Ashton,Frederick - 08-Lun Protiv Špijuna

Urol

LUN PROTIV ŠPIJUNA

829 ZABAVNI

F. EŠTON

ROMANI

*

30 DINARA

lllll

NOVA SERIJA - X-100

SVESKA

829

/

1984 .

F. Ešton LUN PROTIV ŠPIJUNA Č. G. Kid GLUMAC i ALIBI

Direktor N IŠ R O »D N E V N IK « V ITO M IR S U D A R S K I

Glavni i odgovorni urednik O O U R »IZ D A V A Č K A D E LA TN O ST« VLA D IM IR S TEVAN O V

Odgovorni urednik R e d a k c ije književnih izd anja M ILO R A D P R E D O J E V IĆ

Urednici izdanja

PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANAĐANOVIĆ

R e c e n ze n t VL A D IM IR D U B R A V Č IC

K o re kto ri GORDANA NENADOVIĆ VERA MANOJLOVIĆ

Teh nički urednik SLAVK A B O Š N J A K O V IĆ

Tiraž: 8 0 .0 0 0 p rim e re k a , III iz d a n je

Izdaje i štam pa: N ovinska, izdavačka i štam parska radna o rganizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ­ DAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23 o k to b ra 31, Novi Sad, te le fo n (021) 621-555. B ro j žiro -ra čuna: 65300-603-6350. RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

F. Ešton

LUN PROTIV ŠPIJUNA

i N jih d vo jic a su v eć č ita v sat p o ­ lako isp ija li m olt v is k i sa m n o go vode i g le d a li u o b iča jen o loš p r o ­ g ra m n oćn o g lo k a la »Z elen a zvezda«. Još sa m o d esetak ljudi sedelo je u za d im ljen o j sali. B estidno su zu rili u devojku k o ja se svlačila. Posle nje d ošla je d ru g a i p o n a v ­ ljala iste p okrete. I ta k o unedogled. - S reća je što č o vek o v a m o m ože da ude o v a k o u sp o rtsk oj košulji, inače bism o se p o gu šili — re č e k a ­ petan Elison b rišu ći sn ažan v ra t već m o k rom m a ra m ico m . - B ar da bude k o ris ti od s v e g a o vo g a — o d v ra ti p o ru čn ik Braun i n ehotično p o g le d a p r e m a stolu za kojim je sed eo k o šča ti č o v e k č ija je

kosa čudno o p a la sam o na p r e d ­ njem delu tem ena. Bio je to izvesn i R ed žin a ld M or, čiji su k ra tk o p o tk res a n i b rci podsećali na s lep o g miša, a čelo, zb o g o p a le kose, iz g le d a lo je duže od č ita ­ vo g lica. — K o je o n ? N is i m i re k a o ništa op širn ije - u p ita p o ru čn ik Braun. - N ik o o njem u ne zn a sve što bi trebalo. V e o m a je čudan — o d v ra ti kapetan Elison, i ućuta. To još više pobu di ra d o zn a lo st m ladog p oru čn ika, a li i on ućuta, nadajući se d a će mu k a p eta n ipak o d g o v o riti n ešto o d ređ en ije. P o zn a ­ va o je, već go d in a m a , svo g k a p e ­ tana. U In telid žen s S ervisu k a p eta n Elison je b io p o zn a t po šk rtosti u ra zgo vo ru o poslu koji je radio. 3

P rvi p ro g ra m se za vrši, i njih d vo ­ jic a kupiše k a rte za drugi, je r i M o r beše u čin io isto - M i lutam o u m a g li... N ič e g ja s­ nog. .. Da, sad i ovaj č o vek bez p ro š ­ losti. .. - izn e n a d a p o če tih o da g o ­ v o ri kap eta n Elison. — Jedn ostavn o mu je tada d a to im e R ed žin a ld M or. - N išta ne ra zu m em — upade poru čn ik Braun. - K ao da ja ra zu m em više! — osm ehnu se kapetan . — S ve se svodi na m rvicu sumnje. P ozn a to ti je da je n estala h rp a p la n o va novih tip o v a lejzera za ra tn e s v r h e ... Poru čn ik k lim n u glavom . - N a tom e je ra d io in že n je r Tejlor. O n nije sum njiv, p a sm o tra ž ili ok o n je g a ... P o zn a n ici, p r ija te lji... Jedan od njih je č o vek k o g a sada gledam o. A on je n ajčudniji. P re d v a ­ deset i sedam go d in a , baš p red rat u Francuskoj, n ađ en je tu, u Sohou, p rem la ćen m la d čovek. Bilo mu je dvadeset d ve -tri god in e. O d a v a o je zn a k e p o rem ećen o sti um a i poslat je na lečenje. N ije u m eo n išta da kaže o sebi, n i o svom poreklu. G o ­ v o r mu je o d a v a o škotski n aglasak, ali to je bilo s v e ... N o v in e su uzalud don osile n jego vu fo to g ra fiju . P o li­ c ija je istra živa la . O stao je sam o m la d sm eten ja k bez isprava, bez n o vc a i bez z a n im a n ja ... To je taj R o d žin a ld M o r. Ć o vek bez p rošlo sti — p r ič a o je k a p eta n Elison. - Z a r se ne zn a šta je ra d io svih d va d e set i sed am g o d in a ? - u pita poru čn ik. - T o se zna. P rv ih g o d in a i do k r a ja ra ta b io je pod p o vre m en im n ad zo ro m , a li n ije o tk riv e n o ništa. R a d io je k a o radn ik, a za tim u jed ­ noj trg o v in i e le k trič n ih a parata. To je u U lic i F a lakirk. V la sn ik je ost­ a r io i M o r je od svoje u šteđevin e o tk u p io tu radn jicu . P rošle su g o ­ d in e i svi su z a b o r a v ili d a na ovom svetu ž iv i i R ed žin a ld M o r - o b ­ ja sn i kapetan. - Im a li p o ro d ic u ? - in teresova o se d a lje poru čn ik. 4

— N ik o g on nem a. P r e tv o r io se u s a m o ž iv o g i n a izgled šk rto g čoveka, k o ji d o la zi u n oćn e lok a le da p ro n a đ e neku jeftin u d e v o jk u ... N e m a a u to m o b il i stanuje u sobici iza svoje radn je. A li, sad sam o tk rio da on im a vilu p od n o šum e u Vudvordu. T a m o se često skuplja d ru štvo k o je b r o ji i po trideset osoba. U p a d ljiv o je d a su m u šk arci n ajčešće iz »v iš ih slo jeva «, a devo jk e su p o lep o ti v r lo p rivla čn e, ali po m o ra lu ... - d od a d e k a p eta n i ućuta. U tom m o m en tu u salu uđe ćo vek u ra zd rlje n o j košulji. O ra m en u mu je v is ila film s k a kam era. O n p o ­ g le d a po sa li i p riđ e u sam ljen om M oru, k lim n u g la v o m i sede. K a ­ m eru sta vi n a sed ište p o red sebe. Iz d žep a košu lje iz v a d i c ig a ru i p o ­ nudi je M oru. O v a j je uze, p o m iris a i osm eh n u se, p a k a o da se k o leb a d a li da je p r ip a li, dunu u dim izn ad sebe i sta vi c ig a r u u đ žep ić sakoa. O fic ir i In telid žen s S e rv is a p rek id oše ra z g o v o r. P o s m a tra li su šta se događa. V id eš e k a k o n ep o zn a ti ustaje i p o la zi p r e m a izlazu, a li n je­ g o v a k a m e ra o sta d e na sedištu. - Iziđ i i č ek a j napolju. P ra tić e m o M ora. N a p o g o d n o m m estu ćem o g a za u s ta viti i p o g le d a ti tu k a m eru i n jega - šapn u k a p eta n Elison. P o ru čn ik iz iđ e la k o se teturajući, k a o da je p rip it. M a lo za tim ustade i M or. P r e b a c i k a iš k a m e re p rek o ram ena. K a p e ta n beše već platio, pa i on krenu. M o r je iša o p r ilič n o brzo. Elison u gled a p o ru č n ik a B rau n a kako o d m iče p red n jim ; za d o v o ljn o se osm ehnu, p a i sam požuri. Iz O ld K a m p to n u lice M o r skren u p re m a uglu B u rša jr ulice. K a p eta n požu ri; s tig a o g a je k a d je M o r z a la z io u slabo o s v e tlje n i prolaz. — H ej vi, g o s p o d in e ! — zovnu k a ­ petan. - J ed v a d a va s stignem . Z a ­ b o ra v ili ste n ešto u »Z elen oj z vezd i«. - N e v e ru je m d a sam još nešto im a o — o d v r a ti č o v e k sa kam erom .

P ri to m e se o b a z r e i u gled a p o ru č ­ n ika B ra u n a k a k o o b ojicu o b ila zi i k ao slu čajn o staje p red jed n im iz lo ­ gom. - Ipak, hoću n ešto da va m k a ­ žem - n asta vi kapetan. - Ja sam iz p o licije i h teo bih n ešto da p roverim . P oći ćete sa mnom. N e m a m n išta p r o tiv toga. Inaće se dosađu jem v e č e ra s — o d v ­ rati M or. - S a m o m i d o z v o lite da prip a lim ovu cig a ru . - K o još p rip a lju je ta k o skupu c igaru na u lici?! — d o d a d e k a p eta n i još više se p r ib liž i M oru. - K ad ne m ogu d a je p rip a lim , onda va m je p o k la n ja m - cin ič n o se nasm eši M o r i b rc i mu m rđnuše. prem a nosu. D ržao je c ig a ru pru žen u p re m a kapetanu, k o ji b eše p ru žio ruku da otklon i tu n ep rija tn ost. A li ta d a se začu laki i je d v a ču jni prasak. K a p eta n ove o č i se ra š ir iš e i ukoćiše, a ruke o p u stiše i zadrh taše. T elo se za lju lja i č ita v e d ve sekunde je stajao u n ek o m grču. N a k a p e ta ­ novom ćelu se u k a za sitn a m rlja iz koje poteče ta n a k m la z krvi: M o r se već b eše o k re n u o k a o da ga kapetan v iš e ne za n im a, i p o d iže kam eru. U p e ri je p r e m a p o ru čn ik u Braunu, koji je d o la z io trčeći. U tom trenutku k a p e ta n o v o telo se sruši na pločnik. - Šta ste m u u čin ili?! - vikn u Braun p otežu ći re vo lv er. M o r se cerio . Iz n je g o v e k a m e re blesnu slab odsjaj b lic-lam pe, a z a ­ tim jed va v id ljiv odsjaj c r v e n o g svetla. Braun ne stiže d a u p eri oružje. N ešto g a za h va ti i n jeg o vo telo se, kao p o k o šen o n ek a k vo m m a g ič ­ nom silom, sruši p red n og e z lo ­ činca. O vaj se h itro o b a zre i šmugnu u senku ulice. Ćuše se sam o u brzan i k o ra ci, k a k o odm iču. II Ju tarnja šta m p a u Londonu je d o g ra b ila sen zaciju tru d eći se da iz

nje iscedi što više. Z n a lo se sam o da su u U lici B u rša jr n a đ en a d va m rtva ćoveka. U b istva su b ila iz v r ­ šena ču dnim oru žjem . P o lic ija nije d a va la n ik a k ve p od a tk e o m rtvim a , pa je štam pa osu la paljbu n a g a đ a ­ nja i pitanja. »... P o lic ija ne zn a šta se d o ­ gađa. .. D a li se p o d zem lje d o k o p a lo tajn og o ru ž ja ? ... H o će li g ra đ a n i London a gin u ti od z ra k a sm rti i m ik ro-oru žja, a p o lic ija o p et ostati n em o ćn a ? ...« Ali, n ajn eu go d n ije z a p o liciju bilo je ono što je u »L o n d o n sk o m posm atra ću « p isa o r e p o r te r A r tu r M a rkinč, pozn at p o n ad im ku K rok i. O n je u kratko izn e o č in je n ic e o tom e da su d va n ep o zn a ta ć o v e k a ž rtv e u bica koji ra sp ola žu n a jn o vijim oružjem . Izm eđu o sta lo g je pisao: »... Prvi, sn ažan m lad čovek, im a o je vo jn i pištolj. P o lic ija nije d o zvo lila n o v in a rim a d a p o gled aju n jegov broj. M o ž e se p o sta viti p ita ­ nje: nije li to p o g in u o jed a n k a p e ­ tan In telidžen s S ervisa, k o ji se n a la ­ zio na tra gu šp iju n im a ? O n je p o g o đ en o ru žjem m a lo g kalibra. S iću šni p ro je k til p o g o d io g a je u ćelo i p r o d r o u m ozak. T im povodom tre b a se setiti d a je sličn o oru žje p r im e ć e n o na n e k o lik o mesta u svetu. P re god in u d a n a u Evijen le Benu, p o zn a to m ku palištu u Francuskoj, blizu š v a jca rsk e g r a ­ nice, jedan slu žben ik p ro n a š a o je autom atsku olovku. K ad ju je bolje pogledao, v id e o je da se ra d i o oružju. B a lističk i stru čn jaci su p r e ­ g le d a li tobožnju olovk u i n ašli da je to u stva ri s p ra v a k o ja ispalju je m etak k a lib ra jedn e p etin e in ča i da m ože ubiti ć o v e k a na d a ljin i od petnaest jardi. O b a veš te n je In terpol, p o licije svih zem a lja d o b ile su fo to g r a fije i o p is oružja. Još pre sed am g o d in a u Ž en evi je sličn im o ru žjem ubijen izvesn i M a rsel Leopold. S m a tra lo se d a je bio k riju m ča r i tr g o v a c o ru žjem i da je ubijen u ob ra ču n u k riju m ča rsk ih bandi. K raj n je g a je n a đ en a c e v ć ic a 5

iz k o je je isp a ljen a k u g lic a sa s tre li­ com. To ču dn o o ru žje pu n ilo se sam o jedn im d es eto h ilja d itim delom unce baruta. S ličn a o ru žja p r i­ k riva ju se u obliku pera, cig a rete, cig a re, upaljača, m uštikle, i stotinu dru gih p red m e ta Ko će sh va titi da mu p reti sm rtn a opasn ost a k o neko u n jega u peri olovk u ? N a u k a je s tv o rila m n oge teh n ičk e izum e. A sada oni p rete ćoveku. S ve to ne bi b ilo tako strašn o da d ru ga žrtva, ta k o đ e m lad ćovek, sa n a jn ovijim v o jn im p išto ljem u ruci, nije bio ubijen n ek im ču dnim o ru ž ­ jem koje je p r o g o r e lo košulju i p rošlo k roz telo ne puštajući ni kap krvi. Ć ovek se ne m o že oteti od p o ­ m isli da je d o ša o tren u tak d a se i n ajčudnija o ru žja izn o se na ulicu i služe strašn im zločin im a. S vi znaci g o v o r e d a je ubica, ili više njih, u p o tre b io lejzer. Da, baš tako: lejzer! T o je m is te rio zn o oru žje o k om e se to lik o piše i g o ­ vori, ali koje n ism o su sreli tam o gd e zločin ci vršljaju . V e r o v a lo se da je to oru žje još uvek sam o u ru ­ ka m a n au čn ika i vo jn ih zavod a. A li, ne! O n o je v eć u ru k a m a zločin aca. N e m ože se p r e ć i p re k o čin je n ic e da se zna šta se p o stiže o v im o ru ž ­ jem. L ejzer je re č posta la od pojm a: širen je svetlosti pom oću em ito va nja iza zv a n o g ra d ija c ijo m (L igh t a m p lific a tio n by stim u lated em ission o f rad ia tion ). P o jed n osta vljen opis o vo g o ru žja g o v o r i da se ra d i o šipci veš ta čk og ru b in a na čijem kraju se n ala zi sre b rn i završetak. O k o šipke je s p ira ln a fleš-lam pa. Kad se ona upali, a tom i h ro m a u rubinu apsorbu ju snažnu svetlost, što ih dovodi u stanje v e lik e u darn e en ergije. Kad se svetlost p rekin e, rubin zra či jasnu svetlost - zra k sm rti. O vaj z ra k lako p ro la zi čak i k ro z čeličn e blokove. U A m e ric i je p ro iz v e d e n a lejz ers k a puška. N a d ru g im o b lic im a o vo g oru žja ra d e više od č e tiri sto­ tine p red u zeća sam o u S jed in jen im D ržavam a. L e jz e r m ože da služi

6

kao n a jfin iji h iru rš k i nož, ali i kao p ro tiva vio n s k o oru žje, top za ru še­ nje veštačkih satelita, ili k a o o ru žje na ten kovim a, a v io n im a i ra k e ­ tama. N e m a g r a n ic a m o gu ćn o ­ stim a u p o treb e lasera, od bušenja m etala, do ra z a ra n ja , od k o rišć en ja pri o p e ra c ija m a b o lesn o g ć o v e k a do sredstva z a m a so vn o uništenje. Bez sumnje, la s e r je p rik lju čen ta j­ nim o ru žjim a m n o gih a rm ija . A li niko nije o č e k iv a o da se o n o n ađe u ru k a m a z lo č in a c a u Sohou. U z sve to p o sta la je ja vn a tajna da se i n aša z e m lja bavi is tra ž iv a ­ n jim a lasera. A li on o što u žasava je su m n ja d a su p r e izvesn o g v r e ­ m en a n esta li p la n o v i n ovih tip o va la sera iz la b o ra to r ije vo jn o g odeljenja fa b r ik e »R e n k — Z ero k s«. Z a r naša ja vn ost n em a p r a v a d a sazn a šta se d o g a đ a ? .. * - N e bih v o le o da budem u vašoj koži! — v ik a o je u slušalicu p u k ov­ nik G rift, sed eći u svojoj o gro m n o j radn oj sobi u In telid žen s Servisu. — V i se, g o s p o d in e M ark in ču , m ešate u vo jn e tajne. G d e ste p o b ra li sve on e stva ri o la seru i k o ješta d ru go? — Jesam li va s p o g o d io u osetIjivu tačku, g o s p o d in e su per in ten ­ d an te? — sm ešk a ju ći se re ć e r e p o r ­ te r A r tu r M a rk in č. — N a s ne p o ga đ a ju glu posti — ne izd rža d a ne k a že p u kovn ik G rift. - N e ve ru je m d a biste se v i ličn o za n im a li za n ešto glu p o — n asm eja se M a rk in č. — Ipak, m an je bi bilo g r e š a k a d a ne k rije te im e n a p o g i­ nulih i sve o n o što se događa. — V i ste n as p r im o ra li d a d a m o sa op šten je o to m e d a su u bijen i k a ­ petan Elison i p o ru čn ik Braun. O n i su g o n ili špijune, k o ji su u k ra li izvesn e plan ove. T o su v eć sta re i preva ziđ e n e stva ri, a li su d rža n e kao tajna. M o žete to d a objavite, je r d a ­ nas ćem o iz v e s titi i Parlam ent. Pos­ lanici su »d ig li v a tru « — zaklju či pu kovn ik u m o rn im glasom . - Bilo bi p o že ljn o da budete ne-

šio k o n k re tn iji i is crp n iji - dodade M arkinć. - D ođ ite kod m en e i re ći ću vam sve što mogu. Im a ćete i fo to g ra fiju ćo v e k a k o g a g o n im o - zaklju či pu kovn ik i v e z a se prekide. M a rk in ć spusti slušalicu i uzdahnuvši p rogu n đa: - Š ta li sm išlja lukavi lisac? * N a p rvo j stra n i našla se fo t o g r a ­ fija R e d žin a ld a M ora. U »L o n d o n s­ kom p o sm a tra ču « M a rk in ć je p isa o 0 ta ja n stven o m ćoveku bez p ro š lo ­ sti i p retresu n jeg o ve ra sk ošn e v ile 1 sk o ro p ra zn e trg o v in e e le k tr ič ­ nim a p a ra tim a . A li v e ć n ak on p o la sata od iz ­ laska lista, u M a rk in č o v o m stanu za zv o n i telefon . R e p o r te r p od iže slu­ šalicu. - O v d e p u k o vn ik G rift. Jeste li vi to, g o s p o d in e M a rk in ću ? - čuo se o d m e re n i glas. - Ja sam, g o sp o d in e pukovniče. Im a li nešto n ovo ? — ja vi se r e p o r ­ ter. - Ne, n ovo sti n em a! A li, k a k o v i to p išete? O d jed n o m ste postali o p re z n i - d o d a d e pukovnik. - P a ... n a p isa o sam sve što je bilo važno. - K a k o v a m je izm a k la č in jen ica da je u šp iju n ovom stanu n ađ en a k n jiga u kojoj je b ilo on o p isa m ce sa p o tp iso m »Ć o rt«. - T a m o je sta ja lo sam o: »D ođ i po novac, Ć ort«. A to ne z n a či n išta — o d g o v o ri r e p o r te r tru d eći se d a mu glas odaje n era zu m eva n je. - Idite do đ a v o la ! Z a r n iste m o g li shvatiti da »Ć o r t« n a ru sk om zn a či davo? R a zu m ete li? D avo, na ru s­ kom! - v eć n e rv o z n o i p o d ižu ći glas viknu p u k o vn ik N o rm a n G rift. - P a to je z a n im ljiv o ! Iz to g a bi se da li izvu ći z a n im ljiv i za k lju čci p rim eti re p o rter. - A li v i ih n iste izvukli. O d je d ­ nom ste škrti u izja va m a , k a o lu­ kavi diplom ata. P a m e tn o ste učinili. Mi sm o tek k a sn ije sh va tili d a taj

podatak n ije tre b a lo saopštiti. Z a ­ mislite, naš in stru k to r n ije sh vatio šta zn a či »Ć o rt«. Z a h va lju jem vam se na tom e što nas niste d o v e li u s i­ tuaciju da in sin u ira m o - zaklju či pukovnik. - O n da je sve u red u ? - upita M arkinć. - Da, sve je u redu - za k lju či pukovnik i p ro g u n d a p ozdrav. N o v in a r spusti slušalicu. - V ra g a je u redu! Znači, p r e s k o ­ čio sam m inu - re č e v e s e lo i zapeva svoju o m iljen u latinsku r e č e ­ nicu: — »O poeta, ca n ta lunam et ste lla s k

III B ližilo se v e ć e kad D on a ld S ik ert iza svog o g r o m n o g ra d n o g stola p retrp a n o g n ovin am a, n au čn im časopisim a, p a p ir im a i k n jigam a, p ogled a po o g ro m n o j, tihoj sali. O b iđ e n ek o lik o a p a ra ta , k o ji su bešumno radili, z a g le d a n ek a k vu e le k ­ tronsku k on stru k ciju u obliku p u šk ... isklju či n ek o lik o ele k trič n ih p rek id a ča i p r iđ e zidu. P ritisak na d u gm e p o k re n u teški m etaln i zid, k o ji se u k lo n i uz tiho zujanje. Lun p o đ e u d ru g o o d eljen je i upali svetio. U k a za se bašta puna u krasn og b ilja i n a jra zn o v rs n ije g cveća. U sre d in i je b io bazen sa č i­ stom p la vića sto m vodom . U zdahnuvši, Lun sk id e ra d n o o d e lo od ta n ­ k og platna i b a ci se u bazen. D ugo se gn ju rao, p liv a o i za d o v o ljn o d a h ­ tao. K o n a čn o iz iđ e i leže pod lam pu za sunćanje. M ir o v a o je tek p o la sata, a za tim se p o n o vo o k u p a i p o ­ g le d a na v e lik i č a so vn ik sk riven među ru žam a. Bila su d va d e set i dva sata. O n b rzo ob u če la k e sive pan talone i tanku belu košulju, a za tim h odn ikom stiže do m a siv n ih uskih vrata, koja su iz v o d ila u jed a n p r o ­ laz U lice S alisb eri. M r k a sta ra z d a ­ nja oko Z e lezn ićk e sta n ice Pa u el u to doba k a o d a su z r a č ila p o sled n je talase a vgu sto vsk e vru ćin e.

7

Pred v ra tim a je sta ja o poštanski au tom obil iz koga izide vita k p ošta r sa n atu čen om kapom . Lun se skloni i p rop u sti g a ne z a b o r a v ­ lja ju ći da o s m o tri p ro la z i deo ulice koji se od a tle video. L a k im k o ra k o m , koji bi p re m o ­ g a o biti hod k a k ve vitk e žene, p o šta r o tr č a u unutrašnjost zgrade. P ristižu ći ga, Lun vid e kako jedno z a d ru g im padaju poštanska kapa, blu za i pan talon e, a iz svega tog a z a b lista telo plavu še zlatn e kose i crn ih očiju. B ila je to Džejn V itin gton. O n a p r itr č a Lunu i njene usne la k o d o d irn u še n jeg o vo lice. Zatim se d e v o jk a b a ci u bazen. Lun ju je n ek o v r e m e s u živa n jem gle d a o k a k o p liv a i k a k o se pod svetlom na iv ic i b a zen a k r o z dugu od k a p ljica p o d iže k a stepeništu. On joj dodade ru žiča sti o grta č, i o n a o b ris a telo, z a b a c i kosu i tek o n da mu se baci u za grlja j. — D r a g i... — re č e ona, ali n je­ g o v e usne joj p re k id o š e reći. S u sret o v o d vo je u sam ljen ih b ića o tk riv a o je vatren u , neu gasivu lju­ b a v k a k v a se re tk o sreće u d a n aš­ njem svetu. S a m o liša va n je re d o v ­ n o g i u o b ič a je n o g n ačin a života, n ap u štan je sitnih su sreta i lažnih lju bavi, z a tv o re n o s t za »indu striju sek sa « i sve o n o što je sraču n ato na p o vrš n o d o življa va n je, o stavlja u č o vek u m esta z a istinsku ljubav, za n eslu ćen o d u b o k a osećanja. O vo d vo je n a u čn ik a su b ili to shvatili, a n jih o v n ačin ž iv o ta ih je i sam po sebi č in io n a ro č itim bićim a. N jih o v o p o zn a n stvo je d a tira lo još od p re tri go d in e, kad je Lun pod n ek im d ru g im im en o m p osetio Ćikago. S tic a je m o k oln osti spasao je m ladu n au čn icu od ga n gstersk e bande. O n a je sa njim došla u Ev­ ropu. N a s ta v ila je da p rou ča va ta jn e b io lo g ije, a Lun je u svojim s k r iv e n im la b o ra to r ija m a d o ž iv lja ­ v a o ra d o sti n eom eta n o g n au čn og rada. Istina, v iđ a li su se retko, je r je D žejn, ia k o slobodna, bila pod stal­ 8

nom p ris m o tro m S kotland Jarda i In telidžen s S ervisa, a m ožda i ne­ kih tajnih o rg a n iz a c ija . Svi su želeli da se d o k o p a ju ta jan stven o g Donalda S ikerta. N e k o je želeo da g a uništi, a n ek o da g a p r im o ra da služi in te re s im a vlasti. Zato je Džejn, kad bi h tela da se sastane sa S ikertom , m o ra la da izved e m n o g o ­ b rojn e v r a g o lije i bude sig u rn a da je n iko ne prati. - A k o i o tk riju gd e sam, zaštitn i z id o v i o d o le v a ć e tolik o da k roz tajni izla z o d n esem on o što m i je d ra g o c e n o - tešio ju je Lun. O b ja š n ja v a o je da ovaj kraj p ru ža n a ro č ite p o go d n osti za s k ri­ vanje. S ta re k a takom be, za ru šen i tuneli n ek a d a šn je ž e lezn ićk e pru ge i m n o g o b ro jn i n o v i p o d zem n i koloseci stan ice b ili su k a o stvo ren i da se n e p rim e tn o p o sta vi la b o ra to rija i u red i ova j č a ro b n i vrt. Za stru č­ n jak a k a k a v je b io S ik ert n ije bilo teško da d o v e d e ele k trič n e vo d o ve i sve p rik rije , b ez ik a k vih m o gu ćn o ­ sti d a bude o tk riven o . A li i takav slučaj je p red viđ e n , i p o stoja lo je d esetak n a č in a d a se izb eg n e izn e­ n ađ en je i h va ta n je od stra n e p o li­ cije. Sad su njih d v o je b ili tu, u srcu Londona, b o lje s k r iv e n i n eg o d a je oko njih sto tin a m a m ilja sa m o pu­ stinja i džungla. Još jed n o m se p o tvrd ila istin a d a se ć o vek lakše sk riva što je gra d , u k o m e živi, veći. - Oh, k a k o sam te se z a že lela ! uzdahnu D žejn dok su leža li isp ru ­ žen i pored b o k o ra cveća. - Da n ije tebe, d a te pon ekad tako željn o ne oček u jem , a zn a m da ćeš doći, sva k i put Iepša i p rivla ćnija, ne bih iz d rž a o sam u o vim z id i­ nam a — o d v ra ti Lun, i n jih o ve usne se opet spojiše. Zvezde nad n jim a su se je d v a videle k roz g r a d s k a is p a re n ja i dim. Lun pokrenu jedn u ru čicu u b lizin i i dve n a strešn ice se sp o jiše nad baštom, a p re č iš ć e n i vazduh, k o ji je bio i rashlađen, z a stru ja o k o njih.

- U žasava m e p o m is a o d a će ovaj divni kutak jedn om n estati nastavi Džejn m ilu ju ći mu široka, snažna prsa. - To z a d ire u oblast filo z o fije — n asm eja se Lun. O n a klim nu gla vo m , ali telo joj čudno uzdrhta. U u g lo vim a očiju zablistaše joj suze. - O pet si sen tim en ta ln o r a s p o lo ­ žen a šapnu joj Lun i n ežno o b risa suze sa n jen o g lica. - N e znam šta m i je ... O b u zm e m e neka tu g a ... Ti znaš d a te v o ­ lim. .. tolik o da ne u m em d a is k a ­ ž e m ... - o d v ra ti o n a d rh ta vim g la ­ som. - Ja to z n a m ... i osećam . I b e ­ skrajn o sam ti za h va la n za sreću koju si mi p o k lo n ila — d o d a d e Lun. - A li ti si č u d a n ... nedokučiv. Ponekad m i se u čin i da i ne p o st­ ojiš, da si plod m ojih snova, mašte. . To je čudno i boln o o s e ć a n je ... H tela bih da te sa svim u p o zn a m ... da te ra zu m em i osećam . Č in i m i se da skrivaš n ek a k a v velik i, n eu g a ­ sivi bol. A opet, ponekad, izgled a š kao jedini sreća n čo vek - g o v o r ila je dalje Džejn. - Sam o ti m ožeš da naslutiš istinu, a o n a je u suštini baš ta k v a ... Što č o vek više sh va ta tajn e sveta i nauke, sve b o ln ije je za n jega ono što g a o k ru ž u je ... A li i radosti su du blje i m ir u srži b ić a je čvršći. To je k a o n esta n a k bez sm rti, kao stastan je sa p o s to ja ­ njem. .. T eško je o b ja sn iti sasvim — g o v o rio je tiho, a n je g o v g la s je s m i­ riv a o i n ek a k vo m p rija tn o m la k o ­ ćom ispu n javao Džejn. - Zašto m i n ikad ne is p rič a š sve o sebi? - u pita o n a iznenada. - R ek ao sam ti da je istin a on o što je o m eni n ek a d a n a p isa o M a rkinć. - A li ja bih ž e le la d a to ću jem -od tebe. Lun ne o d g o v o r i n ek o vrem e, a zatim poče: - Sam o ću p o n o v iti o n o što znaš. Eto, ostao sam bez r o d it e lja ... N e

sećam ih se. C ak sam b io z a b o ra v io i m esto u kojem sam p r o v e o ra n o detinjstvo. Š e fo v i n e k o lik o g a n g ­ sterskih d ru žin a h teli su d a se n a­ šale sa svetom . I tre b a lo je d a ja budem p red m e t te v e lik e šale. U vu ­ kli su m i o ca u n eke su m n jive pos­ love, pa su g a za tim u b ili... T o sam kasn ije saznao. - M o ra da su to bili strašn i dani - upade Džejn. - Ja ih tada n isam shvatao. M u ­ čilo m e je što n em a m n ik o g svoga, a li m e je slobodn i ž iv o t radovao. Bio sam k a o p tic a ... N e o p is iv u d ra ž za m ene p red s ta v lja le su k n jig e o životu i svetu. M o g a o sam d a ih č i­ tam sk riven u k a k v o m u g lu ... S a ­ tim a sam gle d a o m ašin e, kad bi m e p rim ili da poslu žu jem u n ekoj r a ­ dionici. .. G led a o sam z v e z d e i m a ­ štao. .. Z a m išlja o sam d a m ogu da le tim ... T ešk o je o p isa ti šta sve m a ­ šta m ože da stvori. - A li n ikad n isa m sh va tila kako od m alog, b e s p riz o rn o g siro č e ta m ože da postan e b rilija n ta n um, naučnik i čo vek k a k a v si ti. Zato m i se p rič a o tebi, kad je čitam , čin i da je sam o plod m ašte i d a je n em o ­ gu ća — opet g a p r e k id e Džejn. - P on ek a d i m en i to ta k o iz ­ gleda. .. K a o da sam od u vek b io o vo što sam sada, a d a je o n o p re bio sa n ... n eki ž iv o t za k o ji sam nestao i da sam se izn e n a d a r o d io ... T a k o nešto. Eto, jed n o g d a n a su m e g a n g ­ steri o cen ili k a o živa h n o g, p r o n ic lji­ vo g i z d ra v o g dečaka. U zeli su m e kao m a terija l od k o g a su h teli da stvore nešto po svo jim plan ovim a. H teli su da p o sta n em v e lik i g a n g ­ ster, n a jveći od svih zn an ih i n ezn a ­ nih. U početku sam i ja to hteo. Z a ­ n osila m e je m isa o o »k ra iju p o ­ noći«. V o le o sam im e, k o je su mi dali i n am en ili za velik u zločin a čk u ulogu. M is lio sam d a će moj dan doći. Biću gospodar ž iv o ta ... D rh taće ljudi od m o g im ena. - N e veru jem da su te m o g le z a ­ ro b iti ta k ve želje! To To nije n ik a k vo ćudo. Z a r se 9

sva k i d eć a k u n ekim tren u cim a ne p o isto v eću je sa strašn im gu sarom , ili v e lik im o d m etn ik o m ? Z a r svaki d ećak jed n o m u svom životu ne želi m oć, slavu i a va n tu ru ? T o se d eša ­ v a lo i sa m nom . U g la v i sam k ova o h ilja d e p la n o v a o tom e k a k o ću o p ­ lja čk a ti banke, stv o riti vojsku gu ­ sara, ra z b o jn ik a - vitezo va , flote b r o d o v a i a v io n a ... I čvrsto sam o d ­ lu čio d a ra z v ije m sve svoje sposob­ nosti z a taj »v e lik i tren u tak «. - S tra šn o je i p o m isliti da se m o g lo d o g o d iti da tvoj b rilija n tn i um o sta n e u službi zločina. K a k ve bi sve n e p r ilik e stvo rio čovečan stvu! - u p a d e Džejn. - P o s to je izvesn e za k o n ito s ti u svem u. Z a to je n em ogu će da se čovek iz d ig n e do zn a n ja i sh vatan ja sveta i živo ta , a da ostan e zločinac. T o bi m o ra o biti du ševn i bolesnik, a ta k a v ne m o že daleko. Ista lo g ik a je b ila n e u m o ljiv a i u m om slučaju o d v ra ti Lun. - Je li istin a da si im a o v iše u či­ telja n eg o b ilo k o ji p rin c u isto riji sveta ? — u p ita Džejn. M o ž d a ... P a im a o sam ih m n ogo, je r je plan b io čudan. M o ­ ra o sam d a učim je z ik e i da ih brzo savladam . N a jb o lji u čitelji su dobija li b e s m is le n o v e lik e n a g ra d e da m e nauče. A ja sam učio. P rosto sam se sa v o tv o r io p r e m a u čen ju ... N e m ogu to da objasnim . T o je je ­ dan tren u ta k ra d o sti zb o g zn a n ja i o tk riv a n ja čudesnih ta jn i sveta, k o je u č o v e k u z a p a le neu gasivu žeđ za n a u k o m ... O k o m en e su se m u­ č ili n au čn ici, u m etn ici, is t o r ič a r i... A k o se n eg d e n ašao v e lik i op sen a r i m a đ io n ič a r, k a k a v ču ven i sportista, ili a k ro b a ta , n ep o b ed ivi b o ra c r in g a ili džudoa, m o ra o je p osta ti i m oj učitelj. T a jn e n jih o vo g zn a n ja i v eš tin a k u p ljen e su za m en e k r v a ­ v im p a r a m a ga n gstersk ih žrtava. J e d n o g a d a n a sam to shvatio. I baš ta d a su m e d o v e li u London. D ob io sam d ip lo m e d va fa k u lte ta ... Zagn ju rio sam se u b ib lio tek e i la b o ra ­ torije. .. M o ji g o s p o d a ri nisu ni slu­ tili d a sam, u m esto d a p osta n em zlo10

ćinac, o d lu čio da im za d a m u da­ rac. .. - N e ž elim d a se m učiš p rič a m a o M ajn ardu , Falku, C rn o m Braunu i o sta lim u b ic a m a ... T o znam , a li n i­ sam sh va tila zašto se n isi v r a tio u ja vn i život, u slo b o d u ... - S vet i d ru štvo su u ređ en i na n ačin k o ji p o sta vlja m n o g e gra n ice. Z a r n ije sm ešn o da č o vek m o ra o tić i na elek tričn u stolicu, ili biti obešen, a k o u bije stostru k og ubicu dok mu sud n ije iz re k a o presudu. N i ta d a g a ne pu šta iz ruku. Jedino d žela t im a p r a v o ... A ja sam u o b r a ­ čunu n a ila z io na u p eren e c e v i... Ljudi su p u ca li i h teli da p o go d e p ra v o u g la v u ... B ra n io sam se. P o ­ n ekad je to b ilo i za to što sam m o ­ ra o d a o slo b o d im svet n e k o g u žas­ n og z lo č in c a ... O tom e se m n ogo p is a lo ... A sad ti se z a k lin je m da n ikad n isa m u zeo lju dski ž iv o t osim u sa m ood b ra n i. Lju dsko fo rm a ln o p ra v o m e te re ti i p r o g la š a v a k r iv ­ cem . P o rič e se p r a v o je d n o g č o vek a da sudi d ru g im a ... Ja to osecam . M o žd a je u tom e iz v o r neke boln e tuge, k o ja m e p o n e k a d muči. Zato p rovo d im on e m n o g e sate nad k n ji­ ga m a i u la b o ra to rija m a . H oću da životu i čo veća n stvu p o m o g n em m a k a r n e č im ... I n ik a d ne bih iz a ­ šao iz la b o ra to rije d a se ne d o g a ­ đaju stva ri k a k ve su se d o g o d ile ovih dana — za k lju či Lun i n eh o­ tičn o uzdahnu. - N a šta m is liš? - trž e se Džejn. - R a n ije sam r a d io sa jed n im m ladim i v rlo sp o so b n im in že n je ­ rom. N je g o v i u spesi o k o la s e ra su za divljenje. O n m e z n a pod im e ­ nom jed n og m o g u čitelja, fiz ič a ra . Taj moj učitelj je o b o le o od leu k e­ mije, i k a k o sm o u n ečem u ličili, kao da m i je s ta riji brat, sm islio je da tajno ode u sm rt, a ja d a nasledim n jegovu la b o ra to riju , u šteđe­ vin e i ime. O p ir a o sam se, a li on je bio uporan. T a k o i sa d a ja v n o nastu­ pam kao m oj u sa m o ć i u m rli p r o fe ­ sor. N ego, odoh daleko. M la d i in že ­ n jer m e je o b a v e s tio d a su u k ra ­

deni p la n o vi na k o jim a je ra d io u fa b r ic i »R en k i Zerok s«. - Č ita la sam o obistvu d va o f i ­ c ir a In telidžen s S ervisa, k o ja se d o ­ vo d e u vezu sa tim p ro n a la s k o m upade D žejn i n jeno in te re s o v a n je poraste. - I sam sam ra d io na laseru. U nečem u sam p re v a z iš a o m la d o g in ­ žen jera. T o je stra šn o oru žje! S ad a poku šavam d a o tk rije m n ačin z a ­ štite od z ra k a sm rti. A k o uspem , čoveča n stvo n eće s tre p eti od u b ita č­ n og oružja, a d o b iće n ovo o ru đ e n es­ lućenih m ogu ćn osti - o d v ra ti Lun. - V a ljd a će špiju n i b iti o tk r i­ veni. .. A li m en e čudi i b rin e to što su neka ču dn a o ru žja v e ć u 'u p o ­ treb i i u ru k a m a o b ičn ih u b ica p rim e ti Džejn. - U tolik o v iš e m e m uči savest. N e strp ljiv sam da p o g le d a m šta se to d ogađa — za k lju či Lun. - N e!... P re k lin je m te, ne u leći u još jednu opasnu a va n tu ru ! U žas m i ledi srce p ri p o m isli d a m ožeš pasti od ku ršu m a k a k v o g u b ice p rek lin ja la je Džejn, i suze joj o p et o ro siše oči. - N e strepi. T i si i sa m a h ra b ra ž e n a ... A ja sam se d a n im a s p re ­ mao. U ra d iću o n o što m o ra m - tešio ju je Lun. A zatim p o će d a p r ič a o tom e k o ­ lik o n ap ora u la že E n glesk a da se o d rži kao svetska sila, k o ris te ć i p r o ­ n alaske iz svih ob la sti nauke, od b io h em ije do elek tro n ik e. L a seri m ik ro-oru žja, b a k te r ije ... Ć o vek se u žasava od p om isli d a m n o g e zem l;e uz skupu atom sku e n e rg iju žele da iskoriste sve što je ć o vek stvorio, da bi o ja č a le svoju vojn u snagu. Lun je g o v o r io o tom e da je isto ta k vo o ru žje v e ć u ru k a m a z lo č in a č ­ kih o r g a n iz a c ija i grupa, pa čak i o b ičn ih ga n gstera . - Š p iju n a ža je postala o g ro m n a in d u strija i o b u h va tila je svaku ljudsku d ela tn ost - n asta vio je Lun z a m išljen o d a priča. - Blizu m ilio n ljudi u svetu dan as ra d e na špiju n s­ k im p o s lo v im a svih vrsta. I tom e se ne m o že stati na put. A li pon ek a d

se šp iju n sk i ć v o r p re tv o ri u izu­ zetnu opasnost. S tv a ra m ržnju i n ep o vere n je, ra z b ija hum ane p o ­ d u h vate lju di k o ji v o le m ir ... Ć in i m i se d a je o vo jedan ta k a v tren u ­ tak. - K a d bi ć o vek m o ga o sve to da z a b o r a v i - uzdahnu Džejn. Lun joj se osm ehnu i kao da se prenu. P o vu če je k a bazenu i njih d vo je z a p liv a š e skladn im p o k re ­ tim a. M o k r a tela su im se p re s ija ­ v a la pod p rig u šen im svetlom kad iza đ o š e iz vo d e i p očeše da se oblače. U s k o ro D žejn obu će poštarsko o d elo i iz iđ e p o ša vši ka svom au to­ m obilu, a Lun se v r a ti u la b o ra to ­ riju. Bila su d va sata posle p o n o ći kad se Lun iz v e z e s ta rim v e lik im au to­ m obilom , pod čijo m n eu gledn om spoljašn ošću se s k riva la m ašin a o g ro m n e snage, o p re m lje n a m n o ­ g im u re đ a jim a p o zn a tim sam o njemu. IV Č ak i n ajb ližim L u n o vim p rija te ­ ljim a b ilo je n em o gu će d a u licu p o z­ natog fiz ič a r a d r L eo n a G ra n ta p r e ­ poznaju ču dn og D o n a ld a Sikerta. K ao da je od jed n om o sta rio, Lun je čak pod p ro se d im v e đ a m a i svoja »s ta ra « k o la v o z io polako, pognut nad volanom , dok su mu svetlu cale starin ske n aoćari. On se p ro v e ze k r o z B red ford , i na mestu gd e se p roređ u ju u sam ljen e kuće i nastaju šu m a rci o k o O sterlej parka, skrenu na put k o ji je vo d io ka u sam ljenoj vili. K o la b riž ljiv o skloni i zađe m eđu d rveće. D u go je osm a tra o kuću, a za tim p o g led a p rem a nebu, k o je je b led elo na istoku. O stalo mu je m a lo v re m e n a do svitanja, i on požuri. V ra ti se na stazu i pođe p r a v o na kapiju. P o z­ von i i sačeka. N ik o se n ije ja vlja o; on izva d i kalauz, pa b rzo otk lju ča bravu. P ro đ e uskom stazom izm eđu šim širo ve o gra d e, i p riđ e kući. N a pon ovn o zvo n jen je o p et ne d ob i o d ­ govor. Bez m n o go dvou m ljen ja, on 11

se posluži k a la u zo m i uđe. Iz hola glasn o zovnu: - Hej, D žošua! Z a r te ne m ože probu diti ni zv o n je n je p rija te lja ? A li ne m ožeš se o ta ra s iti sta ro g L e o n a ... Lun u pali svetla i pode uz p o z­ nato stepen ište k a sp a va ćo j sobi in žin jera D žošu e T ejlo ra . O d šk rin u vrata, a li u gled a n ed irn u t krevet. Zato pođe p r e m a in žin je ro v o j ra d ­ noj sobi. P rv o pokuca, a li kad ne dobi od go vo r, on gu rn u vrata. K ora knu napred, a za tim se ukočio. N a podu isp red stola, sav u krvi, ležao je in ž in je r T ejlo r. Sa stola, p rem a n jego vo j ru ci v is io je gajtan telefo n sk e slušalice. Lun mu p ritrč a i sa že se do n je g o v o g lica. Začu se lako k rk lja n je, k o je je d o la ­ zilo iz grudi. U tom m om en tu začu se siren a p o licijsk o g a u tom ob ila , i svetla r e ­ fle k to ra u p ra vlje n ih n a zg ra d u prob iše se k ro z sp o jeve spuštenih z a ­ stora. A li Lun ne o b ra ti pažnju na sve to n ego o tr č a do ku patila, d o ­ nese ubruse i flašu a lk oh ola , i p o ­ kuša da sta vi p rv i g ru b i za voj na ra n e iz k o jih je is tic a la k r v n esrećnog čoveka. Z a tim iz d ž e p a izva d i nekakvu fla šicu i u li iz nje tečn ost u za k rv a v lje n a usta ra n jen ik a . Džošua, p rija telju ! .Džošua, jadn i m ladiću ! - tu žn o je šaputao Lun brišu ći m o k rim u bru som lice ranjenika. N a trenutak, pod sn a žn im dejstvo m Lu n o vo g leka, o tv o r iš e se oči in žin jera T ejlora . - O h !... d r a g i G r a n t... u m ir e m ... - čuše se sla b e reći. D ole od vra ta , čulo se lu pan je p o li­ cije, a li Lun se n ije o s v rta o na to. P ritrč a telefo n u i p o z v a hitnu p o ­ moć, a za tim o p et k leč e uz in ž i­ njera. - Š t a se to d o go d ilo ? M o žeš li mi re ć i koju r e č ? - upita. - Š p iju n j e . .. B e d žin ald M o r ... O n je p u c a o ... O n aj d r u g i... sm ejao se i re k a o : »O stavi g a ... živ o g ...« Oh, m a jk o ... - ja u k n u bolno T ejlo r i telo p o č e d a m u p o d rh tava .

12

U tom m om en tu p o lic a jc i p rova liše u k a b in et d rže ć i u p eren e r e v o l­ vere. - R u ke uvis! - n a red i jedan od njih. - N e bulazni, sinko. S ta ri G ra n t je o vd e k a o p rija te lj — o d v ra ti Lun i s ta ra č k i n em o ćn o se srući u fo te ­ lju. - P o m o zite ćo vek u - dodade. N a p o lju se za ču s ire n a h itn e p o ­ m oći. U trč a m lad i o k reta n lekar. Spusti torbu i p o če da va d i zavoje, p o k a z a b o ln ič a ru d a se p o sta vi za d a va n je h itn e tra n s fu z ije krvi. A li kad u gled a ra n e na in žin je ro v im g ru d im a i oslušnu srce, p o la k o ustade i n em o ćn o odm ah nu ru ­ kam a. - N a žalost, m r ta v je - re če tiho i sklon i se o ček u ju ći šta će u čin iti in sp ek to r policije. - N a p r a v ite svoj izveštaj, a ost­ a lo p rep u stite p o licijsk o m lekaru. O n će u sk oro stići — re č e in sp ek ­ to r i p o đ e p r e m a Lunu. P o s m a tra o g a je n ek o lik o tren u ­ taka, a za tim re če: - V a ša doku ­ m enta! Lun mu ih pruži. - V i ste d o k to r L eo n G ra n t? - J e s a m ... fiz ič a r G r a n t... S v ra ­ tio sam d a p o setim svo g m la d o g p r i­ ja telja T e jlo ra - p o tresn im gla so m je g o v o r io Lun. - Zašto ste d o šli u o v o d ob a ? - N is a m p re s tig a o ... ra d u la b o ­ r a t o r iji je tra ja o d o kasn o u noć. - K a k o ste ušli? - Im a m k lju čev e od o v e kuće. M i sm o često ra d ili za jed n o - o d g o ­ v o r i Lun i p o g le d a k a m rtv o m in žinjeru. - A za što ste d o šli o va m o ? - p o n o v i in s p e k to r ra n ije pitanje, a li sada sam o u v e z i sa dolaskom , a ne sa v re m e n o m posete. - Čuo sam z a n ek e n e p rilik e m la ­ d o g T ejlo ra . S ig u rn o zn a te d a su u k ra d e n i izv e s n i p la n o v i n a k o jim a je ra d io - o d v ra ti Lun. In sp e k to r je ću ta o n ek o lik o tren u ­ taka, a za tim zaklju či: - O svem u ćete ra z g o v a r a ti sa d ru g im in sp ek torom . O n ć e stić i z a k oji m inut.

I zaista, čuše se k o ra c i g ru p e ljudi. B ila su četvo ric a . P rvi od njih je b io č o vek sn ažn e gra đ e, obu čen u d o b ro sk ro je n o odelo. K ro z svetlosm eđu i b r iž ljiv o očešljan u kosu p r o ­ b ija la se p o n e k a p ro se d a vlas. Lun se n a p re ž e d a ne p ro m en i u m o rn i iz r a z lica, je r beše p re p o zn a o čov e k a k o ji se b rzo k re ta o po k a b i­ netu, p o s m a tra o d eta lje i slušao in ­ s p e k to ro v a k ra tk a obavešten ja. Lun je p o z n a v a o tog ćo v e k a još iz d ob a m ladosti. B io je to č o vek sa k o jim se sretao, p a čak i s p r ija te ­ ljio, dok je u čio boksersku veštinu. T a d a je m la d i R a m si O lifa n t im a o najtežu pesn icu u čita vo m klubu a m a te ra boksera. M ožda je još sa m o p e s n ica s ta ro g S am ju ela M a k fe rs o n a b ila teža od Ftamsijeve. K asn ijih g o d in a Lun je p o n ek a d čuo o čoveku sa k o jim se n e k o lik o puta susreo u p rija te ljs k im o k r š a ­ jim a na klu psk om ringu . R a m s i je d ip lo m ira o p r a v n e nauke. O d lič n o zn an je stran ih je z ik a i izvesn i »s m i­ sao za p u sto lo vin e« o d v e li su g a u vojnu o b a vešta jn u službu. Sta se sve sa njim d o g a đ a lo Lun n ije znao, a li je čuo da v e ć g o d in a m a ra d i u In telidžen s Servisu. P r ič a lo se da ra d i m alo »n a svoju ru ku « i d a je više puta b io u o p a sn o sti d a bude optužen za n e za k o n ite postupke. A li on se sp a sa va o u spesim a, i stva ri su se »z a b o ra v lja le «. P o red toga, bio je p o zn a t i k a o m ilje n ik žena. To je bio, m ožda, jedan od r a z ­ lo ga što je ostao neženja. P rila z e ć i Lunu i slušajući o b ja š ­ n jenje in sp ek to ra p o lic ije o r a z lo ­ zim a prisu stva to b o ž n je g d r L eo n a G ranta, R em si g a je p a ž ljiv o p o s m a ­ trao. — R a d o va o bih se što sam vas upoznato da se ne ra d i o o v o m ž a ­ losnom trenutku - re č e on i pru ži ruku da se rukuje. Lun klim nu g la v o m ru ku ju ći se sa m a jo ro m O lifa n to m . - M i smo, u neku ruku, sta ri p o z ­ n an ici - n a sta vi m ajor.

Lunu m a lo b rže za k u ca srce, ali ostade m iran. Još se n a d a o da g a O lifa n t n ije p rep o zn a to , je r g a o va k o p re ru š e n o g n ije p re p o zn a la ni Džejn V itin gton . Z a to se osmehnu, p o p ra v i n a o ć a ri i za g le d a se u m a jo ra s iz ra z o m in te reso va nja. - O p ro s tite ... g o d in e ... p a m ć e­ nje p o p u šta ... N e m ogu d a se setim n ašeg su sreta — re č e p a z e ć i da g o ­ v o r i gla so m i na n ačin koji o d g o ­ v a ra n jego vo m izgledu. - O, pa n ism o baš ličn i p o zn a ­ nici. O v a m a sam slušao od n esrećn og in žin je ra T ejlo ra . O n se d iv io vašim p ro n a la s c im a i ć e lo m va šem naučnom radu. I v i ste ra d ili na la­ seru, ali u sasvim d ru gom , re k lo bi se obrn u tom p ra v cu - ob ja sn i m a­ jo r O lifan t. - Pa, to m o ra t a k o ... N e k o p ra v o oružje, a n ek o tra ži zaštitu od n jega - osm ehnu se Lun. - T r a ž io sam va s o vih d a n a da ra zg o va ra m o . Bio sam u va šem stanu u U lic i G a rik . R ek li su m i da niste d o la zili v e ć d va d e seta k dana. V eć sam b io za b rin u t — n astavi m ajor. - Im a m kućicu kod S ent A lbansa, pa sam se o d m a ra o ... M o je go d in e tra že m a lo o d m o ra — o d v ­ ra ti Lun. M a jo r tada z a tra ži d a mu Lun is p riča šta se d o g o d ilo o tk a k o je došao ovam o, i Lun mu sve p r e ­ cizn o objasni. - Za vas je sve o v o p o tresa n i te ­ žak događaj. Č im sam čuo, p ozn a o sam vas, i b ilo m i je ž a o što ste se našli ovde. N e ču dite se što sam vas prepozn ao. Im a o sam, u rukam a, spiskove i fo t o g a r a fije svih n au č­ n ik a k o ji su ra d ili na laseru, a p o z­ n a v a li su i T e jlo r a — ob ja sn i m ajor. D ok su ra z g o v a ra li, p riđ e im in ­ sp e k to r i o b ra ti se m ajoru : - T e h n ič k e službe su o b a v ile p o ­ sao. M o ž e m o li od n eti leš? - Da, m o lim vas z a tu pom oć. O s t­ a lo o s ta v ite k a k o jeste. Ja bih ostao sa d o k to ro m da m a lo p o gled a m o n eke detalje. 13

M o lim još sam o jedan podatak. K o lik o je p ro š lo od r a z g o v o r a sa ra n je n ik o m i n je g o v o m p o z iv a u pom oć, p a do v a š e g d o la sk a — o d v ­ ra ti m ajor. - P a .. p ro š lo je d o s ta .. M o ra li sm o d a se sn a đ em o - m alo zbu ­ n jen o o d g o v o r i inspektor. - Zn am d a ra n jen ik n ije uspeo d a va m k a že a d resu i vi ste izgu b ili u vrem en u . R e c ite sam o k o lik o dod a d e m a jo r O lifa n t. - T a č n o šezd eset i osam m inuta - b rzo o d g o v o r i inspektor. - H v a la na p re c iz n o m odgovoru . M o lim va s za dalju p o m o ć o k o u tvr­ đ iv a n ja čin jen ica . M o ji ljudi i ja p re u ze ć e m o ostalo. Dakle, vi m o ­ žete p o vu ći celu ekipu. I m o lim vas da o b a v e š ta v a n je štam pe i javn osti p rep u stite n a m a - n astavi m ajor. - R a zu m e se, g o sp o d in e m ajore! Sve će b iti u ređ en o - o d v ra ti in ­ spektor, i osvrn u se p re m a Lunu. V ra ti mu d o k u m en ta i lako se nakloni. - D a n isa m stiga o na vrem e, još bi vas on i is p itiv a li — osm ehnu se m ajor. P r o s to rija se is p ra zn i i njih d vo ­ jica o sta d oše sami. M a jo r p o m eri zastor. S p o lja d o đ e dn evn o svetio. B ilo je v e ć svanulo. P o h od n icim a su se ču li g la s o v i m a jo ro v ih ljudi, koji su p r e tr a ž iv a li kuću i p ečatili p re g le d a n e p ro sto rije. * jor.

Jeste li u m o rn i? -

u pita m a ­

- Ne, n isa m - o d v ra ti Lun. - Ja i ne sp a va m k a o d ru g i ljudi. U g r a ­ bim sat ili d v a izm eđ u pojedin ih poslova. - Zn am d a ta k o ra d e neki nauč­ nici, p isci i p o litič a ri. Z a r to nije o p a sn o z a z d ra v lje ? - N ije. M is lim d a nije. P ozn a to je da su ljudi k o ji spavaju v rlo kratko, ali v iše p u ta dn evn o, ž iv e li b a r to­ liko d u go k o lik o ž iv e o n i koji m n o go sp a va ju - o d v ra ti Lun osm ehn u vši se. - S m em li vas onda 14

z a m o riti jed n im čisto a k a d em sk im ra z g o v o ro m ? - S am o n ap red ! - O d m o m en ta kad se in žin jer T e jlo r ja v io i z a tr a ž io pom oć, pa do d o la sk a p o licije, p ro šlo je više od jed n o g sata. D a ste vi ubica, m o gli ste o tić i v r lo daleko. V a ša k o la su v iđ e n a blizu ulaza, m eđu drvećem . Dakle, va s b riš e m o i zb o g to g a što ste m o g li m irn o o tić i i z b o g to g a što ste to v i — p o če m ajor. - N e m a m ništa p r o tiv to g a da budem saslušan o d v ra ti Lun m irno. - N e ć e biti saslušanja. Č a k n e­ ćem o d o z v o liti d a se sa zn a da ste vi bili ovde. R eć je o n ečem drugom . Sta vi mislite, za što u bice nisu d o v r ­ šile zločin ? - Pitan je je z a n im ljiv o i zbog toga što m i je T ejlo r. na sa m rtn om času re k a o da je u b ica izvesn i Redžin ald M or. P retp o s ta v lja m da je to isto lice o k o jem su p is a le novine. Taj tajan stven i č o vek b ez p rošlosti poznat je sam o pod tim im enom . Još neko je bio sa njim , i re k a o je da T e jlo ra o stavi živo g. T o n ije lo ­ gič n o - o d g o v o ri Lun. - K ao da n ek o želi d a se zn a da je M o r u bica i u o v o m slučaju - prim eti m ajor. - Tako bi u ra d io n ek o u čijim p la n ovim a M o r im a n a ro č itu ulogu. M ožda će M o r za u vek n estati, pa je za zločin e k o risn o d a is tra g a k ren e tim putem — d od a d e Lun. - M islite k a o isku san obaveštajac - osm ehnu se m ajor. - Č ovek k o ji se b a vi is tr a ž iv a ­ njima, m o ra d a tra ž i lo gik u stvari. Evo kako ja v id im c e o p rob lem : M o r je u bica i špijun, ili u b ica u službi špijuna. V i zn a te d a on p ost­ oji. Sada tražite. S ta ć e te u čin iti? A n a liz ira ć e te sve p o zn a n ik e tog čoveka, a on ih je im a o m n ogo. Z a r to nije p r ilik a da va m se n am etnu glom azn i p o slo vi? — r e č e Lun i ućuta gled a ju ći u m rlje k rv i na te ­ pihu. - Dakle, to g a se tre b a čuvati. 1 sam sam d o ša o n a sličnu m isao

dok su se k m e n i s liva le h ilja d e p o ­ dataka o lju d im a k o ji su d o la z ili u vezi sa zločin cem . Ja sam p oku šao da u toj h rpi n ađ em n e k o g k o m e bi o d go va ra o n a d im a k Č o rt — re č e major. K ako ste došli do to g n a ­ dim ka? - u p ita Lun. - N a đ en a je ced u ljic a u M o ro vo m stanu. T o je jed in i detalj koji izgled a kao trag. - Č ort na ru sk om z n a či đavo. K a k o je b ila n a p isa n a ? - R ečen ica je p isa n a na e n g le s ­ kom, sa jed n om slovn om grešk o m , koju p ra ve i n ed o vo ljn o p ism en i Englezi, n a ro č ito kad b rzo pišu. A li Č o rt je b ilo n a p isa n o ru sk om a zb u ­ kom. - To je v r lo čudno. S k o ro n evero va tn a g re š k a č o v e k a k o ji bi b io ruske n arodnosti, a b a v i se šp iju n a ­ žom. A li to m o že b iti i zn a k ra s p o z ­ navan ja gru pe, p a je za to i n ap isa n ruskim p ism om - k a o d a sam za sebe glasn o ra zm iš lja , re č e Lun. - I sad m o ra m o p r o v e r iti sve ljude ruske n a ro d n o sti u Londonu. T ra žim o da li je n eko p o zn a t k a o Č o rt — re č e m a jo r i uzdahnu r e z ig ­ nirano. O b o jica su ču tali n eko vrem e. Lun nije p o sta vlja o n o va pitanja, pa se na to odlu či m a jo r O lifa n t. - Šta vi m islite, k o ji n e p rija te lj je u krao p la n ove la s e ra ? - u p ita on. - M n ogo je onih k o ji že le tajnu lasera. .. T o m o že b iti b a r ped eset d rža va sveta, a m o žd a n ek a f a ­ brika, čiji v la s n ic i žele bogatstvo, p ro izvo d eći n ovo oružje. Šta v i o tom e m islite? - o d v ra ti Lun. N e m a m k o n a čn o m išljenje. V eru jem da su u pitan ju p o d u h va ti špijunaže istočn ih z e m a lja — o d v ­ ra ti major. Lunu je b ilo jasn o ko to ta k o veruje, i ne r e č e ništa. O p et su ćutali neko vrem e, a tada m a jo r O li­ fa n t upita: - A k o n ije n au čn a tajna, re c ite m i da li v i d o b ro p o zn a jete d o s tig ­ nuća koja su p red m e t špiju n ske krađ e?

- T a jn a je za sva k o g d ru gog, a li ne za vas. V i ra d ite na o tk riva n ju k ra d ljiva ca p la n o v a i v a m a m ogu reći. Ličn o sam o tiš a o n ešto dalje od in žin je ra T ejlo ra . A li to nisu is p i­ tiva n ja u v e z i sa p ro iz v o d n jo m — o d vra ti Lun. - D a li je istin a d a je u k ra d en i p ro n a la za k d a lek o is p re d rezu lta ta k oje su p o s tig le d ru g e ze m lje ? - Š tam pa p iše da su to za s ta re li pla n ovi - p r im e ti Lun u m esto da od govori. - T a čn o je. A li m o ji š e fo v i kažu da je u k ra d e n a ta jn a iz v a n re d n e važnosti. R e c ite m i d a li je tako. - P ita n je je čudno, je r ja ne znam šta je sve postign u to, a li ću vam o d g o v o riti. K a d se ra d i o oružju, va žn o je o tk riti n jegovu tajnu i u slučaju da je n ep rija te lj o ti­ šao m n o go dalje. V a m a k a o vojn ik u to m o ra biti jasn o — o d g o v o r i Lun. M a jo r p o tvrd n o k lim n u glavom , i ustade. - D a li ste i v i o tiš li m n o g o d a ­ lje? - izn e n a d a upita. - N ešto d a lje jesam , a li to n em a p rak tičn e važn osti, je r n eće ući u proizvodn ju , a p la n o v i ne m ogu biti u k ra d en i - m irn o o d v ra ti Lun takođe ustajući. - T o m e se ra d u je m ... - klim n u g la vo m m ajor, a za tim k a o cfa g a m uči n ek a m isao, u pita: — Zašto ja im a m utisak da sam va s viđ a o, da vas p o zn a jem ? A o p et sam sigu ra n da vas n ikad n isam sreo. Ili m e podsećate na n ek o g? - I ja im a m isti u tisak... N ek a d m i je b io u čen ik jedan m la d ić ... I u ve z i sa n jim ... - k a o d a se tru di da obn ovi sećanje, o d v ra ti Lun. - K o je b io taj m la d ić? - T a d a n ije b io poznat, a li k a s­ nije. .. Pa, s igu rn o ste čuli o z a g o n e t­ nom čoveku, k o ji je p o zn a t pod im e ­ nom Lun, k ra lj p on o ći! - K a k o se zva o taj m la d ić? - T o g a se ne seća m više. M is lim da je i tada ž iv e o pod la žn im im e ­ nom - o d v ra ti Lun i o svrn u se p re m a vratim a. 15

- K a k o bih m o g a o da va s nađem i posetim , a k o je to m o gu će i ako bude treb a lo ? - u p ita m ajor. Lun p o tra ž i p osetn icu na im e dr Leon a G ran ta, i p ru ž i je m a jo ru O lifantu, a u uz to d odade: - A k o n isam kod kuće, on d a se ra sp ita jte na u n iverzitetu . T a m o od ržim p o n e k o v a n re d n o p r e d a v a ­ nje. Inače, ka d d o b ijete broj u m om stanu, i ču jete d a se te le fo n uključio a n ik o se ne javlja, iz re c ite poruku. D ik ta fo n m o je k o n s tru k cije će je za b eležiti. D o viđ en ja , m a jo re! Ž e­ lim v a m uspeh! D ok je s ila z io n iz stepenište, p r id r ž a v a o se z a ogradu . P ri dnu step en išta za sta d e i osvrn u se da m ah n e m ajoru , k o ji je za m išljen o g le d a o z a njim. V V o ze ć i p o la k o to g a ju tra još ti­ h im u lica m a , Lun p ro đ e B re tfo rd i uputi se k a c e n tra ln o m delu L o n ­ dona. P o sta ro j n avici, p a z io je u r e ­ t r o v iz o r d a li g a k o prati. U početku n ije p r im e ć iv a o ništa, ali m alo ka s­ n ije p ažn ju m u p rivu k o š e jedn a s ve tlo s iv a kola. O n skren u i uspori, a li k o la su b ila iza njega. S kren u još n e k o lik o p u ta i stva r se ponovi. Z ato se od lu či d a stane kad stiže do d r v o r e d a H e s p e r Njus Strita. U p u ti se k a jed n o m kiosku, je r je v e ć b io v id e o d a su se k o la zau sta­ vila, a li n ik o ne iz la z i iz njih. O n kupi h rp u n o v in a i v r a ti se u kola. D akle, n e k o g in teresu je i dr G rant, za k lju či Lun i m isli p očeše g r o z n ič a v o d a mu rade. V r a ti se u k o la i n a m ern o poče da b a ra ta o k o paljen ja, kao da kola n eće dalje. M eđ u tim , on je p r ip r e ­ m ao n a r o č ite u ređ a je da p recizn ije fu n k cio n išu k a d zatreba. Lu n ova sta ra k o la b ila su o b o je n a n a ro č i­ tom sm esom , k o ja je pod u ticajem h em ik a lije, p o p rs k a n a k ro z n ek o ­ lik o n a r o č ito p o d ešen ih i n e v id lji­ vih ru p ica, m e n ja la boju. Za n ek o ­ lik o sek u n di m o g la su se od crn ih p r e tv o r iti u c rv e n a ili siva, a zatim 16

u plava, ili u boju slonovače. Z a v i­ silo je od v rste h em ik a lije, k o ja se upumpa. T a b lic e su se m en ja le na o b iča n p ritis a k dugm eta. V o ze ć i dalje, Lun p o v e ć a brzin u i skren u iza ugla. P r ič e k a da v id i da li g a k o la i d a lje prate, pa op et skren,u i pusti u ra d h em ijsk e u r­ eđaje, a u jedn o p ro m e n i broj kola. N a g lo za u sta vi m eđu p a rk ira n im kolim a. Još u hodu beše p re b ris a o lice, skin u o n a o ć a ri i sta vio beretk u na glavu. Sad svu če tam n i sako i b a ci g a iz a sedišta. T ek što beše o b a v io sve te m u n je­ v ite radn je, s ve tlo siva k o la se p o ja ­ više iz a ugla. V o za č se osvrtao, o čito zbunjen, sm a n jivši brzinu. P ro đ e p o re d m n o gih p a rk ira n ih a u to m o b ila duž O ld Ć e rč Strita, a li na L u n o va k o la i ne p o g le d a više n ego na o n a k o ja nisu lič ila na m alop ređ ašn ja . Lun k ren u tek kad siva k o la odm akoše. P re to g a beše z a b e le ž io n jih o v broj i sada ih je pratio. V id e o je k a k o v o z a č za v iru je u u lice sa desne i leve strane, sk reće u k ru g i o p et ide O ld Č e rč Stritom , K o n a čn o p o v e z e b rzo p re m a istoku k ro z Soho. Lun g a je pratio. S ivi a u to m o b il se za u sta vi p red jed n o m zgrad om . V o za č o trč a do v r a ta i u jed n o san du če u baci listić p a p ira , a za tim k ren u dalje. Lun z a p a m ti b roj kuće i sandučića, pa n astavi da v o z i za s iv im kolim a. Iz B ra d vik Strita, g d e beše o s ta v io po ruku, vo za č sivih k o la je v o z io ka Nju O k sfo rd Stritu, a za tim n astavi širok im putem k a Lajtonu. S a o b r a ­ ćaj je p osta jao sve gu šći i Lun se tom e obradova, je je b io s ig u rn iji da g a n ezn an ac n eće p r im e titi P raćen je se z a v rš i n a k ra ju Lajtona, gd e su p o ć in ja le one u sa m ­ ljene kuće za iz d a v a n je i p o n e k a već a vila. S iva k o la se za u sta više pred jedn om ka p ijom , p o re d k o je je bio i ulaz u garažu . V o z a č je baš o t­ v a ra o v ra ta g a r a ž e kad Lun prođe. Lepo je vid e o lice m r š a v o g čoveka, koje se m o glo o p is a ti k a o tro u gla -

sto. Š iro k o če lo nad m a lo spušte­ nim o b rv a m a sta ja lo je u n ekoj nesra zm e ri sa uskim v ilic a m a i šiljatim za vršetk om brade. O k o očiju je im ao m o d re k olu tove, k a o d a je b a n ­ čio. Lun isk o ris ti p r ilik u i p ritisn u dugm e već p o d ešen e p a n o ra m sk e kam ere. U re tr o v iz o ru v id e k a k o nepozn ati u tera k o la u garažu . U skoro se m o ra m o sresti, g o s p o ­ din e Trou glasti, p o m is li Lun i za u ­ stavi k o la n a jed n o m u sam ljen om mestu p o red m a lo g park a. N e k o ­ liko m inu ta k a sn ije n je g o v a k o la su im ala n ekakvu p r lja v o sivu boju i n ovi broj, a on iz g le d riđ o k o s o g i p eg a vog m o m k a sa o žiljk o m p re k o desne jagodice. Lun za u sta vi p re d ku ćom u koju je m a lo p re ušao n epozn ati. Iziđ e i priđe kapiji. N a p ošta n sk om sandu­ čiću p r o č ita sa m o jed n o im e: Roj Rejsi. Lun p o z v o n i i sačeka. N ik o nije o d go va ra o , a li Lun je b io u p o ­ ran. T a d a se po šljunku zaću še k o ­ raci. K ro z o rn a m e n t od k o v a n o g gv o žđ a Lun u gled a n o vo lice. B io je to snažan ć o v e k o p u šten o g lica, kakvo im aju k o c k a ri k o ji se tru de da za d rže iz ra z ravn odu šn osti, pa im to p ređ e u naviku. - Šta želite! - u p ita o s o rn im g la ­ som. Lun je u džepu im a o već s p re m ­ ljenu i o b risa n u tabakeru , k o ja je bila od n o vo g zlata, i u k ra d e n a m a ­ lim top azo m n a du gm etu za o tv a r a ­ nje. — Ja sam in k a sa n t v o d o v o d a ... - poče on v a d e ć i tabakeru . — Z a r se u o v o v r e m e d o la zi? N o ­ site se do đ a vo la ! — n a rog u ši se m rzovoljn i delija. - O p rostite! N is a m d o ša o zb o g naplate. P r o la z io s a m ... Tu, p red vra tim a n ašao sam, ovu ta b a k eru n aju slu žn ijim i n a jp o n izn ijim glasom re ć e Lun. - M o ra d a ju je neko ispu stio v a d e ć i klju čeve, i to baš p red o vo m k a p ijo m , ili g a r a ­ žom. M rzo vo ljn i se z a in te re s o v a i pruži ruku k a ta b a k eri, koju je Lun

d ržao za o d ređ e n i ugao. U ze v ši ta ­ bak eru, n ep o zn ati je otvori. U njoj su bile još č e tiri sk u p e c ig a r e te i n e k a k a v listić p a p ira . N a njem u je p isa lo : » V e č e r a s u d va d eset i jedan, Ketlin«. M o ja n ije ... A li, p rič e k a jte - o d v ­ ra ti nep o zn ati, p ošto p o gled a žig koji je o z n a č a v a o d a je ta b a k e r a zlatna. Ode, zatim , u k u ću i posle d va m in u ta u m esto n je g a dođe ćovek koji je p ra tio L u n o v a kola. - G d e ste to n a šli? - u p ita on Lu na, o tv a r a ju ć i kapiju. - P ro lazio sa m , g o sp o d in e ... Z a b listalo je nešto n a sv e tlu ... J a sa m iša o d a p o g le d a m š ta je to sa p r ik ­ lju čko m u ša h tu sed am n aest, za sta n g o s p o đ e ... - p rič a o je Lun. - S v e m e to ne za n im a ! K u tija n ije m oja, m a d a bih je ra d o z a d r ­ žao, je r je z la tn a i v re d i n a jm a n je d v e s ta fu n ti - osm eh n u se nep o z­ nati. - Sta da ra d im s njom, g o s p o ­ dine R ejsi? — u p ita Lun. - Otkud m i zn a te im e? — su m n ji­ ča vo upita čovek. - Pa o v d e ... M o žd a sam p o grešio. O p rostite — o d v ra ti Lun, »zb u ­ n jen o« gled a ju ći im e koje je p isa lo na sandućetu z a pism a. - Ah, ta k o... Z n ate šta, m ladiću L epo vi b a cite poru ku od Ketlin, popušite c ig a r e i za h v a lite bogu što vam se o sm eh n u la sreća da nađete ova k a v k om ad zlata. Ja se razum em u o v a k v e stva ri - za k lju či Roj Rejsi. Lun uze ta b a k eru opet sa dva prsta, kao da će g a zlato opeci, i upita: - Smern li to da u čin im ? A k o pokušam da je prod a m , pa m e p o li­ cija n ekako šćep a ? - N a jb o lje je n em a ti posla s p o li­ cijom . Zato ta b a k eru g u rn ite du­ boko u džep — sm eju ći se o d v ra ti Rejsi. - Ip a k ... - h ted e Lun da n astavi ra zgovor. - Idite do đ a v o la i ne bu dite bu­ dala! - već n e rv o z n o o d v ra ti Rejsi.

17

- Oh, gospode, k a k vih sve ljudi n em a na o vo m svetu! T re b a lo je da za d ržim tu stva rčicu — gu n đ a o je o d la zeći i za lu p ivši vrata. Lun g a p o z v a k ro z kapiju: — G o sp o d in e Rejsi, poslušaću v a s 1 B ar dve g o d in e je neću p r o d a ­ vati. A li ako m i se ta d a nešto desi, h oćete li sve d o č iti da sam je p o ­ šteno n ašao? — Sm u ćiće m i se od vas! N e m a ra z lo g a da se p la šite - o d g o v o ri Bejsi. Lun se v ra ti svo jim k o lim a i, z a d o ­ voljan, krenu. K a d se o d v e z a o n ek o ­ liko u lica dalje, za u sta vi k o la i m a ­ ra m ico m izvu če tabakeru . O b ris a u gao za koji ju je hvatao, p a je p a ž ­ ljivo za vi i sm esti je u džep. N a vu če za vese i o tv o r i sp rem iš te iz a n as­ lona. Izvuče p re p o d n e v n o odelo, o b rija se n a ro č itim a p a ra tom , koji se p rik lju č iv a o na au tom obilsk u bateriju, p o p ra v i p e g e na licu i os­ m otri riđu boju svoje kose da se n egde nije p o ja v ila n je g o v a p r i­ rodna, tam n a i proseda. B io je z a d o ­ voljan svojim izgled om , p a p o veze natrag, u cen ta r grada. U sk o ro se n ađ e p red stanom r e ­ p o rte r a A rtu ra M a rk in ča . Bio je radostan što će sresti s ta ro g p o zn a ­ nika. V o leo je to g č o v e k a o sved oćen og pošten ja i s p re m n o g d a z a ­ padne i u k ru p n e n e p rilik e d a bi istera o n ačistac neku istinu. B ilo je p rija tn o naći se u dom u n ovin a ra , čija je žena, ću tljiva i m irn a, a li n e o ­ d o ljivo ljupka M e r i zn a la da d o ­ ček a gosta srd a čn o k a o i A rtu r. K a p ija bese o tv o ren a , je r su sta­ n a ri već o d la zili na posao. Lun se pope na dru gi sp ra t ne k o ris te ć i lift i pozvoni. O tv o ri M e r i M a rk in č i lju ­ bazno upita: — Sta želite, g o sp o d in e? — H teo bih d a v id im A rtu ra . Taj m a n gu p K ro k i se ne ja vlja p r ija te ­ ljim a. A vi, M e ri, ne p ozn a jete ih — re č e Lun sm eju ći se i u živaju ći u zb u n jen osti dom aćice. — Z a ista ne m ogu da se s e tim ... G la s ... I n e š to ... K a k o m o g u ... ? —

18

m u cala je v id e ć i k a k o se Lun o sla ­ nja na o k v ir vrata. — N e k a d ta k o p ro n ic ljiv a M eri Sati, k a o g o s p o đ a M a rk in ć je izgu ­ bila m oć z a p a ža n ja - šalio se dalje Lun. - A da li je v e lik i re p o r te r kod kuće? — O n još leži, a li će odm ah ustati. Ipak m o ra m zn a ti ko nas je udostojio svojom p o seto m - sad već sm i­ re n ije re č e M eri. — Oh, pa v i im a te prsten na ruci. K la d im se d a na njem u sa unu traš­ nje stra n e piše, istin a čitljivo sam o k roz p o veća lo : »U znak zahvalnosti, D o n a ld « - sk o ro je šaputao Lun. — Oh, v i . .. — jed v a izusti M eri. Z atim z g r a b i Luna za ruku i uvuče g a k r o z vrata. Po tp etico m ih gu rnu i o n a se za tvoriše. U istom m om entu mu se ob esi o v ra t O n je polju bi u čelo i z a g le d a joj se u lice. — S ve ste lepši, M eri. T o zn a či da s tva ri stoje k a k o treb a - re č e on zatim . — Oh, k a k o ste m e o b ra d o va li! A rtu re, ustaj, im a m o n a jd ra ž e g g o ­ sta! - v ik a la je gu rn u vši v r a ta spa­ va će sobe i od m a h zatim druga, sobe za d n evn i b oravak. A rtu r je v e ć b io u pan talonam a, a li g o do p o ja sa i baš je d rža o košu ­ lju u ruci, ka d Lun uđe i stade na prag. — K o ste v i? — u pita on m a lo z a ­ čuđen ispu stivši košulju. — »O poeta, ca n ta lunam et stellas!« — re č e Lun M a rk in č o v u o m i­ ljenu latinsku rečen icu . - No, ipak treb a p o zn a va ti s ta ro g d ru g a i kad mu se izgled p rom en i. Ili treb a opet da nađeš žabu u džepu ? M a rk in č p o s k o č i i p ritrča . O n ak o g o z g r a b i i z a g r li Luna. D ugo g a je d rm u sa o i s k o ro g a svali na krevet. — D onalde, d r a g i čoveče! N e m ogu da v e ru je m ! O vo je srećan ćas! - uzviknu. — H ajde, o b la č i se i d o la zi! - o d v ­ ra ti Lun i pljesn u g a p o g o lim le ­ đ im a ta k o d a se p rsti ocrtaše. — M eri, jesi li g a p o zn a la ? u pita M a rk in č sav sijaju ći od z a d o ­ voljstva.

- V e ć sam se p o z d ra v ila ... I n i­ sam b r o ja la polju pce o d vra ti ona. - A li on m e uvek ljubi u ćelo. M ožeš li ti d a shvatiš to? Jednom ću se naljutiti. Svi su se sm ejali. Lun oseti n ek a ­ kav ćudan m ir i ćistotu o v o g doma. Sede u udobnu fotelju gledaju ći kako A r tu r p o p ra v lja košulju i z a ­ g le d a ga. - Z a r ne bi m o g a o ... da izgled aš m alo m a n je ... m a n je rid ? — reče on. - Pa i m o g a o bih — n asm eja se Lun i p o đ e u kupatilo. V ra ti se u m iven i o p ra n e vla žn e kose. S ad a je op et bio onaj A rtu ru poznati i to lik o d r a g i D onald Sikert. - U vek se sećam n ašeg p rv o g susreta. Šta sve n isam n ašao u d ž e ­ povim a posle poku šaja d a d o b ijem in tervju ' Oh, o p s e n a ru ' Pa n ism o se videli više od d evet m eseci. Kud si nestao? Ti p rosto o sta vlja š ljude da te se p re te ra n o za žele, i počnu da tuguju. A on d a d o đ e š ... - p r ič a o je Artur. - Pusti g a sada. T r e b a da osuši kosu — u m eša se M e r i d on oseći aparat i u k o p ča va ju ći g a iza Luna. - Postaću ra z m a ž e n - n asm eja se Lun i p rih v a ti a parat. M eri n estade u kuhinji, a A rtu r donese piće. P o č in ja lo je m alo sla v­ lje. - A gd e je M a k fe rs o n ? U želeo sam se i tog s ta ro g m ed ved a — upita n ovinar. - On je n egd e o k o A u s tra lije N a terao sam g a d a m alo p ro v e ze svoj brod. A im a i gn ju ra ćk u ekipu. T reb a izvu ći n ešto sa starih g a lija na m orskom dnu. A li d oći će već sutra, jer sam g a p o zv a o - o d vra ti I.un. - Šta se d o g o d ilo ? Zn am da M akferson a zoveš kad p o čin je neka Kužva. O b eć a o si mu i to je bio je ­ dini način d a o d e na m ore, bez koga kao da n ije ž iv — in te re s o v a o se M arkinč.

- Sve ću ti reći. T re b a m i i tvo ja pom oć - o d v ra ti Lun. A li tada ih M e r i p o zva d a d o ru č ­ kuju i ra z g o v o r skrenu na D žejn i m n oge za jed n ičk e uspom ene. VI Čim dobi d eta ljn a o b a vešten ja od Luna, A rtu r M a rk in č p o zva svoju redakciju i iz d ik tira čla n ak za vanred n o izdanje. N a lo ž i da se p r o ­ nađu fo t o g r a fije u b ijen o g in že ­ njera, snim i k u ća u kojoj je sta n o ­ va o i za tra že d eta lji od policije. O vo poslednje bilo je sam o p o k rić e u slu­ čaju da p o lic ija ili In telidžen s s e r ­ vis pokušaju d a i dalje uskraćuju in form a cije. - Im aćeš n e p rilik a - z a v rte Lun glavom . - N e plašim se to g a Jednom se i ja m oram poslu žiti tvojim načinom . Skloniću se i m a lo m a sk ira ti, da m e ne dobiju u ru k e dok se stva ri ne razjasn e o d g o v o ri M a rk in č i poče da se sprem a. Za to vre m e Lun v ra ti svoj izgled rid ok o so g i njih d v o jic a napustiše n o vin a ro v stan. M a rk in č je v eć bio n ajavio posetu p riv a tn o m d e te k ­ tivu Ediju K en ford u . N ađoše g a u n jeg o vo m birou. N ije znao da će se n o v in a ro m d oći i Lun, ali dolazak r e p o r te r a je za p la v o k o ­ sog i o k re tn o g K e n fo r d a b io d o v o ­ ljan ra zlo g da o d lo ž i sve d ru g e pos­ love. D oček a ih nasm ejan. J a m ice na obrazim a, p la v e o či i lepo lice — sve se to beše p r e tv o r ilo u jed in st­ ven i n edoljiv osm eh. A li već posle d ve reći on p re p o zn a d e Luna i p r o ­ sto nije znao šta d a kaže. J edva ispu ­ sti Lunovu ruku, k a o da je ž eleo da se u veri da je to za ista č o vek od k rvi i mesa. - Znači, p o z iv a te i m ene u neku novu igru ? S ta tre b a da u ra d im ? u pita v eć u g r o z n ic i oduševljenja. - M o ra š što p re saznati čiji su o tisci na o voj ta b a k eri - o d vra ti Lun i p ru ži mu zam otuljak. - Pod k o jim izg o v o ro m da tr a ­

19

žim tu uslugu p o lic ije ? - upita d e­ tektiv. — T o je tvoj posao. N e sm e se zn a ti d a je veza n za m ene i A rtu ra - o d v ra ti Lun. — Izm isliću p r ič u ... N a prim er, o va k o : jedan m oj klijen t je p o k ra ­ den. S u m nja se na čla n a p o ro d ice i v la sn ik ne že li a fe r u ... O stala je o v a zla tn a ta b a k e ra i ja sad želim da p r o v e r im n ije li u kući ipak bio n ek o p ozn a t p o lic iji - izloži d etek ­ tiv. — A k a d a budu za h teva li da ipak k a žeš o k o m e se ra d i? - upade r e ­ p orter. — R eć i ću d a je n akit p ron a đ en i da k ra đ e n ije ni bilo - b ezb rižn o o d v ra ti K en fo rd . U s k o ro iza đ oše i d o g o v o riš e se d a će Lun zva ti telefo n o m i saznati o k o m e se radi. Zatim se razidoše. Lun o d veze M a rk in ć a do taksi stanice, je r se ovaj n ije više sm eo slu žiti svo jim kolim a. N a u lici su p r o d a v c i iz v ik iv a li n aslove n jego ­ v o g n o vo g član ka, o svirep o m u bistvu i su m n jam o da je to još jed n o d elo špijuna. B ližilo se p o d n e kad Lun uđe u svo je g la v n o sklon ište i spusti se na počin ak . B rzo zaspa. Probu di g a m u zik a u klju čen a autom atom , koji mu je slu žio um esto budilnika. O n se b rzo obu če i op et iziđe kao riđok osi m o m a k u sportsk om odelu. U đ e u javn u g o v o rn ic u i p o zva Kenfo rd a . — V eć d va sata te ček am da pozoveš - ja v i se detektiv. - Iza onih o tis a k a stoji č ita v a p r ič a ... — Š ta si sa zn a o ? - upita Lun — Jedni o tis ci su n ep ozn a tog čoveka, a li d ru g i je d o b ro zabeležen. — Je li to n ek i R ejs i? — Ne, ćo veče ! T o je M a rk u s Lokijer, b ivši k a p eta n a vija cije. To je je ­ dan p rlja v tip. K a o vo jn i a v ija tić a r b io je u N em a čk oj. T a m o je um ešan u k ra đ e vo jn o g m a terija la , pa je prem ešten nazad u zem lju i p r im o ra n da podn ese ostavku. K o c k a r je i uopšte čo vek b ez časti. B io je o p et 20

um ešan u n e k a k v o k riju m ča ren je. P ilo tira o je za su m n jivu kom paniju . K ada je treb alo, p re go d in u dana, da g a zg ra b i p o licija , on je već bio na spisku onih k o ji su se ja vili da služe u K ongu n a stra n i Č o m b ea izla g a o je Edi K en fo rd . - Šta se zn a o n jem u sada? u pita Lun. - S koro ništa. P ro k lju v io sam da je n jegov d o sije u zim a o neki m a jo r O lifa n t iz In telid žen s s e rv is a - z a k ­ ljuči Edi K en fo rd . - T o sam i o ček iva o . Sad sam sigu ran da to n ije b io n ek o iz O lifa n to ve gru pe, n e g o s o n e d ru g e stran e - z a d o v o ljn o d o d a d e Lun i p o zd ra vi se, p a spusti slušalicu. D ugo se m u čio dok d ob i m a jo ra O lifan ta. K ad mu g a k o n a čn o p ronađoše, on se ja v i k a o d r G rant. G o v o rio je o n im s ta ra č k im glasom . - O, to ste vi, p r o fe s o r e ! R a d u ­ jem se što ste se ja vili. V e ć sam vas tra ž io u v a žem stanu, a li v i n iste d o ­ lazili. H teo bih d a va s vidim . V e o m a je va žn o i n a d a m se d a m e n ećete odbiti - g o v o r io je m ajor. Lun časak ra zm is li, a za tim o d g o ­ vo ri: - V eo m a sam u m oran . Biću kod kuće za jed a n sat. In a če sam hteo nešto da vas p ita m - za k lju či Lun. O dm ah za tim uđe u svo ja kola, p rom en i izg led s v o g lica i ruku, a zatim p ro m en i o d e lo i o d v e z e se do blizu stana n a K a n in g to n O valu. K ola ostavi u V o k s a l Stritu, a za tim pešice p riđ e v e lik o j šestospratn ici. V eć kod u la za p r im e ti jed n o g ćoveka, koji je to b o ž e p o s m a tra o izlog radn je koja p r o d a je o p rem u za k riket, a li je d rža o n a oku sve o n e koji su u lazili u zgrad u . Dakle, m a jo r O lifa n t n ešto muti, pom isli Lun. T o u v e re n je n araste kad p rim e ti još d v a a g e n ta k a k o sede u holu p a n s io n a n a n jeg o vo m spratu. A li Lun b e z b riž n o p o tra ži ključ, o tv o ri stan i uđe. V e ć na p rv i p ogled u tvrdi d a je n ek o p a žljivo p retu ra o po stanu. O s m o tri iz a zavese i vid e d a n a su sednom b a l­ konu sede d v a čo vek a . k o ji su s

m ukom sk riv a li d a g u b e strp ljen je i d a nešto očekuju. P a on je m obilisao sve sn age, o sm eh n u se Lun. S a d a je zn ao d a n a jm a n je deset ljudi v re b a n a n jego v stan s a svih strana. Z a to u ž u rb a n o p rip re m i neke stv a rčice . Pod tepih g u rn u n ek akve p ljo sn ate a m p u le i n a čin i red u džepo vim a. T a d a odjeknu zvono. On o tvori v r a t a i u g led a m a jo ra O lifa n ta . P ra tila su g a još d v a čoveka, čiji letnji sa k o i nisu m ogli d a sa k riju v e lik e re v o lv e re od isk u s­ nog L u n o vo g p ogleda. D o b ro došli u stan sta ro g sam ca. B o jim se d a nem am do­ voljno p ića , je r s a m o če k iv a o sa m o v a s - o sm eh n u se Lun. - M oji m o m ci ne piju n išta osim m lek a — tak o d e s o sm eh om o d v­ ra ti m ajor. - O, o dličn o! M le k a im am . Istina, neko je b a r a ta o po m om frižid eru , p a g a nije d o b ro zatvorio. D a sam izostao još koji dan, ovde bi sm rdelo. P ro p a lo bi m i i m leko i m eso — g o v o rio je Lun z a tv a ra ju ć i v r a ta i m im o ila ze ći se s a age n tim a . - K o lik o se sećam , tam o nije bilo ni m e sa ni m le k a - n a sm e ja se O li­ fant. - D ak le, to ste vi m alo z a v iriv a li o v u d a ? - z a k lju či Lun, a li tonom pitanja. M a jo r se zago n etn o sm ešio, ali ne o dgovori. D a d e zn ak m o m cim a d a se sm este u holu, a on uđe s a L u ­ nom. Ć im sed o še on p o če ra zg o v o r: - H teli ste n ešto d a m e p ita te — reče p a žljivo p o sm a tra ju ć i Luna. Zn ate, ja p o n ek ad slu šam p riče n ek o g k o lege iz policije. K ažu d a ste uzeli d o sije izvesn o g M a r k u sa L o k ije ra . J e li to u vezi sa sm rću n e sre tn o g T e jlo r a ? - o d v ­ rati Lu n p o sta v lja ju ći p itan je k ao d a je ono s a sv im obično. - V i ste v e ć d alek o o d m ak li osm eh n u se m ajor. N e ra zu m e m re ć e Lun m irno.

- R a zu m ete v i m n ogo - o p et se osm eh n u m ajor. — A li re ć i ću vam. Taj M a rk u s L o k ije r je nestao. V iđen je u društvu sa R ed žin a ld o m M o ­ rom . Z a n im ljiv o je i to da je ižvesn i d ete k tiv K e n fo r d zbog neke k ra ć e tra ž io p r o v e ru nekih otisaka. I, slu­ šajte čudo, o n i su L o k ijero vi. Šta k a žete n a to? - V r lo z a n im ljiv o - p rim e ti Lun. - Im a još za n im ljivod sti. N a prim er, r e p o r t e r M a rk in ć je izb rb lja o sve o sm rti in že n jera T e jlo ra i šta m p a p ro sto strelja na nas i p o li­ ciju. A M a rk in č sve zna, k a o d a ste mu v i p r ič a li - n astavi m ajor. - T r e b a lo bi ćuti otkud m u sve to — re č e Lun. - D o b ra id eja ! A li n jega nema. N e sta o je b ez traga. Šta k a žete na to? - Ć u o sam d a je to v ra ž ji m om ak - osm eh n u se Lun. - Im a m još novosti. M a lo sam tra g a o i sve tla su se u palila! V i ste b ili u čitelj jed n o m izu zetn om čoveku, n ek o m k o g a n iko n ije uspeo im a ti u ru kam a. P o ga đ a te li na k o g a m islim ? - Ne. - S eća te se p rič e o da ro vito m , ali va n z a k o n a stavljen om Lunu, k ralju ponoći. - O, p a da! Z n a li sm o g a p od im e ­ n om D on a ld S ikert. T o je b io n esrećan, a li v r e d a n m la d ić — o d v ra ti Lun. - V id ite to m e je n a tera lo da m a lo p o g le d a m stva ri ok o vas, d o k ­ to re G rante. Izn e n a d ilo m e je da ste se opora vili. L e k a r i su va m p r o r i­ ca li sam o n e k o lik o m eseci ž iv o ta g o v o rio je m a jo r O lifa n t i u glasu mu je bilo n e č e g sa m o za d ovoljn og. - Ž ila vi sm o m i sta rci — reće Lun. - A li m o ra te se p rip a ziti. Evo vam k rv na usni! Šta se d o g a đ a s va m a ? — trž e se m a jo r i p riđ e Lunu. O vaj se ne p o m e r i i d o z v o li da m a jo r z a g le d a n jego vu usnu. O li­ fa n t pritisnu Lunovu usnu i o tk ri zube.

21

- Čudno je k a k o su va m z u b i z d ra vi i beli — re č e i nešto zveknu u n jego vim ru kam a. T renu tak k a sn ije Lun oseti kako mu ok o ruku škljocn u še lisice. M a ­ jo r zatim sede nazad u svoj u j fotelju. - Sta vam bi, m a jo re ? Pa vi ste se ozn o jili! - sm ešio se Lun. M a jo r posegnu u džep da izva d i m aram icu . Izvu če nešto m ek o i s v i­ leno, što je b ilo du gačko. O n je vu ­ k a o i pred n jim se g o m ila la h rp a svilenih, tankih m a r a m ic a p o v e z a ­ nih uglovim a. Z u rio je u Luna kao da vid i p riviđ en je. In stin k tivn o o p ip a pod pazu hom i ne nade r e v o l­ ver. P o gled a u Lu na i v id e k a k o g a ovaj d rži u ru kam a. - T o vam je uzalud! M o ji ljudi su napolju, pod p ro z o rim a , na susednom balkonu, i svuda. N e ć e te u m ­ aći — reće m ajor, sada bez osm eha. - To je b ila sam o m a la ša la — o d v ra ti Lun i b a ci mu oružje. M a jo r vešto u hvati revolver. - T o je već p a m e tn ije ... A li ne shvatam kako ste m is lili da sm o svi u In telidžen s servisu i p o lic iji sam i p o četn ici? - re ć e odahnuvši. - V re d elo je v id e ti m ože li se ćovek pou zdati u va s d a ćete u hvatiti n ek og od tih špijuna. Javn ost vas je zasu la d rvljem i k a m e n jem — o d v ­ ra ti Lun. - Izn en ad io sam se d a je sve išlo tako lako. - K ako ste došli na ideju da se ok o m ite na m en e? - Jutros sam o tr k io da je dr Leon G ra n t b io teža k bolesnik, a vi tako ne izgled ate, ia k o bih se z a ­ kleo da ste ip a k G rant. A tada sam se setio da p o g led a n kod n ek a d a š­ n jeg zubara, n a vod n o vašeg. - V i i to u m ete — uskliknu Lun. - Da, um em ! I zn a te li šta sam našao? - M o g a o bih se dosetiti, a k o mi date m alo vrem en a . - N e šalite se! O v o je o zb iljn a stvar. D r G ra n t je im a o slabe zube i n ek o lik o veštaćkih, a vaši su najlepši koje sam video.

22

- Z a r je m o g u će d a niste čuli o novom načinu u s a đ iva n ja zuba?! To je jedn ostavno. Eto, va ši su dobri, a li m alo retki. Ž en e v o le gušće, snažne zube. M a la o p e r a c ija i v a m a su usađeni zu bi po iz b o r u ... - Znam d a sa v a m a n ije lako, ali o vo g puta va m n eće p o m o ći trik o vi. — P rvo ćem o v a m skin u ti šm inku i belu boju sa kose, p a ćem o v id e ti ko se k r ije ispod nje - p re k id e g a m a ­ jo r O lifa n t. - Zašto m a lo ne p o g a đ a te - nasm eja se Lun. - P o g a đ a o sam već. Kad sam ćuo da je Edi K e n fo r d n aišao na otiske o n o g p o d la ca L o k ijera , k o ji je viđen sa M o ro m , setio sam se da je slavn i d etek tiv v e lik i p rija telj još sla vn ijeg Luna, k r a lja p o n o ć i... - Pa v i u m ete d a m islite! D ivim va m se, m a jo re ! Z a ista je taj K en ­ fo rd im a o n e p rilik a zb o g p o z­ n an stva sa Lunom. - I još n ešto! A r tu r M a rk in č je ta k od e Lu n ov p rija telj. A on je n a p i­ sao sve o n o što ste sam o vi m o gli r e ć i... - N e k a m e đ a v o odnese a k o n e­ ćete re ći d a sam ja n ik o d ru gi n ego Lun! - P o g o d ili ste! Biće to v e lik a sen ­ zacija. M a rk in č će za p en u ša ti od besa pišu ći d a je k o n a čn o Lun u ru k a m a on ih k o jim a je dužnost d a ... - Baš ste sm ešni, O lifa n te ! Pa ja ne p o rič e m n išta - p rek id e g a Lun. — A li u p o zo ra v a m va s da m i sk i­ n ete lisice i da sa ra đ u jete sa m nom u hvatan ju špijuna. Ja sam odlu čio da o svetim s v o g p rija te lja i vid im k o to h oće d a se d o k o p a sm rton os­ nog lejzera. - Te b r ig e p rep u stite m eni — n asm eja se sla vid o b itn o m ajor. - N e ć e b iti šteta d a p o ra z g o v a ­ ra m o p re n e g o u čin ite glu post — o d v ra ti Lun i o č i mu bljesnuše strogošću. - P rv o ću p o g le d a ti k a k o vi u stva ri izgled ate. A posle ćete m i is p rič a ti k a k o ste ušli u tra g Lokijeru - N a s ta v i m ajor.

- N e p ristajem . N e ću re ć i ništa, a k o ne p o stu p ite obrnuto, p rv o d a v a m isp rič a m , a zatim d a vidite k ak o izg led am - re č e Lun g la so m koji je o d a v a o re še n o st d a bude k ak o on želi. - V e r u j e m d a n am m ožete p r a ­ viti n ep rilik e, a m nogo n am se žuri, H o ćem o to g Lo k ijera . G o v o rite S ik erte! - sad i sa m ozbiljno o d go ­ v o ri m a jo r O lifan t. - V id im d a ste ra zu m eli - osm ehnu se Lun. Z atim is p r ič a k a k o g a je neko p ratio i k ak o se on p re tv o rio u p r a ­ tioca. N a ra v n o n ije p o m en u o m a s k iranje, tajn e sv o g a u to m o b ila i m esto n a kom e se n a la z i Lo k ijer. N e reče ni im e pod k ojim se krije. - Hoću d a se v id im s a tim ćo v e kom - zak lju či Lun. - I zatim v a m g a m ogu p rep u stiti. - M ožd a bi d rž a v n i tu žila c o d u ­ stao od optužbe p ro tivu v a s, s o b zi­ rom n a za slu g e u nek o lik o z a is ta zn am en itih ra z b ija n ja zlik o v a čk ih bandi. A li pod u slo vo m d a sk riv a te zlikovce i šp iju ne, su m n ja m d a ćete uživati i m alo n a k lo n o sti - za p re ti major. - V i to n ećete u čin iti svo m no ­ vom p o zn an ik u - n a sm e ja se Lun. - O b e ć a v a m d a ću v a s štititi a k o mi sve brzo k a ž e te - o d go v o ri m a ­ jor. — U p ro tivn o m , sa m le ću vas, Sikerte. V i n ik a d n iste bili u r u ­ k a m a ljudi k a k a v sa m ja. N e v eru jem d a ćete izd rža ti dugo. - Z n am d a v i č in ite stv a r i koje nisu k ak o treba. G n je č ić e te m e n a n a jsa vre m e n iji n a čin , toliko dok ne p ostanem ru še v in a , z a r n e ? upita Lun. A k o n a s p rim o ra te ! A sad ćem o po gled ati v a š u izv a n re d n u šm inku - o d v ra ti m ajor. Lun g a p o g le d a ču d n im p o g le ­ dom. - V i to n ećete u č in it i... V i to ne m ožete d a u č in it e ... V i to n ećete u č i­ niti. .. - p o n a v lja o je m on o to n im glasom .

- N išta m e n eće s p re č iti - o d g o ­ v o r i m a jo r p r ib liž a v a ju ć i se p o la k o i gled a ju ći Lu na p r a v o u oči. — N e k oristite svo je trik o v e ! - S edite m a jo r e ... S ed ite i slu­ šajte. .. O d m a h ću va m sve r e ć i... Sedite i slušajte — p o n a v lja o je Lun. K ao o p čin jen m a jo r se v r a ti u sto­ licu. O seti neku n em oć p re d o vim čovekom . - V i ste shvatili. T r e b a d a m e slu­ šate i da u čin ite k a k o v a m kažem . V i ćete m e slu ša ti... T r e b a d a m e poslu šate... M a jo r klim n u gla vo m . V o lja se u njem u gasila. - P o zo vite ljude i re c ite d a ost­ anu ovde. M e n i p re b a c ite o g rta č p rek o ru k u ... O d ve šćete m e vi s a m i... S asvim sam i ćete m e o d v e ­ sti! Lunove v e z a n e ru ke su se p ru ža le p re m a njem u i la g a n o k ru ž ile isp ru ­ ženih prstiju. M a jo r je p o tvrd n o klim nu o gla vo m . H ip n o z a je b iv a la potpuna. - R ecite lju d im a d a p a ze na stan i uhapse s v a k o g ko n a iđ e ... A m ene od vezite sa svim s a m i... Jeste li sh vatili? — n a s ta vlja o je Lun. U sk o ro m a jo r ustade i k a o u snu dođe do vrata . N je g o v i lju di poskoćiše i stadoše m irn o. R a d o zn a lo p ogled aše lis ic e na L u n o vim ru ­ ka m a i saslušaše n aređ en je. A tada m a jo r p o v e d e Luna, p re k o čijih ruku beše p r e b a c io la k i letnji o g r ­ tač. S iđoše d o au tom obila. M a jo r d a d e zn ak svo jim lju dim a napolju da ostanu g d e jesu. - O tv o r ite m i v r a ta - šapnu Lun. M a jo r poslu ša i sede za volan. - V o zite p o la k o - n a sta vlja o je Lun d a d a je uputstva. — Još v o ­ zite. .. S ad a d e s n o ... Z a u sta vite... O tk lju ča jte m i lisice... M a jo r O lifa n t je slušao. M a lo su mu d rh ta le ruke, k a o da se nešto u njem u bori. S ad a su s e d eli u p a rk ira n im k o ­ lim a. Lun o s m o tri da li ih n ek o posm a tra ili p rati. N ik o g n ije bilo. Za-

23

lim se o k ren u m a jo ru i za g led a mu se u oči. - Sad ćete m i isp riča ti dokle ste stigli u is t r a z i... S ve ćete m i p r i­ čati. .. K a k o to d a ste došli sam i da m e u h a p site? - p ita o je zaklju čivši da je o tp o r nestao. - D oša o sam s a m ... H teo sam da svi v id e m oj uspeh ... D ovesti Luna v e lik a je s tv a r ... Z a to vrio bih usta onoj zm iji, pu kovn iku N orm a n u G r ift u ... - K o je on? - O n je š e f n ašeg k o n tra o bavešta jn o g o d e lje n ja ... - K a k a v je to čo vek ? - T o je jed n a će la v a b ilija rs k a k u g la ... Rum en, p ron icljiv, dalekov id ... A li z m ija ... Jedin o je uslužan sa S v in e jo m ... - K o je S vin ej? - P u k o vn ik V e li S v in e j... A m e : r ič k i k o n tra o b a v e š ta ja c ... O n je d o d e lje n n ašem odeljenju, kao neki k o n tra o b a v e š ta jn i k o n zu l... Pedeseto g o tiš n ji b o n v iv a n ... O n sve z n a ... U vek je n a jp a m e tn iji... A sam o zn a d a d o teru je b rk ove, k va rcu je lice i z a v o d i lep e d e v o jk e ... - U čestvu je li u ovoj istra zi? - Da, a li on je već sve »sh va ­ tio «. .. O n zn a d a su »R u si u m ešali p r s t e « ... Zn am d a k o č i naučnu sara d n ju sa a m e r ič k im vo jn im labor a t o r ija m a ... K a že d a je E ngleska p r e p la v lje n a ru sk im a g e n tim a ... - Š ta ste v i ličn o sazn ali? - M is lim d a sam na tra gu v e li­ k o g o tk r ić a ... U a rh iv i sm o op et p r e g le d a li sve k a rto tek e stranih š p iju n a ... P re trid eset g o d in a N e m c i su im a li m la d o g o b a vešta jca J o ze fa A b r a m in k a ... N esta o je i v iš e n iš ta ... A li ja sam, pom oću s tru čn ja k a i m e re n ja k a ra k te r i­ stika, o tk r io k o je o n ... - Š ta ste o tk rili? G de je taj A m b ra m in k ? - Pa, on je R ed žin a ld M o r ... T r i­ d eset g o d in a je u Lon d on u ... - A s a d a ? ... G de je sada? - N e s ta o je ... O n je ubio k a p e­ ta n a E lison a i p o ru čn ik a B ra u n a ... 24

O n je u bio in ž e n je r a T e jlo r a ... On zn a k o je C o r t ... - Š ta još zn a te? — Zn am L u n a ... Znam da treb a tra ž iti L o k ije r a ... Lun je ću tao n ek o vrem e, a zatim n a red i da se m a jo r prem esti. Stavi mu lisice na ru k e i p o veze se do blizu svojih kola. T a m o se zaustavi, ali iza ugla. — Sada se o s lo b o d ite ... O pu stite se i ne m islite na o n o što sm o g o v o r ­ i l i . .. T a k o ... T r e b a d a se p ro b u ­ dite. .. M a jo r p o d iže ru k e i p o g le d a u li­ sice kao da se tek sa d a p robu dio. - Šta ste u čin ili sa m n om ?! — besno upita. — P rep o ru ču jem va m d a ne trčite za m n om v iš e nikad. Jedn om ćem o opet b o k so va ti. A li ja sada u daram brže i jače, n e g o n ekad u klubu - o d v ra ti Lun i izađe. M a jo r htede d a iziđe, a li p o g led a lisice i n em o ćn o klonu na sedište. M o ra o je ček a ti d a n a iđ e n ek i p o li­ cajac i da g a o s lo b o d i o v o g p o n iž a ­ va ju ćeg položaja. Z a to v r e m e m o ­ g a o je da ra z m is li o svom susretu sa Lunom. A li o n n ije m o g a o da shvati šta se to d e s ilo u o n o m stanu i kako se n ašao v e z a n i d a le k o na ulici. U njemu je k ip e o bes. Z a k leo se da će mu Lun p la titi ovu šalu. V II Pukovnik Veli Svinej brijao se u svom luksuznom apartm anu H otela Bansajd. Zagledao je brkove i opipao kožu oko očiju. Namesti svilenu pižam u oivičenu belim ispustom, kao da će sada p roše­ tati kakvom m odnom estradom. Zatim pozvoni kelneru i naruči da mu se do­ nesu posebne flaše g rejn viskija i molta, pa da sam m ože m ešati svoj skoč. Kelner donese flaše uz koje je na poslužavniku stajalo i jedno pismo. - To je neko ostavio na recepciji za vas - objasni kelner. A m erički pukovnik prvo napravi skoč uzimajući veću dozu grejna, zatim dobro otpi, nam esti se u fotelju i tek onda zagleda pismo. Posm atrao je svako slovo adrese, ivice pism a i ' na

kraju ga pažljivo otvori. Već kod prvih rečenica lice mu se izm eni i m alo poblede. Ćitao je čudno pismo: »Gospodine pukovniče, Ova ponuda će vas začuditi, ali budite realni i ocenite stvar. Poznata vam je stvar sa planovim a lejzera F. 300. P rila ­ žem o fotografiju jednog dela plana, da biste se uverili da je original. Plan je vec prodat, ali im am o fotografije. One vrede deset hiljada dolara, m ožda baš zato što znate šta sada im am o u ru­ kama i šta je dobio naš »gazda«. A k o že­ lite kupiti planove, sprem ite tu hrpu novca u apoenim a ne većim od 10 do­ lara. Imaćete to pri ruci sutra u dvan a­ est časova i sastati se sa našim čovekom da preuzm ete planove. Oduševljeno vas obaveštavam da pla­ nove hoće da kupi jedan gospodin iz Nemaćke. Licenca, ili neki drugi ara n ž­ man će vas koštati deset puta više, a možda i čitavo bogatstvo. Im a još m nogo kupaca. A k o umešate svoje en g­ leske kolege, nećete ništa otkriti, a tada nećete imati ni kopiju planova. Ne čudite se ovoj ponudi, ponavljam o još jednom. O vo je dobar posao za vas Vaš poštovalac, ako ne baš i prijatelj«. Pukovnik nervozno pogleda početak pisma, opet ga p ročita i konačno se za­ gleda u njega. Bilo je očito da se o ne­ čemu odlučuje. U tom momentu zazvoni telefon. Pukovnik se javi. - Sprem na sam, dragi. Dodi po mene - ću se glas iz slušalice. - Hej, draga, m olim te... Imam jedan hitan posao. V ečeras ne mogu doći odvrati pukovnik. - Ah, ta k o... Znači, nova je na redu? - nastavljao je uzbuđeno ženski glas. - A li ne! Dajem časnu reć! Hitan po­ sao i to iznenada. Budi kući oko dvade­ set i dva časa. Doći ću k teb i... - Ne, Veli! Neću biti kod kuće! - od­ vrati ženski glas i veza se prekide Pukovnik nešto opsova i brzo se obuće. Žureći dode do kola i odveze se do svog biroa. Trebalo je odmah obaviti konsultovanje sa centralom preko okeana, a šifrovan je depeša bilo je za­ m oran posao. Ipak u dvadeset i jedan sat Svinej je im ao nalog: »K upite robu i uputite je ovamo. N e obaveštavajte suseda«. On odahnu, spali pismo i depeše, pa se uputi ka stanu svoje prijateljice, da uzbudljivo veće završi uzbudljivim sus­ retom. A li u stanu nije bilo nikoga. On

opsova i nezadovoljan pođe ka luksuz­ nom noćnom lokalu.

* - O vo je nečuveno' Naređujem da se taj rep orterćić pronađe i zatvori. Optu­ žujem g a za ... za zabadanje nosa u državne tajne! A jeste li čitali sve ovo? - otrovnim i besnim glasom govorio je pukovnik N orm an Grift. Pred njim je u stavu m irno stajao m a­ jor Olifant. On prihvati pružane novine i zbunjeno poče da čita već pročitani čla­ nak A rtu ra M arkinča. »Lun je stupio na scenu«, pisalo je krupnim slovima. »Pokušaj hapšenja ta­ janstvenog naučnika - M a jor Intelidžens servisa ne zna kako se našao v e ­ zan - Da li je Lun već na tragu špiju­ nima?«, pisalo je u podnaslovima. M ajorovu pažnju opet privuče već poz­ nati đeo članka u kom e je pisalo: »... O tkriven je, a tim e i uništen, još jedan lik neuhvatljivog naučnika Donalda Sikerta. Istina, genijalni naučnik je i u sukobu sa zakonom, pa ga mnogi smatraju čudnim avanturistom. N je ­ gove m nogobrojne avanture mogu se sabrati u pojednostavljen rezultat: lik vi­ dirao je desetinu gangsterskih, ucenjivaćkih i krijum čarskih bandi. U »greh e« mu se upisuje i to što se branio od m no­ gobrojnih ubica i pobedio ih u fer borbi. Ali zakon postavlja stvari na utvrđeni način i Lun je optužen već desetinu puta. Jedino nije bilo p rilike da mu bude i suđeno...« - Mene samo čudi što ovaj novinar nije već osuđen P regledao sam mnoge stare članke o Lunu. Pa M arkin ć mu je i stvarao slavu - reče Olifant. - Da! I sada se podsm eva meni i vama. Vratićem o mu punom merom. Ostalim listovim a dao sam podatke, koji bacaju sumnju i na Sikerta. Sm rvicem o ga u gom ili sa špijunim a - povišenim glasom govorio je pukovnik. On nije govorio u prazno. Neki listovi su već pisali o sumnjama: »Lun je m ogao osirom ašiti. Zar nije lepa prilika dokopati se tajnih planova i zgrnuti hrpu novaca? On se m ora naci pred islednikom da odgovara. .« - Tog čudaka m oram o uhvatiti, »iscediti« i zauvek ukloniti, jer ne zna se kome, kada i kako će jednoga dana pos­ lužiti! — nastavi pukovnik Grift. - Učiniću sve što mogu. Sada znam da je zaista neobično opasan On je hip-

25

notizer, opsenar, znalac mnogih tajni.. Idući put biću oprezniji - odvrati m a­ jor Olifant. - Saradujte sa Skotland Jardom. Oni najviše znaju o njemu. Proučite ga, tra ­ žite... Vi ste ga poznavali kao m ladog Zato i imate najveće šanse. Data vam je specijalna b rigada od šezdeset iskusnih ljudi. Tražite! - n aređivao je pukovnik i m ajor se nije m ogao oteti asocijaciji na lovca i njegovog psa, kom e se naređuje: »traži«.

* Dok je London brujao od komentara, uzbuđenja zbog neočekivane Lunove pojave i ogorčen ja zbog špijunskih uspeha na štetu bezbednosti zemlje, Lun je obučen u m ornarsku uniform u oček i­ vao u krčm i kod V ulvićkog pristaništa. K roz p rozor prepoznade M akfersonov brod, koji je sada nosio zvučno ime »T aj­ fun«. Brod je pristajao, ali Lun ne pode ka njemu. Sam o je m otrio okolinu. Sve je bilo kao obično N ek olik o m ornara se iskrcaše sa torbama, što je bio znak da će brod ostati uz obalu duže vreme. To povrdi i način sidrenja i mesto koje bese zauzeo. Konačno se na kapetanskom mostu pojavi nečija zdepasta figura. Lun poznade starog druga i radost g a obuze Bio je to Samjuel M akferson, m ornar beskućnik sa kojim je prošao kroz mnoge okršaje. Sam, kako su ga svi skraćeno zvali, nije bio star; tek je bio prešao četrdeset i petu godinu, ali ogrubelo lice, proseda gusta i kovrdžava kosa i suviše zbijena snaga činili su ga takvim da mu se m oglo dati i šezdeset godina. Zbunjivalo je samo to kako se ta grom ad a od ćoveka kreće nekom čud­ nom lakoćom. Gledajući g a sada Lun se nasmeja I sa ove daljine se videlo da je M akferson pustio bradu i brkove, što je veom a izmenilo njegov izgled. K onačno se m orski vuk spusti na pa­ lubu i side sa broda. Pođe lagano oba­ lom i skrenu jednom ulicom. Lun iziđe, sede u autom obil i poveze na tu stranu N eko vrem e je polako vozio osm atra­ jući, a onda poveća brzinu, naglo stiže M ak ferson a i uz škripu kočnica stade do pločnika. - Ulazi staro momče! - viknu Lun. M akferson hitro poskoči, pritrća ko­ lima, zakači m alo vrata, ali se konačno

26

sruči na sedište Lun poveze naglo pove­ ćavajući brzinu. - Konačno si se setio svog starog Sama, ha! M ilion mu meduza i starih morskih krava! Pa to si ti, d ećače1Stani negde! M oram te opipati, mornaru! gunđao je razvalivši usta. Lun zaustavi na tihom mestu i M ak­ ferson ga zagrli. - Živ si. zdrav? - Jesam Kako si ti izašao na kraj s »Tajfunom « protivu oluja i okeana? sm ejao se Lun. - To je bio život! Sad ne žalim da malo siđem na majčicu zemlju. Lovili smo, gnjurali, plovili... Tako mi Neptuna i svih nedužnih m orskih ribica, to to je bio dobar posao. Tvoje karte su ne­ što značile Za onu hrpu španskih zlat­ nika m ogao bi ćovek nabaviti celu flotu za lov ne kitove - pričao je M akferson - Sledeći put ćeš na kitove - odvrati Lun i opet krenu kola. - Slušao sam radio i čuo sam da te pominju. Zakuvao si nešto protivu špi­ juna, ha? - interesovao se Makferson. - Čim se odmoriš, biće posla - odv­ rati Lun. - Trista trideset i tri mu morske krave, pa ja sam ležao, dok je »Tajfun« gra b io ovam o ka severu. Daj odmah da nekog lupim o po njušci! - uzviknu M ak­ ferson. - Onda, bradu i brkove dole! - doviknu Lun smejući se i zaustavi, jer bejahu stigli do neupadljivog ulaza kod podzem ne železnice. Vrata ga ra že se automatski zatvoriše :a autom obilom i oni prođoše do Lu­ nove bašte. M akferson sve pogleda. Sa lica mu je blistalo zadovoljstvo što je opet na mestu koje je, posle broda i mora, sm atrao svojom kućom. On šmrknu i zaključi: - Džejn je bila ovde. Osećam njem miris. Pričaj mi o njoj - reće sedajući. - O na je dobro. A sada: brijanje, p ri­ prem e i da krenemo. O ko ponoći bih hteo da posetim o jednu jazbinu - odv­ rati Lun. Bilo je prosto neverovatno kako se M akferson brzo oprašta sa svojom iznegovanom bradom. Prvo je grubo saseće makazama, a onda se nasapuna i obrija. Frktao je kao m orž perući se, a onda se strpljivo predade Lunu, koji mu brižljivo bočnu lice na šest mest M alo svrabeža i ta mesta lako natekoše Lice m ornara se znatno promeni.

- Sta činiš od moje lepote? - upita M akferson glasom koji je obećavao suze. - Za nekoliko sati će se sve izgubiti. Ali ovakvog te neće niko poznati - od­ g ovori Lun. Svoje lice Lun samo prem aza nekom tećnošću, koja je m irisala na orahovinu, a zatim pokvasi kosu. Kosa izgubi pro­ sede vlasi, a lice postade tamno kao u meleza. Dok se Lun spremao, M a k fe r­ son je čistio svoj »džepni top« kolt v e li­ kog kalibra od koga se nije odvajao vec godinama. - Kad ćeš prom eniti tu gvožđuriju? — upita Lun. - N e verujem u te automate, prigu ši­ vače i tričarije. A ovim i bolje pogađam. Dobro je kad grm ne ovaj moj prijatelj — odvrati on nežno gledajući oružje. - Da, kad opališ, pola Londona probu­ diš - nasmeja se Lun, ali ostavi da m or­ nar ponese svoje om iljeno oružje.

* Bližila se ponoć kad se nađoše blizu vile u kojoj se skrivao tobožnji Roj Rejsi, odnosno pilot M arkus Lokijer. Osmotriše je i obiđoše. O g ra d a je bila zidana i završavala se m etalnim šiljcim a opletenim bodljikavom žicom. Bilo je teško preći tu prepreku visoku preko pet m e­ tara. - Ja ću napred - šapnu M akferson dok je Lun vesto nabacio lestvice od pro­ zirnih konopa i naročitih plastičnih prečki. Teški m ornar se začudo brzo i lako uspe na vrh zida i provuče ruku medu šipke. Uhvati se jednom rukom za šipke na jednoj, a drugom na drugoj strani i povuče. Zaću se lako dahtanje i Lur. prem a nebu vide kako se šipke nečujno uvijaju. M akferson zatim siđe i Lun pomače lestvice udesno za jedan metar. M ornar opet ponovi svoje razm icanje šipki. Kad siđe šapnu: - Ti ćeš lako proći, ali ja bih se m o­ gao i zaglaviti. - Pokušaćeš tek kad ti ja dam znak. I tada podigni lestvice - odvrati Lun S malo više muke prođe i M akferson, pa zagaziše po zapuštenom vrtu. Šiblje je bilo gusto, a trave visoke, pa su sporo napredovali. U dvorištu nije bilo nikoga. Tek kad se nađoše na uglu zgrade, blizu ulaza, prim etiše ćoveka koji je sedeo na nekak­ voj stolici za ljuljanje. N ije mu se m oglo

prići, jer je prostor oko njega bio posut krupnim belim šljunkom. Lun izvadi neku cevčicu i sa više od dvadeset m etara nanišani. Ću se jed va čujan zvuk kao kad leti komarac. Covek se ne pomače. Lun ponovi gađanje i vide kako se čovek pljesnu dlanom po uhu i vratu, kao neko koga je bocnuo kom a­ rac. Prićekaše nekoliko trenutaka. Ćovek se prim iri i nešto lupnu. - Hajdemo. On spava čvrstim snom - šapnu Lun. Priđoše i Lun poznade onog koji mu je otvorio vrata prilikom poduhvata sa tabakerom. Pred njim na šljunku je bio veliki revolver sa prigušivačem dugim najmanje četrdeset santimetara. Lun ga zadenu usnulom za pojas. - Kad se probudi, neće ni znati da je neko bio ovde — šapnu Lun. - Da ga mlatnem šakom po vratu, pa da se više uopšte i ne probudi? - upita Makferson. - Ostavi se zla bez nužde - odvrati Lun i priđe kući. Iznutra su se ćuli muški i ženski gla ­ sovi. Lun se okrenu, op ip a džepove onesvešćenog stražara i nađe ključeve. Tiho otvori vrata i propusti M akfersona. - Stoj tu i pazi - šapnu, a zatim sam pode na sprat.

* Lun obiđe kuću i u veri se da nema ni­ koga sem društva u velikom salonu. On otvori p rozor jedne spavaće sobe i po ograđenoj terasi dođe do prozora sa­ lona. Zastor na jednom mestu je pružao mogućnost da se soba osmotri. Na jed­ nom niskom i čudno širokom podijumu bili su nabacani jastuci, a nekakva mate­ rija slična krznu blistala je po čitavom podijumu. Lun prepoznade Lokijera, koji je ležao go do pojasa i oslonjen na veliki zlatno­ žuti jastuk. U uglu podijuma sedela je lepuškasta đevojka neuredne kose i u providnoj kratkoj košuljici za spavanje O na je plakala. M alo dalje, na velikoj fotelji sedeo je čovek upalih, svetlih očiju, preterano v i­ sokog ćela, koje se produžavalo u o g o ­ ljeni prednji deo tem ena i brkova potkresanih tako da su podsećali na slepog m iša kad se uhvati za stenu. Otuda su dop irali zvuci muzike i pred čovekom se pojavi još jedna devojka. Bila je to tamnoputa lepotica. Visoko uzdignuta crna kosa bila je vezana zlat­

27

nom trakom O ko vrata je im ala koralnu ogrlicu sa koje su visili nizovi ko­ rala i m ilovali je po prsima. N a sebi je im ala m ali kostim iz dva dela načinjen od crne m aterije posute nekakvim bli­ stavim tačkicam a svih boja. O na je po taktu igra la orijentalnu igru kukovima. N jeno tam noputo telo odavalo je onu izazovnu lepotu a fričk e m eleskinje soč­ nih usana i belih zuba. Lun nehotično zastade. Igrala je sa to­ liko veštine i vatrenosti da je bilo si­ gurno da nije obična igračica. M nogi noćni lokali bi se otim ali o takvu plesa­ čicu. N epozn ati ju je gledao sa očitim uživanjem. O sm otrivši okolo Lun se saže i otpuza do otovren og prozora, koji je očito vodio u drugu, susednu sobu. On je bio opipao njena vrata, ali su bila zaključana. Sada p roviri kroz prozor. Ispod vrata od sa­ lona p rod ira lo je malo svetlosti i bilo je vidno. U sobi nije bilo nikog. Jedan ležaj je bio u neredu, a iza njega se videla nas­ lonjena m ašinska puška. Ušavši Lun se kretao polako. Priđe vratim a i kad ću da je u salonu povišen zvuk muzike, ali i plačni glas jedne devojke u isto vrem e, on opipa vrata. Malo ih odškrinu i vide da je u ovom delu sa­ lona slabo svetio. Lun ih još malo otvori. Podvrnu ivicu zastora da vrata sama ne lupnu. pa poče da posmatra. Igračica je za časak prestala da igra, uzela čašu i ispila je odjednom. Zatim pokupi nekoliko ploča i stavi ih umesto dotadašnjih, na automatski gram ofon. — Ja neću više ovd e... Neću da živim kao zatvorenica! - plačnim glasom je go vo rila devojka na širokom podijumu. — N e budali, Linda! Ugledaj se na Junis. O na se ne sekira To će trajati m ožda još desetak dana, a onda ćemo otputovati - g o vo rio je Lokijer. — Uvek ob ećavaš... A samo me napi­ jaš i ism evaš... I noćas sam pijan a... Ti si g a d ... Svinja si ti, Lokijeru ... - pija­ nim glasom je cvilela devojka. - N e pom inji to ime! - opomenu je tobožnji Rejsi. - N e tiču me se tvoje prljave tajn e... Devet dana u podrum u... I taj tvoj gadni Kliv... - cvilela je i dalje devojka. Igra čica pojača muziku i sada nesigurnije, ali još uvek rutinski i izazovno nastavi da ig ra Njen partner je pružao ruke da je uhvati sedeći, ali ona je izm i­ cala i sve bestidnije izvodila neki trbušni ples.

- Tako govoriš čim se napiješ, a kad ti ne dam piće, onda moliš. Nećeš dobiti 28

više ni čašice - nastavljao je Lokijer razgovor sa Lindom. - Jesam, pijana sam ... Kliv nas je obe napio, kad vi niste bili tu... I silovao nas... Meni je odvratan! On me i zaklju­ čava u tu odvratnu podrumsku rupu govorila je ona dalje udarajući šakom po podijumu ispred svojih kolena. - Lažeš! Kliv to ne sme učiniti! Pijana si i lažeš1 - trže se Lokijer. - Učinio je, prljavi g a d ... P rostački... Pogledaj! Jesi li me ti ovo ugrizao?. Kaži! Ovo je ona svinja! - nastavi Linda i u jednom trenutku otkri deo tela pored levog kuka. Lokijer je zurio.u nju, a zatim se o k re­ nuo nepoznatom. - Da mi nije neophodan mehaničar, Kliv bi zauvek digao šape sa mojih devojaka! - reče i uze čašu. - Prestanite da gn javite vas dvoje odvrati nepoznati i posluži se tim trenut­ kom da uhvati Junis. Ona mu pade preko nogu. D ržala se za noge fotelje, a on je pokušavao da ustane. - Ostanite na m estu1 - ču se jedan glas iz polumraka. Lun je stajao sa uperenim pištoljem. - Ko ste vi i šta hoćete9 - upita Loki­ jer. - Došao sam da mi vratite Junis. Ona je moja devojka i sad sam je našao - izmisli Lun od govor dok je prilazio budno prateći da se muškarci ne po­ krenu. - Ah, u tome je stvar - od govori Junisin partner. - On laže, gospodine Mor, la že1 odvrati devojka. - N ikad ga nisam v i­ dela. - Setićeš me se Junis1 — odvrati Lun. - Odmah ćeš ići sa mnom - Povedite je slobodno — osmehnu se Mor, jer to je očito bio on, a devojka je pomenula njegovo ime. - I povešću je - nastavi Lun i dalje prilazeći. - To nije razlog da pretite oružjem Popijmo nešto, pa vodite devojku reče Mor. Lun zavuče ruku u džep i uze jednu stvarčicu. - Ne poznajete me vas dvoje. Pogle­ dajte onda ovo - reče i baci im ne­ kakvu kutijica Junis se i sama nakloni nad kutijicu dok je M or radoznalo otvarao. Lun je sada bio okrenut ka Lokijeru i prilazio mu pažljivo. Ovaj se obazre, pa pogleda

ka Moru, kao da očekuje da on sada skoči Lunu na leđa. A li M or i Junis behu nepokretni. O na bese skliznula preko njegovih nogu, a on je klonuo u fotelju sklopljenih očiju. - Neće ti pomoći, Lokijeru. O ni p riv­ remeno spavaju. U kutijici je bio samo čarobni san - osmehnu se Lun. Linda se beše oslonila rukam a o pro­ stirku. Kosa joj je u neredu padala, a grudi podrhtavale. - Ko ste da ste, spasite me od ovog gada! Drži me zatvorenu! - m olila je devojka. U tom trenutku Lokijer skoči i baci se u polumrak, ali Lun ga stiže i oni se uh­ vatiše u koštac. M ršavo Lok ijerovo telo je bilo izvanredno žilavo i on se skoro ote. U rukam a mu se nade teška flaša i on zamahnu prem a Lunu, ali ovaj se izvi i njegova pesnica pogodi Lokijera, koji zatetura i ispusti flašu. Drugi udarac ga baci nazad na ležaj. U tom momentu nešto grunu u vrata i Lun vide kako M akferson upada stisnu­ tih pesnica. - Sve je kako treba, Sem e - javi se Lun i popravi odelo. - Eh, uvek završiš posao pre nego što stignem. A tako sam se nadao da će biti -posla-. Već devet m eseci nikog nisam cepnuo šakom - žalio se Sam. - Poveži ih sve i donesi on og odozdo. Zove se Kliv — reče Lun. Uskoro je u kući bila tišina. M a k fe r­ son je čuvao pohvatane i onesvešćene ljude Jedino je Linda bila pri svesti Ona je pijanim, ali zadivljenim p ogle­ dom gledala Luna. Pretraživao je kuću. U podrumu otkri teška m etalna vrata i iza njih prostoriju bez prozora, i svu od livenog betona. Dva ležaja i nešto stvarčica pokazivali su da tam o spavaju devojke. Bilo je očito da ih zločinci drže sklonjene i zatvor­ ene. U prizm elju je bila kuhinja, trpezarija i jedna soba u kojoj je verovatno spavao Kliv. N a zidu beše fo to gra fija na kojoj je bio Kliv u m ehanićarskom kom bine­ zonu kod avion a i sa m ehaničarskim ključem u ruci. Svuda je bio nered, što je gorovilo da ovde odavno niko nije spre­ mao. Lun se vrati na sprat. Tam o su bila još dva kupatila. Jedno beše zatvoreno i zaključano. Lun potraži ključeve gde god je pom islio da mogu biti, a zatim i u džepovim a vezanih ljudi, ali ih nigde ne

nađe. Zato se posluži kalauzom i ko­ načno otvori vrata. Okrenu prekidač. Upali se crveno svetio. Kupatilo je slu­ žilo kao m račna komora. Lun potraži i drugi prekidač i prostoriju osvetli svetio jake sijalice. U kadi su bile velike posude u kojim a su se još ispirale fo to gra fije crteža i pla­ nova. On ih pogleda i prepoznade pla­ nove lejzera. Njegovu pažnju privuče ve ­ liki m etalni orm an na šifru. Bilo ga je teško otvoriti bez alata, a on nije imao ništa pogodno. Seti se da je u jednoj pro­ storiji u prizem lju video sanduk sa ala­ tom. O trča i donese ga, a zatim pozva M akferson a da mu pomogne. Zajednič­ kim naporim a uskoro otvoriše orman. Bio je uredno spremljen. Razne kutije pune cigara, u kojim a Lun poznade p ri­ krivene ubitačne cevi m alog kalibra, ali velike probojne moći, bile su na jednoj polici. N a drugoj nađe filmsku kameru. Zagleda je i zadivljeno zazvižda. - Zraci smrti - reče Lun mornaru i pokaza mu »kameru*. - D evet mu hiljada babinih priča! Kakvi zraci sm rti? Zar to stvarno post­ oji'7 - začudi se M akferson. - Da, stari moj. O vim su nedavno ubi­ jena dva o fic ira Indelidžens servisa odvrati Lun. Dok je Lun posm atrao kameru i o tk ri­ vao tajnu njenog funkcionisanja, M ak­ ferson se vrati kod vezanih stanovnika kuće. Lun ostavi čudno oružje i nastavi da traga. N ađe jednu torbu za spise i u njoj gom ilu planova. Bili su to oni ukradeni od inženjera Tejlora i njegove fabrike. Njegovu pažnju zatim privuče jedna knjižica uvezana u kožu i s naslovom »Ledi Ć eterli«. Bilo je to zaista luksuzno izdanje i on ga stavi u torbu. Pri tome se nije m ogao oteti pom isli da je čudno što nije našao ključeve od ove prostorije ni K o d jednog od prisutnih. T ra žio je još neko vrem e, a zatim se vrati, uze kameru, torbu za spise i neko­ liko kutija smrtonosnih »cigara«. Zatim pođe u salon. Priđe devojci i neko vrem e ju je samo posmatrao, a zatim upita: - Im a li još koga u kući? - Nema. Svi ovi nitkovi su sada tu. Hoćete li me povesti sobom? - odvrati ona. - N ećem o - od govori Lun. - Jedino ako se uverim o da ne pripadaš ovima. - Ja pripadam ulici, prostituciji... Ne znam gde sve ne p rip ad am ... A li ovam o

29

ne. Ako ¡ednom budem mogla, prerezaću vrat ovom tipu - pokaza ona po­ kretom glave na Lokijera. - V eom a ti se zam erio? - upita Lun. - O bećavao je novac, bezbrižnost... Trebalo je da pređem o u P a riz... I sve je lagao1Z atvorio me je ovde u podrum odvrati ona i ponovo zaplaka. - Da li je još neko dolazio ovam o? nastavi Lun da ispituje. - N e znam. Dva puta je neko zvonio i nas su odmah terali u podrum. Inače nikog nisam vid ela .. - Dobro, videćem o šta će se dogoditi - prekide je Lun i pogleda na sat. Razmisli nekoliko trenutaka, pa se odluči. Iznenada priđe devojci i prinese joj nekakvu gumenu flašicu pod nos. Ću se lak pisak i devojka klonu. Bese i ona uspavana. - Krećem o! Ponećem o M ora i Loki­ jera, a Kliv i devojke neka ostanu reče Lun. - Ponecu ih sam. a ti doteraj autom o­ bil - odgovori M akferson i kao dva džaka povuče vezane zarobljenike niz stepenište. Lun otvori garažu istera siva Lokijerova kola i odveze se do svojih, pa se njima vrati u garažu. Tako zaklonjeni utovariše dva zarobljen ika i krenuše. VIII Ono što još ne bese čuo m ajor O lifant pročitao je o Donaldu Sikertu iz izveštaja, novinskih članaka i beležaka skupljenih u Skotland Jarđu. M ožda bi bilo bolje da to sve nije nikad ni proči­ tao. Sada je u njegovim m islim a Lun iz­ rastao u neulovljivog džina, u biće bez stvarnog lika, slično Velsovom nevidlji­ vom čoveku. N ekakva zebnja kilijala mu je u grudima. O na nije rasla iz straha. Ne, m ajor O lifa n t nije bio kuka­ vica. Sada se s njim događalo nešto drugo. Bio je skoro do m ržnje kivan na tog tajanstvenog ćoveka. Ali saznavši sve o Lunovim osobinam a, o kojim a je bilo reći u svim onim spisima, on nije našao ništa za šta bi po savesti m ogao da osudi Donalda Sikerta. N aprotiv, i ne želeći to, on je počinjao da mu se divi. U jednom momentu uhvati sebe u m islim a što bi sve njih dvojica m ogli da postignu kad bi se udružili. Dakle, moraće, po recim a pukovnika Grifta, da tog čudaka uhvati, iscedi i lik­ vidira. M irisalo je to na zločin čak i po prilično »slobodnim « shvatanjim a jed­

30

nog tvrdog obaveštajca. To su bili uzroci one zebnje i unutrašnjeg sukoba. A ona je bila u toliko teža ukoliko je sve jasnije shvatao da pukovnik G r ifit ocenjuje Lunovo hvatanje kao važniji posao od hvatanja špijuna. Dok se rad ilo samo o špijunima, m ajor je rasp olagao sa jedva desetak ljudi. A sada je dobio čitavu b ri­ gadu i treba da je povede, usmeri i ne­ prekidno koristi za hvatanje Donalda Sikerta. Pokušavao je da se uteši mišlju da će možda ipak nastupiti moment koji će om ogućiti da se Lun pobedi, ali ne uni­ šti. Ali zebnja je ostajala. Pred veće on ostavi spise i pozva telefonom jednog ćoveka koji je m orao najviše znati o Lunu. Javi mu se stari, odavno penzionisani inspektor M ajki Dikson. - Mogu, li vas posetiti? - upita m a­ jor O lifant pošto se telefonski predstavi starom Diksonu. - Biće mi m ilo ako od toga budete imali koristi. Ali da znate, penzioner je kao stari pauk. Ćeka u svojoj m reži neku žrtvu za razgovor. 1 kad je šćepa, onda je ne pušta - ved rim glasom o d g o ­ vori nekadašnji inspektor. Pola sata kasnije sedeli su u Diksonovoj biblioteci, a sedokosa inspektorova žena nekoliko puta je p ro virila da vidi da li gost ima punu čašu. - Ona je postala kao i ja: jedva ćeka da nam naiđe neki gost - g o v o rio je Dikson. Ubrzo razgovor živnu, jer O lifan t pomenu Luna. Iako beše rekao da je p roči­ tao čitav dosije, Dikson ne izdrža a da ne ispriča m noge svoje doživljaje v e ­ zane za ime Donalda Sikerta. - 1 šta m islite o tome, kako uhvatiti Luna? - upita major. - Da sam to znao, ja bih ga sam uhva­ tio u toku onih šest godina traganja — osmehnu se inspektor - Ali valjalo bi nekako drukčije postaviti pitanje. M ožda bi ono m oglo da glasi, treba li ga uhvatiti9 - Teško mogu da shvatim vašu m i­ sao. Zar niste bili ogorčeni neprijatelji'’ - začudi se m ajor Olifant. - Bilo je dana kad nikog na svetu ni sam m rzeo kao Donalda Sikerta. N ek o­ liko puta me je doveo skoro do ludila. On je i ubrzao moj odlazak u penziju odvrati nekadašnji najbolji inspektor Skotland Jarda. - U toliko vas manje razumem. J e d n og d a n a ć ete ra zu m e ti Ja zn am šta se d o g o d ilo p ri va š e m susretu

sa Lunom ... Pogađam ... On je i meni dao m noge pouke. - M ožda je to što vam je koji put spasao i život učinilo da zadobije vaše sim ­ patije? - Sim patije? Hm, dobra reč! Svaki susret sa njim bio je doživljaj... - Zar ste ga vi v id eli9! - O, pa svakako.. Sedeli smo za istim stolom, ra zg o v a ra li... Bilo je m nogo sus­ reta. - Pa zašto u dosijeu piše da niko ne zna pravi opis tog ćoveka .>! — začudi se Olifant. - To je istina. N e znam ga ni ja. - A li to je nemoguće. Vaše iskustvo i moć zapažanja su tolik o... - Jeste, jeste! A li zaboravljate da je to Donald Sikert. - Znam. To je njegovo pravo ime upade major. - E vidite. Ja ne znam je li mu to ime. N iko ne zna. M ožda je on lord Dunkan. - Vi se šalite sa mnom. Lord Dunkan je poginuo u avionskoj nesreći... - Tačno je 1 A li to sam uzeo kao primer. Evo Lunovog opisa: visok čovek p rodorn og pogleda, očiju m odrih kao kaijeni čelik, tamne prdsede kose, gibak, sportski građen, ali sa dovoljno elegan ­ cije i fin og sklada u svem u... - Pa to je prilično iscrpan opis. Istina, meni je delovao nešto drugačije ali je bio m askiran kao stari naučnik. - I ja sam g a video svaki put dru gači­ jeg. Čak ni glas mu se ne može prepoz­ nati. On je učio dikciju kod najboljih pozorišnih um etnika i im itatora glasa. Ume da m enja boju očiju. Istina, danas to nije teško s obzirom na postojanje tih malih plastičnih leća, koje se ulažu di­ rektno na očnu jabučicu. Ali on začas menja izgled lica, boju kože, pa čak i v i­ sinu. - Koliko ja znam, visinu je nemoguće menjati - upade m ajor Olifant. - Kad je čovek m askiran kao starac, pa se m alo povije, zar ne izgleda n iži9 Sve su to stvari malo ili mnogo rasteg­ ljive - odgovori Dikson. - Vi me obezhrabrujete - dođađe m ajor smešeći se u znak da se ipak šali. - Nije to bilo namerno. Sinko, dao bih vam jedan savet. - Rado ću ga prihvatiti, ako se ne kosi sa naređenjima. - Bez ob zira na to ... N e gon ite Luna! N ikako ga ne gonite. Pom irite se s tim da ga nećete uhvatiti. I tada će sve biti u redu.

- A li to mi je nemoguće. Ja baš... zalete se major. - Znam, pogađam šta se događa. Vaše starešine ne mogu da se pom ire da se on mesa u njihove poslove. Ali kontraobaveštajci, kako ja shvatam stvari, nemaju skrupula. M ogu da sarađuju sa prostitutkama, nekadašnjim nemaćkim špijunima, koji su kovali debele okove staroj Velikoj Britaniji, mogu da pakti­ raju i sa crnim đavolom , ako će tako postići uspeh... A li sa Lunom? O, to n e1 On pogađa sujetu! On neće da služi, nego samo da pom ogne svojom ljuds­ kom nadmoćnošću - već padajući u va ­ tru govorio je Dikson. - N e bih m ogao sasvim da pobijem, ali ni da prihvatim vaše gledište - lu­ kavo zaključi m ajor Olifant. - Eh, ja se uzbuđujem, a nema po­ trebe. Shvatiće te i vi Luna jednog dana. Istina, ponekad ćete biti smešni. - Već sam bio - iskreno priznade major. - On se igrao sa mnom kao sa detetom. A m islio sam da sam dorastao bilo kom čoveku. - N e sumnjam da jeste... I neka vas ne muči to što niste i Sikertu. - Onda mi ipak recite šta bih mogao da učinim da nađem tog ćoveka? upita major. - N e m orate g a tražiti. Naći će on vas - nasmeja se Dikson. - A ko se zakačio za tog špijuna, a i vi ste na tom putu, onda ćete svaki čas slušati o njemu. M ajor O lifant pom isli da kaže: vi ste stekli kompleks Luna, ali dobro vaspitanje mu to ne dozvoli i on zahvali na srdačnom dočeku i ustade. - Sinko, još nešto bih vam savetovao - reče Dikson i sam ustajući. - Recite, gospodine Diksone. - Ne dirajte u Lunove prijatelje. Oni su svi ljudi od vrednosti. N e dirajte u nje­ govu devojku. To je najbolje stvorenje koje sam sreo među žen am a... M ajor pomisli: to bi bila prilika. Lakše je ići za Džejn Vitington i stići do Luna, nego juriti direktno za njim. Sta­ rac ima dobru ideju. A glasno reče: - I nije moj običaj da progonim po­ štene. - Eto tačke od koje m orate poći. Bu­ dite pošteni prem a Lunu, pa će sve ići lakše. - zaključi Dikson. M ajor ode šarm antno se osmehnuvši inspektoru i njegovoj ženi, ali odnese nekakvo unutrašnje nezadovoljstvo. Sve što je saznao podsećalo g a je na tre­

31

nutne susreta sa Lunom. I još više n a gri­ zalo njegovo samopouzdanje. On odmahnu rukom kao da odbacuje nešto dosadno i odluči se da ide na ve­ čeru.

* San mu nije dugo dolazio na oči. U pa­ lio je lampu i pokušao da čita, zatim je ugasio i počeo da mašta, ali ništa nije pomoglo. Bila je prošla ponoć, a on je još uvek u mašti sastavljao lik Luna, kralja ponoći. I sve se više ljutio sam na sebe. Gde li je on sada? - pomisli. M ožda je već na tragu koji ja treba da sledim, a ja sam u krevetu. Bližila se zora i on odluči da uzme kakvu pilulu za spavanje, što mu se retko dešavalo. Baš je ustajao kad zaz­ voni telefon. Javi se dežurni u Intelidžens servisu. - Jeste li vi, gospodine majore"7 - Koji v ra g bi bio u mom ačkom stanu, a javlja se glasom koji ne liči na ženski - jetko odvrati m ajor Olifant. - Imam poruku za vas. - Od k oga 7 - Izvesni Donald S ik ert... - Šta javlja? Brzo čita jte1 - poskoči major.

- Evo, slušajte: »N o ća s sam p ro n a š a o L o k ije ra i R ed žin alda M ora . U z e o sam p la ­ nove i fo to g ra fije , P o setite kuću na istočnoj stra n i V u d fo r d a .. - Slušajte p o ru čn ice! H itn o sa ­ stavite gru pu i n eka n aiđ e do mene. Pošaljite m i tu poruku. S tv a r je od o g ro m n e va žn o sti! - v ik a o je m a ­ jo r brzo g r a b e ć i odeću, a li ne ispu­ štajući slušalicu. - Zvon io sam d ežu rn oj gru pi. Da li da vam d a lje č ita m ? — u pita d e ­ žurni. - Čitaj, do đ a vo la ! - vikn u m a­ jor. D ežu rn i re ć e a d resu L o k ije ro v e kuće, a za tim n astavi: »... T a m o ćete p ro n a ć i dve devojke. M islim da su nedužne. A li v e ­ zan i m om a k K liv je o p a sa n i p r ip a ­ zite na njega. P o čistite to p a co vsk o gnezdo, a za tim p o sta vite d o b ro skriven u zasedu. S p rem ište špiju n s­ k og m a te rija la je b ilo zaklju čano, a 32

klju čeva nema. N e k o g a im a, a taj m ože doći. Javiću se d a sazn am šta ste postigli. A k o bu dete fer, dobićete L o k ijera i m o ra Lun« - Im a li još šta? Jeste li poku šali da saznate o d a k le g o v o r i? - Po starom p ra v ilu u o v a k v im slu ča jevim a ... N is a m za b o ra v io , ali n ije bilo m o g u ć e ... Evo, d o la zi grupa. Poruku p r e d a je m poru čn iku A lb ertu B a rk e ru ... - O dličn o! N e k a p o ž u re ' — v i­ knu m a jo r i spusti slušalicu. T ri m inuta k a sn ije sta ja o je pred stanom i kad se tri v e lik a au tm obila približiše, on u skoči u p rvi: *

G runuli su k ro z o tv o re n u g a ra žu i za tek li veza n e i u sp a va n e d ev o jk e i Kliva. K u ća je d e ta ljn o p re tre s e n a p re nego svanu zora. M a jo r n a red i da se poh apšen i odvedu, izd a d e n a ­ ređ en ja zasedi, o s ta v i o s m a tra ć e na za k lon jen im m e s tim a na u lici i jedna kola sa tri n a re d n ik a obu ­ čen a u c iv iln a odela, a li n a o ru ža n a m ašinskim pu šk a m a i r e v o lv e r im a Sve to p reu ze p o ru č n ik B arker, a m a jo r pođe sa o sta tk o m p len a u svoju centralu. Ta m o g a je već č e k a o p u kovn ik Grift. - D ežu rni m e je o b a v e s tio o p o ­ ruci. K ako ste sebi d o z v o lili d a dejstvujete na svoju ruku, a d a m e ne obavestite? — r e č e on na on aj n a ­ čin koji se p o d n osi teže n ego iz n e ­ nadan hladan tuš. - N isam vas m o g a o u zn em ira vati zb og jedn e p o ru k e, k o ja je m o ­ gla biti i n eisp ra v a n - o d g o v o ri m a jor O lifan t, a ž e le o je da kaže nešto sasvim d ru g o - M i p o sta jem o ig r a č a k a u ru ­ kam a tog m is te rio z n o g k r a lja p o ­ noći. R azu m ete li vi to, m a jo re ? Sto se u stvari d o g o d ilo ? Jedn ostavno, on je n a red io i m i u o ru žje ? slu­ šam o — n asta vi p u k o vn ik G rift. M a jo r je ćutao. Z n ao je da je to

istina, a li n ije v e r o v a o da se m o glo u čin iti b ilo šta drugo. - A šta ste u čin ili da tako ne bude? Š ta ra d e šezdeset ljudi? p ita o je d a lje pukovnik. - O tom e sam sin oć p odn eo p is­ m eni ra p o rt. S p rem a n sam da g a p o n o vim - o d g o v o ri m a jo r i m alo p o d iže grudi. - Eh! S ve su to ru tinski podu h­ vati. T r e b a u čin iti nešto ja če... M o ­ ra te p re s e ć i Lu novo m ešanje! — n e rv o zn o re č e p u kovn ik i p o če da hoda. - M o ra o sam p o četi od nečeg. P ro č ita o sam spise, p osetio p en zion isa n o g in s p e k to ra ... o d vra ti m ajor. - S ve to zn a m - p rek id e g a pu­ kovnik. — A li ne zn am vaš plan, jer g a nem ate. N e zn am koji tra g sle­ dite, je r g a n e m a te ... M a jo ru O lifa n tu p re k ip e i on u pade u re č svo m e starešini: - N e zn a te naš plan. N e znate trag, je r g a n em am o. M o lim da iz ­ date n a ređ en ja i ja ću ih izvrš iti! P u k ovn ik za ču đ en o zastade. O n je bio sta reš in a k o ji n ije trp e o p o g o ­ v o re A li n ije sebi d o zvo lja va o da p r e te ra i o b e s h ra b ri ta k vo g k o n tra o b a vešta jca k a k a v je bio m a jo r O lifant. Zato p oću ta i k o n a čn o u u smeh, koji je m o g a o biti i m alo nam ešten. - Ja va s p rek o ra va m , a u stva ri tim e p r e k o ra v a m i sebe. N is a m bez ra z lo g a o p te re tio baš vas. V i um ete da u ra d ite i o n o što se d ru gi ne bi usudili. V i ste d o ra s li Lunu - izdek lem o v a ž eleći da b a r m alo p o ­ p ra vi utisak.* - V ra g a sam mu d ora sta o! O n je h ip n o tiz e r i naučnik, is to rić a r i žon gler, a va n tu ris ta i filo z o f.. - Zn a či li to da ne veru jete u naš uspeh? - Ne, n ije stva r u tome. P re bi se m oglo re ć i da m o ra m znati šta je cilj koji m o žem o sm atrati uspehom. - U h vatite i p red a jte nam Donalda S ikerta. T o će biti uspeh! O n zn a to lik o o jo n izo va n im ga sovim a, lejzerim a , h em ijsk im jedin jen jim a, 2’ X - 100 (829)

izu zetn im m ik r o o ru žjim a i d ru gim o tk rić im a d a bi to zn a čilo p ra v o b la go u arsenalu . Ja vam to tvrdim . N ije p o sto ja o sam o jedan pokušaj da se od n je g a dobiju p la n o vi o t­ krića. N u đ en o mu je to lik o n ova ca da bi va m se od c ifr e z a v rte lo u gla vi. Z ato n am tr e b a ... — Ili m rtav. A k o n je g o v o d e lo n em am o mi, n eka i ne postoji. T o nije m oja m isao. To je v iš i in te res — za k lju či pukovnik. M a jo r je ćutao. Pu kovn ik g a je p o s m a tra o n ek o vrem e, pa mu se o h ra b ru ju će osm eh n u i izide. U m o ra n i n eisp a va n m a jo r p re đ e u is tra ž n i z a tv o r i p o če da isp itu je poh vatan e. N a r o č ito dugo je is p itiv a o K liva. A li ovaj je tvrd io d a je sa m o č u v a r bogate kuće n e­ k o g R o ja R e js ija i da ništa d ru g o ne zna. - A za što ste im a li o ru žje? - p i­ tao je O lifa n t. - D a o m i g a je go sp o d in Rejsi. K uća je u sa m ljen a - iz v la č io se Kliv. - I zb o g to g a je tre b a lo pu cati u tišin i? - p ita o je d a lje m ajor. - T a k o je re k a o R e js i... - O n n ije hteo da se m eša p o lic ija — b r a ­ nio se Kliv. : - I tako se to p o n avljalo. On kao da nije n išta znao, k a o d a je bio n evin o božje jagn ješce. M a jo r g a je n ek o v r e m e gled a o, a zatim g a izn e n a d a u d a ri p r a v o u lice. K rv prsnu na sve strane, a K liv pijunu zube. — G ovori, pasji sine! - Ja ću se ž a lit i... P red sudom ć u ... - reče K liv b rišu ći usta. M a jo r g a o p et udari. - N ik ad n ećeš v id e ti sud! N i­ k om e nisam d a o re v e rs z a sebe re č e zatim , p a o p et udari. K liv pade onesvešćen. Kad se os vesti i za u sta vi krv, m a ­ jo r mu opet priđe. - G o vo ri sv e što z n a š ? - Ja. . ne u d a ra jte m e ... N e znam n išta ... O lifa n t - g a u d a ri u n atečen u i raspuklu usnu.

33

-

N e! - jeknu Kliv.

Još dugo g a je O lifa n t ispitivao, ali sem toga da je n ep o zn a ti čo vek don osio i o d n o sio n ek a k ve stvari, K liv n ije m o g a o m n o g o da kaže. M a lo je zn ao i o L o k ije ro v o m p r ija ­ telju k o ga je o d v e o n apadač. K liv nije ni vid eo n ap ad ače. Z a n im ljivo je b ilo sam o on o što je p riča la L in da K rejn . M a jo r O lifa n t zaključi da je uz Lu na prisu tan i m o rn a r M a k fe rso n . T o je b ila i je ­ din a k o rist od saslu ša n ja devojke, koje nisu p reću ta le ništa, p a ni on o što je u čin io Kliv. A li to n ije k o r i­ stilo m ajoru O lifa n tu i on p rek id e saslušanje već p red veče. T reb a lo je n a re d iti da se ispitaju sve k o m p a n ije k o je im aju tu ri­ stičke avione, tre b a lo je n a d zira ti terene, tra žiti Lu na pom oću p r a ć e ­ nja Džejn V itin g to n i tra ž e n ja Sam ju ela M a k ferso n a . T r e b a lo je tra žiti i ćo vek a k o ji nosi n ao ča ri, koji je m alo ra zro k i im a ruski naglasak. A li nade su b ile sa m o nade. O lifa n t je znao da je m eđu sed am m ilio n a ljudi teže naći ć o v e k a n eg o u hvatiti z v e r u beskrajn oj prašum i.

O s v r n u se k a o d a ć e p o k u š a ti d a be ži i p o g l e d a p r e m a r e š e t k a m a p r o z o r a i o b lo ž e n im vra tim a . M a j o r g a u d a r i n i s k o u trbu h - G o v o r i ć u . .. S v e što z n a m , o d ­ m a h ću r e ć i - k l o n u o je Kliv. - M o r a ć e š m n o g o d a d a kažeš. R a z u m e š li k o l i k a je c e n a t v o g ž i ­ v o t a p o s le o v a k v i h b a t i n a ? — u p ita m a jo r . - M i s l i m d a z n a m . .. - O b j a s n i ć u ti d a n e b u d e z a ­ bune. S a v ćeš p o p u c a t i p o s v im š a ­ v o v im a . T o je o ć i t o - g o v o r i o je m a j o r Olifant. t r lj a j u ć i s n a ž n e z g l o ­ b o v e o g r o m n i h p e s n ic a . — K a k o teo n d a m o g u p r e d a t i su du ? R e c i sa m ! - N e v e r u j e m d a ć e t e m e ubiti, ali p r i č a ć u — o d v r a t i Kliv. - N e ć e m o te ubiti. T i ć e š p o k u ­ šati d a b e ž iš i p a š ć e š sa d e v e t o g sprata . T a d a ć e n e s t a t i t r a g o v i i naš l e k a r će s a m o m a l o z a v i r i t i u s m r s k a n o te lo - n a s t a v i m a jo r . K l i v o v e oč i se r a š ir iš e . - G o v o r i 1 - n a r e d i m a jo r . K l i v p o č e d a p r ič a . R a d i l o je k a o m e h a n i č a r na p r i ­ p r e m a m a j e d n o g a v i o n a z a letove. L o k i j e r g a je o d v o d i o n a j e d a n m a li a e r o d r o m , a li m u n ije d a o d a p o ­ g l e d a o k o lo . D o v o z i o g a je u z a t v o r e ­ nim k o lim a i d ir e k t n o u h angar. K l i v nije z n a o g d e je to. Z a k l j u č i o je d a se r a d i o j e d n o m od o n ih s p o r t ­ sk ih a v i o n a k o j e k o m p a n i j e sa p i l o ­ t o m iz n a jm lj u j u t u r i s t i m a z a let na k o n t i n e n t ili p o o s t r v i m a . O t k r i o je i i m e t o b o ž n j e g R ejsija .

Rezultat is p itiv a n ja k o n tro le lete­ nja bio je b rz i n eoček iva n . Roj Rejsi je bio p ilo t a v io n a stalno iz ­ n ajm ljen og izvesn o m R o b ertu Risu. D a li je sam R ejsi pod im en o m R o b ert Ris d rža o taj a v io n n ije se m oglo utvrditi, a li je p o stoja la a d resa B iroa za m eđ u n a ro d n u p r o ­ daju n ekretn in a, č iji je, navodno, vlasn ik bio Ris.

- M o r a o s a m d a s t r a ž a r i m . .. P l a ­ ć a o m e je b o g a to . Z n a o s a m d a se b a v i n e č i m što n ije l e g a ln o , ali m e n e nije u v l a č i o u d i r e k t n e p r e k r ­ šaje za k o n a , U k u ć u je d o l a z i o s a m o je d a n č o v e k k o ji je g o v o r i o stran im n a g la s k o m ... - n astavljao je Kliv. - K a k a v je to n a g l a s a k ? - M o g l o bi se r e ć i d a je r u sk i . N i s a m s i g u r a n . . . M a l o je g o v o r i o sa m n o m - o d g o v o r i Kliv.

D a li je to Rejsi, ili p ostoji i Ris? M a jo r O lifa n t n ije im a o v re m e n a da razm išlja. G ro z n ič a v o se p r ip r e ­ m ao da poseti taj b iro za n e k re t­ nine, koji se n a la z io na uglu Para munt sk vera kod V estm in stersk o g m osta na Tem zi. U tom m om entu za zv o n i telefon . C en tra la je tra ž ila m a jo ra O lifa n ta . Ja sam, m a jo r O lifa n t, K o zove? — D obro veće, m a jo re. O vd e vaš

34

lx

p o zn a n ik ... zn a te m e k a o s ta ro g G ra n ta ... - Slušajte vi, S ik e r t e ... - h teo je nešto da opsu je m a jo r O lifa n t. - U redu, r e c im o d a se od sada javljam na to ime. H teo sam d a sa z­ nam im a li šta n o v o g kod v a s? p itao je Lun, je r je to on zvao. - S lu šajte... H teo bih d a r a z g o v a ­ ram s vam a. M o ž d a bih i o p s o v a o ... P itao bih v a s ... N e zn a m šta bih sve učinio, a li sam im am jedan hitan posao. O d la z im - o d g o v o ri m a jo r O lifa n t. - O n da m i dajte te le fo n svog stana. N e m a g a u telefo n sk o m im e ­ niku. re č e Lun. - N e z n a m ... Ip ak evo va m g a . .. - za k lju či m a jo r i iz d ik tira broj. - R a z g o v a ra ć e m o kad bu dem o o b a im a li v r e m e n a - zaklju či Lun i spusti slušalicu. O lifa n t p o z v a svog p u k o vn ik a i ja v i mu da je te le fo n ira o Lun. - Idući put mu k a žite da i ja ž e ­ lim da r a z g o v a r a m s njim — re č e pukovnik. - N e oček u jem da je to šala reče m ajor. - Ne, nikako. S tvarn o ž elim da ra zg o va ra m . D ajte mu broj p re k o k o g a m e m o že p o zva ti — za k lju či pukovnik. M a jo r g a ob a vesti o p rip re m n o j a k c iji na P a ra m u n t skveru i p u k o v­ nik se saglasi. * Za to v r e m e Lun je is p itiva o Lokije r a i M ora. O n i su se n a la zili u ču dn om sta­ nju. Kad su se ujutru probu dili, n ašli su se u n ek a k voj m etaln oj p r o ­ storiji. L e ža li su na sred in i p ro s to ­ r ije k o ja se čudno ponašala. D va z id a su se p r im ic a la i od m ica la , a d va tr e p e r ila kao n estvarna. Po svim z id o v im a su b ile n ek a k ve ku­ gle. Iz n eke od njih bi svakih n ek o ­ lik o tren u ta k a blesnu la n ek a k va tr e p e r a v a va rn ica , ili bi liznu o plam eni jezik i n estao na drugoj. T o je d o la zilo sa ra zn ih stran a i u k ršta lo

se bez p re k id a , a li s a n ek akvom , m oglo bi se to n a z v a ti tako, z b rk a ­ nom siste m a tičn o šću . N jih d v o jic a su b ili sam o u vešu. P r v o su p re s tra š e n o g le d a li u sve to, p a z a tim poku šali d a se saberu. A li ču dn i šu m ovi v ib r a c ije i e lek ­ trič n a p ra ž n je n ja stva ra li su uticak da ce ih u jed n o m tren u tku sve to uništiti. P o k u ša li su d a ne gledaju, a li je to b ilo teško. Z a h va tilo ih je nešto s ličn o m orskoj bolesti. Fasci­ n ira lo ih je tre p e re n je i p a la ca n je e le k trič n ih naboja, a i zbu n jivalo k re ta n je zidova. - G d e sm o to m i? - p ita o je M o r k r o z stisnu te zube. - U sa m o m paklu - odbru si Lokijer. P ro š lo je ta k o n ek o lik o sati. Nisu im a li p red sta vu o dobu dana. I k o ­ n ačn o jed a n tre p e re ć i zid se pomače. - Iz iđ ite - čuo se poziv. O n i poslu šaše srećn i što će napu­ stiti ovu nem ogu ću m etalnu krletk u b e z p r o z o ra i vrata. U g le d a š e Luna, a li g a ne p rep oznadoše, je r je im a o d ru g a čiji izgled n ego sinoć. - K o ste v i? — u p ita M or. - P ita n ja p o sta vlja on, a vi o d g o ­ v a ra te - re č e S am ju el M a k fe rs o n i stade iz a njih. - G d e se n a la zim o ? — p ita o je da lje M or. M a k fe rs o n g a steže za v ra t m alo jače. O vaj p o če da se guši. - R ek a o sam b ez p ita n ja ! Bez ika k vih pitanja, ti šišm išu ! S am o o d gova ra j, tri h iljad e ti b o d ljik a vih prasadi. T o važi i za tebe m edu zo — o b ra ti se p rv o jed n o m pa d ru gom M akferson . Lun iz d rž a d a se ne sm eje. Posadiše ih na n e k a k ve fo te lje do kojih M a k fe rs o n do vu če m n oštvo elek tričn ih vodova. N a r o č itim štip a ljk a m a im spoji v o d o v e za ruke, n ek a k vim o b ru č im a za g la vu i fla ­ sterom kod srca i na leđim a. Sve je to b ila m a la la k rd ija, a li o zb iljn o st kojom je iz v o đ e n a tre b a lo je da zbuni. 35

Želeći da poku ša d a slom i n jihov o tp or bez hipnoze, Lun je k o ristio jednu la b o ra to rijsk u opštu p ro sto ­ riju i o ve b e z v re d n e kablove. P o k a za lo se da je L o k ije r slabić. O dm ah is p rič a da je u službi R ed žinalda M o ra i da n a jčešće služi kao p ilo t i za n eke sitn e p o slo ve i u hođe­ nja. A li n ije zn a o z a k o g M o r radi. B rzo isp riča da u n je g o v o m s k lo n i­ štu stoji m a te rija l n ek o g R o b erta Risa. - G de se on m o že n aći? - u pita Lun. L o k ije r o d go vo ri. M o ro v e o či sevnu še i on p r e z riv o p o gled a L o k ijera . - Zn ao sam d a si gad, sada v i­ dim da si i slabić. T o m p rič o m si p o tp isa o sebi sm rtnu presudu re č e g n evn im glasom . L o k ije r se trže i poku ša da laže, a li Lun dade zn a k M a k fe rs o n u da g a v r a ti u kom oru . - N e tam o! N eću u taj pakao. R ek ao sam sve što zn a m ! - z a va p i L okijer, a li g a S am p o n ese i b a ci u m etalnu prostoriju . Lun tada p o k u ša da isp ita M ora, a li ovaj je sam o p o n a vlja o da ništa ne zna i da n ik a d a i n iko od n jega n eće n išta saznati. N ije o sta ja lo n i­ šta d ru g o n ego d a se p rib e g n e h ip ­ nozi, sredstvu k o je je Lun u p o treb ­ lja va o sam o kad je prinuđen. Izn en ad i g a o g ro m a n o tp o r hipn otisa n og kad je b ilo re č i o tom e ko je on. M o r k a o da je b io isklju čio i svest i podsvest za to da o d g o v o ri na p ita n je o svojoj prošlosti. M o žd a je stva rn o izg u b io p a m ć e ­ nje za taj d eo svo g živo ta , ili nije istin a on o što je re k a o m a jo r O li­ fan t o isto vetn o sti M o ra i A b ra m inka, za k lju či Lun i n asta vi da ispitu je dalje. K a d shvati zn a ča j p o d a ta k a o B i­ rou za m eđ u n a rod n u prod a ju n e­ kretn in a, on p re s ta d e da ispituje. O dlu či se da o d v o ji M o ra i L o k ijera , pa o vo g p rv o g z a tv o r i u n aročitu p rostoriju , ali ta k o d a ne m ože odu ­ zeti sebi život. Lun je p re d v iđ a o i takvu m ogućnost, je r je ovaj ć o vek

bio u najm anju ruku čudak i tvrd orah. Bilo je veće i njih d v o jic a se b rzo sprem iše. M a k fe rs o n je b io uzbu­ đen zbog n ade d a će n oćas biti više d o ž iv lja ja i d a n eće sve ići usviše »stru čn o « i jed n o sta vn o k a o prošle noći. N a P a ra m u n t skveru Lun re če M a k fe rs o n u d a ostan e napolju, a on o s m o tri zgrad u . B iro tob ožn jeg R o b e rta R is a b io je na sedm om spratu i Lun se uputi k ro z širok i ulaz. V r a ta r je č ita o n ovin e i ne p o ­ g le d a ga. Lun uđe u lift i pritisnu dugm e. L ift pođe, a o n da se iz n e ­ n ada za u sta vi p re n ego što je dospeo na tre ć i sprat. K r o z m etalnu m režu i sta k la Lun u gled a n ek o lik o u p eren ih pištolja. V ra ta lifta se otvo riše, a b ila su u v is in i Lunove glave. P re d n jim je k leč a o M a jo r O lifa n t d rže ć i u p eren revolver. - P ru žite ru k e o va m o ! — n ared i on. - Z ašto? — u p ita Lun p rom u ­ k lim glasom . - N a k o ji sp ra t ste h teli? - upita m ajor. - N a č e tv rti - o d g o v o ri Lun. - A m i sm o im a li p o veza n k o n ­ tro ln i signal. Išli ste na sedmi. O v a m o ru ke! - p o n o vo n a red i m a ­ jor. O n ne beše p o zn a o Luna, je r je sada im a o tam nu kožu i izgled m la ­ d o g ćoveka. Ć a k i zubi su mu zbog n a ro č ito g p o stu pka iz g le d a li o šte­ ćen i k a o kod isto čn ja k a k o ji troše m n o go slatkiša. L isice šljocnuše o k o Lu novih ruku. O n je ću ta o kad se lift p o la k o p o m a če i n e k o lik o a g en a ta uđoše. P r id ru ž i im se m a jo r O lifa n t i svi se p o p eše na sed m i sprat. » - H teli ste o v a m o - re č e m ajor. - Jesam. P o zva n sam u B iro za m eđ u n a rod n u p rod a ju n ek re tn in a - o d g o v o r i m irn o Lun. - O n d a u đite - re č e m a jo r i gu rn u g a napred.

P red Lu nom se u kaza ču dn a i je ­ z iv a slika. N a podu je leža o čo vek isk o la čen ih ra z ro k ih očiju. S tv a ri p o sobi, u k ojoj je bio p isa ći sto, te le ­ fon, jedan m e ta ln i o rm a n i šest v e li­ kih, u m ašćen ih fotelja, behu ra z b a ­ cane. - H teo si kod n jega ? - u pita m ajor. - Ne, n isam baš kod njega. R e ­ čen o m i je d a d o đ em ... S ig u rn o je n eka g r e š k a - o d vra ti m irn o Lun. M a jo r mu o p ip a d žep o ve i n ad e re v o lv e r, a u spoljn jem džepu sa k o a d ve »c ig a r e « od onih iz Lok ije r o v o g skloništa. - Dakle, jed a n od n jih ovih - z a k ­ ljuči ra d o sn o m a jo r i o d re d i dva ć o v e k a d a ču vaju Luna. * S am ju el M a k fe rs o n je šetao neko vrem e, a za tim postade n estrpljiv. Lun je b io o b e ć a o da će se ili v r a titi za n ek o lik o m inuta, ili će dati znak sa p r o z o ra n a sed m om spratu. A n ije se d o g o d ilo ni jedn o ni d ru g o K ren u vši u kuću v id e vra ta ra . N ije ni slu tio da on za m en ju je p r v o g v ra ta ra , a da je, u stvari, m ajo ro v čovek. Taj je baš p ritisn u o si­ gn a l daju ći ta k o znak da još neko dolazi u zgradu. Sam p o g led a lift., ali ne pode ka njemu, n ego skren u ka stepeništu. Peo se polako. N a sed m om spratu ugleda o tv o re n a vrata, k o ja su o d v a ­ ja la ceo sp ra t od stepeništa. O p rezn o se nakloni. A tada se na n jega baciše č e tir i ćoveka. T r o jic a se sjuriše sa g o r n je g sp ra ta a t r o ­ jica mu p resek o še put d o la ze ć i uz stepenište sa šestog. Bilo je n ev e ro v a tn o k a k o se M akferso n o ve p es n ice p r e tv o r iš e u silnu mašinu k o ja je ru šila sve pred sobom. T ri n a p a d a ča su već leža la bez svesti. M ožda bi M a k fe rs o n o v i u darci bili lakši da je zn a o ko su oni. A li d olazak u šiju nsko g n jezd o o b e ć a ­ vao je susret sa tom vrstom ljudi. I

sada, zb og stra h a d a je Lun u o p a s­ nosti, sn aga M a k fe rs o n o v ih p es­ n ica se udvostruči. M a jo r O lifa n t beše n a p ra v io grešku i većin u ljudi p o sta vio da on em ogu će b ek stvo ć o v e k a koji je dolazio. O n n ije ni p o m is lio da će taj ići napred. A baš to je č in io M a k ­ ferson. - Evo ti, m oržu k rezu b i! — viknu on tresnu vši z d ep a sto g ć o v e k a š ir o ­ kog lica. — I tebi, sine m orsk e krave, hiljadu mu v ra ž jih a jk u la !... Jednog a gen ta b a ci na one koji su poku šavali da uđu i m u n jevito z a tv o ri vrata, k o ja se au tom atski zabraviše. Bio je o stao još jedan O lifa n to v čovek, k o ji poku ša da izvu če revolver. M a k fe rs o n se baci na njega, iz v i mu ruku i o k ren u mu je na leđa. S asta vi mu o b e ša k e u jed ­ noj svojoj i baš htede d a g a tresn e pesnicom po tem enu, kad se p o ja vi za p rep a šćen i m a jo r O lifa n t, ali sa u peren im re vo lv ero m . - P o d ig n ite ruku, vi ta m o 1 - n a­ redi O lifan t. M a k fe rso n zastad e d a ra zm is li da li da p o tegn e svoj d žep n i top, ili da gru n e o va k o z a jed n o sa u h va će­ nim ćo vek o m u rukam a. Za to v re m e Lun beše čuo borbu i pogodi da je to M a k fe rso n . Poče da struže cip elom o cipelu. - Što se v r p o ljiš 9 — opom en u ga jedan stražar. Lun ne o d g o vo ri, je r je z a d rž a v a o disanje. S k ro vište u spavlju ju ćeg ga sa u p eti jedn e c ip e le je b ilo p r o ­ bijeno i sada su stra ž a ri m o ra li da padnu. G as će p osle n e k o lik o se­ kundi p resta ti da deluje, je r će se h em ijski prom enu ti. O b a stra ža ra se n aslon iše na zid i sklizn u še k podu. Tiho k o ra ča ju ći D on ald S ik e rt se nađe iza O lifa n ta , k o ji je d rža o u p e­ ren r e v o lv e r p re m a M ak ferson u . V id eć i Luna S am lupi svo g z a ro b lje ­ nika po tem enu baš u tren u tku kad se Lunove šape spu tane lisica m a spustiše na O lifa n to v u glavu. - Im a n ek o lic in a iz a nas - p o ­ k a za M a k ferso n .

A li to n ije b ilo po treb n o , je r se čulo p r o v a ljiv a n je vrata . Lun p riđ e i g la s o m k o ji je p o d ra ž a v a o O lifa n tov vikn u : - L a k še m o m ci! Ja ću va m o tv o r ­ iti. Im a m o o v o g m edveda! U d a rc i p r e s ta d o š e ... Lun dade zn a k M a k fe rs o n u da se skloni, pa o n a k o veza n ih ruku p o podu posu n e k a k a v p ra h iz ra scep ljen e p r o ­ z irn e v rećice. Z a tim u gasi svetio d r ž e ć i jed n o m ru k om n ekakvu m asku sa m o nos i usta. Zato se sm ešn o n a g in ja o k a zidu, je r su mu sm eta le lisice. - U đ ite svi d a se d o g o v o rim o — d o d a d e O lifa n to v im glasom . — Zna li k o g d e su osigu ra či. N e u dišu ći posle tih re ći on stavi m asku. P r v o u đoše d v o jic a vu ku ći trećeg, k o ji je još b io b ez svesti, a za tim uđe jed a n p osrću ći. P re o s ta la d vo jic a su g a p rid rž a v a la . Lun je stajao uz vrata , p a ih o d gu rn u i zalupi. S vi se n ađ oše u m raku. - Š ta je to ? ... N e m o g u ... M a jo ­ re!. .. G u n đ ao je p o sled n ji k o ji je bio na n ogam a. A li od m a h za tim se čulo k a k o i on pade. Lun u pali svetio. - O v o je v r e d e lo ! Im a i m rtvih ! uskliknu M a k fe rso n , v id e ć i čo v e k a sa č ije g č e la se s liva o tan ak m laz k rvi. - Jesi li g a ti udesio, d evet mu p a co vsk ih g o d in a ? - Ne. T o je špijun, a o v i o stali su ljudi m a jo ra O lifa n ta - o d g o v o ri Lun. - Sto m u tro p sk ih g ro zn ica , i h i­ ljadu. .. T o je, znači, p o g re š n a tuča? - re č e zb u n jen o M a k ferso n . - N e zn a m d a li je sasvim p o ­ grešn a. S tra h o v ito sam se u plašio da ne p o tegn eš k o lt - o d g o v o ri Lun. - K a k v o je to za d o v o ljstvo ? Zar kolt d o k su m i pesn ice?! T o ne bih u čin io ta k o m i ta jfu n a i svih devoja k a n a T a h itiju - dod a d e M a k fe r ­ son. ' : i ... V-.-- . / A li ta d a se trže, .Beše se.‘ setio i sa d a z a g le d a Lu riove ruke. 38

- P a ti si još veza n ! - uskliknu. - K lju č je u m a jo ro v o m prsluku. N a đ i g a - r e ć e Lun. U s k o ro je b io slobodan. B rz o je p re tr a ž iv a o po stanu. T a d a za zv o n i telefon . J a v lja o se čov e k s a p o rtirn ice . - J e li sv e u red u, g o sp o d in e m a ­ jo r e ? - p ita o je. - U n ajb o ljem redu. B ilo je m alo t u č e ... Im a li šta n o v o ? - g o v o rio je L u n O lifa n to v im glasom . - N e m a n iš t a ... Izgled alo je k a o d a se n ešto ru ši, a li n is a m h teo d a n a p u šta m m esto - n a s ta v i s tra ž a r. - R a zu m e se - o d v ra ti Lun. - Š t a je s a tim v a š im s ig n a lo m ? D r u g i p ut je bio sla b - re ć e Lun n asu m ice. - E v o d a o p ro b a m . Č u je li s e ? u p ita v ra ta r . U h o d n ik u z a z u ja kod v r a t a p r e m a sp rem ištu . - Ć u je se. S v e je u redu. P azite o d g o v o ri Lu n i sp u sti slušalicu. S a d a b e še sh v a tio d a v r a t a r šalje zv u čn e sign ale. P ođ e p r e m a s p re m i­ štu i n a d e u ređ a j, k o ji je im a o i ta ­ blu s a b ro je v im a. B ilo je ja sn o d a je sp o je n s a liftom . L u n n a s ta v i d a isp itu je stan, a M a k fe r s o n d o vu če m a jo r a O lifa n ta i n je g o v e m o m k e i sv e ih p o re d a d alje od ubijenog. - Š t a ću s a o vo m to rb o m ? U njoj su n e k a k v i sp isi i k n již ice - re ć e zatim . L u n p o g le d a m a jo ro v u torbu. T a m o b e še je d a n p a s o š n a im e R o b e rta R isa , a zatim , s a fo t o g r a fi­ jom iste osobe, sa m o d r u g a č ijo m i n ek o lik o g o d in a r a n ije snim ljen om , b e še i p a s o š s a im en o m : E v g e n ije K u z n je co v A le k sa n d ro v ič . - D akle, ip a k - re ć e Lun. J e d a n sv e ža n j p is a m a p riv u č e L u n o v u pažnju. O tv o ri jed no i p o če d a č ita n a ru sk o m : » D ra g i Žen ja, K o d n a s je p ro leće. B ilo b i lepo d a si i ti s a n a m a . D o b ila s a m tvoj p o ­ klon. M a r a m a z a m en e je b a š

k a k v u sa m u v ek ž e le la N a t a š a je o d u še v lje n a o g r lic a m a i v e š o m ...« I d ru g o je bilo slično. O v o g p u ta je E v g e n iju p is a la s e s tr a i ru k o p is je bio d ru g a čiji. P o m in ja la je d r u ­ g o v e iz K o m so m o la, p is a la je d a je o ta c o zd ra v io i d a će pisati. L u n v r a t i p is m a u to rb u i p riđ e stolu. U ze p a p ir i sta v i g a u p is a ć u m ašin u . N a r u k a m a je im a o ta n k e r u k a v ice , p a je m alo sp o rije k u ca o . M a k fe r s o n je čita o p re k o n je g o v o g ra m e n a : » G o sp o d in e m ajo re. N is a m o č e k iv a o d a ćete i v i stić i o vam o , p a je došlo do n e s p o r a ­ zu m a. N a d a m se d a n ik o od v a š ih ljudi nije tešk o p o vređ en . U s k o ro ć u v a m ja v iti n a č in k a k o d a p re u z ­ m ete L o k ije ra i M o ra , a ta k o isto i d o k u m en ta. Lun«. Z a tim njih d v o jic a siđ o še n a p r v i s p r a t i za sta d o še. Lu n p a žljivo p o đ e do m e sta s a k o g a se v id i v r a t a r s k a loža. U v r e b a tre n u ta k k a d je O lifa n to v čo v e k g le d a o k a u lici i u n e k o ­ liko sk o k o v a se n a đ e p re d njim s a re v o lv ero m . D ođe i M a k fe rso n . - S lu ša jte m e s a d a - r e č e Lun. - Idite g o re i p om ozite O lifan tu . R a z u m e se k a d budete m ogli. Z a tim g a iz n e n a d a u d a r i u vilicu. O lifa n to v čo v e k se z a n e se i klonu , a L u n i M a k fe r s o n iziđoše. M irn o sti­ g o še do a u to m o b ila i n e sta d o še u noći.

* O n o što je p ro č ita o u šta m p i to g a d a n a k olik o je izn en ad ilo i o g o rč ilo Lu n a, toliko g a je uvredilo, d a je p o ­ č e o d a su m n ja n ije li sv e la ž i p re v a r a u tom ču d o v išn o m sp letu š p i­ ju n sk e i k o n ira o b a v e š ta jn e z a v r z ­ lam e. J e d a n list je p isa o šta je sv e n a ­ đen o u sta n u to b ožn jeg R o b e rta R is a , o d n o sn o E v g e n ija K u z n je c o v a A le k s a n d ro v ić a . Č in je n ice s u bile u v e liča n e , p re k in u ta delatnost pred­ sta v lje n a o p a sn ijo m n ego što je

mogla biti, a time i uvećan uspeh

k o n tra o b a v e šta jn e služb e Intelid že n s se rv isa . A li n ešto d ru g o je o g o rč ilo Luna. Š t a m p a je p is a la d a je ono što je n a j­ v iš e izn en ad ilo, č in je n ic a d a je ta ­ ja n s tv e n i Lu n bio u d irek tn o j vezi s a K u zn jeco vim . ».. O n je n e k a k o o setio o p a sn o st i b rzo s p a s a o deo šp iju n sk e gru p e , kojoj o čito p rip a d a « , p is a o je je d an list. »O dveo je d v a n a jv a ž n ija šp i­ ju na, o d n eo p la n o v e i o ru žje k o jim a su zlo čin i izvršen i. U n je g o v im r u ­ k a m a je s a d a sm rto n o sn o oružje. O n o što n ije m o g a o p o stići u isp iti­ v a n ju le jzera, u sp eo je d a p o stign e u s a r a d n ji s a šp iju n im a jedne isto čn e s ile ...« P o re d n a g a đ a n ja , in s in u a c ija i lažn ih p o d a ta k a d a lje je p isa lo i OVO:

»Dok su o rg a n i k o n tra o b a v e ­ šta jn e služb e bili u sta n u v e ć u b ije­ n o g K u zn jeco va , u p a o je i D o n ald S ik e r t s a jed n im sv o jim p o m a g a ­ čem . U sp e o je d a n a p re p a d p ro d re u laž n i B iro z a m e đ u n a ro d n u p r o ­ d a ju n ek re tn in a . Š t a je o tu d a »sp a­ sao« z a svo je g o sp o d a re , n ije p o z­ nato. ..« - P o d la ci! - g la sn o r e č e L u n i b a c i novine. U tom m o m en tu u p a d e M a k fe r ­ son, k o ji je u nekoj d ru go j p ro sto riji p rv o p ro č ita o izveštaj o k re ta n ju b r o d o v a i n o vo sti s m o ra , p a tek d o g a đ a je u Londonu. S a d a je d rža o h rp u n o v in a u r u k a m a i zu rio u Lu na. - J e s i li vid eo šta p iš u ? ! - p itao je g la s o m k o ji je v a p io z a p ra v d o m , a p o gled m u je o b e ć a v a o sp re m n o st n a osvetu. - N e što sa m p ro č ita o - od go ­ v o ri Lun. - P a tom m a jo ru O lifa n tu ću s m rs k a ti p rlja v u n ju šk u n a jv e ć e g la ž o v a sv e ta ! K a d g a d oh vatim , n e ć e z n a ti šta g a je zg n ječilo i um esilo! - p re tio je m o rn a r. - Nešto je č u d n o ... K a d da se svi ra d u ju itisteriji mržnje i svega

onoga što prati ovakve pojave. Ne bih voleo biti u ambasadi gazda 39

E v g e n ija K u z n je c o va zam išljen o .

— r e č e Lu n

- N ije tu n išta č u d n o ... Š p iju n ir a ­ ju! T o m o gu d a ra zu m em . A li za što taj O lifa n t b estid n o la ž e ? - že ­ stoko re č e S a m i du nu k a o d a je isp u stila g u m a te šk o g k am io n a . - I to nije čudno. N e slaže se je d n a d r u g a stv a r. N e m a lo g ik e ... O v a š p iju n s k a g r u p a je s a s ta v lje n a od o lo š a ... To n ije u o b iča je n o kod o n ih k o ji se op tu žu ju - ra z m išlja o je d a lje Lun. I u tom m o m en tu o d lu či d a ne š a ­ lje O lifa n tu p la n o v e i p o h v a ta n e š p iju n i. Z a tim se sp re m i i iziđe. S p u ­ sti se k ro z sa m o n jem u p o zn a t u la z u n a p u šte n i p ro k o p sta r o g k r a k a p o d ze m n e železn ice. T a m o p ro n a đ e z a k o p a n i a p a r a t i p rik lju č i g a n a te le fo n sk u liniju k o ja je v o d ila do ja v n e g o v o rn ice , a o v u tre n u tn o is k ­ ljuči. P o z v a bro j m a jo r a O lifa n ta i u s k o ro g a dobi. - H alo, m a jo re - p o z v a Lun. O v d e S ik e rt. J e li to o b ja v a ra ta , d a n a s u š ta m p i? - N e ra z u m e m ... Š t a že lite ? o d v ra ti m ajo r. - Č u d n o m i je što ste se p o n eli ta k o p o d lo - r e č e Lun. - S lu ša jte , S ik e rte ! J a n isa m cve t iz sta k le n e bašte! - S ig u r n o niste. K a k o d a n a s m iriše te, č o v e k m o r a d a za k lju či nešto s a s v im suprotno. - S lu š a jte m e! J a ne o d b a cu jem in trig u , p o d va lu i n ek e p o stu p k e k o ji d o vo d e do u sp eh a, p a i k ad n isu b a š džen tlm en sk i. A li k r a jn ja p o d lo st m i n ije u p riro d i. N e što se d o g a đ a . Z a što n e b iste r a z g o v a r a li s a m o jim š e fo m ? - P o k u ša ću . K a k o d a g a d o b i­ je m ? - u p ita Lun. ^ ' M a jo r O lifa n t m u d a d e broj i h ted e d a n a s ta v i ra zg o vo r. - M o r a m p rek in u ti, je r ć e v a š i p r is lu š k iv a č i p o k u ša ti d a n a d u ja v n u g o v o rn ic u k o jo m se slu žim — o d g o v o ri Lu n i p re k id e vezu. P o p r a v i v e z u s a ja v n o m g o v o rn i­ c o m n a k oju se b io uk ljučio, p a 40

p o đe d a lje tunelom . S a d a se u k o p č a n a je d a n p r iv a ta n telefon , čiji k ab el je bio d a v n o p rip re m io . B io je to te­ lefo n u jed n o m p ra z n o m sta n u za izd avan je. Lu n p o z v a Intelidžens se r v is i k o n a č n o d o bi p u k o v n ik a N o r m a n a G rifta . J a v i m u se im e ­ nom i bez m n o go o k o liša n ja u p ita: - Š t a v a m z n a č i sve o vo što ste isk o n stru is a li p re k o šta m p e ? - H o ćem o d a v a s d o ved em o u šk rip a c . V i se služite trik o v im a , h ip ­ nozom i k oječim . I m i im a m o s r e d s tv a - o d g o v o ri G rift. - D ak le, ja tr e b a d a lik v id ira m šp iju n e p ro tiv v a š e volje, je r to p r a v o z a d r ž a v a te sa m o z a se b e ? o sm e h n u se Lun. - S u v iš e ste s la v e p o b ra li, Lune. S a n a m a v a m n e će c v e ta ti ru že k a o s a Sk o tla n d Ja r d o m i n a iv n im in ­ sp e k to ro m D ik so n o m n a sta v i p u k ovn ik. - P a š ta d a r a d im ? - A k o želite d a s a seb e sk in ete p e č a t šp iju n a s tr a n e sile, sa ra đ u jte s a n a m a . V r a tite n a m M o r a i L o k ije ra , p la n o v e i lejzer. P rim ite n a še o k r ilje ... - Š t a v i m islite o ra z lic i p ošteno i p o d lo ? - p re k id e g a Lun. - S a v e s t m e ne m uči. V i ćete biti u n išten i, ili ćete ra d iti u la b o ra to rija m a k oje su u r u k a m a o d g o v o r­ nih. .. - Šta još, p u k o v n ič e ? - O su dićem o va s k a o v e le iz d a j­ nika. A sa o n im što v a m je u pisan o na »ra ću n « z b o g ig n o ris a n ja naših zakona, m alo bi v a m b ilo i deset glava. - A u čijoj ste v i službi, p u k o v­ n iče? - To se zna! A za va s se v e ru je da ste u tuđoj — o d g o v o r i pu kovnik. - Sad m i je ja sn o za što je n estala tra d icio n a ln a s a ra d n ja naših g r a ­ đan a sa p o lic ijo m i p ro tiv u k r im in a ­ laca i p ro tiv špijuna. T a k v i ljudi, ka k a v ste vi, p u k o vn iče, im aju m i­ ris zbog k o ga ih p o šten č o vek m o ra obići na n a jv ećem m o gu ćem o d sto ­

janju - reče Luri i htede da p re k in e vezu. — M ene n ećete naljutiti. Ipak vam p red la žem da popu stite i da nam se sta vite na ra s p o la g a n je nastavi pukovnik. — V a m a ličn o ću ra zb iti nos, ako g a imate, je r ne veru jem da im a te ljudsko lice - za k lju či Lun i p r e ­ kide vezu. N e ra sp o lo žen se v r a ti u la b o ra to ­ riju i da bi se p r im ir io o d vrn u r a ­ dio da nade muziku. A li tada začu vesti: »... Dok se n a sta vlja p o tra g a za Lunom i n je g o v im ra z b ija č e m i revo lvera š em M a k fe rso n o m , Intelidžens servis je, k a k o saznajem o, uhapsio A r tu r a M a rk in ća , p r iv a t ­ n og d etek tiva E dija K e n fo rd a i a m e ­ ričku p ro fe s o rk u D žejn V itin gton , koja je Lu n ova p r ija te ljic a i k o ja je napustila svoju zem lju da bi se n a la ­ zila u n jegovoj blizin i.« Lunovo lice se ukoči, a oči zam utiše. »... U hapšen i su o p tu žen i da svesno skrivaju m esto b o ra v k a m i­ s terio zn o g ćovek a , koji je u pleten u veleizd aju zem lje. O n i o dbijaju da, i posle sazn an ja u šta se p r e tv o r io čovek van zakon a, daju izja v e i d o ­ prinesu n jego vo m h ap šen ju ...« Dakle, u d a rili su n isko i iz n e ­ nada, p om isli Lun i n astavi da sluša. »... H a p šen je D o n a ld a S ikerta, ćo vek a sa sto lic a i sada sa još je d ­ nim — licem špiju n a stra n e sile i veleizd ajn ik a , sam o je p ita n je v r e ­ m en a«, zaklju či s p ik e r vest i n a ­ stavi da g o v o r i o d ru g im d o g a đ a ­ jima. N e k o v re m e Lun je sed eo g le d a ­ jući u prazno. Izg le d a lo je kao d a ce iz n jegovih očiju gru n u ti suze. Bio je duboko n esreća n i tužan. A li to stanje ne p o tra ja dugo. T r ž e se, oči mu dobiše sta ri sjaj.

- P ra v o im e m i je J o z e f A b ra m in k ... D ošao sam p re trid e set g o ­ din a da budem n em a čk i obaveštaja c ... D a ja sam Nem ac/.. Engleski sam n au čio kod tetk e u date u Š kots­ koj. .. N e m a č k i sada jed va g o ­ vorim . .. je d v a ču jn im gla so m o d g o ­ v a ra o je N em ac. - K a k v e si usluge n a p ra vio Nem ačk oj u ra tu ? - p ita o je Lun. - Izve šta v a o s a m ... A li sam slu­ ča jn o b io ranjen. - K a d a si p o n o vo po čeo da radiš k a o o b a vešta ja c - p ita o je Lun. - P re šesnaest godina. Poslali su m i Č o r t a ... O d isk id a n ih o d g o v o ra Lun je m u čno sa sta vlja o priču o tom e k a k o je u L ondon stiga o čo vek koji je bio ra s e lje n o lice. D on eo je p o­ ruku n ek a d a šn jeg š e fa n em a ćk o g o d eljen ja za Englesku i p o zva o se na u tvrđen u lozinku. R ek a o mu je da o p et tre b a d a ra d i za otadžbinu, ali sada slobodnu i preporođen u . M o r je m o ra o da prih vati. N je g o v a g ru p a je b ila m ala: L okijer, kao p o ­ go d a n z a p ren o šen je m a te rija la i izv e š ta ja i K liv k a o m ehan ičar. Š e f je b io C o rt i on je d rža o vezu sa c en ­ tralom . Lun je b io zbunjen o vim obrtom situacije. Z n ao je da su A m e rik a n c i k o ris tili o statk e n em a čk e obaveštajne službe u n ek im zem ljam a, ali ne u E n gleskoj i na svojoj terito riji. A li Rusi nisu m o gli im ati p o veren ja u jed n o g M ora.

- Z a r lejzerom . zn a o da radiš za Ruse? — u p ita Lun. - N ik a d ja nisam ra d io za njih. - K a k o si p roverio . - Išao sam u FOS. - Š ta je FO S? - FO S je cen tra la u Pulahu kod M in hena. Z a b ra n jen a zon a ... Tam o srm p ro v e rio . - M o ž d a si ra d io za špijune bez za sta ve? M a lo k a sn ije sed eo je pred h ipnoR a d io sam za centralu. Ja tisanim R ed žin a ld o m M o ro m . Skonzn am z a k o g a sam radio. D ru ga cen trisa o je svu svoju volju i u p o ­ u p ra v a -zna za m e n e ... T a m o sam duhvat uneo svu svoju veštinu. - p o n o vo n a u čio k a k o se ra d i... 41

Lun je sve više gu b io sigu rn ost u on o što sa zn a je od o v o g čoveka. Je li m o gu će da je ja či ljudske da se na ovaj n ačin ig r a sa n jim ? S vojim o č im a je v id e o doku m en ta Kuznjec e v a i n ežn a p ism a n jego vih iz R u ­ sije. T a d a n asta vi da ispitu je A b ra m inka. D a li znaš p rošlost Kuznjeco va ? - N e m a K u znjecova. T o je da se z a v a r a trag. je sn ažan čovek, velik i ob a vešta ja c. N a jv e ć i k o g a sam v i­ deo. .. - Je li on Rus? - N je g o v otac je ž iv e o u N em ačkoj. A n d re j je o tišao u Rusiju da ra d i za sp ecija ln u gru pu još trid e ­ set sed m e g o d in e ... - K o je A n d re j? - N aš Ć o r t... A n d re j G u rja n o v M a la h o ljn ije v ić ... Zašto mu va ša cen tra la veru je? - On se p o k a z a o ... R a d io je iza fr o n ta u R u s iji... V e lik e s tv a r i... P o la k o je Lun sastavljao istinu o m rtvo m Ćortu. Iskusni n em ački o b a ve š ta ja c n ašao se u ru kam a A m e rik a n a c a . O tk rilo g a je odeljenje v o jn e k o n tra o b a veš ta jn e službe i p r ip r e m ilo za suđenje. A li on je prem ešten . P rip re m a n je za nove zadatke. Zn ao je jezik i v ra ć e n je doktoru Šnajderu. U pu ćen je, ne u Rusiju već u Englesku. A li zašto je im a o ruska d o k u m en ta ? Je li to b ila u n apred sm išljen a ig r a da se u p otreb n o m m om en tu is k o r is ti... - K ad je d o b io p ism a i n ovi p a ­ soš, re k li su mu da će m o žd a m o ­ ra ti o tić i u Rusiju d a iz v rš i jedan z a d a ta k ... Bio je n e rv o za n i nešto n e z a d o v o lja n ... - O seća o je o p a sn ost? - On je im a o njuh. N ije ni znao da sam ja m o ra o d a g a ubijem , ako se šta o tk r ije ... N je g o v a doku m en ta bi p r ik rila trag, a ja bih n esta o ... - Ko g a je u b io ? - N iko g a nije u b io ... O n m o ra još d a sv rši p o sa o s a p u k ovn iko m S v in e jo m ... - K a k a v je to p o sa o ?

42

- Da mu p r o d a k o p iju p la n o va lejzera. Č o rt će se sastati sa S v in e ­ jom. .. - Ko je S vin ej? - Pukovnik. a m e r ič k i p u k o v­ nik o b a vešta jn e slu žbe... O n je u odeljenju za vezu sa In telid žen s s e r ­ visom. .. M i sm o to s a z n a li... - K a k va je to ig r a ? - V elik a ig r a ... N a s a m a r iti Eng­ leze, A m erik a n c e, R u s e ... Zato sm o ubili dva o fic ir a ... Ja sam pu cao m ik ro p ištoljem i le z e r o m ... - V i ste m a li za takvu igru. - Ja nisam m a li za takvu ig r u ... Bio sam gla v n i in s p e k to r za E n g­ lesku. P r o v e ra v a o sam sve a g e n te .. I sad znam više. - Šta znaš v iše od d ru g ih ? - Znam ko je d o k to r Š n a jd e r ... - On, g e n e r a l G elen, p re d a o mi je n ajveće o d lik o v a n je za zaslu ge nove d r ž a v e ... Ja g a p ozn ajem . . - K o g a još p o zn a ješ? - Š efa D ru g o g o d e lje n ja V ern era fon B in d e r a ... - Iako m utna, p red Lunom je isk rsa va la slik a n o v e n em a ćk e šp i­ junske o rg a n iz a c ije . O d u vek je m rzeo špijune i ta o b la st Iju dskede latnosti nije g a in te reso va la . A li sada je p o č in ja o d a sh vata k a k ve sve m reže spajaju d ip lo m a tiju , š p i­ junažu, zvan ićn u politiku , hladni rat, p odzem n i rat, p r iv r e d n o su p a r­ ništvo i id eo lo šk e borbe. - N isi se p la š io sm rtn e kazne, a ko budeš u h vaćen ? - U vek bih n ašao izlaz. D o k ­ tor Š n ajder i fo n B in d er bi m e izvu ­ kli. - K ako? Platili bi n ećim v e lik im ... Im am o u ru k a m a uvek n e š to ... Tajn e su k a o n o v a c ... M en ja li bi me, možda, z a n ešto v a ž n o ... Sada je r a z g o v o r p o č in ja o o p et da b iva mutan. Lun o slob od i A b ra m in ka h ip n oze i n asta vi ra zg o vo r. O bjasn i mu šta sve zn a i šta se d o ­ g o d ilo sa C ortom . - V i ste p ro k le ta n a iv č in a sm ejao se A b ra m in k .

- Zašto — u p ita Lun. - Šta ste v i po činu u In telid žen s servisu ? - u p ita A b ra m in k , je r još n ije shvatio g d e se nalazi. - To n ije v a žn o - o d v ra ti Lun. - P rvo ćete izgu b iti mesto. D okaziva ćete da Busi nisu špijuni, n ego gla vn i e n g le s k o -a m e rić k i sa vezn ik u E vropi! S m eju rija. To n ik o n eće saznati, a v a m a je o d z v o n ilo - o d ­ g o v o ri A b ra m in k . - Ja hoću d a sazn am istinu, a šta ću učiniti, to je d ru g a stvar. P o g le ­ dajte ovo - o d v ra ti Lun i p re s a v i jednu novinu ta k o da špijun m ože da p ro čita sam o vest o sm rti to b o ž ­ n jeg špijuna »je d n e isto čn e sile«. A b ra m in k p r o č ita p a ž ljiv o on o što je m oga o d a v id i i na licu mu se u kaza radost. - I to je sve što će svet saznati. O d m ene n ećete čuti n išta — z a k ­ ljuči. Uzalud je Lun p o k u ša va o d a od svesnog A b ra m in k a ču je m a k a r nešto što je p r ič a o pod h ipnozom . K on ačn o g a o stavi na m iru, zovn u M a k fe rs o n a i re č e mu da d o b ro obezbedi A b ra m in k a i da g a n a h ­ rani. M o rn a r je gu n đ a o čudne psovke, a li poslu ša Luna. Tada D onald S ik e rt p o č e da se sprem a. M a le tajne k a m ere, n e­ k a k vi prislu šni a p a ra ti isto vetn i sa ostatkom p opu šen e cig a rete, m in i­ jatu rn i m a g n eto fo n i, o p o jn a sredstva, oru žje, m a đ io n ić a rs k i r e k ­ v iz iti i m n oštvo n ek a k vih sam o njem u p ozn atih s p ra v ic a re d a li su se uz orm a n p re trp a n sred stvim a za m askiranje. Zatim pozva M a k fe rs o n a da isp rob a n jego vu novu masku, je r je bilo n ajteže s a k riti ro b u sn og m o r ­ nara. O vaj se tob ože g r o z io v e lik o g »trbu ha« od n a ro č ito n a č in je n o g »jastu ka« k o ji je b io u jedn o i s k la d i­ šte op ojn o g gasa. D ade mu da op ro b a i n ek e re k v iz ite k o je do sada nije m o ra o da u p otreb lja va . - K a k va ću ja n ak aza postati, h i­ ljadu mu m o rsk ih k ra v a ! A tako sam bio lep i p ris ta o m o m a k ! — za n oveta o je M a k fe rso n .

- T vo ja lep o ta je n eu n ištiva sm ejao se Lun. - A li k a k o ću n e k o g tresn u ti ša ­ k om kad stalno m is lim d a će mi ek s p lo d ira ti trbu h ? - p ita o je to­ bože tu robn o Sam. — N e ć e ek sp lod ira ti. M o že š se slo­ bodno tući ta k o da ru šiš tim o k lo ­ pom, odn osn o trbu h om — re č e Lun. - K a k a v o k lo p ? - Pa taj deo u lošk a do tela je od n ep rob ojn e m a terije. A k o ispu ca ša rže r u tvoj trbuh, iz a ći će sam o sredstvo za u sp a vljiva n je. T a d a stavi ovu m alu masku. O n a neutrališe - o b ja šn ja va o je Lun. Još du go je M a k fe rs o n m o ra o da ući k a k o da u p o treb i n eke p r e d ­ m ete n am en jen e sam o njemu. — A li bez k o lta ne id em nikud — zaklju či on na kraju. — D obro, z a d rž i a rtilje riju , a li ne g a la m i n jom e bez v e lik e nužde o d g o v o ri Lun p o m irljiv o . M a k fe rs o n setn o uzdahnu: — P ro šla su stara, d o b ra v r e ­ m ena kad se č o v e k m o g a o pošteno boriti! XI P rvo je n ap isa o du go p ism o g la v ­ nom uredniku n o vin a u k o jim a je ra d io A rtu r M a rk in ć. P o re d o stalo g je pisao: »... T o što ćete o b ja v iti m oje pism o p re d sta vlja će uslugu vašem čoveku i za ista o d ličn o m re p o rte ru M arkinču . M o žd a bi b ilo lep o da sve bude n ap isa n o ta k o k a o da je to u ra d io sam A rtu r. N je g o v potpis bi takođe že le li va ši č ita o c i da vide bj.š sada kad se na n jega baca blato u ve z i sa m o jim im en o m «. S ledila su o b ja šn jen ja o tom e da Lun nije m o ga o im a ti p o v e r e n ja u ljude koji su mu na p rv o m koraku, u p rvom susretu sta vili lisice na ruke. A li on o b e ć a v a g ra đ a n im a Londona i E n gleske d a će biti svedoci ja vn o g iz v in je n ja p u k o vn ik a N o rm a n a G r ifta u h a p šen im n edu ž­ nim p rija te ljim a D o n a ld a S ikerta. 43

»On će m o ra ti d a p o re k n e o p ­ tu žbe k o je je b a c io n a m en e s a ­ m og«, p is a o je Lun, »pre s v e g a zato što su o n e g o la laž«. P osle to g a Lu n se sp re m i d a iziđe, a M a k fe r s o n a o sta v i d a č e k a kod o tv o re n o g p rije m n ik a n a p o ziv m i­ n ija tu r n o g ra đ io -p rije m n ik a , k o g a je S ik e r t p o n eo sobom . * B ilo je d v a d e se t i d v a č a s a k ad Lu n iz a u to m o b ila p rim e ti k a k o iz h o tela u k o m e je sta n o v a o a m e r ič k i p u k o v n ik S v in e j iziđe čo v e k čiji iz­ gle d je o d g o v a ra o o pisu. J o z e f A b r a m in k je d o b ro p o z n a v a o p u k o v ­ n ik a , p a je č a k p o k u ša o d a g a p r i­ v u č e u sv o je d ruštvo. A li, sre ćo m po p u k o v n ik a , nije m u uspelo, je r je S v in e j b io isk u sa n i s a m se b rin u o z a » u go d n a p o zn an stva«. S a d a S v in e j sed e u a u to m o b il i o d veze se p r e m a Tem zi, sk re n u n a D o lfin s k v e r i uđe u lu ksu zn i n oćni r e s to r a n n a u glu K le v e rto n S trita. L u n p o đ e z a S v in e je m i u g le d a k a k o se o vaj su sre te s a ćo ve k o m b le d o g lic a i u m o rn ih o čiju o iv ič e ­ n ih š iro k im k ru g o v im a m o drila, k a o k o d b u b re žn ih b o lesn ik a. L u n z a k lju či d a je su sre t bio izn e­ n a đ e n je z a p u k o vn ik a. D ok je S i ­ k e rt ra z m išlja o šta d a u rad i, u g le d a jed n u u p a d ljiv o lepu riđ o k o su devojku , k o ja je b ila o b u če n a n a onaj p re fin je n i n a č in k oji im a ju sa m o žen e n a jta n a n ije g u k u s a i sm isla z a o d evan je. O s v rn u la se k a o d a n e ­ k o g tr a ž i u holu, a li Lu n u ne izm a če iz v e sn a u ž u rb a n o st dok je p o gle­ dom p ra tila k re ta n je a m e rič k o g p u k o v n ik a . T a d a Lu n do žive još jedno iz n e n a ­ đenje. Ž e n a m u p riđ e v a n sv a k o g o č e k iv a n ja i n a je d n o sta v a n način. - M o lim v a s d a m i p o m o gn ete r e č e ona. - D a li m ožete n ekoliko sa ti d a p ro v ed ete s a m nom . J a sa m n o v in a r k a G lin s H a jd en i m o ra m v e č e r a s biti u o v o m resto ra n u . Z n a te , p ro fe sio n a ln a rad o zn alo st. 44

- J a s a m D žim Belik, t r g o v a c ... B iću s r e ć a n a k o v a m m o gu biti od k o r is ti... V r e m e n a im am , a k o ne bi n ešto iz n e n a d a ... - k a o d a je zb u ­ njen i n e sp re ta n re č e Lun. N e ć e v a ljd a iz n e n a d a n a ić i v a š a ž e n a ? - o sm e h n u se o n a i v e ć g a je d r ž a la p o d ruku. - N e, ž e n a n e ć e ... M o r a te m i o b e ć a ti i je d an o p ro šta j u n ap red . - N a d a m se d a nije n e što ... k a o d a se m alo p la š i r e č e Lun. - J e d a n moj p o zn a n ik b iće u sali. A k o n a s p o zo ve u dru štvo , p rista n ite d a m u se p rid ru ž im o r e č e žena. - M o že li biti k a k v ih n e p r ilik a ? J a v a s je d v a p o z n a je m ... D iv im v a m se, ali, znate, ne u m em d a se sn a đ e m u dru štvu . N e u m e m ni d a se tu č e m ... - o b ja sn i Lun. Ž e n a se o sm e h n u ta k o č a ro b n o d a se Lu n stv a rn o m alo zbuni. O n a p o d iže svoju ru č n u že n sk u to rb u i ša p n u m u: - J a ću tobože n ešto tražiti, a v i mi, k a o n ajb o lji p rijatelj, tobože p o m o gn ite i z a v irite u torbu. V id e će te m oj šv e d sk i p a so š. T a m o je i m o ja p r o fe s io n a ln a m e đ u n a ro d n a n o v in a r s k a k arta . O n p rih v a ti taj n jen p red lo g. Bilo je ta č n o ono što je re k la o sebi i on joj » u m iren i o h ra b re n « p ru ži ruku. U šli su u r e s to r a n i p ro đ o še p o ­ re d sto la z a koiim su u delu sa le bez go stiju sedeli p u k o v n ik i n jego v p o z­ nan ik . Sv in e j b rzo u sta d e i poklo n i se p red G lin is, a za tim k lim n u g la ­ v o m Lunu. - K a k v a s r e ć n a slu čajn o st. P oz­ d r a v lja m n a jle p šu i n ajb o lju r e p o r ­ te rk u cele sv e tsk e šta m p e - re č e on. - K a k a v la s k a v a c ! — o sm eh n u se Glinis. - H o ćete re ć i: s ta r i la s k a v a c ! hteo je p u k o v n ik d a bu de duhovit. - Ć o v e k v a š ih g o d in a je često m lađ i n ego što se to m isli. M i žen e to zn am o ; im a m o in stin k t koji g o ­ v o ri o sig u rn o sti s v e g a što je u r u ­

k a m a ljudi k a k a v ste v i - ć e r e ta la je G lin is. - A li ja v a s n isa m p r e d ­ stavila. O n a u p o zn ad e L u n a i P u k o vn ik a . D r ž a la je m alo isk o šen u g la v u n a n a č in žen e k o ja je s p re m n a d a sv e p a žljivo i sa b la g o n a k lo n o šću p rim a . - G o sp o d in B elik je m oj ro đ ak . H tela bih d a m u p r ič a m o tetk i M a r ti i n a šim za je d n ičk im p o z n a n i­ c im a - č a v r lja la je ona. - Je d a n ili d v a s a ta je d o sta z a ta k v e ra z g o v o re , a tad a, a k o v a m to o d g o v a ra , m o gli b iste b iti m o ji g o ­ sti dole u d v o ra n i z a igru. M u z ik a je od ličn a, a p o sto ji i m ali, a li z a n im ­ ljiv p r o g r a m - p red lo ži p u k ovn ik. G lin is se o k re n u p r e m a L u n u i o n a k o m alo isk o še n im lice m n a ­ p r a v i u p ita n iz r a z A k o G lin is ... J a , s v a k a k o .,. M islim d a m o že m o ... - m u c a o je L u n n e sp re tn o v rte ć i u g a š e n i o st­ a ta k c ig a re te , k oji m u isp ade. O n p o k u ša d a g a u h vati, a li ta k o n e sp re tn o d a o n z a p a d e n eg d e iza sto lice n a kojoj je sedeo p u k o v n ik o v p o zn an ik . G lin is se p r a v ila d a ne p rim e ć u je zb u n jen o st sv o g »ro đ aka« i o b ra ti se p u k o vn ik u : D akle, b iće m o v e č e r a s p od o k rilje m m o ćn e a rm ije U jed in je n ih D ržava! - H v a la n a ljubaznosti. B ić u slo ­ b o d a n d a jo š jed nom n a p o m e n e m d a ste m oji go sti od tre n u tk a k ad m i d ate z n a k d a je bilo d o sta r a z g o ­ v o r a o te tk i... te tk i... - M a r ti - p o m o že m u G lin is i ode o sla n ja ju ć i se n a L u n o v u ruku. N je n dodir, o d liča n p a r fe m i sn a ž n i d a h m lad o sti i lepote p o d setiše L u n a n a D žejn i o n se rastu ži. - S t v a r i se d o b ro ra z v ija ju r e č e tiho G linis. - N e ra z u m e m šta ste re k li o d v ra ti Lun. - N ije bilo važno. M n o g o s a m v a m z a h v a ln a što ste m e uzeli pod okrilje. - C ije o k rilje ? - V i ne ču jete n a jb o lje?

- Im a m m alo te š k o ć a ... A li k ad s ta v im p o ja č a lo ... U A m s te r d a m u s a m n a š a o iz v a n r e d a n a p a ra tić . K a o zrn o bo je kože i nit je d v a v id ­ ljiv a do d ž e p a i to je sve. O n d a č u ­ jem - o d g o v o ri Lun. Ć im sed o še za sto, on p o k a z a n e­ k a k v u k u g licu i G lin is se ljup k o n a sm e ja k a o d a je to iz v a n re d n o p r i­ ja tn o i za n im ljiv o što n jen p ra tila c m o r a d a n o si a p a r a t z a p o ja č a v a ­ n je sluha. L u n sed e m alo d alje od nje i p o če d a slu ša. N je g o v p rislu šn i a p a r a t ić o b lik a u g a š e n e c ig a r e te em ito v a o je sv a k u reč. - Izn en ad ili ste m e go sp o d in e H e g e m a n e - g o v o rio je p u k o v n ik S v in e i n a en glesk o m . - S t a ste m islili, k o v a s je poz­ v a o ? - u p ita nepozn ati. - B io s a m u toku jed n e s t v a r i... O č e k iv a o sa m je d an p o z iv ... I k ad ste v i ta k o ta ja n stv e n o re k li d a se sre tn e m o u o vo m re sto ra n u , p o m is­ lio s a m d a je to o n aj s a s ta n a k o b ja sn i puk ovn ik. - S ig u r n o v a s je k a k a v ru s k i v e ­ liki a g e n t p o zv a o n a m iro v n e ra z g o ­ v o re - d o d a d e H e g e m a n k a o d a je to n a jb o lja š a la i p o če g la s n o d a se sm e je d a se to čulo i b ez p r is lu š k iv a ­ nja. G lin is je p o s m a tr a la L u n a , p a re č e : - N e što ste zam išljeni. - Im ao sa m n a p o rn e d a n e ... I n ek i p o slo v n i in cid en ti - o d g o v o ri on. O n a p o če d a ra z g le d a jelovnik. L u n je d alje o slu šk iv a o p o k lo p iv ši uho d la n o m i n a slo n iv ši la k a t n a sto. - M a n im o to. A k a k o to d a ste vi u E n g le s k o j? R a d ili ste p re m a Isto ku — r e č e p u k o v n ik Svin ej. - V i z n a te šta s a m n a u č io u D isenu. U o stalo m , v i ste m i bili sta re š in a d u g o vrem e. V a m a m o ra m reći. N a tr a g u sa m jednoj g r u p i isto čn ih . I zam islite, sa z n a o sa m d a od v a s tra ž e no vac. P o k u ša o sa m d a im d a m lekciju, a li C o r t je b io tvrd o ra h - p r ič a o je H eg e m a n . 45

- S t a ste re k li?! T o n ije m o gu će! V i ste u tok u te a fe r e ? — ču o se u z­ b u đ en p u k o v n ik o v glas. L u n p rim e ti d a se p u k o v n ik o b a ­ z ire d a n ije ko d o ša o u blizinu, p a k a d se u v e r i d a n ik o ne m ože p r is ­ lu šk iva ti, n a sta v i: - K o je ub io Č o r t a ? - J e d a n moj čovek , po što je sa z ­ n a o o no što se m o glo izvu ći od tog c r v e n o g a g e n ta - o d g o v o ri H eg em an, - S t a zn ate o Lunu, k oji se um e š a o ? - p ita o je d a lje Svin ej. - O n je v rlo nezgo d an . D o k o p a o se d v o jice ljudi, k o ji su m islili d a r a d e z a n a s, a im a li su ih u ru k a m a oni d ru gi. N e z n a m k a k o su do zn aii d a je je d a n bio n e m a ć k i ćo v e k u b a ­ če n još p re trid e se t g o d in a i d a je fa n a tič n o o d a n svojoj zem lji. T ra žili su d a r a d i i d rž a li g a u u veren ju da, p o m a ž e novu d rž a v u sv o g n a ro d a. D a to o n em o gu ćim , d o ša o sa m u London, a li s a m alim za k ašn je n jem . N a d a m se d a ćete m i p o m o ći - o b ­ ja sn i H eg em a n . - Š t a v a s m u č i? - S a m o to što n isa m m o g a o d a d o zn a m k o je bio š e f K u zn jeco va. Z a tim , m o ra li b ism o sp a sti za slu ž ­ n o g M o ra . O n je o n aj J o z e f A b r a m in k o k o m e s a m v a m p rič a o i z a k o g a n ism o m o gli d a sa z n a m o gde i p o d k o jim im en o m živi. T o je v e ­ te r a n i z a s lu ž a n ... V i ćete m e ra z u m e ti... I s a d a m n o go v re d i - n a ­ sta v i H egem an . - J a ću u čin iti što se može. D o p rin eo s a m d a p u k o v n ik G r if t p ru ži in fo r m a c iju ja v n o sti o ru sko j šp i­ ju n sk o j g ru p i. N a im e , m islim n a svo ju c e n tra lu , n eo b ičn o d o b ro do­ lazi o v a a fe r a . N e p o d n o šljiv a je h la d n o k rv n o st z a z a p a d n i svet. O n i su sp re m n i d a p o p u štaju . S a d a vid e d a su im pod g rlo m n e p rija te ljsk i o b a v e š ta jc i - g o v o rio je pukovn ik. L u n u g le d a k a k o k e ln e r p rila zi n jih o v o m stolu. - I k o je ta le p a ž e n a ? - p itao je H e g e m a n k a o d a su celo v re m e r a z ­ g o v a r a li sa m o o lep šem polu. 46

- Š v e đ a n k a .. V id e li ste njene k u k o v e ... Tu g la v u ! A li je n e u h v a t­ ljiva. T a m a n p o m islim d a m i je u ru k a m a , a o n a isk lizn e n a s m e š e n a i isk riv lje n e g la v e - p r ič a o je S v inei. Č a k odovud L u n je vid eo k a k o g la d i p o tk re sa n e brko ve. Lu n se o sm eh n u i re č e joj d a o n a d v o jic a ra z g o v a r a ju o njoj. P on o vi p u k o v n ik o v e reći. P o sm a tr a o je k a k a v će to u t(s a k p ro izv e sti i z a ­ ču d i se k a d vid e d a g a G lin is p a ž ­ ljivo p ro u č a v a . - V e ru je m d a je b a š to rek a o . A li k a k o ste p o g o d ili? N e što m i je čudno. K o ste v i? - P ita la je ona, - O d k a k o sa m gluv, o setio sa m d a n e k a k o ču jem o n o što d ru g i ne č u ju ... L e k a r k a ž e d a je to n eo b ja šn jen i fe n o m en telep atije. Evo, n a p rim e r, v e če ra s. D ok sm o p rila zili o vo m stolu v i ste m islili o m eni. »To n ije r u k a trg o v ca . . I te oči, p o ­ gled. .. Ne, m en e n e ć e p re v a riti«, m islili ste. Z ato p o sta v lja te p itan je, ko s a m ? - o b ja sn i Lun. S a d a je n a nju b io re d d a se zbuni. - I šta ste čuli d a oni tam o p r i­ č a ju ? - u p ita o n a k ad se m alo snađe. - P rv o ste p o m islili d a bi v a m a , a n e m eni, v e č e r a s b ila p o tre b n a te ­ le p a tsk a m o ć - re č e Lun. - V i ste o p a sn o st z a o vaj svet. J a v e č e r a s ne sm em n išta d a p o m is­ lim - re č e G lin is i p o crven e. Lu n p re đ e p re k o to g a i n a sta v i: - K a d želite d a znate, p r ič a ć u v a m šta g o v o re o n aj a m e r ič k i i o n aj n e m a čk i špijun. G lin is sa m o što ne posko či. - V i se šalite! - r e č e o n a m u če ći se d a v r a t i o n aj svoj za n o sn i osm eh. L u n joj is p r ič a šta je čuo. - P ozajm ite m i v a š a p a r a t re č e iz n e n a d a G linis. - To ne m ogu. A li ću sesti m alo bliže. Im am i d ru g u slu ša lic u n a dužoj niti. M o ra te sedeti sa sv im blizu - re č e on jed n o stavn o . T a k a v bi a p a r a t stra h o v ito

do bro d o ša o m en i k a o n o v in a r k i ša p n u Glinis. - Z a k o g a r a d ite ? - u p ita Lun. - Z a n o vin e - o d v ra ti G lin is. Je d n o v re m e r a z g o v o r p u k o v ­ n ik a i N e m c a nije bio z a n im ljiv i njih dvoje p o k u ša še d a o tk riju k a r te jedno drugom . - D a li v a s z a n im a stv a rn o im e K u z n je c o v a ? - u p ita Lun. - Z a m islite d a m e z a n im a - o d ­ g o v o ri ona. Lu n joj k a z a i do dade: - J a sa m to p ro verio . B io je R u s, a li n e m a č k i špijun. - Im ate li d o k a z e ? - N em am . P ro v e rite sam i. - K ako? - S n a đ ite se - o sm eh n u so Lun. O n a je ć u ta la i s m u k om s k r iv a la uzbuđenje. - Š t a m islite o m e n i? - u p ita ona. - N a jle p še o so b in e ... L u k a v a ... p o š te n a ... h r a b r a ... P re te ra n o l e p a ... S n a ž n a lič n o st... D ak le, v a z d a n o p a sn o sti z a jedno m u šk o s r c e - n a sm e ja se Lun. - A vi ste n e o b ič n i... O s e ć a m se n e k a k o s ig u r n o ... Ž elim s a v e z s a v a m a - o d v ra ti o n a je d n a k o m m erom . - P rih v a ta m g a - za k lju či Lun. O n a g a je g le d a la isk osa. N je n e ja sn e i čiste o či su č ita le d u šu i su ­ štin u čo vek a. O n je u zvratio , a o n d a m u licem p re đ e sen k a tuge. T u n a e le k trisa n u situ aciju p re k id e in te re ­ s a n ta n o d lo m ak r a z g o v o r a d v a o b a v e šta jc a . - Im a li jo š k a k v ih n o v o sti? p ita o je Svin ej. - O vd e se r a d i nešto n a is p itiv a ­ nju botulizm a. Im a z n a k o v a d a ljudi Isto k a zn aju rezultate, a m i ih ne zn am o - g o v o rio je N em ac. - V i m e zbunjujete. To je nešto oko o tro v a u m e su - re č e p u k o v ­ nik. - S lik o v ito d a k ažem , je d n a č a š a tog o tro v a m ože d a o tru je č ita v o čo v e ča n stv o . Inače, m ilion iti deo g r a m a u sm rć u je č o v e k a - o d v ra ti H egem an .

- O to m e ćete m i detaljn o g o v o r­ iti k asn ije. Š t a još im a ? V e č e r a s m e vo d ite iz z a p r e p a š ć e n ja u z a p re p a š će n je - r e č e pukovn ik. - Im a z n a k o v a d a su o tk rili a p a ­ r a tu r u in ž e n je ra Stid a , koju k o risti p re d se d n ik v la d e - n a s ta v i H e g e ­ m an. - To je n eču ven o ! - sk o ro jeknu p uk ovn ik. - D a, d r a g i p rijatelju . O n o što zn a ju E n glezi, teško d a je ta jn a za Istok. T o što ljudi iz isto čn ih z e m a ­ lja v rš lja ju p o ovoj zem lji i što se zlato s a U r a la v a g o n im a dovozi u London, n ije m oglo d a ne p o sta n e o p a sn o s t - n a sta v lja o je N em ac. N is a m zn ao p r a v e ra z m e re to g a ... A li P e n ta go n je p o sta o k r a jn e š k rt u ra z m e n i vo jn ih p r o n a ­ la z a k a i oru žja. Zlo je sa m o što i o vd e im a m n o go n a p o r a i o tk rića. E n g le sk i n a u č n ic i su za n im ljiv i za n a s ... - ja d a o se pukovn ik. - M o r a te tra žiti n a š e ljude koje ste sa m i u čili i o d a b rali. T a k o bi la k še p a r ir a li najezd i s Isto k a su g e r ir a o je H egem an . G lin is n ije m o gla s a s a k r ije uzbu­ đenje. K a d o n a d v o jic a u ću ta še zb o g jela k oje d o n e so še n a sto, o n a ša p n u Lu nu: - A k o ste ob a vešta ja c, va š a z e m ­ lja im a o slon a c k a k a v je redak. - N is a m n ičiji o b a v e š ta ja c o d v ra ti Lun. - S am o se za b a v lja m sa zn a va ju ći šta svet h oće i šta čini. - A k o vas ubijem , zn a jte da sam b r a n ila g o li ž iv o t i ča st - šapnu ona. Lun je n ežn o p o m ilo v a p o ruci. N jo j se iz o k a isk ra d e suza. - O d m en e vam , z a sada, ne p re ti op a sn o st - dod a d e on. XII - V o le o bih d a n isa m p o zv a o Š v e ­ đ a n k u i o n o g g lu p o g tr g o v c a - g o ­ v o rio je p u k o v n ik sp re m a ju ć i se d a p la ti v e č e r u i d a k re n e u d ru štvo G lin is i Lu na. - A li n is a m m o ga o ni s a n ja ti d a ćete m i g o v o riti o s tv a ­ 47

r im a zb o g kojih bi č o v e k o sta v io sv e Š v e đ a n k e n a svetu. - D a su dve, ja bih la k še p re b o leo to »za p o stavlja n je« - o d v ra ti H eg em a n . L u n n e p rim e tn o uze slu ša licu od G lin is, a sk ide i svo ju b a š u tr e ­ n u tk u k a d su o n i ustajali. K a k a v p a r p o d la c a ! - p ro g u n đ a G lin is n a švedsk o m . - A k a k o sm o zla ta n p a r n a s dvoje d o d a d e Lu n ta k o d e n a šved sk o m . - N ije m o g u će d a sm o z e m lja ci? - trže se ona. - N e, ze m lja ci nism o , a li o rta c i b ism o m o gli biti - za g o n etn o o d go ­ v o r i L u n sa sv im p r a v iln im i čistim izgovo rom . P u k o vn ik i N e m a c se p rib liž iše i S v in e j o d m a h p re d s ta v i sv o g p o zn a ­ n ik a k a o K lo d a D ip o n a, fra n c u s k o g p ra v n ik a . - D iv im se F r a n c u z im a — ljupko r e č e G lin is. - I ja - d o d a d e Lun. - N ik a k o ne m o g u d a s h v a tim k a k o oni po im e n u ra z lik u ju je d a n d r u g o g a Č in i m i se d a je s v a k i tre ći čo v e k u F r a n c u s k o j D ipon. To je izg o v o rio ta k o k a o d a je re ­ k a o d o b ru ša lu i tupo se n a s m e ja G lin is g a o tvo ren o m u n u laktom . O n se m alo u ozb ilji k a o d a je p riz ­ n a o g re šk u . P re đ o še u p o lu m ra č n u sa lu u k o ­ joj je s v ir a o d o b a r o rk e sta r. P evale su n a iz m e n ičn o č e tiri d o b re p e v a čice. J e d n a je b ila F r a n c u s k in ja - Ip a k niste n a c io n a ln o u s a m ­ ljeni - r e č e G lin is n a fra n c u sk o m o b r a ć a ju ć i se to b ožn jem Diponu. - N e, n isam . M o ja ze m lja k in ja p e v a zan o sn o. S m a tr a m d a n isa m n e s k ro m a n - o d g o v o ri H e g e m a n o d ličn im p a r iš k im izgovo rom . - L e p o je zn ati fr a n c u s k i - re č e Lu n n a E n glesk o m . S v i se n a sm e ja še . G lin is n ajslađe. P u k o v n ik je izm išlja o šale, trudio se d a n o v in a r k i d a do z n a n ja d a je n je n ro b , p r ič a o je č a k i to d a je m is­ lio d a se n ik a d a n e ć e oženiti. V e r 48

o v a o je d a n em a ž e n a anđela, a s a ­ d a v id i d a greši. - Ž en a n o v in a rk a je n em o gu ća k o m b in a c ija - d o b a c i Lun. - Je­ dan m oj p rija te lj o ž e n io se n o v in a r­ kom , p a je p r e p o z n a o sebe u je d ­ n om član ku o bu dalastim , lju b o m o r­ n im m u ževim a. - Isto se to v a m a m o g lo d e s iti u vre đ en o i s a rk a s tič n o o d v ra ti S v i­ nej. - M e n i n eće i ne m o že - o d g o ­ v o r i S ikert. - Ja sa m se ž e n io č e tir i pu ta sa svo jo m s ek reta rico m . O p e t se svi n asm ejaše, a G lin is g a šutnu v rh o m c ip e la u cevan icu . - B olje je d a ne g o v o rim . U vek k a ž e m neku g lu p o st - r e č e Lun. - T o ste iz v a n re d n o z a p a z ili — n a k lo n i se N em ac. A li Lun n ije d u go o sta ja o m iran . P o č e d a g o v o r i o p o litic i i u vre d i N e m ca , o p ro p a s ti en g le s k e a u to ­ m o b ilsk e in d u strije i z a d irn u S vineja, a sve to u fo r m i p r ig lu p o g r a z ­ g o v o ra . G lin is to b o ž e n e p rim e tn o slegn u ra m e n im a k a o d a k a že da se tu n išta ne m o že k a d je n ek o ta k o glup. A tm o s fe r a ra zgo vo ra posta d e ta k v a d a svi p r ib e g o š e piću. Lun je p r ič a o i dalje, a p o n e k a d to lik o p ru ­ ža o ru k e d a je sa b e s e d n ic im a p o st­ a ja lo n ep rija tn o. J ed in o G lin is p rim eti d a k r o z n je g o v e p rste p r o p a d a n ešto sličn o n e v id ljiv o m prahu. P o v rš in a p ić a se p a r pu ta n e p r i­ m etn o u zn em iri. O n a ne d o taće svoju čašu i p o re d to g a što joj se č in ilo d a n jen ču dni p o zn a n ik n ije i njoj s ip a o prah. Ip a k n a ru či n e k a k a v v o ć n i koktel. U s k o ro p r im e ti d a su S vin ej i to b o ž­ n ji D ip on p o sta li m am u rn i. Zato p re d lo ž i da se k re n e kućam a. Pu ­ k o v n ik je n a v a ljiv a o d a G lin is id e s n jim i d a je on od veze, a li o n a re č e d a je n jen a u to m o b il n ap olju i d a m o ra ić i njim e. Lun kao d a je p ija n o te tu ra n e­ kud iz a zavese. D u go se ne v r a ti i G lin is reče: - N e m o žem o g a ček ati. O n je p i­

jan i n ek a id e b estra ga , p a i ka d m i je rođak. O s ta la d v o jic a to je d v a d očekaše. P u k o vn ik g a la n tn o p la ti 1 o tp ra ti G lin is, a D ip o n k a o u snu o d e do svo jih kola. P u k o vn ik o d e p r ilič n o v rd a ju ć i s vo jim v e lik im kolim a. G lin is p o te ra za H eg em a n o m , a li u sk o ro p r im e ti d a su i tre ć a k o la na isto m pravcu . K a d H e g e m a n stade p re d k a p ijo m ku će u vu čen e u v r t p o d sa m o m šu m om k o d H ejgejta, o n a p o đ e m a lo d a lje i sk lo n i k o la u senku, a za tim d o trč a i p r ib i se uz ogradu . Ć u la je k a k o d v a čov e k a o tv o riš e k a p iju i k a k o H e g e ­ m a n reče: - N e k o m e p r a ti... D o č e k a jte i u h v a tite ... N e m o gu v iš e ... T a d a p a d e i lju di g a b rzo o d n esoše. O n a se p o vu če u sen ku i čučnu. Baš ta d a v e lik a sta ra k o la tih o p rođoše, k a o d a im a ju n a jtiši m o to r n a svetu. S tadoše n e g d e d a ­ lje, a li u sk o ro G lin is p r im e ti s v o g ču d n og p o z n a n ik a k a k o u jed n o m m om en tu p re s k o č i ogradu . G lin is je v iš e slu tila n e g o v id e la n jego vu senku k a k o n estade u dib in i vrta. A ta d a sinuše la m p e i p et lju di se b a ciše n a Luna. O n d vo jicu o b o r i žesto k im u d a rcim a , a li d v o jic a mu se o k a ć iš e o n o g e i ruke, a p e ti m u po d n ese pištolj pod nos. P o ja v i se i šesti, k o ji je d r ž a o jaku e le k trič n u lam pu i n ečim g a u d a ri sn ažn o p o glavi. O n klonu, a G lin is n eh o tičn o z a g r iz e svoju pesn icu ta k o ja k o da sk o ro vikn u od bola. V id e la je k a k o o n es vešće n o g č o v e k a u vu koše u kuću. O d m ah se svetio u ga si i sve po sta d e tiho. O n a o tv o r i torb u i u n jenoj ru ci škljocnu m a li re v o lv e r. Bese u b a cila m eta k u cev. D u go je osm a tra la , a za tim p o đ e sa za d n je stra n e i stiže do o g ra d e p r e m a šumi. P o m o že se jed n im đ rv e to m i d o sp evši n a n jego vu gra n u sa dosta a k ro b a tsk e veš tin e skliznu na dru gu stranu. T e k što je m a lo b o lje p r iv ik la o ći na m rak, o n a p r im e ti d a se za d n ja

v r a ta k u će o tv o r iš e i d v a č o v e k a iz i­ đoše. U z kuću je b ila n ek a k v a d u ga b eto n sk a z g r a d a b ez p ro zo ra . O n a d v a č o v e k a o tv o riš e m e ta ln a v r a ta i u sk o ro se začu ra d n e k o g ja k o g m otora. O tu d a iz iđ e k a m io n sliča n v e lik o j h lad n jači. Lju di o tv o r iš e g lo ­ m a zn a v r a t a i p r ite ra š e kam ion . O d m a h za tim iz ku će p o češe d a iz­ la ze lju di i d a u n je g a ubacuju n e­ k a k v e san du ke i d žakove. N a k raju d o vu k o še n ek a k a v denjak. G lin is za k lju či d a je to n jen n o v i p o zn a n ik u m o tan u o g ro m n i džak. - P a z ite d a se ne uguši. V o zite p r e m a P in eru . Z n ate g d e ćete se skloniti. Ja ću stići od m a h z a v a m a - g o v o r io je jedan g la s n a n em a čkom , a li G lin is p o zn a d e H egem a n a. D akle, v e ć se o p o ra v io , za k lju či o n a i p o ž u ri d a iz iđ e iz vrta . J edva se p r e b a c i i p r i to m e p o d e r a suk­ nju i p o v r e d i ruku. Ip a k stiže do a u to m o b ila i sm esti se. Pu sti da k o la o tk liz e n iz strm inu, p a ih tek ta d a upali. K a m io n h la d n ja ča b eše nestao, a li o n a p o te ra svo m b rzin o m p r e m a V ilezd en u i iz b i n a d ru m k a V em bliju . S k lon i se n a jed a n spo­ re d n i put i u ga si svetla. U s k o ro stiže kam ion , k o g a o n a p rep o zn a d e. P rop u sti ga, za tim krenu, p r e s tiž e g a i o p et s a ček a tek p re d P in ero m . O d a tle g a je p r a tila sve dok k a m io n ne skren u k a H a č Endu i n estade u p ro la sk u k ro z d r v o r e d p r e m a jednoj u sa m ljen oj i n eo s vetljen o j zgrad i. O n a ta d a p o ­ v e z e dalje, n a iđ e na n ep lo d n e p a ­ d in e o b ra s le tra je m i n ađ e jedn o s k ro v ito m esto. Tu o sta v i k o la i v r a ti se, m u čn o se p ro b ija ju ć i va n drum a. T rn je joj isce p a ča ra p e, izg r e b a n o g e i ra zb a ru ši kosu, a li o n a je n a p red o va la . Z a sta ja la je da p red a h n e, steza la u ša ci m a li r e v o l­ v e r i n a s ta vlja la p r e m a sk rovištu špijuna. B ližila se z o r a i o n a požuri. P red u sa m ljen o m ku ćom p r im e ti k a ­ m io n i p o č e da se p rivla či. D esn o od kuće b ila je jed n a sta ra z g r a d a 49

b ez p r o z o r a i vrata . Z u rili su u nju sa m o c r n i o tv o ri, a li o n a p o đ e baš tam o. P o tra ž i m alu la m p u sličnu o lo v c i i n a ča s a k o s v e tli. H r p a sta rih sa n d u k a i b u ra d i p r e p r e ć i joj put. O n a n ađ e n a jv e ć i sanduk o tv o re n p r e m a d ru g oj s tra n i i sk lo n i se u njega. O d a tle je, k r o z n ap u k lin e san ­ duka, m o g la da o s m a tra jed a n deo kuće, k a m io n i ulaz. H v a ta o ju je san, a li o n a se b r a ­ n ila sve d ok ne ču d a je s tig a o H egeman. A ta d a zaspa. X III P r e k r iv e n gu stim d ža k o m po avgu stovskoj s p a r in i Lun je trp e o sk o ro n e iz d rž iv e muke. G u šio se i o s e ć a o d a s k o ro g u b i s v e s t I kad mu skin u še tu p ro k le tu ciradu, k o ja je je d v a p ro p u šta la vazduh, on udahnu n e k o lik o pu ta p u n im plu ­ ćim a, p a se onesvesti. K a d je o setio d a o p et m o že da diše, on p o la k o o t­ v o r i oči. O k o n je g a je b io m rak, a u d o v im a n ije m o g a o d a u čin i n i n aj­ m a n ji pokret. B iti p r i svesti, to je za D on a iđ a S ik e rta b ila v e ć zn a tn a šan sa da ć e i o sta ti živ. P o la k o je is p itiv a o svoj položaj. H uke su m u b ile čvrsto v e ­ za n e n a leđim a, a n og e sputane n e­ k a k v im d eb elim konopom . T e lo mu je b ilo vla ž n o od znoja, k o ji g a je o b iiv a o dok se gu šio u n ek a k vo m vozilu, k o je je bezdu šn o tru ck a lo s k o ro d v a sata. Po m irisu i v la z i koju je oseća o z a k lju či da se n a la zi u n ek a k vo m podru m u , k o ji je ra n ije m o ra o slu­ ž iti k a o o sta v a za alkohol. O n se n akašlja. P o o d je c im a za k lju či d a je p o d ru m v e lik i prazan . Pod sobom je o seća o k a m e n e ploče. U s k o ro se zaću še k o ra ci. S ila zilo je v iš e ljudi. K ad se v r a ta otvoriše, n e g d e sa v r h a step en išta stiže d n e v n o svetio, p o čem u Lun z a k ­ lju či d a je p ro š la jed n a tešk a i o p a s n a noć. P o m is li šta li je sa G linis. O d t r e ­ n u tk a k a d su g a n a p a d a či o b o r ili 50

nije je vid eo ni čuo, a m islio je d a je u šla s a H e g em a n o m . O p et u njem u n a v r e š e p ro tiv u r e č n a n a g a đ a n ja , a li n ič e g č v r s to g n ije bilo d a se po tom e nešto zaključi. N je g o v e m isli p re k id e g la s L itea H egem an a: - G lu p i go sp o d in tob ožnji trg o ­ v a c B elik je u k lo p ci! - Š t a ste u čin ili od m ene! J a ću se žaliti! - o d v ra ti Lun. N e m a c se g la sn o n a s m e ja k a o d a je ču o najbolju šalu. - P re sta n ite d a se izm o ta v a te i o d g o v a ra jte m i n a p ita n ja. O d to g a d a li ćete g o v o riti istin u z a v is i d a li ćete p re ž iv e ti o vaj d a n - n a s ta v i on g u rn u v š i n o go m p r a z a n sa n d u k k ra j zid a i se d a ju ći n a njega. - G o v o r ić u ... J a h o ću d a ž iv im ... - re č e Lun d a ju ći sv o m g o v o ru potre sn o st stra h a. - K o ste v i? - u p ita H egem an . - P a re k a o sa m v e ć . .. D žim B e ­ lik, tr g o v a c - o d g o v o ri Lun. - Z a što ste m e p r a tili? - H te o sam d a v id im je li G lin is b aš ta k v a d a o d e k v a m a u stan. d a n a š n je d e v o jk e ... - O n a je p o š la z a m n o m ? R a z u m e s e . .. V id e o s a m ja v a š e p o g le d e ! - 1 šta ste z a k lju č ili? - Pa, h te o s a m d a v id im d a li ste z a je d n o ... V o lim tu d e v o jk u v e ć o s a m g o d in a ! V i m i je n e s m e te oteti. O n o g s t a r o g p u k o v n ik a se n e p lašim . A l i v i... P r e k lin je m v a s ! s k o ro je c v ile o Lun. - T a k o , d a k le ! - p r o c e đ i H e g e ­ m a n i ustade. Iz n e n a d a u d a r i L u n a p o licu. - L ažeš, z m ijo ! J oš je d n a la ž i p o t ­ p is a o si seb i s m r tn u p re s u d u ! d o d a d e H e g e m a n i o s v r n u se. D a d e z n a k t r o jic i s v o jih lju d i d a iziđu, a z a tim k o d v r a t a u k lju č i s v e tio i z a t v o r i ih. - S a d ćeš g o v o r i t i ! P r v o ć e š g o ­ v o r iti, z a tim p o t p is a t i d a u b u d u će r a d iš z a nas, a n a k r a ju p o lo ž it i je ­ d a n is p it - s m e š k a o se H e g e m a n .

T a d a se n ečeg p ris e ti u ga si svetio i izide

* G lin is se b ese probu dila. O s m a ­ tra la je okolinu. V id e k a k o č e tir i č o vek a sp rem a ju k a m io n i k o ­ n ačno sedoše i o d v e zo š e g a nekud. Još d vo jica iziđ o š e i o n a ču k a k o jedan kaže: — N e vo lim kad sm o ovde. C e o dan na stra ži u tim o d v ra tn im šibljacim a. - A ja se o v d e b o lje osećam . N e ­ k a k o je šire i im a m u tisak da je opasnost m anja. K a d sam sa šm ajserom u ru k a m a i u šumi, la k še d i­ šem. T ek posle o vih re č i G lin is p r im e ti da im ispod sa k o a o grn u tih p re k o ra sk op čan ih k ošu lja v ir e c e v i m ašinskih pušaka, k o je su p r ik r iv a li dlanovi. Kad se o va d v o jic a udaljiše, G li­ nis iziđ e iz svo g sk lo n išta i o s m o tri kuću. Zaklju či d a n ik o ne g le d a u ovom pravcu i p r e b a c i se do h o d ­ nika. U gled a o tv o r e n k a p a k n ad ste­ pen ištem k o je je v o d ilo u podru m . Baš je ra z m iš lja la kuda d a kren e, kad se začu še n e č iji k o ra ci. O n a se skloni na p o d ru m sk o stepenište. A li k o ra c i su se p r ib liž a v a li i o n a šm ugnu p re m a podrum u. O svrnu se i u g led a n ečije noge. U zm a k je b io m o gu ć sa m o p re m a odškrin u tim v r a tim a p o d ru m a i on a se povuče. Još joj se o č i nisu bile n avik le na m ra k i o n a sk ren u desno, u pali svoju la m p ic u i p o trć a lako u dubinu pod ru m a. Jed n a izbočin a p o tp o rn o g svod a joj p ru ž i z a ­ klon i on a se p r ita ji u ga sivš i la m ­ picu. Č vrsto je s teza la svoj m a li r e ­ volver, a li ju je p o d ila z ila jeza. Tek tad p r im e ti i p re p o zn a d e v e ­ za n o g čoveka. V id e la je k a k o uđe H e g e m a n i vu če sobom n ek a k a v gajtan . O n u p a li svetio. B a ra ta o je z a tim o k o p r e k id a č a spajaju ći onaj e le k trič n i gajtan . N a d ru g om kraju je b ila n e k a k v a n ap rava. T ek kad je

p ru ži p r e m a Lunu, o n a sh vati šta je to d o n e o H egem an . - V idiš, njuškalo! O vd e im am a p a ra t z a lem ljenje. O n im a vru ć vrh - g la s o m k o ji je p o k a z iv a o u ži­ va n je r e č e H egem an . N e ra z u m e m ... Šta ćete sa tim ? - u p ita Lun. - G led a j! H e g e m a n p ritisn u na d rv o san ­ duka. U s ija n i m etal p o če da p a li dasku i iz v i se dim. - P rv o ću te p eć i p o telu, du go i bolno! Z a tim ću ti s p ržiti jedn o oko. A k o ni ta d a ne p ro g o v o riš , o slepećeš i na d ru g o - p re tio je H e g e ­ man. D a to i p o tv rd i on p ritisn u u sijani v rh a p a r a ta na Lunovu nogu. Pan talon e p r o g o r e š e i k o ža zapišta. S m ra d tk a n in e i iz g o re le k o že r a ­ ziđ e se po podrum u. - N e ! G o v o r ić u ... S ve ću re ći! vikn u Lun.' G lin is je drhtala. O d m e ra v a la je ra s to ja n je n esig u ra d a će iz svog z a k o n a u b iti to g g r o z n o g m u čitelja. A zn a la je d a će je p r v i p o k re t od a ti i to će o p o m en u ti N em ca, k o m e je iz z a d n je g d ž e p a v ir ila d ršk a v e li­ kog a u to m a tsk o g pištolja. Zato odahn u ću ju ći d a će njen p ozn a n ik g o v o riti. - D o b ro ! P riča j sada. K a k a v je o n o a p a ra t z a prislu šk iva n je, koji sm o n ašli u tvo m sakou? K a k o funkc io n iš e o n a tob ože u ga šen a c ig a ­ re ta ? Za k o g a ra d iš? S ve p riča j o tk riv a o je H eg em a n da n jego ve su m nje nisu b ez osnova. - S k lo n i to - re č e Lun z u reći u u sijan a p a ra t. - N e k a stoji sp rem a n — z lo s­ lutno o d v ra ti H eg em a n i postavi u klju čen i a p a r a t na zem lju, a li tako da z a g r e ja n i d eo ne d o d iru je ništa. Lun p o č e d a g o v o ri: - M o ja du žnost je d a ... P a m o ­ ra m o g o v o r it i... V i to n ećete zlou pot r e b iti... Ja bih bio u ništen č o v e k ... - G o v o r i! - vikn u n e rv o zn o H e ­ gem an. - M e n e n e p o zn a je p u k o vn ik Svinej. B ila m i je du žnost da zn a m šta

51

r a d i ... G r if t želi da zn a šta ra d e i p rijatelji. - M isliš n a p u k o v n ik a N o rm a n a G r if t a ? - D a, n a š š e f ... - J e li i G lin is v a š a g e n t? - N ije ... O n a je tak o đ e p ra tila S v in e ja . O tk rio sa m to i vešto stu ­ p io u k o n ta k t s n jo m ... N e zn am za k o g a r a d i . .. V i - ćete to s h v a titi... V i s h v a t a t e ... S lu ša jte m e šta k a ­ žem . .. V i m e s lu š a te ... V i ćete o stati m irn i d o k ja g o v o r im ... P o n a v lja o je sličn e re č e n ic e n e­ k im č u d n im g la so m i gle d a ju ći N e m c a p r a v o u o č i... - Ž e lim sve d a č u je m ... V i ćete g o v o r it i... - r e č e H egem an , a li n je ­ g o v o d r ž a n je b e še prom enjeno. Izgled a o je k a o sa n jiv čovek, koji ć e sk lizn u ti s a san d u k a. - N a m e s tite se u d o b n ije ... D ugo ću va m g o v o r it i... S ed n ite n a z e m ­ lju ... T a k o ... Is p ru žite n o g e ... O p u ­ stite t e lo ... - s u g e ris a o mu je Lun. G lin is je z a p re p a š ć e n o slu šala i sam a za h v a ć e n a n e k a k v im ču dn im stanjem. - Šta zn a te o m e n i? - p ita o je Lun. - N iš ta ... P r a tili ste m e i to je znak d a m e g o n ite — o d g o v o r i H e ­ g em a n sad v eć sa svim d ru g im to ­ nom. - Š ta zn a te o G lin is? - O n a je n o v in a r k a ... A li o n a je n ečiji a g e n t... N e zn a m č iji. .. - Ć iji ste v i a g en t? D ru g o g o d e lje n ja F ed era ln e o b a vešta jn e službe S a v eze S a vezn e R e p u b lik e ... - N e m a c? - Da! D a lje je Lun p ita o o p o sled n jim d o ga đ a jim a , o C o rtu i A b ra m in k u , o p la n o v im a špiju n ske g ru p e i uspesim a k o je je p ostigla. Izn a n a d i g a što H e g e m a n ne z n a o sta le grupe. - D o ći će č o v e k od š e fa D ru g o g o d e lje n ja ... O n ć e m e p o v e z a ti sa ćelo m m r e ž o m ... K a d z a v rš im o p e ­ ra ciju k o m p ro m ito v a n ja , p reu zeću službu u celo j E n g le s k o j... 52

- K o g a tre b a d a k o m p ro m itu je o va o p e ra c ija ? — p ita o je Lun. - Englesku sp o so b n ost d a o ču ­ vaju ta jn e ... A m e r ik a n c i im n eće dati n ova o r u ž ja ... K o g a ćete još k o m p ro m ito vati? - T o sm o v eć u s p e li... Istok želi da p r e g o v a ra na naš ra ču n sa B rita ­ nijom. S ada je d r u k č ije ... - Šta je d r u k č ije ... - E n gleska v la d a je v eć u ložila p rotest zb o g š p iju n ir a n ja ... S tv a ri uzim aju p o vo lja n t o k ... - p r ič a o je H egem an. - K a k o se stva rn o z o v e te - p i­ tao je Lun. - L ite ... L ite H e g e m a n ... - K o lik o v a m je g o d in a ? - Pedeset i je d n a ... - To je n e m o g u ć e ... Izg led a te m n ogo mlađi. - L e č e n je ... P la s tič n a o p e r a c ija m i je izm en ila iz g le d ... T o je b ila ž e ­ lja pu k ovn ik a S vin eja , kad je b io moj š e f... - Zašto je to ž e le o ? - Bio sam suđen, - D iv e r z ije u Francuskoj p re o k u p a c ije i ra d za v rem e o k u p a c ije ... O su đ en sam na dvadeset g o d in a ... S a d a im a m n e­ k o lik o dru gih im e n a ... G lin is je slu šala uzbuđena. B ila je čućnula i na k o len u u m alu beležnicu s te n o g ra fis a la je sva k o p ita ­ nje i svaki o d go vo r. N ije p ro p u šta la da napiše: »Ć o vek k o ji je h ip n o tis a o H egem an a m ože b iti sa m o ta ja n stven i D onald Sikert. P o s m a tra m g a k a k o još vezan g o s p o d a ri n a o ru ža n im n em ačkim š p iju n o m ... Baš sad mu naređu je da g a od veže. Eno, veza o g a je i u zeo mu re vo v le r ... S ada se čuju k o r a c i n iz s tep e­ nište. .. D o laze d v a č o v e k a ...« M o ra la je d a p r e k in e beležen je, je r upade jed a n od H e g e m a n o v ih ljudi p oziva ju ći još sa stepeništa: - G o sp o d in e K lo d e! H itn o vas traže! P o m o livši se u v r a tim a č o vek ugleda Luna k a k o p r e tr č a v a ka

uglu i p oteže re v o lv e r. Lun o p a li i p rid oš lica p a d e licem n a k a m e n i pod. O stali iz a n je g a ustuknuše, otv o riš e vatru i za gra ja še. G lin is p o trč a i Lun je p rim eti. N a g lo se o k ren u i u p eri re v o lv e r, ali kad je p re p o zn a d e sa m o je z a č u ­ đeno zagleda. O n a je d r ž a la r e v o l­ ver, a li ne u p eren u njega, n ego p re m a stepeništu. - S klon ite se! Za im e božje, o t­ kuda vi ovde?! - u p ita Lun. - P ra tila sam o tm ič a r e ... Z b o g vas - o d g o v o ri o n a i Lun bi v id e o kako je p o ru m e n ila i zb u n ila se da n ije p a zio šta se d o g a đ a na p rila zu podrum a. Ta m o se začu k a k o se z a tv o r i v e ­ lik i kosi k a p a k nad stepeništem . T o je p o tv rđ iv a la i č in je n ic a d a n e­ stade d n evn o g svetla, k o je je d o p ira lo otuda. - Sad sm o u m iš o lo v c i — re č e G lin is stojeći u uglu. - N ije baš n a jp rija tn ije, a li sm o za neko v re m e u b ezb ed n o sti - o h ­ ra b ri je Lun. I tek tada je b o lje osm otri. P r i­ m eti kako joj je o d e ć a iscepan a, lice izg reb a n o i n og e u m rlja n e krvlju. - V as je n ešto p ro p is n o u d esilo? - reče upitno. - T rča la s a m ... S vu da je za p a rlo žen a šum a i šib lje — o d v ra ti o n a tek sad svesna k a k o m o ra jadn o d a izgleda. N e h o tičn o poku ša d a p o p ra v i kosu, ali on d a se n asm eja i reče: - Kožu su m i p o v re d ile gra n e, ali ovi g o re će m i je sasvim od era ti. - Č u vajte je, m o že se b o lje upotreb iti - d o b a ci Lun i da d e se na n ekakav posao. P retrese H e g e m a n a i nađe svoje slušalice i m in ija tu rn u ra d io sta ­ nicu. O trča do blizu p r o z o r č ić a za isto va r uglja p a p o če d a o tk u c a v a znake, a zatim i u m ik ro fo n zvizn u n ekoliko puta, a za tim p o če da g o ­ vo ri: - Ćujem te! N a la z im se,u h la d o ­ v in i jedn og p o d r u m a ... Da, p o ­ drum a. .. O vd e je u godno, a li g o r e

za tvara ju izla z n e k o lik o n a o ru ž a ­ nih m o m a k a ... Ne. zn a m g d e je to. - Ja zn am ! - klikn u G linis. Lun se o k ren u i o n a mu k a za da su iza P in e ra i o p is a k a k o se m ože stići do o v e kuće. - Slušaj sta ri!... N e m ogu o va k o da ti kažem , je r još n ek o m o že da uhvati r a z g o v o r ... P o g led a j kartu g ra d a i o k o lin e kod d e s n o g v e n tila ­ tora. .. V id iš je l i . .. P o g led a j k ordinate, ali čitaj po sistem u k o ji je ru ­ kom d o p isa n izn a d štam pan og. . Da, pod f-3 ... D ve m ilje ju ž n o ... M esto sa pet s lo v a ... N a š a o s i... N e p o m in ji g a . .. Sad gledaj, na sev ero istok vod i put. L evo je uspon i šum a i na pola m ilje p o č in je ž iv ic a ... L evo je d r v o r e d ... Sto je m o g a o b rže o b ja sn i Lun ka.ko se d o p ire do sk rovišta, a z a ­ tim o p om en u svo g d ru g a ra : Č u vaj se! O vd e im aju mašin ske pu ške i b a r desetak lju d i... Da, sad m o ra m da p r e k in e m ... Uzn e m ira v a ju m e ... I zaista, g o r e se o dškrin u kapak. - H ej ti d o le! O d m ah pusti n ašeg šefa! - N e m ogu b ez njega. O seć a o bih se u sa m ljen o ! — o d v ra ti Lun. O d o z g o do sp eše psovke, a zatim pitan je: - H o ć e m o li čuti n je g o v glas? A k o ne g o v o ri, iste ra ć e m o vas gasnim b o m b a m a ! - Č e k a jte m a lo - dovik n u Lun. P r e trč a do H eg em a n a i dovu če g a u ugao. Tu g a strp ljivo oslob od i h ip n o ze i r e č e mu: - Javi se svojim ra zb o jn icim a . I re c i im d a se d rže dalje, je r će im š e f stra d a ti! - Š ta se d o g o d ilo ? K a k o ste, do v ra g a , to iz v e li? ! V i? P a v i s te ... z u r io je H e g e m a n u Luna, a li g a o v a j u d a ri i p re k id e . - N e p o m in jit e n iš ta o d s v o jih sum nji. K a ž it e s v o jim ljudim a, d a m iru ju , i d o sta ! H egem an je b io sposoban d a

brzo o cen i p rilik e, p a posluša.

53

- H a lo P e jk ! S lu š a š li m e 9 - v i ­ knu. - Da, g o s p o d in e ' - N e p r e n a g li! P r e g o v a r a ć e m o s a ... sa B elik o rn ! - O v d e je s t ig a o D u n š 1 - ja v i č o v e k k o ji se b io o d a z v a o n a im e Pejk. - N e k a o n p r e u z m e ... — z a p o č e H egem an . - Lu n m u z a t v o r i usta. - G o v o r ić e š s a m o što ti d o z v o ­ lim ! K a ž i im d a u la z e je d a n p o je ­ d a n sa p o d ig n u tim ru k a m a , ili ću te u streliti. - D o b r o ... H a lo P e jk - n a s ta v i H e g e m a n . - B e lik t r a ž i d a u la z ite je d a n p o je d a n sa p o d ig n u tim r u ­ kam a. N e slu ša jte! O v a j n a g li u z v ik Lu n n e s tiž e d a s p r e ć i i z a s e k u n d z a k a š n je n ja u d a ri H egem ana ta k o da ovaj k lo n u o n e s v e š ć e n . G o r e se k a p a k z a t v o r i i sve se utiša. - Š ta li ć e iz m is lit i? - u zd a h n u G lin is. - M e n e v iš e b r in e šta li ć e iz m is ­ liti m oj p r ija te lj - o d g o v o r i Lun. - P a to je je d n o s t a v n o ' O b a v e stić e In te lid ž e n s s e r v is ili p o lic iju i o n i ć e z a č a s s v e r a š č is t it i — p r im e ti G lin is. Lu n se n a s m e ja i o d g o v o r i: - T a j n e v o li p o lic iju ... A, n ik a k o ! O n ć e sa m o v a m o ! T o v a m je ta k a v s v e t ... Da, n e ć e b iti p a r a d e In t e li­ d že n s s e rv is a , n i s ir e n a p o lic ijs k ih a u t o m o b ila ... M is lim d a će z a tr e š ta ti je d a n k o lt ... K a k a v je to k a li­ bar, d a zn a te : — z a m iš lje n o je g o ­ v o r io Lun.

* S a m ju e l M a k fe r s o n se p o g le d a u o g le d a lo i te k ta d a s h v a ti d a ne m o ž e u č in iti o n o š to je s m is lio . N je ­ g o v i m o m ci na b ro d u g a n eće p r e ­ p o zn a ti, je r g a je L u n to lik o iz m e n io d a n ije ni s a m s e b e p r e p o z n a v a o . T r e b a lo b i se d u g o o b ja š n ja v a ti, a u z to d o k s p r e m i s v o je m o m k e , p r e o s ta le n a b ro d u , ili s a k u p i n e k o ­

54

liko ostalih izgu b iće to lik o v r e ­ m ena da g a m o žd a n ik a d a više neće nadoknaditi. - D rži se sada, sta ro m om če! Iz ­ m isli nešto! N e daj d a ti on i g m i­ zavci i k ro k o d ilsk i s in o v i ubiju dečaka! K ako bi ž iv e o b ez njega, stara korn jačo!? - g r d io je sa m o g sebe. Zato se odlu či za o n o što je p rvo sm islio. U ze d ve m ašin ske puške napuni d žep o ve m u n icijo m za svoj kolt i o tr č a p r e m a g a ra ži. T a m o je još uvek sta ja o n a ro č ito izra đ en i k a m io n et za p ren o s h em ik a lija . Bio je o ja č a n če lič n im p lo ča m a i im a o n ep ro b o jn a stakla. Bio je odu šev­ ljen kad m o to r odm ah p r o r a d i i sk a za ljk a p o k a z a da je r e z e r v o a r pun g o riv a . V o zio je brzo, a li oprezn o. S ad a se n ije sm elo d o g o d iti d a g a s a o b ra ­ ća jn a p o lic ija zau stavi, ili da d o živi neku n eprilik u . A li na d e lo vim a drum a, k o ji su mu p ru ža li m o gu ć­ nost z a bržu vožnju, ju rio je prestižući i sva kola. S tig a v š i u G re n h il on v id e tra n s­ p o rtn o p red u zeće p red k o jim su č e k a la tri k a m io n a i jed n a h lad ­ njača. Zau stavi i utrča. - K o je v la sn ik ? - p ita o je vid eći s ta rije g p r e g o je n o g čoveka. - Ja sam - ja v i se ovaj. - O d m ah m i treb aju sva va ša vo z ila ! - re č e S am u žurban o v a ­ d eći svežan j n ovčan ica. - P a ja im a m n aru džbine. Baš sad ša ljem tri jed in a k a m io n a ... O sta je sa m o h la d n ja č a ... - poče vlasnik. - N e k a vo ze za m nom . I h lad ­ n jača takođ e! - za h teva o je m o r­ nar. U istom m om en tu strp a vlasn iku u šake g o m ilu funti. O va j je zu rio u novac. T o lik o n ije m o g a o da za ra d i č ita v o g m eseca. - Evo ti još ! V o zite ! D iva n posao. U k v a rljiv a roba, n a kojoj ćete svi z a ra d iti! - ob ja sn i m o rn a r i krenu. - Im a m i jednu p razn u cistern u ! V o ziću sam, je r n em a m v o z a č a sad se već sn a la zio vlasnik.

- V o zi! H itro ! — p rih v a ti Sam. Z a tim o tr č a napred. Za n jim z a ­ huktaše teške m a šin e da sav G ren hil zabru ja. Za n jim a je g o ja z n i v la s ­ n ik »p o s rta o « sa cisternom . Petn aestoton ske g r d o s ije su d iza le p r a ­ šinu. Iz n jih o vih izdu vnih c e v i ku ­ lja o je dim , a o k o lin a je je č a la od ta n d rk a n ja m o to ra i p ra zn ih kola. Iza P in e ra M a k fe rs o n zaustavi. S tade i k o lo n a autom obila. O n p r itr č a p rv o m vo zilu i vo začu tutnu m ašin sku pušku u ruke, a za tim d o d a d e dvesta funti. - N o v a c je tvoj! U m eš li d a m a lo pucaš o v im ? - upita. - U z p o m o ć d vesa funti um em ! — n asm eja se vozač. - O n d a ne daj da te m an gu pi za u sta ve kad se p rim a k n em o sk la ­ dištu! — za k lju či M a k ferso n . Isto se p o n o v i i kod d ru g o g v o ­ z a č a i k o lo n a nastavi. M a k fe rs o n beše ostao sa m o sa svo jim koltom , a li p o o n o m e k a k o je on ru k o va o tim oru žjem , b io je op a sn iji od b a r p et d ru g ih lju di sa m ašin skim pu š­ kam a. A im a o je i p a r n a ro č ito konstru isan ih bom bi, koje su, d o b ro bačen e, m o g le i kuću d a sruše. S k ren u še m eđu d rv o re d M a k fe r ­ son u gled a k a k o p red n je g o v k a ­ ni io n čić is trč a jedan ćo vek sa m ašin skom pu škom u rukam a. Sam ne uspori, n ego sam o p ro m e n i b rzin u i iz p o k re ta opali. Ć o vek se sruši. Odnekud d o p re ra fa l ku ršu m a po M a k fe rs o n o v o m vozilu, ali on nije ob ra ća o pažnju na tu sitnicu. O k ren u vši se v id e da k a m io n i p r i­ stižu. - V o zite škune v ra ž jih m o m a k a ! Za mnom, m om ci, r a s p a lite 1 — v i­ kao je i p o red to g a što g a n ik o n ije čuo.

* Jedan od H e g e m a n o v ih ljudi začu pucnje i istrča. A tada g a z a ­ gluši bru jan je vozila. V id e sam o neke grd o s ije k a k o ra steru ju p r a ­

šinu na n e a s fa ltira n o m p rilazu kući. U trč a u nu tra i d iž e uzbunu: - Policija, T en k o v i! N a p a d na nas! O p k o lja va ju ! H eg em a n o vi ljudi istrća še i na brzin u opališe, č im e je ko b io n a o ru ­ žan. A li u tu tn javi v o z ila nisu se m n ogo ni čuli r a fa li m ašin skih pu­ šaka m a lo g kalibra. O be p red n je gu m e na M a k fe r s o ­ novom k a m io n etu ispu stiše vazduh. a li on n ije zau stavljao. G u ra o je n apred i jed n om ru k o m d rža o u pravljač, a d ru gom pu cao iz kolta. V e lik o k a lib a rs k i sta ri kolt pu cao je kao top. Jedan od b r a n ila c a p r ila z a pade, a dru gi ispusti m ašinsku pušku i jauknu ranjen. N e k o lic in a su u zm i­ cali. D va k a m io n a iz a M a k fe rs o n a behu stala i v o z a č i su pu cali u v a z ­ duh i b esciljn o p r e m a šumi. - N e b eži tam o! - v ik a o jejed an od H eg em a n o vih ljudi za k lo n jen u dubokoj jaru zi, i sam o izviru ju ći. M a k fe rs o n išču p a o sigu ra č ručne b om b e i viknu: - Budalasti sin e sta re veštice, odneće te tvoj b ra t L u c ife r p ra v o u pakao! G ra n a ta grunu, a u istom m o ­ mentu k a m io n et za stajk u ju ći stiže p red gla v n i ulaz. M a k fe rs o n isk oči i jurnu k a kući. Put mu p r e p re c i je ­ dan ćovek sa pištoljem , a li m o rn a r p re o p a li i ovaj mu se sk o trlja u sus­ ret niz č e tiri k a m e n a stepenika. P ro trč a v ši k ro z kuću M a k fe rs o n je vikao: - Evo d o la ze h iljad u m o rn a ra , hiljadu m rtvih s in o v a ć o r a v o g k a p e ­ tana Č erča ! Bilo je p ra v o ču do k a k o je b rzo punio kolt u pokretu. Put mu prep rečiše jed n a z a k lju ča n a vrata , ali on jurnu na njih ra m e n o m i o n a se izvališe. P a d e n a zem lju baš kad iz ­ nad n jega šibnu m la z ku ršu m a iz autom ata. S trela c je b io za k lon jen iza p o d ru m sk o g kapka, k o ji je ču ­ vao. j

5

M a k fe rs o n o p a li još iz ležećeg stava. S trela c se sruši i sam o zadrh ta u m irući. O datle M a k fe rs o n k r o z zadn ja v ra ta v id e k a k o d v a č o v e k a pobegoše u dubinu dvorišta . - Hej vi! P a co vsk a ban do! D o la ­ zite o va m o sto mu gla d n ih ajku la! Ili ste m o rsk a p ra s a d ? Im a li k o ga u ovoj jazbin i - v ik a o je sprem an da op a li na o n o g ko se pojavi.

* - Šta se to d o g a đ a ? — p ita la je G lin is i n eh otičn o se p rilju b ivši uz Luna. - V o le o bih i ja d a znam . N ešto m i ne ide u gla vu d a je taj v ra ž ji m om ak n a p ra v io takvu pan iku — reče Lun. - K o ji m o m a k ? - p ita la je G li­ nis. A li Lun joj ne o d g o v o ri, je r začu pucnje oko u la za u podrum , a za tim odm ah i M a k fe rs o n o v o d ozivan je. Zato p o žu ri i p re d z a tv o r e n im k a p ­ kom snažno zvizn u u p rste na n a r o ­ čit način. Ču se lu pa m e ta ln ih z a ­ z o ra i k a p a k se diže. - U r a 1 - vikn u Sam . - Jesu li ti o sta v ili koju kost i nešto k ože da m ožeš izići? - Č ita v sam ! K a k o izla ziš na kraj sa tom g u žvo m ? - o d v ra ti Lun i u gled avši m ašin sku pušku odm ah je diže. . T a d a se p o ja vi i devojka. S am se zablen u u nju. - K o je skinuo gla zu ru ovoj b o m ­ b o n i? — upita. - P o m o zi joj! — re č e sam o Lun i ode da o sm o tri šta se događa. V id e k a m io n e i d va vo z a č a sa m ašinkam a. - K o su oni! — u p ita v ra tiv š i se ka m ornaru. - N e k i zg o d n i m o m c i - nasm eja se Sam. — M o ra o sam p o p r i­ ličn o isp ra zn iti d ž e p o v e d a ih d o v e ­ dem. U tom m om en tu u zbu đen a i iz n e ­ m o gla d e v o jk a se z a n es e i klonu. 56

M a k fe rso n je uze u n a ru čje i htede da je ponese. - Nju daj m eni, a ti don esi je d ­ nog veza n o g n a d u v en k a o d ozd o iz podru m a - re č e Lun. - Sirenu si ti našao, pa ti je d a ­ jem. Inače bih p ris ta o da je nosim peške do L o n d o n a — o d v ra ti ovaj sm ejući se. Siđe u pod ru m i b rzo se vrati. N o sio je H e g e m a n a d rže ć i g a za noge i p re b a č e n o g p r e k o ram ena. - Pazi da m u ne pu kn e g la v a od tvoje nežnosti. Taj će n am trebati. U tom m om entu d o trč a jed a n od vo za č a kam iona. - D olazi p o lic ija — vik n u i baci automat. - Sta ć e m o m i sada? - Izvla čite se k a k o znate. K a žite da ovde im a n ek a k vih ra zb o jn ik a, koji su pu cali n a vas. S a k rijte onu drugu m ašinsku pušku - objasn i M akferson . Izdalek a se put spuštao. N a njem u su se v id e li p o lic a jc i na m o to ­ ciklim a, a iza njih se p o ja v iš e i p o li­ cijsk a kola, č ija je s ire n a n e p re ­ stano ječala. - K a k o ćem o se izvu ći iz o v o g sosa? — u pita m o rn a r ne isp u šta ­ jući plen. - Za m nom ! M o r a m o u šumu reče Lun i p re n e s e G linis. T rč a li su n eko v rem e, a o n d a z a d i­ h ani zastad oše u žbunju. Spustiše svoje tere te da odah n u i o sm o tre kuda da krenu. - Šta se to d o g a đ a ? - u pita G li­ nis trepću ći očim a. Lun joj k ra tk o objasni. - N e ž elim d a se sretn em sa p o li­ cijo m — re č e o n a ustajući. - A m i baš m is lili k a k o je d o b ro što nam stiže pom oć. P rosto sam h teo d a z a g rlim p r v o g p olica jca ! — p r im e ti S am i zn a ča jn o z a trep ta očim a. G lin is se v e ć sn alazila. O s v rta la se i reče: - K re n im o ovam o. Im am a u to ­ m o b il z a k lo n jen u šiblju! I ne č e k a ju ć i o d g o v o r o n a p o trč a k ro z šib lje M a k fe r s o n ju je p ra tio

n oseći H eg em a n a , a Lun je p a z io da ih k o ne p r is tig n e ili ne n ap ad n e sa strane. U s k o ro stigo še do au tom obila. Lun sede za u pravljač, a M a k fe rs o n u gu ra z a ro b lje n ik a na zadn je sedište i uvuče se z a njim. Č im sede i devojka, k o la kren u še nazad do us­ k o g p o ljsk o g puta, a odm ah za tim ju rn u še o k o H a č Enda i p re m a Stenm o rsk oj šumi. K a d uđoše u šumu, Lun zaustavi. - P o lic ija u S ten m oru i E dgveru je sig u rn o već upozorena. M o ra m o skren u ti p r e m a severu — re č e u ti­ šm i n astaloj p o sle ga šen ja m otora. - V ozite šu m om dok le m o že — reče Glinis. - U n ištićem o va ša k o la - o d v ­ rati Lun. - O n a su se v eć isp la tila - osm ehnu se Glinis. Lun shvati da je m o gu će još m a lo k o ristiti a u to m o b il i za to krenu. U početku su šum ske staze b ile d o b re i oni su n ap red o va li. A li . sve češ će su se opasno n a g in ja li i sve teže n a ­ lazili p ro la z uz sve strm iju šumu. U sk o ro to č k o v i n ased oše u jednu n eravn inu i isk o p a še m eku zem lju. P a ra d a je za vrše n a ! M o ra ćem o da p ro še ta m o - re č e M a k fe r ­ son i izvu če svo g za ro b ljen ik a . - O, pa v e lik i špijun se o svestio ! — re č e Lun v id e ć i d a H eg em a n zb u ­ njeno trepće. - O d v e ži mu noge. Same. V o d ićem o g a u šetnju. Brzo se sred iše i nastaviše. P r a š ­ njavi, iscepan i i o zn o jen i n a p re d o ­ va li su ukoso p re k o p o šu m ljen e padine. Bilo je p ro šlo šesn aest, č a so va kad stigoše d o puta, koji vod i od S ten m ora p r e m a V atford u . P ređ o še g a u trenutku kad n ije b ilo v o z ila u blizini, pa n a sta više do blizu sela na putu za Elstri. Tu je šum a p re s ta ­ jala i oni m o ra d o š e da sečekaju noć. P red već e M a k fe rso n , čije o d elo je bilo u n ajb oljem stanju, uz p o m o ć Luna i d evojk e p o p ra v i svoj izg led i pođe da nađe n ek o vozilo.

V ra ti se tek posle d va sata vo zeći se jedn im sta rim k a m io n om , čiji hladnjak je pu ckao i ispu štao paru. - K u pio sam g a za c ig lih i poslednjih ped eset funti. Ipak, jadn a škuna se k o trlja — ob ja sn i on. N a b ra še n ek a k vih g r a n a i trave, pa u tova riše H e g e m a n a i p o k riše g a dob ro u vezan og, a Lun i d ev ojk a sedoše p o red Sama. U velik o m luku o b iđ o še Elstri i sa poljskog pu ta dosp eše na seoski kod Barneta. S ad a je b ilo sve kako treba. U N ju B arnetu Lun je im a o re ze rvn o sklon ište u u sam ljen oj poljskoj kućici. U m iše se, u zeše o d ela i p o m o go še da i G lin is m a k a r m a lo d o ved e u red svoju odeću, je r ta m o nisu im a li ništa od žen skih stvari. M a k fe rs o n o tv o ri k o n z e rv e i s p rem i večeru. Č in ilo im se da je to naju ku snije jelo koje su ik a d jeli. Č a k je i utu­ čen i H eg em a n jeo p o sm a tra ju ći ispod oka ostale. Kad Lun o d e d a s p rem i svoj r e ­ zervn i au tom obil, a G lin is da o d ­ nese sudove i m a lo u red i kuhinju, H egem a n b o lje o s m o tri M a k fe rsona. N je g o v robu sn i izg led p ru ža o mu je nadu i on p o če b rzo d a g o ­ vo ri: - Pustite m e i ja ću va m platiti dvadeset h ilja d a funti. S p a site m e u ovom m om entu, pa ćete im a ti sve što želite! - Sam o pod jed n im u slovom — o d v ra ti M a k ferso n . - G o v o r ite b rzo ' - uzbudio se H egem an . - D a m i p rv o date novac, pa o n d a n ešto da u čin im šapnu M a k fe rso n . - Im a m ček ovn u kn jižicu u ta j­ nom džepu na levoj stran i sakoa. B rzo je iz v a d ite i d ajte d a vam potpiš e m ... U z e ć e te ček i kad g a n a p la ­ tite, sk lo n ite m e negde. Posle ću va m dati još deset h iljad a - šaputao je H egem a n . - T o v e ć v a lja - re č e M a k fe rso n i o p ip a H e g e m a n o v o odelo.

57

N a đ e k n jižicu i o slob od ivši jednu ruku svo g z a ro b lje n ik a dade mu da p otp iše na d va d eset hiljada. Stavi ček u d žep i reče: - N is a m se n ad ao da ću tako b rzo d o b iti n ova c koji sam p o tro šio da n as u onoj gužvi. N e m a c je g o v o r io dalje p riča ju ći k a k o bi tre b a lo sve da se izvede. Z a ­ tim u pita M a k fe rs o n a šta on o tom e m isli. - Im a m ideju ! Znate li vi k a k a v gla s ispu šta fo k a ? - u pita m ornar. - N is a m im a o p rilik e da je ču ­ jem. .. K ažu da je nešto slično la­ vežu p a s a ... - zbu njeno o d g o v o ri H egem a n . - Poku šajte! H e g e m a n ispusti neke n eartiku lisane gla sove. - N e va lja ! M o žd a bi bolje m o gli d a im itir a te vu čje za vija n je? - T o bih! - N a p r e d onda! - D a v i ne izvo d ite neku neslanu šalu? - B rzo čo veće ! O n i će doći i ko zna h oće li n am posle uspeti — reče v r lo o z b iljn o M a k ferso n . - O n i će čuti! - p rim e ti N em ac. - P a to i hoću! - o d g o v o ri m o r­ nar. — U rlik n ite ! H e g e m a n p o d iže gla vu i urliknu iz sve snage. Lun i G lin is dotrčaše. - Š ta se d o g a đ a ? - u pita Lun. - Baš isp itu jem kojoj vrsti ž iv o ti­ n ja p r ip a d a ovaj o vd e - o d g o v o ri Sam. - P a ? - n a sm eja se Lun. - Eto, m is lio sam da je neka vrs ta lisice, a on je šu gavi vuk! H e g e m a n g a je strelja o p o gled om pu n im m ržn je, a G lin is je poku ša­ va la d a sh vati č ita v događaj. Lun se nasm eja. - K a k v a k o ris t od to g a ? - upita. M a k fe r s o n m u p o k a z a ček. - D a n a s sa m p o tro šio nešto no­ v a ca . O n m i ih je vratio . N ije b a š d a re ž ljiv , a li ip a k ... P a i zaslužujem . N o sio s a m g a k a o b eb icu - p rič a o je M a k fe r s o n u č v ršć u ju ć i veze n a H e g e m a n o v im ru k a m a .

M

- Sad zn a m k o ste! Slutio sam i pre, još u p o d ru m u ... A li sad z n a m ... M a k fe rs o n g a čvrgn u k a ž ip r ­ stom p o u stim a i H egem a n u odm ah natek oše usne. G lin is ih je g le d a la zam išljeno. Ć u tala je n ek o vrem e, a o n da izn e­ n ad a zovnu: - M a k fe rs o n e ! S am ju el se okrenu. - S ta ri trik! - n a s m eja se Lun. - H tela sam sa m o d a znam . Je­ dan moj k o le g a će se ra d o v a ti kad mu budem p rič a la d o ž iv lja je - o d v ­ rati ona. - Ko je taj k o le g a ? -- u pita Lun. - A rtu r M a rk in č. Zn am d a g a poznajete - o d g o v o r i G linis. Lun ne reče ništa. R a zm iš lja o je, a zatim zaklju či: - Im am utisak d a ste o p a sn a žena, ali ne i z a nas. - Zaklin jem se d a je tako! - o d v ­ rati žustro G lin is i z b o g n ećeg porumene. B ogam i m e n i p reti strašn a opasnost! N eću m o ći d a z a b o ra v im onaj trenutak dok je d e v o jč ic a bila na m ojim ru k a m a — gu n đ a o je M akferson. Bližila se p on oć k a d krenuše. V o ­ z ili su na jug. S tig o š e u London i p rovezoše se do blizu R idžen t parka. Tu Lun zaustavi. O vd e ćem o se o p ro s titi o b ra ti se n ovin a rk i. - Želim d a va s opet sretnem . M n ogo ste m i p o m o gli. A k o kad budete hteli d a m e sretnete, ev o m oja ad resa i te le fo n - o d v ra ti G li­ nis. - M ožda ne bi tre b a lo da ost­ anete dugo u London u - p rim eti Lun. - O vaj g o sp o d in će se sresti sa nekim ljudim a, k o ji bi m o g li biti ra d o zn a li šta ra d i jed n a lep a žena. G lin is ra zm isli tre n u ta k , a zatim reče: - M islim d a m e niko ne m ože okriviti. Ja s a m slu č a jn o u p a la u ovu gužvu.

- Da, isto k a o i va š ro đ a k Belik n asm eja se Lun. O n a klim nu g la v o m i iziđe. K ro z spušteno staklo a u to m o b ila upita: - M ogu li šta da u čin im za vas? - M ožete! K a o n o v in a rk a o b ja ­ vite šta se do ga đ a lo . A li n a p ra v ite i uslugu M ark in ču . D ajte p od a tk e n jegovim k o lega m a , je r je on u z a t­ voru - reče Lun. Z n a m ... S u tra će se zn a ti istina. R a d im za o b jek tivn u n o ­ vinsku a gen ciju - o d g o v o r i G linis. - Sam o za a gen ciju ? - u pita Lun. G lin is ništa ne o d g o vo ri. S a m o toplo p o gled a Lu na i m ahnu M akfersonu, a za tim m irn o od šeta ka taksi stanici. N jih d vo jic a p o žu riše ka svom skloništu. -

X IV D a je im a o k ose na g la vi, p u k o v­ nik N o rm a n G r ift bi je m o žd a sada ču pao od besa. O v a k o je sam o n e r ­ vozn o b risa o znoj sa ć e la i g o lo g tem ena. N a n je g a se s ru č ila p r a v a la vin a doga đ a ja , k o je on n ije kontrolisao. N o v in e su p is a le o p ra v o j b ici š p i­ juna i ta ja n stven o g k r a lja ponoći. D onosile su fo t o g r a fije d v a ra n jen a i jedn og z d ra v o g a gen ta, k o je je p o li­ cija uhvatila u p a d a ju ći na m esto okršaja. »Lun im a još jed n o g za ro b ljen ik a . - S tran a šta m p a p re n e la saopštenje o tom e d a je tob ožn ji E vg en ije K u znjecov A le k s a n d ro v ić z va n i Ć o rt u stva ri d a vn a šn ji h itle ro v s k i špijun A n d rej G u rja n o v M a la h o ljnijevič. - Je li m o gu će d a je z lo ­ gla sn i K a n a ris o v u b ica L ite H egem an vršlja o p o Lon don u ? - Š ta će učin iti Lu n?...« T a k vi i sličn i n aslovi p o g a đ a li su o setljivo g i su jetn og pu kovn ika. A li još teže g a je p o g o d ila n o va uzbuna. Bili su o tk riv e n i tr a g o v i p r o d o ra špijuna u la b o ra to riju za b io lo š k a

ispitivanja, g d e je, posle h apšen ja D žejn V itin gton , n a g lo popu stila pažnja. Is p itiva n ja b o tu lizm a su bila stro go ču va n a tajna. H a p še­ njem nedužne n au čn ice sam Intelidžens servis je m o g u čio da n a­ stane n ered u toj la b o ra to riji. O n se s m u kom k o n c e n tris a o na p odatke o zn a ča ju tajnih is tra ž iv a ­ nja botulizm a, a li m o ra o je d a ih pročita: »Jedan od n a jstra šn ijih o tr o v a na svetu p o n o vo u zim a m a h a «, pisalo je u n aročito m o b a vešten ju p r ir e đ e ­ nom za njega. »N e d a v n o je m iste­ rio zn i o tro v ubio D ejvid a Koena. H iljade ljudi u svetu su stra d a le od iste tajan stven e pošasti. Jedan milion iti deo g r a m a u bija čovek a , a jedn a čaša tog o tr o v a p o m o rila bi celo ćovečanstvo. K lice b o tu lizm a sam e p o sebi nisu opasne. O n e se sva k o d n evn o n alaze u voću i povrću, a li se ništa ne događa. M eđutim , kad se nadu u m račnoj sred in i o d re đ e n e te m p e ra ­ tu re te k lic e stva ra ju stra h oviti o tro v - botulizam . U h arin ga m a , m esnim p re ra đ e v in a m a , k o n z e r­ va m a m ože se o č e k iv a ti prisu stvo botulizm a a k o je i m a lo p roces p ro izvo d n je b io n eisp ravan . A tada n em a leka. T a p o ja v a u g ro ž a v a n a­ ro čito in du striju rib ljih kon zervi. H a rin g e i d ru g e rib e n a jviše su za ra žen e b a k te rija m a botulinum , koje im aju n eo b ičn o č vrst o m o ta č i teško ih je uništiti. K a k o o n e dospevaju u m ore, n ik om n ije jasno. Š ada je la b o ra to rijs k i ra d dospeo dotle da će b iti p ro n a đ e n o sred stvo za jeftin o u n išta va n je o vih b a k te­ rija. . A li se ispitu je i m ogu ćn ost p ro izvo d n je o tr o v a botulizm a. N e k o lik o lita ra o v o g otrova, bilo bi d ovoljn o d a se p ro s ip a n je m iz vazduha, p o m o ću ra k e ta ili avion a, zatruju čita v e zem lje, sve re k e i sta­ ja će vode, sve v o ć e i p o vrće, šva o t­ v o ren a hrana. P o zn a ta n au čn ica D žejn V itin g to n je o tk rila tajnu p ro izvo d n je otrfeva i na .putu je da nađe n ačin d a še um esto m ik rđ k o­ 59

ličin a p ro izved u zn a tn e k o ličin e o vo g otrova. V o jn i zn ačaj o v o g sred stva je p r o ­ sto o g ro m a n i tešk o g a je ocen iti. 1 baš u toku in te ziv n o g ra d a nau č­ nice, žen e k o ja je p o k a za la o g ro m n e m ogu ćn osti, a li ne i volju da p o m o gn e u stva ra n ju sm rton o s­ nog oružja, n ašlo se z a k o risn o da bude uhapšena. O g o rč e n a n au č­ nica m ože n ap u stiti zem lju zbog b rzo p le to s ti In telid žen s servisa. O tk riv e n a su tri čoveka, k o ji su s a ra đ iv a li sa izvesn im R o b erto m R isom , za k o g a je u stanovljen o p r v o d a je a g en t jedn e istočne sile (n ije ja sn o zašto je b rzo p letn o saopšteno o n o što n ije p roveren o), a z a ­ tim da je špijun iz doba h itlerizm a, a sa d a u službi jedn e sa vezn ičk e s ile ...« P u k o vn ik dunu i ra s te ra p ep eo iz p ep elja re. O p e t o b ris a lice i n astavi da čita: »... N e p rih v a tljiv o je da kon traob a veš ta jn a služba p ra k tik u je p o se­ ban tretm a n stran ih agenata. T r e b a se v r a titi starom princip u : sva k i stra n i agen t, špijun, jed n a k o je opasan. P olitik u ostaviti o n im a k o jim a je to dužnost, a d rža vn e ta jn e ču vati od sva k o g jedn akim ž a r o m .. « Č ita n je p re k id e d o la za k p o zva ­ n og m a jo ra R a m s ija O lifan ta. — S edite, m a jo re - re č e p u k o v ­ nik. — Jeste li u ra d ili on o što sam tra žio. — Da. Pu šten i su uz izvin jen je: D žejn V itin g to n , A r tu r M a rk in č i Edi K en fo rd . S vi su sta vljen i pod b rižljiv u p rism o tru - o d g o v o r i m a ­ jor. - Im a li n o v c s ti? ... M is lim d a li se ja v lja o on aj m is te rio zn i čo vek ? - p ita o je dalje p u k o vn ik G rift. - O n n am se sada sveti... Ćuti. Im a u ru k a m a to g to b o žn jeg D ipona, za tim A b ra m in k a i v e le iz d a j­ n ik a L o k ijera . O n h oće d a ih iscedi, d a p o la k o stvo ri o d ređ en u psihozu i p r e d a ih sa d osta d o k a za - g o ­ v o r io je m ajor. 60

- V a š a r a z m iš lja n ja sa č u v a jte z a d r u g u prilik u. M e n e in te re su ju č i­ n je n ice - ljutito g a p re k id e p u k o v ­ nik. i - R a zu m em ! N e m a m n išta v iše d a izvestim - o d v ra ti m ajor. - Z a r je n e m o g u ć e p ro n a ć i sk ro vište D o n a ld a S ik e r t a ? - p ita o je d a lje p u k o v n ik k a o d a n e p rim e ću je m a jo ro v u ozlojeđenost. - Č in je n ic a je d a n ism o usp eli d a g a p r o n a đ e m o ... - Slu ša jte , m a ­ jo re! A k o k a d sre tn e te to g č o v e k a o d m ah p u cajte. D a su to u čin ili n e k i d r u g i... - p o če p uk ovn ik. M i b ism o im a li p o d nosom sn a žn u šp iju n sk u m re ž u o kojoj n i­ š ta n ism o zn ali - u p a d e m u u re č m ajo r. P u k o vn ik g a je n ek o v re m e g le ­ dao, a za tim p ro g u n đ a : - D o v r a g a ! V i ste o sveto lju b ivi i s a d a k o ristite č a s a k m o jeg r a z m iš ­ lja n ja d a m i o d ržite lek ciju iz ro d o ­ ljublja. P rim a m je - o d v ra ti p u k o v ­ n ik p rite ra n u šk rip a c . - R a d m a jo ra R e jn o ld sa sh va tio sa m k a o p re u zim a n je p o tra g e z a Lu n o m - r e č e m ajo r. - D a ... V i ste p re tr p a n i p o slo ­ v im a oko ovih k a ta s tro fa ln ih š p i­ ju n sk ih p r o d o r a ... N jih o v a ig r a je o p a sn a , je r su n a s g u r a li n a n e že ­ ljene su k o b e s a izv esn im s ila m a ... N a s ta v ite tim p u tem - o b ja š n ja ­ v a o je p uk ovn ik. - M ik ro film o v i d o k u m e n a ta o botulizm u su nađ en i, a stv a r i oko le jze ra su u r u k a m a D o n a ld a S i ­ k erta . P ro d o r je z a u sta v lje n i jedino o sta je d a se od n je g a u zm e sv e to za k lju či m ajor. T im e o ko lišn o u k a z a p u k o v n ik u d a je sh v a tio d a je »zaobiđen« u z a v ršn o m p oslu ce le a fe re . Z a tim u ć u ta i sa m o je slu ša o uz p o v r e ­ m eno »R azum em «. K a d on ode, n a ja v iš e m olbu p u ­ k o v n ik a S v in e ja d a dođe k od sv o g en g le sk o g kolege. G r ift g a o d m ah p rim i i iziđe m u u su sre t č a k u hol. - O d u še vlje n s a m što v a s vid im - re č e p ru ž a ju ć i obe ru k e A m e r i­ k an cu .

- P o z d ra v lja m v a s i m olim d a m i p o k lo n ite m alo v re m e n a — r e č e p u k o v n ik Svin ej. S v a k a k o ! Izvolite, g o sp o d in e p u k o v n iče - o d v ra ti G rift. N jih d v o jic a sed o še u n a slo n ja če. - M o r a m biti d ire k ta n i o tv o re n - re č e Svin ej. - V e ru jte u m oje ra z u m e v a n je v a š ih n a sto ja n ja i u sp re m n o st d a u č in im sve što m o gu - o h ra b r i g a G rift. - T a n g ir a n sa m o vo m n e p r ija t­ nom a fe r o m - n a sta v i p u k o v n ik Sv in ej. - J a s a m b io p o sle r a t a u N e m a ć k o j... O d a b ra o sa m n ek e i s ­ k usne. .. s ta r e n e m a ćk e o b a v e š t a jc e ... D a. O n i su im a li isk u stv a p r e m a isto k u - u p a d e G r i f t - S a m o z a ta k v u službu sm o ih k o r is tili... A s a d a n a la z im d a je, n avo d n o , u p o te ri z a o b a v e š ta jc im a isto čn ih ze m a lja o v a m o s tig a o je ­ d a n od njih. - To nije dobro. M o g li su n a s o b a vestiti, p a d a m i p re u zm e m o stv a r i u svo je ru k e - p rim e ti G rift. - D a je s tv a r b ila b a š k a k o je žele p rik a za ti, oni bi to učinili. M e ­ đutim , želeli su n e k a k a v u sp e h u z a o š tr a v a n ju situ a c ije izm eđu E n g ­ le sk e i is to č n ih ... L a n s ir a li su jed nu igru , i to su s a d a A b ra m in k , taj p rlja v i C o r t i d ru štv o - n a sta v i S v i ­ nej. - A ko je čo v e k koji je s a d a sti­ gao? Tu p o čin je n e p rilik a k ojom sa m t a n g ir a n ... Izvesn i D ipon, o d ­ no sn o H e g e m a n ... - C o v e k k oji je u r u k a m a Don a ld a S ik e r t a !? - izn en a d i se G rift. - D a, ja sa m g a sreo i p re p o zn a o o ne n o ći k ad se suk obio s a Lunom . P ro v e li sm o n ek o lik o sa ti z a je d n o ... P osle je b ila jed n a š v e s k a n o v i­ n a r k a . .. - M i n ećem o dozvoliti d a se v a š e im a p o m en e - u m iri g a G rift. - U šv e d sk im n o v in a m a je v e ć pom enuto. O n a n o v in a r k a je u p a la u d o ga đ a je. B ila je s a L u n o m ...

K a k o se stvo rila , v r a g b i znao. U tv r ­ d io sam d a je p o z n a n ic a A r tu r a M a rk in ča . M o ž d a ju je taj n o v in a r g u rn u o d a g a za m en ju je d o k je u z a tv o ru - o b ja šn ja va o je Svinej. - S ve je to v r lo n ep rija tn o, a li ć e m o n a s to ja ti... n e o d re đ e n o r e č e p u k o vn ik G rift. - N e r a d i se sam o o tom e. S ada je d o ša o i go sp o d in V e r n e r fo n Bind e r ... Šta!? p o s k o č i p u k o vn ik G r ift - Š e f D ru g o g o d e lje n ja ... Šta h oće on o v d e ? N e m c i p osta ju n em o ­ gu ći! - M o lim vas, saslušajte me. Fon B in d e r m e je izn e n a d io jed n o m novošću - n a s ta vi Svinej. - Istočn i o b a v e š ta jc i su m is lili d a je to v e lik i uspeh. - N e ra zu m em vas. - Iz m is lili su tob ožn ju n em a čk u gru pu , k o ja se o tk riv a k a o r u s k a .. - I tim e su n am p o d v a lili sa m i N e m ci. M i sm o se z a le te li i o b a vestili javn ost. S ad a g u ta m o v a tru p r e k id e g a G r ift uljudno, a li sa n e­ p r ik r iv e n o m srdžbom . - Tu je z a p let stvari. V e r n e r fo n B in d er je o tk r io d a je H e g e m a n u s tv a ri isto čn i a g e n t... O n je b io uh­ v a ćen u jedn oj istočn oj z e m lji i p o sta o je n jih o v č o v e k ... - T o je, zaista, ču dn o i o g ro m n o izn e n a đ en je! Z a r je m o gu će?! - T a ćn o ! M o g u će je, m a d a sk o ro g e n ija ln o zam išljen o. Fon B in d er tr a ž i da se ne d o zvo li h a jk a na n je­ g o vu z e m lju ... T r e b a o b ja v iti to v e ­ lik o o tk rić e ! - za k lju či Svinej. - A d o k a z i? K a k v e d o k a ze d o ­ n osi g o s p o d in fo n B in d er? - p ita o je o p re z n o G rift. - O n ih sada ne m o že pru žiti, ali tv r d i... O n že li d a r a z g o v a r a sa v a m a i to hitno. - T o je n em ogu će. N e sm e se ni s a zn a ti d a je on u E ngleskoj. J a v­ n ost b i n as lin čo v a la ! R e k li bi: svi n e m a ć k i špiju n i su se p r e s e lili u L on don ! Š ta će o n i o vd e? Fon B in d er ne m o r a d o ći ovam o. N e m o ra se znati. V i g a m o ­ 61

žete v iu e ti n a v ik e n d u k od m en e n a je z e ru kod S te n v ila - p red lo ži S v inej. G r if t ra z m isli i složi se s a tim p la ­ nom. - J a sa m k a o d o m a ć in s a sv im zg rešio . M o ra m o p o piti nešto re č e G rift. - J a sa m p o p io svoj u o b iča je n i sk o č i s a d a bih m o g a o sa m o jednu k afu . I, zam islite, sv r a tiv š i u no vi p a b n a iš a o sa m n a n ek o g p ija n ca. S k o r o m e je sru šio . P ro su o m i je v i­ ski n a odelo i p o čeo d a m e čisti sv o ­ jim u m rlja n im r u k a m a - is p r ič a Sv in ej. G r if t p o zvo n i i z a tr a ž i k afe, a z a ­ tim p o n u d i g o sta sk u p im c ig a r a m a . S v in e j uze i o p ip a v ši džep n a đ e u p a ­ ljač. P ri tom e m u se m eđu p rste z a ­ k a č i n e k a k a v o sta ta k p u še n e c ig a ­ rete. Do đ a vo la , o d ak le je ovo u p a lo ? - re č e i hteđe d a n a p e p e ­ lja ri z g n je č i onu n ed o p u šen u c ig a ­ retu. A li o n a se p o k a z a tv r d a i on je za g le d a . P o m isli k a k o je o dn ek ud p a la i m o g la m u p ro g o re ti odelo, p a je p ritis n u noktom . P a p ir ić se poč e p a i u k a z a se je d n a c e v č ic a boje d u va n a . Š t a ste to o tk rili? u p ita G rift. - N e zn am . N e k a k v a š u p ljik a v a c e v č ic a s k r iv e n a u tobožnjoj nedop u šen o j c ig a r e ti - o d g o v o ri Svin ej. - N e d irajte! M ože biti e k sp lo ­ ziv n a, ili o tro vn a. D a ć u je la b a ra to riji n a a n a liz u - za k lju či G r ift i p o z v a lab o ra n ta . D o k p o p iše k a fu , la b o ra n t se v e ć v ra ti. - O v d e je g e n ija ln o k o n stru isa n p rislu šn i a p a r a t, koji em itu je n a j­ m a n je n a n ek o lik o sto tin a m e ta ra - o b ja sn i on. D v a p u k o v n ik a se zgledaše. G r if t u ze p a p ir i n a p is a : » M e n ja m o m esto s a s ta n k a s a fon B in d ero m . P re g le d a jte svo je odelo i k o la d a v a m taj »p ijan ac« n ije z a k a ­ č io jo š nešto. S a s ta ć e m o se v e č e r a s n a m o m izm a n ju kod T e m z a D i62

tona. P r v a ku ća p o d šu m om n a ju ž­ n om izla zu iz sela«. - S ve je n e p r ija tn o ... Z a h va la n sam v a m na o v o m e - o d g o v o r i sn u žden o S vin ej i p o k a z a n a tekst. G r ift spali p a p ir i z g n je č i p ep eo u p ep elja ri. I tek što je za vršio , ode. * N ijed a n od njih n ije slutio da u tom m om entu D o n a ld S ik ert ju ri p rem a S tenvilu v o z e ć i svoj stari au tom obil začu đu ju ćom brzin om . K od je z e ra se sk lo n i i sačeka. Je­ dan sat je o sm a tra o , a ta d a p rep o znade a u tom ob il i p u k o vn ik a Svineja. Pođe za n jim i u gled a kako pred b u n ga lovom tu ris tič k o g h o ­ tela jedan č o vek s a ček a pu kovn ika. O ni uđoše u b u n g a lo v a Lun se doveze do pred sam u la z i pokuca. Bio je u R a d n ičk o m k om bin ezon u . O t­ v o r i pu kovn ik S vin ej sk riva ju ći ruku u kojoj je b io re vo lv er. - Je li i kod va s isklju čen a struja? - u pita Lun. Pukovnik o k ren u p rek id a č. - Jeste, do đ a vo la ! - M ogu li p o g le d a ti o s ig u ra č e i spoj? - upita Lun d rže ć i u rucu um ašćenu torbu s a la to m - Požu rite! - r e ć e S vinej i p ro p u ­ sti ga, ali je iza leđ a d r ž a o revolver. Lun ugleda ć o v e k a koji sedi u fo ­ telji udobnog hola. B io je m ladolik, sredn jeg rasta, ja k ih v ilic a i e n e r ­ g ič n o g lica. G o rn ja usna mu je bila tanka, a d on ja pu n a sa ja m ico m ispod nje. P o gled mu je bio p r o n ic ­ ljiv i m iran. Lun o tv o ri sa n d u čić sa o s ig u ra ­ čim a za d ovolja n što je u speo da p r e ­ kine dovod o n im jed n im m etk om iz re v o lv e ra sa p rig u šiva čem , koji beše isp a lio na k a b el blizu b u n ga ­ lova. Sada je ra z m iš lja o k a k o da priđe pukovniku. U ze jedan od o s i­ gu rača i ispusti g a ta k o d a se ovaj otk otrlja pred S v in e je v e noge. Pođe za njim i saže se da g a uzm e, a o n da 5e naglo o k ren u i u d a ri p u k o vn ik a takvom sn a gom da o va j ispusti pi-

stolj i p reva li se p re k o leža ja za odm aranje. - Ruke uvis - n a re d i Lun fo n Binderu u p erivši re vo lv er. O vaj p o la k o u stade d rže ć i d ig ­ nute ruke. M a la p lja čk a ? H a ? Im ate sreće. U m om n ovča n ik u je v iš e od iv e stotine fu n ti — re č e zatim . Pu kovn ik poku ša da ustane, ali S ik ert u d a ri n og om u p red eo iha. Taj m om en at isk o ris ti fo n B in d er baci se na Luna. U m eo je da se Dori i dva puta sn ažn o u d a ri Luna. Mi n a p ra vi grešk u m ašivši se za 'evolver. T im e izgu b i dragocen'u sekundu i Lun se baci k a o v iše ko55,5baci k a o je na o p ru ga m a. Ugrabi g a za ruku i ču se k rck a n je iosti. Fon B in d er jauknu, a li g a Lui o v d irek tn i u d a ra c sm iri. Lun ih b rzo veza, a za tim o sm o tri lapolje. N a m e rn o iz a b ra n skloije n i bu n galov o m o g u ć io mu je da >ada bez m n o go tešk o ća o d vu če jediog, pa d ru g o g č o v e k a do svojih