Artur Koterel Recnik Svetske Mitologije

Artur Koterel

REČNIK SVETSKE MITOLOGIJE PREVEO S ENGLESKOG

PAVLE PERENČEVIĆ

1928��1998 BEOGRAD

#

U spomen

na mog oca, Pasija Kotereia, kojije na s voj posebni način znao

,.

SADRŽAJ

I LUSTRACIJE..... '"

UVOD Značenje mita

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . ........ . . . . 8 .

..

........ . . . .

.

. . . . . ........ ...........

.

......... . .

.

.............

.

. . ...

ZAPADNA AZIJA Egipat, Sumer, Vavilon, Hanan, Mala Azija , Persija, Arabija

.......................... . . . .............................................. . . ....

JUŽ NA I S REDNJA AZIJA I ndija, Cejlon , Tibet. .

.

....... . . . . . . . . ....... .............................. . . . . .

I STO ČNA AZIJA Sibir, Mongolija, Kina, Japan, jugoistočna Azija

.....

9

17 87

. .. 1 39 ..

..

EVROPA Grčka, Rim, keltske zemlje, severna i istočna Evropa . 1 87 ..

AMERI KA Severna Amerika, S rednja Amerika, Južna Amerika . . 27S .

AFRIKA Sahara, zapadna obala, istočna i j užna A frika, Madagaskar . . . . . ..

....... .........

........... ..

. .

. ............. .......... .... . .

OKEANIJA Pol inezija, Melanezija, Mi kronezija. Australija LITERATURA

.. .

....

.

....

.

.. .. .

......... ........ . .

INDEKS . . . . .... ..... . ................. . . . . ..

.

. .. .

...... . . . . ........

.

... ..... . ...

.

.

.

...

329

. 367

........... . .

413 . 422

...... . . . . . . . .

.........

.

. . ...... ..

l

I,

ILUSTRACIJE

l. Mitra ubija bika - rimska skulptura

2. Egipatski prikaz boginje Izide s kravljim rogovima i

sunčevim kolutom

3. B uda - tibetanska rezbarija 4. Krišnina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz

XVII

ve ka

5 . Amaterasu, boginja s un c a u šintoističkoj religiji, izlazi iz pećine - japanska gravira 6. R ati, "kraljica veštica" - palinezijska skulptura

7. Rađanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest raspolutio se kirom - atinska vaza iz VI veka pre n . e .

8. Afrodita zakriljena školjkama - grčka terakota i z II veka pre n . e . , pronađena u južnoj Italiji

9 . Kecalkoati - astečka maska od nefrita

10. B a kongo iz Angole, n a ilski fetiš za obuzdavanje n a tprirodnih sila

ll. M a ui - maorski drvorez iz plemenske skupštine 12. Tangaroa iz Raratonge - polinezijska rezbarija N avedene fotografije objavljujemo ljubaznošću Majkla Holforda (1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10 i 12) i agenci.ie Photo-resources (6 i ll) .

KARTE Zapadna Azija . . . . ... . . .. . . . . .. . . . . .. 16

J užna i srednja Azija ...... .... . . .. 86 Istočna Azija . . .. . . . .. . . . . . . ... . . . . . . . 138 Evropa .... . . ... . .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . 188 Amerika ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 276 Afrika . . . . . . . . . . . . . . . ... . ... . . . . . . . . . . . .. . 328 Okeanija

. ...........................

366

UVOD Značenje mda "Ja sam priroda", reče velika boginja , " majka sveta, gospodarica stihija, p raiskonsko dete vremena, vladarka duhovnih stvari, kraljica mrtvih i kraljica besmrtnika, je­ dinstvena objava svih bogova i boginja što p ostoje. Klima­ njem glave upravljam blistavim visinama nebeskim, sveži m morskim lahorima i žalobnim tišinama donjega sveta. Ma­ da se klanjaju m nogim mojim obličjima, pod bezbrojnim imenima njihovim, i mada m e umilošćuju n ajraznorodni­ jim obredima, ceo zemaljski šar poštuje zapravo mene jed­ nu." Ovako se I zida obznanila svom pokloniku Luciju Apuleju na koncu iskušenja a legorijski prikazanog u nje­ govom romanu Zlatni magarac iz I I veka. Sažalila se n a Lucija i pritekla m u u p omoć, baš kao što j e mogla da p oradi II korist' svojih vern i k a u Frigiji, Grčkoj, Etiopiji ili na Istoku. Nije pri tom bilo ni od kakvog značaja to što je samo "Egipćan i , koj i n admašuju druge narode u svim drevnim naukama . . . zovu p ravim imenom - kraljica Izida " . Velika boginja tvrdila je da je univerzal n a . I stin a o nje­ nom otkrovenju bila je za sve i svuda ista. B ez obzira n a posebne oblike koje bi t o otkrovenje moglo i mati u Pesinu ili Eleusini, njegovom primaocu bilo je omogućeno da se u neizrecivoj p risnosti s boginjom zagleda u skrivene dubine. Agoniju traženja zamenjiva l a je radost viđenja. I deja iz­ nenadnog obelodanjenja, izražena ovde učenjem jedne grčkorimske mističke religije, p redstavlja dobar opis n aj ­ važnije osobine mita. Najveće mitološke p ovesti nepo­ sredno se obraćaju nesvesnom. Oslanjaju se ria intuiciju, a snaga im leži u b lesku uvid a koji obasjava skučenost zdra­ vorazumski h objašnjenja, primoravajući um da p rizna pot­ rebu za potpunijom spoznajom. I n te nzitetom znače nj a mitovi podsećaju n a p oeziju .

10

Rečni k svetske mitologije

Artur Kolere!

Poreklo mita Pojačano zani m a nje za mitove u novije vreme dokaz je opšteg priznanja snage koju ove pesničke pripovesti imaju. J oš se, međutim, vode značaj n i sporovi oko toga u čemu zapravo leži ta s n aga. Za Platona - koji je prvi , koliko je poznato, koristio ovaj termin - mj-th% gja nije n išta drugo do kazivanje p riča o, n ajčešće, l egendarnim ličnostima. Glavni li kovi u tim p ričama n isu uvek bogovi, p ošto su Grci imali ogroman broj junaka - p oput Herakla , Jasona i Tezeja , da pomenemo samo n ajčuven ije. Možda je Herak­ la na njegovih dvanaest p oduhvata nagnalo neprijateljstvo boginje Here, ali njegovi n adljudski podvizi ipak nemaj u p rirodu božanskih dela. O n ostaje prauzor nepokornog p ojedinca. Š taviše, teorija po kojoj mitovi izviru iz rituala, p roistekla iz i deje da su oni priče o bogovima, dovodi se u pitanje čak i u zapadnoazijskoj tradiciji, glavnom izvoru navodnih dokaza za tu teoriju . Gilgameš, polubožanski kralj iz vavil on skog epa, opsednut je sopstven om smrt­ nošću. Kao i Herakle , sin je božanstva i ljudskog bića, ali u n ajvećem delu epa o n je za pesnika čovek, a n e bog. Prema drugoj teoriji o p oreklu mita, narodna knji­ ževnost i mitologija gotovo da se ne mogu razlučiti. Neki je Eskim jednom p rimetio: N aše priče govore o ljudskim " doživljajima, a ono o čem u slušamo nije uvek p rijatno. Ka­ da kazujem lege n de, ne govorim to ja, već iz mene pro­ govara mudrost n aših p redaka. " Mitovi se tu posmatraju kao n arodne priče koje su pesnici preradili, unevši u njih elemente religioznog verovanja. Bilo bi ipak čudno kada neka sveta legenda ne bi crpl a p ojedinosti iz života - gnev vavi lo nskih bogova zbog buke koju su ljudi p ravi l i u " p rizemlju" p ominje se čak i kao uzrok potopa. Mada su stan ovnici neba bili zadovoljni što ih je čovečanstvo oslo­ bodilo tereta rada, nisu mogli da trpe ljudsku graju i me­ tež. Stoga su na ljude poslali kosmičku katastrofu u vidu potopa. Mit se od n arodne priče razlikuje po takvom na­ glasku na natp ri rodnom, koji je takođe odraz zaokuplje-

11

nosti krajnjim p i ta njima ljudskog postojanja. U n arodnoj p riči, pak, n ajvažnija je fabula. Ovu antitezu i lustruju Ko­ jot, bog-podvaladžija iz mitologije severnoameričkih Indi­ j anaca, i njegov evropski rođak iz srednjovekovne n a rod­ ne književnosti , l isac Rena.u Proučavajući život stanovnika Trobrijandskog ostrvlja u Melaneziji , B ranislav Malinovski ( 1884-1942) ustvrdio je kako mit n ije p rvenstven o n i simboličke ni etiološke prirode. Mit u p rimitivnom društvu", pisao je Malinovski , " "odnosno u njegovom p rvobitnom obliku, n ije p uka priča već p roživljena stvarnost . . . p otvrđivanje prvobitne, više i mnogo važnije realn osti koja upravlja sadašnji m životom, sudbinom i delovanjem čovečanstva ... " To je bilo p riz­ n anje postoj a nj a spone između prošlosti i budućnosti koj u m i t uspostavlja u svakodnevnom životu. Time su takođe odbačeni u niverzalistički argumenti psihoanalitičara, koji su tvrdili da stvaralačke slike psihe treba pripisati seksual­ nom potiskivanj u. Teoriju Zigmunda Frojda ( 1856-1939) p re ma kojoj je Edipov kompleks p rimordijalni izvor. . . " f011s e t Oligo svega", kaže Malinovski, ne mogu d a pri­ " hvatim... kao jedinstveno ishodište kulture, organ izacije i verovanja". Karl Jung ( 1 876- 1 961), drugi kolos psihoana­ l ize, takođe se razišao s Frojdom na tom p itanju , zaklju­ čivši da pojedinac p oseduje lično i kolektivno n esvesno l ično nesvesno ispu njeno je materijalom svojstvenim kon­ kretnom pojedincu, dok kolektivno nesvesno sadrži men­ tal no n asleđe čoveč: a nstva - arhetipove, ili praslike, koji uvode u našu p rolaznu svest nepoznat psihički život iz " daleke prošlosti. Ovaj psihički život", tvrdio je Jung, jeste " umstvovanje naših davnih p redaka, način na koj i su oni sagledavali život i svet, bogove i ljude".

Problem preistorije Ako p ri hvatimo Jungovu teoriju, onda fantazije ko­ lektivnog nesvesn og potiču iz stvarni h iskustava naših dalekih p redaka, ljudi koji s u živeli p re najmanje milion

12

Artur KoLerei

godina, a p reistorijski razvoj, kao ozbiljna oblast istraži­ vanja, ima veliki značaj za istraživače mitologije. Postoji, međutim, realna opasnost od p rojektovanja ideja koje smo formirali na osnovu p oznatib mitologija na malob rojne do­ stup ne arheološke p odatke. N eke činjenice su nesporne . Boginji majci u zapadnoj Aziji i Evropi svakako j e pret­ hodilo ovaploćenje plodnosti u tzv. figuri nama Venere. Te statuete često p rikazuju žen u ogromnih grudi, bedara i stražnjice. Poruka im je jasna: n ajvažnija potreba primitiv­ nih lovačkih i sakupljačkih zajednica jeste neprestana plodnost njihovih žena. U p reistorijskom pećinskom sli­ karstvu nailazimo n a lik zveri-gospodara. Rogati duh ili vrač l ova p oj avljuje se na zidovima pećina, baš kao što njegov rogati p a n dan u ceremonijama današnjih austra­ lijskih urođenika izvodi dramske prikaze p lemenskih mito­ va o snovremen u " , davno minulom dobu kada su duhovi " predaka hodali zemljom. O no, međutim, čega nema u p re­ istorijskoj umetnosti jeste n aglasak na Ijudsko.i žrtvi, koji srećemo u ran i m zemljoradnički m društvima. Po svemu sudeći, p rimitivni l ovci nisu poistovećivali ljudsku sudbinu s vegetativnim ciklusom rasta, zrenja, truljenja, smrti i po­ n ov n og rađanja. Preistorija je bez sumnje bila stvaralačko razdoblje mita. Ali u civilizacijama prvih ratara - gradovima izraslim n a obalama N i l a i I n da i u dol i n i T igra i Eufrata - zajedno s mitologijama razvijalo se i sveštenstvo. Sumeri su sebe čak smatrali vlasništvom svojih bogova, obdelavateljima božanskih p oseda. Tu su oblikovani i zabeleženi najstariji danas poznati mitovi. ledino u živoj tradici.i i indijske mito­ l ogije možem o otkriti neposredn u vezu s tim formativnim periodom mita. Naime, možda su vedska božanstva, koja su p oštovali a rijski osvajači, potisn uta usled oživljavanja starijih verova nj a koja su p oticala iz civilizacije doline I nda.

Rečllik svetske mitologije

13

Velike tradic�ie Čitalac može uoč:iti da je u ovoj knjizi obrađeno sedam velikih tradicija svetske mitologije : zapadna Azija, j užna i srednja Azija , istočna Azija, Evropa , Amerika , Afrika i Okeanija. U okviru svake od tih oblasti postoje p osebn o istaknute mitologije i mitovi - u zapadnoj Aziji, t o su sumerska kosmologija i Ep o GiJgames"u; u Evropi, grčki mitovi i Odi nov kult; u Okeaniji, polinezijska mitologija i Mauijevi podvizi. I z istorijskih i geografskih razloga, postoji takođe određen stepen unutrašnje podudarn osti među njima, koja se često može objasniti međusob n i m uplivima. D okaz z a t o jeste i uticaj zaratustrinskog dua­ lizma na jevrejstvo, h rišćanstvo i islam. Dve su tradicije, međutim, bile naročito plodne: zapadna Azija izvršila je ogroman uticaj n a Evropu, dok s u mitovi j užne i cen­ tralne Azije prodrli u istočnu Aziju p reko h i nduizma i b udizma. U situaciji u kojoj se I n dija danas nalazi, moguće je sagledati vrednost analoške spoznaje. Kao što je H aj nrih Cimer (Heinrich Zimmer) znalački uočio: I n dijska mi­ " tologija - zahvaljujući p re b ogatstvu događaja nego bo­ gatstvu reči kojima su ti događaji opisani - služi kao me­ diju m za popularisanje ezoterične m udrosti joge i ortodok­ sne rel igije. Učinak ovih priča je n eposredan, jer one n isu proizvodi pojedin ačni h iskustava i reakcija. Nji h stvara, čuva i n a dzire religiozna zajednica svojim kolektivnim ra­ dom i mišljenjem. S n agu crpu iz neprekidne smene poko­ lenja. Prerađuju se, p reobl ikuju i dopunjuju novim znače­ njima u anonimnom stvaralačkom p rocesu. Prihvataju se kolektivno i i ntuitivno. Prvenstveno deluju na podsvest, dotičući i ntuiciju, osećajnost i maštu. Njihove p ojedinosti urezuju se u sećanje i poniru u psihu, oblikuj ući njene dublje slojeve. Nji hove n ajznačajnije epizode, kada se o njima p omnije razmišlja, u stanju su da otkriju raznovrsne nijanse značenja, shodno iskustvu i . životnim p o trebama pojed inca. "

14

Rečnik svetske mitologije

Artur KOl.erci

Suštinska razlika u shvatanju vremena između n as i Hindusa očituje se u pojmu mita koji se obnavlja. Dok je za zapadnjaka vreme li nearno a događaji predstavljaju je­ dinstven e fenomene, za Hindusa je istorija sveta prirodan proces u kojem se sve ponaVlja u periodičn i m ciklusima. Kraj tog procesa i n estanak stvorenog sveta očekuju se tek u dalekoj budućnosti, kroz neizmerno velik broj godina. Najsnažniji osećaj bezvremenosti i maju đaine, u čijem drevnom indijskom verovanju nema mesta ni stvaranju ni uništenju svemira. G rci su takođe vreme poimali ciklično, premda kod njih ta cikličnost nije imala gorostasne razme­ re kao kod Hindusa. Možda je širi n a h i nduskog uma naročito p ogodovala razvoju mitologije. I ndija se svakako visoko kotira u po­ gledu broja mitova koje je iznedri l a . Samo ep Mahabha­ rata i m a oko 1 00 000 stihova. Uvek su, međutim, potrebni p ojedinci obdare n i pesničkim u mećem, sposobni da do­ građuju mitove. Njihovom nadahn uću verovatno i dugu­ jemo n ajpotpunije izraze mitski h tema. Poput l ukavog ju­ naka M auija, koji izvlači ostrva iz dubina Tihog okeana, ti pesni ci su u "pronic1jivoj mahnitosti " bacal i sopstvene udi­ ce u kre ativne zakutke nesvesnog, gde , po Jungu, počivaju arhetipovi. Poznato je da su opoj n i m sredstvima podsti­ cane vidilačke sposobnosti i izazivana viđenja k oja su ra­ nije doživljavana bez ikakvih pomagala. Korišćenju stimu­ lansa u istoriji mitologije obično se p ribegaval o kada jed­ nostavnij i metodi više ne bi bili dovolj n i . Tako su sever­ noamerička i ndijanska p lemena p ost zamenila pej otlom. Savremenj mj[ovj

Oko istorijsk i h l ičnosti često se pletu legende. Tamo gde je ovo tkanje naročito gusto, kao u pričama o Tro­ janskom ratu, legendarni l ikovi p oprimaju arhetipske mit­ ske oblike. O disej je tako p ostao večiti l utalica, zapoved­ nik kojem je opasno služiti. Prorocima su se lako p ripisi­ vala p oznanstva s n atprirodni m .bićima. Osnivač sikizma, Nanak Č and ( 1469-1538), bio je čudesan dečak koji se

15

družio sa svetim ljudima i anđelima. Ovi potonji odveli su

ga n ajvišem biću, koje m u je p redočil o njegov zadatak n a

I'.c mlji - objavu božjeg jedinstva. U životu ovog razum n og reformatora nema, međutim , nimalo one mitske snage ko­ ju je p osedovao protivni k sv. Petra, Simon Čarobnjak. Tek jc usrdnom molitvom veliki jevanđelista uspeo d a ubedi ( ;ospoda da p rekine let hananskog volšebnika iznad rim­ skih hramova i pusti Simona da padne na zemlju i " natroje slomi n ogu ". Iskonska težnja da se važnim ličnostima p rida mitski značaj nipošto se n ije ugasil a u savremenom svetu. Zanim­ ljiv je tzv. kult ličnosti u komunističkim zemljama. R ušenje Staljinovog kipa za vreme Mađarskog ustanka 1 956. g. predstavljalo je simboličan čin . G nevni stanovnici B ud i m­ pešte p odigli su se p rotiv arhetipa tiranskog oca. Suprotan pre dzna k imala je žalost koj a .ie zavladala nakon ubistva pre dsednika Kenedija sedam godina p osle pobune u Ma­ darskoj, žalost koja je p revazil azila politički ili l ični gubi­ tak. Možda je s Kenedijem nestao k ulturni heroj jednog vrlog n ovog sveta. Masovni mediji svakako igraju veoma značaj n u ulogu u širenju legendi. Oni imaju moć da uz­ dignu i sruše. Ipak, slike koje oni stvaraju izuzetno su nestal n e - ima nečeg sintetičkog u Supermenovom liku. Publika je često najsvesn ij a p rolaznosti karijera pop zve­ zda i zabavljača upravo kada su oni na vrhuncu slave. Popu larne l ičnosti preleću elektronskim nebom kao ko­ mete. Rolan B art (Rolan B a rthes) je ukazivao n a aspekte " modern ih spektakla "koji se p odrazumevaju - bilo da se radi o a l hemijskom kvalitetu p l astike, kultu pene u deter­ džentu ili maski filmske junakinje - ali njegova a n al iza savremenih znakova p re bi se mogla n azvati izučava njem rituala nego mita. Mitska sposobnost gotovo je iščezla u industrijskim društvima. Ova k njiga predstavlja pokušaj obnove onoga što su n aši p reci tako visoko cen i l i i što, kako tvrde neki psihoanalitičari, još uvek obitava u n ašoj podsvesti. Čak i danas, kao što kaže profesor Kerenji ( Kerenyi) , ,.mitologija , poput odsečene glave Orfejeve, još peva, m rtva i izdaleka " .

ZAPADNA AZIJA Egipat Sumer Vavilon Hanan Mala Azij a Persija Arabija Drevnost Egipta ostavljala je dubok utisak n a antički svet. I a ko je u V veku p re n .e. putnik i istoričar Herodot brojao kipove visokih sveštenika u ogromnom hramu u Karnaku kako bi utvrdio starost Egipta, ondašnji p ose­ tioci te zemlje k oje je taj p odatak zanimao n isu zaista imali potrebe da p ribegavaju tom metodu. Svuda oko njih nala­ zili su se ostaci nekada moćnog carstva - džin ovsk i kipovi, hramovi, svetil išta, grobnice, p iramide i gradovi. T i n a mer­ nici osećali su se kao uljezi u religioznom i društve n o m sistemu koji je n astao u nepojamnoj prošlosti, j o š u doba naseljavanja doline Nila. Kao što Egipćani i maju p osebn u " klimu, a reka i m j e p otpuno različita od svi h drugih reka", pisao je Herodot, tako su u njih mahom i zakoni i običaji " sasvim drukčiji od zakona i običaja svih drugih n aroda. U njih žene kupuju i prodaju, a muškarci ostaju kod k uće da tkaju; p ri tom, samo Egipćani potku guraju n a dole. Mu­ ' ška rci teret n ose na glavi, a žene na leđima. Ž ene n uždu vrše u stojećem , a muškarci u sedećem položaju. To čine u kući, dok napolju jedu, tvrdeći da neprijatne stvari nisu za prikazivanje, a da p rijatne treba svi da vide. Nijedna žena ne služi nijednom b ogu ili boginji, dok muškarci služe svi m božanstvima, k a k o m uškim tako i ženski m . Sinovi n isu obavezni da izdržavaju roditelje, ali kćeri su uvek dužne da to čine. " Egipćan e vekovima niko nije uznemiravao u njihovoj rečnoj dolini p ošto su okolne pustinje predstavljale dovolj­ nu p repreku stranim zavojevačima. Nji h ova svest o bez­ bednosti koju i m je p ruža l a konfiguracija terena očituje se u razlici koju su p ravili između "crnih" i crven i h" pod­ " ručja. Egipat je bio crno područje. Druge zemlje bile su crven a p l a n i nska područj a , zbog crvene boje njihovog tla.

18

Rečnik svetske mitologije

ZapadII" Azija

Uspešnost egipatske poljoprivrede počivala je n a činjenici da je Nil svake godine p l avio dolinu i za sobom ostavljao taman mulj. "Kada reka preplavi predeo " , zabeležio je Herodot, "čitav Egipat p retvori se u more, i samo gradovi izvi ruju iznad p ovršine vode, poput ostrva u Egejskom moru. Kada se ovo desi, ljudi čamci m a putuju i kopnom, ne samo kanal i m a . . . Nigde drugde ljudi ne dobijaj u toliko mnogo od zemlje uz tako malo truda: seljaci ne moraju plugovima ili motik a m a da p reoravaju tlo; reke bujaju same od sebe, navodnj avaju p olja, a zatim se povlače; seme raznose i u tlo utapkavaju svinje; ove životinje čak muljaju i grožđe p osle berbe. " Nil je određivao način života koliko i konfiguraciju tla. Za Egipćane, svet je bio sprud koji je p o sredini presecao Nil a sa svih strana opa­ savala voda - Veliki kružni okean. T aj okean je personifi­ kovao Nun, p rvi među bogovima, izvor reka i kiše. Zemlju je n atkriljavalo nebo, koje su p odupirala četiri stuba po­ stavljena n a krajevima sveta, R azlike između Gornjeg i Donjeg Egipta - između uske doline koja se p ružala gotovo hiljadu kilometara od prvog slapa reke do drevnog Memfisa, na čijem se mestu nalazi današnji Kairo, i izukrštanih kanala delte, šeststo pedeset kilometara široke pri samom ušću Nila u Sredozemno more - n ašle su izraz u mitološkoj b orbi Ozirisa i Horusa protiv Seta, kao i u državnom ustrojstvu Egipta. Faraon je bio b og koji je ujedinj avao dve krune - Gornji i Donji Egipat. Za života bio je Horus, a kada bi umro postajao jc Ozi ris, kralj m rtvih. Mumifikovanje i kult mrtvih p replitali su se s mitovima o Horusu i Ozirisu. Zaokupljen ost Egip­ ćan a suncem takođe je bila nesvojstvena zapadnoj Aziji. Pre m a jednoj tradiciji, bog sunca Ra bio je p rv i faraon, a kao A tum bio je tvorac sveta. Govorilo se da je Atum, bilo kao samostvoreno božanstvo bilo kao Nunovo dete, izro­ nio iz praiskonskih voda u obliku b rega. Obožavanje sun­ ca dostiglo je vrhunac za kratke vladavine Amenofisa IV (1387-1366. pre n . e . ) . Po svemu sudeći, taj faraon, pozna­ tiji kao Ehnaton, odbacio je mnogobrojna božanstva koja

19

poštovali raniji vladari i posvetio se jednom bogu, Atonu, p redstavljenom kao sunčev k olut. Oziris je možda bio strano božanstvo čiji je kult nastao LI veom a dalekoj prošlosti, ali je toliko bio p rihvaćen u I �giptu da se ne samo n ije razlikovao od domaćih bogova već je prerastao u arhetipskog boga mrtvih. Stari Egipćan i , za koje j e smrt bila veoma važna strana ljudskog p ostoja­ nja, smatrali su da se Ozirisova umi ranja i vaskrsn uća ugledaju u godišnjim ciklusima izlivanja Nila i rasta i pro­ padanja biljnog sveta. Oziris je, međutim, bio vrhovni vladar u donjem svetu, koji nam se otkriva u Knjizi mrtvih. Kao car večnosti, gospodar vremenskog beskraja, sedeo je na prestolu i sudio umrlima, koje je pred njega izvodio An ubis, b og sa glavom šakala. Bez obzira na moć k oj om ga je obdarila egipatska mašta, Oziris je LI mitologiju starih Grk a i Rimljana ušao samo zahvaljujući povezanosti nje­ govog kulta s kultovima drugih bogova i boginja . Stanov­ nici R imske imperije poznavali su ga preko raskošni h mis­ terija I zide, njegove sestre i žene. Poput Serapisa, kojeg su Ptolomejevići usvojili kao državnog boga tokom svoje vladavine Egiptom (350-330. p re n.e.), Oziris je ostao je­ dan od sporednih likova u m itološkom ciklusu. U Mesopotamiji, čije su rečne doline predstavljale drugu drevnu kolevku civilizacije u zapadnoj Aziji , kralju sc nije p ripisivala božanska priroda. Sumerski monarsi primali su vladarska ovlašćenja od bogova. Tu ideju kas­ nije su p ri hvatili i vavilonski i asirski kraljevi. Kraljevski pol ožaj " dolazio je s neba " . Prema sačuvanim zapisima, monarha je birala i postavljala skupštin a bogova. U trećem milenijumu pre n.e. , u doba Sumera, gradsko božanstvo smatrano je vlasnikom grada, a hram je posedovao n ajveći deo n avodnjavane zemlje i stara o se o njenom obrađi­ vanju. Ovozemaljski vladar bio je, tako, nadzornik kojem su p overen a na upravu božanska imanja. Hram je bio kuća LI kojoj je b ožanstvo prebivalo, hranilo se , oblačilo i pri­ malo vernike. Religiozna osnova kraljevske vlasti u S ume­ rLl očitoval a se tokom n ovogodišnjih svetkovina, kada je su

20 Zap�rtna Azija

narod proslavljao sveto venčanje kralja i boginj� grada, koju je predstavlja l a jedna od sveštenica. Himne kojima je ta cere monija bivala p ropraćena neverovatno sliče p oeziji bibl ijske Pesme nadpesmama. Kralj je po svoj p rilici p red­ stavljao Dumuzija, b oga plodnosti, a svešten ica boginju l nanu. Njihovom gradu ovo sjedinjavanje osiguravalo je n apredak, moć i slogu. Tokom uspona V avilon a pod amoritskom dinastijom, čiji je n ajčuven iji p redstavnik bio veliki zakonodavac Hamurabi (1728-1686. pre n.e.), izme­ nili su se odnosi između h rama i prestola. Mada je kraljev­ ski položaj i dalje bio božanska i nstitucija, a ličn ost vlada­ ra različita od ličnosti običnih smrtnika, n aglo je p očel a da slabi pređašnja dominacija kulta hrama u životu grada. Ograničavanje m oći sveštenstva dovelo je do neprikosno­ vene zem a ljske vlasti asirskih kraljeva. Poreklo crnoglavih", kako su sami Suineri sebe n a­ " zivali, n ije tačno utvrđen o. D ošavši možda sa istoka n a sa­ mom p ragu trećeg hiljadugodišta pre n.e., naselili su ravnu p ustinjsku oblast prošaran u močvarama koj a se graničil a s Persijskim zalivom. Nji h ov n esernitski jezik bio je n ajpre zabeležen p rimitivnim p iktogramima. Koristeći gli n u kao materijal za pisanje a trščan a pera za utiskivanje klinolikih znakova, oni su iz p iktograma razvil i klinasto p ismo, kojim su kasnije beleženi i sumerski i semitski jezici. V remenom su " crnoglave " p replavi l i Semiti, koji su u talasima p risti­ zali dolinom E u frata, ali je doprinos Sumera drevnoj me­ sopotamskoj kulturi bio ogroman, n aročito u m itologiji i religiji. Ča k i n akon uspona Vavilona, i deje su se nesme­ tano prenosile, p ošto su sumerski religiozni tekstovi obič­ no bili p ropraćeni i nterlinearnim arkadskim p revodom, koji su mogli razu meti i semitski osvajači. Sumerska kosrnologija odražavala je nezavisnost ove gradske civ i l izacije od kiše. Poljoprivreda je cvetala zahva­ I.j ujući rečnoj vodi i n avodnj avanju. Verovalo se da ta slat­ ka voda stiže iz ogrom n o g podzemnog spremišta Abzua. Taj činilac p ri rodnog o kruženja uslovio je, možda, p re­ težno htonični karakter sumerske religije. U njoj su pri-

Rečnik svetske

mitologije 2 1

rodne sile zemlje važnije o d sila neba, meseca i zvezda, koje su mnogo prisutnije u semitskim verovanjima. Zemlju je p osedovao Enlil, bog grada Nipura i najmoćnije bo­ žanstvo u sumerskom panteonu. Za razl iku od egipatskog verovanja , u sumerskoj mitologiji bogovi su ljude stvorili da bi sebi mogli p ribavljati h leb nasušni . Gradovi su b i l i osnivan i božjim nalogom a p odizani oko zigurata - dži­ novskih humki od opeka sušenih na suncu - na čijim su terasama obitavala božanstva. Prema vavil onskom epu o stvaranju sveta, p oznatom kao Enuma elis: p o njegovim prvim rečima Kada n a n ebesima", razlog za pojavu " čovečanstva takođe je bilo služenje bogovima. Zauzvrat, bogovi su osiguravali svakodnevnu obnovu sveta. Kao i u Egiptu, gde je boginja Mat oličavala pravu ravnotežu svemira, p rvi n aseljenici Mesopotarnije bili su zaokupljeni uređenjem sveta. D ruga tem a daje tamniji ton mitologiji S umera i Vaviiona - tema titanske borbe zlih sila. I n a n a mora da se uhvati u koštac s bogom planina Ebeom, Gil­ gameš sa čudovištern Huvavom u kedrovoj šumi, a Mar­ duk stvara svet od tela Tijarnat, strašne zmajevice vodenog haosa. S umerski bog Enlil, poznat i pod imenom EIil, p re­ trpeo je prilično zloćudan p reobražaj u asirs�o-vavilon­ skom panteonu, pri čemu je b i l a naglašena njegova zastra­ šujuća moć upravljanja atmosferskim prilikama. On je bio .,divlji bik", uragan i vinovnik p otopa koji je trebalo da uništi čovečanstvo. Nasuprot izolovanoj civilizaciji Nila, istorijsko iskustvo stanovnika dolina Tigra i Eufrata bilo je hurno i puno mena. Invazije stranih naroda i unutrašnji sukobi isprepleli su se s neujednačenim tokom tih dveju ve likih reka, izgradivši mitološko viđenje sveta p rema ko­ jem je kosrnička borba bila jednako značajna kao i božan­ sko uređenje svemira . I p ak , i deja kosmičke b itke p rotiv zli h s i l a ili čudovišnih bića u asirsko-vavilonskim l egendama bledi u poređenju s tadašnjim persijskim verovanjem u strogo dvojstvo dobra i zla, svetlosti i tame, anđela i đavola. N a I ranskoj visoravni,

/ 22 Zapa

Inil Azija

prorok Zaratustra , i l i Zoroaster (oko 628-551. p re n.e.), odbacivao je uobi čajeno mitološko tumačenje p rema ko­ jem dobro i zlo ishode iz zajedničkog izvora bića, koje nadilazi i miri sve suprotnosti. Ovo jedinstveno pre­ ob likovanje mita uticalo je n e samo na Persijance već i n a stanovnike Mesopota rnije i Hanana. Nakon što j e Vavilon pao pod Kirovu vlast 539. pre n.e., zapadna Azija pri ­ ključena je Persijskom carstvu. Zaratustri no učenje o n agradi i kazni, o nebeskom blaženstvu i p aklenskoj patnji k oji na onom svetu sleduj u dobrim odnosno z l i m ljudima, neposredno je uticalo n a judeo-hrišćansku eshatologiju . Izgnani Jevreji u Vavilonu su pronašli srodno monoteističko verovanje u persijskoj religiji, a Isaija, jedan od njihovih proroka, javno je izjav­ ljivao da je Kir, kao oslobodi l ac Jevreja, zapravo Jahveov miropomazanik. D otadašnja p redstava o podzemnom sve­ tu, šeolu, kao senovitom p rebivalištu svih mrtvih, ustupila " je mesto sistem u "razlučivanja ovaca od jaradi . " I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom", govorio je p rorok D anilo, "probudiće se - jedni na život vječni, a drugi n a sramotu i p rijekor večn i . " U Svicima s Mrtvog mora otkriven a j e savršen a p aralela zaratustrinskoj borbi dobra i zla, k oj u oličavaju b l izanački duhovi Spenta Mainja i Angra Mainja, docnije preobraženi u Ormuzda i Ahrimana. Prem a PJiručnjku discipline, Jahve " stvori čoveka da vlada svetom, dodelivši mu dva duha da uz njih hoda do dana određenog za božju nagradu ili kaznu. To su duhovi istine i sagrešenja". Persija je b i l o i me koje su koristili Grci. Zaratustrini sledbenici bili su Arijci , a reč Iran, starijeg korena, znači p rosto "dom A rijaca". Persija nci su tako imali dosta za­ jedničkog sa arijskim osvajačima I ndije - tesne jezičke ve­ ze, kao i sličan p a nteon. Istorija ih je, međutim , dovel a u dolinu Eufrata, a učenju njihovog proroka, koji je vero­ vatno živeo u H orazmiji, bilo je suđeno da utiče n a za­ padnoazijsku m itologiju. Zaratustrinska vera danas jedva da i postoji . Poslednje razdoblje njenog usp o n a u Persiji

Rečni k svetske mitologije

23

p ada u vreme S asanidskog carstva (22 6- 652), k oje se sru­ šilo p red n aletom musli manske sile. Jedino Parsi, grupica izgnanika koji žive u okolini Bombaja, i dalje n eguju tu nekad veliku religijsku tradiciju. Pre otkrića glinenih ploča iz R as Š amre, drevnog ugaritskog grada, godine 1929, klasični autori premalo su pominjali mitologiju Hanana, zemlje smeštene između civil izacija Egip ta i Mesopotarnije, da bi se na osnovu tih izvora mogle dopuniti p ristrasne p ovesti iz Starog zaveta. Arapski seljak koji je nabasao na ugaritsku nekropolu izmenio je iz temelja naše viđenje zapadnih Semita. U ploče koje su arheolozi potom iskopali behu utisnuti znaci dotad n epoznatog klinastog pisma nekog arhaičnog ha­ nanskog jezika. Kada su protumačene, ploče su pružile sliku religije bogatog Ugari ta iz perioda oko 1 400. p re n .e. Mada ugaritske p l oče p redstavljaju važan dodatak n ašem znanju o drevnom Hananu, a ne tek puku p ozadinu bolje zabeležene jevrejske tradicije, još znamo malo p ojedinosti o mitovima ara mejskih naroda S i rije i Navatejaca, istočno od Mrtvog mora. Ime Hanan p otiče od vrste ljuskara čuvene po b oji koju proizvodi . Feničan i koji su živel i u p riobaln i m gradovima Tiru, Sidonu i Biblosu ili u njihovim kol onijama, raštr­ kanim po istočnom S redozemlju, n azivali su sebe Hanan­ cima. I me Feniča n i " potiče od Rimljana, koji su uveli " naziv Poeni da b i razlikovali koloniste u K artagini od stanovnika matice. U Hananu je bilo malo izrazitih kul­ turnih podela . Č ak je i u Izrailju, religijski n ajrazvijenijem narodu zapadne Azije, stanovništvo bilo mešovito, a Jev­ reji svakako n isu jedini izašli iz Egipta u Mojsijevo vreme. Sledbenici Isusa Navina u njegovom osvajanj u Palestine oko 1 300. p re n .e. bili su pripadnici različitih p le mena poveza.ni zajedničk i m l utanjem po S i n aju - snažan uticaj ove a rapske p ustinje očituje se u njihovoj d ruštvenoj solidarnosti. Za hananske m itove, onako kako i h prikazuju p loče iz Ras Š a mre, karakteristični su zanimanje za plodnost i tema

24

ZapIIdIIiI "'zija

nestajućeg boga plodnosti. Grci su, u krajnjoj liniji, iz ovog izvora p ozaj mili boginju ljubavi Afroditu, kiparsku verziju Astarte, i njenog miljenika Adonisa. Ali ti mitovi takođe otkrivaju blisku p aralelu s Jahveom, Bogom I zrailja, u prirodi vrhovnog hananskog božanstva Ela. Bio je to bog iznad svih drugih . V l adao je kao car n a izvoru reka", što " podseća na biblijski raj, gde voda tecijaše iz Edema " natapajući vrt, i oda nde se dijeljaše u četiri rijeke", koje su navodnjavale svet. Ravnodušan u svojoj svemoći, El je i mao n ajvišu vlast n ad ljudima i bogovima. Prema jednom zapisu, on je velik i mudar, a sede vlasi njegove govore " mu šta da čini". Jedinstveno p ostignuće Jevreja b i l o je to što su doveli do vrhunca zapadnoazijsku usmerenost ka monoteizmu. " Gospod naš B og, jedan je Gospod. " Mada se ovaj razvoj objašnjava n a različite načine, teško je razlučiti posebne stepene jevrejske samosvesti. Da li je Avraham bio jednobožac? Došao je iz grada Ura, za čijeg se b oga Sina tvrdilo da određuje sudbinu. Da li je Moj­ sijevo iskustvo bilo p resudno? U Egiptu je Mojsije možda znao za Ehnatonove napore da sprovede versku reformu. I li su m ožda proroci , suočeni s brutalnom silom Asiraca, otkri l i B ožji naum za I zrailj? Kakav god da je odgovor - a teško da s� oko ovih pita nja može očekivati saglasnost - u zaokupljenosti Jevreja pitanjem božanske svemoći i sve­ znanja bez sumnje nailazimo na p oseban način m išljenja. Pogledajmo Joninu pritužbu. D op utovavši, po Božjem n alogu, u utrobi kita u N i n ivu i hrabro dignuvši glas p rotiv zla počinjenog u tom gradu, Jona se rasrdi saznavši da je p okajnicima trebalo da bude oprošteno. Ali Jahve ovako progovori: "A meni da ne b ude žao N inevije, velikoga grada, u kom ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li l ijevo, i mnogo stoke? " Mada su Izrailj�i n a poseban nači n bili vezan i za Jahvea, stavljen o i m je n a znanje d a g a izabrani n arod ne može svojatati kao nacionalno božanstvo niti da se može n adati da će p ro­ niknuti u to kako Jahve zamahuje kosom sudbine. To je, na kraju krajeva, bio samo deo njegovog nauma za čitav ljudski rod.

Rečnik svetske mitologije

25

Jahve, čija je svetost ulivala strahopoštovanje a pra­ vičnost užasavala, bio je isključiva pojava. Njegov kult nije mogao iznedriti epske p ovesti u kojima bi se pominjali i drugi bogovi. StaVljanje kumira van zakona p redstavljalo je naročit čin odbacivanja verskih ceremonija koje su se obavljale u h ra movima drugih zapadnoazijskih religija "jer je Gospod Bog tvoj ljubomoran bog". Mada su Jevreji prihvatali elemente iz mitologije svojih suseda, sopstvene vizije izražavali su simbolima. Snažan osećaj da je B og je­ dan, osećaj nesumnjivo p ojačan tokom vekova ispunjenih lutanjem severnim granicama Arabijske p ustinje, p reživeo je i doseljenje u Hana n, gde je u to vreme već cvetal a raz­ vijena gradska civilizacija . Iz te tradicije izrasli su h rišćan­ stvo i islam, druge dve velike jednobožačke religije sveta. U Otkrivenju i apokrifn i m jevanđeljima p ostoji oči­ gledan kontin uitet s nekanonskim knjigama kasnijih jev­ rejskih a utora koji su p isali pod pseudonimima Enoh ili Baruh. Ideja p onovnog dolaska Isusa Hrista n a zeml.j u činila je Apokalipsu p rivlačnom h rišćanskim obraćenici­ ma, a ustanci p rotiv rimske vlasti u Palestin i kao da su svojim tragični m ishodima potvrđival i propast sveta. G ne­ van p reko svake mere, i mperator Hadrija n izgradio je 135. na mestu p orušenog Jerusalima rimsku koloniju Eliju Kapitolinu, u kojoj su samo nejevreji smeli da žive. I p a k, j. unaci ranih h rišćanskih l egendi jesu sveci ili njihovi lični protivnici : sv. Antonije isterao je đavola iz njegovog obi­ tavališta u p ustinji, a sv. Petar prekinuo je vazdušne akro­ bacije Simona Č a robnjaka, " oca jeretika ". Pisanje žitija bi­ lo je svojstven o srednjem veku, a pripadalo je evropskoj mitološkoj tradiciji, koja se p osle preobraćenja cara Kon­ stantina 3 1 2 . sve više h ristija nizovala. Tri stoJeća docnije, verovan.ie Jevreja i h rišćana u strašni sud izvršilo je uticaj n a Muhameda, islamskog p ro­ roka. Oko 610. tom arapskom trgovcu p očele su da se uka­ zuju vizije dok je tumarao nepristupa čn i m pobrđem se­ verno od Meke. Posetio ga je Gavrilo, " du h svetosti", i n aredio m u da objavi da "nema boga do Alaha". Legen da

26

Zapa d I la ,\zija

takođc kazuje da je Prorok jedne noći odveden na krila­ tom atu B uraku p rvo u Jerusalim, a zati m preko sedam nebesa - na kojima je sreo p atrijarhe, Adama i I susa - do Alahovog p restol a , gde su mu obznanjene božanske tajne. Mada jc Muhamed koristio zapadnoazijske tradicije, Bog ' kojeg j c p osetio bio je nesumnjivo arapski Bog, čiji su sveti spisi predstavljali neposredne i n ezamršene poruke. U tim spisima odanost sopstvenom p lemenu kao izvor podela zamenjena je pripadnošću svih pojedi naca univerzalnom načinu života. Malo je tu bilo p rostora za mit. Tokom sle­ dećih dvadeset godina Muh a me d je postao vodeći pogla­ var Arabije. Njegovim naslednicima, medutim , dat je zada­ tak da osvoje čitav svet. Ne samo da su n arodi zapadne Azije potpali pod islamsku vlast, čime beše okončan a kulturna tradicija koja j e vukla korene još o d drevnih Su­ mera, već se činilo da arapske vojske napreduju u svi m p ravcima v a n zapadnoazijskog p rostora. D ok j e Evropa mogla da p redahne posle pobede franačke konjice u bici kod Tura 732, sudar s vojskom moćnog carstva Tang na re­ ci Talas 75 1 . iščupao je srednju Aziju iz kineske sfere uti­ caja . To područje više nije bilo b udističko već je p ripojeno muslimanskom svetu. Na kraju, p otrebno je reći nekoliko reči o Maloj Aziji . Hetiti, narod i ndoevropskog porekla, naselili s u se n a visoravni sever n o od planinskog m asiva Tavora pre XVI I I veka p re n . c . Privučeni bogatim kulturama n a j ugu, njihovi kraljevi slali su vojne snage u pohode p re ko tog nepri­ stupačnog plani nskog venca, s n eujednačenim uspehom n a b ojnom polju. Godine 1 300. p re n.e. hetitska vojska u b oj n i m kol i m a , pod vodstvom kralja Muvatalija, potukla je kod Kadeša egipatsku armiju R amzesa I I . Premda je faraon tvrdio da su Egipćan i izvojevali pobedu, uspon Hetita u Siriji se nastavio. Posledica njihovog prodora n a j ug b i o j e uvoz religijski h idej a , mada je hurijska država Mitan verovatno delovala kao p osrednik u tom procesu. B ogu vremenskih prilika " ze mlje Hati " , što je bilo ime za hetitsku domovin u, pridružen a su h urijska božanstva, iz

l eČl l i k svetske mitologije

27

čega se razvio p oseb a n panteon. Srodni stanovnicim a kav­ kaskih planina, Hurijci su prihvatili mesopotamijska vero­ vanja i izvršili snažan , mada krat kovečan, uticaj na Siriju i p redele oko gornjeg toka Eufrata . Godine 1 370. p re n . e . Hetiti s u razruši l i Vašukan i , p restonicu Mitana , mada je kralj Supilulima, koji je p re dvodio ovaj uspešni pohod, i sam možda imao h urijske krvi u sebi. Mitologija Male Azije, bila ona h urijska, hetitska ili frigijska, vrte l a se oko kulta odsutnog boga plodnosti . I još jednom je upravo ta strana zapadnoazijskog verovanja snažno privukla n ajpre Grke a potom i Rim ljane. Put K ibele, lidijske m ajke bo­ ginje, iz Pesin a na zapad, p re dstavljao je potpu n trij u mf. Kibela i neoženjeni joj sin Atis osvojili su Rim n a j uriš, a mahniti poklonici njihovog " mističnog" kulta često su iza­ zivali veliku zabrinutost vlasti. Poslednji rimski i mp erator koji je poštovao Kibelu bio je Jul ije, čiji su n apori da za­ ustavi uspon hrišćanstva krajem IV veka ostali bez uspeha. Adapa Sin boga E e i sumerski kralj Eridua. Smatral i su ga p rvim čovekom i m udracem , ali n e i b esmrtnikom. Za razli ku od Adama, koji je samo dao imena životinjama i pticama, Adapa je, prema akadskom mitu, izmislio i govor. Dok je ribario Persijski m zal ivom, na njega udari jugo, ali Ada­ pina kletva beše toliko jaka da slomi krila vetru. Kada Anu naloži Adapi da zbog toga dode n a nebo, E a obuče sin a u odeću od kostreti i reče mu da ne uzima n išta od hra ne koja m u tamo bude ponudena. Pošto ga n a nebu dočeka Tamuz, Adapa obavesti tog umirućeg b oga da žali zbog njegovog o dsustva n a zemlji, što Tamuzu bi drago da čuje. Adapino iskren o prizna nje krivice takode umilostivi Anua, koji mu p onudi "hranu života" i "vodu života". Adapa sve to odbi i vrati se u Eridu. U drugoj legendi govori se o njegovom gnevu p rema Ei, jer je otkrio d a ga je otac svoji m savetom n amerno l išio besmrtnosti. Kao i pali Adam , Adapa je saznao da će ubu­ duće bolest i smrt biti sudb i n a čovečanstva.

28

Za , a e l l la Azija

Adonis I zvedena od han anske titule, reč adon znači "gospodar". Grci su prihvati li kult plodnosti vezan za Adonisa, kojeg je ubio divlji vepar, sveta životinja u Sirijaca. Njegovi n aj­ važniji h ramovi n alazili su se u B iblosu i Pafu. Po Grcima, tog b oga volek su Afrodita i Persefona, boginja podzem­ lja. U Biblosu je Astartin hram slavio svake godine smrt i vaskrsn uće Adonisovo. Njegovo p on ovno pojavljivanje na zemlji obeležavano j e cvetanjem crvene anemone. Ah ri m an Princip zla u persijskoj mitologiji. Kao Angra Mainja, "duh uništenja" koji .i e p rvi doneo smrt u svet, p redvodio je sile zl a protiv vojske Spente Mainje, svetoga duha" " koji je p omagao A huri Mazdi, m udrom gospodarll " - ko­ " načn o m pobedniku u kosmičkoj borbi. Na p očetku", go­ " vorio je Zaratustra, "o blizanačkim duhovima znalo se da je jedan dobar, a drugi zao - u m isli, reči i delu. Mudri su pravi l n o birali između njih dvojice, ali ne i budale. I kada bi se ovi duhovi sreli, stvarali bi život i smrt, tako da bi n a kraju sledbenike p revare zapadala n ajgora sudbina, dok bi pristalice istine odlazili m udrom gospodaru. " A hura Mazda isp ričao je Zaratustri kako m u je Angra Mainja p oremetio p lanove da Persiju pretvori u raj n a zem lj i . S v a stvorenja "mudrog gospodara " - kako duhov­ na bića tako i ljudi - posedovala su slobodnu volj u . Angra Mainja, b rat b lizanac ,.svetoga duha", jednostavno je uži­ vao da "po sopstvenom izboru čin i ono što je n ajgore " . Da bi osujetio Ahuru Mazdu, u zimu j e uneo mraz, u Ieto vrućinu, a ljudima doneo svakojake bolesti i druge nesreće koje moraju trpeti. Njegovih ruku del o bio je i zmaj · Aži Dahaka, koji je razrušio zemlju. Kada Ahura Mazda stvori zvezde n a nebu, Angra Mainja kao guja poskoči do ne­ " ba " i, zvezdama n asuprot, stvori planete, čiji se p ogubni uticaj tada rasu p o zem lji. Tokom čitavog stvaranja sveta rascep i neprijateljstvo behu tako duboki da je pod Sa-

R"čni k svetske mitologije

29

sanidima (226-652) n astao mit kojim je ublažen ovaj dua­ lizam. B lizanački duhovi tada su postali potomci jednog p raiskonskog bića, Zurvana Akarane, "beskrajnog vreme­ na". Pošto se Zurvan zarekao da će prvorođen ac p ostati car, a kako je Ahriman rasporio matericu" da bi iz nje " p rvi izašao i za se p risvojio tu titulu, zlikovcu je dato d a bude c a r sveta ograničeno vreme. Posle devet hiljada go­ " dina " , tvrdio je Zurvan, zavladaće Ormuzd i či niće sve p o " svom dobrom n ahođenju. " G l avno Ahri manov o oružje beše az - žudnja, Zurvanov dar. Zahvaljuj ući njegovoj snazi", naglašavao je daro­ " davac, sve što je tvoje, čak i ono što sam budeš stvorio. " biće p roždrano." Ahrim a n p ristade na to jer to beše k a � " sama njegova suština". Demonski Az, ženski p ri ncip, podrazumeva o je više od p ožude puti. On je takođe p red­ stavljao sumnju, slabljenje uma. Ova je ideja možda b i l a p ozaj m ljena iz budizma, koji je a vid/u, neznanje" , i p o ­ " žudu, k a o njeno ispoljavanje, smatrao razlogom b eskraj­ n og kruženja ograničenih bića. Az je takođe bio p ovezan sa istoimenim manihejskim demonom, "majkom svi h zlih duhova" . U zaratustrizmu, međutim, uloga žene nipošto nije s asvi m jasna. Muškarac je bio gotovo sveto stvorenje, predodre đeno da igra glavnu ulogu u uništenju zla . Kada je Ahriman ugledao p ravednika, onesvestio se i pao. Tri " hiljade godina ležao je tako u nesvesti ... dok ga p rokleta bludnica " nije probudil a. leha - tako joj beše ime - žudela je za muškarci ma i prijala se duhom uništenja" ne bi li " zadovolj i l a pohotu. Ova i deja izražena je, međutim, tek u kasnijim tekstovima, a p o opšteprihvaćenom shvatanju uloga žene bila je u p roduženju roda. A h u r a Mazda Ahura, ,.gospodar", p rvobitno je možda bio povezan s Mi­ trom - vrhovnim božanstvom u to doba - p re nego što ga je p rorok Zaratustra uzvisio do položaja najvišeg b i ća u persijskoj religiji i dodao m u epitet Mazda, mudri". Mada " su b ogovi indoevropski h stočara koji su naselili I ra nsku

RečI lik svetske mitologije

visoravan potical i iz istog panteona iz kog SU se razvili i bogovi arijskih osvajača I n dije, pravci njihovog religijskog razvoja bili su p otpu n o različiti. Dok je i n dijska misao tražili:l objedinjujuće n ačel o u m noštvu bogova, u Persiji se ta mon istička ten de n cija kretala u smeru u niverzalnog jednoboštva, nadahn utog Zaratustrom. Vatra je smatran a simbolom istine koju je Ahura Maz­ da zaveštao svoj i m sledbenicima. Svetlost je bila suprot­ stavljena tami i p oveza n a sa istinom i pravednošću, ašom. U mitu o Ataru, neheskom ognju i sinu Ahure Mazde , postoji e pizoda h orbe sa Aži Dahakom, troglavim zma­ jem koji je zauzeo zemaljski presto. Vladavi n a Aži Daha­ ke donela je "oskudicu i bedu, glad i žeđ, starost i smrt, žalost i jadikovku, žegu i studen, i izmešanost demona i ljudi " . Atar je savladao zmaja, koji beše i l i bačen " na dno dubokog mora " ili okovan lanci ma n a visokoj planini. Ali Aži Dahaki beše suđeno da pobegne p re kraja sveta i uništi trećin u čovečanstva p re n o što i sam b ude usmrće n . Božanska vatra, varnica koja obitava u čovečan stvu, bila j e simbol Ahure M azde , a večni p lamen u h ramovima vatre označavao je njegovo prisustvo. Ahura Mazda je bog p roročkog otkrovenja, jedi n o božanstvo koje se obzna njuje tradicionalno politeističkom društvu, još nespremnom da u potpunosti primi njegovu poruku. Zaratustrizam persijskih kraljeva ob uhvati o je postojeću versku praksu, dobrim delom zato što su njime upravljali magi, p ripadnici svešteničke kaste sa kojima o n ranije nije i mao n išta zajedničko. Kada su p rorokovi sled­ benici shvatil i da n ije moguće zasnovati p ravedno kraljev­ stvo na zemlji u tadašnj e m ci klusu svetskih doba , persijska mitologija m ogl a je da se razvije u temeljn i d ualizam, u kojem je izvor zla sve više bivao personifi kova n . Iz tog razvoja izrasla su n ajmanje dva apsolutna suparnika: Ahri­ mi:ln, majstor obmane, bio je izazivač Ormuzda (skraće n o od Ahura Mazda), a u međusobno sukobljenim vojskama našlo se mesta za drevne b ogove koje je Zaratustra poku­ šao da ukine.

31

Alilat Arapska boginja majka, božanstvo pod znatnim asirsko-va­ vilonskim uticajem. lj Petri, p restonici Navatejskog kra­ ljevstva , središnji element Alilatinog kulta bilo je oboža­ vanje D usure, njenog umirućeg sina. Dusura je bio i l i planinski bog i l i astralno božanstvo. Kipovi g a predstav­ ljaju kao duha zaštitnika vinove l oze . .Jedan arapski isto­ ričar zapisao je da su se Navatejci klanjali četvorostra­ ničnom kame n u , p oznatom kao Alat ili Alilat. Obožavanje kamenja i stub ova hilo je karakteristično za n arode za­ padne Azije . .Jevreje su stene, kao p rirodni oltari, privukli tokom njihovog l utanja p ustinjom, dok je asketski pokret u h rišćanskoj S iriji dostigao veličanstveni vrhunac u sve­ cima stolpnicima, čiji je n ajznačajniji predstavn i k bio sv. Simeon. Mada su obredi iz rani h arapskih religija n aročito bili n a m eti p roroka Muhameda, danas se baš u Meki n a l azi n aj izrazitiji primer obožavanja k a mena - "crnog kamena koji je p ao s nebesa u Adamovo doba " . Ovaj kamen, verovatno aerolit, ugrađen j e u jedan od uglova K abe, " kuće Alahove " , koju posećuju muslimanski hodočasnici. Prema legendi, nedaleko od Kabe n alazi se grob Ismaila, sina Adamovog i oca severni h Arapa. Amun Egip atski bog sa ovnujskom glavom, često p ri kazivan kao bradonja s kapom ukrašenom parom velikih pera. Ovaj tebanski bog neba doživeo je n ajveći uspon u XVI veku pre n . e . , pošto su Egipćani isteral i zavojevače Hikse i ušli u H a n a n , proširuj ući granice svog carstva. I zuzev za vla­ davine Eh nato n a , suparništvo Amuna i boga R a izbegnuto je njihovim stapanjem u jedinstveno božanstvo zvano Amon Ra. Kao čuvar dinastije, Amon Ra bio je "car bo­ gova " , utelovlje n u faraon u n a vlasti. Od danka prikup­ lja n og po Aziji sagrađeni su mu veliki hramovi u Luksoru i Karnaku.

32

Zavadila

Rečnik svetske mitologije 33

Azija

i\mun je smatran jednim od tvoraca svemira, a njegovi ' poklonici iskali su u svojim molitvama njegovu dobro zna n u darežljivost Za Grke on je bio Amon, poistovećen sa Zevsom i čuven po svom proročištu u Sivi, u Libiji. He rodotu su pripovedali " teb anski žreci da su im Feničani oteli dve sveštenice, i jednu p rodali u Libiji a drugu u G rčkoj. Te žene, kako govorahu, utrle su put p roricanju u tim dvema zemljama i u njima osnovale p rva proročišta " . An Oličenje neba u sumerskoj mitologiji. Z a razliku od egi­ patskih božanstava, koja su često predstavljana kao živo­ tinje, mesopotarnski bogovi uvek se prikazuju u ljudskom obl ičju, mada i h neretko p rate njihove svete životinje. Su­ mcr, po svemu sudeći, nije p rošao kroz totemističku fazu religijskog razvoja, što sa Egiptom očigledno nije bio slu­ čaj. Stari bog An bio je, p rosto, magl ovit lik zaostao iz mita o stvaranju sveta. An je bio otac Enlilov. Mada se u asirsko-vavilonskom p a n teonu našlo mesta za njega pod imenom Anua, boga carske vlasti i boga neba, aktivna bo­ žanstva, naročito Marduk i Ašur, p ri lično su ga potisn ula u drugi plan. Simbol mu je bila zvezda. Anubis Egip atski bog mrtvih p rikazivan sa glavom šakala. Pre uspona Ozirisa, drugog velikog boga mrtvih, Anubis je smatran glavnim božanstvom kojem je trebalo upućivati molitve za umrle i pogi nule . Bio je zaštitnik balsa movanja i čuvar grobn ica. D rugi bog p redstavljan u psećem obličju bio je Vep­ " vavct, "otvoritelj p uteva . S matrali s u ga pomagačem i vodiče m mrtvih. Od n ajranijih vremena, Vepvavetovu za­ stavu nosil i su ispred egip atskog vladara tokom bitke i za vreme p obedničkog slavlja.

Astarta Boginja maj k a pojavljuje se u tekstovima iz Ras Š a mre kao Anat, Athirat, i Athtart ili Astarta. Kao pratiiju i se­ stru Bala, n aj aktivnijeg hananskog boga, Anat su n azivali " gospom Gorj ankom". Njeno l askanje Elu omogućilo je Balu da izgradi k uću n a Safonu, planini " na severnoj stra­ " ni". Uprkos titulama kao što su "deva i "devica " , Anat je bila osiona boginja. Ubijala je Balove protivnike, kupala se u krvi svojih ljudskih žrtava i žudela za Akatovim lu­ kom. Prikazivana je s kacigom, bojnom sekirom i kopljem . U Egiptu, gde su je doneli Hiksi tokom osvajačkog po­ hoda na tu zemlju, kravlji rogovi boginje Hator postali su sastavni deo Astartine ikonografije. " Athirat, " gospa morkinja , izgleda da je bila p ra tilja boga Ela, p a n dana jevrejskom bogu Jahveu. Uloga joj je " bila ograničena n a p lodnost. Astarta, " carica nebeska , bila je pristupačnija od Athirat i gotovo isto toliko svirepa kao i Anat. Poštovali su je i Jevreji, koji su je poznavali kao boginju Sidonjana. Jahve je proroku Jeremiji rekao da "sinovi kupe drva, a ocevi lože oganj, i žene mijese tijesto, da peku kolače carici nebeskoj , i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene dražili". U Micpi su h ramovi Jahveu i Astarti izgrađeni jedan do drugog, dok je u Gornjem Egiptu jevrejska zajednica u V veku p re n.e. i dalje sma­ trala boginju meseca Božjom družbenicom. Kao i u slučaju I štar i I nane, sveto venčanje i hramovna p rostitucija p red­ stavljali su istaknute crte toga kulta. " Kako ih nasitih ", žalio se Jahve, "stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvin u stječu s e gomilom. " Astarta j e b i l a p odjednako opasna i divna. Nosila je volovske rogove . Pobeđivala je u okršaju kao "gospodari­ ca konja i boj n i h kola " . Možda je njena arapska varijanta bio bog Athtar, poznat i kao "strašni" gospodar koji je be­ zuspešno pokušavao da istisne Bala.

34

R ečnik svetske mitologije

Z,,.PfI(ill" ,\zija

Ašur U J\sirij i, Ašur je preuzeo uloge Marduka i Enlila, � bi ? je, kao što bi se u toj ratničkoj civilizaciji moglo očekl�atl, i bog rata. Bilo je uobičajeno da se kroz pr� stol1lc� , . takođe zvanu Ašur, provede i p ovorka zaroblJel1lka, kOJ e j e pobednicima p odario bog rata. Ašur .j e bio p �i kazivan . kao krilati kolut oko zategnutog luka p npremlJenog za odapinjanje strele. Pratilja mu je bila I � tar. � na .�e na rato­ bornu ćud svoga družbenika o dgovonla p ustanjem brade koja joj je dosezala do nedara. Atis

boga U Frigij i je održa vana prole ćna svetk ovina u čast sa­ samo po Atisa sina bogin je majk e Kibe le, pozna tog toliko je kaće dju i vaskr snuću . Prem a jednoj legen di, .Atisa seb.e progo nilo jedno zaljub ljeno čudo vište da Je � amog KI­ a uško pio. Prem a drugo j, ubije n je zbog ljubaVI prem maj ke beli, kćeri kralj a Frigije i Lidij e. Sveti lište bogin je aru bilo je u Pesin u, blizu reke S angar ija, u �ijem je še : o­ pO\st se la Klbe . vnika ljuba og Kibe la otkri la svog mlad prat linoj Kibe . U uzom Tam s n} i većuj e sa I nano m, a Atis je rađan vno pono i smrt , ljenje bili su lavov i , a samoškop nska že kao zuj �t prika �.. njeno g družb enika , koji se običn � . . obi­ .le a k IJI o cerem �} � mlad ić, oživlj avan i su Uv godiš njOj a krv loval a p uštan jem krvi. Zrtvo van i su ovno v� , .a nJlho� sebe sami su l ćemc koriš ćena je za obred no čišćen je. Posve sop­ sekli su k astrir ali, 'a nje n i svešt enici evnu si mahn ito " erije "mist stven o t�lo. inam o da je u Rimu , gde je kult s čiji � uved en 205. p re n.e., b�r bio p ovezi van sa �tisom , I ro n bo b što kao I u. odeć u n � ? � : kipov i nosil i p ogreb Jen s ponovo se vratio u život , tako bi i posve �el1 l k , sJed1l1 da alo smatr se oJe za tva, � njim, zapad ao u stalije b l ažens aka­ mo s se o l a postJ � � � . traje i posle s mrti. To jedin stvo Je n a ćenje m ili sveti m brako m: svim poklo l1lclm a stajal o m pravo čivim raspo lagan ju ono što se ranije smatr alo isklju zapad noazij skih kralje va.

35

B ill Bukvalno značenje: "gospodar". U Hananu, stari n aziv za lokalne bogove plodnosti. Bal sc rdativno kasno pojavio kao poseban bog kiše, poprimivši, kako se čin i , speci fične fun kcije svih tih božanstava. Mada u I-Iananu ne postoje takve žarke letnje suše na kakve nailazimo u Mesopo­ tamiji, ciklus godišnjih doba dovoljno je bio izražen da bi došlo do objedinjavanja više božanstava u tom b ogu plod­ nosti koji nestaje odvodeći sa sobom jesenje kišne obl ake u donji svet. Pobedivši boga mora Jama, izgradivši k uću na brdu Safon i zaposevši m nogobrojne gradove, Bal objavi da više ne priznaje prevl ast Mota, " smrti ". Motu, lišenom Balove gostoprimljivosti i p rijateljstva, bi rečeno da ubuduće na zemlji posećuje samo pustinje. U odgovor na taj izazov, Mot pozva Bala u svoje obitavalište da okusi njegovu hra­ nu - blato. Upl ašen, i ne mogavši da izbegne strašni odla­ zak u zemlju mrtvih , Bal se sp ari s teletom kako bi snažniji dočekao predstojeće iskušenje, te krenu na put. El i drugi bogovi obukoše pogrebnu odeću, posuše glave pepelom i osakatiše udove, dok Anat, uz pomoć boginje sunca Šapaš, vrati Balovo telo da ga pokopa. El postavi na Balov upraž­ nje n i presto boga n avodnjavanja Athtara, ali je boginji Anat strašno nedostajao njen pokojni muž i brat. Uzalud je preklinjala Mota da Bala vrati u život, a njeni pokušaji da kod drugih b ožanstava pobudi zanimanje za to naiđoše na uzdržanu ravnodušnost. Tako je Anat morala da na­ p adne Mota, rastrgnuvši ga na komade "oštrim nože m", razvejavši mu u dove "vctrenjačom za žito ", spalivši ga "u ognju", samlevši ga "u žrvnju " i "razasuvši mu ostatke po poljima". U međuvremenu, El u snu ugleda povratak plodnosti, što je ukazivalo na to da Bal nije stvarno mrtav, te n aloži Šapaš da otvori oči tokom svojih dnevnih puto­ vanja ne bi li spazila Bala. Ubrzo potom nađoše Bala potpuno oživelog, a Athtar pobeže s prestola. Ipak, Mot je imao dovoljno snage da iznova napadne Bala, i mada su tom prili kom svi bogovi bili na BaJovoj strani, nije dan

36

\ Za padIIR Azija

p rotivnik ne mogade da n advlada drugog. Na k raju se umeša El i ote ra Mota, donevši Balu pobedu. Ovaj mit, čiji se delovi nalaze na pločama iz Ras Ša­ mre, odn osi se na smenu godišnji h doba. Bal je hog kiše, grmljavine i munja. "I kedrovi ven u na dodir desnice nje­ gove. " Jam, gospodar slanih voda, prepusti Balu zvanje duha kiše i biljnog sveta. To unapređenje učini Mota je­ dinim p re ostalim B310vim takmacem posle moćnog Ela. Nesn osna žega, jalova zemlja, isušen a pustinja, smrt, donji svet: to je bilo Motovo nepobedivo carstvo sve dok Anat ne bi omlatila, izvejala i samlela požnjeveno žito, plod Balove zemlje, baš kao što je Elovo priklanjanje vaskrslom bogu kiše na kraju obezbeđivalo n astavak godišnjeg cik­ l usa. Paralela s pomenutim magičnim obredima može se n aći u Psal mima, gde " koji su sa suzama sijali, neka žanju s pjevanjem. I de i p lače koji nosi sjeme da sije; poći će s pjesmom noseći snopove svoje". To je magija međuzavis­ nosti: očekivalo se da će isplakane suze izazvati pojavu kišni h k ap i . Bal j e bio s i n E l a , ili D agona, malo poznatog božanstva koje su Jevreji p ovezivali s filistejskim gradom Ašdodom. D agon je možda i mao veze s morem - novčić pronađen u blizini ovog grada p ri kazuje tog b oga s ribljim repom. Ma­ da je B a l sam nadvladao Jama, n ije izvesno da li se borio i s Lotanom - Levijatanom iz Starog zaveta. Znamo, među­ tim, da je Anat "smrvila vijugavu zmiju, sedmoglavu optu­ ženicu " . Još jedan primer uticaja mesopotarnskog načina mišljenja nalazimo u razlozima koje Bal navodi tvrdeći da mu je p otreban " dom " . Hrana k oja mu je prinošcna na žrtvu bila je suviše slaba za boga "što jaše na oblacima". Od K artagine do Palmire nalazi l i su se hramovi posvećeni B31-Hamonu, " gospodaru oltara s tamjanom", kojeg su Grci poistovećivali s Kronom. Na " gori Karmiiskoj" pro­ rok I lija ozloglasi veru kralja Ahava u moć Balovu kada, na I liji n zahtev, " pade oganj Gospodnji i spali žrtvu pa­ ljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkop u p opi". po­ tom I lija naredi narodu da pobije "proroke Valove", čime obezbedi da se Jahve i dalje poštuje u Izrailju.

Rečnik svetske mitologije

37

B aštet Egipa tska bogin ja mačk a verov atno je prvob itno dovo ­ . đe � a u vezu s laVIco m, a ne doma ćom mačk om. Grad u kOJem )e po� t.oj ao kult bogin je s glavom mačk e bio je . . Bu� astIs, u CIJOJ su se nekr opolI. nalaz ile mum ifikov ane ':la cke. Druga božan stva koja su ili štitila određ enu . živo­ tll1Jsk u vrs � u ili uzi �� l a ?j � n oblik takođ e su i mala . . � ove u kOJ I � a Je ta Zlvot lI1Ja preds tavlja la svetin ju. U gra­ Fa­ Jum � , gde lC bog Se bek �zeo kroko dilsko obličj e, ute. 1 0vIJ � � 0 � ?zans tvo p h� a lo Je u b zenu hram a iz kojeg su � . �� rl1l.cI . p'.h svet� gutIJa J � . I ako Je, bez sumn je, n ajveć i . zlv� tll1J � kl kult bIO k' llt bIka Aplsa , Hero dota je zapan jilo : !? st? :,Jedn ako kao I volove spalju ju i sve ostale ugin ule Zlvot ll1Je" . M ke su � ile � ošt v ane i � doma ćinstv u. Kad izbije . � . " v � , pIsao po.zar Je taj grckl p utl1lk , " vrlo čudne stvar i deša­ vaJ u se mačk ama. Egipć ani se okop e, misleći više mač­ �e nego . ka � ? da požar ugase . Mačk e, među tim, na proj ure Izmeđ u lJ udi I h p :eskoč e prek o njih i upad nu u vatru . Ta­ . da . nasta je �elIka zalos t. . . Stanovnici kuće u kojoj je mačk a ug� nula prl :odn � m smr�u b riju obrve ; tamo gde je p as . ugll� U ? , bnJu se I glava I tel o . " Toko m svetk ovina u čast b?gII 1Je � ?štet bio je greh loviti lavov e, što je farao nima . bila omil jena zaba va.

�

Bes Om �y eno kućno božanstvo u drevnom Egiptu, verovatno nU?IJskog porekla. Obi čno se predstavl.ja kao patuljak v� IIkog, bra � ato� Iica, čupavih obrva, duge kose, ogr�m­ .. I1l h klempavlh USIJU, zatupastog nosa i isplaženog jezika. . �uke su mu debele I duge, noge krive, i ima rep . Za raz­ lIku ? d d rugih egipatskih b ožanstava, koja se na dvodi­ m � nzIOJ: al �lim slikama uvek p redstavljaju iz pr9fila, Bes se �n k azuJe IZ punog anfasa. Taj način p redstavljanja bo­ zanstva s :eće s � još samo na slikama K eteš, boginje ljubavi uvezene IZ .AzIJe . Be � je naročito bio povezan s ljudskim . . zadovolJstVIma. BIO Je dobroćudan i čuvao ljude od ne-

38

R e č l l i ].:

/.11 1 )1 1 1 1 1 1:1 , \ zija

sreće . Ubij