Ashton,Frederick - 12-Lun i a.D. Za Ubistva

LUN lAD. ZA UBISTVA Brol

753

Z^AVN I

F. EŠTON

ROMANI

25

DINARA

NOVA serija .X-10Q >

sveska

(753 ) 1982.

F. Ešton LUN I A. D. ZA UBISTVA PIter Kropf POSLEDNJI SLUČAJ

Direktor NIŠRO -DNEVNIKVITOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOSTDUSAN STANOJEV

Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

Urednici izdanja PIROŠKA MATlC JOVAN CANDANOVIC

R e ce n ze n t V L A D IM IR D U B R A V C IĆ

Te h n ič ki urednik S L A V K A B O S N J A K O V IĆ

T ira i 42 000 primeraka

Izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija .-D N E V N IK -, O O U R - I Z ­ D A V A Č K A D E L A T N O S T -, Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31. Telefon (021) 21-555. B roj ž iro -ra čuna: 65300-603-6350

F. Ešton

LUN I A .D. ZA UBISTVA

Zam islien i u m o ia r Donald S, kert |e išao prem a Haielend parku Bio )e zabrinut zbog sve^ia što se tin dana dogodilo Sada mu le bila po tre' na pomoć čoveka koga le poznavao i sa kojim se bio spriiate ljio u Pai izu No, po svemu suderi njega je bilo teško naci Sikert je jed­ noj detektivskoj agenciji dao posled njih dve stotine dolara da mu p r i­ bave adresu P itera Evansa. A li ako ta adresa nije prava, onda. . Sikert nije smeo ni da završi m isao Skrenu uskim slepim prolazom i nađe se pred zatvorenom kapijom i zidom, koji je zaklanjao nisku kucu uvučenu među d rveće najm anje sto

lardi Ni|e bilo zvona uz dostaiaK niti načina da se u ovo doba pnđe kući Donald Sikert se osvrnu, /.a stade u senci jednog platana i o-, lušnu Osm otri zid ograde i odied nom. skoci da opipa nema li lomiie nog stakla na vrhu zida Pošto se uverio da |e zid na vrhu bio ravan, or. ponovo skoči Uhvati se prstim a za ivicu i polako se podiže m iši­ cama. U m agnovenju pogleda u m rak na drugoj strani, a zatim se presam iti preko zida i skliznu na zatravljenu stazu bašte. Odm ah za ­ tim pretrća do rascvetalog šiblja i kleče medu grane. — Hej. Dene' Jesi li nešto čuo'’ upita jedan glas.

- Kao da jesam ... Tam o kod zida... Pogledajm o - odazva se čovek prom uklog glasa. Začuše se koraci po uskoj pošljunćenoj stazi i Sikert pri slabom svetlu tek izišlog meseca prim eti čoveka koji je dolazio držeći spre­ man veliki automatski revolver. - Gde si, Dene? Mislim da je to bilo ovde. Dolaziš li, sto mu đavola"’ - zvao je ćovek prilazeći džbunu u kome se skrivao Donald Sikert. - Evo idem ' M oram da pogle­ dam ovde - začu se glas prom u­ klog, a odmah zatim zaškripa šlju­ nak na stazi. Sikert je razm išljao šta da uradi. M ožda su ovo ljudi koji obezbeđuju Evansa, a u tom slučaju bi trebalo da im se javi i zam oli da ga odvedu do Pitera. U svakom slučaju sada nije smeo da pogreši, jer bi to m o­ glo da bude katastrofalno za Džejn i Samjuela. A ko je dobio pogrešnu adresu, pa ga ovi ljudi predaju poli­ ciji kao provaln ika... - Slušaj Dene! N eko je prilazio kapiji u zidu i probao da li je zaklju­ čana. A sada se opet čulo nešto u ovom pravcu - reče promukli čoveku koji je p rilazio takode držeći revolver u ruci. - M ožda je to bio dežurni polica­ jac. Svake noći po jednom proverava bravu na kapiji - odgovori Den. - A li nikad nismo čuli i nešto drugo. Imaš li kod sebe ručnu lampu, da malo osvetlim o okolo? upita promukli. - Ostala mi je tamo na baštenskom stolu. Idem po nju, a ti oslušni i m otri okolo. Moull bi nas smoždio da ga uznemirimo, mi ili neko drugi. Valjda će detektiv propevati. Već je treća noć otkad ga Moul cedi - tiho je govo rio Den, ali Sikert je sve čuo. Osmehnu se zadovoljan što je bio oprezan. Ovde se događalo nešto neobično i to je trebalo da se ispita. 'Mole - krtica ;ngl.)

Koraci čoveka koji je odlazio ka kući utihnuše, a prom ukli ostade osluškujući. Zbog nečega uze revol­ ver levom rukom držeći ga za cev. a desnu stavi u džep. Tog trenutka se Sikert odluči i pode u napad, jer mu prom ukli beše okrenuo leda. Sikertova pesnica izmahnu u ti­ šini. Začu se sam o tupi udarac, a zatim zveknu revolver ispušten na stazu. Udareni čovek se zaklati, pa skliznu na kolena. Još dok je padao pogodi ga i drugi udarac, a zatim ga Sikert uhvati za okovratnik i povuče u senku šiblja. Onda brzo podiže revolver i gurnu g a u džep, pa pode stazom. — Ideš li Dene? - zovnu Sikert prom uklim glasom, podržavajući glas onesvešćenog. Zatim se zakloni iza stabla, jer je bio viši rastom i nije smeo dozvoliti da to prim eti čovek koji je dolazio sve bliže. Kad se nade blizu drveta uz koje je Sikert stajao, Den upita; — Gde si, A le? — N e pali lampu. Dođi ovde kod drveta. N eko stenje tamo u džbunju - tiho i prom uklim glasom odvrati Sikert. Iz džbunja se zaista čulo hripanje onesvešćenog. U darac u potiljak i vrat često izaziva takvo šumno disa­ nje. Den stade uz stablo i oslušnu g le ­ dajući prem a onom džbunu. A tada ga Sikert udari drškom revolvera. I drugi čovek je bio sklonjen u tišini. Donald Sikert se prihvati posla. Uz levu podlakticu je im ao naročiti bodež i sada ga izvuče. O štrim sečivom iskida delove odeće sa onesvešćenih i njim a im napuni usta, a onda im izvuče kaiševe iz pantalona i veza im ruke. Veštim pote­ zim a bodeža odvoji široke pojaseve tkanine i pretvori ih u nerazm rsive veze na nogama. Kom adim a platna njihovih košulja poveza im usta, kako ne bi m ogli da izbace sm o­ tuljke. P roveri mogu li da dišu i uveri se da je sve u redu.

Dok je to sve radio, oba čo vek a se osvestiše. S ik ert im u zaklonu osvetli lice Kolutali su očim a, a njihov izgled mu se nije sviđao. O stavi ih slegnuvš: ram en im a A k o je p o g r e ­ ški, naći će načina da im se izvini, a Evans ce mu pom oći da im na neki nači;i,nadoknadi štetu zbog pretrpijeri'.i u daraca i straha. Išao )e op rezn o ka kući opkolienoj starim drvečem i ukrasnim šibIjem N ade baštenski sto sa četiri udobne ležaljke O biđe g a . zade oko kuce. O p rezn o p ro v iri i za ­ slade. Pred zaaniim vra tim a kuće stajao ;e )oš jedan siražar. Bio ie os'on;en na drvenu prečku, koja je vezivala dva stuba N ije mu se m o­ glo prici a da on to ne prim eti. Sikert razm isli nekoliko tren u ­ taka, a zatim se odluči i baci se na zemliu. Pri tom e preteći doviknu prom uklim glasom : - Ti si lud. Dene' Platiceš mi za ovo' - Šta je to. A le? - upita stra ža r i pođe ka Sikertu koji se u vijao u senci. - O n a buaala. . Ubiču g a zbog o v o g a ' Da sam pucao, on ne bi više nikog . - stenjao je Sikert podrža\'ajući tuđi glas. - O pet vas dvojica! A k o Moul čuje. Je li te p o vred io? - upita stražar i pruži ruke ka Sikertu da g a podigne. A li tada nalete na pesnice koje ga podigoše u vrat i vilicu. Stiže sam o m uklo da k rik n e i pade kao posečen. S ik ert g a skloni uz slepi zid kuće i osm otri oko sebe. Levo je bila otvoren a g a ra ža i u nju je m o­ g a o da skloni o v o g čoveka. O dvuče g a i napipa sklonjeni autom obil. D žepnom lam pom osvetli p rola z i gurnu onesvešćenog u ugao. N ade nekoliko kom ada žice i k rp a u p o li­ cam a s alatom . Brzo veza on esveš­ ćen og i pođe p rem a kući. Tiho pritisnu ručicu b ra ve na za d ­ njim vra tim a kuće i ona se pokrenuše. O tv o ri ih sam o toliko da se* provuče u zam račen i hodnik i za ­ slade.

K ao ispod zem lje ćuli su se mukli glasovi. S ik ert pode napred. N a levoj strani se nalazio slabo osvetIjeni hodnik na čijem kraju se videla o g ra d a stepeništa koje se spu­ štalo u podrum. Otuda su dop irali glasovi pom ešani sa stenjanjem. Sikert pažljivo p regled a hol, tri sobe i prostranu trpezariju, a zatim z a v iri u kuhinju i sobicu pored nje. N ije bilo nikog. Sam o se u kuhinji osećao m iris kuvane k afe i prosu ­ tog alkohola. U trp ezariji su na stolu još uvek bili ostaci ve če re i prazn e boce raznih pića. Sikert p regled a sto i zaključi da je ovde večera lo pet ljudi, ali ne svi u isto vrem e. T ro jic a su bili napolju, vezani i nemoćni. Dakle, ovde treba da su još dvojica. S ik ert oslušnu i zaključi da su svi ostali u podrumu. D ržeći rev o lve r u rukam a pode u tom pravcu. Išao je uz sam i zid, jer je tako bilo najm anje opasnosti da podovi ili stepenište zašk rip e pod nogama. Sada je sve jasnije čuo g la ­ sove iz podrum a. Kad se našao na dnu stepeništa sasvim razgovetn o je čuo kreštav ženski glas: - U bićete ga, prokleti lupeži! A to vam neću op ro stiti' Zapam tite to, pacovi! O k ta vija Dulitl ne preti uza­ lud. N jen e reći prop rati smeh dvojice ljudi. - A k o ne bude govo rio , stavićem o i va m a prst na grkljan. Istina, neće biti Iako dodirnuti taj vra t sli­ čan korn jačin om — reče jedan. - K orn jača! O dlično si joj od a ­ b ra o ime, K laim bore! P ra va k o rn ­ jača, M o ra i da je stara najm anje dve stotine godina. K orn jača! - g o ­ v o rio je dru gi i smeh se opet zaori. Donald S ik ert p riđ e bliže. N ađe se uz odškrinuta podrum ska vra ta i ugleda čudnu sliku. Krupan čovek izubijanog i krv'avog lica sedeo je na nekakvom sanduku. Ruke su mu bile veza n e oko m etalnih cevi uza zid. N a dva m etra od njega na be­ tonskom podu podrum a u čudnom položaju je klečala starica sede

kose i n aboran og lica. N jen a smežuran a koža lica i vra ta zaista je podsećala na kornjačinu, ali njen izraz i oblik lica im ali su nešto od one ljupke m irn oće i postojanosti k o rn ­ jače. S taričin e ruke su bile vezane, a položaj u kom e je klečala g o v o rio je da su joj i noge upetljane. P rek o puta njih na sanducim a su sedela dve čoveka. N a tlu izm eđu njih vid ele su se nekolike flaše. - M oraš da govoriš, Evanse! Bez vode ćeš u skoro umreti. A pored toga, opet ćem o te tući. A o vog a puta će to biti do smrti. Sve smo pokušali i ostalo nam je sam o da te iseckam o. A li p re toga ćeš gled ati kako crk a v a ova kornjača. Hajde, K laim bore! P riteg n i tu stogodišnju vešticu! - p retio je gojazn i i lepuškasti ćovek, koji je im ao crn e b rčiće i n ekolik o zlatnih zuba. - Stegnuću je ovom om čom — od vrati Klaim bor. U ruci je d ržao om ču načinjenu od dugog konopca, koji se vu kao iz ugla On ustade i krenu prem a sta­ rici. - K laim bore, podign i šape, ili ću te ubiti! Ruke g o r e i ti krtico! - v i­ knu Donald S ik ert držeći u svakoj ruci po jedan revolver. Bio je ocen io da je onaj gojazn i ćovek sa b rčićim a Moul (krtica) o kom e su g o v o rili revolvera ši u bašti kuce. - Šta'^... Kako je moguće"’ .. P ro ­ kleti! - gun đao je Moul dižući ruke. D rugi ćovek je već stajao visoko uzdignutih ruku. S ik ert op rezn o p riđ e vezanom Evansu i supstivši re v o lv e r iz desne ruke na tle, poče da mu šeće veze svojim uskim bode­ žom. - Ti, ovde?! - prom u ca Piter Evans i klonu. - O dvežite, m ene! Ja sam V iki! Brzo m e odvežite. P iter um ire! — vik a la je sta rica vukući se ka Sikertu. ‘climber - penjać (engl.)

O k reta la je leda da )oj preseće veze. Sikert to brzo učini i pred nju pusti bodež da sam a sebi oslobodi noge. O na je nešto ushićeno m rm ljala trljaju ći ruke. Brzo je odvezivala noge i u skoro ustade. - Sada ce korn jača da prošeta. O -ho' Sada ću da probodem Fila Barkera. Evo, ovde se stavi bodež i sam o potez napred i srce je na vrhu noža! Je li strašno, Klaim bore'^ č a vrlja la je čudno hitra starica p ri­ kradajući se zločincu. - G osp od o... gosp odo O ktavija, n ećete valjda to da učinite' - p r e ­ stravljeno prom u ca Fil Barker. - M ožda ću m orati. Ipak, prvo ću te veza ti — o d go vo ri starica i hitro mu na ruke nabaci omču sprem ­ ljenu za njen starački vrat. Bilo je čudno kako ona to radi b rzo i vešto. Povuče g a ka m etalnoj vodovodnoj cevi i proturi konopac, a zatim g a om ota oko vra ta gojaznog čovek a s bi-ćićima. S ik ert je posm atrao kako ona upetljava Moulove ruke i opet se vra ća ka Barkeru. vukući dru gi kraj konopca. Pri tom e mu iz džepa izvuče re v o l­ ver. - Ja cu sada da ih držim na ni­ šanu, a VI im utvrdite veze. M oram o pogledati šta je sa onom tio jic o m napolju - reče V iki Dulitl. - Oni su m irni. V ezao sam ih i sklonio. P om ozite Piteru, gosp odo Dulitl. On mi je s m nogo oduševlje­ nja p rič a o o va m a i sada vid im da je im ao p ravo - reče Sikert. - A ko ste v i‘> - upita V iki iskrenuvši m alo glavu. - Sada to nije važno. Pom ozim o Piteru - od vra ti Sikert. Pošto učvrsti veze za ro b ljen i­ cim a, podiže Evansa. Ponese g a uz stepenište i spusti na ležaj u n ajbli­ žoj sobi. Za to vre m e je starica uspela da nade vodu, ubruse, flašu v is k ija i šoljicu kafe. O n a sada poče brzo da b riše Evansovo lice. Usula mu je m alo vode u usta, a zatim ne­ koliko kapi viskija. N jeg ove usne se pokrenu še i žedn o počeše da piju.

D olazio je k svesti. - Spašen je. d ra g i Piter! Dećaće, opet sm o pobed ili! - ushićeno je g o v o rila starica. Evans o tvo ri oći. Sm ešio se, a onda ra zg o ra ć i oći. - Ti*” K ako je m oguće da si se stvo rio ovde"” Viki, to je Lun! - uz\ iknu P iter k oliko mu je d o zv o lja ­ vala slabost izu bijanog tela. - Šta si rek a o '’ ' Jesam li dob ro cula']’ To je Lun'’ P ra vi Lun, kralj ponoci?! - m ucala je uzbuđeno stalica. - Da, N’ ik i' To je on' - Oh!. . Lun .. — p rozb o ri V'iki Dulul i klonu. Lun je prih vati i spusti u fotelju. - Sta joj je':’ - upita. - Prvi put vid im da se onesvešćuje od uzbuđenja. T o lik o je želela da te susretne da sada nije izd rža la - nasm eši se Evans. Taj osm eh se p retvori u isk rivljen i g r č krvavog, nateklog i p o m o d relog lica. T reb a lo je još pola sata da se sta­ rica osvesti i Evans m alo op oravi. Lun mu je skuvao jaku kafu i doneo nešto hrane. Pazio je da m n ogo ne jedu i ne piju. jer je saznao da su ih gan gsteri m učili gladu i žeđu već tri dana. D avali su im sam o tolik o vode da ne izgube sposobnost da trpe m ućenje i ispitivanje. - M o ra m o da požurim o. Pozvacu policiju, jer ostali L a n k a rd ovi ljudi m ogu p rim etiti da nešto nije u redu. N je g a ćem o odneti — reće Evans. - S am o nam on treba? - upita Lun. - O stali nisu važni. Izved ite g a do kola i upalite m otor, a ja ću stići - d obaci Evans. T e le fo n ira o je po liciji i b rzo iz a ­ šao. S valio se na sedište pored Luna. a starica je živah n o držala revolver, sedeći pr>»-ed ve za n o g z a ­ robljenika. Z agled a la mu se u lice. sm ejala se i ra d o va la kao dete. - K o rn jača... M eni si rek a o da sam kornjača, ti u gojen a k rtico' Znam jednu šalu od koje će ti b rčići

i kosa postati kruti kao žičan a četka. N apred. dečaci m oji! Im am o ugojenu krticu! - brbljala je vrteći se na sedištu Sikert zaustavi kola pred k a p i­ jom, o tvo ri je, da Evans ne izlazi, pa istera autom obil i opet za tvo ri kapiju. Dok su odlazili prem a jugu, čuli su siren e policijskih autom obila. II P rilazeći k a piji kuce blizu Hajglend parka, inspektor M ark Harvik ugleda patrolna policijsk a kola, koja tam o vec behu stigla. On zau ­ stavi svoj autom obil iza njih i istrča Jednom policajcu na kapiji pokaza svoju legitim aciju. - N a red n ik Valton je rek ao da cete doci. M om ci su već pron ašli četiri vezan a gangstera. Jedan je bio u podrum u kuće, d vojica u ne­ kom džbunu, a četvrti u g a ra ž i — izvesti g a policajac. - Da li je detektiv Evans povreden? — upita inspektor. - N ism o našli detektiva. Z ar je trebalo da i on bude ovde? — od v­ rati policajac. Inspektor M a rk H ard vik ne reče ništa, nego požu ri ka kući. G unđao je nešto sebi u bradu. P ri tom e p ro ­ trlja ćelavo tem e i op ip a službeni r e v o lv e r u džepu. R azm išljao je o onom što mu je pre pola sata javio p riva tn i detektiv P iter Evans. R e­ kao je da se u ovoj kući nalaze pet g a n gstera A k cio n a rsk o g društva za ubistva. »M u čili su m ene i Viki. Povređeni sm o i m oram o da tra ­ žim o lekarsku pom oć«, rek a o je Evans i spustio slušalicu. M ožda je pozvao kola za spašava­ nje, pa je odnesen, zaključi inspek­ tor ulazeći k roz vrata. U trp eza riji su sedela četiri sm rknuta čoveka. Iza njih su sta­ jala d vojica policajaca, a pred njima, ra sk rečen ih nogu. stajao je snažni narednik Rip Valton. U svoju beležnicu zap isiva o je p rve iskaze ove četvorice. - Halo, Ripe! - javi se inspektor. - Sta se događa?

- O ve p tičice cvrkuću o tom e kako su ni k riv i ni dužni napadnuti i veza n i — objasni narednik. - G de je detektiv Evans? — upita inspektor. N ism o nik og zatekli. Ovaj m om ak tvrdi da su on i ostala tro ­ jic a bili u g ostim a kod Evansa sa svojim poslodavcem Fjorijem Lankardom . N a p a la ih je nekakva banda nepoznatih gangstera. O d ve­ deni su Evanas. Lankardo i g o ­ spođa O k ta vija Dulitl - isp riča n aredn ik Valton. - Jeste li našli oru žje kod ovih m om aka? - upita inspektor. - N ik a k v o oru žje nije p ro n a ­ đeno. Inspektor poče da saslušava ovu četvoricu. T ro jic a su ćutala, a g o ­ v o rio je sam o Fil Barker. - M oj poslodavac i ja sm o sedeli sa gospodin om Evansom i gosp o­ dom Dulitl. Baš sm o završili partiju k a ra ta kad su upali neki ljudi. V e­ zali su nas. Posle sam čuo da g o ­ vo re kako su lako pohvatali i vezali ov a tri naša prijatelja, koji su sedeli u bašti i ispijali bocu piča, kojim ih je dom aćin počastio - isp riča B ar­ k er škiljeći i sm eškajući se. - Baš tako je bilo. Ispali su iz m rak a s rev o lve rim a u rukm a i posle nas veza li — dodade A1 Klajp. - A li detektiv Evans nam je javio da ste vi napadači i da ste m učili i n jega i gospodu Dulitl - reče in ­ spektor. - Čuo sam kako je jedan n apa­ dač rekao: »S tvo rićem o pravu zbrku. U h ap sićem o ove, a mi ćem o m irno odvesti ovo troje«. N e znam šta se d o ga đ a lo dalje, jer su m e preneli u podrum - o d go vo ri Fil Bar­ ker. Uzalud je in spek tor pokušavao da otk rije šta se to stvarno d o g o ­ dilo. O va c e tv o ric a su bili sum njivi, ali nije m ogao da uhapsi ljude koji su bili napadnuti i vezani sam o zato što je neko telefon om rek ao desetak reći p rotiv njih. Zato za k ­ ljuči: 8

- U zećem o vaše iskaze i adrese, pa ćem o sve p roveriti. Svitala je zo ra kad policajci zapećatiše K U Ć U i izidoše do svojih kola. G led ali su za četvoricom ljudi koji su odlazili ulicom. - Ipak, m islim da sm o ispustili četiri zločin ca - reče narednik V a l­ ton. - Bolje je i to nego da igram o nekakvu sum njivu igru. koju je zam esio onaj privatn i detektiv. Već sm o im ali n ep rilik e kada sm o hap­ sili po n jegovim pozivim a — od v­ rati inspektor H ardvik. - M islite li na Baka Č elersa? upita narednik. - I taj slučaj spada u ono što m is­ lim - o d g o v o ri inspektor. - Ipak je tam o vraški -m irisalo«. M islim da Bak i danas gadno »m i­ riše« - dodade narednik. - Da, »m iriš e « ali m iris ne m ože da se op ipa — uzdahnu inspektor i krenu ka svom automobilu. U k ru govim a njujorške policije ubistva po narudžbini zvala su se »m irisn a ubistva«. U takvim slučaje­ vim a skoro nikad nije otk riva n ubica, ali zato su ubijena tri inspek­ tora i tuce polica jaca koji su tragali za ubicom.

N jih četvoro su spavali. V ec je bilo odskočilo sunce, a niko se nije budio. P rem o ren i mućenjem i nesa­ nicom , detektiv P iter Evans i nje­ g o va pom oćnica O k ta vija Dulitl jedva su stigli ovde do Koledž Pointa. Još u k o lim a su se s n apo­ rom bran ili p rotiv sna. Tu na obali Ist R iv era n a lazila se stara kućica, koju je još p re pola godin e iznaj­ m ila čudna sta rica O kta vija Dulitl, da posluži kao sklonište ako to bude zatreb a lo njenom šefu i njoj. Fjori Lankardo je i sam bio um oran od n apora da iz tvrd ogla vog g o r o ­ stasa Evansa »isced i« ono što je hteo da sazna. N im a lo svežiji nije bio ni Lun posle svega što je doživeo poslednja tri dana.

Vezani Lan kardo je h rk a o na te­ pihu, gde mu je starica stavila v e ­ liki jastuk sa svog kreveta. Ona je ležala na fo telji za rasklapanje, koja se p retva ra la u uzan ležaj, a P iter i Lun su zauzeli sofu i sta rin ­ ski krevet. P rvi se probudi Lun i p rod rm a Evansa. O vaj je nekoliko trenutaka gled ao s čuđenjem , a onda se osmehnu i ustade. ^ - Izgleda, spavali sm o više nego što je trebalo — reče osm otrivši usnulu staricu i zarobljenika. M o ra m o brzo da ra z g o v a ­ ram o. A k o danas ne uspem, onda će neke stvari krenuti n aopako reče Lun. - Ispričaj mi šta m ogu da uči­ nim — od vrati Evans. - M ožem o li negde da budem o sam i? — upita Lun, H ajdem o u kuhinju. T a m o ćem o sp rem iti nešto i za doručak. N egde sam zagu bio klju čeve od svoje sobe. pa sm o zato m orali da sp ravm o svi u ovoj — o d g o vo ri de­ tektiv i pode k vratim a. Kuhinja je bila na dru gom kraju kuće i oni počeše ra zg o vo r stojeći i poslujući ok o u ključivanja šted­ njaka, p retra živan ja triž id e ra i sprem anja doru čka Lun je pričao: - Posle svega što se dogod ilo ovde u Njujorku, uspeli sm o neopaženi da isp lovim o prem a severu - K olik o sam tih dana želeo da te sretnem ! Bilo mi je žao što se nisi setio svog p rija telja u N jujorku reče Evans. - S etio sam se, ali nisam m ogao da te u vlačim u sve to. V eć je bilo suviše n esreće i p o gib ija — nastavi Lun. - K ada se naš brod »A tab aska« našao usred m agle u visin i rta Kejp Kod. sudarili sm o se s jed­ nim rib a rsk im brodom , koji je posle pola sata potonu. N aš brod je oštećen, a M a k ferso n i D žejn su povređeni. - Je 11 to nešto teže? - uzbuđeno upita Evans.

- N ije teško, ali su m orali pod lek arski nadzor. Ja sam se sklonio i istraga me nije zahvatila. Uspeo sam da se neprim ećen iskrcam , čim je brod bio dovučen u Boston. Izgledalo je da će se sve dobro svršiti, ali tada je p olicija otk rila ko je kapetan broda. - A li javnost nije obaveštena o toj senzaciji. - Policija im a svoje razloge. M e­ đutim, objavljena su lažna im ena Džejn i Samjuela, a rečen o je da su uhapšeni. Izgleda da se sp rem a o p ­ tužba protivu njih za učešće u o b ra ­ čunu sa zločinačkom bandom Kunta Singltona i ostalih. Ukratko, oni su u škripcu. Treb a im pom oći - p rič a o je dalje Donald Sikert, a lice mu je im alo tužan i smrknut iz­ raz. - Sta m ože da se učini za njih'i’ ! - vatren o upita Evans. - Tu žilac je, izgleda, već podneo tužbu i na prvoj raspravi traži se kaucija, da bi im se dozvolila od­ brana iz slobode — od go vori Lun. - To treba odm ah da učiniš. K o ­ liko tra že? - D vostruko više nego kad su u pitanju krupni gan gsteri uz­ dahnu Lun. — Potrebno mi je dvad e­ set i pet hiljada dolara, ali odmah. A ja ne m ogu da podignem ni onih šest hiljada koje im am u bankam a ovde, jer sam izgubio dokum enta p rilik om sudara. I nem aš novaca? upita Evans. - Poslednju paru sam dao da nekako saznam tvoju adresu — od ­ g o v o ri Lun. - Srećan sam što mogu da ti se osvetim. Sad te im am u šakam a smejući se reče Evans. - N e razum em - reče Lun m alo iznenađen. - Postavljam uslove: kau cija će biti u plaćena i Džejn će sa Makferson om m oći da izbegne suđenje, ali ti m oraš da budeš moj gost najm anje dve sedmice. Prihvataš li? - važno zaključi Evans.

- U vek si isti - nasm eja se Lun. - Dakle, p rih vataš? - nastavi Evans. - M oram , stari u cen iivaču ' U vek si isti! - od go vo ri Lun. - Znači, stvar je hitna. Skloni k afu pa da nekako otvoi inin moju sobu. T a m o je telefon - zaključi Evans. D vojici ljudi iskusnih u ot\aranju vra ta nije trebalo ni dvti i;iinuta pa da se nađu pored telefon a Evans p o zva ču ven og njujoi ško,' a d vo ­ kata Berm isena. Izloži cvu .s\oj zahtev da odm ah otputuj*' .j Boston i zastu pa Džejn i Samjut l.i Roče da će mu za nekoliko san poslati če ­ k o ve na potreban iznos /a kauciju i troškove, a zatim zaključi - Snabdečeš ih sa po hiljadu d o­ la ra i naći ćeš način f!a dođu ovam o. N ek a se sklono na mesto koje znaš, da je sigu rno - D okle ćeš me gu ra n ii n ep ri­ like? - upita advokat. - N eće biti neprilika. Postačeš slavan, jer su to D žejn Vir.ington i Sam juel M a k fe rs o n ... - D evojka Luna. ki al)a ponoći i n jego v čudni m ornar"” Fa to je ... To je d a ć o v e k ... - g rc a o je izn en a­ đeni advokat. - Dakle, vrlo je vru ća stvar, ali vre d i pom oći - sm ejuci se reče d e­ tektiv. - O va j... Znam.. N ek a bude' Po onom što znam o Lunu, Džejn i m o r­ naru, vre d elo bi rizik o va ti da jed­ nom bude suđen i stari advokat Bermisen. Neću čekati ni tvoje čekove! O dlazim odm ah i neka me crni đ a ­ vo li rastrgnu ako za pet dana ne budem ovđe se Džejn t M akfersonom. A li postavljam jccian uslov ra s p rič a se advokat. - M ožda bih p o go d io uslov, ali g a rec i - o d go vori Evans - Želim da vidim Luna. pa m a­ k a r išao k njemu u London - reče advokat. - O n je sa m nom i bic ■naš zajed­ nički gost. 10

- tL, saaa g o v o riš k u k u u eualazim ! - viknu advokat. Lun je sve slušao priljubivši uho uz slušalicu koju je d rža o Evans. - Je li sigu rno da ćc on učiniti sve što jp potreb n o? — upita zatim. - O vd e kod nas i advokati znaju da se jiie tv o r e u Ijudi' koji vesto »zaobila.-e zalion. A r:crm isen je stari \iik. V iše bih voleo da ir.iam dvadeset gan gstera na vratu, nepo njega sam o- Džejn i M akferson su sada pod d o b io m r.aititoir!. Sair.o m oraš zri;>ti da će on tlit i takvu p r a ­ šinu u javnosti i štam pi da će Senat želeti da g a Ziidovolji — od go vori Evans. - M islim da ti m oram verova ti A sada mi ispričaj šta se sve to do­ gađa oko tebe. M islio sam da sam sam o ja u sosu, a vidim da su i tebe p rilič n o »o b a rili« - reče Lun. - Priličn o -ob arili