Ashton,Frederick - 21-Lun Leti u Pakao

FREDERIK EŠTON

LUN LETI U PAKAO BROJ 14 •

330 D IN A R A

[ LUN - KRAU PONOĆI }

14 1987

F. Ešton

LUN LETI U PAKAO

^

a

X-100

^

Odgovorni urednik Mllorad Predojevlć

Urednik izdanja Gradimir Pašćanovlć

Recenzent Pavle Popovlć

Naslovna strana SiBvka Bošnjaković

Izdaje i štampa: NIŠRO ^Dnevnik«, OOUR Izdavačka delatnost, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad. telefon (021) 621-555 © žiro-račun 65700-603-6350 ® Direktor NIŠRO ^Dnevnik«. Jovan Smederevac ® Rukovodilac OOUR Izdavačka delat­ nost: Ilija Vojnović @ Glavni i odgovorni urednik: Todor Đurić ® Tehnički urednik: Jullš Arvanitidls ® Sekretar Redakcije: Zdenka KarabasH ® Korektor: Sava Malešević Tiraž: 50.000 primeraka

P rratili su taksi kojim se vozio pi­ lot Sten Bater. — Trista mu letećih budala! gunđao je mornar Samjuel Makferson vozeći oko parka prema Falingu. — Već četiri dana pratimo tog pijanca i slušamo gluposti koje on priča londonskim prostitut­ kama. — Obećali smo i utvrdićemo u šta se uvalio taj momak — odvrati Donald Sikert smeškajući se zava­ ljen u sedištu pored vozača pritisku­ jući uz uho slušalicu svog prijem­ nika. — Baš je on neki momak! Već mu je blizu pedeset godina, a ponaša se kao propalica od dvadeset i pet gunđao je i dalje mornar pazeći da mu automobil, koji su pratili ne umakne. Stigoše do zadnjih kuća Falinga i ugledaše taksi kako se spušta prema rečici Brent. Ovde su kuće bile rede. a uz put su se dizale ružne ograde i poneko visoko drvo. Uz rečicu drveće je bilo češće sve do starog mosta. Taksi se zaustavi i Makferson skrenu ka ogradi kori­ steći se njenim zavojem da u mraku prikrije kola pošto je poga­ sio sva svetla. — Čuje li se šta taj čova ovde traži u pola noći? - upita mornar. — Napušta taksi i plaća vozaču — odgovori Sikert i dalje slušajući. Donald Sikert. slavni naučnik i avanturista poznat pod nadimkom Lun, kralj ponoći, imao je razloga da uhodi Stena Batera. Još četiri dana ranije Lun mu je. maskiran u prodavca novina, prišao i vešto mu

prikačio mikro-uređaj za prisluški­ vanje. Od tog trenutka Lun i njegov verni mornar Makferson pratili su Batera. Ime Stena Batera nekada je bilo slavno. A sada... Put kojim je slavni Bater išao vodio je u sramotu i pro­ past. Još jedan Bater je bio slavan. Bio je to fizičar i pronalazač Ričard Bater. Stenov otac. Sada je naučnik već. iznemogli starac, očekivao kraj svog života strahujući od sramote. O tome je Lun razmišljao trudeći se da u mraku vidi šta se događa s čovekom koga je pratio. Taksi se okrenu i prođe mimo Lunovog automobila. Kod mosta je Bater pripaljivao cigaretu, uskoro se na drugoj strani mosta ukazaše farovi nekog automobila, koji se okrenu ispred Batera i stade. Lun je čuo kako neko govori. - Čekamo te već čitav sat. - Saobraćaj... Bila je gužva... Jedva sam našao taksi — nesre­ đeno odgovori Bater i kola odmah krenuše. Lun dade znak Makfersonu da polako krenu, još ne paleći svetla. a sam nastavi da sluša. - Gde su ljudi s kojim treba da se nađem? — upita Bater. - Videćeš... Sada treba da svra­ timo do jedne kuće - reče jedan od dvojice nepoznatih koji behu došli da prihvate Batera. - Odvratna mi je večna tajanst­ venost. Kuda idemo? - nastavi Ba­ ter. - Imamo jednu poruku za izvesnog Roberta Vitiga - odgovori ne­ poznati i poče da se smeje kao da je rekao nešto vrlo duhovito. - Zašto se cerekaš? Šta je smešno u toj poruci? - čudio se Bater.

- Videćeš - odvrati nepoznati i opet se nasmeja. Uskoro kola skrenuše ka usamlje­ noj kući do koje je vodio uzak put preko gole ledine. Lun dade znak Makfersonu da zaustavi automobil u zaklonu od šiblja. - Ne možemo dalje jer bi nas primetili — reče Lun. - Taj putić se završava pred ku­ ćom. Oni će opet ovuda ako ne ost­ anu da spavaju - reče mornar i zevnu. Neko vreme su ćutali, a onda Makferson poče da žali što nije kod svoje dobroćudne prijateljice Brende Lendon. - Pst... Kucaju na vratima i zovu nekog Vitlga - prekide ga Lun tru­ deći se da u mraku vidi šta se do­ gađa pred kućom udaljenom blizu dve stotine jardi. Vrata kuće se otvoriše. Na njima se ukaza nizak čovek u dugoj pruga­ stoj košulji za spavanje. - Zašto ste došli? — pitao je čud­ nim. nesigurnim glasom koji je ot­ krivao strah. - Imamo poruku za tebe. Vitig reče jedan od Baterovih saputnika. - Ja ne želim... Ne mogu... promuca Vitig. - Zato smo i došli. Sef hoće da te vidi - prekide ga nepoznati. - Ali sada je prošla ponoć... Ja ne mogu... - drhtavim glasom odv­ rati Vitig i htede da se povuče. - Hajdemo unutra - reče nje­ gov malopredašnji sagovornik. - Čekaću vas ovde - reče Sten Bater. - Uđi s nama - reče nepoznati glasom koji ne trpi prigovor. Lun iziđe iz kola i pozva Makfersona. - Hajde da obiđemo poljanu i pogledamo tu kuću — reče zatim. Njih dvojica skrenuše udolicom i zaštićeni kružnim drvoredom po­ češe da se približavaju kući. Lun je u džepu imao minijaturni radio-uređaj i još uvek je čuo svaku reč izgo­ vorenu u prisustvu Stena Batera.

Ali tada se dogodilo ono što Lun nije mogao da predvidi. Cuo je prvo uzvike preplašenog Vitiga; — Ne... Ja nisam mogao. To je strašno! O, moj bože! A tada prasnuše hici revolvera s prigušivačem. Lun je poznavao taj naročiti zvuk. — Luđače! Šta činiš? - viknu Sten Bater. — To je poruka od gazde. Nemac je zaslužio smrt jer je pokušao da izda. Požurimo napolje — odvrati nepoznati. Lun je shvatio šta se dogodilo, ali bilo je kasno. Nepoznati ubica i Sten Bater utrčaše u kola, koja od­ mah krenuše, dok su im Lun i Mak­ ferson prilazili trudeći se da ost­ anu neprimećeni. — Da pucam? — upita Makfer­ son. — Ne znam šta se događa... Ne, sada ne možemo da pucamo — odv­ rati Lun gledajući za automobilom, koji je već silazio sa uske staze na put prema Grinfordu. Njih dvojica oprezno pridoše kući i popeše se uz ona četiri stepenika. Vrata su bila pritvorena, ali otključana. Lun ih gurnu i ona se otvoriše. Pričekaše nekoliko trenu­ taka. Iz hola se čulo nekakvo krkljanje. Svetio je bilo ugašeno. Makfer­ son uđe i nađe prekidač. Ugledaše čoveka koji je ležao u lokvi krvi. Noćna košulja mu je bila podignuta pa se videlo da je pogođen u butinu, ali krvave mrlje i na pokrivenom delu tela od barutnih gasova umr­ ljana tkanina otkrivali su da je po­ gođen i u stomak i grudi. Covek je još bio živ. Lun mu pritrča i malo mu podiže glavu. — Ne razumem šta kaže - reče Makferson kleknuvši uz ranjenika. — Govori nemački — odvrati Lun i na nemačkom upita ranjenika šta se to dogodilo i ko su ubice. — Kraj je došao... Kriv sam... Pomogao sam da to pripreme... Biće strašno... Hiljade mrtvih... Sto­ tine hiljada..

- Pokušajte da nam kažete ra­ zumljivo. To je važno - reče Lun. - Oni hoće... O, bože!... Ceo grad... Uništiće... Javite policiji... Oni hoće... Ubiće ljude... OhL.. gušeći se govorio je ranjenik. A tada se njegovo telo zgrčilo. Dah mu se gušio od krvi koja je navirala. Lun je znao da čovek umire i da su rane takve da se ne može spa­ sti. Ali još gore je bilo to što više nije mogao da govori. Taj čovek je znao nekakvu strašnu tajnu i s njom je umirao. Još nekoliko puta jeknu i gušeći se izbaci krv, a zatim klonu. Bio je mrtav. Lun ga spusti i reče Makfersonu; - Osmotri napolju, a ja ću da pogledam stan. Mornar bez reći istrča, a Lun poče da pretražuje kuću. Nađe do­ kumente ubijenog na ime Roberta Vitiga, nemačkog državljanina. Iz dokumenata se videlo da je službe­ nik jedne nemačke trgovačke agen­ cije u Londonu i da tu živi već jeda­ naest godina. Lun zabeleži nekoliko podataka i dokumente ostavi gde ih je i našao. Odmah zatim iziđe i pozva mornara da požure ka ko­ lima. - Ovde za nas nema posla. Treba da čujemo šta govore ubice i Sten Bater — reče dok su ulazili u kola. - Kud li su otišli? - upita Makferson kad se nađe za upravljačem. - To je teško reći. Slušaćemo — odvrati Lun i dade zank da polako krenu. Trebalo je otići što dalje od mesta zločina Lun je čuo samo zujanje motora automobila kojim se vozio Sten Ba­ ter. Tek posle nekoliko minuta začu se Baterov glas: - Zašto ste me poveli sa sobom kad ste ušli da ubijete Nemca? - Pa to je bilo uzgredno — smejući se odgovori nepoznati. - Sada sam i saučesnik u ubistvu - dodade Bater i opet ućuta. Još četvrt časa čuli su se zvukovi iz automobila, a tada počeše da se

gube. Sve rede je Lun mogao da ih uhvati i konačno ih sasvim izgubi, što je značilo da su se kola s ubicama udaljila više od deset milja. - Sada treba da pogodimo na koju stranu da vozimo. Moguće je da su kola skrenula ka Londonu, ali isto tako mogla su da produže na zapad prema Vindzoru... — glasno je razmišljao Lun. - Ili su odmakla prema severu, ili prema jugu - smejući se pre­ kide ga Makferson. - Hiljadu mu krivina, znam šta ćeš tražiti da ur­ adim. - Jedino nam to ostaje. Vozićemo u grad do Hajd parka, a zatim kružno kroz Vimbldon. Kingston, Vindzor i Vatford... - I tako opet do Hajd parka. Iziđeš na jugu, a pojaviš se sa severa - uzdišući dodade Makferson i poveze automobil prema centru Londona. Ali uskoro shvatiše da se dogo­ dilo ono što su najmanje želeli. Ubice su stigle u grad i Lun je opet čuo emitovanje mikro-uredaja skri­ venog u Baterovom odelu, ali nije mogao da pogodi gde se ovaj nalazi. Da je automobil sa ubicama kre­ nuo izvan grada, oni bi uskoro znali gde je jer u malom mestu ne bi bilo teško da ga nađu. ili da odrede motel, ili kuću u kojoj se Ba­ ter nalazi. Ovde je to bilo nemo­ guće. Zaključiše samo da emitova­ nje dolazi negde iz Sohoa. - Ostaje nam samo da slušamo. Nađi pogodno mesto da parkiramo — reče Lun. Jedan policajac primeti da traže mesto za parkiranje i uputi ih da će ga naći iza ugla, a zatim mirno odšeta na suprotnu stranu. Lun je ćutao slušajući. Opet je čuo razgovor: - Uđi na onaj parking. Tamo. u zadnjem redu. iz jednog automobila neko će ti dati znak i ti priđi. Ovim je naš posao završen - reče nepoz­ nati. Lun nije znao o kom parkingu se radilo. Čuo je kako Bater korača i

nešto gunđa za sebe. Dopreše do njega samo neke istrgnute reći; - Tako nisko... smejući se... odv­ ratni gadovi... A malo kasnije Bater nekome nazva dobro veće i zacu se zatvara­ nje vrata automobila. - Ko ste vi? — upita Bater. - To nije važno. Daću vam na­ loge i novac, što je za vas najvažnije - odvrati nepoznati. - Kakvi su nalozi? - pitao je da­ lje Bater. - Letećete u Afriku i do Arabije. - Sta nosim? - Ne postavljajte mnogo pitanja. - Ali avion je u lošem stanju. Moj navigator je pobegao i ne mogu sam da putujem. - Nađite čoveka koji zna da ćuti. Nekog sličnog sebi. - Dakle, nekog prljavog jadnika bez časti... - Samo bez izmotavanja. Nađite tvrdog čoveka, kome treba novaca i to je sve. Pregledajte avion i naspite goriva. - Treba mi za taj posao najma­ nje pet dana. Ta mašina je islužena. Ne znam ni da li ću naći delove... - Imate sedam dana do poletanja. Novac je ovde. Ne usudujte se da ga propijete, ili da s njim umaknete. Izgubili biste učešće u najve­ ćem poslu ovog veka, a zatim ... Pa, viđali ste kako je prošao Robert Vitlg. Video sam to podmuklo ubistvo. - Tako biva sa svakim koji želi da umakne. Ali s vama bi bilo još gore. Prvo bismo obelodanili sve vaše dosadašnje poslove. - To ne smete! Kad umre moj otac... Onda neka priča ko šta hoće. Ali do tada... To ne bi smelo da se dogodi - uzbuđeno je go­ vorio Bater. - Ostavimo gluposti. Izđržaćete još par letova i onda dolazi veliki poduhvat. Za svakog učesnika po milion funti - odvrati neznanac - Veliki posao! Posao veka!... Ali

kakav je to posao? - reče Bater nervozno. — To ni ja ne znam, ali verujem ljudima koji nas vode. Uvek održe obećanje. Pripreme su opsežne i znam da ćemo uspeti. Posle toga svaki član naše organizacije biće bogataš. Tebi isplaćujemo avion i povećani udeo, što znači najmanje milion i po funti. — Dajte taj novac. - Dakle, sve će biti u redu? - Ako nađem pomoćnog pilota... Sada je to vrlo teško... — Ima desetina vaših ratnih dru­ gova koje niko neće. Jedva čekaju da uzlete na bilo kakvoj mašini. - Da. sanjaju o tome vukući se po ispljuvanim podovima najgorih krčmi... Naći ću makar jednog od njih - zaključi Bater. Još pola sata Lun je pratio emitovanje mikro-odašiljača iz Baterovog odela, ali ništa zanimljivo nije čuo. Bilo je moguće da ovaj promeni odelo i izmakne Lunovoj kon­ troli. Ali Lun je znao u kom hotelu je Bater odseo i gde mu se nalazi avion. Nije bilo teško da mu opet •prikači« uređaj. D o k su se vozili ka svom skloni­ štu. već je svitala zora. Lun je raz­ mišljao o onom što ga je dovelo na trag Stenu Bateru, nekada slavnog asa vazdušnih bitaka nad Nemaćkom, heroja rata okićenog orde­ nima. a sada čoveka koji je propa­ dao. Bilo je to pet godina ranije, kada je Lun radio pod imenom profesora Dika Kalena. Pomagao je razvija­ nju ideje o izdvajanju osnovnih komponenata zvuka. Tada je na­ đeno da postoji osam delova zvuka; od kojih se tri odnose na tri grupe frekvencije, tri na prostiranje zvuka, jedna na intonaciju i jedna na šuštanje... Lun se osmehnu sećajući se kako su u vreme najvećih teškoća da se nađu krajnja rešenja otišli u posetu starom Ričardu Ba-

teru, koji je prestavši da aktivno radi, živeo na svom malom imanju kod Orpin^ona. I tada im je starac olakšao rešenja. Jednostavno je ob­ jasnio: — Zamislite točak u osam boja koji se kreće velikom brzinom. Ako neprekidno gledate u jednu tačku, nećete više moći da vidite osam boja Automati koji govore gledaju zvuk kao što biste vi gledali obojeni točak. Posle oni odvajaju osam kom­ ponenata. Bilo je to genijalno uporedenje. U toku noći starac je naročito uočio misli tobožnjeg Dika Kalena — Vi ste već veliki naučnik, a još ste mladi — rekao je starac. Još više ga je iznenadilo saznanje da taj čovek govori mnoge jezike i ne manje od fizike poznaje hemiju, istoriju ili književnost. — Moj dom vam je otvoren sve dok sam živ. Jednom ću vas upoz­ nati s mojim sinom. On je, na moju žalost, zavoleo avione. U proteklom ratu postao je heroj. Oborio je se­ damnaest nemačkih aviona, a sam je dva puta iskakao iz svoga. Ali moj dečak je oba puta uspeo da izbegne zarobljavanje i čak da iz Nemaćke opet signe kući. Upoznaćete ga jednom... Istina, sada mu ne ide najbolje. Ima malo preduzeće za čarter-letove. Sten je ipak čovek koji vredi - govorio je sta­ rac ne uspevajući da skrije nezado­ voljstvo svojim sinom. Lun je još dva puta video starog naučnika, a onda je otkriveno da se pod imenom profesora Dika Kalena krije Lun, kralj ponoći. I stari Bater je saznao ko je bio njegov čudni poznanik. Tako su prolazile godine. A pre deset dana reporter Artur Markinč dobio je pismo od starog naučnika, u kome ga ovaj moli da nekako preda poruku Lunu. Starac je molio da Donald Sikert dođe do njega, ili da ako je ikako moguće, stupe u vezu. Lun se nije kolebao i nije sum­ njao u starog i poštenog naučnika.

Posetio ga je jedne večeri i ubrzo saznao šta je tog divnog čoveka nateralo da traži susret sa slavnim avanturistom. Ričard Bater, onako sedokos i mršav, još uvek se pravo držao. Odmah je ponudio gosta pi­ ćem i prešao na stvar. - Već dugo razmišljam gde da tražim pomoć. Od policije? Nisam se usudio. Detektivi su retki, a mnogi su ucenjivači. Nisam mogao da rizikujem sramotu - pričao je potresnim glasom. - Gospodine Batere, kažite mi slobodno kakva pomoć vam je po­ trebna. Pokušaću da vam se odu­ žim za pomoć koju ste vi meni pru­ žili — reče Lun privlačeći svoju fote­ lju bliže starcu. - Jedino vi, Sikerte... Zato sam u sebi prigušio svaki otpor... I molim vas da mi pomognete. Ja ovo go­ vorim običnim rečima, a u meni odzvanja jauk. Ja prosto kukam nad svojim sinom — nastavi stari Bater. - Šta mu se dogodilo? — upita Lun. - Njemu se događa... Sve više tone. Pomozite mu da se otrgne... Ne znam da li ćete moći. Ja nisam mogao. Ne znam zašto ste mi vi je­ dina nada... Toliko puta ste poka­ zali svoju plemenitost. - Gde je vaš sin? - Ni sam ne znam. Uskoro će opet sleteti u London. - On je sada pilot? - Da,... Jedini pilot svog jadnog preduzeća, pilot koji ima jedan jadni, stari četvoromotorni avion. - Muče li ga teškoće novčane pri­ rode? - To me ne bi zabrinjavalo. Po­ šten čovek može biti siromašan i to nije tragedija. Ali moj slavni sin je na putu da me osramoti. Ođ rata uvek ima avion. U početku je zara­ đivao mnogo novaca. Trošio ga je besomučno... Posle je poslova za male kompanije i pojedine vlasnike aviona bilo sve manje. Brzo je osiro­ mašio. Berlinska kriza, kada je us­ postavljen vazdušni most i Itada je

svaki stari i izanđali avion mogao da prevozi u Berlin, pomogla je Stenu da se opet oporavi... Ali posle je padao. Prevozio je i stoku ... Posle begunce... Mislim da su se njime ponekad služili i trgovci belim robljem... — Znam priče o takvim ratnim pilotima. Dolazi krijumčarenje zlata, oružja i droga... Posle se pada sve niže — pomože mu Lun. — Mislim da se to dogada mom Stenu. Već dugo se ne viđamo, ali imam vesti da saraduje sa sumnji­ vim ljudima. Oni se koriste privilegijama koje Sten ima kao ratni he­ roj. .. Mislim da će jednog dana dospeti u zatvor i sva sramota njego­ vih sumnjivih poslova biće izru­ čena javnosti. Biće to usov blata na ime Bater, na ime mog sina i moje... - Pokušaću da ga nađem i da sprečim njegovo dalje propada­ nje. Obećavam vam to, gospodine Batere. A ako je duboko zagazio... — Neka časno nestane. Pitajte ga za »Crnu mačku«. On zna šta se do­ godilo... Verujem u vas, Sikerte — zaključio je starac i malo pognuo glavu da sakrije suze u očima. Lun ga je lako dodirnuo rukom i otišao, rešen da potraži Stena Batera. Saznao je za sletanje njegovog aviona i počeo da ga prati menjajući izgled brižljivim maskiranjem. Od tada mu je bio na tragu. Ali sada je Sten Bater bio saučesnik ubistva. Bio je u službi tajanstvenih ljudi, o čijem poslu nije moglo biti sumnje, jer to je najbolje pokazivao način obračuna sa Robertom Vitigom.

>ten Bater ustao je suviše kasno da preduzme nešto oko svog aviona. Starom lankasteru se i nije moglo mnogo pomoći. Dani su mu bili odbrojani. Možda bi izdržao još desetak letova, ali možda će se već za vreme prvog srušiti zbog nekog 8

kvara. Već su svi njegovi motori počinjali hronično da »kašlju«. I za najmanji rezervni deo za ovaj avion trebalo je istraživati na tri kontinenta, jer niko ih nije proizvo­ dio već više od deset godina. Zbog svega toga, Sten odluči da uradi samo srednji pregled za pro­ dužavanje tehničke dozvole, koja je bila istekla. Službenici tehničke kontrole bili su bolećivi prema ne­ kada slavnom asu i ratnom heroju, pa je mogao da ih nagovori da »još ovaj put« overe ispravnost dotraja­ log aviona. Tako će uštedeti pove­ liku svotu novca. A posle? ... Sten uzdahnu i odmah požele da nešto popije. U boci je bilo ostalo tek za jedan prst viskija. On nasu i popi, a onda se žurno obrija i obuče svoje najbolje odelo. Pogled u ogledalo izmami škrti osmeh na njegovom još uvek lepom muškom licu. Telo pilota bilo je očuvalo svoju vitku i muskuloznu građu. Još uvek su žene na tri kontinenta, do čijih aero­ droma i noćnih lokala je Sten sti­ zao, rado prihvatale društvo ovog pilota. Osećao je glad i uputi se u restoran, blizu noćnog lokala »Deviltri«. Imao je plan kako da sačeka veće i provede noć. Još jednom u sebi je bio potisnuo želju da pre­ kine vezu sa Džudi Monk. Ona je bila striptiz-igračica, ali se govorilo da se njeno zanimanje ne svodi samo na ponoćne nastupe u »Deviltriju«. Bila je nekakav menadžer, suvlasnik lokala 1 posrednik, ali prava priroda tih poslova nikome nije bila sasvim jasna. Sten Bater upoznao je Džudi još pet godina, ranije kada mu je išlo mnogo bolje i kada je njegov »lankaster« bio još dobar avion, čije un­ ajmljivanje nisu izbegavale ni oz­ biljnije kompanije. Između njih dvoje počela je neka čudna ljubav. Cesto se nisu viđali po nekoliko meseci, a onda su se vraćali jedno drugom. Bila je to ljubav isprepletana sukobima, inatom i željom. Ni sam Sten nije mogao da shvati ni sebe ni Džudi. Ponekad mu se činilo

da mrze jedno drugo i da čak i u tre­ nucima zagrljaja vode skrivenu borbu gde je bilo važno ko će savla­ dati protivnika, a ne usrećiti part­ nera. Ipak, Sten nije uspevao da pre­ kine tu vezu. O svemu tome razmišljao je ula­ zeći u restoran i sedajući za slobo­ dan sto u uglu. Ni za ostalim stolo­ vima nije bilo gostiju. Tek što je bio naručio jelo. u restoran uđoše dva njemu nepoznata čoveka. Jedan je bio visok, prosede tamne kose i kao kaljen čelik modrih očiju, a drugi nešto niži. preterano snažan tako da su se njegovi čvornovati mišići isticali i ispod tkanine odela. Nje­ gove ogromne pesnice su privlačile pažnju. Prolazili su ne obraćajući pažnju na goste i tražeći pogodan sto da sednu. Odjednom visoki zastade. Zurio je u Batera - Oh. koga vidim! Veliki Sten! uzviknu visoki i priđe Baterovom stolu. Zauze vojnički stav i pozdravi ne skrivajući oduševljenje, a zatim upita; - Smem li da vas pozdravim, go­ spodine Sten? - Smete, ali ja vas ne poznajem - odgovori Sten zadržavajući tmu­ ran i nepromenjen izraz lica - Sigurno... Bio sam u susednoj eskadrili i brzo su me oborili pro­ kleti Fricevi. A vi ste bili moj uzor i idol. Ali bojim se da vam dosađu­ jem. Divno je što sam vas video. Oprostite - reče visoki i napravi kretnju kao da će da se udalji. - Sve je u redu, ratni druže, ali niste mi rekli ni kako se zovete. Uostalom, možemo zajedno da veče­ ramo - reče Sten Bater i lice mu živnu postavši ljubaznije. - Opet moram da tražim oproštenje. Još uvek ne mogu da se navi­ knem da je prošlo tako mnogo go­ dina. A ja sam tada bio gotovo dečak. Zovem se Dik Kadogan. Ne znam da li se sećate šale na moj ra­ čun. .. Zvali su me Dikado —Mikado.

Trebalo je prvo da kažem ime — govorio je visoki uzdahnuvši. Ponekad izgubim iz vida godine... — Sećam se! Sada se sećam! U klubu smo žalili kada su vas oborili. Šala na vaš račun je ipak uvek bila izraz pravog prijateljstva. Nikad nismo saznali da li ste se spasli — reče Bater. — Treba to da prosla­ vimo večeras. Bilo bi lepo da za­ jedno večeramo. - Sa najvećim zadovoljstvom — odvrati visoki i lice mu se ozari. — Ali sa mnom je i Arči. Malo je ču­ dan čovek, ali divan i veseo drug. On je rvač, pomalo mornar, često cirkuski strelac, a najčešće bespos­ leni šaljivdžija, kao i ja sam. — Zovite vašeg druga. Veoma mi je milo što ću ga upoznati — prih­ vati Bater. Visoki čovek je bio Donald Sikert, koji je već nekoliko dana bio za pe­ tama slavnom vazduhoplovnom asu. ali uvek drugačije obučen. Saz­ navši da Bater treba da nađe pilota ili navigatora, odlučio je da se sam nađe u toj ulozi. U toku noći proči­ tao je knjigu o eskadrili Stena Batera i tako saznao sve o ovom čoveku. Iz nekoliko drugih knjiga na­ šao je svoje novo ime, jer Dik Kađogan je nestao i nikada nije bilo ob­ javljeno šta se dogodilo sa tim dva­ desetogodišnjim pilotom. Lun je bio sposoban da bez greške igra ulogu nestalog Dikada —Mikada. Pripre­ mio je i Makfersona da se što bolje snalazi u celoj igri. Plan je bio raz­ rađen do detalja. Kralj ponoći je bio odličan pilot lakših aviona, ali neko­ liko sati proučavanja tehničke knjige o »lankasteru« bilo je do­ voljno da se snalazi bez greške i u poslovima oko ovog velikog i sta­ rog aviona. Već nekoliko minuta kasnije Lun je pred Baterom morao da pokaže šta zna o »lankasteru«. Bio je ispri­ čao da je imao laki četvorosed, koji je iznajmljivao za specijalne kraće letove, ali je na tom poslu propao. - Optužen sam da sam švercovao zlato za izvesnog Blikera - pri9

,,ao je Lun. — Istina, upao sam u neke poslove... Ali šta sam mogao? Padao sam sve dublje... I ko da za­ posli pilota s takvom reputacijom? — Mnogi su tako stradali. Nismo hteli da se odvojimo od aviona i neba ni kad je dalje letenje bilo očita glupost — podrža ga Sten Bater. — Uvek sam mu govorio da ne­ kako smotamo koji miliončić, pa da kupimo avion za zabavu, a da od neba ne pravimo biznis - upade tobožnji Arčibald Pimberton. Sten Bater i Lun se nasmejaše i Sten upita: — A kako se to »smota« milion­ čić? — To treba da se smisli - prognuda mornar i dodade neku psovku. — Izgleda da tu veštinu nismo savladali i pored najbolje volje — dodade Lun namignuvši Bateru na mornarev račun. Samjuel Makferson tobože stid­ ljivo obori glavu. — Iz razgovora zaključujem da da ste trenutno bez posla — reče Bater. — Bez stalnog posla — dvosmis­ leno odgovori Lun. — Da li se razumete oko lankastera«? - upita Bater. — Nisam leteo na njime već dva­ deset godina, ali poznajem tu ma^ šinu. Moj hobi, pored letenja, bila je mehanika... Čak sam nekoliko meseci radio kao mehaničar na jed­ nom »lankasteru«. Bater poče vešto da postavlja pitanja o uređajima za gorivo, o mogućnostima preuređi­ vanja aviona i o novoj opremi, koja može da se upotrebi, uz manje prepravke, i za ovaj avion. Lun ne samo što je znao tehničke podatke i norme, nego ukaza i na nekoliko rešenja, koja zadiviše Batera. — Vi znate više nego što bi čovek mogao da poveruje da jedan pilot zna. Vi ste, izgleda, genijalan meha­ ničar — primeti Sten Bater. — Volim mašine... A i nužda me je naterala - skromno odgovori 10

Lun. — Kada bih imao stalan i do­ bro plaćen posao, pokazao bih šta znam i umem. — Ja bih mogao... Ali verujem da ne bi bilo fer s moje strane. Posao je opasan — neodređeno reče Ba­ ter. — Ja sam za opasne poslove! Ka­ kav mi je to čovek koji ne živi opasno?! Malo pesnicima, malo re­ volverom. .. To je život! - umeša se Makferson i priguši psovku koja mu gotovo izlete posle »mudre« misli o životu. — Hej, čika Arči! Gospodin Sten bi mogao da pomisli da smo razboj­ nici — smejući se reče Lun. — Bar da jeste — nasmeja se Ba­ ter. Tobožnji Kadogan i Pimberton prećutaše ovu primedbu, ali na li­ cima im se pojavi malo življi izraz. — Meni treba čovek koji zna navi­ gaciju na »lankasteru« - reče Ba­ ter. — Znam sve što treba, ali nas smo dvojica.. Ne, ne bismo mogli da se rastanemo — odgovori Lun. — Arči mi je tri puta spasao život. Zakleli smo se da se ne rastajemo. — Uvek uveličavaš stvari. .. A ti kad si mene izvukao ranjenog u Tangeru? Pa dva meseca zatvora što si na sebe uzeo krivicu oko onih revolvera — branio se tobožnji A r­ čibald Pimberton. — Šta je to bilo s revolverima? upade Bater. — Sitni, nevini šverc malih koli­ čina oružja — snuždeno odgovori Makferson. Bater je postajao sve zadovoljniji. Sada je znao da su pred njim ljudi koje bi mogao da angažuje i koji će pristati i kad budu znali u kakve opasnosti upadaju. Zato zaključi: — Mogli bismo zajedno da ra­ dimo. Pedeset funti za vas, Dik, a tri­ deset za Arči ja nedeljno. Pored toga dvadeset procenata od čiste dobiti, naravno kad je ima. — Nije loše... Samo. mi uvek ra­ dimo fifti-fifti. Prihvatili bismo po četrdeset nedeljno - odgovori Lun.

— Pa to je za mene isto — sme— Mislim da vam neće biti do­ jući se reče Bater. sadno sa mnom — zaključi Bater — Ali za nas nije — sasvim oz­ zadovoljno i naruči novo piće. biljno dodade Lun. Posle večere pozva ih da zajedno — Onda da se odmah dogovor­ provedu veće u »Deviltriju«. imo — predloži Bater. — Vas dvo­ - Tamo imam jednu prijateljicu. jica uzećete dokumente mog Zove se Džudi Monk. Njoj neće biti aviona Pregledaćete ga odmah su­ teško da pozove još dve svoje pozna­ tra i videti šta treba Kad ja dođem, nice. Biće veselo — reče dajući treba da znam šta smo dužni aero­ znak kelneru da dode i naplati. dromu i šta treba da se uradi da bi avion mogao da leti. On im odmah dade po osamdeset N o ć nlii lokal »Deviltri« u Sohou bio funti, kao predujam za platu, a za­ je luksuzno uređena jazbina. Glavni tim izloži šta sve misli da je po­ ulaz stare zgrade bio je obložen trebno videti oko pripremanja mermernim pločama i ukrašen poz­ aviona. Lun je marljivo beležio, laćenim okvirima i vitrinama za pomagao svojim predlozima i raspi­ fotografije. Smenjujući se. svetleća tivao se o detaljima Bater je bio reklama »Devlltrija«, lik neke oduševljen znanjem svog novog na­ raznobojnim neonskim cevima nas­ vigatora i mehaničara likane igračice i poziv za zabavu - A šta ću ja ? .. Ima li za mene privlačili su poglede prolaznika. Ali kakav posao? - pitao je Makfer- lokal nije bio u toj zgradi, nego u či­ son. tavom skupu dvorišnih zgrada i — Biće ga i previše — odgovori podruma Od glavnog ulaza do lo­ Lun. - Pripremićeš naše stvan i kala vodio je raznobojnim vitražom naći sobu za ovaj mesec. Dosta nam ograđen i natkriven prolaz. Re­ klamne vitrine obaveštavale su poje tih jazbina setioce da ovde radi noćni klub s - Sta ću s oružjem? - upita Mak- najslavnijim igračicama, ali da ima ferson i brzo pokri usta kao da mu i »dvorana za svečanosti«, salona je izmaklo nešto o čemu nije smeo za manja društva kao i svih vrsta da govori. noćne zabave* Lun se obrati Bateru: - Ovo je neko zanimljivo mesto, - On misli na naše revolvere. ali mislim da nije za naš džep Suviše je iskren... A čovek u ovom reče Lun tobože zabrinuto. svetu ne može bez dobrog revol­ — Noćas ste moji gosti. Jedino ne vera plaćam gubitak na kocki — sme— I naše mašinske puške su izvrs­ jući se reče Bater. - Mi retko posećujemo kockar­ ne! - opet upade Makferson. nice. Samo jednom smo posetili koc­ Lun zakoluta očima i uzdahnu. Bater je bio zadovoljan i zato um­ karnicu da pozajmimo malo novca — reče Makferson. iri tobožnjeg ratnog druga: — Kako ste ga to »pozajmili«? — - Gospodin Pimberton je u upita Bater. pravu. Dobro oružje može uvek da — Grehovi mladosti... Bili smo zatreba Vi ćete poneti samo revol­ bez para, a nismo hteli da opljač­ vere, a mašinske puške ja imam kamo poštene ljude... Pokupili smo skrivene u avionu. Pokazaću vam nešto para u jednoj kockarnici skrovište. snebivajući se odgovori Lun. - Ovde ne bi vredelo ni pokušati. - Računajte na mene, gospodine Batere. Umem s oružjem... Ali vo­ Pre bismo bili izrešetani stotinama lim i pesnicom... — odahnuvši reče kuršuma nego što bismo zakoračili iz salona — smejući se reče Bater. Makferson. 11

- Takvi poslovi nas više i ne interesuju. Sada imamo što nam treba i čekamo da vi kažete šta da radimo - kao da se pravda reče mornar. - A kad bih rekao da pokupimo lovu od ovih? — upita Bater. - To je nešto drugo - smejući se reče Lun. — Gazda kod koga ra­ dimo i koji nas plaća, ima pravo ponešto i da zahteva. - Sviđate mi se, momci! - veselo odvrati Bater. Uđoše u veliki kružni lokal, čiji jedan deo je odsecala pozornica, pred kojom se produžavao polu­ kružni prostor za nastup igračica, podignut za dve stope iznad pro­ stora za igru gostiju. Dok su se smeštali blizu podijuma za igru. Lun primeti da lice Stena Batera odjednom dobi izraz ljutnje i mržnje. Prateći njegov po­ gled Lun ugleda dva čoveka koji su sedeli za trećim stolom od njihovog. Jedan od njih. koji je posmatrao Batera cinično se smeškajući. ustade i krenu ka njihovom stolu. - Halo, Sten! Kako si spavao posle sinoćne zabave? — upita ne­ poznati. - Misliš li da si duhovit. Piter? Ijutito odvrati Sten Bater. — Osećam se odvratno i smuči mi se kad te vidim. Mislim da neću moći da zaboravim... - Ne verujem da si toliko osetljiv - i dalje se smejao Piter. - Drugi put ćeš mi reći šta želiš da učiniš u mom prisustvu, ili ćeš morati da pripaziš - preteći reče Bater. - Valjda nećemo da se sva­ đamo? - nastavi Piter. - Tako je trebalo... Sada možemo sigurnije da pomažemo jedni drugima A ko su drugari s tobom? - Oni će leteti kuda i ja, ako baš želiš da znaš. - Zašto me ne upoznaš s njima? - Ne želim... Oni rade za mene, a ne za tebe. Zar to nije dosta? - Možda nije - odgovori Piter posmatrajući Luna i Makfersona. 12

- Nemoj da nam pokvariš ovo veće, Piter. Zato se vrati svom drugu i ostavi nas da se zabavljamo - reče Bater i glas mu pri tome čudno zazvuča. - Ali ja sam hteo da porazgova­ ramo. - O čemu? - Prvo me pozovi na piće. Pozovi i Eda. - Ostavimo to za neku drugu pri­ liku - suvo zaključi Bater. - Ali ja želim da razgovaramo baš večeras - odvrati Piter. - Ne, večeras nećemo sedeti za­ jedno - ponovi Bater. - Ti se šališ? Pozvaću Eda da dođe — uporno je zahtevao Piter. - Ovaj momak vam dosađuje, šefe - umeša se Makferson. - Da mu pokažem put do njegovog stola? - Ne treba. A rči... On ne zna za šalu - odgovori Bater i izraz zabri­ nutosti pojavi mu se na licu. - A ja volim šalu. Ipak od svega najviše volim da nekome zgužvam lični opis. Ovaj momak, izgleda, baš to traži - mirno dodade Makfer­ son. - Moraću ipak da vas upoznam - odjednom promeni ton Sten Ba­ ter. — Ovo je Piter Monk, vrlo grub momak. Boksovao je u poluteškoj i da nije propalica, bio bi šampion. A tuče se prljavo... Ume i nožem, a verujem da i sada negde ima kakvu pucaljku. Najbolje je da odložimo svađu. - Vrlo mi je milo što sam ga sreo - reče Makferson. - S najvećim zadovoljstvom podučavaću ga u pravilima lepog ponašanja. Tako mi hiljadu razmaženih bebica, nabiću mu jednom cuclu među usne. Ja sam Arči Pimberton. A kako se vi zovete, bebice? - reče Sam pru­ živši ruku. - Zapamtićeš moje ime, Arči. Zovem se Piter Monk, stara budalo! odvrati izazivač i napravi grešku prihvatajući mornarevu šaćetinu. Ovaj čvrsto prihvati Monkovu desnicu, a onda poče da je steže.

- Radujem se što smo se sreli. Monk. Zar nije divno što dva čvrsta momka upoznaju jednog drugog govorio je Makferson sve više ste­ žući pruženu šaku. Monk se smeškao verujući u svoju snagu pokuša da povuče ruku iz ogromne Makfersonove šake. Međutim, ovaj nije imao nameru da ga tako lako pusti. Držao ga je za ruku sve jače stežući i pri tome vodeći Monka ka stolici. — Sedi, bebice... — smejao se mornar gledajući u lice novog poz­ nanika i stežući Monkovu desnicu već toliko da su svakog trenutka mogle da krenu kosti. — Nehotično Monk pođe levom rukom u pomoć desnoj, ali se i ova nađe u Makfersonovoj. Držeći tako ukrštene ruke mornar je i dalje ste­ zao. Piter Monk prvo poblede, a za­ tim poče da se znoji. — Pustite mi ruke — reče jedva procedivši. — O, pa bebica zna da se ponaša. Sedi. malecki, sedi - odvrati Mak­ ferson i naglo poveća stisak obe ruke. Monk jauknu i sruši se na stolicu. Gosti pogledaše na tu stranu, ali nisu ništa primetili. Monk je sedeo držeći nepokretno ruke preko krila. Zurio je u Makfersona kao u nekakvu užasnu avet. Pri tome po­ kuša da pokrene prste, ali oni su bili oduzeti. Krv se polako vraćala u nagnječeno tkivo mišića i kože, ali nailazila je na oštećenja i brzo su se stvarali otoci i otkrivale povrede. - Da nisi povredio gospodina, Arči? — upita Lun. - Ubiću ga zbog ovog? - gotovo šapatom reče Monk. - Zar zbog jedne šale, Monk? upita Lun tobože preneraženo. — Ubiću tog monstruma! - malo glasnije ponovi Monk. - Čestitam, mladiću! Tako vredi! Bebica je odrasla! To je sada pravi momčić, koji ume da preti ubistvom. Čestitam još jednom - reče Makferson i pruži ruku.

Monk ustade i teturajući se obešenih ruku pođe ka svom stolu. - Dirnuo si u zmiju, Arči — zabri­ nuto reče Bater. - Taj će naći na­ čina da ostvari svoju pretnju. - Zar je takvo zlopamtilo? upita mornar. - Sto mu ljigavih prstiju, idem ja odmah da ga pi­ tam. .. - Zaboga, šta da ga pitaš?! — trže se Bater. - Pa. da ga pitam je li se šalio, ili stvarno misli ozbiljno — odgovori Makferson. - Ostavi ga. Arči - preklinjući izusti Bater. — On je brat moje devojke i to često zloupotrebljava. - Pomenuo je sinoćnu zabavu. Je li vas i sinoć izazivao? — upita Lun. - Nije bila zabava... Sreli smo se kasno na jednom mestu... Ost­ avimo tog gada i pričajmo o nečem drugom - odgovori Bater. Ali Lunu je bilo dovoljno ono što je prošle noći čuo preko uređaja za prisluškivanje i lično u kući ubije­ nog Roberta VLtiga. Sada je znao ko je ubica, jer i pažljivo slušanje Monkovog govora otkrivalo je da je on bio jedan od onih koji su dočekali Batera Veće je bilo pokvareno ovim suko­ bom samo što se ticalo Batera. Me­ đutim, Lun i Makferson su mnogo postigli i pratili su program. Kas­ nije i Bater poče bolje da se oseća, jer ga je piće zagrevalo, a na pozor­ nici se pojavi grupa golih igračica, čija tela su bila vešto obojena i nas­ likana mnogobrojnim šarama. Glavna igračica imala je naslikane dve ruže na grudima i dve na spoljnim stranama podlaktica. Kada bi ruke prekrstila na grudima videle su se tri crvene ruže. - To je Džudi... Džudi Monk šapnu Bater. - Lepa je — odvrati Lun. U prekidima nastupa striptizeta i igračica palila su se jača svetla u dvorani i parovi su izlazili da igraju. Lun je ponekad pogledao ka stolu povređenog Pitera Monka. Nekoliko sumnjivih tipova izme13

njalo se u njegovom društvu i svaki je dobro osmotrio Makfersona. - Biće zabavno izići odavde reče Lun. - Znam... Pokušaćemo nešto bez gužve - odgovori Bater. - Džudi će nas provesti do svoje garde­ robe. .. Nekako ćemo se izvući. - A kako će se izvući Piter Monk? - upita mornar. - Mislim da sam sebi natovario na vrat jednu brigu više - nasmeja se Bater. — Sada moram da pazim I na tebe. Arći. - Bez brige, gazda. Monk će imati prilike da uvidi svoju grešku - smejući se odvrati Makferson. - Ne želim da te ubiju pre nego što »smotamo neki milionćić« — zaključi Bater i ustade. Objasni da će da potraži Džudi da se s njom dogovori o ostatku noći. a zatim se udalji. - Odvojiće nas od tog Monka šapnu Makferson. - To nije velika šteta Već sam »markirao« tog nametljivca — od­ govori Lun. - Nisam ništa primetio. Nauči me jednom kako se to radi — smejao se Makferson. - S tim tvojim lopatama od šaka ti bi mu pre strgnuo odeću, nego što bi mu prikačio mikro-uredaj smejao se Lun. Počinjao je završni deo pro­ grama i Makferson je oduševljeno tapšao trima komičnim striptizetama, koje su se tobože borile za jed­ nog bogataša pokazujući mu sve više od svoje lepote. Jedna je čak pokazala zube. predlagala mu da opipa njenu kosu i trudila se da ga odvede iza nekog paravana. Druga mu je podmetnula nogu i kada je pao opkoračila ga da mu tobože pomogne. On se prihvatio za njenu suknju i suknja je spala... Priča je bila naivna, ali igračice su izazvale buru smeha i oduševljenja. Lun je neprimetno izvukao iz džepića na sakou mikro-slušalicu i kao vlas kose tanak provodnik do primopredajnika u unutrašnjem 14

džepu. Nalaktivši se levom rukom na sto i oslonivši uho na dlan slu­ šao je razgovor Pitera Monka i jed­ nog visokog ćoveka. čija plava kosa je bila proseda. Usko lice krasili su jedva primetni brčići. Bio bi to lep čovek da nije izgledao umorno. - Verujem da si ih izazvao govorio je nepoznati. - Razgovarao sam na uobičajeni način. Taj grizli će otići u Temzu... Kunem se da hoće — jadikovao je Monk držeći ruke prekrivene mo­ krim salvetom. - Dok ne završimo poslove, mo­ raš zaboraviti osvetu. Posle... U to ne želim da se mešam. Bater mora da nađe ćoveka za važan let i ne smeš mu smetati - dodade nepoz­ nati. - Ali ja sam već rekao momcima da ga sačekaju kod izlaza. Želim ga živog... - Preteruješ, Piter! Oni neće naići tamo. Sten je već otišao... - Znam... Ali moja sestra ne želi više da bude s njim i neće mu po­ moći. Njoj treba trideset hiljada funti i samo to je interesuje. Već ima četiri devojke... - O tome nećemo ovde... Hoću samo da ti kažem nešto o Morin. Tražio sam od tebe da je nepri­ metno nadgledaš, a ti si se upoznao s njom... - Ali to se tako dogodilo... I to je sve... Pa vi znate, gazda... - Znam! Spavao si s njom i dovo­ dio je ovde. Znam i to da ču noćas doći posle terevenke s grupom svo­ jih kolega i koleginica. - Ja je nisam... - Lažeš, Piter! Ti si je zvao i re­ kao si da ćeš biti ovde. Ne želim da upoznaš Morin sa Džudi i njoj slič­ nima. - Džudi nije... Ona je moja se­ stra. .. — mucao je Piter Monk. - Ostavimo sva druga obaveštenja. Drži se dalje od Morin. Ja sam angažovao ljude da je čuvaju i ako te vide s njom... - Kako mogu... Ako mi ona priđe...

- Pomisli na Vitiga... Ima dosta devojčura ovde i u drugim jazbi­ nama. a Morin ostavi - zaključi nepoznati. - Gospodine Menings... — zau­ sti Monk. - Hekao sam ti da nikad ne spo­ minješ moje ime. To je prvo! Drugo: hoćeš li ostaviti na miru Morin, ili da se ja pobrinem za to? — prekide ga Menings. Lun je sada znao da je taj čovek Menings i da je otac izvesne Morin. Bilo je to važno obaveštenje od koga je mogao da pođe. Taj čovek je znao za poslove Stena Batera, znao je za ubistvo Roberta Vitiga i znao je sve o Piteru Monku. Lun je čuo poslednji dijalog iz­ među Meningsa i Monita: - Ja moram da idem. Ako vidiš Džudi. zahvali joj što me je upoz­ nala sa Doroti. To je izvrsna devojka. Pravi vulkan u nežnom i div­ nom telu... Ne želim da se susret­ nem sa Morin. Ali voleo bih da je ni ti ne vidiš — reče Menings. - Svakako... Nikad nisam odbio vaše predloge, gospodine Tomas — odgovori Monk. - Opet si pomenuo moje ime Budalo... Mislim da bi morao da paziš na svoj jezik i na svoje pona­ šanje — Ijutito zaključi Tomas Me­ nings. Odmah zatim ustade i bez poz­ drava iziđe. Lun ga je pratio pogle­ dom, a onda osmotri zamišljenog Pitera Monka. U trenutku kada se vraćao Sten Bater, na drugu stranu odlazio je Piter Monk.

G ru p a mladića i devojaka bučno je ušla u noćni lokal. Tražili su da im se sastave dva stola i naručili piće. Cim je zasvirala muzika, svi su otrčali do prostora za igru, ali jedna visoka i vitka plavuša ostade da sedi prekrstivši duge i lepo izvajane noge. koje kao da su grlile

jedna dru^. Bila je obučena u vrlo kratku haljinu, u osnovi svetloplave boje sa oštro ocrtanim crnim ša­ rama. oko kojih su se preplitale svetlosive i bele. Devojčina duga kosa boje čistog zlata prosipala se oko njenih ramena i grudi. Lun je u njenom liku našao nešto slično liku Tomasa Meningsa. U jed­ nom trenutku njihovi pogledi se ukrstiše. Ona ga je gledala nekako začuđeno, kao da je iznenađena što ga vidi ovde. Lun je znao da ga ona ne poznaje. Nije bilo prvi put da ga neka žena brzo primeti i iznena­ đeno pogleda. Snaga njegove priv­ lačnosti bila je spontana i on nije uspevao da spreči interesovanje koje je izazivao kod žena najčešće ne želeći da se ono pojavi. Ne skrivajući svoje interesovanje Morin Menings jer je to zaista bila ona, posmatrala ga je kao da kaže; zar takav čovek ovde, u ovoj jaz­ bini?! On joj je uzvraćao pogled kao da kaže da se u životu svašta do­ gađa. Razmišljao je kako da se upoznaju jer i nehotično je pošt­ ovao formu. Ali ona je bila devojka nove vrste. Sklopila je ruke pred li­ cem tako da su joj ispruženi prsti dosezali do usana. Kažiprstima i velikim prstima počela je da igra izražavajući želju da pleše. Upitno je pogledala Luna. a on je odmah ustao. Prišao je njenom stolu i naklonio se s molbom za igru. — Zovem se Dik Kadogan - reče jednostavno i zastade da je prihvati za ruke. — A ja sam Keti Bris - odgovori devojka i napući usne prilično prez­ rivo. — Tako velika devojka, a laže nasmeja se Lun i zaplesaše - Tre­ balo bi vas uzeti preko kolena i oči­ tati vam lekciju od koje se posle leži samo na trbuhu. — Mnogo ste strogi, tatice. Razgo­ varate li uvek tako s damama ? — Ne. Obično se trudim da bu­ dem džentlmen. Ali ako mi devojka da znak da treba da igramo, a onda 15

odmah počne da laže. onda imam svoj način... — Šta sam slagala? — Ne sviđa mi se ime kojim ste se poslužili. — A koje bi vam više odgova­ ralo? - upita devojka i svoje telo privi uz Lunovo. — Lepše zvuči ime Morin Menings, zar ne? - odgovori Lun. — Vi me znate... Mislila sam... — Prvi put sam vas video ovde. Ali pre pola sata video sam vašeg oca. Imate nešto po čemu bi pažljiv posmatrač mogao da otkrije slič­ nost u nekim crtama lica — A vi ste takav posmatrač? — Šta zaključujete? — Mislim da jeste... Nešto me je iznenadilo kad sam vas videla ovde... Nekako ne pristajete... Ovde dolazi ološ... — I vi. takode. — Ja sam drugo... Pokvarena mlada devojka, koja želi sve da vidi, da piše novele i postane novi­ narka. .. Ja sam zla devojka, prijate­ ljica gangstera i kockara — smejući se reče Morin. — Onda nema smetnji da se spri­ jateljimo - odvrati Lun. Dok su igrali on je razmišljao o devojci i u njemu se začinjao otpor protivu njene privlačnosti. Lun je poznavao tu čudnu pojavu brze. neo­ buzdane i neobjašnjive privlačnosti između muškarca i žene. Banalno se taj fenomen objašnjavao rečima »to je moj U p«. Ali u osnovi je bilo nešto drugo, nekakav snažni magnetizam Znao je da ona govori istinu i da je rdava devojka koja ne izbegava ni društvo zločinaca i koja ne poštuje nikakve moralne norme. Ali ipak njeno vitko telo, njene usne koje su se nudile, njene izvanredno zaobljene grudi bez grudnjaka i njen duboki pogled stvarali su teskobu negde u nedrima muškarca. Slične misli uzbuđivale su i Mo­ rin Menings. Pitala se zašto odjed­ nom podrhtava u naručju ovog muš­ karca starijeg od nje najmanje pet­ 16

naest godma. Više je uživala dok ju je on držao za vreme igre, nego ijed­ nom kada je bila gola u zagrljaju nekog od svojih prijatelja. Činilo joj se da joj se talas milovanja probija kroz haljinu, dira joj grudi koje su već nabrekle od uživanja, gladi joj butine i celu je obuhvata sladostraščem. Predavala se tako da je Lun to morao da oseti. I ona je to i želela. A on se uzalud opirao tom neobič­ nom doživljaju. A kad prvi otpor nije dovoljan, onda je slaba nada da se zaista odupre. Odjednom Morin šapnu: — Sta to činite od mene?... Mis­ lim da bih volela da sada umrem u vašem naručju... Osečam da se događa nešto izvan naše volje odgovori Lun iskreno. — Zarobili ste mi dušu i telo... Ne znam kako ste to postigli... Sve je izgledalo obično... — I ja sam se nadao... Hajde da pobegnemo jedno od drugog. — Neću... Samo to ne preklinjem vas... Prvi put sam osetila nešto ve­ ličanstveno — šaputala je Morin čudno se priljubivši celiin telom uz Luna. Bili su zastali usred vihora igre doživljavajući čudne trenutke uživan a. Nehotično su obadvoje pomis­ li i kako tek divno mora biti u nes­ metanom zagrljaju kad budu sami. Kao u snu krenuli su sa podij uma za igru. Kao da se plaši da ne izgubi vezu s ovim čudnim muškarcem. Morin je brzo šaputala; — Dik, verujem da mi nećete to učiniti. — Šta? — Nećete otići zauvek i da vas nikad više ne vidim. — 2^što mislite da to želim? — Osečam da se borite za takav ishod. — To je istina. — Zapamtite moj broj telefona. Obećajte - molila je Morin zaustav­ ljajući se dalje od stola. Nekoliko puta je ponovila broj svog telefona. Lun joj šapnu: — 21apamtio sara ga već u prvom

trenutku kad sam ga čuo. I da hoću, ne mogu da ga zaboravim. - Divni ste... Divan si, Dik. Smem li da ti kažem Dik? - Smeš, Morin... Videćemo se uskoro. - Neću uskoro... Do iduće noći ostaje čitava većnost. Zar i to nije previše? U tom trenutku preko ispražnje­ nog podijuma dođe Piter Monk. Ne osvrćući se na Luna on stade pored Morin. - Zar se nismo bili dogovorili o nečem, draga? — upita cinično je gledajući. - Promenila sam mišljenje. Ne želim više da te vidim. Piter - odgo­ vori Morin. - I tvoj tatica želi da me ne vidiš. Ali ja ne volim da nešto počnem i ne dovršim. Zar sam uzalud izgubio nekoliko večeri oko tebe? — na­ stavi Monk. - Cini mi se da razgovarate sa gospođicom na način koji vreda sluh jednog džentlmena - upade Lun mirno. - Ima li ovde i džentlmena?! tobože s čuđenjem upita Monk? Lun se nasmeja i zvrcnu Monka po nosu tako brzo da niko sem devojke nije to prlmetio, ali tako jako da Monku zasuziše oči. - Mislim da je ova zvrčka do­ voljna da odagna vaše čuđenje — smejući se odgovori Lun. - Platićete mi za ovo... Gla­ vom... Sada su mi povredene obe ruke... - Srešćemo se. Monk. Potrudite se da vam tada ruke budu zdrave — zaključi Lun i podiže ruku spre­ majući opet veliki prst pod palac za sledeću zvrčku. Ali Monk naglo odstupi i gotovo tetur^ući se ode ka svom stolu. - Čuvajte se tog čoveka. Dik reče Morin. — On je. verujem. osve­ toljubivi zločinac, koji neće prezati od toga da vas ubije negde u mraku. - Naučio sam da se čuvam, Mo­ rin. Pričaćeš mi o njemu kad se vi­

dimo sledeći put — odgovori Lun i otprati je do njenog stola. Otuda je ona više puta zamiš­ ljeno gledala svog novog čudnog poznanika. Lun joj je uzvraćao takođe ozbiljnim pogledom. Pri tome je razmišljao o Džejn i o Morin. Pi­ tao se kako da izbegne susret sa Morin, a da ipak sazna nešto više o njenom ocu. Nije mu bilo prvi put da devojke i žene postanu pre­ preka, ili iskušenje, u nekoj od nje­ govih velikih avantura. Ali osećao je da bi Morin mogla da bude nešto izuzetno. Voleo je divnu, ženstvenu i umnu Džejn Vitington. Znao je da nikada neće stvarno voleti neku drugu ženu. ali znao je da život stav­ lja čoveka u mnoga iskušenja. Jedno od tih iskušenja mogla je da bude Morin. Njegove misli prekide dolazak Stena Batera. — Džudi je pristala - obavesti ih on odmah. - Ima dve prijateljice. Jedna je Doroti Godolfin, lepotica stvorena za tebe. Dik. A druga je Rita Nikols. sočna i strastvena brineta. Biće to divno veće. — Ja bih radije kod moje Brende... Mislim da i Dik ima neke obaveze... - progunđa Samjuel Makferson. Lun je i sam hteo da se izvuče iz avanture s barskim damama i str Iptizetama. ali ime Doroti ga natera da razmisli. Ove večeri bio ga je već čuo. Da li je to ljubavnica Tomasa Meningsa? Sve je govorilo da bi to mogla da bude Doroti sa kojom je Meningsa upoznala Džudi Monk i na čemu je trebalo da zahvali Piteru Monku. — Biće lepo da upoznamo prijate­ ljice tvoje Džudi — reče Lun mirno, ali nehotično pogleda Makfersona. — Milion mu... — htede da op­ suje nešto po mornarski iznena­ đeni Makferson. - Ovaj. možda treba... A kako ću ja sa tom gospo­ đicom Nikols? Nisam baš spretan. — Ona ume da bude neposredna - smejući se odgovori Sten Bater. Dok su čekali da plate, Lun po­ 17

gleda prema stolu Pitera Monka, ali ovog više nije bilo tamo. Bese oti­ šao i njegov prijatelj. Lun još.jed­ nom pogleda Morin i jedva primetno joj se osmehnu. Krenuše prema izlazu. Dok su prolazili natkrivenim koridorom, Sten zastade pored jedne visoke vi­ trine. Pokuca u nju i vitrina se pomače. Jedan uniformlsani čuvar propusti ih i brzo zatvori skriveni prolaz. Nađoše se u mračnom i neu­ rednom dvorištu, koje je bilo gotovo zatrpano praznim sanducima i buradima, kartonskim kutijama i raz­ nim otpacima. Ali uski prolaz je bio slobodan i oni stigoše do niskih vrata, od kojih se u suteren spu­ štalo kameno stepenište. Granitni nogostupi bili su toliko izlizani da su otkrivali da starost nije mogla biti manja od jednog veka Išli su sami jer je Sten poznavao ovaj prolaz. - Pred nama je neka stara kotlarnica, kroz koju ćemo stići do sa­ lona u kojem nas čekaju devojke objasni Sten. Odmah zatim nađoše se u velikoj podrumskoj prostoriji zakrčenoj starim i zarđalim uređajima kot­ lova za zagrevanjft. Okolo su bile gomile odbačenog starog nameštaja. polica za podrumsko čuvanje pića i nekakvih sanduka. Prostorija je bila slabo osvetijena. Njihove senke čudno zaigraše usred ovog krša i nereda. Ali Lun primeti da senki ima više. Rukom dodirnu Makfersona i Stena. Oni zastadoše. ali bilo je kasno. Iza gomile starih stvari iziđoše nepoznati ljudi. Sti­ goše i iz uglova kod vrata. - Opkoljeni smo - reče Makferson. Lun osmotri brzo sve pravce. Zak­ ljuči da ih opkoljava više od deset ljudi. Neki su držali u rukama ne­ kakve predmete, koji su mogli biti gumene batine, ili olovne cevi. Iza kotla je virila cev jedne mašinske puške i Lun pokaza Makfersonu to mesto. 18

- Uzalud pokazuješ, uobraženi gade! - začu se glas Pitera Monka. — Momci će vas srediti, a ako potegnete oružje, pokosiću vas mašinskom puškom. - Dakle, treba da se tučemo? upita Lun. - Hladna tuča! Samo ja imam pravo na oružje! — odvrati Monk. - Ti i ja! - odvrati Makferson. Odmah zatim, kao da opališe to­ povi, grunuše Makfersonovi koltovi. On beše iskoristio trenutak kada je video Monkovu mašinsku pušku, a oružje je izvukao i opalio iz oba kolta brzinom čarobnjaka. Kuršumi pogodiše šaržer i zatva­ rač mašinske puške, koja prosto odskoči iz Monkovih ruku i odgurnu ga tako da se nađe otkriven. - Nazdravlje. Monk! — uzviknu Makferson. - Arči ne ubijaj nikoga, ako hoće da se pošteno bore golim rukama! - doviknu mu Lun. - Neka Monk stane uza zid da ga dobro vidimo, pa ću da sklonim svoje topčiće — odgovori tobožnji Arčibald Pimberton. Sten Bater je zurio čas u napa­ dače, a čas u svoje nove prijatelje. On je bio tvrd momak, ali ga je izne­ nadila lakoća kojom stupaju u borbu ova dva čoveka. Monkovi gangsteri su bili iznena­ đeni i čekali su da čuju šta će im reći vođa Ali ovaj je bio zbunjen. Znao je da zgnječenim rukama neće moći brzo da potegne revolver i da tačno gada, a cevl protivniko­ vih revolvera bile su uperene u nje­ gove grudi. - Stajaću po strani, ako ova dvo­ jica smeju da se tuku — reče zatim. - Trojica. Monk! I ja sam s nji­ ma! - viknu Sten Bater. - Onda ćeš i ti da dobiješ batine. Momci, bacite palice i krenite dodade Monk povlačeći se prema zidu. Napadači pobacaše cevi i gu­ mene batine, a zatim počeše da su­ žavaju krug.

- Moramo pucati — tmu i ecc Bater. — Ima ih celo tuce. - Za to ima vremena. Pokazaćemo im kako se tuće — odgovori Lun mirno. Makferson osmotri sve napadače pazeći ne skriva li se neki okolo. Ali brojno nadmoćni Monkovi momci behu svi stali u l^ug za napad. Zato Makferson doviknu. - Pucam brzinom od šest me­ taka u sekundi, a pogađam svakim hicem. Dakle, za koju sekundu svi će biti ubijeni, a prvo sam Piter Monk. Tako mi... Ovaj... Ja se ne šalim! Ako neko potegne nož, ba­ tinu. ili revolver, ja potežem svoje topčiće. Dakle momci? - Ako smeš pesnicama... Ne­ ćemo oružjem — javi se jedan od napadača. - Odlično! Ti si prvi! - viknu Makferson i pode pravo na visokog momka razvaljenih ramena. Ovaj ga je čekao prilično samouvereno i ne shvatajući da ovaj već stupa u borbu. Makfersonova glo­ mazna pesnica grunu pravo u dugajlijino lice kao ispaljena iz topa. Na ovoga više nije trebalo obraćati pažnju jer glava mu se zaturi, a telo polete nazad i sruči se u podnožju starog kotla. Ostali jurnuše u na­ pad. Lun i Sten Bater odbiše prve udarce, a zatim počeše da izbacuju iz stroja jednog po jednog napa­ dača. Bubnjalo je u staroj kotlarnici kao da su pokrenute brze parne mašine. - Pramcem, mornari! - vikao je Makferson. — Abord! - Lakše. Arči! - doviknu mu Lun plašeći se da neko u toku borbe ne prepozna već legendarne psovke Samjuela Makfersona. što bi moglo da im pokvari plan. - Oproštaj za starog Arčija, mo­ lim! — doviknu mornar i sruči pes­ nicu u trbuh jednog napadača. Ovom odmah na usta grunuše nedavno ispijeno piće i krv. Luna napadoše odjednom tri gruba momka. Jedan mu se baci na

leaa, a jedan u noge. Treći je zamahivao da ga udari u lice. Ali ovaj u poslednjem trenutku uspe da pre­ baci momka s leđa. i tako se zaštiti. A onda primeti da onaj što mu se bacio u noge poteže nož. Sečivo blesnu. ali delić sekunde kasno i Lun podmetnu momka koji se svalji­ vao preko njegove glave. Začu se jai'k i Lun odskočL - Dakle i nožem znaš. gade?! viknu Lun i pođe ka prestravlje­ nom podlacu, koji je zurio u svog druga, kome beše zario noš u sla­ binu i izvukao ga krvavog. - Ubio sam Džisa... Zbog tebe... Umri! — viknu zločinac i zamahnu nožem. Nikad mu nije bilo jasno šta je to Lun učinio. Samo je osetio užasni bol i video svoju desnu ruku nepri­ rodno obešenu, kao slomljenu granu koja nije odvojena od stabla. U tom trenutku Makferson pri­ meti da Piter Monk podiže mašinsku pušku. Zato odbaci jednog već iznemoglog momka i poteže kolt. Kuršum opet pogodi mašinsku pušku i odgurnu je čitav jard dalje. - Pri sledećem pokušaju odleteće ti nos i oba uha! — doviknu mornar. Dva napadača behu još na no­ gama. ali pretučeni. Ostali su ležali naokolo onesvešćeni i teško povređeni. Onaj probodeni nožem um­ irao je stenjući. - Dosta im je! — viknu Lun i skloni se u stranu. Preostala dva napadača podi­ goše ruke. Monk je stajao zureći u Makfersona koji mu je prilazio pru­ žene ruke. - Čestitam za fer borbu. Monk! - reče Makferson. - Ne!... To ne smeš... Već si mi povredio obe šake — zakuka Piter Monk. - Već sam zaboravio - smejući se odvrati Makferson i ošamari ga tako da ovaj pade u stranu i ostade da leži. !9

Sten Bater je zamišljeno trljao povređenu bradu i zagledao ozleđene šake. - Mislio sam da ćemo se slabo provesti - reče zatim. - Ali vas dvojica umete da se tucete. Haj­ demo gore. Makferson namignu Lunu, pomi­ lova po licu dva momka, koji su držali podignute ruke, a zatim reče: - Pomognite svojima. Mislim da će oni želeti da sve ostane medu nama. - Da. gospodine... - promuca jedan od uplašenih momaka. Dok su se peli uskim stepeništem, Sten Bater reče Lunu; - Posle ovoga, dobro je što ćemo leteti iz Londona. Monk nikada ne odustaje od osvete. Istina, ovoga puta naleteo je na čudne momke. Divio sam ti se, Dik. Tučeš se bolje od svih đavoljih sinova koje sam sreo u životu. - Mislim da je Arči malo teži ka­ libar - smejući se odvrati Lun. - On je prosto užasan. Je li on mađioničar? - Zašto misliš da jeste? - Sve mi je ličilo na iluzinistički trik... Oni revolveri... Kao da su nikli iz vazduha. - Arči je zaista odličan u svakoj vrsti borbe, ali sve je pravo i nema ničeg madioničarskog — smejući se odgovori Lun. - Još jedna stvar mi nije jasna - nastavi Bater. — U Monkovoj grupi nije bilo njegovog nerazdvoj­ nog pratioca Eda Alertona. - Možda nije pristao da učest­ vuje u napadu - odgovori Lun sećajući se Meningsove zapovesti Monku da se Bater i njegova dva prijatelja ostave na miru. Ali Lunu nije bilo ni na kraj pa­ meti da Bateru objasni neke stvari. Naprotiv, činilo mu se da su se njih dvojica ove noći čak previše angažovali. Bater sleže ramenima i priđe jed­ nim vratima koja otključa ključem dobij enim od Džudi Monk. Nađoše se u hodniku koji je iznenađivao 20

svojim izgledom. Svaki inč hodnika bio je zastrt vrlo skupim tepihom, a zidovi obloženi svilenim tapetima. Vrata s jedne i druge strane hod­ nika bila su obložena svetlosmedom kožom, ispod koje mora da je bio debeo sloj sunđeraste gume. Sve je bilo skupo i pod prigušenim svetlom delovalo je vrlo luksuzno. — Šta ima iza svih tih vrata? — upita Lun. — To su saloni i apartmani, u ko­ jima m o ^ da se prirede prijemi, ili razni intimni susreti. Sada ćete videti jedan takav — odgovori Bater. Bili su već pri kraju hodnika i on se zaustavi kod poslednjih tapaciranih vrata. — Mislim da smo suviše isprljani i prašnjavi za društvo lepotica reče Lun. — Nisu tako osetljive — odgovori Bater. — A unutra ima kupatilo i sve što treba da uredimo sebe i odela. Baš u tom trenutku vrata se otvoriše i na njima se pojavi Džudi Monk. Bila je obučena za izlazak. — Nećemo ovde — reče ona os­ motrivši goste. — Jedan od mojih poverenika iz posluge javio mi je da ste napravili haos u podrumu. Pretukli ste Pitera i njegove momke. — PretukH... Pa šta onda? Zar sada da kukamo zbog njihove glu­ posti? — reče Sten Bater ne skriva­ jući nezadovoljstvo. — Moramo otići odvade. Doroti i Rita su već napolju i čekaju u mo­ jim kolima. Ja sam ostala da vas izvedem. Ovde se ne smete pojaviti nikad više, jer Piter neće shvatiti lekciju - objasni Džudi i zalupi vrata za sobom. Odmah zatim požuri ka stepeni­ štu i izvede ih u cvetnu baštu opko­ ljenu visokim zidovima ograde. U bašti su bile baštenske ležaljke s nastrešnicama. Makferson opipa jednu i lako je zaljulja. — Ovde bi vredelo da se čovek odmori - reče zatim.

Džudi im dade znak da požure i izvede ih kroz uska, aii teška vrata ukrašena livenom bronzom. Na­ đoše se u polumračnoj i pustoj uli­ čici. Blizu ulaza bila su parkirana kola iz kojih pomoliše glave dve devojke. — Evo adrese - reče Džudi i otrča ka automobilu. Odmah zatim motor njenog auto­ mobila se pokrenu i kola naglo poskočiše, a zatim odjuriše skrećući iza ugla. Bater odšeta bliže uglu gde je bila ulična svetiljka i pogleda papir. Tamo je pisalo: »Noćas je za sve kasno. Iduće noći dođi s tvojim prijateljima u Hajg Bič. Tamo je kuća gospodina Metjua Hartlija. Biće veliko i zanim­ ljivo društvo. Ipak te volim, tvoja Džudi«. Sten Bater opsova i još jednom pogledom prelete ispisane retke, a zatim se vrati do Luna i Makfersona — Ptice su odletele. Moramo na spavanje — reče im i objasni šta Džudi poručuje. — Zar sam ja za veliko društvo?! - upita Makferson. — Arći, treba da se navikavaš — smejući se reče Lun. On je sada znao da se oko »Diviltrija« viđaju ljudi koji ga zanimaju. To je bio jedini trag koji je davao nadu da se odgonetnu predsmrtne reći ubijenog Roberta Vitiga. Lun se sećao tih reći i sada su mu odzva­ njale u mislima; »... Ceo grad... Uništiće... Javite policiji... Oni hoće... Ubiće hiljade...« Znao je da ljudi na samrti retko imaju reizloga da lažu. A Vitigove reći su zvučale kao vapaj straha od nečeg užasnijeg i od same njegove smrti. Ophrvan tim mislima, Lun je ko­ račao ulicom. Bater zaustavi jedan taksi i reče: — Sutra učinite nešto oko aviona, a uveče da se nađemo u sedam sati u istom restoranu.

- Bićemo tačni, gazda! - odvrati Lun. Bater uđe u taksi i uskoro ne­ stade. Eh. gazda... Milion mu brgljuna i papilana! Mislio sam da bi i njega trebalo da tresnem po gubici - gunđao je mornar. - Uz njega se stiže u opasno društvo — reče Lun zamišljeno. - Noć je bila vesela. Ako ovako nastavimo, vredelo je što smo se namerili na tog bivšeg heroja neba. Hiljadu mu avionskih muka. ne mogu da se otmem osećanju da mi je taj zločinac čak pomalo i simpati­ čan - nastavi Makferson. - Ima nečeg u njemu .. Pridru­ žio nam se u obračunu protivu svoje bande. To je ipak nešto — dodade Lun. Bili su već blizu svojih kola kad Makferson zaustavi taksi. - Zar nećemo zajedno? - upita Lun. - Posle svega što sam video i doživeo, moram malo do Brende. Ko zna hoću li je viđeti sledećih neko­ liko dana — gotovo stidljivo odgo­ vori mornar. Brenda Lendon bila je odana mornareva prijateljica još od jedne davne avanture. Nekada član žens­ kog policijskog odreda, Brenda je stala na stranu progonjenih — Donalda Sikerta i Samjuela Makfersona. Zbog toga je napustila poli­ ciju i kupila malu trgovinu šeši­ rima. Njen dom bio je uvek otvoren za grubog, ali srdačnog i dobroćud­ nog mornara Brenda mu nikada nije predlagala brak. I to je on cenio toliko da se trudio da joj bude veran i odan do krajnosti. Lun se smeškao videći ga kako odlazi. Zamišljao je kako će se snažna i obla, ali nasmejana i zato lepa Brenda Lendon obradovati svom mornaru. Pevušio je nešto ulazeći u kola i krećući ka severnom đelu grada. Već se na istoku pomaljalo prvo pla­ vetnilo neba. 21

IV S a dva una mijena mehaničara Lun je neko iko sati pregledao avion. Zaključili su da su mašina i uređaji nesigurni, ali da bi avion izdržao nekoliko letova po dobrom vremenu. Međutim, izuzetno teški uslovi letenja verovatno bi učinili da se avion bespomoćno sruši. Sten Bater je navratio do aerodroma i zadovoljno zaključio da će njegov novi pomoćnik učiniti sve što je moguće. Potvrdio je dogovor da se uveče nađu i otišao. Tek tada je Lun preduzeo prve mere. Uspeo je da na četrdeset i osam sati iznajmi jedan hangar i angažuje devet iskusnih starih me­ haničara. koji su dobro poznavali »lankastere« i znali gde se može naći poneki upotrebljiv ili nov deo. Za tu operaciju trebalo je trostruko više novca nego što ih je odvojio propali vlasnik aviona. Ali Lun od toga nije pravio pitanje i samo se obezbedio da Bater ne sazna koliko je stvarno koštalo opremanje i po­ pravljanje aviona. Tek kada je bilo uređeno da se danonoćno radi. kre­ nuo je sa Makfersonom na zakazni sastanak. Batera su našli samog i zamišlje­ nog. Pio je skoč i pušio pripaljujući cigarete jednu na drugu, o čemu je govorila pepeljara pred njim. — Sigurno ste umorni, momci — reče živnuvši i nudeći ih da sednu. — Bilo je dosta posla. Ali ne ža­ limo. jer će avion moći da uzleti smejući se odgovori Lun. — Uzleteo bi taj i bez opravke — reče Bater prilično nesigurno. Lun poče da se smeje kao da je čuo najbolju šalu. A zatim izloži šta je sve nedostajalo avionu. — Da se nisi usudio da mi sve to natovariš na račun! - trže se Ba­ ter. — Ne bih mogao da platim ni četvrtinu. — Bilo je teško, ali mislim da ćemo uspeti da se ne zadužimo — odgovori Lun neodređeno. 22

- Počinjem da verujem u sve ono što mi kažeš, Dik. ali u to ipak sum­ njam. .. Konačno, neću da znam ni­ šta. Dobio si novca koliko mogu da dam, a za ostalo pomoli se samom gospodinu đavolu - uzdahnu Bater i ispi još jednu čašu žestokog skoča bez sode. - Sve ćemo postići. Glavno je da avion bude sposoban da leti - um­ irivao ga je Lun. U tom momentu priđe kelner i oni prekidoše razgovor o avionu da bi naručili večeru. Posle toga su svaki iz svog razloga izbegavali da pominju avion. Pred kraj večere, Bater reče: - Imamo dvostruki poziv kod Hartlija. - Ko nas zove? - tobože s dosa­ dom upita Lun. - To ni sam ne znam. Javio se Ed Alerton, Monkov prijatelj. - Sprema li neku zasedu? - Pitao sam Alertona... Kaže da se nekim šefovima dopalo kako smo premlatili Pitera i njegove momke. Onaj ubodeni nožem je mrtav, a jedan umire od unutraš­ njeg krvarenja. Ali stvar je prikri­ vena. Monku je naređeno da nas ostavi na miru - izloži Bater. - A zašto? - upita Lun. - I ko mu je naredio? - Valjda ne žele da se ometa naš let... Ni sam ne znam ko je na vrhu — odgovori Bater uzdahnuvši. - Ali na čemu smo sada? Poz­ vani smo da se nađemo s one tri devojke, a sada nas na isto mesto zovu i preko Monkovog druga. Zar Alerton ne zna ko nas zove? — upita Lun. - Trebalo bi da zna... Rekao je samo da zvanićni poziv dolazi od Metjua Hartlija. To je bucmasti čovek nakostrešenih obrva, koje liče na brkove pobegle ispod nosa na čelo. Oči mu imaju čudan izgled: jedno je istočnjački koso, a drugo stoji normalno... O njemu niko mnogo ne zna. Bar tako kaže Aler­ ton — odgovori Bater. - Tvoja je dužnost da odlučiš da

li idemo tamo — mirno reče Lun. Mi idemo s tobom samo ako to že­ liš. — Ali pozvale su nas devojke... I mislim da neko želi da vidi tebe i Arćibalda. Alerton je rekao da oba­ vezno dođemo. — Onda da tako i uradimo — zak­ ljuči Lun. — Mislim da nema nikakve opas­ nosti jer poslodavci neće da iko omete naše predviđene letove dodade Bater.

Dc

'ok su se vozili prema Hajg Biću, Lun iznenada upita - Kuda li je nestao Mark Karlston? Već dugo se ne javlja - Poznavao si Karlstona?! - za­ čuđeno se trže Bater. - Jesam... Pisao mi je da sam mu potreban, ali da mora još nešto da sredi. Još uvek je bio na »Divljoj mački«. Sa njim je leteo i Sam Grinvud, koji me je upoznao s Markom - ispriča Lun. - Eh, jadni Mark!... Sve je to tra­ gično i ružno... - uzdahnu Bater. - Šta se dogodilo?! — tobože izne­ nađeno upita Lun. — Nadao sam se đa će mi Karlston naći neko mesto. - On je zauvek nestao sa svojom »Divljom mačkom«. - Kako se to dogodilo? - Nikad neću zaboraviti »Divlju mačku« i njenu posadu. Mislim da sam i sam kriv... - Leteo sam jednom na njoj. Bio je to trideset i osmi let nad Nemačkom. Bio je to let u pakao... - Kako se desilo da letiš na »Div­ ljoj«? - Jedan član posade je bio ra­ njen, pa sam ga zamenjivao samo tog puta. - A tako. Tada si upoznao Karl­ stona? - Nisam ga uopšte upoznao te noći. On je bio veliki as i samo je došao u avion i rekao: »Idemo opet u tu gužvu. Momci, gledajte da delujete precizno i složno. Obećao sam

jednoj devojci da ću drugu noć pro­ vesti s njom«. To je bilo sve... Posle sam sreo Grinvuda i on me je upoz­ nao sa Karlstonom. Ali. eto, nikako se ne javljaju. — Ni neće... Smirila se osramo­ ćena »Divlja mačka« — uzdahnu Bater. — Kako se smirila? - upita Lun. - I zašto kažeš »osramoćena«? — Zar ne shvataš? »Divlja mačka« i njena posada su u preko pedeset letova nad Nemaćkom... Heroj avion i herojska posada! Karl­ ston je srušio jedanaest nemačkih aviona i bacio na neprijatelja hi­ ljade tona bom bi.. A posle je »Div­ lja mačka« postala avion preva­ rant. krijumčar, kriminalac... — Mislim da si suviše strog i sen­ timentalan. — Ispričaću ti kako je završila »Divlja mačka« - tužno poče Bater. Pričao je o sletanju nekada slav­ nog aviona na aerodrom kod Bombaja Posadi aviona bilo je zabra­ njeno da uzleti dok vlasnik ne plati gorivo uzeto još meseca dana ra­ nije. Tada je »Divlja mačka« odletela ne plativši ni rupiju. Dežurni na radaru znao je da nijedan avion neće uzleteti zbog oluje koja je dola­ zila Bio je to neki Mongi Čaterdže. Ali u jednom trenutku primetio je da neki avion rula pistom. Dok je podigao uzbunu, »Divlja mačka« je uzletela u susret tajfunu. Posada u kojoj su bili Karlston i Grinvud, znala je kakvoj opasnosti ide u susret, ali bekstvo je bilo je­ dini način đa se izbegne plaćanje računa. Kontrolna kula grozničavo je pokušavala da uspostavi vezu s odbeglim avionom i da upozori po­ sadu đa srlja pravo u tajfun, koji će za dvadesetak minuta obrstiti obalu i svojim strašnim zubima zaseći i kopno. U jednom trenutku javio se Mark Karlston: »Za ime boga, prestanite da lajete! Otišli smo i više nećemo da se vraćamo na vaš aerodrom. Je li to dosta?« 23

Više se nije javljao. — Znam šta je moralo da se sedi. »Mačka« je bio »lankaster« kao i moj. Islužena mašina... islužena do kostiju, prosto je izdahnula u sus­ retu s tajfunom nad okeanom. Jadni Karlston, Grinvud i još tri nji­ hova ćoveka konačno su otpočinuli negde na dnu okeana — završi Bater i glas mu uzdrhta. — To svakom može da se desi. Živeli su kako su hteli i sada... Ne vi­ dim u tom ništa strašno - reče Lun zatim. — Ne. sama smrt nije strašna. Tragično je ono što je slavni avion, sa slavnom posadom, postao osra­ moćena starudija s grupom zloči­ naca — još jednom uzdahnu Bater. — Nećemo, valjda, tako da gle­ damo stvari — dodade Lun. — Jer. onda bi trebalo odmah da odusta­ nemo od posete Hajg Biču i od leta koji zamišljamo. — Možda bi to bilo pametno, ali nije moguće — odgovori Sten Bater i ućuta. Ćutao je i Lun. jer sada je znao kako o svemu razmišlja i sam osra­ moćeni heroj, koji leti na osramoće­ nom »lankasteru«. sasvim kao i »Divlja mačka«. Lunu odjednom bi milo što u ovom čudnom čoveku ipak nije istrošeno sve što je nekad vredelo. Bilo je pitanje koliko du­ boko je zagrizao u zločine, a to je bilo na redu da se ispita. Lun po­ misli da možda još ima nade da sta­ rom Bateru vrati sina. makar i kao očišćenu ruševinu od ćoveka. Iz misli ga trže promenjeni Baterov glas. — A sada. posle ovog razgovora, treba da zapamtiš nešto, ako želiš da nastavimo zajedno. — Reci samo. gazda — odvrati Lun. — Nemoj da me zoveš »gazda«!... I slušaj. Dik, nikada više ne spominji nase drugove! Ne spominji proš­ lost Pokvarenjak si kao i ja i ne­ mamo pravo da se sećamo svojih zasluga... Ostavi bar to vreme i ta 24

sećanja van našeg prljavog posla! - reče smrknuto Sten Bater. - Razumeo sam. I sam se jadno osečam. Potrudićemo se da se domognemo novca i da nestanemo s neba - prihvati Lun lukavo ubacu­ jući ideju o napuštanju prljavog posla. Bater ne reče ništa. Već su bili na Hajg Biču i tražili su kuću Metju Hartlija.

lJ ila je to velika, ne baš mnogo lepa. ali dobro popravljena stara kuća. koja je mogla imati petnae­ stak soba i sala. Iza nje su se videla dva paviljona spojena niskom gra­ đevinom garaže sa osam posebnih boksova. Parkiralište za goste bilo je pred glavnim ulazom i tamo se nalazilo petoro kola. - Džudi je već stigla. Vidim njena kola - reče Bater zaustavlja­ jući se na slobodnom prostoru. - Osmotrićemo malo ovde reče Lun. - Idem ja napred — predloži Makferson. - Ali nemoj odmah da potežeš svoju čarobnu artiljeriju — našali se Bater. - Nadam se da niko neće hteti da me izaziva — odgovori mornar izlazeći iz automobila. On zatim obiđe di-vored i zaviri oko ukrasnog šiblja, a zatim osmo­ tri oko kuće i paviljona. Nije primetio ništa sumnjivo i krenu da se vrati ka kolima. U tom trenutku ugleda visoku i vitku ženu. koja iziđe iz džbunja i uputi se ka Lunu i Bateru. Makferson je tiho išao za njom. Lun je već bio video da dolazi neka žena i izišao je iz automobila. Kad je prišla on iznenađeno reče: - Ti Morin?! Nisam očekivao da te sretnem ovde. - Očekivala sam da ćeš me zvati posle podne. A onda sam saznala da te vuku ovamo. Morala sam da dođem — odgovori Morin Menings.

- Kako si saznala da dolazim ovamo? - upita Lun. - Slučajno sam čula jedan očev razgovor. Rekao je da ćete doći i vi i Arčibald sa Baterom. Onda sam pratila oca i stigla ovde. Znam da moj otac voli veselo društvo... Ali to njegovo društvo nije nimalo puritansko... Ne tiče me se što je takvo, ali mi se ne sviđa ako mu se i ti pri­ družiš - smejući se pričala je devojka. - Stekao sam anđela čuvara odvrati Lun takode se smejući. Hajdemo onda zajedno unutra. - Nisam pozvana. Pored toga. prate me dva tipa. koje je najmio moj vrli otac... Sada dižu uzbunu u kući i moram da nestanem - odgo­ vori devojka. - Kažite da smo školski drugovi — javi se Makferson iza nje. - Ona se trže, a zatim poče da se kikoće. - Dobar izgovor! Samo iz koje škole se znamo? Možda iz kole­ dža. .. - Iz škole igranja - odgovori Makferson ukrstivši šake na gru­ dima. - A zašto imate bokserske ruka­ vice na rukama? — upita devojka. - Kakve bokserske rukavice?! — zbunjeno upita mornar i nehotično zagleda svoje ogromne pesnice. - Zar su vam to pesnice bez ru­ kavica?! - tobože zapanjeno upita devojka. Makferson sakri ruke iza leđa i gunđajući ode sa druge strane kola. Lun se smejao neprilici svog druga, a zatim predloži: - Draga Morin, vrati se u grad i ja obećavam da ću sledeće veće pos­ vetiti samo tebi. Večeras se radi o poslovnom razgovoru, koji moram da prihvatim. Zato se nisam javio. - Iz očevog razgovora razumela sam da neko želi da te vidi. Moram nešto da ti kažem. Hajdemo malo dalje - odgovori Morin. Lun se udalji desetak jardi s njom i njih dvoje se nađoše u senci jed­

nog velikog drveta. Morin se pripi uz njega i poče da govori: - Nikada ne trčim za mui.«.; rcima. Nisam ni večeras dos^a da tebe lovim... Ali znam da ovde do­ laze ljudi u čijim poslovima ne treba učestvovati... Bojim se za tebe, Dik. - Otkuda taj strah? - Ne znam... Tako... Čuvaj se Doslova koje ti predlože moj otac i judi oko njega. Čuvaj se Batera. - Čuvaću se. M orin... Ali ja mo­ ram od nečega da živim. Pilot sam i sada radim za Batera. - To me plaši... Mogla bih da ti pomognem. Imam nešto novca i nateraću oca da ti nađe pošten posao. - Pa i njegov posao je pošten. Trgovanje oružjem... Ne verujem da misliš to što govoriš. - Razgovaraćemo o svemu. A sada idi nazad i čekaj me do sle­ deće večeri. Ja te molim da tako uči­ niš. - Neću u grad... Ostaću u blizini. Biću mirna samo kad vidim da si napustio Hajg Bič — zaključi Morin Menings. - Učini kako misliš da je najbo­ lje. A gde su tvoja kola? - odvrati Lun. - Sakrila sam ih na dvesta jardi odavde. Ali ostaću u tvojim kolima. Sakriću se i spavati — reče Morin. - Čudna si. devojko - nasmeja se Lun. - Ostani onda u našim ko­ lima Podešena su da se sa zadnjeg sedišta može preći u prtljažnik. Tamo je čisto i ima ćebadi. Pokazaću ti kako da podesiš ventilaciju. - Uspela sam! — oduševljeno reče devojka. — Tako imam šanse da te još noćas opet vidim. Pogodi šta želim! - Trudiću se da se što pre oslobo­ dim odavde i da zajedno krenemo nazad - odvrati Lun. - Pogađaš moju želju! A sada me poJjubi, dragi... Malo kasnije Morin se smestila u kola tako da joj je bilo ugodno. Nije sluc..a da se oko nje nalaze uređaji pom.oću kojih je Lun mogao celo 25

vreme da je osluškuje, a u određe­ nom ^erenutku i da joj se javi, ili da je '-'e da dođe. Bfctccjr, Lun i Makferson priđoše kući. Sretoše Tomasa Meningsa i dva snažna momka koji ih zaustaviše. - Niste li videli jedan »emdži« u blizini, ili jednu visoku devojku? — upita Menings. - Nikoga nismo videli — odgo­ vori Lun. - Menings i ona dva čoveka produžiše. - Nije dobro što se zaplićeš s tom devojkom — reče tiho Bater. - Zašto? — upita Lun tobože la­ komisleno. - To joj je bio otac. Ne trpi da se ljudi naše vrste vrzmaju oko nje­ gove kćeri. Želi da je uda za nekog bogataša i tako ojača i svoje pozi­ cije. Uopšte, savetujem ti da se otka­ čiš - zaključi Bater. - Potrudiću se da se otresem te lepotice - složi se Lun. Na ulazu ih dočekaše dva livrejisana portira i najaviše njihov dola­ zak. U susret im dođe onizak i gojazan čovek, u kome Lun, po ranijem Baterovom opisu, poznade Metjua Hartlija, domaćina kuće i ovog pri­ jema. Hartli ih pozdravi i uvede u veliki salon u kome je već bilo dese­ tak gostiju, ali to su bili samo muš­ karci. - Dame su otišle da poprave svoj izgled i da se osveže. Eri Bloč, gospodin Vin i ostali dužni su da vas upoznaju s damama koje još ne znate - zaključi domaćin i smeškajući se ostavi goste. Već nakon pola sata Lun je bio siguran da na okupu nije neko određeno društvo, povezano pos­ lom, poverenjem i interesima. Bila je to vrlo šarena povorka likova. Bilo je lekara, trgovaca, bankara, pljačkaša banaka, podvodača, pro­ fesora i ko zna još kakvih sve zani­ manja i vrsta ljudi. Ujedinjavala ih je samo želja da se zabave. A kada stigoše žene videlo. e da je stvar sasvim drugačija. Nijedna 26

od njih nije bila supruga nekog od prisutnih. Bile su to starlete, varijetkinje, prodavačice iz trgovina i žene bez određenog zanimanja. I one su imale jednu zajedničku oso­ binu — sve su bile lepe i svaka na svoj način. Pažljivim posmatranjem čovek bi morao da primeti ne­ kakvu atmosferu nametnute slo­ bode ponašanja. Izgledalo je da je samo Džudi Monk sasvim u svom elementu. Ona je ujedno bila i gost i domaćica. Bilo Je očito da. ili dobro poznaje, ili se trudi da upozna svaku prisutnu devojku. U jednom trenutku prišla je Lunu i, kao da ga zna već dugo. šapnula mu je: — Bila sam vam namenila Doroti Godolfin. To je ona dugog vrata i ravno podšišane sjajne kose. Zar nije zanimljiva? — Jeste — složi se Lun. — Ali imam teškoća. Ona ima obaveza prema jednom od prisut­ nih. Moraću da vam nađem neku drugu. Dolazi u obzir, na primer, ona visoka brineta krupnih očiju. Zna šta je život i već me je pitala ko ste i hoću li vas upoznati — nastavi Džudi Monk. — Zar ne bi bilo najbolje da ost­ avimo da se sve događa spontano? — Ne sumnjam da ćete naći za sebe devojku koja vam odgovara. Tako me oslobađate jedne brige. Ali ne mogu da prećutim jednu stvar... — Što manje prećutite više ćemo koristiti jedno drugom. — Onda neću da krijem... Želela bih da ne nađete partnerku. — Zašto? — Sviđate se meni. — Neću da istisnem Stena. Volim tog drugara i dok on voli vas. ja ne igram. — Zar ćemo tražiti i moralne norme? — Nije reč o moralu, nego o drugarstvu. Ne ljubakam se sa ženama i devojkama svojih prijatelja, pa i kad su tako izazovno lepe i tako prokleto seksi - objasni Lun na najbanalniji način.

- Šteta... Ipak, ostavimo ovaj raz­ bili oficir. Ali ne sviđa mi se da čogovor nedovršen — smejući se vek vaših godina i Morin... - Ona nije naivka i prilično je završi Džudi 1 ode prema Bateru. Uskoro su Bater i Džudi Monk samostalna. Mislim da ste i vi krivi došli do njega i Makfersona i upoz­ što ona ne bira uvek svoje društvo. nali ih s nekoliko muškaraca i devo- A ja nisam lovac na mlade devojke. jaka. A sam Metju Hartli upoznao Pričuvajte je od Monka i njemu slič­ ih je sa nekoliko onih koji su dola­ nih. a mene izostavite iz svake kom­ zili. Medu njima je bio i Tomas Me- binacije - smejući se zaključi Lun. - Mislim da ste u pravu. Da li bi­ nings. Lun se nenametljivo trudio ste malo pripazili na nju? da što duže bude u Meningsovom - Prihvatio sam posao kod go­ društvu. U pogodnom trenutku tiho, da samo njih dvojica čuju. Lun mu spodina Batera i nemam vremena da pazim na lepe devojke. A i ne reče: - Sinoč sam upoznao jednu de- sviđa mi se kad otac. koji sam lovi vojku, koja se takode zove Menings. devojčice i bira mahnita društva, na drugoj strani želi da svojoj kćeri - Morin? — upita Tom Menings. obezbedi ugledne poznanike. Opro­ - Mislim da jeste. Prvo je rekla stite što sam sebi dozvolio ovakvu neko drugo ime. ali kasnije, kada je ocenila da nisam od onih vrste iz- primedbu, a poznajemo se tek četvrt sata. Neću ponoviti tu grešku vesnog Monka. rekla je prezime - zaključi Lun. Meningsa. Poznajete li je? - Ne ljutim se. gospodine Kado­ To je moja kći. - Lepa, inteligentna devojka Je­ gane. Vi ste u pravu, ali život je ta­ dino me je začudilo što ona poznaje kav... Mislim da ste govorili kao ljude kakav je Monk. Rekao joj je prijatelj moje kćeri i pravi džentl­ nešto uvredljivo i mi smo se suko­ men. Dakle, dugujem vam izvinjebili. Posle je došlo do nečuvene tuče nje. Pored toga, moram da vam ukažem na opasnost koja vam preti. Pi- pričao je mirno Lun. - Ne želim da znam o toj tuči. ter Monk će pokušati da vas ubije Priča se da je bilo i mrtvih - odgo­ - produži Menings. vori Menings osvrčuči se da ih - Moraću da se branim. A ja to neko ne čuje. umem, uveravam vas — odgovori - Novine nisu pisale... Policija Lun. nije umešana... Mislim da je Monk - Po svoj prilici - složi se Me­ učinio sve da se stvar zataška. Ja nings. - Smem li da vas pitam ne­ radim za Batera, a on poznaje što o vašim principima? Monka i njegovu sestru. Ali razbiču - Samo pitajte. njušku tom Piteru, ako bude vredao - Nekako ste mi protivurečni. dame u mom prisustvu — nastavi Želite da budete džentlmen i oseLun. - Vi dobro igrate ulogu džentl­ ćam da ste pošteni. A na drugoj strani znam da prihvatate jedan mena - cinično reče Menings. sumnjiv posao, kakav je kod Ba­ - Ja ne igram nikakvu ulogu. Ja tera. jesam džentlmen i mislim da ću i — Postoji i džentlmen lopov — vama razbiti nos, ako to i drugi put smejući se odgovori Lun. dovedete u pitanje — odgovori Lun Verujem da znate šta su doživeli nakostrešeno. mnogi asovi neba pokušavajući da Tom Menings ga je neko vreme nastave da lete na svojim ratnim i ozbiljno posmatrao. a onda pršte u otkupljenim avionima. smeh. - Da... U pravu ste. Kadogane. — Znam dosta o mnogim ljudima Pogrešio sam gubeći iz vida da ste sličnim vama i Bateru. 27

Jednom sam pogrešio i društvo me progoni. Moram da do­ đem do novca. - Po svaku cenu? - Pitanje je o koliko novca se radi. Za malo novca ne bih prekršio nijednu moralnu normu. - A za mnogo? - Šta je za vas mnogo novaca? - Na primer pola miliona. - Prekršio bih pola moralnih normi. - A za milion? - Sve norme — smejući se odgo­ vori Lun. I Menings poče glasno da se smeje. Bilo je očito da mu se sviđaju odgovori novog Baterovog čoveka. Zato zaključi: - Mislim da ćete doći do svog miliona. - Veoma mi je potreban... Još sinoć sam u džepu imao poslednje dve funte - odvrati Lun. — Možete li mi pomoći da nađem put do tog miliona? - Ja ne mogu. Ali vam želim da uspete. - Hvala vam za lepu želju - zak­ ljuči Lun osmehnuvši se dok ga je Menings tapšao po ramenu. U tom trenutku Lun napravi go­ tovo neprimetan pokret i već je za­ gonetnom Meningsu prikačio si­ ćušni primopredajnik. Odmah za­ tim Menings ode preko salona i nade se sa dugovratom Doroti Godolfin. Odnekud stiže Sten Bater u društvu još dva čoveka. Za njima se gegao i Samjuel Makferson. Sten Bater predstavi prvo Vinčenca Donelija, a zatim Veslija Bloča i dodade; - A ovo su Dik Kadogan i Arčibald Pimberton. dva nerazdvojna partnera, koji će leteti sa mnom. - Biće mi milo da me zovete jed­ nostavno Vin — obrati se Doneli Lunu i Makfersonu razvlačeći pune i rumene usne ispod negovanih crnih brkova. Vinčenco Doneli imao je pune obraze i već izražen podvaljak, ali telo mu je bilo više snažno nego 28

ugojeno. Bilo je očito da voli mnoga uživanja i da se trudi da bude ele­ gantno obučen, ali u tome ne uspeva zbog nečeg što je Lun od­ mah shvatio. Vin nije govorio eng­ leskim naglaskom i očito mora da je dugo živeo u severnim delovima Sjedinjenih Država. — Nadam se da ćete i vi mene zvati jednostavno Dik — odvrati Lun. Slične reći Lun izmenja i sa Veslijem Bločem. — Mislim da sada možemo da se pridružimo devojkama koje post­ aju nervozne zbog naših muških razgovora. Hoćemo li? — predloži Vesli Bloč. Svi prihvatiše i u grupi krenuše ka devojkama koje su se smejale nečemu što je pričala Džudi Monk. Lun je iskoristio gužvu pri susretu sa devojkama da i Doneliju i Bloču prikači po jedan sićušni primopredajnik. Sada je mogao da se nada nekom rezultatu dolaska na ovu te­ revenku u vili londonskog boga­ taša. Pri tome je imao osećaj da su ga svi sa kojima se upoznao posmatrali sa naročitim interesovanjem, kao da traže potvrdu nekog svog mišljenja. Bilo je tu još desetak mladih i sredovečnih ljudi, ali oni nisu obraćali pažnju ni na Luna ni na Makfersona. Jedino je visoka Nensi Lindon pokušavala da za to veće prisvoji Luna. Njene krupne oči i lepo ovalno lice gotovo neprekidno okre­ tah su se za njim, kao suncokreti za suncem. Ali Lun nije mogao da joj posveti mnogo pažnje jer je držao na oku svoje nove poznanike i prou­ čavao ostale goste. — Kao da nekog tražite - reče Nensi Lindon. — Pogledajte — odgovori Lun spremno. — Vin mi je rekao da je­ dan moj prijatelj treba da je negde ovde. — Ne oslanjajte se na ono što kaže Vin - dodade devojka. — 2^što? Zar mu ne treba verovati? — upita Lun.

— Lažljiv je kao što je lažljiva i njegova »Kuper kompanija« koju tobože zastupa. A priča se da je morao da kidne iz Cikaga, jer je federalna policija želela da mu post­ avi mnogo nezgodnih pitanja smejući se objasni devojka. — Verujem vam, gospođice Lindon. On i BIoč se bolje osećaju ovde, nego tamo preko vode — neodre­ đeno reče Lun. Bio je shvatio da devojka ponešto zna o ljudima ovde i da je spremna da brblja da bi privukla Lunovu pažnju. Zato je pozva u salon za igru. a zatim pronađe miran kutak i donese za nju i za sebe po čašu nekakvog jakog koktela. Vesto vo­ deći razgovor Lun je navede da priča o sebi i drugima. — Već m.i je dosadio ovakav život. Za bednih deset funti i gošćenje na ovakvim večerima devojka mora da trpi... Jedva čekam da otputu­ jem - pričala je Nensi Lindon. — Napuštate li London samo priv­ remeno, ili na duže? - upita Lun. — Na dugo... Potpisala sam ugo­ vor za dvogodišnji angažman u Bag­ dadu. — Idete li sami? — Biće nas više. Idu Rita Nikols, Suzana Ker i još devet devojaka. Trebalo je da ide i Doroti Godolfin, ali je zadržava gospodin Menings. — Ide li i Džudi Monk? — Koješta!... Ona je posrednik... Pripada poslovnom svetu i već je bogata. Ona nam je i pomogla. — Mislio sam da putovanje u Afriku i Aziju nije bez rizika, naro­ čito kada se radi o lepim devojkama — primeti Lun. — Rizika ima, ali on je u ovom slu­ čaju izbegnut. Znam već nekoliko devojaka koje su odlazile uz pomoć Džudi Monk. Vratile su se pune para i mogle su da biraju kako da žive po povratku - odgovori Nensi Lindon. — Vi ste lično razgovarali s njima? — Naravno... Ispitivala sam ih neprimetno svaku. Sada znam da

nam Džudi stvarno pomaže, iako nas je prilično iskorišćavala. - Pričate kao da ste teksi-gerla. - Nazovimo to tako. Za novac... Pokušavala sam da se otrgnem. Sada činim najveći pokušaj, u kome moram uspeti. ’ '^oma ste lepi i imate šanse — ’ •' Lun i povede je između goPri tome primeti da nigde nema domaćina kuće, zatim Donelija, Bloča i Meningsa. Potraži Makfersona i nađe ga pritešnjenog između Rite Nikols i zida, u jednom uglu. Mornaru laknu kad vide Luna, ali odmah zatim lice mu se čudno opu­ sti, jer Lun ga zamoli da zabavlja i Nensi Lindon nekoliko trenutaka. - Jednoj sam nekako odolevao, ali dvema... — progunda Makferson. Devojke su se smejale shvatajući da im se ukazala prilika za dobru šalu. Uklještiše mornara i počeše da se dive njegovim ogromnim ručerdama i čeličnim mišićima. - Dišem kao riba na suvom... Devojke. milion mu muka, ne goli­ cajte me toliko - žalio se ne zna­ jući šta da učini. Lun polako prede preko salona i iziđe u jedan hodnik, a zatim po­ traži mirno mesto. Jedan mali hol bio je prazan, a na kraju njega bio je balkon ogrezao u puzavice. Lun iziđe tamo i dobro sve osmotri, a onda sede u stolicu za ljuljanje i utonu u tamu ugla na balkonu. Odmah uključi prijemnik i stavi slu­ šalicu u uho.

V *akle. svi se slažemo da ta dva momka mogu da se iskoriste. Hra­ bri su i umeju da se tuku. To kako su premlatili Monka i njegove ljude pokazuje koliko vrede - govorio je Tomas Menings. - Imam utisak da je Kadogan i vrlo opasan. On je prodoran i brzo 29

bi se našao i nad nama. ako ne bismo vodili računa o tome — reče Vin Doneli. - Na kraju, moraćemo da im damo pun deo velikog plena. ili da ih uklonimo — upade Vesli Bloč. - Mislim da je jasno da ih treba vezivati samo za poslove sa Baterom. Ostaje nam da i dalje držimo Monka na odstojanju, jer on ne može da se smiri dok ne ubije tog Kadogana koji se usudio da ga zvrčka po nosu - izloži Metju Hartli svoje mišljenje. - Monka smo već prebacili u bazu za vežbanje ekipe. Zamenjuje ga Ed Alerton. koji je mirniji i pod­ liji — smejući se reče Menings. - Onda. da zaključimo - pred­ loži Metju Hartli. - Vesli će otputo­ vati redovnom putničkom linijom i dočekaće Baterov avion. On će preuzeti devojke i oružje, primiče novac i obezbediti usmeravanje preko američke banke. - A kako ide s Donelijevim pos­ lom? — upita Menings. - Banda se sabira u bazi. Već imamo osam najboljih obijača kasa i trezora. Oni obučavaju svoje no­ vostvorene grupe. Sa ljudima iz Lon­ dona već imamo traženih četrnaest grupa za obijanje. Ostaje da se spreme rezervne grupe, najviše tri do četiri. To nije teško — izloži Do­ neli. Neko vreme su svi ćutali a onda se javi Vesli Bloč: - Znam da niko ne voli kad opet postavljam pitanje celog poduh­ vata. Zar ne možemo da saznamo nešto više o svemu? - Robert Vitig je znao. ali se poolebao. I morao je brzo da umre. I ,ij posao je nama poveren. Sve -lam je povereno - reče Metju Hartli. - Već pet godina radimo za­ jedno — nastavi Vesli Bloč. — Kada bih znao da ti, Metju, znaš nešto više od nas. a to skrivaš, izvadio bih revolver i izrešetao te na mestu. - I ja tako mislim - upade Do­ neli.

- I ti. Tomase, zar ne? - javi se Hartli i obrve mu se pokrenuše kao brkovi. - Naravno. Metju. Nas četvorica smo jednaki i radimo sa mnogo ljudi, ali bez tajni jedan za drugog - složi se Menings. — Spremamo se za nekakav pravi rat. Spremamo preko tri sto­ tine ljudi, opremu, avione... A ne znamo zašto. Uložili smo ogroman novac i dnevno trošimo još preko hiljadu i dvesta funti. Trebalo bi da više znamo o tome - javi se opet Bloč. - Povećan obim poslova, koje su nam omogućili naši nepoznati part­ neri, donose više nego što trošimo na pripreme — odvrati Metju Hartli. - A zašto se oni ponašaju tako tajanstveno? Zašto ne iznesu stvar jasno i čisto? - upita Doneli. — Zar nije već rečeno? Suštinu znamo. Pričao sam vam o tome već dva puta — branio se Hartli. - Ali gde će to biti? I kako? dodade Doneli. — Stvar je opreznosti. Pripremiti najveći poduhvat u istoriji, a brbljati o njemu bilo bi opasno reče Hartli. — Ti kao da znaš sve. a skrivaš — primeti Menings. — Možda znam nešto više. Hajde da to okončamo. Potegnite revol­ vere i pucajte! Kažem vam da ceo plan nećete znati sve do nekoliko sati pre izvršenja. Onda možete da se odlučite. Eto. otkrio sam sve karte, pa načinite svaki svoj potez - Ijutito zaključi Metju Hartli. Nastade teskobno ćutanje. Niko nije pomerio ni prst. Ova četiri čoveka su bili četiri ovejana gang­ stera. ali rnjedan nije tačno znao šta se događa u glavi ostale trojice. Svaki od njih je sumnjao da možda samo on ne zna sve o spremljenom poduhvatu. I svaki je imao u svojoj prošlosti ponešto zbog čega je mo­ gao da bude držan u delimičnoj neizvesnosti. Znali su i to da im se bogato isplatila dosadašnja sarad-

nja u svim poduhvatima. Svaki od njih je već bio prilično bogat čovek. Ćutanje ovoga puta prekide Metju Hartli: — Ne vidim nijedan razlog da sumnjamo u veliki poduhvat Istina, prvi put ćemo i mi biti direktno u akciji, što nije bez rizika Ali to je jedini način da obezbedlmo da ceo plan bude sačuvan. Ljudi s kojima ćemo napasti biće u iskušenju da pobegnu sa blagom. 2Jato ćemo s odabranom grupom obezbedivati najveći plen u istoriji ove stare maj­ čice Zemlje. — Kakav nepriznati pesnik! — podsmehnu se Bloč. — Ostavimo ovakve razgovore. Treba da vidimo je li sve obezbeđeno i da se vratimo u društvo — predloži Tomas Menings. — Evo. 3rvo ću ja da vas obavestim. Nabavjeno je tri stotine najmodernijih zaštitnih odela s gas maskama. Hi­ ljadu ručnih bombi, dvesta lakih mašinskih pušaka i tri stotine revol­ vera takode čeka u skladištima. Eksploziv je brižljivo spakovan i obeležen. Čekam samo naređenje. — Moje tehničke grupe za obija­ nje. kako sam već rekao već se spre­ maju. Uvežbavaju se sve vrste teš­ kih i lakih trezora i kasa. Kompleti alata spremni su za utovar s ozna­ kama da ne podležu carini, jer će biti samo izloženi. Sve je sortirano tako da ništa neće nedostajati. Na­ pravio sam i spisak potrebnih vo­ zila. koja ćemo iznajmiti, kako je rečeno u prvom uputstvu — izloži Vin Doneli. — Grupa za neutralisanje i obezbedenje vežba sa starom opremom, ali imamo deset novih kompleta koje nam je isporučio Menings. Već sutra ćemo novu opremu predati Donelijevim ljudima da se i oni pri­ preme i upoznaju odela i maske. Dok sam na putu, zamenjivaće me Piter Monk. Njemu ćemo pridružiti i Eda Alertona sa londonskom gar­ dom - izloži Vesli Bloč. — Važno je da sve izgleda kao nesrećan slučaj, koji su mnogi isko­

ristili. Nekoliko agenata će se pobri­ nuti da se zabuna poveća i da nam se olakša povlačenje bez smetnji. Spremljena su skrovišta za sve ljude i odvojeno za plen. Nestaćemo lako i sigurno, kao da nismo ni post­ ojali — zaključi Hartli. - Sledeći naš sastanak pripremiće Tom Me­ nings. Slažete li se svi? Začu se odobravanje. - Odlazićemo jedan po jedan reče Menings i prvi ustade. Uskoro su bili među ostalim go­ stima tražeći devojke s kojima bi se zabavili tokom ostatka večeri. IMiakferson je zurio u Luna koji je dolazio teturajući se potpuno pijan. - Šta je s tobom, dečko? — upita Makfersoa - A rči... Stari moj Arčibalde... To je ovako, delikatno... Gde je moja Nensi? A tu je. lepotica! Ho­ ćemo li. ovaj?... Još po jednu... da popijemo — gunđao je Lun prila­ zeći devojkama i posrćući. Pade preko krila Nensi Lendon. a zatim se sruči na pod. Makferson ga podiže i smesti u fotelju. Odne­ kud se pojavi Sten Bater i brzo shvati da je Dik Kadogan preterao s pićem. - Dešava li mu se to često? upita on Makfersona. Ponekad... Ali nikada na poslu, na časnu reč gazda — branio je Makferson Luna. - Hajde da ga odvedemo i smestimo u kola — predloži Bater. Nensi Lendon uzdahnu razoča­ rano i udalji se prema grupi u kojoj je bio Vesli Bloč. Makferson i Bater podigoše Luna i postaviše ga na noge. a onda ga povedoše pridrža­ vajući ga s obe strane. Tamo me odvedite... kod bara... Ostala mi je cela boca govorio je Lun teturajući. - Pijan si kao pena na šam­ panjcu - reče Makferson smejući se izvanrednoj Lunovoj glumi. Naiđoše pored Džudi Monk i Lun se iznenada otrže. Razgrnu dekolte? 31

nasmejane devojke i začuđeno pro­ muca: - Ruže su nestale. Znao sam... Bile su naslikane... A ovo je pravo... Džudi Monk se zakikota odstra­ nivši Lunovu ruku prilično nežno i ne žureći se mnogo da pokrije otkri­ vene grudi. Bater i mornar otrgoše Luna i izvedoše ga napolje. - Ala se nalio, majčice moja! reče Bater. — Neka odspava u ko­ lima - Biče najbolje da i ja ostanem uz njega - reče Makferson. - Dobro, Arči. Pričuvaj ga. a ja ću da se vratim. Nisam stigao da se dogovorim sa Džudi — složi se Ba­ ter. Ubaciše Luna na zadnje sedište, a Makferson sede na prednje. - Šta se dogada? - začu se glas Morin Menings. - Dik se napio - reče Makfer­ son dok je Bater odlazio. Lun odmah pomače naslon i javi se devojci. - Nisam se napio, devojče. Samo sam se malo šalio da se otkačim od društva. Neke devojke su me suviše saletale — reče joj i namesti se da udobno sedi. - Hajdemo onda k meni — pred­ loži Morin Menings. - Ne možemo ostaviti Batera usprotivi se Makferson. Lun se smeškao u mraku shvatajuči mornarevo raspoloženje. - Razgovarao sam s tvojim ocem - reče Lun. — Obećao sam mu da ispadam iz kruga tvojih udvarača. Učinio sam to vrlo nerado, ali morao sam. - Odvratni ste svi... A on će za­ pamtiti kad je pokušao da me drži pod kontrolom i da me uhodi sa svo­ jim zlikovcima- — Ijutito odvrati devojka i izvuče se iz prtljažnika. Napustiću ovaj prokleti London. Već znam kuda ću i kako. - Suviše uzimaš srcu očeve post­ upke. A ja nisam kriv. Zaista nisam toliko mlad da idem s tobom, niti toliko star da nisam u opasnosti 32

pored takve lepote — reče Lun mirno. - Ti si kao i ostali! - O čemu je reč? - Kukavice, sladostrasnici. nepo­ šteni. .. Takvi su muškarci. - Dakle, posvađali smo se — zak­ ljuči Lun i otvori vrata kola. Devojka Ijutito iziđe i otrča u mrak. Makferson huknu s olakšanjem; - Konačno smo je se otresli! - Nisam siguran - reče Lun. - Da ti se nisu dopale njene duge noge? Džejn ima lepše! - Iju­ tito reče mornar. Lun se smejao zadirkujući mor­ nara i uključujući svoj uređaj za prisluškivanje. A onda samo reče: - Noćas sam čuo mnogo zanim­ ljivih stvari. - Sve ovo počinje da biva do­ sadno. Pokvarenjačko društvo! I ni­ šta se ne dogada, hiljadu mu mrtvih riba! — gunđao je mornar. - Ipak se događa - podbode ga Lun i onda ućuta. Slušao je otrgnute delove razgo­ vora, koje su vodili čas Doneli i nje­ govo društvo, a čas Menings ili Bloč.

VI N a povratku su Lun i Makferson bili sami u kolima, jer je Sten Bater javio da će ostati sa Džudi Monk. Vozio je Makferson i on u jednom momentu upozori Luna; — Izgleda da nas jedna kola stalno prate. — Verovatno neko iz gang­ sterske nadzorne službe. Sten mi je napomenuo da ćemo biti pod kon­ trolom sve do časa uzletanja — od­ govori Lun namestivši levi retrovi­ zor da i sam prati uhodu. Vozili su tako sve do Sitija. Na jed­ nom mestu Lun upozori Makfersona: — Naglo skreni u prvu ulicu desno i odmah zaustavi i ugasi svetla.

M orn ar odlično izvrši manevar i nađe mesto ispred jednog kamiona, oko kojeg su ljudi završavali isto­ v a r robe za trgovinu namirnicama. T ak o kamion zakloni njihov auto­ m obil i oni ugledaše svetlosivog »hilm ana«, koji ulete u ulicu i od­ mah poče da usporava. Ulicom nije prolazilo mnogo kola u ovo kasno doba pred zoru i tog trenutka pred hilm anom nije bilo drugih kola. pa su uhode m ogli da vide daleko. Kola se zaustaviše malo napred i Lun i M a k ferson stigoše da priđu zaklo­ njeni ostalim parkiranim kolima. Iz »h ilm a n a « iziđoše Ed Alerton i još jedan momak. — Nisu m ogli da odlete - reče A le rto n svom pratiocu izdužujući v r a t i osm atrajući naokolo. — Pođim o pored ovog reda kola. M o žd a su se zaustavili - reče nje­ g o v pratilac. Krenuše na primećujuči dva čoveka. koji su čučali iza najbližih kola. T rgo še se tek kad osetiše cevi r e v o lv e r a uprte u leđa. — A sad nastavimo zajedno i bez n eozb iljn ih pokušaja — reče Lun tiho. — K o ste... Mi, ovaj... Šta želite od nas? — jedva se snađe Alerton. U đ ite u naš automobil da poraz­ g o v a ra m o . Eno ga dvadeset jardi dalje. Biće pam etno da se ne opi­ rete. je r bi u tom slučaju zaradili po k u ršu m u kičmu, a to je vrlo nepri­ jatn o. N e biste više nikad mogli da p r a tite ni puža — objasni Lun potis­ ku ju ći A le rto n a svojim revolverom. — H ajde, hajde, momčiću! - požu­ r iv a o je M akferson svog zaroblje­ n ik a. — O va m oja gvožđurija tako ra z n e s e ćoveka da mu iščupa sva c r e v a zajedno sa jetrom i bubre­ zim a . A le r to n se brzo oporavi 1 reče: — N e m a te razloga da nas zaro­ bite. — T o tek treba da utvrdimo o d g o v o r i Lun. P re d autom obilom Lun opipa svog, a M akferson svog zaroblje­

nika. Nađoše im revolvere i premestiše ih u svoje džepove. Kuda nas vodite? - upita Aler­ ton. - Na spavanje. Neka se odmore, zar ne. Arči? - odvrati Lun. Mornar je razumeo šta to znači, i u istom trenutku kad i Lun tresnu svog zarobljenika po potiljku. Ugu­ raše dva nepokretna tela u automo­ bil tako brzo i spretno da ljudi oko kamiona ništa ne primetiše. Od­ mah zatim Makferson poveze, a Lun preko naslona veza zaroblje­ nike i ostade poluokrenut da motri na njih. - Kuda da vozim? - upita Mak­ ferson. - Udi u Nju Oksford Strit. a za­ tim skreni u drugu ulicu desno. Tamo je jedna prazna zgrada spremljena za rušenje. Poznajem je jer sam nekada stanovao u njoj. Znam i trik kojim se otvara kapija. Tamo ćemo razgovarati s ovom dvo­ jicom - odgovori Lun. Uskoro se nađoše kod opustele zgrade čiji prozori su bili poski­ dani. Lun provuče ruku kroz razma­ knute i protrule daske kapije i po­ vuče rezu. Otvori oba krila i Mak­ ferson uveze kola. Zarobljenici se behu osvestili i prestravljeno su gle­ dali u Luna i Makfersona. - Odvucimo ih u podrum - reče Lun i mornar svog zarobljenika odmah povede. Gazili su kroz smeće i razne ot­ patke i konačno se nađoše u po­ drumu. - Ovde možemo i da ih ubijemo, ako se ne sporazumemo - šalio se Makferson. - Baš smo se zaželeli ubijanja reče Lun na to i ručnu lampu post­ avi tako da osvetijava jedan ugao. Tamo postaviše vezane zaroblje­ nike i neko vreme su ih posmatrali iz mraka Bio je to postupak, za slab­ ljenje otpora zarobljenih. - Govorite! - iznenada viknu Lun. - Ovaj... da govorim? Mi smo tako... - promuca Alerton. 33

- Ništa nemate da kažete? — upita Lun pretećim glasom. - Izgleda da neće — upade Makferson. - Mislim da i nemaju šta pošteno da kažu. Idi ti gore, a ja ću ih rukama... Samo časak i iščupaću im grkljane. 7 Ali zašto? Mi vam nismo ništa učinili — prvi put progovori Alertonov pratilac. - Uhodili ste nas. Zar to nije do­ sta da vas se zauvek oslobodimo? - zabrunda Makferson. - Govorite! - opet preteći reče Lun. Nekoliko trenutaka vladala je ti­ šina. a onda Alerton reče-. - Najmio nas je Sten Bater... Želeo je da zna kuda se krećete do tre­ nutka odlaska. Lun poče da se smeje, a onda zak­ ljuči: - Arči, vidiš da ne vredi. Odmah lažu. Sten nikada ne bi pratio nas dvojicu. On je naš gazda i zna nas dovoljno. Završi s njima, a ja odoh gore. Ogromne Makfersonove ruke po­ javiše se iz mraka i ustremiše se ka Alertonovom vratu. - Ne!... Govoriću!... Mislio sam onako... - mucao je prestrašeni gangster. - Arči, čekaj! Ako ti dam znak da opet lažu, nema više popuštanja - reče Lun. Već su dosadni koliko pokušavaju da izvrdaju istinu. Niko neće znati da smo ih mi sredili. - Znaće onaj ko ih je poslao, pa će drugi put razmisliti da li da nas prati — smejući se dodade Makfer­ son. Ali zarobljenicima nije bilo smešno. Prijavi podrum pun smeća i pretnje iz mraka nisu bili doživljaj za uživanje. - Poslao nas je gospodin Menings — poče Alerton. - Vi ste upoznali njegovu kćerku i... - Opet? — prekide ga Lun. - Nije samo zbog kćerke... Bili ste u kući Metjua Hartlija... Gospo­ din Menings želi da zna vaše kreta­ nje sve do... 34

- Da. do polaska u avion - pomože mu Lun. - Hajde. Arči, odvedimo ih gore. Sada je jasno. Oni su nepouzdani i skrenuću pažnju go­ spodinu Meningsu. Već sve pričaju, slabići. Odvezaše ih i izvedoše iz po­ druma. a zatim ostaviše u dvorištu. Ulazeći u automobil Lun im vrati revolvere, ali svoj zadrža u ruci. - Ako nas još jednom budete pra­ tili bez saglasnosti Stena Batera, ne verujem da ćete se vratiti živi Ka­ žite to gospodinu Meningsu, a i mi ćemo mu pričati - zaključi Lun i dade znak Makfersonu da krene. Dvojica gangstera ukočeno su gledali za automobilom koji projuri kroz kapiju. Odmah zatim izvukoše se. prethodno osmotrivši ulicu. - Uh! - huknu Alerton. - Mis­ lim da ću jednog dana pomoći Monku da ih sredi.

Sf red podne Lun pozva prvo Meningsa i požali mu se na Alertona. Ispriča mu o šali u podrumu i Alertonovoj spremnosti da sve ispriča. - Eto. sada nas dvojica znamo da vi i Bater... - neodređeno reče Lun. - Oni su to izmislili. Jedino sam želeo da vide hoćete li posetiti Morin - pravdao se Menings. - Svejedno je. gospodine Me­ nings. Nadam se da ostajemo prija­ telji. Sa nama dvojicom uvek mo­ žete da računate. Ali mislili smo da niko ne treba da nas prati. Među­ tim. ako vi želite, samo nam javite unapred. Jer. ne želim da me neko prati, pa da to. možda, bude policij­ ski doušnik, ili nešto slično - ra­ spriča se Lun. - Biće sve u redu. gospodine Kadogan - odgovori Menings i pre­ kide vezu. Posle toga Lun potraži Batera i zakaza sastanak za veće. - Imam da ti ispričam nešto za­ nimljivo - zaključi Lun.

— Već sam obavešten o nespora­ zumu sa Altertonom. Nećeš se lju­ titi što sam ga poslao. Ono o Meningsu je izmislio — odgovori Bater. — Sve je u redu. Videćemo se šefe - dodade Lun i spusti slušalicu. Makferson je slušao razgovor zavaljen na u bednoj sobi starog hotela na Letimor Rodu. — Večeras ćemo se o svemu dogo­ voriti sa Baterom, a onda ćemo gle­ dati da ga se otresemo i da posetimo jedno mesto — reče Lun. — Dopala ti se kuća gospodina Hartlija na Hajg Biču? — smejući se reče Makferson. - I sam sam mislio da bi trebalo da čovek poraz­ govara sa tim moržom, koji ima brkove na čelu umesto pod nosom. iun je imao razrađen plan posete kući na Hajg Biču, ali susret sa Ba­ terom donese mu neprijatno izne­ nađenje. - Moramo da ubrzamo pri­ preme. Letimo već sutra rano - ob­ javi Sten Bater dok su večerali. Naređeno mi je da se od ovog mo­ menta ne razdvajamo. - Ko je naredio? - upita Lun. - Ne znam. Uvek sam održavao vezu s nepoznatim ljudima, ili sa Monkom i Alertonom. Ali zašto se ti raspituješ? - reče Bater. - Da nisam gledao kuda idem i kako letim, davno bih bio mrtav — smejući se reče Lun. - To da bar nešto znam o poslu, moj je princip. Tebi verujem i zato se nisam mnogo interesovao. Ali kad o meni počnu da se brinu i drugi, onda postanem nervozan. - Smatrajmo sve to nevažnim. Alerton vas je pratio... - Nemoj mi samo reći da je to bilo po tvom naređenju, jer ne vo­ lim nepoverenje. - Nije važno po čijem naređenju je bilo. Po mom nije. ali i mene prate - konačno otkri Bater. - Vredi li onda da radimo sa njim? — upita Lun.

- Mislim da ne vredi. Ali nema se kuda... - Još ovaj let i jedan ve­ liki posao, a onda prestajem — za­ mišljeno odgovori Bater. - Smem li da pitam nešto o tom velikom poslu? - Smeš... Ali ni ja ne znam mnogo. Letećemo po planu koji će nam dati u poslednjem trenutku, a onda dobijamo popriličnu sumu novca i razilazimo se zauvek — neo­ dređeno reče Sten Bater. - Letećemo, a da ne znamo ni kuda. ni za koga? - upita Lun. - Pred poletanje isplatiće nam hiljadu i pet stotina funti, a po zavr­ šenom poslu prema uspehu. Re­ čeno mi je da bi to moglo da bude od pola do milion funti po ćoveku. Obavezujem se da brinem da vas dvojica dobijete pravedan deo — odgovori Bater. - Nadajmo se da će to da se ost­ vari. Važno je da nas trojica bu­ demo složni i verni jedan drugom. Hajde da se zakunemo na vernost. protivu opasnosti i svih podvala bande s kojim ćemo raditi - pred­ loži Lun. Bater je ćutao neko vreme. a onda se osmehnu i reče: - Zakunimo se. mi stari asovi! - Ja znam zakletvu — javi se Makferson. - Kaži je — prihvati Bater. - Tako mi mora i okeana... — poče mornar. - Zar ne bi bolje bilo o nebu i vi­ sinama? - smejući se prekide ga Lun. - Onda kaži ti kako da se zaku­ nemo — pokunji se mornar žaleći za zakletvom kakvu je bio naučio među moreplovcima. Zaklinjemo se na pravu, istinsku vernost jedan drugom! — reče. Lun jednostavno. - Zaklinjem se! — reče Bater i podiže čašu. - Zaklinjem se, tako mi svih zvezda i sazvežđa! - pridruži se Makferson. 35

Ispiše uozbiljivši se i spustiše čaše, a onda jedan drugom stegoše ruke. — A sada, hajdemo — pozva ih Bater. - Proučićemo plan leta. Treba i da se odmorimo za sutraš­ nji let. Svi ćemo zajedno prenoćiti u mom hotelu. L u n je razmišljao o tome da li da napusti Batera i nastavi istragu oko čudnog plana nepoznate grupe vođa. U sve ovo se umešao zbog že­ lje da pokuša da istrgne Batera. Zar da ga sada napusti? Uz njega je na­ šao trag zločinaca i zar uz njega ne može da nastavi sve do najvažnijeg trenutka? Bater beše izložio plan leta. Preletanje je bilo odobreno i javljeno svim zemljama koje su bile na tom putu. Prvo uzimanje goriva bilo je u Milanu, drugo u Tripoliju i treće na aerodromu kod Eade pod visovima Enedi u samom srcu Afrike. Lun pogleda kartu i odmah shvati zašto se ide tim pravcem. To je bio način da se izbegne sletanje na neke dobro kontrolisane aero­ drome i nadletanje nekih država. Prvo sletanje u Italiji, drugo u Libiji i treće u Čadu govorila su da postoje određene veze za usluživanje ovakvih aviona koje je postojalo sve teže i često nemoguće na mno­ gim drugim aerodromima. - Kakav je to aerodrom kod Eade? - upita Lun. — Nisam znao za njega. — Izrađen je pre dve godine. Nije baš najbolji i pista je kratka, ali već sam sletao na njega - odgovori Bater. Lun se seti mnogih afera o trgov­ cima belim robljem, koji su koristili ovaj kraj centralne Afrike. Tamo su utočište nalazili vazdušni pirati, kri­ jumčari i mnogi zločinci koji više nisu mogli da se sakriju u civilizovanim delovima sveta. Bio je to let u pakao divljine opkoljene pusti­ njama i visokim planinama Aha36

gara, Tibestija. Enedija i južnoafrič­ kih planina. - To je prava pustolovina — smejući se reče Lun. - Pravi pakao, prijatelju moj — dodade Bater. - Znači, biće da se nešto do­ gađa? - upade Makferson i zausti nekakvu psovku, ali ućuta spazivši Lunov pogled. Bater pođe na spavanje i napo­ menu da će njega da budi portir, a on će ostale. - Mislim da nas dobro čuvaju neki ljudi u samom hotelu i oko njega - zaključi odlazeći. - Hajde, Arči, da i mi odspa­ vamo — reče Lun i poče da se svlači. XJzleteli su još pre svitanja i us­ koro su bili nad Lamanšom. Lun je pratio direkcionar, mahmetar i brzinomer, beležio vrednosti i dopu­ njavao proračune podacima varimetra i pokazivača skretanja i kli­ zanja proveravao manometar i merače ubrzanja po svim pravi­ lima dužnosti navigatora i pomoć­ nika pilota. - Pola tih instrumenata lažu. Ne brini o njima. Ja letim po sećanju do Italije, a posle ćemo malo da ra­ čunamo. Pogledaj malo šta rade devojke - reče Bater pomerajući ručicu desne komande. - Mislim da imamo zanimljive putnike, a i nije broj koji smo pominjali — reče Lun. - Te stvari se menjaju. Ima ih tačno devet. Neke su odustale, a čuo sam da je jedna nova - odgovori Bater. - Tri od njih su naše poznanice iz kuće Metjua Hartlija - dodade Lun. - Trebalo je da bude i Doroti Godolfin. ali je odustala. Idi malo do njih i vidi da li ih Arči dobro za­ bavlja - reče Bater. - Siguran si da ti nisam potre­ ban ovde?— upita Lun. - Budi bez brige. Leteo sam i

sam ovom prokletom krntijom nasmeja se pilot ipak zadovoljan onim što je avion postizao posle poslednje kontrole. On nije ni slutio koliko rada je bilo uloženo da se isluženi avion ipak dovede u stanje da izdrži do Afrike i nazad. Ali još manje je slu­ tio da je Lun ugradio neke sitnice koje su mogle da spreče avion da uzleti, ako bi to zatrebalo. Lun iziđe iz pilotske kabine i ugleda devojke na improvizovanim sedištima, koja su bila učvršćena grubim kaišima i konopima za no­ sače i iznad sanduka poredanih po podu aviona i nagomilanih u repu. tako da je ostao samo uzak prolaz opleten vezama. Sve su bile blede, ali Lun prepoz­ nate Nensi Lindon, Ritu Nikols i Suzanu Ker. Makferson je sedeo do Suzane Ker i ona se trudila da pre­ krati vrema izazivajući ga svojim nametanjem i pozivima da je pomi­ luje i poljubi. - Takav muškarac, a stidi se — posmevala mu se gurajući svoje noge preko naslona Makfersonovog sedišta. Jedna devojka sedela je u zad­ njem sedištu i nekako čudno gle­ dala Luna. On to primeti i zastade. Odnekud mu je bila poznata. Priđe joj i bolje je osmotri. Imala je crnu kosu, tamne naočari i preterano našminkano lice. Lun joj priđe posmatrajući je. - Da, to sam ja! — reče ona i Ijutito napući usnice. - Morin! Otkud ti ovde?! - zgra­ nuto izgovori Lun. - Imam pasoš i putujem kuda želim - odvrati ona i okrenu glavu. - Mislim da si izgubila pamet reče Lun tiho i spusti se pored nje. - Zna li tvoj otac? - On i ne sluti. Ne znaju ni ostali ko sam. Maskirala sam se i uz po­ moć Džudi Monk dobila angažman. Za sto funti dobila sam lažni pasoš i poslužila se njime - prkosno je govorila Morin Menings. - U Milanu tr«ba da napustiš

avion. Mi letimo na opasan put, sa koga devojkama obično nema pov­ ratka. - To ne bih uspela ni kad bih želala. Određeni ljudi paze da niko ne iziđe iz aviona. Uostalom, i sam ćeš viđeti da je tako — cinično reče de­ vojka. Lun uzdahnu i napusti je razmiš­ ljajući o zapletu koji nije predvideo niko. On uđe u pilotsku kabinu i saopšti Bateru svoje otkriće. - Prokleta, razmažena drolja! Ostaje nam jedino da je vučemo nazad. Menings bi nas poslao u pa­ kao da sazna da smo je ostavili — reče Bater Ijutito. Posle tog razgovora Bater je bio smrknut i ćutao je gotovo čitav sat. Lun je razmišljao kako da ga pri­ voli na razgovor. Zato upita: - Jesi li više puta prebacivao grupe devojaka? - Da... Nekoliko puta. Neke sam opet sretao u Londonu kod Džudi Monk. Bile su zaradile gomilu no­ vaca — odgovori Bater. Lun se osmehnu za sebe. Znao je više o tim »srećnim« devojkama. One su stvarno bile samo običan mamac. Od devojaka. koje se od­ vedu prema Africi, ili Aziji, oda­ beru se neke za naročiti postupak. S njima se sklope pravi ugovori i omogući im se da dobro zarade i da se vrate nazad. One munjevito raz­ nose priče o svom uspehu. O ost­ alima se više nikada ne čuje i nji­ hova sudbina belih robinja je zape­ čaćena. A o tome se malo zna. Eto, čak ni Bater nije svestan kako se sve to događa. Ostajalo je samo da se nađe na­ čin kako da se spase bar ovih devet devojaka. Lun je imao plan i nadao se da će uspeti. U Milanu je kerozin bio brzo na­ sut i avion polete prema Sredozem­ lju. U Tripoliju se stvar ponovila, ali avion je ostao na kraju aerodroma da se putnici malo odmore. Bater je bio otišao do zgrade napominjući Lunu da niko ne napušta avion. Lun ipak pokuša da otvori i uveri 37

se da ih je Bater neprimetno zaklju­ čao. Nakon jednog sata nastaviše let penjući se nad visoravnima. Tripolitanije i nađlećući pustinje Libije. Pred visovima Tibestija Bater na­ redi da se podesi pritisak u ćelom avionu i da podele maske za kiseonik. - Popečemo se na šest hiljada jardi - reče on zatim da objasni postupak. - Zašto tako visoko? Izbegli bismo to s malo skretanja prema istoku - primeti Lun. - Manje pitaj, m om če- odvrati Bater. Ovuda se ponekad smucaju vazdušni pirati, pa je bolje leteti vi­ soko. Avion se teško dizao i u njemu je postajalo hladno. Pritisak je opa­ dao i vazduh postajao razreden. Ba­ ter posla Luna da pomogne devojkama. On im podeli maske i po­ kaza kako da koriste ampule kiseonika. Zatim sede pored Morin Menings i htede tu da ostane, ali signalna lampa zatrepta. što je bio znak da ga pilot zove nazad. Lun odmah prihvati tablice i kartu, a zatim poče da čita podatke s instrumenata. Utvrdi položaj aviona i uključi radio-uredaje na dužinu aerodroma kod Eade. Us­ koro je trebalo da uspostavi vezu. Makferson je bio pobegao od Rite Nikols i sedeo je na sedištu broj tri u pilotskoj kabini. - Zašto nisi kod devojaka. Arči? — upita Bater. - Postale su nesnosne. Polovina njih povraćaju, a ostale umiru. To ne mogu da podnesem — žalio se mornar i sam več teško podnoseći masku. Bater ga pouči kako da govori, a da mu maska na nosu pri tome ne smeta. Mornar je psovao tiho pominjući mora. ribe i Neptuna. - Uskoro ćemo početi da se spu­ štamo — prekide ga Lun. U tom trenutku Bater viknu. - Pogledajte! 38

- Ne vidim ništa — reče Makfer­ son. Ali Lun je video. Ličili su na dve daleke ptice, koje su brzo rasle. Bila su to dva brza lovačka aviona. Ba­ ter im odmah odredi i vrstu. - »Tanderdžeti« — reče zabri­ nuto. Sada ih je video i Makferson. - Sta oni hoće? — upita mornar ravnodušno. - Brzo ćemo saznati. Javiće se na uobičajenom talasu za ovakve slučajeve. Podesi prijem, Dik reče Bater i poče da ponire avio­ nom. Jer već su bili prešli vrhove Tibestija. Jedan od dva »tanderdžeta« obila­ zio je. i postavi se u rep glomaznom »lankasteru«. a drugi se nade malo napred i iznad njega. Sa prvog pravo prema zemlji sevnu dimna raketa u znak da traži spuštanje »lankastera«. Zadnji opali mitralje­ ski rafal kao opomenu. - Doneću mitraljeze iz spremi­ šta - reče Makferson. - Ne bi nam koristili - su­ morno odvrati Bater. Lun začu poziv radio—vezu uk­ ljuči u sve slušalice, dajući Makfersonu znak da i on uzme one koje su bile okačene iznad njegovog sedišta. Čulo se kako neko zove na rdavom engleskom jeziku; - Poziv »lankasteru«... poziv »lankasteru«L.. Bater da se javi... Naređujem, naređujem... Halo Ba­ ter, halo Bater! Bater uključi svoj mikrofon i od­ govori: - Ovde Bater! Šta želite? - Sledi nas i ateriraj. Sledi nas i ateriraj... - čuo se glas u slušali­ cama. - Ko ste vi. do đavola? Ko ste vi? - pitao je Bater. - Oborićemo vas bez milosti, ako ne poslušate. Oborićemo vas... - Zašto da ateriram? - I gde da ateriram? I po čijoj želji? - Na aerodromu kod Eade čeka vas kontrola. Sledite me i aterirajte

tamo gde kažem. Naređenje je iz Londona. Zar nisi čuo imena Menings, Monk i slična? Sledi nas... Sledi nas! - čulo se iz slušalica. Lun oceni da naglasak otkriva Nemca. koji govori engleski. - Primio sam naređenje... Pri­ mio sam naređenje. Ateriraću. Ali kakva je to pista? - odgovori Bater. - Pomoćna pista... Nije najbolja, ali moraš sleteti makar na nos — odgovori nepoznati i u slušalicama se začu smeh. »Lankaster« je i dalje ponirao praćen od dva aviona. Prvi je vodio prema dolini Domar nadlećući za­ padne padine planinskih lanaca Borkou. A onda napravi polukrug i povede prema klancima Emi Kousi. - Letite na sedam stotina. Kla­ nac je uzak. Letite pažljivo - čulo se dalje naređenje. Glomazni »lankaster« je u klancu podrhtavao kao da ide po prago­ vima Tresao se jedva održavajući visinu i pravac medu strmim stra­ nama klanca. — Slavno pilotiraš, Sten! - reče zadivljeno Lun. — Malo je izgleda da ateriramo čitavi — odvrati ovaj sumorno. Odjednom, strane klanca se razmakoše i ukaza se isušeno korito reke. Prvi avion poče da sleće i pri­ zemlji se vrlo vešto i prilično lako. Za njim se samo uskovitla oblak prašine. Bater nije mogao da nadleti improvizovani aerodrom jer je već bio smanjio visinu do te mere da mu je ostalo samo da sleti, pa makar se razbio u komade. — Devojke, čvrsto se vežite, slećemo! Biće malo drmusanja i zato pa­ zite kako se vezujete! — javi Lun preko mikrofona i dade znak Makfersonu da ode tamo. Mornar je psovao bez prekida i jedva stiže da proveri jesu li se de­ vojke vezale i da se sam veže za sedište. Ispušteni točkovi aviona zagrebaše i kao da nastade naglo ko­ čenje. Zatim avion poče da se trese

kao da će se raspasti. Prvi put je Bater aterirao na aerodromu koji se diže u pravcu sletanja. Zbog toga je pritisak na tlo bio suviše veliki i prizemljenje je izgledalo kao da ga izvodi kakav početnik. Konačno, avion izgubi zalet i poče mirnije da poskakuje po uta­ banom tlu. Zaustavljao se u oblaku prašine. Sa juga se spuštao drugi »tanderdžet«. Neravnom pistom prema avionu jurila su tri stara džipa i jedna laka oklopna kola. Desetak čudnih ljudi naoružanih mašinskim puškama i revolverima opkoliše avion. Oklopna kola sta­ doše malo dalje i uperiše cevi dva mitraljeza. - Ovo liči na napad razbojnika — reče Lun otkopčavajući se sa sedišta. - Mislim da smo sada u rukama vazdušnih pirata sa Tibestija. Čuo sam priče o njima, ali sad ih vidim prvi put — odgovori Bater i sam otkopčavajući pojaseve. - Ovde bi bilo besmisleno da pokušamo otpor - oceni Lun. - Mudar zaključak - nasmeja se Bater. — Ja izlazim prvi. Grupa napadača opkoli avion i jedan od prisutnih na francuskom naredi da se osoblje i putnici »lankastera« postrojavaju ispod avions­ kog krila. Lun i Makferson stadoše uz Batera, a devojke su pristizale teturajući i jedva se krećući, blede i prestravljene. Morin Menings stade uz Luna. - Halo. Dik! Opet smo zajedno reče ona izazovno. - Lepo ćeš se provesti, devojko - odvrati Lun. - Ne razgovarajte tamo! - vi­ knu jedan od napadača izgovorivši to jedva razumljivo. Razbojnici pretresoše muškarce i oduzeše im revolvere, a zatim opi­ paše prestrašene devojke. Tek tada se otvoriše vrata oklopnih kola i iz njih iziđoše tri čoveka. Prvi je bio u pilotskom odelu i s beretkom na glavi. O pojasu je imao futrolu s ve­ likim »lugerom«. Držao je komad 39

nekakvog pečenog mesa i grizao ga držeći malo nakrivljenu glavu. Drugi je bio obučen u skupo arapsko odelo sa svetloljubičastim omotom za glavu i vrat. Onaj treći je imao odelo američkog farmera i kaubojski opasač s nisko postavlje­ nim revolverom. Onaj u pilotskom odelu na nemaćkom naredi svojim ljudima: - Devojke odvezite u logor, ljude u zatvor, a avion sklonite! - Možemo li dobiti objašnjenje šta se događa? - upita Lun na nemaćkom. - Odlično, imamo i dobrog pre­ vodioca - smejući se odvrati piratski pilot i priđe Lunu. Posmatrao ga je nekoliko trenu­ taka, a onda ga iznenada ošamari. - Zabranjeno je postavljati pita­ nja - objasni svoj postupak. Makferson se trže i pesnice mu se stegoše. Lun ga munu laktom u rebra. - Bićemo mirni — reče na eng­ leskom više zbog mornara, a zatim dodade na nemačkom: — U vašoj smo vlasti, gospodine. - Pukovnik Elert Bunzen, ti lon­ donsko đubre! — predstavi se pilot. - Ime vašeg pilota znam, a ko ste vas dvojica. - Zovem se Dik Kadogan, a ovo je Arčibald Pimberton — odgovori Lun mirno. Pukovnik Bunzen ga je radoznalo posmatrao. Instinktom je osetio snažnu ličnost i zato je hteo da ga prouči. - Vežite ih — naredi konačno. Tri razbojnika donesoše sta­ rinske zarđale lisice i svu trojicu vezaše, a zatim ih gurnuše prema oklopnim kolima. Pukovnik Bunzen uđe za njima i sede za upravljač. Kroz prozore Bater i Lun videše kako džipovi odvoze devojke, a dva čoveka ponovo pokreću avion i rulaju pravo prema jednoj litici. Pra­ šina nije dozvoljava da jasno vide kuda to »lankaster« nestaje. Više se nisu videla ni dva »tanderdžeta«. 40

U o k su se peli uskom stazom, poči­ njalo je da se smrkava Napred su videli odsjaj farova tri džipa. Bun­ zen i sam upali farove oklopnih kola koji u jednom trenutku osvetliše otvore dva bunkera u stenama s obe strane staze. Ovde je bilo ne­ moguće da se mimoiđu dva vozila, ali nekoliko proširenja među stenjem pokazivalo je da je taj pro­ blem rešen. - Dakle, momci, stižemo u našu malu tvrđavu — reče pukovnik Bun­ zen. Ostali su ćutali. Oklopna kola skrenuše oko jedne stene i ukaza se uzan plato na či­ jem kraju je bila podignuta velika kuća okružena planinskim drvećem. Krov je bio nepravilan i ču­ dan. Lun odmah shvati da su ko­ madi kamenih ploča po ravnom krovu tu radi maskiranja. Iz vazduha zidovi kuće se nisu mogli videti od drveća, a krov je morao iz­ gledati kao obično stenje. - Odlično maskirano sklonište - reče Lun na nemačkom. - Dobro zapažaš — odvrati pu­ kovnik. Kola se zaustaviše i Bunzen iziđe sa svoja dva pratioca. Jedan čuvar s mašinskom puškom preko grudi stade mirno i sačeka da oni prođu prema kući. a onda vezanim zarob­ ljenicima naredi da iziđu i potera ih pred sobom ka otvoru među stenjem. U mraku Lun. MakfersoTi i Bater nisu mogli mnogo da vide, ali zaključiše da ulaze u nekakvu pe­ ćinu. Stražar upali ručnu svetiljku i oni stigoše do gromade, uz koju je stajao jedan od razbojnika, verovatno stražar. - Koga to vodiš, Franc? - upita on na nemačkom. - Zarobljen je avion s devojkama i oružjem. Ovo su momci iz posade — odgovori Franc. — Po­ mogni mi da ih zatvorimo.

u grotlu ogromne pećine ništa se nije videlo. sem onog što je osvetljavala ručna lampa. Odjednom ugle­ daše nekakvu ogromnu kocku od armiranog betona. Obidoše je i s druge strane se ukazaše vrata nači­ njena od čeličnih šina. Otvarala su se rezom koju je pokretao zupčasti točak tri jarda dalje od vrata. Na točku je bila brava, koju stražar otk­ ljuča i poče da okreće točak. Teška vrata kliznuše u stranu toliko da se čovek može da provuče i ude. — Ulazite! — naredi stražar. Bater uđe pi-vi, a za njim Makferson i Lun. Vrata se zatvoriše. Ćuli su samo kako zvekeću ključevi oko udaljene brave na zupčastom točku, a zatim korake okovanih ci­ pela koji su se udaljavali. Bater upali šibicu koju mu napa­ dači ne behu našli. Ukaza se prosto­ rija u kojoj nije bilo ničeg. U jed­ nom uglu videla se jedna rupa iz koje je dopirao smrad. Pod je bio od grubo poravnate stene. Njih trojica se skupiše oko rešetkastih vrata koja su ujedno bila i jedini otvor na zatvoru. Otuda je strujao hladan noćni vazduh s visova Emi Kousija. — Gozbe očito neće biti večeras - reče Lun. — Zaglavili smo. Dik... Žalim što sam vas uvalio - snuždeno reče Bater. — Groznih li vrata, hiljadu mu če­ ličnih šina! — gunđao je Makferson drmusajući gvožđuriju. IV Io rin Menings je prestravljeno slušala razgovor dvojice stražara. Govorili su na francuskom koji je ona razumela i kojim je mogla da se služi. Jedan stražar je vozio džip. a drugi je sedeo iza devojaka na rezervnom točku džipa prikače­ nom otpozadi držeći noge na sedištu. U kolima su bije dve nepoznate devojke iz grupe. Morin i Nensi Lindon. — Lepe su. zar ne Cabi? Ovu du­ gonogu bih rado imao — govorio je stražar.

- Dok stigne do nas. biće pri­ lično istrošena — smejući se reče vozač. - Kuda nas vodite? — upita Mo­ rin na francuskom. - U logor. Tamo imamo pedese­ tak devojaka na lageru. Uglavnom, lošija roba. Vas devet vredite mnogo - reče stražar i obgrli je rukama opipavajući njene obline. - Sedim neugodno... Ne prićinjavate mi zadovoljstvo milovanjem u ovom trenutku — reče Morin. Stražar poče da se smeje i njegov smeh odjeknu među stenjem. - Devojka je duhovita Ako pri­ stane na tajni sastanak, mogli bismo da joj budemo korisni. Zar ne, Čabi? - reče vozač. - Ćula si, dugonoga? Neće li ti pričinjavati zadovoljstvo da se na­ đemo drugom prilikom tamo u lo­ goru? — upita stražar. - Možda... Niste ružni, momci odgovori lukava Morin Menings. Stražar se naže i pomilova joj kolena i butine, a onda se opet uhvati za ivicu kola. Nensi Lendon je grcala naginjući se van kola i poku­ šavajući da povraća iz već sasvim praznog želuca. Penjanje lošom sta­ zom i zavoji činili su da je ne napu­ šta mučnina od koje je patila u avionu. Morin joj je pridržavala glavu. - Šta će biti s nama? - upita devojka stražara. - Biće vam dobro. Lepima cu­ rama bude dobro jer ih kupe najbo­ gatiji - objasni stražar. - A gde će nas prodati? - Ko to zna? Možda u Sudanu, ili Arabiji, a možda i ovde u Čadu. Ostale devojke nisu razumele francuski i jedna upita šta govori taj čovek. Morin joj reče da će im pričati kada se smeste. U mraku devojke su se držale jedna za drugu da ne ispadnu iz džipa. Ove trenutke preživljavale su kao ružan san i s nadom da će se u jednom trenutku probuditi i naći na slobodi. Već su se gorko kajale 41

što su krenule u avanturu, ali bilo je uzalud. Stigoše pred mračni kanjon, na čijem ulazu je bila pregrada od bod­ ljikave žice. koju pomeri jedan stražar. - Siđite i idite pravo stazom sve do pećine - objasni im stražar i sede pored vozača. Džip naglo krenu i nestade iza zavoja. Devojke su stajale jedna uz drugu. Iz jednog otvora na stenl neko naredi; - Ulazite, devojke. Zar vam nije jasno? Stazom uz klisuru i napred! U tom stiže i drugi džip i istovari još četiri devojke. Nedostajala je Rita Nikols. Devojke krenuše mrač­ nom stazom posrćući. Odjednom se nađoše pred pukotinom u steni iz koje je dopirao tračak svetla. One pridoše i začuše mnoštvo glasova. Snebivale su se da uđu sve dok ne začuše zvonjenje na izbočenoj steni. Ličilo je na zvonjenje telefona Je­ dan ženski glas je na francuskom govorio: - Vidim ih osam. Smestiću ih. gospodine Meves. Da. evo dolazi i deveta. Razumem, gospodine Me­ ves. Tek sada devojke primetiše da je u steni uklesano udubljenje i ugra­ đena nekakva nakrivljena kabina od dasaka. Otuda se ukaza nečija glava i one čuše zapovest: - Uđite unutra! To je logor za smeštaj! Je li vam jasno šta go­ vorim? - Razumele smo, ulazimo! — odazva se Morin i povede devojke. Jedna od njih je pridržavala tek pristiglu Ritu Nikols. - Sta je bilo s tobom. Rita? Mis­ lim da si bila u prvim kolima upita Suzana Ker. - Gospoda su me želela... Bili su trojica i ja sam pristala — odgovori Nikols. - Zar ti je bilo do toga?! - začu­ đeno upita Morin. - Nije... Rekli su mi da je zabra­ njeno na silu. Streljaju svakog stražara koji siluje... Ali ako devojka 42

pristane da zataji... Ja sam pristala jer sam mislila da bi to moglo da nam koristi — reče Rita. — Đavola! - dobaci jedna od devojaka. Nađoše se na ulazu u nekakvu ogromnu pećinu koja je bila slabo osvetljena dvema električnim sijali­ cama Nasred pećine bilo je otvor­ eno ložište gde je plamsala vatra. Okolo su bili ležajevi od razapetih goveđih koža na okvirima od metal­ nih cevi. Takvih ležajeva mora da je bilo najmanje dve stotine. Na ne­ kima su sedele ili ležale žene pokri­ vene, ili ogrnute ćebadima. Kad ugledaše devet novih jad­ nica sve se sjatiše oko njih. Bilo ih je raznih boja kože. Povrveše pita­ nja Uskoro je bilo jasno da su sve de­ vojke ovde robinje jedne moćne grupe trgovaca belim robljem. No­ vih devet s užasom su saslušale zna­ čenje ovog što im se dogodilo. — Prokleti gad! A mislila sam da su Dik i Arči ipak pošteni ljudi. U jednom trenutku izgledalo mi je da smo svi zarobljeni — reče Morin Menings. — Verovatno oni to tako rade da imaju dobar izgovor ako se nekad neka od nas oslobodi i istina dopre do policije - reče Suzana Ker. Njih devet se smestiše blizu jedna druge i ispružiše se iscrpene od umora Priđe im jedna tamnoputa devojka i upita znaju li francuski. — Samo ja — Javi se Morin. — Odmorite se malo, a zatim bi bilo dobro da se okupate. Tamo dub­ lje u pećini je kupatilo s tuševima. Ovde se mnogo brine o zdravlju i izgledu devojaka Posle ćete dobiti večeru. Imamo odlično goveđe meso s ukusnom kašom od mešavine prosa i kukuruza. Imamo i kafe - pričala je Francuskinja. — Kako se inače ovde živi? — upita Morin. — Lenčarimo. Dužne smo da odr­ žavamo lepotu i da imamo spremnu odličnu garderobu. Hrana je dobra ali ne smemo preterano

da se gojimo. O tome brine gospođa Tili - pričala je Francuskinja. - Ko je ta Tili? - Niko ne zna. Priča se da je ubila tri bogata muža u Nemačkoj. Kod trećeg to nije dobro izvela pa je morala da beži. Ona je punačka, ali još uvek lepa. Dolaze joj stražari... Pazi na nas. Opasna je kad se naljuti na neku. Kažnjava bičem i sama tuče. Nosi revolver. Pazite da joj se ne zamerite — brzo je go­ vorila Francuskinja šapatom i osvrčuči se često. U tom trenutku Tili se pojavi. Bila je ogrnuta nekakvom pelerinom od blistavog lamea opšivenog veštačkim krznom jer je napolju već bilo vrlo hladno. - Devojke, objasnite novima šta da rade. Javili su da je antena opravljena. Možete da uključite ra­ dio. Dozvoljavam samo po čašicu konjaka uz kafu. Prijatno spavanje! — reče ona stojeći kao kakva čudna kraljica, a zatim se okretne i ode. Pelerina joj je blistala odsjajima treperavog plamena i širila se oko nje. Odnekud zatrešta muzika. Ra­ dio je bio uključen. Umorne devojke je samo radoz­ nalost sprečavala da ne klonu i pre­ daju se snu. Išle su da se okupaju, birale košulje za spavanje od debe­ log flanela i prilazile stolovima da večeraju. Morin je pamtila svaki detalj rešena da već sutra nađe način da sve beleži. Maštala je o tome da posle svega pobegne, a onda da piše za londonske novine i svetske novinske agencije. Pojela je nekoliko komadića mesa i probala kašu, koja joj se učini neukusnom. Jedna od devojaka, koja je tu bila od ranije, do­ nese čaše i bocu konjaka, a zatim ibrik s kafom. - Izgleda da ovde nije baš tako strašno — reče Suzana Ker. - Tek ćemo videti kako je do kraja — odvrati Morin.

Uskoro su sve ležale na čudnim ležajima, od kojih je dopirao zadah sušene, neučinjne goveđe kože. Uprkos uzbuđenju, san ih je hvatao. P r v i se probudio Lun. Primetio je da u pećinu prodire malo dnevnog svetla i da se u zatvoru mrak pret­ vorio u polutamu. Nije hteo da budi Makfersona i Batera. koji su spa­ vali zgrčeni uz betonski zid. Lun je razmišljao o položaju u kojem su se našli i misli su mu se vraćale na pukovnika Bunzena. To ime mu je odnekud bilo poznato. Trudio se da se seti... A onda mu u misli dođe sadržaj jedne knjige o istoriji špiju­ naže. Da. tamo je našao podatke o jed­ nom Bunzenu. čijeg imena.se nije sećao. Bio je to u Nemačkoj slavni Kanarisov špijun u Africi. Kružio je Afrikom kao trgovac, a bio šef raz­ granate mreže čiji uslovi rada su bili vrlo teški. Izbila je afera i Bunzen je otkriven... Bio je to uspeh Intelidžens Servisa. Raskrinkani Bunzen je nestao. Ali Elert Bunzen nije mogao da bude taj Kanarisov špijun jer on bi sada imao najmanje osamdeset godina. Možda je prezime samo slu­ čajnost. a možda je pukovnik sin, ili srodnik čuvenog obaveštajca. Ipak, nije bilo naodmet znati nešto iz istorije Bunzena. Dok je razmišljao, Lun opipa svoju obuću, izvadi skriveni nož i na mnogo mesta tako ošteti kožu da su teške cipele izgledale vrlo jadno. Bila je to opreznost, jer mo­ glo se dogoditi da mu ovde oduzmu cipele, koje su bile pravi mali arse­ nal oružja. U njima je imao ugra­ đeno nekoliko alatki, nevidljivo spremište gasa za trenutno uspavIjivanje i još nekoliko trik oružja. Pertle su bile obložene naročitim tkanjem, a mogle su da se upotrebe kao odlična testera za metal. Lun ošteti i pocepa govoto sve đelove odela tako da ih ne bi poželeo nijedan od razbojnika pukovnika

Bunzena. Nekoliko predmeta Lun sakri u udubljenja poda, gde se behu skupili komadići šljunka i pra­ šine. Odmah zatim probudi Makfersona i šapnu mu: - Pocepaj malo odeću i obuću da je ne poželi neki od pirata. Makferson je imao nekoliko jed­ nostavnijih trik oružja u odeći, a najvažniji su bili primopredajnik i eksplozivna smesa. Primopredaj­ nik je bio ugrađen u kopču pojasa i dugmad jakne. Mornar je od Luna naučio da uz dolakticu nosi tanku kamu od najfinijeg čelika Brzo je shvatio šta Lun želi i učinio ono što je ovaj od njega zahtevao. Đok je Bater spavao, oni mu jedva neprimetno pocepaše odelo i skriveno prikačiše mikrofon s ot­ premnim uređajem da bi mogli da čuju šta se oko njega događa, ako ih razdvoje. Nisu želeli da mu ot­ kriju svoje mogućnosti. Kad ga probudiše on trepćući reče? - Ipak sve nije bilo ružan san. - Naprotiv, zapali smo u neugo­ dan položaj - reče Lun. - Neugodan? Čoveče. šta je tebi? Zapali smo u bezizlaznu situaciju. Odavde nećemo izvući glave. Su­ više smo videli i saznali da bi pu­ kovnik doCToIio da ostanemo živi — odvrati Bater već sasvim probu­ đen i ustajući. - Tresnuću ja njega po gubici da vidi sve zvezde i sazvežđa! — javi se Makferson. - Preteruješ, Arči! Preteruješ. na časnu reč. Bar da ti nisu oduzeli one džepne topove... — gunđao je Bater. Bili su žedni i gladni. Počeše da razmatraju svoj polo­ žaj. - Treba da dobijemo u vremenu. Nade uvek ima - zaključi Lun. - Ti bi mogao da im budeš od koristi svojim mnogostrukim zna­ njima. a Makferson snagom. Ali ja znam samo da pilotiram. a nikada me neće pustiti u avion - primeti Bater. 44

— Ipak treba da se potrudimo i dobijemo u vremenu. Ti ćeš iskori­ stiti priliku da kažeš da sam odli­ čan mehaničar i poznavalac mno­ gih veština - dodade Lun. — Učiniću kako kažeš — složi se Bater. Tada začuše korake po kame­ nom tlu pećine. Jedan naoružani stražar stiže pred vrata i kroz šine proturi dve posude, nalik na torbe od nepromočive tkanine. — Tu vam je vođa, a ovde hrana za četrdeset i osam sati - saopšti im i bez reći se udalji. Bater beše prihvatio jednu, a Makferson drugu posudu. U jednoj je bila voda. a u drugoj hladna kuku­ ruzna kaša. Voda je bila dobra, ali kaša je bila odvratna. — Ipak treba da pojedemo nešto kaše. makar i s mnogo muke. Nikad se ne zna koliko vremena čovek može ostati bez hrane — savetovao je Lun. — Kao da je izvađena iz mrtve ribe — reče Makferson probajući kašu. Jeli su jednostavno grabeći kašu sastavljenim prstima. Lun i Makfer­ son nisu hteli da pokažu i upotrebe svoje skrivene noževe. Smetale su im i lisice. Gledajući na sat. Bater reče: — Dobro je što nas nisu sasvim opljačkali, ali ima vremena da to učine. Ja ću svoj sat da sakrijem ovde. — Bolje je đa ga imaš kod sebe, ali pokušaj da ga sakriješ. Merenje vremena može đa bude važno, a nismo sigurni, kad nas jednom od­ vedu odavde, da će nas opet vratiti — usprotivi se Lun. — Imam osećaj da ti preuzimaš vođenje naše grupe — primeti Ba­ ter. — Međutim, ja nemam ništa protiv, jer sam do sada vodio vrlo slabo. — Nema koristi đa prebacuješ samom sebL Optimizam nam je sada najpotrebniji - reče Lun. Bilo je deset sati kada dođoše dva

naoružana stražara i izvedoše ih ne otključavajući im lisice. - Vredelo bi sada - šapnu Makferson. - Glupo - smeškajući se odvrati Lun. Jedan stražar se izdra na njih i zauze oprezniji stav uperivši cev mašinske puške u njihova leđa.

VIII Oc

rdveli su ih pred Elerta Bunzena koji je sedeo na širokom turskom divanu. Bio je u širokom odelu od svile izvezene zlatnim nitima i krat­ kim čizmama od mekog crnog safijana. Pored njega je ležala visoka plavuša, izvanredno lepa i takođe obučena u vezenu svilu. On joj dade znak da izide i pri tome je šakom pljesnu po stražnjici. Njene oči sevnuše mržnjom, što nije moglo da izbegne Lunovom oku. Dok su ulazili kroz veliki hodnik i uz stepenište na sprat, Lun je primetio da je kuća vrlo luksuzno ur­ eđena i dobro održavana. Video je dva evnuha i jednu staru ženu. Pos­ luga je takođe bila bogato obučena. A ovde, u velikoj prostoriji, koja je bila nekakva mešavina biblioteke, oružarnice, salona i radne sobe s barom punim pića, luksuz i bo­ gatstvo bili su na vrhuncu. Iz ove sobe vodila su još troja vrata, pored onih kroz koja su ušli. Lun oceni da ovde na spratu mora da ima do dva­ deset prostorija. — Dakle, tu ste. gospodo - reče Elert Bunzen birajući cigaretu iz velike srebrne kutije na stočiću. — Kako se osećate? — Ne najbolje — odgovori Lun. — Kreveti nisu po našem ukusu, a svi­ leni baldahini šušte čim se čovek pomeri. Pukovnik Elert Bunzen se nasmeja i dade im znak da sednu. — Zvao sam vas da malo proćaskamo. Dosadno je ovde u brdima. Rap i Helmut su morali da otpu­

tuju, a ja sam usamljen. Nije lako biti odvojen od sveta gotovo dvade­ set i pet godina — poče da priča gle­ dajući pažljivo redom sva tri zarob­ ljenika. - Verovatno ste sami izabrali ovakav život jer jedan slavni Bun­ zen ne bi morao ... - reče Lun. - Sta vi znate o Bunzenima? — prekide ga pukovnik. - O čemu priča? — upade Makferson. - Mislim da gospodin pukovnik razume engleski, ali radije govori svojim jezikom - Lun ga pokretom ruke opomenu da ćuti. - Recite tom medvedu da ćuti! Šta smo ono rekli? Da, pitao sam šta vi znate o Bunzenima — nestrp­ ljivo reče pukovnik. - Morali ste i vi znati slavnog obaveštajca Bunzena, koji je čitavu deceniju kružio Afrikom — poče Lun. - Mislite na mog oca Ota Bun­ zena? — upita Elert ne skrivajući ponos. - Ispričajte mi sve što znate i otkuda ste to saznali. - O njemu je posle rata pisano. Imao je tri sina - poče Lun. - Ja sam srednji. Dvojica su pala na bojištu. Nastavite — upade Bun­ zen. Lun nastavi da priča ono što je čitao o nemačkoj obaveštajnoj službi u Africi. Izbegavao je da ocenjuje činjenice, nego ih je iznosio tako da ne izazovu ljutnju čudnog Nemca. - Verujem da je vaša specijal­ nost obaveštajna služba - primeti na kraju pukovnik. - Nije. Bio sam avijatičar, ali me je mnogo zanimala tehnika. Čitao sam mnogo... Otuda znam istoriju priprema Nemačke za prodor u Afriku, kao i sve o teškim borbama na ovom surovom kontinentu - pri­ čao je Lun na nemačkom. - Zašto ste se priključili ovom lupežu Bateru? - Nisam imao bolji posao. Na­ dao sam se da ćemo zaraditi... 45

- Kakav lažov!? - uzviknu Bunzen ne prikrivajući divljenje. — Zar ne shvatate da je svemu kraj? Kako ono rekoste da se zovete? - Dik Kadogan mi je ime. - I ta budala Sten Bater je to pri­ mio zdravo za gotovo! — smejući se viknu pukovnik Elert Bunzen. Sten Bater je slabo znao nemački i mučio se da prati razgovor tobož­ njeg Kadogana i čudnog vazdušnog pirata. Shvatio je da pukovnik ne veruje u ime Dik Kadogan i zato se umeša i na engleskom reče: - On jeste Kadogan... Znam ga još iz ratnih dana. - Budalo! Ti ga uopšte ne znaš odvrati Bunzen na engleskom, ali sa slabim naglaskom. — Dik Kado­ gan je poginuo u Nemačkoj. Srušio je mog najboljeg prijatelja, a ja njega. Zarobljen je: ja sam ga lično streljao. Tako je bilo s Kadoganom. - Zar je to moguće?! - uzviknu Bater. - Ko je onda on? - To ćemo tek da vidimo — odgo­ vori Bunzen i pritisnu dugme ne­ kog zvona. Odmah se pojaviše ona dva stražara, pred kojima uđe lični pukovnikov pratilac, krupan i rumen čovek prosede kose. - Zovi svoje ljude, Hans! — na­ redi pukovnik. — A vas dvojica bićete slobodni čim momci dođu. Hans nešto viknu u hodniku i osam mladih i snažnih ljudi u ne­ kakvim uniformama, sličnim nemačkim ratnim, uđoše s besprekornom tačnošću jedan za drugim. Imali su mašinske puške preko prsiju. revolvere o pojasu i kožne torbe o ramenu, kao da su spremni za kakvu vojničku paradu. Pukov­ nik im dade znak da se postroje između njega i zarobljenika. - Držite ih na nišanu, a ti, Hans, svući ih na golo. Na prvi sumnjiv pokret izrešetajte ih ne žaleći muni­ ciju i fotelje - naredi zatim. - Mislim da bismo morali... šapnu Makferson. - Moraću da im odvežem ruke. da bi ih svukao - reče Hans. 46

- Toj dvojici možeš jer nisu opasni, ali visokog ne odvezuj. Mnogi su stradali ne shvatajući da je Lun pred njima Odgovori pukov­ nik skriven iza reda svojih stražara. - Milion mu bogova! — opsova Makferson čuvši reč Lun. Bater je zurio u Donalda Sikerta kao u avet. - Iseci nožem košulju i bluzu nje­ govog veličanstva kralja ponoći i budi spreman da ga zakolješ - i dalje se smejući reče Bunzen. - Zabluda'-.. Prestaću da dišem od čuda - reče Lun. Makferson shvati šta to znači i izbroja do pet od poslednje Lunove reći. a onda prekide disanje. Lun je već imao sastavljene pete i samo ih pritisnu jednu o drugu na naročit način. - Šta se to... — zausti malo kas­ nije pukovnik Bunze ali ne stiže sve da izgovori. Hans zamahnu nožem nad Lu­ nom. ali Makferson se baci k njemu i vezanim rukama ga mlatnu tako da ovome lice prsnu kao zrela kruška. Lun je već bio ustao znajući da je Makfersonov udarac bio nepo­ treban jer Hans je izgubio svest dok mu je ruka bila u vazduhu. Ve­ zanim rukama Lun iz džepa izvuče plastičnu vrećicu s tri maramice, koje su izgledale sasvim obično. Jednu pruži Makfersonu, a drugu pritisnu sebi na lice. Gas, koji je Lun davno bio otkrio, poslužio mu je već mnogo puta i bio edan od njegovih najboljih oružja. Delovao je gotovo trenutno i nje­ govo direktno dejstvo trajalo naj­ manje četvrt sata. što je zavisilo od udahnute količine. Međutim, u vaz­ duhu gas se brzo menjao i njegovo dejstvo je prestajalo već posle tride­ set sekundi, ali u vazduhu koji nije imao običan sastav moglo je da traje i dve minute. Iz opreznosti Lun se koristio maramicama natop­ ljenim sredstvom za neutralisanje gasa Međutim, ako za to nije bilo prilike, rlzikovao je da diše posle

jednog minuta, a toliko su on i Maknulog u vratnu venu koju je pažljivo tražio. ferson uvek mogli da izdrže, čak i kad su bili zadihani zbog nekog Kad stiže do Batera, zastade za­ mišljeno. napora. - Jadni Bater, zamalo je pregri­ — Daj i njemu malog tog... — tog leka za mozak — smejući se reče zao svoj jezik kad je čuo ko sam Makferson. reče Makferson skidajući mara­ Stajao je iza vrata i naglo se trže. micu i saginjući se nad Hansom, Ćuli su se koraci i neko pokuca na kod koga su bili ključevi za lisice. vrata. - Požuri, stari morski vuče i pazi — Da Napred! — viknu Lun na na vrata! — reče Lun uzimajući re­ nemačkom. volver od jednog usnulog vojnika Ude jedan od nakinđurenih evpiratske bande. nuha i Makferson ga zgrabi preko Makferson s gađenjem uze luger usta, a onda ga udari po potiljku od Hansa i zadenu ga za pojas. Dok je otključavao Lunove lisice, gun­ tako da ovaj ničice tresnu na pod i đao je nešto protivu automatskih ostade nepokretan. — Nije trebalo da ga onesvestiš. revolvera. Lun ga uteši da će pro­ naći njegove koltove jer su ih Bun- Sada ne znamo zašto je došao zenovi ljudi sigurno doneli ovamo. reče Lun. - A šta ćemo s njima? Da im po­ — Osvestiće se on. Moraće lomim vratove dok još spavaju? skrušeno reče mornar i sažaljivo pogleda podgojenog i ćosavog evupita Makferson. - Mnogo su te naljutili - os- nuha. mehnu se Lun cepajući postave Lun ne mogade da se ne nasmeje. svoje bluze. Opet je posmatrao Batera. Otuda izvuče niz mekih ampula s — Postaješ mek. mladiću - opo­ ugrađenim iglama, koje su bile za­ menu ga Makferson. - Koliko se sećam, taj čova je član gangsterske štićene plastičnim kapcima. - Je Ii to ono cijano-amino?... bande, otmičar devojaka i lopuža. upita mornar vrteći glavom. Istina, ima u njemu nešto... Ali ko - Da, jedna poboljšana verzija da mu veruje? tri-cijano-amino-propena sa naro­ Lun klimnu glavom i potraži čitim dodatkom - odgovori Lun venu na Baterovom vratu. skidajući kapice s igala. — Uostalom, kad bude trebalo, - Verzija, kažeš? - - huknu neutralisaćemo drogu za menjanje mornar. — Uvek sumnjam u te ci- svesti — reče konačno. jane i propene, ali ti uspeva... Ipak — Opet se začuše koraci i Mak­ bi bilo bolje da im ja svakom zavr- ferson ponovi hvatanje, ali ovoga nem vrat preko svog kolena. nije onesvestio. Bio je to drugi ev- A kako bismo napustili dolinu, nuh, koga su pri dolasku bili videli. oslobodili devojke i saznali sve o Mucao je na francuskom i Lun mu napadu? priđe. - Kom napadu — Kao što vidiš, svi su mrtvi. Šta - Pa o onoj velikoj akciji za koju da učinimo s tobom? — reče mu na se sprema tri stotine momaka s gas francuskom. Evnuh je bio užasnut toliko da je maskama i potpunim naoruža­ izgledalo da će da se onesvesti. njem. — Govori, zašto si došao - pri- Mislim da bismo to mogli da preti mu Makferson. saznamo i u Londonu. — Gospođe... One pitaju... Oti­ A kako da odvedemo devojke i rasteramo Bunzenovu bandu ra­ šao je Ali. ali one su nestrpljive... sutu po bunkerima okolo? — reče mucao je evnuh. — Koje gospođe? — upita Lun. Lun počinjući da ubada svakog us­ 47

Naše... Mislim gospodara - Naterali su nas na akciju pre Elerta, Rapa i Helmuta... Uvek ja i nego što smo mislili da je počnemo. Ali stradamo od njih... One su me Ipak je ispalo dobro — reče Lun i poslale - jedva nešto pribranije zatim se okrenu šefu lične Bunzegovorio je evnuh dok mu je pogled nove garde i na nemačkom naredi: bežao ka nepomičnim telima pu­ - Hans, odvedi svoje ljude i za­ kovnika Bunzena i njegovih ljudi. brani da iko uznemirava pukov­ - Koliko je tih gospođa? - upita nika. Jesi li razumeo naređenje? Lun. - Razumeo sam da ne dozvolim - Pa... Ko i pre... Ovaj dvadeset i nikom da uznemirava gospodina osam... pukovnika! — raportira Hans i - Dvadeset i osam žena trojice dade znak svojim ljudima da ga tvojih gospodara, ako sam te dobro slede. razumeo? - upita Lun. Oni poslušaše bez reči postroja­ - Da. da, gospodine...! Deset go­ vajući se jedan za drugim. Lun i spodina Elerta i po devet gospo­ njima ponovi naređenje da čuvaju dina Rapa i gospodina Helmuta stražu i da nikom ništa ne objašnja­ odgovori evnuh. vaju. U sobi ostadoše samo Sten Ba- Zamršena stvar — reče Lun. — ter i Elert Bunzen. Lun skide Bateru Videćemo šta da se učini. lisice, a zatim privuče jednu fotelju On iznenada udari evnuha po vi­ i sede blizu Bunzena Gledao ga je lici i ovaj se sruči u Makfersonovo neko vreme, a zatim se obrati Maknaručje. fersonu: — Malo alkohola bi ih os- Treba i njih dvojicu da smi­ vežilo. Potraži tamo iza pulta Mis­ rimo — objasni Lun i potraži nove lim da ćeš naći neko dobro piće. ampule. - Smem li i ja koji gutljaj? Mis­ Oni se prvi osvestiše, ali sada su lim da starim i da se pomalo uzbu­ bili čudno ravnodušni i reklo bi se đujem - upita mornar. da ih više nisu čudila ni nepo­ - Silan izgovor! — nasmeja se kretna tela. Mirno su čekali kao da Lun. - Ti i uzbuđenje... Koja čašica su hipnotisani. neće škoditi ni tebi ni menL - Idite i umirite gospođe. Neka - Zaplovi, stari kapetane! čekaju dok dođe gospodin Bunzen. obradova se Makferson. - Tako mi Evnusi iziđoše kao roboti. svih paluba na svetu, ovo vređi! Ali - Da ne podignu uzbunu? neću ti zaboraviti ono što si me na­ upita Makferson. govorio da gutam kašu vezanim - Neće uraditi ništa što im se ne šakama! Moraću da je dobro ispe­ naredi, a o minulim stvarima ništa rem! ne mogu da kažu dok ih neko ne Odmah zatim vrati se noseći či­ pita - odgovori Lun. tav naramak flaša. Bilo je tu najbo­ Odmah zatim pođe od jednog do ljeg francuskog konjaka, vina, eng­ drugog onesveščenog i svakom uli leskog viskija, ruske votke i nekak­ po kap neke eterične tečnosti iz vih pića s natpisima na arapskom. jedne gumene pipete u usta. Budili Odmah se vrati za čaše i vadičep. su se mirni, sanjivi i ne odajući ni­ Lun izabra konjak i nasu sebi. a kakve utiske. Makferson je pio viski iz jedne - Sada će slušati kako treba flaše i sipao iz nje Bateru i Bunreče Lun svom drugu, koji je za zenu. svaki slučaj držao spreman i otko­ - Još po jednu? — upita ih zatim. čen »luger« u jednoj i rezervni šarOni ne odgovoriše. žer u drugoj rucL - Pitanja treba da se postave - Uvek mi se smuči kađ vidim te sugestivno — objasni mu Lun. drogirane, žive lešine — reče zatim - Kako sugestivno? Šamar i pita­ i strese se psujući. nje, zar ne? - šalio se mornar. 48

Lun odmahnu rukom i namesti Bunzena tako da je okrenut pravo k njemu. Gledali su se u oči i Lun je osećao da stvara hipnotićki uticaj na već drogiranog pukovnika. - Pukovniče Bunzene, odgovorićete tačno na sva moja pitanja — reče zatim. - Odgovoriću na sva pitanja prihvati Bunzen čudnim glasom, koji kao da je dolazio iz polumrtvog čoveka. - Kako ste saznali ko smo Makferson i ja? - pitao je dalje Lun. - Proveravali smo. - Zašto ste proveravali? - Imali smo izveštaj o novim lju­ dima. - Vi ste primetili ime Kadogan i setili se da je pravi Kadogan pogi­ nuo? - Ja sam primetio. Tražili smo opis i proveru. - Ko vas je obavestio? - Maks Hofman. - Pod kojim imenom je tamo? - Kao Metju Hartli. - Otkada je Hofman u Londonu kao Hartli? - Trideset godina. - Je li bio Kanarisov čovek? Ispitivanje je odmicalo vrlo sporo, jer je Bunzen mogao da odgo­ vori samo kratko i bez samostalnih objašnjenja, ali govorio je istinu. Maks Hofman je bio ubačen kao mlad špijun nekoliko godina pre početka rata. Odlično je govorio engleski i podmetnut je umesto sina jednog engleskog trgovinskog agenta, koji je ubijen 1936. godine. Uspeo je da primi i nasledstvo umr­ log Hartlija. Otada je služio svojim gospodarima i ostao neotkriven. Ali Oto Bunzen je mnoge tajne poveravao svom sinu, vazduhoplovnom asu Elertu Bunzenu koji je sa­ čuvao i deo očeve tajne arhive. I kad je nikao plan o velikoj ak­ ciji. Bunzenov agent je potražio laž­ nog Metjua Hartlija i otkrio da ovaj radi za svoj račun. Bio se povezao sa krijumčarima oružja, otmiča­ rima lepih devojaka i sumnjivim

trgovcima. Tako se našao u savezu sa Tomasom Meningsom, predstav­ nikom američkih krijumčara i le­ galnih trgovaca oružjem i Veslijem Bločom i Vinčencom Donelijem. biv­ šim gangsterima, koji su morali da napuste Čikago baš u godinama kada mnogi njima slični otkrivaju velike mogućnosti u Londonu. — Kako je nastao plan o velikoj akciji? - pitao je dalje Lun. - Sam sam ga stvorio pošto sam pročitao jednu vest. - Koja je to vest? — Ona o alarmu zbog trideset i dve hiljade granata napunjenih otrovnim gasovima... Rečenicu po rečenicu Lun je izvla­ čio obaveštenje o tim granatama. Skraćeno, ono je govorilo još o dobu Hitlerovog očajanja, kada je smišljao da upotrebi otrovne ga­ sove. Odmah po oslobođenju Beča nađeno je slagalište granata napu­ njenih otrovnim gasovima. Savez­ nici nisu znali šta da urade i s njima, pa su odlučili da ih zakopaju. Učinili su to južno od grada uz put koji vodi prema Italiji. Ali time nisu sasvim otklonili opasnost. Trideset i dve hiljade strašnih granata godinama leže u zemlji. Ali rđa polako nagriza košuljice svake od njih i gas može da prodre kao tečan u vodu. a zatim da Ispari u vazduh. Austrijska vlada se bavila tim pitanjem i prihvatila plan da se te granate izvade iz zemlje. Za sada je samo evakuisana zona od dva do tri kilometra oko jame. Spremljeni su hidranti, mnoštvo bolničkih kola i rezervisan smeštaj u četiri bečke bolnice. Ali jama je duboka od pet do dvanaest metara. Buldožerima su smeli da skinu samo sloj do tri metra. Onda je na jednom mestu napravljeno probno kopanje. Jedan radnik dodirnuo je uljastu tečnost jedne granate i ruka mu se do kosti raspala. Otrov je strasniji od iperita koji je upotrebljavan u prvom svetskom ratu. Pokazalo se da bi bilo dovoljno da eksplodira stotinak takvih gra­ 49

nata pri temperaturi od dvadeset stepeni i južnom vetru pa da Beč pokrije oblak strašnog otrova. Post­ avlja se teško tehničko pitanje: a šta sa granatama kad se sasvim otkopaju? Bilo je svakakih predloga; da se bace u more, ili da se izgradi novi specijalni bunker za njihovo zatva­ ranje. ili da se izazove eksplozija podizanjem granata visoko u at­ mosferu. Bacanje u more je nemo­ guće. jer Austrija ga nema. a ni­ jedna zemlja ne bi dozvolila čak ni prevoz preko svoje teritorije i svog priobalnog područja. To se protivi i međunarodnim ugovorima i pravu. Bunker takođe ne vredi, jer kakav god bio, jednog dana ga može raz­ biti zemljotres i katastrofa bi bila užasna. Eksplozije u vazduhu vi­ soko nad zemljom su takođe iluzija, jer niko ne zna kuda bi sve vazdušna strujanja odnela otrov. Aus­ trija bi upala i u međunarodne komplikacije, a bila bi odgovorna i za svaku nesreću. Ostaje samo da se jedna po jedna granata neutrališu u laboratorijama. Ali to je vrlo skup i spor pro­ ces. a nije bezopasan. Jedna pro­ kleta pretnja iz doba najvećeg zloči­ načkog poduhvata, fašističkog po­ kušaja da se osvoji svet. još uvek post(yi i zadaje brige. - Šta je trebalo da uradite s gra­ natama? - upita Lun. - Treba da ih dignemo u vazduh serijskom eksplozijom - odgovori pukovnik. - Pa to bi bilo užasno! Stradalo bi stotine hiljada ljudi - reče Lun uzbuđeno iako je već od početka priče o otrovu pretpostavljao post­ ojanje nekog užasnog plana. Stradalo bi i do dva miliona ljudi - bezosećajno i mirno ispravi ga Bunzen. - Nije vas zabrinjavalo to što bi umrlo toliko nevinih? - Nije nas zabrinjavalo. Postigli bismo svoj cilj. - Ali otrovni oblak bi išao i da­ lje. 50

- Išao bi i dalje prema Čehoslovačkoj i eventualno Mađarskoj. - I vi ste to smatrali srečnom okolnošću? - Smatrali smo to odličnim. - Zašto? - To je prilika da pošaljemo oblak smrti prema Cehoslovačkoj... - teško i nepotpuno je objaš­ njavao Bunzen. Ali Lun je shvatao plan. Položaj Beča je takav da bi se oblak smrti širio prema severu, a nešto doli­ nom Dunava prema Mađarskoj i ravnicom dalje na istok. Zločinci su računali da Bečlije nisu bili najbolli saveznici u prošlom ratu pa nije ve­ lika šteta da ih otrov desetkuje. A žrtve u ostalim zemljama smatrali su uspehom, koji treba da bude što veći. Pripreme su bile odmakle i eks­ ploziv je već prokrijumčaren i zako­ pan oko podzemnog skladišta najo­ pasnijeg otrova. Postavljeni su i de­ tonatori s prikrivenim kablovima koji mogu da se povežu za nekoliko minuta. - Koji datum je određen za eks­ ploziju? - upita Lun. - Osam dana od danas - odgo­ vori Bunzen. Bio je to prvi rok, do kog će ljudstvo biti spremno, a onda zavisi od meteoroloških uslova. Kada na­ stupi jedno od trajnijih strujanja vazduha. a ona su se po statisti­ kama u ovo doba godine javljala vrlo često, ili čak kao stalna po ne­ koliko sedmica. Podaci su priprem­ ljeni vrlo brižljivo. Eksplozija je tre­ balo da se izazove predveče. kada je mnogo ljudi napolju i kada bi se s panikom ušlo u noć. Polako je Lun izvlačio detalje monstruoznog plana. Bunzen ih je znao napamet jer je nad njima proveo mnc^e dane. Sve je bilo predviđeno. Čak i prekidanje napa­ janja grada električnom energijom. Bilo je predviđeno i kompromitovanje londonske grupe, koja bi se kre­ tala prema zapadu.

- Ali zašto ste želeli đa uništite svoje ljude? - upita Lun. - Nisu naši — odgovori Bunzen. — Naše bismo odvojili pri preuzi­ manju plena. I šta bi bilo s plenom? - Utovarili bismo ga na brod koji će ovih dana da se usidri na Dunavskom kanalu kod Aspern mosta. - Pa to je gotovo u samom cen­ tru grada. - Da, Franc Jozef kej. Aspern plac i Štuben ring su najpogodniji - izlagao je Bunzen. On je posedovao detaljne planove grada, ulica, kanalizacije i svega što je moglo da bude važno, još iz ratnih dana Ti planovi su bili samo dopunjeni promenama. Ali ono što je još jednom zapanjilo Luna bilo je poznavanje svih banaka, najnovijih trezora i blagajni. Bunzen je znao mesto na kom se sada čuvaju naj­ veća blaga Austrije, uključujući i muzeje od Šenbruna do centra grada oko Hofburga. Postojali su spiskovi zlata i draguljara sa no­ vim podacima o obimu njihovog posla. - Kako ste mislili da brzo preba­ cite preko sto vagona zlata i dragocenosti? - Izrađen je precizan plan odgovori Bunzen i pokaza na jedan zid. Odmah zatim Lun otkri da je zid stvarno paravan, kroz koji se pro­ lazi pomeranjem velike slike post­ avljene na šarkama, kao vrata. Iza lažnog zida bio je red čeličnih or­ mara postavljenih oko omanjeg, ali modernog i sigurnog trezora. Bun­ zen je otvorio ormare, u kojima je bila arhiva o trgovini belim rob­ ljem i o krijumčarenju, ali Luna su zanimali podaci o pripremljenom zločinu. Uskoro. Bunzen mu pokaza plan odnošenja dragocenosti. Deset velikih kamiona sa čeličnim karose­ rijama. nalik na hladnjače, biće postavljeni na pogodna mesta. da se prihvati ono najvažnije. Pre svega, odneli bi novac i zlato.

— Pa ni sve zlato ne biste mogli da ponesete - primeti Lun. — Mogli bismo da ga ponesemo — reče Bunzen i pokaza obeležena mesta za skrivanje dragocenosti u podzemlje. Osam dobro raspoređenih po­ druma, koje su zakupili Bunzenovi agenti, poslužili su da se izgrade tajni prolazi do podzemnih galerija bečke kanalizacije. Plan je pokazi­ vao vezu sa kanalom. Polako je Lun počinjao da shvata ceo plan. Ali još uvek mu nije bilo jasno kako bi nekoliko stotina ljudi uspelo da odnese skrivene dragoce­ nosti. Genijalni Bunzen imao je rešenje za sve delove plana. U luci Pasaua čekaju spremni brodovi koji će u trenutku katastrofe da krenu »u pomoć unesrećenom gradu«. Oni će doneti opremu i lažne vojnike s maskama i zaštit­ nim odelima. U opštoj zbrci pokupiće dobar deo plena i krenuti po »novu pomoć«. A stvarno odneće dobar deo plena. Bilo je još mnogo detalja koji su otkrivali da bi pljačka bila potpuna i uspešna. Bunzen je predvideo i obmanu. On bi svakog gangstera iz Londona natovario zlatom i bogatst­ vom, a zatim obavestio austrijsku policiju, koja bi imala muke da ot­ krije sve grupice pljačkaša rasute na raznim putevima prema za­ padu. Ukazao bi na to da neki pljač­ kaši beže preme Cehoslovačkoj, a neki prema Mađarskoj. Policija bi našla nekoliko napuštenih automo­ bila s nešto pokradenog zlata. A za sve to vreme stizala bi po­ moć iz Bunzenovih skrovišta. Bro­ dovi bi pokrenuli zlato i novac i delom ga sasvim prebacili u već odre­ đena skrovišta Bajerskih šuma. a delom potopili na pripremljenim mestima još blizu Beča. — Ali nije moguće da ne bi došlo do borbi sa austrijskom vojskom i policijom koja bi jurnula u grad posle prve panike i posle pokreta­ nja opremljenih odreda — primeti Lun. 51

- Bilo bi kasno, a i kad bi došlo do borbi ubacili bismo momke iz Londona — odgovori Bunzen. Lun je prelistavao planove i sve više se divio preciznosti njegove iz­ rade. a ujedno postajao sve ogorče­ niji zbog mogućnosti da ovakav plan ponikne u glavi ljudskog bića. Bunzen je bio čudovište, manijak ogromnog talenta i nemilosrdni ubica. Ali uz njega su bile desetine ljudi upoznatih s planom i stotine spremnih da izvršavaju njihova naređenja. Lun je bio zadovoljan zbog jedne srećne okolnosti. Naime, cela ak­ cija mogla je da se zaustavi i one­ mogući odbranom mesta na kom su čekale stravično opasne gra­ nate. Ali srce mu se ledilo od po­ misli šta će se desiti u slučaju da ne uspe brzo da uništi strašnu piratsku bandu ovde pod visovima Tibestija i da ne stigne da obavesti Beč. Postojala je jedna velika šansa. Bila je to Džejn Vitington, slavna naučnica, koja je ostala u Londonu u Lunovom skloništu. Ako bi odavde uspeo da s njom uhvati radio-vezu, predao bi joj šifrovanu poruku. Kod sebe je imao sićušni mnogostruki izmenjivač zvuka, čije dejstvo je mogao da pojača kori­ steći se radio-uredajima bande. Karakteristični znaci mogli su od­ mah da se emituju i Lun povede Bunzena ka radio-stanici. Brzo je u drugoj sobi snimio po­ ruku pomoću izmenjivača. Dobili su se čudni zvuci, koji su ličili na muziku. Odmah zatim kao melem na ranu došlo je saznanje da Bun­ zen ima relejne veze preko stanica u Tripoliju, na Siciliji, u španskoj luci Santander i u samom Londonu. - Mogu li sve stanice da snime i emituju ovu traku? — upita Lun podgrejan nadom. - Veza je svakog sata za prijem. London može da ponavlja emisiju - odgovori pukovnik ne pokazu­ jući nikakve znake protivljenja Ili straha. 52

Lun dopuni traku porukom da Džejn emituje odgovor otvorenim tekstom i na ugovorenim talasnim dužinama. Poruka je trebalo da glasi; »Pronađen lek protiv raka koji je i eliksir mladosti. Zove se ’dževit’«. Ime tobožnjeg leka bilo je sastavljeno od početnih delova imena Džejn Vitington. Bunzen radiotelegrafisti dade uputstva da uz šifrovanu poruku ostalim stani­ cama naloži da snime zvuke koji uslede i da ih predaju londonskoj tajnoj stanici, koja treba da ih po­ navlja vrlo često i menjajući mesto emitovanja. Lun još jednom baci pogled na poruku koju je bio zabeležio na pa­ piru pre nego što ju je izgovorio pred magnetofonskim mikrofonom sprovedenim kroz mnogostruki izmenjivač zvuka. Poruka je glasila: »Draga Džejn, važno je da uspo­ stavimo vezu. Javljam se iz Afrike. Odgovori da li si dobila poruku i to bez šifre, otvorenom rečenicom: »Pronađen je lek protiv raka koji je i eliksir mladosti. Zove se dževit’. Kad čujem te reči, znaću da si uspela. A sada ću ti obja,sniti šta treba da javiš predsedniku vlade, ministru spoljnih poslova i Intelidžens Servisu. Istu poruku predaj i austrijskom ambasadoru u Lon­ donu. Jedna banda se sprema da digne u vazduh trideset i dve hiljade gra­ nata zakopanih uz put južno od Beča. To su granate sa najstrašni­ jim otrovom koji je bio spremljen u drugom svetskom ratu. Njihovo postojanje poznato je i britanskoj i austrijskoj vladi a i svetskoj javno­ sti. Najvećim snagama treba sprečiti katastrofu. Učini sve što možeš i obavezno se javi. Tvoj zabrinuti Donald Sikert, tvoj Lun, grli te i po­ laže sve nade u tebe.« Pukovnik Bunzen predade traku u Lunovom prisustvu i pod Makfersonovom budnom pažnjom. Jasno je preneo sve što je Lun zahtevao. — Razumeo sam da emitujem celu. traku i da zatražim potvrdu od

svih stanica u nizu veza. Stanice koje čuju poruku da je pronađen lek protiv raka koji je i eliksir mla­ dosti i zove se »dževit«, treba hitno da nas obaveste. Stanice treba stalno da slušaju sve na našoj talasnoj dužini i paze na odgovor - po­ novio je radiotelegrafista. Bunzen je već po primljenom zahtevu čekao da se poruka emituje, a zatim rekao da se javi potvrda o pri­ jemu i emitovanju u londonskoj talasnoj stanici na dužini i sa ka­ rakteristikama koje je Lun naveo. Bili su uspostavljeni svi uslovi da Džejn Vitington možda odmah, a najduže u roku od dvadeset i četiri sata primi poruku. Lunovo lice obasja nekakav osmeh nežnosti. Bio je siguran da Džejn Vitington, koja je znala za nje­ gov opasni put na crni kontinent, neće ni isključivati svoj prijemnik podešen za karakteristike dogovor­ ene veze. Bilo da radi u laboratoriji, ili da se odmara, bilo da je izvan skloništa, ili da spava, jedan od pri­ jemnika iz njene i Lunove bogate opreme stoji uključen. Sada je sve zavisilo od sigurnosti i brzine rada sistema veza piratske bande koja je svojim krvavim ru­ kama posezala pravo za srcem jedne zemlje. Ni onda kada je bio u najtežim okršajima, ni kada je bio u gotovo beznadežnom položaju, ni kada je smrt već bila zamahnula na njega. Lun nije bio uzbuđen koliko sada u relativno mirnim trenucima iščeki­ vanja. Od njegovog uspeha. od uspešnog prenošenja tajnih poruka i od mnogih slučajnosti zavisiće ži­ vot stotina hiljada ljudi. Ogromna odgovornost svaljivala se sada na jednog čoveka koji je znao sve šta se pripremalo i sve što treba da se preduzme. Da bi nekako prigušio ogromni osećaj odgovornosti prihvatio se mnogih poslova, koje je trebalo brzo i vešto da završi. Nedostajalo je droge svesti da je preko hrane ili pića, ili ubrizgavanjem direktno u

krv, podmetne protivnicima. Imao je svega još pet ampula, a Bunzenovih zločinaca moglo je da bude ne­ koliko desetina. O tome Lun još nije dovoljno znao.

rio brzo Lun je proučio organiza­ ciju planinskog piratskog gnezda. Vođe su bili Bunzen, Velcel i Meves. I sve je imalo pečat matematički tačno raspoređene šeme po trojnoj formaciji. — I crkva je izabrala trojstvo — objašnjavao je ukroćeni Bunzen. Nas trojica, a svaki ima po tri grupe. Svaka grupa u tri podgrupe funkcioniše besprekorno. Sam pukovnik Bunzen bio je glavni vođa i držao je sedište u brdima, novčane rezerve i osnovnu grupu ljudi, sve organizovano u tri grupe. Prva grupa bila je vazduhoplovna. s podgrupama za letenje, snabdevanje i obezbedenje šest modernih i brzih aviona skrivenih u pećinskim hangarima. Druga grupa bila je obezbedenje prilaza i objekata ljudima svrstanim u straže, tehničku službu i skladišta oružja. Treća grupa bila je logor lepotica, najtraženijeg blaga u ovom delu sveta. Grupu je vodila tajanst­ vena Tili, koja je svoj posao podelila u podgrupe: neposredno obezbede­ nje logora, »vaspitavanje« devojaka i služba održavanja. Ova treća služba brinula se o hrani, zdravlju i kondiciji devojaka. Helmut Meves bio je vođa za Afriku i vodio je tri grupe. Prva je bila za transport i prodaju devo­ jaka. druga za krijumčarenje i treća za ulaganja u industriju Afrike. Svaka od tih grupa delila se na po tri podgrupe. I konačno. Rap Velcel vodio je neku vrstu spoljnih poslova. Nje­ gova prva i najvažnija grupa bila je ona za pripreme i izvođenje pakle­ nog plana za uništenje i pljačku 53

Beča i imala je podgrupe: za takoz­ vanu osnovnu snagu u Evropi, za snagu i pripreme u Londonu i podjrupu za saradnu. Druga grupa Dila je za nabavljanje i odvođenje devojaka. krijumčarenje i trgovinu oružjem. Treća grupa je bila poli­ tička i imala je podgrupe: za »okup­ ljanje nepokolebljivih«, što je zna­ čilo hitlerovaca i fašista, za istraži­ vanja, što je značilo špijunažu i pro­ pagandu. Lunu se nehotično nametnulo uporedenje ove organizacije sa ra­ kom, bolešću koja počinje zloćud­ nim tumorom i onda se širi u sve žlezde i organe napadnutog orga­ nizma. Taj tumor bio je piratsko gnezdo u srcu Afrike, u gudurama Tibestija. A otrovni uticaj širio se i granao trojnim putevima. Razmiš­ ljajući o svemu, Lun se seti da još nije saznao kako je Bunzen pogo­ dio ko se nalazi pred njim u liku zarobljenih pomagača propalog pi­ lota Batera. On odmah poče da ispi­ tuje pukovnika. - Još od prvih dana kada sam saznao za Luna, kralja ponoći, pra­ tio sam svaki podatak o njemu. Sa­ njao sam o tome da ga jednom zaro­ bim i da sve njegove sposobnosti i pronalaske stavim u službu naše organizacije - objasni Bunzen. Lun se osmehnu, jer nekadašnji Hitlerov vazduhoplovni as nije bio jedini koji je želeo da ščepa Luna i prigrabi njegove pronalaske i nje­ govu genijalnost. Već godinama ne samo što žele nego se trude da to i postignu, mnoge vojne špijunske centrale i mnoge vlade. - Ali kako ste pogodili da smo baš mi ovde? — upita Lun. - Mogao sam to da pogodim jer sam posmatrao bez predrasuda. Još kad sam saznao da vaša imena nisu tačna, strahovao sam da nije možda Lun na tragu moje organiza­ cije — objasni Bunzen. - A onda nije bilo teško da ovde pokušate da to proverite prepadom i provokacijom. Je li bilo tako? upita Lun. 54

- Znao sam ko ste čim sam vas video. Suviše su opasne vaše oso­ bine. Samo jedan čovek može da pokaže toliko najrazličitijih znanja. To ste vi, Sikerte. I samo jedan čo­ vek odgovara opisima mornara Samjuela Makfersona. Čak je imao i koltove velikog kalibra - pričao je Bunzen sada već lakše izlažući svoje odgovore, iako je droga imala potpuno i trajno delovanje. Lun nije mogao da nađe puko­ tinu u ovom objašnjenju. Uvideo je čak i to da su još u Londonu Bater, Monk, ili Menings i Hartli, ili iko drugi, mogli da posumnjaju i po­ misle ko su tobožnji Kadogan i Pimberton. - Da li ste naš avion prinudili da sleti zato da proverite ko smo nas dvojica? - pitao je dalje Lun. - Ne samo zbog toga. Jedno­ stavno smo hteli da uzmemo devojke i avion. A bilo je to i zbog malo sporta. Inače, saradnja s lon­ donskom grupom prestaje čim izve­ demo napad na Beč - odgovori Bunzen. - Zašto? - Pa oni po planu treba da padnu u ruke austrijskim vlastima. Istina, neće znati kuda je nestalo zlato, ali zabavljače svet dok mi bu­ demo utirali sve tragove za sobom. - Šta je trebalo da se dogodi s Baterom i nama dvojicom? - Još pre zarobljavanja aviona rešio sam da vas ubijem. Ali hteo sam malo da utučem vreme i otkrio sam da imam u rukama... - Da, zamišljam šta bi se dalje dogodilo — prekide ga Lun i poče da mu daje uputstva o drugim pos­ lovima. Bunzen pozva vođe svojih grupa i oni dođoše kad je ručak u vili bio postavljen u tri velike trpezarije i jednoj manjoj. U prvoj trpezariji jele su sve žene, u drugoj posluga i u trećoj radiotelegrafisti, stražari i Bunzenova pratnja. U maloj, luksuz­ noj trpezariji obično je ručavao sam Bunzen sa jednom ili više milje­ nica, ili sa Velcelom i Mevesom,

kad su bili u planinskom skrovištu. Sada su umesto njih. već obučeni u bolja i neoštećena odela, s Bunzenom bili Lun i Makferson, a zatim vođe avio i vojne grupe s ekstrava­ gantnom i podgojenom Tili. Lun je odmah iskoristio priliku da i ovo troje iznenada onesvesti. a zatim im ubrizga tri od preostalih pet doza tri-cijano-amino-propena, odnosno droge svesti. Ostale su mu još dve ampule koje je bio namenio Velcelu i Mevesu, ako se pojave. Ali u toku ručka saznao je da se oni neće vraćati najmanje mesec dana. jer su bili na poslednjem veli­ kom dogovoru sa svojim vodom Bunzenom. Velcel je otputovao prema Evropi, a Meves da završi mnoge druge poslove i pripremi prodaju devojaka. Dok su razgovarali o tome. upade radiotelegrafista. Lun poskoči od radosti jer bila je stigla vest da je uhvaćena poruka: »Pronađen je lek protivu raka, koji je i eliksir mlado­ sti. Zove se ’dževit'«. Ovu poruku emitovalo je nekoliko engleskih radio-stanica. - Eh, momče! - uzdahnu Mak­ ferson. - Tako radi n a š a .. - Čekaj, Same — opomenu ga Lun, jer je bio prisutan radiotelegra­ fista, koji nije bio drogiran. - A ti to zbog ovog momka seti se Makferson i iznenada udari radiotelegrafistu tako da ovaj od­ lete i sruši se u ugao. - Sada mo­ žemo da počnemo veselje! - Zar ne bi trebalo da se dogo­ vorimo? - upita Lun ne baš odušev­ ljen nepredviđenim postupkom svog druga. - Milion mu volti najljućeg besa! - odvrati mornar. - Pa ja samo što nisam eksplodirao od čekanja da se Džejn javi. Sada ćemo da se proveselimo. Mlatnućemo žgadiju! - A ako ne uspemo da osvojimo avione? Kako da spasemo devojke i kako da se vratimo u London? upita Lun. - Nekako ćemo... A posle bro­ dom - progunđa mornar i zagleda

se u svoje čvornovate ogromne šake očito shvatajući da stvar nije jednostavna. Brodom po pustinjama... Uzdrži se malo. stari. Treba da pri­ premimo vode grupa ovde, a zatim da napadnemo - reče Lun blagim i drugarskim tonom. Zbog toga Makferson naglo ispi čašu vina i ode u ugao da podigne radiotelegrafistu. Držao ga je u na­ ručju i snuždeno kao krivac gledao u Luna. - Šta je s tim momkom? - upita Lun. - Nešto je bio slab... Mislim. .. Do sto vražjih sinova i njihovih kće­ ri! Ovaj je ispustio dušicu, kao da je bio mehur od sapunice - žalio se mornar. - Je li mrtav? - Prilično... - jedva promuca Makferson i spusti leš. - Skloni ga negde - reče Lun. - Nabavio sam ključeve od zat­ vora. Tamo je hladno i liči na ka­ pelu. - Trebaće nam taj zatvor. Nadi negde mesto i zakopaj ga po pro­ pisu. - Možda ovi znaju kako da ga se oprostim — molećivo pogleda Mak­ ferson i pokaza rukom na Bunzena i ostale. Lun mu pomože dogovorom s Bunzenom. koji reče da se jedno­ stavno leš odnese u podrum. U jed­ nom delu podruma ima jama u koju može da ga baci i pospe mešavinom kreča i cementa. - Eto. oni su stručnjaci za leševe i slično - gunđao je mornar. Odmah zatim iznese leš tako kao da nosi đete u naručju. Vratio se is­ kosa posmatrajući Luna. da utvrdi je li se ovaj suviše naljutio. Ali Lun nije imao vremena da se dalje bavi ovim incidentom. Pozvao je prvo Tili da je ispita o sudbini devojaka i da joj naredi šta da radi. A zatim, trebalo je da dođu na red još dve vođe Bunzenovih stručnih grupa. Jer. sada je znao da pored drogiranih zločinaca, okolo čekaju još 55

osamdeset i dva naoružana čoveka koji će pružiti otpor čim shvate da se događa nešto neobično. Trebalo je brzo i odlučno stvoriti plan i dejstvovati što pre, kako bi se iskoristilo iznenađenje. Lun posla Makfersona, Batera i još dva pirata iz Bunzenove bande da otprate Tili i da zarobljenim robinjama podale prvu količinu oružja. Oni odnesoše deset automatskih pušaka i tride­ set revolvera. - Proglašavam te za koman­ danta ženskog odreda - reče Lun svom drugu. Makferson ode psujući nešto ne­ razumljivo. Lun tada pohita ka radio-stanici. Trebalo je sada brzo preneti sva obaveštenja o bandi u Londonu i svemu onom što je bio saznao od Bunzena. To je bilo važnije od sa­ mog spasavanja iz ove čudne piratske tvrđave. Trebalo mu je dobar sat dok je shvatio sistem šifri i podatke o ve­ zama, a zatim je tri četvrti sata dik­ tirao poruku preko mnogostrukog izmenjivača. Brzo skide traku s magnetofona i proveri ispravnost snimljene poruke emitovanjem kroz izmenjivač. Bilo je svs u redu i on poče da emituje poziv za vezu. Bio je oduševljen i ohrabren kada je dobio potvrdu od prve radio-stanice da je materijal uredno prim­ ljen i snimljen. Sada je jedna od naj­ čudnijih poruka u istoriji borbe protivu zločina prenošena uz pomoć samih zločinaca, koji nisu znali šta ona znači. Da bi se obezbedio od nepredviđenih iznenađenja, Lun skide nekoliko delova s glavne i pomoćne radio-stanice, čime ih one­ sposobi za emitovanje, ali one su i dalje mogle da primaju signale. Sakrivši delove krenu iz sobe s radio­ stanicama na izlasku ugleda dese­ tak žena koje su išle pravo k njemu. Jedna od njih viknu; - To je jedan od novih. On bi tre­ balo da zna šta se događa! - Zgrabimo tog lepotana! - vi­ knu druga. 56

Žene jurnuše k Lunu i on jedva stiže da umakne nazad u sobu radio-stanica, jer nije hteo da upo­ trebi oružje. Žene navališe na vrata. Lun osmotri prozor, ali tamo je pro­ laz bio zatvoren snažnim čeličnim rešetkama koje su sprečavale even­ tualni neželjeni pristup uređajima. Bilo mu je jasno da je zanemario piratski harem i da su miljenice tri vrhovna šefa nešto sumnjale i od­ mah prešle u akciju. Ali Lun se seti jedne mogućnosti i požuri da telefo­ nom dobije Bunzena ili Hansa. Javi se sam Bunzen i Lun mu naredi da sa svojom stražom i evnusima dođe i smiri žene. - Razumeo sam: da smirim žene. Dolazim! — odgovori Bunzen. U trenutku kada žene provališe vrata, Lun jurnu u nameri da pro­ trči između njih i umakne. Ali žene su bile oduševljene neobičnim lo­ vom i kao tigrice nasrnuše. Lun od­ jednom sruši tri, ali ostale pružiše ruke za njim i stvori se nerazmr­ sivo klupko. Tek u tom trenutku Lun je shvatio da i on ima slabih taćaka. Eto. na primer, žene su mo­ gle da ga savladaju jer nije mogao da odmah postupi energično, pa ako ne da puca ali da se u najma­ nju ruku. odlučno posluži svojim pesnicama i džudo — zahvatima. Žene su se kikotale. Svaka od njih trudila se da se baci telom preko Luna. U tom trenutku jedna od žena jauknu. Začu se fijukanje biča i zapljuštaše udarci koji su sekli ženske haljine pod kojima je pucala koža. Žene se razbežaše. a nad Lunom je stajao Bunzen s bićem u ruci. Iza njega bili su njegovi ljudi. - Sve žene zatvorite na sigurno mesto! - naredi Lun ustajući. - U haremski zatvor s njima! — naredi Bunzen svojim ljudima. Tek tada je Lun obišao prostorije za žene. Jedna velika prostorija bila je opremljena okovanim vra­ tima i teškim rešetkama. Stražari i evnusi doteraše svih dvadeset i osam žena. Svaka od njih bila je

U

drugačije lepa. Sve su bile Evroppećinskom logoru devoja’-r^i vla­ Ijanke i protestovale su na raznim dala je živost kakva se ne "j ...nti. jezicima Devojke nisu verovale da će Tili slu­ Lun naredi evnusima da ih snabšati i odmah su je vezale. Izabrale deju s dosta hrane i vode. tako da o su svoju komandu od pet devojaka. njima ne treba brinuti nekoliko Jedna od njih je bila Morin Medana. A zatim poče da ispituje Bun- nings i u njenu grupu svrstalo se zena osam devojaka koje su bile doprem­ - Jesu li i one robinje? - bilo je ljene s njom. Četrdeset i dve preo­ prvo pitanje. stale svrstaše se u četiri grupe. - Neke su to bile. Ostale su do­ - Izaberite i glavnog koman. brovoljno prihvatile da napuste Ev­ danta — predloži im Makferson. ropu i dođu ovamo. Birao ih je sam - To ste vi. gospodine Arči Velcel — odgovori Bunzen. odgovori Morin Menings. — Sada Ispitujući ga dalje Lun shvati da vidimo da ste nam prijatelj. Doneli one dobijaju sve što žele i da su pla­ ste nam oružje i imate iskustva. ćene basnoslovnim svotama novca, - Ali devojke... Pa ja ne mogu koji im čuva sam Bunzen. - I vi biste im isplatili taj novac i tako... Milion mu ženskih odreda! pustili ih da otputuju kad to zažele? Ovaj, oprostite... - mucao je Mak­ ferson. - pitao je dalje Lun. - Recite mu, Batere - navalji­ - Nikako! Samo nam je bilo po­ trebno da nas vole i da sanjare o vala je Nensi Lendon molećivo. - Gospodine Makfersone, one svom bogatstvu. Nekima smo dozvo­ traže... poče Bater. ljavali da nakit i novac drže kod sebe da ne bi posumnjala Kada - Kakav Makferson?! — upade neka zatraži da otputuje, pred dru­ Morin Menings. gima smo joj davali novac i sve što - Gospodin Dik Kadogan nije je njeno. Proslavljali smo oproštaj i Kadogan - odgovori Bater. pratili je do izlaska iz kanjona - Nego ko je on? pričao je Bunzen. - On je Lun... Gospodin Donald - A šta je bivalo s njima posle Sikert, Lun, kralj ponoći... toga? - I ovo je mornar Samjuel Mak­ - U dolini bi ih preuzimali naši ferson?! - uzbuđeno upita Morin ljudi jer uvek su bile prodate. Od­ Menings. mah bi svaka napisala pismo kako Bater je klimao glavom, a Makfer­ je stigla u Evropu i kako se već kaje son zverao kako bi se nekud sklo­ što je otputovala jer je mogla da nio. sakupi još mnogo novca. To pismo - Sada je sve jasno! — viknu bi posle neko od naših ljudi poslao Morin i poče da priča o podvizima iz Evrope 1 ono je stizalo sa žigo­ Luna i Makfersona. vima i svim ostalim - pričao je Priče su se prenosile na svim jezi­ Bunzen. cima i uskoro je vrilo od oduševlje­ Lun je još jednom shvatio koliko nja. Devojke okružiše Makfersona i brižljivog rada su ulagali u svoju zasuše ga poljupcima kao lavinom. organizaciju vođi velike bande. Zak­ Svaka je želela makar da ga dota­ ljučio je da bi ovih dvadeset i osam kne. - Dosta... prestanite... - mucao žena mogle da budu ozbiljna smet­ nja. Zato je odahnuo videvši ih zat­ je ošamućeni mornar. - Kako nismo ništa primetile?! vorene i uplašene. :e da je to mornar M akfer­ Ali u žurbi je prevldeo detalj koji Pa vi je mogao đa poruši sve njegove pla­ son, slavni Sam! — vikala je Suzana Ker. nove. 57

Makfersonu dosadi i on potraži spp -enada viknu iz sve snage: i na. palubu! Postrojte se i bez reći! Želim da budete kao ribe... Ovaj da ne vičete! - Začudo devojke se trgoše, od­ mah poslušaše i mornar je pred sobom imao stroj devojaka. istina ne besprekorno postavljen, ali ipak stroj. - Neka istupe one koje znaju dobro da rukuju mašinskim puš­ kama - snađe se mornar. Istupiše samo dve devojke. Makferson odredi Eatera i njih dve da još osam obuče u rukovanju auto­ matima. Zatim se javiše one koje znaju da gađaju iz revolvera. Bilo ih je dvanaest. Naoružane revolver­ ima one sakupiše ostale da ih nauče makar kako se okida oružje. - Predajem komandu Morin Menings a ja idem do Luna — zak­ ljuči Makferson, - Ali nećete nam umaći? Vratićete se opet? — viknu jedna od de­ vojaka. - Vratiću se svakako! - odgo­ vori Makferson i povede ona dva Bunzenova drogirana zločinca. Prolazeći pored jednog bunkera, on začu galamu. Nije razumeo šta dovikuju iz bunkera i upita drogi­ rane: - Šta kažu otuda? - Javljaju da se priključimo po­ hodu na štab pukovnika Bunzena. Tamo se nešto događa - odgovori zločinac sasvim mirno. - Pitaj otkud znaju - naredi mu Makferson. Odmah zatim zločinac prevede da su o čudnim događajima javile gospode iz štaba. Neki novi čovek ih je zatvorio, ali u zatvoru je bio te­ lefon. One su pozvale stražu. Utvr­ đeno je da se vođa grupe čudno i glupo ponaša. Grupa od dvadeset ljudi zatvorila ga je u bunker i sada se spremaju da napadnu dole i ispi­ taju šta se to događa - Idi i javi im da je Bunren sa svojim najbližim saradnicima pro­ dao celu bandu i sve što ovde ima. še

A sada se sprema da umakne sa zla­ tom. novcem iz trezora i novcem koji dobija za sve što ovde ostaje. Prvo treba da napadnu dole kod aerodroma i avione stave pod stražu. Ponovi sada — odlučno reče mornar. Drogirani uspešno ponovi i ode. Makferson je neko vreme osma­ trao, a onda drugog posla da Lunu javi šta se događa Sam se vrati gun­ đajući nešto o svom odredu u suk­ njama Zadovoljno se osmehnu kada vide da tri džipa izlaze iz sklo­ ništa i jure ka dolini. U njima je bilo jedanaest Bunzenovih ubica naoružanih do g rla Iz skrovitih bunkera oko zločinačke tvrđave si­ lazili su ostali ljudi skupljajući se za napad. Cim stiže nazad u pećinu. Makfer­ son uzviknu: — K oružju, momcL.. ovaj devoj­ ke! Vrlo brzo devojke se skupiše. Napred ih je bilo deset s automatskim puškama a zatim trideset s revol­ verim a Jedna viknu da gore u bun­ keru ima još oru ^a Makferson posla nekoliko devojaka da ispitaju bunker koji tek što behu napustili tri stražara Devojke donesoše san­ dučić ručnih bombi, jedan laki puškomitraljez i dva sanduka muni­ cije. Makferson u dnu pećine isproba puškomitraljez i uze ga za sebe, a zatim povede odred. Na putu je bio još jedan napu­ šteni bunker i devojke u njemu na­ đoše pušku s bajonetom i nešto municije. - Kretaćemo se skriveni i bez reči. Radi se o životu ili smrti svih nas. Zahtevam tišinu, poslušnost i hrabrost — reče kada se nađoše na izlazu iz useka među stenjem. On zatim pođe napred da osmo­ tri. Video je kako četrdesetak ljudi opkoljava Bunzenov čudni dvorac. Video je i mogućnosti prilaza za leda napadačima i odmah se odluči. Batera i Morin sa njenih osam de­ vojaka posla da zaobiđu jednim usekom, a on povede ostale objašnjava­

jući im da se privlače polako i skri­ veno. Napadaji nisu ni slutili da im s leda preti opasnost i nisu se ni osvr­ tali. Samo su zatvarali obruč i pa­ zili na cilj svog napada. L u n se beše vratio u sobu sa radio-stanicama i postavio skinute delove jer je od Džejn Vitington očekivao vest o prijemu poruke. Ipak se neprijatno osećao i u jed­ nom trenutku priđe prozoru i kroz rešetke pogleda napolje. Odmah primeti kretanje i po načinu pribli­ žavanja pognutih bandita zaključi da je to napad. Dakle, neka greška postoji i zločinci su obavešteni. On odmah telefonom pozva Bunzena koji je čekao u velikoj dvorani sa svim ljudima. Naredi mu da organizuje odbranu kuće. — Došao je čovek s porukom od Makfersona — leno reče Bunzen. — Kad je došao? - Pre četvrt sata. - Trebalo je da me pozovete reče Lun i ako je znao da Bunzen nije mogao da ispolji nikakvu inici­ jativu, jer je radio samo ono za šta je imao potpuno uputstvo. Baš u tom trenutku javi se znak poziva stanice iz Tripolija. Lun od­ govori šifrom i uključi prijem. Šifra je govorila da je primljena poruka; »Primljene sve važne stvari. Pro­ daja brza i uspešna, Džev«. Talas ushićenja zahvati Luna i pored opasnosti koja je bila velika i bliska Napolju je već počinjala paljba. Bunzen i njegovi pratioci znali su samo da nikom ne smeju da dozvole prilaz i naređenje su izvršavali. Lun istrča i vide kako se borba rasplamsava. Baš u tom trenutku dva Bunzenova čoveka pogiboše, a jedan pade ranjen u levo rame. Lun posla Bunzena da se skloni u svoju sobu jer nije želeo da vođa bande pogine pre nego što ne ispriča sve što zna Tek što je Bunzen otišao, još jedan drogirani zločinac pogibe.

Ovde su sada bili još samo Hans sa svojim modrim i raspuklim licem, tri njegova stražara i ona dva evnuha koji nisu ni znali da se pos­ luže oružjem. Čovek koga je poslao Makferson beše među poginulima. - Pucajte brzo i precizno - na­ redi Lun i sam uze jednu mašinsku pušku i požuri nekud. Osmotrivši okolinu s jednog pro­ zora. kratkim rafalima obori pet napadača koji su bili najviše napre­ dovali. Zatim napusti to mesto i pođe ka vratima Bio je odlučio da istrči do grubo ozidane i kamenim pločama pokrivene garaže u kojoj je bio Bunzenov oklopni automobil. Napadači ga primetiše s neko­ liko trenutaka zakašnjenja i osuše paljbu tek kad on umače preko po­ pločanog trema i baci se ka garaži. Odmah zatim uđe u oklopni auto­ mobil i pokrenu kola samo toliko da se njihova polovina pojavi napo­ lje, a onda ostavi upravljač i prih­ vati mitraljez. Redovi napadača prilegoše na onoj strani, koja je bila pod vatrom iz oklopnog automobila i Lun. poče da traži ciljeve. Gađao je kratkim rafalima štedeči municiju. U jed­ nom momentu pomisli da je pogrešio što se ovako izolovao. Sada su napadači mogli da dođu preko krova garaže i bace ručne granate pravo na automobil, a oni će to da pokušaju čim razmisle o svemu. Iz kuće je otpor slabio i dva napa­ dača pokušaše da upadnu unutra Jednoga pogodi neko iz kuće. a dru­ gog Lun. Napadači shvatiše da mo­ raju dejstvovati s druge strane kuće i protivu oklopnog automo­ bila. Odmah zatim počeše da se privlače pužući. .V lakferson konačno prileže iza napunjenog puškomitraljeza. Nje­ gov prvi rafal biće i znak za napad. U tom momentu primeti jednog napadača kako se uspravlja na k ro vU garaže i polako korača držeći svežanj ručnih bombi za na­ 59

pad na oklopni automobil. Makferson brzo nanišani i razbojnik se povede, ispusti svežanj bombi, koji se otkotrlja nazad sa malo iskoše­ nog krova, a zatim i sam čovek skliznu mlitavo. U tom trenutku zaprašta sa svih strana. Zaoriše se jauci, vriska devojaka, eksplozije ručnih granata, štektanje mitraljeza i mašinskih pušaka i dozivi s naređenjima. Od­ jeci se umnožiše uvalom i klan­ cima. Stenje zapršta i nad bojištem se digoše plavičasti dim i kamena prašina. — Iz svih topova, milion mu gu­ sarskih galija! A bord, mornari vikao je raspaljeni Makferson. On pode napred pucajući. Devojke su ga sledile, a nekoliko ranje­ nih je jaukalo. — Udri gangstere! - vikala je Morin Menings probijajući se s Nensi Lindon i Ritom Nikols prema garaži. Za njima potrća i Suzana Ker. U jednom trenutku Rita Nikols pade i Suzana Ker kleče uz nju. Prevrnu je i užasnuto viknu: — Ubili su Ritu! Ona je mrtva! A zatim jecajući leže uz mrtvu devojku. Makfersona okrznu kuršum po čelu i krv poče da mu se sliva niz lice. On opsova brišući lice i kleknu u zaklon. Odatle poče da baca ručne bombe prema jednom mitra­ ljeskom zaklonu odakle su razboj­ nici davali najveći otpor. Mitraljez prestade da štekće i kroz prašinu i dim mornar ugleda poslednjeg zlo­ činca iz te grupe kako pokušava da se povuče. Njega svojom mašinskom puš­ kom skide Morin Menings i tek tada primeti da je na nišan uzima jedan zločinac. Ali sa strane opali Bater i Morin se domože novog za­ klona. U tom trenutku, shvativši šta se događa Lun pokrenu oklopni auto­ mobil. Po oklopu zadobovaše kuršumi i u blizini eksplodira jedna bomba, ali bez rezultata Bilo je 60

očito da su napadači desetkovani i da se povlače. Lun potera automo­ bil da im preseče odstupnicu. Pre­ stiže tri razbojnika i okrenu kola. Zaustavi ih i prihvati mitraljez. Ona tri razbojnika baciše oružje i podigoše ruke. Pred devojkama još četiri zločinca istakoše svoje bele maramice u znak predaje. Makferson naredi da se paljba pre­ kine. Sa suprotne strane ukaza se Ba­ ter sa Morin. Pred njima je teturao jedan ranjeni zločinac.

Borba je bila okončana, ali u klan­ cima su se još uvek množili odjeci. - Slistili smo ih. gusarsku žgadiju! Tako mi mora i okeana, žene bi mogle da budu čak i mornari! vikao je oduševljeni Makferson. Lun doveze oklopna kola i iziđe. Grupe naoružanih devojaka prikup­ ljale su se oko Makfersona koji brzo obavesti Luna o toku borbe. Konačno zaključi: - Polovinu bande smo potopili! - A šta je s ostalima? — upita Lun. - Pokušao sam da zavadim one kod aviona i ove iz bunkera. Jeda­ naest momaka je otišlo na džipo­ vima tamo — objasni mornar. Lun sasluša ostala obaveštenja i raspita se o gubicima Tri poginule i pet ranjenih devojaka bile su žalostan gubitak. - Same, povedi prvu grupu ovim kolima do prilaza iz doline. Posednite bunker i stavite kola u zasedu. Ti ostani tamo i organizuj odbranu prilaza — reče Lun i požuri u kuću. Za njim pođe Morin Menings sa preostalih sedam devojaka. Gledale su ga čudno i on upita: - Šta je devojke? Nešto ste zbu­ njene. - Nismo znale... Tek sada nam je jasno. Divno je znati da se bo­ rimo uz Luna — jedva objasni Mo­ rin. - Dakle, to vas muči — osmehnu se Lun. — Ništa se nije promenilo A sada nemamo vremena za razgo­

vore. Pregledajte kuću i ostanite u njoj. — Biće izvršeno, šefe! — odvrati Morin sva rumena u licu popravlja­ jući raščupanu kosu. Lun požuri da nađe Bunzena. Zateče ga kako pije. Već se bio toliko nalio alkoholom da je jedva gledao. Lun pokuša da ga odvede, ali ovaj se svali pri prvom pokušaju i tu ost­ ade. Lun zaključa vrata i požuri da vidi ko je ostao od Bunzenovih ljudi. Samo jedan evnuh je bio nepovređen. Drugog beše ranila ubačena ručna bomba i jaukao je u uglu svoje sobice gde se beše odvukao. Ali tek u sobi s radio-stanicama Lun saznade za najveći gubitak. Ubačene ručne bombe behu uni­ štile oba uređaja. Veza sa svetom bila je prekinuta. Trebalo bi više dana rada da se od preostalih i rezervnih delova načini nešto upo­ trebljivo. Ostalo je samo da se osvoje avioni i radio-uređaji na njima. N o ć posle primljene Lunove po­ ruke bila je pravi pakao za Džjen Vitington. Jer, dok je trajao dan i dok je morala da obavi mnoge pos­ love. ona je bila zaneta naporom da uspeh Lunovog poduhvata bude pot­ pun. Nije smela sebi da dozvoli ni najmanju grešku. Svi uređaji u taj­ nom skloništu ispod jezerca u severnom delu Londona bili su provereni. Prijemnici su bili uključeni s pridodatim m ^netofonim a za automatsko beleženje svih poruka. Džejn ih je sve proveravala. ali od­ govora na njeno obaveštenje da je primila poruku i preduzela sve što treba, još uvek nije bilo. Džejn Vitington. koliko je bila dobar i nadahnut naučnik na polju biologije, bila je i sposoban organi­ zator. Uspela je da od Skotland Jarda. anonimnom vezom, izdejstvuje i stalno obaveštenje o rezulta­ tima mnogobrojnih akcija policije i drugih službi uključenih u veliku tajnu operaciju.

Skrovište je imalo vezu sa grads­ kom telefonskom vezom preko na­ ročitih Lunovih uređaja, koji su bili tako načinjeni da niko ne može da ih sledi i otkrije. Džejn opet pozva Skotland Jard. - Šta ima novo za informatora? — upita zatim. ^ što smo vam javili, uspesi siini. Novo je samo to da je na. jwunom evropskom aerodromu uhvaćen izvesni Oto Rajč i utvr­ đeno je da je ime lažno. Opis govori da je to Rap Velcel. jedan od tri člana družine vazdušnih pirata i gangstera. Ostala hapšenja su u toku — odgovori dežurni inspektor određen baš za vezu sa Džejn Vi­ tington. - Da li uhapšeni priznaju? upita Džejn. - Tomas Menings. Vesli Bloć i Metju Hartli još uvek ćute. ali Vinčenco Doneli je počeo da govori obavesti je inspektor. - Da li je pronađen i Piter Monk? - upita Džejn. - Kako se uzme... Upravo, on je ubijen. Pružio je otpor i ranio jed­ nog policajca. Uhapšena je samo njegova sestra Džudi. To je sve što možemo da saopštimo. A da li vi imate neko novo obaveštenje? - Ništa. Donalđ se ne javlja. - To nije dobro. Morali bismo da znamo gde je sklonište bande. Pita­ nje je da li će uspeti napori da se tajna i2wuče od Velcela. - Ništa ne znam o mestu na kome su zarobljene devojke i Donald. - Uzimate suviše veliku odgovor­ nost, ako nam skrivate neki poda­ tak. Možda bismo mogli da mu po­ mognemo preko međunarodnih veza... - Nemam nikakvih podataka o tome gde je Lun sada — zaključi Džejn i prekide vezu. A zatim isključi magnetofon, koji je beležio svaJti njen razgovor sa Skotland Jardom, ili bilo s kim dru­ gim. Premota traku i poče da sluša šta je sve javljala. Bio je tu i đeo oba61

veštenja Lunovom odanom prijate­ lju. reporteru Arturu Markinču, koji je čekao trenutak da svetu objaA/i istinu o svemu što se događa. Konačno, Džejn uze traku s dešifrovanom Lunovom porukom i poče da preslušava onaj deo koji je počinjao s napomenom: »Dalje govorim ono o čem « nikog ne treba da obavestiš. Savl^icJali smo glavnog vođu bande pukov­ nika Bunzena i njegovu ličnu stražu. Oko nas su grupe razboj­ nika koji ne znaju ni našu ulogu ni stanje drogiranog Bunzena. Ovladaćemo situacijom, iako nam nedo­ staju neka sredstva. Naoružačemo devojke i probijati se iz gudura Tibestija, ako ne otmemo avione. Po­ moć ne možemo da zatražimo ni od koga, jer na jugu su pustinja i pot­ plaćeni legionari u ovom delu Čada. Bunzenova banda je korumpi­ rala sve tokove koji vode prema Tibestiju. Moramo pokušati da sve učinimo sami. Na severu su nepro­ hodne i puste planine, na ostalim stranama su pustinje i neprijatelj­ ski raspoloženi legionari u svojim tvrđavicama, ili stanovništvo koje bi zbog devojaka jurnulo na nas. Krajnja mera je zahtev za pomoć, ako se ne javimo u toku pet do šest dana. Budi odlučna u skrivanju tajne mesta na kom smo sada. Jer. međunarodna intervencija mogla bi da bude znak za uzbunu za sve Bunzenove prijatelje. Mogla bi da nam navali potere legionara i bandi s juga. Obezbedi da se drže na oku samo radio-stanice zloči­ naca, ali da se ostave s uverenjem da nisu otkrivene, jer samo one su "’ am veza s tobom. Znam da ćeš urditi sve najbolje. Volim te i čeznem :a tobom. Tvoj Donald«. — Oh, dragi Donalde... Plašim se za tebe. Zar ceo život treba da bude tako težak i pun opasnosti? - šaputala je Džejn Vitington sama za sebe. Sećala se dana kada je u Cikagu upoznala Donalda Sikerta i kako je nikla njihova ljubav. Sećala se teš­ 62

kih časova i m no^h iskušenja kroz koja je njihova ljubav još više ja­ čala. Mislila je na divne časove lju­ bavi, strasti i uživanja s Lunom. I ponovo zaključivala da. kada bi tre­ balo sve da počne od početka, iza­ brala bi opet isti put. Lun. progo­ njeni i neshvaćeni genije nauke, borac protivu zločina, neobuzdani avanturista i za ceo svet protivrečan i čudan čovek, za nju je bio ži­ vot, sav život i sva nada. I zato nije bilo čudo što je ta noć bila za nju pakao. Jedina uteha bilo joj je saznanje da je Lun stvarno još jednom pobedio. Sada je to bila pobeda nad najbeskrupuloznijim zlo­ čincima, čiji pripremani makro zlo­ čin nije bilo moguće uporediti ni sa jednim zločinom u istoriji sveta. N a drugom kra u Londona bdio je Artur Markinč, ' edan od najvećih reportera sveta. Uz pomoć primopredajnika davno dobijenog od Luna i uz pomoć mnogostrukog izmenjivača on je održavao vezu sa Džejn Vitington. Zato sada opet poče da poziva: - Molim prijatelja Sigmu da se javi. Molim prijatelja Sigmu da se javi! Džejn se odazva. U eteru bilo je to nekakvo nerazumljivo cijukanje i šuštanje. ali na reporterovom pri­ jemniku besmisleni šumovi pretva­ rali su se u razgovetne reći. — Ko zove? Ko zove? — pitala je Džejn očito uzbuđena. — To sam ja, Artur - odazva se reporter. — Pogodio si da bdim i da sam zabrinuta, zar ne? - nastavi Džejn. - Pogađaš. A li u pitanju je i pro­ fesionalna radoznalost. Sutra mo­ ram prvi da lansiram senzaciju, ako nema smetnji. Javi mi šta ima novo — objasni Artur Markinč. Džejn mu javi posleđnje novosti, a zatim dodade: - Uključiću trake sa svim razgo­ vorima koje sam vodila, i onu s Donaldovom porukom, isključiću

samo jedan deo poruke, koji se od­ nosi samo na mene. Markinč se zahvali i spremi se da na svom magnetofonu zabeieži sve što bude emitovano iz tajnog Lunovog skloništa u kome je sada bila usamljena Džejn Vitington. Slu­ šao je razmišljajući kada da obavesti svet I već je pravio prve beleške o svemu. — Već je svitalo kada je imao prvu verziju članka Uze i poče da čita napisani tekst, koji je glasio: LUN OTKRIO PRIPREME NAJVEĆEG ZLOČINA U ISTORIJI SVETA. Zvučalo bi neverovatno kada iza toga ne bi stajalo nekoliko činje­ nica: Pohvatani su vođi gangsterske bande u Londonu Metju Hartli, od­ nosno prikriveni stari šijun Maks Hofman, a zatim Tomas Menings. Vesli Bloč i Vinčenco Doneli. Kod Bloča je otkriveno miniranje trideset i dve hiljade granata napu­ njenih bojnim otrovima ogromne snage. Ove zakopane granate tre­ balo je da eksplodiraju, unište Beč i pomore stotine hiljada nedužnih ljudi. Na jednom aerodromu uhapšen je čovek za koga se tvrdi da je bio major Vermahta u drugom svetskom ratu. Mnoga hapšenja izvršena su u Beču i okolini. Mnoga hapšenja izvršena su oko Platlinga i Pasaua u Nemačkoj. Na­ stavljaju se potere u Bajerskim šu­ mama do iznad Regenzburga U Londonu je uhvaćeno blizu tri stotine zločinaca i ubijen je gang­ ster Piter Monk. Negde u svetu u ovom trenutku u toku je veliki obračun Luna, kralja ponoći protivu moćne bande izvesnog pukovnika Elerta Bunzena. I sve te činjenice, naoko bez di­ rektne veze. stvarno čine jedinstvo pripremanja i sprečavanja najve­ ćeg zločina u istoriji sveta...« Reporter je dalje slikao dogadaje koji su mu bili poznati i najavljivao

još senzacionalnija otkrića. To što je bio napisao bilo je dovoljno da zapanji i uzbudi ceo svet. On stavi članak u duplo dno jedne fioke svog stola i krenu kući. Na izlasku iz redakcije udahnu jutarnji vazduh i krenu ka parkiralištu. Ali tada mu put presekoše dva poli­ cajca. a jedan narednik mu priđe s leđa i stavi mu ruku na rame. - Vi ste uhapšeni! Pođite s nama — reče narednik. - Pokažite mi nalog i objasnite razlog hapšenja. To je nečuveno kršenje prava! — usprotivi se Mar­ kinč. - Nalog imamo, a objašnjenja treba da vam daju u Skotland Jardu - odgovori narednik i po­ kaza uredan nalog za hapšenje. Pola sata kasnije jedan viši in­ spektor Skotland Jarda objašnja­ vao mu je da hapšenje predstavlja preventivu. Najviši državni interesi zahtevaju da se ne objavi ništa o aferi nazvanoj »Operacija 32.000 granata«. - Ali to ne sme biti skriveno od javnosti — protivio se reporter. - Daćemo zvanična saopštenja tek posle završene istrage, koja treba da traje nekoliko godina. O granatama nikada neće biti reći objašnjavao je inspektor. - Banda, o kojoj znamo samo nešto, imala je duboke korene u našoj i drugim zemljama. To je opasna i krupna stvar da bismo mogli vama da doz­ volimo prve ocene i prve vesti. - Ali kako mislite da me sprečite u tome? - Već vidite kako. Imamo dokaze da ovog trenutka znate mnoge stvari o kojima niste nikoga obavestili. Ako treba, optuži ćemo vas za saučesništvo. ili bar prikrivanje u cilju lične koristi. - To tek treba da dokažete! — Ijutito uzviknu reporter. - Jedan članak u tajnom spremi­ štu vašeg stola dovoljan je za op­ tužbu. Osmatrali smo vas specijal­ nim uređajem sa jednog od spratova suseđne zgrade. Ostavili ste m

otvoren przor zbog dima vaše lule i to nam je sasvim dobro poslužilo. Članak s izjavama svedoka iz vaše redakcije već je u našem sefu mirno odgovori inspektor. - Vi ne možete... Morate mi poz­ vati advokata i dati mogućnosti... Daćemo vam samo jednu moguć­ nost. - Kakvu? - Dajte nam jedno obaveštenje, ako ga imate. - Kakvo obaveštenje? - Gde je sedište bande u kom se sada nalazi Lun? - Ja to ne znam. - Onda nemate ni tu jednu šansu - zaključi inspektor i dade znak da dođu policajci i odvedu uhapšenog. Markinču je postalo jesno da je uz ostvarenu medunarodnu saradnju u hvatanju učesnika u pripre­ mama najvećeg zločina u istoriji sveta, sklopljena i međunarodna zavera o prikrivanju istine. Jer, istina je ukazivala i na neodrživost stanja koje vlada u mnogim zem­ ljama sveta. Velika afera, koju ot­ kriva Lun, kralj ponoći, usamljeni avanturista, bila bi pravi šamar za sve policije dvadesetak država. Bila bi poziv na uzbunu od zločinačkih saveza, u kojima se okupljaju gang­ steri. poraženi politički zločinci, pobeđeni fašistički oficiri, korumpi­ rani podlaci svih vrsta i ko zna još kakav sve ološ. Jedina uteha Arturu Markinču bila je vera u to da istina ipak jed­ nom mora da pobedi.

U

_ tehničkoj službi Skotland Jarda, pored najboljih policijskih stručnjaka bilo je i nekoliko struč­ njaka Intelidžens Servisa. Razgle­ dali su minijaturni primopredajnik zaplenjen u Markinčevoj kancela­ riji. - Treba ga najbrižljivije izuča­ vati. Možda će nam to pomoći da prisluškujemo Luna. Očito je da ur­ eđaj ima nekakav pretvarač zvu­ kova Pokušali smo emitovanje 64

preko njega, ali do kontrolnog pri­ jemnika dopiru samo čudni zvu­ kovi. Kada smo ih snimili, a zatim emitovali sa našeg predajnika, pri­ mali smo ih preko reporterovog uređaja sasvim jasno. Otuda zaklju­ čak da se radi o pretvaraču čiji princip rada ne znamo referisao je jedan inžinjer Skotland Jarda - Dajte da i ja pogledam uređaj - zatraži stručnjak Intelidžens Ser­ visa. Pružiše mu primopredajnik koji je bio uključen. Jlazgledajući ga zainteresovan jednim prikrivenim vijkom, podešenim za hvatanje prstima, on ga okrena U tom tre­ nutku uređaj se rasprsnu i obuh­ vati ga nekakva pena, koja je nagri­ zala kožu i sve stvari. Povređeni radio-stručnjak jauknu od bola zbog opečene ruke. Ostali su zurili u ostatke primopredajnika, koji se nezadrživo raspadao pred njiho­ vim očima. - Uređaj je bio spremljen za samouništenje u slučaju pokušaja da se rastavi ili ispita - zaključi jedan od nezadovoljnih stručnjaka.

U

jednoj stranoj ambasadi u Lon­ donu dva pukovnika su vodila raz­ govor. - Neki podaci govore da se radi o već poznatoj bandi trgovaca rob­ ljem i krijumčara, koja ima upori­ šte u severnom delu Čada. Verovatno je to u kanjonima i gudu­ rama Tibestija. Trebalo bi da se đejstvuje padobranskim desantom — govorio je jedan. - Nama je to nemoguće, jer bismo se upleli u neizvesnu avan­ turu. Ostaje nam da čekamo hoće li nešto učiniti vlasti i legionari u Čadu - odvrati drugi. - Mali su izgledi jer mnogi važni ljudi su potkupljeni i umesto da se oslobode devojke i uhvate Luna, oni će pomoći pukovniku Bunzenu. - Da li je tačno da je pukovnik Bunzen bio i vaš čovek? Imao je veze sa vašom obaveštajnom...

— Veruje se da su i vaši ljudi... — Izgleda da ulazimo u nekoristan razgovor. — Izgleda — osmehnu se jedan od pukovnika. — Dakle, ostajemo pri spora­ zumu da se pojača obaveštavanje i prati kretanje Luna i devojaka, ako se oslobode. Onda ćemo preduzeti šta je dogovoreno. — To su najvažniji interesi i u tome smo saglasni. Već je vreme da se neko od nas domogne tog Donalda Sikerta. — Saglasni smo u svemu. A šta ako Bunzenova banda ipak pobedi? — Događaji su joj podrezali sve kanale prema Evropi, a kasnije ćemo videti šta da učinimo. Sprečena je katastrofa i to je najvažnije. Neko od nas Bunzenovu bazu može da pretvori u svoju — smejući se zaključi jedan od pukovnika. — Onda da napravimo zapisnik o ovom razgovoru i da ga potpi­ šemo jedan drugom — reče drugi. Odgovor je bio samo cinično klimanje glavom. ošto se spustio svojim avionom na aerodromu kod Fort Lamija, Helmut Meves se obukao u platneno odelo i pokrio glavu platnenim ovojem na način koji se sreće u ovim krajevima. Pronašao je trgovca i zaključio da mu uskoro isporuči devet najlepših devojaka. odnosno u klasi A specijalnoj, a zatim još dvadeset u klasi A normal. Posle obilatog ručka otišao je u svoj stan na obali reke. Uključio je radio-vezu s Bunzenom, ali je nije dobio. Sve do večeri pokušavao je ponovo, ali uzalud. Zbog toga je od­ lučio da već ujutru odleti nazad. Bio je zabrinut zbog prekida veze što je značilo da neće znati ništa ni o velikom poduhvatu u Evropi.

XI V e ć se spuštao mrak kada je grupa razbojnika sa tri džipa kre­

nula uskim putem uz kanjon iz­ među klisura. Za njima su pešice krenuli ostali, sem četvorica stražara ostavljenih u prikrivenom bun­ keru iznad skloništa za avione. - Pustićemo ih da uđu na ovaj deo puta gde ne mogu da okrenu kola - saopštio je Makferson zauzi­ majući najvažnije mesto za odbranu. Već prvi rafali naterali su petna­ est razbojnika da iskoče iz vozila i potraže zaklone. Dvojica su odmah poginuli, a ostali su trpeli gustu kišu kuršuma ispaljenih iz auto­ matskih pušaka grupe naoružanih devojaka. Iako je gađanje bilo kraj­ nje nevešto, ipak ih je prikovalo. Međutim. Makfersonovi rafali su ih ranjavali. - Predajte se vi tamo! - zvao je grlati mornar. Odvratili su mu psovkama. Ali razbojnici nisu dugo izdržali i poku­ šaše da pobegnu. Samo trojici je to uspelo. Ostali padoše ranjeni ili mrtvi uz ivice uskog puta. Pod zaštitom Makfersonovog puškomitraljeza, tri devojke otrčaše do ostavljenih automobila i dva doteraše uz povike oduševljenja. Treća kola su bila oštećena pogocima u važne delove motora. - Preoteli smo svu motorizaciju! — vikala je lepa Francuskinja na svom jeziku. Makferson odredi tri grupe devo­ jaka da se smenjuju u zasedi i bun­ keru a zatim ostale posla na poči­ nak. Za to vreme, Lun je uz pomoć jedne devojke, koja je bila napustila već gotovo završene studije medi­ cine. pomagao ranjenim devojkama. Previjeni su i ranjeni razboj­ nici, ali su zajedno sa zdravima preneti i zatvoreni tamo gde su Lun, Bater i Makferson proveli pre­ thodnu noć. Pokušao je da sazna raspoloženje dvadeset i osam ljubavnica trojice vođa zločinačke bande. Ali odmah se uverio da su nepouzdane i da ih 65

treba držati zatvorene i pod stra­ žom. Sada su velikim kompleksom među liticama vladali samo Lun, Makferson i oslobođene devojke. Bater je bio još uvek pod uticajem droge i ravnodušno je izvršavao poneko naređenje. Lun je njegovo oslobođenje od uticaja droge mo­ rao da ostavi za sledeći dan. A tada je obišao Makfersona i proverio bezbednost sa te strane. Od jednog^ zarobljenog ranjenog razbojnika, koji je odlazio dole ka grupi za čuvanje i snabdevanje aviona, saznao je šta se događalo. Tek tada je shvatio da je drugim avionom odleteo Helmut Meves i prvo prebacio Rapa Velcela do put­ ničkog aerodroma kod Faja, a za­ tim nastavio do Fort Lamija. — Ima li pilota medu ljudima dole? - pitao je Lun ranjenika. — Sada nema. Bila su dva. ali su pre nekoliko dana otputovali prema Evropi. Otuda treba da do­ lete na dva nova aviona — pričao je ranjenik. To je bilo sve što je Lun saznao. Bunzen je bio suviše pijan da svo­ jim odgovorima na pitanja olakša Lunu i oslobođenima. Setio se samo tajanstvene Tili. Uskoro je Morin i Nensi dovedoše i Lun poče da je ispituje. Ona kaza gde je skladište oružja i municije. Lun zaključi da pregled svega mora da ostavi za iduće ju­ tro. — Ima li koji izlaz odavde prema planinama gore? — pitao je dalje. — Jedna vrletna staza vodi prema vrhovima, ali ju je na najte­ žim mestima Bunzen minama razneo i ostale su samo litice - odgo­ vori Tili. — Ima li još kakvih prepreka tamo? — Mislim da je za svaki slučaj postavljeno nekoliko nagaznih mina. — Smatrate li da tuda ne bismo mogli da prođemo? 66

— Niko ne bi mogao. Klanci i stenje u tom pravcu su neispitani. — A ima li još koji prolaz prema dolini i prema skrovištu za avione? — Noću nema. — A danju? — Jedan usek dozvoljava da se obiđe oko desne litice. Onda dolazi uspon i stepenasti spust. Na jed­ nom mestu potrebno je uže, ili ne­ kakve duge lestvice. — Da li biste vi uspeli da tuđa stignete dc aviona? — Danju bih uspela. Pre moje druge udaje bavila sam se planina­ renjem. — Onda sutra idite i pozovite momke da dođu tim putem — zak­ ljuči Lun. Još dugo je ostao s njom da joj objasni šta sve treba da učini. Ona je ponavljala naloge, a on je proveravao. Plan je bio da ona tobože pobegne i stigne do razbojnika. Pozvaće ih da napadnu tajnim prila­ zom. I dok se oni budu uspinjali. Lun i ostali napašće prema dolini i zauzeti prilaze avionima. Tili nije bila svesna značenja celog poduh­ vata. ali bila je sposobna da ga iz­ vede. Neprimetno. Lun joj prikači i prislušni uređaj, kojim će moći da kontroliše razvoj svih događaja A tada Lun naredi da svi idu na odmor i da straže budno motre. Bili su određeni znaci raspoznavanja i popravljena telefonska linija s bun­ kerom na mestu gde su Makferson i devojke držali zasedu. Sve do ponoći Lun je ispitivao mogućnost da stvori radio-stanicu većeg dometa, ali zaključi da za taj posao treba najmanje tri dana rada. A trebalo je što pre nestati iz ovog pakla. , eć s prvim zracima zore Tili je krenula strmom stazom. Lun je svaki šum slušao na svom prijem­ niku. Ali u jednom momentu začu se krik i udar. Onda kratko roptanje i tišina.

— Mora da je pala niz stene — ga je obaveštavao da je »došlo do obavesti Lun Morin Menings i po­ pobune gore kod Bunzena«. žuri s dvogledom na jednu isturenu - Šta je sa pukovnikom? — upita stenu. Meves. Na jednoj padini primeti nepo­ - On je u njihovim rukama. mično telo tajanstvene zločinke. Tamo je neki kralj ponoći, bar tako Bila je pala s visine od preko dvade­ se čulo u prvim trenucima - čuo se set jardi. Prilaz do nje bio je nemo­ odgovor. guć. Lun ostavi jednu devojku da - Kakav kralj ponoći, do đa­ osmatra i vidi hoće Ii se telo pokre­ vola?! Da niste sišli s uma? — pitao nuti, a sam je slušao na svom džep­ je Meves. nom prijemniku. Ali Tili je bila - Zovu ga Lun. On je bio u zarob­ mrtva. S njom se ugasila i jedna ljenom avionu sa Baterom i onih nada. devet devojaka — odgovorio radioOstao je Bunzen i Lun se nadao tehničar. da će pomoću njega otkriti neki - Mogu li bezbedno da sletim? — način da se domogne aviona i um- pitao je dalje Meves. akne iz ovog planinskog pakla. Za to vreme je kružio iznad kuće Odluči se đa prvo pregovara sa i okolnih klisura. Sa zemlje su mu zločincima. Telefonska veza sa bun­ kerima kod skloništa aviona post­ opširno ispričali o svim događa­ ojala je, ali ju je Lun bio prekinuo jima i o svom poslednjem pokušaju pre nego što su razbojnici otkrili da da povrate vlast nad pobunjenim se nešto događa i da treba preći u robinjama i likvidiraju Luna i ost­ napad, ne slušajući vode svojih ala dva čoveka. - Pojačajte obezbeđenje i ja ću grupa. Sada brzo opet poveza liniju i baš kad je hteo da isproba vezu, da sletim - zaključi Meves. Odmah zatim odlete prema jugu i utrča Morin Menings. — Avion! Dolazi jedan avion! — negde u daljini načini pristupni krug. a zatim motor zagrme među viknu uzbuđena i zadihana. Lun istrča za njom i požuri na stenama prema pisti. Podiže se jednu osmatračnicu, sa koje se vi­ oblak prašine i avion nestade na deo deo aerodromske piste. Baš onom đelu improvizovanog aero­ tada je avion kapetana Helmuta droma koji nije bilo moguće osma­ Mevesa nadletao pistu jedva hvata­ trati. Sa mesta na kom je obezbeđivao jući okret među liticama. Odmah zatim se udalji i Lun pomisli da prilaz iz doline beše dotrčao MakMeves neće ni pokušati da aterira. ferson i čekao je da čuje šta znači Ali. nakon nekoliko minuta, isti sletanje ovog aviona. - Sada su dobili vodu - zaključi avion se pojavi sa zapadne strane i nadlete gornji deo tvrđave. Meves Lun zamišljeno. - Je li to gore za nas? - upita je osmatrao logor. Nije bilo moguće preduzeti sve mere maskiran ja. Još Makferson. - Možda i nije. On je čovek koji nisu bili sklonjeni svi leševi sa pri­ laza kući, a grupe naoružanih devo- zna sve o ovoj jazbini. Sigurno zna i koliko novca i zlata ima u trezoru jaka bile su jasno vidljive. — Ostaje nam samo da vidimo - odgovori Lun. - Pa to je još gore! Svim silama šta će da uradi — reče Lun i požuri u kuću da uključi prijemnik, koga braniče blago - reče Makferson. je Bunzen imao u svojoj radnoj - To je tačno. Ali zato bi s njim moglo i da se pregovara. U krajnjoj sobi. Odmah zatim uhvati razgovor nuždi, ponudićemo mu da nam Mevesa i jednog radiotehničara iz preda avione, a mi njemu novac i grupe razbojnika kod aviona. Ovaj Bunzena — odvrati Lun. 67

— Zar da im predamo tog nečuve­ nog zlikovca?! — začuđeno upita Makferson i čelo mu se nabora. — Još koja injekcija tri-cijenoamino-propena i neke sugestije i Bunzen će raditi kako treba - osmehnu se Lun ne bez prizvuka neza­ dovoljstva. — Ah, znam... Imaće zadatak da uništi Mevesa... A onda... — neo­ dređeno promuca mornar. — Postupak nije naročito viteški i plemenit, ali fer borba sa Mevesom i njegovim ljudima značila bi sigurnu smrt. Pored toga, Meves je jedini pilot. Sigurno će početi da nas mitraljira i bombarduje - iz­ loži Lun vraćajući se polako u ve­ liku zgradu. — Znači da treba da naredim bežanje u zaklone i postavljanje mitra­ ljeza za protivavionska gađanja? upita mornar: — Za svaki slučaj preduzmi sve mere bezbednosti. Ispraznićemo kuću i skloniti žene iz nje u pećine bivšeg logora za robinje. Odmah pošalji dvadeset devojaka da nam pomognu. Ja ću da sklonim Bunzena privremeno u podrum, a kas­ nije možemo i njega u pećinu odgovori Lun proširujući mere obezbeđenja. Odmah zatim on požuri do tele­ fona. Okrenu ručicu starog vojnič­ kog aparata, kakav je bio u upo­ trebi u drugom svetskom ratu. Po­ navljao je zvonjenje još čitavih četvrt sata jer je pomoću slušalice zaključio da veza postoji. Bilo je moguće da su se razbojnici okupili dalje od komandnog bunkera i zato niko ne čuje zvonjenje. Uskoro se to pokaza kao tačno i neko se javi. — Dajte mi Helmuta Mevesa. Že­ lim da razgovaram s njim - reče Lun. Kao odgovor začuše se prostačke psovke, ali Lun zaključi da razboj­ nici ne prekidaju vezu, što je moglo da znači da su otišli da pronađu Mevesa. 68

— Ovde Meves! Koji to kučkin sin zove otuda? - pitao je krkljajući od besa. — Ovde Sikert — odgovori Lun. — Želimo da pregovaramo. — Pregovarajte vi s crnim đavo­ lom! Sa nama nema pregovora! odvrati Meves vičući. — S đavolima bi nam to bilo draže. Ali prinuđeni smo da prego­ varamo — mirno nastavi Lun. — Aha! Prinuđeni ste je li? Tra­ žim bezuslovnu i hitnu prodaju! — Mi ćemo vama predati Bunzena, a vi nama avione. Onda ćete nam osloboditi prolaz, a mi ćemo vam predati novac i zlato. Onda ćemo i mi i vi proći bolje. — Kakva drskost! Nikada! Nećete izići živi odatle, ako se odmah ne predate! — Onda ćete sve izgubiti. Mi ćemo se braniti vrlo dugo. Imamo hrane za nekoliko meseci, a muni­ cije i oružja za nekoliko godina. Za to vreme privolećemo svet da nam neko dođe u pomoć. Imamo radio­ stanice. — Zašto već niste tražili pomoć? — Ne želimo da padnemo u ruke vlastima ijedne zemlje jer mene i Makfersona mnogi žele da ščepaju. Ali, ako to bude cena spasavanja svih devojaka i nas samih, onda. — Nikada!... Nećemo dozvoliti da se spasete! Bombardovaćemo vas i sve osvojiti na juriš! — odvrati Meves. — Tako ćete uništiti sve robinje, pobiti svoje lepotice, ubiti Bunzena, i uništiti instalacije ovde. Iz osvete ja ću se postarati da uništim novac i zlato. Bolje je da razmislite o svemu — nastavi Lun. Meves je neko vreme ćutao raz­ mišljajući. Lunovi predloži imali su čvrstu logiku. — Želim da čujem Bunzena. Dajte mi ga da ga pitam za mišljenje javi se konačno Meves. — On je u kući vezan. Treba vre­ mena da ga dovedem. Sačekajte pored aparata — prihvati Lun un-

apred obezbeđujući sebi vreme da pripremi Bunzena za razgovor. Desetak minuta objašnjavao je Bunzenu kakve odgovore da daje na pitanje svog kapetana. Bunzen je tačno ponavljao ono što mu je Lun sugestivno govorio. Pre nego što je dao vezu Bunzenu, Lun na li­ niju priključi pomoćni aparat. - Ovde Bunzen — javi se drogi­ rani pukovnik. - Kako se dogodilo da tebe i sve ljude savladaju tri čoveka bez oružja? — upita Helmut Meves. - Od ta tri čoveka dva su Lun i njegov mornar Makferson. Oni su se poslužili gasom za uspavljivanje. Ja sam sada zarobljenik, ovlašću­ jem te da pregovaraš kako nadeš da je najbolje — izdeklamova pu­ kovnik mirno i polako. - Kako možeš da budeš tako rav­ nodušan? - upita Meves. - Prinuđen sam. Pored mene je Lun s revolverom. - A, tako... Lun predlaže da vas pusti, a mi da mu predamo avione... — poče da objašnjava Meves. - Nikako. Kao dokaz iskrenosti neka prvo pusti mene — odvrati Bunzen i u tom trenutku Lun mu otrže slušalicu psujući i preteći tako da je Meves mogao da čuje. Taj »incident« bio je Lunovo dalo. deo njegovog plana. On odmah za­ tim uze slušalicu i javi se Mevesu. - Halo, kapetane! Da nastavimo razgovore? - Zašto ste prekinuli Bunzena? - upita Meves. - Nije bio fer. Naduti pukovnik odmah je rekao ono što ometa spo­ razum. - On je u pravu. Ako ga pustite, pokazaćete dobru volju i sprem­ nost da se pridržavate sporazuma. - To je glupost, kapetane Meves. Ako bismo smeli, mi bismo vas pre­ varili. Znam da biste i vi nas smoždili i pored svih obećanja i zadatih reči. - Zašto onda da pregovaramo? - Zbog nužde. Vama se isplati da

nas pustite i da se opet domognete svoje piratske tvrđave. Ovde su vam radio-stanice, novac i oružje. - To je tačno, prokleti mađioniča­ ru! Ali nema pregovora ako ne pu­ stite Bunzena! - To ne ide. Umesto jednog aviona, popeli bi nam se na vrat dva. Sam Bunzen je opasniji od vas. ili pet vaših ljudi. - Pretpostavljao sam da ga ne­ ćete pustiti... - Hoćemo, ali da nam predate avione. - Da uzletlm i da vam ih bacim odozgo — jetko se nasmeja Meves. - Ne tako! Izvešćete na pistu i postaviti spremne za uzletanje dva laka aviona, a mi ćemo oklopnim kolima dovesti Bunzena. Držaćete se dalje od aparata dok im mi ne skinemo neke delove. Onda ćete dobiti Bunzena, a mi se vraćamo nazad — nastavi Lun mirno. — Hteli biste da nam uništite aparate, jer znate da »lankasterom« ne mo­ žemo da se spustimo nisko i bombardujemo precizno. Pored toga, taj avion guta mnogo goriva, a ima ga za svega sat i po letenja. Avione ne damo, jer onda ni sami ne bismo mogli da se povežemo sa udaljenim izvorima snabdevanja. Odbijam svaki dalji razgovor o avionima — izloži Meves i sam govoreći mirnije i s razmišljanjem. - Onda nam dajte pet talaca za Bunzena. Razmenićemo taoce na okuci blizu aerodroma - predloži Lun. - Ne verujem da će moji ljudi hteti da prihvate. - Razgovarajte s njima - zak­ ljuči Lun. Oba sagovornika spustiše sluša­ lice. Pola sata kasnije javi se Meves. - Objasnio sam se sa ljudima. Pristali su da daju samo vođu aviogrupe. On je za nas ipak velika žrtva - predloži zatim. - Malo dajete za svog vođu, ali neka vam bude. Sledeći potez je onda naš. Postavićemo liniju raz69

mene pred vašim položajima. Odatle ćemo kontrolisati aerodrom našim mitraljezima. Prvo ćemo pre­ dati jedan deo zlata, a vi jedan ispravan avion. Onda ćemo predati novac, a vi drugi avion. Konačno ćemo vas pustiti da prođete ovamo, a mi ćemo posesti prilaze aero­ dromu — izlagao je Lun polako i ra^govetno. - Razgovaraćemo o svemu kad razmenimo Bunzena - odgovori Meves. Dogovoriše se još o načinu razmene talaca na jednom pogodnom mestu, do koga će doći Lunov oklopni automobil sa Bunzenom i zatim prekidoše vezu. Lun zaključi da se izmena izvrši pred veće. - Zašto tako kasno? - upita Meves. - Iskoristićemo vreme da se pri­ premimo za odbranu od napada iz vazduha i da poboljšamo svoje polo­ žaje ako Bunzen promeni mišljenje i odluči se za nasilje - objasni Lun tobože otvoreno. I pored Mevesovog insistiranja nije hteo da promeni taj termin, jer vreme mu je bilo potrebno za nešto drugo. Trebalo je da se zabavi Bun­ zenom. Odmah se prihvatio posla. Ubriz­ gao je preostale dve doze droge za menjanje svesti uspavanom Bunzenu, a zatim ga probudio i hipnotisao. Još dva sata mu je govorio šta da učini za oslobođenje svog robija i svojih zarobljenika. Bunzen je prvo trebalo da proveri ispravnost aviona i da to ugovorenom rečeni­ com u formi pitanja javi Lunu. Posle toga bila mu je dužnost da se tobože posvađa sa Mevesom i da ga iznenada ubije. - Konačni cilj je da povedeš sve svoje ljude u napad, ali tako što ćeš im reći da znaš tajni prolaz ovamo — zaključi Lun. - Učiniću sve da uništim tu grupu razbojnika, a da oni ne shvate moje namere - odvrati Bun­ zen izmenjene svesti. 70

Da je neko drugi slušao njihov razgovor zaključio bi da se dogova­ raju dva srdačna prijatelja koji su spremni da se žrtvuju za izvršenje stvorenog plana. Bilo je čudno ko­ liko su Lunove reći uticale na izmenjenu svest zločinca. On je sada bio živahniji i u nekim trenucima bio je i oduševljen. - Kako mrzim sve te zločince. Osećam se nekako čist i shvatam koliko sam grešio. Ako treba, žrtvovaću se za pravdu — govorio je. do­ nedavno najmonstruozniji zločinac i neprijatelj svega što je pravo. - Treba da pokažeš sposobnost da prevariš lukavog Mevesa — reče Lun na to. - Oh, kako to želim! Niko ne zna koliko zločina je on počinio. Samo ja ga znam. tog krvavog ubicu! — odgovori iskreno Bunzen. Lun nehotično uzdahnu. Samo on je znao da je zločinac koji je hilja­ dama puta zaslužio najgrozniju smrt, sada stvarno bio izmenjena ličnost. Sada je to bio čovek spre­ man da služi protivu zločina. A Lun je znao da ga šalje u gotovo sigrunu smrt. Cak i da ne bude ubijen kada padne u ruke vlastima bića osuđen na smrt.

X II ^azmena je izvršena uz sve mere opreza i apatićni vođa grupe za za­ štitu i održavanje aviona prešao je mirno do oklopnog automobila. Za­ tim je Bunzen prešao brisani pro­ stor. a za to vreme oklopna kola su se povukla vožnjom unazad do jed­ nog proširenja na stazi. — Troja mora da padne - šapnu Makferson Lunu. — Zar i ti znaš o tome? — smejući se odvrati Lun. — Ti si kriv za sve moje muke! — tobože Ijutito reče Makferson. Toliko si me nagovarao da čitam i da pamtim da sam zaboravljao i da jedem. Oh, kakve su to muke bile. I

to je bila neka vrsta podvale, sto mu egzaktnih nauka! - Izgleda da si se promenio, stari moj. Čak su ti i psovke druga­ čije - smejao se Lun okrećući oklopna kola. Sa jednog zavoja štitio je povlače­ nje grupe devojaka s mašinskim puškama, čiji džipovi su bili ostav­ ljeni malo dalje. Odmah zatim, pod zaštitom prvog mraka, motorizovana kolona vratila se na svoje po­ ložaje za odbranu. - Sledila je priprema za noćne straže i odmor. Samo Lun i Makferson su se izdvojili da pripreme plan jednog napada ka dolini. - A zašto tačno u podne? - pi­ tao je Makferson češkajući se po širokim prsima. - Tada ćemo znati je li Bunzen uspeo. Javiće nam jesu li avioni ispravni, a zatim će ubiti Mevesa. U podne povešće svoje razbonjike u gudure s objašnjenjem da treba ovamo da stignu tek pod zaštitom noći kako bi izbegli žrtve - objasni Lun. Pod zaštitom noći, Lun i Makfer­ son u oklopna kola i džipove utovariše džakove s novcem i zločinač­ kom arhivom, a zatim u jednom šle­ pom procepu, čitavih pola milje da­ leko od logora, zakopaše dva san­ duka zlata Opet su ustali prvi i čim je sva­ nulo krenuše da obiđu devojke i predaju im deo plena. Svaka je do­ bila nešto od dragocenih predmeta nagomilanih u razbojničkoj jazbini. Isplatili su im u raznim novčani­ cama svakoj približno po dve hi­ ljade funti. - To vam je da se snađete u prvim trenucima - govorio je Lun. Ali Makferson je podelu nakita i novca objašnjavao malo drugačije. - To vam je neka vrsta miraza. Nađite svaka po jednog muža i za­ boravite svoje gluposti govorio je opkoljen devojkama koje su se kikotale. - Meni ne treba to prljavo bo­ gatstvo - reče Morin Menings.

- Trebaće. devojko - ozbiljno joj šapnu Makferson. - Mislim da će tvoj otac morati da objasni mnoge stvari, a jedna od njih može da bude neprijatna. - Zašto tako govorite? - trže se Morin. - Tvoj stari je uhapšen - kaza joj Makferson. - Očekivala sam da će se to do­ goditi - uzdahnu ona i ode. Njen deo novca mornar zadrža i upozori Nensi Lindon: - Kad bude pogodan momenat, pre nego se rastanemo, kaži toj devojci da je njen deo kod mene. Uveri Morin da će joj zatrebati svaka funta. Posle podele zaslužene odštete zbog pretrpljenog straha i svih ne­ volja. Lun napomenu da postoji još dosta zaplenjenog novca. - To nismo podelili. jer trebaće nam. možda, da unajmimo pomoć i plaćamo gorivo i druge troškove do Evrope. A ono što ostane, podelićemo naknadno — reče na kraju. - Ili ćete vas trojica strugnuti sa ostatkom - reče jedna devojka. Ostale je izgrdiše napominjući da Lun nikada nije postupio nepo­ šteno. - Ja sam ovde prvi put čula o njemu. Ako mu vi ostale verujete, verujem mu i ja - odgovori de­ vojka - Ostavite je na miru - uze je Lun u zaštitu. — Nju su mnogi va­ rali. pa nije čudo što je nepoverIjiva. A sada odredite grupe koje će prikupiti opremu, hranu i oružje. Spremite se tako da možete izdr­ žati i duga pešačenja preko pusti­ nje jer niko ne zna dokle ćemo moći avionima. Odmah zatim počeše pripreme, kojima je ton davao Lun. a čije izvr­ šenje je proveravao Makferson. Najpasivniji bio je Sten Bater. Ko­ načno. Lun ga odvede u kuću i dugo ostade s njim. Prvo ga je oslobodio dejstva snažne droge, a onda počeše razgo­ vor. Bater ožive i poče svoju ispo71

vest. Lun ga pažljivo sasluša i ispriča mu o tome kako je počeo da traga za njim. - Vratio bih se ocu... Ali čekaju me zatvor i kajanje snuždeno reče Bater. - Tvoje zasluge u raskrinkava­ nju bande valjda nešto znače? - Kakve zasluge? Ne treba da me tešiš... - Pomogao si meni i Makfersonu još u Londonu. Šta nas košta da ukažemo na svedoke, koji znaju da si bio na našoj strani protLvu Monkovih ljudi? - Ali ja nisam bio svestan šta či­ nim. Možda bih vas sam ubio da sam znao ko ste. - Sve je to prošlo. Objektivno, ti si nam pomogao. A ovde si se borio. Mislim da će u Londonu biti puno ljudi koji će biti srećni da još jed­ nom odaju priznanje svom nekadaš­ njem heroju s neba nad Nemačkom. - A da li ja mogu da podnesem sve ono što sam zgrešio u prošlo­ sti? - Delimično si se iskupio, a još mnogo iskušenja preostaje. Raču­ naj na moju i Makfersonovu po­ moć. A u nekom slučaju i na os­ vetu. .. - Shvatio sam da želiš da moj otac čuje o meni sve najbolje, pa makar i o mrtvom. Verujem da bi ti to uspelo. Potrudiću se da ne razo­ čaram ni tebe ni njega. Ako pogi­ nem, mohm te da učiniš što se može da moj otac ne sazna... - Ostavimo crne misli i haj­ demo. Ti ćeš voditi grupu za prvu zaštitu aviona i njihovo priprema­ nje za let. Jedan ćemo da uništimo, a »lankasterom« i jednim lakim treba da se spasimo - objasni Lun i njih dvojica pođoše. Bilo je već jedanaest sati kada se javi Bunzen. Bio je to razgovor pun pretnji, pogađanja i nesporazuma. Ali u njemu je bilo i dogovoreno pi­ tanje koje je značilo da su avioni neoštećeni i sposobni da uzlete. 72

Lun je razmišljao jedan trenutak, a zatim reče: — Možemo da uzletimo samo s dva aviona. Ostaće jedan neošte­ ćen. To je Bunzenu bio znak da mu se pruža šansa da se spase, ako uspe da umakne svojim piratima neba. — Nećemo popustiti, makar vas morali jednog po jednog izvlačiti otuda! - uzviknu Bunzen na kraju. Te reći bile su namenjene da ih čuje Meves. — Onda nemamo o čemu da raz­ govaramo - zaključi Lun i spusti slušalicu.

J OŠ u toku noći Bunzen je mnogim

svojim ljudima u pojedinačnim raz­ govorima izlagao Mevesove razgo­ vore s Lunom. — Nekako mi se ne sviđa to što Meves predlaže — rekao bi na kraju. — Mislim da bismo mogli da ih iznenadimo i slistimo. Ljudi su se godinama plašili okrutnog pukovnika, ali su mu verovali, jer su s njim uspeli u mnogim zločinačkim poduhvatima. Nekima je nagovestio da postoji i tajni pro­ laz. ali je tražio da se o tome ćuti do trenutka odluke o napadu. Među tridesetak zločinaca već je bila zavladala panika i razgovori s vodom su ih malo ohrabrili. Ujedno se stvaralo nezadovoljstvo prema Mevesovim planovima. Bunzen je i pitao ljude o avio­ nima i sam ih pregledao. Naredio je da se dopuni municija za mitra­ ljeze na dva lovačka aparata i da se nalije gorivo u sve rezervoare. - »Lankasteru« treba mnogo go­ riva. To nam smanjuje rezerve primeti jedan mehaničar. — Bolje je da avion bude spre­ man. Kasnije možemo uzeti gorivo nazad — odgovori Bunzen. Čekao je da se njegova naređenja izvrše, a onda upozori da se avioni moraju čuvati. - To su nam avioni za slučaj da su oni gore pozvali pomoć. Njima

ćemo se braniti i u nuždi napustiti ovaj kraj. Tek poslednji preživeli smeo bi da ih uništi — zaključi ko­ načno. Odmah zatim potraži Mevesa. Nađe ga u komandnom bunkeru i predloži mu da pozovu nekoliko naokretnijih razbojnika. Bunzen je iteo svedoke i oni su uskoro bili u bunkeru. - Treba da resimo najteže pita­ nje — poče Bunzen. — Helmut je započeo pregovore s pobunjenim zarobljenicima. On smatra da treba da prihvatimo njihove uslove. - A zar ti ne smatraš? — upita Meves. - Nije trebalo da pregovaraš. - Zašto? Zar nisam postigao da te puste za onog poludelog i bezvrednog Ajhlera? - Da. uspeo si da me osramo­ tiš. .. Pukovnik Bunzen zamenjen za jednog Ajhlera... Nečuvena sra­ mota za mene, Meves! - Nisam ni pomislio da tako gle­ daš na stvari. - Zar ti nisam rekao da ne prih­ vatiš? - Rekao si... Ali ja sam mislio... - A šta misliš o svojim postup­ cima u Fort Lamiju? - Ne shvatam... Na šta ciljaš? trže se Meves i ustade. - Koliko novca si prikrio? - uzviknu Bunzen i potrže revolver. Uperi ga na Mevesa i ponovi; - Kaži ovde koliko novca si pri­ krio tamo u svojoj kući, a koliko u bankama! - To je laž! — uzviknu Meves i ruka mu nehotično pođe ka pojasu o kom je sada visio luger. Bunzen brzo ispali četiri metka i odskoči u ugao. Meves je zurio preneraženo hvatajući se za izrešetane grudi. - On me je... On... - promuca i krv mu jurnu na usta. Odmah zatim svali se na kameno tlo bunkera. - Izdajnik! - viknu Bunzen i vrati revolver u futrolu. — Oslobodićemo svoju tvrđavu i bez njega. Izne­

site ga momci i vratite se da napra­ vimo plan. Zbunjeni zločinci poslušaše. Bunzen razvi sekciju tog dela Tibestija i poče da objašnjava: - Još pre dve godine, prilikom provere svih prilaza, otkrili smo je­ dan do tada nepoznat. Samo smo ga ubeležili i ostavili da bude naša tajna za slučaj neke nužde. Sada će nam dobro doći da napadnemo iz­ nenada u toku noći. - Da li je Meves znao za taj pro­ laz? - upita jedan od razbojnika. - Ni mrtvog ne mogu da ga optu­ žim za ono što nije znao. Bio je na putu i samo Velcel je prošao tuda kada sam ja išao da sve proverim — odgovori Bunzen. - Da li ćemo uspeti da priđemo neprimećeni? — upita drugi razboj­ nik. - Vodiču vas ja lično. Poznajem put. Krećemo tačno u podne. Kada osvojimo tvrđavu, svakom od preživelih ljudi isplatiću sačuvane delove svih koji su do sada poginuli, i onih koji možda, poginu. Podelićemo i devojke iz harema, na čije stvaranje me je najviše nagovorio sam Meves. Izabraćemo i između ostalih lepotica. Ali o tome naročito ne treba da znaju oni koje ćemo ost­ aviti ovde da brane prilaz avio­ nima. Odaberite četiri čoveka s če­ tiri mitraljeza - konačno izloži Bunzen. Razbojnici se razidoše da izvrše naređenja. Postaviše četiri mitra­ ljeza u bunkerima koji su kontrolisali uzani put. Bunzen pođe da izvrši inspekciju. Primeti da se i mehaničari tiskaju u redove odre­ đenih za napad. Samo četiri mitraIjesca bili su nezadovoljni. - Čim sredimo stvar gore, poslaću vam smenu. Onda objasnite smeni da se preseli u bunkere iz­ nad aviona. Biće dovoljno naše obezbeđenje gore — ohrabri Bun­ zen i njih. A zatim uze da pregleda mitra­ ljeze. Oproba svaki s po jednim kratkim rafalom, a zatim otklopi 73

mehanizme i zatraži još maziva. Vesto ukloni spone za pokretanje redenika i neprimetno ih stavi i džep. Mitraljezi su mogli da opale samo po jedan metak, a onda bi stali do ponovnog potezanja ručice. Tako su pretvoreni u glomazne i spore puške. Bunzenova nada da će uspeti da izvrši svoj prvi i jedini pošteni pod­ vig rasla je i vraćala mu raspolože­ nje. Koračao je pred svojih dvade­ set i sedam ljudi bodro i zaturivši mašinsku pušku preko leđa. Bio je odabrao jedan usek nada­ jući se da će njime moći daleko da odvede svoje ljude, ali nije imao sreće. Već posle pola sata uspinja­ nja pred njima se ukaza nepro­ hodna litica. Morali su da se vra­ ćaju sve do blizu ulaza u dolinu prema skloništu za avione. Bunzen je naredio odmor, ali razbojnici su nestrpljivo i s nepoverenjem tražili da se požuri. - Ovako smo daleko od svakog uporišta — reče jedan od razboj­ nika. nekadašnji podoficir Romelovog ekspedicionog korpusa u Africi. - Ja mislim da pukovnik i ne zna nikakav prolaz — šapatom reče edan od razbojnika. Dok je Bunzen s jedne strane os­ matrao. začuše se pucnji. Lun je napadao sa svoja dva droiga i devojkama - Izdao nas je vođa! — viknu je­ dan od razbojnika. Već odranije se širila priča kako je Bunzen prodao tvrđavu i sprema se da umakne sa zlatom i novcem. - Lako je moguće da nas je pro­ dao. Požurimo prema avionima? viknu jedan od razbojnika. - Čekajte! - povika Bunzen. Naređujem da stanete! - Dosta si naređivao! — odvrati nekadašnji Romelov podoficir i nanišani inašinskom puškom. Bunzen i sam potraži zaklon i skide mašinsku pušku, ali trenutak prekasno. Rafal ga pogodi u noge i on se svali. A li zatim uperi svoju 74

mašinsku pušku i celi rafal isprazni po skupljenim razbojni­ cima. Četvorica padoše pogođeni, a ostali izrešetaše svog vođu tako da se više nije znalo šta predstavlja krvava masa među stenjem. — Požurimo ka avionima! — vi­ knu jedan od razbojnika Ostali ga poslušaše i trčeći svrstaše se u kolonu.

1 ačno u podne Lun je poveo svoju kolonu. S Makfersonom i Baterom ukrcao se u oklopna kola Tamo se smestilo još pet najhrabrijih devojaka, koje su najbolje rukovale oruž­ jem. U svakom džipu je bila samo po jedna devojka a kola su bila na­ tovarena hranom, opremom i plenom iz tvrđave vazđušnih pirata Oklopna kola i džipovi kretali su se polaJco sve do mesta na kome su mogli da ih primete stražari sa po­ zicija razbojnika Bilo je dogovor­ eno da sama oklopna kola na­ padnu, a da devojke priđu peške i pruže potrebnu pomoć. — Probićemo se do blizu aviona da ih zaštitimo, pa makar i ne likvi­ dirali posadu u bunkerima — reče Lun povećavajući brzinu kola uz opasnost da se strovale sa usečenog uskog puta Prvi pucnji iz bunkera nisu mogli da nanesu štetu oklopnim kolim a a zbunjeni mitraljesci, koji su pokuša­ vali da otklone zastoje ne stigoše da upotrebe ručne granate i Lunova oklopna kola promakoše. A tada je sve bilo kasno jer bun­ ker izdaleka zasuše kuršumi. Pede­ set devojaka napadalo je brzo pristlžući uz kamene ivice prema bun­ kerim a Oklopna kola obiđoše sklo­ nište aviona i. kada Lun utvrdi da tamo nema nikog, on okrenu opet protivu bunkera - Zaustavi da ja sa devojkama posednem bunker kod aviona — pođseti ga Bater. Lun zaustavi, a kad se devojke i Bater iskrcaše, on pođe nazad. Mit­ raljeskom vatrom ućutka pojedi­

načne pucnje iz bunkera i jedan razbojnik mahnu nekakvom belom krpom. Odmah zatim iziđe podignu­ tih ruku. Devojke pritrčaše i ugledaše ost­ alu trojicu kako leže pogođeni i ne­ pomični. Zarobljenika vezaše i po­ vedoše na put. Paljba prestade i Lun otvori gornji poklopac oklopnih kola. Otuda se podiže i viknu: - Posednite ta dva bunkera i pa­ zite! Ostale devojke trkom do bun­ kera na stenama iznad aviona! Ha­ remske lepotice neka čekaju tamo na putu! - Napred, živeli! - vikala je jedna devojka. Dvadesetak devojaka trčale su prema bunkerima. Lun je gledao za njima. A tada se sledi. S oklopnih kola video je severnu padinu kojom je trčalo dvadesetak razbojnika. Odavde je bilo daleko da im pruži pomoć, a bilo je kasno da ih opo­ mene. On samo pokrenu oklopna kola do mrtvog ugla i viknu Makfersonu. - Uzmi ručne granate i oružje! Razbojnici napadaju! Idemo na njih! - Koji vetar ih je doneo, hiljadu im pustinja? — opsova mornar i potrča. Odnekud pristiže Morin Menings i nastavi za Lunom. - Vrati se i s nekim posedni oklopna kola! Otuda nam pomogni­ te! — doviknu Lun i dalje trčeći. - Ne! Idem s tobom, dragi! smejući se odvrati Morin. - Naređujem ti, Morin! Vrati se - vikao je Lun, ali nije smeo da se zaustavi jer je trebalo da preseče put grupi razbojnika Kosa mu se dizala na glavi od pomisli šta će se dogoditi kada is­ kusni razbojnici ugledaju dvadeset naonožanih devojaka i ospu paljbu. 1 pet reizbojnika bili bi opasniji od dvadeset devojaka, koje su ovih dana prvi put držale oružje u ru­ kama.

Lun je teško disao uspinjući se uz jednu strminu i s čuđenjem gleda­ jući kako glomazni Makferson uspešno napreduje. Nije slutio da mornar ulaže svu snagu i volju u taj napor. Razbojnici su se koristili jednim usekom. koji je išao gotovo vodo­ ravno padinom. Trebalo im je još dvesta jardi pa da uzmu na nišan kolonu devojaka. koje su se pele tom istom padinom, ali iza izbočine. Lun i Makferson iziđoše na usek prinuđeni da potrče njime. Nisu videli da će se u trku sudariti sa raz­ bojnicima. — Donalde! - stiže da vikne Mak­ ferson i da klekne pritisnuvši oki­ dač. A tada na njih dvojicu svališe se tela prvih pogođenih razbojnika i onih zdravih, koji ne stigoše da se zaustave. Više se nije moglo upotrebiti vatreno oružje, jer na useku se stvorila gomila odozgo stešnjena li­ ticom. a s donje strane okomitom urvinom. — Pokidaj! Seci užariju! - vikao je Makferson udarajući pesnicama jer je bio ispustio oružje. Nekoliko razbojnika je bio gur­ nuo niz strminu, a od dvojice se oti­ mao. Jednoga prignječi leđima uz liticu, a drugome stiskom svih prstiju razdera lice kao da je zgnje­ čio kakvo voće. Začu se strašan urlik unakaženog bandita. Još dvojica se baciše na mornara. Lun savlada jednog visokog i sedokosog napadača, ali druga dvo­ jica se baciše na njega. Jedan je držao revolver u ruci i spremao se da opali. Makferson to primati i neverovatnom brzinom poteže luger i opali. Onaj što se spremao da ubije Luna pade pogođen i ispusti oružje. U tom momentu nečiji kundak okrznu Makfersona po ruci i on ispusti revolver. Dva razbojnika pobedonosno krenuše da nanišane u mornara dok mu je treći prilazio 75

puzeći. Ali tada Lun dograbi nečiju mašinsku pušku i na sreću pokuša da gađa. Bilo je u njoj još pola šaržera i opasnost za trenutak oslabi. Makferson se povuče. — U zaklon! — viknu Lun i ne videvši da ga iza jednog kamena uzima na nišan ranjeni razbojnik. Ali tada iza Luna zapuca nečija mašinska puška. Bila je to Morin Menings. koja je primetila opas­ nost. Uspela je da preduhitri ranje­ nog razbojnika koji klonu pogođen. Ali pri tome Morin je zaboravila da nije zaklonjena. - Morin. k zemlji! U zaklon! viknu Lun. Ali bilo je kasno. S kraja kolone razbojnika, iz nekog zaklona, prosi­ pao je vatru jedan ručni mitraljez. Morin se povi i zatetura ka strmini. A onda jauknu i pade otkotrljavši se po nazubljenom stenju. — Ubili su je, prokleti gusari! Ubili su Morin! — vikao je Makfer­ son glasom koji je ličio na zavijanje ranjenog vuka. On se čudnom lakoćom uzvera uz jednu stenu i nađe se na gornjem useku. Preko tela mu se video re­ men torbe s bombama. On ih je va­ dio i bacao u usek. Prva pade u za­ klon mitraljesca, koji beše pogodio Morin. Pet razbojnika bežalo je nazad, a na useku više nije bilo zdravih. Ali Makferson je još uvek bacao bombe, koje su grmele na tom naj­ gorem mestu pakla. Lun ga je uzalud dozivao uklanja­ jući se da ga ne pogodi neki luta­ jući komadić bombe. Nađe jednu ispuštenu mašinsku pušku s kunda­ kom i posluži se njome kao štapom. Lice mu je bilo krvavo, telo izubi­ jano i odelo iskidano. Takav je bio i Makferson, kome ponestade bombi. Sa stene je gle­ dao Luna kako silazi da uzme telo poginule Morin Minings. - Dolazim, Donalde! Mislim da si ranjeni - vikao je Makferson viđeći Luna onako okrvavljenog i po­ tresenog. 76

Ali i sam je imao nekoliko rana koje srećom nisu bile teške. Lice mu je bilo izubijano i krvavo tako da ga je bilo teško prepoznati. Devojke, koje su čule blisku borbu, stigle su tek kad je sve bilo gotovo. Snuždeno su gledale kako mornar uzima telo mrtve Morin iz Lunovih ruku i kako ga posrćući nosi na rukama prema oklopnom automobilu. Lun devojkama dade znak da se vrate i nastave prema bunkerima, a sam pođe za Makfersonom. De­ vojke nađoše jednog živog ranje­ nika i to sa useka javiše Lunu. - Ispitajte ga same - odgovori Lun. Spustio se na tlo i legao. Zatvorio je oči teško dišući. Osećao je ne samo krv po licu nego i u ustima, u grlu i u plućima premorenim bor­ bom i nadčovečanski brzim uspo­ nom. Makferson spusti mrtvu devojku i prepusti je njenim drugaricama koje dotrčaše.

X III trenutku kada su Lun i Makfer­ son pošli da se bace između razboj­ nika i ugrožene kolone devojaka, Sten Bater je odlučio đa pođe na drugu stranu. Računao je da će severozapadnom jarugom stići iza leđa grupi razbojnika, pa je pognut otrčao tamo i ostao neprimećen u vatri prvog okršaja. Bio je razočaran videvši da ga ja­ ruga odbacuje daleko, ali više nije bilo vremena da se stvar popravi i on je trčao da što pre savlada da­ leki obilazak. Spustio se s druge strane uskog kanjona i pošao njime ocenjujući da će tako stići iza leda razbojnicima. I tako se dogo­ dilo đa se usred kanjona našao pred preostalih pet razbojnika uni­ štene družine pukovnika Elerta Bunzena. - Stoj! Bacite oružje! - viknuo je Bater iz zaklona.

Unezvereni razbojnici su se kole­ bali jedan trenutak, ali jedan se baci u zaklon i ostala četvorica su ga sledili. Bater stiže da pogodi samo jednog, koji se još uvek grčio na dnu kanjona umirući. Ostali otvoriše vatru. - Napred! Sprečava nas samo jedan čovek! — vikao je najbliži na francuskom. — Nećete nas zaustaviti! - viknu drugi na nemačkom. - Nećete proći, internacionalna bando! — odvrati im Bater na eng­ leskom. Kanjon je odjekivao od paljbe i uzvika. Jedan razbojnik baci bombu prema Bateru, ali ona pade u zaklon koga je pilot već bio napu­ stio. Tek tada Bater se seti da i sam ima torbicu punu ručnih granata. Od njega prema razbojnicima ka­ njon se spuštao i domet njegovih bombi bio je veći. Prva bomba, koju Bater zavitla što je najdalje mogao, pade na izbe­ čenu liticu i otkotrlja se još desetak jardi napred. Njena eksplozija istera jednog razbojnika pa ga sli­ sti sledeća. Jedan razbojnik pokuša da odgovori bombama, ali nije mo­ gao dobaci preko Baterovog za­ klona. Kao da Bater beše predvideo taj pokušaj, uhvati razbojnika na ni­ šan i pogodi ga preciznim rafalom u glavu. Ovaj se nekoliko koraka teturao držeći se za ranjenu glavu, a onda pade. — Predajte se zlikovci! — viknu Bater u trenutku zatišja. Odgovoriše mu rafali iz dve mašinske puške. Bater prihvati tri preostale bombe i baci prvo jednu, a zatim potrča napred i iza jedne stene baci drugu. Tada ugleda poslednjeg živog razbojnika kako beži niz kanjon. Gonio ga je sve dok razbojnik ne nalete na devojke i podiže ruke pre­ dajući se i moleći za milost. Ali jedna od nervoznih devojaka, možda nehotično, a možda i iz os­

vete zbog Morinine pogibije, izbliza sasu rafal u zločinca. Bater je prvo dozivao iz zaklona, pa se tek onda pojavi. Mahnu devojkama i spusti se ravno ka oklop­ nim kolima. Tek tada vide mrtvu Morin i Makfersona koji je na jed­ nom platou nekom metalnom polu­ gom proširivao grob u ispucalom stenju. Sahrana je bila brza i tužna. Svi su doneli po jedan kamen da njime uvećaju humku jadne devojke. Donesoše i improvizovani krst od me­ talnih nosača, a na komadu aluminijumskog lima urezaše ime pokoj­ nice i pričvrstiše ga na krstaču. Dok su se razilazili gore na putu, gde su bile nenaoružane konkubine vazdušnih pirata i vođa razboj­ ničke družine i gangsterske organi­ zacije rasprostranjene na tri konti­ nenta. Lun pokrenu oklopni auto­ mobil, a Makferson se pope dok su kola bila u hodu. - Šta se događa? — upita mor­ nar. - Ne znam. Idemo da pogledamo - odgovori Lun. Kod bunkera zaustavi i upita de­ vojke iz straže šta vide odozgo sa stene. - Nekakva je tuča tamo na proši­ renju puta. Smeta nam izbočina stene da sve vidimo — odgovori naoružana devojka na francuskom. - Koliko su daleko? - upita Lun. - Oko pet stotina metara - od­ govori devojka posluživši se evrops­ kom mernom jedinicom. Lun poveze dalje. Kad stiže do proširenja, iza zavoja odjednom ugleda čudnu sliku. Dvadeset i osam haremskih lepotica vitlale su se u nekakvom klupku tela. Jednim rafalom ispaljenim iznad njih Makferson ih opomenu. One zastadoše i počeše da se sklanjaju uz ivicu puta. Na proširenju ležali su nepokretni razbojnici zarobljeni u toku borbe kod Bunzenove kuće u tvrđavi. - One su ih linčovale! - uzviknu Makferson. 77

Lun se podiže i pojavi se iznad prednjeg štita automobila. - Zašto ste to učinile? - upita Lun. Jedna od žena priđe bliže i odgo­ vori: — Znale smo da ćete nas ostaviti ovde. jer nema mesta za sve nas. tamo. Ostali bi i ovi muškarci i mi bismo bile njihove robinje. Prodali bi nas svakako. — Otkud vam zaključak da bismo vas ostavili? — upita Lun. - Znamo da avion ne može da primi ni sve robinje. A šta drugo možete da učinite? - Trebalo je da pitate... Sada ste načinile zločin... — I prema nama je načinjen zlo­ čin. Lun zaključi da je suvišno ra­ spravljati s uzbuđenim ženama. Hi­ ljade pitanja ostače bez odgovora još dugo. Ko zna gde i koja policija treba da ispita ove žene. — Svrstajte se u kolonu i siđite dole do bunkera! - naredi im Lun i sačeka da sve pođu i odmaknu. A onda on i Makferson siđoše da vide ima 11živih među linčovanima. Samo dvojica su davali znakove ži­ vota. ali 1 oni uskoro izgubiše svest Lun ih detaljno pregleda i zaključi da im ne bi pomogli ni iskusni hirurzl u najboljoj bolnici. On i Mak­ ferson ih položlše na ogrtače uzete od mrtvih. Podmetnuše im nekakve torbe pod glave, ali jedan od povređenih Izdahnu. - Ponesimo ovog u kola - reče Lun. — Uzalud je. čoveče! Iskidale su ga ajkule, zubi im poispadali — odv­ rati mornar. Ipak Lun prihvati ranjenika i mornar mu pomože. Smestiše ga u automobil i krenuše. Kad stigoše pred sklonište aviona 1 htedoše da ga iznesu, poslednjl zločinac u pla­ ninskoj tajnoj tvrđavi izdahnu. - Sve plratske galije su potonu­ le! Ala je ovo brodolom! Gledaj, ptičurlne već nadleću bojište! — go­ vorio je Makferson Bateru. 78

- Mislim da ovo ne bismo posti­ gli s odredom komandosa - odv­ rati Bater. — A vas dvojica... - Zaboravljaš sebe 1 pedeset žena. Čoveče. pa strašnlji je odred pedeset ljutih žena, nego dve sto­ tine komandosa — šalio se Makfer­ son. Njihov razgovor prekide Lun da­ jući lm znak da dođu u komandni bunker. Oni požurlše 1 uspeše se uklesanim 1 izlomljenim stepeni­ štem. - Treba da stvorimo plan od­ laska - reče Lun ne bez izraza za­ brinutosti. - Uzletećemo ujutro. Držaćemo se pravca zaliva Velika Slrta Tamo je jedan aerodrom koji će dozvoliti da sletlmo - predloži Bater. - Možemo 11 do Tripolija? upita Lun. - Sa »lankasterom« možemo, ali vaš aparat ne može da ponese to­ liko goriva. Jspltaćemo dokumenta u oba Bunzenova aviona 1 vldeti ima li ugovor s nekim aerodromom u oblasti Fezana u Libiji - objasni Bater. On je poznavao uslove letenja na ćelom kontinentu Afrike i opširno ih je objašnjavao. Osnovna je bila sposobnost da se održava veza s kontolom letenja svake zemlje i da se plate usluge sletanja 1 uzimanja goriva Lun zatraži da Bater na­ pravi plan cele operacije s težnjom da sletanje bude u Tripollju. - Pretpostavljam da ćemo letetl tako što ćete me vas dvojica pratiti — reče Bater. - Zašto? — upita Lun. - Bilo bi suviše da ml poverite tridesetak devojaka. od kojih svaka Ima kod sebe pravo bogatstvo — odvrati Bater gledajući pred sebe. - Nema više nepoverenja. Dosta si grešlo 1 ne verujem da ti se to mnogo svidelo — smejućl se reče Lun. — Ja ću leteti na tri sata pre vas. Biću sam u avionu. - Dakle, Ipak, Imaču pratnju uzdahnu pilot

— Nisam tako mislio. Makferson ostaje da održi moral devojaka i žena iz piratskog harema, koje ne­ ćemo moći da ukrcamo za prvi let - odgovori Lun. — Ja da čuvam njihov moral?! Spasi me, moćni Neptune! — gotovo jauknu Makferson. — Ne učinite to, ako znate šta je pošten mornar. — Onda ti odleti, a ja ostajem smejući se reče Lun. — Hajde. Donalde, ne zbijaj šalu s jadnim pomorskim kapetanom. Pri­ mio bih se da sam pokrenem naj­ veći brod, pa čak i pomanju pod­ mornicu. Ali avion... Ni u snu ne sanjam! - zanovetao je mornar to­ bože prestravljeno. — Onda predloži kako da post­ upimo. Da ostavimo same tridese­ tak i više žena? — upita Lun. — A koga vraga ću im ja sam ovde? - i dalje se šalio Makferson. — Počni odmah da deluješ — na­ stavi Lun. - Povedi grupu devojaka gore do logora. Neka ti pomognu da na džipove i oklopni automobil potovarite još ono što nadeš da treba, a onda sam miniraj skladište oružja i zapalite sve što može da gori. — To je već nešto — progunda mornar i ode. Lun i Bater dadoše se svaki na svoj posao. Lun je pregledao doku­ menta tražeći podatak o skrovištu radio-stanice u Tripoliju. Ona mu je bila neophodna. Imao je nameru da je osvoji i da se njom posluži za vezu sa Džejn. Trebalo je obavestiti svet o svim važnim događajima. Samo javno oslobođenje devojaka i njihovo dovođenje u Tripoli moglo je da ih obezbedi da opet ne padnu u ruke neke druge bande trgovaca balim robljem. Pored toga, Lun je želeo da na mikrofilmove prenese Bunzenovu arhivu, jer su mnoge gangsterske veze ostale i predstavljale nešto slično žarištima lečenjem prigu­ šene epidemije, koja je spremna da se razbukti pri prvoj povoljnoj pri­ lici. Još mnogo akcija čekalo je

Luna da dokrajči zlo poniklo iz ost­ ataka prošlosti, čiji odvratni primerci su bili Bunzen, VelceI i Meves. S pregledanjem materijala, Lunov optimizam je narastao. Imao je podatke koji su bili snažno oružje protivu zla, a on je bio čovek koji je umeo da to oružje pošteno i efi­ kasno iskoristi. Mrak je bio već davno pao. Odjed­ nom Luna trgoše snažne eksplozije gore medu stenama. On iziđe iz pro­ stranog bunkera i ugleda odsjaj požara i blesak novih eksplozija. Smeškao se znajući da je Makfer­ son temeljito obavio posao. Uskoro se pojaviše automobilska svetla na zavoju pod obližnjim bun­ kerima. Makferson se vraćao sa svojim ženskim odredom. Iza njih je dogorevao poslednji plamen pakla pod vrhovima Tibestija. Bater i sam stiže privučen groho­ tom eksplozija. Gledao je ka unište­ noj tvrđavi nekim čudnim pogle­ dom. koji je mogao da se sretne kod ljudi koji su slutili skoru slobodu. - Uništio sam i izvore vode. Neka se više niko ne naseli ovde javljao je Makferson. Lun se seti duboke pećine, na či­ jem dnu je bio skriveni izvor, koji je omogućio Bunzenu da opstane u bezvodnom delu planine. M akfer­ son je minirao čitavu gromadu iz­ nad izvora i zatrpao duboku jamu s izvorom. — Završite poslove, postavite straže i odredite odmor - zaključi Lun. Makferson ode gunđajući, a Ba­ ter otrča prema skrovištu za avione. Negde kod bunkera čula se pesma grupe devojaka. Na drugoj strani čula se muzika s radio-prijemnika. Noć beše sakrila leševe i tek minula borba izgledala je kao težak san koji je prekinut.

(un je sledećeg jutra pregledao avion i zadovoljno zaključio da su 79

još razbojnici uradili sve što treba. Lažni dokumenti Helmuta Mevesa omogućavali su mu da bezbedno odleti do već mu poznatog Murzuka. Sećao se jedne svoje avanture u tamošnjoj pustinji. Odlući da tamo dopuni gorivo za let do Tripolija. - Jesi li siguran da ćeš moći da uzletiš s ove neuredne piste? — upita on zatim Batera. - Pregledao sam je detaljno. Uzletao sam i sa mnogo gorih terena - odgovori Bater. Lun popravi letačku opremu, proveri kako je smešten dragoceni te­ ret dokumenata i deo plena a zatim ude u kabinu. Svima mahnu i na­ vuče kupolu nad kabinom. Uzleteo je prema jugu, a zatim penjući aparat krenu prema severu. Odmah nakon preletanja libijske granice i Serir Tibestija uhvatio je vezu s aerodromom u Murzuku. Dobio je odobrenje za sletanje i za­ tražio najavu leta za Tripoli. - Primljeno! — odgovori kon­ trolna stanica kod Murzuka. Put je bio bez događaja koji bi menjali Lunov plan i on stiže u Tri­ poli. Unajmi hangar za čuvanje aviona i ogromnom napojnicom potplati visokog carinskog službe­ nika da mu omogući iznošenje ar­ hive i plena Ovde to nije bilo teško postići ni s mnogo manje novca. Već u podne je bio iznajmio ku­ ćicu medu kedrovima na izlazu prema Garijamu. Sakrio je arhivu i plen, sve minirao u uglu podruma gasnim minama, a zatim se vratio da dočeka Batera. Pre toga je bio obavestio sve novinske agencije i pojedine novinare svetskih listova i agencija, čije adrese je našao u ime­ niku. Sada mu je ostalo da posmatra sa strane. Bio je maskiran da ni Bater nije mogao da ga prepozna. Stari »lankaster« je aterirao bez mnogo teškoća i devojke pohrliše napolje. Oko njih se stvori čitava grupa novinara. Mnogobrojni foto­ grafski aparati su škljocali, a ka­ 80

mere su zujale. Odred policajaca prihvatio je devojke, a glavni službe­ nik iz gradske uprave, pošto je pri­ mio Lunovo pismo obloženo debe­ lim slojevima novčanica, vodio je celu akciju. Taj čova je usrdno obaveštavao devojke o tome da treba da odsednu u hotelu koji će biti obezbeden. — Tamo ćete moći da uredite gar­ derobu i da sačekate pomoć koja vam je određena — pričao je službe­ nik okupljenim devojkama. One su se raspitivale o svemu. — Dobićete pasoše i sve što vam treba za povratak. — Jedna među­ narodna kompanija dodeliće vam pomoć. Bičete obezbeđene - pri­ čao je dalje službenik. Devojke su znale Lunovo obeća­ nje da će im povećati deo plena. Po­ licija je već imala uputstva koje de­ vojke da oslobodi, a koje da zadrži, ispita i otpremi u njihove zemlje. Spisak imena devojaka, koje je poli­ cija trebalo da zadrži, sadržavao je osnovne podatke o dvadeset i osam konkubina iz piratskog harema i tri bivše gangsterske miljenice ba­ čene među robinje. Bater nije ni napuštao avion. Pri­ mio je gorivo i odleteo već oko četr­ naest časova. Povratak je bio plani­ ran za sledeće jutro. Lun potraži jednog inspektora aerodroma i u zavijenom razgo­ voru predloži mu veliku nagradu da jednog čoveka prokrijumćari iz Baterovog aviona. — Imamo stepenište s donjom platformom ugrađenom za nešto slično — prihvati inspektor i gurnu u džep poveliku h ^ i novčanica. — Još toliko dobiće kada dopra­ tite tog čoveka — rec^ mu Lun i napisa poruku za izvesnog Veslija Bostika. Bilo je to jedno od imena koje je davno bio koristio Samjuel Makferson. Inspektor se klanjao spreman da i samog vrhovnog imama Libije isporuči za te pare.

Lun je bio primetio da se neko­ liko agenata vrzma po aerodromu. Znao je da će ih sutra biti desetostruko više. Biće tu agenata mnogih zemalja. Koliko njih će tražiti trag Luna i Makfersona. pitao se Donald Sikert popravljajući arapsku odeću i odlazeći prema unajmlje­ nim kolima

J o š nije bio pao mrak kada je Lun pronašao usamljenu kuću na uzvišici severoistoćno od Garijama. Nastupio je s gangsterskom lozin­ kom i dvojici Bunzenovih ljudi saopštio: - Desila se katastrofa tamo u bazi. Treba da obavestimo sve naše grupe. Iznenađeni radiotelegrafisti su se raspitivali zašto nema veze sa centralom. Lun im je naprićao ne­ što o zaveri i međunarodnom na­ padu, a onda ih iznenada napao i onesvestio s dva ne baš sportska udarca Vezane gangsterske radiotelegrafiste smestio je u neku vrstu kućne ostave Iskopane u tlu pod kućom. Onda je počeo da snima na magnetofonskoj traci i da emituje na talasu svojih uređaja u Londonu. Oduševljeno je zaključio da je vreme pogodno i da je domet dovo­ ljan. Džejn ga je oduševljeno pozdra­ vila i on uključi svoj mnogostruki ispravljač. Sada je mogao nekoliko minuta da emituje. a zatim neko­ liko minuta da prima. Saznao je za hapšenje Artura Markinča i šta je sve Džejn preduzela. On joj je emitovao: »Odlično dejstvuješ, najbolja i najlepša ženo! Obavesti sve redakcije željne senzacija da je prva grupa devojaka već u Tripoliju i da sledeća stiže sutra. Udesi da svi veruju da to govorim ja lično i da sam već u Londonu«. »Diktiraj mi neka osnovna obaveštenja koja m o ^ da snimam. Dikti­ raj tako da uključiš i telefonski po­

ziv, a ja ću sve da uhvatim na ma­ gnetofonskoj traci. Posle ću tobože dati vezu tebi lično da porazgovaraš s redakcijom tek kratko, a tada ćeš reći da ja nastavljam« odgovori Džejn. »Biće ovo poslednja veza. jer pla­ šim se da neko prisluškivanjem ne otkrije emitovanje i ne potraži me gonimetrima. Ne znam ni kakvi ost­ aci bande mogu da stignu ovamo. Volim te i željno očekujem trenutak kada ću moći da te zagrlim«, zak­ ljuči Lun emisiju. Odmah zatim uništi radio-stanicu i odveze se u grad. Anonim­ nom dostavom obavesti policiju u Tripoliju o postojanju gangsterske radio-stanice u mestu. Nije hteo da gangsteri umru groznom smrću vezani na dnu jame pod podom usamljene kuće. P r e d njim je ostalo još mnogo pos­ lova. Vratio se u iznajmljenu kuću i jedva pronađenom kamerom, kup­ ljenom za desetostruku cenu sa­ tima je na mikrofilmovima snimao arhivu donetu iz pakla pod viso­ vima Tibestija. Držao je uključen radio-aparat i s vremena na vreme pretraživao skalu. Sve stanice objavljivale su vesti o oslobođenim devojkama i njihove senzacionalne priče. Ali tek u poslednjim vestima pred ponoć grunule su prve senzacije iz Lon­ dona i evropskih gradova Bile su to vesti koje je lansirala Džejn. Londonski spiker je uzbuđeno jav­ ljao: - Lun. kralj ponoći opet u Lon­ donu. On je obavestio svet o velikoj zaveri u kojoj je moglo da strada stotine hiljada stanovnika Beča i Austrije. On je dao samo prva obaveštenja o krvavom obračunu sa vazdušnim piratima i gangsterima iz baze u gudurama Tibestija O tome. dragi slušaoci, opširnije ćemo vas obavestiti posle ostalih vesti. Očekujte senzacionalne emi­ 81

sije već rano sutra...« Dalje Lun nije čuo. Klonuo je na ležaj i zaspao.

čilo na gnoj, bila je. u stvari, smesa zasićena šećerom. Prolaznici su s gađenjem odvraćali pogled od to­ božnjeg prosjaka, ili bi mu na brzinu bacili neki sitniš pazeći da mu ne priđe suviše blizu. Jedan visok čovek u lakom belom odelu išao je pored krupnog AraB i l i su to dani u toku kojih je Tripoli bio uznemiren i mnogim un­ plna u dugoj odećl i sa šarenom čalutrašnjim brigama. Govorkalo se o mom oko glave 1 vrata. pokretu za svrgavanje nekada po­ — Vaš prijatelj treba da je negde pularnog a sada omrznutog kralja blizu — reče čovek u belom odelu Mohameda Idrisa. Nepoverenje i — Bilo je teško da vas izvedem. go­ mržnja sve više su se palili mešaspodine Bostik. A li ja sam rizikonjem stranaca u stvari Libije. vao. Svake noći bilo je obračuna čije — Alah akbar! — odvrati Arapin. prave razloge niko nije mogao da Sa strane im priđe prosjak okru­ žen rojem muva. objasni. A u noći posle dolaska Lunovog i, — Talib min Alah hak Ijukmet! kasnije, Baterovog aviona kao da je javi se prosjak tražeći milostinju. ceo grad postao nepoverljiv i nervo­ — Har-as-Sus! — viknu na njega zan. Na mnogim mestima čula se tobožnji Arapin smejući se glasno. pucnjava Policija je bezglavo jurila — Gde ste naučili da tako psu­ hapseći nasumice. Pričalo se da su jete? Rekli ste mu nešto vrlo ružno iz nepoznatih razloga u grad stigli — na slabom engleskom reče čovek mnogi agenti i špijuni. Počeli su i u belom. međusobne obračune. Kolike raz— Šta sam mu to rekao? — to­ mere su obračuni imali govorio je bože preplašeno upita Makferson. jutarnji radio-izveštaj. Devet — rlekli ste mu da je đubre od mrtvih i dva ranjena stranca na­ crva - objasni visoki mršteći se na đeni su u mračnim ullcanna u dvori­ tobožnjeg Arapina. štima. Prosjak nije dalje dosađivao, Dan je bio još burniji. Desetina nego polako krenu ulicom. Tobožnji aviona zahtevala je odobrenje za Arapin bio je Samjuel Makferson i vanredno sletanje. Njima su pristi­ on odjednom zastade. zali reporteri, snimatelji i izveštači. — Ovo čekanje mi je sumnjivo. Ja ali i obaveštajci raznih zemalja i odlazim - reče zatim Makferson. organizacija. Stizali su i automobi­ — Ali to ne možete. .. Ovaj, vaš lima iz Tunisa. prijatelj... Obećao je nagradu za Uprava aerodroma jedva je obezsaradnju — usprotivi se visoki čo­ bedila sletanje Baterovog aviona, iz vek. koga bi se oslobođene devojke i za­ — Nađite ga i neka plati. A sada robljene kunkubine vazdušnih pi­ sikter! rata teško iskrcale da avion nisu — Gurbet! — opsova visoki gleda­ štitile grupe jakih policijskih jući za krupnim čudnim strancem, odreda. koji se udaljavao skrećući iza jed­ Lun je izdaleka, sa krova jedne nog ugla. kuće, osmatrao šta se događa, jer Makferson je pratio tobožnjeg bilo je suviše opasno da se nađe na prosjaka sećajući se onih nekoliko aerodromu. Jedan sat kasnije požu­ naučenih rečenica prilikom ranije rio je u grad. Na prikrivenom me- posete južnim obalama Sredozem­ stu iz automobila se iskrcao kao lja. Smeškao se videvši da prosjak prosjak, čije ružne kraste su napa­ stoji pored jednog automobila i dale muve. Ono što je oko rana li­ čeka osvrćući se unaokolo.

X IV

82

- Riglak, riglak, šeik! - šapnu on Makfersonu. - Oterao sam onog uštogljenog podmiti) ivca - reče Makferson i upitno pogleda iznajmljena kola. - Naša su. Sedaj i vozi. Ja ću na zadnjem sedištu malo da se očistim od ovog sirupa, zbog koga me prate rojevi muva — reče Lun i još jed­ nom proveri gledali ih ko. jer bilo bi neobično da bolesni prosjak uđe u skupa kola. Lun je objašnjavao Makfersonu kuda da vozi, a on brzo obrisa lice i ruke, a zatim popravi izgled i ogrnu ogrtač od lake ljubičaste tkanine. Odmah zatim dobi izgled bogatog Tuarega, jer lice zavi ljubičastom čalmom, a obu lake opanke od me­ kog safijana. Još dok je menjao svoj izgled, Lun je obavestio Makfersona o raz­ govoru sa Džejn Vitington i o vestima koje su puštene u svet preko nje. - Dakle, svemu je kraj. Ostaje nam samo da isparimo odavde i da otplovimo do Londona — zado­ voljno zaključi Makferson. - To baš neće ići glatko. Neko­ liko stotina stranih agenata danas traga za nama po Tripoliju. A mreže se na sve strane pletu za nas — ispriča Lun. Koliko je god mornar Makferson bio jednostavan i neposredan, ni­ malo nije bio naivan. Mnogobrojne avanture uz Luna i godine njihovog drugovanja učinile su mnogo. Mor­ nar je shvatao da sada ceo svet zna da je još juče Lun bio pod Tibestijom. Sada mu nije bilo teško da za­ misli koliko napora taj svet ulaže da ga se domogne. R ^govor nastaviše u iznajmlje­ noj kući. Lun uključi novi tranzistorski prijemnik. Slušao je vesti na nekoliko jezika, i u jednom mo­ mentu lice mu dobi srdit izraz. . sikter - odlazi, (turski) . gurbert - skitnica, stranac (arapski) . Riglak, riglak. šeik - čuvaj, čuvaj, g o ­ spodine. (arapski)

- Šta je, momče? Kao da ti se ne sviđa to što čuješ. Prevedi nešto od toga - reče Makferson. - Već nas optužuju. Govore o pravom masakru pod Tibestijem. Kažu: »Lun i njegov za ubijanje uvek spremni mornar nisu ostavili nijednog živog u logoru trgovaca pod Tibestijem. Računa se da su ubili preko devedeset ljudi. Istina, poštedeli su žene trgovaca.« Samo su na početku stidljivo pomenuli da se radi o trgovcima belim robljem, ali ih ne nazivaju piratima i gang­ sterima najgore vrste. Nas zato prikazuju kao strašne dželate ispriča Lun. - Jesu li to vesti iz Čada, ili javlja stanica kakvog nezadovoljnog šeika kome sada kasni isporuka nove lutkice? - upita Makferson. - To su vesti jedne evropske sta­ nice — smrknuto reče Lun i ugasi radio. l$ater više nije mogao da se snađe i prepustio je da događaji teku sami od sebe. Novinari su ga saletali da im priča kako se dogodilo da on prati Luna u ovu veliku avan­ turu. - Tako... Dogodilo se... - zbu­ njeno je odgovorio Bater. Novinari su mu davali sugestije šta da izjavi obaveštavajući ga da se već zna o njegovim zaslugama za uništavanje bande. - Sigurno se zna da ste već pred­ loženi za ordene mnogih zainteresovanih zemalja — reče mu jedan no­ vinar. To prevrši meru i Bater se otrže. Jedva je umakao iz gužve i dobio zaštitu jednog policijskog oficira, koji ga odvede u grad. Jedan engle­ ski diplomatski službenik ih je pra­ tio i priključio im se čim su se zau­ stavili u gradu. - Imam telegram iz Londona. Naše najviše vlasti traže da nikog ne obaveštavate o detaljima. Šalju vam čestitke i žele da vas što pre vide — ispriča službenik. 83

— Hteo bih da se negde sklonim i da na miru razmislim o svemu odgovori Bater. — Najsigurnije je da to učinite u avionu. Ovde nam preti opasnost od mnogih tajnih službi i stranih agenata. Plašimo se i osvete Bunzenovih prijatelja. Avion je već spre­ man i može odmah da poleti — usrdno objasni diplomata. Spreman da se prepusti događa­ jima Bater samo zatraži doku­ mente i, kad zaključi da je to stvarno čovek iz njegove zemlje, odmah prihvati ponudu. Velika kola odvezoše ih na služ­ beni prolaz i Bater se nađe u avionu. Tamo je već bilo osoblje polupraznog aviona Putnici su bili samo pet ljudi iz Intelidžens Ser­ visa. Odmah počeše pitanja prekidana rulanjem aviona i isprobavanjem ubrzanja rada motora. Baterove muke se nisu prekidale. Agenti su tražili da ih odmah obavesti gde je Lun i kako je nestao Makferson iz aviona, a zna se da je trebalo da stigne u drugoj grupi. — Stigao je do aerodroma, ali od­ jednom je nestao, kao da je propao u zemlju — iskreno odgovori Bater. I sam se čudio kako je to nestao krupni mornar. Bio je odmah iza njega. Neko je na vratima aviona rekao da treba da se popravi spoj stepeništa, koje se pomerilo. Od­ mah zatim iskrcavanje se nasta­ vilo. Bater je pogledao ispred aviona, vratio se nazad i pregledao avion, ali Makf&rsona nije nigde bilo. Raspitivao se u želji da mu se pridruži, ali napolju su govorili da još nije izišao, a u avionu ga nije bilo. — Pazite da nam ne zatajite neki podatak. Mi ponešto znamo o va­ šem ranijem radu. Uhapšeni su Hartli, Menings, Bloč i mnogi drugi. Oni su nam rekli sve o vama. Ali, kada ste već stali na stranu Luna, želimo da najveći deo slave sami poberete. Zar niste vi prebacili robi­ nje? Heroj prošlog rata i heroj jed­ 84

nog velikog podviga... To treba da ostanete, ako nam ispričate sve — izloži mu čovek iz Intelidžens Ser­ visa — Nemam šta da vam kažem... Jedino želim da sve što pre zabora­ vim - odgovori Bater. — Šta je. na primer, bilo s ogrom­ nim plenom iz piratske tvrđave? pitao je dalje agent. — Mogao sam da nabijem torbu krupnim novčanicama i zlatom, ali nisam uzeo ništa — Naravno! Sve je odneo Lun. a on će da vas isplati u Londonu. Tako je sigurnije. — Vi me vređate! - usprotivi se Bater. — Nisu to uvrede, nego žalosne činjenice! - takode podiže glas na­ rogušeni agent — Saradivali ste s najopasnijom gangsterskom ban­ dom ovog veka, a zatim sa Lunom, koji je takođe čovek van zakona! Odveli ste devet prevarenih devojaka, a onda učestvovali u poko­ lju... — Nisam znao za prevaru... Pi­ rati su nas zarobili pomoću svojih lovačkih a vion a .. Pokolj je bio samo u odbrani od napada.. jedva je odgovorio Bater. — Da prekinemo malo ovaj mučni razgovor. Nastavićemo posle pola sata, a za to vreme da nešto pojedemo i popijemo čaj — pred­ loži jedan od agenata. Bater je već počinjao da shvata da njegovim mukama neće biti kraja. Tražiće od njega da pomogne u hvatanju Luna. kralja ponoći i da učini sve da služi agentima još dugo. Taj njegov zaključak potvrdio se u nastavku saslušanja u avionu i posle u Londonu. U jednom tre­ nutku Eater iznervirano reče: — Gonite Donalda Sikerta kao da je najveći zločinac, a on progoni zločince. Smeta li vam što traži pravdu? — Niste vi toliko naivni, Batero! - odvrati agent. - To što on goni zločince zaboravili bismo lako i

brzo. Ali on je pronalazač kakvog svet više nema. Njegovi fantastični gasovi za uspavljivanje. mnogi radio-uređaji čije tajne ne znamo, bio­ loška otkrića njegove Džejn Vitington, druge koje menjaju svest, pro­ nalasci na polju lasera, ultrazvuka i još ogroman broj drugih otkrića pravo su blago ne samo za jednu zemlju, nego za ceo svet. Ali on sve to skriva. Zašto? - To je odavno poznato. Hteli su da ga iskoriste gangsteri stvarajući od njega velikog naučnika i pozna­ vaoca veština svih vrsta i on je ustao protivu njih. Sada bi neko hteo da sve njegove pronalaske stavi, možda, u službu jednog novog rata. a on to ne želi — izreče Bater svoje mišljenje. — Jeste li vi oficir naše armije, ili šta? — Ijutito upita agent. Bater je ćutao. Ali pitanja su se nastavljala. Morao je satima da opi­ suje Luna i Makfersona Od silnih opisa više nije bio siguran ni kako oni izgledaju. Činilo mu se da mu se u mislima gube njihovo likovi. Ali ispitivanja nisu prestajala. l_-el3 noći Lun je radio priprema­ jući se za napuštanje iznajmljene kuće jer je znao da će neki od mno­ gobrojnih agenata otkriti i to priv­ remeno sklonište. Makferson je s čuđenjem posmatrao kako Lun od ružičastog praha mesi nešto i izliva nekakve zubne proteze. Ali u njih nisu stavljeni novi zubi, nego ne­ kakvi krnji ostaci zuba Na zube su se nastavljale nekakve ispucale i krstave usne. — Ala je to ružno! — uskliknu Makferson s gađenjem, još uvek pljujući đeliće smese kojom mu je Lun bio uzeo otisak zuba i ustiju. — Zakopaćemo najveći deo plena na jednom mestu, koje je pogodno. Zatim ćemo se prerušiti u dva nema prosjaka. Gledaj! - reče Lun i stavi čudnu protezu u usta.

Natečena donja usna kao da mu se raspadala, a kad je zinuo i poka­ zao u usta, videlo se da nema jezika. Ostao je samo patrljak s groznim crvenilom. — Skini to. mladiću! Trista mu nemih gubavaca! Ne mogu da gle­ dam! — pobuni se Makferson. — I tvoj ukras je sličan - smejući se reče Lun. — To da stavim u usta?! - zabeze­ knuto jauknu mornar. — Samo i^ led a strašno, a pod­ nosi se lako. Čak ćeš sa tim moći da piješ. Sedi da te uredim — dodade Lun. Mornar je trpeo gunđajući, ali kad dobi čudnu protezu nije mogao ni da opisuje. Lun mu premaza kosu, postojanim bojama našminka lice i promeni boju kože, zatim mu uredi odelo kupljeno u nekoj starinarnici. Lun napravi nekoliko rupa i opet ih zakrpi tako da odelo postade baš prosjačko. Tako promeniti robusnog mornara, bilo je pravo remek delo. Lun ga je gledao smeškajući se. a Makferson je kolu­ tao očima, tobože užasnut. — A sada maska broj dva! - nagovesti Lun i otvori poveliki paket. Bile su to dve američke oficirske uniforme. Kupio ih je u sumnjivoj starinarnici i platio više nego što bi koštale potpuno nove. — O-ho! — uzviknu Makferson. — General i kapetan! Ali to je... Do đavola, momče, najviša mi je bila uloga narednika! A ta široka ođeća.. Zar ja da budem general?! — Bićeš. stari! I to sa povelikim trbuhom, jer uniforma je tako sašivena — smejući se odgovori Lun. Još dugo su se šalili isprobava­ jući uniforme i raspravljajući o tome kako da se ponašaju. — Izdaću se izgovorom. Čim bu­ dem okružen američkim oficirima, bići' pročitan, ili ću morati da igram nemog generala - žalio se Makferson. — Bićemo gosti na jednom libijs­ kom brodu. Već sam pokrenuo inici­ jativu da nas pozove komandant 85

jedne fregate, koji je dobio prvi po­ klon »specijalne misije« i obećanje podrške »naših službi« u svakoj pri­ lici. Komandant fregate je odušev­ ljen svojom »tajnom misijom«. Ako zatreba, prebaciće nas do Denove, odakle nastavljamo put jednim istraživačkim brdom - objasni Lun. - Pa to moj brod plovi kao okeanografski istraživački brod! Nisi valjda javio da nam pođe u susret?! - poskoči Makferson. - Džejn je dobila uputstvo i brod već plovi punom brzinom — smejući se odgovori Lun. - Ti si veličanstven! Biću opet na svom brodu! O, more! O, okeanski vidici! Biću nem, ili slep. privre­ meno zna se. ali da stignem do svog broda. Biću čak i američki general, samo da se domognem svog... Kako se ono sada zove moj brod? brbljao je oduševljeni mornar. - Plovi pod zastavom Bolivije i zove se »Sajama« Zaboravio si ši­ fre? - smejao se Lun. - Nešto se sećam... Učio sam te planove izmene imena ali odveo si me daleko od mora. Avioni, pusti­ nja, kamene goleti Tibestija... Pa lepe robinje, zanosne haremkinje, okrutni pirati, obračuni na život i smrt... Čas sam prosjak, a čas gene­ ral! Pa to je da čovek zaboravi i kako mu je ime... Nije li ta Sajama vrh od šest hiljada pet stotina i dva­ deset metara, vulkanskog porekla i ...? - Stari mačak! — prekide ga Lun. - Zapamtio si ti imena koja treba da nosi tvoj brod i deceniju unapred. Te noći Lun i Makferson spavali su samo dva sata i čim prođe ponoć izvezoše se preko krečnjačkog Džebela i pronađoše mesto na kome sakriše zlato. Vratiše se opet kući i pokupiše svoje stvari i strpaše ih u kola. Kad krenuše prema gradu, već je bilo svanulo i prijatno sredo­ zemno jutro ih je omamljivalo. Lun nađe skrovito mesto iza malog parka pod palmama. 86

Uskoro su dva stara prosjaka unakaženih lica "'šla prema obali. U blizini je bio hotel u kome su oslobo­ đene devojke, a u pohabanoj torbi Lun je nosio hrpu koverata s ime­ nima devojaka U njima su bili če­ kovi na donosioca i svaki je imao vrednost od pet hiljada funti. Sada je svaka od oslobođenih devojaka, kada se sabere ono što su već do­ bile, imala dovoljno novaca dok se snađe i počne pametnije da živi. Lun neprimetno gurnu koverte u poštansko sanduče i u blizini ost­ ade da čeka poštara. Ostatak vre­ mena provedoše šetajući na odsto­ janju. Posle podne, kada su znali da jutarnje pošiljke moraju već biti uručene. Lun telefonski pozva Nensi Lindon. - Ko traži? — pitala je Nensi Linđon prilično uzbuđena i glasom koji je otkrivao nepoverenje. - Ovde jedan Lunov prijatelj. Dobio sam poziv iz Londona i Sikert pita da li ste dobile čekove na po pet hiljada — reče Lun izmenjenim glasom. — Dobile smo čekove! Zar ne­ ćemo viđeti Luna? - upita odušev­ ljena Nensi. — On je već u Londonu. Tamo treba da se obračuna sa ostacima bande. Kažite devojkama da ih sve pozdravlja i da im želi sreću - zak­ ljuči Lun i spusti slušalicu. On i Makferson išli su gradom osmatrajući. Bilo je očito da neko­ liko stotina agenata iz celog sveta pretražuju Tripoli i još uvek se na­ daju da će pronaći Luna. A Lun je bio siguran da im to neće uspeti. Ali zaboravljao je da stotine majstora špijunaše deluju. Bile su raspisane i ogromne na­ grade za živog kralja ponoći. Na dvadesetak afričkih i evropskih je­ zika građom su se širile priče o tome. I stotine hiljada ljudi mislilo je o tim nagradama. Učene su se povećavale, pa se zainteresovala i uprava policije Tripolija I prosjaci su osmatrali. Oni su i otkrili da dva prosjaka niko ne poz­

naje. Uskoro su Lun i Makferson bili opkoljeni u širokom luku. - Nešto se događa! - doviknu Lun Makfersonu u jednom pogod­ nom trenutku. — Požurimo u kola. Napad je otpočeo baš u trenutku kada su njih dvojica ušli u kola. Lun |e uspeo da izbegne jedan policijski automobil, ali otpočela je potera. Međutim, glas o tome da policija zna gde je Lun munjevito je prohu­ jao gradom. Znalo se i gde počinje akcija. Desetine automobila jurnulo je na tu stranu. Odmah se stvorila gužva. Počeli su sudari. Grupe iz pojedinih zemalja trudile su se da ometu druge i hvatanju, a da Lun postane njihov zarobljenik. Kada se nađoše u jednoj uskoj ulici. Lun zaključi da je vreme da napuste kola. Utrčaše u uski prolaz. Na jednoj strani im dva policajca i nekoliko građana preprečište put, ali iznenadni juriš dva vična borca brzo ih pomete. - Postaje sve gušće! - reče Lun videvši da je cela gradska četvrt pretvorena u osinje gnezdo. — Žele nas žive, jer mogli su nas ubiti već sto puta - odvrati Makfer­ son. I baš u tom trenutku pred njima se nađoše šest snažnih momaka u civilnim odelima, koja su im očito bila tesna i neudobna. Umorni od trčanja i borbe Lun i Makferson krenuše da se probiju prema jed­ nom dvorištu. Ona šestorica se razmakoše i propustiše ih bez reči. Ali tek u dvorištu bilo je jasno za­ što su to učinili Nekoliko ljudi s mašinskim puškama dočekaše ih preteći, a ona šestorica im zatvoriše prolaz i sada već držahu upe­ rene revolvere. — Pucajte samo u noge! — začu se nečija komanda. Lun prvi podiže ruke. Makferson je psovao i kleo i sam dižući ruke. Čekajući tako Lun pročita znakove koji su upućivali posetioce na jedna vrata. Bio je to ulaz u agenciju za uvoz opreme iz Londona. A iza tak­

vih agencija lako se skrivaju trgovci oružjem, krijumčari, a ko­ načno, njima se vrlo uspešno kori­ ste i špijunske službe mnogih zema­ lja. - Konačno ste u bezbednosti! — doviknu im jedan vitak sredovečni muškarac kratko podšišane kose. - Mi smo iz Ratne mornarice njenog veličanstva engleske kralji­ ce! - Jeste li mornari? — upita Mak­ ferson i Lun ne mogade a da se ne nasmeje. - Mešovit sastav — odgovori vitki čovek. Krug se brzo suzi i lisice se sklopiše oko ruku dva umorna čoveka Odmah zatim napadači ih uvedoše u specijalna kola sa ispisanom re­ klamom na čvrstom metalnom san­ duku. Odmah zatim velika kola kre­ nuše za luksuznim automobilom i u pratnji još jednog. Probiše se prema aerodromu. Tamo je već če­ kao avion. - Nećemo imati smetnji, jer je sve spremljeno u slučaju da vas uh­ vatimo — pričao je vitki čovek. - Ko ste vi? — upita Lun. - Zovem se Vinston O’Nil. Pukov­ nik sam mornaričke pešadije i vo­ dim grupu komandosa, čiji ste vi zarobljenik, gospodine Sikerte — odgovori pukovnik. Lun se glasno nasmeja. - Strašna sramota. Zarobili ste dva člana Intelidžens Servisa. I mi smo tragali za tim famoznim Sikertom — reče zatim i podiže ruke na kojima zveknuše lisice. - Nećete uspeti da me prevarite, vaše ponoćno veličanstvo — podsmehnu se pukovnik O’Nil. — Brzo ćemo vas prebaciti u našu bazu u Bengaziju. Naš najbrži brod čeka u maloj luci istočno od grada. Evo već stižemo - odgovori pukovnik smeškajući se. Njegovi vojnici jedan po jedan skidali su civilna odela i oblačili uniforme. Konačno to učini i pukov­ nik O'Nil. Odmah zatim poče da 87

priča o izveštaju povodom sasluša­ nja pilota Batera. - Mislili ste da su u Londonu svi naivni. Suviše brzo ste se »pojavili« tamo. Da vas zavaraju, momci iz Intelidžens Servisa su dopustili da se veruje da ste u Londonu - dodade na kraju. Odmah zatim dade znak vojni­ cima i oni počeše da skidaju pros­ jačka odela i obuću s Luna i Makfersona. Sve su to pakovali u me­ talne sanduke. - Ispitaćemo svaki delić. Uvek se nade po neko trik oružje u vašim odelima — reče pukovnik. Lun ćuteći odabra jedno od odela koja behu skinuli vojnici i obuće se, a zatim dopusti da mu opet skop­ čaju lisice. Makferson nekako obuće jedne pantalone i košulju, ali nijedan sako nije mu odgovarao. Uzalud pokuša da obuće najveći, ali on se iscepa duž leda i ispod pa­ zuha kao da je od papira. - Biće dovoljna i košulja - reče mornar utučeno. Pola sata kasnije, bili su na snaž­ nom borbenom čamcu, koji sa za­ robljenicima i posadom od osam ljudi krenu sekući površinu mora tako da se videla samo neka senka u mlazevima vode u morskoj peni. Pukovnik O’Nil je radoznalo ispi­ tivao Luna i Makfersona. Lun ko­ načno priznade da je uzalud da po­ riče istinu. - Hteli smo da izbegnemo sveča­ nosti, reportere i sve one gužve po dolasku u London Tamo se misli da treba da nam se priredi trijumfa­ lan doček. Ali nećemo pristati pa makar se posvađali i sa samim lor­ dom admiraliteta - pričao je Lun. - Znam dosta o vama - reče pukovnik. - I uvek sam se čudio zašto vas policija u Intelidžens Ser­ vis toliko progone. - Hoće da me prinude na saradnju — odgovori Lun. Bio je to poče­ tak hipnotičke seanse nad pukovni­ kom. Za to vreme Makferson je vi­ rio iz kajite prema kabini za uprav­ ljanje brodom. Sanjario je o tome 88

kako bi bilo da njih dvojica ovla­ daju brodom i zaplove odmah prema severu. jer bilo mu je jasno da brod drži smer prema istoku, odnosno ka britanskoj pomorskoj bazi u Bengaziju. Zanet tim mislima primetio je Lunov manevar tek kada pukovnikove lice dobi sanjiv izgled. - Kažite toj dvojici stražara pred kabinom da mogu da idu gore iza grudobrana - zahtevao je Lun od već hipnotisanog pukovnika. Ovaj ustade i naredi mornarima da predu gore i ostanu iza čeličnog oklopa. Sada se kroz gornji deo sta­ klenih vrata videla samo kabina za upravljanje u kojoj su dva oficira stajala pred komandnom tablom. - Otključajte nam lisice - zahte­ vao je dalje Lun. Malo kasnije bili su slobodni. Lun uze pukovnikov revolver i ključeve od metalnih sanduka. Otvori ih i u prnjama prosjačkih odela potraži sve ono što je bilo posakrivano. - Baci gasnu bombu u kabinu za upravljanje i preuzmi kormilo reče on Makfersonu, a sam uspava pukovnika i krenu gore ka šesto­ rici članova posade. On proviri gore i ugleda leda tobdžije, mitraljesca 1 lansera torpeda, koji su sedeli na svojim sedištima. Levo je bila zaštićena paluba i na njoj preostala dva stražara i osmi član posade. Ovaj je stražarima si­ pao čaj iz velikog termosa. Lun ot­ vori kutijicu s gasnim bombicamapod pritiskom. Zbog povećanog strujanja vazduha morao je da ubaci svih pet bombica. Tri mor­ nara odma klonuše. a termos pade i čaj se izli. Lun ugleda Makfersona kako stoji pred komandnom tablom i podešava kretanje brodića. Cim se mornar osvrnu, Lun mu dade znak da dode. Zajedno napadoše preostala tri mornara i bez mnogo muke ih sav­ ladaše. Svu posadu okupiše na jed­ nom mestu. Lun uze pukovnikov časovnik da vidi je 11vreme za novo

javljanje bazi. Naime, još pri iz­ lasku iz Tripolija pukovnik je javio da sve ide po planu i zakazao vezu za svakih pola sata. - Moja briga je da se pukovnik uredno javlja, a tvoja da upravljaš brodom - reče Lun videvši kako Makferson u blagom luku okreće ka severu. — Kako da zaobiđemo Maltu? upita Makferson. - Skreni zapadno od nje. Ostavićemo brod negde blizu nje i preći na neku ribarsku lađicu, kojih uvek u ovo doba ima oko Malte i Sicilije - izloži Lun svoj plan. I dok su u Bengaziju oduševljeno slavili i očekivali slavne zaroblje­ nike. u Londonu je »procurila vest« o tome da je Lun uhvaćen. Radio­ stanice su već pred veće javile sen­ zacionalnu vest. U visini Malte Makferson ugleda grčki putnički brod i javi Lunu; - Izravnaću se s njim i paziću da plovim tako da me štiti od pogleda sa Malte. — Genijalan si, morski vuče! — odvrati Lun. Makferson smanji brzinu i ost­ ade u liniji velikog putničkog broda sve dok ne minuse Maltu. A onda naglo poveća brzinu i uputi se prema Egadskim ostrvima. Blizu ostrva Favinjana zaustaviše jedan brzi motorni čamac. Na njemu su bili dva mladića sa dve devojke. Lun i Makferson narediše da sače­ kaju, a zatim Lun uspava pukov­ nika i pojača dozu uspavljujučih pi­ lula za svakog zarobljenika. Odmah zatim s dve mašinske puške pređoše na motorni čamac. — Ništa vam se neće dogoditi ako slušate - objašnjavao je Mak­ ferson osvrćući se sa žaljenjem na oklopljeni borbeni čamac sa uspa­ vanom posadom. Mrak se spuštao nad modrom vodom oko Sicilije. Kad ugledaše svetla Trapanija, Lun naredi mladićima da skrenu malo severnije. Znao je da će tu moći da nađu vezu kopnom do Pa-

lerma, a odatle će se do Denove pre­ baciti bez teškoća i svaki posebno. Na rastanku od mladića i de vOj-^.ka Lun im pregleda dokumente 1 zapreti: - Ispričate li nekom da ste nas videli. Koza nostra će da se poštara 0 vama! A ovde. kada zapreti Mafija sa Sicilije, usta se drže zatvorena i tajna ostaje sačuvana. Lun se poslu­ žio strahom od Mafije da spreči brzo izveštavanje o njihovom iskr­ cavanju na Siciliju. U mraku peli su se uz kamenu obalu severno od Trapanija. Iziđoše na put prema Palermu i jedan auto­ bus se zaustavi da ih primi. Tek je bila prošla ponoć kad sti­ goše u Palermo. Bili su bez dokume­ nata, ali imali su dosta novaca. Noć provedoše u zaklonu jednog kupali­ šta. a već ujutro Lon zaključi: - Zašto da se mi probijamo do Denove? Poslaćemo nalog da tvoj brod doplovi ovamo. Za to vreme nabavićemo falsifikovane doku­ mente da možemo da pređemo na brod. - Ovde mi se sviđa. Ima nekoliko malih pansiona i odmor ne može da škodi. A uz sve to čovek gleda na more — radovao se Makferson. Dok su čekali dolazak svog broda 1Džejn Vitington, odmarali su se na plažama i lutali starim gradom. Kupovali su mnoge novine i časo­ pise i čitali sve ono što je tih dana uzbuđivalo svet. Reporter Markinč je bio pušten i oduživao se za uvrede i poniženja. Intelidžens Servis je poricao svaki pokušaj da uhvati Luna, demantujući vest o njegovom hvatanju kao izmišljenu. Sten Bater je bio odliko­ van i ganuti reporteri su opisivali njegov susret sa ocem. Lun je gle­ dao fotografije tog susreta sanjareći o svom skorom susretu sa Džejn Vitington. »Sajama« se pojavio u zoru. ali na rtu su ga dočekala dva čoveka. 'izivam te u goste, mladiću! viknu Makferson. - Ali ua tom 89

brodu ja sam kapetan. Razmisliću kad možeš da se opet iskrcaš! Brod je prolazio blizu rta i Lun vide kako uz ogradu stoji žena vitke figure. Na vetru se vijorila njena duga plava kosa. Bila je to Džejn Vitington. KRAJ

90

— Prihvatam poziv. Same — reče Lun. — Mislim da na tvom brodu ima mnogo lepog. — Imaš dobar ukus, dobar njuh i dobre oči. Već si je video — smejao se Makferson. Njih dvojica pođoše ka iznajmlje­ noj >lanči« i jiožuriše ka luci.

18. D. T. Bird ZELENE ZVEZDE 19. U berti B orom GOSPODAR KEDROVE SU M E 20. S. Tyrkley GOSPODARI KRUGA 21. S. Maršak - M . Kalbret OPERACIJA PROMETEJ 22. A i B. Strugacki STAŽERI

200 dinara 350 dinara 350 dinara 350 dinara 350 dinara

Poznato vam ie takođe da smo pokrenuli i posebnu ediciju »Supernova«. u kojoj su dosad objavljene 4 knjige: ^

cIk

I^ R A

400 dinara

da umre

^ “ P U S^A N JU N O C I 3. Kliford Sim ak N E V O U E S A TIH O O M 4. F. Pol i Dž. VlUJamson PODM ORSKO TR AG AN JE

400 dinara 400 dinara 600 dinara

Svaku od pobrojanih knjiga najjednostavnije možete obezbediti ako ispunite priloženu narudžbenicu. — — — A NISRO »DNEVNIK.. OOUR IZDAVAČKA DELATNOST 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra, br. 31 NARUDŽBENICA

Ovim naručujem da mi se pouzećem pošalju sledeći brojevi 1)

SF Serije Roto-biblioteke X - 1 0 0

------------------------------------------

(upisati broj ispred naslova) 2)

Biblioteke »Su pem ova«

Poručilac

--------------------

---------------------------------------

Broj pošte, mesto: Adresa stana: U ----------------------------------

1986. godine Potpis

Dragi čitaoci,

U prodaji je 22. broj SF serije popularne Roto-blblloteke X —100. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je ona naišla na vaše prihvatanje. već i samom činjenicom što je okupila dvadesetak hiljada stal­ nih čitalaca. To je tiraž koji je, doduše, na granici rentabilnosti, ali kako je tek nešto više od godinu dana od pokretanja edicije, uvereni smo da će krug njenih stalnih poklonika početi da se širi. Utoliko pre što smo već u prijici da najavimo da će se u njenom izdavačkom planu za 1987. godinu naći dela mnogih velikih majstora SF. Uz nove naslove iz serije »Zvezdane staze«, smo R ogera Zelaznija, T om asa D lša, braće S tn ^ a c k lh ,

zatražili

dela

O lge Larlonove, Uje Erenburga, Pjera Bula, Džeka V ansa, Džordža M a rtina i Llze Tati, A lek seja Panšlna i mnogih drugih, tako da ćemo moći da

vam obezbedimo vrhunsko SF štivo. Mnogi od vas su. međutim, naknadno uočili na kioscima ovu našu se­ riju. pa pismima traže informacije o dosad objavljenim naslovima, kako bi propuštene brojeve naručili pouzećem. Da bismo vam om o^ćili lakše sn ^ laženje prilikom naručivanja ovih brojeva, prilažemo spisak i cene svih dosad objavljenih naslova. 1. Ch. A . Bell R AT Z A AN DR OM ED U 17 2. Ch. A . Bell PLANETA OPCLNJENIH 3. S. Tyrkley UJED KOBRE 4. Ch. A . Bell G A LA K T IC K A STAZA 5. Ch. A . Bell L O V N A PLANETI GABON 6. S. Tyrkley ZVEZDAN IK O NK VISTAD O RI 7. Ch. A . Bell P O V R A T A K KIBORGA 8. M . L. A rn au d PeSLEDNJI FENIKS f . Ch. A . Bell O B R A Č U N KOD CRNE JAME 10. S. Tyrkley SrVLJI LO VAC ZVEZDA 11. J. G. V and el ZLODUH N AUK E 12. A . O sborne SM R TN AN EPTU N U 13. R. E. V ardem an KLINGONSKI GAMBIT 14. E. A n gela k ls G ALAK TICK I TUNEL 15. Ch. A . Bell D U H O V I K A U S MEDIJUSA le. S. Tyrkley CO V E K V A N VREMENA 17. H. V ajnštajn Z A V E S T A N A KRUNA

100 dinara 100 dinara 100 dinara 100 dinara 100 dinara 100 dinara 100 dinara 150 dinara 150 dinara 150 dinara 150 dinara 150 dinara 20C dinara 200 dinara

200 dinara 200 dinara 200 dinara

ROTO

NA PUTU ODMORU U PLANINI NA MORU

RAZONODIĆE VA5

*V€ST€RN ★KRIMI PRIČC

x-ioo

'^SVAKC N€D€U€ NOVA SV€SKA

I PRE STO GODINA NEVEN JE BIO LIST ZA DECUI UREĐIVAO GA JE ČIKA JOVA ZMAJ. U NOVOM NEVENU ŽIVI I ČIKA JOVIN NEVEN. ALI I HIT DVADESETOG VEKA -STRIP ' PORED KNJIŽEVNOG KALEN­ DARA DOŽIVLJAJI LIJANKA! I BUDITE NEVENOVI SARADNICI - VAŠE PESME, PRIČE I CRTEŽI U SVAKOM BROJU NA IZBORU! I JOŠ MNOGO ZANIMLJIVOSTI. RAZNOLIJA, ZAGONETKI, PITA­ LICA I MUDROLIJA!

Pretplatite se na Neven!

NARUDŽBENICA iSujem •Neu'—-

j

5kolsku 1985/86godinu. Godižniu i -radun Izdavača: 65700^ -6^ znakom - pretplata za NEVEN)

-J

.eliksir

REVIJA ZA POPULARNU MEDICINU

v a Se z d r a v l j e

JE u VAŠIM RUKAMA Najpoznatiji domaći i strani stručnjaci pišu ekskluzivno za čitaoce „Eliksira" 0 najaktuelnijim zdravstvenim problemima savremenog ćoveka VAŠ SAVETNIK VAŠ SAGOVORNIK VAŠ PRIJATELJ NA SVAKON KIOSKU-USVAKOM DOMU

eliksir

REVUA ZA POPULARNU MEDICINU

u kvalitetnoj opremi - na kunzdrul(u koričenje u kartonu sa naslonom naslovna strana: minijatura ZUTNESERME u koloru svaki mesec je na posebnom listu sa likovima Zagora i Čika naizmenično na sličicama u koloru dimenzije kalendara: 6,5 x 8,5 cm cena:samo50 dinara

u S I.E D E iiii iRilliiu ^

FREDERIK EŠTON

LUNIGLAVOSEČA Z lo č in a č k a o r g a n iz a c ija o d lu č u je da k o m e r c ija liz u jc S T R A H O D S M R H , i da sk u p o p r o d a je B E S M R T N O S l . L ekari ra zn ih sp e c ija ln o s ti osta relin i d ola rsk im m ilija rd e r im a nude p o d m la d iv a n je , fiz ič k o i p s ih ičk o v ra ća n je u d ob a od dvadeset g od in a. P ostu p a k p od n ila d iv a n ja m o že se p on oviti više pu ta, svakih ped eset »godina, ta k o da se iz u z e tn o b og a tim p a cije n tim a g a ra n tu je b esm rtn ost. P osa o » b e le m a fije « , cveta, sve dok se u n jega ne u m eša ju L U N i M A K F P R S O N . Slavni avanturista i njego\ n era zd v ojn i p r ija te lj, rob u stn i m orn a r, p re k id a ju p rlja vu igru, sp asava ju nevine i k a žn ja v a ju krive. R om a n je pun a traktivnih o b ra ču n a i n esv a k id a šn jih u z b u đ e n ja , pisan u p r e p o zn a tljiv o m F 'šton ov om stilu , k o ji on em og u ća v a č ita o c a da ga ostavi sve d o k nc p r o čita i p o s le d n ju stra n icu .

ROTO

)Tić«