Ashton,Frederick - 26-Lun i Kobna Sifra

I K onu iHHU Broj 6 3 1

F R E D E R IK

EŠTOIM

N O V A se r ij a

x-noo sveska

6 3 n nSBO.

F r e d e r i k E š t;o n LUIM I K O B I M A Š I F R A V ili IM e g e n e r I LOPOVI

VOOE LJUBAV

BOTO BIELiCTEKA

D ire ktor NIŠRO »DNEVNIK.. VITOMIR SUDARSKl , Glavni i o d govorni urednik DUŠAN STANOJEV O dgovorni urednik S R B O U U B BUBANJ

R ecenzent: PIROŠKA MATIĆ K o rektu ra Š tam parije »Dnevnik., ie h n ič k i u re d n ik: SLAVKA BOSlMJAKOVIĆ riraž 40.000 p rim eraka - II izdanje

O vo izdanje o slo b o đ e n o je o sn o vn o g I p ose b n ih poreza na p ro m e t, a kto m S e kre ta rija ta za obrazovanje, nauku I k u ltu ru SAP Vojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. g o d in e Izdaje I štam pa »DNEVNIK.. Novi Sad, B ulevar 23. o k to b ra 31. B ro j ž iro -ra č u n a : 65300-603-6350. »DNEVNIK.., N ovinska izdavačka štam parska radna organizacija, OOUR IZ DAVAČ KA DELATNOST

I IIF .D E R IK E Š T O N

Ion i kobna Šifra

I - Halo, M ark! Da li me dobro ču­ ješ? — govo rio je visoki muškarac blago iskrivljenih usta. - Čujem te, šefe! - odgovori glas iz slušalice. - Ona prokleta budala Vaprand mi je i dalje za petama. Siguran sam da će me pratiti kada izidem iz restorana. Ostavi otvoren glavni ulaz u dvorište skladišta i postavi se sa Benetom u zasedu - nastav­ ljao je visoki. - Znam šta treba. M ožda bi bilo dobro da ga zgrabim o živog i da ču­ jemo šta zna — reče njegov sagovornik. - Bilo bi dobro... A li ništa ne rizikujte. Taj mom ak m ora da nestane - zaključi visoki i vrati se u resto­ ran. Odmah plati i polako, tobože bez­ brižno, iziđe na Jamajka roud i

krenu prem a trgovačkim Suri doko­ vima. Odm ah za njim iziđe mlad čovek u kišnom ogrtaču boje meda. Bio je to detektiv am eričkog Federalnog istražnog biroa iz Nju D žersija^Sfe jra n d N jegova smeđa kosa mta j e p r i lično razbarušena i dovoljno duga, tako da je Učio na one mnoge osrednje m ladiće širom sveta. Sa svojih dvadeset i osam godina izgle­ dao je mlađi. Površan posm atrač ne bi ga ni zapazio, ali vičnom oku ne bi izm akli njegov pronicljivi pogled, snažne šake, koje su otkrivale izu­ zetnu snagu u telu srednje visine, i odm erenost svakog njegovog po­ kreta. Vaprand -pređe ulicu i iskosa poče da posm atra čoveka čiji trag je sledio već četiri dana. N adao se da ga H arold Derekton nije prim etio i prepoznao u 'C ^ u ta četiri dana. V erovao je da će konačno saz­

nati gde je sklonište ovog opasnog gangstera. A li to su bile nade još uvek mladog, iako izuzetno sposob­ nog detektiva. Derekton ga je bio i p rim etio i prepoznao, ali sada je m irno išao dalje. Iz Jam ajka rauda skrenuše u K la rk strit. Vaprand tek na pola ulice prim eti da je ona šlepa i da iz­ la z prem a obali zatvara nekakva velik a ali niska zgrada. Samo dva red a četvrtastih i malih prozora oprem ljenih m etalnim rešetkam a otk riva li su da je to neko skladište, ili čak neki stari zatvor. K ap ija je bila široka, da bi ka­ m ioni lako ušli. Vaprand ugleda kako Derekton ulazi kroz tu kapiju i ne osvrćući se za sobom. Siguran je u sebe. pom isli detektiv i neho­ tično se osmehnu. A li ni on se nije osvrtao, jer da jeste, verovatno bi pr im etio da još neko prati njega i Derektona. D etektiv prede ulicu i dođe do u gla zgrade, a onda tobože nezainteresovano prođe ispred kapije. Baci pogled u dvorište i p ri slabom svetlu prim eti gom ile sanduka i zi­ dove dvorišnog dela zgrade. Pod jed­ nom svetiljkom. detektiv izvadi plan grad a i brzo nađe sekciju Roterita. a zatim otkri Klark strit. Zak­ ljuči da zgrada, koja zatvara ulicu, m ora da ima; izlaz i na obalu Temze. Pom isli da ga je Derekton povukao za nos koristeći taj prolaz. Zato brzo i odlučno pođe nazad i uđe u kapiju. A li tek što je odm akao nekoliko jardi. iza gom ile sanduka na njega se baciše dva muškarca, od kojih je jedan bio pravi medved. Braneći se. Stiv Vaprand nije m ogao ni da obuhvati široke grudi napadača. - T^i^i M ort Ben^t! - uzviknu deteK m . pokušavajući da se otme i potegne revolver. - Bio je prepoznao Derektonovo g »gorilu « i hteo je da ga uvre­ dom naljuti i izazove da-n a p ra vi neku grešku. Ali. M ortim er Benet je sam o stezao Vapranda i držao ga

čekajući da M ark H older obavi svoj deo posla. ’ Nešto teško pogodi Vaprandovu glavu i on klonu, jer mu nekako čudno popustiše noge. iako je još koji trenutak bio svestan. Sledeći udar oseti kao da mu nešto eksplo­ d ira u glavi i on se sasvim onesvesti. N apadači ga brzo povukoše ka jednim niskim dvorišnim vratim a, do kojih se stizalo niz četiri stepe­ nice. U vlažnom i izgubljenom hod­ niku čekao ih je H ^rold Derekton. - Dakle, brzo ste ga smotali! O d­ lično. momci. Mort, zatvori glavnu kapiju i idi na počinak, a ja i M ark ćem o da porazgovaram o sa njuškalom — reče D erekton prihvatajući jednu ruku onesvešćenog detektiva Dok je išao p rem a kapiji, Benet začu neki šušanj kod gom ile san­ duka. ali nije vid eo ništa. Oslušnu još nekoliko trenutaka, a onda priđe kapiji i zatvori oba metalna krila. Spusti teški zasun i otklati se do vratarske kućice, a zatim ispod kreveta izvadi bocu viskija i dobro nategnu sprem ajući se da legne na stari krevet pretrpan prašnjavim ćebadima.

Bili su nastupili najlepši dani je­ seni u Londonu. Kasno noću poči­ njao je da đuva zapadni vetar i da odnosi dim iznad grada. Drugih godina u ovo doba počinjale su m agle i mešale se sa gustim smo­ gom. U takvim danim a London je bio sumoran. A li ove godine dani su počinjali s vetrom . koji bi utih­ nuo. i vedro nebo nad gradom sve do večeri ostajalo je čisto. Te večeri Donald Sikert je počeo šetnju sa obale Temze. odakle je Samjuel M akferson otplovio svojim brodom srećan što će se naći na dugom krstarenju, ali ujedno neza­ dovoljan što odlazi sam. jer Džejn Vitington je bila na putu za Švedsku, gde ju je pozvala Švedska akadem ija nauka, a Donald Sikert

nije m ogao da napusti svoje čudne eksperimente. PoSto M akfersonov brod nestade na meandru Tem ze i iza šume diza­ lice na obali, Donald Sikert pođe ka ■liimajka roudu i ude u park. Šetao |t! posmatrajući žive jesenje boje i hvatajući prve listove koji su otpa(liili sa drveća. Sunce se gasilo na vrhovim a krovova m nogom ilionskog grada i brzo se spuštao mrak. Nikada Sikert odnosno slavni Lun. k t alj ponoći, nije izgledao tako smilon i vedar. N a licu mu je titrao o.smeh kao da razm išlja o kakvoj dobroj šali. Tih dana u Londonu se pričalo da |c tajanstveni Lun bolestan, a u neUI tn listovim a pojavile su se pretposiavke da je već umro. Pričalo se da ic Skotland jard prestao da ga goni i da su javni tužilac i istražni sudija potpisali dokumente da se obustav­ ila svako gonjenje Donalda Sikerta. Svi ti glasovi umnožavali su se ohm bren i senzacionalnim,.tobože provorenim vestim a da je Lun ne samo .'.lobodan i da može m irno da živi DOgo i da je tajno odlikovan. N a ­ ravno, to nije bilo tačno. A li nečeg lučnog i novog bilo je u svemu lome, na šta se nadovezivala mašta Skotland jard je povukao sve poternice. jer s jedne strane poka­ zale su se uzaludne, a s druge strane bilo je vrlo nezahvalno g o ­ niti čoveka, koji je u očim a mnogih l|udi širom ,sveta bio zaslužni goniIhc zločina. Skotland jard i policija veom a m nogo su gubili od svoje popularnosti baš zato što su se mnogo puta okomili, umesto na zlo( Ince, na Donalda Sikerta. U SkotInnd jardu sm atrali su da je došao irenutak da poprave svoje greške. A sve je počelo u toku leta. Lun je već godinam a radio na tome da u sebi uspostavi kontrolu nad auto­ nomnim nervnim sistemom i un­ utrašnjim procesima. 1 već je post­ izao to da je m ogao da uspori rad svog srca da to m ere da je izgledao (ia je mrtav. M ogao je da poveća ili

snizi svoj krvni pritisak i da uspori Ui ubrza m noge procese u org a ­ nizmu. Postizao je, na naučnoj os­ novi ono što su na svoj komplikovani način postizali jogi i razne vrste asketa u Aziji. Da bi proverio neke od dostignu­ tih mogućnosti svoje volje i org a ­ nizma, Lun se prijavio u Sent O lav bolnicu i upisao se pod svojim p ra ­ vim imenom. Stari i slavni dr Džošua Braun ga je odmah upoznao da m ora obavestiti Skotland jard. - Samo vi činite što sm atrate da treba - rekao mu je m irno Lun i zauzeo mesto u maloj bolničkoj sobi. Požalio se da je bolestan. N a elek­ trokardiogram u njegovo srce je bilo nezapam ćen izuzetak. Lekari su se čudili kako uopšte još živi taj čudni čovek. N jegovo srce kucalo je vrlo sporo, a krvni pritisak je naglo rastao i padao. Lekari su zaključili da je samo pitanje dana kada će Lunovo srce zauvek prestati da kuca. O svemu tome Skotland jard je izveštavan preko inspektora koji je bdio u Lunovoj blizini. Sve je provereno. Nastale su i dve uzbune, jer je Lun po shvatanjima lekara već bio umro. — Ne želim da umrem. Volja koju im am jača je od slabosti srca — g o­ vo rio im je Lun. A oni su pred njim potvrdno kli­ m ali glavam a i smešili se, da bi, čim iziđu iz njegove bolesničke sobe. odm ahivali glavama, što je trebalo da znači da je blizu kraj života slav­ nog kralja ponoći. Konačno, Skotland jard se od re­ kao svih tužbi protivu Luna. N jegov prijatelj slavni rep orter A rtu r Markinč zam oljen je da mu sve to kaže. Onda su zaredala duga brisanja svega onog što je bilo sprem no da mu se stavi na spisak grehova i p^rekršaja zakona V elike Britanije. Čak su podržavani i oni ljudi koji su Luna sm atrali svojim idealnom. Tako je Donald Sikert i form alno stavljen u položaj sasvim slobodnog 5

i poštovanog građanin a Londona i sveta. M ožda je o tom e m islio dok je še­ tao, nasmešen, u sumraku, pod kroš­ njam a drveća. Kad je pao mrak, on se osloni o široko deblo starog pla­ tana i stopi se s njim tako da ga je bilo teško zapaziti i sa udaljenosti od dva jarda. Stajao je tako sm iren i uravnotežen, kao da je srastao s ogrom n im stablom. Baš kad je po­ čeo da razm išlja o tom e kuda da ode na večeru, jer se našao daleko od centra, grada on začu nečije ko­ rake. D va čoveka dolazila su sta­ zom ispod platana i nešto razgova ­ rala. A li Lun je razum eo reći tek kad stigoše sasvim blizu. - Prosto je neverovatno kako V aprand uspeva da mi bude stalno za petam a — reče jedan od njih. — Sledio nas je do ulaza u park, ali nije se p reva rio da uđe ovamo. Ipak, verujem da ću ga videti iza sebe, pa m akar kuda krenuo iz ove m račne aleje. - Treba da ga uklonimo. On je došao za nam a i smetaće nam u tre­ nutku kada nađemo Lantona — reče drugi. - U činičem o to još noćas. Ti idi u sklonište, a ja ću pustiti da mi taj prokleti detektiv bude za petama. Javiću ti telefonom kad ću doći. Ti i M ort sprem ite zasedu i ukokajte tog gada - zaključi prvi. Lun nije dalje čuo šta govore. y te d e da ih prati, ali pre nego što se pokrenuo, začu nečiji neobično laki hod po travi. Uskoro pored drveta prođe jedan ćovek u kišnom ogrtaču čiju boju je u mraku bilo teško odrediti. Lun ga propusti, a onda poče da ga prati hodajući još nečujnije. Tako je došlo do toga da je Lun ušao u restoran u kom e je večerao H arold Derekton i u koji je tobože nezainteresovan za sve oko sebe ušao i detektiv Federalnog istraž­ nog b iroa Sjedinjenih Država. Bio je čudan slučaj da je Lun poznavao m ladog detektiva, iako ovaj nije

znao pravi lik Donalda Sikerta. U jednom sukobu s gan gsterim a Lun je spasao život m ladom detektivu pomoćniku Štivu Vaprandu. O teo ga je iz ruku ubice u trenutku kada je hteo da mu ispali m etak u glavu s pola jarda daljine. M ožda bi sada V aprand prepoz­ nao svog spasioca da je obratio paž­ nju na ostale goste restorana. A li on je neprim etno m otrio samo na H arolda Derektona. I dok je ovaj nešto telefonirao, verovatn o je na­ gađao koga li zove gangster iz Nju D žersija ovde u Londonu. A li nije bilo načina da to utvrdi. Ostalo mu je samo da ga drži na oku i otkrije njegovo sklonište, što mu do sada nije uspevalo. V eć dva puta izgubio ga je u uličicam a tU blizu dokova. Tako se dogodilo da je Lun k re­ nuo za detektivom V aprandom u času kada je on srljao u zasedu. Da bi ostao neprim ećen, Lun nije sti­ gao da spreči napad na detektiva, ali je upao u dvorište starog skladi­ šta u trenutku dok su M ark Holder i glom azni M o rtim er Benet vukli Vapranda ka niskim vratim a.

- Dakle, sada smo tu, Vaprande! - uzviknu H arold D erekton videći da se detektiv osvestio. Vaprand osm otri vlažnu po­ drumsku prostoriju, kroz čiji su ot­ pali i ispucali sloj m altera virili grubo tesani kam eni blokovi tem e­ lja zgrade. Pošto shvati gde se na­ lazi, pokuša da pokrene noge i ruke, ali samo razočarano utvrdi da je čvrsto vezan. - Platlćeš mi ovo, Derektone! — odvrati detektiv. — Zbog ove noći goniču te celog života. - Verujem ti, Vaprande! Cak t'. rdim da ćeš me goniti celog mog života. Ali bolje b? bilo reći da si me gonio celog svog života, jer tebi je večeras i ovde kraj - odvrati De­ rekton. - A sada pokušaj da shva­ tiš svo) položaj. Jedini način da ost­ aneš živ jeste da ispričaš sve što

Verujem da znaš i gde je Tei ('Ms I>anton. G ovori! Nećeš od mene saznati ništa, KiuiKstersko kopile! Već sam ti pri|)t(Miiio omču ovde u Londonu. Ne('oi'i ni izići iz ove jazbine, a bićeš u inluim a pravde - Ijutito reće ve/.Hiii Vaprand. Lažeš, njuškalo! Prokleto loše l(i/.oš! J a znam da me slediš bez Ikakvih dokaza. Već bi zam olio engli'sku policiju da me uhapsi, samo kiui bi m ogao,da potegneš neki do­ ku/.. A tvoje m ahinacije u zatvoru u N|u Džersiju? Koliko se zna, za sve to odgoI vura Konigsberg sa svojom M erilin |l ra.ser. Ja s tim nemam nikakve Ivo/.o. Sam znaš da je tvoj im enjak Konigsberg bio izvršilac Neko drugi je skupljao novac. - A zašto m e slediš? N em am od l(‘be m ira ni sa ove strane okeana. - N e mogu bez tebe,, bebice! ŽeIi rn da te lepo upakujem u pelenice i postavim u električnu ležaljku tmsmeja se Vaprand. - Kaži mi zašto me slediš? Šta ti zapravo znaš? - već nervozno upita gangster i podiže revolver, nameštajući na njega cev prigu ši­ vača. - Znam sve. ali nedostaju mi neki dokazi. N ikada nećeš saznati šta sve znam. A sada me odvežite i predajte se bez protivljenja! — pate­ tičnim glasom odvrati detektiv V a ­ prand. Gangster podiže revolver i naniSani u koleno svog zarobljenika. Siktavi, prigušeni zvuk odjeknu i Vaprand se trže iskrivivši lice, a onda saže glavu i pogleda svoje ko­ lono. na kom se videla rupica ..od kuršuma. Odm ah zatim bol mu pomuti svest i on klonu. U tom momentu M ark Holder primeti da je trak svetla, koji je iz duKog hodnika dopirao do ok vira vrata podruma, na trenutak ne­ stade, a onda se opet pojavi. Dakle,

neko je u prolazu bio zaklonio svetiljku. On gurnu D erektona i, stav­ ljajući prst na usta, pokaza prem a vratim a. Njih dvojica se povukoše do ogrom nog zidnog stuba, koji je podupirao nosače podrum ske tava­ nice. Odatle su očekivali dolazak nepoznatog. Bio je to Donald Sikert. Bio je u hodniku i kroz otvorena vrata je čuo razgovor sa detektivom. Tek kad je čuo zvuk prigušenog pucnja, shvatio je da je pogrešio i da je tre­ balo da odmah napadne. U žurbi je prevideo da će prila ­ zeći otvorenim vratim a na trenu­ tak zakloniti električnu svetiljku u hodniku. Kada je, ležeći na podu p rovirio iz sam og donjeg ugla vrata, dočekaše ga kuršumi iz dva revolvera. On brzo zapuca otkrivši da zločinci stoje u zaklonu. Jedan od njih jeknu i Lun začu Derektonov glas: - Povuci se, M ark! Ja ći^* da svršim s njuškalom i njegovim uho­ dama! A tada Lun vide kako se trza telo vezanog detektiva Vapranda. G ang­ ster je pucao u svoju žrtvu rešen da se zauvek oslobodi m ladog detek­ tiva. Lun opali nekoliko puta i uskoći u podrum, ali zadnji D erektonov kuršum pogodi golu električnu sija­ licu i u podrumu nastade mrak. Samo je svetio iz hodnika prodiralo m alo kroz vrata i činilo da Lun postane vidljiva meta. Zato on munjevitim skokom potraži zaklon u mraku. Tam o se sudari sa nekim i ispusti revolver. N astade grčevita borba dvojice snažnih muškaraca. Dok se to dogadalo, lako ranjeni M iirk H older beše stigao da probu'li i dovede M ortim era Beneta. Njih dvojica dolazili su osvetljenim hodnikom i s revolverom u ru­ kama. - Ovamo, M orte! D ržim ga! viknu Derekton. A li baš u tom trenutku Lun ga odbaci udarcem koji bi uspavao

m noge snažne ljude. Ali, Harold D erekton je bio jedan od onih žila­ vih stvorenja čija snaga je bila isto toliko velika koliko i pokvarenost. On se otkotrlja u ugao i nađe za­ klon. Sada je Lun bio protivu trojice. Pom isli da je p ogrešio što i tog dana nije poneo nešto od svoje op rem e za borbu. Ćak i njegov p i­ štolj je bio m alog kalibra. A li sada g a nije im ao u rukama. — Sada se pokaži, ti Vaprandovo njuškalo! - zvao je H arold D erek­ ton. — G ore nema nikog. Izgleda da je samo jedan! — viknu iz hodnika M ark Holder. — A šta je s tobom, M ark? Jesi li ranjen? — opet viknu Derekton. — Sam o me je okrznulo! Već sam zaustavio krv! N ije mi ništa! odazva se Holder. — N apašćem o kad nam bude od­ govaralo. Ptičica je u kavezu, a Vaprand je gotov — nastavi Derekton. Lun je nečujno pipao oko sebe Prsti mu napipaše policu punu ne­ kakvih prašnjavih boca. On uze jednu i opipa čep. Bio je dugačak i takode od stakla. Lun otčepi jednu bocu i pom irisa. Njem u kao gen ijal­ nom hem ičaru nije bilo teško da odmah odredi sadržinu boce. Bila je to sona kiselina, koja se upotreb­ ljava p ri starom načinu lemljenja. Pipajući dalje. Lun otkri još dve takve pune boca Ostale su bile prazne. A li sada je im ao bar ne­ kakvo oružje u rukama. Zauzevši najpovoljniji stav, on se p rip rem i da brzo baci dve boce. Jedna tresnu iznad Derektona, a druga se raspršte u vratim a iza ko­ jih su bili Benet i Holder. Derekton opsova i viknu: — Šta je to, do đa­ vola? Prokleti mangupe, kakva je to kiselina?! Lun je ćutao držeći poslednju bocu punu kiseline. G angsteri su psovali, ali odmah zatim umuknuše i Lun zaključi da beže. Zato otpuza do m esta gde je m islio da mu je

ispao pištolj. Im ao je sreću i brzo ga nađe, a zatim pođe pored zida i stiže do vrata. O datle je m ogao da vid i hodnik. Tam o više nije Wlo ni­ kog. Lun potrča, s pištoljem u ruci. A li kad stiže do stepenica, koje su izvo­ dile u dvorište starog skladišta, on vide gde jedna kola prom akoše kroz široku kapiju. Bilo je kasno da puca. Ostalo mu je samo da se vrati Vaprandu. U m račnom podrum u napipa telo detektiva V apranda i prenese ga u hodnik, pod sijalicu. Brzo po­ kida veze na detektivovim nogam a i rukama, a onda oslušnu rad njego­ vog srca. Vaprand je bio živ, ali još uvek bez svesti.

- Ko je to m ogao da bude? - p i­ tao se glasno gangsterski šef H a­ rold Derekton. - N eko je pratio i nas i V a­ pranda - reče M a rk Holder. - Da je bio policajac, ne bi došao sam - razm išljao je Derekton naglas. - Pom islio sam da je ta tečnost, koju je bacio na nas, vitriol ili nešto slično. O či su mi zasuzile, ali opeko­ tina nema - dodade Holder. - N e sviđa mi se što nam je taj m om ak izmakao. M oram o promeniti ne samo sklonište nego i hotel u kom e smo legalno odseli — zak­ ljuči Derekton. - M ožda je to neko naišao sas­ vim slučajno - reče ravnodušni i tupi M ortim er Benet. - D a ... slučajno... A ti si ga pro­ pustio da nam skoči na leda i vidi kako ubijamo V apranda — Ijutito odvrati Derekton. - Pa ti si me, šefe, poslao da spa­ vam. Zatvorio sam kapiju i legao... Da si rekao da ostanem na straži... - branio se Benet. - Ostavi to sada, Morte. Bilo je kako je b ilo ... Ostaje da prona­ đem o Lantona. Ujutru ćem o im ati adresu G lorije En. A k o je Lanton

još uvek u Londonu, biće negde oko G lorije - nastavi Derekton. Uskoro pređoše most kod Tauera i uputiše se ka Sitiju.

Konačno Stiv Vaprand otvori oči i tiho jeknu. N ije hteo ni da pogleda čoveka koji je klečao pored njega. - Štive, da li možeš da govoriš? Da li me poznaješ? - upita Lun. Detektiv tek sada pogleda u lice čoveka koji mu je pridržavao glavu. N aprezao se da se seti otkud poz­ naje tog čoveka čelično plavih očiju i prosede crne kose. A li to je za njega bio suviše veliki napor. On samo odrečno odmahnu glavom. - Ja sam Donald Sikert. Lun. Sečaš li se kad smo se sreli u Njujorku? - V i?!... Oh, S ik ert... Opet vi u času... moje sm rti... Odneču te u bolnicu. Blizu je i bičem o tam o za koji minut. Detektiv odmahnu glavom. - N e treb a ... U m reću... V i poku­ šajte. .. Harold Derekton m e je ubio... - prom uca detektiv, a onda opet klonu. - N e govorite. Štive. Previo sam ti rane, a sada ću da idem po po­ moć. Trebaju m i bolnička kola. Biću ovde za nekoliko minuta - reče Lun. Ali, detektiv mu steže ruku i šapa­ tom nastavi da govori: - N e od lazite... N e želim da um­ rem sam u ovom ... M oram i da ka­ žem. .. Glas ga izdade i nekoliko trenu­ taka je prikupljao snagu. Lun je znao da će Stiv umreti, jer dve rane su bile smrtonosne. Jedan kuršum je bio prošao kroz želudac, a drugi kroz jetru ranjenika. Ostale tri rane bile su takođe teške. Razm rs­ kano koleno, probijeno ram e s verovatnim unutrašnjim krvarenjem oko pluća i smrskani kuk bili su dovoljni da izazovu smrt i bez one dve smrtonosne rane.

- Pokušaj da prikupiš snagu — reče Lun ne nalazeći druge reći utehe. - Gangsteri iz Nju D žersija... V elika a fe ra u zatvoru. Vodi Harold Derekton... N jegov... Terens Lanton... p ob ega o... šifra švajcarske banke... - šaputao je detektiv, a onda utihnu. - Kako da ih nađem? - upita Lun. Ranjenik je nekoliko puta poku­ šavao da nastavi da govori. K o­ načno je uspeo da kaže još samo četiri reći: - Škola seksa... G lorija En... A tada konačno klonu. Bio je mrtav. Lun ga ostavi i izide na ulicu. Iz jedne javne govorn ice pozva poli­ ciju. II U Odelenju za strance Skotland jarda viši inspektor^gO Tdg^JJg; s|igg§ i inspektor ^ i t e r Adamson raspravljali su o sm rti am eričkog detektiva. - Znam da niste spavali - dva­ deset i četiri sata, ali m oram o da vidim o šta da se radi - govo rio je Hestings. - N apisao sam izveštaj i preduzeo sve da se obave form alnosti i priprem i prenošenje Vaprandovog tela. Sutra kreće teretni avion za Njujork. Udesićem o da prim i telo jednog detektiva — reče inspektor Adamson i njegove zelene oči se umorno suziše. — Pročitao sam izveštaj, ali ne mogu ni da pretpostavim ko je ta­ janstveni izvestilac. Taj čovek je. kako kažete, razgovarao sa Vaprandom u času dok je ovaj um­ irao. Treba naći ko je to bio. On je jedini svedok - dodade viši inspek­ tor Hestings. — N ije hteo da kaže ime, ali ipak je m nogo pomogao. M ožda će se ja­ viti u nekom trenutku - nastavi Adamson. - Odmah smo pretražili

sve hotele. Harold Derekton, M ark H older i izvesni M ortim er Benet bili su prijavljen i u Hotelu Meplton u K oven tri stritu. A li otišli su već u ponoć. Portiru su rekli da odlaze na avion koji leti prem a Parizu. M o­ guće je da su otišli iz Engleske, ali ni jedan avion u spisku putnika nije im ao njihova imena. — Treba pretpostaviti da su još uvek u Londonu. Iz obaveštenja ta­ janstvenog svedoka izlazi da traže nekog Terensa Lantona. — V eć smo utvrdili da je i taj am e­ ričk i državljanin bio prijavljen u Kevendiš hotelu i D žerem i stritu, ali i on je nestao. — O nda da zaključim o — pred­ loži Hestings. - Ispitajte šta je bilo u zatvorim a Nju Džersija. — V eć znam sve o tom e - upade inspektor Adamson. - Dok sam čekao ekipe koje su radile u gradu, potražio sam m aterijal u starim glasnicim a. To je a fe ra slatkog ž i­ vota u zatvorim a Nju D žersija... O n nastavi da priča o skoro neverovatn im događajim a u Nju Džersiju. U svoje vrem e izvesna M erilin Fra..qer bila je jedna od najlepšlh devojaka Sjedinjenih država. Njene fo to g ra fije pojavljivale su se u m no­ g im reportažam a o mondenskim priredbam a. P roricali su joj veliki uspeh, ali ne samo kao lepoticu; O na je studirala na Univerzitetu u K aliforn iji. A studirala je krim inologiju! I baš ta lepa i obrazovana M erilin Fraser završila je u blatu krim i­ nala, alkohola i prostitucije. Bilo joj je suđeno i zbog krijum čarenja droga. A li najveću »slavu« stekla je tim e što je umešana u aferu oko izvesnog H a r n l H a Knniprghprcra Taj čova je bTirgSiflgStfir, a odlikovao se ogrom nom fizičkom snagom, jer je u svojoj neslavnoj k a rijeri bio bok­ ser koji je obećavao i veće uspehe. Međutim, napustio je ring, jer je postao jedan od šefova gangsterske 10

bande u Nju Džersiju. Uhvaćen je i osuđen na deset godina zatvora. Izdržavao ih je u zatvoru Nju D žer­ sija. I dogodilo se nešto neobično. Ste­ kao je sim patije šefova i osoblja u zatvoru. On je to iskoristio za jedan fantastični i reklo bi se neostvarljiv plan. Ali, eto on ga je ostvario. Pošto je izišao iz zatvora, Konigsberg je počeo da ga sprovodi i da zgrće poveliku gom ilu novca. Stvorio je veliki biznis, kakav se ne pam ti u istoriji krim inala. N a ­ ravno, im ao je punu pom oć šefova zatvora i skoro svog osoblja. Počeo je da snabdeva robijaše svim onim što bi zaželeli, sam o ako su im ali novca. U zatvor su redovno stizali najbo­ lji ručkovi i večere sa dosta viskija i šampanjca. Cene su, naravno, bile veće nego u najluksuznijim restora­ nima. A li bande su za svoje ljude u zatvorim a odvajale dovoljno novca. M nogo su davale i nedužne poro­ dice nekih zatvorenika. U zatvoru su se m ogli držati i čitavi banketi. U prava zatvora i tam ničari im ali su svoj deo i zato su uredili zasebne prostorije u udobnim nameštajem, televizorim a i igram a, počev od k a r­ tanja do ping-ponga. 1 to se plaćalo. A li za još veće pare m ogli su i da iziđu iz zatvora i da se provedu u Kongsbergovoj organizaciji. Kad je sve poteklo, nije bilo g ra ­ nica. Robijaši su m ogli da dobiju i devojke. Počelo je sa M erilin Fra­ ser, koja je najpre bila ljubavnica snažnog gangsterskog lepotana Konigsberga. Kad se zasitio njene ljubavi, bacio ju je u »prom et«. Bila je prva, ali krug se širio, jer zatvore­ nici su želeli društvo lepotica! Jednoga dana sve je otkriveno i K onigsberg se našao u zatvoru. Su­ đeno je i svim negovim pom aga­ čima. A li za m noge nije bilo dokaza. Ćutanje je obezbedivao neko spolja. Sm atralo se da K onigsberg nije bio glavni, nego je iza njega stajala jača gangsterska organizacija, koju

su vodili H arold Derekton i Terens Lanton. — A sada ta dva m om ka vršljaju ovde — zaključi Adamson. — Zašto su došli? - upita viši in­ spektor Hestings. — Objašnjenje m ožem o da tra ­ žim o u poslednjim recim a detek­ tiva Vapranda. Redao sam ih na sve načine. Zaključak je da je Te­ rens Lanton pobegao iz Nju Džersija. Harold Drekton g a traži. U pi­ tanju je i šifra neke švajcarske banke. Postoji još i škola seksa i neka G lorija En. Zatražio sam obaveštenja od FBI iz Njujorka. Čim ih dobijem, izvestiču — objasni A dam ­ son gledajući sve teže. — M islim da radite odlično. N a ­ stavite. Sta mislite da preduzm ete kao najvažnije? — reče Hestings. — M islim da prvo odspavam ne­ koliko sati. Patrole rade, a poruke su poslate. M islim da gangsteri, pro­ stitutke i sav taj svet podzem lja spava prepodne. M islim da i jedan inspektor Skotland jarda m ože da im se pridru ži u životnom ritm u smejuči se od govori inspektor Adamson. V iši inspektor Hestings pokuša da se kiselo osmehne, ali ne reče ništa. Usta mu se skupiše i Ijutina mu blesnu u očim a kada vide da insepktor Adamson odlazi ležerno mahnuvši rukom.

dva pratioca. Policija je tražila i Terensa Lantona. »O ni treba da se jave i otklone surftnje« izjavljuje inspektor Piter Adam son »ili ćem o ih uhapsiti čim ih nađemo«, pisalo je u jednom li­ stu. - Opom enuo ih je tako da brzo nestanu - reče Lun glasno, iako je bio sam u svom novom skloništu na Red Hilu. On brižljivo pročita sve novine i zaključi da inspektor Adamson ipak nije naivan. Školu seksa i ime G lorije En nije bio pomenuo. Prim i­ ren tim saznanjem, Lun pogleda prvo na veliki zidni sat, a onda kroz prozor. Bilo je devet sati. a vetar je bio stao. Sunce je obasjavalo lišće koje je na drveću oko Lunovog reno­ vira n og zam ka dobijalo sve nijanse boja. od crvene do žute i od zelene do sive. Bilo je razloga da se raduje, jer svakog trenutka trebalo je da stigne rep orter A rtu r Markinč, Bili su se d ogovorili da se sastaju sva­ kog drugog četvrtka u mesecu i da zajedno provedu po nekoliko sati u razgovoru i vežbama. N ovin ar je želeo da nauči nešto od onog što je Lunu davalo prednost u svim vrstam a borbe. Bio je to dobar na­ čin i da se ćovek osveži. A li izgle­ dalo je da rep orter sve to čini da bi pod nekim izgovorom m ogao da bude uz Luna i da kroz razgovor sazna od' njega m noge stvari, koje su kopkale novinarsku radoznalost.

Lun je bio odlučio da se ne meša u slučaj ubistva am eričkog detek­ tiva. Sve što je video i čuo izdiktirao je dežurnoj službi Skotland jarda. A li iz m isli nije m ogao da odagna sliku m ladog Vapranda kako um ire izrešetan kuršumima dok je bio vezan i nemoćan. Ipak, Lun je u sebi potiskivao želju da se umeša sve dok ga nisu razljutile jutarnje novine. Inspektor Piter Adamson bio je sve izbrbljao novinarim a. Svi ak­ teri bili su pomenuti. Raspisane su poternice za Derektonom i njegova

Tačno u zakazano vrem e rep or­ ter stiže, zalupi vrata svog automo­ bila i pretrča dvorište. Lun na svom m onitoru vide M arkinčov dolazak i uključi automatsko otvaranje ka­ pije. pa ga sačeka na vratim a. Pošto se pozdraviše. reporter, u žurbi, upita: - Jesi li čitao jutarnje novine? - Jesam — kratko od govori Lun. - Onda sam siguran da ćeš mi progledati kroz prste, ako te zam o­ lim da ovaj put m alo reduciram o program . Gađam već prilično, a ni­

sam baš slabačak ni u discipli­ nam a borbe. - M islim da bih i ja danas s na­ porom vežbao. - Izvrsno! A sada mi reci šta m is­ liš o toj gužvi u kojoj je poginuo a m eričk i agent FBI? - Mislim da je to tek početak gužve. Sta ti imaš sa tom aferom? - O tom e je počeo da piše jedan moj kolega, ali je bio suviše revnostan. Jurcao je tam o oko dokova um oran i neispavan, pa je u jednom trenutku zadrem ao za upravljačem automobila. Rezultat: sasvim slu­ pana kola, tri slomljena rebra, povređeno lice i iščašena ruka. Onda sam ja u pao... - Dakle, zadužen si da pišeš o tom e... Hm! Već dve slučajnosti, a to je ono što me godinam a m uči... - M uči te problem slučajnosti?! - uzviknu rep orter začuđeno. N ikada mi nisi go vo rio o tome. Pa već vek ovim a m nogi filo zo fi i nauč­ nici iz drugih oblasti bave se tim problem om , ali ja m islim da sve to ne vodi nikud. - Preti nam opasnost da zabora­ vim o gde smo i zbog čega smo se sastali - smejući se reče Lun. A k o počnem o raspravu o slučajno­ sti. .. Ostavim p opšti pogled na zago­ netku slučajnosti. A li m oram da ti kažem da sam slučajno poznavao detektiva Vaprenda, slučajno sam sreo ljude koji su mu sprem ili zasedu i slučajno sam bio prisutan kad je taj jadni m om ak umirao. R ep orter zviznu od iznenađenja i nestrpljivo upita: - N isi li ti, slučajno, onaj tajanst­ veni izvestilac? Lun klimnu glavom potvrdno. A rtu r M arkinč ga zasu pita­ njima. - P rvo mi obećaj da nećeš pominjati m oje učešće u celoj stvari, pa m akar šta se događalo, sve dok ti ja li^; dozvolim - reče Lun. - O bećavam ! - uskliknu rep or­ ter. 12

Donald Sikert mu ispriča sve što je znao o događaju, ali učini isto što je učinio i inspektor P iter Adam son: prečuta školu za seks i im e Glorije En. U činio je to pre svega zato što je slutio da bi tam o m oglo da bude opasno za reportera. Radije je uzim ao na sebe dužnost da o svemu izvesti reportera. Pošto nije bilo ničeg više da se kaže o događaju koji je interesovao dvojicu prijatelja, oni nastaviše raz­ govo r o raznim drugim tem am a i Lun vešto stiže do rasprave slavnog starca, istoričara A rn old a Tojnbija, o okovim a seksualne slobode. - M islim da on greši kada g o­ v o ri o obaveznoj reakciji posle onog što se dogodilo u svetu - reče Lun. — On im a u vidu spontani raz­ voj događaja. A li kada se radi o po­ javama, organ izovan je m ože da ih uspori, ubrza, ili izmeni. To je u neku ruku veštaćko menjanje p ri­ rodnog procesa. U zm im o samo škole seksa... — M islim da si u pravu, a li... — htede za zapodene raspravu žustri Markinč. - Zbilja, kad pomenusmo školu seksa - prekide g a Lun. - Da li si čuo da u Londonu postoje škole seksa? — N aravno da sam čuo — odgo­ vori reporter. - To je jedna od tem a o kojim ću da pišem. Baš sada u džepu im am nekoliko isečaka. P ogledaj... R eporter iz unutrašnjeg džepa svog sakoa izvadi hrpicu novinskih isečaka. Pronađe najmanji. Bio je to oglas »Škole za seksualnu nastavu«. Lun uze isečak i poče da čita, ne skrivajući iznenađenje. »D a li dovoljno poznajete seksu­ alne tehnike? Svako može da ima problem a u svojim seksualnim od­ nosima. Naše instruktorke postigle su značajne uspehe i možda će i vam a pomoći. Individualno prilagođen pro­ gram. Izabrana naučna literatura.

Nastava u vašem dom u...« Dalje su bili broj telefona i uputstva o stupanju u kontakt sa školom. - Pa to je doslovce prepisan oglas kakav sam čitao u am eričkim novinam a — reče Lun. — P rim er za ugled deluje brzo čak i preko O k ean a - Imam jedan isečak iz A m erik e - upade rep orter i pruži Lunu list istrgnut iz neke luksuzne revije. R eporter se iznenadi vid eči da Lun brižljivo i polako čita svaku reč napisanu o čudnoj »školi«. Pozna­ jući dobro slavnog Donalda Siketa, Lunovo interesovanje rep orter nije pripisao pukoj radoznalosti. Lun je čita o: »M ožda je najbolje da vam opiSemo jednu scenu, a tek onda da dopunim o naša zanim ljiva otkriča: O n nije m ogao da stiša izvesno uzbuđenje zbog neizvesnosti onoga u šta se upuštao. Kada se oglasilo zvono, njegove ruke su bile vlažne. Bio je uzbuđen kao da mu je to prvi sastanak s jednom ženom. Zureči da otvori, pitao se da li je istina ono što se g o v o ri o devojkam a iz Škole za bračno usavršavanje. Pojavila se visoka i tam nokosa devojka s punim, oblim grudima, koje su se ocrtavale ispod tesno p r i­ pijene haljine. Lepo lice joj je bilo odlično našminkano, a sve na njoj je bilo izvrsno. - Ja sam gospođica Kil, instruktorka škole za bračno usavršava­ nje. Da li ste v i gospodin Ken? poče devojka čim se za njom zatvoriše vrata. Dom aćin se zbunjeno osmehnu i prom uca devojci da uđe. Gledao je njene duge. vitke noge i kukove, koje je blago njihala dok je ulazila u dnevnu sobu. Sela je na široki oto­ man i otvorila svoju torbicu. - Evo m ojih dokumenata. Ken pom isli da je pokazala je­ dine dokumente koje želi da vidi: svoju lepotu i konture tela, koje su se taJio reljefn o ocrtavale kroz

usku haljinu. A li pošto ovo nije bila obična kol-gerla, on sede prekoputa nje i pogleda neku vrstu di­ plom e sa njenom fotografijom . - A Sada, Kene, pokaži m i gde je spavaća soba i da počnem o prvi čas - reče ona, iznenada prelazeći na prisno obraćanje po imenu. U skoro su sedeli na udobnom krevetu. - Prvo. devojku ne smeš jedno­ stavno da »skineš«, kao da Ijuštiš bananu. U klanjanje odeće važan je deo predigre. N jen a ved ra ozbiljnost učini da njegovo uzbuđenje zbog nepozna­ tog iščezne i ustupi m esto novom, prijatnom uzbuđenju. - U kloni pažljivo moju kosu... Poljubi m e u vrat. Još jednom i s pom eranjem usana po koži... Do­ bro. Sada polako otkopčavaj moju haljinu i ljubi me u ram ena dok ha­ ljina bude spadala. M uškarac je ulagao svu svoju veštinu da naloge izvrši što spretnije i što lepše. - Dok taj deo odeće skidaš, treba polako da se spustiš na kolena i lju­ biš moju kožu tu okb bokova, ili da budeš u stojećem stavu iza mene i da m e ljubiš u vra t dok rukam a ideš niz telo ... Tako je u toku jednog sata Ken napredovao u učenju osnova lju­ bavne predigre. A posle dva sata devojka je napustila n jegov stan i rek la mu da je izvanredan učenik. N akon dva dana trebalo je da se čas ponovi. O vakve scene ponavljaju se u m nogim spavaćim i hotelskim sobftrna. V eć posle četiri m eseca rada, poslovi Škole za bračno usavršava­ nje stajali su izvrsno. M ožda im e ove prve škole u Los Anđelosu nije najbolje odabrano, jer trebalo bi da se zove škola za seksualne odnose, pošto instruktorke nikada ne g o ­ vo re o ostalim bračnim odnosima. Im a oštrih napada na školu i optu­ žuju je da je ona običan paravan za 13

kol-gerle i dobro organizovanu p ro­ stituciju. »Instruktori« su privlačne, mlade devojke, ali vrlo iskusne i same do­ bro obučene u poslu kojim se bave. »U čen ici« su navodno ili m ladići bez iskustva, ili ostali muškarci koji ne znaju m nogo o seksu pa treba da poprave i svoju tehniku i održe svoju kondiciju. Ovu za sada bizarnu školu osno­ vala je dr M irjam Hejl. Njen smisao za poslove nije bio m anji od njene doktorske titule. Brzo se uklopila u »talas seksualne revolucije«, koji se u A m e rici izvanredno brzo komercijalizu je...« Lun je dalje čitao o tom e da upis staje dvadeset i pet dolara i sedam­ deset pet dolara za prvu lekciju. Svaka dalja lekcija plaća se pede­ set dolara. Škola izdaje udžbenike. Broj kandidata prevazišao je sva očekivanja, izjavila je osnivač i vlas­ nik škole dr M irijam Hejl. Ona se sprem a da otvori nove školske cen­ tre i da pokrene školu za žene, gde bi instruktori bili izabrani muš­ karci. * Bilo je očito da je dr Hejl pre svega dobro proučila zakone. Na pitanje da li preti opasnost da poli­ cija zatvori školu, ona je odgovorila da ne postoji izm am ljivanje novca, niti bilo kakva prevara. N iko se ne vrbuje na javnom mestu i dr Hejl se »strogo ograđuje od prostitucije«. Ipak, za svaki slučaj dr Hejl je angažovala dva istaknuta advokata, koji su sprem ni da stupe na scenu u tre­ nutku kada bi škola bila ugrožena na bilo koji način. — Izgleda da je sve ovo nova ideja, ali stara je koliko i najstariji zanat — reče Lun vraćajući list re­ vije reporteru. — Još u Vavilonu, Egiptu i bogatim državam a Starog veka postojale su skoro identične »škole« i »instruktorke«. Istina, one su čas bile sveštenice hramova, čas hetere, a čas »učene« robinje luksuz­ nih »hram ova sreća«. 14

— N išta novo na ovom belom svetu - smejući se reče Markinć. — A li bilo bi zanim ljivo da se sazna nešto o toj školi u Londonu. Zanim a me ko je vodi — reče Lun. — M islim da i to znam. Izvesna G lorija En pom inje se kao glavni m enadžer i londonske i pariške škole za seks. O na je d u M živela u Sjedinjenim državam a. Cim prođe ova a fera oko ubijenog am eričkog detektiva, pokušaću da saznam ne­ što više i o školama za seks i o Gloriji En - od govori reporter. — Rado bih ti pra vio društvo kada to počneš. O bećaj da ćeš me zvati pre nego što kreneš da istražu­ ješ - predloži Lun. — Biće uživanje da radim o za­ jedno. Jedino ne razum em tvoje interesovanje za takve pojave — odgo­ v o ri reporter. — Razum ećeš... U veravam te da nauku zanimaju sve pojave — sme­ jući se dodade Lun. On nastavi da prelistava isečke u kojim a se govorilo o školi za seks, a onda kao da se nečeg seti, upita: — Da li bi mi ostavio sve ove pa­ pire do trenutka kada ti zatrebaju? R eporter ga je odm eravao pronic­ ljivim pogledom i posle razm išlja­ nja odgovori: — Ostaviću ti ih vrlo rado, ali tra ­ žim da mi kažeš zašto ne treba da ih nosim u džepu. — Zar sam to rekao? — upita Lun. — N isi rekao, ali hoćeš da zadržiš isečke samo zato što ih ja nosim u džepu. Inače znam da imaš uređaj za kopiranje i za nekoliko minuta im ao bi kopije svih isečaka - odgo­ vori reporter. — Uvek sve znaš - smejući se reče Lun. — Onda te m olim da ovo ne nosiš u džepu. M oglo bi u nekom trenutku da te staje života. Ostavi isečke u svom birou. M eni lično nisu potrebni, jer. sam zapam tio i broj telefona i sve što želim da znam iz tih oglasa i člančića.

- Prihvatam tvoj savet, iako ga ne shvatam sasvim - složi se rep o r­ ter. - A sada bih otišao da vidim znaju li u Skotland jardu nešto novo. Da li si siguran da nećeš da i sam istražuješ oko Vaprandovog ubistva? - N e znam ... M ožda ću da za vi­ rim na neka m esta... Javiću ti ako nešto saznam. Uz sve to ponovo te upozoravam da je u pitanju o b ra ­ čun gangstera, koji m ože da zakači svakog ko se umeša na bilo koji način. To znači i rep orteri mogu da zapadnu u unakr'"nu vatru. A sada m ožem o zajedno da izidemo, jer i ja ću u Siti - zaključi Lun, Pozdraviše se u dvorištu i rep o r­ ter se odveze, a Lun podesi m eha­ nizme obezbedenja svog preb iva li­ šta i uđe u garažu. Teška m etalna vrata automatski kliznuše ustranu i on izveze svoja specijalna kola. čija je spoljašnjost bila sasvim obična, ali su brzina i oprem a bili iznad svega što Se kretalo na četiri točka i po asfaltu. Za njim se'vrata garaže zatvoriše i on potera kola čijih osam cilin­ dara zabrujaše jedva čujno.

- Da li vaš instruktor m ože da dođe već u osamnaest? - pitao je Lun iz svog stana u Endel Stritu. - Vaša želja je za nas zapovest - čuo se glas iz slušalice. - Počaš­ ćeni smo što Eri Metju Knolt želi da proveri naše mogućnosti. - Molim da se ne pom inje moje im e... Znate, želim potpunu diskre­ ciju. Da li ste dobili moju uplatu čla­ narine i troškova? - D iskrecija je prvo i najvažnije pravilo naše institucije. Uplatu smo dobili telegrafski. A li ona je suviše galantna. No. od ličnosti kakva ste vi, ne možemo da odbijem o i vanrednu nagradu, što u svim drugim slučajevima isključujemo — od go­ vori nepoznati ženski glas, čiju boju i karakteristike je Lun pratio u žel' , da ih zapamti.

Iako je go vo rila pravilno, žena s druge strane žice nije m ogla sas­ vim da isključi naglasak, koji je ot­ k rivao njen duži boravak u A m e­ rici. — Onda. čekam u osam naest — zaključi Lun i spusti slušalicu. Lunov stan u Endel stritu bio je još pre tri godine upisan na ime Erla Knolta, koji nije bio izm išljeno plem ićsko ime. Eri Metju Knolt je bio jedan od onih bogatih naslednika titule i imanja, koji su živeli bez briga i nastojali da uživaju. Bio je poznat u mondenskim kru go­ vim a i kao čovek za k oga su lju­ bavne avanture bile jedini smisao življenja. A li onda se oženio divrom slikar kom Džuni Braun i potpuno se izmenio. Povukao se na svoje ve ­ liko im anje kod O ksforda. O grad io se od sveta i publiciteta. Provodio je dane proučavajući istoriju i pišući, dok je njegova žen^ slikala. Stasom i starošću Eri Knolt i Donald Sikret bili su vrlo slični, a im ali su dosta sličnosti i u manirim a i izgledu lica. Lun je nekoliko puta u šali uspevao da obm ane i lične prijatelje Erla Knolta. A pošto su se poznavali i sprijateljili, Knolt mu je odobrio da drži stan na nje­ govo ime. Istina, Eri nije znao da se iza im ena p rofesora A len a skriva Lun, kralj ponoći. U trenucim a kada mu je to e balo, Lun je nastupao kao Eri Knolt, znajući da pravi nosilac tog im -..a živi u svom posebnom svetu i da ne dolazi u London, sem u retkim i kratkim periodim a kakve obaveze. Tada je Knolt m irno koristio stan u Endel stritu 4 viđao se sa Lunom, verujući da se uvek viđa s m alo čud­ nim profesorom Dikom Alenom, koji je za svaki razgovor bio toliko interesantan sabesednik da mu se Knolt divio. Zato je Lun svoj stan u Endel stritu sm atrao jednim od naj­ sigurnijih skloništa. Baš zato se tru­ dio da ga retko koristi. Uz sve to im ao je i bankovni račun na Knol15

tovo ime. ali sa potpisom deponovanim tako da se zam enjuje i šifrom. Sada je m ogao m irno da iskoristi i im e i stan, i uspostavi vezu sa »ško­ lom «. koja sigurno radi uz punu opreznost i proveravanje »uče­ nika« da ne nasedne nekoj policijs­ koj zamci. Još dok je uplaćivao članarinu i naknadu za prve časove, Lun je postavio neke uslove. Tražio je da devojka koja dođe ne bude »skrom ­ nog obrazovanja«. Taj zahtev poticao je iz Lunove želje da devojka bude jedna od onih koje umeju da posm atraju i shvate m noge stvari. Jedino od takve devojke m ogao je da sazna nešto o G loriji En. III Sobu u kojoj se to događalo bilo bi teško opisati, pa da se kroz reči stekne predstava o njenom izgledu. Bila je to prava dvorana duga dva­ naest i široka osam jardi, u čijem pročelju je stajao ogrom ni okrugli krevet. Zidovi prevučeni svilenim tapetima, ki'zneni pokrivači basnos­ lovne vrednosti, skupa krzna razmeštena po tepihu od meke vune u koje su upadale noge. m nogo k ri­ stala. ogledala, baršuna.,, A sve je im alo nekakav čudni sklad i stva­ ralo je atm osferu boravišta žene, čijoj vrednosti m ora da odgovaraju vrednosti svega što je okružuje. Bila je to spavaća soba Glorije En, A li čovek je odudarao od svega što se tu nalazilo. G lorija En, obu­ čena u haljinu duboko dekoltiranu i bez rukava, boje višnje, im ala je na sebi nakit od pra vog i krupnog bisera u retkoj kom binaciji s plati­ nom i dijamantima. Opisati tu ženu bilo je isto tako teško kao što je bilo teško opisati njenu basnoslovnu sobu, kakvu sigurno nikada nije im ala ni jedna kraljica u doba kada su se takvo bogatstvo, sjaj i raskoš sretali samo na dvorovim a. A li treba reći da su njene krupne i 16

m alo kose oči bile za koji delić inča više razm aknute nego što je to obično kod lepotica. To je još više isticalo njeno lepo visoko ćelo i p ri­ pijene ružičaste školjke ušiju na obodu visoko zaćešljene smeđe kose s odsjajem najčistije svile. G o­ dine joj je bilo teško odrediti, jer im ala je sve odlike najlepše m lado­ sti. Sa svoje trideset i dve godine ona je bila na vrhuncu ženstvenosti i procvata svoje lepote. ali i na vrhuncu iskustava svih vrsta. Č o­ vek. koji bi uspeo da se zaštiti od sjaja njene lepote i šarma, m ogao bi iz njenog pogleda da pročita čudnu odlučnost, odsustvo svakog straha i često p re zir prem a svim ljudskim bićima, koja joj se nađu u blizini. Zaključio bi da je to isto to­ liko opasna koliko i lepa žena. Ta i takva G lorija En sedela je u ogrom noj fotelji i pušeći razgova­ rala s muškarcem koji je bio crven u licu. Cesto je brisao znoj s čela i s izbrijane naušnice. Bio je to Terens Lanton. lep muškarac, glatko i briž­ ljivo začešljane kose s razdeljkom na desnoj strani. N jegove pune i m alo isturene usne skrivale su snažne i zdrave zube. A li njegove oči su nem irno poigravale. - Glorija. dra ga!.., Pa ti nećeš da me shvatiš - g o vo rio je uzbuđeno, — Slao sam ti novac i pom ogao ti da uspeš... Ceznuo sam do ludila. Došao sam za tobom. Predao sam ti šifru Švajcarske banke, koja postaje važeća već za dvadese dana... Sve sam učinio. - Učinio si sve, ali i više od toga - smešeći se reče G lorija En i pruži ruku da dolije koktel u Lantonovu i svoju čašu. - Došao si, Tere. d ra g i... A li došao si kako ne treba. — M oraš da shvatiš, G lorija! Ne verujem da si se izmenila, U Nju Džersiju si bila sprem na na sve. Um ela si i da pucaš u čoveka, ne trepnuvši.., Zar se sada plašiš? A ja te volim kako te niko nije voleo govorio je Lanton uzbuđeno. — Dobro! Voliš me i ja volijTi tebe.

Sta još hoćeš? Zar ti ništa ne znači to što doživljavam o najveća uživa­ nja? Sta ti, zapravo, joćeš? - Hoću da si moja! - Zar nisam? - M oja si u trenucim a kad t’ se to prohte... A okružila si se tuce­ tom mladih i zaluđenih lepotana Ta tvoja garda i tvoji advokati idu mi na nerve. Poželim da zgrabim pištolj i da ih poubijam. - O ni takođe imaju pištolje. Moj posao X način života ne vode se bez zaštite. - A li ja sam tu! Im am svoje momke koji bi ubili i crnog đavola. Zar nije dovoljno devet najboljih revolveraša Londona? - N e želim u blizini tvoje ubice! - Teraš me da poludim! Kakvo je to nepoverenje? Svaki put me p ozi­ vaš na drugo mesto i dovodiš u ko­ lima iz kojih ništa ne vidim. N e doz­ voljavaš da znam ni gde smo sada. Reci gde se nalazim o! - O vo je m oje privatno i tajno sklonište. N e želim da ga znaju tvoji momci. A da bih bila sigurna, ne treba ni ti da ga znaš, Zašto? O dgovori m i nešto ubedljivo! - Jednom m oram da ti od go­ vorim. Učiniću to odmah, jer us­ koro treba da dode Morin, koja te progoni. Zaljubljena je u tebe tako da je u staniu da ućin’ svaku glu­ post. - A ona m ože da zna gde se nala­ ziš! - N i ona ne zna. Dovešće je nek siguran, ali kao i tebe. - Ta m ala kurva treba da ne­ stane... Daj mi priliku da je ^ ji ljudi.. — Ona je p ra vi biser među m o­ jim instruktorima. Vredi dobru hrpu zlata, čoveče! — Sve to nisu pravi razlozi. Reci ono što je pravi razlog za ovakvo tvoje ponašanje. — Hoću, Tere, dragi - opet s osrnehom reče G lorija En. - Uvek sam uživala s tobom ... -

- A li i sa drugim a - ogorčen o je prekide Lanton. - Dakle, ne dozvoljavaš m i da g ovorim - reče Glorija. - N asta vi... Ćutaću! N astavljam ... Nisam tvoja žena, ali sam tvoja ... Valjda to osećaš. Lanton klimnu glavom. - Pom ogao si mi kad sam m o­ rala da pobegnem iz Njujorka, jer je nekoliko tvijih luđaka uvrtelo sebi u glavu da treba da spavam s njima. Derekton je bio toliko suje­ tan da je pretio da će me ubiti samo zato da ne budem ničija, po­ što nisam njegova. - Tog čoveka ću brzo da sredim - upade Lanton. - Ili on tebe - dodade G lorija En. - Čitao si novine? Lanton opet klimnu glavom. - Eto kako idu stvari. Priznaćeš da si za sobom povukao poteru celog ganga. - U činio sam to zbog tebe. D va­ naest m iliona dolara je dovoljno da budemo srećni. - A li još nemam o tih dvanaest miliona, a im am o na vratu Derektona i policiju. Ubijen je detektiv Vaprand i digla se prašina. Zar da otkrijem svoje skrovište i vezu s to­ bom? - Da ih otkriješ meni, a ja ću pre um reti nego što bih p rogovorio! - Verujem. A li m oguća je greška. Pratiće te, možda, u nekom tre­ nutku. - Uništiću Derektona! - Možeš li? - Mogu! Im am ljude i učiniću to. - Onda slušaj. Pogledaj ovde na plan grada - reče G lorija i izvadi knjižicu sa sekcijam a grada, — Ovde je Rajnes park, sekcija sto dvadeset i četvrta na jugozapadnoj p e riferiji Londona, Tam o je jedan biro moje škole, Harold Derekton se već učlanio i pozivao jednu od mojih devojaka, - Gde se krije? 17

- Iznajm io je stan u Lem ington aveniji. To je blizu M orden parka i biroa. U zeo je lažno im e Stiv Braun. Sa njim su M ort Benet i M ark Holder. - Kako si sve to saznala? - M oje devojke imaju ugrađene m inijaturne aparate. Sve snimaju. Evo fo to g ra fije - odgovori G lorija En i iz skrivene fioćice u podnožju fotelje izvadi svežanj snimaka. N a njim a su bili Derekton i nje­ gova dva pratioca. - Pred devojkom su igrali ulogu posluge - nastavi Glorija. - Ko? - Pa H older i Benet. Snim ila ih je za svaki slučaj. Derekton ju je pitao da li zna ko vodi školu. Pitao je i di­ rektno o meni. Dao joj je napojnicu od sto dolara i rekao da se raspita. Sutra naveće devo]ka treba opet da ga poseti. - Posetiću ga ja! - uzviknu Lanton. - U čini to. T e r e ... Kad prestanu potere i kad se sve sredi, dajem ti reć, bićeš stalno uz mene. O tići čem o po onih dvanaest miliona. Putovaćem o po E vrop i... Biće još m nogo divnih dana. A li m oram o dati lekciju onim a u Nju Džersiju. da opet neko ne pokuša da nas traži - zaključi G lorija i ustade. Zagrli Lantona. koji zagnjuri lice medu njene raskošne grudi i uze je u naručje da je odnese na ogrom an kružni krevet. A li tada se začu zvuk signala interfona. G lorija se izvi iz gan gsterovog zagrljaja i uključi aparat. - G ospođica M orin Fokson je ovde. M ožem o li da je dovedem o k vam a? — čuo se nečiji glas. - U m ali salon. Čekaj s njom tamo - odgovori G lorija i isključi interfon. a onda se okrenu Ka Lan10 nu. - Prokletstvo - šapnu mu na uho. - Sada ne mogu da budem kakvu me želiš... Ime M orin Faksou u tiče... 18

- A li ona mi ne znači ništa već odavno - odvrati Lanton i ispruži ruke ka njenim bokovima. - Znam, T e r e ... Znam da voliš samo m ene... A li živeo si sa M o­ rin. .. Sada bih m islila na njenu bli­ zinu i na sve one zagrljaje i nežnosti između va s... M olim te da sada odeš. Prihvatice te m oji ljudi i otpra­ titi gde želiš. Lanton uzdahnu i pusti Gloriju da ode ka stolu za toaletu. Dok je ona poprav’ iala kosu i šminku, on ju je posmatrao, a onda iziđe na vrata kroz koja je bio i ušao. N a kraju jednog hodnika doče­ kaše ga dva stasita m om ka i otpratiše ga u nekakvu podzemnu g a ­ ražu Smestiše se u velika i p regra ­ đena kola s neprozirnim staklima. Uskoro se Lanton vozio ne znajući kojim ulicama se vozi. Znao je je­ dino da će stići blizu svog skloništa.

- Morin. draga! - uskliknu G lo­ rija En ulazeći u m ali salon. - N e stižem o đa se viđamo. A ti znaš da to želim. - Da. čudilo me je što me ne pozoveš - reče M orin Faksou grleći Gloriju. Njih dve se poljubiše i sedoše, još uvek se držeći za ruke. - Eto. ni sada te nisam pozvala samo zato đa se vidim o. Treba da mi pomogneš, ako ti to nije nepri­ jatno. - Pa ja sam ti na raspolaganju... Shvatila sam šta je m oja dužnost kao instruktora škole za ljubav. Dala si mi novac i om ogućila da ži­ vim ovde kako treba. Zar bi m oglo da mi bude neprijatno nešto što ti želiš? - Onda da ti odmah objasnim. Postoji izvesni Eri Metju Knoit. Ra­ spitala sam se i znam dosta o njem^l. To je jedan vrlo lep i šarm an­ tan plemić, koji se povukao sa svo­ jom ženom na im anje blizu Oksforda. Retko dolazi u London. Sada je tu...

- I želi da se m alo provede — upade Morin. -- V erovatno i to .,. A li m islim da želi da proba nešto od tehnike brač­ nih odnosa, koje m ožem o da mu preporučim o. M ožda je nastupila mala k riza u njegovom braku. Evo, to je adresa. Treba da budeš tam o u osamnaest časova - nastavi Glorija. - Im am sat i četvrt do tada. Uradiču sve kako treba. Č ovek koga nazivaju D ok tor,.. - Da, on je i lekar, i m oram o da mu krijem o ime, pa mu je zvanje ujedno i nadimak. Zvačem o ga i da­ lje Doktor. On je nešto zgrešio u lekarskoj etici i brisan je iz spiska lekara. N e može da obavlja praksu, a stvarno je genijalan lekar. - O n mi je m nogo toga objasnio. M islim da sa m ojim iskustvom i onim što mi je on objasnio mogu da budem dobar instruktor i odličan partner u krevetu - sarkastično reče Morin. - Znam da ne želiš... Zato te i ne šaljem na obične pozive - od go­ vo ri Glorija. - A li m olim te da ulo­ žiš sve da šarm iraš Erla Knolta. M olim te da napraviš i snimak, jer me zanim a da vidim da li je ostario. Jesi li savladala tehniku snimanja m inijaturnim aparatom ? - Jesam. A li reci mi. Glorija, služe li snimci i za ucenjivanje? - Uopšte ne! Stvaram izvesnu kartoteku. Možda, jednog dana... A li m islim da nam poslovi i ovako idu odlično. U zm im o samo Knolta. Ne treba da ga ucenjujemo. On je i sam odnrah platio desetostruku cenu... Zbilja, da ne zaboravim , evo ti ček na trista funti. Trebače ti da trošiš bez m nogo ustezanja. - Hvala ti, G lorija - reče M orin i stavi ček u svoju torbicu. - Činiš mnogo za mene. A li ja ne mogu da se smirim. Im am sve. ali želim da nađem Terensa. Čudi me da ti se nije javio. - Znam da me Lanton traži, ali ne želim da ga vidim. On je opasan

čovek. Ti si bila u koledžu i na uni­ verzitetu. M ožeš da shvatiš stvari. Pokušaj da i sama tako učiniš. Ja želim da se odlepim od gangstera. Do sada mi to uspeva. Moj posao je vrlo suptilan i ne preti m i zatvor. Čak i da zabrane školu i da počnu da nas progone, ne mogu da me do­ segnu. A sa Lantonom i sličnima, glava je uvek pod nožem - objasni G lorija i uzdahnu. - A li ja ne mogu bez Terensa. Č i­ tala sam n ovin e... Sada sam mu potrebna, jer je progonjen i usam­ ljen. - Za tebe bih učinila m noge stvari, koje dru gim a ne bih. Pom oći ču ti da nadeš Lantona, ali pod uslovom da se drži dalje od mene. Ti znaš da m i je dosađivao i u Nju Džersiju. Verujem da je u London došao da m e tra ži.,. Užasavam se i pom isli da se on nađe uz mene. - Zar ti je odvratan? - N ije ... On je lep muškarac. A li on je za m ene opasan. Ja nikada nisam prip ad ala samo jednom. V o­ lim da uživam, ali ne da se vezujem. A Terens hoće da poseduje i vlada. U bila bih g a da mi se nađe za vra ­ tom. A k o g a sretneš. ne odaj mu našu vezu, jer bih m orala da se bra ­ nim. - N i ja ne želim da on trči za to­ bom. Znam da je lud od strasti i že­ lje da te ima. To mi je jednom rekao ne samo da bi me uvredio i oterao od sebe nego zato što je tako. - Onda smo nas dve složne. Pokušaću da saznam gde se krije i javiću ti kako da ga nađeš. Plašim se jedino toga što se dogodilo prošle noći. Zašto li su Lanton i Derekton ubili Vapranda? - nastavi G lorija En svoju finu igru sa Morin. Nisu ga ubili zajedno. To je De­ re kionovo delo — odgovori M orin Faksou. G lorija ju je neko vrem e gledala zamišljeno. Iako ju je dobro pozna­ vala, opet ju je procenjivala. M orin je bila lepa plavuša duge kose i vit­ kog izazovno zaobljenog tela. Njena koža je im ala divnu i svežu boju. 19

Sve na njoj bilo je lepo. Jedino je ši­ rin a njenih vilica m alo odudarala od opšteg sklada svih crta. M ogao je to biti znak jake volje ove devojke. G lorija je znala da je M orin uporna i bezobzirna kada se radi o nečem što ona želi. N a svoj način M o rin je bila opasna. - Zašto li su oni u Londonu i kakva je to priča u novinam a? — upita konačno G lorija En. - Kada je T e r nestao, u miljeu se p ričalo da je pobegao sa šifrom banke u Švajcarskoj, gde su šefovi d ržali novac. M islim da se radi o velikoj sumi. Pretpostavlja se da je to dvanaest m iliona d o la ra - A li zašto je došao u London? - Veru je se da je došao k tebi. - Iskrena si. M o rin ... M oguće je da m isli da sada m ože da me kupi sa tim m ilion im a... A li kunem ti se da g a nisam viđala. A sada mi odgo­ v o ri na jedno pitanje, ali samo ako hoćeš da kažeš istinu. - Hoću. - I ti si me tražila i pronašla, istina slučajno, ili bolje reći ja sam p rv a ugledala tebe i javila ti se na Pikadiliju. Jesam li u pravu da si m e tražila? - Jesi. - Zašto? Da li samo zato što smo rad ile zajedno u onom prokletom zatvoru i što smo se sprijateljile, ili i iz drugih razloga? - Zbog Terensa Lan t o n a .. To je cela istina. Došla sam u London verujući da je T er pošao k tebi. a znala sam da si ti negde u ovom groznom gi'adu. - N e sviđa ti se London? - N e... A li da nastavim. Kada sam te srela, odlučila sam da ti se pridružim , ili da te uhodim sve dok ne nađem Lantona - zaključi M o­ rin. - H vala ti na iskrenosti — dodade Glorija. - Kunem ti se da neću Lantona. A učiniću sve da ga nađem za tebe. N e verujem da neću uspeti, ako je još ovde. 20

- Bila sam iskrena i molim te da i ti budeš. - Zar nisam? - Verujem ti, ali ipak hoću još jednom da pitam... Da li si viđala Lantona otkako je u Londonu? upita Morin i ruke joj u tom mo­ mentu primetno uzdrhtaše, pa to pređe na celo telo. - Nisam ga viđala. Kunem ti se, Morin. A značeš istinu čim ga bu­ deš videla. Onda možeš da učiniš ono što želiš - odgovori Glorija mirnim i ubedljivim glasom. - Sada sam srečna - dodade Morin. - Radiću za tebe sve što že­ liš. Terens mora da mi se vrati, a onda ću da ti se odužim za sve što si učinila za mene. Hvala ti, Glorija! Ne osvrćući se. M orin iziđe u hod­ nik koji se odmah pretvarao u ste­ penište. Pratioci je dočekaše i odvedoše. Uskoro se vozila prema Endel stritu.

- Mislim da smo ipak u sosu. šefe - govorio je M ark Holder sedeći za stolom i podmazujući svoj automatski revolver. Pri tom se nije obazirao na to što ulje kaplje na skupi stolnjak. U dru­ goj fotelji sedeo je Harold Derekton još uvek držeći novine iz kojih beše čitao prežvakavanja onog što su već svi jutarnji listovi bili objavili. - Ima sto načina da odmaglimo. Mark. Koliko te znam. ne verujem da si počeo da drhtiš od straha — reče Derekton i nervoznim pokre­ tom odbaci novfne. - Nisam rekao da sam se upla­ šio nego da smo u sosu. A to nije isto. Procenjujem položaj - proguđna M ark Holder još jednom obrisa pištolj, pa ga vičnim i iDrzim pokretom gurnu u kuburu pod pa­ zuhom. Odmah zatim izvadi iz džepa okruglo ogledalce i poče da raz­ gleda detalje svog lica. Koža mu je bila malo žućkasta, a brada i

brkovi izbrijani tako da je izgledalo da je još uvek golobrad. Istina, im ao je vrlo retke dlake u bradi, ali zato mu je kosa bila gusta i lepa. Skoro crne i lepo izvijene obrve nad sme­ đim očim a upotpunjavale su njegov lik na način koji g a je činio lepim. Jedino dve dublje linije od nosa pa iznad naušnice otkrivale su da je kolerik i verovatno bolesnog že­ luca. - U vek piljiš u sebe, kao da ho­ ćeš da pročitaš nešto - osmehnu se Derekton. - To je m oja navika. O tkrivam znakove života i sm rti na svom licu. To je m oja lična nauka. Kojih im a više, znači da će to da nadvlada — dodade Holder. - Pa šta sada zaključuješ? Je li više znakova života ili smrti? - M islim da je više znakova smrti. - Ti si fatalista, Mark. Dobro smo sklonjeni i uskoro ćem o znati adresu G lorije En. A kad se doče­ pamo Lantona i šifre, odm aglićem o odavde bez ikakvih smetnji - hra­ brio ga je Derekton. - Trebalo- bi da odem u tu Švajcarsku. Kažu da su tamo planine i da se čovek okrepi. - Valjda se i tebi vrzm aju u glavi misli kako da se doćepaš dvanaest miliona, pa da ih trošiš u Evropi smejući se reče Derekton. - A li pogrešićeš ako se odlučiš na ono št,o je učinio Lanton. M ark H older naglo gurnu ogle­ dalo u džep i oštro pogleda svog iicfa. Zausti da nešto kaže, ali se pretiomisli i samo reče: - M islim da je najbolje da pogle­ dam da li M ort dobro pazi i osmaI r a prilaz kući. Odmah zatim iziđe iz sobe. Nađe se u drugoj sobi, čiji prozori su g le ­ dali na ulicu. Tam o je stajao M ortirner Benet i kroz odškrinutu zavesu inotrio ulicu. - Idi i odm ori se, Morte. Ja ću da motrim neko vrem e - reče Holder 1 htede da zauzme Benetovo mesto.

A li ovaj ostade ukočen i sam o mu napravi mesto. - Pogledaj, ćoveče! O na kola... Pa to dolazi G lorija En! - skoro prokrklja džin i poče da trlja du­ boki ožiljak na čelu. To je činio kad je bio iznenađen ili zbunjen. Holder je i sam bio iznenađen. Stajao je ukočen, gledajući kako G lorija En otvara nisku vratnicu ograde i ide stazom prem a ulaznim vratim a koračajući na onaj način koji je privlačio poglede na njene kukove i noge i izazivao divljenje muškaraca. H older se jedva otrže i otrča u sobu ka Derektonu. - Dolazi G lorija En! — uskliknu i stušti se ka drugim vratim a, koja su vodila niz stepenište ka holu u prizemlju. O tvorio je vrata čim je čuo zvono i stao sa strane ne govoreći ni reći. G ore škripnuše drvene podloge ste­ peništa. H arold Derekton je bio po­ šao da i sam vidi neočekivano čudo - dolazak G lorije En. - Halo, M ark - uzviknu G lorija smešeći se kao maneken na podijumu. - Da li me se sećaš? Ja tebe dobro pamtim. - Halo, G lorija!... Sećam se... - Zatvaraj ta vrata ! - uzviknu Derekton kao da se plaši da G lorija ne otrči napolje. - Radujem se što te vidim, Harolde - reče G lorija i svuče laku kratku bundu pruživši je Holderu. Derekton je stajao raskrečenih nogu i skamenjen, kao da očekuje nekakav revolveraški dvoboj. N ije m ogao da se snađe i jedva pruži ruku da prihvati pozdrav G lorije En. Ona se smešila. Podiže se na prste i poljubi gangstera u zateg­ nuto i zgrčeno lice. - Nešto me hladno dočekujete reče zatim i poče da iskreće glavu prvo na jednu, a onda na drugu stranu i da posm atra Derektona. - Otkuda ti, G lorija! Kako si nas našla? - jedva izusti on. - Ćula sam da ste u Londonu. 21

O hlađeni detektiv je uzvitlao p ra ­ šinu - od govori G lorija i uze Derekton a pod ruku. On je povede uz stepenište, još uvek sav napregnut kao da očekuje udarac nožem, ili kišu kuršuma. Tek kad se nađoše u sobi, on se doseti i vra ti se do vrata, a zatim doviknu Holdera: — Porazgovaraćem o s Glorijom nasam o! Ti i M ort pazite! G lorija je stajala na sredini sobe i sva ozarena gledala ga nakrivivši m alo glavu. — N isi mi od govorila na pitanje kako si nas našla - reče Derekton. — U vek op reza n ... Uvek nepoverIjiv — odgovori ona i stade uz njega. Stavi mu ruke na ram ena i po­ nudi mu usne, ali tako da je to m o­ glo i drugačije da se protum ači ako on odbije prisan susret. On je kratko ali strastveno poljubi a onda se otrže i povede je do fotelje. Sede na naslon i pritisnu je rukom tako da je gledala gore, a onda po­ novi: — Kako si nas našla? — A k o nisam dobrodošla i ako ne umeš da budeš m akar m alo džentlmen, onda skini ruke s mene i ne jaši naslon m oje fotelje! — reče ona jetko i naglo ga gurnu. .D erekton se prevali i skoči kao divlja zver. G lorija se smejala po­ pravljajući haljinu i kosu. — Osvesti se, H arolde! — požuri da kaže Glorija. — Da sam htela da vam učinim zlo, javila bih policiji gde se nalazite, ili bi pozvala neko­ liko svojih revolveraša. A ja sam došla i nisam čak ni ponela svoj m ali pištolj. O na zatim baci svoju torbicu tako da je Harold i nehotično uh­ vati. Ćutao je nekoliko trenutaka, suzivši očne kapke i posmatrajuči devojku. — Ipak tražim od go vor... Zanima m e kako si me našla, a ja m islim da niko van ove kuće ne zna gde sa.m

- reče znatno m irnije i spusti se u fotelju blizu Glorije. - Sve ću da ti ispričam. Savim slučajno sam saznala gde se kriješ. U članio si se u školu za seks, a mi proveravam o sve klijente - poče da priča Glorija. - Kako proveravate? - upita Derekton. - Devojke neprim etno snimaju, a ja pregledam fotografije. Im a i drugih provera, ali one nisu važne u ovom slučaju. Kad sam videla fo tog ra fije »posluge« i »učenika«, p orazgovarala sam sa devojkom. Sve mi je rek la ... I da si joj dao sto dolara da sazna moju adresu, i da je očekuješ sutra naveče. i gde se nalaziš. Dakle, sve je prilično jedno­ stavno - ispriča G lorija i prekrsti noge tako da kratka haljina nije više m ogla da sakrije ništa ispod kukova. Derekton je s mukom skretao pogled da ne zuri u njene lepe bu­ tine i krajičak čipkanog delića rub­ lja. - Dakle, razvila, si posao? upita on tek da kaže nešto. - Da... Lep i unosan posao. Ži­ vim kako treba i kako hoću - odgo­ vori ona osvrćući se po sobi. - Nešto želiš? - N eko piće i cigarete. Piće nađi ti, a cigarete im am u torbici — od­ g ovo ri Glorija. - Imam samo viski i sodu reče Derekton i ustade da donese pice Kad otpise i zapališe cigaretu. G lorija reče: - Znam da želiš da me ispituješ. Neću da ti uskratim to zadovoljstvo. Pitaj Harolde. - Obećavaš li istinite odgovore? - Da. - Da li si viđala Lantona? - Jesam. Bila sam s njim i pre jedan sat, m ožda malo viš e... - N e šališ se? - Rekla sam da ću da govorim istinu. Zašto me sumnjičiš?

- O p rosti... Znaš li šta je Ter Lanton učinio m eni i organ izaciji? - Znam. Im ao je šifru Švajcarske banke i zavelo ga je dvana­ est m iliona dolara. Pored toga, lud je za mnom i m islio je da ću ga prih­ vatiti kao dar neba. - Gde je šifra? - Kod n jega.Poku šala sam da mu je uzmem, ali nije mi uspelo. - A da jeste? - Bila bih ovde, kao i sada. - Teško mi je da poveru jem ... Dvanaest m ilion a... - M ožeš li da poveruješ da ni­ sam glupa? - To verujem i znam! - Onda, kako misliš da bih post­ upila sa šifrom ? Zar bi bilo pa­ metno da se upropastim zbog nesi­ gurnih m iliona? Šta je postigao Ter time što je pobegao? - Razborita, si Glorija. Ja i org a ­ nizacija tražićem o ga m akar to p o­ trajalo ceo vek. N eće uspeti ni da uzme tih dvanaest miliona. .jer m o­ trim o u Svajcarskoj. - I da mi ne kažeš, ja znam da je tako. G ovorila sam Lantonu neke šifre da meni, a ja ću dobiti tvoju reć da mu je oproštena izdaja i neka g a đavo odnese. A li on ne p ri­ staje. H oće i m ilione i mene. - N eće im ati ni jedno! - uzviknu Derekton. - Znam samo da neće im ati mene. A za novac, pobrini se ti sa tvojima. - Gde se krije Lanton? - To ne znam. Nisam htela da mu kažem gde je moje sklonište, pa 10 i on prećutao svoje. Im a grupu m omaka sprem nih da ga brane. - Dakle, ti si ovam o došla pra z­ nih ruku. Nešto u tom e smrdi. - Znam. N isam došla praznih ruku. On odnekud zna gde se nala­ zite. N ije mi rekao adresu, ali je re ­ kao da je neko ipak video ubistvo detektiva Vapranda. Kaže da je s njim sklopio savez. On ne zna da sam ja pre njega saznala vašu

adresu. Pretio mi je da ću izvući deblji kraj, ako se njemu nešto desi. Znam da ćete vi živeti sa sumnjom. Zato pazite da on ostane živ, jer ši­ fra je kod njega, a spreman je, u slućaju da ga uhvatite, da kaže da je kod mene. Tako bi postigao osvetu u svojoj bolesnoj ljubom ori — izloži G lorija svoje najjače adute, — Kako da ga nađemo? - upita Derekton. — Potrebni su živci — odgovori Glorija. — Kako to misliš? — On se sprem a da vas napadne. A ko se ne plašite policije, sačekajte ga ovde i on će doći. — Veruješ li to stvarno? — Siguran sam. Ja sam mu rekla da ću sa njim opet da razgovaram samo kad sve bude čisto. Rekao je da će pokazati organ izaciji da je on ovde toliko jak da će uništiti sve pokušaje da mu se osvetite — zak­ ljuči Glorija. — Razm isliću o svem u... A šta ćeš ti sada? — upita Derekton. — Ja ču da odem. Poseti me u bi­ rou u Vitlej A ven iji kod Rajnes parka, kad budeš načisto sa Lantonom. — Zašto ne ostaneš s nama? — Izlagala bih se nepotrebnoj opasnosti. N e mogu da ti pom og­ nem, jer nemam ni oružja, ni volje da pucam. A k o osećaš da si slab sa svojim ljudima, mogu da ti pošaIjem nekoliko svojih m om aka od govori Glorija. Derekton je ćutao neko vreme. Samo su mu pod kožom ig ra li m i­ šići lica i oči čas tamnele, a čas grozn ičavo svetlele. A onda čudnim glasom poče da govori: — Ti mi se sviđaš, Glorija. Ost­ anim o p rija telji... A li Lantona g o ­ nim još zbog nečeg... — Znam prekide ga Glorija. — Šta znaš?! — trže se Derekton. — M orin Faksou... Ti je želiš, a ona voli Teren sa... — Ti si veštica, Glorija! Otkuda ti sve to? Jesi li viđala M orin? 23

- Jesam. Pom ogla sam joj i sklo­ nila je da ne propadne. Sprečila sam je da se nađe s Lantonom, jer bi to i za nju bila smrt. - Prokleto si vesta! - Hoću savez s jakima. Izdajica Lanton je slnb. To je sva moja mu­ drost. Neću da m e gonite ti i organ i­ zacija. Hoću da uživam u onom što sam ovde sama postigla — zaključi G lorija i ustade. - A šta ako Lantona ne sače­ kam o ovde? - pitao je lukavi Derekton. - O nda nađite drugo sklonište, ili dođite da vas ja sklonim. Tražićem o drugu priliku da zgrabite ži­ vo g Lantona. R azm isli i ne rizikuj mnogo. Ti si uvek umeo da uradiš kako je najbolje - odgovori ona i krenu. G angster klimnu glavom i dodade; - N adam se da znaš šta činiš, devojko. Igra je opasna i velika. - Znam. Harolde. Ja sam čista i pred tobom i pred organizacijom . Želim da ostanem po strani, jer izvr­ šila sam dug lojalnosti prem a vam a — od govori ona p rilazeći mu i lju­ beći ga u čelo dok je još sedeo. Tada i on ustade i otprati je do stepeništa. - Mark, isprati Gloriju! - viknu odatle i vra ti se u sobu. H older iziđe i donese G lorijino krzno, a zatim je doprati do vrata. O na pogleda gore. a onda zastade. G ledala je Holdera. čije žućkasto lice još više poblede. - N ikada nismo im ali p rilik e... - šapnu ona i pruži mu usne. On je grčevito steže i žudno je po­ ljubi. On odm ače glavu posle dugog poljupca i šapnu: - Kad se stvari poprave, treba da se sretnem o pcmekad. Mark, lepi moj mladiću. - G lo rija ... Želim to ... Oduvek! N ikad se nisam usudio. - Prom uca zbunjeni gangster.

godina. Zapam ti... Želim da to bude... - šaputala je ona dalje, oslo­ njena na vrata. N jihov razgovo r prekide dolazak glom aznog M o rtim era Beneta, koji iskrsnu nekud iz prizem lja. G lorija naglo krenu, a H older zatvori vrata. - Hej, M ark! Prebroj zube i vidi da li su ti usne na mestu posle po­ ljupca sa tom tigricom . Krzno joj je meko. a kandže oštre i užasne gunđao je Benet, opet pipajući du­ boki ožiljak na levom delu ćela. - Idi do đavola! - odvrati H ol­ der i krenu da se penje ka Derektonovoj sobi. Benet pođe za njim uz stepenište, čije su drvene podloge škripale pod njegovom težinom. Sva trojica skupiše se da se posavetuju. Derekton im objasni šta je sve saznao od G lorije En. - Predlažem da se odmah povu­ čem o i zatražim o pojačanje iz Nju Džersija. Lanton im a devet revolveraša i očajnički če da se brani. Nas smo samo trojica, a eventualna pomoć G lorije En-je vrlo nesigurna stvar — zaključi on. iako je neko­ liko minuta pre toga m islio da će ostati da sačeka Terensa Lantona. Opreznost i iskustvo su pobedili. Njih trojica brzo uzeše kofere i stvari, pa se spustiše u garažu i izvezoše u se u drugu ulicu. - Bićemo stalno u blizini, da pra ­ tim o Lantona kad pokuša da na­ padne, To treba da se dogodi noćas, ili sledeće večeri - poče da izlaže Derekton. - Treba što p re da nađemo i ukradem o još dvoja kola - dodade Holder.

- V rem e je da se usudiš. I ja sam želela još kad ti je bilo sedamnaest

- Halo. Tere, dragi! — uzviknu G lorija En glasom koji je otkrivao

24

Uskoro se zaustaviše i dadoše se na posao da nađu još dvoja kola. Nisu se usuđivali da ih iznajme, jer policija u slučajevim a potere za određenim licim a posebno pazi na sva mesta za iznajm ljivanje automob i'i:

strah i uzbuđenje. — Desilo se nešto strašno! - G ovori draga... Šta se dogo­ dilo? - odvrati Terens Lanton, i sam uzbuđen. - P re nekoliko minuta saznala sam da je D erekton otkrio gde je moj stan. Zvao je telefonom. . P reti Traži da te izručim njemu na neki način, ili će m e iseći na kom ade... - N eće on stići da to učini - p re­ kide ja Lanton. - H oće... Znam da je grozan i nem ilosrdan... A on zna i gde da me nađe. Spasi me, Tere, dragi preklinjala je ona i dalje. - K aži mi gde da dođem. Stitiću te sa svojim ljudima - reče Lanton. - To nije p ravo rešenje. Živela bih u stalnom strahu. Zašto ne napadneš odmah. Tere? - D obro G lo rija ... Napašću još u toku ove noći. Zovi me u ponoć. M is­ lim da tada Derekton neće više biti živ — zaključi Lanton. G lorija spusti slušalicu, smejući se, i iziđe iz javne govornice, a onda požuri ka svom automobilu. IV N a glas zovna Lun požuri i otvori vrata, na kojim a se pojavi M orin Faksou. - D a li me očekujete, gospodine? upita ona isturivši izazovno grudi i čekajući odgovor, - O čekujem ... A li vi prevazilazite sva očekivanja - od govori Lun i gurnu vrata, čija brava se auto­ matski zaključa. - Ja sam M orin Faksou. Evo m o­ jih dokumenata i koncesije naše škole... Tra žili ste diskreciju, pa mi vaše im e nije poznato — nastavi devojka skidajući laki ogrtač. - Zovite me Met, jer im e mi je Metju. Za razum evanje i prisnost to je najbolje - od govori Lun i g a ­ lantno joj pruži ruku, pa je kroz predsoblje uvede u luksuznu sobu za rad i dnevni boravak.

- N ajbolje je da mi odmah poka­ žete spavaću sobu i da počnem o prvi čas — reče Morin. Lun se seti da isto tako počinju »instruktorke« slične škole čak na dalekom novom kontinentu. - Predlažem prvo m ali razgovor, jer ja nisam baš običan učenik smeškajući se prisno od govori Lun. — A ko vam ponešto ispričam o c.o’- ; :g]rani i odlučni

momci. Gađaju bolje i m nogo su brži od Londonaca - ispravi ga Derekton. Madoks poćuta, a onda klimnu glavom u znak pristanka. Odmah zatim on iziđe, jer je trebalo da i sam danju upozna kraj u kome treba noću da vodi napad. Derekton odmah pozva dva svoja m om ka i upozori ih da budu oprezni, jer bi Madoks u nekom tre­ nutku m ogao da zastrani, opijen uspehom i bogatstvom. — A ko posumnjamo, pucaćemo prvi — reče jedan od one dvojice gangstera. - D a... Pazite na Madoksa. On je vrlo koristan, ali i opasan. Ja ga dobro znam - zaključi Derekton. U skoro u skloništu nastade ti­ šina. Izgledalo je da u perionici niko ne radi, kako je i pisalo na izbledeloj objavi okačenoj između spoljnjeg stakla i unutrašnjeg kapka. Derekton je razmišljao, ustajao da šeta pored dugog stola za peglanje i odlazio do m estim ično ošteće­ nog starog ogledala. O pipavao je bradu, nezadovoljan što ona sporo raste i nije dovoljno gusta. Stavljao je periku i m rštio se m isleći na či­ njenicu da mu Madoks još uvek nije nabavio pasoš na novo lažno ime.

Treba da se sretnem o - odgovori Lun. — Kakvu podvalu sprem ate? upita inspektor. — Ja nikakvu! A vi? — Im ate oštar jezik, ali m islim da mogu da predem preko nekih vaših uvreda - odvrati lukavi inspektor Adamson. - Gde da se nađemo? — Uklonite zasede oko moje kuće, pa da-ja m irno uđem i da vi dođete sam i k meni - predloži Lun kao da g o vo ri s nekog drugog mesta. — Dajete li reč da ćete biti fer? — Dajem reč da ću biti koliko vi budete — smejući se od govori Lun. — N e preti vam opasnost, jer da sam hteo, u toku noći sam m ogao da učinim s vam a svašta. — Rizikovaću — prihvati inspek­ tor. - N arediću da se policajci po­ vuku. a biću kod vas u dvanaest sati. — Prihvaćeno, inspektore. Do v i­ đenja! — zaključi Lun i prekide vezu. Im ao je dva razloga da se sastane sa inspektorom. Prvo je hteo da om ogući napad D erektonovih ubica i om ogući sebi nesnietan iz­ laz. a zatim da sazna nešto više o p riči Skotland jarda da policija nema pra\oi gangstersku šifru.

XI - Halo. inspektore! - zvao je Lun pomoću svog radio-telefona. koji se uključivao tajno na jednu te­ lefonsku liniju čitave dve m ilje da­ lje. N ik o nije m ogao da prisluškuje Lunove razgovore, ako on to nije hteo, a još manje se m oglo otkriti odakle govori. - Ko traži? — pitao je inspektor Adamson prilično nervoznim g la ­ som. - O vde Donald Sikert. Želim da sa vam a opširno porazgovaram .

Bilo je tačno dvanaest časova kada inspektor Adam son uđe u Lunov dvorac. N ep overljivo je g le ­ dao Donalda Siker ta, ocenjujući nje­ govu opreznost i namere. Lun mu pokaza da uđu u m alo neobično ijieđ en o sobu. N a sredini je bio ćud;ui, vrlo dug sto, koji nije im ao noge, nego su se drvene sjajne ploče spuštale sve do svetloplavog tepiha. Sto je bio nizak, a s jedne i druge strane bile su po tri polufoteIje. — Sedite, inspektore — reče Lun i, kada ovaj to učini, pređe na drugu stranu stola pa i sam sede. 73

- Slušam vas, Sikerte - reče in­ spektor nestrpljivo. - M islim da je stvar obratna. Ja želim da čujem vas. Objasnite mi šta se to dogodilo sa šifrom — odv­ rati Lun. - Zašto igrate besmislenu igru, Sikerte? Poslali ste mi lažnu šifru i sada još insistirate... - Ja čitam vaše misli, inspekto­ re! A čitao sam i novine. Raspitao sam se o udavljenom štamparu, čiju sm rt su vaši m om ci proglasili nesrećnim slučajem. A taj falsifikato r ... N e vredi vam. da sa mnom vučete klipak — izloži Lun i zaturi ruke iza potiljka. - Vi zaista u to verujete?! - to­ bože začuđeno upita inspektor. Ruke su mu se nervozno pom i­ cale. Lun je i dalje držao prste skop­ ča ne na svom potiljku i, uživajući u ugodnom položaju, posm atrao in­ spektora Adamsona. Smejuči se, on reče: - Ja znam da ste poklekli pod teretom pom isli da se u vašoj vlasti našlo dvanaest m iliona dolara. P ri­ lika je bila neodoljiva, privlačna! P ričajte m i o tome. Inspektor zam išljeno stavi prst na usne, kao da duboko razmišlja. O nda spusti ruku i stavi je na grudi, blizu ivice sakoa, pod kojom je b ila drška njegovog otkočenog i za paljbu sprem nog pištolja. O čeki­ va o je da Lun posumnja i spusti ruke, ali ovaj je i dalje ostao u svom bezbrižnom i ugodnom položaju. Tada inspektor Adam son naglo trže pištolj i uperi ga u Luna. Ovaj ostade nepomičan. - Da Sikerte! Uzeo sam tu šifru. A sada ćete... — poče inspektor. Hteo je da kaže da će Lun umreti toga trenutka, ali m orao je da opali p re toga, jer nešto se dogodilo. N ije znao šta je to zviznulo. Pucao je u Luna zapanjeno gledajući kako se između njih stvaraju nekakve zvezdaste šare. Lun se smeškao, jer je nogom bio pritisnuo skrivenu pedalu, koja je u 74

deliću sekunde oslobodila staklenu pregradnu ploču, koja je m unjevito iskočila iz ivice stola i zaštitila ga svojom neprobojnošću. Pošto je ispraznio čitav šaržer, inspektor Adam son je nekoliko tre­ nutaka zurio u Luna i u napuklo neprobojno staklo, koje ih je delilo. Lun je obilazio sto i prila zio inspek­ toru. Ovaj tada jurnu k vratima. ^ N e m ožete pobeći! Zaključana su! - doviknu mu Lun i dalje prila ­ zeći, bez oružja u rukama. Inspektor shvati da treba da se bori. N ije im ao vrem en a da promeni šaržer, ali pištolj zadrža kao hladno oružje u ruci. - Uvukli ste m e u zamku! - reče tvrdo. - I svaka vaša reć je snimljena na traci, kao i svaki pokret na film u skrivene kam ere - odgovori Lun i dalje oprezn o prilazeći. Inspektor Adam son je bio m aj­ stor i za borbu prsa u prsa. U poli­ cijskoj školi je bio jedan od najbo­ ljih u svim disciplinam a. - Biće to lep film - smejući se reče Lun. - B orite se, Adamsone! Kam ere snimaju! Odmah zatim napade. Inspektor zamahnu pištoljem, koji zviznu opasno blizu Lunove slepoočnice. A li tada Lunova pesnica pogodi sam zglob desnog inspektorovog ramena. N a trenutak Adam sonova ruka klonu i pištolj ispade. Branio se levom rukom od Lunovih udaraca, koji su ga bolno poga­ đali. Ali, tada se desna Adam so­ nova ruka op oravi i on jednim nis­ kim udarcem pogodi protivn ika u želudac. - N ije loše! - uzviknu Lun malo se povijajući. - Jedan neće živ odavde! — uzvi­ knu inspektor. - E, baš hoćem o oba! — odgovori Lun i nastavi da se tuče. Čvrsti i hitri Adam son uvek je verova o da su p riče o Lunu ipak preterane i da on nije naleteo na dostojnog protivnika. >Sa mnom bi

on izgubio«, pom išljao je tada in­ spektor. A li sada je sve rede uspevao da pogodi protivnika, a sve češće je trpeo udarce Lunovih čelič­ nih pesnica. Vrhunac jada i uvrede u ovoj borbi bilo je to što Lun prestade da udara pesnicama. Počeo je da ša­ m ara inspektora, tako da su ovom e oticali obrazi, obrve i usne. Pogled mu se mutio. - Odahnite malo, inspektore predloži Lun pri poslednjem ša­ maru. Inspektor opsova vrlo ružno i jurnu u napad uprkos tome što je vladao s pola svoje snage i brzine. Bio je obnevideo od udaraca u lice, ali provala besa g a je bacala i dalje u besmislenu borbu. Lun ga je pogađao šam arim a i puštao da prom ašuje i pada. K o­ načno, inspektor se spusti na kolena i zapade u histeričan plač, koji se pretvori u nekakvo životinjske zavijanje. Lun pomisli da je kraj borbe i spu­ sti ruke sprem ajući se da nastavi razgovor čim inspektor prestane da vrišti. A li tada inspektor pokuša još jedan napad. Baci se Lunu u noge i započe jedan otim i zahvat, koji može da unesreći čoveka. Lun je m orao da odvrati jedinom odbranom od tog napada i Adam sonova ruka kvrsnu kao suva grana. Lice mu se izobliči od bola i on klonu na pod. - Je li gotovo, Adam sone? — upita Lun. - Proklet bio, Sikerte! — jedva izusti inspektor i izgubi svest. Lun mu veza ruku upotrebivši obloženu vešalicu za odelo i jednu svoju vratnu maramu. Inspektor se osvesti i Lun ga povede ka izlazu. - Nikada me ne napadajte, in­ spektore - opomenu ga na kraju. — Predlažem vam da mi vratite ši­ fru već sutra, ili ću film i m agneto­ fonske trake o vašem priznanju i napadu na mene poslati lično m ini­ stru.

— Pobedili ste, Sikerte, prokleti bili! M oram da prihvatim uslove zaključi inspektor Adam son i jedva koračajući pode niz šest m erm ernih stepenika i dalje ka kapiji na visokoj o g ^ d i.

N oseći svoju kašicu »za priloge crk vi« i u svešteničkoj odori, stari Tomas O ri je polako išao ulicom, u pratnji R ik ija Vebstera. Njih dvo­ jica su bili već satima u ovom kraju. Uspeli su da prim ete policijske straže oko Lunovog dvorca, ali i da prisustvuju njihovom povlačenju. Videli su i inspektora Adamsona, koga su prepoznali, jer su ovih dana m noge novine donele njegovu fotografiju. Ostali su da osmatraju dok je on bio kod Luna. I sada su ga videli kako se tetura, prebijen i s rukom m aram om vezanom o vrat. Da nisu znali da je on ušao i da nisu zapam tili njegovo odelo. ne bi uspeli da g a prepoznaju ovako nate­ čenog i pom odrelog u licu. - Ovaj je dobio užasne batina Pridim o da mu pom ognem o - reče lažni sveštenik Ori. - M ožda bi bilo dobro da ga od­ vedem o Tcod Derektona - predloži Vebster. - Pokušaj da to izvedeš. a ja ču da ostanem i osm atram - složi se O ri i požuri prem a inspektoru, koji beše oslonjen na zid duge ograde. Prilazeći mu, O ri m ekim glasom upita: - Vam a nije dobro, gospodine? M ožem o li šta da učinim o za vas? - Pom ognite mi da dođem do naj­ bliže bolnice. M oja kola su tamo, malo dalje. M ožete li da vozite? upita Adamson. - Možemo, jer im am o i svoja kola. A li vašim a je, možda, vam a pogodnije, da biste ih im ali kod bol­ nice. Moj sestrić neka vas odveze, a ja ću doći da ga prihvatim kod bol­ nice. Hajdem o - reče O ri i njih dvo­ jica odvedoše inspektora do njego­ vih kola. 75

Vebster se osvrnu naokolo i, kad utvrdi da niko ne m otri gurnu in­ spektora na zadnje sedište u već otključana kola. U dari g a po vratu sećenicom dlana, a onda mu veza usta i onu zdravu rukUV Veza mu i noge, dok je O ri m irno stajao i telom štitio pogled u automobil. Odm ah zatim Vebster odjuri pu­ nom brzinom prem a jugu i uskoro pređe Temzu. Č etvrt sata kasnije onesvešćeni inspektor Adamson g rčio se od bolova, ležeći, vezan na nisku klupu pred H^roldom Derektonom. Lun je prip rem ao čudni doček gan gsterim a čiji napad je očekivao te noći. Žalio je što ne m ože odne­ kud da posm atra dejstvo svog usavršenog holografa, ali da bi mu ipak ostala prava slika, on uključi nekoliko kam era za snimanje sa autom atskim uređajim a za aktivi­ ranje. N a kraju hola. pred stepeni­ štem za podrum, on poče da pro­ sipa tečnost boje krvi. koja je ostav­ ljala tra g sve do zida u podrumu. A onda se sprem i za svoj pohod na gangstersko skrovište. Dok se vozio prem a Sitiju, pratio je prijem iz M arkinčevog prim opredajnika. R a zgovor su vodili samo M e ri i dečak, dok je A rtu r svoju paž­ nju rezervisao da čuje eventualne Lunove poruke. Bio je zabrinut, jer rizik je postojao. Znao je da Lun napada sam, jer su m ornar Samjuel M akferson i divna Džejn Vitington bili daleko. A k o mu ne uspe da ih oslobodi, gangsteri mogu da se odluče na ono najstrašnije — da ost­ va re svoju pretnju. Dok je prilazio mostu na Temzi, Lun iz svog zvučnika začu glasove, iz kojih razabra da su gangsteri došli da rep ortera opet odvedu ka Derektonu. A m alo kasnije čuo je glas H arolda Derektona, koji je go­ vorio: - Halo, M arkinče! Evo tog lu­ peža, inspektora Adamsona, za 76

koga vi tvrdite da je ukrao pravu šifru! — On laže... Provokator! - sla­ bim ali uzbuđenim glasom uzviknu inspektor Adamson. Tek tada Lun shvati da su se gan gsteri dočepali i izubijanog i povređenog inspektora. Bili su na dobrom putu da se opet domognu šifre. — Inspektore, da sam znao da ćete pasti u njihove ruke, ne bih vas optuživao — reče rep orter M arkinč. — A li vi ste k riv i što ovi ljudi i dalje traže šifru. O bjavili ste da je ova kod vas lažna, a ja znam da nije. — V i ste lažni!... Sve je la ž... Lun me je napao... N e mogu više!... — kukao je inspektor Adamson. — A k o se ne prim irite, slomiću vam i tu drugu ruku! — pripreti Derekton. On poče da ispituje zarobljenika o tom e šta se dogodilo u Lunovom zamku. Inspektor kratko ispriča da ga je Lun tamo dom am io na prevaru i pokušao da ga ubije. U tom trenutku Lun pozva M arkiiiča i. znajući da ga samo on m ože čuti, kao da mu g ovo ri u uho, kratko ispriča da je inspektor poku­ šao da g a ubije. — Reci da Lun nikada ne bi do­ m am io nekoga na prevaru - smejuči se reče Donald Sikert. - I kaži inspektoru da je najbolje da i tu priča istinu, kao što je m orao da je prizna meni. To je najbolji način da se spase. R eporter odmah postupi po Luno­ vom zahtevu, shvatajući da se tako dobija u vremenu. — Priznajte, inspektore! — upade Markinč. — Priznajte istinu, jer Lunu ste je sigurno rekli. On će je objaviti čim vidi da vas nema. Misliće da ste pobegli. Tek sada Adam son shvati da je to istina. Bio je sprem an da Lunu vrati pravu šifru i tako skrije svoju prljavu igru. A li sada je zarobljen, a Lun to ne zna.

—■A li ja sam u ob avezi... Lun želi da njemu predam šifru... - izusti konačno slom ljenim glasom. — A Lun m ora da je preda nama, ako želi živog prijatelja - smejući se dodade Derekton. - Čim se m oji m om ci vrate, idem o po šifru. Gde ste je sakrili, inspektore? — N iko ne bi m ogao da je nađe. čak i kad bih mu sto puta sasvim tačno objasnio. M oram sam po nju - odgovori inspektor. — Čudna veština skrivanja šifre. Ipak, objasnite mi m alo vaš metod skrivanja i kažite mesto na kom e je šifra. M oram nečim da se zabav­ ljam dok se ne vrate moji m om ci reče Derekton. — Pustite me da odahnem ... Dajte mi vode i nešto da se m akar m alo osnažim ... Osećam da ću izgu­ biti svest — od govori inspektor. Derekton naredi svom revolverašu da donese vodu i piće Lun poveća brzinu, pa;žeći na signalnu lampicu drugog prim opredajnika. U skoro se i ona upali. Znao je da gangsteri počinju svoj napad na njegovo sklonište, ali nije im ao vrem ena da se pozabavi time.

— Sm atrajte ovaj razgovor najpoverljivijim koji ste ikad vodili sa mnom - poče da g ovo ri viši inspek­ tor Džordž Hestings svom detek­ tivu Ediju Rosu. - A k o se otkrije, m oraćete da kažete da ste sve u ra­ dili na svoju ruku. Dugujete mi to­ liko zbog greške zakašnjenja akcije na kuće G lorije En. — M islim da vas razumem, gospo­ dine viši inspektore - od govori de­ tektiv Edi Ris. — Posao nije sasvim čist, a li... M nogi poslovi ne mogu da se vode baš sasvim čisto — nastavi H e­ stings. - Dakle, radi se o prilično čudnom ponašanju inspektora Adamsona. Izraziću to prvo apsolut­ nim i opštim zaključkom. N ik la je naša sumnja da je inspektor Adam son podlegao trenutnoj slabosti i

sakrio pravu šifru za onih dvana­ est m iliona dolara. - O !... O prostite! - izvini se de­ tektiv zbog svoje glasne upadice. - Ništa, Rise. M oglo bi to mno­ gim a da se dogodi, jer dvanaest m i­ liona d o la ra ... To je prokleto velika g om ila novaca! A li vi nećete biti u iskušenju, za r ne? - A. nikako! N e bih dozvolio sebi... Da vam olakšamo: biće te stalno pod prismotrom. A li vi ste pokazali izuzetne sposobnosti pri pretresim a stanova. Im ate nekakav čudni instinkt da to postignete prekide g a Hestings. - N i sam ne znam, a li odnekud lako otkrijem mesto gde se nešto k rije ... - Biću pored vas kad u stanu in­ spektora A dam sona tajno budete tražili pravu šifru. - N e zaboravite da sam i ja ne­ kada bio običan detektiv. Adamsonova i m oja žena su prijateljice... Pozvali sm o je na čaj i nije bilo teško naći pogodan trenutak da se zaviri u njenu torbicu i uzmu otisci svih ključeva. - Vi već im ate kopije? Hestings klimnu glavom. - A li ona m ože da n aiđ e... - O tputovala je s jojom ženom na trodnevni vikend. Ja sam joj ja­ vio da je Adam son oduševljen, jer im a m nogo posla. A m om ci traže inspektora i neće dozvoliti da nas on iznenadi u svom stanu. Dakle, m ožem o da krenem o - zaključi viši inspektor Džordž Hestings. Jedan sat kasnije bili su u stanu inspektora Pitera Adamsona. M irn o upališe sva ^vetla i počfeše pretres stana. Dugo nisu ništa ot­ krili. U jednom trenutku Hestings ugleda kako detektiv Edi Ris čuli pred kam inom u velikoj sobi i briž­ ljivo posm atra ložište pokriveno lepo uređenom gom ilom drva sprem nih da se potpale. Detektiv uze malo pepela ispod drva i poče da ga m iriše i trlja među prstima. 77

— O vde već m esecim a nije loženo - zaključi ustajući. — Po čemu znate? Je li stvar samo u onom školskom objašnje­ nju? — upita Hestings. — Da, gospodine viši inspektore. Pepeo im a kiselkast miris, koji se na ognjištim a razvije kad povuku vlagu i kad na njim a dugo ne gori vatra. — M islite li da je to pogodno mesto za skrivanje? — Kamini, odžaci i ognjišta su često upotrebljavana za skrivanje. N e znam da li ste čitali priručnik za komandose. Tam o im a mnogo prim era iz iskustva. Kad se kod se­ ljaka traži nešto što je sakriveno, onda se kopa i pod ognjištem ili u kaminu - ponosno ispriča detek­ tiv, zadovoljan što pred svojim še­ fom m ože da pokaže da dosta zna i da m nogo čita. — O nda prostrim o novine ispred kamina, da ne bism o ostavili m nogo tragova — predloži H e­ stings. U skoro su skinuli sva drva s loži­ šta i obrisali veliku šestougaonu ploču od vatrostalnog materijala. N a jednom mestu m ogla je da se užIjebi ivica velikog žaraća i detektiv poče da pom era ploču. Pokaza se da nije zalivena, niti zapečena. Već se polako pom erala prem a gore. A tada nešto snažno gurnu ploču i mukla eksplozija odbaci ruke de­ tektiva Risa. Odmah zatim sunu pla­ men ogrom ne snage i topline. Pe­ st >ngs i Ris popadašc na leđa, oprijto i vatrom. Pepeo i g ar s unutraš­ njih ivica kam ina ispuniše sobu. — Fosfor!... To je fosforn a bom ­ ba! - viknu Hestings kašljući i pljujuči. — Jeste li povredeni? - upita de­ tektiv. — M alo me oi^rljilo. A šta je s vam a? — odvrati viši inspektor Hestings. — M islim da ću dobiti nekoliko dobrih plikova. A U otkud takva eks­ plozivna vatra? 78

- Adam son je stručnjak za mine iznenađenja. V atra je dobar savez­ nik za brisanje tragova - od govori Hestings. - A ko je pod kam inom bio kakav dokaz protivu Adamsona, onda ga više nema. - Biće teško da p rik rijem o svoj dolazak ovamo. Adam son će lako moći da poveže m oje opekotine i svoju fosfornu bombu - reče detek­ tiv. - Bičete odsutni dok se tragovi opekotina ne izgube, ako budemo im ali potrebe da ih skrivam o od Adam sona - od govori Hestings. A ovde ne m ožem o da sredim o stvari. N eka to učini sam krivac. Kad iziđoše iz kuće, Hestings zastade i oštro se zagleda u oči detek­ tiva Risa. - Zapam tite dobro moj zahtev da nikada u životu ne spomenete ovaj naš zajednički noćni izlet reče zatim glasom koji je m ogao da zvuči i kao ozbiljna pretnja. - To se razume, gospodine viši inspektore! - U redu! I još nešto. R ise... M is­ lim da će mesto inspektora A dam ­ sona biti upražnjeno. Verujem da biste se vi snašli u poslu. Svakako!... Oh, oprostite!... M islim ... - Ne izvinjavajte se. Rise. Neko m ora da zam eni inspektora koji je, možda, poželeo da im a dvanaest m iliona dolara. H ajdem o zaključi Hestings i dalje s vrem ena n a vrem e kašljući u svoju belu m ara­ micu i otkrivajući da nije uspeo da ukloni sve tragove ćadi s lica. XII Njih petorica stigoše blizu ograde Lunovog dvorca tačno u dvadeset i tri časa. Bili su to Rip Madoks, Tomas Ori, Bak Svift i dva Derektonova gangstera. Rip M a­ doks je u velikoj kožnoj torbi im ao američku automatsku pušku m arke tomson, sa koje je bio uklo­ njen kundak. Bila je podešena da se

njom puca s ruku, a im ala je i speci­ jalni doboš sa sedamdeset i dva metka. Madoks je dosta rizik ovao dok nije uspeo da kupi to opasno oružje, u Sohou. A li i tobožnji sveštenik Tom as O ri je im ao automat. Za razliku od Madoksa, on g a je skrivao, i nje­ gova upotreba nije pom injana pri pravljenju planova. Ostali su im ali samo automatske pištolje i po jednu ručnu bombu. - Treba se truditi da Luna uhva­ tim o živog i da ga nateram o da nam preda šifru i otkrije gde mu je novac. A li ako zapadnem o u opas­ nosti. onda pucajte brzo i odlučno! - zaključi Rip M adoks i oni prebaciše lestvice da preskoče zid u senci drvoreda na već opusteloj ulici. Bili su zapanjeni kada priđoše dvorcu, jer nekoliko prozora u p r i­ zemlju je bilo otvoreno. A li sam o u jednoj sobi je g orelo svetio. O ni p ri­ đoše. M adoks izvuče svoju mašinsku pušku i poče da prilazi osvetljenom prozoru, a ostalim a dade znak da podu ka kući i da uđu kroz one p ro ­ zore iza kojih nije bilo svetla. Svi su bili iznenađeni slučajnošću koja im je toliko olakšala posao. Zaključiše da Lun ne očekuje nikakav napad, pa je potpuno zanem ario svaku opreznost. Jedan od dvojice Derektonovnih gan gstera priđe Madoksu i šapnu: - To je on. V ideo sam ga tam o u kući G lorije En. Madoks stavi prst na usta u znak da želi tišinu i pokaza momku da krene za ostalima. On sam sasvim priđe prozoru, pope se, i stade da posm atra čoveka koji je sedeo u fo ­ telji i čitao neku knjigu. Kad se nađe u sobi, M adoks se dobro post­ avi i viknu: - Ruke gore, ili ću te naliti s ne­ koliko kom ada olova! Lun se nekako čudno trže i jed­ nim m unjevitim okretom glave po­ gleda prem a Madoksu. - Rekao sam, ruke gore!

A li Lun je bio nepomičan. U tom trenutku u holu zapraštaše pištolji. Madoks još jednom viknu: — Ruke gore, Sikerte! U m ireš! Lun je opet samo nepom ično zu­ rio u Madoksa. N ije ni trepnuo. Rip M adoks izgubi živce i opali dugi ra ­ fal u Luna. A li ovaj se nije pomerao. Onda se svetio ugasi i M adoks se nađe u mraku. On napipa prekidač, držeći spremnu mašinsku pušku i opet upali svetio. A li Luna nigde nije bilo. N ije bilo ni krvi na fotelji, ni knjige na stočiću pred njom. M adoks otvori vrata i uđe u hol. — Šta se događa? — upita videći ostalu četvoricu kako stoje s pišto­ ljim a u rukama. Jedino je Tom as O ri stajao skrštenih ruku. On prvi i odgovori: — Lun je stajao tamo kod stepeni­ šta prem a podrumu. Viknuli smo mu da stane, ali on j.e otišao. Prosto je nestao... Pucali su svi sem mene. Ja sam ionako slab strelac. Jedan gan gster je prilaj'.io mestu na kom je pre jednog minuta stajao Lun, a onda uzviknu: — Pogodili smo ga! Evo traga krvi. Sasvim svež trag! — Za njim! - naredi Madoks i pođe držeći mašinsku pušku u ru­ kama. Zadnji je išao Tomas Ori, korača­ jući tiho, kao ponoćna avet u dugorn crnom ogrtaču. K rvavi trag ih dovede do po­ drum a i dalje u prostoriju koju im beše opisao rep orter A rtu r Markinč. Svi zauzeše stav za borbu, a O ri povuče niski gajtan sijalice. Zid pred njim a se otvori i oni ugledaše Luna kako stoji obučen u belu košu­ lju, niz koju su se crveneli tragovi kl vi, — Ko ste i šta želite? Lun.

pitao je

— Podigni ruke već jednom! viknu Madoks, A li Lun je stajao mirno. 79

- Tražite šifru .., Pobedili ste i ja vam je predajem. Ranjen sam i mogu m nogo da platim ako mi po­ m ognete - reće zatim. Tom as O ri prim eti kako Madoks posm atra ostale, ali je stajao držeći stisnute šake na trbuhu. Tek kad M adoks podiže automat, O ri brzo otvori skut ogrtača i izvadi svoje oružje. - Ja sam tu, Sikerte. Sporazumećem o se! - uzviknu Madoks i du­ gim rafalom opali u Baka Svifta i dva D erektonova gangstera. Lun je stajao nepomično, gleda­ jući kako tri čoveka padaju vrišteći i ne shvatajući svoju pogibiju. Tada Madoks hitro okrenu cev svoje mašinske puške prem a raspopu, ali Tomas O ri beše nestao. - O ri! — viknu Madoks glasom vrlo sličnom vrisku. - Tu sam iza tvojih leđa, gade! U m ri! — od govori O ri i pritisnu oki­ dač automata. - Ne!... Ne! - vrisnu Madoks dok su mu kuršumi rešetali leđa. Poslednjom snagom upravi svoju mašinsku pušku prem a Lunu i ispali zadnjih nekoliko metaka, a zatim pade. Tom as O ri poče da prilazi Lunu i reče: - Gde je šifra? Dajte mi je od­ mah! A li Lun nije od govorio na taj zahtev. On je stajao nepomično. Nisu mu se m icale ni usne, ali čuo se nje­ gov glas. - Sada ste svi zarobljeni. Odavde nema izla za ... - Pitam gde je šifra! oPiicacu!upade Ori. A li Lun kao da ga nije čuo. go­ vo rio je dalje: - U vašem je interesu da ost­ anete m irni dok ne dođe policija. U protivnom , pri pokušaju da iziđete, aktiviračete gas za uspavljivanje i ostaćete nepokretni. O ri je zurio u Luna, a onda i on. kao m alopre Madoks, izgubi prisebnost i pritisnu okidač. Bio je sigu­ 80

ran da svi kuršumi pogađaju Luna, ali ovaj je ostajao nepokretan. Samo, iza njega pojavljivala se pra ­ šina od odbijenog m altera sa zida. A tada Lun jednostavno nestade, kao utvara, ili kao san. O ri je zverao na sve strane, a onda oseti nekakav bol u grudima. Bol se povećavao, noge su popu­ štale, a niz lice je naglo potekao znoj u m nogo mlazeva. O ri je znao šta se događa. N je­ govo srce je već dugo davalo znake bolesti. Lečio se kad je bio upozo­ ren na opasnost. A sada je to došlo. Počeo je napad i trebala mu je lekarska pom oć On pokuša da nađe izlaz. A li nije bilo načina da se po­ krene m asivni betonski blok. O ri baci automat i spusti se na pod. Sve slabijim glasom m olio je za pom oć i milost. A li nije bilo nikog da mu je pruži. Pokušavao je da se sm iri i da izdrži. Razm išljao je o tom e šta se ovde dogodilo. Odavno Tomas O ri nije verovao ni u boga, ni u đavola. N ije verovao u natprirodne sile. ali ni u vrednosti ljudi i morala. »B og je novac, đavo je novac«, g o vo rio je m nogo puta. »Zato hoću i boga i đavola, ali u zdravoj moneti«. Sada je razm išljao o Lunu. To što je video, bilo je natprirodno. Lun nije padao ni pod kišom kuršuma, a nestajao je u deliću sekunde. »H ologra m ... M ožda je holog ra m ... Ne, n ije... Video sam ga jasno i to nije bila slik a... Bio je to Lun, proklet neka je ...«, razm išljao je Ori, umirući i ne znajući da je pogodio. O ri je negde bio čitao o slikam a u tri dimenzije. Čak je i maštao o primeni takvih mogućnosti. H ologram je prvi put prikazan pre četiri godine na izložbi naučnih dostignuća i izuma u Cikagu. Na jednom skupu, gde je dem onstri­ rana nova tehnika snim anja i projektovanja u tri dim enzije, prisutni su ugledali pravi tenk kako lebdi nad njima. Oni slabijih živaca po-

ćeli su da beže, a jedna žena je p re­ strašeno vrištala. Međutim, kad je počela panika, tenk je naglo nestao. U stvari, neki posetilac je p rek i­ nuo snop projektora i tenk je ne­ stao. Trodim enzionalna slika se pojav­ ljuje zahvaljujući holografskoj ploči, koja odgovara negativu obične kamere. N a ploču pada jak zrak svetla. U slučaju tenka zrak je dolazio odozdo. N eko je nehotično zaklonio zrak i tenk je nestao. Da­ kle, slično kao što se film ska slika projektuje na ^Jilatnu, holografska se pojavi u prostoru. Ćela pojava počiva na sposobno­ sti holografskog fotoaparata da predm et snim i sa svih strana. Sam a reč h olo gra f m ogla bi se razumeti u značenju »sveslikač«. Za ra z­ liku od običnog, holografski aparat snima odjednom sa svih strana i iz svih uglova. Glavna smetnja za brzi razvoj i prim enu holografske teh­ nike je snimanje pomoću jakog laserskog zraka, koji stalno preti da oslepi one koji su m eta snim a­ nja. Lun je m nogo ispitivao la­ serske zrake i našao je način da ih prelam anjem kroz nekoliko o g le­ dala tako oslabi da su dovoljni za holografsko snimanje, ali nisu opasni da oslepe ljude. Jednu p re­ preku ni Lun nije uspeo da otkloni. I on i drugi naučnici uspevaju da na holografs'ku ploču snime samo nepokretne predmete. Svaki pokret zamučuje ploču, pa se pri projektovanju gubi trodim enzionalna slika u prostoru. N ajfantastičnije je to što holo­ g ra f može da snimi i stvari koje ne postoje. Ako se naročiti kom pjuter snabde m nogim podacima, na prim er o izgledu jedne kuće, iz njega ć'j se pojaviti h olograf kuće. Im a mnogo oblika prim ene holografa, koji već služi ljudima. U Ja­ panu, otiske prstiju lako prouča­ vaju pomoću holografa. A rm ije po­ kušavaju da h ologra f priprem e za ratnu upotrebu. Zato je. u Cikagu i

prikazan baš tenk. A k o bi smo u ratu m ogli da em itujem o holografe tenkova, među pravim tenkovim a koji napadaju, neprijatelj ne bi m o­ gao da zna koje da gađa. Isto je i sa ljudima. Jedan čovek bi bio pravi, a nastupale bi stotine slika, koje stva­ raju isti utisak. Koga da gađaju strelci iz odbrane? Lako je dalje zam isliti kakve sve zbrke može da izazove nova tehnika snimanja i projektovanja. A li i holografska televizija biće nešto veličanstveno. Ćovek će moći da gleda bitke, događaje i sve što može da se snimi, ili čak samo da se zam isli i prenese kompjuterima, kao da se nalazi u centru događaja. Baš taj pronalazak Lun je prouča­ vao i u m nogo čemu napredovao više nego drugi naučnici. On je u svom sklopu postavio holografske »stražare«. A k o neko priđe nepoz van, odmah bi ugledao »slike« ljudi koji paze. U kući je bilo više holografskih projektovanja. odlično skrivenih. Lun je ostavio i ove noći »stražara« u svom liku. Tako se i pojavio jedan Lun u sobi i s knjigom u ruci, koga je Rip Madoks pokušao da uhvati i posle ubije, a drugi u hodniku, gde su pu­ cali ostali gangsteri. Lun je snimio malu »dram u« svog ranjavanja, a sinhronizovane m agnetofonske trake već su bile snimljene i u po­ drumu su se aktivirale na uzvike •ruke uvis!«. Da su gangsteri bili hladnokrvniji. prim etili bi da je »ho­ lografsk i« Lun nepokretan, ili samo u jednom trenutku menja položaj, jer se em ituje nova nepokretna slika. Lun nije m ogao da prati šta se događa u njegovom dvorcu, jer svu pažnju je m orao da obrati na skrovište kojem se približavao. Bio se odlučio za jednostavan početak napada. On m irno prođe ulicom. Srete jednu devojku, koja izazvano zanjiha kukovim a i zatraži da p ri­ pali cigaretu. 81

- Jeste li usamljeni? - upita ona Luna izazvano, i gurajući k njemu svoje prilično razgolićene grudi. - Kud bi m ogli da odemo? — upita Lun. - Im a m nogo mesta — odgovori devojka. - H ajdem o kod Rikija. Već sam jednom bio u perionici — reče Lun, - Sada ne m ožem o tamo. Riki nam je naredio da ne dovodim o ni­ koga k njemu, dok nam ne javi. Iz­ gleda preuređuje svoju jazbinu, jer posao se razvija — cerekajući se reče d evojk a .. - Šta šta ćem o onda? - smejući se upita Lun. - Im a u blizini jedan pansion. Vlasnica me zna — predloži de­ vojka i kaza adresu pansiona. Lun joj pruži dve funte i šapnu joj na uho: - Idi i čekaj me tamo. ali prvo uredi s vlasnicom. Treba da se ja­ vim Rikiju. - A li dve fu nte... - To je samo u znak da ću doći. N isam škrt, ako budeš dobra. Vlasnica odmah traži tri fu nte... - Dobro, evo još tri - zaključi Lun i uštmu devojku za ohlađenu kožu lica. O na krenu, ali se seti i vrati se nazad. - Znate li kako da uđete u dvori­ šte - upita zatim. - Bilo je otvoreno. Valjda će neko da se. javi kad budem zvor^o - reče Lun. - N e m orate da zvonite. Idite okolo i pod brojem osamdeset i je­ dan videćete jedna vrata. Ključ je u žljebu desnog ugla. Kad stignete u dvorište, onda pokucajte na perionicu — objasni devojka i namignu Lunu. On prihvati njen savet i uskoro se nade u m račnom dvorištu. Kad je pokucao, na vratim a se pojavio Riki Vebster. M islio je da to dolaze O ri i ostali, iz napada na Lunov 82

dvorac. A li kad ugleda nepoznatog, ruka mu polete pod pazuho. Lun je bio brži i njegova pesnica pogodi Vebsterovo lice tako snažno i mu­ njevito da gangster pade nauznak. A li pre nego što je izgubio svest, on kriknu glasom ranjene životinje. U tom trenutku D erektonov gan g­ ster otvori vrata držeći pištolj spre­ man da puca. Lun opali i jurnu napred. Pade preko p raga i ugleda Artu ra Markinća. inspektora i Derektona. Ovaj zadnji je bio ustao i potezao je pištolj. A li ovakav silovit prodor bio je d o v o ljn i opomena, pa se on baci prem a drugim vratim a i nade se između dve stare mašine za pranje. - Predaj se! - viknu Lun. Ali, kao od govor stigoše kuršumi. Lun i Markinč, koji se beše otkotr­ ljao iza jedne fotelje, bili su zaklo­ njeni. A li ranjeni inspektor Adamson je još uvek ležao na klupi, koja se videla kroz vrata. D irektonovi kuršumi ga pogodiše i on se prevali s klupe, bolno jauknuvši. - Zaštitimo M eri i dećaka! - v i­ knu A rtu r Markinč. - O n i su tamo iza njega. Lun baci dve gasne bombe na mesto sa kojeg je Derekton pucao. - M ožem o napred — reče Lun pošto dopuza do Markinća. Preseć^ mu veze na rukama i pruži mu malu masku sličnu polo­ vini gumene lopte. M arkinč je p ri­ tisnu na lice. To isto učini i Lun. Oba upađoše u prostoriju s m aši­ nama, ali ne nađoše nikoga. Gangster je bio pobegao pre đejstva gasnih bombi, jer inače bi ležao tu u blizini. Lun ga je ipak tra­ žio. O tvarao je čak i vrata velikih mašina. Za to vrem e M arkinč podiže pi­ štolj ubijenog gangstera i potrča prem a spremištu. Vezana M eri i dećak bili su sklupčani jedno uz drugo pod najnižom policom. M eri je svojim telom zaklanjala dećaka. - Meri, draga! Spašeni smo! Donaid je tu! - uzviknu reporter.

Tek tada M eri M arkinć klonu i "izgubi svest. Kad je došla k sebi, bila je odvezana. Odmah pogledom potraži dećaka, koji je takode stajao slobo­ dan, Zagrli ga i njih dvoje se nađoše u A rturovom zagrljaju. Sve troje htedoše da iziđu, ali Lun gurnu vrata i sprečavajući ih da iziđu doviknu: ^ Ovde još im a gasa! Ostanite tamo dok prestane dejstvo! Ona zatim oprezno otvori d i­ rektna vrata iz prostorije s m aši­ nama. Iz dvorišta dopre promaja, ali H arolda Derektona nije bilo nigde u blizini. Uskoro je dejstvo gasa prestalo. Lun pozva M arkinča i M eri da iziđu. Reporteru naloži da ide u sobu i telefonom pozove policiju. — Štitiću te odavde, a M eri i dećak neka se sklone tamo iza betons­ kih korita - reče na kraju. Kad se rep orter vrati i saopšti da policija dolazi, Lun mu dade i svoju masku. Pokaza mu kako da se pos­ luži gasnim bom bam a i zaključi: — Imaš pištolj i dobar zaklon. O s­ tanite tu, dok policija ne stigne. A ja cu biti u blizini. — N e želiš da se sretneš s p olici­ jom — upita reporter. — Imam važniji posao. Zadržali bi me i gnjavili suviše dugo - od go­ vori Lun i oprezno priđe vratima. Stajao je uz dovratak neko vreme, a onda istrča i baci se iza gom ile drvenih paleta. O čekivao je pucnje, ali ih nije bilo. Odmah za­ tim, Lun pođe ka izlazu na ulicu. Bila su otvorena, što je značilo da je Derekton pobegao. Lun htede da požuri ka svojim kolima, ali tam o ugleda dvoje p oli­ cijskih kola. Trebalo je da čeka da se ovde sve završi, pa tek onda da uzme svoja kola. On se brzo udalji ne čekajući da policija zatvori krug oko perionice. Jedino mesto gde je m ogao da se skloni bio je pansion u kom e ga je

čekala jedna od Vebsterovih prijate­ ljica noći. N ekoliko minuta kasnije, on poz­ voni. Devojka ga je čekala i otvori mu vrata. Bunovna vla'inica proviri kroz prozbrćić iza pulta i samo klimnu glavom . Lun priđe i na pult ostavi pet funti. Vlasnica pansiona istrča ogrnuta kućnom haljinom. Klanjala se m nogo puta dok su se Lun i devojka peli drvenim stepeni­ štem, koje je škripalo, — Im a li tu šta da se popije? — upita Lun kad uđoše u sobu. — Nema, ali m oglo bi se naći kod vlasnice ove jazbine — odgovori devojka. Lun ‘joj dade još deset funti i posla je da potraži bocu kakvog pića. Dok je ona bila odsutna. Lun pregleda odelo i očisti prašinu na­ kupljenu u toku borbe u perionici. Priprem i nekakvu meku ampulicu, čiji vrh otvori kidanjem kapice, a zatim je sakri na dlan desne ruke. Devojka se vrati s bocom molt vis­ kija. Lun nali čaše i ponudi devojku. Pri tome iz m eke ampule istisnu nekoliko kapi u njenu čašu. Ona ispi, a onda brzo pore da se svlači. Leže u krevet i pozva: — Dođite, gospodine! — Dolazim. Samo da se malo umijem i da popijem još čašicu odgovori Lun. Perući ruke nad starim metalnim i obijenim lavaboom, on se osvrnu. Smejući se ugleda kako devojka sklapa oči. On je pokri, a zatim sede u fotelju. Uključi svoj primopredajnik. Čuo je kako A rtu r Markinč priča o pom oći »nepoznatog« čoveka i bekstvu jedinog preživelog gangstera. — Inspektor Adam son je mrtav, Ko ga je ubio? - pitao je neko od policajaca, — Taj gan gster je pucao tan.^ od onih mašina. Gospodin Adam son je ležao povređen. Gangster g a je u. io i nestao - p ričao je Markinč. Još neko vrem e Lun je slušao. Kad zaključi da se policija povlači ostavljajući samo stražare i zasedu 83

u slučaju da naiđe još neko od gan g­ stera, Lun iziđe. Vlasnica pansiona g a otprati trudeći se da popravi zam ršenu kosu. — Dođite kad god zaželite — reče trudeći se da svom licu da najprijat­ niji izraz. U skoro je Lun išao prem a svom automobilu. XIII U nezvereni H arold Derekton na­ šao se na ulici kao u bunilu. Trćao je zaklonjen drvoredom , a onda zavi u jednu staru ulicu i uskoro se nađe na N orm an rondu. Gubio je dah; pod drvećem kod stare crkve zastade da odahne. O svrtao se još uvek, iako je već utvrdio da ga niko ne goni. Želeo je da drži pravac prem a centru grada, ali nehotično je bio skrenuo i ne znajući tačno gde se nalazi. N ađe se blizu nekog igrališta i na njegovom kraju ugleda znak autobuske stanice. Stade pod jaku svetiljku i osm otri svoje odelo. Bio je bez kišnog ogrtača, što je bilo neo­ bično za ovo jesenje doba u Lon­ donu. A li nije m ogao ništa da uradi, jer u blizini nije bilo taksi stanice, a nije znao ni kako da je pozove. Ko­ načno stiže skoro sasvim prazan autobus iz poponoćnog proređenog voznog reda. On uskoći i upita kuda autobus vozi. - Vimbldon, obala, Batersi i na­ zad! - odgovori kondukter. Tek posle nekoliko stanica Derek­ ton se prim iri. Razm išljao je šta đa uradi. Im ao je m alo novca, a bio je bez pasoša i skloništa. N ije znao ni kako da se nade sa Ripom Madoksom, koji sada sa grupom uzalud pretražuje Lunov dvorac. Ta misao ga dovede do odluke da odmah ide tam o i da pokuša da nade Madoksa. N a jednoj stanici blizu Tem ze prim eti nekoliko taksija i odmah iskoči. Uze taksi i dade adresu ulice u kojoj je trebalo da bude Madoks. Znao je sve što je 84

ispričao A rtu r M arkinč, pa mu nije bilo teško da se snađe, kad bude na Red Hilu. N ekoliko puta je pitao vozača tak­ sija m ože li da vozi m alo brže. Ovaj od govori potvrdno, ali je vozio uobi­ čajenom brzinom. Poponoćni put­ nik nije bio jedini koji je tražio od taksiste da vozi brže. Svi koji bi preterali s lutanjem, posle ponoći bi se setili da ih kući čeka žena i tražili bi da se vozi brže, kao da nekoliko minuta rešavaju problem. Konačno se nađoše na Red Hilu i Derekton naglo viknu vozaču đa zaustavi. Bio je prim etio kola ko­ jim a se sa M adoksom bio dovezao nazad u London. Ta i još jedna bili su odvezli M adoks i ostali, da im posluže u noćnom pohodu. To uli nađu usamljenom gangsteru i on priđe kolima. N ekoliko trenutaka stajao je pored kola i gledao kako taksi odlazi. A onda odluči da i sam pogleda Lunovo sklonište. Znao je kako i gde će se Madoks provući preko zida, pa i sam prođe tamo. Lestvice su gan gsteri bili ođneli i Derekton m o ra đ e’ đa se popne na drvo blizu zida i da rizikuje pad sa visine od četiri jard i idući i verući se jednom granom , koja je dosezala do iznad zida. G rana se savi i njegove noge dodirnuše zid. Odmah zatim on se spu­ sti u Lunov vrt. I on je bio iznena­ đen videći otvorene prozore. Osluš­ kivao je i osmatrao, a onda se od­ luči i s pištoljem u ruci vinu se kroz jedan prozor. Odm ah zatim nađe se u osvetljenom holu. a m alo kasnije povuče provodnik podrumske sija■u e. Betonski blok se ukloni kao čudna pozorišna zavesa i o ’ kri je­ zivu scenu. Ćulo se teško disanje i j jćanje Tom asa Orija. ispruženog među leševima. Bolesnik prim eti Derektona i prepoznađe ga. pa se na­ preže i doviknu: — N e ulazi!... Zid m ože da se zat­ vo ri za tobom!

- Jesi li ranjen? - upita Derekton. N e ... Bolestan... S rce ... jedva reče Ori. - Skupi snagu i uzmi doku­ mente, čekovnu knjižicu i sve što nađeš kod Madoksa, a onda pređi ovam o — reče Derekton i osvrnu se u strahu da mu ko ne dođe s leđa. Tomas O ri je ulagao krajnje na­ pore i uskoro je uspeo da isprazni M adoksove džepove, a onda otpuza izvan opasne Lunove zamke. - Šta se dogodilo? — upita D e­ rekton. Madoks je m islio da smo uspeli... Lunov duh je bio pred nam a,.. - Duh? ! Ti već buncaš, oče Tom ase! - Duh... Nestvarni Lun, a bio je pred nam a... Pucali smo u n jega ... M ogli smo rukom da ga z g ra ­ bimo. .. A njemu ništa... Nestao je ... duh! - Tam o u perionici nije ličio na duha. Ubio je Rikija i Džordža, a ja sam se jedva spasao - dodade za­ m išljeno Derekton. - A šta je bilo dalje? Kako je nastao pokolj? ♦ - Rip je ubio tvoja dva m om ka... i S vifta ... Ja sam njega. - Znači da ste našli šifru i Lunov novac! , O ri odrečno zavrte glavom i do­ dade: - Lun je samo rek a o ... da smo pobedili i da predaje šifru ... Bio je ranjen i sav u k rv i... A posle je ne­ stao. .. Duh!... Posle tih reći tobožnji sveštenik, raspop i pravi zločinac Tomas O ri klonu. Derekton mu uze M adok­ sove stvari, a zatim pretrese i njega. Trže se kad se betonski blok sam zatvori. Derekton opet povuče sprovodnik i sijalicu. Blok se opet otvori. Sada je znao da automat posle nekoliko minuta sam zatvara o!ok. - Sta da učinim s tobom? upita Derekton.

-

— Bolnica... Samo lek a ri... U m irem — jedva prošaputa Ori. — Do đavola i s um iranjem ! Sve je propalo! M oram da vidim šta još im a ovde — odgovori mu Dekreton. — N e ostavljaj me! - zacvile Ori. — Odmah se vraćam ! N e mogu sam da te odnesem. Pozvaću pomoć - od govori Derekton i otrča uz ste­ penište. Sada je im ao M adoksov pasoš i dokumenta, ključeve od jednih kola i čekove koji važe na donosioca, a to je sve bilo dovoljno da mu vrati nadu. Trčeći, on dođe do vrata, odškrinu ih i osmotri, a onda iziđe. Pro­ nađe mesto na kome se prebacio i gde su na unutrašnjoj strani zida visile prebačene lestvice od ko­ nopca. Pope se i osmotri, a zatim se obesi rukam a niz zid i skoči u za­ klon drvoreda. Kad se nađe u kolim a Derekton odahnu. Rađala se i učvršćivala nova nada. Pitao se samo kuda da krene. Seti se M orin Faksou. Od G lorije En bio je uzeo broj njenog telefona, a znao je i adresu. Odlučio da je potraži pr.vom prilikom. A sada se odveze prem a severu. Bežao je dalje od tih kobnih mesta, u kojim a su ostajale m noge žrtve kobne šifre.

Bližila se zora kad je Lun stigao u dvorac i pregledao sve što je u njemu bilo da se vidi. Pokupi rolne m agnetofonskih i film skih sni­ maka, zatvori prozore prizem lja i povuče se u podzemni deo skloni­ šta. Odatle tajnim telefonom pozva Skotalnd jard. Tražio je obaveštenje o spasavanju reportera Markinča. - N e dajem o nikakva obaveštenja - od govori dežurni. - A li ja vam u zamenu nudim obaveštenje o ostalim članovim a oande otm ičara - reče Lun. - Videću šta mogu da učinim. Spojiću vas sa nadležnim - odgo­ vori dežurni. 85

M alo kasnije, Lun začu nepoznati glas. ali poznato im e višeg inspektora Hestingsa. — Izvolite, gospodine — javi se viši inspektor. Lun ponovi pitanje. — Porodica M arkinć je oslobo­ đena i nalazi se u potpunoj bezbednosti - odgovori Hestings. — A šta je sa inspektorom Adamsonom ? - upita Lun. — On je mrtav, gospodine Sikerte — začu se Hestingsov odgovor. — Sikert valjda i ne sluti šta se događa Zašto me ovih dana svi sm atraju Lunom? — nastavi Lun. Donald Sikert je na lečenju, a ja sam samo njetov prijatelj. Pazio sam na njegovu-kuću i m alo sam se ig ra o Luna... Plašim se da će biti ljut kad sve sazna. — Šaljiva priča! - prekide ga Hestings. - A kako obaveštenje im ate o ostalim članovim a bande? — O ni su upali u Lunov dvorac i tam o su poubijali jedan drugog. I neki sveštenik je tamo mrtav. M o­ rao sam da pobegnem i da vam ja­ vim. N e želim da budem umešan — pričao je Lun. Zatim objasni kako se ulazi u Lunovo sklonište i kako se podrum sko sklonište drži otvoreno. — Šaljem o istražnu grupu* - zak­ ljuči Hestings. - A li kako ste vi ovih dana m nogo videli i saznali, znate li m ožda i šta je sa pravom ši­ from ? — Šta vi m islite? - odvrati Lun pitanjem. — M islio sam da je kod Adamsona. ali on je sada mrtav. A o m rtvim a samo dobro Slažete li se? — Pod jednim uslovom. — Recite ga. tajanstveni gospo­ dine. — Demantujte Lunovo urešće u događajim a i ostavite ga na miru, a ja ću da uništim m aterijal koji po­ kazuje da je inspektor Adamson ukrao šifru i podmetnuo lažnu. U bio je i jednog bednog štampara, falsifikatora, koji mu je pom ogao u 86

prljavom poslu. Sve bi to m oglo da se prećuti — izloži Lun. - Mislim da ste u pravu. Već su­ trašnje novine dem antovaće Lu­ novo učešće. N e želim o publicitet pričam a o inspektoru Adamsonu. N jegovoj jadnoj ženi je dosta nes­ reće — složi se Hestings. - M ožda ćete naći šifru negde u Adam sonovom stanu — nastavi Lun. - Već smo tražili. Bila je dobro sakrivena ' zaštićena fosfornom minom. Izgorela je na tem peraturi od m nogo stotina stepeni kad smo podigli jednu ploču. A li ta priča vas više ne zanima, za r ne? - Ne. uopšte ne želim da saznam nešto više o tome. Jedino me brine što je Harold Derekton još uvek u bekstvu - reče Lun. - Pojačaćem o gonjenje. Sada je. verujem, manje opasan, jer je bez svojih zločinaca. Da li i vi tako m is­ lite? - Takvi su sposobni da skupe novu bandu i opet načine m nogo zla — zaključi Lun. Zatim spusti slušalicu i poče da se sprem a za odmor. Cuo je i pratio ®dolazak policije, a zatim utonu u san Bilo je već veče sledećeg dana kada je Lun završio izazivanje sni­ maka i sredio sve trake. Tada poče da projektuje film ove i sluša trake. Radoznalo je pratio učinak holografskih trikova. A li to ga nije izne­ nađivalo. Veliki m aštar video je da­ leko u budućnost i zam išljao šta sve može da se postigne holografom . / li iznenadi ga kad film poče da pi Ikazuje D erektonov dolazak. Satla mu je bilo jasno kako se stari iom as O ri našao u podrumu i iz­ van zamke. Čuo je njegova objašnje­ nja Derektonu i sada je cela priča oko kobne šifre bila kompletna. Lun konačno spakova sve fil­ m ove i trake, a zatim ih odnese u podzem no sklonište. Odatle opet pilava Hestingsa.

- Ovde vaš sagovornik od prošle noći. Prim etio sam da agenti m otre na Lunovu kuću. Zar je to na mestu? - reče Lun kad dobi višeg in­ spektora. - Narediću da se agenti uklone ćim bucjemo znali'šta je sa Drektonom. Izvesna gospođica Džejn Vitington, možda biidući kandidat za N obelovu nagradu iz oblasti biolo­ gije, sletela je na londonski a ero ­ drom. Dužni smo da iz džentlm ens­ kih razloga vodim o računa o njenoj bezbednosti - objasni Hestings. - Vi ste. posle inspektoi'a Diskona, jedini čovek iz Skotlan jarda koji mi je simpatičan. Hvala vam na obaveštenju o povratku gospo­ đice Džejn. Javiću to mom prijatelju Sikertu - zaključi Lun. - Prenesite mi i m oje pozdrave — smejući se dodade Hestings. Čim spusti slušalicu. Lun požuri do kontrolne table. M alo kasnije, na ekranu table video je kako se zau­ stavlja jedan taksi, a podalje od njefea i jedan automobil bez oznaka. Lun je znao da je to diskretna prat­ nja. On uključi uređaj za auto­ matsko otvaranje kapije, a onda istrča napolje i srete je na stepeni­ štu. Unese je u naručju, prekidajući poljupcim a njena m noga pitanja. Bila je saznala vesti o tome da se Lun upleo u novu, opasnu avanturu. Zbog toga se vratila čitavih sedam dana ranije. - Opet si... — pokušavala je da kaže ona. - A ti si opet ovde! To je divno! Bez tebe je ovde bilo tako dosadno — prekide je Lun. - D osad n o?! - upita Džejn i podiže jednu obrvu. - Da, vrlo dosadno i pusto! - N iko nije bio ovde? - N iko važan. Pričaj mi o Šveds­ koj - nastavi Lun. - Oh, šta ču ja s tobom? Sve više te volim! A gde je onda gran ica lju­ bavi?

- N em a granica. Ljubav je neizm erna - smejući se reče Lun. Džejn je shvatila da su događaji još suviše blizu i dovoljno nepri­ jatni da bi Lun voleo da o njima odmah priča. Znala je da će uskoro saznati sve, a sada je znala da je njen voljeni Donald Sikert živ i zdrav. Njih dvoje umeli su da načine sus­ ret divnim. Znali su da uživaju u toj noći, koju su oboje tako željno očeki­ vali.

- Samo sam pokušavala da zabo­ ravim prošlost. T ražila sam posao, od kog bih m ogla pošteno da živim. G lorija En mi je ponudila da radim za nju — branila se M orin Faksou u toku istrage. - N eobično pošten posao! — od­ gova rali su oni koji su je sasluša­ vali. A li M orin je bila puna nade i sa­ m opouzdanja sve dok joj nisu rekli da je G lorija En mrtva. A tada su, jedan za drugim, dolazili udarci. Dugo nije htela da poveruje da je m rtav i Terens Lanton. Konačno joj je jedan od inspektora, koji ju je dugo ispitivao, doneo hrpu novina. O stavio ju je da u svojoj zatvorskoj ćeliji čita sve te vesti o krvavim tra­ govim a ka kobnoj šifrL O na se zgrčila, tupo jauknula nekoliko puta, a onda se skam enila i ućutala. Od trenutka kada je saznala za Smrt Terensa Lantona, ona nije htela da odgovara na pitanja. Samo je kratko rekla: - Uopšte mi nije važno šta vi že­ lite od mene. N ije mi važno ni da li ćete me osuditi, ili pustiti. N išta me se više ne tiče. Moj život više nema nikakvog smisla. To je bila njena zadnja izjava. I ko zna koliko dugo bi tako mučila samu sebe ćutanjem i klonulošću da nije došlo do odluke da bude pu­ štena. Obavestili su je da ne napu­ šta London do suđenja, na kome treba da se pojavi kao svedok. Opo87

menuli su je da se na bavi skitnjom i prostitucijom, a onda se jednoga jutra našla sama na londonskim uli­ cama. Ipak. m oralo se živeti, m akar i kao živi leš. V ratila se u svoj stan i usamljena tugovala nad svojom prošlošću i nad upropašćenim živo­ tom. N jena plava kosa se opustila i zamrsila. O ko očiju pojavili su se m odri kolutovi, a lice je izgubilo boju i svežinu. A tada, kasno jedne večeri, zazvo­ nilo je zvono. Ona dugo nije odgova­ rala. Zvonjenje joj je išlo na nerve i ona konačno pom isli da m ora pu­ stiti da policajci udu. M islila je da samo oni još na svetu žele da vide M orin Faksou. N ije ni pogledala čoveka koji je stajao na vratima. O tvorila je i os­ tala da zuri u pod pred sobom. On ude i zalupi vrata. — Zar si ti to, M orin ? - pren era­ ženo je pitao Harold Derekton. Glas joj se učini poznat i ona po diže pogled. A tada uzdrhta. Pred njom je bio eovek koga je tako do­ bro poznavala i čiju kobnu ulogu je bila shvatila iz svega onog što je čula na saslušanjima i pročitala u novinama. — O d la zi... Ostavi me, H arolde... — rekla je tiho, zloslutnim glasom. — Ali, M orin! Pa ti si mi jedino utočište. M oraš mi pomoći. N ekada smo zajedno... - odvrati Derekton. — Zajedno smo pada li... Zajedno postojali ništa... A sada je sve g o ­ tovo - reče M orin i sede u nisku fotelju zagnjurivši lice u oznojene dlanove. Derekton ju je tešio, ali ona je dugo ćutala. O nečemu je m islila ne slušajući njegove reći. U jednom tre­ nutku se trže. — Kako se sve to dogodilo. Ha­ rolde? Hoćeš li da mi ispričaš sve tačno? Možeš li da mi ispričaš — i oče ona čudnim glasom. — Kom e bih m ogao da ispričam, ako ne tebi, M orin?! Nas dvoje smo 88

ostali jedini od našeg gan ga - od­ g ovo ri Derekton. — D a... jedini — prozbori tiho M orin Faksou. - Pričaj. Harolde. - Pričaću ti o svemu, ali sada treba da se pobrineš za večeru i piče. I kako to izgledaš? Okupaj se i uredi. I ja m oram da se okupam i odm orim se. Skrivao sam se dva dana i dve noći. Sreća je što sam od G lorije bio saznao tvoju adresu. Nas dvoje ćem o opet biti ja*ki — reče Derekton svlačeći sako i otpasujući ram eni kaiš s kuburom za pištolj. M orin je zurila u njega, kao da ne može da se vra ti u stvarnost. Bilo je očito da ulaže napor da shvati tre­ nutak u kome se našla i da odluči šta da čini. — M oraš sam ... N isam sposobna da ustanem. Ja više ni za šta nisam sposobna — reče ona i opet zagnjuri glavu u dlanove. Derekton poče da pretražuje u sobi i kuhinji. N ađe nekoliko boca pića i izmeša jak koktel, a onda ve­ liku čašu pruži devojci. - Pij, M orin! Treba da se napijemo! - uzviknu on i razm aće joj ruke s lica. N atera je da pije. Ona je to činila nesposobna da pruži otpor. I on je brzo pio, i već teturajući se, poče da sprem a jelo. — Idi i okupaj se, Morin, prokleta bila! Mučno mi je od svega toga... Okupaj se i dođi da jedem o! — gun­ đao je nezadovoljno. - Ti si jedan gad. Harolde! Jedan prokleti, prljavi lupež!... Da, najobič­ niji gad — g ovo rila je M orin i pla­ kala. On je uhvati za ram ena i povuče ka kupatilu. N ije se opirala. On je gurnu u kadu onako obučenu i pu­ sti vodu, M orin se trže od mlaza hladne vode. N eko vrem e zurila je u Derektona,, a onda okrenu slavinu za toplu vodu i podrhtavajući sa' eka ua u kadi postane toplije, a za­ tim ustade i poče da se svlači. Pi­ jani Harold Derekton se cerio. I on

poče da se svlači i uskoro se nađe uz Morin. - Ja ću da te okupam! Za sebe... Kako si lepa?! To ja hoću... Ja i ti, M o rin ... Lun m pra da vra ti šifru ... M o ra da nam plati za sve što je uči­ nio. Bićemo m nogo lukaviji - p ri­ čao je D erektoii bez reda i smisla. A onda obgrli devojku. N ije se oti­ mala. Bila je bez osećanja i snage. - Šta ti je, prokleta devojćuro? Zar .me ne osećaš? Ti m oraš... Uvek sam te želeo! — govo rio je Derekton stiskajući m okro telo klonule M orin Faksou. - Hajde, završi to svoje odvratno kupanje. Sprem i se i dodi u sobu! — reče konačno, grabeći veliki peškir i hrpu svog odela. M orin " j e neko vrem e gledala samu sebe u ogledalu. - M oraš to da učiniš - šaputala je svom liku u ogledalu — Ti to m o­ raš! A sada lepo poćni... M oraš da budeš prava M orin! Posle toga ona opet ode pod tuš. Okupa se i uključi uređaj za suše­ nje kose. Raščešlja je i poče da se šminka. Ogrnuta frotirskim ogrta ­ čem, vrati se u sobu. Derekton je bio u kuhinji, iz koje je dopirao m i­ ris pržene šunke. - O-ho! — uzviknu Derekton videči je kad se obučena u svoju naj­ bolju crvenu haljinu pojavila na vratim a kuhinje. - To ja želim, M o­ rin! To, devojčice! G ovorio je preko zalogaja u ustima. - O treznila sam se i shvatila m nogo toga... O vo je važna noć, H arolde — reče M orin čudno se smešeći dok su joj p oigravali'm išići na vilicama. — A li pi'vo ćeš sve da mi ispričaš. Je li da hoćeš? - Nem am šta da krijem. U glav­ nom se sve zna. Ali tebi ću da p ri­ čam — odgovori Derekton i prestade da jede. Pronađe bocu vina i prenese je u sobu. - A ti nisi ništa jela. T reb a ... Že­ lim da budeš prava M orin Faksou,

kakvu sam te znao — reče D erek­ ton. — Da, treb a ... — neodređeno od­ g ovo ri M orin i ode u kuhinju. Ona tam o uze veliki poslužavnik i osvrćući se prem a sobi, gde je De­ rekton pušio i ispijao vino, postavi prvo veliki kuhinjski nož s oštrim vrhom. Prek ri ga presavijenim čaršavićem za sto, a onda sprem i dva 1C"". Ti. N a jednom su bili komadi rz konzerve i kriška hleba, a na drugom mešani kolačići. Sve to odnose na niski sto pred otom a­ nom. donese i sebi čašu za vino, a onda sede i poče polako i tobož da jede. Stvarno je saimo grick a la prvo sitna vlakanca otkinuta od režinjeva šunke i m rvice bajatog hleba. Derekton je pričao šta se dogo­ dilo zadnjih mesec dana. Počeo.'je još od Lantonovog bekstva iz Njujorka. M orin je pažljivo slušala. Pos­ tavila bi poneko pitanje, a onda je g rickala kolačiće. Da je Derekton bio pažljiv posmptrać, prim etio bi da sve vrem e nije pojela ni d ob a r zalogaj šunke s hlebom i da nije uspela da izgrize ni onaj jedan jedva dva inča veliki kolačić. A li vin a je otpila po mali gutljaj u neko­ liko navrata. Prvu čašu je bila ispila skoro do dna kada Derekton stiže do priče o trenutku sm rti Terensa Lantona. — Je li tačno da si ga volela i da si zbog njega došla ovam o? — upita Derekton. — Ni sam a više ne znam - odgo­ vo ri M orin Fakson. - A to sada više nije ni važno. — U pravu si, draga. Ja i ti smo tu i treba da se snađemo. Ja umem da radim. O pet ćemo biti kao nekad... A li treba da budeš moja. Ja te oduvek želim ! Želim te od časa kad sam te prvi put video! — Pa, bila sam tvoja. — Jesi... A li ne na pravi način. To je bio deo tvog posla. Kao u zat­ voru. .. Želim da budeš m oja druk­ čije. Sasvim moja! — Želiš da te volim ? 89

— To ja želim ! To, M orin! — uzviknu Derekton i preseli se na oto­ m an kod nje. — A kakvi su ti ostali planovi, pored toga što želiš mene da osvo­ jiš? — upita Morin. — Treba da se skrivam ... I ne m ogu da zaboravim šta mi je sve učinio Lun, kralj ponoći. On m ora da nestane. I m ora da plati sve što je uzeo... M ora da da sv'" r:a To treba da bude naš živc — Moj i tvoj? — Da, Morin. Životni cilj moj i tvoj! Želim da g a vidim nem oćnog... Da g a vidim kako kleči i m oli:.. Ž e­ lim da dugo i teško umire. — Čudan je to ćovek. Kažeš da je taj tobožnji Eri Metju Knolt glavom Lun? — Pa to je sasvim sigurno. Samo Lun je m ogao da u m ra Bio je sas­ vim mrtav. Leš je bio! A onda se opet pojavio kao V am pir Saraneze! Uh, kad se setim! M ogao sam da ga ubijem. To sam m ogao! — I ja sam ga videla jednom reče Morin. D erekton se trže. — I ti si ga v id e la ? ! Gde i kada? M orin mu ispriča. Naravno, g o ­ v o rila mu je da je kod Luna bila sam o na razgovoru o njegovim to­ božnjim bračnim problemima. — Ti i bračni saveti! Komično! — nasm eja se D erekton i povuče je k sebi. On dosta grubo svuče gornji deo njene duboko dekoltirane haljine bez naram enica. Njene grudi su podrhtavale. — Dodi. Skini tu haljinu — reče Derekton. — Dolazim, Harolde. Zauvek dola­ zim. Zatvori oči dok se svučem ... E, nemoj da gledaš! Čekaj, prekriću ti oči - reče M orin i ode do ormana.

- O, ne! M oram o na lep način... N e onako kao u kupatilu. Nikako, H arolde! Ono je bilo odvratno. Gadno je bilo... - g ovo rila je M o­ rin. - Dobro, draga. Požuri s tim već jednom — zadovoljno pristade De­ rekton. - D olazim ... tiho reče M orin i uze dugi nož. Derekton je bio go do pojasa i M orin je trenutak razm išljala gde da udari. Bojala se da joj je ruka slaba i da prem a srcu nož može da pogodi u kost ili rebro. N a Derektonovom trbuhu videlo se kako želudac radi. M orin visoko diže nož i iz sve snage g a sjuri u to m eko i pokretno mesto na njego­ vom stomaku. Harold Derekton jeknu i htede da se zgrči. A li trbušni m išići su bili paralisani udarcem, te M orin stiže još dva puta da udari pre nego što ju je gangster zgra b io za ruku. Ona se otrže ostavivši nož zabo­ den u njegovo telo. On obem a ru­ kam a pokri trbuh i zajeca; - Šta si učinila, M orin ? ! Ti si me ubila... Pom ogni! Zovi pomoć... Zovi kola za spasavanje! Glas mu se naglo prekide i on se opusti. K rv je prvo isticala u mlazevima, a onda oslabi. D erekton je g le ­ dao u svoj sako. ispod kojeg je bio pištolj, ali nije m ogao da ga do­ segne. Pokuša da ustane, ali mu se pred očim a zamuti i on klonu na­ zad. Povuče ivicu čaršava i poče da pokriva rane na telu. - M orin... Zovi! Preklinjem te, z o v i... M akar policiju, M orin! — ste­ njao je Derekton. - P o liciju ? .. Zvaću policiju — prihvati M orin i uze slušalicu. N ekoliko trenutaka kasnije je govorila:

Otud donese jednu svilenu m a­ ramu i stavi mu je preko očiju.

- Ovde um ire izvesni Harold Derekton. Ja sam ga ubila. Dođite.

— Jesi li, M orin? Smem li da po­ gledam ? - smejući se upita D erek­ ton.

Zatim ona dade adresu i stade iza fotelje. - To ti je za m og Terensa, gade.

()

Ti Si kriv za njegovu smrt. Ti si ga vezao. Samo njega sam u životu volela, iako je bio tvoje sorte... Samo njega! - govorila je, a onda zajeca i pobeže u kuhinju. - M oriri... Pomozi m i... Ubila si m e... M orin — sve slabije je zvao Harold Derekton. Uskoro se ćulo zvono. M orin ot­ vori vrata Derekton je s nadom g le ­ dao u policajce koji su prilazili s pi­ štoljim a u rukama. - F'omoć! - prozbori Derekton. Dok su policajci pozvali kola i pokušavali da gangsteru pruže pomoć, Harold Derekton je iskrva­ rio. U bolnicu je stigao samo njegov -■ š.

Nakon dve sedmice viši inspek­ tor Džordž Hestings posetio je M o­ rin Faksou u zatvorskoj bolnici. - Još uvek se žale na vas. O dbi­ jate lekove i hranu. To nije dobro. Još treba da živite - govorio je sedeci na krevetu. Svi su izgledi da nećete dobiti mnogo. Derekton jebio opasan zločinac, a vi ste se branili. - Nisam se branila. Ubila sam ga da osvetim Lantona. I ne kajem se, inspektore - smeškajući se od­ g ovori M orin Faksou. Bilo ju je teško poznati. Bila je to samo senka lepotice. Uvenula i smežurana koža na izboćenim kostima lica i mršavim, rukama nije ćak ot­ krivala ni to da je m akar nekad bila sveza i lepa. - Pokušajte da se otrgnete. Poku­ šaj devojko - go\orio je H e­ stings.

- Ostavim o to, inspekto — reće tiho Morin. - Da li ste poku­ šali ono? - Pokušao sam, Morin. Stvarno sam pokušao. Lun ne živi više tamo. Kuća, odnosno nekadašnji dvorac u kome je živeo, prodat je i novi vlas­ nik ga preuređuje. N iko ne zna kuda le Lun nestao. - Zar ga policija ipak nije pratila':’ ~ Činili smo to. - M ožda je zato i nestao. Vratio se i njegov m ornar M akferson. aK je takode nestao. - .Je li s njim Džejn Vitington? Hestings klimnu glavom. - Ako ga nekad vidite, gospo­ dine viši inspektore, recite da sam ... Recite da sam mu se divila. Bila sam jedna od najgorih. I mnogo sam razm išljala... Da nisam u životu srela ljude kakvi su bili Konigzderg, Drekton i La.nton... Da sam srela nekog sličnog Lunu... - Vi još možete da budete srećni. M ora da se živi - reče Hestings. M orin Faksou odmahnu glavom. - I čemu, posle svega? — reće na kraju. A dva meseca kasnije, uz vesti o snegu u Londonu i nevremenu na Kanalu, bila je i m ala vest o smrti M orin Faksou, »zadnje žrtve kobne šifre«. Svezu humku kod Honslou Komona već je bio sasvim sakrio smet snega. Samo je iz nje virilo neko­ liko smrznutih cvetova. Neko je bio doneo cveće ćak i na grob jedne M orin Faksou. KRAJ

91

92

V IL I N E G E N E R

I lopovi vode ljubav

K ornelija Gerlah je sedela ispred stočića za frizira n je i uređivala svoju kosu. Zatim je karm inom nam azala usne. I obrazim a je bilo potrebno m alo boje. Ponovo je pogledala na ćasovnik. Bilo je nešto pre pola pet. N aravno da je K ornelija znala da se ono što čini nikako ne bi dopa­ dalo njenom mužu. N i njegovoj majci, koja je bila stara. Osam deset i devet godina. Šlepa i skoro pot­ puno gluva O na neće ništa videti, ništa ćuti; stalno boravi u svojoj sobi na prvom spratu. Uglavnom je ležala u krevetu. Već odavno nije m ogla da silazi dole. Čak ni onda kada je njen sin Aleksandar bio kod kuće. A on je jutros rano odleteo u Kanadu, iia jednu od svojih sednica. Kada je telefon na njenom stoćica za friziran je tiho zabrujao, K o r­

nelija se trže. A onda se lako nasmeši. Zatvorenih očiju, uzela je slu­ šalicu i čula V olkersov baršunasti glas. - Ja sam već sasvim blizu tebe, draga. Stojim u jednoj telefonskoj kabini. Prekoputa vidim jednu trgo­ vinu cvećem. Sta da uzmem? Ružu? Ili orhideju? - N e treba mi nikakvo cveće šaputala je K orn elija — Dođi bez cveća, ali dođ i... požuri, n ajdraži... Pažljivo je spustila slušalicu iz ruke. U ogledalu je videla kako joj obrazi gore. Tu više nije bila po­ trebna nikakva boja. - Coveće, takve šanse kod žena bih i ja hteo da im am — reče Eno, koji je stajao pored V olkersa u tele­ fonskoj kabini. - Pa ta je sasvim luda za tobom! - Samo nikakve zavisti! I nikak­ vih zadnjih misli! Skoncentriši se 93

na svoj zadatak. Kada ti ja posle tri sata, preko prozora, dam dogovor­ eni znak, ti ćeš poći do ulaznih vrata i pozvonićeš. Čim ti Kornelija otvori vrata, stavićeš joj etar pod nos. Eno klimnu glavom. - Ja uvek dobijam najgori posao — gunđao je. - U loge uvek i samo deli naš šef — reče' Volkers. - U redu, u redu, ne i.ameri. Onda, do viđenja. I pozdravi tu lut­ kicu. Eno se zagleda u svog ortaka. Za­ tim se vrati do kola i odveze se do radionice u kojoj je šef obično op ravljao kola. - Pregledajte ih - reče on. Kočnice, kvačilo, svećice i ostale drangulije. 1 napunite rezervoar. Još jedna duga vožnja danas? - Možda. Dva sata kasnije Eno se vrati po kola.O dvezao se do vile industr ijs­ kog m agnata Aleksandra Gerlaha. Zaustavio še na suprotnoj strani ulice. Pogled je usm erio na od re­ đeni prozor u parteru, i čekao. Jed­ nom je ugledao Volkersovu siluetr ali u govoreni znak dobio j3 t posle dvadesetak minuta na pro­ zoru je planuo upaljač. Eno izađe iz kola, pređe ulicu i pozvoni na vratima. - Ja sam prijatelj gospodina Žerbela - reče on kada je Kornelija otvorila vrata. U činio je kao da joj pi ža ruku. Zatim ude u kuću. Njih dvojica su već obavili neko­ liko poslova kao što je ovaj, i uvek sa uspehom. Kada žrWa ponovo dođe k svesti, Volkers i Eno su već preko svih brda. A za napadnuti samo jedan je bio gangster od n i dvojice; ćovek na vratima. CoveK i etrom. Volkers je za žene uvi. . ostao kavaljer. N jihov ljubavnik, koji je takođe napadnut, i kome '=• m ožda desilo i nešto gore. I ona će se dobro čuvati da ga ne spomene. N i svom mužu, ni policiji. A zli­ kovca na vra tim a jedva da bi mo­

gla da opiše, tako se sve brzo dogo­ dilo. Kada je Eno vezao Korneliju, Voikers reče: - Odlično! N ekohko viskija i uz to ;oš etar - ona će još spavati neko vreme. Tako, a sada dođi. Pokazaću ti alarm ni uređaj. Najbolje da prekineš celokupan dovod struje i onda ne m ože ništa da krene naopako. Posle toga ćeš otići u biblioteku i razrezaćeš sl'ke iz ramova. - Ima li dobrih stvari? - Odlične su, kako ona reče, iako se nim alo ne razume u to. Sve sami im presionisti. Francuzi. Mane, Renoar i nekoliko drugih: Ovi..ga puta jednaest komada. I uz to origi nalni - koliko sam m ogao da ocenim na prvi pogled. Šef će biti zado­ voljan. Ali. pazi p ri isecanju... - N e radim ja to prvi put - gun-đao je Eno. - I požuri, da bismo se što pre izgubili odavde. Volkers je pustio Ena da radi. On se razumeo u svoj posao. Volkers se vratio u salon. K orn elija je ležala na kauču kao-m rtva. Prešao je ru­ kom preko njene »ticijan « crvene kose. Pri poslednjem poslu oni su dobili dva Ticijana, setio se. Jednog originalnog i jednog falsifikovanog. - Žao mi je, m ala - reče on. Bila si previše poverljiva. A onda mu pade na um što mu je Kornelija g ovo rila o svojoj svekrvi. Osamdeset i de\-et godina, razm iš­ ljao je. Šlepa i gluva. Zatresao je gla­ vom. U sebi se m alo ljutio ponekad, jer je K ornelija o svojoj svekrvi go­ vorila sa tako malo poštovanja. To ga je nerviralo. Danas je, uz to, došlo još nešto što ga je uznemiravalo, činilo ga nervoznim kada je pomišljao da se u jednoj sobi iznad njega nalazi ljudsko biće koje on jnš nikada nije vid eo ... Volkers se pope stepenicam a na prvi sprat. O tvorio je nekoliko vrata. Ništa. A onda se našao u pra\ o) sobi. Starica je ležala u krevetu. 94

bleda i upalih obraza. Oči su joj bile otvorene, ali ga ona nije videla. — Da li je neko ovde? - upita ona. Na noćnom orm ariću Volkers ugleda ćašu sa mlekom i malu č i­ niju sa kašom od griza. N eće ona izgladneti, pom islio je. Uzeo je ključ iz brave da sobu zaključa spolja. A onda se predom islio i ponovo sta­ vio ključ u bravu iznutra, pa napu­ sti sobu. M alo kasnije, oba lopova uđoše u kola i odvezoše se. Dok su se približavali garderobi autobuske stanice, izdaleka su videli devojku. Stajala je na zelenoj tratini i mahala im. Bila je veom a mlada i lepa. - To je Juta - reče Eno. - Na šefa se čovek m ože osloniti. - Jedna od njegovih najboljih ideja je - od govori Volkers - ta stvar sa saputnicom. Cini put na odm or m nogo uverljivijim . A kako deluje na carinike, to znaš’. Zaustavili su se i prim ili Jutu u kola. - No, a sada napred. N a granici su m orali da čekaju. N ekoliko kola je stajalo ispred njih. Prišao je jedan od carinika i zatra ­ žio dokumenta. Dok ih je pregledao. Juta zatrepta očim a na njega. — Imate li nešto na carinjenje? - upita on. - Vrednosne predm ete ili slično? - Rukom pokaza na prtljag na krovu automobila. Juta izađe napolje i stade pored njega. — Našu oprem u za kampovanje, šator, čebad, vreće za spavanje smešila mu se. — Mi, naime, putu­ jem o na odmor.

- I ja bih voleo da putujem smeškao se carinik. - A zašto oni napred ne kreću? — upita Juta. - Ah, neki veliki pretres, na svim graničnim prelazima. - Službenik pokaza opet na prtljag. - M islim rece on - to će vaši prijatelji m o­ rati da skinu. Žao mi je gosp ođice... Dakle, kontrola se isplatila. U oprem i za kam povanje ležale su tra ­ žene slike starih majstora. Jedna dutra serija krađa umetničkih slika ovde je doživela svoj kraj. Oko ponoći, ova trojka bila je p re­ dala policiji. N a putu prem a poli­ cijskoj stanici Volkers reče inspek­ toru, koji je sedeo pored njega: - Ja to ne razumem . Sve je išlo kao po loju. Kako ste nam tako brzo ušli u trag? - Da, dragi moj - od govori inr spektor. - Vaša g rer';a je bila ’ tom e što niste uzeli u obzir i sta gospođu Gerlah. Ona je, naime, pt ’ vonila s'^cjm sinu. Bež uspeha. •. ni sasvim slepi ipak nisu nemoćni Posle dugog vrem ena napustila je svoju sobu i, pipajući, spustila se sii sprata. Umesto svog sina našla le snahu, vezanu na kauču, koja je upravo dolazila k svesti. Z atiažila je da joj da telefon. Pozvala je broj hitne pomoći. A sve se to dogodilo zbog toga što je staroj dami bilo hladno jer njen jastuk za grejanje nije radio. — Inspektor se sa '.alji\o nasmeši. - N ije bilo struje, gosp o­ dine Zerbel. Vi ste je isključili zbog alarm nog uređaja. Prevela: Grguri«^ V la d isla va

95

PAŽNJA'SVESKA BROJ 632' SLAVNI PIS A C I D O B A R P O Z N A V A L A C P R ILIK A I Ž IV O T A NA D IV L J A M Z A P A D U LI F L O R E N P O N O V O JE P R IP R E M IO IZ N E N A Đ E N J E Z A NAŠ E Č IT A O C E NAŠ S L E D E Ć I R O M A N »BORI SE ILI BEŽI« IN T E R E S A N T N A JE P RIČA O B O R B I POŠ TEN IH I N E P O Š T E N IH , O S U P R O T S T A V L J A N J U P R A V D E N EP R AV D I

ZABAVNI ROMANI ^iiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii

^

BORI SE ILI BEZI

B r e jB a a Z A B A V N I n o r v iA N i •

LI F L O R E N I

Ilr;

sledeča sveska