Ashton,Frederick - 06-Lun Ocekuje Ubicu

F

lEn^

iijc j

|2 d i n a r a I

F red erik

OTO

BIBLtOTEKA

Odgovorni urednik: M itar IV IIL O S E V IC

Izdajo „D n evn ik " N o v i Sad, Builevar 23 oktobra b. b. G la vn i i odgovojmi aredmk M itar Milcšević. Ž ir o račun 657-1-254 N o v i Sad

I Ponekad, kada bi b io uzbuđen osamljen, Donald S ik e rt je g o vu iio sarn sa sobom. T o se događalo i ove prolećnje v e č e ri ispunjene n ek a k vim t a jan stven im d o z ivim a daljin a i vet rova. A l i n a jv a ž n iji uzrok Donaldov o g uzbuđenja n ije b il o proli?će. » M o r a š biti pa m eta n i oprezan !« — opom injao j e samog sebe. — » K a d dođe Džejn, ti ne smeš početi! Ona Je biolog, naučnik. .. Z a b o r a v ila bi da je najlepša žena, da sam ja čovek koji j e v o l i i da je počelo p r o l e ć e . . T a kisela reak cija p r o t iv u zračenja T o se m o glo pretp os ta viti! Kiselost sprečava kretanje b a k t e r ija i virusa. I. sada, eto, reducira zračenje na po ­ lovinu ! D ž e jn će v r iš ta ti od radosti... H ej, m om če! N e smeš p o m en u ti n a­ uku i eksperim ente! Muzika, proleće igra! Sam o to, zvekane!... Kiselost!... T o je, vidiš, logika ! P r ir o d a j e i u toj oblasti uspostavila, izgleda, n ekakav pored ak ravnoteže. O p et ti o tvo m otkriću! D ž e jn o ve noći ne sme da čuje reč — kiselo! Jesi li razumeo?... Utuvi to sebi u g l a v u ! « . . . N j e g o v ra z g o v o r sa samim sobom p r e k id e ulazno zvo n o i on požuri da otvori. D ž e jn uđe i bez p o z d ra v a mu se baci u naručje. T e l o jo j j e drhta lo, a sada p ro va liše i p r v i je c a ji uz držanog plača. — D o n a l d e . .. T o j e strašno ! Ona će biti ubijena! A h , k o lik o je d iv ­ na!. . . M o ra m o jo j pom oći! — g o v o ­ rila je do k ju je D o n a ld jednoštavno prih va tio u n aru čje i odneo do ve like naslonjače. — Sta se dogodilo? U m ir i se i is­

pričaj sve po redu — reče Lu n m i­ lujući joj vrat dlanom ruke podmet nute ispod kose. — G lo rija mi je ja v ila da dolazi. . . U podne smo ručale zajedno. Ništa mi n ije pričala dok se nismo vrati le u njen hotel... Onda m i je dala da pročitam. .. P ročitala m i je o tim je z iv i m stvarim a — nastavi D žejn V itin g to n još u vek neodređeno i po d rhtavaju ći u glasu. — K o j e Glorija? upita Sikert. — Oh, Donalde!. Qna j e bela B e ­ si! — K a k v a bela Besi? K o je ta B e si? — Besi Smit, čoveče! G lo rija Dod je b ela Besi Smit! — već' Ijutito ob­ jasni Džejn. — Još u vek ne znam ništa — uz dahnu S ikert i spusti se na taburet uz naslonjaču. — T i misliš na nešto drugo. V e ć smo sto puta slušali ploče »B esi S m it — S t o r i« i ra z go va ra li o toj nenad masnoj interpretatorki bluza. N e v e ­ ru j em da si za b ora vio — objasni Džejn. — T a je ž iv e la pre više od trideset godina. .. Sta ] e sa o v o m belo m B e si? — osmehnu se Donald. — Potresena sam onim što m i je rekla G lo rija D od i zato sam počela nesređeno. G lo r ija je m o ja d ruga ri ca iz Cikaga. Ja sam pošla na stu dije b io log ije, a ona na konzervatorijiam . K a s n ije sam čula da je, napustila stu d ije muzike i da se uključila u jedan v e lik i ansambl k o ji j e sastavljen qd po zn a tog B a la j bigbenda, ko m e se pridru žu ju izvrstan kombo, gru pa p e vača i grupa igrača. Ond su obiSli

svaki grad Amerike. Slušala sam ili i gledala u Vašijigtonu pre četiri go dine. Sada su na putu ka Evropi — ispriča Džejn i predahnu. — A li zašto su došli u London? O vde su zabranjene priredbe džeza iz Am erike — upita Sikert. — To je privatna posota. Ceo an sainbl je ukrcan na jahtu pariškog milionera Sarla Filibera. Odlaze u Pariz. Večeras će na jahti datf kon cert. G lorija mi je dala dve pozivni ce Ići ćemo. zar ne? — odgovori Džcjn i opusti glavU na Sikertov dlan. N jena prirodno zlatna kosa rasi­ pala se po naslonu fotelje i oko Siker tovog lakta. Njene crne oči, koje je ćud prirode podarila ovoj divnoj de vojci kao što je ponekoj crnokosoj dala plave, sada su počivale pod po luspužtenim kapcima zagl,edane u lik voljenog čoveka. Sikert se podiže da dohvati njene usne. U predahu upi ta: — Zašto si bila tako uzbuđena? D rhtala si k io preplašena koSuta, Džejn se j?iče privi uz njega i des nom rukom o t v o r i r u č n u t o r b u , ko­ ja se n a l a z i l a na s t o l i ć u p o r e d nje Otuda ure jedan list no'-vina i Druži pja Sikertu. On fja prvo po,i?leci i sa j e d n e i druge s t r a n e , a z a t i m p < i'e da čita: »N O V O

U B IS T V O B IG B E N D A «

BATAJ

U * Ic5 pete ž r fv e nn-iena imf'nn onih kn iim a iibica nroti — Slavna G lo rijn Ood Ircba dn huHc deseta tva — M isterlln kan n roldi f n ivo nroji(oni p rv i v e lik i crn o-bcli an • a m b l.. . « — Cuo sam za prva četiri ubiitva — reče Sikert ne podižući oči sa no vinsko«? lista. — Izirl -df'.lo ml ie da se nuli o nekom rasističkom fanati ku.. Kako je moguće da ni sada po­ licija ništa ne postiže — Strašno je i zabr.nji.va. G lorija m i je pričala da je ubica morao saz

nati i za put ansambla u Evropu, io5 pre nego što je to bilo obja vljeno — dodade Džejn. — Otkud ona to zna? — D obila je pismo u kome joj ne ko piše da će je stići kazna »za jed no sa onim p i j a n c e m « makar pobegla i na kraj svetn. — K o je »p ija n a c« — upita S i­ kert. — Ona veru jo da ubica tim e misli na n ekog O' K ifia — o dgo vo ri Džejn. S ik ert nastavi

da čita:

• >Odmah posle pola noći čuo se vrisak pred ulazom u stan D žim a R i MinKa, crn og saksnlon-tenora, k o ji se vra ća o sa koncerta u Kičm ondu i d o la zio u sv o j njujorSki stan kod F lo ra l parka. Rasing je nnđcn m rta v U tvrđ e n o je da na u bijen om ima d ve p o vred e. P r v a je od udara k ojim je oSamućen i nalazi se na potiljku, a drui;a usred gln ve i potiče od m alo e k s p lo zije i^ekakvog p ro jek tila gurn utog u uho...« — U bistva postaju^ sve gadn ija — reče S ik e rt uzdahnuvši. # S m rt u bijen og s^ksofuniste po veća va b ro j ž rta va k o je su pale iz sa svim n era zu m ljivih pobuda, što ote­ ža va istragu. Ri.sing je peta, ali i/gle da, ne i poslednja žrtva . I’ ored njego vot! Icba nađeno je pism o sledeće aa držin o: D žim R isin g je peti koga osudu* lem na sm rt. Sada na red dolaze IJžon H old in g. S ju N ou len, K e b Spar go, i 'G lo rija I)od. Monr,lruo/ni ubica vrši čudan Iz­ bor s vo jih žrta va . Džon H old in g je siiabdeva? ansam bla i rez.?rvni hub njar, Siu N ou len je simpaliCna voka listUinja, C rnk inja iz N ju O rleansa; .-1 zatim dolazi pretnja K eb u Spargou već sta rijem igraču ritu aln ih igara k o ji ponekad nastupa i kao k ln v'ris ta. P eta ž rtv a treba da bude već slav na vokali.stkinja džeza G lo rija Dod. Ona je u sebi u ied in ila nailepSe «.sa bine *?esi Sm it i F.'e Fi^dzerald. Za< to ubica p roti o v o j z v c z d i džezu? Od

go vo ra nem a. M ožda bi o d g o v o r ot k rio i u b ic u .. . « - N a jg o r i zločin j e onaj ko ji S2 vrši bez m o tiva i manijački. Po licija je nemoćna već čitave d v e godine. Svakih pet meseci gine po jedan član o v o g ansambla — zaključi S'kert nabravši čelo. U g la v i mu se ja v lja misao da su sret D žejn i G lo r ije predstavlja smet nju dobrom raspoloženju koje je hteo da održi ove noći. » I taj koncert na ja hti biće pod oblakom zločna ' p retn ji«, pomisli on ustajući. K a d donese limunadu i nasu čaše d e v o jc i i sebi, on jo j se p ribliži i za gleda u oči, a zatim upita; — Želiš li da ideš zbog muzike, ii zbog G lo rije? — Zb og oboje — o d g o v o r i Džejn. — V o lim flžez. . . M ožda ga vo lim je r ga slušam od detinjstva. Još kad sam čula p r v i bluz osetila sam da to pripada ljudskom rodu na jedan neposredan način. D ž ez je muzika u kojoj su sadržane plantaže i brodovi p ejza ži i verovanja , b o ga ti i sir.omaš ni, berba pamuka i ljubav, linč i svet rata, žalost i veselje, bezvm lie i mudrost. — T v o j pogled postaje čudan, du blji — šapnu joj D onald slušajući njeno nabrajanje. — V o lim i Gloriju . K a d smo ima le po šesnaest godina ona je žalila što nije muškarac i što ne može da se bori za pravdu. O d u ševljavala se pločama jed n o g Cik Veba, k o ji je svetu otkrio Elu Fic džerald. . . Glori ja j e divna. Pla če z b o g p r lja v o g ku četa k o je su is t e r a li.. . N ik o m nije učinila zlo ni za prok le ti cent! I nju hoće da ubiju! — g o v o r i la je Džejn uzbuđujući se sve više. II D o iahte »O r b e o « , koja je bila uliotvliena na v e lik o m me?ndru Tem ze ko^ Dc"^tforda Donald i Džajn stigli t;u čitav sat ore nego što je brod trebalo da isplovi. Bido j e pred

viđ e n o da » O r b e o « krene niz teku i da se zaustavi na ušću Darenta, oda kle se pruža divan pogled. Goste je na gatu dočekivao m ladi i okretni bogatašev sekretar. On je uzimao pozivnice i svakom gostu pružao zlatom štampanu karticu ko ja je imala program, broj kabine sva kog gosta i ljubazni pozdrav dom.ići na. Iz programa se vid e lo da je p o v latak u London predviđen rano uju t ro, ali gotsti su pozivani da se zadr že na brodu, po mogućnosti, čitav sle deći dan. Penju ći se na jahtu D žejn i Donald ugledaše kako palu bom žure sredo večan muškarac i plavokosa žena vi tko g stasa. Oni su hitali baš prem a pridošlom paru. — Džejn, draga, stigla si! T a k o se radujem ! — vikala je G lo rija D:;d, je r je to bila ona sa vla snik om bro da. — D obro nam došli! Srećan sam što na svom brodu v id im slavnu na učnicu V itin g to n i gospodina S ik erta, čuvenog kralja ponoći! — brzo je g o v o rio vlasnik broda. G lo rija je već bila ispričala Sarlu F ilib eru koga je pozvala na ovaj kon­ cert. Zato je sa njim pazila da bude na ulazu u brod kad ovo d v o j e stig nu. Donald S ikert bi v'iše vo leo da se ovde nije znalo o n jego vo m p r i ­ sustvu, ali sada se već nije mo'glo više ništa učiniti i on se ljubazno upo ■/nade sa G lo rijo m i domaćinom. U s koro su njih četvoro bili u mailom brodskom salonu, u k o ji se stizalo naročitim prolazom i u k o ji nisu m o gli da uđu nepozvani ostali gosti. — P r ič a jte nam o sebi — poče F i liber obraćaju ći se odjedn om D ž e jn i i Donaldu. — T o lik o sam slušao o va ma! Gospođica Dod takođe mi j e 61 tavo posle podne prčala o svojoj dru garici iz detinjstva. — V r l o je ljubavna gospođica D od — o d v ra t i Sikert. — N i i e za b ora vi la da u Londonu živi Džejn i zato smo imali sreću da upoznamo vas, go spodine Filiber.

6 Bo,^ataš se zadovolin'j osmehnu Znao je da treba izdržati p r v e minu te razgovora, dok se ne savladaia urođena neodlučnost i nepovereni^: prema svemu nedovoljn o poznatom. — Džejn mi je pričala o izvanred nom. orkestru i ostalim gru pam a Uo je gostuju ki'd vas — nastavi Sikest — M o ji gosti su tek jedna četvrti n'a ansambla. Jahta nije tolik o veli ka da smestimo i sve umetnike i s,o ste. A l i ono najb olje iz tog ansambla j e već na brodu — objasni Filiber. Sada se Donald S ikert obrati Gio r iji D od' — K a k o Se osećate na moru i ov de na ulazu u Evropu? •— Mnojjo bolje nego što sam v e i o vala. Moj p r v i dan u Londonu pro­ v e la sam sa Džejn. V i znate šta to znači za bilo koje ljudsko biće, a mo žete pogoditi šta znači tek za mene, n j e n .1 školsku drugaricu — odgovori G ’ o-iia. L '' je govorila, laka senka tuge pređe ioj licem, ali se ona brzo savla da i njen topli poi^led ostade raznež'j no veseo i pun lju bavi za sve ok > Ai'P.r.zgDVor prekide kucanje na vra ta Srlona. P o j a v i se mlad i u sve'-A no obučen mornar. On se obrati vla s^niku iahte i pruži mu jednu cedu­ ljicu. — H m : Nekako-/ nezvani gost fio će n i brod — reče okrećući se prema G l o - i '! — A m erik a n a c je i z o v e se H en ri O ’ K ifi? — Ah, zar j e stigao’ ! — uzbuđeno usk’ 'knu G lorija . — M o lim vas. go spoc'^ne F il ib e ’’ . učinete da ga prime k f o i sve ostale goste S 'k e r t se seti imena čoveka Domt nutoT i pretnji koju ie dobila Glor' ja Drrd odlazak za F v rco u . On se naže ^'-ema D žeini i šapnu; — »Piie.n ac« je stigao tragom, p ’- ■ ko ckeana. D ž e jn se trže i pogleda Gloriju. — T o je čovek koji je s’^omenut u onom pismu? — unita je ne bez U2 nem irenosti u glasu.

G lo rija je treptala očima i kao da se iznenada odlu''i, poče da priča: — Da to je^O’ Kit'i, tvorac ovog an •sambla. On je napisao istoriju džeza od onih dana kad su odbačene vojnič ko trube i urodenički bubnjevi u Nju Orleansu oglasili spiritualnu muziku im p ro vizova n u pod snagom čistih osećanja. Henri je prikupio svaki po datke o džezu. . S v e od spiritualnog pa .preko njuorleanskog, čikaškog diksi'enda, koledža i be-bopa. . Sa čuvao je usoom'-ne na sve one divne muzičare od Bolenda do Tristana. . . On j e shvatio da je » c r n i« džez delo divnih ljudi i da je » b e li « džez niš ta manje, niti više potreban ljudima O dlučio je da napravi grar^diozni ansambl cd crnih i belih ljudi. . I stvorio ga je uprkos pretnji i napa da. . . G lo rija zastade. Brzo pokretanje njenih grudi pokazivalo j e da je uz buđena — K a k o je moguće da bude istis­ nut? — upita Džejn. — P o s lo v n i ljudi su shvatili da za Balaj bigbendotn može poteći reka novca. Udružili su se menadžeri i /.ločinci. . . Henri je morao da vodi tešku borbu. . . B iv a lo j e sve teže. S v e češće je alkohol olakšavao njego ve muke. . Postao je pijanac, koga više nije bilo teško izbaciti. . . — nas 'a v lja la je G lo rija — K a k o to da je stigao ovamo? — upita Sikert. — On ide za ansamblom već tri godine. M islim da je za put u E v r o pu potrošio poslednje dolare... On pri sustvuje svakoj priredbi. Id e za ansa m blom kao uklet. i1i kao vt^na opo tnena kako je liudsko srce nezahval no — c b ia fn i G lo rija i u kraičcim a 'č'iu u k’i za še jo j se suze. Ona ih posuši m a l j m maramicom i osmehnu se kao d;> traži oproštaj. — O stavim o tćg siromaha. Biće niu dobro b -oii'. ako se ne ;ypiie i ne bude pravio nezgode — reče Fi liber.

u tO'iri trenutku iz salonskog zvuč nika začu se obavest; ^Svi očekivani goiili su stigli na brnd. Dižcjno most i k r e ć e m o !« — Odlično! P o g le d a jt e svoje kabi ne i spi'omite se za veselje — reče Filiber. S ikert i Džejn V it in g lo n ustadoše i pođoše na palubu da pogled aju os v etljen i grad i trenutke započinjanja plovidbe. — Iz g led a mi da G lo r ija nije rav nodušna prema tom O ’ Sifu — reče Sikert, svodeći zaklju čak n ekakve prethodne misli. — T o j e očito. Ona i sama kaže da v o li tog nesrećnog čoveka, ali nije si gurna k a kva j e to lju bav — odgo'/o ri Džejji. — N i j e nam rekla s ve o njemu, ipak mi je čudno što je, čak i pijan d o zvolio da mu otmu ansambl — nas t a v i Sikert. — T o je zagonetka koju nije shva tila ni Glorija . N ik o ne zna zašto ]e O ’ K i f i jednostavno jedn o g dana pre stao da vo di posao. — Jesu li zagonetna ubistva poče la posle to g odlaska? — upita Lun. — T o ne znam. G lo rija je spomenu la pretnje koje su stizale dok je an­ sambl vodio O ’ K ifi, ali ne sećam se da je bilo reči i o ubistvu — zamiš Ijeno o d go vo ri Džejn. III K o n c ert je počeo spiritualnom mu zikom, koja je v e z iv a la svu pažnju i čo vck se oscćao prosto zarobljen, op koljen n ek a k vim pretnjama, sputan n e v id ljiv im k o n c im a ... Z a tim j e mu zika zategla sve spone i snažnim rit m om razbila ono što j e sputavalo. Bubnjar je sve besom učnije udarao kao da hoće sasvim da dotuče sve mrsko u životu. Truba kao da j e klik tala objavlju jući radost pobede. O tim ali su se u:'dasi, nastale su po ze z :''.\7cUj ored početak koncerta i udov! počeli da p o ig r a v a ju u ritmu džeza.

Vrhunac uzbuđenja predstavljao je istup slai'og sedokosog Crnca. Džoe Balaj, čuveni svirač na ■trubi, čije ime je nosio ansambl, bio je čo v e k dobroćudnog izraza, gojazan i umornog izgleda. A l i kad je zasvirao njegove beonjače su postale dvoistvu ko veće, a lice mu je zasvetlelo ne­ ka kvom životnom snagom i mlndošću' Slušaoci su se uzbuđivali do te mere da su ponekorti n a v ira le suze na oči. Ka d je nastala pauza, nekoliko Ion donskih dama brzo j e po pra vilo sku tov e haljina i zbunjeno su pokušale da zauzmu ozbiljnu, dostojanstvenu i blagonaklonu koketnu pozu Sam o jedna od njih, zaneta onim što ja slu šala uvek je sedela razmaknutih no gu i sa F « k a m a na butinama. N i j e stigla ni da shvati da su m nogi " le d a li baš u nju, a nova grupa svira-"a za uze mesta i grunu muzika. Svirc U su u ritmu spiritualne crnačke igre, ko ji je sve više dobijao u zamahu. Izm eđu gostiju nečujno su hUznu la mrka tela sa kojih je u odblesku svetlosti sjao i odblesak snage. N a čelu igrača nalazila se Crnkini.i pu nih usana i d u g o n o g a ... M n o g i su po kušali da je opi.š'u, ali sa m a b uspe ha. N i j e se radilo samo o onovii što se videlo. Istina, i to je bilo v 2 oma izazovno i toliko neposredno da je samo po sebi značilo .".avršenstvo p ri rode. Teško j e bilo odisati' ono što je zračilo iz te igračice, čiji je svaki n erv t re p e rio zajedno sa zvu cim a muzike i čiji je svaki pokret bio u skladu i sa najneočekivanijom hnpro vizacijom vodećeg instrument?.. Tu igračicu n azvali su Crna M a r i huana, je r je delovala o p o j n o . . . I g rala je praćena d vem a m ladim i tem peramentnim igračicama, koje su je u okviravale, i petoricom igrača k o ji su je opkoljavali, presretali i padali pokošeni snagom njenog igra čko g na dahnuća. U tim trenucima svet je postajao lep i sve je blistalo oboga­ ćeno nekakvim neslućenim bojama. Briffe su nestajale i telo j e gubilo te žinu.

8 Bila je to Seli Džemblin, » O l r o v « iz Hat loma, kako su je n azivali pro liv n ic i džeza, »C r:u anđeo«, kaV:o su Je nazvala njena tamnoputa braća S v i prisutni padali su u ekstazu Donald iS kert napreže snagu da csta ne sposoban da zapaža i zato podiže pogled ka tavanici, •A tada se trže. Baci se ka prolazu i jurnu prema vratim a, je r j? ugledao jodnu ruku, koja je p r o v ir iv a la kroz o tv o r na tavanici. T a ruka držala je r e v o lv e r i niša nila na bubnjara. T e g trenutka iza bubnjeva je sedeo Džon Holding. On je. bio re ze rvn i bubnjar i snabdevae ansambla. O va j visoki i crnokosi mla dić oduševlja vao se igrom Seli Džem blin i kao nagradu za trud stekao je pra v o da svira kad ona nastupa. On j e imao da bubnja tako da je i sama S e li gubila dah. — S to j! — viknu Lun vinuvši se na palubu. U tom trenutku bubnjanje i igra su dostizali vrhunac B ila je to eksta za zvuka, pokreta i pu blike Većino prisutnih je bila ustala i u mestu se podala pokretim a igre. Tada odjek n u le pucnji, koje nikc ne bi čuo da bubnjanje naglo ne os­ labi i ne prestade. M la d i H o ld in g pade preko v e li ­ kog bubnja i n jegova k r v oboji osvet Ijenu membranu. S v e tio postade cr veno. L u n nije bio poneo o r u ž je i sada prem.a ubici pođe golim rukama. M r a k pored neosvetljencg zida ga za štiti i preootala tri kuršuma iz ubiči nog oružja promašiše. Jedan samo la k o zapara kožu na L u n o v o j cevanici. — Nećeš mi umaći — viknu L u n i u n eko liko skokova nađe se pred ubi com. T e k tada vide da je to čo vek dži­ n ovs k og rasta, malo pognut i bez ode la, samo u kupaćem kostimu. L u n ga zgrab i snažnim zam?.hom, ali tek ta da shvati zašto je golo ubi^-ino tjL^ o d b ija lo i slabe zrake svctla koji su

se probijali sa k m ie T e lo je bilo na namazano n ek a k vim uljem i skliznu mu iz ruku kao riba. Ubica baci ispražnjL>no oružje pre ko o.^rade i htede da skoći u reku. Lun ga preduhitri hvataju ći ga oko pojasa. S va liše se iza m alog vitla p o k riv e n o g ciradom. — U d a viću te, jadniče! — ubica i svoje ogrom ne šake oko L u n o v o g vrata.

viknu sklopi

Robusni čovek zaista je imao nove reovatnu snagu i pretnja da će udavi ti iznena.dnog protivn ika n ije bila prazna priča. Možda bi svako dru^'i podlegao o v o m smrtonosnom zagrija ju ali Lu n je bio dostojan p r o tivn ik svakom čoveku je r ga je. priroda ob darila retkom i čudnom snagom. Ret ko su prirodno stečena snaga i veš tina udnaženi. Lun je bio čovek či­ ja snaga je očeličona, a pri tome udružena sa van redn om vaštinom. Lun je osećao da će n jego vi vra t­ ni mišići za koji trenutak popustiti pod pritiskom , a tada će vr a tn i prš Ijenovi i hrskavica popucati pod sna žnom zločinačkom šakom. Za to Sike rt načini onaj strašni tatarski zahvat p robija ju ći noktima p rotivn ik o vu ko žu iznad ključne kosti i razdirući tki vo tako da prsti zgrabe kost. Ubica urliknu. — P r e d a j se! — muklo prokrklja Lun osečaju ći kako se izbezumljeni napc-.dnč otima i svaljuje na bok. — D olazim o! Držite ga! — vikao je neko. S v e t io jedn og re flek to ra o svetli ovaj deo palube. M noštvo trčećih ko raka oglasiše dolazak pomoći. U bica unezvereno pogleda i pokuša da pobegne. Iz n jegovog grla dopre je z i vi u rlik j e r je pod pritiskom L u n o vih prstiju puk'a zahvaćena ključnja ča. Ubica se tež-nom svoga tela sva li na p r otivn ika i n ie jo v a usta se ,ot voriše Zubi blesnufc pod svetlom re f'e kt'jra i i.n UtL-:' ■ du z?.''vize Luno vo lice U t' g.:\ s p r j i i udarac u jč i i izvija n je tela.

e u is'om fronutku odjeknu pucanj Ubica nas^lo klonu. Iz njogovo j?la .-e šiknu mla^ krvi — HtO'! vas jc zaklati zubiriia' — uzviknu fnvpk knji je u ruci dr/i> mali re vo lv er Lun ustade teturajući. Gledao jc čovcka koji je stajao zbunjen, s rov o lv e r o m u rukama. — Ja sam ga .. Ubio sam čoveka.. To je užasno! — mucao je potresen — N ije trebalo da ga ubijete. Ce mu vam služe ruke? — ljutite re'e Lun i sede na prekriveno vitlo. Tada dotrča Džejn. — Jesi Ii povređen? — upita pre­ plašeno. — Nisam, draga — uteSi je Lun 1 prihvati njenu ruku. — Je li to ubica? — upita Džejn — D a . .. On je pucao — odgovo­ ri Lun. — Je li još živ? — N e ... Onaj gospođin ga je dok­ rajčio. — Sta? To je Goilorijin menandit-i i sada stvarni šef ansambla! — izne nađeno uzviknu Džejn. — K akva nezgoda! T a šeprtlja! U b io je ubicu i tako nas omeo da ne što saznamo gunđao je Lun, U tom trenutku stiže i slavna pevačica. Ona priđe zbunjenom mena­ džeru, koji je drhtao okrenuvši gla­ vu da ne bi gledao mrtvaca. — U ž a s !... Video sam kako hoće z u b im a... Hteo je da pregrize vrat Džejninom p rija te lju ... Ah, G lorija tako mi je teško — jadao se mena džer. — M orao si, Daglas. To ne sme da te muči —* tešila ga je Glorija. D odir njene ruke um iri Daglasa Lajona. O vaj čovek srednjeg rasta i širokih, snažnih ramena spadao bi u najlepše muškarce da mu linija donje vilice nije bila suviše četvrta st^, žto je kvarilo harm oniju ostalih crta lica. G lorija ga dovede do Luna. — Nisam imala priliku da vas upo tnam. Ovo je Daglas Lajon, šef na-

šoc nn'nmbla. a uz to i moj mena­ džer Gospodin doktor Donald Sikert doktor Džejn Vitinpton Oni su nauč rvici, a ja baš nisam npurona u »aine nauke — poku.šnvala je G lorija ia popravi ra"pn!o?onje prisutnih nasta 10 smrću d v o ji" ? ljudi. Iz zvufnik.3 dopre prvo krčan.ie uređaja, a onda glas kapetana jah^s. »M o lim sve prisutno da ostanu m i rni. Ncpo.srcflni uil^osnii'i ncmiloR tlo gađaja neka ostanu na svo jim m osti ma. Već smo pozvali policiju. O sfa11 gosli noha pođu u s\nje kahino i sačekaju. U im e gospodina F ilib ora izražavam žaljenje zbog nem ilog do Rađaja«. Na palubi osfa'‘lo?;o sam^ mrtvac, mcnndžcr Lajon i Dnnnld Sikrct, S vetla Londona postaiala su vidniia i treperila milionima svetiljki i rek lama. Lun je d o d a o ka gradu razmi Sljajući šta da uradi T^^ije mogao doz vo liti da ga ovaj do^ailai preda u ru ke policiji i da ga u i.strazi fotografišu, u7mu m') otiske ' sve '-no što policija čini i sa zio'in rim a i s.i pcStenim liudima koji se nađu ume5ani u o va kvo krupnu aferu zločina. Dok je gledao prema gradu, iza r:je govih leđa se ću?e koraci. On se nag lo okrenu i ugleda čovcka koii se k U tio uz ogradu. Bilo je očito da dolazi neki pijanac — K o ste vi? — upita Lun. — N ik o . . Ba.S niko Ubili iađ nog Holdinga Tu je, ha. j )5 neko m rtav — mucao je pijani čovek — O' K ifi. šta ćete ovde? — ljuti to upita Lajon. — Do.?ao sam da vidim. I malo va zduha da udahnem A li ovde sinr di na ubice, pih! gunđao je pijani O ' K ifi. — O v d e sam i to je tako. . . A l i nisam ovde iz istih razloga, koji su vas doveli, D a g l a s ... Z a r ne, Daglas L ajon? — Odlazi pijana svinjo! — vikn u Lajon. Luna začudi oštrina uzvika i m r ž nja koja je prcdrla iz ps'ivke Je !i to L a jo n oSctio krivca za sve n a g o ­

10 de ove večeri? T.un jo nphotifno po stavio ovo pitanje dok se izmicao ii mraku Razgovor dvojice ljudi davao mu je mogućnost da se neprimetn > udalji. On stade uz rezervni čamac i brzo skide crni sako i pantalone večer­ njeg odela Uze neSto iz džepa i str pa u nekakvu crnu vreću, a zatim skliznu preko ograde. Plivao je u hladrvoj vodi. Niko ni Je primetio kad je napustio brod, U mraku ugleda obrise nekakvog n is­ kog. ukotvoljcnog šlepa. Uskoro se dohvati njegove ivice. Uspe se na Slep prepun kamena spremljenog zo nekakvoi gradnju. — Ko je to, do crnog vraga? — pi tao je čuvar koji iziđe iz neosvetlje ne kabine u kojoj je titrala plavičas ta svetlost gasne peći. — M alo sam popio. . . Ah, sve mi se čini da su me mangupi bacili u vo du. .. Platiće mi to — gunđao je Lun imitirajući p:janog čoveka. Č uvar poče da se smeje i pokaza mu peć. — Osušite se, čoveče! Prolećne no ći su opasne. Lun otvori svoju crnu nepromoči vu vrećicu i pruži čuvaru pet funti. Ovaj prinr?e novčanicu k slabom sve tlu peći i prosto poskoči kad ugleda šta je dobio — Sad ću 1a čaj! Samo se smestite. Evo ovde jedno ćebe. Može čovek da se prehladi. Treba li vam Još šta? — Dobro bi mi došlo jedno radno odelo — odgovori Lun. — var.

Imam ga, imam —

požuri Ču­

- Uskoro je Lun bio u suvom rad nom kombinezonu. Svoje večernje odelo stavi čuvaru iz napomenu da popravi i izglača Zatim gu m u usku dasku koja lupi o obalu. Stegnuvši starcu ruku okrenu se ka obali. Otr Sa u mrak baS u trenutku ■kad reflr ktor policijskog čamca kliznu po vo di u blizini Šlepa.

IV Policija je diirjo vr.Sila saslii.^avanje i istracu na jahti ^iaila F iliberj. Utvrđeno je da svi prisutni imaju alibi i da ni jedan nije poznavao ubicu. Leš mrtvog ubice je brzo idcntifi kovan. Bin je to njujorški gangster Kliford Emons, koji je u Sjedinjene Države došao pre petnaest godina iz Engleske. U velikoj luci bio je poz­ nat kao K lif Gorila. Taj nadimak je verovatno dobio zbog svojih dugih i strašnih ruku i ogromne snage, Pro teran je sa novog kontiiienta zbog neke manje greške i zbog toga što nije bio sredio formalnosti oko use ljavanja. Tako je stigao u London i nestao u višemilionskom gradu. Ali ta afera oko proterivanja bila je do voljna da london.ska policija dobro sačuva sve podatke o K lifordu Emon su. Sad je bio mrtav i time su svikon ci presečeni. Nespretnost Daglasa La jona učinila je da propadne prva ve lika šansa u rasvetljavanju misterio­ zne zavere protivu umetnika veli­ kog ansambla. Prepričavajući detalje zločina i spletkareći oko svih prisutnih litno sti, donoseći fotografije muzičara 1 ostalih članova trupe, pričajući o su mnjama i mogućnostima, svi listovi su pominjali i Luna. »T a ja n s tv e n i kralj ponoći nestao razoCaran sm rću u b ice«, pisao je list k o ji je m n oge S ik e rto v e p o d v ig e prs tio sa blagonaklonošću. »M IS T E R I J A B E K S T V A L U N A . K R A L J A P O N O C I«, glasio je naslov večernjih novina. »L u n je i o v o g puta p oga zio za­ kon. N ije ostao da s v e d o ii samo da bi sačuvao svoju tajan stven ost. P o ­ lic ija m ora jed n o g dana ra sv etllti tajnu o v o g fu daka. K o garan tu je da je pucao baS gan gster K lifo r d ? M ož da je to bila samo vešta igra u koju se nespretno umešao gospodin L a jo n «, sumnjičavo je intrigirao novi­ n ar o v o g lista.

u žili stvarno«: krivcn. I.xin jc izazvan. On ćc sc osvt'titi. Lnn će i ovog pn -'Veriije sc dn čo kral.i ponoći tra ta biti ruka pravde, ako to već nc može da bude policija«, pr oricao je ^'■asapis koqa jo voć poln go.line ure đivao Artiir Markinrv Bučno jo raspra\'li'mo i rvko prisu stva Dž'^jn Vitin^ton. »Čudna jc koincidencija da je dr Džejn Vitington. poznrita naučnica 17. oblasti biologije, školska kolcgini ca prvakinia ansambla O lorijc Do:l. Džejn VitinRton jc črsto tamo gdr se nađe i Ponald Sikert. K ralj pono ći je u Cikagu spasao od ('anKstern ovn retku lepotiru u krugovim a naii čnika. Tada jc Džejn napustiln svo­ ju domovinu i živi ii f.ondonu. Nijf> li to znak da se tajansteni Lun ume šao u najveću zločinačku aferu dere nije?, pisao jo nt'dcljni list Uzbuđenje Štampe i stanovništvn se stišavalo, a vesti i komentari su putovali u svot. Tok četvrtog dan.-* se saznalo da jo bio osumnjičon i uhapSen izvasni američki državlja­ nin Henri o'Kifi, ali jo puSten u nc dostatku bilo kakvih dokaza. Listo vi su nadugo prepričavali najkontra điktornije izjave prifnitnih i o »ih ko ji su vržili istragu. OfrSImo je obja­ šnjeno da je O ’Kifi tvorac ansambla i da ga je iz neobjaSnjfvih razlog.-! napustio, ali da ga otada prati for­ malno u stopu. » P r v o u bistvo člana o v o g ansam­ bla d o go d ilo sc tri meseca posle O ' K ifije v o g odlaska sa mesta Sefa v e lik o g c m o -b e lo g ansam bla. K a f » s m lek om pokazala sc kao fa ta ln i na p ita k «, aludirao je jedan časopis či­ ji su urednici m arljivo isecali član­ ke i fotografije iz starih američkih časopisa. Petog dana policija je m orala doz voliti da jahta i.splovi put Francu.ske. Nedostajalo je svoga još tri da­ na do najavljenog nastupa »B a la j bigben da« u Parizu. T dok je jahta »O rb e o « isplovljava la iz Londona, brze štamparske ma

»S ju Noulcn n ije izdržala Posle sm rti nedužnog bubiijara »B alaj b ig b en d a « zločinačka pretnja n advila se nad crnu pevačicu S ju Noulcn. Ona n ije izdržala i napusti­ la je ansambl. O sfala je u London u i vra tiće se u S jedin jen e D ržave. Ona tv rd i da sc svaka pretnja ostva rila i da neće da bude sedma žrtv a m onstruozne zločinačke zavcre. .šine svih listova ot'skivale su vest: H oće li slcdcća žrtva biti K cb Spa rgo, stari crni igrnč iz gru pe S eli D žem blin? M ožda b ck stvo neće spa sti ž iv o t Sju N o u len «. Slušajući isfii vest na radiju u ka bini »O rb oa« šćururono jedna uz drugu sedole su O lorija DorI i Džojn Vitington. — Oni će jo ubit.. .Ja to znara. Po ku.^ao je da pobočne i OI Blibi. 01 je bio treća pro^ividona žrtva Pobe gao je iz Kanzasa. a ubijen je u Rio do ?.aneiro, Niko ncm ožc* pobeći — pričala jo G lorija sva u gro/niri — Um iri se. draf»a On će nam po moći — um irivala ju jo Džejn. — Ko ćo pomoći? — trže sc G lo­ rija. — Donald .. Lun jo obećao da će štititi ansambl On može mnogo — odgovori Džejn. — Ti ga voli.^. zar no? — upita Glorija. — Mislim da ga mnogi vole. To nije prava reč za ono Sto je osećam prema njemu. Ćula sam jednu orijontalnu posmu koja priča o devoj ci koja voli jodnog čoveka toliko da mu ne bi htola biti žena. ako bi ie zaprosio, ali bi ga otrovala da se oženi drugom. Nešto slično osećam i ja, ali bez pomisli na trovanje. On je drug, ljubavnik i potpuni mu .Skarac, sposoban da bude apsolutno veran u svakoj toj varijanti. N ik ad a ne bih htela da mu budem žena — pričala je Džejn zaneta, a oči ?u joj svetlele toplim iskrama ljubavi. — Da, ti ga zaista mnogo voliš — prekide Gloriia njon zanos i poet.sko pričanje o voljenom čoveku. — Z a ­ to ti se i čini da on može učiniti ču-

12 đo. No, d r a g i Džein on ne može ni­ šta protivu tih čudovišta koja su se okom ila na »B a la i bigbond«. — M o ra m ti ispričati sve o njemu. Ta da češ znati da nada u n j e g a .n i­ j e uzaludna i nevažna — dodade D ž fjn . Dok je jahta izlazila na pučinu L a manša Džejn j e pričala o za veri ve likih gangstera da od m ladog i sposobnocf Donalda Sikerta stvore v e li ­ k o g zločinca. Školovanje, veštine, sport, muzika i sve ono čim e se Do nald bavio, samo su oplem enili nje­ g o vu ličnost I on se okrenuo protiv zločina. U poredo je učio, dip lom irao pod tri ili više imena na raznim uni ver;^itptima razne grane nauke, bori'i se p ’'o tivu zločina i stizao da bude d r u " i prijatelj onima koje j e voleo Džejn je znala lepo da priča, a zna la j e svaki detalj obračuna tada još nepoznatog mladića sa zločincima ko ji su mu dali onaj mračni rtadimak »L u n , kralj porvoći.« P r v e zločine su sami izvršili i pripisivali ih Sikertu. K a d ih je kaznio za sva nedela, do­ šle su borbe s bandom otmičara, za tim v elik om razbojn ič kom družinom koju je v o dila n ajlu k a vija žena Lon dona S n ajviše oduševljenja Džejn je pričala o svom p r v o m susretu sa I.unom, — O ček ivala sam da će doći sta­ ri profesor i bila sam zbunjena kad se p o ja v io čovek još savršeniji od onog zamišnjenog lika koji stvaramo u danima rane mladosti — pričala j e počinjući istoriju sukoba sa gang sterima u Cikagu. Sati su prolazili i jahta se p r ib li­ žavala fr.ancus.koi obali. XXX Za to v r e m e Lun je imao pune ru­ ke posla. Z v a o je starog inspektora Diksona i zamolio ga da potpomogne ]edan mali poduhvat. — Jeste li čitali vesti o džez or­ kestrim a i grupi iz S jedinjenih Drža va? . .. Da, da! M ora se učiniti nešto da prestanu ta besmislena ubistva — g o v o rio je Lu n osluškujući šta kaže Dikson.

— Sta mogu da učinim u celoj toj stvari? — nezndovoljnim glasom pi­ tao je inspektor. — Radi se o Sju Noulen. Ona je napustila grupu .. • — Do vraga, S ikert! Zašto večno bežite od policije? Idite i to razmotri te sa inspektorom Rejnsom. U v e k po težete mene •. A niste došli da vas jedn om čestito v id im — gunđao je Dikson. B io j e to ostareli inspektor, k o ji je čitavu deceniju gonUo Donalda S i­ kerta. On je trebalo da ga pronađe i izvede pred sud i za ubistva n a jk rv o ločnijih gangstera. A l i to mu nikad nije uspelo. Prećutno su drža vn i tu­ žilac i policija prestali da optužuju Luna. A l i nikada nisu m o g li da ugu­ še želju da ga imaju u rukama i da ga dobro sagledaju i saslušaju. Eto ta želja im se nikada nije ispunila. M ožda bi Dikson u nekoliko slu čaje­ va uspeo da uhvati Luna da u među vrem en u n ije za vole o o v o g čudnog čoveka, o v o g naučnika svetskog g la ­ sa, čijii pronalasci su o b ja v lje n i u sve tu, ali koga je vid e lo samo nekoliko ljudi. Dikson je za vole o o v o g pusto lo va tako sla vnog i poznatog širom sveta, koga nikada n ije imala u ru ­ kama policija bdio k o je zem lje. B a r ne u slučaju kad je znala koga im a pred sobom. — Ne, dragi inspektore, ne možete me odbiti. Ja moram da. zaštitim umetnike- Sa njim a j e i m o ja D žejn — n astavljao j e slatkim glasom Lun. — T a dev ojk a j e divna . . . Hm, zbog n je bih ti pomogao- O čemu se radi? — popuštao j e Dikson. — Poslaću v a m Sam juela Mak^ fersona. U čin ite da ga odrede za pra tioca Sju Noulen. Im am pismo za nju i ona će pristati. Sam juel j e malo nespretan, ali neće do zvoliti da je neko u bije — objasni Lun. — Po ša lji tu strvinu. T a j mornar je n a jd iv n ije čudovištre k o je znam. Ipak mu reci da mnogo laže. Kad je prošli put dolazio, nalagao mi je vaz dan stvari. Te, kako imaš podzemne la b o ra torije ali on jie zna gd e su,

13 V kpko imaS rloset tajnih skloništa I Lond onu, ali on ne zna .srde su A ono o ron.jpnju u K a rip sk o m m o­ ru! Priča 0 zlatu na starim brodovi ma, kao da jo mulj postao z l a t o - .. — raspričao se Dikson. Lun ugrabi trenutak kad je in­ spektor morao da predahne i uzviknu: — Hvala, stari p r ija te lju ! Odla­ z im ! S ve m j b o l j e ! — Halo. L u n ! Čekajte, v r a ž ji si­ ne! H a lo ! — uzalud je v ik a o Dikson. U slušalici je škljocnulo i veza se prekinula-

N a petom spratu hotela T a t le r sedela je sklupčana na leža ju i upla.■iena Sju Noulon. Slu.*Snla >e radio okružena hrpom novina. Znala je da policija pazi na prilaz njenoj sobi. •ili n ije moj’ Ia da uguši ogromni strah. N a jt e ž e u svemu bilo je to što n i­ kako nije m ogla da sh vati zašto ne­ ko hoće nju da ubije. Ona je celog divota samo pevala. Još tamo u Kan /.as S itiju kao devojčic a. T posle u kabareim a i na sed eljka m a u crnač­ koj četvrti. K a d ju j e pronašao H e n ri O ’ K ifi, liilo jo j je devetnaest godina. P o sta ­ jala j e lepa. K u k o v i su jo j se boga’ o raširili, a gru di postale č v f s t e i izazovne. TVIladi Crnci su je obletali .svakakvim predlozim a. Ona j e ba.*s h t«la da se odlu či sa k o ji m da pođe kad je došao O ’ K i f i i je dn ostavno joj dao sto dolara i o d v e o j e u ho­ tel ka ostalim čla n ovim a svo g v e l i ­ kog ansambla. Otada j e ona p e v a ­ la, veselila se sa p r ija t e ljim a u an­ samblu, odlazila po nekom u noćne posete. ili prim ala u svo ju sobu ko ­ je g od tih divnih mladića. I to je bilo skoro sve- A ipak ho­ će da je ubiju. Suze su jo j lagano tekle. Ona tada raspakova mali g r a ­ mofo n i stavi ploču, a za tim uz nju z a g eva tužni bluz.

Njeno pevanje prekide zvonjenje telefona. Javi se portir i reče da po­ licijski narednik Smit moli da ga pri mi, jer je došao i izvesni gospodin IVIakferson, koji ima pismo od gospo^ dina O ’ K ifija. — Neka izvole k meni — odgovo­ ri Sju i požuri da promeni haljinu i urodi kosu. U skoro se pred crnu pevačiru do ­ gega široki mornar Makfer.^on. N j e ­ gova gusta kuštrava kosa odmah se svid ela Crnkinji, jer joj se činilo da jo j je bar po tome blizak Iako je imao preko četrdeset godina, bilo mu je te.ško odrediti gfKline. N j e g o v e ojr o m n e pesnice visile su uz telo kao ila ne zn?> šta bi sa njima. — Meni je naređeno da va m bu­ dem pratila c — obrati se on crnoj d evojci i .stade korak udesno da ot­ k rije narednika. — Inspektor Dikson i moj inspek­ tor Tejns mole vas da uzmete ovog čoveka za stalnog pratioca — izdeklamova narednik. — A li. to je n e m o g u ć e . . . Ja ne­ mam novaca . -. N e mogu da d o z vo ­ lim sebi takvu pratnju — promuca Sju zbunjeno. Narednik sleže ramenima, a M a k ferson joj se toplo osmehnu — Pročitajte pismo koje vam Šalje gospodin O ’ Kifi. O plaćanju nema ni govora. Lun mi je rekao da b u ­ dem uz vas — iznese on sve što je mogao u ovom trenutku. Pfvačica otvori pismo. Čitala je s vidnim uzbuđenjem; » D 'a g a SjuS u m njiče me, k le v rta ju 1 p rog on *, ali znam da ćeš m i ti v e ro v a ti. Da ti piSem od m ene tra ži o v a j Sovek koji je hteo da u hvati ubicu. T o j « Donald S ikert, b o lje poznat kao Lu n, k ra lj ponoći. On se godin am a b o ri protivu zločina. Sada je odlu čio da z a ititi tebe i ostale k o jim a zločin ci prete. Š a lje ti m orn ara M akferson a. Im a j p o veren ja u tog čoveka. H en rl O’ K ifi«.

14 — Divan je Henri! Učinjena je strašna nepravda prem a njemu — uzdahnu Sju i spusti se na stolicu — Ja odlazim — javi se narednik i prinese ruku obodu svoje kape. — H vala vam, naredniče! nu Sju.

uzvik

Makferson je još uvek stajao uza zid. — S e d n ite . . . N e znam kako za­ mišljate vašu . . . kako da kažem . . . Hoćete li morati biti stalno pored me ne? — promuca Sju ostavši sama sa Makfprsonom. — J a 'ć u vas čuvati — jednostavno Makferson.

odgovori

— Kako? — upita Sju. M akfersonove oči se raširiše. On ni sam nije znao kako- Zato poćuta zbu­ njen. — Imate li neki plan? — upita da­ lje Sju. — Imam Tu je moj kolt — odgo­ vori i tresnu ogromni revolver na sto pred devojku. — Zatim, tu su pesni­ ce. On spusti glomaznu šaku na tanku ploču stola. Daska puče i provali se, a M akferson zbunjeno pogleda u svo ju čvornovatu pesnicu. S ju se gro­ hotom nasmeja. Kontakt je bio uspostavljen. M ak ­ ferson ,ie ^auzco ne samo mesto po­ red Sju, nego i dobar deo njenog srca. Pred veče joj je već pričao o svo­ jim lutanjim a sa Lunom. N i ona ni on nisu primetili da leže jedno uz drugo i on m iluje njene bogate obli­ ne. Tek kad su, zaneti pričom i m i­ lovanjem, osetili da ih sputava odeća, bilo im je jasno da se divno slažu. U ponoć su jedno o drugom znali sve što se u lju bavi može saznati. A kad su ujutru ustali, S ju je odmah pristala da sa Makfersonom otputu­ je u Pariz i da se priključi ansamblu. Zajedno su pakovali devoičinp sit­ nice-

— Otkud m f samo ove čokoladne bombone?! — iznenadi se Sju i raz­ vi prvu, spremna da se osladi. — K o ti ih je kupio? — čineći se lju bo m o rn im upita Sam. — N e znam •.. S tvarno ne znam otkun mi ove. O v o su još am eričke ... Ne, ne sećam se otkuda mi — o dgo ­ v o ri ona i opet o tv ori usta. M a k fe rso n skoči i ote joj bonbonu, a zatim zgrab i kutiju i pođe k tele­ fonu. D v a sata kasnije policijski in spek­ tor R ejn s j a v i da su bom bone bile napunjene jedn im strašnim otrovom. Saznavši za to Sju pade na grudi svog n o v o g čuvara. Dugo ga j e oba­ sipala polju pcim a zahvalnosti, ali u je d n o m trenutku zaboravi, kako je počelo to va tren o lju b lje n e . . . T e k u četrnaest časova oni prim etiše da n i­ su o tp u to va li u Francusku i da su smrtno gladni. Jum uše da se naslade dobrim ruč­ kom, a onda će odlučiti kad da odputuju. — Postoje i avioni. Tako ćemo u štedeti za sebe čitav jedan dan. — T i si najpam etniji čovek na svetu — zaključi Sju— Td m i je bilo siuđeno. K ad sam se rodio, proročica je mojoj majci re­ kla da ću biti razbojnik Hi ministar. Ja sam bio dovoljno pametan da ne postanem ni jedno od toga — objas­ ni M akferson i povede devojku. Znao je jedan restoran u kome je dvojici kelnera i samom vlasniku raz bio njuške. Zato je bio siguran da neće pokazati nezadovoljstvo što je doveo crnu devojku. Poslužiće ih kao da je u društvu prve engleske prin­ ceze. VI U p o lid ji su kružile anegdote o inspektoru F em an u Buržeu, u koji­ ma su se prepričavali njegovi »po d­ vizi« *na Pigalu. Biti samo policijski inspektor u Parizu već je dovoljno da taj čovek bude meta mnogih za­ jedljivih napada, bodljikavih šala, a negdota i humoreski. On je bio poliCiiski inSDektor čiii r>r>coo io

15 žiro Pigal. da zna sve prim adone kabaroa, barova, kura koje nose- 7.vučna imena- pozorišta i konačno svih onih jazbina u tom vi'selom delu gra da N eko je rekao da Pi.r;al danju l i ­ či na deo grada u kom e hara kuga i čije kuće su sve zboR toga zatvoreno, a noću izgleda da je tu sla vlje ne­ ka k v o g sveopSteg praznika. Fernan Burze je imao dosta b ri­ ga, ali i dosta prijatnih susreta i uživanja. N ij e se uzalud g o v o rilo da on progoni jednu trerir.u žena na Pigalu, druga trećina proijoni njega, a one ostale pričaju o svemu tome i ogovaraju. O g o v a ra n je i zbrka na P ig a lu nisu nikada pop rim ili tako va tren i žučan ton kao tih dana kad je m adam Odet Espin o tv orila mjuzik-hol »V e s e li P a r iz « . N e k a d a isterana iz popularnog » T a b a r e n a « u U lici V iktor-Mase, ona se za k lela da će mu jedn oga dana »stav iti nogu pod g r lo «. Pro.šle su tri d ecenije i vitka igračica Odet prož ivela je sve one mučne i vesele događaje, sve one p a ­ tnje i poniženja i sva ona •obožavanja i h va le što ih može d o živeti žena n je­ g o v e vrste. Bila je d e v o jk a sa ploč­ nika, pa »d ob ro nam eštena« lepotica, zatim kurtizana jed n o g diplom ate i tako sve dalje •.. Jedn og dana g o d i­ ne su joj izrek le presudu, ali sreća se sm ilovala. Bogati lju bavn ik, koji n ije imao nikoga i knji je i sam k lo ­ nuo umoran od u živanja i godina, oženio se sla vnom Odet Val i dao joj s vo je cenjeno p rezim e Espin. — S m rt mi ga j e ugrabila tako b r­ zo da nisam stigla nižta da mu zam e rim — žalila se Odeta. Nasledivši bogatstvo, ona je jurnula da »stavi nogu pod g r lo « » T a barenu«. K u p ila je kuću preko puta i p r e p ra v ila je za potrebe najlepšeg mju zik-hola. A za p r v i nastup, dok njena trupa u vežb a va program, anga žo va la j e goste sa druge obale okeana. » V e s e li P n riz «. kako je naz­ va n novi m ju zik-hol, očekivao je Balaj bigbend.

P a riz je grad u kome se sve zna i koji je sav izložen pogledim a r-vota Možda stanovnik Pariz a i voli to­ liko grad što u njemu živi punim ži­ votom ; sve zna i čuje, sve što se do­ gađa u ogromnom gradu treba da dobije ocenu. stav svakog stanovni­ ka. Parižani su se zgrozili nad brutalno.šću zločina i pretriji protivu Balaj bigbenda Zato su odlučili da ču­ ju i vide tu veliku trupu belih i c r­ nih, čak i oni koji nisu podnosili džez. U isto vr e m e inspektor Fernan Burže dobio je nalog da nastavi is­ tragu oko ansambla, a ujedno da sta­ vi pod sistem zaštite one kojim a su zločinci otvoreno pretili. — Gospođo Espin, pomozite mi u ovom te.škom poslu — g o v o rio je ins pektor Burže klanjaju ći se vlasnici » V e s e lo g P a riz a «, koja je već bila obaveStena o n je g o v o m zadatku. — Svakako, inspektore, svakako! — prihvatila je Odet. — K a žite sa­ mo šta mogu da učinim za vas — Omogućite mi da svuda stignem bez sm etnji i da upoznam goste i sve one koji se kreću u blizini — T o nije lak posao. Im a te li ide­ ju? — Jo.š ne, a l i . . . — Ja je im a m ! — osmehnu se do ­ stojanstveno Odet. — V i ste od o v o g trenutka moj lični sekretar sa ovla šćenjem da sve vidite i sve znate. — O dlično! S ja jn o ! V i ste g e n ija l­ ni. gospođo! — odu.ševljavao se B u r­ že. — Inspektore, žene u Parizu su uvek imale duha • . . Možda je zato Pa riz grad za kojim tuguju m ilio n i onih koji su bili ovde, a nisu m o g li da ostanu — dodade Odeta i pritis­ nu zvono. Jedan visoki lepotan širokih ra m e­ na, ali priglupog izgleda stiže lj u lj a ­ jući se u hodu. — Zil, ovo je gospodin Burže. U poznajte se — zapovedi gospođa Es­ pin. Ka d se muškarci rukova.^e i osmot riše jedan drugog, ona nastavi:

18 — 2il, ;’ o ba j e do Glori.jinc. U o vom trenu'ku m oram va m otkriti jednu ličnu tajnu — uzbuđenim glasom re če Lajon.

29 — P o v o r it e se meni, gospodine, kao da sam vani p r ijatelj godin ama .Ja ću vas shvatiti — o hrab ri ga Bur;';e. - Ja v o lim G lo riju — sudbonos­ nim gla som rečo Lajon. —- V o lim je od p r v o g dana. Dao bih hiljadu živo ta. kad bih ih imao. samo za dan nje ne ljubavi. — N e čudim va m se. Ona je divna žena. Sasvim j e prirodno da j e v o l i ­ te. V i ste j e štititi, pazili i u veliča va li njen uspeh. V i im ate pravo na tu lju b a v — Rledajući u tavanicu g o ­ v o rio j e Burže. — V id i m da m e shvatate, dragi in spcktore. A l i ja jo j nisam otkrio svo ju liu b a v .. • » Č u d n o . . . A sv: u ansamblu zna­ ju da j e zaljublii'n a do uSiju«, po ­ misli insoektor i s^lasno reče: — T r e b a biti smoliji. Ona v a m du;fu;o ljubav. — Baš zato sam se UAlezao. Nisam htnliiam mn.li mikrol',>n u njenoj so­ bi T a k o č.uVm svo što dt>"ađt\. M .-ž^nn) k(.'i'i.'ititi t.i j uređaj da j e zaS ■'.tirrio — za\T.ši L:ijon. — OdUi'-nio. pođimo — složi k