Aristofan - Mir

ARISTOFAN

MIR (Ἀριστοφάνης, Εἰρήνη) Sa starogrčkog preveo i beleške napisao Gordan Maričić

Lica: PRVI SLUGA DRUGI SLUGA GROZDAN GROZDANOVA KĆI Druga Grozdanova kći RAT RUSVAJ HOR seljaka (stanovnika grčkih država) Mirka Letina Fešta Pritan (u gledalištu) HIJEROKLE SRPAR Lončar ORUŽAR Perjaničar Šlemar Trubar Kopljar Oklopar PRVI DEČAK DRUGI DEČAK Deca. Svadbena povorka.

1

Desno – imanje vinogradara Grozdana; u sredini – ulaz u pećinu zatrpan kamenjem; levo – Zevsov dom. Na imanju su kuća i štala sa zatvorenim vratima. Ispred štale, dvojica Grozdanovih sluga: jedan u koritu neprestano mesi govna, da drugi smešu odnese unutra. PRVI SLUGA: Daj! Ma brzo za govnovalja1 pogaču!2 DRUGI SLUGA: Na ti. Daj mu – nek crkne! Ne okusio nikad slađu! PRVI SLUGA: Jednu još od dreka magarećeg! DRUGI SLUGA: Evo. A pogača od malopre? Je l’ pohasao nju? (5) PRVI SLUGA: Zgrabio je, Zevsa mi, nogama smotao i progutao celu. DRUGI SLUGA /gledaocima/: Pomagajte, zaboga, smetlari,3 ako nećete od smrada da riknem! (10) PRVI SLUGA: Drugu, drugu neku daj od dupeljupca mlađanog! On bi, veli, fino samlevenu. DRUGI SLUGA: Na! /Publici/ U jednom sam, ljudi, ja, mislim, čist: niko reći neće da klopam dok mesim.4 PRVI SLUGA: Bljak. Još jednu i još jednu, i mesi još! (15) DRUGI SLUGA: Neću, Apolona mi! Govnište to ne mogu da snosim! PRVI SLUGA: Onda ga uzimam i odnosim. /Odnosi korito u štalu./ DRUGI SLUGA: U majčinu Zevs neka ga goni! /Publici/ Da mi kaže, ako iko od vas zna, gde se može kupit’ nos bez nozdrva. Jer grđeg posla od ovog nema – za govnovalja kad mesi se, hrana sprema. (23) Svinja il’ pas začas žderne, čim li neko nešto serne. A ovaj se puva i duva i neće da hasa ako mu ne prinesem kolač ceo dan mešen, neku finu galetu, priličnu ženskom svetu. Videću je l’ svršio sa jelom – vrata odškrinuću da me ne spazi. (30) /Odškrine vrata. Za sebe/ Navali, žderi, nikada ne prest’o, sve dok jednom, beslovesan, ne pukneš! Gle kako gnusnik lapće: nagnut k’o rvač, kutnjacima žvaće, glavu i pipke okreće k’o oni što užad tešku na teretnim lađama vuku. (37) /Prvom sluzi, koji se vratio/ Stvor prljav, smrdljiv i alav: ne bih znao od kog je boga pokora ta. Od Afrodite nije, čini se, ni od Harita, ne. PRVI SLUGA: Pa čiji je smrda? DRUGI SLUGA: Monstruma, zacelo, Zevs Govnobija5 šalje.

κάνθαρος, balegar, kotrljan, insekt tvrdokrilac iz porodice Scarabaeidae. Od stočnog izmeta pravi kuglice veličine oraha i tu polaže jaja. Iz njih se legu larve koje se hrane pripremljenom balegom. Skarabej je po egipatskoj mitologiji simbol Sunca: vladar je, kažu, posle smrti u liku skarabeja leteo u nebo. Zanimljivo je da se u Sofoklovim Psima tragačima, delimično sačuvanoj satirskoj drami, takođe pominje balegar. U pokušaju da sazna od Kilene kako je izgledala životinja od koje je Apolon napravio svoju liru, Horovođa pita i za govnovalja sa Etne (300). Nimfa odgovara da je ona (kornjača) najviše ličila na njega . 2 Testo (valjušak) od brašna i (maslinovog) ulja ili čak mleka. 3 κοπρολόγοι, ljudi određeni da skupljaju smeće i odnose ga daleko izvan grada (Aristotel, Ustav atinski, 50). 4 Da bi ih sprečili da jedu dok mese, robovima su oko vrata stavljali neku vrstu kragne kružnog oblika (παυσικάπη), čiji je prečnik premašivao dužinu njihovih ruku. 5 σκαταιβάτης , umesto καταιβάτης , munjobija, gromovnik, što je Zevsov epitet. 1

2

PRVI SLUGA: A iz publike, mudroser će kakav mladi: „Šta je to? (44) I govnovalj čemu?“ Jonjanin6 neki, što do njega sedi, kazaće: „Mislim da na Kleona aludira, 7 jer ovaj proliv besramno ždere.“ Odoh govnovalju cirku da dam.8 (49) DRUGI SLUGA: A ja ću klince i čovečuljke, odrasle i moćnike, a nadljude posebno, pričom da zakitim. (53) Gazdu mog novi šiz skoli: nije k’o vaš, drukčije boli.9 Po ceo dan zeva, u nebo blene, Zevsa psuje, kaže: „O Zevse, šta ti je na pameti? Sklanjaj metlu, Grčku ne pometi!“ Ups! Pst, čini se da čuh mu glas. (61) GROZDAN10 /iznutra, iz govnovaljevog separea/: O Zevse, šta to radiš narodu našem? Zar ne vidiš da ćeš nam gradove istrebiti? DRUGI SLUGA: To je zlo o kojem pričam: čuli ste da je odlepio. Počujte šta rek’o je kad rodi se šiz. (65) Samom se sebi obratio: „Ravno do Zevsa kako da vinem se?“ Merdevine tanke uze da gradi, po njima u nebo da vere se, sve dok ne pade, glavu ne razbi. (71) Juče je nest’o, bog bi znao kud, i golemog govnovalja sa Etne doveo. Konjušar da mu budem mene je primorao, a sam ga k’o ždrebe milovao. „O Pegaziću“, reče, ’’krilo plemenito, sa mnom se pravo ka Zevsu vini!“ (77) Virnuću da vidim šta čini sad. /Viri u govnovaljev separe./ Jao meni, mučenom! Ovamo komšije! Gazda se u vazduh diže: osedlao govnovalja, pa u nebo srlja! (81) Iz štale, odnosno separea, pojavljuje se ogromni govnovalj sa Grozdanom.11 GROZDAN: Lagano, polako, konjiću moj! Odveć ne brzaj, u snagu se ne uzdaj pre nego oblije te znoj. Najpre zamahom krila udove i mišiće razgibaj! (86) I, molim te, ne ispuštaj smrad! Smeraš li to, iz kuće ne mrdaj! DRUGI SLUGA: Gospodine, gazda, ala si ti skren’o! (90) GROZDAN: Tišina! Pst! 6

Saveznici su o Velikim Dionizijama dolazili u Atinu da bi platili danak. Tada je i njima i strancima bilo dozvoljeno da prisustvuju pozorišnim predstavama. 7 Kleon, bogat kožar, radikalni demokrata i zloglasni demagog, vladao je atinskom političkom scenom 429422. g. pre n. e. Predstavljao je trgovačke krugove koji su zagovarali potpuno uništenje Sparte. U Vaviloncima, izgubljenoj komediji iz 426. Aristofan je nesmiljeno navalio na Kleona, pa ga je moćnik tužio zbog izdaje i oglobio. Dve godine kasnije pesnik ponovo napada, ovog puta u Vitezovima. Kleon je u publici, a satira je tako oštra da ulogu Kožara nije hteo da prihvati nijedan glumac: neustrašivi Aristofan sam je odigrao nepoželjnu rolu i režirao komediju. Kleon gine kod Amfipolja 422, a Aristofan piše u Oblakinjama (549-550, preveo Mladen Škiljan): „Ja Kleona udarih u drob kad bješe najjači, / Ali nisam imao srca da gazim paloga.“ 8 Tj. da mokri. 9 Komentatori ovo mesto obično vezuju za Aristofanove Ose, gde je pesnik ismejao strast Atinjana da parniče. 10 Ime glavnog junaka u vezi je sa imenicom τρύξ , τρυγός , mošt, šira, i sa glagolom τρυγάω , brati, pobirati (posebno grožđe). Koloman Rac je u svome prevodu Mira Trigeja zvao Berko. 11 Trigej je, smatra se, jahao na balegaru nošen pozorišnom dizalicom, eoremom (αἰώρημα): lebdeo je u vazduhu, gore - dole, sve dok ga nisu spustili pred Zevsove dvore.Τo je parodija na scensko-tehničke trikove, koje je Euripid posebno voleo. On je često rabio tzv. stroj (μηχανή), koji je omogućavao da se bogovi na kraju komada iznenada pojave na sceni. Ovaj postupak poznat je po latinskom nazivu deus ex machina (θεὸς ἀπὸ τῆς μηχανῆς), a od Euripida ga je preuzeo i Sofokle. Kad je reč o samim spravama, stručnjaci se slažu da je postojala ἐγκύκλημα - pokretna platforma, koju su na scenu donosili kroz jedna vrata sami glumci da bi nenadano pokazali šta se zbiva ili šta se već zbilo van pozornice (recimo, ubistvo). θεολογεῖον je komad nameštaja koji je služio da se bogovi pojave na izvišenijim mestima. Ponekad se za pojavu bogova gradio poseban sprat na krovu pozorišne zgrade ili se za to koristio sam krov. Za prikazivanje silaska u Podzemlje postavljano je stepenište, koje je predstavljalo tzv. Haronove stepenice.

3

DRUGI SLUGA: Vetar zašto ganjaš? GROZDAN: Ja letim radi Helena svih – delo smelo, neviđeno smislih. DRUGI SLUGA: Kako? Čemu suludi let? (95) GROZDAN: Pogani jezik zauzdaj, ne gunđaj, molitvom mi podstrek daj. Ljudima reci da tihnu, nužnike i bunjišta ciglama nek presvode novim i prkno neka svako začepi svoje! 12 (101) DRUGI SLUGA: Neću da tihnem. Ne dok ne kažeš kamo smeraš! GROZDAN: Kamo no Zevsu – via nebo. DRUGI SLUGA: Sa namerom kojom? GROZDAN: Da pitam ga šta kani sa celim rodom helenskim. (106) DRUGI SLUGA: A ako ne rekne? GROZDAN: Tužiću ga da Međanima Heladu izdaje.13 DRUGI SLUGA: Dionisa mi, nikuda nećeš dok me ima. GROZDAN: Druge mi nema. DRUGI SLUGA: Kuku i prekuku! (110) O deco, k’o siročad ostavlja vas otac i u nebo kradom grabi. Kumite tajka, veselnice! Iz Grozdanove kuće istrčavaju njegove dve kćeri. KĆI: O oče, oče, zar istinit glas je što u kuću stiže? (115) Ti ostavljaš mene i, lagan k’o vetar, u majčinu,14 sa pticama, pičiš. Zar stvarno je tako? Kazuj, oče, ako me voliš! GROZDAN: Biva tako, kćeri. Istina je da boli kad „tajko“ me zovete dok hleba iskate. A u kući ni kinte! (121) Ako sve uspešno svršim i natrag vratim se, biće za vas pecivo 15 poveliko, i pride desert – sa šljagom.16 KĆI: Kako put preći ćeš? Nijedan brod tuda povesti te neće. (125) GROZDAN: Krilato će ždrebe poneti mene, a ne lađa. KĆI: Otkud ti, tajko, ideja da govnovalja zauzdaš i na njemu bozima kreneš? GROZDAN: U basnama ezopskim17 nađoh da od krilatića jedino on bozima je stig’o. (130) KĆI: O oče, oče, suludu si ispričao priču: da kandiša je do bogova doš’o. 12

Da smrad i lajno ne privuku govnovalja na zemlju. Persijanci su jedva čekali da se okoriste grčkim razmiricama; Atina i Sparta su naizmence tražile njihovu pomoć. Optužbe za „persijanstvo“ bile su u modi. 14 Dvosmislena sintagma ἐς κόρακας znači „otići do gavrana’’, ali i frazeologizam „u majčinu, do vraga’’. Upotreba doslovno shvaćenog metaforičnog izraza – čijeg je prenesenog značenja čitalac, gledalac ili partner na sceni svestan – jedna je od značajnih sastavnica Aristofanovog komičkog sistema. Slično je i u Pticama (28). 15 κολλύραν. Baji (Bailly) objašnjava: „Vrsta prvoklasnog i deci namenjenog ovalnog hlepčića od ječma zvanog ἀχίλλειον“. 16 κόνδυλος je šamar, a κάνδυλον lidijska poslastica. Francuzi poentiraju sa: soufflet, šamar i soufflé, šupalj, naduven kolač od jaja. 17 Orao progoni zeca, koji, u smrtnoj opasnosti, naleće na govnovalja i moli ga za pomoć. Orao se približava i govnovalj ga opominje da ne dira pribegara. Prezrevši govnovalja, orao proždire zeca pred njegovim očima. Otada se govnovalj sveti orlu: čim ovaj negde svije gnezdo, on otkotrlja jaja i razbije ih. Orao se, očajan, obraća Zevsu i ovaj dopušta da mu snese jaja u krilo. Ali govnovalj sve to vidi, pa u Zevsovo krilo spušta kuglicu od dreka. Ustavši da istrese kuglicu, Zevs izbacuje i jaja. Priča se da otada orlovi ne prave gnezda u vreme kad se rađaju govnovalji. Aristofan se ovoj basni ponovo vraća u Lisistrati (691-695, prevela Radmila Šalabalić): „Jer će proći k’o orao iz Ezopa: / neka čuva svoja jaja – da se iz njih ne izleže, / mesto orla – kajgana!“ 13

4

GROZDAN: Gonjen mržnjom spram orla, jednom davno stig’o je i, sveteć’ se, jaja mu skotrljao. KĆI: Krilatog je Pegaza trebalo da prežeš – bozima bi tada tragičniji bio! (136) GROZDAN: Al’ bi tada, mila, hrana dupla bila. Ovako onim što pojedem i njega zasitiću. KĆI: U ambis morski ako smandrlja se? (140) Kako će se, krilat, odande izvući? GROZDAN: Imam korman kojim kormaniću. /Pokazuje falus./ Govnovalj je moj k’o sa Naksa brod.18 KĆI: A koja će luka putem te primiti? GROZDAN: Luka Govnovalj u Pireju,19 mislim, ima. (145) KĆI: Jednog se čuvaj: da se ne oklizneš, ozgo ne strovališ, i, onda, hrom, Euripidu siže ponudiš20 i tragični junak postaneš. GROZDAN: Pripaziću, de. Zbogom ostajte. /Kćeri ulaze u kuću. Publici / A vi, radi kojih muke mučim, ne prckajte, ne kakajte dana tri! Jer nanjuši li smrda nešto u visini, strmoglavce baciće me, na ispašu poći. (153) Hajde, Pegaze, veselo kreni, zazveči đemom uzda zlatnih, ušima radosno striži! Šta radiš? Šta činiš? Zar nozdrve ka klonjama skrećeš? (158) Sa zemlje smelo se vini, hitra raširi krila, pravo u Zevsove hrli dvore, a skloni nos od govna i obroka dnevnih! /Neodgovornom gledaocu/ Šta radiš, čoveče? Ti, u Pireju što kenjaš, gde droca je dom. (165) Ubićeš me, satrti. Moraš drek zakopati, rpu zemlje na nj navaliti, majčinu dušicu zasaditi, miomiris prosuti! Jer padnem li i stradam, smrt će moja grad Hij21 pet talenata koštati, a sve poradi šupka tvog. (172) /Govnovalj se naginje, ’’propada’’. Za sebe/ Lele meni, strah me! /Publici/ Od šale ni ’’š’’. /Scenskom radniku koji upravlja letećom mašinom/ Ej, majstore, pazi malo! Oko pupka neki vetrić već mi struji – ako ne pripaziš, govnovalja nahraniću! /Za sebe/ Čini se da bozima bližim se i Zevsov da nazirem dom. /Govnovalj aterira ispred Zevsovih vrata. Grozdan je sjahao./ Ko Zevsov je vratar? /Kuca na vrata više puta./ Otvarajte već! (179) HERMES /iznutra/: Otkud ljudski vonj? /Izlazi./ Herakle, goso, kakav horor je to? GROZDAN: Govnat to je. HERMES: Bezbožniče, bestidniče, bezočniče! Smrade smradni, kandišo gadni, bazdove najveći,22 otkud ovde? Kako se zoveš? Odgovor mi daj! GROZDAN: Bazdov. (185) HERMES: Oklen si rodom? Gukni! GROZDAN: Bazdonja. HERMES: Ko ti je otac? GROZDAN: Meni? Bazdonja Kandinski. HERMES: Tako mi Geje, garant ćeš mreti, pravo ime ako ne ispljuneš! GROZDAN: Atmonjanin23 sam, Grozdan, vinogradar vešt. Potkazivač nisam, niti frci sklon. (191) HERMES /grubo/: Pa šta bi ti? 18

Na Naksu su građeni brodovi koji su svojim oblikom ličili na govnovalja. Κάνθαρος, govnovalj, i jedna od tri pirejske luke. 20 U Euripidovom komadu Belerofont je pao sa Pegaza i ohromio. 21 Kaznu od pet talenata morao je da plati svaki saveznički grad u kojem bi bio ubijen atinski građanin. Jedan srebrni talenat vredi šezdeset mina, odnosno šest hiljada drahmi. 22 Sličnim rečnikom obraća se Eak Dionisu u Žabama, misleći da je Herakle (465-466, prevela Radmila Šalabalić): „Ti li si to gade jedan, skote, uštvo, bestidniče, / rđo jedna nad rđama, đubre jedno, iz pomija pomijaro.“ 23 Atmonija je atička dema udaljena od Atine devet kilometara, na sever. 19

5

GROZDAN /vadi meso iz bisaga/: Meso sam ovo doneo za te. HERMES /smekšao/: Kako stiže, jadan ti? GROZDAN: Alavče alamanski, više nisam supersmrad? Hajde, smesta mi Zevsa pozovi! HERMES: Hi, hi, hi. Bozima ni blizu nisi. Otišli su – juče se odselili. (196) GROZDAN: U koju zemlju? HERMES: Zemlju? GROZDAN: Nego kuda? HERMES: Daleko, na sam rub svoda nebeskog. GROZDAN: A što tebe, samog, ovde ostaviše? (200) HERMES: Da preostalo božje pokućstvo čuvam: lončiće, klupice, amforice. GROZDAN: Zašto su se odselili? HERMES: Na Helene ljuti su. Tu, gde su bili, Rat su udomili i odrešene dali mu ruke. (207) Pa odoše na vis najveći da ne gledaju više kako se borite, da ne slušaju kad im se molite. GROZDAN: Zbog čega nam uradiše to? Kazuj! (210) HERMES: Zato što rat voleli ste više, a oni često za mir su bili. Kad Lakonci malkice bi nadjačali, rekli bi: „Dioskura24 nam, sad Atinčić platiće!“ (214) A kad Atinci25 uspeh bi požnjeli, i Lakonci primirje došli da traže, povikali biste odmah: „Prevara to je, Atine nam. Tako nam Zevsa, ne slušajmo! Opet doći će, do god Pil je naš.“26 GROZDAN: Obično se tako kod nas priča. (220) HERMES: Zato ne znam da l’ ćete Mirku27 videti više. GROZDAN: Gde se izgubi ona? HERMES: Rat ju strovali u pećinu duboku. GROZDAN: Koju? HERMES: Ovu ovde. Pogledaj kol’ko kamenja ozgo navalio je da nikad do nje ne doprete. (226) GROZDAN: Reci, šta sa nama kani? HERMES: Jedino znam da večeras ogroman avan doneo je. GROZDAN: Šta će mu avan? (230) HERMES: Hoće u njemu gradove da stuca. Idem jer mislim da izaći će sad. Unutra barem galami. /Ode./ 24

Kult Dioskura, blizanaca Kastora i Poluksa, sinova Zevsa i Lede, nastao je u Lakoniji. Oni su zaštitnici gostoprimstva i brodarstva. 25 Ἀττικωνικοί , reč koju Aristofan izmišlja prema Λακωνικοί, igrajući se imenicom νίκη, pobeda. Ljuti protivnici, borci za prevlast, izjednačeni su i gramatički. 26 Iskoristivši odsustvo spartanske vojske na Peloponezu, atinski strateg Demosten 425. g. pre n. e. osvaja Pil, idealno strateško uporište. Na vest o tome, Spartanci se užurbano vraćaju i bezuspešno opsedaju pilsku tvrđavu. Na obližnje ostrvce Sfakteriju iskrcavaju elitnu jedinicu od trista hoplita, među njima sto dvadeset spartijata – plemića kojih je u Sparti malo ostalo. Situacija se razrešava dolaskom savezničke flote i velikim porazom Peloponežana, pri čemu pomenuti odred ostaje izolovan na Sfakteriji. To je dovoljan motiv da Sparta moli za mir. Atinski zahtevi su, međutim, preterani, pa dogovora nema. Nezadovoljstvo zbog dugog i mučnog rata raste među Atinjanima i usmerava se na ionako nevoljenog Kleona. U želji da svoj uzdrmani ugled povrati, i dodatno provociran rečima ličnog i političkog suparnika Nikije, Kleon iste, 425. godine preduzima pohod na Sfakteriju. Posle duže i uporne opsade, spartijati se predaju. Bivaju utamničeni u Atini kao taoci, te postaju važan adut u atinskim rukama za dalje pregovore i političke igre 27 Eunomija („Zakonitost“), Dike („Pravda“) i Eirene („Mirka“) su Hore, Zevsove i Temidine kćeri. One su boginje godišnjih doba, nebeske vratarke i Herine dvorkinje.

6

GROZDAN: Vaj meni jadnome! Daj da begam jer čini mi se da ratničkog avana i sam čuh zvuk. (235) /Krije se, ali ostaje vidljiv publici. Iz Zevsovog doma izlaze Rat i njegov sluga Rusvaj. Nose džinovski avan i namirnice koje simbolizuju pojedine grčke gradove./ RAT: Jao ljudi, ljudi, stradalnici golemi! Kako će vas začas vilice zaboleti! GROZDAN /za sebe/: Gospodaru Apolone, koliki avan! A pogled Ratov da smrzneš se! Znači to je onaj od kog bežimo svi: štitonoša dugonogi, strahotni. (241) RAT /stavlja u avan praziluk/: Jao triput, petput, stoput Prasijo28 bedna – danas nadrljaćeš! GROZDAN /publici/: Za to nas, gospodo, zabole baš: za Lakonce je zlo – nije obrok naš! (245) RAT /stavlja u avan beli luk/: Jao Megaro, Megaro, kako ćeš smesta usitnjena biti, u tanke froncle iseckana sva! GROZDAN /za sebe/: Vidi, vidi! U kakvo je more gorkih suza Megarane zagnjurio! RAT /stavlja u avan sir/: Jao Sicilijo, i tebe smrviću! (250) GROZDAN /za sebe/: Nesrećnog li grada što izrendan biće! RAT /stavlja u avan med/: De, da dolijem i meda atičkog! GROZDAN /za sebe/: E, bajo, predlažem da drugi neki uzmeš. Atički četiri obola 29 košta – zato štedi ga! RAT: Ej, momak! Rusvaju! RUSVAJ: Šta je? RAT: Ala ćeš ronzati! Što hvataš zjala? ’Oćeš šljagu? /Udari ga./ Na ti! (256) GROZDAN /za sebe/: Au, žestoko! RUSVAJ: Lele mene, gospodaru, jao! GROZDAN /za sebe/: Da nije belim lukom šljagu začinio? RAT: Po tučak – trk! RUSVAJ: Gospodaru dobri, mi tučak nemamo – ta juče uselismo se. (260) RAT: Kod Atinjana, smesta po tučak! RUSVAJ: Zevsa mi, jurim već. Inače – plačka! /Otrči./ GROZDAN /publici/: Šta da se radi, ljudi mali, mizerni? Vidite kakva opasnost preti. Ako se sa tučkom vrati, Rat će njime natenance gradove da mrvi. O Dionise, nek pandrkne i ič nek ne donese! (267) /Dojuri Rusvaj./ RAT: Alo! RUSVAJ: Molim? RAT: Ne nosiš ga? RUSVAJ: Ovaj... mis’im... u stvari... Atinjani su svoj tučak izgubili - Kožara 30 što tucao je Heladu. (270) GROZDAN /za sebe/: Atina, gospo časna, dobro si učinila. Grad ga izgubi naš u pravi čas, pre no nam je čorbu zapržio. RAT : U Lakedemon po drugi! Smesta! Magla! RUSVAJ: Odmah, gospodaru! /Otrči./ RAT: K’o munja budi brz! (275) 28

Prasija – homonim – lakonska luka, ali i praziluk. Obol je šesti deo drahme. 30 Atinski tučak je Kleon, a spartanski Brasida. U leto 422. godine, kod Amfipolja u Trakiji, poginuli su obojica. 29

7

GROZDAN /publici/: Gospodo, šta čeka nas? Odsudni je čas. Ako je neko u misterije upućen samotračke,31 nek pomoli se da ovaj u povratku obe noge slomi. RUSVAJ /dojuri/: Vaj, avaj, jao i stoput jao meni! (280) RAT: Šta je? Opet ga nemaš? RUSVAJ: I Lakedemonjani su tučak izgubili. RAT: Kako, bre, krimosu nijedan? RUSVAJ: U tračke krajeve pozajmili. Oni tamo ga izgubili. GROZDAN /za sebe/: Alal vera, Dioskuri! (285) /Publici/ Još može dobro ispasti. Hrabro, ljudi! RAT: Ove stvari uzmi i nazad ih nosi. /Rusvaj odnosi avan i namirnice u Zevsov dom./ I ja ulazim tučak sam da napravim. /Ulazi za Rusvajem./ GROZDAN /publici/: Čas je za pesmu Datidovu,32 koju je, podneva jednog, uz onanionana pevao: (290) „Kakve li sladosti, užitka, radosti!“ Sad valja, Heleni, da svađa se i bitaka manemo i da Mirku, svima milu, izvučemo, pre no drugi tučak neki ne ustavi nas. (295) Zato ratari i trgovci, zanatlije i radenici, meteci i stranci, i otočani – haj’te ’vamo pučani svi: lopate, motke i užad uzimajte, usud srećan od nas zavisi, znajte! (300) /Ulazi Hor33 sa odgovarajućim alatom./ HOR (HOROVOĐA): Ovamo, hrabro krčimo put, ka spasu pravo! Sad il’ nikad, u pomoć dođite Heleni svi! Redova se okanimo bojnih i grimiznih plašteva 34 kobnih, nama lep, a Lamahu35 crn svanuo je dan! /Grozdanu/ Reci šta raditi valja, preduzimač 36 budi naš! (305) Ja nipošto odustati neću dok motkama, spravama na svetlo ne vratim najveću, najvinoljubniju od boginja svih! GROZDAN: Ćutite, u radosti prevelikoj da Ratu u kući bes ne raspirite! (310) HOROVOĐA: Veselimo se jer naredbu čusmo takvu, a ne ono: „Sa hranom za tri dana u vojsku javi se!“37 GROZDAN: Čuvajte se Kerbera donjeg:38 režanjem, lajanjem, k’o kad beše tu, spas boginje omesti bi mog’o! (315) HOROVOĐA: Niko mi je oduzeti neće, kad u rukama budem je imao! Iju-ju! GROZDAN: Ako sa dranjem ne stanete, ljudi, puk’o sam načisto! On će istrčati i sve nas istabanati! 31

Samotraka je ostrvo u severnom Egejskom moru, nasuprot tračkoj obali. Ovim misterijama slavili su se Kabiri, tajanstveni fenički bogovi. 32 Vojskovođa Darija I, satrap i, očito, bludnik na glasu, potučen kod Maratona 490. g. pre n. e. 33 Hor čine dvadeset i četiri atička seljaka. 34 Grimizne plašteve nosili su taksijarsi, atinski vojni zapovednici. 35 Atinski strateg, sin Ksenofana, pobornik Kleonove agresivne militantne politike. Sa Alkibijadom i Nikijom vodio Sicilijsku ekspediciju i hrabro poginuo pred Sirakuzom 414. g. pre n. e. Aristofan ga je u Aharnjanima prikazao kao hvalisavu i prgavu vojničinu. Ipak, njegova viteška smrt pribavila mu je komediografovu posmrtnu počast u Žabama (1040 i dalje). φράζε κἀρχιτεκτόνει. U Euripidovom Kiklopu (477) stoji τοῖσιν ἀρχτέκτοσι: tako Odisej naziva sam sebe kad izdaje naredbe Horovođi (tamo sam preveo ’’rukovođa’’). Ričard Siford, izdavač i tumač, veli da je možda u pitanju τόπος, koji važi i za komediju i za satirsku igru. O pravom značenju se može samo nagađati. ’’Preduzimač’’ i ’’rukovođa’’ nisu ponajbolja, ali jesu solidna rešenja. Zanimljivo je da Siford nalazi dosta sličnosti između Kiklopa i Mira i navodi odgovarajuće stihove iz jednog i drugog komada. Vidi: Euripides, Cyclops, With Introduction and Commentary by Richard Seaford, Oxford 1988, 193-194. 37 Rezerva koju je mobilisani vojnik morao poneti od kuće. 38 Aluzija na Kleona, kao, uostalom, i u Vitezovima (1030 i dalje). 36

8

HOROVOĐA: Nek meša, nek gazi, neka talasa, mi s veseljem nastavljamo! (321) /Hor pleše./ GROZDAN: Što besnite! Š’a je? Tako vam bogova, nemojte da divna htenja đuskanje nam skenja! HOROVOĐA: Ja ne bih, al’ od radosti noge skaču same, mada ne mrdam. (325) GROZDAN: Dosta! S plesom prekidaj! HOROVOĐA: Evo, prest’o sam. GROZDAN: Veliš, al’ ne staješ. HOROVOĐA: Još samo koračić jedan – i kraj! GROZDAN: Dobro, ali đuska – ič! HOROVOĐA: Tebi da učinimo, s plesom prestajemo. (330) GROZDAN: Ali još stali niste! HOROVOĐA: Tako nam Zevsa, samo jednom još desnu da zabacimo – i konac! GROZDAN: Samo to i nek smaranje svrši se! HOROVOĐA: I leva vuče, to od mene jače je. Oružje otkačih, pa kličem, prckam, smejem se i radujem više no kad obznanili bi da za vojsku prestar sam ! (336) GROZDAN: Ne raduj se prerano, ništa još sigurno nije! Tek kad Mirke se dokopamo, nek bude veselje, vika i smej! (340) Tad moći ćeš da putuješ, kod kuće ostaješ, da prcaš, knjavaš, na svetkovine ideš, kotaba se igraš 39 i luksuziraš40 sve podvriskujuć’ ’’iju-ijuju’’! (345) HOR: Samo da mi je taj da dočekam dan! Mnoge sam premučio muke, od slame ležaj Formion41 mi, k’o nagradu, dao! Više biti neću ni sudija42 strog i džangrizav.. GROZDAN: Ni surov kao pre... (350) HOR: Nego smekšaću i podmladit’ se, samo kad ratnih nevolja se rešim. Dugo vremena već ubijamo se, satiremo, iz Likeja u Likej 43 sa kopljem bludimo i štitom. (356) Reci šta najviše želiš – biće uslišeno! Samo kaži, jer dobra te sreća za vođu izabra našeg. (360) GROZDAN /raspoređuje Hor na ulazu u pećinu/: Da vidim kako stenje maknućemo. HERMES /vraća se/: Gade, drzniče, šta kaniš to? GROZDAN: Poput Kilikona,44 ništa zlo. HERMES: Smrviću te, kukavče! GROZDAN: Dobro, ako suđeno je. Hermes ti si, ti o žrebu odlučuješ.45 (365) 39

Društvena igra, poreklom sa Sicilije, kojom su se na terevenkama zanimali mladi Atinjani. Ostatkom vina sa dna čaše trebalo je pogoditi u metalnu činiju i pritom izgovoriti ime voljene osobe. Ako igrač pogodi i posuda zavibrira, ljubav će biti uslišena. 40 U originalu συβαρίζειν , živeti poput stanovnika Sibaride, grada u Lukaniji (Italija), čuvenog po raskoši i raskalašju. Anegdote o Sibarićanima bile su, poput Ezopovih basni, vrlo omiljene i često prepričavane. 41 Najveći atinski pomorski vojskovođa iz doba Peloponeskog rata, čuven sa svoje strogosti prema sebi samom i svojim vojnicima. 430. g. blokirao je Korint iz Naupakta, a sledećeg leta dva puta pobedio nadmoćniju peloponesku flotu i tako omogućio da Atina vaspostavi svoj uticaj u Akarnaniji. Porede ga sa Lordom Nelsonom. 42 Svi punopravni građani Atine mogli su da budu sudije. 43 Prvo gaj, potom gimnazija na severoistoku Atine, u blizini hrama Apolona Likeja. Tu je poučavao Aristotel, a obavljale su se i vojne vežbe. 44 Milećanin (ili Samljanin) koji je smerao da svoj grad preda susedima Prijenjanima. Kad su ga pitali šta to radi, odgovorio je: „Ništa zlo!“ 45 Hermes je bog trgovaca, prevaranata i lopova, pa u njegov resor spada i svaka vrsta sticanja dobiti, tako i kocka i žreb. Kad je u Atini bilo više osuđenih na smrt, žrebom je, svakom od njih, određivan dan smaknuća, jer se, dnevno, smelo izvršiti samo jedno pogubljenje. Navodno bi, ponekad, onaj koga je žreb odredio kao poslednjeg bivao pomilovan. Ovakav običaj nazvan je ’’Hermesov žreb’’.

9

HERMES: Mrtav si, geknućeš! GROZDAN: Dana kog? HERMES: Smesta, na licu mesta! GROZDAN: Al’ ništa još pazario nisam: ni brašno, ni sir, ni provijant za onaj svet.46 HERMES: Ipak, sjeban si već! GROZDAN: Kako ne osetih da tako suptilno ga primih? (370) HERMES: Znaš li da Zevs kazniće smrću svakog koga zatekne Mirku da otkopava? GROZDAN: Je li mi nužda mreti? HERMES: Odmah i sad! GROZDAN: Zajmi onda za gudu drahme tri, pred smrt da se posvetim!47 (375) HERMES: O Zevse, gromovniče... GROZDAN: Tako ti bogova, ponizno molim, gospodaru, ne odaj nas! HERMES: Da ćutim ne mogu. GROZDAN: Tako ti mesa što od srca ga doneh! HERMES: Mili Zevs razvaliće me ako prodornim glasom ne dojavim sve. (381) GROZDAN: Ne viči, Hermesiću, 48 kumim te. /Horu/ Šta je s vama, ljudi? K’o mumije stojite. Beknite, bednici! Inače, on zaurlaće! HOR: Nemoj, Hermese goso, nikako! (385) Pamtiš li da prasence si uz’o i u slast ga smaz’o? Ako pamtiš, ceni to! GROZDAN: Čuješ kako šlihtaju se, gosparu, kralju? HOR: Ne ljuti se, molimo te, i Mirku ne uskraćuj! (391) Smiluj se ako Pisandra perjanicu i obrve mrziš,49 bože čovečni i čestiti! (395) Žrtvama svetim i ophodima velebnim slavićemo te, gazda, svuda i vazda! (399) GROZDAN: Hajde, kumim te, na reči njine smiluj se: čestvuju te više no ikad! (401) I kradu više no ikad. Reći ću ti nešto i o zaveri strašnoj što protiv bogova kuje se. HERMES: Gukni, možda me i ubediš! (405) GROZDAN: Selena i lukavac onaj Helije poduže već o glavi rade vam i varvarima Heladu izdaju.50 HERMES: Zašto? GROZDAN: Zato, Zevsa mi, što Heleni vama, a varvari njima žrtve prinose. Hoće, logično, da mi satremo se, pa žrtve da prigrabe. (413) HERMES: A zato su dana deo ukrali davno i vožnjom im kružni presekli put?51

46

Hrana koju je trebalo poneti Kerberu na dar. Kandidati za posvećenje u Eleusinske misterije vodili su sa sobom po jedno žrtveno prase. Vidi : Žabe, 338. 48 Deminutiv radi komičnog efekta. Ἑρμίδιον je, inače, malo Hermesovo poprsje, statueta. 49 Perjanicu su (kao oznaku čina i kao ukras) nosile atinske vojskovođe. Prvi su ih, inače, prema Herodotu i Plutarhu, i prema sholiji uz Tukidida, poneli Karani, stanovnici Karije, pokrajine u Maloj Aziji. Namrgođenim pogledom Pisandar, atinski političar i Aristofanov savremenik, krio je svoj kukavičluk. Opisivan je, s porugom naravno, kao krupan i grlat, ali plašljiv čovek. Bio je demagog i ratni huškač, isprva stub demokratije, a potom zagriženi oligarh. Vidi: Ptice, 1557 i dalje. 50 Selena i Helije jesu božanstva, ali ne ona prvog reda. Sunce je u Apolonovoj nadležnosti, Mesec u Artemidinoj. S druge strane, kult Sunca i Meseca negovale su mnoge varvarske religije. Za Persijance vidi: Herodot, I, 131. 51 Aluzija na reformisani (Mentonov) kalendar, koji Aristofan kritikuje u Oblakinjama (607-626). Neki povezuju ovu Hermesovu repliku i sa delimičnim pomračenjem Sunca koje se zbilo za vreme Peloponeskog rata. 47

10

GROZDAN: Dabome. Hermese mili, zdušno pomozi boginju da izvučemo. U čast tvoju Velike slavićemo Panateneje52 i božje svetkovine sve: Misterije, Dipolije, Adonije. 53 (420) I drugi gradovi, kad bede se reše, žrtvovaće Hermesu, spasitelju 54 svom. Mnoge divne stvari čekaju te još. Prvi dar, za levanice, tebi dajem ja. /Uručuje Hermesu zlatnu čašu./ HERMES: Oh, kako milostiv sam zlato kad ugledam! (425) GROZDAN /Horu/: Na posao, društvo! Alat u ruke, dole siđite i kamenje izbacujte! HOROVOĐA: Dašta. /Hermesu/ A ti, bože najmudriji, kao meštar od struke, naređuj šta treba! Videćeš da nismo šljakeri loši. (430) GROZDAN /Hermesu/: Hajde, brže, diži čašu, bozima da se pomolimo, pa na rad da prionemo! /Sipa vino u Hermesovu čašu./ HERMES /lijući žrtvu/: Lijem, lijmo! Tišina, mir! (434) Uz žrtvu molimo da dan današnji Helenima svim početak bude sreće silne!55 Ko se oran užadi prihvati, štit nikad nek taj ne nosi! GROZDAN: Ne, Zevsa mi, u miru, sa dragom da proživi vek: po vatri i ronđi neka džara!56 (440) HERMES: A kome rat je mio, taj nek, Dionise-meštre, nikad ne prestane... GROZDAN: ...Iz laktova šiljke strelica da vadi! HERMES: Ko taksijarh hoće da bude i tebi, gospo, brani na svetlo da izađeš dnevno, u bici nek taj... (445) GROZDAN: ...K’o Kleonim prođe!57 HERMES: Ako kopljar il’ oklopar radi boljeg pazara kreševo iska... GROZDAN: ...Pirati nek zarobe njega i nek ječmen hleb u ropstvu žvaće! HERMES: Ko za činom stratega teži, a ne pomaže nama il’ se kao rob za bekstvo sprema58... (451) GROZDAN: ...Za točak vezan, bič nek okusi!59 HERMES: A nama sa srećom nek je! Jupi-je, pean pojmo! GROZDAN: O peanu ni pojma!60 Samo: jupi-je! HERMES: Jupi, jupi, samo „jupi“ vičem! (455) GROZDAN: Hermes, Harite,61 Hore, Afrodita, Potos!62 HERMES: A Arej ne? 52

Najveća atinska svetkovina u čast boginje Atene. Velike Panateneje praznovane su svake četvrte, a Male, verovatno, svake godine. 53 Da bi ugodili Hermesu oduzeće Ateni Panateneje, Demetri Misterije, Zevsu Dipolije i Afroditi Adonije. 54 Dobiće i titulu Ἀλεξίκακος , koju inače nosi Apolon (Oblakinje, 1372) i Herakle (Ose, 1043). Rivalstvo između Hermesa i Apolona opisano je u homerskoj himni Hermesu. 55 Lakedemonski glasnik Melesip kaže, na atičkoj granici, u osvit Peloponeskog rata (Tudidid, II, 12, prevela Dušanka Obradović): „S ovim danom počeće veliko zlo među Helenima.“ 56 Platnauer veli da je upotrebljen glagol σκαλεύω (kopati, rovati, džarati), a podrazumeva se σκαλαθύρω, koji ima i opsceno značenje (Žene u narodnoj skupštini, 611). 57 Aristofanov sugrađanin i savremenik, grdosija ali kukavica koji u bici odbacuje štit; žderonja, krivokletnik i potkazivač. 58 Podstaknuti nadom da će steći slobodu ako nađu drugu zemlju i drugu vlast, robovi su, u ratno vreme, znali da pobegnu od gospodara. U atinskoj državi, inače, robovi nisu smeli da služe vojsku. 59 Što nije moglo da zadesi atinske građane. 60 παιών , pean, ima homonim παίων , tukući, udarajući. Otud slobodan prevod Aristofanove igre reči. 61 Ili Gracije, Zevsove kćeri, boginje dražesti: Eufrosina (Veselost), Aglaja (Sjajna), i Talija (Cvetna). 62 Personifikacija ljubavne žudnje, Afroditin ili Erosov sin.

11

GROZDAN: Nikako! HERMES: Ni Enijalij?63 GROZDAN: Nipošto! HERMES: Zapnite sad svi,64 uže potegnite! /Članovi Hora uzimaju kanap./ HOR: Ho-ruk!65 HERMES: I još „ruk“! (460) HOR: Ho-ruk! HERMES: I još „ho“ i još „ruk“! HOR: Ho-ruk, ho-ruk! GROZDAN: Ne vuku složno! Što zajedno ne prionete? Je l’ vam duša pod grlo došla? (465) Biće belaja, Beoćani!66 HERMES: Hajde „ho“! GROZDAN: Hajde „ruk“! HOR /Hermesu i Grozdanu/: ’Ajde, bre, potegnite s nama! GROZDAN: Konop svojski secam, naležem i zapinjem! (471) HOR: Zašto onda napretka nema? GROZDAN /horeutu koji ometa ostale/: Ne greši, Lamaše, na put ne staj! Ne treba nam, čoveče, strašilo to!67 /Hermesu/ Ni Argivci68 ne vuku odavno već, nama što rintamo smeju se, na provijantu obeju strana šićare! (477) HERMES: Lakonci, zato, junački vuku! GROZDAN: A koji, znaš li? Samo oni u negvama što kopne. 69 Ali kovač ne da im. 70 (480) HERMES: Od Megarana koristi nema, mada vuku iskeženi, kao štenci nesiti.

Ἐνυάλιος znači ratoboran. To je epitet Arejev. Kod Atinjana, kasnije, Enijalij je sin Areja i ratničke boginje Enije. 64 ὑπότεινε δὴ πᾶς neki prevode kao „sad napni mišice’’, odnosno „tendez les muscles’’ i „put now your shoulders to it’’. 65 Posle obreda, prelazi se na delo. Tumači vele da radovi na sceni nisu nalik stvarnim radovima, nego su koreografijom svedeni na zajedničko, više ili manje usklađeno izvlačenje uz pomoć kanapa, ritmizirano tzv. vučnom pesmom. 66 Ohrabrena sjajnim pobedama u Pilu i na Kiteri, Atina se 424. godine spremala za veliki pothvat protiv najjačeg spartanskog saveznika, Beotije. Plan je bio da se beotske snage rasture istovremenim napadom na tri strane. Sa beotskim demokratama dogovoreno je da se u Heroneji (grad na severu zemlje) digne ustanak, dok je za to vreme Demosten trebalo s flotom da udari na beotsku luku Sifu, a glavnina atinske vojske pod komandom Hipokrata na Delij. Međutim, plan je propao, jer je demokratska zavera otkrivena, a Hipokrat zakasnio. Sad sva beotska vojska kreće u susret Atinjanima. U bici koja se odigrala kod Delija, Beoćani su prvi put upotrebili dugu falangu, ubitačni bojni stroj koji će kasnije usavršiti Epaminonda, i potpuno uništili atinsku pešadiju. Atinjani su izgubili oko hiljadu hoplita, što je najveći poraz koji je do tada jedna hoplitska vojska pretrpela. Gordi na svoju pobedu, Beoćani nisu prihvatili Nikijin mir. 63

67

Lamahov šlem, po ugledu na Agamemnona, krasila je Gorgona. Demokratski Arg je pažljivo čuvao svoju neutralnost. 421. godine, međutim, isticao je njihov tridesetogodišnji mir sa Spartom. Da bi se obezbedili, Argivci su osnovali savez sa potencijalnim suparnicima Lakedemonjana. Njemu su pristupili demokratske Elida i Mantineja, halkidički polisi, pa i Korint. Mari kaže da Arg profitira prodajući hranu i Atini i Sparti. 69 Spartanci zarobljeni na Pilu 425. godine, logično, žude za mirom. 70 Tamničar, zapravo. 68

12

GROZDAN: Zevsa mi, glad ih ubi!71 HERMES: Ne mrdamo. Zapnimo svojski nanovo svi! (485) HOR: Ho-ruk! HERMES: Jače „ho“! HOR: Hor-ruk! HERMES: Jače još, Zevsa vam! HOR: Malko se maklo! (495) GROZDAN: Zar nije grozno? Jedni vuku, drugi se izvlače! Oj, Argivci, bijeni bićete! HERMES: Sada „ho“! GROZDAN: Onda „ruk“! HOR: Kakve su zloće neki od nas! GROZDAN: Vi bar, za mirom što žudite, junački zapnite! HOR: Ima neko ko smeta! HERMES: Oj, Megarani, u majčinu haj’te! (500) Boginja vas mrzi: pamti da ste je vi prvi belim lukom72 natrli!73 Atinjani, i vama kažem: stanite, na ovu stranu više ne vucite! Ne radite ništa, samo se tužakate. (505) Ako boginju biste da izvučete, prema moru malo se okrenite!74 HOROVOĐA: ’Ajmo, zapnimo samo mi, ratari!75 HERMES: Vama, ljudi, stvarno šljaka ova šljaka! HOROVOĐA: Da rintamo dobro, veli: svojski nek upre svako! (510) GROZDAN: Seljaci svršiće pos’o, drugi niko! HOR: Haj’mo sad, haj’mo svi! HERMES: Malo samo treba još! HOR: Ne popuštaj, snažnije vuci! (515) HERMES: Uspeva – vidim već! HOR: Haj’mo svi, haj’mo skupa! Ho-ruk-ruk-ruk! Ho-ruk-ruk-ruk! Svi! Kip Mirke polako izranja iz pećine. Zajedno sa njom, sa svake strane po jedna, pojavljuju se Letina i Fešta.76 GROZDAN: Šta da velim ti, gospo grozdotvorna? 77 (520) Gde reč da nađem što hiljadu amfora vredi, njome da ti nazdravim? Kod kuće nemam je. Zdravo, Letino, zdravo, Fešto 71

Periklovom „odlukom o Megari’’ iz 432. g. pre n. e. Atina je privrednim bojkotom i pomorskom blokadom presekla sve puteve trgovine i snabdevanja ovog polisa. Tokom rata, Atinjani su dva puta godišnje upadali u Megaru i pustošili je. U Aharnjanima (729-835) Megaranin pokušava da proda svoje dve kćeri (prerušene u prasiće) za venac belog luka i za mericu soli, proizvode koje je inače njegov polis izvozio. 72 Platnauer kaže da se češnjak koristio i da poveća prirodnu agresivnost borbenih petlova. Pristustvo tim borbama i klađenje na antagoniste bila je omiljena zabava aristokratske omladine. Radmila Šalabalić piše: „Crnom i belom luku u antici je pripisivana moć otklanjanja zla, bolesti i umirujuće dejstvo kod bolova i otoka. Strukovima mladog luka udarana su deca ’protiv uroka’.“ 73 Megara nije potpisala sporazum (Tukidid, V, 17): Nikijinim mirom ona ne samo da ništa nije dobila, već je izgubila svoju luku Niseju. 74 Tumači vele: nastojte da ojačate svoju mornaricu. 75 Težaci su najteže pogođeni ratom i Aristofan im je posebno sklon. 76 Opora (Letina) je personifikacija kasnog leta i rane jeseni, sezone zrelih plodova, posebno voća; ona prati Ejrenu (Mirku) zbog ratom opustošenih poseda atinskih seljaka. Teorija (Fešta) personifikuje (tokom rata zamrlu) svečanu funkciju službenih poslanstava kakva polisi šalju na svetkovine i igre; ona prati Mirku jer je vezana za mirnodopske periode.

13

i tebi! Krasan ti je, Fešto, lik! Dah tvoj srce mi blaži, najslađe miri: demobilizacija i tamjan čist! (526) HERMES: Zar ne vonja po rancu vojničkom? GROZDAN: Iz korpe mrske čoveka najmržeg 78 podrig kandi lukožderski.79 A po Fešti mirišu berbe, gozbe, Dionizije, frule, tragedije, Sofokla napevi, drozdovi,80 maksimice81 Euripidove... (532) HERMES: Ej, ti, klevete platićeš skupo! Ne voli ona govore sudske pesnika tog!82 GROZDAN: Bršljan, cediljke vinske, janjaca bleka, sisići istrćeni žena poljem rastrčanih, robinjica pjana, vrč oboren i još mnoge stvari lepe! HERMES: Vidi: izmireni polisi među sobom brbljaju već. Veseli, smeju se... (540) GROZDAN: I svi, listom, šljive na oku nose, i kupe83 utisnute! HERMES: U publici lica smotri, otkrij šta je čija struka! GROZDAN: Jaoj, jadan! HERMES: Perjaničara zar ne vidiš tamo, kose kako čupa? (546) GROZDAN: Onom mačaru je, gle, pijukar pod nos prdnuo! HERMES: Pogle kako uživa srpar! GROZDAN: Kopljaru srednji pokazao je prst!84 HERMES: Hajde, seljacima reci da mogu kući! (550) GROZDAN: Daje se na znanje: nek seljaci sa alatom poljodelskim na njive krenu! Što pre nek manu se kopalja, mačeva, strela! Nek ovde sve starim, dobrim mirom miri! Pean zapevajte, pa na rad! (555)

Grozdanovo obraćenje Μirki (u obliku retorskih pitanja) ima paratragedijski prizvuk. Ovo ponešto podseća na Horovođin pozdrav Agamemnonu u Eshilovom Agamemnonu (783-788, preveo Miloš N. Đurić): „Zdravo care, / ti razorioče / grada Troje, / Atrejev potomče / kako da ti zborim, da te zdravim, / u pohvali meru da ne pređem, / il’ u čemu da te ne umanjim?“ 78 Parodija na stih iz Euripidove nesačuvane tragedije Telef. 79 Vojnički. Beli luk bio je i samostalan obrok sirotinje, seljaka i manuelnih radnika. Φώς u prethodnom stihu francuzi Alfonsi i Van Dele prevode kao „soldat’’. 80 Aristofan i u Oblakinjama (339, preveo Miloš N. Đurić) pominje ’’slatko meso drozdovlje’’. Rimski kuvar Apicije (O kuvanju, prevela Svetlana Slapšak, 167) daje recept za ptičji delikates: „Punjeni drozdovi: istucaj biber, raskovnik, lovor, umešaj kim, presolac i drozda ispuni kroz gušu, pa ga poveži. Napravi umak u kojem će se kuvati, da tu bude ulja, soli, vode, anisa i glavica praziluka.“ 81 ἐπυλλίων neki prevode sa „stih’’, odnosno „des petits vers’’. Platnauer veli: „rather sententiolae then versiculi.’’ 82 Poneki agonalni delovi Euripidovih tragedija podsećaju na rasprave u nekom tribunalu. Tumačeći Medeju Eliot (Alan Elliott) veli da scena između Jasona i Medeje (465 i dalje) podseća na sudski proces: prvo govori optužba, potom odbrana; suprotstavljene strane iznose argumente i pobijaju ih. Eliot piše o brzom razvoju i grananju sudstva u Atini druge polovine V veka pre n. e. Uporedo sa sudstvom, ide i zanimanje za retoriku, veštinu ubeđivanja. Tako besedništvo stiže i u tragediju. (Vidi, takođe, i Euripidovu Elektru – 1011-1096 – dijalog Elektre i Klitemnestre.) 83 Mirina u Lisistrati (443-445, prevela Radmila Šalabalić) ovako preti Policajcu: „Ma tako mi Lučonoše, / probaj samo da je takneš vrškom prsta! / kupe ćeš da tražiš smesta, jer će ti prebijem krsta!“ Van Dele κυάθους prevodi sa ’’ventouse’’, što Milan Vujaklija (Leksikon stranih reči i izraza) objašnjava ovako: „vantuza med.kupica, mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se, razređivanjem vazduha u njoj, krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi.“ 84 Radi ruganja ili ismevanja, stari Grci su znali da ispruže srednji prst, dok su ostali prsti stisnuti u pesnicu. Srednji prst je kod njih, kao i, docnije, kod Rimljana bio infamis digitus. Pokazati ga nekome bio je prostački gest. 77

14

HOROVOĐA: O, danče, željo pravednika i seljaka, srećan što vidim te, ja vinograde pozdraviti želim. Čeznem da, nakon vremena duga, prigrlim smokve koje posejah dok jošte bejah mlad! GROZDAN: Pomolimo se najpre boginji što perjanica i Gorgona lišila nas je. (561) Potom, kad dobru slanu ribu za rad poljski kupimo, kući, na njive pohitajmo! HERMES: O, Posejdone, lepa li je družba njina: k’o biskvit zbita, k’o gozba sita! (565) GROZDAN: Zevsa mi, kako sija pijuk koji rad uglača! Kako na suncu blistaju vile trozube! Leje vinove loze trebile bi krasno! I sam žudim na njivu da vratim se. Da motikom, posle večnosti cele, prekopam dobarce moje. (570) Setite se, druzi, ranijeg života koji boginja nam dade: kolačića od voćki suvih, smokava i mirte, šire slatke, ljubičica kraj kladenca, maslina – čežnje naše: zbog svega, pozdravite je! (581) HOR: Zdravo, zdravo, veseli smo, najdraža, što s nama si! Za tobom žudnja ubi, božanska goni sila na njivu da se vratim. (585) Najveće blago, čežnjo, bila si za sve koje težački muči život. Jedino ti pomogla si nama! (590) Kakve smo samo slatke i lepe a besplatne stvari probali nekoć pod okriljem tvojim! Seljaku si prženi ječam i spas! (595) Vinova zato će loza, smokve i biljke svih sorti sa radosnim tebe čekati smeškom!85 (600) HOROVOĐA: Ali gde se denu tako dugo, tako daleko od nas? Pouči nas, milostivi bože! HERMES: Čujte me, premudri seljaci, ako radi ste znati kako nestade ona. Fidijin udes nesreći uzrok je prvi.86 (605) Perikle potom, uplašen da ista ga ne stigne kob, zaziruć’ od naravi vaše i ćudi ujedačke, pre no jad ga snađe, zapalio grad je iskrom malom – psefizmom megarskom. Takav ratni vihor podigô je, da ronzaju od dima Heleni svi, ovdašnji i tamošnji. I čim, jednom, čokot zapucketao je, a udarena amfora, besna, amfori drugoj udarac vratila, ne beše nikog da ustavi zlo: Mirka iščezla je tad. (614) GROZDAN: Apolona mi, o tome do sada čuo nisam, niti znao da sa Fidijom je u vezi. HOROVOĐA: Ni ja, evo, tek sad. Zato je lepa, što s njim je u srodstvu. E, štošta nam taje!

85

Sličnu odu Hor u Aharnjanima (989-999, preveo Mladen Škiljan) upućuje Pomirenju (Διαλλαγή): „Pomirbo, ti družice prelijepe nam Kipranke, prijateljskih Harita, / Već sam i zaboravio kako ti je divan lik! / O kad bi me s tobom, draga, Eros neki spojio, / Sličan naslikanom, cvijećem ovjenčanom Erosu! / Ili možda misliš da staračca imaš pred sobom? / S tobom sam još i sad troje sposoban učiniti: / Prvo, pozabadati ti kolce za niz čokota, / Drugo, kraj njih smokvičice, nježne, mlade sadnice, / Treće, plemenitu lozu, ma i star, uzgojiti / I svud oko vinograda masline posaditi / Da se uljem natrljamo o mlađaku ti i ja.“ 86 Čuveni vajar bio je Periklov prijatelj i savetnik. Politički protivnici atinskog čelnika optužili su ga da je utajio deo zlata odvojenog za kip Atene Partenos (na Akropolju). Fidija se opravdao (zlato je, po savetu Periklovom, tako vešto stavio na lik i optočio ga da se ono lako moglo skinuti i izmeriti), ali je ponovo optužen, ovog puta zbog bezbožništva. Na jednom reljefu, naime, prikazujući boj sa Amazonkama na Ateninom štitu, izvajao je i svoj i Periklov lik. 438. g. pre n. e. osuđen je i prognan (ili je pobegao) u Elidu. Aristofan je postupak prema Fidiji povezao sa Periklovom odlukom o Megari i stvorio legendu o početku Peloponeskog rata, koju su docnije prihvatili istoriografi. Plutarh, recimo, piše (Perikle, 32, preveo Miloš N. Đurić): „Ali kako se i svojim zauzimanjem za Fidiju narodu zamerio, uplaši se od suda, i zato je raspalio rat koji je beć bio blizu i davno tinjao.“ Poput Plutarha piše i Diodor (XII), ali Tukidid, savremenik, to ne pominje. Aristofan, shodno svom vrcavom duhu, u Aharnjanima (524-528, preveo Mladen Škiljan) daje još jedno objašnjenje: „Iz Megare tad otmu kurvu Simetu / Mladići pijani od igre kotaba. / A Megarani, uvrijeđeni, za uzvrat / Aspaziji ukradu dvije kurvice: / I tako buknuo je zbog tri droljice / Taj rat što sve Helene sad sukobljava.“

15

HERMES: Kad potom su polisi potčinjeni 87 spoznali da besnite, jedni na druge zube oštrite, stadoše svašta protiv vas da snuju poreze da izbegnu: budže lakonske novcem su mitili.88 (622) A Lakonci, alavi i šatro gostoljubni,89 boginju ružno prezreše i rat prigrliše. Za seljake se ćar u bedu prometnu. Odavde, za odmazdu, troveslarke su krenule i ljudima nedužnim smokvike izele. (627) GROZDAN: S pravom, jer posekoše smokvu, koju posadio sam i uzgajao ja. HOROVOĐA: S pravom, bogami, jer i meni žitnjak 90 od šest medimna91 kamenom razbiše. (631) HERMES: I potom, kad se sa njiva amo stekao narod radni, skapirao nije da trguju njime isto k’o i pre. Lišen zrna grožđa i smokava suvih željan, u govornike blenuo je. 92 A oni, dobro su znali da siromašni slabi su i hleba željni: boginju su dernjavom, k’o vilama, terali kad god pojavila bi se, jer krajeve ljubi naše. Savezničke moćnike i bogatune mučili su optužbom: „To pristaša je Brasidin!“ 93 (640) Okrivljenog biste k’o paščad rastrgli, a grad je bled, prestrašen, svaku bačenu klevetu sa slašću izeo. Kad uvideše stranci koja 87

Kad su Sparta i članice Peloponeskog saveza odustale od daljeg rata sa Persijom, jonski polisi na čelu sa Atinom osnovali su 478. pre n.e. na Delu novu simahiju radi oslobađanja preostalih gradova od persijske vlasti. Tom prilikom nastalo je i savezničko Veće u kojem su svi polisi bili jednako zastupljeni, ali je Atini dodeljena vodeća uloga i kontrola nad finansijama Saveza. Atinski političar Aristid razrezao je prvi foros (porez koji predviđa opremanje jednog broja brodova i uplaćivanje određenog novčanog iznosa u zajedničku kasu), a atinskim građanima poverena je dužnost da taj foros sakupljaju. Pošto je u Veću imala značajan uticaj nad manjim polisima i budući da je kontrolisala sva saveznička sredstva, Atina je od početka bila u položaju da rukovodi odlukama i akcijama Saveza. Čestim povećanjem poreza, nemilosrdnom odmazdom nad gradovima koji pokušaju da istupe iz Saveza i prisiljavanjem drugih da u njega uđu, Atina je polako stvarala svoju imperiju. Ove tendencije atinske politike postaće sasvim očigledne kada 454. pre n.e. Perikle bude prebacio savezničku riznicu iz Apolonovog hrama na Delu u Atenin hram u Atini. Međutim, saveznicima će najteže biti za vreme Peloponeskog rata, kad Kleon, čovek čije delanje Tukidid naziva najgorim licem atinske politike, podigne foros na neverovatnih hiljadu talenata umesto nekadašnjih četiri stotine šezdeset. Delski savez raspašće se zajedno sa konačnim porazom Atine 404. g. pre n.e. Aristofan, u svojoj izgubljenoj komediji Vavilonci, izvedenoj 426, prikazuje gradove atinskog pomorskog saveza kao robove koji okreću mlinski točak, a Plutarh (Kimon, 11, preveo Miloš N. Đurić) veli da su saveznici „neprimetno, od saboraca postali podanici i robovi.’’ 86 Tukidid, a ni bilo koji drugi istorik ne pominje nikakav pokušaj podmićivanja. Potidejani su 432. g. bili u Lakedemonu „da bi u slučaju potrebe osigurali pomoć’’ (Tukidid, I, 58, prevela Dušanka Obradović). Spartanci su obećali da će, ako Atinjani krenu na Potideju, upasti u Atiku. Sparta tada nije održala obećanje, a kako su i čime njih Potidejani ubeđivali, mi ne znamo. 87 U Atini je bio običaj da se Spartanci olajavaju kao gramzivi i negostoljubivi (za razliku od potomaka Erehtejevih koji strance rado prihvataju). Aristofanov Pisteter u Pticama (1012-1013, preveo Mladen Škiljan) veli: „Mi, po uzoru / Na Spartu, strance gonimo...“ 88 κυψέλη Rac prevodi sa „brašnena spremnica’’ (sa komentarom: spremnica je zemljani sud). Škiljan kaže „kaca’’, a Francuzi „vase’’, odnosno „vase à blé’’. U Baijevom rečniku piše „vase, boite, coffre’’, kod Lidl-Skota „corn-chest’’. Somerstajn prevodi sa „corn-bin’’. 89 Atinska medimna, mera za zapreminu, ima otprilike pedeset i dva litra. 90 U Aharnjanima (370-374, preveo Mladen Škiljan) Dikeopolid kaže: „Mada me mnogo čega strah. Jer dobro znam / Seljakov značaj, znam da seljak uživa / Kad netko hvali i njega i državu - / Šarlatan kakav – s pravom ili s nepravom. / I ne vidi tad seljak da ga vozaju.“ 88 89 90 91 92

16

batina ih bije, usta drukara zlatom zapušiše. Tako se ovi obogatiše, dok je, vama pred nosom, Grčka opustošena. Za sve je kriv kožar! GROZDAN: Dosta, dosta, gospar Hermese, ne pominji mu ime, pusti ga gde je, dole nek počiva! Taj nije više naš, već samo tvoj!94 (650) O njemu bih rekao da za života lupež bio je, laprdalo i cinkaroš, spletkar i rovar: sve pogrde te jednog od tvojih sada se tiču. /Mirki/ Zašto ćutiš? Kaži, gospo?95 (656) HERMES: Publici neće da obrati se: besna je zbog patnji koje joj naneše. GROZDAN: Neka šane nešto, makar tebi samo! (660) HERMES: Reci, najdraža, šta snuješ im! Gukni, ti, od svih žena štitomrziteljko najveća! /Mirka mu nešto šapuće./ Dobro, čujem. Na to se žališ? Shvatam. /Ostalima/ Šta zamera vam, počujte! (665) Posle pohoda pilskog, sama je, kaže, u grad korpu punu mira donela.96 I tri puta skupština ju je odbila.97 GROZDAN /Boginji/: Grešili smo, oprosti! Pamet nam je sva u kožama bila.98 HERMES: Počuj sad šta pita: (670) ko joj ovde beše dušmanin najveći, a ko prijatelj i aktivist antiratni? GROZDAN: Daleko najskloniji Kleonim joj beše. HERMES: A kako se Kleonim taj na bojnom pokazao polju? GROZDAN: Vrlo hrabar, samo onog koga ocem zvaše nedostojan sin. (676) Jer na megdanu začas kopile postajao bi odbačenog oružja svog.99 HERMES: Počuj šta malopre pita: ko sad govornicom100 na Pniksu vlada? (680) GROZDAN: Hiperbol101 to mesto drži. /Boginji/ Hej, šta radiš? Kuda okrećeš glavu? 93

U vreme Peloponeskog rata u Atini su bili brojni doušnici i potkazivači. Vlada atmosfera sumnjičenja, pretnji, optužbi i progona. Svako se plaši svakog: brat brata, sused suseda. (Aleksis Solomos piše da period istraga zbog skrnavljenja hermi podseća na Makartijevo vreme u Americi, 1949-1954). Specijalna komisija ispituje sve dojave i muči osumnjičene. Optužbe za šurovanje sa spartanskim vojskovođom Brasidom imale su, međutim, osnova. On je tri godine pre izvođenja Mira preoteo Atinjanima Amfipolj, grad na Strimonu, blizu južne obale Trakije i njegovu morsku luku. To su mu omogućili upravo lokalni truli bogataši. Aristofan ih proziva i u Osama: „Izdajica s tračke fronte“ (288, preveo Mladen Škiljan) i „Brasidin gojenče“ (475). 94 Hermes je vodič duša u Podzemlje. 95 Bilo da Mirku glumi statistkinja – robinja, bilo da je predstavlja lutka, Aristofanova publika znala je da boginja neće odgovoriti. U komičnoj igri „razgovora’’ tumač je Hermes. (Prema Tamari Tvrtković) 96 Amfitej u Aharnjanima (186-200) donosi Dikeopolidu „mir’’ u tri vrča da proba: petogodišnji, desetogodišnji i pedesetogodišnji. 97 Tukidid (IV, 41, prevela Dušanka Obradović) piše: „Ali, pošto su Atinjani tražili sve više i više, poslanike su, iako su često dolazili, vraćali kući nesvršena posla“. 98 σκῦτος, aluzija na Kleonovo zanimanje, ali i na štitove (latinski scuta) koji su pravljeni od kože. 99 U starogrčkom igra reči: ἀποβολιμαῖος , onaj koji je odbačen, i ὑποβολιμαῖος , podmetnuto dete. Koloman Rac napisao je šarmantan komentar: „Ne odgovara ocu svoga junaštva, štitu, kojim se toliko oholi. U boju ga nađu bez štita - nema oca, nahod je.“ 100 Λίθου. Čuvena Bema, stena u središtu Pniksa sa koje su držani govori. Na Pniksu, uzvišici atinskoj, zasedala je, u Aristofanovo vreme, narodna skupština. 101 Proizvođač svetiljki, atinski demagog i Kleonov naslednik na čelu demokratske stranke, Hiperbol je bio protivnik Nikijinog mira. Oteran iz Atine, 411. skončao je na otoku Samosu (Tukidid, VIII, 73, prevela Dušanka Obradović): „I osude na smrt nekog Hiperbola, Atinjanina, nepoštena čoveka koji je bio prognan ostrakizmom – ne zbog toga što su se bojali njegove moći ili ugleda, već zbog njegovog nevaljalstva i što je bio ruglo gradu.“ Aristofan ga ismejava u Vitezovima, Oblakinjama, Osama i u Miru. Hiperbola i njegovu majku (kao pijanicu i preljubnicu) žigoše Eupolid u Marikantu, i Hermip u Prodavačicama hleba (frg. 9). U Ženskoj skupštini u Tezmoforiju (840 i dalje) Aristofan Hiperbolovu majku proziva kao lihvarku.

17

HERMES: Od naroda se distancira, besna što tako lošeg izabr’o je vođu.102 GROZDAN: Dobro, nećemo ga rabiti više. (685) Narod je, goloruk, zaštitnika hteo, pa se njime, privremeno, opasao. HERMES: Ona pita: kakvu korist grad ima od toga? GROZDAN: Razumniji bićemo. HERMES: Kako? GROZDAN: Svećar je. Do sad je politika naša po mraku pipala, a odsad ćemo o svemu većati uz sveću! (692) HERMES: Jao, jao, šta hoće da zna! GROZDAN: Kaži – šta? HERMES: Štošta. O stvarima drevnim, od odlaska njenog. A prvo bi da čuje sa Sofoklom šta je. (695) GROZDAN: U odličnoj je formi, ali čudnjikav. HERMES: Zašto? GROZDAN: Sofokle postaje Simonid.103 HERMES: Simonid? Kako? GROZDAN: Mada star i uveo, radi đengi bi i na asuri plovio!104 HERMES: Stvarno? A mudri Kratin?105 GROZDAN: Umro je kad Lakonci su napali. (701) HERMES: Od čega? GROZDAN: Kako od čega? Srčka. Nije mog’o da gleda lom bačve pune vina.106 /Boginji/ Šta misliš, kakav još jad naš je snašao grad? Nikada, gospo, pustiti te nećemo! (705) HERMES: Pa kad je tako, Letinu uzmi za ženu! Na selu s njom živi i grozdove pravi! GROZDAN: Dođi, o najdraža, i daj da te ljubim! Gazda Hermese, je l’ ako da, posle dosta posta, bacim se na Letinu?107 (711) 102

Svaki metek (doseljenik, stranac) morao je da izabere jednog građanina kao svog zastupnika kod državnih vlasti i na sudu. προστάτης znači zastupnik (patron), ali i politički vođa, stranački lider. 103 Sholijast kaže da je Simonid sa Keja prvi pesnik koji je pisao za novac i bio na lošem glasu kao φιλοχρήματος (srebroljubiv). Nigde ne postoji zabeležena slična optužba na Sofoklov račun. 104 Parodija na poslovicu θεοῦ θέλοντος κἄν ἐπὶ ῥιπὸς πλέοις, kad bog hoće, možeš i na asuri da ploviš. 105 Kratin je slavni komik, Aristofanov stariji savremenik. U svojim delima napadao je kako Perikla i njegove prijatelje, tako i mitološke likove. Uvek je umeo da bude nov, duhovit, oštar i zajedljiv. Aristofan je ismevao njegov veliki porok – pijanstvo (Aharnjani 848, Vitezovi 526-536). Ipak, tu, u parabazi Vitezova Aristofan se divi svom velikom suparniku: on poredi Kratinovu komičku snagu sa žestinom vodene sile koja čupa hrastove i platane. To je bilo pre. Kratin je danas lajavi starac čija poezija više nema snage: zbog nekadanjih pobeda morao bi da pije vino u pritaneju, ali u teatru može da bude samo gledalac tuđih drama. Aristofan je podbo Kratina i on je stvorio svoje najoriginalnije delo Boca (Πυτίνη). Tom komedijom osvojio je 423. prvu nagradu i porazio Aristofana, koji je sa Oblakinjama dobio tek treću. Prema legendi, Kratin je umro godinu dana nakon toga, sa devedeset i sedam leta. U Žabama (357), komediji iz 405. godine, Aristofan naziva Kratina „Bikožder“. To je aluzija na česte Kratinove pobede na ditirampskim takmičenjima, gde su pesnici dobijali bika kao nagradu. Iako mu odaje posmrtnu počast, Aristofan ne može da odoli da još jednom ne pecne nekadašnjeg velikog rivala. 106 Kratinovu smrt treba shvatiti metaforički: otkad su Spartanci opustošili atičke vinograde i opljačkali podrume, presahla je komikova inspiracija. 107 Iako je uglavnom jasno da se radi o seksualnom naletu – što podvlači Hermes u prethodnom stihu svojim nagovorom – Platnauer piše: „Trygaeus ostensibly asks whether indulgence in eating fruit after long abstinence will upset him.“ Anglosaksonski prevodioci su, sva sreća, bar dvosmisleni. Bikli Rodžers

18

HERMES: Jeste, ako eliksir sa metvicom popiješ.108 Feštu što pre zgrabi i Veću vodi je – njegova nekad beše.109 GROZDAN: O, srećno li si Veće sa Feštom tvojom! Kakvu ćeš supicu tri dana srkati, kakve kuvane iznutrice i meso izesti!110 E pa zbogom, Hermese dragi! (718) HERMES: Zbogom i tebi, druže, putuj srećno i sećaj me se! GROZDAN: Hej, balegaru, kući, kućici poletimo mi! (720) HERMES: Nije ovde, druže. GROZDAN: Kuda je prhnuo? HERMES: Kod Zevsovih kola k’o munjonoša boravi.111 GROZDAN: A gde će, mukica, obroke steći? HERMES: Ganimedovu112 ambroziju ješće. GROZDAN: Kako da sađem? HERMES: Opušteno, ne brigaj! Ovuda, pored boginje, pođi! (726) GROZDAN /Letini i Fešti/: Hajdemo, cure, za mnom, i brzo! Mnogi čekaju na vas, žuđaju dignutih kita! Grozdan sa Letinom, Feštom i Mirkom odlazi na jednu, Hermes na drugu stranu. Pozornica, kao na početku, predstavlja Grozdanov dom.113 HOROVOĐA: Dobro pošli! A mi ćemo radnicima scenskim 114 predati alat na čuvanje. Jer oko scene često mnoštvo se lopina muva i drpiše. (731) Zato nam ovo čuvajte muški! /Predaju alat rekviziterima./ Publici ćemo reći kuda naš govor vodi, kuda mnjenje nas puti. Čim komičar s anapestima pred publiku kroči i hvalospev otpočne sopstven, od redara115 batine treba da primi. (735) Al’ ako je pravo, Zevsova kćeri, 116 da slavimo nekog (Bickley Rogers) kaže: „But, Hermes, won’t it hurt me if I make / Too free with fruits of Harvesthome at first?“ A Somerstajn: „Er-Hermes, do you think it would do me any harm if I indulged myself ih her again after such a long lay-off?“ Francuzi su pristojni. Van Dele: „Vois-tu pour moi quelque inconvénient à ce qu’après un si long temps, ô maître Hermès, je me pousse contre Opôra?“ Dok Alfonsi: „Est-ce que, selon toi, seigneur Hermès, je puis sans inconvénient après cette longue absence approcher Opôra?“ Hrvati su, pak, asocijativni i konkretni. Rac: „Što misliš, Hermo, hoće l’ s Berbom igra mi / sad nakon tol’kih godinica škodit’ što?“ I Škiljan: „Gospodine, što misliš, je li škodljivo / Da poslije duga posta Berbu potucam?“ 108 Metvica se koristila kao začin i lek, stavljali su je u svadbene vence, a smatralo se da deluje i kao afrodizijak. Postoji još jedno tumačenje. Hermes se boji da će Grozdanu biti zlo ako se prejede voća – ipak su u pitanju mnogi slatki plodovi rane jeseni – pa mu savetuje da popije kikeon (κυκεών) sa metvicom. Njega Hor hvali kao seoski specijalitet, njime se ratar, pri povratku kući, osvežava od letnje žege. Bio je kikeon i obredni napitak pri eleusinskim misterijama. Sastoji se od ječemene prekrupe razmućene u vodi i začinjene aromatičnim biljem poput majčine dušice i metvice. Da je to pučko piće koje otmen svet prezire pokazuje jedan odlomak iz Teofrastovih Karaktera. Primitivac, naime, pije kikeon pre odlaska u Skupštinu, pa tamo zavonja svojim komšijama. 109 Fešta je pre rata pripadala Veću, koje rukovodi slanjem službenih poslanstava. 110 Dok spominje zadovoljstva koja Fešta donosi Veću, Grozdan nabraja samo gastronomske užitke, služeći se pritom dvosmislenim rečima sa opscenim značenjem. 111 Parodira citat iz Euripidovog Belerofonta. Uz Zevsa Govnobiju lepo ide balegar kao munjonoša. 112 Sin trojanskog kralja Troja i Kaliroje, kćeri rečnog boga Skamandra, Zevsov peharnik i dupedavac. 113 Kad glumci odu sa scene, komediograf, na usta Hora, koji u tom trenutku govori „bez maske’’, komentariše aktuelne političke, literarne i druge događaje. To je parabaza – intermeco, koji, nema veze sa radnjom komedije. U Pticama (685 i dalje), međutim, parabaza je organski uključena u radnju. 114 Van Dele kaže da sada horeuti odbacuju različne kostime i svi oblače jedan te isti: odeću atičkog seljaka. Horovođa koji govori u pesnikovo ime, predstavlja jedino Atinjane.

19

ko na svetu najbolji je komik, 117 i najčuveniji pri tom, poeta izjavljuje naš da velike dostojan je hvale. Jer primo: takmace nagnao je da šala manu se večnih o dronjcima nekim i sa vaškama da ne biju bitke. (740) Sve Herakle mesitelje 118 i gladnice one, begunce i folirante što batine radosno piju119 s prezirom je oterao prvi. Oslobodio je roblje što na scenu su ga vazda dovodili suzno, a sve da sapatnik-rob, glede prebijanja, u šaljivom upita tonu: (745) „O, jadniče, šta ti je koža propatila? Zar bič je, silinom svom, na bokove navalio i leđa opustošio?“ Ukinuo je gluposti takve, prostakluk i lakrdije loše, a umetnost veliku sačinio nama, vazdig’o je, utvrdio rečima i mislima moćnim, a ne šalama pijačnog šljama. Na obične ljude i žene okomio se nije. 120 Sa heraklovskim gnevom na budže se bacio, stupao uprkos kožarskom vonju i pretnjama blatnim.121 (753) Najpre pobih se sa onim oštrozubim: 122 oči ima kao Kina,123 iz njih munje sevaju strašne! A sto mu je gnusnih, poltronskih ćupa 124 lizalo glavu, sve u krug, dok on glasao se k’o bujica što pustoš rađa. Poput foke kandio je,125 imao muda Lamije126 i prkno kamilje. Tu neman kad videh, ustuknuo nisam, no pobih se za vas i otoke i nikad ne podlegoh. Dolično je sada zahvalnost da primim i u sećanju vašem da budem. (761) I ranije uspešan bejah, al’ rvališta pohodio nisam da spopadam tamo dečake. Nego bih spakov’o pinkl i kretao smesta. Dosade malo a puno veselja, svoj znao sam dug! (764) Zato i dečaci i ljudi zreli uz mene moraju stati! Bosoglavima 127 svetujem isto u trijumfu mom da udela uzmu. Jer, kad pobedim, svako će reći, uz iće i piće: (770) „Nosi ćeli, ćelavcu slatkiša, ničeg ne lišavaj baju što od ljudi svih najlepše čelo ga krasi!“ (774) HOR: O, Muzo, ratova se odreci i zapleši sa mnom, miljenikom svojim! Bogova svadbe mi poj, smrtnika gozbe i blaženih fešte! Od pamtiveka brineš o tome. (780) Al’ Karkin 128 dođe li sa sinima i za ples moli, ti ne slušaj i partnerka im ne budi! Znaj da oni su 115

Kada bi neki gledalac pravio probleme, po ramenu bi ga, palicom (ῥάβδος), lagano takli redari (ῥαβδοῦχοι), inače robovi polisa. Premda je svakoj fili bio dodeljen poseban deo gledališta, zauzimanje sedišta nije baš uvek prolazilo bez nereda i tučnjave. Tu su, takođe, intervenisali rabdusi. 116 Citat iz Simonida (fr. 62), verovatno iz pesme o pobedi kod Maratona. Zevsova kći nije, kako bismo očekivali, Atina, nego Muza. Kao u Odiseji (I, 10, preveo Miloš N. Đurić): „O tome svemu reci i nama, Divova ćerko!“ 117 Κωμῳδοδιδάσκαλος , zato što je vežbao hor i glumce. 118 Aristofan ismejava ustaljene i istrošene gegove drugih komika, a ujedno istim tim gegovima zasmejava publiku. U Euripidovoj satirskoj drami Silej Herakle mesi ogromne pogače. 119 Neki tumači smatraju da se ovi stihovi odnose na likove Herakla, neki na robove koji će se pojaviti vrlo brzo. Isto i prevodioci. Pokaznom zamenicom „one’’ (tako je uradio i Rac) dobijam i neke druge likove koji možda nemaju veze sa Heraklom. 120 Stihovi koji slede (752-758) su neznatno izmenjeni citat iz parabaze Osa (1030-1037). Platnauer veli da je Aristofan, pošto je ovim komadom (iz 422. godine) požnjeo uspeh, hteo bučnim i zvučnim hvalospevom da publiku još jednom upozori na svoje zasluge. 121 Aristofan, ironično, poredi sebe sa mitskim herojem, pa onda, opet ironično, izjednačava svoja dela sa Heraklovim podvizima. Otuda su „blatne pretnje’’, κἀπειλας βορβοροθύμους , verovatno aluzija na Heraklovo čišćenje staja elidskog kralja Augije. 122 Kao i u prethodnom stihu, aluzija na Kleona. U Vitezovima (1017) zove ga Aristofan takođe „oštrozubo pseto’’, κύνα καρχαρόδοντα . 123 Poznata atinska kurtizana, pominje je Aristofan u Vitezovima (765). 124 Aluzija na drugo Heraklovo junačko delo, ubistvo Lernejske Hidre. Mada, veli Platnauer, Aristofan se ugleda na Hesiodov opis (Teogonija, 824 i dalje) Tifona, sina Geje i Tartara. 125 Menelaj u Odiseji (IV, 441-442, prevo Miloš N. Đurić) kaže: „...jer nas je vrlo / pogubni mučio zadah od tuljana, poroda morskog.“ 126 Ružna, krvožedna avetinja sa telom žene i magarećim nogama. Simbol pohote. 127 Još u mladosti, Aristofan je oćelavio.

20

prepelice pitome,129 plesači dugovrati, kepeci, parčići brabonjaka kozjih, trikova pronalazači! (790) Otac veli: „Dramu koju sročio sam, 130 uveče mi, iznebuha,131 maca132 smaza!“133 Hitovi ovo su Harita lepokosih koje učeni pesnik treba da poje! Dok lasta prolećnom glasi se cikom,134 (800) ni Morsim ni Melantije135 hor dobili nisu. Melantijev kreštav sluš’o sam glas, tragički kad je vežbao hor. Oni su Gorgone alave, ražoljpci, 136 Harpije,137 babojepci138 (810) nečisti što pazuha na jarca im kande, 139 ribomore. Šlajmom silnim i obilnim, božanska Muzo, na njih pljuni i sa mnom svetkuj! Grozdanova kuća i okućnica u Atmoniji. GROZDAN: Teško je bilo do bogova doći! Namučih se grdno, ne osećam noge! (820) Malecni ste bili kad gledah vas odozgo. Rđavi ste mi izgledali s neba, a ovde i sad – još ste grđi! PRVI SLUGA: Stigao si, gazda? 128

Karkin je tragik i tragički plesač, savremenik Aristofanov. Njega i njegove sinove, patuljaste plesače, naš komik ismeva i u Osama (1500 i dalje), poigravajući se etimološkim značenjem pesnikovog imena (καρκίνος na starogrčkom znači rak, kao životinja i sazvežđe, ali i kao bolest). 129 Prepelice su u Atini pripitomljavane i, poput petlova, vežbane za borbu, ali i za disciplinu nazvanu ὀρτυγοκοπία. Prvo se oko ptice nacrta krug. Potom se ona, prstom, jako udari u glavu. Ako ostane na mestu, vlasnik je pobednik. Ako istupi iz kruga, vlasnik ptice gubi. Aristofan poredi Karkinove sinove sa prepelicama jer su mali i prgavi. 130 Prema sholijastu Karkin je napisao Miševe, koje je smatrao vrhuncem svog stvaralaštva. Međutim, ispostavilo se da je komad potpuni promašaj. 131 Παρ’ εελπίδας znači i „mimo očekivanja’’, kako se najčešće i prevodi ovo mesto. 132 γαλῆ, takođe i lasica, koju su Atinjani držali kao kućnog ljubimca. 133 Platnauer piše da u grčkom γαλῆ možemo prepoznati: 1. Arhonta koji je komad odbio, 2. Sudije koje mu nisu dodelile nagradu, 3. Poetu-takmaca čiji je komad pobedio Miševe. Možda stih treba da dovedemo u vezu sa lasičjim „lopovskim’’ karakterom, pa je onda, Karkinu dramu ukrao (plagirao) neki drugi pisac. Platnauer podseća na anegdotu vezanu za cara Avgusta (Svetonije, 85, 2, preveo Stjepan Hosu): „Tragediju, koju je započeo s velikim poletom, uništio je, jer mu prikaz nije uspio, a na pitanja prijatelja što radi Ajant, odgovorio je da se njegov Ajant bacio na spužvu.“ Mitski i Sofoklov Ajant se, naravno, bacio na mač. 134 Cvrkut lasta, veli Radmila Šalabalić, bio je neprijatan Grcima. Lasta, kao i mitološka Prokna, navodno dolazi iz Trakije. Vidi: Žabe, 680-682. 135 Dva brata, sinovi Filokla, Eshilovog nećaka. Sva trojica pisali su rđave tragedije i sva trojica bili predmet Aristofanove poruge. (Mada, prema svedočanstvu antičkog izdavača, jedna Filoklova tragedija porazila je Sofoklovog Kralja Edipa.) U Vitezovima (400-401, preveo Koloman Rac) Hor kaže: “...Ako na te ja / Ne mrzim svom mržnjom, bio ja Kratinu perina / I za tragediju Morsimovu pjevat’ učio!” Povodom 151. stiha iz Žaba R. Šalabalić piše: “Morsimove tragedije bile su toliko loše, da i onaj ko iz njih krade zaslužuje najtežu kaznu na onom svetu.” Melantije je, prema sholijastima, imao kožnu bolest sličnu lepri. Tako Euelpid u Pticama (151), koristeći šaljivu etimologiju, kaže da mu se grad Leprej gadi zbog Melantija. Čini se da je uskraćivanje hora (tj. odbijanje njihovih drama) bila redovna pojava koja je, kao dolazak lastavica, najavljivala proleće. Melantije i glumi, pa je u izvođenju (navodno Morsipove) tragedije Medeja, u ulozi Jasona, svojim kreštavim glasom dobrano obogaljio predstavu. Platnauer piše da je bolje pretpostaviti da su oba brata bili διδάσκαλοι hora – možda u Medeji. 136 Riba raža smatrana je za delikates. 137 Mitske krilate žene, demonke oluje, povezane sa carstvom mrtvih: žive na dalekom zapadu, gde je i ulaz u Podzemlje. 138 γραοσόβης , onaj koji juri za babama. Jasno je radi čega to čini, pa otud i malo slobodniji prevod. Platnauer nudi i drugo tumačenje, vezano za glagol σοβέω : onaj koji razgoni, koji plaši i straši starice. 139 U Aharnjanima (852, preveo Mladen Škiljan): „...Što smrdi ispod pazuha / I roda je jarčjeg!“

21

GROZDAN: Tako čujem. PRVI SLUGA: Šta te je snašlo? GROZDAN: Nakon duga puta, u nogama bol. (826) PRVI SLUGA: Hajde, reci... GROZDAN: Šta to? PRVI SLUGA: Da l’ sreo si još nekog vazduhom da luta? GROZDAN: Nikog, sem dve-tri duše pesnika ditirampskih. PRVI SLUGA: I šta su radile? GROZDAN: U letu hvatale ode štono zrakom brzo plove. (831) PRVI SLUGA: Zar nije tačna priča da, kad umremo, zvezde na nebu postajemo? GROZDAN: Najtačnija. PRVI SLUGA: A Jon sa Hija koja je zvezda?140 GROZDAN: Danica što nekoć opevao ju je. Čim tamo stigao je, svi ga, smesta, zvezdom Danicom prozvaše. (837) PRVI SLUGA: Ko su zvezde one nebom što jure i izgaraju u letu? GROZDAN: To zvezde su bogatunke što sa gozbe vraćaju se: svetiljke nose i u njima plam. (841) /Pokazuje na Letinu./ Nego, što pre unutra uvedi je, kadu napuni i vodu zagrej! Meni i njoj bračnu prostri postelju! Kad obaviš to, odmah dođi. (845) /Pokazuje na Feštu./ Ja ću, dotle, ovu ovde Veću predati.141 PRVI SLUGA: A odakle si njih dve gepio? GROZDAN: Odakle? Iz neba. PRVI SLUGA: Ni pet para ne dajem na bogove što, k’o smrtnici, žene podvode. GROZDAN: Nisu svi makroi, al’ neki žive od toga. (850) Hajde, krenimo! PRVI SLUGA: Reci, da dam joj nešto da gricne? GROZDAN: Ne jede ništa, ni hleba, ni kolača, jer kod bogova svikla se ambroziju da liže. PRVI SLUGA: Za lizanje će i ovde lizaljku dobiti!142 (855) /Odvodi Letinu u kuću./ HOR: Kol’ko mi se čini, tako danas biva, velika se sreća starcu osmehiva! GROZDAN: A tek kad, kao ženik, u punom nastupim sjaju! HOR: Zbog tebe će, starče, zavist da se širi: (860) opet mladić bićeš143 kome telo miri! GROZDAN: Nego! A tek kad sa njom legnem, za sise je ćapim!

140

Znamenit lirski i tragički pesnik, Aristofanov stariji savremenik (rođen oko 490), umro je 422. godine, malo pre nastanka Mira. 141 Članovi Veća sede u prvom redu gledališta. 142 Ovom replikom Prvi sluga najavljuje seriju opscenosti, što aluzivnih, što direktnih, koja će uslediti. 143 Motiv podmlađivanja i prolepšavanja srećemo i u Vitezovima (1321). Tu Kobasičar kaže kako je skuvao Demosa (Puka) i od ružnog ga učinio lepim. Docnije (1336 i dalje) Kobasičar navodi kakve je sve blagodeti Demos stekao kuvanjem. Očigledna je aluzija na Medejin čarobni kazan u kome su se krčkali i ovan i Pelija (prvi je postao jagnje, drugi je nastradao).

22

HOVOVOĐA: Srećniji bićeš od Karkinovih zvrka!144 GROZDAN: Zar nije pravo? Ja sam onaj što balegara je pojahao i Helene izbavio: na selu sad slobodno mogu da jebuckaju i dremuckaju. (867) PRVI SLUGA: Curetak se izbanj’o, prkno joj je čisto. Kolač je pečen, sa susamom 145 dabome, i svime što treba. Samo kita fali. (870) GROZDAN: Hajde onda Feštu Veću da predamo! PRVI SLUGA: Koga? Nju? Šta kažeš? GROZDAN: To je Fešta. Nju smo, malko pjani, u Brauronu 146 nekad opaljivali.147 I da znaš, nije dala lako. PRVI SLUGA: E, gazda, pazi guze petoljetke! (875) GROZDAN /publici/: Poštenjak od vas ko je? Ko bi je uzeo, za Veće pričuvao? /Slugi/ Šta ti tu črčkaš?148 PRVI SLUGA /snebiva se, zamuckuje/: Eto... malo... Rezervišem šator za džigova svog, za igre istamske.149 (880) GROZDAN /publici/: Zar nikog nema čuvar da joj bude? /Fešti/ Dođi, odvešću te lično i među njih smestiti. PRVI SLUGA: Evo, onaj maše! GROZDAN: Koji? PRVI SLUGA: Ko? Arifrad,150 zna se. Moli te da njemu predaš je. 144

Karkinovi sinovi dičili su se svojim brzim piruetama. Ose se završavaju takmičenjem u plesu u kojem učestvuju i tri Karkina sina. Horovođa, najavljujući ih, veli (1516-1517, preveo Mladen Škiljan): „A mi se pomaknimo svi i prepustimo bar malo prostora njima / Da uzmognu slobodno pred našim očima kružiti čigrama slični.“ Komički hor, potom, i odlazi sa scene u plesnom ritmu. 145 Susam je, prema sholijastu, bio obavezan sastojak svadbenog kolača. 146 Brauron (danas Vraona) je mesto na istočnoj obali Atike, blizu Maratona, poznato po Artemidinom hramu. Prema predanju, u hramu je živela pitoma mečka. Jednom prilikom ona je povredila neku devojčicu, čiji je brat onda ubio nju. Besna zbog smrti mečke, Artemida naređuje da devojke, pre udaje, moraju plesom da okaju žrtvu. U kultu su učestovale i žene, ἄρκτοι (medvedice), koji su izvodile ritualni „medveđi ples’’. Sholijasti pišu: „Brauron je atički grad u kome su se održavale Dionizije, i odatle su dovođene bludnice nakićene vinom“. Brauronije su svetkovane jednom u četiri leta i Atinjani su dolazili da proslave praznik koji pada početkom pete godine. Otud sledeća replika Prvog sluge. 147 Umesto ἐπέμπομεν (sc. τὴν πομπὴν) Grozdan kaže ἐπαίομεν, koristeći glagol παίω (tući, udarati, lupiti, raniti, ubiti), koji u istom, opscenom značenju, srećemo malo docnije (898). 148 Bikli Rodžers vidi Grozdana kako se obraća publici, dok Sluga, za to vreme, prstom vuče zamišljenu liniju oko Feštinih bokova, ne zaboravivši njen stid. Platnauer, opet, piše: „Trygaeus catches the slave making indecent approaches to Theoria.“ Škiljan je, u didaskaliji, uopšteniji, ali i zagonetniji: „Sluzi, koji pokazuje suviše interesa za Slavu.“ περιγράφω znači ’’crtama obeležiti, omeđiti, odrediti’’. S obzirom na to da Sluga, tobože, traži mesto za šator, Bikli Rodžersovo objašnjenje bi, mislim, bilo najbolje. Što ne znači da ostali greše. Ova dramska situacija pruža prostor za razna maštovita koreografska rešenja. 149 Svake druge godine, u čast Posejdona, održavane su igre na Istmu, južno od grada Korinta. Takmičari su se nadmetali u gimnastičkim disciplinama, u konjičkim i kolskim trkama. Za brojne posetioce, kao i trgovce najrazličitijom robom, podizana su privremena naselja, a smeštaj je, rezervacijom, trebalo obezbediti unapred. Metaforički ἰσθμός, uzak prolaz, označavao je i ženski polni organ. (Kod nas se, mada ne tako često, u žargonu za istu stvar mogao čuti izraz ’’procep’’.) 150 Sin Antomenov, Aristofanov sugrađanin i savremenik, na glasu kao seksualni pervert. Naš komik mu se ruga u Osama (1280-1283), a u Vitezovima (1281-1287) opeva Arifradove oralne sposobnosti. Čak je i umereni Koloman Rac uspeo da prenese Aristofanov žar: „Jezik svoj sam slašću gadne strasti svoje kalja on, / Po krčmetinama liže rosu – pljunut moro bi! – / Bradu sebi svoju mrlja, draži, jari ženski stid...“ Kome ovo nije dosta, neka uživa u sočnijem originalu!

23

GROZDAN: Ne, blento, nipošto. Taj kad na nju baci se, sav polizaće joj sok! (885) /Fešti/ Hajde, prvo odeću na zemlju spusti! /Fešta se svuče. On je dovodi pred članove Veća./ Veće, pritani,151 Feštu osmotrite! Sagledajte kakvo blago darujem vam s njom! Noge joj smesta možete zadići, a potom, i ljubav proliti. 152 (890) /Prodrma svoj veštački falus./ Ma glete joj pećnicu!153 /Pokaže na Feštin polni organ./ PRVI SLUGA: Jao, pa divna je! Zato baš i ogarena: tu je Veće pre rata ražanj154 okretalo. GROZDAN: A već za sutra – jer vaša je – nadmetanje krasno možete zakazati, (895) u rvanju, u stavu četvoronožnom, u potpornju bočnom, u kleku s pretklonom, i uljem namazani,155 u pankratiju,156 gde snažno tucaš, buškaš kitom i pešću. Trećeg dana konjske biće trke, sapi će uz sapi da se taru, (900) zaprege 157 naskočiće jedna na drugu, sopćući i dahćući stopiće se tela. Na krivini popašće vozari: prućiti se poniklih glavića. De, pritani, prihvatite Feštu! (905) /Sluzi/ Gle kako prisno pritan je prima! Da je za džabaka, odmahnuo bi samo: „Pauza, perem ruke!“158 Pritan odvodi Feštu. Sluga ih ispraća. HOR: Ovakav čovek dragocen je građanima svim! (911) GROZDAN: Kad na berbu prionete, koliko vredim shvatićete! 151

Pritan, predsednik, jedan od pedeset članova Veća koji upravljaju državnim poslovima: atinska vlada. ἀνάρρυσυς je drugi da Apaturija, praznika fratrija. U prva dva dana prinose se žrtve i priređuju gozbe. Glagol ἀναρρύω znači zabaciti (glavu žrtve) unazad (radi klanja), odnosno zaklati, prineti žrtvu. Aristofan je, naravno, dvosmislen. Platnauer kaže: ”The point of the word would presumably be made plain by a gesture with the artificial phallus.” Da bih vezao obred i ljubavni čin, stavio sam glagol ‘’proliti’’, misleći, jasno, na ljubavnu tečnost. 153 ὀπτάνιον je mesto gde se prži meso, kuhinja. Prevodioci nekad kažu i „oven’’, peć. Ovi stihovi mogu se protumačiti pomoću sličnih versa iz Osa (1370 i dalje): Kleonofil odriče da je kraj njega naga frulašica (koje uz isto tako obnažene plesačice i statistkinje u grčkom teatru nisu bile retkost), Dardanka, a Kleonofob tvrdi suprotno. Kleonofil veli da pored njega stoji δᾴς, luč, baklja. Herodot (V, 92, preveo Milan Arsenić) nam takođe pomaže jer: „je Perijandar metnuo hleb na hladnu peć“, odnosno obljubio svoju mrtvu ženu Melisu. Sve filološke dileme rešava jedan gest, naveden u didaskaliji. 154 λάσανα. Prevodioci i tumači imaju za ovo mesto raznovrsna rešenja. Francuzi vele: „les ustensiles’’ i „ses casseroles’’. Englezi kažu: „saucepans’’ i „I bet the Council stirred things up a bit in there before the war.’’ Baji piše: „trépied de cuisine’’ ili „cuisine’’; Lidl-Skot: „trivet or stand for a pot’’. „Lonci’’, po Racu. Najtačniji je Mladen Škiljan – on kaže „ražanj’’, sledeći sholijaste, koji vele „trulae’’. E sad, na latinskom ova reč štošta znači: zidarska kašika, mistrija, kutlača (kojom se vino iz vrča sipa u čaše), lopatica, čanak za umivanje. Kod Divkovića, najzad, stoji: „žeravica na podobu kutlače’’ (Livije, 37, 11, 13). Tako opslužujemo obe Aristofanove sfere: na ražnju se peče obredno meso, ali i prodire u vruću, zadimljenu pećnicu. 155 U erotskoj noveli Lukije ili magarac Pseudo-Lukijana (9, prevela Ljiljana Vulićević) robinja Palajstra (Rvalica, recimo) ovako zapoveda Lukiju: „Svuci se, jarane, namaži uljem i uhvati u koštac s protivnikom! Dohvati me za butine i obori na leđa. Raskrili mi butine i spusti se niz njih do mene. Svoje nogu opruži, izdigni nada mnom, raširi ih i zauzmi borbeni položaj. Pribij se uz protivnika. Prodor! Raspali, srljaj napred, bodi na sve strane dok se ne zamoriš! Nek ti zamah bude silovit. Povlači se! U širokom napadu navali na sredinu, probij opet neprijatelju branik. Silovito ga priteraj do bedema. Bodi kopljem! Kad osetiš da protivnik već popušta, tek onda polegni po njemu. Čvrstim zahvatom obujmi mu slabine i ne puštaj ga. Ne bori se plaho. Uzdrži se i pozabavi malo. Sad se zajedno s njim vini do pobede. Na mestu voljno!“ 156 Pankratij je borilačka veština u kojoj je dozvoljeno sve osim ujedanja i izbijanja očiju, toleriše se čak i udarac u stomak. 157 ἅρματα znači σώματα, vele tumači. Majstor Aristofan opet daje živopisnu dvostruku sliku: uzbudljive trke i velikog, masovnog koitusa. 158 U starogrčkom, igra reči. ἐκεχειρία (ἔχω, χείρ) znači odmor, zastoj, danguba, ali i ’’ispružena ruka (za mito)’’. Da bi Veće razmotrilo neku molbu ili predstavku, morao bi prethodno da je primi jedan od pritana. A oni su tu uslugu znali debelo da naplate. 152

24

HOR: Jasno je već da spasitelj si čovečanstva celog! (915) GROZDAN: Reći ćeš to kad čašu159 mlada vina ispiješ! HOROVOĐA: Posle bogova, vazda bićeš prvi! GROZDAN: Ja, Grozdan Atmonjanin, zadužih vas mnogo. Groznih rešio sam muka narod gradski i seoski, Hiperbola zauzdao. (921) Sluga se vraća. PRVI SLUGA: Hej, šta nam valja činiti sad? GROZDAN: Šta drugo, nego joj lonce sa kašicom prineti! PRVI SLUGA: Kašica – kao Hermesiću džangrizavom?160 GROZDAN: Stvarno, šta treba? Hoćete li vola tovljenog? (925) PRVI SLUGA: Vola? Nikako, kome je do klanja?161 GROZDAN: Ili svinju tustu i masnu? PRVI SLUGA: Ne i ne! GROZDAN: Ama što? PRVI SLUGA: Teagenovih162 plašim se svinjarija. GROZDAN: I šta nam onda preostaje? PRVI SLUGA: Ovan. GROZDAN: Ovan? PRVI SLUGA: Da, Zevsa mi. GROZDAN: Al’ jonski je naglasak to. (931) PRVI SLUGA: Jašta: kad u skupštini neko rat zagovara, uplašeni povikaće poslanici: „O, van!“163 GROZDAN: Pravo veliš. PRVI SLUGA: I ostali pitomiji biće: k’o jaganjci jedni prema drugima, a prema saveznicima još blaži. (936) GROZDAN: Hajde, ovna brzo ovamo! Oltar dotle spremam za žrtvu. Njih dvojica izlaze. HOR: Kad bog hoće, tad sudba uredi to. Po želji ide sve, jedno se sa drugim u pravi slaže čas. (941) λεπαστήν. Čaša u obliku školjke. Od λεπάς: „limpet“, kaže Lidl-Skot, po naški „prilepak’’ (Patella vulgaris). 160 Antesterije (Cveti), u čast Dionisa, slavile su se 11. 12. i 13. februara. Prvi dan, tzv. pretpraznički, zvao se Πιθοιγία i tad su se otvarali glineni ćupovi (πίθος) sa vinom od jesenje berbe. Drugi dan, Χόες, praznovan je gozbama i pijankama. Treći dan, Χύτροι bio je, može se reći, ozbiljan praznik, posvećen mrtvima ili umirućima. U glinenim loncima spremalo se povrće i kaše od raznog zrnevlja, panspermije, koje je valjalo pojesti pre mraka, a glavna žrtva prinošena je Hermesu Psihopompu, pratiocu duša u Podzemlje. Aristofan u Žabama (216-219) „pokazuje pravo stanje stvari: na ovaj svečani i tužni praznik posvećeni stižu mamurni ili još pijani od pijanki prethodnog dana’’, kaže R. Šalabalić. 161 βοΐ, vo, podseća na βοηθέω, (na poziv) priteći u pomoć, krenuti u rat. 162 Teagen ili Teogen je Aharnjanin, političar i Aristofanov savremenik. Sa Kleonom je 425. g. nadzirao ratne operacije na Sfakteriji, a 421. bio jedan od potpisnika Nikijinog mira. Možda je to onaj isti Teagen koga Ksenofont beleži kao emisara poslanstva upućenog persijskom kralju i kao jednog od Tridesetorice, dakle člana oligarhijske vlade (404), zajedno sa Eshinom. Komediografi su mu se često rugali. U Pticama (822, 1127, 1295) je hvalisavac, naduvenko, prepredenjak i grubijan, u Miru prostak ili štrokavac, u Aristofanovom fr. 571 i, indirektno, u Osama (1183) usranko; ne štedi ga ni Eupolid. 163 Uzvik bola i čuđenja οἴ se samo akcentom razlikuje od jonskog οΐ, ovan, ovca. Mladen Škiljan je uspešno sačuvao skoro neprevodivu igru reči. Ne našavši bolju, i pored dugog razmišljanja, preuzimam njegovo rešenje, uz izraze poštovanja i zahvalnosti. 159

25

GROZDAN /u povratku/: Bez greške. Kraj dveri oltar je već. HOR: Pohitajte! Protiv rata duva vetar jak što bozi ga šalju. Jasno je da bog na dobro okrenuće sve. (946) GROZDAN: Evo korpe sa ječmom, traka164 tu je i nož, a nuto i vatre – samo ovca fali.165 HOR: Požurite! (950) Vidi li vas Herid,166 i nezvan, doći će da frulaši. A ja znam da vi daćete167 mu nešto za duvački trud. (955) Ulazi Sluga i vodi ovna. GROZDAN: Uzmi korpu i vodu žrtvenu i oltar brzo zdesna obiđi! PRVI SLUGA /radi prema uputstvima/: Evo, obiđoh. Šta sad? GROZDAN: Uzimam ugarak i u vodu ga uranjam. /Pošto to učini, ugarkom škropi glavu životinje. Ovnu/ Maši glavom, smesta!168 /Sluzi/ A ti, ječma zagrabi! Ruke operi, vodu dodaj mi i bacaj seme publici! (962) PRVI SLUGA /izvršava nalog/: Evo, na! GROZDAN: Jesi im ga dao? PRVI SLUGA: Jesam, Hermesa mi. Kol’ko god da ovde publike se krije, gledalac nijedan bez semena169 nije! (965) GROZDAN: Žene ga primile nisu! PRVI SLUGA: Daće im ga večeras muževi! GROZDAN: Pomolimo se! Ko je ovde? Gde su „mnogi i čestiti’’? 170 PRVI SLUGA /pokazuje na prve redove/: Daću njima: mnogi su i čestiti. /Škropi vodom najbliže gledaoce./171 GROZDAN: Njih nazivaš čestitima? PRVI SLUGA: Zar nisu? Tolikom ih vodom zalivamo, a oni sa mesta ne mrdaju! (972) GROZDAN: Brzo se pomolimo! PRVI SLUGA: Molitva, dakle. 164

Žrtveni obred se obično obavljao u zoru. Oltar je bio ukrašen cvećem i lisnatim vencima. U belo odeveni sveštenik nosio je venac sa lišćem mirte. Svi prisutni imali su ovenčane glave. I samu žrtvu krasili su venčići i vunene trake, a rogove su joj ponekad pozlaćivali. 165 Mladen Škiljan u komentaru za 850. stih Ptica prenosi kako se odvijao žrtveni obred: Korpa, u kojoj su žrtveni nož i ječam, i posuda sa vodom nosi se oko oltara, u smeru sleva na desno. Voda bi se posvetila uranjanjem ugarka iz žrtvene vatre sa oltara i potom bi se pronela u krug, svakom od učesnika obreda; oni bi u nju uronili ruku i poškropili sebe i oltar. Svaki od njih, takođe, dobija žrtveni ječam (zrna bi se prethodno ispržila i pomešala sa solju) i sipa ga među rogove žrtve. Pre klanja životinji se odseca nekoliko dlaka sa glave i one se dele učesnicima, a ovi dlake bacaju u žrtveni oganj. Posle toga onaj ko prinosi žrtvu poziva prisutne da u pobožnom ćutanju saslušaju molitvu za prihvatanje žrtve, i na kraju se pristupa ritualnom klanju. Pisteterovu žrtvu (u Pticama) ometaju razni nametljivci, tako da je on najzad „dovršava’’ iza scene. Na taj način je izbegnuto „klanje’’ na pozornici, pa je žrtvena životinja mogla da bude pozorišni rekvizit, oblikovan u skladu sa zahtevima komičke situacije. Žrtvene scene nalazimo još i u Aharnjanima, Ženskoj skupštini u Tesmoforiju i u Plutu. Tumači primećuju da svaka od sačuvanih komedija sadrži neki izričito ritualan prizor (molitvu, procesiju ili žrtvu). 166 Herid je rđavi, nametljivi muzičar iz Tebe. Aristofan ga pominje u Aharnjanima (16, 866, preveo Mladen Škiljan: „Kad Herid ortsku himnu je ciliknuo“ i „Zvrndovi prokleti – to soj je Heridov“) i u Pticama (857). 167 Platnauer kaže: προσδοῦναι = give to a beggar. Poznajući Aristofana, moguće je da ovde postoji i neko skriveno, opsceno značenje. („U frulicu zasvirati’’, u beogradskom slengu, vodilo je samo jednoj, oralnoj asocijaciji.) 168 Trešenje glavom smatralo se za povoljan znamen: kao da bi time životinja odobrila žrtvu. 169 κριθή znači ječam ili zrno ječma, ali i muški ud (kao πόσθη). 170 Na sveštenikovo ritualno pitanje ko je tu, prisutni bi odgovorili: „Mnogi i čestiti“. 171 Bikli Rodžers piše da Sluga poliva Hor.

26

GROZDAN: Boginjo i presveta gospo, štovana Mirko, vladarko plesa i braka, žrtvu primi našu! (977) PRVI SLUGA: Primi je, prečasna, tako ti Zevsa! I poput namiguša 172 ne budi! (980) One otškrinu vrata, virkaju van. Kad spazi ih neko, uzmaknu smesta. A čim udalji taj se, virkaju opet. (985) Takve stvari ne radi nam više! GROZDAN: Nikada, Zevsa ti. Radije blagorodna pokaži se sva žuđenicima tvojim, što već trinaest leta173 za tobom ginu. (990) Ustavi bitke i vrevu ratnu da Mirotvorkom – Lisimahom174 možemo te zvati. Utri u nama sumnjičavost krasnu, zbog koje jedni druge gadimo.175 (995) Grcima ubrizgaj opet drugarstva sok i plemenitim praštanjem umekšaj nam ćud! I pijac ispuni stvarima lepim: megarskim lukom belim, (1000) krastavcima mladim, jabukama, narom i za robove haljecima kratkim. Iz Beotije da vidimo gde donose guske, patke, golube, vivke i korpe pune jegulja kopaidskih. 176 (1005) Mi ćemo, u gomili, klopu kupujući, laktati Moriha, Teleja, Glauketa i slični alavi soj. 177 Nek Melantije, najzad, okasni na pijac, (1010) kad sve prodato već je. Nek zaleleče i iz Medeje monolog neka kaže:178 „Pogiboh, propadoh, ostah bez onih179 što sa blitvom

172

U Atini, udate žene vrlo su retko prelazile prag ulaznih vrata svoga doma, a devojke su se jedva pojavljivale i u unutrašnjem dvorištu: morale su da se kriju kako od radoznalih pogleda tuđinaca, tako i od muških članova sopstvene porodice. 173 Zategnutoj situaciji u Grčkoj dodatno je doprineo, u prvi mah, lokalni sukob između Korinta i njegove najznačajnije kolonije na Jadanu, Korkire. Nakon demokratskog ustanka (436. pre n.e.) u korkirskoj koloniji Epidamnu, prognani oligarsi su se udružili sa susednim plemenima i počeli da terorišu mesno stavništvo. Epidamnjani su se tad obratili za pomoć svom matičnom polisu no, kako je tamo na vlasti bila aristokratija, Korkira se nije umešala. Međutim, poziv koji su potom građani Epidamna uputili Korintu nije ostao neuslišen. Korint je Epidamnu poslao oko osamdeset brodova, dve hiljade hoplita, kao i veći broj kolonista koji su imali da nasele teritoriju na kojoj su se nalazili oligarsi. Ova korintska mera direktno je ugrozila interese Korkire, te je 435. došlo do sukoba između ova dva polisa. Premda je odnela pobedu u prvoj bici (kod Leukimne, iste godine), Korkira se, znajući za novi pohod koji je Korint pripremao, obratila za pomoć Atini. Atinsko mešanje na strani Korkire predstavlja jedan od tri neposredna povoda za početak Peloponeskog rata. Tumači smatraju da je Aristofan mislio na ovaj događaj. 164 Λυσιμάχην. Kao i u Lisistrati (554), gde je Radmila Šalabalić prevela ’’Mirotvorke – Lisimahe’’. Kreativni a nenametljivi autoriteti su mi vazda bili mili, pa sam rešenje preuzeo. 174 175

Platnauer piše: „Trygaeus refers to mutual suspicion among the cities of motives for suggesting peace.“ Beotija je pokrajina u srednjoj Grčkoj, a Teba joj je prestonica. Jegulje iz Kopaidskog jezera su poslastica koju su Atinjani teško nabavljali tokom ratnih godina. Tebanac u Aharnjanima (860-880) daje Dikeopolidu čitav spisak lokalnih poslastica koje donosi sa sobom. 177 Morih je tragik, Aristofanov savremenik. Dikeopolid se u Aharnjanima (887) obraća jegulji sa φίλη Μορύχω (Škiljan preveo ’’Morihova prijo’’), a ima ga i u Osama (506 i 1142). Njega i Glauketa proziva Platon Komediograf (fr. 106) jer žive, poput bogova, život raspušten. U istom fragmentu, piše Platnauer, pesnik Glauketa naziva ἡ ψῆττα, iverak, jer poput njega proždire druge ribe. Aristofan ga u Ženama u narodnoj skupštini (1033) zove κῆτος, s istih, žderačkih razloga. Telej je takođe pesnikov savremenik, najverovatnije onaj Telej koji je u vreme nastanka ptica (415/414.) bio sekretar u upravi riznice boginje Atene. Spomenut je u Miru i Pticama (168, 1024). Osim toga, Frinih ga zove „prevrtljivim majmunom’’, a drugi autori i sholijasti optužuju ga zbog perverznosti, kukavičluka i lopovluka. 178 Pošto nam Morsimova tragedija nije sačuvana, mi ne znamo ko izgovara ove parodirane stihove: da li Jason koji oplakuje smrt neveste, ili, možda, Ejet, otac Medejin. 179 Jegulje su se kuvale u blitvinom listu. 176

27

srodiše se!“180 I neka ceo veseli se svet! (1015) O prečasna, 181 molitve usliši! /Sluzi/ Uzmi nož da njime ovna prekolješ kao kuvar vešt. PRVI SLUGA: To se ne sme. GROZDAN: A zašto ne? PRVI SLUGA: Mirka ne voli klanje, ni oltar krvav. GROZDAN: Onda ovna unutra odvedi (1020) i zakolji! Butke sreži i donesi! /Publici/ Ovan je spasen – za horega.182 HOR: Ti, dakle, sa nama napolju ostati moraš. Cepke brzo naslaži i ostalo sve za obred što treba! (1025) GROZDAN /priprema oltar za žrtvu/: Zar ne misliš da, poput pravog vrača, suvarke slažem? HOR: Jakako. Zar nedostaje ti nešto što mudraca pravog krasi? Šta je to što ne znaš, a duhu priliči bodrom i smelosti visprenoj? (1031) GROZDAN: Zapaljena cepka Stilbida183 tlači!184 I sto ću sam doneti, ne treba mi sluga. Odlazi u kuću. HOR: Može li ko hvalu da uskrati div-junaku, ovom tata-mati? Premnogi on je istrpeo jad samo naš sveti da izbavi grad. (1036) /Grozdanu, koji se vraća sa stolom/ Dokle god na svetu bivaš zavist sviju izazivaš! Pristiže i sluga sa ovčjim butkama. GROZDAN: Gotovo je. /Sluzi/ Uzmi butke, na vatru ih baci! Ja odoh po iznutrice i žrtvene kolače.185 (1040) PRVI SLUGA: To je moja briga. Ode u kuću. GROZDAN: Trebalo bi da već si tu. PRVI SLUGA /vraća se/: Jesam, vidi! Misliš da kasnim? GROZDAN: Sad ovo lepo ispeci! /Ugleda Hijerokla/ Stiže neko lovorovim vencem ovenčan. λοχευμένας. Platnauer piše: „ ’lying in’, is strange; and ’embedded in beet’, though it sounds all right, is really quite inadequate translation, for it gives no idea of childbirth as does the Greek word.“ Blitva ne može roditi jegulju, ali se, u kuvanju, sa njome može „sroditi’’. Otud ovaj glagol. 181 πολυτίμητ᾿. O ovakvom oslovljavanju pisala je R. Šalabalić u belešci za 398 stih Žaba: „ ’Jakhe časni’ – u stvari ’velečasni’; prevela sam sa ’časni’ da izbegnem asocijaciju sa oslovljavanjem katoličkih sveštenika. Kod Aristofana se božanstva izuzetno oslovljavaju na ovaj način (up. i st. 337; Aharnjani, 759, 807; Vitezovi, 1390; Oblaci, 269, 293, 328; Ose, 1001; Mir 978, 1016; Ptice, 667; Tesmoforijazuse, 286, 594). Verovatno je u to vreme u Atini to bio uobičajeni način ’titulisanja’ bogova.“ 182 Horegov zadatak bio je da obezbedi rekvizite za predstavu. Obredno klanje se kobajagi obavlja iza scene i horeg tako ne plaća žrtvenu životinju. Međutim, žrtvovanja nije ni bilo, a horeg je za ’’uštedu’’ znao, baš kao što je publika znala da će životinja biti pošteđena. Horeg se, na ovaj način, podseća i da posle predstave treba da počasti ansambl. 183 Čuveni atinski sveštenik i vrač, Aristofanov savremenik, Nikijin pouzdanik (Plutarh, Nikija, 23). 184 Ima nekoliko zanimljivih tumačenja ove Grozdanove replike. Po jednom, Stilbid je sedeo u prvom redu, pa mu je dim išao pravo u oči. Po drugom, vrač se guši od besa što ne prisustvuje gozbi. I najzad, Grozdan sugerira da će i sjajni Stilbid biti ljubomoran kad vidi njega kako majstorski obavlja posao. 185 θυλήματα. Sholijasti pišu da su kolači bili od brašna, namazani uljem i vinom. 180

28

PRVI SLUGA: Ko to može biti? GROZDAN: Neki folirant, čini se. (1045) PRVI SLUGA: Vidovnjak, možda? GROZDAN: Zevsa mi, nije, nego Hijerokle,186 proročanstava tumač187 i Orejanin.188 PRVI SLUGA: Pa šta će reći? GROZDAN: Jasna stvar, pljuvaće naš mir. PRVI SLUGA: Neće, privukao ga je miris pečenja. (1050) GROZDAN: Pravimo se da ga ne vidimo. PRVI SLUGA: Pravo zboriš. HIJEROKLE: Kakva je ovo žrtva? Kom bogu je prinosiš? GROZDAN /Sluzi/: Ti ćuti i peci, samo bubrege189 ne diraj! HIJEROKLE: Ama kome žrtvu prinosite? GROZDAN /Sluzi/: Lepo oblikovan rep! PRVI SLUGA: Baš lepo, mila gospa Mirko! (1055) HIJEROKLE: Sa žrtvovanjem počni i prvine mi daj! GROZDAN: Bolje prvo ispeci! HIJEROKLE: Ali to je već pečeno! GROZDAN: Ko si, da si, ne petljaj se! /Sluzi/ Seci! HIJEROKLE: Gde je sto? GROZDAN /Sluzi/: Za levanicu vino donesi! Sluga izlazi. HIJEROKLE: Jezik se posebno seče!190 GROZDAN: Znamo. (1060)A znaš li ti šta moraš? HIJEROKLE: Kaži. GROZDAN: Kušuj, ni reč! Mirki žrtvu prinosimo. HIJEROKLE /proročanskim tonom/: Jadni, nejaki smrtnici... GROZDAN: Na tintaru tebi! HIJEROKLE: Koji u bezumlju svom naum ne vide božji, pa mir sklapaju sa majmunima191 sjajnookim,192 mada ljudi su... (1065) GROZDAN /prsne u smeh/: Ha, ha, ha! Hijeroklovo ime sasvim je u skladu sa njegovim zanimanjem: κλέος (glas, vest, priča) i ἱερός (svet, božanski). Njegovu etničku pripadnost u Miru, vele tumači, treba shvatiti metaforički: predstavnici grada Oreja zalagali su se za produžetak rata. 187 Hresmolog, čovek koji tumači tuđa – često izmišljena i krivotvorena – predskazanja. Za vreme Peloponeskog rata, Atinom je kružilo puno privatnih zbirki takvih proročanstava (Tukidid, II, 21). Njihovo tumačenje postaje vrlo isplativa uslužna delatnost. Hresmolozi se pominju i u Vitezovima (997 i dalje), gde Paflagonac kaže da kod kuće ima pun kovčeg proročanstava, a Kobasičar (Kleon) mu odgovara da je njemu krcat tavan i dve susedne kuće. U Pticama (959 i dalje) Gatar tumači Pisteteru stihove sa papirusa. 188 Kad se 446. godine Eubeja odmetnula od Atine, Perikle je pokorio čitavo ostrvo, a Orej, tada Hestijeju, iselio i kolonizovao (Tukidid, I, 114). Za vreme bune na Eubeji, 411, jedino je Orej ostao veran Atini (Tukidid, VIII, 95). 189 Bubrezi moraju ostati netaknuti jer se iz njih proriče. 190 Sečenje jezika žrtvenim životinjama – evocirano u Pticama (1703-1705) i Plutu (1110) – je deo rituala (Odiseja, III, 332-341). Jezik važi za poslasticu i namenjen je bogovima, posebno Hermesu, čije je zaštitni znak – brbljivost. U Atini, kasnije, jezik se odvaja za sveštenika koji prinosi žrtvu. U Euripidovoj satirskoj drami Kiklop (313-315, preveo Gordan Maričić) Silen narušava ozbiljnost situacije ovako se obraćajući Polifemu: „ Jedan savet tebi da dam – ne lišavaj se njegovog mesa! Jer kad mu, Kiklope, apneš jezičinu, najveći mudroser i laprdalo postaćeš!“ 191 Kod Homera (Odiseja, II, 611) su lavovi sjajnooki. 186

29

HIJEROKLE: Šta je smešno? GROZDAN: Sjajnooke gotivim majmune! HIJEROKLE: ...Golubi glupi,193 lijićima dadoše veru, čije podle su duše, podla srca. GROZDAN /pokazuje na pečenje/: Kamo sreće, puvadžijo, da se tvoja pluća upale ovako! HIJEROKLE: Ako boginje Nimfe Bakida194 varale nisu, (1070) ni smrtnike Bakid, ni nimfe Bakida opet... GROZDAN: Pandrkni i crkni ako s tim bakidisanjem ne prestaneš! HIJEROKLE: Božja još ne beše volja Mirki da se okovi skinu, nego najpre treba... GROZDAN /proba meso, Sluzi/: Ovo još posoliti! (1075) HIJEROKLE: Blaženi bozi neće da ratna prestane vreva sve dok vuk sa ovcom se ne oženi. (1076 a) GROZDAN: Kako će se, smore, venčati vuk i ovca? (1076 b) HIJEROKLE: Dok smrdibuba195 vazduhom jezivo kandi, dok zavija kuja196 i štene slepo rađa, dotle se ne sme sklopiti mir. GROZDAN: A šta je trebalo? Nastaviti rat? (1080) Odrediti kockom ko će od nas jače da plače, a možemo, kad mir dođe, Heladom vladati složno?197 HIJEROKLE: Nikad postići nećeš da rak pravo, napred198 grabi.

192

Reč je o Spartancima i njihovim „majmunskim poslima’’. Horovođa u Aharnjanima (307-308, preveo Mladen Škiljan) prebacuje Dikeopolidu što je sklopio mir sa Lakoncima i kaže: „Kako ’dobar’, kad odjednom sklopio si pogodbu / S ljudima što blate oltar, krše riječ i zakletvu?“ 193 Grozdan i njegovi mirotvorci su lakoverni golubovi, a Spartanci lisičji podmladak. U Lisistrati (628-629, preveo Miloš N. Đurić), pak, Horovođa muškog hora kaže: „Hoće da nas već primoraju na mir s Lakoncima, / u njih nema vere više no u vučje čeljusti.“ 194 Drevni beoćanski prorok, pod čijim su imenom demagozi i razne varalice proturali i u Aristofanovo vreme brojna „proročanstva’’ (Vitezovi, 123, 1003; Ptice, 962, 970). Bakidova proroštva u vreme Grčkopersijskih ratova pominje Herodot (VIII, 20, 77, 96; IX, 43), a Pausanija (X, 12, 6) kaže da su ga nadahnule nimfe. Njegovo ime koristilo se i kao (uglavnom ironična) oznaka za vračeve i vidovnjake. 195 σφονδύλη. Ovaj insekt je, iznova, povod za raznolika tumačenja, od konkretnih „the bombardier beetle’’ do opisnih: „while that the beetle in flight farts foully“, odnosno „Dothe not the beetle, alarmed, emit a most horrible odour?“ Tu je i fusnota: „The common cocktail beetle defends itself in this manner.“ Francuzi vele „la blatte’’, odnosno „le cancrelat’’, žohar, švaba. Prema sholijastima: „σφονδύλη genus est τίφης vel σίλφης hirudini (pijavica) simile sed mali odoris.“ Rac piše „trčak’’ i to je pravi put ka Škiljanovom ’’smrdljivom martinu’’ odnosno smrdibubi. 196 Još jedna nedoumica. ἀκαλανθίς može biti kuja, ali i vrsta ptice: štiglić, chardonneret, goldfinch. Škiljan je u Miru preveo „kričava zeba’’, a u Pticama (871) „češljugarka’’. Tamara Tvrtković dala je zanimljiv komentar: „Zeba, kljucajući, ’u žurbi’ jaja na kojima je sjedila, ponekad izbode oči svojoj mladunčadi.“ 197 Kad je Nikijin mir potpisan, Sparta se rukovodila isključivo vlastitim interesima. To su joj i zamerile nezadovoljne članice Peloponeskog saveza i zahtevale da se vodi jedna zajednička politika. 421. g. pre n. e. istekao je i Spartin tridesetogodišnji mir sa Argom. Da bi se obezbedila od tih spoljnih, ali i unutrašnjih, helotskih pretnji, Sparta je, mesec dana posle potpisivanja mirovnog ugovora, zaključila sa Atinom odbrambeni savez (simahiju) na pedeset godina. Jednom tačkom Atinjani su se obavezali da će, u slučaju ustanka robova, pomoći Lakedemonjanima svim raspoloživim snagama. 198 ὀρθά. Spartanci nepopravljivo ševrdaju, odnosno varaju.

30

GROZDAN: Nikad više u pritaneju199 ručati nećeš, ni opstati200 nakon ovog što se zbilo.201 (1085) HIJEROKLE: Bodljivog ježa nikad uglačati nećeš! GROZDAN: Hoćeš li prestati Atinjane da muljaš? HIJEROKLE: Po kom ste proroštvu bozima butke palili? GROZDAN: Po najlepšem, onom što Homer ga sroči: „Oblak rata kad odbili su mrski, (1090) Mirku prime, posvete je žrtvom. Reš kad butke behu, drob kad gricnu, liju žrtvu: vodič ja im bejah.“202 Hresmologu vrč sjajan nije dao niko! HIJEROKLE: Ne tiče me se: Sibiline203 to nisu reči!204 (1095) GROZDAN: Homer se, tako mi Zevsa, izrazio vešto: „Jeste bezakonik, beskućnik i bezbratstvenik onaj Kome se užasni svidi rat međ’ domaćim ljudma!“205 HIJEROKLE: Pazi da kobac nekako ne zavrne tebe, pa zgrabi...206 GROZDAN /Sluzi/: Pripazi: opasno proroštvo po utrobu to je! Levanicu sipaj i iznutrice donesi! (1102) /Sluga dvori Grozdana, a Hijerokle ostaje praznih šaka./ HIJEROKLE: Kad je tako, sam ću da se služim! /Pokuša da zgrabi tanjir koji je Sluga stavio pored oltara, ali ga ovaj spreči./ GROZDAN: Levanica! Levanica! HIJEROKLE /Sluzi/: Nalij i meni i makar mrvu iznutrice daj! (1105) GROZDAN: Blaženi bozi još ne žele to. Nego, mi da lijemo, a ti – sikter! /Moli/ O gospa Mirko, dok živi smo, budi uz nas! HIJEROKLE: Jezik donesi! GROZDAN: Ti svoj odnesi! PRVI SLUGA: Levanica. GROZDAN /Sluzi, dajući mu meso/: Uz levanicu, brzo uzmi i ovo! (1110) HIJEROKLE: Zar iznutrice niko mi ne da? GROZDAN: Ne smemo. Sve dok vuk ne oženi se ovcom. HIJEROKLE: Tako ti kolena!207 199

Pritanej je javna zgrada u kojoj se čuva posvećeni plamen. U njoj službuju pritani, primaju se i goste poslanici drugih gradova i država i zaslužni građani. Katkad bi ručak zaslužio i neki hresmolog ili turijski vrač poput Lampona (Oblakinje, 322, odnosno Ptice, 521). 200 ποιήσεις...οὐδέν „means not ’publish any oracles’ but ’be any good’“, kaže Platnauer, što sledi Somerstajn: „...in fact now the war’s over never will you able to make a living at all.“ Ostali prevodioci uglavnom kažu da Hijerokle više neće vračati. 201 Posle sklapanja mira, Hijeroklove usluge ljudima više neće biti potrebne. Kod nas, u vreme ratova devedesetih godina prošlog veka, lepo se razvijala i cvetala proročka branša. Međutim, i nakon završetka krvavih događaja, sveznajuća bratija je opstala. 202 Aristofan se poigrao i napravio kolaž od raznih stihovanih parčića iz Ilijade i Odiseje. Kako Rac tačno i tečno reče: „Pjesnik je preudesio Homera.“ 203 Sibile su proročice koje, u ekstazi, posreduju između bogova i ljudi. Najčešće tumače Apolonovu volju. 204 Lažac Hijerokle poriče verodostojnost Grozdanovih proročanstava. 205 Citat iz Ilijade (IX, 63-64, preveo Miloš N. Đurić). 206 Grozdan prekida Hijerokla pre nego što izgovori τὰ σπλάγχα. Sluga treba da brani iznutrice ne od kopca nego od hresmologa. 207 πρὸς τῶν γονάτων. Usrdnu i poniznu molbu često prate ove reči. Običaj je da molitelj obuhvati kolena onoga koga moli.

31

GROZDAN: Uzalud me preklinješ, druže. Nikad bodljivog ježa uglačati nećeš! /Gledaocima/ Ovamo, publiko, iznutrice s nama pokusajte! (1116) HIJEROKLE: A ja? GROZDAN: Njupaj Sibilu! HIJEROKLE: Tako mi Zevsa, nećete ovo izesti sami. Ja ću vas poharati – to opšte je dobro! GROZDAN /Sluzi/: Tuci, mlati Bakida! /Sluga udara Hijerokla štapom./208 HIJEROKLE /Publici/: Vi ste mi svedoci! GROZDAN: I meni – da puvanjak si alavi! (1120) /Sluzi/ Kurčevitog udri i ne staj! PRVI SLUGA: Preuzmi! /Daje štap Grozdanu koji nastavlja sa batinjanjem./ Odraću sa njega kožuhe koje varanjem je stek’o! GROZDAN: Skidaj kožuhe, vraču-pogađaču! Čuješ li? Vidi tu svraku 209 orejsku! (1125) Šta čekaš? Što u Elimnij210 ne prhneš? Grozdan i Sluga batinama izgone Hijerokla sa scene, a potom se vraćaju i, uz pomoć ostalih robova, unose pečenje i ostale rekvizite u kuću. HOR: Uživam, uživam jer reših se šlema, sira i luka crvenog. 211 Bitke ja ne volim, (1130) nego uz vatru da cirkam sa druzima dobrim, cepke da ložim suve, 212 od panjeva vađenih za žege. Leblebije peći i žir213 pržiti, Tračanku214 jebuckati dok žena mi se kupa. (1139) HOROVOĐA: Ništa slađe nije, no kad posle setve kišica rominja, a komša će: „Šta ćemo sad, Komarhide?215“ Ja bih da se olešim, kad bog već zapoveda tako. Hajde, ženo, tri porcije skuvaj pasulja, (1145) umešaj i žita, smokve iznesi! Sira nek Manesu 216 vikne s polja da se vrati. Danas neće moći vinograd da reže, ni da ga okopa jer zemlja je vlažna. Ja prilažem jednog drozda i zeba par. Ima gruševine i čet’ri parčeta zečetine, (1150) ako lasica ih sinoć maznula nije: nešto, ne znam šta, bučalo je, lupalo unutra. Od toga, momče, tri parčeta nama daj, jedno ocu nosi. Mirtu sa bobicama od Eshinada traži, (1155) a usput Harinada217 vikni na piće neka svrati, kad već bog naklon je nama i njivama našim. HOR: Cvrčak dok cvrči umilni poj, (1160) srećan, ja s Lemna 218 čokot gledim svoj: zri li već, rano rađa taj! Smokvu vidim gde bubri, a kad sazri, sa slašću jedem je i pevušim: „O ljubljene Hore“. Kikeon s tamjanom smućkam, pa se gojim u doba letnje... (1171) 208

Prizor batinanja, kažu, preuzet je iz drevne pučke farse, a konvencionalan je postupak u komediji. Pozivanje hora i publike za svedoke jedna je od stereotipnih situacija stare komedije. 209 κόραξ je gavran, ali bolje „crow’’, kako kaže Platnauer, zbog njenih lopovskih manira. 210 Verovatno malo mesto na Eubeji, blizu Oreja, značajno s religijskih razloga. 211 Sir i crveni luk su uobičajena vojnička hrana. 212 Od maslinovog drveta. 213 Jestiv, od bukve (fagus). Grci su nekad naut i žir, kao mi danas čips, kikiriki i badem koristili da izazovu ili povećaju žeđ. Koju bi gasili obilnim vinom. 214 Mnogo atinskih robova i robinja dolazilo je iz pokrajine Trakije, zemlje između Strimona (Strumice) i Crnog i Mramornog mora. Takođe i u Aharnjanima (271-275) i Osama (828). 215 Horovođa sam sebi nadeva ime, baš kao što Euelpid u Pticama (139) zove sebe Stilbonidom. Platnauer piše: „Κωμαρχίδης is a patronymic form of κωμάρχης = ‘village headman’, or, less probably, of κωμάρχος = ‘master of the revels’.” 216 Manes je frigijsko ime, uobičajeno za roba u antičkoj komediji. Sira je, u stvari, Sirijka. Veći broj atičkih robova stizao je upravo iz Sirije, pa je i ovo jedno od čestih imena za robinju. 217 Eshinad i Harinad su izmišljeni likovi. 218 Ostrvo Lemno u Egejskom moru bilo je čuveno po svojoj lozi i vinu. To zna još Homer ( Ilijada, VII, 467).

32

HOROVOĐA: Bolje nego da čujem kako bogomrski taksijarh, 219 s perjanice tri,220 u grimizu jarkom, kaže: „Sardskom je bojom221 ofarban!“ Al’ u borbi ako plašt mora da nosi, (1175) grimiz preći će u žutomrku boju kizičku. 222 Kao konjopevac zlatnožuti,223 prvi beži, dok ja, postojan, u zasedi vrebam. Kad takvi kući se vrate, izgrede prave: jedne unose u spisak, druge brišu dvaput, triput, (1180) naglavačke-naopačke.224 „Sutra je pokret!“ Za polazak ne znaš, pa ne kupiš hranu. Podno Pandionova 225 kipa staneš, ime svoje spaziš: u stisci jurcaš kisela lika. 226 (1185) Tako ti štitobacači, pred bozima i ljudima, muštraju nas, seljake, a građane štede. Ako bog da, platiće! Mnogo me ojadiše. Lavovi u pozadini, u boju su lije. (1190) Ulazi Grozdan sa Slugom. GROZDAN: Opa, vidi koliko ljudi došlo je na moj svadbeni pir! /Sluzi/ Uzmi to227 i očisti sto, ničemu ne služi više. Torte i drozdove iznesi, (1195) zečetine mnogo i sitne kolače. Sluga ode. Ulaze Srpar i Lončar. SRPAR: Grozdan, gde je Grozdan? GROZDAN: Pečem drozdove. SRPAR: Najdraži Grozdane, dobročinitelju naš, ti sklopio si mir! Ranije niko srp ni za siću da kupi, (1200) a sad ga za pet drahmi 228 valjam. /Pokaže na Lončara/ A on, na selu, vrč ceni drahme tri! Zato, Grozdane, srpova i vrčeva uzmi kol’ko hoćeš, za džabe! I ovo još! Od zarade mi ti svadbene nosimo dare. (1206) GROZDAN: Kod mene to ostavite, uđite i na ručak požurite! Evo ide oružar, nadrkan. Srpar i Lončar ulaze u kuću. Nailazi Oružar i sa njim razni proizvođači ratnih potrpština: Perjaničar, Oklopar, Trubar, Šlemar, Kopljar; svako nosi ono što izrađuje. Ovi likovi ostaju nemi. Oružar, redom, govori u njihovo ime. ORUŽAR: Jao, Grozdane, skenj’o si me načisto! (1210) 219

Pod vrhovnom komandom arhonta polemarha i stratega, atinski hopliti su deljeni u deset jedinica, koliko je bilo fila. Svakoj je na čelu bio po jedan ταξίαρχος, koga bira narod. Prevodeći u savremene činove, Škiljan kaže: taksijarh, „pukovnik’’, bio je u atinskoj vojsci starešina neposredno podređen strategu, „generalu’’. Mada, neki prevodioci kažu za taksijarha i „kapetan’’. 220 Lamah je imao kacigu sa tri perjanice Aharnjani, 964-965, preveo Mladen Škiljan): „Neranjiv, strašan, što Gorgonin vitla štit, / Na šljemu trima gustim trese kitama.“ Visoki oficiri retko su bili omiljeni, što potvrđuje Arhiloh (fr. 60, preveo Gordan Maričić): „Ne volim stratega moćnog, ni gizdanje njegovo.“ 221 Prema Pliniju (Poznavanje prirode, VII, 56 (57), 196), Liđani iz Sarda (Mala Azija) prvi su farbali vunu. Boja iz stare prestonice Lidije je grimiz. 222 Boja iz Kizika, grada u Miziji, na Propontidi (Mramornom moru) je žuta. Ako je oficir kukavica, njegove izlučevine menjaju boju odeće. 223 ξουθὸς ἱππαλεκτρυὼν je parodijski navod iz Eshilovih (nesačuvanih) Mirmidonaca: Eshil opisuje ukrasnu skulpturu na pramcu broda, Aristofan zapovednika konjice. Ovu tragikovu kovanicu komik koristi i u Pticama (800) i u Žabama (932). Škiljan piše da svakako ima paratragedijsku funkciju. U Pticama je, kao i ovde, reč o konjičkom oficiru (s perjanicom na šlemu), pa se istovremenim uzimanjem u obzir metaforičkog i direktnog značenja postiže jak komički efekat. 224 Mobilizacijske liste objavljivane su na pločama ispod poprsja dvanaestorice heroja eponima. Bilo je zloupotreba, pa su, recimo, (potplaćeni) taksijarsi brisali imena prijatelja i stavljali na spisak svoje neprijatelje. Puk (Demos) u Vitezovima (1369-1371, preveo Koloman Rac) kaže Kobasičaru: „Pa onda neće oklopnik se nijedan / Iz popisa već obrisat’ kome za volju, / U popisu će ostat’ čim je upisan.“ 225 Aristofan je pripadao Pandionovoj fili, kao i strateg Formion. 226 ὀπός je biljni sok divlje smokve koji se koristio za zgrušnjavanje mleka. Otud kod Alfonsija: „ ... l’on se met à courir la larme à l’œil.“ 227 Perjanicu, što će pokazati naredni stihovi. Neki prevodioci ipak misle da je u pitanju Grozdanova vojna odeća. 228 Drahma je osnovna novčana jedinica u Atini. Vredi šest obola.

33

GROZDAN: Šta je, baksuze? Imaš perjanicitis?229 ORUŽAR: I posao i život si mi urnisao, kao i ovom /pokazuje na Šlemara/ i kopljaru onom. GROZDAN: Kol’ko ceniš perjanice dve? ORUŽAR: Kol’ko nudiš? GROZDAN: Nudim? Sramota me da kažem. (1215) Dobro, pošto u kićanku veliki uložen je trud - tri litre230 smokava suvih. Perjanicom mogu da počistim sto. ORUŽAR: Donesi smokve. /Perjaničaru/ Bolje išta nego ništa, druže moj! (1220) GROZDAN /ispituje perjanice/: Sklanjaj to, u majčinu nosi! Dalje od doma mog! Nizašta nisu, dlaka im pada! Nijednu smokvu ne dam! ORUŽAR: Šta, mučen, da radim sa oklopom grudnim? Deset mina 231 vredi, majstorski je rad! (1225) GROZDAN: Zbog njega nećeš biti na šteti. Po koštanja ceni, ti prodaj ga meni! Za seruckanje dobro će doći. /Postavlja oklop tako da je otvor za vrat gore i seda na njega kao na nošu./ ORUŽAR: Prestani moju robu da gadiš! GROZDAN: Metneš kraj njega tri kamička232 i super! Zar ne? (1230) ORUŽAR: A kako ćeš se obrisati, budalino? GROZDAN /provlači ruke kroz otvore na oklopu/: Ovako, ruku kroz rupu ću proturiti, i ovu... ORUŽAR: Sa obe ruke, znači? GROZDAN: Dabome, da me ne uhvate kad rupe na brodu začepim.233 ORUŽAR: Na deset mina zar sešćeš da kenjaš? (1235) GROZDAN: Naravno, lijo, tako mi Zevsa! Zar misliš da bih svoj prodao čmar i za hiljadu drahmi? ORUŽAR: Pa hajde, donesi kintu! GROZDAN: Lepi moj, ovo žulja bulju! Nosi, ne kupujem! ORUŽAR: Šta sa trubom da radim? (1240) Šezdeset sam je drahmi nedavno platio! GROZDAN: U otvor olova ulij, potom tu, u usnik, jedan malo duži štap turi, i dobićeš stalak za kotab mobilni.234 ORUŽAR: Lele, ložiš me! GROZDAN: Savet broj dva. (1245) Onako kako rekoh, ulij olovo. Sa druge strane tas za vagu kanapom pričvrsti i tako ćeš, u polju, slugama moći smokve da meriš. λοφᾴς. Glagoli na - ᾶν i - ιᾶν često se koriste da označe bolovanje: ποδαγρᾶν = patiti od kostobolje, ναυτιᾶν = patiti od morske bolesti, κραιπαλᾶν = imati glavobolju. Platnauer pominje Raderforda (Rutherford) koji daje listu od četrdeset i sedam ovakvih glagola. 230 τρεῖς χοίνικας. Mera za žito = 1, 094 l , tj. onoliko žita koliko je čoveku potrebno za jedan dan. 231 Deset mina je hiljadu drahmi. 232 O ovom grčkom običaju čitamo u Plutu (817-818, preveo Koloman Rac): „Mi sluge ne brišemo se kamečkima, / Već svagda od raskoši lukom bijelijem!“ A u Žabama (482, prevela Radmila Šalabalić) Dionis, koji od straha ne može da se suzdrži, kaže: „Brže daj mi sunđer neki da na srce stavim...“ Sholijasti navode poslovicu: τρεῖς εἰσὶν ὶκανοὶ πρωκτὸν ἀπομάξαι λίθοι, za brisanje dupeta dovoljna su tri kamena. 233 Država je plaćala trup broda i, po svoj prilici, opremu i posadu, dok su bogati građani, trijerarsi, snosili troškove ugradnje i, prema potrebi, upotpunjenja opreme. Oni su morali da brinu i o održavanju i popravci trijere tokom ratnih dejstava. Da bi snizili vlastite troškove, trijerarsi su znali da začepe nekoliko otvora za vesla i tako smanje broj veslača. 234 Plitica u koju se gađalo mogla je da stoji na stolu, ali i na stalku čija se visina podešava po želji. 229

34

ORUŽAR: O sudbo neumolna, gotov sam! (1250) /Pokazuje dva šlema/ Na njih sam celu potrošio minu! I šta sad? Ko da ih kupi? GROZDAN: Trkni do Egipćana, prodaj njima! Biće dobri k’o merica za ricinus.235 ORUŽAR: Kuku, Šlemaru, bostan smo obrali! (1255) GROZDAN /pokazuje na Šlemara/: On nije na šteti. ORUŽAR: Šlemovi sad našto i kome? GROZDAN: Samo nek im doda ručke /pokazuje na Šlemareve klempave uši/ i utopiće ih mnogo skuplje no pre!236 ORUŽAR: Pođimo, moj kopljaru! GROZDAN: Nipošto, koplje ću od njega otkupiti! (1261) ORUŽAR: Kol’ko plaćaš? GROZDAN: Ako ih prepolovi, uzeću ih za pritke – sto za drahmu! ORUŽAR: Ponižava nas. Idemo odavde, brate! Oružar i ratna svita odlaze sa pozornice. Iz Grozdanove kuće izlazi grupa dece, među njima Prvi dečak i Drugi dečak. GROZDAN: I treba, Zevsa mi, jer na pišanje već idu deca gostiju mojih. Čini se pevačku da imaju probu. /Prvom dečaku/ Hej, momče, šta misliš da pevaš? Otpevaj to, za vežbu, prvo ovde, meni! (1268) PRVI DEČAK /peva/: „Počnimo sad o junaštvu mladih...“237 GROZDAN: Stoj! Ne o junaštvu,238 trostruki baksuze! Sada je mir! A ti duduk si i besramnik! PRVI DEČAK /peva/: „A kad su, idući jedni na druge, nablizu oni već bili, skobe se oklopi kožni i pupčasti štitovi njini.“239 GROZDAN: Štitovi? Prestani već jednom na njih da me sećaš! (1275) PRVI DEČAK /peva/: „Pomešaše tad se jauk junaka i pobede poklič.“240 GROZDAN: Jauk junaka? E, Dionisa mi, kidaćeš se ti od plača kad jauke pevaš i štitove pupčaste! PRVI DEČAK: Šta da pevam? Reci šta ti prija? GROZDAN: „Goveđim se tako čašćavahu mesom“, i slično: (1280) „Doručak izneše i najukusnija probali su jela.“241 PRVI DEČAK /peva/: „Goveđim se tako čašćavahu mesom, pa skidoše uzde sa konjskih vratova znojnih: rata siti su bili!“ GROZDAN: Ako! Rata siti, jeli su. To mi poj, to: kada, siti, klopaju! (1285) PRVI DEČAK /peva/: „Kad završili su, nakitiše se...“242 GROZDAN: Vinom, zacelo. συμαίαν, vrsta rotkve koju su Egipćani koristili kao purgativ. Redovno i en gros (Herodot, II, 77, preveo Milan Arsenić): „Način života im je ovakav: uzimaju svakog meseca uzastopice u toku tri dana sredstva za čišćenje i pomoću sredstava za povraćanje i ispiranjem brinu se za svoje zdravlje, jer veruju da sve bolesti dolaze od ishrane“. 236 Šlem postaće vrč. 237 Početak kikličkog speva Epigoni (7000 stihova), u kojem sinovi sedmorice junaka ratuju protiv Tebe. Sholijasti ovaj stih pripisuju Antimahu. Platnauer veli da je to, po svoj prilici, Antimah sa Teosa. 238 ὁπλοτέρων znači „mlađi, jači, krepkiji’’, ali Grozdan čuje samo ὅπλα „oružje, štit’’. 239 „Homerski krpež“ (A Homeric cento), veli Platnauer. Iseckani su i nakalemljeni jedni na druge, delovi stihova iz Ilijade: III, 15 ( = XIII, 604 = XVI, 462) i, malo dalje IV, 446-450 ( = VIII, 60-64). 240 Pesme koje pokušava da izvede Prvi dečak su, verovatno, uzorci epske poezije iz atinskih škola Aristofanovog vremena. 241 Ovi stihovi, veli Platnauer, pozajmljeni su iz Nadmetanja Homera i Hesioda (II, 107-108). 235

35

PRVI DEČAK /peva/: „Oklopima, iz kula nahrupe, i silna diže se graja.“ GROZDAN: Kvekni kvarno, klinac, sa bitkama tvojim! Samo ratove pevaš. Čiji si? PRVI DEČAK: Ko – ja? GROZDAN: Ti, Zevsa ti! PRVI DEČAK: Sin sam Lamahov. (1290) GROZDAN: Čudi me da nisi rekao Želirat ili Zaratosuz. 243 ’Ajde, pali i kopljonošama poj! /Prvi dečak ode u kuću./ Gde se sada deo sinak Kleonimov? (1295) /Drugom dečaku/ Pevuckaj nešto dok ne nastupiš!244 Pouzdano znam, ti o ratu ne pevaš, mudrog si oca sin. DRUGI DEČAK /peva/: „Štitom se Sajanin neki sad razmeće, bez volje svoje Valjatno oružje to u džbunu ostavih ja...“ GROZDAN: Reci, kuronjo,245 opevaš li ćaću vlastitog? (1300) DRUGI DEČAK /peva/: „ ...A sam smrti umakoh.“246 GROZDAN: Na sramotu roditelja. Uđimo! Pouzdano znam da pesmu o štitu nikad zaboraviti nećeš, jer oca svoga dostojan si sin. /Drugi dečak i ostala deca ulaze u kuću. Sluge donose korpe sa mesom i kolačima. Horu/ A vas što ostajete,247 posao čeka: (1305) sve smažite, proždrite, stomake prazne ne ostavljajte! Junački navalite, nek obe vilice melju! Jer, mučeni, beli zubi čemu, ako li ne grizu ništa? (1310) HOROVOĐA: To naša je briga, lepo je što sećaš! /Horu/ Vi što do sad gladovaste, na zečeve bacite se! Ne sreću se svaki dan kolači zabludeli, bez ikakve paske! Zagrizite, kažem, da ne bi vas posle kajanje stiglo! (1315) GROZDAN: Tišina! Nevestu dovesti treba i doneti baklje. Neka narod sav veseli se i kliče! Kad se naplešemo, žrtvu izlijemo i Hiperbola prognamo, sva oruđa opet na njivu iznesimo i bozima se pomolimo! (1320) /Sluge bakljama obeležavaju put do kuće. Grozdan prilazi oltaru i podiže ruke./ Blagostanje Helenima pružite, svima jednaku silu ječma dajte, obilje vina i smokava za gric! Neka rađaju žene naše, (1325) nek sva se dobra vrate, koja izgubismo mi! Neka nestane oružja svetlog! Iz kuće izlazi svadbena povorka sa Letinom, obučenom kao nevesta. GROZDAN: Na selo pođimo, moja lepa mila, (1330) u krevetu sa mnom da srećna bi bila! Himeneju, Himen!248 θωρήσσω znači „staviti oklop, naoružati se’’, ali θωρήσσω οἴνῳ je „opiti se’’. Grozdan očekuje jedno, a dobija drugo. Ista igra reči je i u Aharnjanima (1132-1135). 243 μάχη je bitka, boj. Aristofan se igra sa ličnim imenom vojskovođe, Λάμαχος, i njegovim karakterom: βουλόμαχος (koji hoće da se bije, ratoboran) i κλαυσίμαχος (koji jadikuje za bitkama). 244 Dečaci su, veli Van Dele, izašli da probaju pred priredbu (séance). Isto tako vežba i plesačica u Ženskoj skupštini u Tesmoforiju (1177). 245 πόσθων, momčina, i muškarac bogato obdaren. Istu reč koristi Lukijan u Leksifanu (12), gde je Dejan Matić preveo „kurajber’’. 246 Arhiloh (fr. 6D), preveo Miloš N. Đurić. Motiv odbačenog štita preuzeo je Alkej, a docnije i Horacije (Pesme, II, 7). Stanovnici ostrva Tasa, čiji je pesnik plaćenik bio, bezuspešno su ratovali protiv Sajana, plemena iz Trakije. 247 Kad se predstava završi, publika će se razići, a hor ostaje u teatru (ἐνταῦθα) da ih horeg počasti. U Aharnjanima (1150 i dalje) Hor se obračunava sa pesnikom Antimahom jer ga posle predstave nije odveo na večeru. 248 Narodna poezija je, piše Mladen Škiljan, stvarala svatovce od davnine (Ilijada, XVIII, 493). Aristofanova publika znala je za Sapfinu zbirku Ἐπιθαλάμια. (Tom zbirkom nadahnut, Katul je napisao svoj epitalamij LXI.) Himenej se obično poje kad se mladenci povuku u ložnicu, θάλαμος; peva ga devojački, ili (u agonu) devojački i dečački hor. U Pticama (1731-1742) svatovac sačinjavaju dve eolske 242

36

HOROVOĐA: O tri puta srećni čoveče, svako dobro ti s pravom steče! Himeneju, Himen! (1335) Himeneju, Himen! GROZDAN: A šta ćemo mi sa njome? HOR: Da, šta ćemo mi sa njome? GROZDAN: Ugrozdaniti, dabome! HOR: Ugrozdaniti, dabome!249 (1340) HOROVOĐA: Hej vi, prvi red, halo, publika, dižimo i nosimo ženika! Himeneju, Himen! Himeneju, Himen! (1345) Članovi hora na ramenima nose Grozdana i Letinu. GROZDAN: Uživanju i vi ćete se dati, bezbrižni, smokve ćete brati! Himeneju, Himen! Himeneju, Himen! (1350) HOROVOĐA: U ženika silna patka, u neveste smokva slatka! GROZDAN /Horu/: Kada klopneš, tada veli, kada pijan si, bezbeli! Himeneju, Himen! (1355) Himeneju, Himen! /Publici/ Zbogom, gospodo, zbogom! Ko za mnom korača, dobiće kolača!

Prevod je urađen na osnovu dvojezičnih izdanja, starogrčko-francuskog i starogrčko-engleskog: Aristophane, Tome II, Les Guêpes – La Paix, Texte Établi par Victor Coulon et Traduit par Hilaire Van Daele, Paris 1924. Aristophanes in Three Volumes, II, (The Peace, The Birds, The Frogs), With the English Translation of Benjamin Bickley Rogers, London – Cambridge, Massachusetts 1968. Čitao sam i sledeće prevode: Aristofan, Izabrane komedije, S grčkoga preveo Mladen Škiljan, Komentare i pogovor napisala Tamara Tvrtković, Zagreb 2000. Aristofan, Komedije, preveo Koloman Rac, Zagreb 1947. Aristophane, Théatre complet I, Traduction, introduction, notices et notes par Marc-Jean Alfonsi, Paris 1966. Aristophanes, The Knights, Peace, The Birds, The Assemblywomen, Wealth, Translated by David Barrett and Alan H. Sommerstein, Penguin Books 1977. pesme. 249 Τρυγαῖος i τρυγήσομεν. Prilično neprevodiva igra reči sa opscenim prizvukom.

37

Kod izrade komentara služio sam se: Aristophanes, Peace, Greek Text, Commentary, Interpretative Essays on Textual Tradition, Scenic Arrangements by Maurice Platnauer, Massachusetts 1964 (1981). Aristophanis comœdiæ cum scholiis et varietate lectionis, vol II, recensuit Immanuel Bekkerus, Londini 1829. Od velike pomoći bile su mi beleške Tamare Tvrtković, kao i: Aristofan, Žabe, Prevod sa starogrčkog, uvod i komentar Radmila Šalabalić, Novi Sad 1987. Aristofan, Ptice, Preveo, uvod napisao i komentar i dodatke sastavio Mladen Škiljan, Zagreb 1988. Robert Flacelière, Grčka u doba Perikla, Prevela s francuskoga Vita Klaić, Zagreb 1979. Jean Taillardat, Les images d’Aristophane, Études de langue et de style, Paris 1965. Aristofan se, naravno, ne može prevoditi bez dobrih rečnika. Zato: Anatole Bailly, Dictionnaire Grec Français, Paris 1985. Liddell – Scott – Jones, A Greek-English Lexicon, Oxford 1996. Aleksandar Loma je tekst pročitao i svojim ga savetima obogatio. U razrešavanju prevodilačkih i autorskih dilema pomagale su i Nina Savčić, Jelena Todorović i Sanja Babić.

38

39