rezerve goriva, hrane i vode. Ovde to ide sporo — zaključi Makferson. - Kako da vas nađem ? — Doplovi na M olo nuovo, tu imaš rezervisano sidrište, uz Ponte Rubetino. Naći ćem o te tu. ako se ne desi nešto nepredviđeno. Sad znaš gde smo. Jesi li zapam tio gde je kuća koju sm o osvojili? — Znam! Voltri je lepo mesto. a, za svaki slučaj, zabeležio sam po­ datke o toj kući. Znaš, ntilion mu arterija, može čovek da počne da zaboravlja! — odgovri Samjuel M akferson smejući se. — Dobro, Same, a šta si novo čuo iz oblasti svoje nauke o psovkam a? — šalio se Lun. ■ — Ništa novo! - odgovori m or­ nar - U Sredozemlju su svi kivni na Bogorodicu, Hrista i Boga. Mnogo ih pominju a ja ne volim izmišljanje stvari. Volim da psujem ono što postoji. — Misliš da nećeš stići u pakao — našali se Lun. — Trista mu vražjih repova, gu­ lim ti ja Lucifere kao trulu bananu!

Nateraću sve đavole u paklu da sami sebi ispeku papke i repove, čim tamo stignem. Lun prekide njegovu tiradu, i pre­ nese mu pozdrave od Džejn, a zatim prekide vezu. X

- Dakle, Grajle, da čujem šta još Imate u svom »neopranom « mozgu - poče Lun kad se opet nade spram vezanog zločinca. - Slušali ste šta sam rekao mom­ cim a dok su bili ovde pre nego što ste se vi pojavili? - upita Graji. - Da - potvrdi Lun. - Šta je istina od one priče o dve milijarde lira. ovde u kući. i o bogatstvu ši­ rom sveta? To je sve istina. To mogu odmah da dokažem. jer novac je u sprem i­ štu za knjge i časopise, pored biblio­ teke. Nekad je tamo bila garderoba, ali sam je preuredio u tajni sef i lažnu ostavu za knjige. U sefu su i svi bankovni papiri, kao i neki tajni dokumenti u vezi s m ojom kćeri ispriča Graji mirno. - Dobro, to m ožem o kasnije da proverim o. A sada mi pričajte o bandam a koje vodite - reče Lun, pažljivo m otreći Grajla. Primeti da mu preko lica prođe izraz nezadovoljstva. - Imamo najbolji način za kri­ jum čarenje droga iz Azije — poče da priča Graji. - Za nas sad rade isključivo dečaci, koji imaju najviše izgleda da izbegnu smrtnu kaznu, - Koristite decu?! - začudi se Lun tolikoj podlosti. — Je li i Timoti Djevi, zvani Crni Tim, žrtva tvoje’ bande? - Mislim da jeste, ali detalje znaju sam o moja dva poverenika u Parizu — odgovori Graji. Lun se dobro sećao afere s ćetranestogodišnjim dečakom, koji je u istambulskom zatvoru od oktobra prošle godine, i čija je osuda, od strane turskog suda, izazvala pravi diplom atski rat. Zaratili su i engle­ ?9

ski i turski novinari. Prvi su osudu dećaka, koji je pre nosio hašiš iz Indije, nazvali varvarskim ćinom. Turci su optužbu za »varvarstvo nad četrnaestogodišnjim engleskin". dećakom « shvatili kao napad na svoju čast, kulturu, mentalitet i tradiciju, pa su brzo i burno reagovali. Turska televizija otkazala je emitovanje film a o poseti engleske kraljice Turskoj. List »Džumhurijet« je ovako savetovao svoje zemljake: »Časni građani, turisti studenti, dam e i gospodo, ne idite više u Lon­ don! U drugim zemljava vas više ce n e ...« Tadašnji predsednik turske vlade dr Erim odložio je najavljenu posetu Londonu, a odbio je i da leti avionom engleske kompanije, već odlučio za američki. Englski listovi prikazivali su dečaka kao jednog i nesvesnog am a­ tera. »A koliko hašiša krujum čare Eng­ lezi koji se time bave profesio­ nalno, kad ga je am ater im ao uza se pedeset funti?« pitao je turski list »Bariš«. Komentator »Milijeta« izbacio je još oštrije strele iznoseči da je Harold Vilson nazvao ovaj slučaj skan­ daloznim, a o najvećem skandalu ovog veka, o ratu u Vijetnamu, nije kazao ni reč dok je sedeo u fotelji engleskog predsednika. »Zna se šta o krijum čaru Timotiju Dejvidu misli sadašnji prem ijer Hit, ali se ne zna šta Hit misli o teroru u Juž­ noj Africi. To je zaista smešno« zaključivao je »Milijet«. Engleski listovi pojačali su p riti­ sak, optružujući Turke za nehumanost, a ovi su, kao prim er engleskog varvarstva, spominjali opijumski rat u Kini. Radi smirenja sukoba, engleska vlada je dala izjavu da ni jednog tre­ nutka nije odobravala kampanju svoje štampe protiv Turske zbog spomenute presude. 30

Majka osuđenog dečaka napala je engleske novinare, koji su svojim pisanjem pogoršali položaj njenog sina. »Oni su kao životinje: oni me vuku, guraju i udaraju, pokušava­ jući da izvuku priču kakvu žele... Posramljena sam postupkom svojih zemljaka...« — pisala je u pismu turskim listovima. - Koliko li takvih dećaka post­ aju narkomani, stižu u zatvore i ginu radeći za Grajla? Lun se trže. i upita: - Ko su vam poverenici u Parizu, i kako radi o r­ ganizacija? Graji ispriča, ne skrivajući ništa. Lun je uključio mali magnetofon, da sačuva podatke. Trebalo je naći način da se kri­ jumčari onem oguće u prljavom i prokletom poslu upropašćavanja dece, Lun je postavljao pitanja o ban­ dam a u drugim zemljama, a po­ sebno u Londonu. Graji je pričao. Lun ga je upozorio da bi već tokom večeri m ogao da proveri neki poda­ tak. - Dajem vam dokaz iskrenosti time što ću da vam predam svoj novac i sve svoje tajne dokumente iz skrivenog trezora — rečeG raj. Dok je napolju Sunce sedalo na površinu Tirenskog mora. pred Lu­ nom se oblikovala slika zločinačkih organizacija i poduhvata na čijem je čelu bio Rap Graji. Nije bilo vrste zločina kojom se on nije bavio. Kri­ jumčarenje droge i trogovina balim robljem, napadi na banke, i druge vrste pljački sve do sitnih prevara pom oću dečaka koji su pokrali svoje roditelje, zatim učene i pod­ vale, kocka i slični mutni poslovi, pa krijum čarenje oružja i ubistva po narudžbi ni... - Imam utisak da s uživanjem pričate - primeti Lun. - Varate se. godpodine Sikerte. Ja vam se ispovedam! Želim da se popravim, i molim da me ostavite da živim, makar i kao siromah, ali na miru.

— Nije li to lažno kajanje? — Ja se ne kajem ... Ja sam bio takav, i takav ću ostati ako me vi ne izlećite. Ubijao bih i organizovao zločine i dalje s najvećim uživa­ njem. Osećam to. gospodine Sikerte. , — Ja sam u to ubeden - reče Lun. - Pričajte mi još o sebi. — Moj otac bio je Nemac, a majka Engleskinja. Rođen sam u Londonu. Otac mi je bio uvaženi Hitlerov agent. Ponosim se i danas njime. Imam i veze s novim naci­ stima u Parizu... Lun je hteo da ga prekine, ali Graji je pričao o tome kako je kao desetogodišnjak palio kuće za vreme bom bardovanja Londona. Ubio je jednu staricu, koja ga je pre­ poznala u jednom takvom poduh­ vat".. — Majka me je školovala, i htela je da budem profesor klasične filo­ zofije. Proučavao sam nem ačke filo­ zofe, i zavoleo one koje je poštovao i sledio firer - pričao je dalje Graji. — Pa, ti si čudovište, Grajle?! reče Lun u jednom trenutku. — Jesam ... Sam o kratko vreme, pre dvadeset i pet godina, mislio sam da treba drugačije da živim. — Šta je to uticalo tad na vas? — Voleo sam majku m oje kćeri, koja to ne zn a ... Fransoaz je zla na mene. a lepa na svoju majku. Volim je takvu, iako se plašim za nju, jer sprem na je i na najgore. Obećali ste da ćete pom oći da ona opstane živa i da se prom en i... Još dugo je Graji pričao o sebi i svojim bandama. Graji je govorio sedam evropskih jezika i poznavao filozofiju, a voleo je zločin! Sav je bio u protivurećnostima. Lun je bio zabrinut. M orao je što pre da krene Graj lovim tragovim a i da do kraja razori njegovu krvavu mrežu zločina. — Hajdemo, Grajle! Pokaži mi te tvoje pare i dokumenta — naredi Lun i odveza zločincu noge.

Povede ga, zatim, prem a biblio­ teci u prizemlju, gde mu Graji po­ kaza jedva primetna vrata u zidu iza radnog stola. VI - Kako se otvara sef? - upita Lun kad otvori vrata spremišta. - Odvežite mi i ruke, da ja to oba­ vim, jer su potrebna vrlo precizna podešavanja da bi se sef otvorio. Ili me postavite na desnu policu, pa da vam govorim šta da činite objasni Graji mirno. - Zašto da vas metnem na po­ licu? Tamo jedva mogu da vas ugu­ ram - reče Lun. - O dozgo bih video da li dobro stoje svi elementi za podešavanje šifre. Nisam m nogo težak, i zgrčiću se dok vi otvarate - odgovori Graji. Lun razmisli, pa ga uze oko po­ jasa i podiže na jard i po visoku po­ licu, s koje sruši hrpu starih časo­ pisa. Graji se malo vrpoljio, a onda poče da daje uputstva: - Stanite tamo u ugao. Lun stade i osvrnu se. - Uhvatite ivice polica na sa­ stavu u uglu tako da možete da po­ vučete jednom rukom levu, a dru­ gom desnu, ali u istom trenutku, i istom snagom. Kad osetite da su po­ lice stigle do kraja, počnite sa se­ fom — objašnjavao je Graji. Pod pritiskom Lunovih ruku. po­ lice se rastaviše. i ukaza se otvor s čeličnim vratancim a m alog sefa. - Sad postavite prste na oba kruga sefa. ali nežno.., Mislim da imate iskustva s preciznim instru­ mentima. Treba da osetite kako krugovi prelaze po jedan podeok. Levi okrenite desno, za četiri, a desni takode desno ali za sedam podeoka. - Izvršeno! — saopšti Lun. - Sada ih potisnite prstima napred, dok nestanu u ležištu — dodade Graji. Lun se osvrnu preko ramena, i vide kako Graji izdiže vrat da vidi 31

preko njegovih širokih ramena. Grajlovo lice bilo je neizmenjeno, i Lun pritisnu krugove. U tom trenutku bio je usredsreden na fino opipavanje krugova, i to je učinilo da kasno reaguje. Pod nogam a mu propade pod ostave, i on sam o udari rukom po jednoj po­ lici. ali ne stiže da se uhvati. U mraku oseti da je nogam a uda­ r i o o čvrsto betonsko tlo. U slede^ e m trenutku bio je spreman da skoči uvis, jer dubina m račne pro­ storije u koju je pao nije bila veća od deset stopa. Ali. sam o je čuo Grajlpv smeh i tupi udar betonskog bloka, koji se zatvori nad njegovom glavom. Pošto već beše skočio, Lun udari u tvrdu podlogu ispruženim rukama, i opet se nade na tlu. ShvaJ;io je da je Graji imao pri­ premljenu zamku pred sefom. M ožda se mehanizam za uklanja­ nje poda pokretao potiskivanjem krugova sefa, ili na neki pritisak na polici, gde se u tom trenutku na­ lazio vezani Graji.

O zarena lica. zbog mogućnosti da pobedi ne sam o svoje progonioce nego i slavnog kralja ponoći. Graji iziđe iz spremišta i brzo po­ gleda prem a vratima biblioteke. Bila su otvorena. Trebalo je još samo da nade način da odveže ruke. G rozničavo je razmišljao ne­ koliko trenutaka o tome kako da iseče veze na rukama zaturenim na leda. — Znam ... Mala električna testera u podrum u... Ona čvrsto stoji... Mogu da stanem uz nju okre­ nut leđima - šaputao je dahćući. Opet je imao sreće. Podrumska vrata bila su sam o pritvorena. On ih gurnu nogom, i pođe u odelenje koje je bilo mala radionica. Već je u mislima video sebe kako trči gore u sobu i onesvešćuje Džejn. Posle bi poubijao prostalih sedam ljudi i dve devojke. Zatim će 32

da razmisli kako da spase svoju kćer. — Ona m ora da shvati šta je naj­ bolje za nju. Držaču je vezanu dok uklonim sve leševe. Odneću Luna i njegovu lepu Džejn na jahtu, gde mogu da uživam u pobedi. Neka moja kćer ostane u vili. Biče svesna da m ora da ćuti o svemu što se ovde dogodilo — razmišljao je. gura­ jući vrh cipele između otškrinutih vrata i đovratka male radionice u podrumu. A onda se sledio. Cuo je glas Džejn Vitington. koja je zvala: - Donalde! Gde si, dragi? Donalđe! Graji shvati da se Džejn Viting­ ton probudila u najgorem trenutku. Samo je pitanje minuta kada će doći da zaviri i u podrumsku radio­ nicu. tražeći Luna. Zato Ci;ajl licem napipa zidni prekidač, i bradom ga pritisnu. Svetlost u m račnoj radio­ nici blesnu. Graji nogom zalupi vrata. U tom momentu čuo je kako Džejn opet zove, naklonivši se prem a podrumu. Drhtao je celim telom. Ali. Džejn nije dolazila. Kre­ nula je na sprat. Graji je sada dobro video elek­ tričnu testeru. Pristup do nje nije bio baš najpogodniji. Već pri prvom pokušaju oštri zubi testere povrediše mu ruke na nekoliko mesta. Ali, Graji je znao da m ora da preseče veze. U jednom trenutku činilo mu se da neće uspeti, i sede. zadihan i o ča ­ jan. Odmah zatim trže se. i saku­ pivši svu snagu, svu mržnju i zloči­ načke nagone, opet leđima stade uz dvostruku čeličnu pantljiku elek­ trične testere. Strugao je veze. kriveći lice od bola.

- Znate li gde je Filip? - upitala je Džejn trojicu vezanih. - M ora da je tu negde... Čuli sm o kako odvodi Grajla uz stepeni­ šte - odgovori Karlo Navoni.

- Da ne bude zabune, mog tobož­ njeg imenjaka, gospodina Beveridža ne morate da nazivate tim laž­ nim imenom - upade Filip Brital na francuskom. - Već svi u ovoj kući znaju da je on slavni naučnik Donald Sikert, poznat kao Lun, kralj p on oći - To sad nema značaja, g osp o­ dine Britale - na francuskom odgo­ vori Džejn. - Nestao je i Rap Graji. Ne verujem da b i... da bi Donald oti­ šao a da me ne obavesti. - Zabrinjava me što je nestao i Graji. Savetujem vam da nas tro­ jicu odmah oslobodite. Dajem vam re ć... - zausti Brital. - Ja vam verujem ali budite strpljivi. Sve, sam pretražila, sem podruma. Pogledaću još i tamo. jer ne želim da učinim ništa na svoju ruku - odgovori Džejn. Pomisli da Lun, možda, izvan svo­ jih navika i shvatanja, vodi grublji razgovor s Grajlom u podrumu, pa ne čuje njene pozive. Zato odlučno prođe holom i, s pištoljem u ruci, siđe u podrum. Baš tada behu popustile veze na Grajlovim rukama. On odmah otvori vrata, i htede da oprezno"krene nodnikom ka ste­ peništu. Tog trenutka Džejn ga ugleda, ali nije ga prepoznala. Svetio iz male radionice padalo je na Grajlovo krvavo iice, i ličio je na avet. Džejn podiže svoj mali pištolj, ali nije odmah pucala, zbunjena neobičnom slikom. - Ne pucajte! - viknu Graji, i baci se u dubinu hodnika. Kad je Džejn opalila bilo je kasno, jer Graji se zakloni za ugao niskog podrum skog hodnika. S desne strane zaćuše se dozivi četvorice ubica Jirgena Obrenka. Džejn se povlačila, pucajući. Zatim utrća u kuhinju i zgrabi ve­ liki nož. oprezno stiže do trojice sve­ zanih, i odlučno preseče veze Karlu Navoniju, i dade mu nož. On zatim ' oslobodi Britala i Fujia. 2* X - 100 (646)

- U holu ima oružja! Naoružajte ,;e, a ja ću da vas štitim dok tražite. Graji se oslobodio... Ruke su mu krvave... Ne znam šta je s Donaldom - uzbuđeno je govorila Džejn dok su momci, pognuti, upadali u hol i tražili oružje, motreći na podrum sko stepenište. Odmah zatim tri tek oslobođena osvetnika krenuše ka podrumu. Džejn htede da potrči prva, ali Karlo Navoni joj preseče put, i pro­ duži niz stepenište, stalno pazeći da štiti Džejn svojim telom. Pretražiše podrum, ali otkriše sam o otvoren podrumski šaht, koji je izvodio pod stepenište okrenuto k moru. Krvavi tragovi otkrivali su da je Graji izišao tuda. Nestao je u m račnom vrtu. Brital i Fuji iziđoše, da nastave poteru, a Navoni ostade uz Džejn, u podrumu. Njih dvo^e tra­ žili su Luna. Nađoše se u prostoriji u kojoj su bili vezani Harknes, Roš, En i Adams. Navoni im saopšti šta se događa. - Brzo nas odveži, jer Graji će se vratiti! - preplašeno reče Džek Adams. - Ne mogu ništa da učinim dok se ne pojavi gospodin Sikert - od­ govori Navoni. - Ti si lud. dečko! - viknu Hark­ nes. — Gospođo, odvežite nas. jer jedino mi m ožemo da vas zaštitimo, i nađem o gospođina Sikerta. - Možda je tako, ali treba malo da se strpite - odgovori Džejn Vitington, pomislivši da im kaže da joj je poznato na šta su sve biti spremni kad im je Graji predložio da mu se pridruže. Ali, ipak se uzđrža, i napusti po­ drum. Opet je sa Navonijem pretra­ živala kuću, ali uzalud. Vratiše se Brital i Fuji. Njihova zabrinuta lica pokazivali su da nisu našli Rapa Grajla. U tim teškim trenucim a Džejn nije gubila glavu. Uključi već pode­ šene radio-uređaje, i uskoro dobi 33

Makfersona. On htede oduševljeno da se raspriča, ali ona ga prekide, i saopšti mu šta se dogada. - Dolazim punom parom, svim jedrim a i veslima! Tako mi svih luka i obala, prevrnuću Denovu, da iz nje istresem Donalda! Drži se Džejn! — odgovori Makferson, i dodade da će se javljati svakih pola sata, a onda prekide vezu.

Stešnjen u svega pet stopa širo­ koj i osam stopa dugoj, mračnoj be­ tonskoj komori, Lun je razmišljao o tome kako je uvek potrebno biti pot­ puno oprezan, i spreman za sva iz­ nenađenja. Sada je im ao uza se pi­ štolj, tuce eksplozivnih »bombona«, nekoliko gasnih filola, dovoljnih da se uspava sve živo u najvećoj kući, sečivo u kaišu pantalona, kamu, pod košuljom, uz podlakticu, i još nekoliko drugih spravica. Ali, mali prim opredajnik ostao mu je u odlo­ ženom sakou. Da stvar bude gora, u kupatilu je skinuo i ručni sat, koji je, pored toga što , je pokazivao vreme, im ao ugrađen prislušni ur­ eđaj sposoban da prenosi poruke do Džejn. Časovnik mu je ostao u džepu sakoa. Poče da opipava površinu p rosto­ rije. Skide cipelu i njome poče da udara po zidovima. Poznavao je taj zvuk, i m ogao je da oceni debljinu zida. Betonski zidovi su bili debeli najmanje dve stope, i odjekivali su tako da je bilo očito da su ukopani u zemlju. - Ovaj deo kuće oslanja se na tlo izvan podrum skog prostora - zak­ ljuči Lun. Medu stvarčicam a u skrivenim džepovim a pantalona imao je i mi­ nijaturni, vrlo tanki upaljač. Njime osvetli prostoriju i pregleda*”tava­ nicu. Bila je od arm iranog betons­ kog bloka, uokvirenog masivnim čeličnim rubom, koji je hermetički zatvarao komoru. Lunu je bilo 34

jasno šta to može da znači. Ostav­ ljen tu izdržaće sam o nekoliko sati, jer će mu nestati kiseonika. Podigao se na prste i cipelom udarao po tavanici. Činio je to čita­ vih pola sata, u nadi da će neko to ćuti. Ali, sve je bilo uzalud. Pokušao je da odgonetne razloge •za stvaranje tog skrovišta. Bilo je očito da je Graji hteo da obezbedi svoj trezor, a i sam oga sebe, ako bi neko otkrio njegova skrovišta, ili njega naterao da ga sam otkrije. Ali, kom ora je bila pogodna i da se u njoj sakrije sam Graji, ako bi se našao opkoljen u kući. To je, pak, značilo da m ora da postoji način da se tu dovede vazduh, i, da se ko­ m ora otvori iznutra. Lun se dade na posao. Osvetlio je jedan zid, pa je kuckao po njemu, počevši od poda. Ćitav sat se mučio. Svaki santimetar zidova i tavanice je brižljivo opipao, i procenio, kuca­ njem, ali sve je bilo uzalud. Pokušavao je i da viče. Opalio je zatim dva metka, nišaneći u rub ta­ vanice. Ali, niko nije davao znak da ' ga čuje. Znoj ga je već oblivao, jer se količina kiseonika smanjivala. Prilično glup kraj, staro momče! uzviknu samom sebi glas.no. Pri tome lupi o tlo nogom na ko­ joj je bila cipela i nasmeja se tome što nije pogrešio da onom bosom udari o betonsko tlo. A tada mu sinu jedna misao puna nade. Bilo je logično da se ispitaju bočni zidovi i tavanica, kroz koju je propao. Neho­ tično je pod nogam a zamišljao običnu obalsku zemlju, ili u najbo­ ljem slučaju peščani nanos. Lun se baci na pod i poče da ga ispituje. X Tri nova prijatelja i Džejn Vitington pretraživali su svaki kutak kuće -i vrta, ali ništa nisu otkrili. Fi­ lip Brital obiđe jahtu i skide neke delove neophodne za paljenje m o­ tora jahte, jer je pomislio da će

Graji možda poželeti da jahtom umakne, možda čak i sa zaroblje­ nim Lunom, Jedan je uvek stražario kod vrata, a ostala dvojica su i dalje pre­ traživali kuću. Džejn je bila svesna da se dogodilo nešto čudno, i da je Lun u opasnosti, jer je inače ne bi ostavio u neizvesnosti. Sede uz tele­ fon, razmišljajući da li da pozove policiju i zatraži pomoć. Trgla se, kao da je uz nju opalila puška, na zvuk telefonskog zvona. Brzo podiže slušalicu. - Ovde Graji! Ko je tam o? — čuo se glas opasnog zločinca. - Ovde Mari Beveridž - od g o­ vori Džejn, trudeći se da joj glas bude što mirniji. - Baš sam se osvežio u svom rezervnom skrovištu. Okrpio sam isečene ruke. i sve bi bilo u redu da me ne hvata san ... ' - Ne tiče me se vaš san! Kažite zašto ste me nazvali - prekide ga Džejn Vitington. - Moj san je vrlo važan, jer od njega zavisi život gospodina iBeveridža - odvrati Graji. - Ako odlu­ čim da spavam, gospodin Beveridž će umreti. - Gde je on? - Uspeo sam da ga zatvorim u jednu komoru, čiji su zidovi od ar­ miranog betona. Nema mu spasa ako ja ne dodem po njega. - Kažite mi gde je ta kom ora! - Zinite da vam kažem! Niko ne može da je nade. - Pa šta želite? - Hoću da m irno dodem u kuću i otvorim komoru, jer u nju ne pri­ stiže vazduh. Sumnjam da će vaš tobožnji muž živeti još pun sat ako ja ne dodem tamo. - Onda dodite! - Da li neko prisluškuje naš raz­ govor? - N e... Ostali su udaljeni, i čuju samo moje reći — odgovori Džejn, i osvrnu se prem a Navoniju, koji krenu ka njoj.

Ona nfiu dadS znak da ostane gde je, jer Brital i Fuji' su istraživali u podrumu, smatrajući da je Lun bio tamo u trenutku kada se Graji oslo­ bodio. - Vaše reći nisu važne, ali'Beveridžov život zavisi od toga da li još neko sluša. Ako čuje, smrt grabi va­ šeg momka. Mogu li da nastavim? - G ovorite slobodno! - Jeste li oslobodili koga od pri­ sutnih u kući? - Da. - Pretpostavljam da su slobodni Brital, Navoni i Fuji. - Tačno. - Vidte da sve znam! Nađite nač.na da ih opet svežete. - Zašto bih to učinila? - Zato sto se vaš momak već po­ šteno znoji, i brzo će se ugušiti ako ja ne odem da ga oslobodim. - Zar mogu da vam verujem? - Nemate izbora. - Imam. Tražlću tu komoru! - Već -ste je tražili. Ali, ako vam odgovara da kralj ponoći umre, za­ što da vam ne om ogućim to zado­ voljstvo. .. Možda vam je dosadio. Kandidujem se za vašeg novog... - Prestanite! Znam da vladate situacijom. Dođite! - Dolazim, ali pod izvesnim uslovima. - Sam o kažite! - Vežite ona tri momka kako god znate. Možete i da im ispalite po jedan metak u glavu. Meni nisu potrebni. Samo mi smetaju, i prete. - Niko vam neće biti na putu. Šta još želite? - Sačekajte me sedeći na maloj klupi levo od vaših parkiranih kola. I ne uobražavajte da ćete me uhva­ titi svojim oružfem. Čak i da vam to uspe neću otkriti komoru, i Lun će se ugušiti. * Dođite! - Dolazim! Za desetak minuta biću u vrtu! Veza se prekide. Navoni priđe s izrazom radozna­ losti. 35

- Jayio se Graji. Pozovite Britala i Fujia, da se posavetujemo - reće Džejn, i mladić otrča. Džejn stavi na pod četiri gasne fiole, i pokri ih stopalom. Kad je tri nova prijatelja okružiše, ona pri­ tisnu fiole. Gas nečujno isteće. Džejn zadrža disanje, kao da nešto razmi.^lja. Tek kad njih trojica popadaše, uspavani, ona istrća iz hola, dok gas, oksidacijom , izgubi snagu. Za­ tim se vrati, i sveza tri momka koji su joj do tog momenta iskreno po­ magali. ' Još nije bilo vreme da Graji stigne, Džejn je imala da obavi još jedan važan posao. Potrča do radiouredaja i pozva Makfersona. - Plovim, draga devojko, plovim! — javio se mornar. Uključi za snimanje. Nemam m nogo vremena, i ništa me ne pitaj! - upozori ga Džejn. - Slušam i snimam, milion mu... - Ostavi sve, i slušaj! - prekide ga Dzejn. Zatim je brzo ispričala šta se do­ godilo, i šta očekuje - Graji će nas irnati u rukama. Ja idem da mu predam tvrđavu. Ukloniću radio-stanicu, da on ne nasluti opasnost od tebe. Smisli šta ćeš da preduzemeš. Poželi mi sreću, a srećno i tetei - zaključi Džejn. Odmah zatim rastavi radio-uredaje i gurnu ih u kofere, a onda istrča iz kuce. Potraži označenu klupu, i nade se sama u mračnom kulu, opkoljenom šibljem.

Vll Očekivala je da Graji iskrsne kao avet, iz pomrčine, i priprem ala se da se ne trgne. Džejn je bila jedna od najhrabri­ jih žena, ali znala je da dolazi okrutni ubica Rap Graji. 1 opashost u kojoj je Lun činila ju je slabijom i osetljivijom. Graji je došao svojim kolima, koja su mu ostala u gradu, kada je 36

bio napadnut od nekadašnjih svo­ jih saradnika. U novom, velikom maserati - sitroenu imao je re­ zervna odela, novac i oružje. Pošto se posle bekstva iz vrta kuće svoje kćeri našao na obali, oprao je ruke i lice, i malo uredio izgužvana i prljavo odelo. Uzeo je taksi u Voltriju. Svojim kolima stigao je pred hotel u Pel)i, obalsko mesto blizu Voltrija. Odatle je telefonirao, i po­ šao u novi pohod. Džejn je ustala, videći kako se ve­ lika kola zaustavljaju i gase svetla. - Pridite! — pozva je Graji, oslo­ njen leđima na svoja kola. - Tu sam - javi se Džejn, i zastade na dva koraka od zločinca. - Je li sve u redu? Da li ste ona tri momka smirili kako valja? - Uspavala sam ih gasom, i svezala. Počinila sam time nešto odv­ ratno - odgovori Džejn. - Onda idite ispred mene, i znajte da ja ubijam i žene ako mi je život u opasnosti - opom enu je Graji. - To vam verujem - odvrati Džejn, i odlučno krenu prem a kući. Brital! Navoni i Fuji behu se osvestili, i sada su zapanjeno gledali Džejn i Grajla. - Sta zurite, m om ci? Lepa dama zna kako treba da postupa. Mnogo je bolje biti uz Grajla nego uz nje­ gove protivnike slavodobitno reće zločinac. - Voleo bih da mi ona kaže nešto 0 tome - reće Navoni, a oči mu se napuniše suzama. Džejn htede prvo da im kaže da je morala to da učini, jer je Lun u smrtnoj opasnosti, ali se predomisli 1 samo obori pogled. Graji je razmišljao nekoliko tre­ nutaka. Bilo bi mu najlakše da pou­ bija ta tri mladića i Džjen, a onda da d'ovrši pokolj ostalih, uključujući i devoj-ke. Zatim bi m ogao da ubije Luna... Ali, osećao je da to nije naj­ bolje rešenje. Uzdahnu, i krenu u podrum.

Nade se pred četvoricom ubica Jirgena Obi'enka, Oni su ga prepla­ šeno gledali. - Ne ostavljam svoje momke na cedilu - pohvali se Graji. - Luna sam strpao u siguran zatvor. Džejn Vitington me čeka gore, mirna i poslušna, a ja sam došao da vas os­ lobodim i nagradim. Kad u Grajlovoj ruci škljocnu automatski nož, i blesnu oštrica, če­ tiri zločinca zadrhtaše. Gotfrid Roš izgubi živce, i viknu: - Počni! Ne čekaj, i ne muči nas, Crajle! - Odmah, odmah, momci! — odv­ rati zločinac, i preseče im svima veze. - Protrljajte noge i ruke, da vam krv proradi. Treba da trljate ruke od radosti! Pokazaču vam da je istina sve što sam govorio. Još ove noći svaki od vas imače stotine miliona u rukama. - Ja več mogu da krećem! - uskliknu Keb Harknes. - Žilav si momče iz Teksasa' pohvali ga Graji. I ostali krenuše. Svi stigoše u hol, g:de je, kršeći ruke, čekala Džejn Vi­ tington. - Vežite joj ruke i oduzmite tor­ bicu, pa je povedite u biblioteku naredi Graji. Sva četvorica baciše se na Džejn. Roš joj, uzgred, otvori haljunu, i poi ­ gra se njenim divnim grudima, odu­ ševljeno zviznuvši. Ženskaroš Džek Adams podiže joj haljinu, i pom i­ lova butine, pozivajući ostale da vide to savršenstvo. - Ostavite sada igru, momci! reče im Graji. - Imaćete je kad bu­ demo dokoni. Sad treba da vam pokažem Luna. Albert En povede Džejn. - Zašto ste se predali, gospođice Vitington? - viknu Filip Brital. - Nisam imala drugog izlaza doviknu Džejn, ulazeći u biblioteku. Gotfrid Roš priđe Britalu i udan ga nogom u rebra.

- Kuš ti! - viknu nad njim, i i'^^rča ka biblioteci. Izdajući nas. koji smo bili spremni da poginem o za nju. poči­ nila je zločin - primetio je Usami Fuji. - Možda stvarno nije imala iz­ laza... Ona je divna žena... Ne mogu da je osudim dok ne čujem njeno objašnjenje - plačnim gla­ som je govorio Karlo Navoni. Rap Gi-ajl pokrenu police, i otkri sef, a onda podesi krugove, i povuče ručicu. Ukazaše se svežnjevi novča­ nica, kutije s nakitom i gom ila knji­ žica, blokova i spisa. - U rukama imate pištolje, a pred vama je bogatstvo. Ali, sve je to malo. Da se iskupim, naćiniću vas moćnima. Dole, pod ovim po­ dom, zatvoren je Lun, kralj ponoći - pobednosno izjavi Graji - Treba brzo da ga vidimo, jer se već guši zbog nedostatka vazduha. - On m ora da ima kod sebe neko skriveno oružje - primati Adams. - Ima on i pištolj, i ko zna šta sve od svojih opasnih pronalazaka. Opasan je i kao hipnotizer. Ali, mi ćem o ga uspavati, i nećem o mu doz­ voliti da se probudi sve dok ga ne prodam o - izjavi Graji. Džejn je, kroz uska tapetna vrata, zurila u pod spremišta. Dakle, tu je njen dragi, a ona nije znala da to otkrije! Graji donese bocu neke tećnosti. i objasni da je to hloroform. - Dok se vi odm arate u biblio­ teci. usuću ovu tečnost u naročito ležište u bloku koji nam je pod no­ gama. Tu postoje jedva vidljive ru­ pice. kroz koje će hloroform kapati dolje u komoru. Kad je otvorimo, videćem o uspavanog Luna - pri­ čao je Graji, zabadajući nož u jedva primetnu liniju sastava pod poli­ com. Onda trže iz poda četvrtast čep. ispod koga se ukaza levkasti p ro­ stor. Pokrivši nos maramicom. 37

Graji nasu hloroform u taj prostor, a onda opet nannesti čep. - Sad već kaplje pravo na Luna. Potraži ćem o malo pića reče Graji zatim. Četiri tek oslobođena zločinca izi­ doše u toalet, a Graji ostade sam sa Džejn. , ' - Pobedili ste, Grajle ali naćinićete grešku - reče Džejn. - Ne razumem vas dobro — podstaknu je Graji da govori dalje. - Vi hoćete da prodate Luna. - Taćno! - Ja mogu da vam platim. - Ali. ja neću da ga prodam sam o za novac, nego i za svoju slo­ bodu. Vama ga ne bih nikad pro­ dao. jer bi me on posle tražio celog života. Znam da bi me i n ašao... Pakle, daću ga onom ko će ga čvrsto držati. - Ali, i ja nešto vredim. - Ja znam da ste i vi slavan nauč­ nik. Na špijunskim tržištima već godinam a traže vas dvoje. Zna se i vaša cena na tom tržištu. , - Ne zaboravite da ja znam gde su Lunova skloništa,'puna zlata. To su neprocenjive vrednosti... - Znam to. Ali to je opasn o... - Znate li da ja želim da živim? Pretpostavljam. Lepi ste i mladi. - Mogu da vam pružim neslu­ ćeno mnogo, ako budete pažljivi prem a meni i Donaldu - dvosm is­ leno reče Džejn. Graji je iznenađeno pogleda, a onda se osmehnu. - Niste za odbacivanje... Ja se divim vašoj lepoti. - Zaštitite me od svojih ljudi. Graji malo razmisli, a onda klimnu glavom, uz demonski osmeh. - A sad požurite! Možda je on dole u opasnosti - opom ena ga Džejn. U tom trenutku pristigoše ostali Grajlovi ljudi, s bocam a pića. On ih pozva da pogledaju Luna. 38

- Ostanite, i gledajte s vrata, jer podloga u spremištu treba da padne - zaustavi ih Graji, i sam stupi u spremište. Nije mu prom aklo da momci drže spremljene pištolje. Osmehnu se, misleći da su se-to oni spremili zbog Luna, ili iz straha da im on ne pobegne, sa novcem. Zato prvo ot­ vori sef, i poče da im dodaje svežnjeve novca. - Bacajte svežnjeve na pod u bi­ blioteci, pa ćete podeliti kad izvu­ čem o Luna — reče im, s nekakvim čudnim uživanjem u glasu. Zatim pokrenu jednu dasku, pričvršćenu ispod police. Daska je bila ojačana metalnim šinama, a na jednom kraju je bila učvršćena za osovinu, tako da se okretala. Graji zanese slobodni kraj daske, tako da dobi neku vrstu niskog, m o­ sta preko spremišta. Drugi kraj daske učvrsti u naročito podešeno ležište, i stade na nju. Pošto je oproba, zatvori sef i podesi kru­ gove sa šiframa. Kad ih gurnu, na­ stavi da ih drži. Teški betonski blok naglo pro­ pade jednim krajem, i ostade da visi na čeličnim držačima, koji su mogli da g a vrate u prvobitni polo­ žaj, čim bi Graji pustio krugove, jer bi tada stupio u dejstvo snažan elek­ tromotor, sa .posebnim uređajem. - Gledajte pod našim nogama slavnog Luna! - viknu Graji, i po­ gleda osvetljenu komoru. Nije m ogao da veruje svojim očima. Stajao je ukočen, s rukama na metalnim krugovim a sefa. Osvestiše ' ga reći Alberta Ena; koji uzviknu: - On je prokopao prolaz, i pobegao! - Prolazi Otkrio je, znači, zabeto­ nirani prolazi - preneraženo vi­ knu'Graji, i pusti krugove. Snažni mehanizam podiže beton­ ski blok, i spremište opet dobi ppd. Graji ponovo pritisnu krugove, i još jednom pogleda dole, ali oseti hloro-

form, i brzo pusti da se pod zatvori. Istrća iz spremišta, i viknu: - Oružje! Spremite se za odbranu' On će da napadne! Brzo je davao uputstva da se pre­ gledaju svi kapci i zaključaju vrata. Zatim odredi ko će u kom pi'avcu da dejstvuje. Sam sveza Džejn još ćvršće, i postavi je u fotelju, pa joj oko nogu obavi dugo uže, tako da zahvati i drvene noge fotelje. - Ako on napadne, recite mu da se preda, ili ćete vi umreti - naredi bandit. - Neću to da vićem, '^rajle. Pogrešila sam što sam i pomislila da vi možete da savladate mog Donalda - odgovori Džejn ponosno. Njemu nećete m oći u kako treba da postupe. Pola sata kasnije Graji je sedeo između četiri m ornara u čam cu koji ga preno^,e na M akfersonov brod. M orn ari ^a 5.5

zaključaše u naročitu kabinu, ne dozvoljavajući mu da pogleda i obiđe palubu, ili unutrašnjost, broda. Nepun sat kasnije Graji oseti da brod kreče. U istom trenutku otvoriše se vrata kabine, i ude nepoznati visoki muškarac, s bradavicam a na licu. - Ja sam Žan Andre. Vaši ljudi tražili su da vas spasem — reče premaskirani Lun. — Sad treba da sidete u skrovište na dnu broda. Klimatizovano je, i ugodno. Gde želite da vas iskrcam o? - Bilo bi najbolje da se nađem u Marselju. Zabrinut sam šta će biti s jednom osobom - odgovori Graji, pa nastavi: - Ne znam da li ste obavešteni... Obelodanjerio je da je Transoaz Levan moja k ć i... - Ona je već puštena da se brani sa slobode. Sem nekih moralnih zamerki, i kom promitacije, ona ne sncisi druge posledice. Advokat Kapući preuzeo je brigu o njoj — odgo­ vori tobožnji Žan Andre. - A čiji je ovo brod? — upita Graji. - Nisam ovlašćen da saopštavam išta o načinu na koji smo uspeli da vas izvučem o iz zatvora. Preporučujem i vam a da sve zabo­ ravite. Iskrcaćem o vas gde želite, a onda. . . Ja, inače, imam alibi za sve ove dane, Postižem ga na naročit način... - Imate dvojnika u Parizu? - To su sumnje i intrige, Nije važno kako to postižem. I, molim vas, da budete što manje radoznali. Na brodu ćete biti dobro hranjeni i možete da dobijete pića. O dgova­ ram za vas dok ne stignete u Marselj - zaključi Lun i povede Grajla u uski sporedni hodnik pod palu­ bom. Dovede ga do jednog mesta pa na neki skriven način ukloni deo me­ talnog zida, Ukazaše se vrlo uske stepenice, kojima stigoše u skrovi­ šte. smešteno u dupiom dnu broda. ■'i

Te noći Graji je slabo spavao. Ali, posle doručka obuze ga san i zaspa. Nije se probudio ni kad je Lun do­ šao i ubrizgao mu dve injekcije. Toga dana brod je zaobišao severni rt Korzike, i usidrio se u zalivu spram Sent Florenta, X - Počinjući ovu raspravu, želim da čujem mišljenje vas dvoje - g o­ vorio je Donald Sikert u malom brodskom salonu, koji je, po p o­ trebi, služio i kao biblioteka, ili radna soba. - Graji je u našim ru­ kama. Vi ste se složili da sprečim o njegovo bekstvo tako što ćem o ga oteti. - Ja sam mislio da ga malo uvrnemo, i iscedimo iz njega sve o nje­ govim bandama, a onda ga post­ avim o pred zid, i kažemo: »Brani se! Ulog je tvoj život!« S uživanjem bih ga mlatio - reče Samjuel Makferson. Nikoga nismo »uvrtali«, sem u ravnopravnoj borbi - reče Džejn Vitington. Meni je neprihvatljivo da m učim o i tog ubicu. Nismo dželati, niti inkvizicija! - Mislim da smo svi složni u tome, iako ti. Džejn, zaboravljaš da smo ja i Sam ponekog d oboro »m o­ tali i uvrtali«. Ali. to je bilo samo kad nismo imali drugi izlaz, i kad je u pitanju bio nečiji život. Graji je u našim rukama, i nem oćan je - primeti Lun zamišljeno, - Zašto mu ne dam o onaj lek za »smirivanje«. Njemu bi bilo do­ voljna kazna da više ne može da nikakav učini zločin — upade Makferson. - To bi bila mera oproštaja. Sam o jednom zločincu smo sasvim izmenili karakter, ali taj je imao i dobrih osobina. A Graji je apsolutni zločinac — reče Lun. — Zato ost­ ajem u uverenju da je najbolji moj predlog da ga pustimo, i sledimo, tako da otkrijem o sve njegove orga­ nizacije.

- Ali, rizik je suviše velik. On može brzo da ubije i unesreći m nogo nedužnih ljudi — primeti Džejn, - Mi smo tu da to sprečimo. Imaćem o ga stalno pod kontrolom, i ućinićem o da bude dovoljno uplašen, pa da ne počini nove zločine. Razbićem o nekoliko njegovih bandi reče Lun. - Vrlo je privlačan taj tvoj predlog. Milion mu mamaca, to bi bio lov parangalom! - prekide ga Makferson, uvek oduševljen kad postoje izgledi da će doći do velike gužve. - Ostaje nam ili to. ili da ga pre­ dam o policiji zemlje u kojoj je p oči­ nio najviše zločina - zaključi Lun. - Nadam se da ovaj razgovor nisi priredio sam o zato da me nago­ voriš da ti asistiram - - reče Džejn smejući se. - M oram da priz­ nam da sam pristrasna u ovom slu­ čaju. Tvoj plan uzeće nam m nogo dana i noći... Ponekad sam um ­ orna od trke da se otkrije, neki zlo­ čin, ili da se razbije gangsterska banda. Malo nam ostaje da budem o sami. Lun je nežno pogleda, a M akferson mu pripreti prstom. - Dakle, obeležite tog momka, pa da ga izbacim s našeg broda čim pridem o francuskoj obali - reče M akferson smeškajući se 1 ustade. Iziđe na kapetanski most. da o s­ motri kako radi posada, i da m om ­ cim a kaže šta mogu da očekuju.

•X-

U brodskoj ambulanti bilo je m nogo više oprem e nego običn o na brodovima. Hiruršklh instrum e­ nata bilo je za kompletnu hiruršku salu. Tii su bili i kompletni zubarski instrumenti, a oni su za ovaj Lunov poduhvat bili najpotrebniji. Tu je, najzad, bio i Lunov naročiti kom ­ plet preciznih alata za m ikro teh­ niku.

- Već sam pogledao Grajlove zube. Ima pet zlatnih navlaka, koje mogu da se koriste. Ima blom be na još tri zuba - poče Lun da objaš­ njava, crtajući plan onog što je hteo da izvede na Grajlu. Džejn je pažljivo pratila svaki de­ talj. - Vidim da ne predviđaš radlominu - primeti skoro radosno. Radio-m ina bio je novi Lunov pro­ nalazak, Lun je m ogao đa u neki deo tela određenog čoveka ugradi sićušnu kapsulu punu sm rtonosnog otrova. Kapsula je mogla da se akti­ vira naročitim impulsima, pomoću Lunovih radio-uređaja. Takva »mina«, puha otrova, najlakše se ugrađivala u šupljini već načetog zuba, jer nije mogla da bude otkri­ vena ni rentgensklm snimanjem, zato što je Učila na običnu blombu. - Iako sam proučavao kako sve »mina« m ože da se koristi, nisam to čin io da je sam upotrebljavam. Čovek kojfem je ugrađena takva spravlca je sasvim bespom oćan. A du­ gom oksidacijom uređaj može da postane podložan i slučajnim radloimpulslma. Ne želim da ml tako ubi­ jamo, m akar da je u pitanju zloči­ nac Rap Graji. 1 ti tako misliš, Džejn, zar ne? - izloži Lun. -Umesto da odgovori. Džejn ga 2^ r l i . 1 neko vreme je sedela na naslonu fotelje, plrpijena uz dragog čoveka. X Poslovanje oko Grajlovih zuba trajalo je punih osam časova. Za to vreme Graji je prvo bio pod dejstvom sredstva za uspavljivanje koje mu je dato u hrani za doručak, a zatim pod dejstvom naročitih injek­ cija. — D aćem o mu glikozu. jer m ora đa ostane uspavan još nekoliko sati - reče Lun. i Džejn poče da sprema šprlc za veštačko hranjenje. Znala je da Lun odlaže Grajlovo buđenje za to da nestanu tragovi 57

radova na njegovim zubima, u kojt; su sad bili ugrađeni najsavršeniji prim o-predaj ni mikro uređaji, koji su mogli da se čuju i sa više od dve milje. To je bilo dovoljno da se prati svaka Grejlova reč, pom oću releja koji bi bili raspoređeni po nekom građu, ili u nekom kraju. Releji su mogli biti ugrađeni u najrazličitije predmete, koji su mogli da se ost­ ave na pogodnim mestima, a da ne privuku ničiju pažnju. Kad završiše sve što je trabalo, Lun pozva M akfersona, da odnesu da zarobljenika u skrovište. - Ostaću s njim, i tamo mi done>^ite večeru - zaključi Lun. i ode da se maskira, da bude čovek s brada­ vicam a na licu. odnosno Žana An­ ti rea. Kad Lun i uspavani Graji ost­ adoše sami, Lun otvori kutijicu sa špricom za injekcije i pripremi jaku dozu preparata na osnovu tricijanoam inopropena, koji Je poznat i kao droga koja menja sve^t. Pod njenim uticajem čovek postane bez­ voljan i poslušan. Kad se Graji probudi, miomak iz kihinje javi da je večera gotova, i Džejn je donese pred vrata skrovišta, a onda dade Lunu signal. On iziđe i uze poslužavnik. koji. bez reći. stavi na stočić pričvršćen uz metalni zid skrovišta. — Ovde je tesno, ali klimatizacija je dobra - pričao je Lun, kao da je sve normalno. - Šta se to događalo sa mnom? Koliko je sati? - upita Graji mljac­ kajući ustima. — Spavali ste ce o dan, punih dva­ naest sati — odgovori Lun, i pokaza svoj časovnik. — Nekako se loše osećam, i imam čudan osećaj u ustima - po­ žali se Graji. - Uđite u to malo kupatilo i osvežite se. Tamo ima i bočica s vodom za usta. Na ovom brodu hrana je izvrsna. O dm orićem o se dva dana. jer brod je zadržan uz Korziku zbog nekih sumnji lučke policije - pri­ čao je m irno Lun. 58

Graji posluša, i uskoro iziđe iz kupatila, slično, kupatilima u luksuznini vozovima. - Zubi mi su utrnuli od te vodice - reče Graji sedajući za sto. - Večeraćem o. i popiti bocu do­ brog vina. pa će sve da bude u redu - odgovori Lun, i poče da jede. Graji se raspitivao o tome zašto je brod zaustavljen, ali nekako je bio bezvoljan i miran. Posle večere Lun ga lakom hipnozom, dovede u stanje da odgovara na sva pitanja. Skriveni m agnetofon beležio je svaku reč, a,Lun je pamtio podatke o Grajlovim vezama i zločinačkim bandama. Međutim, ni sam Graji nije znao sve što je bilo potrebno da se njegove bande unište. On je dola­ zio u vezu sam o s pojedinim lju­ dima. a oni su držali ostale konce Zato je Lun i odlučio da Grajla pu­ sti. da ovaj otkrije organizaciju zlo­ čina. ^ Lun je znao imena Grajlovih saradnika. ali bez Grajla ne bi mogao da stekne njihovo poverenje. Možda oni ne ni pristali da se sretnu s njim. To bi kom plikovalo istragu i odnelo m nogo vremena. Pošto oslobodi Grajla hiponoze, Lun nastavi razgovor kao da u me­ đuvremenu nije prošlo čitav sat. Grajlov mozak nije registrovao ni­ šta od onog što je govorio pod hip­ nozom. Lun je skrivao šasovnik dok ne počne dejstvo sredstva za uspavIjivanje, koje se već nalazilo u Grajlovoj čaši. Uskoro se zličinac požali da mu se opet neodoljivo spava. - Samo spavajte - reče mu Lun. - Ja brinem o vama. Već sledeće noći bićete u Marseju. - Hteo sam još nešto da vam ka­ žem - reče Graji. - Sve vreme prati me neki strah... Čini mi se da vas poznajem, ali ne mogu da Sr> setim ... - Strah vas je od mene?! - Ne znam ... Vi ste... To je kao kad čovek zna da te neko jači od njega, i da mu ne sme ništa - neo­ dređeno odgovori Graji, bve pospaniji.

Da nije bio pod uticajem prepa­ rata za poslužnost Graji bi već oštro sumnjao, i razmišljanje o Žaku Andreu dovelo bi ga do Luna. Ali, ovako je bio nesposoban da raz­ mišlja. Jednostavno se predao toku događaja. 'A' O puštanju Grajla Lun, Džejn i Makfersori'govorili su kao o »pušta­ nju lisice«. Džejn je bila zabrinuta zbog opasnosti koje mogu da na­ stupe po Luna u tom poduhvatu, M akferson se sve više oduševljavao planom da se traže, savladaju i unište Grajlove zločinačke bande. A sam Donald Sikert znao je da »pu­ štanje lisice« neophodno. Tako neće zatvoriti oči pred postojanjem zloči­ načkih bandi, neće pustiti nekažnje­ nog ubicu i gangstera velikog kali­ bra, što je Graji, neće morati ni da sam ubije. Ipak, izvesne sumnje su ga mučile. Pitao se da li je postavlja­ nje prislušnih uređaja u usta Rapa Grajla m oralno ispravan postupak. O svemu tome pokušavao je da raspravlja sa Džejn i M akfersonom. Dileme su ostajale i kod Džejn. Jedino je stari i odlučni vese­ ljak, m ornar Samjuel M akferson na to gledao jednostavnije. - Trista mu ugriza m orskog psa, što da se m učim o sumnjama?! Kaži mu da se čisti, i da zauvek prestane da bude gangster. To mu je milion puta veća šansa nego što-je zaslu­ žio. Posle ćem o ga uzeti na nišan. Ako pokuša da ubije i muvu, tresnućem o ga tako da će ostati samo smrdljiva mrlja — izloži Sam, i dodade nekoliko psovki. Lun i Džejn se nasmejaše. Često su bli oduševljeni M akfersonovom jednostavnom logikom. Njegova rešenja su m nogo puta bila ne samo najbolja nego i puna duha. Posle toga M akferson ustade, da izda naređenja posadi broda. Tre­ bao je obaviti priprem e za ulazak u Marseljsku luku.

Lun i Džejn dođoše u svoje ka­ bine, da uzmu izgled kakav su imali kao Filip i Meri Bveridž, izgled pod kojim ih je znao Graji od trenutka kad su počeli događaji u »kući smrti« kod Voltrija. Bio je to izgled za koji im nisu tre­ bali lažni dodaci na licu i telu, i sa kojim su se najbolje osećali. - Lepa si u svakom izdanju — rećel Lun gledajući kako se Džejn sprem a za odmor. - A ja tebe volim u svakom izda­ nju — odvrati Džejn, i pogleda ga zanosnim pogledom, kojim je još davno zarobila veliko srce slavnog avanturiste. Lun joj polako priđe, i zagrli je. Plamen ljuba,vi palio se u njima snažan kao uvek. Ljubav Donalda Sikerta i Džejn Vitington bila je sasvim prirodna, kao i kod drugih istinski zaljublje­ nih ljudi, ali bila je i više od toga, jer je bila oplem enjena međusobnim poznavanjem i osigurana savrše­ nim skladom ne samo njihovih tela nego i shvatanja. Nisu osećali prostor ni vreme. Bili su kao jedno telo, ispunjeno sre­ ćom i uživanjem... Ostatak noći, posle zagrljaja, bilo im je kratak za odmor, ali, divni Samjuel M akferson znao je da im obezbedi rnir sve do devet sati. Uti­ šao je mašine, i pustio da brod plovi m irno prem a Marselju. M akferson se pobrinuo i o Grajlu, koji se bio oporavio od svega što ga je promenilo. Nestajao je i uticaj triocijanoam inoprepenskog preparata. Rap Graji postajao je opet onaj stari, oprezni, lukavi i sumnjičavi zločinac. Pokušavao je da ispituje glomaznog mornara. M akferson se samo smeškao. Ja bih m ogao da učinim m nogo za vas — reče Graji. - A ja bih mogao da vas - odgo­ vori mu Makferson. - Kako, m olim? - upita gang­ ster. 59

- Dosta mi je i to što moram ds. vas krijem na svom brodu — od g o­ vori Makferson. - Nie predlažite mi nikakve prljave poslove, milion mu lupeških kom binacija! — Ko ste vi?! ~ iznanada upita Graji. M akferson mu prim ače svoju šaku pored lica, i, držeći prst spre­ man za zvrčku, koja je mogla da bude snažna kao jak udarac nečije pesnice, reče: - Imam m nogo imena, ti larvo najgadnijeg insekta u smrdljivom bunjištu! Neki, me zovu i Samjuelom M akfersonom ! izrecitova mornaru, i zvrcnu .Grajla po nosu, tako da ovaj zabaci glavu. — Daj te gandne šape! - naredi mu Makferson. - Treba da te odve­ deni da porazgovaraš s Lunom. Graji je instiktivno pokušao da se brani, ali m ornareve šake ga pro­ sto svezaše u čvor. — A Žan Andre? - upita Graji, setivši se da možda postoji još neka nada. — Hajde, koračaj ispred mene, i pazi da budeš poslušan! i Sam je vodio Grajla ka brodskom salonu, gde su čekali Lun i Džejn. Kad njih vide. Graji se skloni s vrata, i nasloni na zid pored dovratka. M akferson ga odlepi od zida i smesti ga u fotelju naspram Luna. Džejn več beše ustala, i sad brzo izide. Nije je zabavljao Grajlov zapa­ njeni i preplašeni izgled, a razgo­ vor je mogla da prati i preko svog minijaturnog primo-predajnika, jer je u Grajlovim ustima funkcionisao nrislušni uređaj. Džejn i Lun su se u to uverili slušajući razgovor iznedu M akfersona i zločinca dok s.>. bili u skrovištu na dnu brda. - Opet vi! - konačno reče Graji. — Da, G raj le. Treba da pora?jgovaram o - odgovori Lun. - Sta je sa A ndreom ? - upita Graji. - To mi ne znam o - odgovori Lun, i objasni da su svi razgovori o 60

Grajlovom tobožnjem bekstvu neko risni. - Vi ste bili i inspektor N egri... Da, njegov policajac i ovaj grubijan ... - prozbori Graji, i osmotri Makfersona. - Nalepili ste se na m ene... užasno! - Baš o tome želim da razgova­ ram o - prekide ga Lun. - Pretpo­ stavljao sam d a -će bande krijum­ čara i zločinaca učiniti sve da vas oslobode, ili onem oguće da govor­ ite. Otkrio sam da se. preko advo­ kata, to već priprema. Preduhitrio sam ih, i sada ste ovde. - Sve to shvatam. ali ne razumem zašto me vodite. Uzeli ste mi novac, spise i čekovne knjižice. Ost­ alo mi je vrlo malo novca. Pa, zašto me vodite? Kakva je vaša igra, g o ­ spodine Sikerte? - Hoću da vas osposobim ... zausti Lun. - Milion mu podvala, setio sam se nečeg m oćnog kao uragan! Pa, to je ono pravo! On to tjreba da sredi! - upade Makferson. - Na šta misliš. Sem e? - upita Lun. - Učini mi po volji, i daj da mu ja kažem šta želimo! Tako mi svake bistre kapljice u m orim a i okeanima to je prava i pravedna stvar! Obećaj da će biti kako ja kažem odvrati Makferson. - Ako nije sasvim suprotno od onog što smd se dogovorili — reče Lun. - Ostaje sve što smo rekli, ali ja dodajem mali poslić za Grajla. To je baš posao za njega! Biće to lep pri­ zor, milion mu polarnih ukrasa i svetlećih čuda! - dodade M akfer­ son. glasom punim oduševljena. - Ti si kapetan na ovom brodu, i tvoji zakoni važe za sve nas - ohra­ bri ga Lun. - E ovako, Grajle. virusi jedan! D obro pamti sve. grudvo kuge i kolere! 1 nemoj da pokušaš da izvrdaš. m orska zmijo! - poče da izlaže Makferson.

Graji ga je gledao kao da sumnja u njegovu pamet. - Mi ćem o da te pustimo u Marselju, da strugneš poput maćke ko­ joj je zapaljen rep. Razume li? - N e... Ne razumem — reče Graji uzdahnuvši. - Nameravamo da vas pustimo da slobodno odete, ćim stignemo u Francusku - upade Lun. - Da me pustite?! Da li sam vas dobro razum eo? - upita Graji, i pocrvene po ćelom licu. - Rekao sam, kao mačku kojoj je zapaljen rep. Puštamo te da strug­ neš, a rep će da ti gori. i svetli. Ako počneš da bežiš, rep će ti se još gore raspaliti - izlagao je M akferson. Lun je pažljivo pratio slikovito iz ­ laganje šaljivčine M akfersona, a Graji je, ne shvatajući još ništa, ble­ nuo. - Zato, lopužo' iskonska, ne poku­ šavaj da bežiš! Prvo sedi na svoj odvratni tur, i potrudi se da ti od njega do mozga veza ne traje dugo - nastavi Makferson. - Možete li da mi sve to kažete malo razumljivije? - upita Graji. - Razumećeš ti sve, žablja kra­ sto! Ali, pošto ti je mozak načinjen tako da misli samo pokvarenjački, govoriću tako da bud^. jasno kao na sunčanoj strani spruda - nastavi mornar, pokušavajući da prom en’ način izlaganja. - Dakle, rekli smo da ćem o te pustiti upaljenog re p a ... Rep ti gori, i svetli... Mi ga vidimo, pa znamo gde si. - Znači, pratićete kud se krećem i šta činim ? - upita Graji. Neverovatno dosetljiv m om ak’ uzviknu veselo Makfersoii. — Bravo Grajle! Nekad su tako osva­ jali gradove. Pohvatali bi puno pasa i mačaka. Mačkama bi obmotaii repove kučinom natopljenom sm o­ lom. Zapalili bi l.učinu i pustili mačke, a onda i pse. Maćke oi pobegle u utvrđeni grad, i popele se na drvene krovove. Tamo su im i dalje

goreli repovi, pa bi pobegle na ta.vane. A tamo je bilo šta da se zapali. Lun se smejao prateći Makfersonovu misao. Već je počinjao da shvata šta Samjuel Makferson kuva u svojoj glavurdi. - Vaše izlaganje, koliko mogu da naslutim, predstavlja neki novi na­ čin mučenja - reče Graji. - Ćuti, trista ti upaljenih repova! Sad dolazi ono najvažnije! - viknu Makferson. - Ti ćeš obići sve gang­ stere, bande i krijum čarske jazbine. - Poludeću od tog upaljenog re­ pa! - upade Graji, još uvek ne shva­ tajući Makfersonovu misao. - E, bez repa ne može! Već ga imaš. i neka ti ostane! Čak ti je i pot­ paljen. i ne možeš da ga ugasiš! - Dobro, preklinjem vas. kažite mi šta želite tako da to shvatim! - E. glupane! Nemaš smisla za pravi razgovor! Dode mi da te zvrcnem i bacim ribama. Jedino mi je žao nedužnih riba; smućilo bi im se od tebe. Kaži mu ti. Donalde, niožda tebe bolje razume - odgo­ vori Makferson, izgubivši volju da se prepire s Grajlom. - Ja m oram da prihvatim želju i plan svog najboljeg druga, kape­ tana duge plovidbe Samjuela Mak­ fersona - poče Lun, nastavljajući u M akfersonovom stilu. - Samjuel ti nalaže da razrušiš sve što si zidao. Treba da spališ sva svoje mučilišia i da svoje ubice pošalješ u školu pravde. Graj razočarano uzdahnu. - Eto, tako je to kad je čovek lilo zof i naučnik, pa sve kaže jasno . razumljivo! - uskliknu Makferson Sm eškaju ci se, Lun nastavi da oblašn java Grajlovu kako treba u,i otkrije sve svoje bande, i da ih. iscrpnim dokazima, preda polic i,: Tek sad pa je Graji glodao /iju nieno. - Eto, baš bi 1 niaio dete razumelo! - uskliknu MaklVi'son. — Ali ja cu još du ti poiasnini stvari. Dakle, pregledaceš g u sarski brod, prebrojati posadu, videti kako se s.kriva i

kamuflira, a onda ćeš pozvati armadu da ih potopi. Ti onda ploviš do drugog broda, i potapaš ga! Ideš dalje, i pronađeš leglo svih pacova koji nisu stigli da se ukrcaju na te brodove, pa ih sateraš u mišolovku! Zar nije sve jasno? - Da li se vi to šegaćite sa m nom ? — upita Graji, koji je sad već razum eo M akfersonovu ideju. - Ne, Graji, ne šegaćim o se — odgovori Lun. — M oraćeš da likvidi­ raš sve svoje poslove u Francuskoj, a onda da pređeš u Englesku. Posle dolaze Nem aćka i druge zemlje. Bićeš neka vrsta virusa od kojeg treba da poumiru sve tvoje zločinačne organizacije. - To je čudovišno! Kako mislite da me naterate da to učinim ? - Pustićemo te. a ti ćeš nam dati reć da ćeš izvršiti sve što ti nalo­ žim o - odgovori Lun. - Ali. oni bi me brzo ubili! - Postaraj se da to ne učine. To ti je neka vrsta trke za život. - Ako budete išli za mnom. neću uspeti da prodrem ni do prve tajne veze. A ako budem sam, otkud znate da vam neću pobeći. da me više nikad ne nađete? - Kako možeš da pobegneš kad imaš upaljen rep?! Uvek će da ti svetli i dirni, pa nam neće biti teško da te nađem o - »objasni« mu Makferson. Trebalo je još čitavih pola sata da Graji shvati da M akfersonov i Lunov plan nije nikakva šala. Oni su tražili da im da reč da će uništiti sve bande s kojim a je vršio zločine po svetu. On im dade reč, odmah se u sebi zaklinjući da će brzo stvoriti čitavu armiju za hvatanje Luna i njegovog mornara. Jedva je pratio Lunove savete, smišljajući podvale i osvetu. - Za početak ćeš još ovde.“napisau iscrpan izveštaj o »teroristima sitnog stopala«, odnosno o avetima u Parizu — prekide Lun Grajlovo maštanje o osveti. 62

— Ništa ne razumem! Kakve aveti? Kakva »sitna stopala«? pokušavao je Rap Graji da izgleda zapanjen. — O toj bandi znam dosta. Otkrio sam da si ti njen član zato što uži­ vaš u zločinima, i što te je to»učvršći valo« u tvom nacističkom uverenju - dodade Lun. - Našao sam u tvo­ jim spisima reportažu o svemu tome. Evo ti je, pa se podseti. Graji uze istrgnutu stranicu iz jednog francuskog časopisa, koju je dobro poznavao. Znao je i šta tu piše, jer je to nekoliko puta, s uživa­ njem i zločinačkim ponosom, čitao ove redove: »U Parizu je izvršeno više terorističkih dela. Na mestu svakog zločina ostala je poruka: »Hitler je bio u pravu«. Sam o u toku jedne sedmice izvršeno je* petnaest terorističkih zločina, u kojim a je ubijeno devetnaest, a ranjeno šest ljudi. Na poznatom pariškom »Marche au Puces« popularnoj »Buvljoj pi­ jaci«, pojavile su se gom ile čudnih »suvenira«: kukasti krstovi, naci­ stički šlemovl, fašističke zastave... Isto je i na »Foire a la ferraille«, odnosno »Vašaru starudija«! Na obe pijace pojavile su se i ploče s uspom enam a na fašizam, kakve su »Ratne pesme nem ačke armije« i »Glasovi i pesme nem ačke pobede«. Istraga odlične francuske policije dala je mršave rezultate: zaklju­ čeno je da se radi o rasizmu, a da sve organizuje dobro skriveno poli­ tičko podzemlje. Tupoumni turisti, naivni i patološki/ pokvareni ljudi kupuju nacističke trake i ordene, ignorišući pedeset m iliona mrtvih u drugom svetskom ratu. Sve je to u vezi sa terorističkim akcijama, čije su žrtve najčešće Aižirci, i drugi doseljenici iz severne Afrike. Uz njihova mrtva tela ost­ aju poruke: »Oslobodite nas ovog ološa - Hitler je bio u pravu«. Naj­ više ginu Afrikanci, poreklom iz Alžira, M aroka i Tunisa«. Oni su nabijeni u pojedine kvartove, neku

vrstu geta. Na njih se bacaju bom be i puca iz tajanstvenih automobila koji se pojavljuju samo pod zašti­ tom noći. Ubrzo je utvrđeno da iza svih tih akcija, od prodaje hitlerovske »slave«, koja je postala unosan po­ sao, na kome se ostvaruju basnos­ lovne zarade, pa do izne­ nadnih pokolja na ulicama u severnoafrikanskim getima, stoje bivši francuski saradnici okupacionih nemaćkih vlasti u drugom svetskom ratu, i mnogi »ugledni« ljudi, neonacisti, puni mržnje prem a na­ rodim a severne Afrike, koji žele da se oslobode. Sve se to uklapa u novu mrežu svetskog nacizma, kako to izjavljuje i sin zloglasnog Ajhmana. Oni žele da »obnove« slavu nacizm a...« Rap Graji, sedeo je sad vezanih ruku ispred Luna. Bio je nemoćan, i gušio se od besa. - Policija preuveličava dovitlji­ vost sitnih trgovaca - reće. - Ta priča o »bandi sitnog stppala« je izmišljotina. - Imam načina da saznam istinu - reće mu Lun, sad već ljut. Onda Lun donese špric i uplaše­ nom Grajlu ubrizga sredstvo na bazi tricijanoam inopropena, droge za menjanje svesti. Posle pola sata Gra'jl je poslušno pisao o svom učešću u toj bandi. Navodio je dokaze i imena i na kraju se potpisao. Lunu nije bio potreban taj izveštaj. On je već nekoliko m eseci pra­ tio izveštaje o tim odvratnim zloči­ nima. U Grajlovim spisima i beleškama umeo je da dešifruje mnoge adrese i imena, pa je m ogao da utvrdi ko su članovi bande obožavalaca Hitlera. Grajlova iscrpna izjava bila je njegov prvi korak poslušnosti. Kad je prestalo delovanje droge, Lun pruži Grajlu da pročita šta 4e napisao. - Sačuvaću fotokopije ovog d o­ kumenta. Tvoji prijatelji znaće da

»cene« tvoj postupak — reće. Lun smejući se. Užasnut Graji klonu u sedištu. - Vidim da moram da slušam... Želim da živim, makar i tako što ću izvršavati sve vaše naloge - zak­ ljuči jedva čujno. Lun nastavi da- mu daje »savete«. i nabrajao mu je šta treba da učini da bi otkupio svoj život. - Učiniću sve što budem mogao - obeća Graji, i zamoli da mu doz­ vole da se odmori. Bolela ga je glava, a u ustima mu je bilo gorko. Žudeo je da se opije, i zaboravi sve. Graji je preklinjao da mu daju pića. - Dobićeš i jelo i piče, proždrljivi lešinaru! — reće mu Makferson, i opet sveza Grajla. - Odvedi ga. Same - reče Lun. - Iskrcaćeš ga posle mene. Kad se on nade na obali, njegova izjava o bandi-u IPar izu biće već na putu. Ja ću je dopuniti nekim važnim deta­ ljima. Graji ga: osinu pogledom punim mržnje. - Pazi da ne učiniš neki pogre­ šan korak, Grajle - opom enu ga Lun. — Možda se dugo nećem o videti, ali znaj da sa obe strane tvoga puta zjape provalije smrti. Svi gang­ steri već znaju da sam te oteo. Možda će jednog trenutka posum­ njati u tebe. To ti je provalija s jedne strane. Na drugoj strani su policije koje te traže. A tu smo i ja i moji prijatelji, spremni da te gurnemo u jednu od te dve provalijo, sam o ako se ne držiš date reći. - Bićete zadovoljni... Biću i ja zadovoljan... Neću u p rov a liji... reče Graji, gušeći se, ali ne od kaja­ nja i slabosti, već od hastupA besa i mržnje. XI Bilo je već dvadeset i dva sata kad Samjuel Makferson izvede vo­ zanog Grajla iz skrovišta. U hod­ niku mu brižljivo veza maramu 63

preko očiju i povez utvrdi širokim flasterom preko zloćinčevog čela i lica. — Lun je rekao da ću dobiti doku­ menta i novac — reče Graji zabri­ nuto. — Sve ti je u neprom očivoj vre­ ćici o vratu, iako bi bilo bolje da ti je tamo om ča za vešala, sto ti krva­ vih noći! - odbrusi Makferson, i grubo ga gurnu. — Zašto su mi vezane oči? — upita Graji. - Ne pravi se naivčina, jezičino besnoga psa! Baš bi mi trebalo da vidiš ime. izgled i mesto na kome je brod usidren, pa da mi pošalješ na vrat sve snage lučke policije, i ko zna koga još - objasni mu M akfer­ son. - A, tako... Nisam ni pom iš­ ljao... Gde čete me iskrcati? upita Graji. - Vidi ti. devet mu mekih babljih trbuha, kako je razmažen ovaj svi­ leni ubica! - gunjdao je m ornar podižući Grajla, i spuštajući ga u laki motorni čam ac. - Baš ću ja da iskrcavam takvo đubre. Jednostavno ću da te gurnem u prljavu vodu iz­ među usidrenih brodova. Dok ispli­ vaš i odvežeš oči. biću daleko od tebe. Graji s ogorčenjem pomisli kako Lun i njegov m ornar ne zaborav­ ljaju ni na šta. U njihovoj blizini osećao se nemoćan. Zabrinuto je raz­ mišljao kuda da ode. i kako što pre da nabavi oružje. M ornar mu odveza ruke. i odmah ga gurnu u vodu. tako silovito da Graji potonu najmanje pet stopa. Kad je isplivao, trebalo mu je prvo da dode do daha. a onda je pli­ vajući. skidao povez sa očiju bolno kriveći lice. Gušio ga je smrad iz pristaništa. Kad je. konačno, m ogao nešto da vidi. nalazio se između dva ogrom na, još neistovarena broda, u zapadnom delu luke. Znao je da m ora oprezno da ispliva, jer ako padne u ruke policiji, ili carinskoj straži, lako je m oguće da se odmah 64

nađe u zatvoru. Fotografije s njego­ vim likom bile su već objavljivane u svim listovima i revijama. Uhvati se za jedan sidreni lanac, a onda osm otri luku. Ugleda nešto od čega mu srce radosno zaigra. Između teretnih brodova u blizini bio je manji brod, koji je on dobro poznavao. Pamtio je i njegov regi­ starski broj, PP 8110, i ime - »Kapris vremena«. Graji zapliva prem a »Kaprisu«, i obiđe ga, da stigne do uskog drve­ nog mosta. Osvrnu se, i pope na most, a onda. pognuto, šmugnu na palubu. - Stoj. i digni ruke! - čuo je do­ bro mu poznat glas. - Dolazi prijatelj. Marsele! odvrati Graji, ali podiže ruke i priđe. - Graji?! - preneraženo, ali tiho reče Marsel Bukan. - Zar si našao moj brod sada kad te gone po će ­ lom svetu? Ulazi... Zašto si m okar? Je li ko video da dolaziš na »Kapris vremena*? - Bačen sam u rhore, a na •Ka­ pris« me dovela m oja luđa sreća odgovori Graji, i šmugnu u kabinu Bukan navuče zastore na kabini, i bolje osm otri Grajla. Njih dvojica su se znali još otkad je Marsel Bu­ kan, nekada pom orski oficir, uhva­ ćen u švercu cigareta. Zajedno su neko vreme švercovali oružje, i oba­ vili mnoge prljave poslove. Kad je zadnji put bio u Marselju, Graji se sreo s Bukanom, i dogovorili su se o švercu droge. Bukan je tako dobio poverenje jedne od najmoćnijih kri­ jumčarskih bandi, a Graji pet miliona franaka. Bukan je platio ribarski brod »Ka­ pris vrem ena, trideset i pet miliona franaka, a potrošio je još či­ tavu hrpu novca da ga preuredi. Policiji je odmah bilo sumnjivo za­ što je Bukan kupio brod: Sigurno se nije sprem ao na pecanje. ili da lovi rakove. Dok se Graji oslobađao mokre odeće. Bukan mu je pričao o tome

kako je već nekoliko puta prevezao po četiri stotine kilogram a droge. - Uvek sam maštao o idealnom skrovištu na brodu, koji ne može da pronađe ni najveštiji carinik ili poli­ cajac. Uživam švercujući im pred nosom. Oni znaju da to činim, ali ne znaju kako - ponosno je pričao Bukan. Svi krijum čari u svetu maštaju 0 idealnom skrovištu. Zar si ga ti izmislio? — reče Graji. - Noča& sam na brodu. Ti si vest u stvarima ove vrste. Pokušaj da nadeš moje skrovište, za opkladu od milion franaka — hvalisavo reče Bukan. Nemam vremena. M oram hitno na obalu. Daj mi neko odelo, oružje, i aparat za brijanje. M oram sasvim da izmenim izgled — ob ­ jasni Graji. Sat kasnije ubica Graji je bio obu­ čen u dobro odelo, koje mu me bilo malo tesno, ali ne toliko da to bude upadljivo. Dobro se obrijao, a onda je pažljivo preuredio svoje guste i sastavljene obrve. Postale su tanke 1 rastavljene. Prom enio je i način češljanja; začešljao je kosu niz čelo, tako da mu skriva visoke zaliske. Već je bilo teško da se u njemu pre­ pozna Rap Graji. - Uključićeš rne u posadu — reče na kraju Graji. - Znam gde ću dobiti dokumenta. Vraćam ti onih pet miliona i plaćam još toliko, da me skrivaš. - Znam da je opasno, ali, s malo sreće... - neodređeno prihvati Bu­ kan, - Imam dva pištolja, pa možeš da uzmeš jedan. - Znam da su oba dobra, jer ti znaš šta je oružje — odvrati Graji. Gurnu zatim pištolj pod sako, i s pouzdanjem iziđe na palubu. Neko vreme stajao je u senci kabine i posmatrao obalu, a onda m irno iziđe. Na carinskoj kapiji reče da je bio u poseti prijatelju, i pokaza pasoš na ime Frenk Bater. - Turist? - upita carinik, Fran­ cuz. 3* X - 100 (646)

Graji klimnu glavom, f upita k o­ jim se putem najbrže stiže do cen­ tra grada. Carinik mu ljubazno po­ kaza put, i zločinac nesmetano krenu dalje. Međutim, Graji je do­ bro poznavao Marselj, i nije želeo da ide u centar grada, nego skrenu ka najbližoj pošti. Iz javne govor­ nice nazva jedan broj u Parizu. Jav­ ljao je izvesnom Žozefu Espinu, što je verovatno bilo lažno ime nekog od voda banke »sitnih stopala« i iiskrslih aveti nacizma: — Ovđe Robert sa ostrva... Da, R obert!... Baš taj! - Treba da vam javim nešto važn o... Lun,.. Da, taj tobožnji kralj ponoći... On je na tragu celoj organizaciji... U tom trenutku jedna ruka po­ vuče preko Grajlovog ram ena kuku za vešanje slušalice, i prekide vezu. Graji se sledi, i maši se revolvera. Ali, čelični stisak ga tako ukoči, da, u uskoj kabini ni;je, m ogao ništa da učini. - Prilično je opasno što si već došao do pištolja. Umalo đa te pu­ stim da potegneš, pa da završimo priču — začu se Grajlu već poznat glas. Bio je to Lun. Graji okrenu glavu, i pogleda prem a vratima kabine, čije su staklo zaklanjala nečija ši­ roka leđa. — Samjuel stalno gunđa da smo pogrešili što smo te pustili. Želi da te veže u m ornarski čvor, a to je pri­ lično bolno. Ostanu čitave samo kratke kosti, a ni jedno rebro šaputao je Lun, ne dozvoljavajući da mu Graji odmah vidi lice. Onda Lun opipa Grajlu pojas, i oduže mu pištolj. - Prošetaćem o malo oko pošte, đa porazgovaram o - reče Lun, i pusti Grajla đa iziđe. Pred kabinom ga M akferson uze »pod ruku«, tako nežno da Grajla obli znoj. Zajedno pridoše da plate za neočekivano prekinuti telefon­ ski razgovor. Odmah zatim iziđoše iz pošte, i nađoše se pod starim drvoredom. 65

- Na prvom koraku si naleteo na sebi slične. Okani se tog Bukane, koji ti je dao pištolj i od«lo. D obro si se prerušio, ali već si posrnuo, i umalo da potoneš - govorio je Lun m irno i tiho. - Do davio, kako ste me našli?! - upita Graji zbunjeno. - Rekao sam ti da ćem o stalno motriti — odgovori Lun. - Bukan misli da niko ne zna za tajnu njego­ vog skrovišta. Već pri sledećoj plo­ vidbi, biće uhapšen. Na njega si nam ukazao, i njega si likvidirao. Policija će mu reći čijom je zaslu­ gom stigao iza brave. - Ali. otkud znate sve to?! - N atprirodne sile. duhovi, crna magija, i slične veštine - odgovori M akferson. i huknu prem a Grajlovom licu. pokušavajući da imitira strašnog duha. Ostavimo te priče. Grajle. Treba da se odm oriš, pa da sutra pronađeš šefove bande s kojom si ranije povezao Bukana. Prikupi podatke, i obavesti policiju o svemu: Možeš nekog od gangstera i da »iscediš«, da ti otkrije tajne reče Lun, i dade znak M akfersonu da pusti Grajla. Zločinac krenu bez reći, osvrćući se kao da je video duhove. Malo kas­ nije skrenu u poznate mu stare uli­ čice, i poče da trči. Cesto je menjao pravac. Uze i taksi, i njime se vozio neko vreme. U gužvi na jednoj autobuskoj stanici prede iz taksija, i vo­ zio se autobusom dve milje. Opet je lutao, osluškivao i, skriven u senci neke nastrešnice, ili kapije, čekao da vidi prati li ga neko. Bilo je već prošlo dva sata posle ponoći. Bio je spreman da se kladi i u svoj život da je zavarao trag i naj­ spretnijem uhodi. Stiže na dežurnu taksi-stanicu, i dade adresu jednog m alog pansiona. Odveze se u severno predgrade Marselja, g*de je bio taj pansion, i uze sobu. Baš u trenutku kad je pospana vlasnica pansiona htela da mu da ključ, zazvoni telefon. 66

- Ne znam nikakvog Grajla! odgovori ona pošto sluša reći ne­ poznatog. — Pitaću ovog gospodina. Graji se bio upisao kao Frenk Bater, pa je unezvereno gledao ženu, kao da je i ona neki duh. - Šta je taj rek ao? — upita Graji. - Kaže da pozovem Grajla. ili kako se već zove gospodin koji je upravo stigao. Graji uze slušalicu i jedva upita ko zove. - Ovde Lun i Makferson. Hteli smo samo da ti poželim o prijatno spavanje. O pom injem o te da do ju­ tra ne izlaziš, jer hoćem o i mi da spavamo, a dežurni duh ima nalog da te oslepi na jedno oko i da ti odseče uho ako nešto pokušaš - čuo je Lunov glas, isti k a c u pošti. - D a... Svakako.,. - progunda Graji, i klonulo spusti slušalicu. Odmah zatim pope se u siro­ mašnu sobicu i skide odelo. pa se očajan i uznemiren do krajnjih gra­ nica. uhvati za glavu obem a ru­ kama. Dugo je vrteo glavom i ču­ pao proredenu kosu.

- Releji su u redu, pa i mi mo­ žem o na brod. Prve Grejlove reći odjeknuće ujutro snažno u signalnom uređaju — reče Lun tiho Mak­ fersonu, jer Džejn je bila zaspala na sedištu. Tek u luci Lun je probudi, poljup­ cima. — Treba da onem ogućim o da Graji dobije Bukanovu pom oć — reče Lun. — Vas dvoje se popnite na brod, a ja ću da se odvezem do »Kaprisa«. Desetak minuta kasnije Lun baci na Bukanov brod. pom oću speci­ jalne strelice, kom adić kartona, na kojem je pisalo: »Graji ima opasne namere. Želi da ti otme brod. Ne primaj ga, ali ne pokušavaj da ga ubiješ, jer bi to bilo još opasnije. D obro obavešteni poznanik«.

Carinik ga je propustio u luku. pošto je prim io veliku novčanicu. Držao je kapiju otvoreriu za kola da galantnog atranca. Bukan je čuo udarac u vrata ka­ bine, i izašao je da osmotri, Primeti strelicu zabodenu u vrata i poruku. Čitao je psujući prokletog Grajla, i rešen da odmah otplovi na drugo sidrište. Trebalo je da o svemu obavesti i ljude za koje je doprem ao droge preko Sredozem nog mora. Možda je sve samo pakosna šala pa mislio je, ali je, ipak, rešib da bude opre­ zan. Sve novine u svetu bavile su se senzacionalnom otm icom Rapa Grajla iz denovskog zatvora. Svoje" sumnje Bukan je gunđao sebi u , bradu, budeći jedina dva ćlana posade, koji su spavali u za­ jedničkoj kabini. Ostali su bili pu­ šteni da provedu dve noći na kopnu. -k Kad je, ujutru ustao Rap Graji je razmišljao šta da učini. Ostao bi najrade u sobi i tražio da mu se tu donosi hrana. Danima ne bi izlazio, pa neka ga Lun uhodi! Ali, trebalo je naći sigurnije skrovište, jer sva­ kog časa policija može da otkrije, pogotovo što je sumnjiv vlasnici pansiona. A i Lun je imao m nogo načina da ga istera iz te jazbine. Međutim, Lun ga nije pustio da se m nogo koleba. U devet sati ćulo se kucanje na vratima, i jedan dečak doneo je pism a za Frenka Batera. Graji brzo otpusti dečaka, i otvori koverat; Pročita poruku na engles­ kom: »Na posao, Grajle! Ne treba gu­ biti vreme, jer vlasnica pansiona mog4a bi da se seti imena Graji. Možda baš sad čita jutarnje novine, u kojim a se tvoje ime vuče na pune dve strane Lun«. Sada je Grajlu bilo jasno zašto mu je Lun sinoć preko telefona spo­ menuo njegovo ime, iako je znao da mu novi pasoš glasi na ime Frenka

Batera. Ali, taj pasoš nije bio dobar, jer je fotografija na njemu odavala pravi Grajlov lik, pre brijanja obrva i menjanje načina češljanja. Graji pomisli da m ora da stupi u vezu sa Klodom Fužeom, starim vo­ đom krijum čara u Marselju. Raz­ mišljajući kako da to učini, dođe na ideju kako da mu Fuže om ogući da izmaknu Lunu. Ponosan novom nadom, siđe, i plati prenoćište. Ujedno plati da soba ostane rezervisana za sledeče dve noći, i dade bogatu napojnicu. Pomislio je kako će Lun kad sazna njegovu nameru da se tu vrati poverovati da je počeo da izvršava naloge. Odmah zatim Graji iziđe, i, ne osvrćući se,,ne žureći, i ne pokuša­ vajući da zavara trag, pode niz ulicu. Šetao je neko vreme, razm iš­ ljajući, i tražeći javnu govornicu. Kad je nađe, prelista imenik, i nađe broj Kloda Fužea. Okrenuo je broj, i dobi vezu. Ženski glas mu reče da gospodin Fuže nije kod kuće, da je već m esecim a na putu. — Neko ga zamenjuje. Obavezni ste da kažete da ga traži »Am basa­ d or«!... Da, »Am basador«!... Veoma je važno, i hitno... Raspitajte se kod nekog ko odgovara za sve u kući, a ja ću opet pozivati, nakon četvrt sata - govorio je Graji. — Biće potrebno pola sata - od govori ženski glas, i veza se pre kide. Graji potraži gde bi popio kafu ude u jedan ugodan kafe. Sa police za novine uze celu hrpu novina, poče da ih prelistava. G rozio se od onoga što je pisalo o njemu. Zalepili su mu naziv» »zločinac veka«. Čita­ nje i doručak nisu ga om eli da po­ traži telefon, čim je prošlo pola sata od razgovora sa ženom u Fužeovoj kući. Opet okrenu broj, i začu se sta­ rački, škripavi i šušketavi glas: — Ovde je vrtlar gospodina Fu­ žea! Šta želite? Graji je znao da to nije nikakav vrtlar, nego lično stari gangster 67

Klod Fuže. Vrlo malo ljudi je znalo to. - Da li su vam rekli ko traži? upita Graji. - Jesu... Ali, ja ne mogu ništa da učinim. Vrlo je teško da obavestim gospodina Fužea... Treba sami da se snađete odgovori lukavi Fuže. - To je nemoguće, uveravam vas! Jedva sam se izvukao iz gužve, i če ­ kam u kafeu »Sadiha«. Voleo bih da vidim nekoliko naših zajedničkih poznanika. Ako bi ste ih obavestili... Molim to učinite kako sami znate. - Ostanite tamo — kratko reče tobožnji vrtlar, i prekide vezu. Graji odahnu. Znao je da će sad Fuže naći način a preko svoje kom plikovane veze s podzemljom, da pošalje grupu gangstera da ga od­ vedu. , Čitav sat begunac je m irno sedeo u uglu kafea i ispijao konjak čita­ jući novine. Ali tad mu priđe žena iza šanka i upita ga; - Da li ste vi gospodin Bater? Graji klimnu glavom. - Zovu vas na telefon - đodade žena. popravljajući svoju keceljicu. Graji upita gde je telefon, i dobi odgovor da je u spremištu iza ka­ fea. U očekivanju pom oći od Fužea, Graji beše pom islio da je poziv sa te strane, ali se seti da Fužeu nije pomenuo svoje novo lažno ime. Lice mu se ukoči i, odjednom mu postade zlo. Ipak, sm ogao je snage da ode do telefona i podigne sluša­ licu. - D a... Bater ovde — reče s napo­ rom. - Da li nešto počinjete, Grajle? — upitao je Luna. - Počinjem, prokleti bili. poči­ njem! Ne ide to kako vi m islite.., Prvu vezu sam našao, i m oram da pričekam - odvrati Graji, i Ijutito tresnu slušalicu. Vrati ponovo za sto. zaklanjajući se novinama. Ali, često je gledao prem a vratima, i kroz veliki izlog kafea. Čekanje mu je kiđa:lo nerve. 68

Želeo.je smrt svima, a najviše Lunu. Kako je vreme odm icalo, sve više je bio kivan na Fužea. U mašti je vi­ deo sebe kako i sam koristi Fužeov pronalazak. Treba tajno da kupi lepu kuću, negde na Ažurnoj obali, a i proglasi se sopstvenim vrtla­ rom. Bilo je pet minuta do dvanaest kad se pred kafeom »Sadiha« zau­ stavi stari i prilično oguljeni veliki sitroen. Iz njega iziđoše dva momka, i uđoše u kafe zverajuci na sve strane. Ugledaše Grajla, i jedan mu priđe, dok je drugi ostao kod vrata, — Gospodine am basadore! — obrati mu se robusni momak u či­ jem se izgovoru isticao korzikanski naglasak, — Čeka,m vas. Odvedite me tiho reče Graji, i ostavi krupnu nov­ čanicu, na stolu. Kelnerica brzo priđe, i htede da vrati kusur, ali Graji joj je od­ mahnu. Izađe, i uđe u kola, stalno š? osvrćući. Na zadnjem seđištu biM su još dva gangstera! koji ga post-' aviše između sebe. Ona prva dva m om ka sedoše napred, jer jedan od njih je bio vozač. — Treba imati na umu da je m o­ guće da nas neko prati — upozori ih Graji. Četiri gangstera se glasno nasmejaše. — U Marselju nema takvog maj­ stora da prati naša kola dalje od drugog ugla - reče momak koji jesedeo uz vozača. — Molim vas da budete krajnje oprezni bar ovoga puta. Sumnjam da me neko prati - ponovi Graji. Nakon nekoliko minuta vožnje Grajlova nada da se ovoga puta »odlepio« od Luna stalno poraste. Kola zastadoše pred jednom velikom kapijom, koja se brzo otvori. Od­ mah zatim zatvori se za starim sitroeriom. Graji je sumnjičavo gle­ dao šta se događa.' — Brzo. momci, brzo! Prelazimo u druga kola! - reče vozač sitroena.

Odmah zatim odvedoše Grajla do jednih lakih i b r/ih kola za trans­ port robe. Uvedoše ga u furgon, na kojem nije bilo nikakvog prozorćića. Tri gangstera uđoše s njim; a četvrti natuče periku i naočare za sunce, pa zalupi vrata, i kola ubrzo krenuše, izlazeći u susednu ulicu. To je bio trenutak kada Grajlova nada poraste. Nije bilo nikakvog načina da Lun, ili neki njegov uhoda, prodre kroz kapiju, i pogodi da postoji izlaz u paralelnu ulicu. - Kuda se vozim o? - upita Graji. - To ni mi ne znamo. Sam o Žuk zna gde vozi. A možda i on treba da dobije novo naređenje - reče je­ dan od trojice pratilaca. - Kakvo mu je to ime — Žuk? — upita Graji. - Niko ne zna njegovo pravo ime. Zovemo ga Žuk. jer nam je on tako rekao — odgovori isti pratilac. - Da li će tamo biti neko od še­ fova? — upitao je Graji. - Zaveži, prokleto kopile! - izne­ nada viknu jedan od pratilaca, koji je do tog trenutka stalno ćutao. Zapitkuješ kao radoznala baba! Graji se lecnu. U Francuskoj ni­ kada se niko nije usudio da tako s njim razgovara, bilo da se predstav­ ljao kao »Am basador« ili pod ne­ kim drugim imenom. - Platičeš mi zbog tih reči, m om ­ če! - odvrati Graji posle nekoliko trenutaka. Zlovoljni gangster ga snažno udari pesnicom po licu. Graji htede da ustane, da se brani, ali ga druga dva momka povukoše nazad. Grajlov svet se rušio. On, koji je ubijao, mučio i terorisao ljude, naleteo je na Luna. Od tog trenutka kao da ga je ostavila sreća. M alopredašnja nada mu se pretvori u očajanje. - Kad šef sazna šta činite, biće mrtvih — reče, još uvek se nadajući da se radi o nesporazumu. - Slušaj, Grajle, - odvrati gang­ ster koji ga je udario, — prekini da dosađuješ, jer bi moglo da ti se desi

i nešto m nogo neprijatnije. Možda ćeš m oći da se opravdaš, ali sad te smatramo običnim izdajnikom, koji se prodao Lunu. ^ - Kakva su to optužbe?! Pa to je monstruozno! - kriknu Graji. - Već si izdao Bukana, i on je m orao da otplovi. U pozorio nas je na vreme. A sad, kad si čuo ovo. daj ruke. da te vežemo - zaključi Grajlu nepoznati gangster. Zbunjeni Graji bio je kao skame­ njen. Setio se Lunovih reči o tome kako ide između dve provalije. Sada je znao da pada u jednu od njih. Zažali što je uspeo da umakne Lunu. - Onda mi bar recite kud me vodite? Koga ću videti? - upita Graji. - U skladište azotnih đubriva uz obalu. Tamo možeš da nestaneš. U tom skladištu imamo mlin za mlevenje skamenjenog đubriva. koje je ovlažilo. Coveka tako samelje da se u smeši sa đubrivom ništa ne vidi. Svaki drugi čovek bi pom islio da to gangster pokušava da se našali na grub način. Ali. Graji je znao da takav mlin postoji, i da su tako ne­ stali m nogi koji su -smetali bandi krijumčara. - Znam to skladište, na šestom doku za rasuti teret - reče Graji jedva čujno. - Ti suviše m nogo znaš. Grajle - reče jedan od gangstera. - Da, m nogo više od svih vas. Zato ću da vam kažem nešto iz čega možete m nogo da naučite - odgo­ vori Graji, naprežući se da bude što mirniji. - Reci tu mudrost! - nasmejao se jedan od prisutnih. - Vi znate da sam ja Rap Graji, ali ne znate da sam jedan od najbo­ gatijih ljudi. - Vrlo zanimljivo... - Svakom od vas mogu da ispla­ tim onoliko funti novčanica od po sto dolara koliko je težak. Pa, mis­ lim da se čovek kakav sam ja ne melje u mlinu za veštačko đubrište! 69

- Znali sm o da si bogat, ali ne verujem o da si toliko težak - sad drugačijim tonom reče gangster koji ga je udario. - Valjalo bi da uzmemo nešto od tog plena. - Udarajući me po licu i izmišlja­ jući prljave optužbe, nećete nikada doći do krupnog zalogaja. Ja umem da umrem, a da prkosim pri tome - dodade GrajT Posle tih reći nastade ćutanje. Četvrt sata kasnije Rap Graji je ležao, svezanih ruku, nogu i usta, baćen među papirne džakove s dubrivom. Sa tog mesta m ogao je da čuje lupu ogrom ne mašine za mlevenje, oko koje se dizala prašina. Graji se gušio, bez m ogućnosti da se pomakne. XII Obučeni kao dva prilično zapu­ štena stara mornara, Lun i Makferson su sedeli u malom lučkom kafeu blizu šestog doka za rasuti te­ ret. Tokom dana pratili su sve što se'd og a đ a lo s Grajlom. Čekali su sad da padne mrak, pa da nekako prodru do njega. Već su bili dobro osmotrili sve prilaze i okolinu. Lun' je otkrio da je najteži, ali najsigur­ niji prolaz preko cevi za utovar iz skladišta. Bio je to prljav put, sav zasut prašinom. Njih dvojica su bili poneli m ornarske torbe s najnužni­ jom oprem om , i zadovoljno su zak­ ljučili da je dobro što imaju i male gas-maske, jer je preko cevi prolaz bez maski bio sasvim nemoguć. - Krenimo, Same - reče Lun kad se dobro smrači. Onu stranu skladišta od koje se odvajao splet velikih cevi svako je izbegavao, zbog debelog sloja pra­ šine na tlu i zagađenog vazđuha. Zbog toga tamo nije bilo ni do­ voljno svetla. Lun i M akferson lako prodoše neprimečeni. Nađoše p ro­ laz kroz zidove, uz same cevi, i sti­ goše u prostoriju ispunjenu tutnjem mašina. 70

Neko vreme su brižljivo posmatrali. Od grupe radnika koji su uba­ civali zgrudvano đubrivo u mašinu delio ih je zid. U taj deo skladišta retko je ko zalazio. Uskoro videše da se u dnu ogrom ne hale upališe slabe sijalice. Dva čoveka prodoše između gom ila džakova, i s jednog mesta nešto podigoše. — Pa to je Graji, uvaljan u pra­ šinu od đubriva - šapnu Lun, — Da se nije već ugušio? - upita Makferson. - Već dugo mu nismo čuli glas. — Nismo ni mogli - odvrati Lun, - Čuo si kad je neko, još pre četiri sata, rekao da se proveri jesu li mu usta dobro vezana. Polako pođoše napred, i proviriše iza nove gom ile papirnih džakova. Ona dvojica odgurnuše jedna vrata, koja su bila na šinama, a otvarala su se povlačenjem uz zid. — Zatvaraj brže da ta prašina ne prodre ovamo: — začu se nečiji glas. Prošlo je nekoliko minuta dok su Lun i M akferson m ogli da razumeju glasove. Konačno su samo čuli Grajlovo disanje. — Klode... Zašto ste mi sve ovo učinili? — pitao je Graji nekoga. Lun se brzo namesti da, kroz mali razmak između grubih vrata i dovratka, vidi ko se odziva na ime Klod. U prostoriji, koja je svakako služila za arhivu, bilo je nekoliko klupa, stolova i stolica. O ko jednog stola, na kom e je bilo čaša i boca pića, sedelo je pet ljudi. Malo dalje, na jednoj klupi, vezan i prašnjav, nekako neprirodno, ležao je Rap Graji. Među petoricom prisutnih bio je i vozač sitroena kojim je Graji bio odveden, kojeg su Lun i M akferson videli. Tu je bio i jedan starac, gru­ bog lica i izrazito velikog nosa. — Nije trebalo da me zoveš telefonom, Grajle - odgovori starac, po čemu Lun zaključi da je to Klod. - Nas petorica se ne sastanemo ni jed­ nom u godini dana, a danas si nas

ti naterao da to brzo učinim o O pas­ niji si od atom ske bqmbe koja bi pala na Marselj. - Zašto sam ja toliko opasan. Klode? Ja sam mislio da ću, ako zamolim za pom oć Kloda Fužea, doći na pravo mesto - reće Graji. - To bi bilo tako da te nije đavo uzeo pod svoje - odgovori starac. Kakav đavo?! - začuđeno upita Graji. Bio je to dijalog između Kloda Fužea i optuženog Grajla. Bilo je očito da je Puže vođa velike marseljske bande. - Uzeo te je najcrnji đavo. Lun, duh ponoći, koji m ora da umre, ili da nas ostavi na miru. Ti si njegov, Grajle! — optuži Fuže. - To je tačno. Klode - reče Graji. - Dakle, priznaješ... - Lun me je uništio, i bacio poli­ ciji u ruke. Onda me je otuda iz­ veo. .. On me muči i goni me da ot­ krijem sve koji su kao ja, i s kojim a sam sarađivao... - Eto, zato smo odlučili da te uklonimo zauvek. Tu je mlin, koji ne ostavlja tragove. - Ali, ja sam tražio pom oć da pobegnem od Luna. Ja hoću da se osvetim! - Pričaš gluposti! Samo što dalje od tog zlog duha! - kiselo se nasmeja Klod Fuže. - Ja o tome više znam, jer se punih pedeset godina bavim ovim zanatom, u koji ti un­ osiš ono što te je i dovelo do propa­ sti. - Šta sam to rđavo uneo u za­ nat? - upita Graji. - Ti si običan ubica. Više se radu­ ješ ubistvu nego plenu - odgovori Fuže. - Čitao sam sve što je ovih dana pisano o tebi. Stvarno si preterivao, Grajle. - I to mi prebacuješ ti, Klod Fuže, strašni Klod? Ti, koji si ubio toliko ljudi! - Ubijao sam kad sam m orao! Ubiću i tebe, jer moram! Hoću mir i sigurnost za nas petoricu, i hiljadu

naših momaka. Hoću da se radi bez opasnosti od Luna! - snažnim gla­ som odvrati starac. - Ali, to je ludost! Ja imam m nogo novaca! Imam razvijene ve­ ze! Imam ljude u Parizu... Ostaje velika organizacija u N em ačkoj... u Londonu... Veze u Turskoj, i dalje, do Indije... Ja sam Rap Graji, i ne možete tako sa mnom! - padao je u vatru optuženi ubica, pred p 9 rotom sastavljenom od isto tako opa­ kih zločinaca. - Nema drugog izlaza. Danas je policija uhapsila devet naših ljudi, koje si ti znao. Žandarmi su prova­ lili u dva naša skloništa, u kojim a si ti nekad boravio... Zar još nešto treba da se dogodi? - nastavi Fuže da optužuje. - Priznajem! Sve je to Lun iscedio od mene. Ja ne znam kako i k ada... Qn može da hipnotiše... On ima otrove kojim a om am i ćovek a... On me je bio zgrabio. Tražio sam tvoju pom oć da ne služim Lunu, koji me goni da razbijem sve bande .■coje znam, i do kojih mogu da do­ đem. Zar ne shvataš, Klode? - Shvatam, ali he vidim izlaz... Lun ti je isprao mozak, i napravio od tebe svog slugu! - Nije, kunem ti se svim što mi je najdraže! Rado bih ga živog pekao, kidao u deliće, samo mu se osvetim! - Možda je tako, a možda i nije. Najbolje je da ti zauvek nestaneš... - Ali, ja imam novac u bankama širom sveta. Mogu da se otkupim hiljadu puta. Svi vaši krijumčarski poslovi, plaćeni mnogim životima, neće vam za godinu dana doneti koliko je mogu da platim za svoj ži­ vot. Spasite me od Luna!... Skri­ vajte me i hranite neko vreme, i imaćete ogrom ne koristi - molio je Graji. - Treba da uzmemo taj novac — upade vozač Žuk. Tek sad je Grajlu bilo jasno da je vozač sitroena jedan od Fužeovih najbližih saradnika. 7J

- Graji je u svakom trenutku spreman da nas prevari. Shvatite da ga je Lun pustio. To je nešto o čemu vodim brigu više nego o Graj lovom novcu — reće Fuže, očito se trudeći da pokaže svoju mudrost i staraćko iskustvo. - Ja sam se prom en io... Sada drugačije m islim ... Lun je uticao... — htede dalje da se brani Rap Graji. - Baš se toga plašim - prekide ga Fuže. — Lun te je promenio. Po­ red toga. ti nam smetaš ovde. A no­ vac ćem o ti ionako dobrim delom uzeti. Ima i za to načina. Neka se ostali izjasne! - Mislim da treba da ga odstra­ nim o dok razgovaram o šta da uči­ nim o — opet upade Žuk. Ostali klimnuše glavama, i dvo­ jica brzo vezaše usta Grajlu i odvukoše ga prem a vratima, zbog čega se Lun i M akferson brzo sakriše. Graji nije m ogao da se opire. Samo mu blesnuše suze besa i mržnje u očima. Dva gangstera ga odvukoše iza gom ile džakova, i grubo ga spustiše na tlo, a onda se vratiše, i zatvoriše klizeća vrata za sobom. Očajni Graji se tresao, a onda na­ jednom oseti nečije ruke na sebi. Bio je to Lun, nagnut nad zločin­ cem. - Ovde ti je mala mašinska puška, tipa ten, koji poznaješ. Imaš dosta municije. Odvezaćem o te, a ti napadni te koji hoće da te samelju u đubre - šaputao mu je Lun. Kad budeš hteo da bežiš, prati cevi iza mlina. Tamo je prolaz. Lun mu i pokaza taj pravac, i ob­ jasni mu šta dalje da čini. - Ne pokušavaj da ustaneš p ro­ tiv nas. Slušali smo sve što si g o­ vorio Fužeu, Žuku i ostalima — zak­ ljuči Lun. i dade znak Makfersonu da se njih dvojica uklone. Graji je bio dugo vezan i udovi su mu bili toliko utrnuli da je jedva posle uspeo da ustane. Lun je s tim i računao kad mu je m irno ostavio 72

mašinsku pušku s rezervnirti okvi­ rima. Graji je, ogorčen okrutnošću Kloda Fužea i ostalih šefova krijum­ čarske bande, sad mislio samo da se njima osveti. Kad utvrdi da do­ bro oseća sve udove,, i da čvrsto stoji, proveri mašinsku pušku, i pode ka velikim klizećim vratima. Naglo ih otvori, i viknu: - Podignite ruke, poroto lupeža! Gangsteri se naglo okrenuše, zureči u mašinsku pušku u Grajlovim rukama. Bilo je nečeg grotesknog u tome što ih je zločinac gori od njih nazvao lupežima. - Urazumi se, Grajle - poče Klod Fuže. - Hajde da razgova­ ramo. - Nema više razgovora! Molio sam da me spasete od Luna. Sada je on mene spasao od vas! - grm eo je Graji, pun zlobe. — Povući ću oba­ rač ako se ne podignete i, s rukama na temenu, ne stanete uz zid. Fuže i ostali znali su da se Graji neće dvoumiti da ih ubije. Prvi ustade, i pođe ka ziđu, Klod Fuže. Ostali su ga polako sledili. Možda bi Graji učinio nešto drugo da u tom momentu kroz su ­ protna vrata ne uđe onaj momak koji ga je udarao i vređao. Gang­ ster zapanjeno osmotri, zbog čega kasno potegnu oružje. Graji ga je već držao na nišanu, pa ga izrešeta dugim rafalom. - Ne okreći se, pucaču! - op o­ menu Graji Žuka. - Taj gad je sti­ gao ovam o baš u pravo vreme. Pošto p rov eri,d a niko ne gleda. Graji prom eni okvir s mecima, a onda se isceri, od ubilačkog uživa­ nja. - Idite u pakao, a Graji ostaje da živi kako može i ume! - viknu, i povuče okidač. Prvo pogodi Žuka. koji je taman hteo da naglo potegne pištolj. Žuk pade na betonski pod. Zatim popadaše ostali mlađi članovi bande. Jedino još nije bio pogođen Klod Fuže. On se polako okrenu, a Graji prekide paljbu.

- Pobedio si. Grajle! Ne pucaj da­ lje! - reće Fuže. - ućiniću sve što želiš. - Ne verujem ti. Klode, stari pri­ jatelju! - Mi nikada nikome ne verujemo. Hteo sam da te ubijem, jer sam smatrao da tš.ko treba. Sada ti možda smatraš treba da ja umrem. Porazgovarajm o... Bogat sam, m o­ ćan, i im am ... - Ali, nemaš naćina da me potku­ piš! Ja imam novaca, i ne mogu da te poštedim ... Neću da ostaneš živ, Klode. - Star sam, i biću ti od koristi. Pobedio si. Grajle. - Nisam pobed io... Sam o sam se spasao od tebe. Klode - zaključi Graji, i pom eri mašinsku pušku. Molio sam i ja tebe, ali tebi to ništa nije značilo. Umri. Fuže! - Ne. preklinjem te! - viknu stari zločinac Klod Fuže. Ali, mašinska puška iz Grajlovih ruku zasu ga kuršumima. Graji je pucao sve dok je bilo metaka u šaržeru. Kad pucnji prestadoše, brzo opet prom eni šaržer. Kroz otvor­ ena vrata dopreše pucnji gangsters­ kih stražara. Graji posla jedan dug rafal u hodnik, i brzo se povuče. Gurnu klizeća vrata, i potrča ka drobilici! koja je ujednačeno radila. Otkri prolaz pored cevi, i potrča. obnovideo i prestrašen. U jednom trenutku oseti kako mu neko istrže mašinsku pušku iz ruku. ali se otetura dalje.

Prateći Grajla, koji se teturao prem a obali, dva m ornara s tor­ bam a išli su kao da ih se on ne tiče. Graji je bio izišao iz oblaka pra­ šine. i bežao je dalje. - Ne trudi se m nogo da se sa­ krije - reče Lun. - A kud sada može da ode? upita Makferson. - On sad instiktivno beži sa mesta zločina. Zna da će svakog tre­

nutka ovaj deo luke preplaviti poli­ cijske patrole. Toga treba 1 mi da se setimo — odgovori Lun. - Nisi mi dozvolio da mu pom og­ nem u obračunu s bandom. Ne mogu da ga gledam kako posrće. Trista mu gangsterskih gadova, pusti da ga mlatnem. ili da mu dam da predahne — reče Makferson. Lun se nasmeja. i M akferson ga. upitno pogleda. - Zar je smešno to što želim? - Smejem se zato što sam i ja pom islio isto to — odgovori Lun. Požuriše zatim da uhvate Grajla. Zločinac beše stigao do ogrom ­ nog brda peska. istovarenog tu za gradilišta u gradu. Tiho je kašljao, pokrivajući lice šakama, da bi se to manje čulo. Kad mu Lun i M akfer­ son pridoše. s dve strane, tupo ih pogleda i. prekidan kašljem, reće; - Ostavite me. m om ci... Nemam novaca, niti išta vredn o... Možete da me ubijete, ako vam to čini zado­ voljstvo. .. Isti sam kao vi. - Onda hajde s nama - reče mu Lun. izmenjenim glasom. - Ne mogli ni da ustanem... A i. kuda bih s vama? - Treba da prenoćiš, i da se od­ moriš. Imao si krvavo veće. sto ti džakova veštačkog dubriva! - od­ govori Mikferson. Graji se trže, jer ta psovka ga podseti na Makfersona. - O pet... Opet vi!... Ničete svugde! - Uvek smo gde treba. Da nije tako, ti bi bio samleven i bačen u veštačko dubrivo - reče Lun, i pomože mu da ustane. Graji je koračao između njih do vlažnog i m račnog stepeništa uz koje je bio vezan M akfersonov m o­ torni čamac. Nije se protivio ni kad mu svezaše ruke ni kad mu staviše zavoj na oči, i oblepiše ga flasterom. Kad je m ogao opet da vidi, prepoznade sklonište na M akfersonovom brodu. Na stolu je bilo hrane i 73

pića. M akferson ga sam o lako ćvrgnu po čelu, i reče mu: - Ovde možeš m irno da spavaš. Gangster žudno otpi iz boce pune viskija, a odm ah zatim, ne gledajući šta čini Makferson, potraži vrata kupatila. Zbaci sve sa sebe, i pusti mlaz vode, da mu spere prašinu iz skladišta. Svo vrem e je kašljao, ali to ga nije om elo da potom, jede, i skoro isprazni bocu francuskog v in a Za­ tim oseti da nema snage da se obuče. Bio je sam u skrovištu. Bacio se na ležaj, i pokrio debelim ćebetom. • N ekoliko trenutaka kasnije već je spavao.

Sledeće noći Graji se opet našao u gradu, ali sada bolje maskiran i opremljen. Imao je dva lažna pa­ soša, tako majstorski falsifikovana da ni najbolji policijski stručnjak ne bi posumnjao. S dovoljno novca u džepu, jer ga je Lun snabdeo onim novčanicam a koje je uzeo iz »kuće smrti«. Graji beše kupio kofere, un­ ajm io kola i sprem ao se da izvrši Lunove zahteve. Pre toga je, ipak, pokušao da umakne u Spaniju. Vozio je putem za Monpelje, uveren da ga niko ne prati. Pred M onpeljeom zaustavila ga je policijska patrola. - Zam oljeni sm o da vas zausta­ vim o — poče mu policajac. Graji upita: - Zašto? - Zaboravili ste važna dokum enta vaše trgovačke kuće. Rekli su da nemate uza se sve što vam treba za odlazak u Spaniju objasni policajac. Graji je nekoliko trenutaka klo­ nulo razmišljao, a onda zaključi da nije umakao, i okrenu kola. Vrati se u Marselj, i narednih pet dana ra­ dio je užurbano, kao u nekom za­ nosu. Policija je tih dana često nekud jurila, jer ju je neko obaveštavao o 74

m estu g d e se kriju p ojed in i traženi zločin ci. G raji je ob ila zio m esta k oja je od a vn a znao. L ičn o je p ozn a va o m n oge z ločin ce u M arselju, pa mu nije b ilo tešk o d a ih p re p o zn a i da obavesti policiju. Sve to, uz o p širn o p isan je štam pe o »ob ra ču n u izm eđu ban di«, z a p o če ­ tom sm rću K loda Fužea i njegovih ljudi, izazvalo je su k ob e u p od zem ­ lju. S u m n jičen ja su se p retvorila u ob ra ču n e. U toj m utnoj vodi p olicija je lovila n a sve strane. G rajlov p o ­ h od u p odzem lje izazvao je lančanu reakciju. G raji je p ra tio sve što je štam pa pisala. P očin jao je d a o s e ć a ču d n o zad ovoljstvo z b o g p o k o lja k oji je izazvao. U jed n om trenutku odluči d a i sam ubije p o n e k o g gangstera. Ali, čim je k u p io d va pištolja, dobi telefon sk i poziv. - B aci oru žje k o je si ku pio! n aredi m u Lun. - T o bi m og lo da te od ved e u neprilike. O v d e si v e ć u či­ n io dosta. T reba d a k re n e š u Pariz. - K ako sve d a zn a te ? - p ita o je G r a ji zn aju ći d a n e će d obiti o d g o " vor. - V ažn o je d a znam , a ne k a k o kaže Lun. - Otputuj u Pariz. Tam o je u h ap šen o m n o g o tvojih p rijate­ lja, ali neki se i skrivaju. T reba da ih pron ađeš. - D a ... S p rem a n sam d a k ren em - p om irljiv o re če Graji. - Ali. m ogu li d a putujem p re k o Švajcarsk e. Želim d a u zm em nešto n o v c a i p oša ljem g a u-Etenovu... Č i­ tali ste d a je F ran soaz osu đ e n a uslovn o?

- Putujte preko Svajcarske odobri mu Lun. - A d a li ćete i v i ? ... — htede G raji da zn a h o će li sve v rem e Lun biti blizu njega. - Ja sam ta m o gd e želim , a p o n e ­ k ad i n a više m esta o d je d n o m — n aša lio se Lun. - K a k o ?... Ne m ogu d a vas shva­ tim, i to m i više s m e ta n e g o što m o ­

ram da izvršavam vaša naređenja - reče Graji. , — Traje to već tri stotine g o ­ dina. .. Ako baš želite da nešto shva­ tite, potražite u nekoj biblioteci knjige o grofu Deniu de Sen Žermenu - zaključi Lun svoju šalu. - Ali, Graji to ozbiljno shvati, i raspita se gde bi m ogao da pročita sve što je napisano o tom grofu, koji je zbunjivao savremenike, i čija tajna nije ni do danas razjašnjena. Pokupova knjige, i pronađe u antik­ varnici komplet časopisa koji je is­ koristio staru legendu o čudnom čoveku za zanimljiv feljton. Sadržaj feljtona svodio se na sledeče. Poslednje godine, i poslednjeg dana, sedam naestog veka, u Ulici Irondel, u Parizu, dogodila se čudna tragedija. O tome kako je do nje došlo postoja,li su sam o oskudni podaci. Stari udovac Dima živeo je u svo­ joj kući, koju je preuradio tako da je na drugom spratu, pod krovom, im ao svoju malu astronom sku op­ servatoriju. u koju nikoga nije pu­ štao, sem nekih tajanstvenih g o ­ stiju. Oni bi došli noću, ogrnuti crnim plaštovima, i na poslednjem spratu, u opservatoriji, upalila bi se svetla. Posle bi otišli. Inače. Dima nije im ao prijatelja, i nikoga nije prim ao u kuću. Jedino mu je sva­ kog petka u tri sata, punih trideset godina dolazio neki tajanstveni čovek, uvek jašući mazgu. Bio je visok, m račnog pogleda, sa tri uvek otvorene rane na čelu. O grom na crna mazga, koju je uvek jahao, takode je im ala otvorenu ranu na levom boku. Ljudi su se krstili videći tog ta­ janstvenog jahača. Neki radoznalci pokušavali su i da ga prate, ali on bi uvek nestao kod Groblja nevinih. Zadnji put taj čudni jahač stigao je 31. decem bra 1700. godine. Stari, ali uvek zdrav i krepki Dima bio je sam kod kuće. Pekar iz susedstva

čuo je kako se tel-r prispeli jahač i Dima svađaju. — Nikada! - vikao je stari Dima. Ostale reći nisu se razumele. Glas drugog čoveka, tajanstvenog jahača ranjene mazge, tutnjao je kao grmljavina, ali je bio nerazum­ ljiv. Onda su zatvorili prozor, i pe­ kar nije m ogao ništa da čuje. Pola sata kasnije konjanik je otišao. Za­ tim su s raznih strana stigli Dimini ukućani. Vratili su se njegov sin i kći. a onda služavka. Starac je sišao bled, i oronuo. Re­ kao je da ide u svoju opservatoriju, gde nikada niko nije ulazio sem njega i njegovih tajanstvenih g o ­ stiju. Sada je rekao sinu i kćeri da, nakon dva sata dođu k njemu gore. Oni su poslušali. Provalili su vrata zaključana, iznutra. I prozori su bili zatvoreni iznutra. Nije bilo načina da starac iziđe, ali njega više nije bilo tu. Pozvali su policiju, i počela je istraga. Tražili su tajni prolaz, ali nije ga bilo. Tako je nestao stari Dima, i decenijama se pričalo o tom nestanku čoveka kojeg su smatrali alhemičarom, astronom om i astrologom, bo­ gatim tvrdicom i čudakom, a mnogi i slugom sam og đavola. Tajanstveni jahač mazge se nikada više nije po­ javio. Ostali su sam o spisi o svemu, u policijskoj arhivi, bez zaključka i rešenja. Pedeset i devet godina kasnije, na dvoru Luja XV, živeo je g rof Deni de Sen Žermen, oko koga je vrvelo od zagonetki- I mnogi njegovi lični ne­ prijatelji pokušavali su da saznaju nešto o njegovom poreklu. Bilo je to uzaiud. Pričalo se da je de Sen Žer­ men bio i šef tajne kraljeve policije. A da je bio poverljiva osoba, to je bilo, i ostalo, poznato. Jedne večeri kralj je upitao grofa de Sen Žerm ena šta misli o zagonet­ nom nestanku starog Dime; o tome se prepričavalo, eto, i posle skoro šest decenija. Tu je bio prisutan i jedan visoki policijski funkcioner, koji je grofu ponudio stare spise. 75

- Donesite mi samo neki pred­ met koji je Dima dodirivao - rekafc je de Sen Žermen. Sledećeg jutra donet mu je jedan spis potpisan rukom nestalog Dime. U podne je de Sen Žermen posetio kralja, i rekao mu: - Treba da se ponovo pregleda Dimina kuća. U uglu levo od vrata postoji jedna pokretna daščica par­ keta. Tamo je ručica koja otvara tajna vratanca. Odatle se stiže, us­ kim stepeništem niz celu kuću. do nivoa podruma. Tamo je mala pro­ storija. U njoj je telo davno nestalog Dime. Radoznali kralj je dao nalog da se sve proveri. Sve što je rekao grof potvrdilo se u toku dana. Nađen je kostur, a pored njega prazna bo­ čica, s tragovim a opijuma. To je probudilo kod kralja strah od smrti, i on jfe upitao de Sen Žermena nije li onaj tajanstveni jahač, koji je posećivao Dimu, bio sam đavo. - Ako veličanstvo želi da se učlani u red »Ruže i Krsta«, može da dobije odgovor. Drugačije ne mogu da vam ga dam — rekao je grof, i o b orio glavu. Ostalo je nepoznato je li se kralj učlanio u društvo mistika. G rof de Sen Žerm en ostao je još neko vreme uz kralja. Imao je m nogo neprijatelja, koji su tražili priliku da ga unište. Ta prilika im se uka­ zala kada je kralj, posle poraza u pom orskom ratu sa Engleskom, poslao g rofa Denia de Sen Žermena u tajnu misiju. Pokazalo se da je taj pokušaj rešavanja stvari preko tajnog emisara, a po predlozima zloglasne madam Pompadur, bio pogrešan, jer su Englezi bili već sklopili sporazum s Prusima. Kralj je izjavio da je Deni de Sen Žermen Otišao na svoju ruku. Tako je, de Sen Žerm en ostavljen na milost jed­ nom od najvećih neprijatelja, mini­ stru Šoazelu. G rof je m orao da em i­ grira. 76

Dakle, o njemu se znalo da je u Pariz došao kao slavan pronalazač, da je postao kraljev prijatelj, vodio tajnu policiju, em igrirao, i živeo da­ lje. Ali, o njegovoj prošlosti, godi.nam a starosti i poreklu, niko nije uspeo ništa da otkrije. Izdan i od kralja kom e je služio, g ro f je otišao u London, ali se vra­ tio u Holandiju. Danski, kralj Frederik II pozvao ga je u Kopenhagen, i im enovao ga za feldmaršala. Poverio mu je komandu nad armijom, koja je trebalo da zaustavi ofanzivu ruskog cara Petra III. G rof de Sen Žermen poveo je vojsku, i prekinuo snabdevanje protivničkih trupa. Kako je 15. jula 1762. godine ubijen ca r Petar III, rat je okončan. G rof se vratio kao pobednik, ali zavist političara i vojnika proganjala ga je do te m ere da je m orao da ode. Posle toga boravio je na dvorovim a u Petrovgradu, Nemačkoj, Belgiji, Italiji i Austriji. Zft sve to vrem e francuski mini­ star istraživao je poreklo de Sen Žermena, nudeći velike sume za tačne podatke. Ali, ništa nije saz­ nao. Neki su tvrdili da je de Sen Žer­ men rođen 1704. u Verčeliju, kao vanbračni sin Vitorija Am adea od Savoje. Drugi su tvrdili da je van­ bračni sin m ađarskog princa Rak ock og ... Bilo je m nogo priča i pret­ postavki, ali istina se nije znala. Prolazile su godine, a oni koji su pozna,vali g rofa čudili su se što se on ne menja. Uvek je izgledao mlad, i bio elegantan, čuvajući najlepše manire. Postoje neki podaci o tome šta se s njim događalo. Zna se da je 1779. bio gost princa Hesa, a 1781. nastanio se u Ekernferdreu, gra­ diću na Baltičkom moru, gde je, bez m nogo uspeha, otvorio fabriku boja. Umro je pošle tri godine od paralize. U knjizi umrlih Crkve Sve­ tog Nikole zapisano je: »27. fe­ bruara um ro je, a 2 . m arta sahra­ njen je čovek po imenu Sen Žer­ men. O njemu se ništa više ne zna. Posle skrom ne cerem onije sahra­

njen je u ovoj crk v i... U maju su nje­ govi posmrtni ostaci preneti na groblje u Ekenferdreu«. Zna se da je jednog novem bars­ kog jutra 1784. njegov grob nađen otvoren, i prazan. Četiri godine kasnije g rof od Sa­ lona, koji nije znao da je de Sen Žermen umro, sreo ga je na Trgu Sve­ tog Marka u Veneciji. De Salon je pisao gospodi Ademar, svojoj i de Sen Žermenovoj prijateljici: »... Bio je izvrsno raspoložen. Ele­ gantan kao i obično, a mlađi nego ikad. Na njega godine, izgleda, ne­ maju nikakvog uticaja...« Kad je pism o stiglo u Pariz, gde su svi bili čuli da je de Sen Žermen umro. sa jezom su se setili da je 1760. godine stara g rofica de Gerži pričala kako je g rofa Denija de Sen Zermena upoznala još pre pedeset godina, i da je tada izgledao isto kao tog momenta 1760. Sto godina kasnije, nem ački pi­ sac Oltinger tvrdio je da je sreo de Sen Žermena u kući svog prijatelja Žila Ženama, u Ulici Turon broj 8 . - »Baš sm o igrali bilijar, kad u sobu ude čovek srednjeg rasta, ele­ gantan, i uglađenih manira. Prija­ telj mi ga je predstavio kao g rofa Denia de Sen Žermena, i rekao mi da je navikao na njegove izne­ nadne pojave i nestanke. I u. mom prisustvu, dok sam malo skrenuo pogled, g ro f de Sen Žerm en je ne­ stao. Je li to bio on, živ i posle dve stotine godina, ili njegov duh? — pričao je Oltinger. O de Sen Žermenu kruže m noge priče i legende, koje kažu da je. osim toga što je proricao buduć­ nost. pronašao kamen mudrosti. Živeo je dvesta godina, odnosno još uvek je živ, kako neki tvrde...« Lun, kralj ponoći, znao je te priče i. legende, i hteo je da se našali sa zločincem Grajlom. Ali, nije znao kako će on sve to da primi. - Sam đavo...’ Lun je sam đa­ vo!. . . O n je D i m i ., j® Sen ž e r m e n ... O n je duh".. đ a o je G raji U svom kupeu.

gun­

A sve te reći slušao je Lun, vozeći ■se sa Džejn, dobro maskiran, u zad­ njem vagonu za spavanje, u istom vozu. M akferson je ostao na brodu, da otplovi prem a Londonu. - M ogao bi taj jadnik i da poludi - reče D žejn.« - Hteo sam da se nečim zabavlja dok putuje, da manje smišlja kako da nas prevari, i umakne nazad u podzemlje - odgovori Lun. - A zbog svega što je učinio i preživeo, m ogao bi da postane mistik. Slušali su dalje kako Rap Graji glasno razgovara sam sa sobom: - D a v o ... Ja sam p r o d a o dušu đ a v olu ... O n ide i skuplja d u še... Lun je đ a v o ... Proklet n eka je d a n ... A a k o bih m oga o i ja d a p ostan em d a v o ... Lu n ... Sen Ž e rm e n ... D im a ... D a većn o ž iv im ...

XIII K rajem juna p oče le su letnje vru­ ćine. Lun i Džejn su v e ć bili zam oreni, p ra teći G rajla p re k o Nem ačk e. Francuske i Engleske. Sve m an je je b ilo p otreb e d a g a drže u u verenju da sy n ep rek id n o u n jeg o­ voj blizini. Prilikom zad n jeg ra zg o ­ v o r a u Londonu, G raji je pitao:

- M ogu li još jednom da posetim svoju kći u Djenovi? Želim da je vi­ dim. .. Korektan sam. M ogu li? G las m u je b io čudan. Lun mu je re k a o d a m ože da p oseti Fransoaz, ali tek p ošto ob iđ e Š paniju i Tursku. Lun je zn ao d a više ne m o ra G rajla d a prati. Z lo čin a c je p osta o i k rvožedn i neprijatelj p o ­ dzem lja. A p olicije svih zem alja shvatile su d a im tajanstveni obaveštajac vredi m nogo, i d a njegovu tajnu treb a d a čuvaju. U julu su G rajlove z ločin a čk e b an d e bile uništene. Lun je m og a o d a prati G rajlov tra g p o vestim a štam pe. T a m o gd e je b io G raji, p o li­ c ija je u žurba n o hapsila, i otk ri­ va n e su m n oge afere. Poslednji »po'^Wo se u Rimu. M im or« z lo c iiia i,u ___ 7I

lanu i Torinu. Lun je znao da je sledeći Grajlov cilj Djenova. M akfersonov brod zaplovio je opet preko Sredozem nog mora.

■A '

Zadnjih nekoliko dana jula Graji je brižljivo uhodio svoje kćeri, i os­ matrao kuću. Usamljen, i u nenor­ malnom stanju duha. stekao je na­ viku da glasno razgovara sam sa sobom, čim bi se našao u situaciji da ga niko ne čuje. - Nije to m orala da ućini... Slao sam joj dosta n ovaca... Ali. ona je rođena prostitutka... Davo je i u njenom telu - govorio je u tre­ nutku kada je Lun uhvatio prvu pri­ liku da sluša ono što su emitovali mikro uređaji i Grajlovim zubima, besprekorno snabdevani bio-elektricitetom iz organizm a sarnog zlo­ činca. Lun je otkrio da se Graji smestio u malom pansionu nedaleko od »kuće smrti«, koju je izgradio za svoju kćer, a, po potrebi, i za svoje sklonište. Jedne večeri Lun ga pozva telefo­ nom. i reče; - Večer.as šetaj ispred svog pan­ siona. a sutra se preseli u hotel na Korzou Barsanti. - Već sam poverovao da nećete, da razgovarate sa mnom ... Šta ćete da učinite sa m nom ? — upita Graji. - Potrebno je da porazgova­ ramo. Mislim da je kraj tvom poslu, i da treba naći pravo utočište odgovori Lun. - Da... Razum em ... Šetaču no­ ćas i sutra pored tog hotela — odgo­ vori Graji. Lun prekide vezu. Te noći ugledao je Grajla. Jedva ga je prepoznao. Rap Graji je izgle­ dao deset godina siariji nego pre dva meseca. Elektro-punktacijom izmenjene obrve bile su mu pri­ lično posedele. Na licu mu 7«

m nogo novih bora. a leđa su mu se nekako čudno povila. Lun odluči da prekine Grajlovu misiju. Povešće ga na brod i, naroči­ tim postupkom- i lečenjem, izbrisati većinu onog što je Grajla gurnulo preko granice duševne tavnoteže. Zločinac je već bio pom alo lud. Izmeniti mu svest, i pustiti ga da negde na miru završi život, ili ga gurnuti u smrt - to su bila dva m oguća rešenja. Lun je mrzeo ubijanje, pa mu je preostalo samo prvo rešenje.

Posle šetnje, te večeri Graji još jednom osm otri kuću svoje kćeri. Video je kako ona dolazi s grupom devojaka i muškaraca, koje on nije poznavao. Društvo je bilo pripito, i sjurilo se u kuću uz glasan smeh i podvriskivanj,e. Bila je ponoć kad se Rap Graji iskrao iz sivog pansiona i, koristeći mali čam ac, obišao ogradu kuće. Znao je put kojim može nesmetano da stigne u podrum. S podrum skog stepeništa, sav u znoju, virio je u ogrom ni hol. udešen za sedeljke. O no što je video pogodilo ga je kao najteža uvreda. Na podu. na otom anim a i u fote­ ljama bili su goli m uškarci i devojke. Baš u tom trenutku Fransoza je. gola, stojeći na niskom stolu, začikivala jednog starijeg muškarca. On je pijano pokušavao da je mi­ luje, ali ona ga je gonila od sebe. — Za tebe nem a!... Nisi platio... Duguješ nam dvesta hiljada lira... Nećem o te više primati ov d e... Ko želi moj zagrljaj? - vikala je Fransoaz pijano. Jedan ugojeni prosed m uškarac s kosom nam azanom briljantinom, igrao je sličnu igru izazova ispred Fransoaz, ali na podu. O na mu u jed­ nom trenutku skoči u zagrljaj, i za­ jedno padoše na p o d G r a i l s a z n a o da je Fran. soaz svoju kuću pretvorila u neku

vrstu javne kuće. Za ulazak u n jen o »društvo« p la ća lo se p riličn o. A li sada je v id eo k a k o izgled a njen novi n aćin života. Bio je svestan d a je sve to p osled ica n je g o v og n a čin a života. M ožd a baš zato. u njem u sad buknu želja da ubija. O tišao je u rad ion icu , i p otra ž io veliki stari nož. k oji je tu b a c io d a mu posluži k a o g ru b a alatka. Brzo g a nade. i uključi m alu električn u brusilicu. P oče d a oštri nož. R đa .nestade s oštrice, i o n a z lok ob n o blesnu. G raji isključi brusilicu, i, p ri­ k ra da ju ći se, stiže na vrh stepen i­ šta. Prvo n asrnu n a g oja z n o g m uš­ karca, koji se baš o d v a ja o od Fransoaz. U dari g a n ožem u leda, i ovaj u žasn o jauknu, a zatim p ad e licem na tepih. S ledeća žrtva b io je on aj »duž­ nik«, koji izm a če sm rton osn om udarcu, i d ob i sam o du bok u p oseklinu p o kuku. Bežeći ka vratim a, zva o je u p om oć. Dva m u šk a rca poku šaše da. d elovim a nam eštaja. sp re če n a p a d a ča d a im priđe. Jedn a d evojk a se nade kraj Grajla. i o n joj p ro b o d e ruku k ojom se šti­ tila, a zatim je teško rani u ram e. O n a pade, cvileći. U bijao bi i dalje d a F ran soaz ne p od e na njega. O n a nije p rep ozn a la oca , n ego je stupila izm eđu n jega i , svojih »gostiju«. N asledila je a g r e ­ sivnost od svog oca. — Ubij m ene, prok leti luđače! — vikala je. — Pijana si, Fransoaz! D ođi u bi­ blioteku, pa ću ostaviti na m iru ove od vra tn e osob e! - reče joj Graji, i zgrabi je za ruku. O n a g a o g r e b a p o licu, ali on ju je sn ažn o vukao p rem a biblioteci. U baci je k roz vrata, i ude za njom , a o n d a ok ren u ključ. Iz h ola se ču lo k a k o n ek o od p ri­ sutnih poziva policiju, i p riča o m anijaku k oji ubija. Bili su p o p o n o ćn i sati. Lun je ustao, i uk lju čio prijem nik, da proveri ču je li se šta o k o Grajla. Č u o je

re ći Fransoaz Levari i G rajlov poziv k ćeri da d o đ e s njim u biblioteku. Lun i Džejn spavali su u a p a rt­ m anu h otela »A gape«. Lun p rob u d i Džejn, i r e č e joj da m o ra d a o d e da vidi šta se d og a đ a s G rajlom . - Ti m irn o spavaj. O stavi uklju­ čen u sihnalnu narukvicu. Probud iću te, i ču ćeš im a li šta važno, a k o zatreba. Im aću vezu i sa M a k ferson om — zak lju či Lun. n av la čeći laku letnju o d e ću i uzim ajući letnju tor­ bicu za stvarčice. U njoj je im a o pištolj, ključeve od iznajm ljen ih kola, i p otreb n e sit­ nice. O k a čivši torbicu o ram e, izide. U džepu na košulji b io mu je m in ija­ turni p rim o-p red a jn ik , a slušalicu, sk o r o nevidljivim ga jta n om d o v e ­ d enu d o uha, z a k a čio je k a o da je a p a ra t za gluve. Sve v rem e p ra tio je G rajlove reći, i zvu k ove o k o njega. U pa lio je kola, i k ren u o niz strm u ulicu ka zap ad n om delu grada, od ak le je treba lo đa brzo stigne d o Voltrija.

- Ja sam tvoj otac, R ap Graji, o d n o s n o R obert A tkinson, pod k o­ jim im en om si m e najduže znala g o v o r io je Graji, stojeći nad Fran­ soaz, koju je gu rn u o u jednu fotelju i p o k r io zavesom što ju je strgnu o s p rozora . - K olik o luđaka žele d a bude m oj o ta c?! N ikada te n isa m viđela! - reče F ran soaz pijano. G raji je sn ažn o oša m a ri, ali o d ­ m ah zažali z b o g toga. - O p rosti! Osvesti se! Slušaj šta h oću da ti kažem ! - vik a o je, sk oro jecajući. - Skloni taj krvavi nož! O dm akni se od m ene! - vrištala je Fran­ soaz. N jeno lep o lice p ostalo je ružno, a ' iza zovn o telo - odvratno. - M o g a o bih i tebe d a u b ije m ... Ma. šta to ja g o v o rim ?!... Ti si m oja k r v ... M oja k ć e r ... D o n e o sam ti 79

dokumenta o novcu koji ti pokla­ njam, .. Evo, sakriću sve ovde, među knjige,.. Zapamti, jer ovo ti treba, da napustiš prostituciju - govorio je Graji. Fransoaz, iako pijana, počinjala je da prepoznaje njegov glas. - Da li si ti Robert, moj stara­ telj? — upita. - Jesam!... Robert. tobožnji sta­ ratelj, a u stvari otac. Pravo ime mi je Graji, rekao sam ti to već davno! - odgovori Graji, ohrabren. - Bar glas možeš da mi prepoznaš! - G las,,. Isti je, ali izgled.,, Kako si ostareo!,,, Lice ti nije isto,,. O brve... Tako izbora n o... - Maskiran sam ... grozni dani koje sam proživeo izborali su mi lice... Obećaj mi da ćeš živeti na nov način. - Živeću kako budem mogla. Čuvaj se ... Nadi dobrog muža... Bogata si, zapamti! Doku­ menti medu knjigam a — ponavljao je Graji. Zatim Graji pođe prem a tapaciranim vratim a koja su vodila u spre­ mište. Ugleda veliku sliku preko njih. Skide je, i otkri zaključana vrata, preko kojih su bili pečati poli­ cije. Pored pečata bilo je zalepljeno rešenje o pečaćenju te prostorije. - Sakriću se ovde! Ti idi, jer čuju se policijske sirene — reče zabada­ jući nož između malih vrata i dovratka. Btesnim trzajima, otkide rezu, i vrata se otvoriše. Pečati se poki­ daše. - Zašto si napao ljude u mojoj kući? Sad ću opet u zatvor! - ku­ kala je Fransoaz Levan. - Oni će ispričati policiji čim e sam se bavi­ la! - Bićeš jednom puštena. Onda živi pametnije. Izlazi sad! — završi Graji, i gurnu je kroz vrata biblio­ teka. Ugleda, pri tome noćne posetioce kako se žurno oblače, da dočekaju policiju. Ubijeni m uškarac ostao je go. Ranjena devojka je pokušavala 80

da zaustavi krv vešom , i nije im ala snage da se obuče. R anjeni »dužnik« p ritisk ao je o b em a rukam a kuk. Kad stiže p oli­ cija, on prvi re če d a je nekakav m anijak n ap a o »m irn o društvan ce« u kući. P olicajci, s pištoljim a u rukam a, jurnuše na vrata »Icuće sm rti«, koju je njen tv o ra c još jed ­ nom okrvavio. Lun je stigao kasno. Z n ao je šta zn ači zavijanje p o lic ijs k ih . sirena. Zato zaustavi svoja k ola m alo dalje, i ostade u njima, p ra teći o n o što se d ogađ alo, p re k o Grajla.

— T a k o... D o b ro je što taj otvor još uvek stoji tu, d o b r o sak riven ... N esta ču ... Biču D im a i de Sen Žerm e n ... Biču v e č a n ... Ja jesam več a n ... Živeću u svakom velik om zlo ­ č in c u ..’ D ođi đavole, p o m oju du ­ šu!... S am o ja znam d a je Lun đavo - m rm ljao je Graji, lupkajući po b iblioteci: Zatim uđe u sprem ište, i p om eri police. U kaza se sef. G raji potisnu krugove, i pod njim p ro p a d e pod. Bilo je to baš u trenutku kad su p olica jci provaljivali vrata b ib lio­ teke. — A sad za m oju večn ost, prokleti đavole! O pet ću živeti, na d ru gom m estu ... A la je ga d a n o tr o v !.:. M iris b a d e m a .., Oh! — ču o je Lun kako g o v o ri Graji, A on d a se ču o još sa m o sam rt­ n ički rop ac, pa tišina, Lun je u k očen o sed eo u kolima. Bio je tužan, i zam išlja, zb o g svega što se tu dogodilo. Nije b io siguran d a je d o b ro p ostu p io što je G rajla n aterao da služi pravdi, m a k a r i na svoj podli način. O n i koji služe p ra vd i m oraju d a budu čisti. Z lo či­ n ac je op a sa n i k ao o ru đ e za k on a i pravde, — Eto šta je u čin ila jed n a m oja g ru b a šala s p ričo m o de Sen Žerm enu! G raji je b io suviše slab za

takvu šalu — mislio je Lun, rešen da nikad ne počini sličnu grešku. Samo je on znao otkud su potekle priče da je Lun ista ličnost koju je istorija znala kao astronom a i mu­ draca crne magije Dimu, ili grofa Denija de Sen Žermena. Znao je ot­ kud senzacionalni naslovi u m no­ gim bulevarskim listovima, u ko­ jima se pitalo: »Da li je g rof Deni de Sen Žermen još živ? Je li Donald Sikert, poznat kao Lun, kralj po­ noći, stvarno g ro f de Sen Žer­ men?. ..« Sledećeg jutra Lun je čitao priču o svemu što se dogodilo protekle noći u »kući smrti«, Rap Graji je

nađen u kom ori mrtav. Pored njega je bila bočica s ostacim a otrova'. Istoga dana jedan brod je otplo­ vio prem a Gibraltaru. Bio je to brod Samjuela Makfersona. Na pa­ lubi, sunčajući se, sedeli su Lun i Džejn Vitington. Ona je tražila na­ čin da ga obraduje. M akferson joj stiže u pomoć. Nje­ gove sočne psovke i šale izazvaše kod Luna osmeh. ^ Lun zagrli Džejn, lupi M akfer­ sona po mišici. - Sa šalama ne treba preterati! - primeti. Uskoro potom Lun i Džejn se povukoše u udobnu kabinu. Tu se oslobodiše crnih misli, predavši se lju­ bavi.

81

82

TEO DO R H. G R E J Č

Jadni Harlan

r Dejvid Harlan je bio dobar i p o­ šten ćovek. Nikada u životu ništa nije ukrao, ništa preneo preko granice bez pla­ ćanja carinskih dažbina, nikoga nije prevario. Cak je i ulicu prelazio samo na obeleženim pešaćkim prelazima, a automobil je parkirao samo tamo gde je to bilo dozvoljeno. Stanovao je na periferiji, u pri­ gradskom naselju, daleko iza Bronksa. Svakog jutra odlazio je na posao i sa posla se vraćao u isto vreme. I umesto d obroe i zas­ luženog odrnQ-^_ jg rCUće čsk aia Pegi, njegova supruga, džandrljiva starica koja po celi dan nije izlazila iz kuće, ni sa kim iz zgrade u kojoj su stanovali nije g o ­ vorila i koja je željno očekivala

muža sam o da bi imala sa kim da se svađa. Tako je bar mislio Dejvid Harlan. ★

- Jeste !i irr.ali težak dan. susede? - upita Dejvid Harlan in­ spektora Stokvuda. svog suseda sa istog sprata. - U policiji su svi darii isti! odgovori Stokvud. - Sva ljudska pokvarenost, niskost i zloba imaiu svoje veliko kod nas. - Nisu svi ljudi takvi! - uspro­ tivi se pošteni Dejvid Harlan. - Vi imate posla sam o sa onim najgo­ rim a inspektore! Ne možete po ša­ čici ljudi ceniti ceo ljudski rod! - Iskreno bih voleo da ste u pravu. Dejvide! Trideset godina 83

ra d im u p oliciji i m ogu slob odn o re ći d a sam svašta video i doživeo! N isam psiholog, n o m oje iskustvo m i g o v o ri d a se u svakom od nas k rije p oten cijaln i krim inalac. Kod n ekih to ne izbije celog života dok d ru gi nisu te sreće. - A od če g a to zav isi? Šta je to što n ek e od nas natera d a čin im o k rim in a ln a dela a neke n e? In spek tor otp i m alo hladne kafe. - O d čeg a zav isi? Na to je lako dati od govor. Ejvid H arlan ga je n etrem ice posm atrao. - O d situacije! N iko ne voli i ne želi d a radi takve stvari i dokle god je sve u redu, to većin i ne p ad a ni n a pam et! M eđutim , u od ređ en im k rizn im situ acijam a to im se čini k a o jedin i izlaz, k a o jedini n ačin da re še neke svoje n agom ilan e p r o ­ b lem e i tada se odlučuju na zločin! N aravn o - d od a d e in sp ektor Stok\'ud - o g rom n u većin u kad tad uh­ v a tim o i oni za to d obiju zasluženu kaznu, ali m ora m priznati d a jedan b ro j ipak ostan e nekažnjen! - N eke ne uhapsite! - za p rep a ­ sti se naivni D ejvid Harlan. In spek tor sleže ram enim a. - Da. nažalost to je tako! Na n ek e su m n jam o ali n em am o d o ­ v o ljn o d ok a za ni da ih u h apsim o a ne d a im sudim o, a na neke nikad ni ne p osu m n ja m o! - Susede! - O zbiljn o reče D ej­ vid Harlan. - To zn ači d a nam p oli­ c ija n ije dovoljno dobra! Edi Stokvud se n asm eja naivnoj ob zb iljn osti k ojom je H arlan izg o­ v o r io te reći. - Ne m islim d a je tako! Policija je d obra, ali ljudi nisu d obri! U osta­ lom, staro je p ra vilo da se zločin ne isplati i da kad-tad, PS ."Shad i p o sle čita v og niza godin a, istina ipa k izađe na videlo! P olicija uvek tra g a za istinom , ali tražiti on o što je istin ito ne zn ači uvek tražiti on o što je p oželjn o! Istine su p o nekad to h k o ružne d a se desi d a još u v re m e dok ih tražim o d u b ok o u 84

sebi želimo da ih ne nađemo! S druge strane, neobično je da su naj­ veće istine najčešće upravo one naj­ jednostavnije! - To znači da je običn o tačno ono što policajac prvo pomisli kad dođe na mesto zločina?! - Pa, otp rilik e tako! No. m n ogo teže je dokazati da se to desilo u p ra v o tako k a k o se d esilo nego zaključiti k ak o se sam d ogađ aj o d i­ g ra o! Istina če sto m ože da d onese sam o neprilike. N aravno, a k o se ne dokaže!

- Kako se oseća policajac kad zna ko je izvršio neki zločin a nema nikakve dokaze da bi m ogao zlo­ čin ca da uhapsi? - K ako se o š e ć a ? - Edi Stokvud p ređ e ru k om k ro z svoju v e ć p roseđu kosu. — O s e ća se gadn o! O se ća se n em oćn o, n eprijatn o, zga ­ đen je na sa m og sebe što m o ra da gled a k ak o se z lo č in a c m irn o šeta, k ak o mu se sm eje u lic e ... - I m irn o uživa p lo d o v e svog zlo­ čin a! - začudi se D ejvid Harlan. - Tačno, tako! - re zig n ira n o se složi in sp ek tor Stokvud. - Sve je i dalje u redu, n em a n ik a k v og skan­ dala. život se i dalje odvija, teče svo­ jim tokom . Skandal p o čin je tek kad mu p olicija u čin i kraj! D olio je još m a lo k a fe u šoljicu i nastavio. - Evo vam je d n o g tip ičn o g p rim era. Mlađ. zg o d a n čo v e k ože n io se sa dvadeset g o d in a starijom ženom, z b o g njenih m iliona. Brak od sa­ m og p očetk a nije valjao, n o kad je m už n aša o m lađu i zgod n u ljubav­ nicu, sve se još više iskom plikovalo. T rebalo je n a neki n ačin resiti se žene. Tada bi sve b ilo vrlo je d n o ­ stavno: N jem u bi ostali žen in i milioni, b io bi slob od a n i m o g a o bi da se ožen i sad ašn jom ljubavnicom . Dejvid H arlan slu ša a - M už i n je g o v a mladft’ prliotSIjica d u g o su razm išljali! — p ro d u ­ žio je Stokvud. - O d b a civa li su je­ dan plan za d r i^ im , ni jed an im se n ije č in io d ov o ljn o d o b a r i d ovoljn o

siguran. Hteli su da izvedu savršen zločin. Nisu znali da savršenstvo ne postoji : da je želeti postići savr­ šenstvo najveća od svih ljudskih glu­ posti! - Da li su ipak pokušali? — bio je nestrpljiv Dejvid Harlan. Inspektor se tužno nasmeja. - Da. Na njihovu a i ženinu nes­ reću, pokušali su! Dejvid Harlan se sav pretvorio u uho. Nije skidao pogled sa inspek­ tora. Edi Stokvud je zamišljeno pušio. - Na koji način? — nije izdržao Dejvid Harlan a da ne prekine pri­ jatelja u razmišljanju. Inspektor se trže. 1 — Kako? I vrlo jednostavno i vrlo komplikovano, istovrem eno! Zavisi sa koje strane se posmatra. Jedan od suprugovih prijatelja bavio se nekim istraživanjima u Južnoj Ame.rici. Dogovorili su se da istraživač na adresu žene koju je trebalo ubiti pošalje jedan paket! - Paket! - podiže obrve gospo­ din Harlan. Inspektor potvrdno kli'mnu gla­ vom. - Paket. Mali paket, paketić. A u paketu je bila kutija u kojoj se nala­ zio. .. Dejvid Harlan ga je netremice posmatrao. - U paketu se nalazila kutija u kojoj je bio leptir! - Leptir? Leptir! Argentinski leptir smrti! Tek izašao iz larve, tek što se izlegao. U vreme kad je paket sti­ gao, mladi suprug je bio odsutan od kuće, na nekom poslovnom putu i vratio se tek posle tri dana. Gospodin Harlan je ćutao i paž­ ljivo slušao. - Muž je prvo zvonio na vratima, a kad niko nije otvorio, svojim klju­ čem je otključao o ušao unutra. Zvao je ženu, ali se ona, naravno, nije javljala. Ušao je u jednu od soba i našao je mrtvu, Pored nje je bio otvoren paket. Pomislio je, ve-

rovatno, da je plan bio savršen i da su uspeli da izvedu zločin koji je nemoguće dokazati, ali tada je osetio lak ubod na vratu. Prineo je ruku tom mestu, ali već je sve bilo kasno. Poslednje što je video bila su m odrocrvena leptirova k rila... Edi Stokvud otrese pepeo sa ciga­ rete. - Plan je bio dobar i dobro je i izveden. Napravljena je sam o jedna greška, no ta je bila fatalna! Lice gospodina Harlana odavalo je neizrečeno pitanje. - Mladi suprug nije znao poda­ tak da čuveni argentinski leptir smrti po nekad može da živi i duže od tri dana! Neki zločinci ne ginu ni od ruke zakona, ni od ruku dru­ gih zločinaca! Ubije ih slučaj! - Ali to se verovatno vrlo retko dešava - usudi se da upita stidljivi g o­ spodin Harlan. - Retko ili ne retko ali se ipak dešava! Po nekad, desi se i da je po­ licija nemoćna, desi se da zločinac dugo uživa plodove svog zločina, ćak i godinama, no na kraju se uvek dogodi nešto što pomrsli sve planove, sruši brižljivo izgrađivane i ostvarene kom binacije i otkrije zločin! Dejvid Harlan ispije ostatke svoje sada već sasvim hladne kafe i oprosti se sa inspektorom. Izašao je na hladan hodnik zam iš­ ljenog izraza lica, dok mu je čelo bilo lako naborano.

Za dvadesetpetogodišnjicu braka. Dejvid Harlan je odlučio da supruzi kupi neki poklon. Iz svoje skrom ne ušteđevine odvo­ jio je hrpu dolara i rešio da ženi kupi m agnetofon. I to ne ma kakav magnetofon, nego neki od kvalitet­ nijih, srazm erno sumi novca kojom je raspolagao. Zašto baš m agnetofon? 86

Na to pitanje jedino bi on m ogao odgovoriti! Danima je obilazio prodavnice elektrotehničke robe. specijalizovane prodavnice, velike robne k u će... Na kraju je ipak našao ono što je tražio! Naj'noviji m agnetofon sa četiri zvučnika koji su se mogli rasporediti po prostoriji, tako da je zvuk dolazio sa više strana. — Da li je to stereo? - snebiva­ jući se upitao je mladog prodavca gospodin Harlan. Ovaj ga je sažaljivo pogledao. — Stereofonija! Ostavite to. to je prevazideno! Ovo je trenutno najno­ vije na tržištu! Kvadrofonija! Zvuk dolazi iz četiri različita pravca i stvara potpuno iluziju originalnog! Kao da nije snimak, potpuna prirod­ nost!... Gospodin Harlan ga je nepoverIjivo posmatrao. — Snim aćem o vaš glas! — Bio je mladić uporan. — Ako primetite bilo kakvu, ma i najmanju razliku, uzmite ga besplatno! Gospodinu Harlanu se m agneto­ fon veom a svideo. Bio je oduševljen! G ovorio je u m ikrofon i zatim slu­ šao sam sebe. Zapanjio se! Učinilo mu se kao da sam govori a ne da glas dolazi iz zvučnika. Reproduk­ cija je zaista bila izvanredna! Posle toga se brzo odlučio. Iako je cena bila m ožda i previ­ soka za njegove skrom ne prihode i plitak džep, nije više razmišljao. Izvadio je novac i platio. Mladi prodavač bio je zadovoljan dobro obavljenim poslom. »Simpati­ čan dedica!« — pom islio je. — »Si­ gurno kupuje m agnetofon sinu! Ili možda unuku?!« Ni jednog momenta se nije setio da bi postariji čovek m oga da kupi ženi za dvadesetpetogodišnjicu braka baš takav poklon: M agneto­ fon!

•Pri povratku kući. Dejvid Harlan je svratio u otmenu cvećaru i kupio 86

ženi ogrom an Duket crvenih karan­ fila. Tražio je da se cveće zamota u celofan i da se ukrasi srebrnastom pantljikom, Gospoda Harlan je primila cveče, nešto neljubazno progundala i sta­ vila ga u vazu. Nešto kasnije, odjeknulo je zvono na vratima. Dva raznosača doneli su jedan ogrom an paket i nekoliko manjih, Gospodin Harlan dao im je skro­ man bakšiš i prionuo na otvaranje velike kutije, raspakivanje manjih, sve pod budnim okom svoje nežne supruge. Kad se najzad ispod sloja papira, kartona i stiropora ukazala bli­ stava kutija magnetofona, gospoda Harlan je zaplakala od besa, Vikala je na svog zbunjenog supruga, pi­ tala ga od kuda mu ta luda ideja da kupuje m agnetofon kad ni on ni ona do sada nisu slušali ni radio, kad niko od njih nije voleo muziku, pitala ga kako ga nije bilo žao da za jedan m agnetofon da 575 do­ lara. .. Dejvid Harlan je bio kao izbezum­ ljen. - Draga, mislio sam da će te, po­ klon prijatno iznenaditi! - odgova­ rao je na sve njene grdnje i pre­ kore, no to nije ništa pomagalo. Iz­ gledalo je kao dolivanje ulja na va­ tru. Pegi Harlan postojala je sve bešnja. - Skoro šest stotina dolara! kukala je Pegi Harlan. - Raspi­ kućo, raspikućo!... Gospodin Harlan je zbunjeno treptao iza svojih rožnatih naoćara sa velikom dioptrijom. - Mislio sam da će te to obrado­ vati, Pegi! - neprestano je ponav­ ljao. Vf Od dana dvadesetpetogodišnjice braka, gospodin Harlan počeo je da se bavi novim hobijem. Ustvari to i nije bio nov hobi, nego njegov prvi hobi, njegov jedini hobi, pošto ni­ kada ranije nijedan nije ni im ao...

Svakoga dana kupovao je žice, kablove, m ikrofone, trake, nove zvučnike. Davao je novac za knjige iz oblasti elektroakustike, šeme po­ dvezivanja zvučnika, stručnu literaituru iz te oblasti... Po ceo dan je bio nešto zauzet oko magnetofona. Snimao je emisije sa radija i tele­ vizije, snimao je šumove sa ulice, autom obile u prolazu, cvrkut ptica lsa obližnjeg drveta. Džepovi su mu bili puni šrafova, utičnica, parčadi iic e , delova za m agnetofon... Gospodu Harlan je nov. odnosno prvi i jedini hobi njenog supruga dovodio do ludila. Ono vrem e koje H.e mirni gospodin Harlan ranije posvećivao njoj sada je trošio, po njenom mišljenju uludo, na m agne­ tofon. Pegi Harlan sada je počela da se oseća daleko više zapostavljena nego ranije. I dok m agnetofon nije bio u kuči ona se žaiila da muž nije dovoljno pažljiv prem a njoj. da ne razume njene probleme, da ne želi ni da je sasluša i pokuša da joj p o­ mogne, no sada joj se činilo da je f«uprug ni ne prim ećuje, što na^ravno uopšte nije bilo tačno. G ospo'din Harlan i te kako dobro je prim eSćivao svoju ženu, prerano ostarelu i Ipreterano nervoznu i zajedljivu jPegi i mislio je o njoj daleko više 'n ego što je ona i slutila. No, činjenica je bila da se sada, fkada bi dolazio sa posla, uvek u isto vreme kao i ranije, zadovoljavao [samo time da u prolazu kroz njenu fsobu dobaci »Kako si Pegi«? Ima li Inešto novo, draga?«, te je odmah odlazio u prostoriju u kojoj se nala^ ^ io magnetofon. ^ Prekore bi čula muziku sa traka, 'muziku koju je njen suprug sa to­ liko ljubavi i pažnje snimao, Pegi Harlan bi prosto osećala kaKo joj se penje krvni pritisak. y »Razbiču ga, baciču ga, pokvairiču ga!« — odm ah bi otpočinjala sa vikanjem, ali gospodina Harlana kao da njena vika nije naročito uz­

buđivala. Prekore i prebacivanja svoje supruge je čuo ali se na njih nije osvrtao. Jednostavno je nastav­ ljao da, kako je to govorila Pegi har­ lan, »gubi vrem e oko te glupe na­ prave za koju je dao skoro šest sto­ tina dolara... G ospođa Harlan je po ceo dan, uključujući tu i dobar deo noći, vi­ kala, galamila, kritikovala, grdila, prekorevala, bučno protestvovala, pa po nekad čak i psovala! G ospo­ din Harlan bi samo sagnuo glavu, skoro je uvukao u ram ena još više se smanjivši i zgrabivši, kao da je želeo da postane nekako što manji, da bi ga gnevne reči njegove uvredene supruge na neki način zaobišle. A imala je i zašto da viče jadna i zbunjena gospoda Harlan: Gde god bi krenula saplela bi se o neki kabl, produživač, gajtan, žicu. U svom rođenom stanu počela je da se oseća kao u nekom studiju. G ovo­ rila je da će m agnetofon nekom pokloniti, preklinjala je supruga da ga on negde odnese, pretila je da će zatražiti razvod iako joj to nije bilo ni na kraj pameti. Neprestano je nešto gunđala. O bično je počinjala time što je mirni gospodin Harlan dao za m agnetofon 575 dolara a tre­ bao je za kuću da kupi toliko da­ leko potrebnijih, neophodnih stvari, stvari koje već sve norm alne p oro­ dice već odavno imaju, a zatim bi je hvatao pravi bes i histeričnim gla­ som počinjala je da viče, da vrišti o svim svojim problemima, o svemu onom e što je već godinam a tišti. U svojoj prevelikoj dom aćoj ha­ ljini, koja je sam o još više isticala njeno preterano mršavo telo, sa trošavom i neočešljanom žutom ko­ som čiji su joj prljavi pramenovi padali u oči i u ogrom nim kućnim papučama, dolazila bi do vrata male sobe koju je njen suprug preu­ redio u svoju zvučnu laboratoriju, u svoj mini studio, naslanjala se jed­ nom rukom na zid dok je drugom držala bravu iz straha da on ne p o­ 87

kuša da zatvori vrata, i počinjala da viće. U takvim situacijama nije birala reći i nije vodila ni najmanje ra­ čuna o tome da ne povredi osećanja svog supruga. Nazivala ga je svakakvim im e­ nima, vredala ga, govorila mu da je ceo- život bio sam o sitan službenik, da je i sada ono isto što je bio i kad je započinjao da radi' i da će kao mali činovnik i umreti. Govorila mu je kako se kaje što se udala za njega kad je bila mlada i zgodna i m ogla je da bira muža, prebacivala je sama sebi zbog svoje gluposti, prebacivala je njemu što je nesposo­ ban za bilo šta, potsećala ga i nabra­ jala mu sve njegove drugove koji su zajedno sa njim otpočeli da rade a sada su već vrlo visoko, na dobrim položajim a i sa velikim platama, daleko većim nego što je njegova... Gospodin Harlan je uvek imao mirno, tužno lice. Ne bi umeo ništa da kaže, ni na kakav način se nije branio, nije čak ni pokušavao da se brani od uvreda i optužbi uvređene, razočarane i gnevne supruge. O bično bi sam o nem oćno slegao ramenima, što je nju samo još više nerviralo. — Zaista sam mislio da će te to obradovati. Pegi! — jedino bi se setio da kaže.

Soba od koje je Dejvid Harlan stvorio svoju malu zvučnu laborato­ riju, sve više se pretvarala u minija­ turnu radio stanicu. Gospodin Har­ lan je tu provodio sate i sate. Izlazio bi sam o da jede, a i to je po nekad zaboravljao. Sekao je trake, lepio ih, presnimavao, preslušavao po nekoliko puta. dosnimavao, trudio se da postigne što bolji kvalitet zvuka, što vferniju reprodukciju, pravio neke zabeleške. kontrolisao vrem e na svom časovniku, sam nešto govorio u m ik rofon ... 88

Tačno dva m eseca posle onako tužne proslave dvadesetpetogodišnjice braka, proslave koja je bila tužna uprkos svim nastojanjima gospodina Harlana da stvori neku prijatniju i vedriju atmosferu, g o­ spođa Pegi Harlan se iznenada, bez ikakvog vidljivog razloga razbolela i pala u postelju. Kao i svaki pažljiv i nežan su­ prug, gospodin Harlan je odmah hteo da pozove lekara, no štedljiva gospoda Harlan za to nije želela ni da čuje. — Nije to ništa! — govorila je. — Mali nazeb i laka reuma. Zbog toga ne mogu da ustanem. Sve će proći i samo, za to mi nije potreban lekar. Ništa ti lekari ne znaju i ništa ne mogu ni da pomognu. Ne Ne verujem im| Dali bi mi neki jeftin lek, neku obojenu vodicu i to skupo naplatili! Znam ja njih dobro! To se ponavljalo svaki put kad bi zabri­ nuti gospodin Harlan predložio da lekar dođe i da je pregleda. Ipak, kad ni posle nekoliko dana zdravstveno stanja njegove su­ pruge ne da nije krenulo nabolje, nego je naprotiv postajalo sve gore i gore, gospodin Harlan je zgrabio svoj stari šešir i požurio po lekara, ne pitajući ženu za dozvolu.

Lekar je bio stariji čovek, dobro­ ćudnog izraza lica. Pregledao je gospođu Harlan, pre­ pisao joj neke lekove, reka 9 joj da to nije ništa ozbiljno i da ne treba da bude zabrinuta i sa gospodinom Harlanom izašao u drugu sobu. Uhvatio ga je pod ruku i tiho mu rekao: — Vaša žena je obolela od vrlo retke i vrlo teške bolesti, gospodine Harlan! Pogledao ga je u oči i nastavio: — Ta bolest se zove paraliza cerebralis agitans. Gospodin Harlan ga je tupo posmatrao.

- Sta je to, doktore? Kakva je to bolest? Hoće li umreti? Ima li nade da ozdravi? Dok je odgovarao, lekar je skre­ nuo pogled. To ga je još više uplašilo. - Bolest se retko javlja. Uzročnik je za sada nepoznat. Uglavnom obolevaju starije osobe ili sasvim mala deca. Nastupa ili sasvim polako ili iznenada i naglo. Bolesnici zapa­ daju u neurastenićna stanja, lako menjaju raspoloženje, ljuti su, ne­ mirni, lako radzražljivi... Neki delovi mozga atrofiraju, prestaju da obavljaju svoje redovne funkcije... Dolazi do oduzetosti' nekih udova, najčešće polazi od ruku i nogu... Prišao je prozoru i nastavio gle­ dajući napolje. - Vašoj supruzi.je za sada jedna noga nepokretna. Kasnije će to kre­ nuti dalje. Deo po deo organizm a će obolevati i lagano se gasiti. Gospodin Dejvid Harlan im ao je tužno, izgubljeno lice i nerazumevajući je gledao u lekareva široka leđa. To je paraliza cerebralis agitans! - okrenuo se najzad lekar. - Bo­ lest protiv koje za sada ne postoji nikakav siguran lek! - Dalje! Sta će biti dalje? jedva je prošaputao gospodin Har­ lan. Lekar je zamišljeno grickao usnu. - Ne znam šta da vam kažem i da li uopšte nešto da vam kažem! M ožda je i bolje da ćutim! Gospodin Harlan ga . je preklinjući gledao. Lekar zapali cigaretu i ogleda se za pepeljarom. Gospodin Harlan je odm ah doneo jednu iz druge sobe i zakašljab se od dima, jer nije pušio. - Na kraju će nem inovno nastu­ piti smrt! - tiho je rekao lekar. Bolest će postepeno obuzimati celo telo!... Po licu gospodina Harlana videlo se da se jedva uzdržava da ne za­ plače.

Zamišljeno je pogledao lekara i prešao rukom preko ćela. - Kad to može da se desi, dok­ tore? Lekar otrese pepeo i napravi ne­ koliko koraka po sobi. - Ne, ne treba toliko da se bri­ nete. gospodine Harlan! Opasnost nije neposredna. M ogao bih da vam earantiijem da će vaša žena živeti naiiT’.anje pet godina. Naravno, ona će biti nepokretna, iTioraće da ima odgovarajuću negu. Biće ner­ vozna i razdražljiva, sa njom ćete morati da budete beskrajno strpljivi, da joj posvećujete mnogo vrem ena i pažnje... Tužnim i napaćenim licem gospo­ dina Harlana prođe zahvalan smešak. Pobožno se prekrstio i tiho proša­ putao. no ipak dovoljno glasno da ga je i lekar m ogao ćuti: - Bože, ipak ti hvala! Lekar je izašao napoje i polako za sobom zatvorio vrata. Nije želeo da uzbuđuje gospodina Harlana u velikom i iskrenom bolu. Žena treba da mu umre kroz najviše pet godina! Nije lako živeti sa tim saz­ nanjem! »M ora da mu je veom a teSko!« — pom islio je. »Očigledno je da je još uvek veom a voli i da joj je neobično privržen! Sasvim je izgubljen!« Zavrteo je glavom silazeći niz prljavo stepenište. »Jadni gospodin Harlan!« — po­ misli još jednom.

I posle ovog nesrećnog događaja, Dejvid Harlan nastavio je, koliko mu je to vreme dozvoljavalo, da se bavi svojim hobijem. Iako je sada daleko više vremena gubio negujući bolesnu suprugu, ipak je stizao da svaki dan po nekoliko časova provede u svom malom studiju. I dalje je snimao, brisao, presnimavao, dosnimavao, sekao i lepio trake, k om binovao... 89

I dalje su se p o ćelom stanu m ogli videti kablovi, gajtani i žice od m a­ g n e to fo n a , m ik rofon a , zvu čn ik a i p ojačala , sam o što sada g osp od a H arlan nije m ogla o njih d a se sapliće. O n a je n ep ok retn a ležala u post­ elji, a p o re d toga što je nju pažljivo n egovao, g osp od in H arlan je p reu ­ zeo n a sebe i sve k u ćn e poslove. Iako se sada m oglo oćek ivf.ii cia će prestati sa svakodn evn im vika n jim a i p reb a civ a n jim a svom mužu i p oku šati da shvati da g a zauzetost o k o nje sp reča va d a više pažn je p os­ veti m agn etofon u . Pegi H arlan je svakim d a n om posta ja la sve n ervoz­ nija. d o b ija la je p ra ve histeričn e n a p a d e ... O d k ak o je bila vezana za krevet posta la je u p rav o n esnosna! Susedi su k roz tanke zid ove m o­ gli d a čuju njen glas k a k o n ep re­ stano grd i g o s p o d in a H arlana. tvrd ogla vo mu z a m era i p reb acu je za sve č e g a bi se setila, zlovoljno gu n đ a o n jegovoj n esposobn osti za bilo šta, naziva g a svakakvim im e­ nim a. .. P olicijsk i in sp ek tor Edi Stokvud, k oji je sa svojom d ra žesn om žen om stan ov ao u stanu p o re d H arlanovih često bi prelistavaju ći n ovine p o dolask u sa p osla i zad ovoljn o pućkajući n a svoju lulu, slušao k roz tanke zid ove vik an ja i p reb a civ a ­ nja g o s p o d e H arlan i tada bi uvek p om islio: »Jadni g osp od in H arlan! Jadni strpljivi čov ek sa tužnim li­ cem ! K ako sam o m ože sve o v o d a izdrži?! Život je zaista p reteran o su rov p re m a nekim a!« I tada bi uvek b a c io p ogled na svoju slatku su prugu i b io z a d ov o­ ljan, b io v eom a zadovoljan, što i on a na sreću nije ista k a o i g o ­ sp ođ a H arlan!

- Pričekajte, g o s p o d in e Harlan! - d ovik n u o mu je. — A k o idete u istom pravcu, m ožete m e povesti! G osp od in H arlan otvori vrata sa desn e strane i ra zv u če svoje m irn o i tužno lice u neku n eod ređ en u g r i­ masu. k oja je treba la d a bude osmeh. - S am o uđite, g o s p o d in e Stok­ vud! D anas se n igde ne žurim . Na poslu im am slo b o d a n dan p a sam resio da ga iskoristim . Inspektor uđe u ford . p oku ša da se u dobn ije nam esti na lošem sedištu i zalupi za s o b o m vrata. - K ako vam je su p ru g a ? - o k re ­ nuo se k a g o s p o d in u H arlanu. N adam se da nije lošije n ego što je b ilo ? Č u o sam d a je lekar p on ov o d o la zio ? T užno lice g o s p o d in a H arlana se na trenutak z g rči od unutrašnjeg bola. - K ao što znate, o n a je n e p o ­ kretna. D anas joj je m a lo bolje, zato sam i ja uzeo slo b o d a n dan i rešio d a se m alo o d m o rim od svega! Inspektor g a pogleda. - Idete nekud van g r a d a ? - Da! - o d g o v o r i g o sp o d in H ar­ lan. - O d lu čio sam d a m alo odem na vazduh. K ren uo sam na p eca n je, iak o d o sada n ik ad nisam pecao. Č uo sam d a p eca n je sm iru je živce a baš to m i je sada i p otre b n o ! Inspektor Stokvud je o d o b r a v a ­ ju ći klim nu o glavom . Potpuno je ra zu m eo g o sp o d in a H arlana. »Jadni čovek!« — m islio je. — »Zaista je i zaslužio da se m alo o d ­ m ori! Provesti život, svoje najbolje g o d in e sa takvom žen om , a sada je još i n egovati b olesn u i stalno slu­ šati njen a p r e b a c iv a n ja ... Zaista mu se isk ren o d ivim k ak o uspeva sve to d a izdrži!«

N ek olik o d an a kasnije, pri p o ­ lasku na p osao, p olicijsk i inspektor Edi Stokvud zateće g osp od in a H ar­ lana p red ku ćom , k a k o ulazi u svoj a utom obil, jedan prastari, izguljeni ford . m

Sutradan, d ok je p o ob iča ju sedeo u svojoj om iljen oj fotelji i prelista­ va o d an ašn je novine, prvi sused g o ­ s p od in a i g o sp o đ e Harlan. prosedi

90

policijski inspektor Edi Stokvud, kroz lakši drem ež koji je počeo da ga obuzima nakon obilnog ručka, začuo je povike »Vatra, vatra, po­ žar!« Trgao se i protrljao oči, oslušku­ jući. Iz susednog stana čula se vika gospođe Harlan, što gospodin Stok­ vud već više nije ni zapažao, toliko se na nju navikao. »Verovatno mi se samo pričini­ l o ! « - zaključio je, ali tada odole, sa ulice odjeknuše uzvici »požar, izbio je požar!«. Izašao je na terasu i o d ­ mah prim etio da iz stana koji se nalazio ispod njegovog izbija dim. Pred kućpm se već okupljao svet a uskoro su stigli i vatrogasci. »Napustite stanove! Svi neka na­ puste stanove!« — vikao je jedan od njih kroz snažan megafon. — »Va­ tra može da se proširi! V eom a je opasno!« Inspektor Stokvud istrči u hod­ nik. Dok je prolazio pored vrata su­ sednog stana iznutra je ču o histe­ ričnu viku gospođe Harlan. - Ti bednlče! Kako se gorko ka­ jem što sam se udala za tebe! Nisi u stanju ni da zaradiš za pristojan ži­ vot! N esposo 6 an si za bilo šta!... Inspektor zastane i pritisne zvono. Niko se nije javljao. Niko nije otvarao. Samo se i dalje ču o razđražen glas Pegi Harlan. - N esposoban si đa zaradiš no­ vac. nesposoban da napreduješ u službi, ti nisi muškarac! Svi tvoji drugovi... Edi Stokvud snažno udari šakom o vrata. - G ospođo Harlan! G ospodine Harlan! — vikao je uzbuđeno. — Požar, čujete li me požar! Opasno je. treba odm ah da izađete...

- Da. da sam znala, da sam samo znala kakav si, nikad se ne bih udala za tebe! - vrištala je Pegi Harlan. - Ti bedniće, prokleti bedniče! Uništio si ceo moj život!... Edi Stokvud se osvrte levo-desno. Hodnikom su trčali zbunjeni ljudi i trudili se da što pre izađu iz zapa­ ljene zgrade. Povukao se malo unazad i naleteo ram enom na vrata. Tek iz drugog pokušaja uspeo je da ih otvori. Izletela su iz šarki i udarila o zid. Utrčao je u stan. G ospođa Harlan je i dalje histe­ rično vikala. - Za dvadeset pet godina zajed­ ničkog života nisi uspeo da kupiš nov automobil! Nikada nisam išla na letovanje! Nikada nisam imala skupu haljinu! Propalice, propali­ ce!... - Gde ste. gospođo Harlan!? vikao je Edi Stokvud kašljuči i gušeći se od dima koji je već napunio sobu. - Ja sam najnesrećnija žena na svetu!... — jecala je Pegi Harlan. - G ospođo Harlan! G ospođo Har­ lan! Zaboga čujete li me?! Gde ste?... Ušao je u drugu sobu. Ovde je bilo više dim a i ponovo se zakašljao a oči su mu zasuzile. Zateturao se i rukama uhvatio za sto. Iznenada se trže. Na velikom stolu bešum no je ra­ dio magnetofon. Iz zvučnika postavljenih u raz­ nim uglovima sobe vrištao je histe­ rični glas gospode Pegi Harlan. - Propalice, propalice, preva­ rantu. .. Prevario si m e... preva­ rio. .. Bila sam luda... Oh. kako sam sam o bila luda!...

91

PAŽNJA! SVESKA BROJ 647! DA BI OTKLONIO SUMNJU DA JE UBIO KAUBOJA SA SUSEDNOG RANČA, MLADI FARMER SE BORI PROTIV LOVOKRADICA ED KOTON, GLAVNI JUNAK PRIČE, NASELJAVA SE PORED GRA­ DIĆA GRINERA NA SEVERU MONTANE BROJNE OPTUŽBE KOJE PRETE DA ODVEDU KOTONA NA VEŠALA 1 ZAMKE KOJE MU POSTAVLJAJU NEPRIJATELJI STVARAJU UZBUDLJIV ZAPLET KOJr SE REŠAVA U KONAČNOM OBRAČUNU O SVEMU TOME ČITAJTE U NAŠOJ SLEDEGOJ SVESCI, KOJA NOSI NASLOV »JAHAČI U OLUJI«

92

JUNACI STRIPA 48 X 6 8 cin A Sd kiira

A IZ a g o r A2Teks A 3 Komandant Mark A 4 V e id B ie k ASKilTeler

PRIRODNE LEPOTE a X M c n fiO d ta a ra

0 2 Zalazak sunca 0 3 Alpski predN OC Jutrouium i O T P re d o k ^ OltabudovDjazero DSSunceukroSnjI DIOD rm usutonu DllSunceuzallvu D12Cnenepakne 0 13 Zlatna iuma 0 1 4 Šapat pakni O lS S i^ u m o n i 0 16 Savana

SPORT S 8 x 9 tc ffl/ S 0 dinara

E 1 Džokej na konju ESJamaha E7RofllPeterson ESDžoSajfert

LEPOTA ŽENE a X Secin/SOdInara

F2Žarkoleto F4Sanjarenje FSDevojka

G ŽIVOTINJE 6 8 . SScin/SO dinara

G 1 Persijska mačka G 2 škotski ovčar G 3 Lisičar sa kučićima G 4 Bele mace G 5 Prijatelji G6Mačići G 7 ^ e t n i mačići G8Lipk»ner GSVaUenikas

H

J

L

o

DIZNIJEV SVET

FATAMOHGANA

MOTORISTIKA •

NAIVA

88 X 98cffl/50dmira

88 X 98 cm/50 dinara

J 1 čežnja J 3 Devojk^nažalu J 5 Idilapodpalmom

LIĆoper L2 Motogucl

V

48

X

68 cm/2S dinara

HIPaja sasestrićima H2 MlkiMaus H3 Lunja, Maza 1Dabar H4 MallHljavata HSVendIlPetarPan HSMIIciMaus H7 Raja Patak H8 Allsauzemljl£uda H9 Pluton H10 PInoklo1Đuzepe

M

K USPOMENE

Različiti formati 50 iflnara 0 1 MljoKovačić:ALASI 0 2 Zuzanahiaiupova:

ZiMA 0 3 ivanRabuzjn:TRI

CVETA 0 4 PalHomonal:PTICE 0 5 lvanVečenaj:PEVEC

MUZIKA 68 X 98 cffl/SOdinara

68 X 98 ein/50 dinara

Kl Simpatija K2 Čar1sBronson

Ml JanAnderson M2 Dejv1d Kesidl MSMIkDžeger

N A R U D ŽB E N IC A (popunili Itampanlm ilovlffla) NIP »DNEVNIK«, OOUR NOVINSKO-IZOAVAĆKO ODEUENJE (Prodat*) 21000 33. oktobra 31. Ovim NEOPOZIVO NARUČUJEM alodoć* poaimro:

8ad.ButoMr

(navasti oznaku poatera) aarlju I broj (I količinu) Ukupan Iznoa o d ^---------------dinara platiću poitaru priHkom prl|*ma poatara. (uHcalbrog

(prazima I Ima)

(poManaUbrailmaaio)

(zanhnai4*) (avo|aruM polpla naniUoca)

ROTO BIBLIOTEKA ZABAVNI RO M ANI -

NOVA 8 C R U A X - 1 0 0

634. Li Floren Skot F. Skot

PLJAČKAŠI TAJANSTVENI RANČ

■635. Erik Alen F. G. Unger

VRUĆE OLOVO ISKUŠENJE DANDIJEVIH

636. Everet Džons > Li Floren

ODMETNIK LINK KOCKAREVA SREĆA

637 B. Artur B. Ford

PESMA REVOLVERA OSVETNIK U CRNOM

638 F. Ešton A. Martin 639 G. F. Unger T. H. Grejč

LUN 1REŽIJA UŽASA ŠTA JE DOKTOR PREĆUTAO BRODARSKI POKER PUCANJ U MILION DOLARA DOLINA SENKI ČEKANJE U AMARILJU

640 B. Barn B. Ford 641 Č. Martin T. H. Grejč

ZLATONOSNA POLJA LEŠ U OSMOM BAZENU

642 F. Ešton Teodor H. Grejč

LUN PROTIV KOSTURA , OTMIČAR RAT U DILINI BAJKI ZGODAN MOMAK

643 G. F. Unger R. Hariken .644 Šari Ekšbraja Teodor H. Grejč

POSLEDNJI BANDIT OSVETA MAJKLA HEJZLVUDA

645 G. F. Unger G. F. Unger

KLEJTONOVA PRAVDA ZVAO SE FES MEKEJ

646 F. Ešton Teodor H. Grejč

LUN U KUĆI SMRTI JADNI HARLAN

PRETPLATA Godiinja pretplata za 48 svezaka Iznosi, za naiu zemlju 518 di­ nara, a za druge zemlje 1.152 dinara Pretplatu treba poslati uputnicom, sa naznakom »ZA SERIJU ZABAVNIH ROI\AANA« i navodeći broj sveske od koje pretplata teče, na adresu: NIŠRO »DNEVNIK«, Novi Sad, žiro-račun 657-603-6350; za pretplatu iz inostranstva — devizni račun 65700-219-25730

ZABAVNI ROMANI ^illiliilllillllllllllllllllliiiliilllliliiiiiilllllllilllH ii

JAHAĆI U OLUJI B n o i6 4 7

ZABAVIM! R O M A N I

u •

FLOREfM

1 8 DtlMARA

H-|l

sledeča sveska