Ashton,Frederick-16-Lun i Barbarela 009

FREDERIK EŠTON

LUNI BARBARELA BROJ 9

180 DINARA

{ UN--KRAUPONOĆI \ ¥ 9 1S8@.

F. Ešton

LUNI BARBARELA

% f i:f

4

X-100

Urednik izdanja G R A D IM IR PAŠĆANOVIĆ

Recenzent P A V L i POPOVIČ

izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štannparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23, oktobra 31 Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žlro-računa: 65700-6(33-6350. D irektor NIŠRO »DNEV­ NIK«: JOVAN SMEDEREVAC, Rukovodilac OOUR »Izdavačka delatnost«: ILIJA VOJNOVIĆ, Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR BURiČ, Urednik Redakcije knjiga: MILORAD PREDOJEViĆ, Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASiL, Tehnički urednik: JULIŠ ARVANITIĐiS, Korektor: SAVA MALEŠEViĆ

Tiraž: 50.000 primeraka

F. Eiton

LUNI BARBARELA V e ć tri dana ulicama Londona lu­ tao je jedan nezgrapni mornar. Na njemu je bila umašćena majica, koja je odudarala od bluze s ozna­ kom kapetana duge plovidbe. Po­ derana nogavica otkrivala je list noge širok kao povelika morska riba. O ramenu je nosio nekakvu torbu, koju je pritiskivao kvrgavom mišicom kakva se ne može videti ni kod prvaka sveta u dizanju tereta. i-Jjegova kuštrava i proseda kosa bila je preduga, a suncem opaljeno i vetrovima naborano lice odavno nije bilo brijano. Po tužnoj pesmici, koju je ponav­ ljao i šetajući ulicama i kad je pio u krčmama oko luke i po Sohou, već su ga pamtili ljudi u lokalima. Poz­ navalo ga je i nekoliko engleskih policajaca »bobija«, koji su premiš­ ljali da li da ga opomenu zbog pevanja. Četvrtog dana je već počeo da gubi strpljenje. Već je bio popio ne­ koliko čašica ruma u Krejdonu na jugu, Cizviku na zapadu i Vulviču na istoku Londona. S jednog kraja grada na drugi išao je taksijem, a onda posećivao krčme. Konačno mu je dosadio rum pa je počeo da pije džin u Sohou i dalje u lokalima prema severnom delu grada. S vremena na vreme je pevao tužnu strofu s čudnim refrenom; »Siroti mornar traži druga svog. Našao samo popaljen dom. Umro bi sam u svetu tom...

Siroti mornar traži druga svog...« - Hej, kapetane! - zovnu ga mladi policajac. - Opet tuguješ? - Helou, bobi! - odvrati mu mor­ nar i tužno se osmehnu, a zatim odgega onim svojim, medvedim ho­ dom prema parku. U Frinzberi parku spusti se na klupu, stavi torbu na kolena i još jednom otpeva svoju pesmicu. Po­ što je spustio glavu na torbu, kunjao je neko vreme. Odjednom uzdrhta. Mišice mu zaigraše i zgrćiše se. Iz torbe je čuo prigušeni glas: »Mornar je našao druga svog. Imaju sada novi dom. Gde su se sreli, na mestu kom? Mornar je našao druga svog...« Podižući kvrgavu, č^stu šaku, ve­ liku kao jorkširska šunka, mornar je stavi pred usta i zapeva kao da se odaziva, ali sada sasvim promenjenim glasom: »Usred Frinzberi parka, Srećan što čuje glas. To više nije varka,..« Još jednom ponovi stihove, a onda oslušnu. Samo vrlo pažljiv posmatrač mogao je iz neposredne bli­ zine da primeti sićušni mikrofon u ogromnoj mornarevoj šaci. Jedva vidljivi provodnik gubio se u torbi, iz koje se sada čulo pevanje kao nastavak tek sklepanih stihova:

•Čekaš li dugo? Ne idi s mesta tog, I primi pozdrav druga svog!«... Glas je bio sasvim sličan mornarevom. Namrgođeni policajac u patrol­ nim kolima slušao je preko svog prijemnika ove stihove. - Pirati! Mogu da razumem pro­ stitutke koje nose te toki-voki apa­ rate i dogovaraju se o svojim poslo­ vima. Shvatam i krijumčare koji se dozivaju. Nije mi čudno što se deca igraju tim aparatima, jer krivi su roditelji što im nabavljaju stvari koje samo stvaraju zbrku i teškoće. Ali ovo jezivo pevanje ne shvatam! - govorio je svom drugu. - Isključi aparat, ili slušaj na rezervnom talasu - odvrati hladno drugi policajac. - Već danima slušam tog mor­ nara što »traži druga svog«. Gotovo na svim dužinama emituje. Da mi je da uhvatim tog momka... Znam da je negde blizu - gunđao je prvi policajac. - Eto, ne čuje se više - reče nje­ gov kolega i zevnu. Mimo njih prođoše velika stara kola i zaustaviše se malo dalje. Vo­ zač nađe slobodno mesto za par­ kiranje i izađe. Policajci su g ib a li za njim dok je ulazio u park. - Inžinjer Braun odlazi u šetnju. Još uvek ima ta stara kola - reče policajac. - Poznaješ ga? - upita njegov drug. - Divan čovek! Kad se srušila građevina kod Ilforda, priložio je hiljadu funti kao pomoć porodi­ cama dvadeset i tri poginula rad­ nika. A eto, sam vozi tu krntiju objasni policajac. - Hil adu funti? Znaš 11 da je neki mi ioner u pakardu dao to­ liko? - Hajde, krenimo! Treba da oblđemo sektor do Edmuntona - pre­ kide ga njegov kolega. Covek za kc^a je policajac rekao da ga poznaje kao inžlnjera Kllva 4

Brauna, žurio je parkom. Osmatrao je parove koji su se šetali i zagledao svaki kutak s klupom. Odjednom ugleda mornara koji se osvrtao na sve strane. Bilo je veće pa je strepeo od sutona koji se približavao. - Same! Medvede stari! - viknu visoki. - Mllion mu besmislenih pesama! Dođi! - odvrati mornar gla­ som koji je podrhtavao. Zagrllše se snažno, kao dva borca u obračunu. - Našao sam te! Tako mi hllja^iu rumenih svitanja na južnim mo­ rima, ja sam te našao - smejući se govorio je mornar. - Samo. malo mi čudno izgledaš. Ne mogu da ocenim čega u tebi ima više-, ruma ili džina. Mirišeš na oba pića. - Nikad ih ne mešam. Do pre tri sata pio sam samo rum, a zatim samo džin - odgovori mornar. - Zato si i iznemogao. Veće je pri­ jatno ovde u parku - reče^prldošlica Spustiše se na klupu i osmotriše okolinu. Nikog nije bilo u blizini. - Pričaj, Same - reče visoki. - Imao sam toliko toga da ti pri­ čam da bi potrajalo bar za hiljadu morskih milja mirne plovidbe. A sada ne znam odakle da počnem. Više bih voleo da ti, Donalde, pričaš meni - reče mornar. - Mislim da je ipak najbolje da idemo kući - reče Donald. - Kući, kažeš? Gde je ta kuća? - Videćeš je uskoro. Nije daleko - zaključi Donald.

B i l i su to Donald Slkert, tajanst­ veni Lun, kralj ponoći i Samjuel Makferson, stari mornar i najverniji Lunov drug. Odavno se nisu bili sreli. Mornar je svojim brodom lu­ tao morima 1tek dva meseca ranije uplovio u luku Lo& Anđelesa. Tamo je od neke žene saznao šta se sve dogodilo u Londonu dok je on bio

na plovidbi. Odlučio se da odmah krio otvore, a nije ispunio podrume. otplovi prema Evropi jer je za to Voda se izbistrila i taj mir stolećima nije bio narušen. Tada sam imao nekoliko ozbiljnih razloga. Dok su se vozili pored nasipa, zamislio da tu stvorim svoje skloni­ koji je odvajao Springfild park od šte. - Ali voda... totenhemskih baruština uređenih - Dovlačio sam naročite pla­ da izgledaju kao ukrasna jezerca, stične komore. Vazduh ubačen pod Lun je pričao: - Tu pod vodom trećeg jezera velikim pritiskom istisnuo je vodu. Posle sam u podrumima ugrađivao uredio sam novo sklonište. - Pod vodom?! - začuđeno ploče izlivne po mojim nacrtima u jednoj fabrici. One hermetički zat­ upita mornar zureći u jezerce. - Da, baš pod vodom. Tu se pre ^ varaju svaki milimetar. - Ali kako se ulazi u te po­ četiri stotine godina nalazio dvorac ‘ moćnog Džeka Cubema. Bio je^ sa­ drume? - Kupio sam četiri kuće, iz kojih građen na ostrvcu. Tada je London bio blatnjavo naselje uz obale sam sproveo naročite široke cevi Temze. Dok je grad bio mali, nivo do ulaza u podrume. Sagradio sam vode-u baruštinama oko Lie bio je i lažna skloništa, pa i kad bi Ineko niži. Što je grad više rastao, vode otkrio te ulaze, ne bi saznao da se Lie su sve teže oticale i dvorac na može i dalje do sredine jezerca. Do­ ostrvcu je tonuo - objašnjavao je dao sam sistem ventilacije, doveo vodove za električnu struju, priklju­ Lun. - Ali kakve veze sve to ima s tvo­ čio se tajno na nekoliko javnih tele­ jim skloništem? fonskih linija i dovukao potrebnu - Ima. Tu je izgrađen nasip i ba- opremu... TJiištmg su sužene i pretvorene u je­ - I sve si sam napravio? zera. Znaš za rezervoar kod Vud- Samo sam postavljao gotove lenda i svih trinaest jezera od njega delove. Za svega šest meseci napra­ dovde. Grad ih je polako stezao i vio sam vrlo udobno sklonište. Ima uokvirio građevinama. i rezervni izlaz kroz vodu. CaJi se - A ti smislio i izgradio jednu po tuda može ući i naročitim čamcem, sredini? koji se potapanjem pretvara u mali - Gotovo si pogodio. Po sredini i batiskaf - objašnjavao je dalje pod vodom. Lun. - Misliš li da sam poblesavio - A te cevil... Jesu li one do-’ tamo pod vetrovima na okeanu? voljno široke. Da se ja ne zaglavim - Saslušaj^ me, stari moj! Slu­ u njima? - brižno upita Makferčajno sam našao neku staru knjižu- son. rinu u biblioteci u kojoj je bio i plan - Mislio sam na tebe. pa čak i na potopljenog dvorca Džeka Cubema. mogućnost da se ugojiš još kojih Shvatio sam da su ispod dvorca bili pedeset funti — smejući se odgo­ i2građeni ogromni podrumi, u koje vori Lun. je voda polako prodrla. Uzeo sam Tada stigoše pred staru i neu­ opremu i jednom prilikom zaronio glednu kuću, u čijem prizemlju je tamo. Otkrio sam dve podrumske bila ugrađena nova garaža. Vrata dvorane i nekoliko tamničkih će­ se automatski otvoriše na jedva lija, ostave za piće i hodnike. Ćak čujni signal naročite sirene Lunosam našao i nekoliko boca gustog i vih kola. Uvezoše se unutra Lun pitkog vina. pažljivo namesti točkove automo­ - Zar nije bilo vode u podru­ bila na tačno predviđena mesta Pri­ mima? - upita mornar. tisak oslobodi široki kapak na - Naravno. Ali ta voda je bila bi­ podu i ukazaše se metalne stepe­ stra, jer se nije kretala. Mulj je pre­ nice.

Oni šidoSe, a Lun poKrenu kom­ ' Makferson« zbaci prljavo odek) i presor, koji opet povuče kapak. pusti vodu u ogromnu kadu ozi­ Usput je Makfersonu objašnjavao danu uglačanim granitnim ploči­ kako se rukuje mehanizmima. Na­ cama. Frktao je sav u sapunskoj đoše se u komori duboko pod zem­ peni i zatim se dugo tuširao pevuljom. Odatle je vodio novi tajni pro­ šeći pesmicu koju je ponavljao pre­ laz, thodna četiri dana. - U slučaju da se ne postupi Iz kupatila izađe obrijan i um­ tačno po šifri, mehanizam prekida otan u meki čupavi ogrtač. Osetivši cev, odvlači je odavde i puni vodom. miris pečenog mesa, viknu; Signali javljaju da je otkriven ovaj - Ako još izneseš i bifteke... ulaz... onda si čudotvorac. - Jadna moja glavurda! Koliko toga mora da se zna! - uzdahnu mornar. Sagnuti su išli kroz elipsastu cev. V e č era li su ćutke. Tek pošto od­ Uskoro se nađoše u širokom hod­ loži nož i viljušku i maši se čaše niku kojim stigoše u veliku prosto­ vina, Makferson reče: riju uređenu kao luksuzni salon za - Upravo sam zaključio da sam pametan momak. dnevni boravak. - Ovde je vazduh sasvim ugo­ - Iznenađujeđ me - nasmeja se dan. Lakše se diše nego tamo u Lun. parku. Kako si to izveo? — upita - I sam sam se iznenadio... Eto, Makferson. mučilo me nešto. Danima lupam ’ - Sistem cevi, prečistača vaz- glavu oko toga da li da ti govorim o duha, ventilatora i kompresora... tome ili da ćutim. I nisam mogao da Dosta je- jednostavno. Regulacija se odlučim. Pola dana sam bio ža normalnog pritiska, pogodna tem­ jedno, a pola dana za drugo rešeperatura i umerena vlažnost prečiš­ nje... Ali dok sam se muvao tamo u ćenog vazduha - odgovori Lun odu­ kupatilu shvatio sam šta treba da stajući od namere da preciznije ob­ uradim. I, milion mu ljubavnih jada, jasni mornaru kako se sve to uopšte se više ne kolebam ni koliko riba da sa suvog skoči u vodu - pri­ postiže. - Ali kupatilo svakako nemaš. čao je Makferson. - Budi malo jasniji? — upita Kroz kanalizaciju bi ti prodrla Lun. voda - primeti Makferson. - Nisi pogodio?... Tamo u ormaLun ga odvede do prostranog i nima? Pogrešio sam i otvorio onaj udobnog kupatila. - Naročite pumpe izbacuju ot­ na suprotnom zidu. Tamo su ženske padne vode bez teškoće. Snabde- haljine. Eto u čemu je mudrost. - Pa šta onda? vene su filterima koji sprečavaju Ništa... Samo sam ih za trenu­ da na površinu vode ispliva neki slučajno bačen papirić, ili otpadak, tak osmotrio. Divne, skupe i... - I šta još? koji bi skrenuo pažnju na to da se - Zaboravio si da skineš oznake nešto neobično dešava ovde na sre­ krojača. dini jezera - objasni mu kratko, a - I šta iz toga zaključuješ? zatim mu pokaza ormare s vešom, - To je određeni krojač... Tamo ubrusima i odelima. je odlazila... Pogodi ko! - Otkud ta odela, kao da su - Ti nisi morski \ojk, nego moja?! - začudi se Makferson. morska lisica! - Tvoj krojač je imao meru, pa - Nema toga. .. Nema morske li­ sam naručio sve što bi moglo da ti sice. Ja znam, dečače. Sve sam shva­ zatreba - odgovori Lun i izađe. tio. Imam i adresu. Javiću joj da

dođe. Ura za Džejn - smejući se Donald Sikert je ćutao gledajući užviknu moniar i odjedriom- ispi p»€fd sebe.. N ije skrivao tugu. Očeki­ vao je da mornar nastavi, ali Makvino. - Varaš se, Same. Sve to je Džejn ferson je lukavo ćutao. već ranije naručila. Ja sam isplatio - Ti ipak imaš mozga u toj gla­ vurdi .. I ne iznenađuje me što je to i uzeo... - Ja nisam zarđali stari brod. tako... Ali sada pričaj, čoveče! Haljine su sašivene po poslednjoj reče konačno s nestrpljenjem Lun. modi... Ha! Sta sad? Čitam te kao - Obećao sam joj da je neću spo­ navigacionu kartu. Nadao si se da minjati pred tobom i odmah sam se će se Džejn vratiti. Kupio si za nju pokajao. Sad znam da žene pone­ sve što može da zatreba, kao i za kad treba i slagati, ako je to u njiho­ vom interesu. mene. - Š t a ona radi? - Možda je to za neku drugu - Fauna i flora Kalifornije... ne­ smeškao se Lun. - Samo Džejn uživa tvoje povere- što kao Eskimi... - Enzimi... nje. I ja naravno. - Da, to! ... Nosi ime Dženi Ba- Dobro... O čemu si to odlučio ning... I zabrinuta je zbog nečeg što da govoriš? je saznala. ~ O njoj! - Da nije u kakvoj opasnosti? - Video si Džejn? - Nije to... Ona se kreće u nauč­ - Deset dana sam je viđao. Sa­ tima smo šetali po Los Andelesu, nim krugovima i slučajno je čula Pričali... Mnogo smo pričali... A da izvesni Valfred Bornšojer hoće što je lepa. Lepša je nego ikMa. da zatruje svet. Radi sa biohemijsMorao sam da joj obećam dsf'^i je M m otrovima... Nekakve strahote sprema. A tamo neka špijunska or­ neću spominjati. ganizacija NSA... I to si joj obećao? Nacionalna agencija za sigur- Jesam... Sta sam mogao? Tako je tužno gledala onim svojim div­ aiost. nim očima. Uvek usamljena... j i D a . . . Oni hoće da ga dovuku preko okena da bi došli do tih straš­ Samo na nas misli i radi... Listovi biljaka... korenčići... bu­ nih otrova. Džejn mi je o tome napričala prave strahote. A ona nikad bice. .. špiritus... epruvete^J/v ne izmišlja, ti to dobro znaš. - Mislio sam da si shvatio moje - Je li Džejn rekla da bi trebalo razloge... Baš zato što je volim, po­ da pogledam čime se bavi Bornšo­ kušao sam da izađem iz njenog ži­ jer? vota. Sve te opasnosti... Skrivanje i - Rekla je da bi nešto trebalo... borba.'.. - reče Lun i uzdahnu. Molila je da te o tome obavestim, ali - Tako mi svih mora i okeana, ti da ne spominjem nju. Ona veruje si čudak. Sve što ženi treba na da ti znaš nešto o Bornšojeru. svetu, jeste da voli i bude voljena. A - Ponešto... On je. u stvari, pod ti hoćeš... I ne znam šta hoćeš... stalnom prismotrom. Oko njegove Mašine... gasovi... točkići... epru­ kuće i laboratorije su prikrivene vete. .. Dobro, sve je to velika straže. U toku ijata taj Nemac je nauka, ali tebi je potrebna i ona... stvarao užasne otrove i isprobavao Potrebna ti je Džejn Vitington sa ih na ljudima u koncentracionim svojim umilnim glasom, mudrom i logorima - pričao je Lun zamiš­ božanstvenom glavicom, dugim no­ ljeno. gama kakve ni pre ni kasnije nisi - Zašto nije osuđen kao zloči­ video... Eh, kako sam se obradovao nac? - upita mornar. - Nekome je bilo potrebno nje­ kad sam shvatio da je još uvek želiš govo znanje... Već dvadeset godina - zaključi mornar.

radi ovde za vojsku... U naučnim krugovima hemičara pominje se u vezi sa upotrebom meskalina i otrova za izazivanje ludila — odgo­ vori Lun. Makferson je zatim dugo pričao o Džejn Vitington. Tobože neho­ tično nekoliko puta je ponovio njenu adresu, pa čak i broj telefona na ime Džejn Baning u Los Anđelesu. Znao je da će ih Lun zapamtiti. Zatim je ukratko ispričao o svojim lutanjima oko Havajskih ostrva i Aleuta. Konačno Lun reče; - Ti si umoran. Spavaj i dobro se odmori. Zatim mu pokaza uređaj za hitnu radio vezu i uključi pozivne signale uz Makfersonov ležaj, a zatim ob­ jasni da će otići u klub hemičara zbog nekog razgovora. - Pogledaću malo i oko laborato­ rija u Hiter Grinu. Tamo je i Bornšojer - zaključi zatim i krenu da se spremi. Stajao ]e neko vreme zamišljen, a onda uskim hodnikom pođe do spremišta oružja i opreme za ak­ cije. Na jednom kožnom koferu bila je prikačena ceduljica sa tekstom; »Sistem Klajtona Hatna« Ko U Engleskoj ne zna za slavu britanskog pilota Klajtona Hatna, čiji izumi su u drugom svetskom ratu pomogli mnogim zarobljeni­ cima da pobegnu iz nemačkog ropstva? Dao je ideju da se prave uniforme, koje kad se izvrnu post­ anu civilno odelo. U vezice za cipele utkao je čeličnu žicu, koja je bila odlična testerica za rezanje metala, U muštikli je ugradio sočiva i pret­ vorio je u odličan dvogled. Naizgled obično pero bilo je vazdušni pištolj, za koji se gramofonska igla mogla koristiti kao kuršum. Napravio je mali paket u kome su bile mlečne tablete, koncentrisana hrana, pake­ tić šibica, mape Nemačke i Fran­ cuske i još mnogo korisnih, minija­ turnih stvari. Na kutiji su bili ugra­ đeni sat i kompas. Hatnove radio stanice bile su ugrađene u šahovs­ 8

kim garniturama, a svaka figura bila je lampa, ili neki važan deo. Tada još niko nije mogao da na­ pravi sićušne radio-uređaje, jer još nije bilo tranzistora. To su bile Hatnove ideje i njegovi pronalasci. Ali ono što je Lun imao u svom nevelikom koferu razliko­ valo se od pronalazaka i oružja slavnog pilota isto kao prvi avion koji je poleteo od modernog nadz­ vučnog aparata s hiljadama in­ strumenata. Istina, i Lunovi uređaji ličili su na obično pero. pertle, ciga­ retu, kutijicu šibica, dugme, ili ne­ što slično. Ali iza svakidašnjih pred­ meta su se krila prava čuda mikrotehnike. Dugmad na njegovim speci­ jalnim odelima bila su pravi arse­ nal oružja Neka su predstavljala rezervoare uspavljujučih gasova, druga su krila mikrofone i odaši­ ljače, ili su bila prave ručne gra­ nate velike razorne moći. Samo Lun je znao šta sve skri­ vaju ostali delovi odeće i kako sve može da iskoristi svoje cipeie na nogama Ko bi mogao da nasluti da je tkanina njegovog odela nepro­ bojna za kuršume običnih revol­ vera i da su obične tamne neočari noću savršeni uređaj za osmatranje u mraku. Suviše duga bi bila lista pred­ meta i pronalazaka koje je Lun jed­ nostavno nazvao sistemom Klaj­ tona Hatna U stvari, bio je to novi sistem Donaida Sikerta, odnosno Luna, kralja ponoći. On sam se po­ nekad sa osmehom sećao nekadaš­ njih svojih pronalazaka: noža uz podlakticu, sečiva u kaišu za pantalone i raznih gasnih uređaja za uspavljivanje. Sada, je ceo svet znao za takve stvarčice. A li nova Lunova oružja bila su najvećim delom čak i po ideji nepoznata, savršena sredstva. Opremljen za noćni izlazak uzeo je još i svoj automatski revolver. U slučaju da padne u nečije ruke, mogao je lakše savladati napadača koji bi, oduzevši mu revolver, sma­

trao da je stvarno i razoružao pro­ tivnika. Bližila S8 ponoć kad j e izašao iz garaže vozeći se u svom naizgled starom i običnom automobilu, koji je u stvari bio savršenstvo tehnike s motorom od pet stotina konjskih snaga i neprobojnim gumama na točkovima. To fantomsko vozilo moglo je u jednom trenutku da promeni izgled, boju i broj, ili da neošte­ ćeno prođe kroz podebelu gredu kakve rampe. Moglo je da posluži i kao soba s udobnim ležajem za spa­ vanje. ili garderoba za brzo prerušavanje. Neprobojna stakla i speci­ jalnim čelikom ojačana karoserija činili su da je ovaj neugledni auto­ mobil bio pravo oklopno vozilo.

II U

Hiton Grin je stigao odmah posle pola noći. Iako je leto tek po­ čelo, već je bilo sparno. Naročito e to smetalo Lunu obučenom u odelo koje je samo po izgledu odgovaralo ovoj letnjoj noći. U njemu je bilo su­ više toplo. Lun se proveze pored bloka labo­ ratorijskih zgrada i uzgred sve os­ motri. Primati uniformisane stražare na viglovima zida koji je ogra­ đivao prostor. Zađe za ugao i osmo­ tri dve obične manje kuće i jednu luksuzno gra,đenu u obliku vila zva­ nih »grinstigrin«. Doktor hernije Nemac Vilfred Bornšojer bio je poznat u krugo­ vima istaknutih hemičara pre svega zbog priča koje su se ispre­ dale oko njegove ličnosti. Mnogi izvrsni hemičari nisu imali ni najoskudnije laboratorije za istraživa­ nja. niti su se mogli koristiti nekim od postojećih. A Bornšojer je posedovao jednu od najvećih u državi. Pričalo se da je ovaj stari naučnik u stalnom prikrivenom zatoče­ ništvu. koje je prihvatio da ne bi bio izveden pred sud za ratne zločine.

Međutim, govorilo se da se nije mnogo promenio. Još uvek je sma­ trao da je najveći domet ljudske lič­ nosti držanje ostalih u strahu i pu­ noj pokornosti. Sve te priče o Bornšojeru s vre­ mena na vreme dopirale su i do Luna, Ali tek Maki'ersonova vest da neko želi da ga otme i odvede uči­ nila je da se Lun odmah odluči za akciju. Zaključio je da je »grinsti­ grin* kuća stalno prebivalište sta­ rog Nemca. Opisi do kojih je došao kroz razgovore se,svim su odgova­ rali onom što je \’ldeo. Lun nađe mesto za parkiranje u obližnjoj ulici i vrati se pešice. Idući uskim trotoarom stare ulice i držeći se senke drveća koje je raslo ispred niskih kuća osmatrao je pri­ laze. Već je znao da je gotovo nemo­ guće dospeti neprimećen do kuće. Zato se odluči za jedan od svojih tri­ kova Vrati se u automobil i spusti zastore uz zadnje sedište. Iz jednog pretinca izvadi kutiju sa nekakvim papirima. Odabra koverat za tele­ grame sa čvrstim omotom. Proveri da li je u njemu dobro sakriven mi­ nijaturni lisnati mikrofon s tankim uređajem za emitovanje. Proveri kako funkcloniše. a zatim na pa­ piru za telegrame, naročitim metal­ nim slovima otisnu reći: »Molimo za uputstva za četvrtu fotosintezu. Opasno je da ceo pro­ gram propadne. Laboratorija N. 7. Cizvik«. Iznad teksta napisa adresu Vilfreda Bornšojera, Sve je i^ledalo sasvim autentična Štambilj pošte je nosio novi datum, a bili su od­ štampani i čas i minut prijema Lun stavi na glavu poštarsku kapu i o rame obesi torbu sličnu onima koje nose poštari. Zatim požuri prema ulazu u dvorište naučnikove vile. Pozvoni i sačeka Vrata se otvoriše i naoružani stražar površno osmotri tobožnjeg poštara - Hitan telegram - reče Lun i pruži koverat s providnim delom za adresu. 9'

- Ni ja ne razumem - produži Stražar uze telegram i pogleda adresu. , Bornšojer. -r Ipak bih požurio dst se - Došli ste pešice? - upita za­ stvar okonča Sve spise sanri sredio tim. kako treba. Posle nekoliko trenutaka Bornšo­ - Kako bih stigao? Parkirao sam iza ugla. Tu u blizini treba da jer zaključi; - I ja mislim da to bude odmah. predam još jedan telegram. Neka tužna vest... - mirno odgovori Lun Možete li za jedan sat?... Odlično. Biću spreman. Obratite pažnju na i pruži lažnu knjigu za potpis. Stražar poče da pipa džep na svo­ moj štap... Da, kako smo rekli... joj bluzi, ali mu Lun brzo pruži Požurite. Čulo se spuštanje slušalice, a za­ svoju olovku i ovaj potpisa da je pri­ tim koraci i šuštanje papira, škripa­ mio telegram. - Videli ste oznaku »najhitnije«? nje nameštaja i kvrcanje bravica. Lun promeni prijemnik i uključi Hoće li telegram biti sigurno svoj džepni Sićušnu slušalicu stavi uručen? - upita zatim. - Da, svakako. Gospodin Bornšo- u uho, a poput dlake tanki provod­ jer još nije legao. On radi do kasno nik zadenu pod ovratnik i dalje do u noć - odgovori stražar i zatvori džepa. Zatim izađe - Znate li i zak­ ljuča automobil. Opet je b io -^ lo vrata. Lun se vrati u automobil i uključi glav i bez poštarske torbe. Pope se prijemnik. Cuo je kako Bornšojerov na zid dvorišta preko puta »grinstisobar preuzima lažni telegram i grin* vile. Pred njim je bilo jedno kako ga odnosi uz stepenište. Začu drvo koje ga je zaklanjalo. Razmiš­ se okretanje ključa. To je značilo da ljao je kako da prodre u vilu. Odatle naučnik radi iza zatvorenih vrata, je video dvorište vile i stražara što je Lunu bilo čudno s obzirom na pred njomu Ugleda i gojaznog čoveka od čijeg sjajnog ć e la v ^ tesva obezbeđenja i stražu. - Sta želiš, Jos? - upita promu­ mena se odbi svetio sijalice iznad vrata kli starački bas. Stražar se ukoči, a naučnik poče - Telegram za vas, gospodine da šeta dvorištem čas izlazeći iz odgovori sobar Jos. kruga svetla a čas se vraćajući do Čulo se ponovno zaključavanje stražara. U ruci je imao štap i osla­ vrata, a zatim šuškanje papira. To njao se na njega teško koračajući. je Bornšojer čitao telegram. Začu Sve je to trajalo više od dvadeset se psovka na nemačkom i Lun se minuta, a tada se začu šum motora osmehnu. Čekao je šta će se dogo­ velikog crnog mercedesa, koji se diti. Začu se zujanje telefonskog zaustavi pred samim vratima u brojčanika i posle dugog čekanja ogradnom zidu vile. Jedan muška­ neko odgovori. Lun nije mogao da rac hitro izađe iz kola i pozvoni. Po­ ^:uje reći pozvanog, ali je sasvim javi se stražar i upita gosta šta želi. jasno razumeo svaku Bornšojerovu. Tada se dogodi ono od čega se - Halo, prijatelju! Morao sam da te Lun trže iznenađen i neodlučan šta zovem - reče Bornšojer i zastade. da učini. Poznavao je taj mukli pra­ Njegov sagovornik mora da je sak sličan onom koji se čuje pri rekao nešto kratko. naglom vađenju čepa iz flaše. - Slutim neke komplikacije. Pre Pridošlica samo gurnu stražara. nekoliko minuta dobio sam čudan smrtno pogođenog kuršumom iz telegram - nastavi Bornšojer. revolvera s prigušivačem. Telo Sada ću ga pročitati. pade u dvorište i ubica uđe zatvara­ Lun je slušao poznate reći, koje je jući vrata za sobom. pre svega pola sata štampao tu u Lun slučajno pogleda k mestu gde je šetao Bornšojer. Vide ga automobilu. 10

kako prilazi dnigbni stražitru i za svoje godine neobično hitro vadi revolver. Stražar ustuknu, ali ga kuršumi pogodiše. Pucnji se nisu čuli, ali se videlo oružje iz koga je čovek pucao. Baš tada posetilac stiže preko dvorišta i mahnu Bornšojeru. Njih dvojica odvukoše stražara u mrak, a zatim mirno uđoše u kuću. Lun se odluči da i sam pođe un­ utra. Siđe sa zida i držeći se senke ukoso stiže do crnog automobila. Pre toga primeti senku koja kliznu između drveća malo dalje. Nije se mogao prevariti, iako je samo za trenutak mogao dobro da osmotri nepoznatu osobu. Bila je to vitka žena. On pođe k mercedesu i htede da ga obiđe prilazeći vratima. - Kuda vi to? - oslovi ga neko iz automobila. Vozač je bio spustio staklo i gle­ dao iz automobila. Spusti se i zad­ nje staklo, pa se i otuda pojavi ne­ čija glava. - Baš dobro što tu ima nekog reče Lun i priđe. - Ne mogu da nađem kuću u kojoj radi moj pozna­ nik Jos. Je li ovo vila izvesnog go­ spodina ... ? Zaboravio sam kako mi Jos reče da se taj naučnik zove. - Zar ne vidite da je ovde zabra­ njena zona? Noću ne možete ući. Straža će vas uhapsiti. Bolje idite na spavanje i dođite danju - odgo­ vori vozač. Lun je stajao sasvim uz kola i os­ lonivši ruku na spušteno staklo. Mađioničarskom veštinom ubaci u njih nekakav sićušni predmet, koji je do tada stezao među prstima. Bio je to odašiljač s mikrofonom sas­ vim sličan pikavcu cigarete. - Znate onda za neki hotel u bli­ zini? - nastavi Lun da ispituje. - Odlazite, čoveče! Ili možda že­ lite da se pozabavimo vama onako kako vam neće goditi - odvrati sada čovek sa zadnjeg sedišta pretećim glasom i mršteći se ljutite. -- Zao mi je... Oprostite -- tobože zbunjeno odvrati Lun i pođe dalje.

Sada je slušao prijemnik. Mešala su se dva razgovora. Prijemnik je na istoj dužini primao glasove iz Bornšojerovog kabineta i one iz automobila. - Mikrofilmovi su u mom štapu, a sve spise sam spalio. Ne želim da ostavim svoje formule Englezima koji me dvadeset godina drže kao da sam rob. Jedva su mi dozvolili da imam svoj tei.efon za gradske razgovore. Jedno ’/reme su ga pris­ luškivali. Protestvovao sam i pre­ stali su. To je noćas vredelo - go­ vorio je inženjer doktor Bornšojer. - Treba li još nešto da ponesemo odavde? - upita nepoznati glas. - Imam nekoliko dragocenih predmeta u većem koferu i novac u torbi. To je sve - reče Bornšojer. Ćulo se pomeranje kofera. - Taj prolaznik mi se nije svideo - reče čovek u automobilu. - Bolje bi bilo da smo ga poku­ pili - dodade drugi. - Nezgodno je bilo ovde na ulici... Možda bi vikao i uzbunio susedstvo. - Što ne dolaze? Trebalo bi da smo već daleko. - Valjda će biti sve u redu. De­ beljko je spor pa zato Bak još nije ovde. - Hoće li sve biti u redu tamo u Grejsundu? - Nadajmo se da hoće... Evo ih dolaze. Ćulo se kako se zalupiše vrata automobila, a Lun pokrenu motor svojih kola. Krenu polako i izlazeći iza ugla ugleda kako mercedes ne­ staje prema istoku. Iz pobočne ulice projuri mali sportski MG i uputi se pravcem u kome je otišao merce­ des. Za upravljačem je bila neka žena. Krajevi marame kojom je bila povezala kosu vijorili su iza njene glave. Stvari se komplikuju, pomisli Lun. Ko Ii je sad ova? Izgleda da otmica nije ni prava otmica ni do­ voljno diskretna. On potera kole dalje trudeći se da čuje delove razgovora. Dosti11

gavši potrebnu brzinu, motor mercedesa je ravnomernije i tiše radio, pa se razgovor bolje čuo. - Ima li izmena u planu? upita Bornšojer. - Nikakvih. Srećom, brod je tu još od juče i spreman je da isplovi. Sklonište je izvrsno i ni svi poli­ cajci sveta ga ne bi otkrili. Do Pa­ riza ćemo putovati nesmetano. Dva dana odmora i dalje ka istoku pričao je ubica koji je ulazio u vilu. - Dakle, tajno ću posetiti otadž­ binu. - Tamo će vas tobože otkriti, nastaće režirana afera i vi ćete ne­ stati. Kad se. nađete u Sjedinjenim Državama, niko neće moći da nam prebaci da smo umešali svoje prste. Otela vas je neka organizacija iz Nemaćke, a posle ste pobegli u Ameriku - smejao se Bornšojerov sagovornik. - Lukavi ste vi momci! Strašno ste lukavi - odvrati Bornšojer. Tada se začu nekakvo krckanje i Lun opsova. Neko je slučajno naga­ zio prislušni uređaj i omot mu je pukao. Nežni delovl su polomljeni i više nije mogao da funkcionlše. Uskoro je Lun bio načisto sa tim. Veza je bila prekinuta. Od vile su se udaljavali suviše brzo 1 Lun stiže samo da čuje sobarevu kuknjavu: - Bože moj, šta se dogodilo! Ni telefon ne radi. Stražarl su mrtvi! Moram zvati... Moram... Zujanje u prijemniku se pojača i Lun shvati da više neće čuti ni šta se događa u vili, gde je u korpi za otpatke ležao bačeni omot tele­ grama. Uskoro, u daljini Ispred sebe ugleda svetla sportskog automo­ bila. Požuri 1 poče da ga pristiže. Obiđe ga i stiže mercedes. Obiđe 1 njega, a zatim na prvom zavoju pri­ tisnu nekoliko dugmadi. Crna boja automobila se pretvori u sveUoslvu, a broj nestade i ukaza se novi, koji kliznu na mesto prvog. Lun stavi beretku na glavu i zalepi komadić 12

flastera blizu ugla usana. Izvuče pramen kose ispod beretke i stavi naočari sa staklima bez dioptrije. Sada je izgledao sasvim drugačije. Pusti da ga mercedes stigne i malo se pomeri do ivice puta. Kola ga oblđoše prilično velikom brzinom, ali Lun nije mnogo zaostajao. U ogle­ dalu je video da neznanka Istrajno prati begunce. Pogledavši^u nebo Lun primeti da se s istoka javlja zora Uskoro će svanuti. Mercedes se približavao Grejsundu, ali pre gradića skrenu levo na uski put i nestade Iza stenja koje je na tom delu bilo rasuto sve do obale zallva. Lun pogasi svetla, jer je već bilo vldnije. Mercedes se kretao ka uvali naspram krajnjeg levog ostrvca. Lun poveze malo udesno nameravajući da uvali priđe okolo. Među šlbljem opet promeni izgled i broj kola, a zatim se osvrnu. Levo od njega video se deo puta kojim su beguncl bili prošli. Sada tu ugleda sportski MG, mada su 1 na njemu bila pogašena svetla. Pošto ostavi svoja kola u zakleriu, Lun pođe pešice. S jednog mesta ugleda mercedes i dva čoveka iza jedne stene. Uski put je naglo skre­ tao, a iza stene je nešto ležalo na tlu. Bilo je očito da su begunci primetill uhodu postavili su zasedu. Lun požuri. Tada vide da iza ostrvca munjevito izađe motorni čamac, koji pristade uz obalu baš kad MG uđe u zasedu. Već se uve­ liko razdanjlvalo. Lun vide kako dva čoveka uskočiše u čamac, a druga dvojica se baciše na izne­ nada zaustavljeni MG. Lim potrča 1 stiže da vidi nešto vrlo čudno. Devojka se borila s na­ padačima. Zameihnuia je ručnom torbom 1 prvi napadač poče da maše rukama, kao da hvata ne­ kakve nevidljive grane. Ali onaj drugi j© već držao devojku oko ra­ mena i vukao je Iza kola. - A-ha! Lepljive trake. Kakva veština! - vikao je napadač vukući devojku.

Jedva deset inča duga suknja po­ digla joj se -uz bedra, otkrivajući vitke skladne noge. - Ostavi me. grubijane! Kazniću te... Jaoj! - vikala je devojka. Napadač je baci na zemlju tako nemilosrdno da je bilo očito da joj želi smrt Zatim je gurnu iza auto­ mobila i krenu da sedne za uprav­ ljač. Lun shvati da hoće, onesvešćenu, da je pregazi. Za to vreme prvi napadač je kidao nekakve tanke trake, koje su mu se lepile po licu i rukama. - Pomozi mi - pozva on ljuti to. - Čekaj da smirim ovu zmiju — odvrati drugi baš u trenutku kad se pojavi Lun. - Podignite ruke i ništa ne poku­ šavajte da učinite! - reče Donald Sikert onim svojim mirnim, ali su­ gestivnim glasom. Covek za volanom poteže revol­ ver i opali nekoliko puta bez raz­ mišljanja. Lun zakloni lice levom rukom u rukavici, a desnom povuče obarač. Zločinac klonu na volan pri­ tisnuvši sirenu, koja zaurla. Trakama ulepljeni napadač beše uspeo da izvuče svoj revolver i nas­ loni ga na Lunova leđa. - Baci oru^e i okreni se - na­ redi on stojeći ulepljen još neuklonjenim tankim, ali suviše čvrstim trakama Lun posluša i ne mogade da se ne nasmeje položaju napadača. - Upetljan k8w> pile u kučine, zar ne? - reče Lun. - DaJde, tako? Noćni posetilac. Kako si samo stigao ovamo pre nas? Za nama nisi vozio - reče spetljani napadač. - Baci tu igračku jer treba da pomognemo povređenoj dami reče Lun. - Pucaču na prvi tvoj pokret. Ne mrdaj! - odvrati nepoznati. Videvši cev revolvera uperen u svoje grudi, Lun pođe napred. Nepomati stiže đa opali, ali uzalud. Lun mu istrže revolver, ali se i sam ulepi i jedva se oslobodi lepljive

trake. S interesovanjem pogleda čudnu stvar i odmahnu glavom u znak da nije loše. - Kako je moguće?... Do sto đa­ vola. .. Prokleti čudak. - psovao je nepoznati grčeći se i ponovo se upetljavajući u lepljive trake. - Smiri se i sedi - naredi Lun. Zatim podiže svoj revolver i uperi ga u nepoznatog. Zatim dn^om rukom dohvati devojku oko vitkog struka i podiže je sa zemlje. Video je na njenim rukama i nogama ne­ koliko povreda od pada na kame­ nje. Lun je prebaci na zadnje sedište kola. Iz džepa izvuče nekakav kalemčić od koga se odvi jedva vidljiva čelična žica Njome uveza zaroblje­ nika - Seče me. čim se pokrenem požali se nepoznati. - Zaklaće te i kad brbljaš, ako ne budeš miran kao pokojnik - odgo­ vori Lun završavajući vezivanje. Zatim mu deide znak da pa^jivo uđe u automobil Pri tome mu pomože, a zatim izbaci leš ubijenog. U spremištu na vratima automobila napipa krpe i mali crveni ubrus. Prvo krpama, a zatim ubrusom ukloni krv sa sedišta i volana i ko­ načno sede. - Kuda je otišao Bomšojer? upita Lun zarobljenika - Ne znam nikakvog Bomšoje r a .. Ja ništa ne znam - odgovori zarobljenik. - Znaćeš - dodade Lun vozeći prema mestu gde beše sklonio svoja kola U njih prenese prvo devojku, a zatim natera zar^ljenika da se onako uvezan i ulepljen polako premestL Motorni čamac je bio nestao, a neki brod je odlazio prema susednom ostrva Jutarnja izmaglica nije dozvoljavala da se vidi i pročita ime nepoznate^ broda. Lun se okrenu zarobljeniku gleda­ jući ga pravo u oči Ovaj nije ni slu­ tio da se nalazi p r ^ bipnotizerom 13

koji će mu ugasiti Vol}u i želju za otporom i Icome će se ispovedati kao svom župniku. Govorićeš sve što znaš... Taćno i bež ustezanja.. Treba da govoriš... Hoćeš li govoriti samo istinu? - ponavljao je i pitao Lun. - Govoriću... istinu - reče za­ robljenik tiho, sklapajući oči. ~ Kuda odlazi Vilfred Bornšojer? - pitao je dalje Lun. - U Francusku... Pariz... - Gde će biti sklonište? - Jedna kuća u predgrađu Panten. - Koja kuća? - Ne znam... - Kako se zoveš? - Fred Karter. - Sta radiš u Londonu. - Tajni agnet... - Ciji?

- Grupe Baka Slejtera. - On je otišao sa Bornšojerom? - Da... otišao... Lun za časak ućuta jer mu se uči­ nilo da je devojka otvorila oči. Posmatrao ju je neko vreme. ali ona je samo tiho disala i ne pomerajući se. - Ko je ova devojka? - pitao je dalje Lun. - Ne znam. - Zašto ste je napali? - Uhodila nas je... ~ Kako se zove? “ Ne znam. ~ Za koga radi? - Za svoj račun... Bar tako kaže... Lun je pokušavao da još nešto sazna, ali sve je bilo uzalud. Zato pokrenu motor i poveze automobil prema napuštenom mercedesu. U njega premesti zarobljenika i veza mu noge. Zatim ga oslobodi hip­ noze i bez objašnjenja poveze devojku prema Grejsundu. Nadomak gradića uz obalu, devojka se po­ krenu. - Ko ste vi? - upita ona nameštajući se na sedištu. U

- Uzmimo da sam prijatelj... 7k>vite me jednostavno: čika Kliv odgovori Lun. - Baš ste mi vi čika! Dobro, Klive! Kuda me vozite? - Do najbliže bolnice. Treba vam lekarska pomoć i nega - Mislim da nije tako tragično. Nekoliko ogrebotina i čvoruga na glavL - Kako se zovete? - Jednostavno: teta Morin. Lun se glasno nasmeja. Osvrnu se da bolje pogleda veselu »tetu«. - Zaustavite da pređem kod vas - reče Morin. Lun zaustavi kola. Ona hitro i lako kliznu preko naslona i ne po­ mišljajući na to da postoje vrata. - Imate li malo alkohola i fla­ stera? - upita ona zatim. Lun otvori kasetu na levoj strani i pokaza joj kutiju s zavojima i lekovima. Ona brzo i vešto očisti ogrebo­ tine i stavi flastere na njih. - Lekar, bolnica i sve slično ot­ pada. Šta ćete sa mnom sada, priv­ lačni spasioče? - upita Morin. - Prvo ćemo obavestiti policiju o otmici inžinjera Bornšojera, kolima na obali i lešu čoveka iza stene odgovori Lun. - Mene ne spominjite. Dosta je što će propasti moj automobil. - A ko ste vi u stvari? - Neću da vam kažem. Ja sam izvesna Barbarela. Dosta vam je to da znate. - Niste valjda ona Barbarela o kojoj se u poslednje vreme toliko piše? - Možda jesam... Pa šta onda? - Čudno »uzimanje« para, iščeza­ vanje nekoliko divnih kolekcija nakita, nestanak blagajne ključara oružja... Još im a .. Da, spominju se i dve slike starih majstora., ne­ kakva skupocena zbirka maraJia.. Valjda ne nosite sve te grehe na svo­ jim lepim plećima? - smejući se nabrajao je JLun. - Preterivanja! Ali znajte da sam opasna Braniču se ako ste polica-

iac, ili ako pokušate da me predate policiji. - Ne pomažem policiji u borbi protiv taJcve lepotice - odgovori Lun. Stigoše u gradić i Lun zaustavi kola kod najbliže telefonske govor­ nice. - Ja ću ostati u kolima - reče tobožnja Morin. - Ključeve nosim. A bio bih usamljen tamo u kabini - odvrati Lun i otvori joj vrata da izađe. - O! Ne bih bežala - protestovala je devojka. - Tome se radujem. Inače znam da ste sposobni i da gonite nekoga, a ne samo da bežite. Onda, idemo li zajedno? - Idemo! - ovojica jarosno jumuše na njega spreda, a treći mu skoči na leđsK Makferson primeti to i oslobodi se jednog svog protivnika bacivši ga na drugog, a zatim jurnu k Lunu. - Dolazim, dečko, dolazim. Sto­ tinu vam morskih pasa! Ne znate za fer borbu. Navali! Ura Džimi, bravo Džek! - oduševljeno je vikao mornar i mun evlto otrgnu s Lunovih leđa onog likavog nap£ulača 26

Sada navališe zajedno probija­ jući se pi'ema vratiina. Gojazni čovećuljak viknu: - Pucajte! Ne štedite ih više! On opali na Luna dva puta uza­ stopce i ciljajući mu pravo u pleći. Makferson p ^ e na njega trzajući se od udaraca kuršuma Podiže U s ­ nicu i odozgo, po temenu, mlatnu debeljka, koji se sroza na pod. Lun viknu: - Bomba s pramca! Bio je to znak za gasnu bombu, koju je neprimetno gurnuo k sre­ dini hola Opomena je trebalo da znači zadržavanje disanja, jer gas će odmah početi da deluje i munje­ vito će paralizovati sve one koji ga udahnu. Paljba prestade u holu! i Lun ot­ vori vrata ka hodniku. Ugleda nao­ ružane ljude kako dolaze. Čitava ambasada je bila alarmirana i sada se navaljivalo sa svih strana. Lun zatvori vrata i podboči ih izvrnutim stolom, čiju ivicu namesti u udubljenje ukrasnog kvadrata na vratima Brzo izvuče masku s neutralizatorom i osmotri je li to uči­ nio i Makferson. koji takođe ne može više zadržavati disanje. Mornar je već bio opremljen i sada je skupljao svoj »prtljag«. Lun dohvati, hrpu dosjea, a zatim jurnu u sobu izbezumljenog Robertsona pod hipnozom. - Tamo će biti potrebno lečenje. Hej, zvekane! - doviknu Makfer­ son. Lun okrenu iznutra ključ i sada su bili u ogromnom kabinetu sa dva velika prozOra koji su gledali na dvorište ambasade. Tamo su bili parkirani automobili, iza kojih su se gomilali vozači s revolverima u rukama Iz pomoćne z^ a d e izlazili su službenici, stražari i posluga ambasade. Jedan snažan čovek zak­ ljučavao e vrata na visokoj metalnoj ogreidi. - Dobro je što smo osmotrili ambeisadu i što znamo raspored reče Lun pokazujući suprotni zid

SobBi na kome je bilo nekoliko sku­ pih slika. - Šta sada? — upita Makferson videći da se kroz vrata ne može, a prozori su visoko. Dole čeka grupa ljudi. - Čekić! - reče Lun i pokaza na Makfersonovu četvrtastu torbu. - Koji zid? - upita mornar otva­ rajući aparat. U ruci je' držao kratku cev, koja je s kutijom bila spojena crevom od sjajnih metalnih prstenova Bio je to eksplozivni čekić, kako je Lun naz­ vao ovaj svoj pronalazak. Instru­ ment je izbacivao neku vrstu tečnih punjenja, koja eksplodira pri udaru u bilo kakvu prepreku. Pri tome se eksplozija širila u pravcu prepreke i to snagom dobrog protivtenkovskog topa. Zid se rušio i posle četvrte eksplo­ zije ukaza se prolaz veličine oniskm vrata. Krenuše napred i ugle­ daše prazan kabinet. - ih'avo! - doviknu Lun. Makferson se zaustavi na četiri jarda od sledećeg zida i opet udari cev. Grunuše eksplozije. Dole na ulici prolaznici su zapa­ njeno gledali kako se na zgradi ot­ vara slepi zid i kako padaju ko­ madi materijala, a za njim se poma­ ljaju ljudi, s maskama na licima. Makferson se obesi o ivici zida i skoči, a zatim se osvrnu i vide KaKo skače i Lun. Ssid su bili zaklonjeni od pogleda s ulice, jer se pred njima nalazila zidana ogrsKla, čiji levi zid je bio okrenut ulici, a desni prema susednoj zgradi. Lun pokaza rukom i eksplozije provališe desni zid baš u trenutku kad se iza uglova zgrade pojaviše revolveri i učestaše pucnji. Njih dvo­ jica su osećali udarce kuršuma, koji nisu mogli da probiju zaštitne tkanine, ali su mogli da ostave pri­ lične modrice. Makferson se gegao preko vrta u koji uđoše, a Lun protrča pored njega i dade mu znak da požuri. Provališe vrata kuće i prestrašiše nekog starca.

Nađoše se pred otvorenim vra­ tima i brzo uređiše svoj izgled - Dolaze za nama - reče Mak­ ferson osvrćući se prema vrtu. - Prođi napred i mimo u kola. Zadržaće i ih serija tempiranog zastrašivača - odvrati Lun i otvori vrećicu, koju je imao u džepu. Izvuče nešto nalik na ob licu od krupnih belih p erli Poteže tanku žicu, s koje se perle snizaše uz lako zvrjanje, kao da se navijaju mnogi časovnici. Time je svaka perla bila tempirana tako da posle pet se­ kundi eksplodira prva, a zatim sledeća posle novih pet sekundi. Prva eksplozija, bučna ali bezo­ pasna, grunu baš kad se grupa gonilaca pojavi na dvorišnim vratima Dvadeset perli bilo je dovoljno da ih zadrži najmanje dve minute. Grmljavina, kao da se vodi velika bitka, potresla je unutrašnjost kuće dok su Lun i Makferson m imo zala­ zili za ugao i prilazili automobilu. - K a iv a lepota! Milion mu ko­ meta i meteora, ovo je bilo da čovek zna zašto živi. Ti mi uvek prirediš ovakva uživan a. A ja znam zašto pričao je Makferson. - Zato, medvede, što probijaš zi­ dove kao da su košnice u kojima ima meda? — šalio se Lun. - Još nekoliko ovakvih »gozbi« i zaboraviću mora i brodove. Daj da malo rade pesnice, moćni čekići i sve ove tvoje smicalice i jedan slavni mornar će promeniti način života - pričao je Makferson dok su ulazili u automobil Uzbuna se širila Lun je vozio us­ red povorke automobila Na jed­ nom uglu se izdvoji i skrenu u staru jednosmernu ulicu. Na samom sledećem uglu pritisnu nekoliko dug­ madi u kolim a Svetlosivi automo­ bil zavi u sporednu ulicu a u sledeću uđe kao neugledni cm i auto­ mobil inženjera Brauna s prom.enjenim tablicama Jedan policijski automobil beše primetio svetlosivi automobil i jurnu za njim. Sada obiđe stara crna kola uz zavijanje sirene. 27

- Veoma su se brzo snašli - poh­ vali ih Lun vozeći p>olako i mirno. Neprimećeni, Lun i Makferson udaljiše se od centra grada i uputiše se prema severu.

VI y anredna izdanja večernjih, li­ stova su pod senzacionalnim naslo­ vima o dogeiđajima u ambasadi donosila protivurećne izveštaje koje su prodavci izvikivali i na mestima gde je bilo zabranjeno. Ali sve su to bila prepričavanja spolja viđenog događaja i izjave polica­ jaca koji su se umešali. Izjave odgo­ vornih službenika napadnute amba­ sade su bile kratke: »Neprijateljski agenti su poku­ šali da se nasiljem domognu službe­ nih dokumenata, u čemu nisu uspeli. Neke indicije govore da će neprijatelj pokušati da to iskoristi za to da neka dokumenta, koja će falsifikovati, oglasi odnetim iz am­ basade. Varvarskim napadom teško je povređeno šest i lakše je­ dan službenik. Sem štete na zgradi i nameštaju, ambasadi nije priči­ njena druga moralna ili materi­ jalna šteta«. Čitaoci su u čudu čitali ove retke. Ali mnoge stvari su postale jasnije kad je izišao list u kome je pisao Artur Markinč. »Nju riporter« je napad povezao s događajima od prošle noći. List je pod krupnim naslovom objavljivao senzaciju: »OTMICA NAUČNIKA I NAPAD NA AMERIČKU AMBASADU U TESNOJ VEZI - LUN, K R A U PONOCl SE UMESAO«. Prepričavajući činjenice koje je saznao na mestima događaja i ono što je saznao od Luna, Artur Markinć je majstorski, tobože negira­ jući jednu tvrdnju, izbacio najvatreniju strelu. U jednom istaknutom pasusu pod međunaalovom: »Izri­ čiti demanti«, Markinč je pored ost­ alog pisao: 28

»... Na naše pitanje da li postoji veza između otmice naučnika dok­ tora Bornšojera i napada na amba­ sadu, ataše za štampu u ambasadi nam je rekao da on ne može da sa­ gleda nikakvu vezu između ta dva događaja. Na pitanje ima li istine u pri­ čama da je Alan Robertson, službe­ nik ambasade, stvarni šef službe američke obaveštajne agenture NBA (Nacionalna ^ e n c ija sigurno­ sti) i aa je Bak Slejter njegov potčinjeni, ataše za štampu je s indigna­ cijom rekao da su to intrige neprija­ telja. Interesovali smo se nije li nepoz­ nati napadač tražio mikrofilmove otete iz laboratorije doktora Born­ šojera i nije li ih odneo, kako smo anonimno obavešteni. Ove vesti se izričito demantuju kao potpuno zlonamerne. Izrazili smo žaljenje ambasadi zbog ovog skandala, koji preti da pomuti odnose između država. I sami ne verujemo u mnoge stvari koje izgledaju očite«. Diplomate i svi ljudi koji razumeju stil uglađenih postupaka, gro­ hotom su se smejali ovako sroče­ nom tekstu. Bio je opasniji nego di­ rektan napad i izričite tvrdnje. Ali tek u nastavku je bila prava senzacija Markinč je pisao: »Tajanstveni čovek, koji je nad­ ležne obavestio o napuštenom auto­ mobilu i jednom lešu na obali, posle nestanka doktora Bornšojera, bio je Donald Sikert, tajanstveni Lun kralj ponoći. KaJto se to događa da u presudnim momentima Lun prvi stigne, ostt^e zauvek nejasno. Ali i ovoga puta je stigao. ' Pouzdano se zna da su napadači u ambastidi bili Lun i njegov mor­ nar Samjuel Makferson. Čim smo saznali o pesnicama koje »liče na ogromne sušene jarkširske šunke« znali smo: to je Samjuel Makferson. Upotreba čudne sprave pred kojom su se rušili zidovi i otvarali prolazi pokozaki nam je da je to Lunovo deio. Već drugi puFbonaid Sikert je

u borbi upotrebio svoj ekspolozivni »čekić«. Lun se javio telefonom i obavestio nas o tome da se domo­ gao mikrofilmova s najvećim nauč­ nim tajnama. Odneo je i nekoliko dosjea iz ambasade. Izrekao je i oz­ biljnu pretnju da će rasturiti fotoko­ pije lih dokumenata u slučaju da se zabrani iznošenje njegovih obaveštenja preko sredstava javnog informisanja. Sledećl korak bi bio da uveliča i neke mikrofilmove i razašalje ih redakcijama u zemlji i inostranstvu. Dakle, Lun je našao razlog da pro­ dre u prijateljsku ambasadu. Odgo­ vorni funkcioneri Intelidžens ser­ visa na sve to su kratko odgovorili samo: »Nemamo komentara«. Ta i slična obaveštenja izsizvala su potpunu paniku među pogođe­ nima. Alan Robertson bio je u bol­ nici slomljenih živaca i depresivan. Bio je utučen bez snage da jasno misli. Saputao je nešto. Specijalisti su stizali brzim avionima iz Njujorka i odmah odlazili obolelom Robertsonu koji ih je zbunjeno gle­ dao. Tajno je iz Pariza stigao i izvesni Filder Kreg. U krugovima američ­ kih obaveštajaca z^ali su ga Egze­ kutor. Krupan čovek krupnih zuba i čudno nasmešenih ogromnih usta bio je poznat kao onaj koji »po­ maže« da sumnjiv, ili suviše kompromitovan obaveštajac zauvek nestane. I čudno, sledećeg jutra objavljena je vest da je gospođin Alan Robert­ son »podlegao posledicama un­ utrašnjeg krvarenja i da će telo biti preneto u Sjedinjene Države«. Odsustvo demantija iz Inteli­ džens servisa dolivalo je ulje na va­ tru afere. Sefovi Džona Camlija su čutali i čekali rezultate kretanja la­ vine. Potajno su odahnuli saznavši da su mikrofilmovi u rukama lično­ sti kakav je Lun. Ako ih ne dobiju nazad, biće bar sigurni da ih neće dobiti niko drugi Za to vreme Donald Slkert i Samjuel Makferson putovali su jeftinim

i neuglednim brodom prema Fran­ cuskoj. Nisu se poslužili avionom ili brzim brodovima U njima je svaki policajac, agent i kontrolor sum­ njao u svakog. Ali na tom skrom­ nom brodu niko nije tražio aktere velike afere. Jed^n nakaza s upadljivom grb na leđima uraslom u salo teš kretala na štakama. Niko u njemu, tom bledom, podbulom starcu ne bi prepoznao Samjuela Makfersona. Pasoš mu je bio ur­ edan i pokazivao je da nakaza če­ sto putuje i da je uredno proveravan u karantinu, da ga ne bi neko ometao pri putovanju. Tako se Mak­ ferson ukrcao na brod o kome je gunđao nešto nepogodno da se zabeleži. Na pramcu broda stajao je visok čovek preplanulog lica. guste kose i sa zulufima sve do ugla vilice. Ličio je na španskog toreađorsi, ali je imao dokumenta na ime estradnog umetnika, mađioničara Abdula Maklokona. Bio je to izmenjeni lik Donalda Sikerta. Lun je mirno če­ kao kontrolu lučke policije. Jedan agent ga je sumnjičavo osmotrio i onda, cinično se osmehnuvši, rekao: - Izvedite nam neki trik, mae­ stro. - Zašto ja, kad vi sami izvodite trikove - odvrati Lun mirno. - Sta ja izvodim? - upita polica­ jac.

- Ah, vidim ja. U rukavu imate magičnu traku - odgovori Lun po­ kazujući prstom. Policajac zaista ugleda komadić trake koja visi iz njegovog rukava. Brzo je trže i ona da se izvlači. Vukao ju je sve nervoznije i sve bi*že. Slagala se pred njim, a on je vukao, vukao... Dva njegova druga su se groho­ tom smejala. -0 -h o [ - uzviknu Lun. — Imate i živog belog miša u džepu. Policajac oseti kc^o se nešto miče u džepu njegove platnene letnje bluze. Otvori džep i bela životi­ 28

njica pokuša da se izmigolji. Lun priskoči i uhvati miša, koji nestade negde među njegovim prstima. - Platićete globu! - prodera se policajac. - A vi ćete platiti celu predstavu, koju ste tražili - odgovori Lun. Policajac nešto opsova i udalji se, a njegove kolege se osmf’ raše i mahnuše mađioničaru. - Jednom ću vam pokazati i ne­ što bolje. Ja ovuda često putujem, pa kad se susretnemo opet... obeća Lun, tobožnji Abdul Maklokon. Uskoro brod krenu bez smetnji. U Kaleu Lun i Makferson nađoše se u istom vozu, koji je kretao prema Parizu. Smestiše se u dva susedna kupea, iako je bilo malo putnika.

£j& to vreme prema predgrađu Panten vozila se mlada plavuša u tek kupljenom velikom i brzom »sitroenu«. Obilazila je agencije za iz­ davanje stanova i zgrada i pregle­ dala sve spiskove nedavno izdatih. Bila je to Barbarela. Snalažljiva i praktična otkrila je da na taj način može da pronađe kuću u koju treba da stigne doktor Bornšojer. Još tamo u Lunovim ko­ lima na obali, dok se pravila da je u nesvestici, čula je ispitivanje uhva­ ćenog Slejterovog agenta i saznala da će prva baza biti u predgrađu Panten. To je bilo sve što je znala, ali kaže se: pametnom ne reci... Već pred podne imala je osam adresa. Znala je da će jedna biti prava. Bile su to adrese velikih sta­ nova i zasebnih kuća izdatih za poslednjih mesec dana. Trebalo ih je držati na oku i uspeh ne sme izo­ stati.

J o š p r« odlaska na brod. protekle večeri, Džon Camli je preKo veze 3? .

Hjuza Grandela dobio kratko obaveštenje o napadu na Alana Robertsona i ambasadu. Obaveštenje se završavalo napomenom: »U svetlu tih događaja, pronalaže­ nje doktora dobija ogromnu važ­ nost. Krivci su zbunjeni i razbijeni. Načiniće greške i to treba iskori­ stiti«. Ohrabren preokretom događaja Camli je u prvi mrak s dosta samo­ pouzdanja stupio na brod. Hjuz Grandel je brzo našao svoje nove poznanike, koji ih pozvaše da dođu u brodski salon za posadu, koji je bio na donjoj palubi uz postrojenje okretača dizalica. Napadoše ih odmah u prostoriji koja je služila za kartanje, za za­ bavu mornara koji nisu bili na službi. Iznenada dva mornara sko­ čiše na leđa Camliju i Grandelu, a iz mraka dotrčaše još njih petorica. Začudo, neugledni Grandel se najži­ lavije borio. Veštim zahvatom uspeo je da se oslobodi i jurne palu­ bom. ali nije imao sreće da se do­ čepa obale, jer iz hrpe užadi jurnuše na njega dva mornara i sru­ šiše ga na pod. - Kakav je to napad? Skupo će vas to stajati! - pretio je Džon Camli uzalud se otimajući.

- Prozreli smo vas. šverceri. Sačekaćete ovde dok ne dođe policija, koju smo pozvali — reče jedan sta­ riji mornar čudno se cereći. Camlijevi osmatrači bili su primetili neku gužvu na donjoj palubi, ali nisu se usudili da nešto preduzmu, jer su smatrali da to može biti akcija njihovog šefa i sposob­ nog Grandela. Uskoro ugledaše po­ licijski automobil lučke policije, iz koga izađoše tri policajca i priđoše mestu. Taj događ&j beše privukao paž­ nju Camlijevih osmatrača, koji ne primetiše da se sa druge strane broda tiho spušta jedan čamac, koji kliznu u senku korita susednog broda i nestade. Bak Slejter i doktor Vilfred Born­ šojer neprimećeni napustiše brod i

stigoše na vigovorenb mesto. Sedoše u automobil i odvezoše se da­ lje od grada. Skrenuše s glavnog puta u polje i nađoše se kod stare fabrike užadi, pored koje je bilo močilište kudelje, otkuda je i sada, usred leta, dopirao užasni zadah. Motor jednog helikoptera poče da radi. Bak Slejter i Bornšojer sag­ nuti uđoše, braneći se od neprijat­ nog vazdušnog strujanja. Helikop­ ter odmah uzlete. - Sve ide kako treba, zar ne? upita Bak Slejter čoveka koji ih do­ čeka u kabini. Ovaj ništa rie odgovori, nego mu samo pruži papir i pokaza da se u zadnjem delu kabine može upaliti jače svetio. Slejter osmotri da li se Bornšojer dobro smestio i pridrža­ vajući se za držač pređe u zadnji deo prostrane kabine velikog heli­ koptera. Brzo poče da čita poruku. Mišići na licu počeše da mu igraju. Bilo je to obaveštenje o događajima u ambsadi. Između ostalog je sta­ jalo upozorenje: »U svetlu tih događaja, značaj va­ šeg saputnika naglo se menja. Ne sme se saznati da su nestali mikro­ filmovi, U slučaju nužde saputnik treba da se preseli. Ne sme se nači­ niti nijedna nova greška.* Slejter je znao šta znači šifra da se saputnik u nuždi mora preseliti. Trebalo je da Boi nšojer umre i ni­ kada ne otkrije prave izvore zavere i poduhvata. Slejter je zamišljeno cepkao poruku. Radio je to dugo i temeljito, a zatim ih je puštao da kroz jedan otvor za ventilaciju izleću kao konfete i nestaju.

V e ć uponoć Slejter i Bornšojer stiih automobil i goše u f*ariz. Pariz. D o&ka o o .......................... odveze prema predgrađu Panten. Dok su izlazili iz automobila jedna plava »dama« im priđe malo nesigurnim korakom. - Može li mi neko od gospode pripaliti cigaretu? - pitala je na francuskom njišući kukovima.

Slejter je mrgodno pogleda i do­ sta grubo odvrati: - Drugom prilikom, gospođice. - Šteta.. Tako sam usamljena, lepotane moj - reče prijateljica noći. - Hm, Pariz! Uvek jednak i pok­ varen - progunđa Bornšojer ula­ zeći kroz kapiju u baštu uvučene stare kuće. Njih dvojica nisu slutili da je te noći Barbarela spala s nogu obila­ zeći tri kuće u tri različite ulice i čekajući pred njima Ipak se naj­ češće zadržavala pred ovom, koja je bila rezervisana preko turističke agencije iz Njujorka još pre mesec dana, a još niko se nije bio uselio u nju. Imala je sreće. Prepoznala je Slejtera i starog naučnika, a oni nisu ni slutili koga su sreli. Nudila se i vo­ začu automobila, koji se kolebao. Barbarela se udalji baš kad je osetila da vozačeva opreznost popušta i da će je pozvati u automobil. Uskoro je bila u svom automo­ bilu. Doveze ga blizu uvučene kuće i ugasi motor. Brzo promeni šminku i skide upadljivu i tesnu ha­ ljinu od lamea, pa obuče prikladnu suknju i svetloplavu bluzu od prave svile. Zadovoljno pogleda svoj izmenjeni lik u ogledalcu nad desnim sedištem, gde po navici beše sela Bila je navikla da, vozi levom stra­ nom i za upravljačem smeštenim desno. To joj je, dok se privikavala činilo mnogo smetnji, iako joj nije bilo prvi put da vozi u Parizu. Ona zatim pređe na zadnje sedište snabdeveno zavesama neupad­ ljive boje mutnog stakla. Spusti ih i stade da osmatra. Pri tome je poku­ šavala da ne misli na inženjera Brauna, ali n; egov lik se mešao u sve njene mis i. Osećala se nadmoćnom u odnosu na sve muškarce, a sada je odjed­ nom želela da se veže za jednog čo­ veka Uzbudi je sećanje na najlepše trenutke provedene s njim. Ona pokuša da se smiri, ali sve je bilo uzalud. Činilo joj se da je taj 31

čovek uz nju i da je grli. Toliko uzbu­ đenja nije osetila ni u stvarnim zagrljajima s drugim dopadljivim muškarcima. A ovaj je palio njenu strastvenu prirodu i kada joj je do­ lazio u mislima. Prokletstvo! Zaljubljujem li se ja to u Brauna? - pitala se Barbarela.

K a k v a je to soba bez prozora? Liči na zatvor - Ijutito je gunđao dok­ tor Bornšojer. - I moja je takva - umirivao ga je Bak Slejter, - Erkondišn besprekorno funkcioniše u svim prostorijama ~ reče čovek koji je bio u holu u ulozi stražara. Stari naučnik je zavirivao u po­ moćne prostorije i vrata, kao da sam želi da proveri svoju sigurnost. Niko nije primetio da pri tome pro­ sipa sitne Ijuspice. Uđe i u Slejterovu sobu i upita: - Jeste U pregledali taj glomazni orman? Slejter se okrenu prema zidu i, da zadovolji starca, otvori sasvim pra­ zan orman. Bornšojer za to vreme prosu ne­ koliko Ijuspica po zastoru pred kre­ vetom i oslonjen na dovratak sa­ čeka da Slejter pregleda ormar. - U ceioj kući smo samo nas čet­ vorica? - upita zatim. - Da. Momci će se smenjivati na straži, a nas dvojica možemo mirno da spavamo - odgovori Bak Slejter i poče da svlači košulju. S uvređenim izrazom na licu Bornšojer se okrenu i pođe u svoju sobu. Okrenu ključ u vratima i pro­ veri nije li strujanje vazduha ispod vrata suviše veliko. Vrata su dobro stajala u okviru i opasnosti nije bilo. On proveri metalnu fiolu s Ijuspicama jednog preparata alkaloida psilocibina koji izaziva halucinaci e. Ova baza organskog pore­ kla bila ift u §Rpjena 32

sa sredstvom koje brzo sublimiše za pola sata vazduh svih prostorija trebalo je da bude zasićen bezmirisnim gasom, koji će kao najsnažnija droga izazvati pospanost i čudne halucinacije. Doktor Bornšojer zatim uze iz svoje torbe papir i koverat, a zatim brzo napisa na nemačkom; »Dragi rođače. Stigao sam u Pariz ranije nego što je bilo predviđeno i zato ću sače­ kati još pet dana, a onda ću se izdvo­ jiti i sam stići u Nansi. Produžiću do Linevila i skloniti u stari hotel na rečici. Tamo treba da se sasta­ nemo i ostvarimo dogovor. Pot\Tdi prijem pisma u oglasu kako je dogo­ voreno. Moja sadašnja adresa je Ulica Žirond 41 u predgrađu Panten. Neka me 9. ovog meseca poseti najmanje pet prijatelja. Ovde imam tri partnera koji nisu prijatni. Do viđenja, tvoj Vil«. On presavi pismo i na kovertu napisa adresu: Gospodin Maks Solpeter, Pariz, Arkebuzije 9. Zatim maramicu natopi nekakvom tečnošću i stavi je na lice, a zatim ot­ vori vrata. Video je stražara kako čudno iskrenut i podrhtavajući leži na tepihu. Grebao je noktima oko sebe. Bornšojer je znao da slično preživljavaju i ostala dvojica. Brzo prođe holom i otključa vrata. Kad je izašao, osmotri desno i levo i neodlučno krenu desno. Nije slutio da ga dva oka budno posmatraju. Barbarela je videla Bornšojera, pa sačeka da on malo odma­ kne, a zatim pokrenu motor. Videla je kako on zađe za ugao, pa se i ona uputi prema toj ulici. Ali kad se nađe na uglu, primeti da se Bornšo­ jer vraća. Bila je zbunjena ovom či­ njenicom, pa odmah iza. ugla prikoći i skloni se uz trotoar. Brzo izađe i vrati se da vidi kud odlazi gojazni starac još uvek pun kočo­ perne energije, koja je pokretala glomazno telo. Videla je kako se Bornšojer vraća kroz kapiju kuće ir kaje beše

izašao i Barbarela zastade zbu­ njena. Pitala se zašto li se vratio. Sta je mogao da učini tako brzo, i da li je hteo samo da prošeta? A kakva je to šetnja do iza ugla i na­ zad? Ona se vrati do svog automo­ bila i sede za upravljač. Zurila je ispred sebe, osmatrala ulicu, pro­ zore i ulaze kuća i mnoge parki­ rane automobile. Tada ugleda pošt­ ansko sanduče. - Sestrica je umorna i mozak joj radi kao usporen film - reče sa­ moj sebi. Brzo je iz kasete izvadila neko­ liko alatki i ključeva. Znala je kako se otvaraju poštanski sandučići. Jednom joj se već dogodilo da mora da uzme pismo koje je već bila uba­ cila u sanduče prilikom jednog od svojih čestih boravaka u Parizu. Već spremna za mali obijački poduhvat, Barbarela sačeka da prođe jedan zakasneli prolaznik. U dnu ulice čistači su prali trotoare i kolovoz. Barbarela izađe noseći čvrst svileni džaJt. Već nakon tri minuta dno sandučeta se otkači i ona oseti kako u džak pada pove­ lika gomila pisam& Požuri ka ko­ lima i odmah krenu dalje. U trećoj ulici nađe pogodno mesto i parkira Poče pod svetlom lam­ pice da pregleda pisma Nije mogla da zaključi koje je Bornšojerovo. Zato sve spakova i poveze se prema hotelu kod Trga opere, u centar grada. Već strašno sanjiva i umorna od jučerašneg putovanja avionom i noćnog bdenja u predgrađu Panten, ona ipak pregleda sva pisma i pažljivo otvori nekoliko »sumnji­ vih«. Radosna zailjući da je našla pravo pismo. Bilo je to ono upućeno Maksu Solpeteru. Sutra ćemo sve vratiti u sanduče, jer taj Maks treba da potvrdi pri­ jem poruke. E, neka potvrdi, a mi ćemo već videti, šta ćemo dalje, mis­ lila je svlačeći se pre nego što je usnula u širokoj postelji, Z’ X -1 0 0 (LUW 9)

O d m o r n a izvrsno našminkana i obučena za letnje prepodnevno švrljanje po gradu Barbarela je izašla kad je već bilo prošlo deset sati. Uđe u poštu na uglu Ulice Ober i iz svoje mreže sasu hrpu pi­ sama u veliko poštansko sanduče, kao kakva brižna sekretarica čoveka s ogromnom korespondenci­ jom Prođe pored zlatarskih izloga na Trgu opere, a zatim odšeta prema Bulevaru Hausman. Kupi hrpu novina i smesti se na terasu malog, vrlo ugodnog kafea Bila je naručila dva tvrdo kuvana jaja crnu kafu i bocu vlšiske vode. Baš kad je trebalo da se prihvati donetog doručka ona pročita nešto zbog čega zamalo pade sa stolice. Bio je to naslov: .LUN, K R A U PONOĆI UMEŠAN U AFERU DECENIJE - OTMICA NAUČNIKA I NAPAD N A AMBA­ SADU« Čitala je londonske novine, koje behu stigle avionom. Vrpoljila se od uzbuđenja tako da je prolila pola šolje kafe, ali na sve to nije obra­ ćala pažnju. Samo je čitala i šaputala: - To je on!... Nebesa on je to bio... Samo Lun je takav... Posle noći provedene sa mnom, demoli­ rao je ambasadu... Kakav čovekl..

VII Ir a ž e ć i neki ugodan restoran da u njemu ruča B a i Slejter je od Port d’Panten išao Bulevarom 2ana Žeresa. Trudio se da se skloni u uski hlad uz zidove zgrada, jer je sunce bilo u zenitu i vrućina na asfaltu postajala sve veća. Bio je zanet mis­ lima i nije prlmetio da se jedna kola kreću sporo, kao da traže par­ kiralište. Blizu ugla Ulice Krim bilo je jedno slobodno mesto i automo­ bil se zaustavi. Iz njega izađe Barba­ rela. Odmah krenu za Slejterom. Pošto je bila pročitala novine i saznala uzbudljive vesti, požurila je 33

prema Pantenu i postavila se u zasedu da osmatra kuću u kojoj se skrivao doktor Bornšojer. Videla je kako iz nje izlazi Bak Slejter i odlu­ čila se da ga prati. On je svratio u jedan kafe i čitao novine, a zatim je nekud krenuo. Ona je pretpostav­ ljala da će se možda sastati s nekim od svojih agenata ili šefova. Barbarela je imala opšti plan, čije detalje je tek trebalo da utvrdi kad bolje izvidi sve što se događa. Poznavala je u Parizu takve ljude, koji će joj pomoći da se dočepa Bornšojera. Tada će ga nekome »predati«. Još nije znala kome i kako. ali je znala da ova »roba« ima visoku cenu. Znala je da će napra­ viti bolji posao ako se dočepa sta­ rog naučnika, nego da isprazni tre­ zor osrednje banke. Slejter skrenu prema Keju d’ la Loar. Dakle, znao je da u ovo sparno podne nigde nije prijatnije nego u blizini bazena. On stiže do mesta i pređe na Kej d’la Sen, a za­ tim uđe u mali, ali vrlo ugodan i dobro hlađen restoran. Ona sačeka pola sata a zatim i sama uđe. I ne osvrnuvši se ona je videla Slejtera i zato zauze mesto gde bi mu bila na oku. Vlasnik restorana je posmatrao Slejtera s grimasom nezado­ voljstva. Kelner mu je već donosio jelo. a gost je još uvek buljio u no­ vine. To je u neku ruku bila uvreda za njegov restoran, za njegova izvrsna jela. Ali kad Slejter pogleda prema šanku, vlasnik restorana odmah razvuče lice u uslužni osmeh. Barbarela je sedela ukočena i s izrazom duboke tuge na licu. Brzo e naručila ručak. Dok je čekala elo, oseti da je Slejter posmatra. Zurila je u jednu tačku, a niz lice joj potekoše suze. Telp joj je jedva primetno podrhtavalo, a lepo lice je bilo kao skamenjeno Ona brzo obrisa suze kad primeti da dolazi kelner s velikim poslužavnikom. Čim se on udalji, suze opet pote­ koše. 34

Ona je znala da su suze moćno žensko oružje. A njena glumačka sposobnost bila je ogromna. Mogla je da plače bezglasno i da joj suze teku kao da oseća najveći bol. Oče­ kivala je da će Slejter pokušati da je teši. On je bio ostavio novine i žvakao je snažnim vilicama krupne zalo­ gaje bifteka. Trudio se da ona ne opazi njegove poglede, ali uskoro zaključi da ona ništa ne primećuje i da plače zureći u nešto nevidljivo. Videlo se da se sili da nešto pojede, ali ne uspeva u tome. Samo je na­ čela svako jelo i otpila gutljaj vina boje 'ćilibara Zatražila je kafu i pripalila cigaretu, a zatim duboko uzdahnula Počela je da traži nešto u torbici. Pri tome joj neki predmet ispade i otkotrlja se prema Slejterovom stolu. Ona htede da ustane, ali Slej­ ter je bio brži. Podiže predmet i za­ gleda ga, a zatim priđe Barbareli. Video je kako ona munjevito obrisa oči i z^ va ln o mu se nasmeši. - Nemam mnogo sreće danas reče on na francuskom, ali tvrdo i nepravilno naglašavajući reći. Hvala.. Oprostite, gospo­ dine... - promuca Barbarela Rekli ste nešto o sreći? - Primetio sam da ste tužni. - Žao mi je ako sam vam pokva­ rila raspoloženje pri ručku - odv­ rati Barbarela i kao nehotično uz­ dahnu. - I sam sam tužan... Ne usuđu­ jem se da vas pitam... - kao da je stidljiv i neodlučan reče Slejter. - Pitajte, gospodine. - Ove pilule? ... Znate li da je veća doza smrtonosna? - Služe kao lek za teške nesa­ nice. - Ali to je kombinacija jake droge i sredstva za umirenje. Vi ne biste preživeli ako uzmete tri pilule. - Zašto mislite da ću ih uzeti? - Verujete li u moju dobru nameru, zbog koje tražim dopuštenje da vam se pridružim?

Barbarela je poćutala nekoliko trenutaka, kao da ]e iznenađena ovim pitanjem, a zatim odgovori: - Ništa više me ne može povrediti... A vi ne izgledate kao čovek koga treba izbegavati. Izvolite, go­ spodine. .. - Zovem se Iv Grejz. Amerika­ nac sam i na odmoru u Evropi — predstavi se Slejter lažnim ime­ nom. - Ja sam Alisa Melies, učiteljica - odvrati Barbarela istom merom. Vlasnik restorana beše primetio šta se događa između njegovih prvih dvoje gostiju, jer ih beše prispelo još svega pet, pa se uputi prema Barbarelinom stolu. - Radujem se kad vidim da se dva ovako lepa bića upoznaju poče on onom ugodnom francus­ kom poverljivošću. - Za naročite slučajeve čuvam nekoliko boca sta­ rog vina iz Narbona... Smem li da ih ponudim? Zahvalni smo vam za pažnju prihvati Slejter. Pošto vlasnik lično uredi sto i donese zaista odlično ali blago i hla­ đeno vino, Bak Slejter nastavi raz­ govor. - Vi ste plakali... Zašto? Barbarela ćuteći izvadi iz svoje tašne isečak iz novina. Pruži ga Slejteru rukom koja je jedva primetno drhtala. On pogleda isečak i pro­ čita kratku vest: »U tragičnom udesu na drumu od Abervila prema Amienu poginuli su majka i sin, gospođa Eva Melies i gospodin Žan Melies. Dvadesetdvogodišnji Žan Melies je bio proslav­ ljeni igrač tenisa čije uzastopne pobede su obećavale mnoge nove uspehe...« - Moja majka... i brat - potres­ nim glasom objasni Barbarela. - Morate biti hrabri. Već su prošla četiri meseca, a vi toliko tu­ gujete - malo nespretno reče Slej­ ter gledajući datum na ivici isečka. - Izgleda da se nesreće nižu jedna za drugom. Napustila sam dužnost u školi i prihvatila se pos­

lova oko imanja u Amienu. Otkrila sam da je majka bila prezadu­ žena... Ne mogu da očuvam čast svoje porodice... Usamljena sam i nemoćna Zašto da živim? - tiho i isprekidano je govorila Barbarela. Slejter iskuša da je uteši i ona mu zahvali za pažnju, a zatim zak­ ljuči; - Umorna sam i treba da se vra­ tim u svoj novi stan. Preselila sam se iz starog, jer mi ne treba toliko veliki. Još uvek nisam donela sve svoje stvari, a ova vrućina... - Smem li da vas otpratim? upita Slejter. . - Vrlo ste dragi i pažljivi. Žao mi je što vam kradem vreme. - Imam ga i napretek - reče spremno Slejter. Malo kasnije vozili su se Barbarelinim automobilom prema jugoi­ stočnom delu grada. U Ulici Sozen Barbarela je bila iznajmila mali dvosobni stan s prijatnom terasom, ali je zadržala i svoju sobu u hotelu. Blizu Trga Nasion Barbarela zau­ stavi. - Vrlo mi je loše - reče tiho. Možete li vi da vozite dalje? - Svakako - prihvati Slejter. Ona se premesti desno, a on obiđe automobil. Barbarela je sedela nekako umorno i klonulo. Bak Slejter ju je s vremena na vreme sažaljivo pogledao, a ona je s napo­ rom objašnjavala kuda dalje da vozi. Bila je postigla što je želela. Sada joj je taj čova pod rukom. Moraće da je uvede u stan i time će mogućnosti za uspeh biti veće. Tako se i dogodilo. Slejter ju je uveo u stan i zaključio: - Ne m o ^ da vas ostavim u tak­ voj depresiji. - Divni ste i ja ne znam kako da vam zahvalim - rekla le Barbarela i pokazala mu sobu u kojoj može i sam da se odmori. A ona je požurila pod tuš i zatim legla sasvim naga pokrivši se tan­ kim čaršavom. Zaspala je mirno znajući da će njen novi poznanik strpljivo čekati. Osetila je da je Slej86

ter tiho odškrinuo vrata i osmotrio da li joj je dobro. Nije otvorila oči. ikao je znala da je čaršav skliznuo i otkrio joj grudi. Nije se pomerila ni kad su se vrata zatvorila. Znala je da sada Slejter sedi u fotelji, ili leži na kauču i mašta o prizoru koji je video. Barbarela je umela da za­ vede, a njena lepota ju je u tome či­ nila nena^imašnom.

i red veče su izišli. Barbarela je bivala veselija i pristupačnija, oda­ jući vešto da je sve to pod uticajem društva vedrog i simpatičnog Ame­ rikanca. Bak Slejter nije osečao da brzo tone. Svaki korak u šetnji po Vansenskoj šumi, svaki minut pro­ veden na terasama divnih pariških kafea, zajednička večera i konačno odlazak u jedan noćni lokal kod Montsuri parka bili su sve dublje zapadanje u Barbarelinu »mrežu«. Rastali su se u ponoć. Snažni, tridesetj^togodišn i Bak Slejter, duho­ viti cinik, čovek koji je smatrao sebe sasvim otpornim na izazove lepotica, sada je bio zanet tobož­ njom Alisom Medies. Odlazeći prekorevao je sebe što je pomišljao na to da ne treba gubiti vreme s ovom, za njega suviše poštenom i čudnom devojkom. Osečao je da je bio srećan uz nju i da bi bio srećan s njom celog života. - Eh, stari momče! Jednom si našao devojku koja vredi - reče samom sebi prilazeći taksi-stanici. Vozio se maštajući o Alisi, o dogo­ vorenom susretu za sutra i o plano­ vima da njih dvoje potraže malo odmora i utehe negde uz morsku obalu, od Tulena prema istoku. Za to vreme Barbarela j© menjala bo u kose, šminku i izgled. Obučena u aku svilenu haljinu pogodnu za letnje veče, odjurila je do svog auto­ mobila i uputila se prema spletu starih uličica, koje su se vezivifcte oko Bulevwa Sen Mišel. Pred jednom starom kućom če­ kala je sedeći u svom automobilu 36

sve do pred svitanje. Tek tada je nai­ šao čovek koga je čekala. Bio je to Ežen Flejo, tridesetogodišnji bonvivan, koji e vešto i brzo trošio pove­ liko nas edstvo posle smrti svog oca, vlasnika devet najvećih farmi živine u Francuskoj. Barbarela ga je poznavala i on joj se obradova. - Morin! Ti si ovde!? Divno! No­ ćas sam havarisan. Iduće noći smo zajedno, zar ne? - govorio je tetu­ rajući se pred njom. - Gde ćeš biti? - upita Barba­ rela. - Piljatori se skupljaju. Dođi ovde predveče, čekaću te strpljivo - zaključi Ežen onim čudnim rav­ nodušnim, prezrivim tonom i uđe u kuću. Barbarela se odveze prema ho­ telu i pođe na spavanje. Misli su joj se kovitlale, ali lik jednog čoveka bio je u svakoj od njih. Planovi su se mrsili. Slike se gubile i samo je on iskrsavao pred njom. Njeno telo je svakim delićem osećalo njegove zagrljaje. - Lun... Da. samo je on mogao biti takav... Divni Lun. kralj ponoći - šaputala je uzdišući. - Zaljub­ ljena sam... Lun 1 Barbarela? Kakt) je sve to čudno... Nas dvoje bismo morali proživeti vek zajedno. Utonula je u san i sanjala čoveka koji ju je spasao od smrti, a zatim zauvek ostao u njenim snovima. * U tom trenutku Lun je već ustao u svom hotelu na Aveniji Montenj. Čekali su ga obimni poslovi. Tre­ balo je pronaći sklonište odbeglog naučnika, za koje je znao samo da mora biti negde u predgrađu Panten. Verovao je da je tu negde i Bar­ barela, koja je zato i nestala iz stana u Nju Maldena On pokuca na vratima sobe u ko­ joj je spavao Samjuel Makferson. Odgovori mu mumlanje tek iM-obudenog mornara, koji odmah otvori. -Z a r već? Pa tek sam sanjao da sam isplovio iz jedne luk^ i krenuo

na jug... Ne može čovek na miru ni da plovi - gunđao je Makferson. - Treba raditi. Iznajmićeš velika i dobra kola, otići do ušća Sene i videti kako da prebacimo »teret« kad ga se dočepamo. Zatim se vrati i čekaj me ovde u hotelu. Ja ću po­ tražiti sklonište tih ptičica - go­ vorio je Lun Makfersonu koji je zlo­ voljno gledao svoju opremu grbavca. - Moram li da izgledam kao na­ kaza? - upita mornar. - Ne. čoveče. Nabavićeš kapu uniformisanog šofera i vozićes s dokumentima koje imaš u rezervi, Premiestićemo se u drugi hotel čim se vratiš - odgovori Lun. Ostavivši mornara da se sam sna­ lazi Lun se dade na posao. Upotrebio je isti metod kao Barbarela. I već u devet sati posmatrao je kuću u Ulici Žirond. Bak Slejter je izašao u 'devet i četvrt. Osmehnut i briž­ ljivo obučen žurio je nekud. Svom taksi-šoferu Lun reče da ne sme iz­ gubiti iz vida tog čoveka. On ide prema nama - reče vo­ zač. - Kažite da morate u centar grada. Ako hoće. primite ga da nas vozite zajedno. Ja ću izaći do tra­ fike da kupim cigarete — objasni Lun i vozaču ^ r n u smotuljak nov­ čanica na sedište. Ovaj ih brzo strpa u džep. Bak Slejter priđe i upita: - Jeste 11 slobodni? - Ne, gospodine. Moram onog belokosog da vozim do centra grada Neki turista Hoće da obiđe znamenitosti - odgovori vozač. - Šteta.. I ja idem u tom pravcu - reče Slejter. - Ako gospodin pristane... Ho­ ćete li da ga pitam? - dodade vo­ zač osvrćući se prema Lunu. koji je dolazio otvarajući paketić cigareta - Vrlo ste ljubazni. Pitajte... Ovde se teSko nađe taksi - odgo­ vori Slejl^r. Lun se ljubazno (»mefanu i s ame­ ričkim naglaskom reče;

- Neće mi smetati

- I ja sam Amerikanac - poh­ vali se Slejter. Uskoro su prijatno razgovarali vozeći se prema Seni. U tuđoj zem­ lji ljudi iste narodnosti se osećaju kao rođaci. Slejter je već pričao kako je sreo divnu devojku. učite­ ljicu Alisu Melies. Lun se zakašlja jer ga ta vest preseče baš kad je hteo duboko da uzdaiine. Ne reče ništa, ali je znao ko je ta »učiteljica«. - Francuskinje su dražesne. Cak i ja se osećam kao da mi je trideset godina kad se nađem u društvu devojaka - reče Lun. - Pa vi i niste stari. Vaša kosa je sasvim bela ali divno izgledate. Ne bih rekao da imate više od četrde­ set i pet - reče Slejter. - Deset više - odvrati Lun. Ali mi tamo u Arizoni živimo zdra­ vim životom. Pozdravljajući se s »novim« poz­ nanikom Lun je video kako mu pri­ lazi neka devojka Lepota je bila Barbarelina ali njen izgled bi pre­ vario i njenu rođenu majku. Samo Lunovo pamćenje i posmatranje mogli su da otkriju sličnost. Nije se plašio da će ga Barbarela prepoznati, jer je bio savršeno mas­ kiran. Cak i ruke su mu bile »sta­ račke« posute tamnim pegama Promenjen glas, naročita boja lica koja se nije mogla izbrisati ni znojenjem ni kupanjem i malo pognut stas bili su dovoljni da ga niko ne prepozna On takođe napusti taksi i još jednom mahnu Slejteru baš u trenutku kad se ovaj sastao sa Barbarelom. Devojka reidoznalo i z ­ gleda belokosog, koji za.stade uz je­ dan izlog neke trgovine. - Ko je to? - upita ona - Vi­ dim, došli ste zajedno. - Slučajno poznanstvo. Reče da se zove Roj Pruting iz Arizone. Ve­ dar čovek - objasni Slejter. - Dakle, i on je Amerikanac reče Bcurbarela baš kad pristigoše Luna koji munemo beše zastao kod izloga 37

- Ctospodine Pruting, hoćete li da nam se pridnižite da se negde osvežimo pićem i kafom? — upita Slejter. - Rado. ali pod uslovom da me ostavite čim vam budem dosadan - smejući se reče Lun. - Znate Stari ne znaju tačno kad smetaju i kad treba da se povuku. - Nas dvoje želimo bar jednog posmatrača, koji će videti koliko smo srećni - na engleskom reče Slejter. - Sta si mu to rekao? - upita Barbarela - Oprosti, ispustio sam iz vida da ti ne govoriš engleski - reče Slejter i predstavi tobožnjeg Prutinga devojci i nju tobožnjem strancu. - Govorite li francuski? - upita Barbarela. - Majka mi je bila Francuskinja. A bio sam u Francuskoj tri godine od dana iskrcavanja - poče da iz­ mišlja Lun priču o svojoj službi ofi­ cira u američkoj vojsci u toku rata. Razgovarajući pronadoše kafe s puno hladovine i smestiše se u mi­ ran i udoban kutak. Lun je vešto ubacio nagoveštaj da bi rado upoz­ nao neku Francuskinju. Tada bi mogli da se kreću u grupi. - Ja ću vas upoznati s jednom svojom prijateljicom. Vrlo je lepa i zabavna. Bila je udata, a sada kaže da hoće duže da bude slobodna. Zove se Damjana Patlen. Vlasnica je pet kozmetičkih salona. Zato neka vas ne zbuni njen mladalački izgled. Ima četrdeset godina brbljala je Barbarela. - Šta kažete na to da se i ja malo?... Mislim da obojim kosu reče Lun kao pravi stari naivac. - Nikako! Divno izgledate tako stasiti i mladoliki - odgovori Bar­ barela. - Odmah pronađi tu Damjanu, jer ću postati ljubomoran - sme­ jući se reče Slejter. - Divni ste vas dvoje - reče Lun. 38

- Sada ću v£is ostavitL Kažite gde želite da vam se pridružim i kada, ako ta gospođa Patlen ne odbije? - Neće odbiti - uteši ga Barba­ rela - Budite u devetnaest časova u kafeu na Trgu Vikotra Igoa. Lvm se pozdravi sa njima i udalji zadovoljan što se pnižila prilika da bude uz Slejtera i Barbarelu. Odmah se uputi u hotel i pope u sobu. Iz svog kofera izvadi kožnu kutiju s priborom za brijanje u kome je bilo mnogo naročitih no­ žića dva sapuna za brijanje, tube s kremama i bočice s losionima Raseče jedan sapun i iz njega izvadi nekoliko predmeta sličnih zrnima pšenice. Bili su to uređaji za prisluš­ kivanje. Radio je pod lui^m čitava dva sata Sićušne uređaje i^ e š a vao je tako da jedan ugradi u na­ rukvicu koju je bio video na Barbarelinoj ruci, a drugi u zlat*ui prsten na Slejterovoj. Podesi još četiri »zrna« i s minijaturnom bušilicom i tubicom naročitog lepka boje zlata stavi ih u džep. Tek tada ode na ručak. ►arbarela je uspela da se posle ručka odvoji od Baka Slejtera. Bilo je neophodno da obavi nekoliko poseta između sedamnaest i devet­ naest časova Bila se dogovorila s Eženom da će ići na skup »piljatora«, jedne vesele družine, da bi srela mladiće koji će joj pomoći da otme Bornšojera Ali nije htela ni da prekine igru sa Slejterom. Zato je prvo posetila svoju pozna­ nicu Damjanu Patlen. Gospođa Pat­ len je stvarno mislila da je Alisa bogata naslednica koja skriva ime i kreće se pod imenom Marsele Klodion. - Ovaj Amerikanac me zanima jer su moje finansije pred krahom - pričala je Barbarela svojoj poz­ nanici. - Zato sam mu i rek a svoje pravo ime. - Ja ga nikad nisam ni čula primeti Damjana.

Barbarela joj ispriča o sebi priču istovetnu s onom koju je bila iznela Slejteru. - On ne sine da sazna da smo se družile i kad sam se krila pod ime­ nom Marsele Klodion. Čova će me odvesti sa sobom, a ima dobru hrpicu dolara, koju ćemo grickati - pričala je Barbarela - A li šta ja imam od toga? smejući se upita Damjana Patlen. - Njegov poznanik, takođe Ame­ rikanac, vrlo je simpatičan i usam­ ljen. Izgleda takođe bogat Pogledaj ga i možda će te zanimati Predložićeš da idemo da posetimo »piljatore«. Ja ću se sa ^ n o m o svemu dogovoriti. Tobože, opiraću se i ^ ra ža ti zbog svega, ali ti poverljivo ispričaj mom Grejzu da to treba videti i da će nas to zbližiti - pričala je Barbarela pletući veliku intrigu. Gospođa Patlen je pristala na sve očekujući veliku razonodu. Barbarela se vrati na Monpamas i siđe do stana Džena Flejoa Bonvivan se tek bio obukao i popio prvu čašicu radi okrepljenja Ponudi Barbarelu, ali ona odbi. - Hoćeš li da ostanemo večeras ovde? - upita Flejo vezujući neM k vu žutu maramu oko leve ruke. - Želim da idemo na skup - odv­ rati Barbarela - Zašto nećeš nikad sa mnom? - Imaš mnogo lutkica oko sebe. Sta ću ti i ja? - Možda je tako. Ti si lepa Barbarela vešto skrenu razgovor i obavesti ga o dvojici Amerika­ naca On sve prihvati ne raspitu­ jući se mnogo. - Tamo ćeš mi sakupiti pet ih šest snažnih momaka Potrebni su mi za jedan posao - zaključi Barba­ rela - Da prebiju Amerikanca? - Ne. Nešto drugo. Lova je pri­ lična - Znam takve. Dakle, treba da čekam Damjanu. Ako ne dođemo, znaj da je ona kriva - reče Flejo gledajući Barbarelu pogledom koji svlači.

Ona mu namignu i izađe.

VIII

Kn.,

upni Filder Kreg kezio se u ogle­ dalu kupatila. Još se nije bio odmo­ rio od puta u London, a već je bio pozvan da se sastane s nekim koga su zvali Profesor. Niko nije znao njegovo ime, ali bio je ličnost koju su svi slušah. Kreg je znao Profeso­ rove metode i zato se spremao da podnese usmeni izveštaj o svemu što je radio poslednjih pet meseci. Izveštaje nikada nisu pisali, sem ako nije postojala nikakva moguć­ nost da se usmeno kaže ono najvaž­ nije. Vozeći se prema hotelu »Kvirinal« u Ulici DTreviz, Kreg je sebi postavljao jedno pitanje. Zašto ga Profesor zove, kad je u Londonu podneo Izveštaj povereniku iz cen­ trale? Znači da će biti novih zada­ taka. A od tih zadataka je Kregu bilo muka. Još nije mogao da zabo­ ravi trzaje Robertsonovog tela dok mu je u bolnici pritiskivao lice ogromnim jastukom. Portiru u hoteli Kreg reče: - Vaš gost iz sebe devetnaest oče­ kuje moju posetu. - Izvolite. On mi je već javio. Pos­ lao sam i izabrana pića tamo gore - srdačno odvrati portir i pokaza lift, iako je soba bila na prvom spratu. Profesor je bio omalen čovek smežuranog lica. Mogao je imati pedeset godina, a fizički je izgledao slab. - Dobar dan. Zeleli ste da dođem - javi se Kreg. - Za koliko dana treba da nikne to vražje seme? - upita Profesor. - U detelini je bilo i lucerke i heljde. Teško se dobije čisto seme odgovori Kreg lozinkom. - Sedite. Govorićemo tiho. Pri­ čajte mi šta ste učinili oko gamlera - reče Profesor i sede u fotelju. 39

- Stvorili smo novu vrstu, sličnu onima u Britaniji. Ima ih dosta i poplava se širi - poče Kreg. - Govorite mi opširnije. Sta znate o svemu i kako vi vidite pro­ blem - prekide ga Profesor. - Posle neuspeha paralelnih... - Znam da CIA nije uspela da ubaci svoje ljude među gamlere. Zato je to i pripalo nama. Govorite ipak o svemu - upade smežurani. - Imam utisak da ne postoji neka organizacija, koja ih povezuje. Jednostavno, dugokosi nas mrze. Kao da neki magnet privlači sve te gamlere, hipike. bitnike i njima slične pred naše kasarne. Oni če­ kaju američke vojnike, ili mornare, koji hoće da izađu u neki grad. Dele im letke. Jedan od tih letaka glasi: »Ne dozvolite da vas uvuku u poli­ tiku koju nijedan pošten čovek ne može da odobri. Ne dozvolite da poginete za lošu stvar. Dođite kod nas«. - Da li ste uspeli da uhvatite ko­ jeg od tih dezertera? - Dvojica su mrtvi. To je za sada sve. Provisi su nas omeli u mo­ mentu kad smo onog crnca mogli da zgrabimo. To je samo moj usputni rad. Zadatak mi je da protivu nemačkih gamlera, provisa i bitnika, tinejdžera i hipika ovde i u Engleskoj stvorim slične grupe. Ustanovili smo da Žan Diran uspeva da pokreće sve te grupe ovde u Parizu. On je pomogao dezerterima svoje zemlje u doba rata u Alžiru. Sada pomaže našim dezerterima. Oni se iz Holandije i Nemačke lako prebacuju ovamo i dobijaju petnaestodnevno pravo boravka, koje se produžuje do be­ skonačnosti - pričao je Kreg. - Koliko je potrošeno na piljatore? - upita Profesor. - Do sada je za razne potrebe otišlo pet i po miliona dolara. Imamo ljude među piljatorima, u tobožnjim umetničkim ateljeima, među homoseksualcima i pokre­ ćemo nove grupe. Zovu se hohoi. 40

moćni, đavolova braća, bratstvo si­ lovanih. .. - Verujete li u porast našeg uticaja na taj način? - Da Uticaj raste. Ali kao nekim čudom, kao reakcija na naše obimno angažovanje, množe se sas­ vim slične grupe, često nose ista imena, ali pomažu dezerterima, ur­ laju protiv našeg angažovanja u V i­ jetnamu i pale predsednikove foto­ grafije na trgovima. - Da, dragi Kreg. Sve teže je raditL Nekada si imao protivnika koji je bio odličnoorganizovan, povezan, otporan i sposoban. Trebalo” se uh­ vatiti u koštac sa svim tim. Ali to su bile organizacije, kojima se mogao naći trag, otkriti veza, uhvatiti lju d i.. A sada je to nekakva masa... Niko ne zna zašto nas mrzi, a mrzi nas i ustaje da nam naškodi. Taj rat u A z iji.. Nas se to ne tiča Treba stvarati uticaj. - Instrukcije o tome su iscrpne. Jedino ne znam zašto su u zem­ ljama iza ^ ozden e zavese ti na­ strani mladi često na našoj strani a u zapadnim zemljama su protiv nas - reče Kreg. Profesor ga je dugo gledao ćuteći, a onda odgovori: - Ne mogu da vas ostavim u za­ bludi. To o mladima iza zavese nije sasvim tačno. Vole džez i nešto novo. Mislili su da im to dolazi od nas... Tako su ponegde nikle simpa­ tije. Mi smo to jako podržavali Ali s ^ a se i to raspada. Mladi brzo saz­ naju sve jedni o drugima. Raspolo­ ženje kao da se prenosi nekim mi­ krobima. Zato i računamo na vaš uspeh u Evropi On bi mogao da se širi kao epidemija. - Da, shvatam - reče Kreg za brinuto. Nastavio je da priča o oblicima rada, podmićivanju pojedinaca, pro­ nalaženju dvorana, pasiviziranju policije i svemu onom što je pred­ stavljalo široko organizovanje skre­ tanja mladih u pravcu koji je odgo­ varao Kregovim šefovima

- A sada o praktičnim poslo­ vima. Čitali ste o aferi u Lpndonu. Bili ste i sami tamo. Shvatili ste ulogu Baka Slejtera i o tome neću govoriti, sem ako nešto pitate nastavi Profesor. - Nema pitanja. Imate li naloga? - odvrati Kreg. - Ostalo je nejasno ko je bila ona devojka sa Alanom Robertsonom. Ona sebe naziva devojkom iz svemira. Potpisuje se kao Barbarela, ličnost iz jednog naučno-fantastičnog filma. Ona je avanturistkinja visoke klase. Ne znamo radi li samostalno, ili za neku državu. Sada je ovde u Parizu - pričao je Kreg, - Pa ona je umešana u celu stvar, a ovde je i... Znate šta mislim - reče Kreg. - Da... Bornšojer je doveden ovamo. Uspostavili smo nadzor prvog stepena. Nadzirali smo i Slej­ tera. Zamislite, upao je u mrežu i sada juri za jednom vrlo kratkom suknjicom, koju nosi niko drugi nego sama Barbarela. -O-ho! To je brzo postigla. - Može se dogoditi da Slejter padne u ruke Džonu Camliju, ili francuskoj policiji. Ta igra se možda namešta. On treba da ne­ stane - zaključi Profesor. - Zašto ne otputuje u domovinu? - Mnogo zna i jednom bi se izbrbljao. Najbolje je da nestane. To je vaša briga. Posebna grupa preuzeće brigu o Bornšojeru. - Video sam jednom Slejtera, ali on me ne poznaje. - Pogledajte i nekoliko njegovih fotografija Imajte u vidu da je vrlo borben i opasan. Danas se upoznao s nekim turistom iz Arizone. Saz­ nali smo to od vozača taksija U stvari, to je neki zagonetan čovek, koji je podesio susret sa Slejterom. Neka i on nestane. Po mogučstvu sve ih treba odvesti u jednu od baza i ispitati pod svim stepenima pri­ tiska Evo adresa i podataka o kre­ tanju - objasni Profesor i pred Krega stavi komadić papira

Ovaj ga je brižljivo čitao trudeći se da zapamti adrese hotela i sve što su agenti bili prikupili. - Ona se srela sa Eženom Flejoom. On je važan medu piljatorima. Večeras ću ga videti. na jed­ nom skupu. Naš čovek je čuo da će se ona sastati s Eženom u njegovoj kući - primeti Kreg. - Obezbedili smo prisluškivanje iz njegovog stana - odgovori Profe­ sor. - Bićete obavešteni o svemu što je važno. - Pripremiću svoje ljude da izve­ demo iz grada Slejtera. tu čudnu devojku i zagonetnog belokosog obeća Kreg. - Treba raditi brzo i bez gre­ šaka. Robertson i Slejter su mnogo grešili - završi Profesor kao da preti. - Zovu me Egzekutor. Nikada nisam pogrešio - reče Kreg a za­ tim ustade i klimnu glavom. Izađe bez reći i uputi se ka Jelisejskim poljima U Američkom klubu kupi cigarete i siđe u salu za ručavanje. Jr olicijski upad na brod uneo je tačno toliko pometme da Slejter i Bornšojer nestanu. Camli je zatra­ žio da ga sasluša viši policijski in­ spektor, kome je izjavio da se poslu­ žio poznanstvom sa trgovačkim put­ nikom Žakom Grandalom i morna­ rima da zaviri na brod, jer sumnja da taj brod švercuje robu iz Eng­ leske. Pošto se sumnjalo na šverc oružja, za to se interesovala služba Intelidžens servisa. Inspektor je brzo prihvatio objaš­ njenje, na Camlijev račun pozvao London i proverio tvrdnje. Pošto je čuo molbu da se Camli ne ometa u uhođenju švercera,, inspektor se izvinio i obećao da će odmali pretre­ sti taj brod i imati ga na oku. Umorni Hjuz Grandel je ćutao stiskajući svoj koferčić s uzorcima Cim mu je rečeno da je slobodan, izgubio se i ne progovorivši s Camlijem. Noć je bila propala i ostalo im je samo da se odmore. 41

Sledećeg dana Grandel je prona­ šao Camlija i doneo mu podatke o izvesnom Filderu Kregu, koji je bio u Londonu i za koga se smatra da je umešan u događaje. Bila je tu i Kregova pariška adresa - Ostaje nam da osmotrimo tog ćoveka — zaključi Camli. To je značilo da treba da se pu­ tuje u Pariz. Poslužili su se vozom i već su sledeće večeri bili u potrazi za Kregom. Pratili su ga kad je išao da se sastane sa Profesorom, a za­ tim, uz pomoć još četiri agenta iz pariške grupe, držali su ga nepre­ kidno na oku.

Društvo se skupilo u kafeu na Trgu Viktora Igoa Lun je odlično predstavljao radoznalog Ameri­ kanca. Nije mu bilo teško da odmah zadobije simpatije Damjane Patlen, jer je žena bila dovoljno lepa i šar­ mantna da osvoji i kakvog izbirlji­ vog mladića. - Kako ćemo provesti veće? pitala je Barbarela - Ima,m ideju! — uskliknu go­ spođa Patlen. - Jedan moj rođak govorio mi je o zabavama koje se priređuju na mnogim mestima. Tamo dolaze zvezde filma, magnati iz celog sveta, ali i oni mladi čupavi zanesenjaci. - Nikada nisam shvatila takve zabave - odvrati Barbarela. - Ne bih umela da se snađem tamo. Damjana Patlen je šaputala ne­ što Lunu. Molila ga je da je podrži, jer će uskoro stići rođak. On klimnu glavom i glasno reče; - Ja sam za to da idemo tamo gde su mladi. - Kad gospođa Patlen kaže. mora da je zanimljivo. Ja bih rado video jedno takvo mesto - prihvati Bak Slejter. Barbarela se naže k njemu i go­ tovo šapatom reče: - Tamo ima stvari od kojih bih mi bilo neprijatno. 42

- Siguran sam u to što kažeš. Ali suviše si uzdržljiva Neće ti smetati da to vidiš. Zlato i u blatu ostaje zlato - odvrati Slejter. On je želeo da se s divnom devojkom nađe u sredini koja će im omo­ gućiti da se zbliže. Zato je pristao da idu makar i na skup samih veštica i satira - Ako nam se ne bude dopalo, možemo odmah otići - zaključi on zatim Uskoro se pojavi Ežen Flejo. Vrlo uglađeno se nakloni društvu i sa­ čeka da ga Barbarela predstavi. Bio je obučen u uske svetložute pantalone, tamnoplavu košulju s razno­ bojnim cvetićima i šarama i žutu maramu oko leve ruke. Njegova kosa je bila duga, ali brižljivo doterana, da pokaže tobožnju neured­ nost Odmah poče da priča o zabavi na koju bi mogao da ih odvede. - Ali mi nismo prikladno 'đbučeni - reče Slajter. ~ Jednostavno ćete ostaviti u ko­ lima sve nepotrebne stvari. Muš­ karci neka ostanu u košuljama bez kravata Dame mogu ići kako žele. Tamo dolaze u najskupljim večer­ njim haljinama, ili u sportskim pantalonama. Važno je samo da jsja komotne i nekonvencionalne - ob­ jasni Ežen Flejo. Pričao je da veselje počinje u de­ vet časova i da će tamo biti i ve­ čera. U jednoj privatnoj kući zakup­ ljen je veliki podrum i preuređen u privatni dramski atelje. - Taj deo Trinaestog arondismana je izvrstan. Stare izukrštane uličice i glomazne kuće. duboka dvorišta i veliki podrumi pružaju štimung. Naši momci paze da ne dođe niko nepoželjan - završi Flejo svoja objašnjenja. - A kakav je program? - upita Barbarela. - O programu se ne govori. To treba da bude iznenađenje za goste. Inače bi zadovoljstvo bilo uma­ njeno - odgovori Flejo.

Objašnjavao je dalje da treba biti neposredan i činiti ono što čovek zaželi. Može se ostati u grupi i posmatrati sve što se događa kao iz pozorišne lože, ali ko zeli može da siđe na podijum i izvede neku svoju igru ili veštinu. Može otići u zajed­ ničku kupaonicu i tuširati se kao na nudističkoj plaži, a postoje i ugodne komore gde se parovi mogu povući »na odmor«. - To je sistem »samousluge uži­ vanja«. Neki to zovu i »litanija delirijuma«. U svakom slučaju je zanim­ ljivo - zaključi Ežen Flejo. Imajte u vidu da ste večeras moji gosti i da ću ja uraditi sve što treba. - Takva veselja sigurno dosta koštaju - primeti Bak Slejter. - Gosti o tome ne treba da misle - galantno odvrati Flejo. Vreme je odmicalo i oni odlučiše da posle jedne šetnje krenu ka mestu skupa. Lun iskoristi momenat da ode u toalet. Odatle svojim mikro-primopredajnikom uhvati vezu s Makfersonom, koji se bio vratio s mora i sada je čekao u blizini.

U Ulici Samson svetio je bilo slabo. Grupice mladića i devojaka stajale su uz stubove ili dovratke. Osmotrili bi svakog prolaznika Videlo se da Ežen Flejo poznaje mnoge od njih, jer ih je pozdravljao nadimcima. Lun i Slejter su se smejali jedan drugom, jer su pod čupavim perikama, koje im je pozajmio Flejo, iz­ gledali veoma smešno baš zato što su malopre sasvim drugačije izgle­ dali. Bili su u košuljama, a Lun je dobio crveni prsluk s belim dugmetima. Flejo ih uvede u usku i tamnu ka­ piju, pa kroz dvorište puno san­ duka i praznih kartonskih kutija u jedan uski podrum. Pokuca na vrata od grubih dasaka i doviknu svoje ime. Vrata se otvoriše i dva snažna čoveka ih propustiše u vla­ žan hodnik. Odatle stigoše u

ogromni posebno osvetljen po­ drum Podrum je bio prostran i videlo se da su to, u stvari dva spojena po­ druma. Teški metalni stubovi poka­ zivali su da je podzemna dvorana obezbeđena posle uklanjanja pre­ grada. Ceo podrum bio je obložen grubim jutanim platnom. Svetio je dolazilo sa skrivenih mesta, a bilo je tako postavljeno da stvara duge senke, koje su se ukrštale. Na sre­ dini podruma bio je najniži prostor u obliku elipse. Na jednoj strani iza njega nalazio se podijum sličan po­ zornici. Imao je i pokretnu zavesu, takođe od jutanog platna Nigde se nije mogla videti ni­ kakva stolica ili klupa Podrum je bio pretrpan platformama ložama galerijama i stepeništima Pod čud­ nim svetlom sve je izgledalo fanta­ stično. - Ovde uzmite prostirke - ob­ jasni Flejo. - To su sunđerasti tanki dušeci, koji se posle zabave bacaju. On uze smotani dušek u obliku valjka i s njim pod rukom sačeka da i ostali učine isto. Prostirke su bile raznobojne, ali svaka je imala grubo ispisan broj. koji je služio zato da neko ne prigrabi već zau­ zeto mesto. Bačena prostirka je zna­ čila i rezervaciju mesta Njih čet­ voro izabraše ograđni prostor blizu ugla. Činilo se da će odatle videti sve. Posmatrali su parove, pojedince i grupe koje su pristizale. Prepoznadoše nekoliko poznatih pevaćica, glumica i glumaca. Bilo je i onih koji su perikama i tamnim naočarima prikrivali svoj identitet. Kroz žagor su se probijali zvuci muzike. Flejo se vrati i objasni im gde su prostorije sa tuševima dade im karte za jedan separe i pokaza im gde su ostale prostorije. - Ostaje još pola sata do večere - zaključi on i opet se izgubi. Sedeći na svojim prostirkama Barbarela i Slejter su nešto šaputali. Damjana Patlen je ležala oslo­ 43

nivši glavu na Lunova ispružena kolena. Lun osmotri okolo. Bili su gotovo u mraku. Niko nije naročito obraćao patnju na njih. On uze iz džepa metalnu bombicu s kompri­ miranim gasom i u pogodnom tre­ nutku. dok ju je milovao udesi da ona udahne bezmirisni gas. - Tako bih rado spavala - reče ona. Lun sačeka još nekoliko trenu­ taka. pa joj spusti glavu na pro­ stirku. Barbarela i Slejter su bili ispruženi jedno uz drugo. Ona je bila smotala deo prostirke i tako napravila jastuk, na koji se bila nas­ lonila. Slejter je bio oslonjen na la­ kat. Lun im brzo priđe i zatraži ši­ bicu. - Ostade mi upaljač u sakou objasni on Slejteru. Pri tome pripremi bombicu. Dok je uzimao šibicu, zadrža disanje zbog gasa koji se širio. Vrati se na svoje mesto i sačeka nekoliko trenu­ taka. Slejter se spusti uz Barbarelu. Lun je znao da su izgubili svest. Brzo, gotovo neprimetno skide Slej­ teru prsten i otkopča Barbarelinu narukvicu. Požuri ka hodniku iz koga se stizalo u toalet. U kabini brzo poče da radi. Već nakon dva minuta sićušni mikrofoni bili su ugrađeni. On požuri nazad. Podiže glavu svoje partnerke na svoja ko­ lena i kad primeti da se ovo troje uspavanih pokreću, on i sam leže. - Postaje svežije — reče da svi čuju. - Bilo mi je toplo i za trenu­ tak sam usnuo. - I ja - javi se Slejter. Razgovor prekidoše donosioci jela. Pružiše im velike kartonske činije prevučene slojem plastike. Na činijama je bilo pečenog mesa, tvrdo kuvanih jaja, hrpica raznih salata, posudica s majonezom, tan­ kih parčadi hleba i slatkiša. - Tamo su p i ^ Izvolite, sami iza­ berite — reče kelner ostavljajući dve činije ispred njih četvoro. - Ovo je kao na nekom pikniku — primeti Xun. 44

- Zaisla je neobično - dodade B^barela. Čudno joj je izgledao u polum­ raku. Danju joj je sve izgledalo nor­ malno. ali sada. maskiran ovom pe­ rikom činio joj se poznatim. Želela je da mu se približi. Iz raznih uglova podruma dopi­ rali su neartikulisani krici. Mogla su se nazreti ra 2®olićena tela. Blizu Lunove grupe videle su se tri devojke, odevene samo u kratke suk­ nje. Mladići su podizali čaše i, naz­ dravljajući, pre svakog gutljaja do­ dirivali gole devojačke grudi. Dole na podijumu pojavi se muš­ karac, čija je leva polovina odeče bila od sasvim novog materijala., a desna u dronjcima. Uz muziku je igrao nekakvu neviđenu igru. Kako se okretao, bio je čas moden u sjaj­ nom odelu, a čas jadnik u ritama. Desno od njega mlad čovek s bra­ dom nameštao je veliko platno. Pred njim se pojavi jedna igračica iz Foli Beržesa. Skidala se uz rit­ mičke pokrete. Kad je bila sasvim gola, mladi bradonja poče da na nju baca tečnu boju, a zatim i sam poče da se skida Ona takođe poče da zahvata boju iz kofice i njome prska mladića Zatim zajedno spu­ stiše ogromno platno i legoše na njega VelUta jutana zavesa se spu­ sti. Dole. na prostoru za igru poče divlji ritam obnaženih parova Jedna devojka je vrištala: - Delis - delis!' Tada jedan glas nadjača ostale; - Ml hoćemo sve! Mi imamo svoja prava! - vikao je t«Jco da ga čuju u svim uglovima - Zašto da nam je nešto nedostižno. Sasvim os­ lobođeni svih pravila Igre, možemo ostvariti vrhunac umetnosti. Svetlost na podijumu se pojača i zavesa kliznu u stranu. Tamo je stajcUo ono slikarsko platno s otisclma golih Igračice 1 mladića. - Obračun se vašem telu, vašim udovima, vašem srcu! - vikao je n ^o. - Dajte ml me^car sat pravog ludila! AH pravog likUia, oslobođe­ nja od svega! Dajte mi to! 1. Dellce - điv je mimo Lun. - Da li to treba da ocenjujete vi ili poz\wii čuvari kraljevstva? upita Camli Lun se nasmeja i ućuta zadovo­ ljan. - Ko je gospođica iza peći? upita Hjuz Grsuidel. To }e naša ljupka Barbarelica; dvojka kosmosa. Ijubiteljka šušta­

vih novčanica i svile, blistavih dija­ manata i avantura odgovori Lun. - Niko to ne može da dokaže. Ja sam mirna i vesela devojka. Nije­ dan sud neće me osuditi - odazva se Barbarela. Njen glas zazvuča kao kroz mega­ fon. Bila je otkrila jednu rupu na peći blizu svoje glave i sada je vi­ kala u nju. Glas se pronosio kroz otvorena vrata peći i mnogobrojne cevi, pa je metalno odjekivao u po­ drumu. - Alisa, zaboga - reče tiho Slej­ ter. - Prekini tu galamu i razgo­ vore koji razdražuju. Dok su se njih dvoje prepirali, Hjuz Grandel je čučao vezan za po­ loženu cev blizu Lunovih nogu. Iskrenuvši glavu posmatrao je slav­ nog naučnika i avanturistu. Lun je to bio primetio i sada su se njih dvo­ jica posmatrali pri slabom svetlu prašmave podrumske sijalice. - Sta kažete na sve ovo? - osmehnu mu se Lun. - Pitam se šta čujete tiho reče Grandel. • - Ne shvatam - reče Lun. - Iako imam naočari, primetio sam nit sprovodnika do vašeg uha i predmet skriven u ruci - šapnu Grandel. - Momentalno ničemu ne koristi - takođe šapatom odgovori Lun. - Šteta... Koliko znam o vama, nešto ćete preduzeti. Sigurno ste svesni opasnosti za sve nas. Upali smo u aferu koja se mora prikriti. Znate li šta to znači? - Saslušavaće nas i likvidirati, ako nešto ne postignemo. To je na­ čin da se izbegnu međunarodne komplikeicije i sve obavije tajanstve­ nošću. - Tako i ja mislim - zaključi GrandeL - Vi ste na pogodnom mestu — nastavi Lun. - Pokušajte da dohva­ tite moje cli>ele. kada pomerim n