ASERTIVNOST [Compatibility Mode]

ASERTIVNOST

•

•

To znači znači da otvoreno izražavamo izražavamo svoje ideje, misli i osećanja, bez nepotrebne anksioznosti, ali ne i na e u rug . Asertivno komuniciranje je ono kojim jasno izražavamo svoje potrebe i pri tome poštujemo druge.

•

•

•

Asertivnost Asertivnost je slož složena veština veština ili ili ponašanje ponašanje koje koje ima  jednu od ključnih uloga u dugoročnom održavanju kvalitetnih međuljudskih odnosa, kao i u smanjivanju stresa. U životu smo često suočeni sa situacijama u kojima . Na primer, kada koleginica učestalo zahteva da obavite neki posao umesto nje ili se od vas očekuje da obavljate istu količinu posla sa smanjenim brojem osoblja.

•

•

Suočeni s takvim situacijama, u suštini možemo reagovati na tri načina: Neasertivno,

•

•

•

Asertivno Način na koji ćemo se ponašati, često ima veliki uticaj na konačni ishod.

AGRESIJA •

•

•

Agresivnim ponašanjem dajemo drugima do znanja da mislimo i osećamo, ali na način kojim ne poštujemo prava, osećanja i mišljenja drugih ljudi . Neki su ljudi skloni agresiji, jer ona ima i svoje pozitivne posledice, često daje i osećaj moći, kontrole i važnosti, mogućnost da se ispraznimo i smirimo na štetu drugih. Agresijom možemo postići ono što želimo, ali kod sagovornika izazivamo osećaj manje vrednosti i poniženja.

•

•

Stoga ta osoba ima potrebu ili uzvratiti nam na isti način, agresijom, ili nas izbegavaju i žele prekinuti , nama Dakle, kratkoročno agresivnost može imati učinak, ali dugoročno gledano znatno narušava međuljudske odnose

IRACIONALNA UVERENJA KOJA PODRŽAVAJU AGRESIVNU ULOGU I Imam pravo da (dobijem šta želim tako što ću da) budem besan II Ako nisam agresivna ništa se neće desiti, ništa se neće pokrenuti, ništa neću dobiti (fini ljudi dobijaju najmanje) III Iskrenost je najbolja politika

NEASERTIVNOST/ PASIVNOST •

•

Neasertivnost je pasivni način suočavanja sa situacijom

Osoba se ne bori za nešto na šta ima pravo, ne izriče svoje mišljenje i osećaje , do nesigurnosti, bespomoćnosti, usamljenosti i niskog samopoštovanja

•

Neasertivne, odosno pasivne osobe, često imaju problema ne samo sa izražavanjem negativnih, već i pozitivnih misli i osećanja (zadovoljstva, nade, ljubavi...), što bitno umanjuje kvalitet njihovog života

•

Postoji mnoštvo razloga zašto se ljudi ponašaju neasertivno (neki od njih su):  – 

 – 

 – 

 – 

 – 

nepoznavanje profesionalnih i ličnih prava, strah da ne razočaramo ili razljutimo druge ljude, , strah da ne povredimo druge, nepoznavanje veštine asertivnosti

Iracionalna uverenja koja podržavaju pasivnu ulogu I Asertivnost znači tražiti da uvek bude po tvome. II Biti asertivan znači biti sebičan. III Pasivnost je način da te ljudi vole. IV Ja sam vredan sve dok radim nešto za nekog drugog. V Jedini način da te ljudi prihvate i cene je davati i davati.

VI Nekulturno je ne slagati se sa ljudima. VII Ako se ljudi ne slažu sa mnom, znači da nisam u pravu. VIII Moram raditi sve što se od mene traži. IX Ljudi ne mogu da izdrže moju asertivnost. X Ako krenem da govorim, nikad neću stati (koliko mi se nakupilo). XI Važno je biti fin. XII Moje mišljenje nije važno.

IRACIONALNA UVERENJA KOJA PODRŽAVAJU PASIVNU I AGRESIVNU ULOGU I Ljudi bi trebalo da budu obzirni (i da znaju šta želim i bez moje asertivnosti) II Plašim se da pokušam da budem asertivna i ne uspem

•

•

•

Neasertivnost često koristimo kada želimo da se odnos nastavi, ali strahujemo šta bi se dogodilo kada bi rekli šta stvarno mislimo i osećamo. Kratkoročno time ponekad i možemo održati neki . No, dugoročno neizražavanje i potiskivanje mišljenja i emocija oko onoga što nam je važno, vodi u agresiju, depresiju, stres i/ili psihosomatske probleme

ASERTIVNOST •

•

Asertivno (lat. Assertus – potvrđen, dokazan) ponašanje, za razliku od neasertivnog i agresivnog jedino dugoročno osigurava kvalitet međuljudskih odnosa. Ogleda se u borbi za vlastita prava, jasnom i iskrenom izražavanju mišljenja i emocija, odbijanju nerazumnih zahteva, bez osećaja straha i krivice, na način kojim ne ugrožavamo prava drugih ljudi 

•

Asertivno ponašanje uključuje sledeće sposobnosti:  – 

 – 

 – 

 – 

•

•

•

reći ’ne’, odnosno odbiti nerazuman zahtev, tražiti usluge i postavljati zahteve, izražavati pozitivne i negativne emocije, započinjati, održavati i završavati konverzaciju.

Pozitivne posledice takvog ponašanja su višestruke. Povećava se verovatnoća da u nekoj situaciji postignemo željeni cilj, a da to ne naiđe na odbijanje kod sagovornika. Drugi nas počinju više uvažavati, a to jača naše samopoštovanja, osećaj nezavisnosti i sposobnost donošenja odluka.

KOJE SU PREDNOSTI ASERTIVNOG KOMUNICIRANJA? •

•

•

Bolje se razumemo, jer govorimo jasno i pitamo ono  što nas interesuje Povećavamo šanse da dobijemo ono što želimo Proređujemo konflikte, jer ne tražimo agresivno i odolevamo kad neko drugi reaguje agresivno

•

•

•

Rešavamo probleme, lakše donosimo odluke Bolje se osećamo, jer poštujemo sebe i ne dovodimo u pitanje svoje samopoštovanje Omogućavamo drugima da se bolje osećaju, jer im se obraćamo sa poštovanjem

KAKO PREPOZNAJEMO ASERTIVNU OSOBU? •

•

•

•

•

•

•

Deluje sigurno i pribrano Održava kontakt očima Koristi koncizan i jasan govor Govori prirodno, bez sarkazma Ne izvinjava se bespotrebno Preuzima inicijativu i upravlja situacijom Šalje istu poruku verbalno i neverbalno

ASERTIVNOST JE STVAR IZBORA •

•

•

•

Biti asertivan ne znači sukobljavati se sve vreme sa svima i u svemu Biti asertivan ne znači uvek govoriti o svojim željama i potrebama (nekad je to nekorisno, štetno, opasno ili prosto zamorno) Mi biramo sa kim, u kojim prilikama, gde i kad u vezi sa čim ćemo biti asertivni Ponekad biti asertivan znači ćutati i skupljati informacije

ASERTIVNOST SE UČI •

•

•

•

Vežbanje se počinje sa malim koracima i u grupama podrške Vežbanje podrazumeva sticanje verbalnih strategija, vežbanje neverbalnih postupaka i njihovo usaglašavanje Najvažniji element učenja je sticanje novih uverenja o sebi i svojim pravima Ceo život smo učili kako da ne budemo asertivni, zato budimo strpljivi dok učimo kako da to ponovo postanemo. To može biti veoma dug proces.

USVAJANJE ASERTIVNOSTI •

•

•

•

Asertivnost je naučeno ponašanje, a ne crta ličnosti. Već i mala deca pokušavaju reći ’ne’ ali se takav način ponašanja retko ohrabruje i potkrepljuje. Glavne vaspitne institucije, porodica, crkva i škola, češće pokazuju tendenciju podsticanja neasertivnog ponašanja, dok se asertivnost često pogrešno označava kao agresivnost, pa se zato veže uz osećaj krivice. Zbog toga većina ljudi treba ponovo otkriti asertivnost i naučiti je.

•

•

•

Međutim, učenje asertivnosti ima i neke specifičnosti. Promena iz asertivnog u neasertivno ponašanje može izazvati negativne reakcije nekih osoba iz naše okoline, naročito ako ta promena zahteva neku . Na primer, ako tražimo od članova porodice ili saradnika na poslu da nam unapred najavi neke planove, umesto da nas samo izvesti o njima, oni mogu reagovati čuđenjem ili ljutnjom.

NEKE OD MOGUĆIH NEPOVOLJNIH REAKCIJA NA PROMENU PONAŠANJA U SMERU ASERTIVNOSTI •

Ogovaranje – osoba se žali i gunđa u našem prisustvu

ili ’iza naših leđa’: ’Neko misli da je jako bitan’. Najbolje  je ignorisanje takvih ispada. •

 Agresija – verbalno ili čak fizičko izražavanje

nepr a e s va. a no e os a pr svom m en u, a se ne izvinjavati i povući:’ Žao mi je što si uzrujana, ali  molim te da uvažiš moj zahtev’.

•

Durenje – druga osoba izgleda povređeno,

samosažaljeva se, opravdava se lošim zdravljem ili čak plače. Opet se ne smemo povući, najviše što možemo žaliti što je osoba uzrujana.

•

Psihosomatske reakcije – druga osoba se može žaliti da

 je zbog nas dobila glavobolju, da će se onesvestiti, ... Nemojte se povući, budite i dalje dosledni. •

Osveta – neki pojedinci reaguju na asertivno ponašanje

podcenjivački, pokušavajući da umanje vaš argument ili poziciju. Važno je odmah ugušiti takve reakcije, ističući  što to ta osoba radi. •

Poricanje – druga osoba može poricati šta je rekla ili

napravila. Prikladno je dati izvinjenje za moguću našu grešku, ali takodje je vrlo važno da potvrdite svoj stav.

•

Preterano osetljivo i neprikladno ponašanje – druga osoba

može biti toliko slaba i osetljiva da bi asertivni odgovor samo prouzrokovao dalje teškoće. Stoga nije prikladno pogoršavati stanje osobe koja je već loše ili u nevolji. •

 Ako se pokaže da ste pogrešili ili previše asertivni  – dajte

izvinjenje, ali ne preterujte u tome.

•

•

Malo je ljudi koji su asertivni sve vreme i u svim situacijama. no proc n u u o o mu ro – npr. o zno n m nekog svog stava pred šefom rizikujete,npr. dobijanje otkaza, dobro razmislite jeste li se spremni nositi se sa takvim posledicama asertivnosti Važno je biti siguran da se znamo izboriti za sebe, a tada možemo birati o čemu, s kim, kada i gde je primereno tako komunicirati

Asertivni pacijent •

•

•

•

•

Zahteva udobnost Obavešten je Traži ono što želi kad želi eli da ga čujemo i da učestvuje u rešavanju problema Ne želi da zavisi od eksperta (želi da učestvuje u svom lečenju)

JA – PORUKE •

•

•

Osnovno obeležje verbalnog dela komunikacije u kojoj asertivno iznosimo svoje mišljenje i emocije su  ja – poruke. ovu se a o, er n ma sagovorn c ma a emo asnu informaciju o tome kako doživljamo neku situaciju i opisujemo je sa vlastitog stanovišta. Time izbegavamo osuđivanje, kritikovanje, okrivljivanje i napadanje sagovornika.

•

•

•

Ja – porukama dajemo mogućnost sagovorniku da, kada čuje šta mislimo i osećamo, promeni neko svoje ponašanje, ali ga na tu promenu ne prisiljavamo, niti je naređujemo. Kada umesto ja –poruka, npr.: ’Ne slažem se s Vama.’  koristimo ti – poruke, npr: ’Niste u pravu!’ to zvuči kao preterana generalizacija i osuda: ’ti uvek..,. ti nikad...’. Tada sagovornici imaju potrebu da se brane ili pak da uzvrate agresijom, a time se bitno smanjuje mogućnost konstruktivnog rešenja neke situacije.

•

•

Kako bi smo izbegli odgovornost za vlastita mišljenja i emocije, često se skrivamo i iza mi –   poruka, npr.:’Svi bismo voleli da budeš malo  pažljiviji’, a da nismo ni proverili je li to zajednički stav svih osoba u čije ime to govorimo. Izjave Izjave u mi – obliku treba treba koristiti koristiti samo kad stvarno stvarno iznosimo stav ili predlog neke grupe: ’Verovatno ’Verovatno bismo se svi trebali malo detaljnije pozabaviti tim  problemom...’.

•

Ja-poruke sastoje se iz sledećih delova:

1. Opis Opis situ situac acij ije e s naš našeg eg gled glediš ištta (sub (subje jekt ktiv ivno nosst naše našegg mišl mišlje jenj nja) a):: •

•

‘’ , neće uroditi plodom...’. Ovde je potrebno konkretno opisati i izraziti ono šta radimo, vidimo, čujemo ili na neki drugi način doživljavamo.

2. Emocionalni odgovor (autentičnost našeg osećanja): osećanja) : ‘’... ljuta sam i uznemirena ...’’ •

Preporučuje se koristiti jednostavne izraze izraze za opis emocionalnih stanja (tužna sam, oduševljena, ljuta..), a ne one koje zvuče okrivljujuće (osećam se odbačeno, prevareno...).

3. Objašnjenje naših emocija: •

•

•

‘’Ja zaista želim da se izvinim ispred naše grupe zbog kašnjenja radova’’. Važno je objasniti koje nas pretpostavke, želje, potrebe dovode do spomenutih emocija. Pri tome se treba kloniti preteranog zaključivanja o motivima nečijeg ponašanja: ’... jer znam da mi to namerno radiš ’.

4. Šta očekujemo od sagovornika: •

•

“Ja mislim da imamo neki problem u komunikaciji. Želiš li da razgov azgovar aramo amo o tome?” tome?” Moje mišljenje mišljenje je da...Ja smatram...’’

Naša očekivanja potrebno je izraziti u terminima radnji i to u pozitivnom obliku: ’Molim ’ Molim Vas  pričekajte u čekaonici’, čekaonici’, a ne ’Nemojte ’Nemojte mi stajati u ordinaciji’.

5. Opis očekivanih posledica od onoga što tražimo: •

•

•

‘’... A ‘’... A kad stigneš nećemo gubiti vreme na objašnjavanja, već ću ti pre moći predati smenu’’  Kad izražavamo očekivane posledice, poželjno je istaći i neku pozitivnu posledicu za sagovornika, jer ga to može motivisati za izvođenje neke radnje. Kako bismo ja-porukom postigli željeni cilj, osim o tome šta govorimo, izrazito je važno voditi računa i o tome kako to izgovaramo.

•

•

•

Tih, oklevajući i pasivni nastup rezultiraće utiskom neasertivnosti; preterano dominantan, hladan i neprijateljski nastup ostaviće utisak agresivnosti. Samo usklađenost verbalnog i neverbalnog dela asertivne poruke poruke osigurav osiguravaa da ona bude bude prenesena prenesena

Direktno, tačno i jasno izraža izražavanje vanje ja-porukom skraćuje razjašnjavanje svakodnevnih svakodnevnih nesporazuma zbog nedovoljno jasne komunikacije, a takvih je situacija u odnosu zdra zdravstv vstveni eni radnik radnik – pacijent i zdravs dravstveni tveni radnik radnik – zdravstv dravstveni eni radnik radnik mnogo

•

•

Koleginici iz ranijeg primera bilo bi lakše i brže reći ’Počni već jednom dolaziti na vreme!’  No, ako osvestimo kako se sami osećamo, kada neko tako razgovara sa nama, biće nam jasno kako je na posao veća ako se služimo opisanom tehnikom, a i negativnih emocija u odnosu biće manje.

VRSTE ASERTIVNIH IZJAVA •

•

Asertivna poruka može biti vrlo kratka, ali i duža i složenija. Koliko će složena biti asertivna poruka, zavisi od: •

•

•

značaja situacije, sagovornika i poruke koju prenosimo.

•

•

•

1. Bazične asertacije – jednostavna izražavanja ideja, mišljenja i uverenja : “Želim da... “, Želim da ne...”Da li bi...?”, “Volela bih da...””Ja ne mislim tako. Ja mislim...” “Moje mišljenje je podeljeno. Zbog toga i toga slažem se sa tim, ali me uznemirava u vezi toga to i to..” Osnovna (bazična) asertivna izjava – jednostavno, direktno iznošenje svojih mišljenja, ideja, uverenja. Ovakve se izjave preporučuju kada želimo reći ’ne’.

•

Koriste se kad:  – 

 – 

 – 

 – 

Želimo da dobijemo još vremena da se odlučimo “ Odgovoriću ti sutra, kada još malo razmislim”. Nas prekidaju “Izvinite me, ali skoro sam gotova. Želela bih da završim misao.” Želimo da vratimo robu koja ne valja “Nisam zadovoljna ovim proizvodom i molim vas da mi vratite novac.” Želimo da kažemo ne “Ne mogu ti pozajmiti novac.”

•

•

•

2. Empatična asertacija podrazumeva bazičnu asertaciju sa dodatkom izražavanja svojih osećanja povodom toga. Drugoj osobi želimo da poručimo kako se mi osećamo, ili svoju saosećajnost i razumevanje. Važno je da nakon poruke svoje empatije (uvažavanja osećanja druge osobe) kažemo šta želimo, tj. da ne zaboravimo bazičnu asertivnu poruku.

•

•

•

Ovaj tip asertacije je veoma pogodan kada želimo da izrazimo nešto što prati neko intenzivno ili neprijatno osećanje koje može da nas omete u tome da kažemo šta mislimo, želimo ili osećamo. Na primer: “Nije mi prijatno što ću vam ovo reći i  , izuzetno nemirno i smeta drugoj bolesnoj deci ”. Ili, “ Zaista ne volim kada dodjem u ovakvu situaciju, ali hoću da vam saopštim da sam se predomislila i ne želim dalje da obavljam ovaj posao”.

•

Koristi se npr.  – 

 – 

 – 

•

kada nas neko ometa svojim ponašanjem "Vi možda to ne primećujete, ali Vaš razgovor mi smeta da se koncentrišem, govorite tiše“ čekamo nekoga ko nam ne daje tačno vreme dolaska " Ja razumem da ti e teško da reciziraš vreme ali bih volela da mi kažeš što približnije vreme dolaska“ kada nam neko nudi savet ili pomoć koju ne želimo "Verujem da mi to govoriš zato što brineš , ali sada želim sama da odlučim, makar i po cenu greške"

•

Eskalirajuće asertacije - kada jednostavne asertacije ne postižu cilj ili su vam prava još uvek ugrožena- tip stepenovane asertivnosti gde postepeno povećavamo svoju asertivnost do krajnje čvrstog i nepokolebljivog stava bez kompromisa:  – 

 – 

 – 

pros e, ne mogu am o govor na o p an e . “Razumem da Vas interesuje to što pitate, ali kao radnik ove ustanove, ne mogu odgovoriti na privatna pitanja.” “Rekla sam vam da kao medicinska sestra ne mogu sa Vama imati neformalan odnos. Insistiram da odustanete od postavljanja privatnih pitanja”.

•

•

•

Ugovorna opcija ovde se ostavlja mogućnost drugoj osobi da promeni ponašanje pre nego što preduzmemo krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izrečena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija potrebno  je da se iznosi mirno, kao saopštenje tj. obaveštenje o našem sledećem koraku ako se situacija ne promeni (ako-onda).

•

•

•

•

“Ako nastaviš da razgovaraš sa mnom tim tonom, prekinuću razgovor.” “Ako sledeći put budeš kasnila, otići ću nakon 5 minuta.” Važno je imati na umu sledeće: ugovor koji smo predočili ne tiče se samo druge osobe. Ukoliko se mi sami ne ponašamo u skladu sa ugovorom, naša ugovorna opcija postaje prazna pretnja i nema komunikacionu vrednost.

•

•

•

Na primer, ako protivno ugovornoj opciji nastavimo da čekamo osobu koja kasni, svojom nedoslednošću umanjujemo vrednost onog što govorimo i mogućnost daljeg pravljenja efikasnih ugovornih opcija. Jednostavno – druga osoba će prestati da nas shvata ozbiljno. Dakle, doslednost je sastavni deo ugovorne opcije

•

Konfrontativna asertivnost - koristimo je kada se na bilo koji način konfrontiramo, suočavamo, izražavamo suprotno ili drugačije mišljenje.  – 

 – 

 – 

Često je imamo u situacijama kada druga osoba radi suprotno od onoga što govori. Tada iznosimo šta je osoba rekla ili obećala, šta je uradila i šta mi želimo da je ona uradila. To se radi bez ljutnje i optuživanja. Na ovaj način iskazujemo koliko vrednujemo prethodno uspostavljene dogovore.

 – 

 – 

“Rekla si da ćeš do kraja meseca završiti taj posao, ali nisi. Želim da napravimo novi dogovor, kako se to ne bi odrazilo na mene. “ “Bio je dogovor da u sredu donesete knjižicu i uput. To niste ispoštovali. Kako sad da rešimo ovu situaciju?”

Podsetnik Podsetnik  za tipove asertacije tip

opis

cilj

primer

bazična

kratko, jasno, direktno

jasna poruka

ho ću kusur, neću žvaku

empatička

osećanje + bazična poruka

izraziti osećanje ili saosećanje

razumem,jasno mi je, ali...

eskalirajuća

u koracima do čvrstog stava

odbraniti svoje pravo

nemojte više insistirati...

ugovorna opcija

ako...onda

ako zakasniš – neću čekati

Konfrontativna

ti tako...a ja ovako

dogovor, predočavanje posledice suočiti se, suprotstaviti se,

 ja

JA mislim, osećam,želim

izraziti svoje mišljenje

JA na to gledam ovako

ne slažem se

ASERTIVNOST U ZDRAVSTVU •

•

•

U nekim zdravstvenim strukama, većinu čine žene. Stoga je potrebno naglasiti kako mnogi istraživači naglašavaju polne razlike u asertivnom ponašanju, a

Naime, asertivnost, a ponekad agresija, potkrepljuje se kod dečaka, dok se isto ponašanje kod devojčica najčešće sputava i oštro kritikuje

•

•

•

•

•

•

Nova istraživanja pokazuju kako je za uspešno profesionalno funkcionisanje upravo nužno ovladati veštinom asertivnosti. Neasertivne medicinske sestre manje su samostalne u svom poslu. Neasertivnost dovodi do negativnih psiholoških učinaka koji smanjuju kvalitet brige koju sestra pruža Zdravstvene radnike često prati još jedno stereotipno očekivanje, a to je da uvek budu na usluzi i stalno prilagođavaju svoje potrebe drugima. Asertivnost pomaže u uspostavljanju ravnoteže između zadovoljavanja vlastitih i udovoljavanja tuđim potrebama. Važno je razlikovati obaveze koje stvarno proizilaze iz prirode posla od preteranih i nerazumnih očekivanja.

•

•

•

Činjenica je i da položaj pojedinog zdravstvenog radnika, ali i profesionalni status nekog zanimanja bitno određuje korišćenje asertivnosti. Što je položaj pojedinog zdravstvenog radnika niži, to e asertivnost man e ožel na. Tako medicinske sestre češće koriste asertivnost u komunikaciji sa saradnicima istog ranga, nego u komunikaciji s članovima uprave.

Asertivnost u nezi •

•

Pomagati i negovati ljude je u značajnoj vezi sa asertivnošću. Zašto? Pre sve a ne a često odrazumeva da se aci entu saopšte zahtevi koje tretman pretpostavlja - na asertivno postavljanje zahteva veće su šanse da ćemo dobiti ispunjene zahteve, jer je asertivno iskazan zahtev jasan, ne izaziva negativne emocije i želju pacijenta da se ponaša suprotno, da eskivira, zabušava itd.

Zašto je potrebno biti asertivan u poslovima pomaganja i negovanja ljudi? •

•

Neasertivna – pasivna osoba ubrzo postaje umorna, depresivna, nesrećna sa sindromom izgaranja (burning out sindrom) Sa druge strane, neasertivna - agresivna osoba kod pacijenata izaziva strah, potištenost, bes, zatvaranje, pritužbe pacijenta na rad, slabiji odgovor pacijenta na zahteve, slabije reagovanje na tretman.

•

•

Agresivnost nije nužna, niti poželjna da bi se izazvalo željeno ponašanje pacijenta, čak ni kad su u pitanju “teški “ pacijenti. Asertivnost i ovde deluje. Pacijent više nije pasivni primalac usluga već korisnik koji očekuje dobru uslugu (sve češći su oni koji plaćaju, a u budućnosti će ih verovatno biti i više)

Asertivna prava •

•

•

I pravo: Pravo na samoevaluaciju i samoodgovornost  Imaš pravo da samostalno procenjuješ sopstveno ponašanje, misli i emocije i da preuzmeš o govornos za n ovo av an e pos e ce o e one imaju po tebe. Osnovno i najvažnije pravo koje je u osnovi samopoštovanja, nezavisnog od spoljašnjih kriterijuma, pa samim tim stabilnog i čvrstog

•

•

Odričemo ga se kada verujemo da o našim postupcima treba da odlučuju drugi ljudi, autoriteti, procedure i pravila. Posledica odricanja je da su drugi ljudi “krivi” zbog toga kako se mi osećamo ili ponašamo

•

•

•

II pravo: Pravo na nepravdanje Imaš pravo da ne daješ razloge ili izgovore kojima bi opravdao svoje ponašanje. Proističe iz prava na samoodgovornost – ako smo za svoje postupke odgovorni pred sobom, nema potrebe da se pravdamo

•

•

Odričemo ga se iz uverenja da smo odgovorni pred drugima, da ih moramo zadovoljiti, obezbediti njihovo prihvatanje, te im se zato moramo i pravdati Posledica je da se pravdamo svima i u svemu, čak i za sitnice

•

•

•

III pravo: Pravo na granice Imaš pravo da sam sudiš o tome da li si odgovoran za rešavanje problema drugih ljudi. Takođe proističe iz samoodgovornosti – ako ne posedujemo unutrašnje standarde teško uspostavljamo granice dokle smo odgovorni za rešavanje tuđih problema, a kad to nije naša briga

•

•

Odričemo ga se jer verujemo da moramo udovoljavati drugim ljudima. Posledica odricanja je da dozvoljavamo da ljudi manipulišu nama – pomažemo kada to zaista ne želimo

•

•

•

IV pravo: Pravo na predomišljanje Imaš pravo da se predomisliš. , došli do novih informacija, jer smo se u nečem promenili, razvili, sazreli.

•

•

Ipak, skloni smo da na predomišljanje gledamo kao na grešku, neodgovornost, prevrtljivost, kojom “dokazujemo” da ne treba samostalno da odlučujemo Posledica je se odlučujemo da ostanemo pri starom i kada to ne želimo, ili da se pravdamo, ako se ipak odlučimo na predomišljanje.

•

•

•

V pravo: Pravo na grešku Imaš pravo da praviš greške i budeš odgovoran za njih. Odricanje od ovog prava proizilazi uglavnom iz dva uverenja:  – 

 – 

Pogrešio sam = pogrešan sam, kriv sam, pravim probleme pa je bolje da drugi donose odluke za mene Ne smem praviti greške, jer moram biti savršen (pa ako pogrešim, moram se osećati loše i/ili bolje je da grešku ne prihvatim da bar dru i ne vide da nisam savršen

•

Posledice odricanja su:  – 

 – 

 – 

pasivnost – ako ne radim onda i ne grešim, zavisnost – neka drugi odlučuju umesto mene, agresivnost i prebacivanje krivice – ne smem priznati

•

•

•

•

•

VI pravo: Pravo na neznanje Imaš pravo da kažeš: ''Ne znam.'‘ Ne moramo imati sve odgovore i ne moramo znati posledice svih naših akcija Ovog prava se odričemo, jer verujemo da ako činimo nepromišljene stvari onda smo neodgovorni, pravimo probleme i nismo sposobni za smostalno odlučivanje Posledica odricanja je gubitak spontanosti, napetost, pravdanje i izvinjavanje.

•

•

•

VII pravo: Pravo da se ne dopadnemo Imaš pravo da te ne interesuje kako se osećaju ili će se osećati ljudi sa kojima komuniciraš. Ovo pravo je u vezi sa hipertrofiranom željom da budemo voljeni i prihvaćeni, ali od svih i u svakoj situaciji. A zaista su nam bitni u životu njih nekolicina. Zašto je onda važno da baš uvek vodimo računa o tuđim osećanjima i tuđem mišljenju?

•

•

Prava na nedopadanje se odričemo jer nam je još kao deci usađeno uverenje da nam ljudi moraju biti naklonjeni, da nam u protivnom mogu zagorčavati život i da je jedini izvor sreće u tome da budemo voljeni. Posledica je da izmišljamo gomilu “jakih” razloga kad želimo da uradimo nešto za sebe ili da ne činimo ništa za sebe

•

•

•

VIII pravo: Pravo na sopstvenu logiku Imaš pravo da budeš nelogičan pri donošenju odluka. Logično mišljenje je bitno kad obavljamo neke zadatke (na poslu u školi i sl.), ali se ne da primeniti na ljudske motive, želje, emocije, stavove. Ipak ljudi često manipulišu logikom, kako bi nas uverili da grešimo jer nešto želimo, odlučujemo i sl.

•

•

Odričemo se prava na nelogičnost jer smo stekli uverenje da postoji neko mišljenje koje je bolje od našeg mišljenja, neki spoljašnji standard za procenu našeg ponašanja. Posledica je da prihvatamo tuđe odluke i odričemo se sopstvenih želja jer nisu “logične”

•

•

•

IX pravo: Pravo na “ne razumem” Imaš pravo da kažeš: ''Ne razumem.'‘ Mi nismo čitači tuđih misli. I često upadamo u manipulaciju očekujući od sebe da unapred prepoznamo tuđe želje, mišljenje, očekivanja, da predvidimo tuđe potrebe.

•

•

Odricanje od ovog prava posledica je uverenja da život u zajednici podrazumeva (pre)osetljivost za potrebe drugih ljudi i da ne ispoljavanje ove osetljivosti znači neodgovornost ili glupost. , “prozvani” ukoliko se druga osoba oseća besnom, povređenom ili uznemireno

•

•

•

•

•

X pravo: Pravo na “baš me briga” Imaš pravo da kažeš: ''Baš me briga.'' Imamo pravo da nas je baš briga da budemo savršeni . Odricanje od ovog prava posledica je iracionalnog uverenja da se za svoju nesavršenost možemo iskupiti tako što ćemo stalno težiti da je ispravljamo i slušati svakog ko nam u tome želi pomoći Posledica odricanja od prava je da se osećamo krivima, dužnima i lošima ako nismo po tuđoj meri i ne činimo šta nam drugi govore.

•

•

•

•

•

Napomene u vezi asertivnih prava pravo = odgovornost Pravo nije “džabe”. Ono vredi i upotrebljivo je samo ukoliko smo spremni da preuzmemo odgovornost (ne i osećanje krivice) za našu odluku. Pravo je u stvari PODSETNIK na odgovornost prema sebi i drugima. moje pravo = pravo druge osobe Nismo asertivni ako naučimo da koristimo svoja prava, a zaboravimo da uvažavamo tuđa. Krupan, ali veoma važan “zalogaj” je dati ili priznati pravo druge osobe, naučiti deliti odgovornost ili pozivati (ne prozivati!) na odgovornost, umesto (rasterećujućeg) pripisivanja krivice drugome.

•

Prava sa druge strane ogledala

•

Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni.

•

Ne traži od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora.

rešavanje tuđih (I tvojih)problema. •

Pusti drugoga da se predomisli.

•

Dozvoli drugome da je pogrešiv i sam za to odgovoran.

•

•

•

•

•

Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit. Ljudi imaju pravo da ih ne interesuje kako se osećaš dok komuniciraju. Ne insistiraj da se drugi ponašaju logično ili prema tvojoj logici. Ne traži od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti čitaju misli. Dopusti drugom da sam pravi izbore, sudi o sebi i raste po svojoj meri.

Tehnike asertivne komunikacije

•

Tehnike traženja onoga što želimo/odbijanja onoga  što ne želimo

•

Tehnike socijalne konverzacije

•

Tehnike suočavanja sa kritikom

Tehnike traženja onoga što želimo/odbijanja onoga što ne želimo •

•

•

•

•

Pasivni neasertivni ljudi imaju problem kad traže nešto, jer veruju da nemaju prava da traže “Ne mogu tražiti od pacijenta da stiša radio, to bi bilo surovo” ILI mogu se plašti posledica “Šta ako se iznervira i počne da viče”. “Šta ako me ne posluša”, “Ljudi me neće voleti ako ih odbijam” Zato, oni obično ne traže ono što treba, već čekaju da se drugi sete šta im treba i/ili traže umesto njih.

•

•

Kako prepoznajemo manipulaciju? Prepoznajemo je po pitanju “zašto?” iza koga se očekuje da obrazložimo logički zašto želimo to što želimo. “Molim vas prestanite da me zovete Dušo.”  – 

•

•

Zašto?

Po davanju razloga zašto da ne zahtevamo to što želimo, ili ne odbijamo to što ne želimo.  – 

Na ženskom odeljenju je upražnjeno radno mesto. Bila bih Vam veoma zahvalna da me premestite tamo. •

Ali ovde na muškom ti je bolje društvo (manje posla; korektniji lekari isl.)

•

Po izbegavanju i prebacivanju odgovornosti na treće lice ili poricanju  – 

Primetila sam da mi zadnjeg meseca nije obračunat staž. Molim vas da ispravite grešku. .

,

može da ti pomogne.  – 

Načelnik mi je rekao da je od tebe čuo kako sam ja.. •

Nisam ja to tako rekla, pogrešno su ti preneli.

•

Po pokušajima da nam se proizvede krivica zbog toga što tražimo (nećemo) to što tražimo (nećemo).  – 

Žao mi je, ali ne mogu da te menjam za ovaj vikend. •

A ja sam tebe menjala onda kada je trebalo da putuješ...

, ismevanju kome predmet nije postupak nego ličnost, ili ličnim i direktnim uvredama Hvala što ste mi ponudili, ali nisam zainteresovana da pređem na novo radno mesto na C odeljenju.  – 

•

•

Ti si totalni imbecil.Tako nešto se ne propušta Nećeš dobro proći u životu ako propuštaš tako dobre šanse.

•

Po otvorenoj ili prikrivenoj pretnji koju nam upućuje sagovornik  – 

Hvala vam na ponudi, ali ne želim da prihvatim taj posao •

•

Po pasivnom ponašanju i odlaganju  – 

Kolega, da li biste otišli u sobu 12 da uključite pacijentu K.P. infuziju. •

•

Znate koleginice, ja mogu puno toga da učinim za Vas, da vam ulepšam radno mesto, ali i da vam otežam posao.

Evo sad ću, samo da složim ovo.

•

•

•

Jedan od najvažnijih aspekata verbalne asertivnosti  je biti istrajan i nastaviti govoriti šta želiš ponovo i ponovo, bez ljutnje, podizanja tona, iziritiranosti. Ovo je tehnika koja nas uči kako da  – 

 – 

•

Tehnika ‘’Pokvarena ploča’’

ne odustanemo lako odolimo manipulaciji

•

•

•

•

•

Kako koristimo ovu metodu? Tako što ponavljamo kao “pokvrena ploča” ono što želimo, ili ne želimo. Tekst ne mora biti svaki put od reči do reči jednak, ali je bitno da e u rečenici sadržan naš zahtev ili odbi an e tuđe zahteva. Ukoliko se tokom razgovora pojave manji podciljevi (npr. da nas ne šetaju naokolo) prebacujemo insistiranje na ove podciljeve na isti način. “Možete li pozvati Katu ovamo (nazvati je telefonom) da je pitam zašto mi nije obračunat staž u plati.”

•

Bitno je odoleti manipulaciji:  – 

 – 

 – 

ne upustiti se u pravdanje (zbog sagovornikovog nametanja krivice ili insistiranja na razlozima), jer povećavamo šanse da budemo ubeđeni “dobrim razlozima”. ne dozvoliti da nas šetaju naokolo (zbog sagovornikovog prebacivanja odgovornosti) i najvažnije je NE ODUSTATI (zbog toga što je sagovornik uspeo da nas navede da se osećamo glupo, neodgovorno ili krivo zbog toga što tražimo (odbijamo) to što tražimo (odbijamo)).

•

Do kada ponavljamo zahtev (odbijanje)?

•

Sve dok  – 

 – 

•

Ne dobijemo ono što želimo Ne pristanemo na kompromis, a što činimo tek onda kada naše samopoštovanje nije više u pitanju.

Kompromis može biti da pristanemo da sačekamo određeni period da nam se ispuni zahtev, da prihvatimo da mi činimo nešto drugi put za osobu od koje tražimo nešto, da pristanemo na modifikaciju ili deo onoga što želimo i sl.

•

•

•

Kada nije poželjno koristiti “Pokvarenu ploču”? U situacijama kada imamo posla sa policijom, sudstvom – dakle sa osobama koje mogu odlučivati o našoj sudbini. To ne znači da u takvim situacijama moramo ćutati, ali ćemo sa asertivnošću završiti kad ispričamo našu verziju onog što se desilo npr. Kada smo u situaciji da nam neko preti životom (fizički smo u njegovoj milosti). U takvim situacijama bićemo maksimalno kooperativni. Biti asertivan ne znači biti blesavo hrabar.

•

Kada (formalno) nemamo prava da tražimo to što tražimo. (Npr. u prodavnici tražimo da nam se vrate pare za robu koju smo pokvarili ili tražimo da nam se plati rad za koji nema osnova u zakonu (pravilniku) da bude plaćen).

Tehnike suočavanja sa kritikom •

•

•

Cilj ovih tehnika je da: Da se smanji naša tipična negativna emocionalna reakcija anksioznosti na kritiku Da se preseče automatska veza koja postoji između kritike i emocionalne reakcije. Ova naučena veza omogućava da budemo izmanipulisani i da automatski krenemo da se branimo.

•

•

•

Nije svaki kritički komentar manipulacija Pri suočavanju sa kritikom, važno je razdvojiti informaciju koju nam kritičar upućuje, od viška koji može biti dat verbalno, ali je još češće iskazan neverbalno (stavom, bojom i visinom glasa, grimasama). Neki (asertivni) ljudi upućuju konstruktivnu kritiku koja sadrži informaciju o grešci koja se tiče nekog našeg POSTUPKA. Ova kritika može biti važna u našem radu, jer predstavlja uputstvo kako nešto treba (ne treba) raditi.

•

Ako primamo “čistu”, asertivnu kritiku ne bi trebalo da se osećamo loše zbog nje. Loše ćemo se osećati ako (iracionalno) mislimo da:  – 

 – 

Grešiti znači biti pogrešan Ne smemo nikad pogrešiti – moramo biti savršeni

•

Manipulativna kritika je: •

Sadržana u višku značenja koji ima za cilj:

da nas navede da se osećamo loše zbog toga što smo pogrešili, a nas nave e a m s mo a ne samo a smo postup pogrešno već da smo pogrešni ona koja nema za cilj korekciju ponašanja:  jer se odnosi na ponašanje koje se ne može korigovati (radnja je prošla, šteta je nepopravljiva), ili se ne odnosi na ponašanje već na naše trajne osobine koje nije moguće popravljati.

 – 

 – 

 – 

 – 

 – 

•

Prvi zadatak u asertivnom odgovaranju na kritiku je da odredimo sa čim imamo posla  – 

Da li je kritika upućena ponašanju koje se može korigovati (konstruktivna kritika)

 – 

agresiju (nekonstruktivna kritika)  – 

 – 

Ako je konstruktivna, da li predstavlja čistu informaciju Ili je uz informaciju dodat višak koji je manipulativan (jer potiče od neasertivne osobe)

•

U zavisnosti od toga sa čime imamo posla na raspolaganju nam stoje sledeće asertivne verbalne veštine •

•

Asertivno slaganje ser vno rasp van e Spuštanje magle

•

I Asertivno slaganje •

Ovo je tehnika koja nam stoji na raspolaganju kad je kritika opravdana i smislena i tiče se nekog našeg ponašanja (a ne ličnosti). Pri tome je nemanipulativna, nema viška značenja i u funkciji je korigovanja greške i/ili učenja posla. “

•

”

istinom koja se odnosi na grešku u našem ponašanju. •

Dok prihvatamo kritiku, slažemo se da smo nešto uradili pogrešno, da je to bilo baš glupo od nas, ali ne i da smo zbog toga glupi. Važno je da pri tome znamo da pogrešiti ne znači biti pogrešan i da NE MORAMO uvek činiti ispravne stvari i biti u pravu, odnosno da nas greške ne čine manje OK.

•

•

•

•

•

•

Primer: Koleginica Vas je zamolila da joj ostavite ključeve od vaše sobe, kako bi mogla da završi posao na komjuteru. Vi ste međutim to zaboravili. “Jao, kako sam mogla da zaboravim, stvarno sam kreten. Šta ćemo sada? Hoćeš li da .. Ili naprosto: “U pravu si, pogrešila sam” “U pravu ste. I sama sam primetila da to nisam dobro uradila. “To je baš bilo glupo od mene”.

II Asertivno raspitivanje •

•

•

Ova tehnika je izuzetno korisna u situaciji kada je kritika opravdana, dobronamerna i treba da nas nečemu nauči. Takođe je odlična u stvaranju pozitivne klime u relacijama , razumevanje. Ona, međutim, može biti od koristi i u suočavanju sa zlonamernom, besmislenom kritikom kojom neko pokušava da manipuliše našim osećanjima.

•

Ciljevi tehnike su:  – 

 – 

 – 

gašenje upotrebe manipulativnih stavova kod sagovornika Prekidanje navike da se branimo ili budemo anksiozni a nam ne o a e ne o o mu se ne sv a o nas. Poboljšanje komunikacije sa osobama koja nam je bitna, ravnopravna sa nama ili u poziciji autoriteta.

•

•

Tehnika podrazumeva uporno traženje novih informacija u cilju nalaženja pravog razloga za kritiku u situaciji u kojoj smo suočeni sa manipulativnom kritikom koju koristi neasertivna osoba kako bi na zaobilazan način došla do onog što zaista želi. Ili, u slučaju kritike koju upućuje osoba od autoriteta ili koja naprosto zna o nečemu više od nas, asertivno raspitivanje ima za cilj da dođemo do što više informacija o tome šta nije u redu sa našim radom i kako se on može popraviti

•

•

•

U slučaju da koristimo ovu tehniku sa osobom za koju verujemo da manipulacijom želi da postigne neke svoje ciljeve, cilj tehnike asertivnog raspitivanja je da ili prekinemo kritiku ili otkrijemo koji su to ciljevi i pokušamo da napravimo kompromis kojim će obe strane biti zadovoljne. Primer 1. Kako da neasertivnog kritičara navedemo da se otvori.  – 

Miro, ne bi trebalo toliko da sediš i čitaš za vreme svake pauze. •

Ne razumem, šta nije u redu sa tim što čitam za vreme pauze.

 – 

Pa znaš pauze su za odmor, a ti se i dalje zamaraš čitanjem. •

 – 

Pa ako se zamaraš nećeš posle biti skoncentrisana u pos u. •

•

Ne razumem, šta je loše u vezi mog zamaranja čitanjem za vreme pauze.

Zašto misliš da čitanje može da utiče na moju koncentrisanost u poslu.

Konverzacija može da se nastavi dalje sa još par razloga od strane kritičara i par naših pitanja o tome kako čitanje može dovesti do loših posledica i da se završi odustajanjem kritičara. Time smo postigli jednu vrstu cilja (asertivni odgovor i prekidanje kritike).

•

Međutim, ukoliko nam je bitno da saznamo šta je “po sredi”, šta je to što koleginica zaista želi da kaže, ali je neasertivna pa pokušava da kroz manipulaciju ostvari svoje ciljeve, možemo nastaviti sa ispitivanjem sve dok “istina ne ispliva”.  – 

Ne razumem. ta još nije u redu sa mojim čitanjem za vreme pauze osim toga što se zamaram i dekoncentrišem? Mora biti još neki razlog zbog koga ti se ne sviđa što čitam za vreme pauze. Ima li nešto što bi ti volela da ja radim za vreme pauze?

•

•

Primer 2. Kako da od kompetentnog kritičara izvučemo što više korisnih informacija  – 

Želela bih da porazgovaram sa Vama u vezi mog seminarskog rada. Nisam dobila baš najbolju ocenu pa sam htela da vidim šta sam pogrešila. •

 – 

, pomalo štur.

,

,

Mislite na ceo rad, ili možda nekim delovima nisam posvetila pažnju. •

Uvod je u redu, ali ste u ovom centralnom delu preskočili neke važne momente

 – 

Osim toga, da li sam još nešto mogla bolje uraditi? •

 – 

Šta sam konkretno pogrešila kod zaključaka? •

 – 

Pa zaključci vam takođe nisu baš najbolji. Pa nedostaje neki pokušaj objedinjavanja onoga što ste ranije opisali

Da li još nešto nije u redu sa radom? •

Ostalo mislim da je sve u redu.

III Spuštanje magle Ova tehnika se može primeniti bez obzira o kojoj vrsti kritike  je reč, a posebno je pogodna za malignu, nekonstruktivnu i manipulativnu kritiku Ti ičan od ovor na kritiku o otovo mali nu e da se branimo ili da napadamo. U oba slučaja pokazujemo da nas kritika pogađa, da smo ranjivi i podložni manipulaciji. Tehnika “Spuštanja magle” podrazumeva da se složimo sa bilo kojom istinom koja se može pronaći u izjavi kritičara, a može se uvek pronaći.

•

•

•

Na ovaj način, kritika se najčešće zaustavlja, jer kritičar nema povod za nastavak “paljbe” U slučaju da se branimo kritičar nastavlja da nas ubeđuje da smo loši U slučaju kontranapada pružamo mu povod za njegov protivnapad i razvoj konlikta

•

•

Varijante: Ako je kritika jednostavna, bez viška značenja, jednostavno ćemo se složiti sa istinom “Koleginice, niste ostavili kutije sa lekovima u sandučić”  – 

•

•

“U pravu ste, nisam ostavila kutije u sandučić. (Učiniću to sada).”

Ukoliko postoji višak značenja koji ima za cilj da nam pokaže da smo pogrešni, jer smo pogrešili možemo se složiti sa bilo kojom mogućom istinom koju kritika sadrži. Ako lekove ne ostavljate na mesto može doći do opšte zbrke i grešaka u raspoređivanju lekova  – 

•

Verovatno ste u pravu, moglo bi doći do zabune u ras oređivan u lekova ako nisu na mestu

•

Ako se kritičar trudi, ne samo da nam kaže da smo pogrešni već i da nam nametne svoje standarde i pravila življenja, možemo se složiti u principu.  – 

“Vi znate koliko je za medicinske sestre važno da budu uredne. Neuredne sestre nemaju puno šanse da , ovoj poziciji” •

U pravu ste, urednost je zaista pozitivna osobina. Trebalo bi da poradim na svojoj urednosti (kada rešim da napredujem).

•

Cilj ove strategije je  – 

da SLUŠAMO ono što nam govori kritičar

 – 

Da ANALIZIRAMO izjavu kritičara u terminima •

•

 – 

koregibilno-nekoregibilno, manipulativno (sa viškom značenja)- nemanipulativno

Da ODGOVORIMO na način kojim ćemo kritičaru pokazati da nas kritika ne pogađa, da možemo govoriti o svojim manama i nedostacima i u isto vreme verovati da smo OK.

•

•

•

Pored vežbanja ove verbalne veštine, jako je važno da neverbalno ponašanje bude usaglašeno, odnosno da odaje asertivnost. To znači da ćemo se ispraviti, pogledati kritičara u oči i iskreno se složiti (na jedan od pominjanih načina) sa kritikom. Sarkazam bi trebalo izbegavati, jer provocira agresivnost kod sagovornika, a nama je cilj da je zaustavimo i sprečimo da eskalira.

•

•

•

Kako se složiti sa “neistinama” o nama? Ove “neistine” se često odnose na stvari u vezi kojih se istina teško može utvrditi tj. na naše karakterne crte ili spoljašnje osobine za koje ne postoji siguran standard za upoređivanje (zao, lenj, glup, ružan, odbojan, neuredan

Upravo zbog toga što ne postoji standard i zbog toga što su ove osobine stvar subjektivne procene (ono što je meni lepo dobro, pametno nije i drugom lepo, dobro, pametno), možemo se uvek složiti da smo u odnosu na nekog (Ajnštajna npr.) glupi, u odnosu na nekog (Majku Terezu npr.) zli itd.

•

Takođe, možemo kritiku prebaciti sa ličnosti na postupke  – 

•

Ili, možemo se složiti sa time da nekome (kritičaru) delujemo tako kako tvrdi  – 

•

“Nekad se stvarno ponašam glupo”

“

”.

Ako kritičar kritikuje neki postupak, konkretno ponašanje koje nismo uradili, možemo se koristiti drugim tehnikama kojima bismo otklonili nesporazum, ili, ukoliko to ne želimo (jer verujemo da nije u pitanju nesporazum već kritičareva malicioznost) možemo spuštanjem magle ponovo zaustaviti sukob i asertivno okončati situaciju.

 – 

Juče kad ste odlazili, ostavili ste uključen kompjuter da celu noć radi •

Sećam se da sam ga ugasila, ali ko zna, možda me pamćenje više ne služi tako dobro.

Asertivno upućivanje kritike •

Asertivna kritika

•

odražava naše (subjektivno) mišljenje ,

•

•

,

,

upućuje se uz uvažavanje osobe, odnosi se na ponašanje, a ne na ličnost (pr.”Mislim da si vredan radnik, ali mi smeta što ne sklanjaš  stvari za sobom.”)

•

•

•

•

•

•

implicitno ili još bolje eksplicitno sadrži i konstruktivno rešenje, tj. predlog za rešenje (pr. “Predlažem da ubuduće sporije radiš i manje toga uradiš, ali da stvari staviš na svoje mesto”) rečnik asertivne kritike ne sadrži emocionalno nabijene reči već odražava ste en naše nezadovol stva ili žel e za promenom Uvodne fraze za asertivnu kritiku koje ne treba koristiti: duboko sam razočaran i uvređen...nesrećan sam (ti me činiš nesrećnim)...ne mogu da podnesem da…ti uvek...ti stalno... ti si kriv...zbog tebe...

Šema asertivno upućene kritike: ASERTIVNI UVOD Ja mislim, osećam, želim… (Htela sam da razgovaramo o nečemu što mi je važno) PLUS NA LIČNOST (Ti si moj dobar prijatelj) MINUS NA PONA ANJE (Ali mi smeta što zaboravljaš da mi vratiš pozajmljeni novac) PREDLOG (Voleo bih da poštuješ naš dogovor) PROVERA (Šta ti misliš o tome? Šta ti kažeš na to?)

Odnos pacijent – medicinski stručnjak •

•

•

•

Odnos pomaganja Osnovna razlika između relacije pacijent-medicinski stručnjak i svih ostalih relacija koje imamo sa drugim ljudima je što ova relacija pomaganja pacijentu počiva na radu na dobrobiti pacijenta. Svrha ove relacije je da se pacijentu pomogne da ostvari i održi optimum zdravlja. Uspeh u postizanju cilja koji ova relacija ima u velikoj meri zavisi od toga da li se odvija na obostrano zadovoljstvo.

•

•

Klijenti su zadovoljni kada su njihove potrebe za negom zadovoljene i kada osećaju da se o njima brine. Zdravstveni radnici imaju osećaj uspešnosti i ispunjenosti pacijenta i kada je njihovo ponašanje kompetentno i negujuće.

•

•

•

Pacijent i zdravstveni radnik stupaju u odnos sa sopstvenim kognitivnim, afektivnim, i psihomotornim sposobnostima koje koriste u zajedničkom naporu da se poboljša pacijentovo zdravlje. Zdravstveni radnici imaju zadatak da ohrabruju ovu razmenu ide a vrednosti i veština. U uspešnoj relaciji pomaganja mora postojati potpuna i obavezna razmena između pacijenta i zdravstvenog radnika na sva tri nivoa (kognitivnom – saznajnom, emocionalnom i psihomotornom).

Karakteristike relacije pomaganja između pacijenta i zdravstvenog radnika •

•

•

•

Relacija između pacijenta i zdravstvenog radnika je specijalan odnos pomaganja koji karakteriše: Partnerstvo između pacijenta i radnika koji oboje rade na poboljšanju pacijentovog zdravlja Unošenje ličnih kognitivnih, afektivnih i psihomotornih karakteristika sa obe strane, pri čemu je svest o njima kod radnika preduslov kvalitetnijeg rada. Usmerenost obe strane ka zajedničkom cilju, razvoju i implementaciji plana kojim će se dostići postavljeni ciljevi.

•

Uklanjanje pacijentovih briga i strahova kroz stalno ohrabrivanje i rasplašivanje od strane radnika, kao i otklanjanje patnje kroz odgovarajuće postupke.

Relacija između pacijenta i zdravstvenog radnika je specijalan odnos pomaganja koji karakteriše: •

•

Psihička ili moralna podrška koju pacijenti dobijaju kroz stalnu pažnju i zainteresovanost stručnjaka. Pružanje efikasnih, uspešnih i dovoljnih načina zbrinjavanja pacijentovih zdravstvenih tegoba

•

•

Lično intonirana interakcija interakcija koja odgovara potrebama svakog pojedinačnog pacijenta Platonsko, a ne strastveno ispoljavanje brige. Čak i kad su posebno vezani za nekog pacijenta, zdravstv zdravstveni eni radnici moraju ostati objektivni, objektivni, ovo jno istancirani a mogu a o av jaj jaju svoj terapeutski posao.

Sa čime pacijenti i zdravstveni radnici ulaze u relaciju? •

Na kognitivnoma planu i radnik i pacijent ulaze u relaciju sa:  – 

 – 

 – 

 – 

 – 

usta ustalje ljenim nim načini načinima ma opaž opažanja anja i procen procenjiv jivanj anjaa situac situacija ija znanjima znanjima i uveren uverenjima jima o bolestima bolestima uopšt uopštee i o posebnoj posebnoj bolesti koju pacijent ima znanji znanjima ma i uver uverenj enjima ima o tome tome kak kako se zdr zdrav avlje lje unapređuje i održav održavaa uopšte uopšte i informacijama informacijama o tome šta konkretno treba da rade u održavanju zdravlja sposobnostima rešavanja problema spos sposob obno nosstima tima učenj učenjaa

•

Na afektivnom planu:  – 

 – 

 – 

 – 

•

Sa osećanjima u vezi svoje uloge onoga koji traži/daje pomoć Opštim stavovima prema pacijentima /zdravstvenim radnicima Stavovima prema tretmanu Stavovima i predrasudama prema konkretnoj bolesti

Na psihomotornom planu:  – 

 – 

 – 

Sa sposobnostima komuniciranja Sposobnostima da se zalažu za sopstveno zdravlje/ da pomognu u poboljšanju zdravlja Sposobnostima da uče nove metode samopomaganja oma an a aci entima

Pacijentova prava u relaciji pomaganja •

•

•

Pravo da bude temeljno ispitan u vezi svojih zdravstvenih tegoba od strane odgovornih i dobro organizovanih zdravstvenih radnika Pravo da bude informisan o svom zdravstvenom stanju i da dobije odgovore na sva pitanja koja postavi i to takve da mu  je jasno šta mu terapeut govori. Pravo da o njemu brinu zdravstveni radnici koji su dobro obavešteni o njegovoj bolesti i sposobni da ga bezbedno i efikasno neguju.

•

•

•

•

Pravo da se oseća sigurno da će se o njemu brinuti pošteno i da će terapeuti prema njemu pokazati iskreno interesovanje. Pravo na poverenje da će svaka poverljiva informacija biti sačuvana Pravo da bude informisan o bilo kom planu intervencija koje će

Pravo da prihvati ili odbija tretmane od strane terapeuta bez da se time naruši odnos pacijent – terapeut.

•

Pravo na dobijanje pomoći bez problema i trzavica.

•

Pravo na dosledno kvalitetnu negu od svih terapeuta.

Smernice za ostvarivanje kvalitetnijeg odnosa pomaganja između zdravstvenog radnika i pacijenta •

•

•

•

Spremi se mentalno, emocionalno i fizički da pomogneš pacijentu da rešava svoje zdravstvene probleme Budi taktičan i ljubazan u odnosima sa pacijentima Zalaži se za pacijentovu dobrobit, udobnost i poboljšanje zdravlja Budi čovekoljubiv u pristupu pacijentima stavljajući njegove potrebe na prvo mesto.

•

•

•

•

Budi smeo u planiranju i stvaranju kreativnih rešenja zdravstvenih problema svojih pacijenata Budi profesionalan u svojim veštinama nege neophodnim u obavljanju tvog posla. Hvali i ohrabruj pacijente u njihovim nastojanjima da se bolje brinu o sebi Budi strpljiv i pun razumevanja za klijentove reakcije u nekim situacijama

Šta se ne preporučuje? •

“Popovanje”- pridikovanje

•

Pritiskati pacijente i prisiljavati ih da se menjaju

•

•

“ ”“ ” “nekooperativan” što nas sprečava da ih vidimo kakvi zaista  jesu. Odugovlačiti sa izvršavanjem razumnih zahteva pacijenata.