art terapija

8

Prof.dr Snežana Milenković Filozofski fakultet Odsek za psihologiju  Novi Sad

DUŠA NIKADA NE MISLI BEZ SLIKA Apstrakt U radu se razmatra nov psihoterapijski pristup pod nazivom integrativna art  psihoterapija koji predstavlja predstavlja originalnu krea!iju krea!iju i doprinos psihoterapiji psihoterapiji autora ovog teksta. "utor "utor daje kratak opis ovog pristupa# kao i ilustrativne primere iz svoje prakse. Ključne reči$ art psihoterapija# krea!ija# integra!ija# upotre%a slike u psihoterapijskom radu. Ova "ristotelova "ristotelova re&eni!a se sasvim uklapa i do%ro stoji kao naslov teksta posvećenog novom pristupu psihoterapiji koji je kreirao autor ovog teksta# a koji se zove integrativna art psihoterapija.  'eo tekst je j e upravo posvećen ovom novom pristupu koji  predstavlja integra!iju integra!iju dosada(njih znanja# znanja# iskustava i istraživanja autora u domenu  psihoterapije.

Šta je to uopšte psihoterapija? Psihoterapija je nau&na# kao i humanisti&ka# dru(tvena# dis!iplina# koja ima svoje metode i razli&ite modalitete# za koju je karakteristi&an # pre svega# spe!ifi&an me)uljudski# li&ni odnos izme)u klijenta*pa!ijenta i psihoterapeuta i koja ima za !ilj otklanjanje svih o%lika ljudske patnje# kao i unapre)enja rasta i razvoja# kako li&nog# tako i kolektivnog i ona je korisna kako za pojedin!e# tako i za !elo dru(tvo. Možemo reći da psihoterapija tek postaje nova profesija# nezavisna od psihologije i  psihijatrije# ne samo samo u +vropi# već i (ire# u svetu. ,u%oko ,u%oko verujem da će to %iti i u na(oj skorijoj %udućnosti. -o( od //0. godine# kada se otvorio prvi fakultet za psihoterapiju u 1e&u 2 Sigmund Frojd Univerzitet za psihoterapiju# psihoterapija zapo&inje svoju %itku za ustanovljenje se%e kao nove profesije u +vropi# i (ire 2 u svetu. 3renutno se radi na njenim zakonskim regulativama u većem %roju evropskih zemalja# koje to jo( nisu u&inile# 4u osam njih# one već postoje5# kao i u +vropskom parlamentu# koji to tre%a da usaglasi# usvoji i u&ini o%aveznim za sve &lani!e +U. 3re%a jo( rada# naro&ito u zemljama gde je psihoterapija prepoznata samo u okviru dve profesije$ psihologije i  psihijatrije.

Šta je to interati!na art psihoterapija? 6ntegrativna art psihoterapija jeste novi o%lik psihoterapije i to integrativan. 3o je istovremeno psihoterapija# nauka i umetnost 4uklju&uje krea!iju i integra!iju# kao svoje  %itne konstituente konstituente psihoterapisjkog pro!esa5. pro!esa5. 7ao psihoterapija # ona ispunjava svoju funk!iju u proizvo)enju željene promene kod ljudi# ne smo u otklanjanju njihove patnje i demoraliza!ije# z%og &ega uglavnom i dolaze na psihoterapiju# već i u smislu preven!ije i unapre)enja njihovog mentalnog

 zdravlja i op(teg %lagostanja. 9judi i nakon njenog prestanka mogu upražnjavati neki od umetni&kih na&ina izražavanja# na taj na&in o%ogaćujući vlastiti život# njegov kvalitet#  postajući kreativnija i srećnija %ića# tvor!i vlastitog života i sreće. Po mom mi(ljenju# &ovek je u osnovi radosno %iće i ako to nije tako# ne(to nije u redu sa njegovim životom. Ne(to valja promeniti# ispraviti. 7ao nauka# ona mora da pokaže svoju efikasnost 2 delotvornost# u praksi# koja može  potvrditi da ona vredi# jer uspeva da pomogne ljudima koji joj se o%raćaju za pomoć. 7ao umetnost, ili kroz kori(ćenje umetni&kih medija izražavanja# kao sredstva u  promeni li&nosti i njenog pona(anja# ona je kreativna# oslo%a)ajuća od svih onih ko&ni!a 4rigidnosti$ fizi&kih# mentalnih i duhovnih# koje su u funk!iji otpora prema  promeni5# a koje nas zaustavljaju u rastu i razvoju i ne dozvoljavaju da oslo%odimo svoje kreativne poten!ijale# da postanemo slo%odna# odgovorna# kreativna i uistinu humana %ića 4Milenković# //:5. Ukratko# integrativna art psihoterapija predstavlja kreativnu upotre%u umetni&kih medija od strane pojedin!a kao terapijskog sredstva# ver%alne i never%alne# sim%oli&ke komunika!ije# u prisustvu psihoterapeuta u za(tićenoj i podržavajućoj terapijskoj sredini. Naglasak je na samom pro!esu stvaranja*krea!ije# mada se uzima u o%zir i finalni proizvod# njegov sadržaj i zna&enje za &oveka odn. oso%u koja ga je napravila. Spe!ifi&na aktivnost koja se traži od pojedni!a uklju&uje kori(ćenje umetni&kih medija i služi kao terapijska pro!edura u prisustvu psihoterapeuta 4Milenković# ///5.  Neophodni elementi ovog pro!esa su$ 485 pojedina! 4klijent*pa!ijent5# 45 psihoterapeut# 4:5 aktivna pro!edura koja uklju&uje never%alnu ekspresiju i 405 upotre%a umetni&kih medija 4slikanje# !rtanje# vajanje# muzika# pokret i igra# drama# pri&a# poezija# video# film# kao i kom%inovane tehnike5.

Ko"e je na"enjena? 6ntegrativna art psihoterapija je namenjena svim ljudima# kako onima koji se u  psihijatrijskom smislu mogu nazvati pa!ijentima 4&ak i najtežoj kategoriji kao (to su  psihoze5# tako i svima onima koji se mogu smatrati normalnima# kao i onima koji hoće da unaprede i po%olj(aju svoj # ne samo du(evni# već i duhovni razvoj. ;a mnoge ljude integrativna art psihoterapija pruža nov i vitalan izvor kreativne energije koju oni  prenose u svoje živote i izvan psihoterapijskog konteksta. Ona im pruža novo dodatno zna&enje# zadovoljstvo i radost u životu 4Milenković# //eli da prona)e se%e i svoj put# da se odvoji od njih. 6stovremeno se i pla(i odvajanja. 'rtež je na!rtao na temu$ 7ako se oseća danasB (to je tre%alo da predstavlja uvod u li&ni rad. ,ejan opisuje !rtež koji je na!rtao$ 9evo koleno$ %ol. Joće da me kazni. 6stukao %ih ga. 7ažem mu da uzme %ol iz levog kolena i da je stavi na stoli!u ispred se%e. 3ražim da opi(e to (to vidi ispred se%e. 44vo je klasična geštalt tehnika dve stolice ili tehnika dijaloga, veoma dobra za uspostavljanje dijaloga izme"u odvojenih, otu"enih delova sebe, fr agmenata koji treba

8/ da se ponovo spoje i integrišu u celinu. 4pisivanje toga što vidi ispred sebe je važno da bi i klijent i terapeut mogli da vide isto)

,$ 9opta %ola# pre&nika pola metra. 4 -itam ga za veličinu lopte, njen prečnik, jer to nam daje ideju koliko je velika njegova bol, što je važno da i on to doživi).  7ao lopta od gume. 3vrda je# ali može da se amortizuje. 1lago menja o%lik. 7ad je pritiska(# pretvara se u jajasti o%lik. Pruža manji otpor. Joće da me kazni. 7ažem mu$ Pitaj je# (ta je tvoja krivi!aB ;a(to hoće da te kazniB ,. odgovara$ 7riv sam (to uop(te postojim. Pitam ga# ko tako misli*govori da si kriv (to postoji(. ,. odgovara$ mama i tata. 3o sam doživljavao do skora. 6mao sam osećaj da %i im život %io %olji*druga&iji da se nisam rodio. Mislim da %i se oni razi(li u%rzo. Mama %i se vi(e ostvarila da se ranije razi(la sa tatom. ;avr(ila %i fakultet. 7ažem mu da stavi mamu na stoli!u. ,. govori sa stoli!e na kojoj sedi njegova mama$ Srećna sam (to si se rodio. ,$ Smeta mi (to si me uzela za partnera. Neću da %udem tvoj partner. ,a li hoće( da ja odrastemB -a hoću da odrastem.  Neću da me zove( da sam tvoja %e%a. S neke strane mi prija# nažalost.  Neću da me mazi(. -a se %orim da odem od te%e 4uzdi(e5. "ko odem# neću moći se%e da izdržavam. 7ad %ih oti(ao iz zemlje# ne %i mi predstavljalo pro%lem. ;atim# stavlja na stoli!u$ majku# tetku i tatu. 4(običajeno je da nakon majke, slede i ostali akteri porodične drame, u ovom slučaju tetka i tata)

,$ Moja odluka je da idem iz zemlje# da po&nem sam se%e da izdržavam. 4 -itam ga kako reaguju na to što im +. govori) ,.$ Nepoverljivi su# kažu kako se ja neću snaći. Najglasnija je mama i tetka. Svi troje su  podjednako nepoverljivi. Mama$ Sarkasti&no$ +# ti će( da ode(L 3etka$ Nije ti to %a( pametnoL Ne verujem da će( da ode(L 3ata$ "jd# i to da vidimoL ,$ Otići ćuL 4 $akon ovog proveravamo šta je ostalo od lopte2bola. +a li se smanjila i koliko. da li je nestala. 5oramo da idemo do kraja, da je dokrajičimo. Tek tada smo završili posao)

88 ,. Ponovo stavlja loptu 4%ol5 na stoli!u. 7aže# izduvala se vi(e od pola. Sada ima oko K !m. Joću da ih izudaram. ,.$ O%raća se tetki$ -a nisam kriv (to si ti %olesnaL -a nisam kriv (to sam mu(ko# (to  postojim# za sve ono (to su oni meni u&inili# (to nema( sa mamom do%re odnoseL ,. zatim stavlja na stoli!u mamu$ Nisam kriv (to postojimL Nisam kriv (to nisi zavr(ila fakultetL -a nisam tvoj partnerL ,. u nastavku stavlja na stoli!u tatu$ -a nisam kriv (to ima( novu porodi!uL -a ti smetam. -a nisam kriv (to sam ro)en# (to ti nisi to želeo. -a hoću da živim. 3i si hteo da me nema. Oseća( se lju%omorno. Joće( da se takmi&i( samnom. Joće( da %ude( %olji od mene. ,. zatim stavlja %aku na stoli!u$ Stalno si govorila da dosa)ujem i hoću da %ude po mome. Osećao sam se krivim. 3aj osećaj mi je ostao. N6S"M 76HL ,. kona&no stavlja i dedu na stoli!u$ Sve mora po tvom. -a vredim %ez o%zira (ta ti mislio o tome. ,ok izgovara tekst da nije kriv svakom od njih# udara %atakom o stoli!u. Na kraju saop(tava da jo( uvek nije dokraj&io loptu. 1atak se od jakog udaranja polomio. 6atak je specijalno konstruisana sprava koja se koristi u terapijske svrhe sa ciljem da  se izrazi bes)

,$ Sad vi(e nije lopta# već je (tap# kaže. S o%zirom da %ol u o%liku lopte nije nestala u potpunosti# i da je polomio %atak# nudim mu da svoj %es izrazi (utiranjem u trosed. Primetila sam da je pomerao levu nogu u kojoj je osećao %ol# pa sam mu ponudila (utiranje. Prihvatio je rado i na svoje iznena)enje# dok je (utirao levom nogom u trosed# %ol je nestala i vrlo mu je prijala ak!ija dokraji&enja preostalog %ola. Na kraju saop(tava da ne oseća vi(e %ol u nozi# kao i da nema vi(e lopte# da je dokraji&ena. ,ok je (utirao# psovao je. O%raćao se o!u i dedi2 mu(kim predstavni!ima# ne i ženskim# sa kojima je prethodno zavr(io.  Na kraju seanse kaže da se oseća do%ro# relaksirano. Nema vi(e ni %ola# ni %esa# nestali su.  Nakon ove seanse# ,. je prona(ao posao# mnogo %olje se oseća u odnosu na svoju  porodi!u koja vi(e nema tolikog uti!aja na njega# u narednim seansama zavr(io je i sa o&ekivanjima u odnosu na o!a#o&ekivanja njegovog povratka u porodi!u# (to je  predstavljalo njegovu detinju želju i o&ekivanje. Oseća se rasterećeno i slo%odno da krene svojim putem. Planira odlazak u inostranstvo i radi na tome.

U"esto #aključka1 Možemo konstatovati da umetnost i stvarala(tvo# kao i integrativna art psihoterapija# uvek teže istini i to takvoj koja je u svojoj su(tini stvaranje nove realnosti. 3o je re2 krea!ija &oveka i njegove ljudske# moguće humanije realnosti# naspram one ne2ljudske# otu)ene stvarnosti u koju je zaronjen i u kojoj se oseća zato&enikom i žrtvom

8 samoskrivljene nesreće2 nepoznavanja se%e i nesvesnosti svoga postojanja# kao i neostvarenih mogućnosti# koje stoje pred njim# koje su uvek i %ile tu za njega u vidu izazova.

2e'eren&e1 "96N+# H. 48?@E5. -la7 Therap7. Ne ork$ 1allantine 1ooks. 1+GSON# ". 48??:5. 8meh. 1eograd$ 9apis. ,"9"- 9"M" 48???5. The %rt of 9appiness. 9ondon$Jodder  Stoughton GOU9,6NG# M.  GOU9,6NG# . 48?@?5. :hanging ;ives through pistemolog7 and -ractice of