Ariana Stamatovic Monolog o Ljubavi

MISTERIJA ŽIVOTA – LJUBAV

„U svetu ljudi i bogova postoji samo jedan zakon, a to je da su sve stvari prolazne.“ Gantana Sidarta Buda I DEO Ajmo, ponovo. Pa još jednom... Pa, sve to opet dok god ne postanemo čista ljubav. Jedina stvar koja je važna za ljubav je ISTINA. LAŽ sve uništava. Ne ni bes, ni mržnja, nego laž. Kad je laž na sceni, ljubavi nema. UVOD Šta je stvarno ljubav? Čudno je što ovakvo pitanje uopšte mora da se postavi! Zar ne bismo svi mi trebali da znamo šta je to ljubav? Istina je da niko ne zna ili tek poneko. Ljubav je skliznula negde duboko u ponor iskustava koje retko imamo. Istina je da se o njoj peva, pišu se knjige, prave se filmovi, videćete je na TV-u, u bioskopu, u pozorištu, čućete je na radiju – jer postoji velika industrija koja vam pokazuje šta je to ljubav. Ali ljubav i dalje ostaje fenomen, a trebalo bi da bude jedna od onih stvari koje najbolje poznajemo. Ljubav je hrana za dušu ali nas stalno izgladnjuju. Kao da naše duše nikada nisu osetile ljubav pa joj ni ukus ne znaju. Telo dobija hranu i nastavlja da živi, a duša, međutim još nije dobila hranu, tako da je mrtva ili još nije rođena, ili je večito na samrti. Svi mi se rađamo potpuno opremljeni i potpuno sposobni da volimo i da budemo voljeni. Svako dete je po rođenju ispunjeno ljubavlju i savršeno dobro zna šta je to. Detetu nema potrebe da govorite šta je to ljubav, ono to dobro zna. Problemi se rađaju jer majka i otac ne znaju šta je to ljubav. I nijedno dete ne dobije roditelje kakve zaslužuje. Takvi roditelji jednostavno ne postoje na ovom svetu. A do trenutka kada to dete i samo postane roditelj, ono će izgubiti sposobnost da voli. Dete se rađa kao ljubav, ono je stvoreno od ljubavi. Ali roditelji ne mogu da daju ljubav. Oni imaju sopstvene probleme – njih nisu voleli njihovi roditelji. „Mi te volimo“, mogu da nam kažu roditelji, ali ono što stvarno rade nije ljubav. Oni dete tretiraju na uvredljiv način i tu nema poštovanja. Nijedan roditelj ne poštuje svoje dete. I ko još razmišlja o poštovanju deteta? Niko! Dete čak ne smatraju ni osobom. Dete se smatra problemom. Ako je mirno, onda je dobro. Ako ne vrišti i ne pravi haos, ako se sklanja s puta roditeljima, onda je dobro, savršeno je dobro. Ali tu nema ni poštovanja ni ljubavi. Roditelji zaista ne znaju šta je to ljubav. Muž ne voli svoju ženu, a ni ona njega. Ljubav između njih ne postoji ali zato postoji dominacija, posesivnost, ljubomora i gomila drugih otpora koji ozbiljno uništavaju ljubav. A dete je krhko, takva je i njegova ljubav. 1

Čovekovo dete je bespomoćno ako ostane samo, nemoguće da će preživeti. Umreće. Kao i ljubav. Ljubav je napustila i niko ne vodi računa o njoj. Roditelji ne mogu da vole, oni ne znaju šta je to ljubav pošto ih nikada nije obuzela. Setite se svojih roditelja (ne kažem da su oni odgovorni). Oni su žrtve, baš kao i vi, i njihovi roditelji su bili žrtve. I tako sve unazad do Adama i Eve, pa i do samog Boga. Čini mi se da ni sam Bog otac nije baš nešto poštovao svoju decu, ni Adama a ni Evu. I kao i svaki roditelj počeo je da im naređuje: uradi ovo, nemoj da radiš ovo... itd. Bog otac je počeo da radi sve one gluposti koje svaki roditelj radi. „Nemojte da jedete voće s onog drveta.“ I kad je Adam pojeo voćku baš sa tog drveta, otac se toliko naljutio da ih je oboje isterao iz Raja. I to se ponavlja do dana današnjeg. Taj momenat izbacivanja uvek je prisutan i svaki roditelj preti svome detetu da će ga izbaciti ako ne sluša, ako se ne ponaša lepo, ako ne zadovoljava ego tripove svojih roditelja. A dete se naravno plaši, izbaciće ga? U ovaj divlji svet. To je prelomni momenat u detetu. Ono počinje da pravi kompromise. Polako postaje prepredeno i počinje da manipuliše. Ono ne želi da se nasmeje, ali ako je majka u blizini a ono želi mleko, nasmejaće se. I to je početak politike, osnovi politike. Duboko u sebi dete tada počinje da mrzi roditelje jer ga ne poštuju, duboko u sebi postaje isfrustrirano jer ga ne prihvataju takvog kakvo je. Od deteta se očekuje da uradi neke stvari i samo tada će biti voljeno i prihvaćeno. Ljubav počinje da postavlja uslove i ucene. Dete nije dostojno ničega. Prvo mora da postane dostojno i tek onda će dobiti ljubav roditelja. To ja nazivam prljavo uslovljavanje. I onda (jadno) dete da bi postalo dostojno, gubi svoju verodostojnost, gubi osećaje za sve svoje unutrašnje vrednosti. Gubi samopoštovanje i polako počinje da oseća krivicu. U detetu se više puta rađa pitanje: „Jesu li stvarno ovo moji pravi roditelji? Možda su me usvojili? Možda me samo zavaravaju jer tu nema nikakve ljubavi.“ Sećam se jedne scene iz sopstvenog života kad sam imala 3 ili 4 godine. Moji roditelji su se ljubili na sofi i ja sam došla i sela između njih. Majka me je ljuto odgurnula i rekla da nema mesta za mene između mog oca i nje. Kasnije sam plakala i nedeljama pretraživala sve fioke sa važnim papirima, očekujući da ću naći papir o usvojenju. Moj mali mozak, srce i duša nisu mogli da prihvate tako grubo odbacivanje. I ako me nisu usvojili, zašto me onda ne vole? Hiljadu i jedan put sam videla mržnju u njihovim očima, tu odvratnu mržnju na licima svog oca i svoje majke i to zbog takvih sitnica da ne mogu da razumem količinu besa koji su te sitnice izazivale. Videla sam taj bes zbog glupih, nevažnih sitnica i nisam mogla da verujem; pa to je tako nepravedno. I tako se dešava skoro svakom detetu. Ali ono mora da se preda, mora da se sagne, mora to da prihvati kao neophodnost. I malo pomalo i njegova sposobnost da voli je ubijena. A ljubav... ljubav jedino raste u ljubavi. Ljubav treba ambijent napunjen ljubavlju (to je najosnovnija stvar koju svi treba da zapamtimo). Ako roditelji pružaju ljubav jedno drugom, ako se u domu oseća ljubav, i samo dete će funkcionisati kao biće ispunjeno ljubavlju i nikada neće postaviti pitanje „Šta je to ljubav?“ Znaće to od samog početka i ona će postati njegova baza, osnova za dalji život koji ga čeka. Ali, nažalost, to se nije dešavalo, bar ne do sada. I deca se ponašaju po uzoru na svoje roditelje – pridikuju, svađaju se. Ako ste žena (kao ja), posmatrajte se – sasvim je moguće da se ponašate kao svoja majka, isto, skoro identično. Posmatram sebe kad sam s mužem i primećujem da se ponašam kao moja majka prema mom ocu. Ponavljam li ja to šablon, duboko usađen u mom umu? 2

Ako ste muškarac, takođe obratite pažnju! Šta radite? Zar se ne ponašate kao svoj otac, zar ne radite sve one besmislene stvari koje je i on radio, a koje niste baš najbolje razumevali kad ste bili dete? Nekada ste govorili: „Kako on to može da radi?“ i to je u vama budilo iznenađenje... a sada vi radite to isto. Vidite... ljudi su ponavljači, oni ponavljaju, oni su imitatori. Čovek je majmun. Radite isto što i oni, a to morate da prekinete, inače ćete ostati iskvareni i nikad nećete otkriti šta je to ljubav. I zato ne mogu da vam kažem definiciju ljubavi; jer ona ne postoji. Ne mogu ni da vam je pokažem, jer ona predstavlja nevidljiv fenomen. Ne možete je secirati, ni analizirati. Nju samo možete iskusiti i samo kroz to iskustvo možete da otkrijete šta je ona zapravo. Prva stvar koju treba da uradite jeste da odbacite svoje roditelje. (Ne mislim da ih se rešite fizički a ni da ih ne poštujete.) Treba da se oslobodite njihovih glasova u svojoj glavi koje čujete, programa, šablona, trake koju nosite u sebi. Izbrišite ih i bićete vrlo iznenađeni kada ih izbacite iz sebe, kako odjednom postajete slobodni. I po prvi put ćete početi da saosećate sa svojim roditeljima, što u suprotnom ne biste mogli jer biste ih zauvek prezirali. Svaki čovek oseća prezir prema svojim roditeljima. A i kako ne bi, kad su ih toliko povredili? A roditelji? Oni nisu znali da vas povređuju, želeli su vam dobro, želeli su da urade sve za vaše dobro. Ali nešto se neće desiti samo ako želite. Samo dobre želje ne znače ništa. Ali šta su oni još mogli da urade? Ni oni sami nisu poznavali radost, ni ljubav. Oni su roboti, znali to ili ne, i namerno ili nenamerno, stvoriće atmosferu u kojoj će njihova deca (tj. vi) postati, pre ili kasnije, ROBOTI. A vi, ako ne želite da postanete robot nego ljudsko biće, oslobodite se svojih roditelja. Moraćete da budete jako pažljivi. (Težak je to i naporan posao i ne možete stalno da ga radite.) Moraćete da budete vrlo pažljivi kada je reč o vašem ponašanju. Posmatrajte sebe, što češće, svesno. Kad god primetite da se vaša majka javlja kroz vas, prekinite je, sklonite se od nje. Uradite nešto potpuno suprotno, ono što ona ne bi mogla ni da zamisli. Na primer: vaš muž, sa sjajem u očima gleda drugu ženu. Posmatrajte sebe i svoje postupke. Da li radite isto što bi uradila i vaša majka da je vaš otac sa sjajem u očima gledao drugu ženu? Ako to radite, nikada nećete znati šta je to ljubav, nego ćete samo ponavljati istovetnu priču. Biće to isti čin koji će odigrati drugi glumci i to je sve. Isti truli čin koji se uvek iznova ponavlja. Nemojte biti majmun imitator. Napustite scenu. Uradite nešto novo. Uradite nešto što vašoj majci ne bi ni na pamet palo. Uradite nešto što vašem ocu ne bi ni na pamet palo. Dakle; prva stvar koju treba da uradite, jeste da se oslobodite svojih roditelja. Druga stvar je sledeća: Ljudi misle da mogu da vole samo ako pronađu dostojnog partnera. Kakva glupost! Nikada nećete naći takvog partnera. Ljudi misle da će voleti samo onda kada nađu savršenog muškarca ili savršenu ženu. To je isto glupost. Nikada ih nećete naći, jer savršenstvo ne postoji. A ako i postoji... onda ih se neće ticati vaša ljubav. Oni savršeni i neće biti zainteresovani za vas nesavršene. 3

Ili, ako su ova bića i savršena, njihova potreba za ljubavlju nije ista kao i vaša. Ona je potpuno drugačije vrste. (Setite se Bude, Isusa Hrista, Lao Cea.) Vi ne možete da razumete takvu vrstu ljubavi. Prvo morate da razumete onu ljubav koja je prirodni fenomen, jer vi to još ne shvatate. Da biste razumeli transcedentno, prvo morate razumeti prirodno. I još jednom, ponavljam, ne treba da tražite savršenu ženu ili savršenog muškarca jer i tu ideju su vam usadili: da navodno nećete biti srećni ako ne nađete tu savršenu osobu. I tako ih vi tražite, i ne nalazite i ostajete nesrećni celog života. Savršenstvo vam nije potrebno da biste bili ispunjeni ljubavlju i razvijali se. Ljubav nema ništa s tim. Osoba ispunjena ljubavlju jednostavno voli kao što diše, jede, pije i spava. Baš tako jednostavno. Ljudi nikad ne kažu: e sad, vazduh nije savršen i sad neću da dišem. Ljudi dišu i u New Yorku, i u Cairu i u Tokiju i u Katmanduu. Ljudi dišu svuda, čak i kad je vazduh vrlo zagađen i zatrovan. Ljudi i dalje dišu. Ne mogu sebi da dozvole da ne dišu samo zato što vazduh nije onakav kakav bi trebalo da bude. Ako ste gladni, vi nešto pojedete, šta god da je. Ako u pustinji umirete od žeđi, popićete bilo šta, bilo kakvu tečnost, vodu čak i ako nije čista. Poznato je da su ljudi pili i svoj urin. Čoveka koji umire od žeđi ne zanima šta pije, popiće bilo šta da bi utolio žeđ. Živ čovek ispunjen ljubavlju jednostavno voli. Ljubav predstavlja prirodnu funkciju. Ako i dalje budete tražili savršenstvo, nećete pronaći ljubav u sebi. Baš naprotiv, postaćete osoba koja ne voli. Ljudi koji traže savršenstvo, ljudi koji ne vole... to su neurotični ljudi. Pa čak i ako ti neurotični ljudi pronađu ljubavnika, oni zahtevaju savršenstvo i zbog tog zahteva, ljubav biva uništena. Kada muškarac zavoli ženu ili obrnuto, kada žena zavoli muškarca, zahtevi stupaju na scenu istog trenutka. Žena počinje da zahteva savršenstvo od muža, samo zato što je voli. Kao da je počinio neki greh. Kao da odjednom od običnog čoveka mora da postane superčovek. Naravno da je teško postati superčovek, zbog toga ljudi počnu da varaju. Počinju da se pretvaraju i da igraju razne igrice. Ljudi samo igraju igrice u ime ljubavi. Zapamtite, ne treba da zahtevate savršenstvo. Nemate pravo da zahtevate nešto od nekoga. Ako vas neko voli, budite zahvalni, ali nemojte ništa da zahtevate; jer druga osoba nema obavezu da vas voli. Ako vas neko voli – to je čudo! Budite uzbuđeni zbog tog čuda. Ljudi, međutim, nisu uzbuđeni. Zbog malih stvari će uništiti svaku mogućnost da ljubav opstane. Ljudi nisu mnogo zainteresovani za ljubav i njene radosti. Više ih zanimaju njihovi egoistični tripovi. Vodite računa o svojoj radosti. Obratite pažnju na svoju radost. I neka vas zanima samo vaša radost. Sve ostalo nije važno. Ljubav je prirodna funkcija kao i disanje. Kad nekoga zavolite, nemojte počinjati sa zahtevima – tako ćete samo zatvarati vrata na samom početku. Nemojte ništa da očekujete. Ako vam se nešto desi, budite zahvalni. Ako ne naiđete ni na šta, to znači da nema ni potrebe za tim, nema potrebe da nešto naiđe. To ne možete ni da očekujete. Samo posmatrajte. Posmatrajte ljude i obratite pažnju na to kako jedni druge uzimaju zdravo za gotovo. Ako vam supruga priprema hranu, zašto joj se nikada ne zahvaljujete? Ne mora zahvalnost da bude verbalizovana, ali treba da se bar vidi u vašim očima. Međutim, vi se i ne trudite i uzimate sve zdravo za gotovo – kao da je to njena dužnost? Ko vam je to rekao? 4

Ako je vaš suprug taj koji zarađuje novac, vi mu nikada ne zahvaljujete. Ne osećate nikakvu zahvalnost. „To je ono što muškarac treba da radi.“ To vi mislite. Kako onda ljubav može da se razvija? Ljubavi je potrebna atmosfera ispunjena ljubavlju, ispunjena zahvalnošću... Okolina u kojoj nema zahteva, u kojoj nema očekivanja. To je druga stvar koju treba dobro da zapamtite. Treća stvar: Umesto da mislite kako da dobijete ljubav, počnite da je pružate. Ako dajete, primićete je. Drugi način ne postoji. Ljude više zanima kako da zgrabe i dobiju. Svi su zainteresovani za to da dobiju i izgleda da niko ne uživa u pružanju. Ljudi su izuzetno nevoljni u davanju, čak i ako daju, daju da bi dobili nešto zauzvrat, i sve to liči na posao. Na pogodbu. Ljudi se uvek trude da dobiju više nego što daju – a to je onda dobra pogodba, dobar posao. A druga strana radi to isto. Ljubav nije posao, tako da treba da prestanete da se ponašate kao poslovni ljudi. U suprotnom ćete propustiti i život i ljubav i sve ono lepo što ona donosi. Jer sve što je lepo nema notu poslovnosti. Pružite i nemojte da čekate da vidite koliko možete da ugrabite. Vratiće vam se, ali to dolazi prirodno. I vraća se samo po sebi, nema potrebe da zahtevate. Kad zahtevate nikada se ne vraća. Kad zahtevate, sprečavate vraćanje. Dakle, pružajte. Počnite da pružate. U početku će vam biti teško jer su vas celog života učili da dobijate a ne da dajete. U početku ćete voditi rat protiv svog oklopa. Prvo se oslobodite svojih roditelja, a kad se njih oslobodite, oslobodili ste se civilizacije, društva, porodice, obrazovanja, celog sistema... jer sve to vaši roditelji predstavljaju. Kad se oslobodite svega toga – postaćete pojedinac. Ostaćete sami. U tome i jeste suština razvoja. Takva bi trebalo da bude svaka odrasla osoba. Odrasla osoba je ona osoba kojoj nisu potrebni roditelji. Odrasla osoba je ona osoba kojoj nije potreban niko da se za njega veže i osloni. Odrasla osoba je osoba koja je srećna u svojoj samoći. Odrasla osoba je ona koja može da bude srećna i sama sa sobom. Njena samoća nije usamljenost, njena samoća predstavlja OSAMLJENOST, meditaciju. Došao je dan da izađete iz materice i da se rodite, da ste ostali duže tamo umrli bi i vi i vaša majka. Onda ste jednog dana morali da napustite porodicu (drugu matericu) da biste krenuli u školu. Onda ste jednog dana morali da napustite školu, još jednu matericu, da biste zakoračili u veliki svet. Ali, duboko u sebi ste još dete. Oko vas se nalaze slojevi i slojevi raznih materica i vi sve morate da ih razbijate. Postanite pojedinac, to je prva stvar. Druga stvar je da ne očekujete savršenstvo, da ne tražite i da ne zahtevate. Volite obične ljude. Običnim ljudima ništa ne fali. Obični ljudi su neobični. Svaki čovek je jedinstven. Imajte poštovanja za tu jedinstvenost. I pružajte – bezuslovno – tako ćete otkriti ljubav.

5

PUT OD JA DO MI Znam da se ljubav ne može naučiti, niti uzgajati. Uzgajana ljubav ne bi bila ljubav uopšte. Jer kada nešto naučite, to znači da je došlo spolja, i da to nije bilo već u vama. Znači da to nema baš nikakve veze sa unutrašnjim razvojem. A ljubav mora da se razvije u vama ako želite da bude prava i autentična. Jer ljubav nije učenje već razvoj. Ljubav je uvek tu. Ona je samo vaše biće. Razbijanje oklopa ega Ljudi govore da se plaše ljubavi. Taj strah se javlja kad nekoga iskreno zavolite, a vaš ego počinje da se topi i da nestaje. Znajte da ne možete istovremeno da volite i da slušate svoj ego. Možda će vam biti od pomoći ako shvatite odakle potiče ego, ako shvatite njegovo poreklo. Kad se dete rodi, ono je potpuno bespomoćno, naročito beba čovekova. Ta beba ne može da preživi bez tuđe pomoći. Većina drugih mladunaca (životinja, biljaka, ptica...) može da preživi bez roditelja, bez porodice, bez društva. Pa čak ako im je nekada i potrebna pomoć, onda je to mala pomoć; na nekoliko dana, nekoliko nedelja, a najviše na nekoliko meseci. Dete čoveka je toliko bespomoćno da mora da zavisi od drugih ljudi godinama. Tu se nalazi poreklo ega. Osećaj bespomoćnosti dovodi do rađanja ega u čoveku. Dete jeste bespomoćno, zavisi od drugih ljudi, ali dete to ne zna, i on tu zavisnost od drugih tumači kao da je ono centar sveta. Svako dete u svojoj maloj glavi razmišlja ovako: „Kad god malo zaplačem, mama odmah dotrči; kad sam gladan, dam samo znak i odmah mogu da sisam; kad se upiškim, opet samo zaplačem i dolazi neko da me presvuče.“ Dete živi kao pravi mali kralj. A u stvari, ono je potpuno bespomoćno i zavisno, a majka, otac, porodica... upravo su ti koji mu pomažu da preživi. Ne zavise roditelji, ni porodica od deteta, već obrnuto, ono zavisi od njih. Ali detetov mozak to tumači drugačije: ja sam centar celog sveta i ceo svet postoji samo zbog mene. U početku, detetov svet je vrlo mali. Njega čine: majka koja se brine o njemu, otac koji je tu negde u blizini (možda brat, sestra) i to je sve. Oni su ceo detetov svet. Oni vole to dete. A dete postaje sve veći i veći egoista. Ono počinje da misli da je centar sveta i tako nastaje ego. Ego se rađa iz zavisnosti i osećaja bespomoćnosti. Realno stanje u kome se dete stvarno nalazi, potpuno je suprotno onome što ono misli, tako da ne postoji ništa što bi moglo da opravda rađanje ega. Ali dete je sasvim malo i ono ne može da razume ovu kompleksnost. Ono nije sposobno da shvati da je bespomoćno, ono misli da je diktator. I celog života će pokušavati da zadrži svoju poziciju diktatora. Postaće Napoleon, Musolini, Aleksandar ili Hitler... Svi oni su u suštini detinjasti, jer pokušavaju da postignu istu stvar kao i kad su bili mali, žele da budu centar sveta. Ovo traje 3-4 godine i te prve godine su najvažnije u svačijem životu jer takav period se više nikada neće ponoviti. Psihologija kaže da je dete sa četiri godine skoro kompletna ličnost. Šablon je u potpunosti uspostavljen. Taj šablon će ponavljati čitavog svog života, u različitim situacijama. Do svoje 7. godine, dete potvrdi sve svoje stavove i potpuno razvije ego. Sa 7 godina ono odlazi u svet i nailazi na milion problema. Kad napusti porodični krug javljaju se 6

prvi problemi, jer niko više ne želi da vodi računa o tom detetu kao što je to majka činila, i niko ne brine kao što je brinuo otac. Umesto toga, svako dete se suočava sa ravnodušnim stavom i po prvi put ego biva povređen. Ali, šablon je već uspostavljen. U školi, dete može misliti da je superiorno, ali vrlo brzo će otkriti da sva druga deca o sebi misle to isto. Tako nastaje sukob, tako nastaje ego, tako nastaje borba. Onda se sve ovo pretvara u priču života; okruženi ste svi milionima ega, koji su isti kao vaši, i svako pokušava da uspostavi kontrolu, da manevriše, da bude dominantan, da manipuliše preko zdravlja, moći, politike, znanja, snage, laži, izgovora, hipokrizije. Pa čak i putem religije i morala; ljudi pokušavaju da vladaju, i to samo da bi pokazali ostatku sveta – „Ja sam centar sveta.“ Ovo je koren svih problema koji postoje među ljudima. Baš zbog tog koncepta se uvek sukobljavate i borite sa nekim. A drugi ljudi vam, u stvari, nisu neprijatelji. Oni su baš isto što i vi, potičete iz iste priče. Svi se nalaze u istoj situaciji, i oni su odrasli na isti način. Postoji i druga strana: npr. ako bi deca rasla u vrtićima, bez majki i očeva, bez ljubavi, uz ravnodušnost... možda ne bi imala problema s egom, ali imala bi neke druge, možda čak i opasnije probleme. Ako dete raste u atmosferi potpune nezainteresovanosti, on neće imati svoj centar. Biće u haosu, nespretno, neće znati ko je uopšte, neće imati svoj identitet. Biće zastrašeno, preplašeno i neće moći da napravi ni jedan korak bez straha, jer ga niko nije voleo. Ego, naravno, neće biti razvijen, ali bez njega dete neće imati centar i biće tupo, osakaćeno i uvek u strahu. Ljubav vam je potrebna da biste se osećali neustrašivo, da biste osetili da ste prihvaćeni, da niste beskorisni i da vas niko neće baciti na đubrište. Istina je da su deca koja su odrasla bez ljubavi, deca nerazvijenog ega. Njihov život neće biti mnogo ispunjen borbom. Ali ta deca nikad neće biti u stanju da se zauzmu za sebe. Uvek će biti u žurbi, bežeći od svakoga, skrivajući se u katakombama svog bića. Neće zračiti vitalnošću, neće biti centrirana, neće biti opuštena, svoj na svome. Biće naprosto ekscentrična, izvan centra. A ni to nije dobro. Dete razvija ego – to je prirodno, i tu ništa ne može da se uradi. To čovek može samo da prihvati. Ali kasnije u životu, međutim, nema potrebe da se ego zadržava. Ego je detetu potreban samo na početku života, da bi se osetilo voljeno, prihvaćeno, dobrodošlo, da je pozvan gost a ne neko ko se tu slučajno zadesio. Majka, otac i ostatak porodice i toplina koja ga okružuje mu pomažu da ojača, da pusti korenje, da se uzemlji. Ego mu je potreban da ga štiti, koristan mu je kao omotač oko semenke. Ali taj omotač ne sme da postane krajnji cilj, inače će semenke umreti. Nikad neće postati cvet ili drvo ili bilo šta drugo. Ako zaštita traje predugo, onda se ona pretvara u zatvor. Većina vas zadržava omotač, tj. ego ceo život. Postajete egoisti, a sa egom se rađaju i svi problemi sa kojima se suočavate. Da li ste znali da je upravo ego taj koji vam neće dozvoliti da se zaljubite? Ego bi voleo da vas svi okružuju, on vam neće dozvoliti da se predate nekome; a s druge strane ljubav se rađa samo i samo ako se predate. Prisiljavati drugu osobu da se preda je gnusno, to dovodi do destruktivnosti. To nije ljubav. A ako nema ljubavi, vaš život neće biti ispunjen toplinom, neće biti ispunjen poezijom. Tu može da bude proze, matematike, logike, racionalnosti. Ali kako neko može da živi bez poezije? Proza je u redu, racio je u redu, oni su korisni i potrebni, ali živeti samo kroz razum i logiku – to nikad neće dovesti do slavlja ni do radosti! A kad se život ne slavi, onda je dosadan. Poezija je potrebna, ali za poeziju je potrebno predati se. 7

Morate da odbacite ego. Ako možete to da uradite, da ga ostavite po strani bar na nekoliko trenutaka, moći ćete na momenat da vidite lepotu i božanstvenost. Bez ljubavi ne možete istinski da živite, možete samo da postojite. Ljubav je poezija. Ako nema ljubavi, kako možete da se molite, da meditirate, da budete svesni? U životu postoji ritam, a nakon četrdesete godine javlja se nova dimenzija, spiritualna dimenzija. Ako ne možete da se uhvatite u koštac s njom, ako ne znate šta da radite, obuzeće vas bolest, obuzeće vas nemir. Celokupan ljudski razvoj se odvija u kontinuitetu. Ako propustite jedan korak, dolazi do prekida. Dete razvija ego i nikada ne nauči da ga ostavi po strani, nikada ne može da voli, nikada ne može da se opusti u nečijem prisustvu. Ego će ga stalno podsticati na borbu. Vi možda sedite mirno, ali ego se stalno bori tražeći način na koji može da dominira, da bude diktator, da zavlada svetom. Ovo stvara probleme na svakom koraku. U prijateljstvu, seksu, ljubavi, društvu – na svakom koraku, vi ste u sukobu. U sukobu ste čak i sa roditeljima koji su vam velikodušno dali ego. Gurđijev je na zidu prostorije u kojoj se sastajao sa ljudima, držao jednu rečenicu: „Ako se ne osećate ugodno u prisustvu svog oca ili svoje majke, slobodno idite. Ja ne mogu da vam pomognem.“ Zašto? Pa, problem je tu nastao i tu mora i da se reši. Zato sve stare tradicije govore da treba da volite svoje roditelje, da ih poštujete što više – jer ego se rađa u tom odnosu, to je njegovo plodno tle. Ako ne rešite problem tu, on će vas svuda pratiti. Ako pak možete da razrešite problem (sukob) koji imate s roditeljima, mnogi drugi sukobi će nestati, jer se baziraju na tom glavnom sukobu. Ego se rađa iz veze sa ocem i majkom, i potpuno svesni toga, morate se uhvatiti u koštac s tim. Ako ste rešili problem sa ocem i majkom, sazreli ste. Tada ego više ne postoji. Tada shvatate da ste bili bespomoćni; da ste zavisili od drugih, da niste bili centar sveta. Bili ste, u stvari, potpuno zavisni. Drugačije ne biste preživeli. Kada ovo shvatite, ego će polako nestajati i kada više ne budete u sukobu sa životom, opustićete se i postaćete prirodni. Ali da se vratimo na ljubav! Mnogi su u nedoumici. Kako da se zaljube? Kako da vole? Kako da održe veze? Za zaljubljivanje nema ni tehnike, ni nekakve metode, ni strategije. Setite se, naši preci su govorili: Izgubio glavu, tj. zaljubio se. Jer zaista, kada se zaljubite, više ništa ne držite pod kontrolom, jednostavno se prepustite i izgubite glavu! I sve ostalo! Zaljubljenost podseća na ludilo. Naš um je savršen manipulator. Svaka sitnica u kojoj se gubi kontrola, našem umu – egu to izgleda vrlo opasno! Procese promena poimanja života i ljubavi, u stvari, možemo podeliti na etape, nivoe. Dete – prva etapa; 0-7 godina Dakle, svaki pokušaj da pomognete detetu je pogrešan! Ideja oko pružanja pomoći nije ispravna. Naravno da je detetu potrebna vaša ljubav; ali ne i vaša pomoć. Dete treba podsticati, davati mu podršku; ali ne i pružati pomoć. 8

Ne zna se koji je prirodni potencijal deteta, tako da nikako ne možete uspešno da mu pomognete da ostvari svoj prirodni potencijal. Ne možete da pružate pomoć, ako ne znate koji je cilj. Sve što možete da uradite je da se ne mešate. A svi se, baš obrnuto, u ime „pomoći“ mešaju svima u život i niko se ne buni, jer se sve plasira pod lepim imenom. I naravno da je dete tako malo i tako nemoćno, tako zavisno od vas a da ne može ni da se pobuni. I verujte mi, svi ljudi su baš kao i vi; i njima su njihovi roditelji pomagali, baš kao i vama. Niti su deca ostvarila svoj prirodni potencijal, niti ste vi to uredili. Ceo svet propušta suštinu, uprkos pomoći roditelja, porodice (uže i šire), komšija, nastavnika, sveštenika. I svi su tako nekako opterećeni pružanjem pomoći da pod tim teretom ne mogu da ostvare ni neprirodne potencijale, a kamoli prirodne! Čovek ne može da se pomeri od tog tereta a teret koji čovek nosi na leđima, težak je i ogroman kao sami Himalaji. Ne pružajte deci pomoć. Pružite im ljubav, podsticaj, pokažite toplinu, pokažite im da ih prihvatate. Jer svako dete nosi nepoznati potencijal u sebi i niko ne zna šta će postati. I zapamtite da je svako dete posebno. Jedinstveno! Tako da ne postoji neka opšta disciplina za svu decu. Ako ste zaista hrabri i zreli, vi nećete pomagati detetu. Pustićete ga da radi ono što želi. Pustite ga da ide gde želi. Vaš um i vaš ego će stalno biti u iskušenju da se umeša i uvek sa dobrim razlogom. Um je mudri racionalista. „Može se desiti ovo, ono, nešto opasno i ako se ne umešaš, dete može da upadne u šaht ako ga ne zaustaviš.“ Sad ste verovatno zgranuti, ali vam predlažem da se ne mešate. U redu je da zaštitite dete, da pokrijete šaht, da ga ogradite ili nešto slično, ali nemojte svom detetu stajati na put. Pustite ga da ide svojim putem. Moraćete da počnete da razumevate neke važne obrasce razvoja života. Život se sastoji od 7 ciklusa. Svi prolazimo kroz 7 životnih ciklusa kao što se Zemlja okreće oko svoje ose za 24 sata. Niko ne zna zašto se to ne dešava 23 ili 25 sati. Odgovor ne postoji. To je prosto činjenica. I zato isto tako niko ne zna zašto život prolazi tako u 7 ciklusa. Pojma nemam. Ali znam, mnogi su umni ljudi pisali o tome, da onaj ko razume tih 7 ciklusa, razumeće mnogo štošta o čovekovom rastu i razvoju. Prvih 7 godina su najvažnije, jer tada se postavlja osnov za sav budući život. Zapitate li se zašto se sve religije sveta veoma trude da zgrabe decu što pre? Jer tih prvih 7 godina predstavlja period kad vas uslovljavaju, kad vas filuju i pune idejama koje će vas proganjati celog života, koje će vam skretati pažnju sa potencijala koji imate u sebi, idejama koje će vas kvariti, koje vam neće dati da vidite jasno. Uvek će vam to mutiti vid kao magla i sve će vam izgledati zbunjujuće. Postojanje je potpuno jasno. Stvari su jasne, ali u vašim očima kao da ima prašine. A prašina se nakupila tokom tih prvih 7 godina života kada ste bili tako nevini, naivni, puni poverenja, da ste prihvatali kao istinu sve što vam se kaže. A kasnije u životu biće vam teško da otkrijete ono što je postalo deo osnove. I dovodićete u pitanje hiljade i hiljade drugih stvari, ali nikada osnove svojih prvih verovanja. Pravi način da izrazite ljubav prema detetu jeste da ga tih prvih 7 godina pustite da bude potpuno nevino, da ga ne uslovljavate, da 7 godina bude divlje, da bude paganin. Ne treba ga mučiti da primi bilo koju religiju. Ni jednu religiju. Svako ko pokuša da privoli dete nekoj 9

religiji ne pokazuje saosećanje, već pre okrutnost, jer ta osoba kao da siluje ili truje dušu jedne nove, sveže osobe. Pre nego što je dete i postavilo pitanje, vi ste mu već odgovorili uz pomoć nasilnih filozofija, dogmi, ideologija, gluposti... Ovo je sve pomalo čudno. Dete nije ni postavilo pitanje o Bogu a svi ga već uče tome ko je Bog. Zašto su ljudi užasno nestrpljivi? Sačekajte. Strpite se. Učite vašu lekciju. Strpljenja!!! Ipak, ako samo dete jednog dana pokaže interesovanje za Boga i počne da postavlja pitanja, onda pokušajte da mu odgovorite, ali samo o svojoj ideji Boga, jer niko nema monopol nad time. Trebalo bi da mu predstavite sve ideje o Bogu koje su se predstavljale različitim ljudima u različitim periodima od različitih religija, kultura i civilizacija. Kad mu sve to predstavite, morate mu reći da može da izabere između svega ovoga, koja ideja mu najviše odgovara ili može da izmisli i svoju ako mu ni jedna ne paše. Nemojte se opet začuditi. Čovek može da živi bez Boga. Ne postoji neka unutrašnja potreba za njim. Milioni ljudi su živeli i žive bez Boga. To znači da Bog nije neizbežan i potreban svima. Recite detetu da vi imate svoju ideju i da ona predstavlja kombinaciju raznih ideja koje znate. Može nju da izabere, mada ne treba da forsirate da je vaša ideja prava, ni najbolja. Ona možda neće odgovarati vašem detetu. Ne postoji neka unutrašnja potreba da se sin složi sa ocem, niti ćerka s majkom. U stvari, mnogo su bolji izgledi ako se deca ne slažu sa roditeljima. Tako se odvija evolucija. Ako bi se svako dete slagalo sa roditeljima, onda ne bi bilo evolucije. Svaki naš otac bi se slagao sa svojim ocem i svi bismo bili tamo gde je Bog ostavio Adama sa Evom: gole ispred kapija Edena. Svi bismo tu bili zaglavljeni. Kolektivno. Ljudska bića su evoluirala zato što se sinovi i kćerke nisu slagali sa svojim očevima i svojim majkama, sa celokupnom njihovom tradicijom. Evolucija je, u stvari, ogromno neslaganje sa prošlošću. I što ste inteligentniji, manje ćete se slagati. Ali roditelji (kakva greška) cene dete koje se slaže a kažnjavaju ono koje se ne slaže. Ako imate dete, zaštitite ga od sebe. Zaštitite ga od drugih koji mogu da utiču na njega. Zaštitite ga barem do 7. godine, tako da može da ostane verno sebi. Jer taj prvi ciklus traje 7 godina. Do svoje 7. godine ono će dobro ojačati, postaće usredsređeno, dovoljno jako. Vi u stvari i ne možete zamisliti koliko jedno sedmogodišnje dete može da bude jako, jer stalno viđate iskvarenu decu, decu koja u sebi nose razne strahove: strah od oca, majke, porodice. Takva deca nisu ono što bi trebalo da su. Ali ako dete ostane neiskvareno do 7. godine, bićete očarani kada vidite takvo dete. Britko poput mača. Blistavih očiju i bistrog pogleda. U njemu ćete videti tu neverovatnu snagu koju ne možete da vidite ni kod nekog od 70 godina, jer mu je osnova klimava. Kad je baza slaba a zgrada (recimo) postaje sve viša i viša, ona postaje sve klimavija. Videćete da osoba što je starija postaje sve više uplašena. U mladosti možete da budete ateista a kada ostarite počnete da verujete u Boga! Zašto je to tako? Kada ste imali 30 godina, bili ste buntovnik. Imali ste hrabrosti da se suprotstavite društvu, da se ponašate kako želite, da puštate kosu, bradu, da se istetovirate, obrijete glavu, da lutate svetom i da rizikujete. Ali sve to nekako nestane do 40. godine. Verovatno ćete sedeti u nekoj kancelariji, u odelu, sveže obrijani sa uredno ošišanom kosom. Niko neće ni moći da pretpostavi šta ste sve nekad bili. Hipik možda? Gde su nestali svi ti buntovni hipici? Oni su bili drugačiji, a onda su postali poput istrošenih kertridža, impotentni, 10

poraženi, depresivni ljudi koji pokušavaju da naprave nešto od života. Ljudi koji imaju osećaj da su sve njihove godine buntovništva, nekako, protraćeno vreme. Neki od njih su postali i predsednici ili guverneri, ličnosti na položajima i onda razmišljaju: bili smo glupi, samo smo svirali gitaru a ceo svet je prolazio pored nas. Počinju da žale. Danas je vrlo retko pronaći hipika koji je star. A i ako ih nađete, oni kao da su izopšteni iz društva, jer su bezvredni... Oni su ništa. Dakle, ako ste roditelj, biće vam potrebno užasno puno hrabrosti da se ne mešate. Otvorite detetu vrata u nepoznatom pravcu, tako da ono može da istražuje. Ono ne zna šta nosi u sebi, niko to ne zna. Dete mora samo da baulja u mraku. Ne dajte mu da se plaši mraka, ne dajte mu da se plaši neuspeha, ne dajte mu da se plaši nepoznatog. Pružite mu podršku. Kada krene na put u nepoznato, ispratite ga i dajte mu punu podršku, pružajte mu svu svoju ljubav, dajte mu sve blagoslove. Ne dozvolite da na dete utiču vaši strahovi. Možda ćete se vi plašiti, ali te strahote treba da zadržite za sebe. Nemojte ih istresati pred dete, a to znači ne mešati se. Životni ciklusi – druga etapa; od 7. do 14. godine Novi ciklus je kao novi dodatak životu. Dete počinje da doživljava iskustvo prvog naleta seksualne energije. Taj period je kao neka vrsta generalne probe. Iskreno, mislim da je posao roditelja vrlo težak i ako niste spremni da prihvatite tako težak posao, nemojte ni da postajete roditelj. Ljudi tako olako postaju roditelji, ne znajući šta rade. Vi donosite novi život, a njemu će biti potrebna sva nega ovoga sveta. Kada dete počne da se poigrava sa svojom seksualnošću, tada se roditelji najviše mešaju jer su se i njima mešali u tom periodu. Oni znaju samo ono što je njima rađeno, tako da samo nastavljaju da to rade i svojoj deci. Društvo ne dozvoljava poigravanje sa seksualnošću. Još uvek postoje odvojene škole za devojčice i za dečake. Ali danas bar u nekim naprednijim zemljama svi idu u istu školu. Međutim, u zemljama kao što su Indija, Nepal, Šri Lanka ili u muslimanskim zemljama, u Egiptu itd, deca mogu da idu na mešovite univerzitete ali osnovne škole su striktno izdeljene na muške i ženske. Mislim da deca baš u tom uzrastu od 7. godine treba da budu u mešanim školama. To je vreme kada bi trebalo deci da se dozvoli da uživaju u igri – vreme kada nema rizika, kada devojčice neće ostati u drugom stanju, kada neće biti problema koji potiču od porodice. Istina je da će ovo vreme biti polno obojeno, ali to je samo proba i nije u pitanju prava drama. Ako deci u tom uzrastu ne dozvolite da imaju probu, jednog dana se zavesa sama podigne i počinje prava drama. Ne proba. „Glumci“ ne znaju šta se događa, nema čak ni suflera da im kaže šta da rade. Tada se njihovi životi uništavaju. Od 7. do 14. godine deca će se susretati, mešati, igrati, upoznavati se. To je vrlo važno. To će omogućiti čovečanstvu da se oslobodi skoro 90% perverzija. Ako se deci u tom uzrastu ne dozvoli da vreme provode zajedno, da plivaju zajedno, da provode vreme zajedno nagi, 90% perverzije i 90% pornografije će jednostavno nestati. Ko bi još i gubio uopšte vreme na to? Ako je dečak video toliko nagih devojčica, šta je to što jedan magazin kao što je Playboy ili Hustler može da ponudi?

11

Ako je devojčica videla toliko nagih dečaka, ne vidim zašto bi se zanimala za druge, zanimanje bi samo nestalo. Rasli bi zajedno na prirodan način, a ne kao dve različite vrste životinja. Deca danas, upravo sada, tako rastu: kao da su dve različite vrste životinja. Ona ne pripadaju ljudskoj rasi, drže ih razdvojenima. Hiljadu prepreka je postavljeno između njih tako da ne mogu da vežbaju za seksualni život koji im predstoji. A pošto nije bilo probe, nema ni predigre u pravim seksualnim odnosima ljudi. A predigra je vrlo važna i daleko je važnija od pravog seksualnog kontakta jer pravi seksualni kontakt traje nekoliko trenutaka. On ne predstavlja hranu nego vas ostavlja u predvorju pakla. Iz tolikog nadanja ništa nije proisteklo. I onda nakon svog truda, odlazak u bioskop i u diskoteku, odlazak u restoran i priča o svakojakim glupostima koje ne zanimaju ni vas ni drugu osobu ali oboje pričate. I ništa. Ništa ne izaziva toliku frustraciju kao seks. Sigurno je da ćete, ako pogledate oko sebe, otkriti hiljadu i jednu stvar koja je bolja od seksa. Seks je samo nešto... (objasniću kasnije). Tako da se oboje nakon svog onog dahtanja i ubrzanog disanja, nakon toliko znojenja, na kraju osećate nekako prevareni. Razlog je vrlo prost. Ne poznajete umetnost seksa, vi znate samo srednji deo. To je isto kao kada biste videli samo nekoliko trenutaka sredine nekog filma. Normalno je što ne možete da shvatite ništa, nedostaju vam početak i kraj. A moguće je da ste videli baš deo filma u kome se ništa ne dešava. Muškarca je sramota posle seksa. On se okrene na drugu stranu i zaspi. Poznato vam je to, zar ne? On jednostavno ne može da se suoči sa ženom. Njega je sramota i zato se okreće na drugu stranu i tone u san. Žena plače i jeca jer nije to ono čemu se nadala. To je sve? Zašto se onda diže toliko drame oko ovoga? Razlog je, međutim, taj što vam je društvo otkazalo generalnu probu. Vi ne znate šta je predigra. Predigra je istinski deo seksa koji donosi najveće zadovoljstvo. Predigra je više ispunjena ljubavlju. Seks predstavlja samo biološki klimaks, ali klimaks čega? Propustili ste sve što može da dovede do klimaksa. Da li mislite da možete da dosegnete klimaks, a da preskočite sve stepenice? Uz stepenice morate da se penjete stepenik po stepenik i tek onda možete da dostignete klimaks (vrhunac) a svi odmah idu pravo na vrh i preskaču stepenike. Seksualni život većine ljudi ne predstavlja ništa drugo do neku vrstu olakšanja. Istina na nekoliko trenutaka imate osećaj da ste se oslobodili velikog tereta, kao kod kijanja. Kako je samo dobar taj osećaj! Ali, koliko on traje? Koliko dobro se osećate nakon što kinete? Koliko dugo vas drži taj osećaj? Kada kinete, s tim odlazi i sva radost kijanja. To je bilo samo nešto što vam smeta. Rešili ste se toga što vam predstavlja teret i malo ste se opustili. Tako izgleda seksualni život većine ljudi. Neka količina energije vam predstavlja teret, čini vas usporenim, pretvara se u glavobolju. Seks je taj koji vas oslobađa osećanja tereta. Način na koji se deca vaspitavaju predstavlja neku vrstu kasapljenja njihovog celog života. 12

Tih 7 godina tokom kojih traje isprobavanje seksualnog života su od suštinskog značaja. Devojčice i dečaci bi trebalo da idu zajedno u školu, u hostele, na bazene i u zajedničke spavaonice. Trebalo bi da vežbaju za život koji im predstoji, moraju da se za njega pripreme. Opasnost ne postoji. Nije problem ako detetu date potpunu slobodu da istražuje svoju rastuću seksualnu energiju, umesto da je osuđuje i potiskuje. Ali, upravo se to radi. Širom sveta. Čudan je ovaj svet u kome trenutno živimo. Vaše rađanje je posledica seksa, vaša deca će se roditi nakon seksa, a on predstavlja stvar koja se najviše osuđuje, predstavlja najveći greh. I sve vaše religije vam pune glavu ovakvim glupostima. Ljudi širom sveta su puni svakakve truleži koju čovek može da zamisli, iz prostog razloga što im nije dozvoljeno da se razvijaju na prirodan način. Nije im dozvoljeno da prihvate sebe. Svi su postali duhovi. Oni nisu autentični, pravi ljudi, već su samo senke ljudi koji bi mogli da budu. Dakle, ciklus od 7. do 14. godine od velike je važnosti jer će vas pripremiti za sledećih 7 godina! Ako ste dobro uradili domaći, ako ste se u sportskom duhu igrali svojom seksualnošću – a to je jedini mogući duh u tim godinama – nećete postati perverzni, niti će vam padati razne čudne stvari na pamet. Umesto toga, na prirodan način ćete se slagati sa suprotnim polom i suprotan pol će se slagati sa vama. Ništa vas neće sprečavati, niti ćete raditi nešto nažao na račun drugih ljudi. Svest će vam biti čista, jer vam niko nije usadio ideju o tome šta je „ispravno“ a šta je „pogrešno“, vi ste jednostavno ono što jeste. Životni ciklusi – treća etapa; od 14. do 21. godine U ovih 7 godina vaš odnos prema seksu sazreva. Važno je da ovo dobro razumete; ako je proba dobro prošla tokom narednih 7 godina kada vaša seksualnost sazreva, događaju se veoma čudne stvari o kojima možda ni ne razmišljate, jer vam nije ni pružena prilika. Već sam navela da vam ciklus od 7. do 14. godine daje nagoveštaj predigre. Ovaj sedmogodišnji ciklus će vam dati nagoveštaj onoga što dolazi posle seksa. Vi i dalje provodite vreme sa devojčicama i dečacima, ali sada počinje nova faza. Počinjete da se zaljubljujete. To još uvek ne predstavlja biološko interesovanje. Ne zanima vas (bar ne još) da pravite decu, ni da ulazite u brak. Ovo su godine romantičnih igara. Više vas zanima lepota, ljubav, poezija, muzika, skulptura... Ove godine predstavljaju različite faze romantike. A ako osoba ne poseduje određenu romantičnu osobinu, ona nikada neće znati šta je to što dolazi posle seksa. Seks se nalazi u sredini. Što je predigra duža, veće su šanse za postizanje klimaksa, a što su veće šanse za postizanje klimaksa, to je bolji uvod u ono što dolazi posle! A ako par ne spozna ono što dolazi posle, nikada u potpunosti neće spoznati seks. U današnjem (modernom?) društvu postoje seksolozi koji uče predigri. Naučena predigra nije prava stvar, ali oni uče ljude tome (mada ne mogu tome da ih nauče). Ali ajde da posmatramo to sa pozitivne strane – bar su postali svesni činjenice da bez predigre seks ne može da dovede do klimaksa. Ti seksolozi, međutim, ne znaju kako da jedne nauče ono što dolazi posle; jer muškarac izgubi interesovanje nakon što dođe do vrhunca. On je završio, posao je obavljen. Ne mogu da se složim da je seks posao. Da bi došlo do onoga posle, čovek mora da poseduje romantičan um, poetski um, um koji zna da pokaže zahvalnost. 13

Potrebno je da osobi koja vas je dovela do vrhunca, ženi ili muškarcu, pokažete zahvalnost. To što dolazi posle predstavlja vašu zahvalnost! Ako toga nema posle seksa, to samo znači da seks nije kompletan, a seks koji nije kompletan predstavlja uzrok svih problema koje čovek ima. Seks može da bude orgazmičan samo kada predigra i ono što dolazi posle stoje u ravnoteži. Samo njihova ravnoteža pretvara klimaks u orgazam. Morate da razumete reč „ORGAZAM“. To znači da je celo vaše biće – um, telo, duša, sve – uključeno, organski uključeno. Tada on postaje meditativan trenutak. Ošo kaže da ako orgazam na kraju ne postane meditativan, odnosno da ako orgazam na kraju ne vodi trenutku meditacije, onda vi zapravo ne znate šta je seks. Pročitala sam stotine knjiga o seksologiji; pisali su ih ljudi koje svi smatraju ekspertima; oni i jesu to (From, Frojd, Adler i mnogi drugi, da ih sad sve ne navodim). Ali nisam bila toliko ubeđena da ti „ekperti“ znaju nešto o hramu koji nosite u sebi u kome meditacija cveta. Kao što se deca rađaju iz običnog seksa, tako se meditacija rađa iz fantastičnog seksa. Životinje takođe naprave mladunčad i u tome nema ništa posebno. Samo je čovek taj koji može da iskusi meditaciju kao centar orgazmičnog osećanja. Ovo je moguće samo (i samo još jednom) ako je mladim ljudima od 14. do 21. godine dozvoljena romantična sloboda. Životni ciklusi – četvrta etapa; od 21. do 28. godine U tom periodu dolazi vreme kada mogu da se smire. Mogu da izaberu partnera. Sada su sposobni da izaberu iz iskustva koja imaju iz prethodna dva ciklusa razvoja. Niko drugi to ne može da uradi umesto vas. To je pre neki osećaj – nije to matematika, ni astrologija, ni pidžing, ništa to ne vredi. To je osećaj. I uvek će biti osećaj. Nakon što ste bili u kontaktu sa mnogo, mnogo ljudi, iznenada osetite neki klik koji niste osetili ni sa kim pre toga. I to osetite sa takvom sigurnošću, toliko ste ubeđeni, da u to ne možete čak ni da posumnjate. Čak i ako pokušate da posumnjate, ne možete, jer ste neverovatno sigurni u to. Nakon ovog klika se smirujete. Životni ciklusi – peta etapa; od 28. do 35. godine Posle perioda od 21. do 28. godine, vi ćete se smirivati. Najprijatniji period života dolazi između 28. i 35. godine; najradosniji period, ispunjen mirom i harmonijom, jer dve osobe počinju da se tope i spajaju međusobno. Životni ciklusi – šesta etapa; od 35. do 42. godine Ovaj 7-godišnji period predstavlja novi korak, otvara nova vrata. Ako ste do 35. godine ostvarili ili još bolje, uspostavili harmoniju, orgazmičko osećanje i ako ste kroz orgazam otkrili meditaciju, onda ćete sve više pomagati jedno drugom da se prepustite meditaciji bez seksa, jer u ovom trenutku seks počinje da izgleda kao dečija igra, detinjasto. U 42-oj godini, čovek bi trebalo tačno da zna ko je. Životni ciklusi – sedma etapa; od 42. do 49. godine 14

U ovom periodu čovek sve dublje ulazi u meditaciju, sve više ulazi u sebe, i sve više pomaže partneru da učini to isto. Partneri postaju prijatelji. Više ne postoji ono „suprug“ i „supruga“, to vreme je prošlo. Ono je donelo bogatstvo u vaš život, a sada se razvija nešto što je veće čak i od ljubavi. To je prijateljstvo, veza ispunjena saosećanjem u kojoj pomažete jedno drugom da spoznate što više, da postanete nezavisniji, da što više vremena provodite samostalno, kao dva velika stabla koja stoje zajedno, ali i koja stoje zasebno, blizu jedno drugom. Ili kao dva stuba hrama koji drže isti krov, stojeći tako blizu, ali su sve vreme odvojeni, nezavisni i sami! Životni ciklusi – osma etapa; od 49. do 56. godine U ovom periodu ova samoća (iz prethodnog ciklusa) postaje fokus vašeg bića. Sve drugo gubi smisao. Jedina stvar koja ima neko značenje je biti sam. Životni ciklusi – deveta etapa; od 56. do 63. godine U ovih 7 godina postali ste sve ono što treba da budete, potencijal koji će da procveta, a od 63. godine do 70. godine se pripremate da odbacite telo. Sada znate da niste ni telo, a znate da niste ni um. Negde oko 35. ste spoznali da niste telo. Do 49. ste shvatili da niste ni um. Sada u ovom periodu sve nestaje, osim svedočenja. Preostaju vam samo čista svest. Taj divni plamen svesti ostaje sa vama i to predstavlja pripremu za fizičku smrt. 70 godina 70 godina predstavlja prirodan ljudski vek. I ako sve ide svojim prirodnim putem, tj. svojim prirodnim tokom, čovek umire ispunjen neverovatnom radošću, fantastičnom ekstazom, osećajući se blagosloveno što nije proživeo beznačajan život, što je bar našao svoj dom. A zbog ovog bogatstva, ove ispunjenosti, čovek je u stanju da blagoslovi postojanje. Biti blizu ovakve osobe u trenutku smrti predstavlja neverovatnu priliku. Imaćete osećaj da dok osoba napušta telo (naše privremeno vozilo u ovoj dimenziji) neki nevidljivi cvetovi padaju po vama. Iako ne možete da ih vidite, možete da ih osetite. To je čista radost i dovoljno je samo je malo okusiti da bi vam se ceo život promenio. PLAMEN SVESTI ČOVEKA Kako da krenete putem ljubavi? Hm... pa vi ste na tom putu od kada ste se rodili. To morate da shvatite – nesvesno, vi ste već na putu; zato i imate osećaj kao da ste krenuli na taj put. Shvatite to; postanite svesni toga i sam taj čin predstavljaće početak. Čovek je stalno u pokretu, negde ide... znajući to ili ne znajući, voljno ili nevoljno, ali je u pokretu – neka jaka sila iznutra ga tera. Postojanje se stalno razvija, stalno stvara nešto novo u čoveku. Kako da vam ovo što plastičnije objasnim da biste razumeli baš to što treba da se razume i oseti... 15

Uzmite drveće za primer. Drveće umire, ali ono to ne zna. Ptice i životinje takođe umiru, ali ne znaju za to. Samo ljudi znaju da moraju da umru, a čak je i to znanje veoma maglovito, nejasno. Isti je slučaj sa životom – ptice ili insekti su živi, ali ne znaju da su živi. Kako onda možete poznavati život, ako ne poznajete smrt? Kako možete znati da ste živi, ako ne znate da ćete umreti? Spoznaja i jedne i druge stvari dolazi u istom trenutku. Ptice, životinje, cveće, drveće... svi su oni živi, ali to ne znaju. Čovek je shvatio, donekle, da će umreti, ali ta spoznaja je maglovita, sakrivena iza gustog dima. Isto važi i za život! Živi ste, ali ne znate šta to tačno znači biti živ?! Kada mislim na spoznaju, mislim na to da treba da obratite pažnju na ono što životna energija predstavlja, na ono što se već događa. Dakle, kada čovek postane svestan svoga bića, već je krenuo na put ljubavi. Kada dođete do tačke kada ste potpuno u stanju pripravnosti, da ni tračak mraka ne može da se nađe u vašoj okolini, to znači da ste došli do kraja puta. Mada, put zapravo nikada ne počinje i nikada se ne završava. (Nije vam ništa jasno!) Čak i posle tog trenutka ćete nastaviti, ali onda će put imati sasvim drugo značenje, nosiće potpuno drugačiji kvalitet – predstavljaće čisto zadovoljstvo. Sada, trenutno, taj put predstavlja čist očaj! Obratite (svesno) pažnju na svoje postupke, veze, svoje pokrete. Šta god da radite, čak i najobičniju stvar kao što je hodanje ulicom, pokušajte da obratite pažnju. Fokusirajte se na sadašnji momenat. Gantama Buda je govorio svojim učenicima: „Kada zakoračite desnom nogom, zapamtite da je to desna noga; kada zakoračite levom nogom, zapamtite da je to leva noga. Kada udišete, imajte na umu misao – SADA UDIŠEM! Kada izdišete, imajte na umu – JA IZDIŠEM! Samo budite svesni da se to odigrava u određenom trenutku. Sadašnjem trenutku.1 Ovo vam govorim (pišem) jer upotrebljavam reči da bih dospela do vas, ali kada aktivirate svest, više nećete morati da koristite reči jer one mogu biti put prekriven maglom. Nemojte i ne treba da koristite reči dok hodate ili dišete, samo osetite vazduh koji dišete, koji udišete, pa izdišete, koji vam ispunjava pluća i kako se ona prazne posle udaha, izdahom. Samo posmatrajte i ubrzo će vas obuzeti spoznaja, snažan osećaj spoznaje da to nije puko i prosto udisanje i izdisanje, već sam život! Svaki udah koji vas ispuni predstavlja život koji vam daje novu energiju. Sa svakim izdahom umirete i ponovo se rađate. Svaki izdah predstavlja smrt i ponovno rođenje. To je jedini način da živite i preživite. (Nemojte to uzimati tako zdravo za gotovo jer to nije baš tako nezanimljivo kao što vi mislite!) A dok posmatrate, spoznaćete to divno, predivno osećanje poverenja. Kada izdahnete, ne možete sa sigurnošću da znate da ćete ikada ponovo moći da udahnete. Kako možete da budete sigurni? Ko vam to garantuje? Ko može, uopšte, da vam garantuje da ćete opet biti sposobni da udahnete? 1

Sada to znam, posle mnogo godina. Poseta Nepalu i Lumbiniju, mestu rođenja Bude, meni je donelo tu radost da spoznam sadašnji trenutak.

16

(Ne želim da vas plašim, ali pokušajte da razumete ovo; valjano, onako kako bi i trebalo da razumete!) Međutim, vaše duboko verovanje postoji; vi znate da ćete ponovo da udahnete. U suprotnom bi disanje postalo fizički nemoguće; logično, zar ne? Ako biste postali toliko uplašeni da pomislite „Ko sa sigurnošću zna da ako izdahnem i da ću, kada prođem kroz tu malu smrt, biti sposoban da ponovo udahnem? Ako ne mogu ponovo da udahnem, onda je bolje da ne izdahnem“2. Umrli biste istog trenutka. Ako prestanete da izdišete, umrećete. Vi to, ipak, ne radite, jer u sebi nosite duboko poverenje. To poverenje je deo života, deo ljubavi. Tome vas niko nikada nije naučio. Kada dete prohoda, ono duboko veruje da će biti sposobno da hoda. Niko ga nije tome naučio. Ono je samo videlo druge ljude da hodaju uspravno i to je to. Deluje prosto, zar ne? Ali, kako ono može da dođe do zaključka – Ja ću biti spoboban da hodam? Ono je tako malo. Ljudi su tako veliki, džinovi u poređenju s njim, ono zna da će pasti svaki put kada ustane, ali to mu ni malo ne smeta da i dalje pokušava. Poverenje je usađeno. Ono se nalazi u svakoj pori života. Dete pokušava i mnogo puta će pasti, pokušaće opet i opet i opet. Jednog dana poverenje preovladava i dete počinje da hoda. Sjajno, zar ne? Ako posmatrate svoje disanje, postaćete svesni duboko usađenog sloja poverenja, suptilnog poverenja u život, bez ikakve sumnje, bez oklevanja. Ako hodate, i to ako hodate usmerene pažnje, malo-pomalo i postaćete svesni da VI ne hodate, već da „pored vas prolaze“. To je veoma tanano osećanje – da život prolazi pored vas, a ne da se vi sami krećete. Kada osetite glad, ako usmerite pažnju na to, videćete da je to život, da je vaš život gladan a ne vi. Kako vaša pažnja i pozornost bude rasla, postaćete svesni činjenice da imate samo jednu stvar koju možete nazvati svojom, a to je svedočenje. Sve ostalo pripada univerzumu, samo svedočenje pripada vama. Ipak, kada postanete svesni svedočenja, nestaje čak i sama ideja onog „JA“. Čak vam ni ona ne pripada. Ono je deo tame, magla koja vas je okružila. Na jasnom svetlu, kada je nebo čisto i kada oblaci nestanu, a sunce sja svom snagom, ne postoji nikakva ideja da treba da budete „JA“. Tu je samo svedočenje, vama ništa ne pripada. A to svedočenje je cilj našeg putovanja. Mnogi se pitaju kako se započinje „To putovanje“? Jednostavno. Trudite se da što češće postajete svesni svedok. Šta god da radite, posvetite tome potpunu pažnju, tako će čak i najmanje stvari postati svete. Ne radi se o tome šta radite, već kako to radite. Radite, sedite, čistite, hodajte... i neprestano obasjavajte sve više i više trenutaka svog života svešću. Neka plamen u vama gori stalno, tokom svakog pokreta. Postanite neverovatni izvor svetlosti.

2

Ošo Radžniš

17

II DEO Ljubav je kao vetrić u toploj noći koji vam daje baš ono što vam tog trenutka treba. Budite romantični. Trudite se da budete što više romantični i pokušajte da prisvojite za sebe one najbolje delove ljubavi. Nemojte misliti da ljubav mora večno da traje, niti da će se vaš ljubavni život nešto poboljšati jer ćete znati da ste zajedno danas, a da sutra možda morate da se rastanete. Ljubav dolazi kao svež, mirisni povetarac u vaš dom, ispunjavajući ga svežinom i mirisima, ostaje koliko god joj postojanje to dozvoli, a zatim odlazi. Ne bi trebalo da pokušavate da zatvorite sva vrata i prozore, jer će taj isti sveži povetarac postati potpuno ustajali vazduh. U životu se sve menja i promena je lepa, ona vam donosi više iskustva, više svesti i veću zrelost.3 LJUDSKE IDEJE Ljudske ideje su uglavnom gomila besmislica!!! Ljubav je jedina religija, jedino božanstvo, jedina misterija koja se mora živeti i razumeti. Ljubav dolazi sa rođenjem, ali nije razvijena baš kao što ni sve ostalo nije razvijeno. Dete mora da raste. Društvo koristi taj jaz. Potrebno je vreme da bi ljubav deteta rasla, a društvo u međuvremenu uslovljava dečiji um lažnim idejama o ljubavi. Vremenom, vi postajete spremni da istražujete svet ljubavi, a već ste ispunjeni gomilom i dubioza i predrasuda kada je reč o ljubavi da i nema baš mnogo nade da ćete moći da otkrijete pravu, a da odbacite lažnu ljubav. Skoro svakom detetu se govori ista stara glupost: da je ljubav večna, da kada jednom zavolite jednu osobu, onda je volite zauvek... Ako nekoga zavolite, a kasnije tu ljubav više ne osećate, to znači da niste ni voleli. Tvrd stav. Morate da priznate. Nezgodan stav. On vam daje sliku večne ljubavi, a u životu ništa nije večno! Hmm! Život je konstantna promena, sve se menja, sve se kreće. Ništa nije statično, ništa nije večno. Vama je usađena ideja o večnoj ljubavi koja će vam uništiti ceo život. Vi ćete očekivati večnu ljubav od vaše jadne žene, kao što će i ona to očekivati od vas. Ljubav postaje sekundarna, a večnost postane primarna. 3

Ošo Radžniš

18

A ljubav je kao cvet. Cvet cveta ujutro ali do večeri uvene. Ljubav je taj delikatan cvet. I kako čovek da natera cvet da bude večan? Plastično cveće?! Možete da imate plastično cveće; to je baš ono što ljudi rade – brak, porodica, deca, familija – sve je plastično. Plastika nosi u sebi nešto spiritualno – večna je!4 Prava ljubav nije sigurna baš kao ni život. Vi ne možete da tvrdite da ćete sutra biti ovde. Čak ne možete sa sigurnošću da kažete ni da li ćete biti živi sledećeg momenta. Vaš život se konstantno menja – od detinjstva, preko mladosti, srednjeg doba, starosti, do smrti – on se menja. Prava ljubav se, takođe, menja. Da li možete to da shvatite? Ako shvatite da se ljubav menja... (možete da zavolite nekog drugog ili da se vaša partnerka zaljubi u nekog drugog)... to sve nije važno, uz razumevanje, moguće je da će vaša ljubav da potraje doživotno (u ovoj dimenziji); ali treba i da zapamtite, ona neće biti stalno ista. Imaće svoje uspone i svoje padove. Menjaće se. Ovo je vrlo jednostavno za razumevanje. Kada ste počeli da volite, bili ste previše mladi, niste imali iskustva... Kako vaša ljubav može da bude ista kada sazrite kao osoba? I vaša ljubav sazreva. Kad ostarite i vaša ljubav postaje drugačija. Ljubav će se stalno menjati. Povremeno, biće joj potrebna samo prilika da se promeni. Moguće je da ćete morati da promenite ljubavnika više puta tokom života. Nema tu ničeg lošeg. Menjajući ljubavnike tokom života, bićete zapravo obogaćeni i svet će biti obogaćen. Ali realnost je mnogo drugačija. Živimo u svetu punom iluzija... Današnji ljudi, ako samo vide da je partner nekog drugog pogledao i ako mu spaze nagoveštaj privlačnosti u očima, dolaze do izbezumljenja! Morate da shvatite da muškarac ne treba da prestane da pokazuje zanimanje za lepe žene na ulici, lepe glumice u filmovima (vi biste, naravno, baš to htele; da se on samo zanima za vas); morate da razumete pomalo ljudsku psihologiju. Ako muškarac nije zainteresovan za žene na ulici, filmu... zašto bi uopšte bio zainteresovan i za vas? Njegovo interesovanje za žene je garancija zainteresovanosti za vas, da još uvek postoji mogućnost da ljubav potraje. Mi, današnji ljudi, radimo upravo suprotno. Muškarci pokušavaju da urede stvari tako da njihove žene budu zainteresovane samo za njih. Žena bi trebala da se u potpunosti fokusira na tog jednog muškarca. On treba da postane jedini centar njenog interesovanja. Ali i muškarci traže isto! Oni na taj način izluđuju jedno drugo. 4

Ošo

19

Koncentrisanost na jednu osobu mora vas odvesti ravno u ludilo. Da biste živeli opuštenijim životom, živopisnijim životom, morate da budete fleksibilni. Savitljivi. Stalno imajte na umu da je sloboda najviša vrednost, i da ako ta ljubav ne predstavlja pružanje slobode, onda ona nije ljubav uopšte. Neki od tih starih idiotskih koncepata još uvek možete naći u Indiji. Na milione žena umrlo je tako što su žive spaljene tokom kremacije njenog supruga. Ovo pokazuje da je muška (suprugova) posesivnost toliko velika da ne samo da on želi da poseduje ženu dok je živ, već i da se plaši šta će biti kada on umre?! On tada neće moći ništa da uradi, tako da je bolje da on odmah povede ženu sa sobom. Čudan neki svet... Jadne žene. Robinje posesivnosti jednog muškarca. I nikada ni jedan muškarac nije uskočio u vatru za kremaciju za svojom suprugom za 10 000 godina? Šta to znači? Da li to znači da žene samo vole muškarce? Da li to znači da muškarci ne vole žene? Da li to znači da žena nema svoj život? Da li to znači da samo život njenog muža predstavlja i njen život i da li i ona sirota mora da umre kad i njen muž umre? Besmislene ideje su nam usađene. Nešto kao unutrašnji neprijatelj. Kad god pomislite na neku besmislicu, pročistite je, odbacite je. Ako ste načisto sa sobom i ako ste pročišćenog uma, moći ćete da pronađete rešenje za svaki problem koji će se naći na vašem životnom putu. Ako stvarno iskreno poželite da se oslobodite od tog đubreta i besmislice, morate da budete svesni da je vaša majka deo toga, a to će vas verovatno boleti. Ali, majka je ta koja vas je prva zatrovala. 20% problema potiče od majke jer dete raste u njenoj materici. Čak i dok je u materici, majčina raspoloženja i emocije utiču na dete. Ako je majka stalno besna, tužna, loše raspoložena, isfrustrirana, ako ne želi dete a muž je (uslovno recimo) primorava da ga zadrži, ako ona ne želi da rodi dete, sve će to uticati na formiranje detetovog uma. Dete se nalazi na početku stvaranja i ne utiču samo meso i krv majke na dete, već i njeno psihološko stanje. Zato dok je u drugom stanju, buduća majka mora da bude veoma pažljiva jer se u njoj stvara novi život. Sve što uradi – svađa s mužem, s komšijom, frustracija zbog nečega – sve to truje detetov um, još od samog početka. Čak i pre nego što se rodi, dete ima usađene predrasude. I da znate; nije samo vaša majka ljuta na muškarce. Velika većina žena je ljuta na svoje muškarce. Očev bes ne utiče mnogo na dete, jer ono svoj život počinje u majčinoj materici, u majčinoj senci. Otac je samo usputni pratilac i usputni posetilac. Dete, dakle, ceo dan uči od majke. Sve. Zato se svaki jezik i zove „maternji“. Majka govori, otac sluša. Dete uči jezik od majke. I ne samo jezik, već usvaja i sve njene stavove. Ipak, životom kojim živimo trenutno najvećim delom upravljaju muškarci. Društvo su stvorili muškarci i već vekovima u tom društvu za ženu nema mesta. Zato je pomalo čudno kad i ako žene ne pokazuju razumevanje jedna za drugu. Umovi žena su uslovljeni, tako programirani, da pokazuju razumevanje za muškarce. 20

Prošlost je prošlost. Naročito je važno za žene da počnu da gledaju muškarce drugim očima. A žene ovog društva nisu više neuke. Čak su i finansijski sposobne da budu nezavisne i inteligentne kao i bilo koji muškarac. Nema potrebe da budete ljute na muškarce. Ako je vaša majka bila ljuta – možda nije bila edukovana, možda nije mogla finansijski da bude nezavisna. Kao ptičica zatvorena u zlatnom kavezu ona je želela da leti otvorenim nebom, ali... nije mogla. Bila je u kavezu! Ali, vi niste. U zemljama Bliskog istoka žena je u podređenom položaju. Doduše, postoje neki pokreti za zaštitu žena, ali sve to slabo funkcioniše. O tome se čak dovoljno i ne govori. Ali, postoji jedan fenomen kojim sam ja kao žena iznenađena; da većina žena ni ne razmišlja da bude oslobođena. Takve žene su izgubile svaku nadu. Udaju ih kao devojčice, ugovorenim brakovima, profit je bitan, sakate im genitalije da ne uživaju, nego da budu inkubatori za donošenje što više malih, novih ljudi ispranih mozgova.5 Ali, u drugim zemljama, gde se na ženu gleda drugačije, i pozicija žena je drugačija. Bitno je da se žena edukuje jer edukacija može da je učini finansijski nezavisnom. Vi ne morate da budete kućna pomoćnica, tj. domaćica. Vi ne morate da se udate. Vi možete da živite sa nekim koga volite, a ne morate da se udate za njega. Žena mora da se bori za to. Žena mora da učini da brak bude potpuno privatna stvar u koju ni vlada, ni društvo, ni religija niti bilo ko nema pravo da se meša. Vi ne živite u okruženju u kojem je živela vaša majka ili vaša baka i potpuno je besmisleno da nosite njen bes! Bes dovodi do frustracije, čini da budete još više besni, da budete nasilni... to je vrzino kolo iz kojeg je skoro nemoguće izaći. Ali vi morate da živite svoj život. Vi niste došli ovde da živite život svoje majke, zar ne? Možda je ona i patila, ali zašto vi želite da stvorite još patnje na svetu? Zašto neko uopšte želi da bude mučenica? Počnite da gledate na muškarce drugim očima. Jer, ako su njihovi preci prouzrokovali patnju ženi, oni to ne mogu da izbrišu. Šta je bilo, bilo je. Sada je drugo vreme. Mada, bilo bi jako lepo kada bi se, ali samo iz dubine duše, svaki muškarac izvinio za ono što je muškarac činio ženi hiljadama godina unazad. (Takvi muškarci postoje ali oni pripadaju nekim drugim kategorijama.) Prestanite da slušate glas vaše majke u svojoj glavi. Taj glas može da vam upropasti život. Vi morate da naučite da volite. Zapamtite: muškarac, kad je voljen, postaje ljubazniji, finiji, postaje džentlmen. Gubi oštrinu! Postaje nežniji. Ili, kao što samo u ljubavi žena počinje da cveta. Samo u ljubavi ženin pogled dobija određenu dubinu, drugačiji sjaj, njeno lice poprima radosniji izraz. Žena u ljubavi prolazi kroz snažnu transformaciju, postaje zrelija. Žene vole da se igraju uslovljavanja. 5

Moj trenutni muž je Egipćanin, muslimanske vere.

21

Naročito u ljubavi. Ona igra igre zbog uslovljavanja. Ona beži i muškarac postaje lovac. Ona postaje plen. Većina žena uživa u onom famoznom „on me juri“! Žene... stanite!!! Pa to je ružno! To je stvarno ružno, a vi niste svesne ozbiljnih posledica. Nije dobro biti ičiji plen. A vi ste njihov plen; muškarac je lovac (to mu je takođe usađeno) i on automatski ulazi u igru. Vi, možda i ne znajući to, prepuštate muškarcu da bude nadmoćniji. Tradicija (stara kurva) vas je naučila da inicijativu u ljubavi treba da pokaže muškarac, a ne žena; jer je to „navodno“ suprotno ženskoj gracioznosti. To su zastareli stavovi. Stavovi koji više ne važe. Uostalom, zašto biste vi kao žena da još u početku budete u podređenom položaju? I ako volite muškarca... hoćete li da čekate da on, posle 20 godina, da inicijativu?! Žene se, izgleda, zaljubljuju u muškarce koji ne preduzimaju inicijativu! Ako žena voli nekog muškarca iskreno, trebala bi da preuzme inicijativu i ne bi trebalo da se oseća poniženom ako je muškarac odbije ili ako se ne pokaže baš toliko zainteresovanim. To ih i može učiniti jednakim. To su male stvari koje mogu da učine veliku stvar za žene. Te stvari mogu učiniti oslobađanje žena mogućnim. Ali čak i današnja žena se još uvek trudi da sve bude „igra“. Žene privlače muškarca svojom lepotom, odećom, parfemom, frizurom – učiniće sve što može. Ona osvaja muškarca. I onda... onog trenutka kad je on osvojen, ona počne da beži, toplo-hladno. Ali, ovo je glupo, jer ljubav ne bi trebala da bude prljava igra. Ljubav je sama po sebi dovoljna, svest će pratiti takvu ljubav poput senke. Ali, postoje i ljudi koji ne mogu da vole, njihovo srce je kao kamen. Postalo je kao kamen. Način na koji su odgajani, kultura, društvo u kome žive, uništilo je sposobnost da vole, jer ovim svetom ne upravlja ljubav već prepredenost. Da biste bili uspešni u ovom svetu, ne morate da volite. Morate biti tvrda srca i oštrog uma. Srce vam, u stvari, uopšte i ne treba. Ljude vođene srcem ovaj svet uništava, iskorišćava, ugnjetava. Ovim svetom upravljaju prepredeni, pametni ljudi, oni koji nemaju srca, koji su okrutni. Celokupno društvo napravljeno je tako da svako dete počinje da se udaljava od srca i svoju energiju usmerava ka glavi. Srce biva ignorisano. Takve nam generacije stižu. Postoji jedna priča koja se pripoveda po Tibetu, Nepalu i severnim delovima Indije. Tibetanci su davno, na početku vremena, po toj priči, imali srce koje se nalazilo tačno na sredini tela. Ali pošto su ga stalno terali u stranu, pošto su ga terali s puta, ono se više ne 22

nalazi na sredini tela. Sada jadničak čeka pokraj puta: „Ako vam nekad budem potreban, tu sam“ – ali o njemu već odavno niko ne brine, niti mu ko daje podršku. Umesto toga, svi ga osuđuju. Ako kažete, recimo: „Učinio sam to jer sam osećao da tako treba“, svi će vam se smejati. „Osetio si. Jesi odlepio? Daj nam neki valjan razlog, neki logičan razlog da znamo zašto si to uradio?! Osećanja nisu dobar razlog da se nešto uradi“. Niko srce ne čuje. A um neprestano brblja... bla, bla, bla. Tako da srce nešto i kaže, to niko čuo ne bi. Ne bi doprlo do ljudi. Ta kakofonija u čovekovoj glavi toliko bruji od priče da je nemoguće, apsolutno nemoguće čuti srce. Srce polako prestaje i da se oglašava. Pošto ga niko ne čuje, pošto ga stalno ignorišu, srce prestaje da se javlja. Znamo da glava vodi „glavnu“ reč u ovom modernom, muškom društvu. U suprotnom, živeli bismo u sasvim drugačijem svetu – u kome bi bilo više ljubavi, manje mržnje, manje ratova, ne bi se pravilo nuklearno oružje. Srce nikada ne bi podržavalo razvoj bilo kakve tehnologije koja vodi uništenju. Srce nikada ne bi bilo u službi smrti. Ono predstavlja život, ono bije za život, ono kuca za život. Ljubav predstavlja najkraći, najprirodniji put ka smislu ljudskog života. Taj put je toliko lak da njime može da ide čak i dete. Za taj put ne treba nikakva priprema. Vi ste sposobni da volite, tako ste stvoreni, sa ljubavlju, ako vam je drugi nisu uništili. Ljubav bi trebalo da bude čista. Odnosno, ona ne bi trebalo da bude nečista. Ako niste znali, a možda i jeste, da reč „LJUBAV“ potiče od veoma ružne reči iz sanskrita – od reči „LOBH“ što znači „pohlepa“. Zato postoje ljudi koji vole novac, koji vole nekretnine, koji vole ovo, koji vole ono. Čak i ako vole nekog muškarca ili ženu, vole ih iz čiste pohlepe jer oni žele da poseduju sve što je lepo. U pitanju je želja za posedovanjem moći. Zato ćete često videti kako se ljubavnici svađaju, oko besmislica i kako posle kažu da ih je sramota što se uopšte svađaju oko takvih besmislenih sitnica. Dok sede u tišini, oni se pitaju: je l' to mene zaposeo neki zao duh? Ko to govori iz mene? To je takva glupost. Ali ne radi se ovde o besmislici. Radi se o tome ko ima moć i ko je tu dominantniji, čiji će se glas više dati i uvažiti. Ljubav ne opstaje u takvim okolnostima. Borba za dominacijom stalno traje. Ljubav ne može da cveta u tako mrgudnim uslovima. Čovek se bori za svaku svoju ambiciju. Žena se bori za muškarca; jer je uplašena, on je ceo dan van kuće; „Ko zna, možda me vara s nekom?“ 23

Žena je ljubomorna, sumnjičava: želi da se uveri da još uvek može da drži muškarca pod kontrolom. I tako... muškarac kod kuće vodi bitku sa ženom; napolju vodi bitku sa celim svetom... Gde onda cvet ljubavi može da procveta? Ljubav može da cveta samo onda kada nema ega, kada ne postoji težnja za dominacijom, kada je čovek skroman, kada ne pokušava da bude neko, već je spreman da bude niko. Tada svest dolazi sama po sebi a to je najlepši, najiskreniji način. Ako s lakoćom umete da volite, zaboravite svest. Ona će sama doći. Samo vi idite tim putem, jer svaki korak ispunjen ljubavlju, doneće određeni stepen svesti. Ovakva vrsta ljubavi put je za uzdizanje u ljubavi. Ljubav znači da vam postojanje postaje ugodno. To se može desiti na više načina: kroz ljubavnike, prijatelje ili može biti direktan i trenutni osećaj – kroz sunčevu svetlost, kroz zalaske sunca. Samo iskustvo ljubavi će učiniti da postanete usredsređeni. To je već vekovima cela filozofija svih ljudi posvećenih ljubavi. Ljubav je njihova nauka, usredsređivanje njen rezultat. Postoje 2 vrste ljudi. Jedni imaju dominantniji razum i logiku, drugima je srce važnije. Kod logičara i racionaliste, srce nije razvijeno. Zakržljalo je. To je čovekova nesreća što pokušava da uradi nemoguće; što uporno pokušava da prisili srce da služi umu, a to nije moguće. Tako čovek i sebi i drugima samo stvara probleme i haos. To je dijalektika ljudskog uma. On funkcioniše kroz suprotnosti. Zavolećete muškarca, ali ćete ga zavoleti iz sasvim pogrešnih razloga. Zavolećete muškarca ili ženu zato što u sebi nosite sliku sasvim druge osobe. Dečak nosi sliku majke, a devojčica sliku oca. Svaki ljubavnik traži svoju majku, svog oca – konačna analiza nas dovodi do toga da svi traže matericu i stanje lepote i opuštenosti. Večita potraga za mokšom?6 Onovna psihološka činjenica je da je čovek već upoznao najlepše, najmirnije stanje pre rođenja. A ako se ipak nešto grandioznije ne desi u njegovom životu, neki susret sa božanskim, sa univerzumom, sa vaseljenom... on će ostati očajan – jer, nesvesno, svaki trenutak je sudnji. On se seća da je živeo tih devet meseci, a imajte na umu da detetu u materici tih devet meseci predstavljaju skoro čitavu večnost jer ono ne zna da broji i nema na ruci sat. Svaki trenutak je sam po sebi dovoljan. Dete ne zna da će doći i naredni trenutak, tako da svaki sledeći predstavlja iznenađenje. I bez brige. Bez stresa zbog hrane, odeće, skloništa. Ono živi sa lakoćom, opušteno je i usredsređeno. Ne postoji ništa što bi ga u tome omelo. Tamo nema čak nikoga ni da se javi. Ovo iskustvo od 9 meseci je period kada je čovek usredsređen, neverovatno radostan, smiren, osamljen... drugog nema, čovek je svet, celina. Ništa mu ne nedostaje, priroda sve sama obezbeđuje, tako da ne mora ni da se napreže. Život vam se, međutim, suprotstavlja na potpuno drugačiji način – antagonistički, sa takmičarskim duhom. Svaki čovek predstavlja neprijatelja, jer su svi na istoj pijaci. 6

Mokša (na sanskritu oslobođenje) je pojam koji u indijskim religijama znači oslobođenje iz večnog toka „rađanja, umiranja i preporađanja“ (samsara) i svekolike patnje i ograničenosti postojanja u svetu. To je krajnji cilj mudrosti u indijskoj filozofiji.

24

Svako vam je neprijatelj jer svi imaju iste želje, iste ambicije. Čovek teži da uđe u sukob sa milionima drugih ljudi. Zbog ovog unutrašnjeg antagonizma, sve kulture sveta formirale su određeni sistem etike, porodične hijerarhije, formalnosti i stalno ga prenose na decu: „Moraš da poštuješ svog oca“. Zašto sve kulture ovog sveta, tokom cele istorije čovečanstva, insistiraju na tome: „Moraš da poštuješ oca“. Kao da postoji sumnja da ako dete ostave na miru, ono neće poštovati svog oca, to je jednostavna logika. U stvari, svako dete će ga mrzeti, kao što će i svaka devojčica mrzeti svoju majku. Da bi se to sakrilo – jer bilo bi veoma teško živeti u društvu u kome su ti sve rane otvorene, nisu sakrivene i gde svako ide unaokolo sa otvorenim ranama – mora da postoji određena etika, moral, mora se živeti određenim stilom života kako bi se one pokrile i kako bi se pokazalo potpuno suprotno – da volite svoju majku i da volite i poštujete svoga oca. Duboko unutra je potpuno suprotna situacija. Društvo vas je podelilo na dva dela. Lažnoj ličnosti se ukazuje poverenje, jer je nju stvorilo društvo. Pravoj ličnosti se poverenje ne ukazuje, jer ona potiče od prirode, a priroda je izvan kontrole svakog društva, kulture ili civilizacije. Svako dete mora da prođe kroz trening laži, mora da bude programirano, tako da bude sluga ovog društva, da bude krotki rob. Svako društvo lomi kičmu svakom detetu, tako da ono izrasta u beskičmenjaka. Ono ne može da podigne svoj glas i ne može ništa da dovede u pitanje. Njegov život nije njegov. Ono voli, ali ta ljubav je lažna. Od početka mu se govori da voli majku „jer ona je tvoja majka“ – kao da biti majka znači posedovati neki suštinski kvalitet ili da imate obavezu da je volite. Prihvaćeno je da majku morate da volite. Po meni, majka je ta koja treba da voli i da ni jednom detetu ne bi trebalo da se kaže da voli bilo koga, osim ako se to prosto ne desi. Nemojte nikada nikome reći da ljubav predstavlja dužnost. Ona to nije. Dužnost je zamena za ljubav. Kada ne možete da volite, društvo vam obezbeđuje dužnosti. One možda podsećaju na ljubav, ali ne nose u sebi ništa što joj je nalik, baš naprotiv, dužnost predstavlja samo jednu društvenu formalnost. Zato vi i ne znate da su usredsređivanje i ljubav jedno isto. Usredsređivanje više odgovara intelektualnom tipu. Nema nešto u šta treba da se veruje, ne postoji niko kome mora da se preda. Svaka ljubav se pretvori u tragediju zbog druge osobe. Ne radi se o tome da znate kako da živite. Radi se o tome da odbacite sve ono lažno što nosite u sebi. Ono što je lažno postoji spolja. Kada odbacite sve što je lažno i kada ostanete potpuno nagi pred postojanjem, prava ličnost će početi da se razvija u vama. Ovo treba da uradi svako od vas da bi prava ličnost počela da raste, da cveta i da vas dovede do iskonskog značenja i životne istine. 25

NESPORAZUMI VEZANI ZA LJUBAV Ljubav nikada nikoga ne povređuje. I ako osećate da vas je ljubav povredila, to je nešto drugo u vama, a ne sposobnost da volite: to vas povređuje. Ako ovo ne uvidite, nastavićete da se vrtite u krug. Ono što vi nazivate ljubavlju može sakriti mnogo toga što nosite u sebi a što nema veze sa ljubavlju. Ljudski um je prepreden, pametan kada treba zavarati nekoga i kada treba zavarati sebe. „Ljubav“ o kojoj obično govore nije ljubav, to je požuda. A požuda će vas povrediti, jer želeti nekoga kao objekat znači vređati tu osobu. Požuda predstavlja uvredu, nasilje. Kada krenete ka nekome požudno, koliko dugo možete da se pretvarate da je u pitanju ljubav? Nešto površno će izgledati kao ljubav, ali zagrebite malo i ispod površine pa ćete videti čistu požudu. Požuda je animalistička. Gledati nekoga požudno znači vređati ga, ponižavati, svoditi neku osobu na nivo predmeta, na nivo stvari. Niko ne želi da bude iskorišćen, to je nešto najružnije što nekome možete da učinite. Nijedna osoba nije stvar, nijednu osobu ne smete koristiti kao sredstvo da vi lično nešto ostvarite. Ljubav je potpuna suprotnost tome: poštovati osobu onakva kakva je. Ako težite da volite drugu osobu onakvu kakva je, nećete imati utisak da ste povređeni; kroz taj proces ćete se obogatiti. Ljubav oplemenjuje svakoga. Ljubav može da bude prava samo onda kada se iza nje ne krije ego, u suprotnom ljubav postaje samo jedan običan ego trip. Tada se pretvara u dominaciju na suptilan način. Čovek mora da bude izuzetno svestan jer je ova želja za dominacijom duboko ukorenjena. Nikada nije otvorena, ta želja je uvek skrivena lepim ukrasima. Roditelji nikada ne kažu da su deca njihova svojina, nikada ne kažu da žele da dominiraju nad svojom decom, ali to je upravo ono što rade. Roditelji govore da žele da pomognu, da žele da im deca budu pametna, zdrava, bezbrižna, ali – i to jedno veliko ALI – to mora da bude kako oni zamisle. Čak i detetova sreća mora da bude onakva kako je oni zamišljaju; dete mora da bude srećno ali u skladu sa očekivanjima roditelja. Deca moraju da budu inteligentna, ali u isto vreme moraju da budu poslušna. To je traženje nečega što je nemoguće. Inteligentna osoba ne može da bude poslušna. Poslušna osoba mora da izgubi deo svoje inteligencije. Inteligencija može da se složi samo onda kada se suštinski slaže sa nečim. Ona ne može da se složi samo zato što je neko veći, moćniji, zato što je autoritet – otac, majka, sveštenik, političar, razredni. Ona ne može da se složi samo zato što ste vi autoritet. Inteligencija je buntovna, a nijedan roditelj ne želi da njegovo dete bude buntovnik. Buntovništvo se protivi njihovoj skrivenoj želji da dominiraju. Muškarci kažu da vole svoje supruge, ali tu se radi samo o dominaciji. 26

Kako uopšte neko može da pruži ljubav kada je toliko ljubomoran, toliko posesivan? Žene govore da vole svoje muževe a prave im pakao 24 sata. Na svaki način spuštaju svog supruga. Muž papučar predstavlja ružan prizor. Problem je u tome što žena prvo od muža napravi papučara, a onda izgubi interesovanje za njega; jer kome papučar može da bude zanimljiv. Papučar postaje potpuno beskoristan, on nije dovoljno muškarac. Muškarac prvo pokušava od svoje žene da napravi vlasništvo, a kada to uradi izgubi interesovanje. Tu postoji neka skrivena logika, interes se ogleda u tome da se neko poseduje; kada to postigne, muškarac traži drugu ženu da bi i od nje napravio svoje vlasništvo. Čuvajte se ovoga što vam nameće ego. Tada bivate povređeni, jer osoba koju pokušavate da posedujete, teži da se pobuni na ovaj ili na onaj način, teži da sabotira vaše trikove, vaše strategije, vaše taktike; jer svako, ali baš svako najviše od svega voli da bude slobodan. Čak je i ljubav sekundarna u odnosu na slobodu, sloboda predstavlja najveću vrednost. Ljubav se može žrtvovati za slobodu, ali ne i sloboda za ljubav. A mi to radimo već vekovima, žrtvujemo slobodu zbog ljubavi. Tako nastaje antagonizam, dolazi do sukoba i koristimo svaku priliku da povredimo jedni druge. Ljubav u svojoj najčistijoj formi predstavlja delenje radosti. Ona ne traži ništa zauzvrat, niti bilo šta očekuje; kako onda možete da ostanete povređeni? Tako je ono što se dogodi dobro, a ako se ništa ne dogodi i to je dobro. Treba da uživate u tome da dajete, a ne da dobijate. Tada čovek može da voli sa udaljenosti od hiljade kilometara; fizičko prisustvo tada nije potrebno. Ljubav je duhovni fenomen, požuda fizički, ego psihološki. Moraćete da se upoznate sa osnovama ljubavi. Moraćete da počnete od samog početka, od nule, u suprotnom stalno ćete biti povređeni. I zapamtite... samo vi sebi možete da pomognete, niko drugi za to nije odgovoran. Kako bilo ko može da vam pomogne? Niko drugi ne može da vam uništi ego. Ako ga se čvrsto držite, niko ne može da ga uništi; ako ste ulagali u njega, niko ne može da ga uništi. Ja samo mogu da pokušam da vas razumem. Možda neko može da vam pokaže put: Buda, Isus, Alah, Krišna... ali VI morate da krenete na taj put. Vi morate da ga pređete. Niko ne može da vas vodi, držeći vas za ruku. To je ono što biste vi želeli; da se igrate igre zavisnosti. Ali, zapamtite da osoba koja je u toj igri zavisna, ona će se osvetiti. Uskoro će poželeti da druga osoba bude zavisna od nje ili od njega. Ako je žena zavisna od muža po pitanju novca, ona će pokušati da učini da on bude zavisan od nje zbog nečega. Bilo čega. To je međusobni dogovor. Oboje tako postaju obogaljeni, a zatim paralizovani; ne mogu da postoje jedno bez drugog. Čak i sama ideja da muž može da bude srećan bez supruge, nju povređuje. Pomisao da se dobro provodi i smeje sa drugarima u klubu, njoj nanosi bol. Nju ne zanima njegova sreća, ona zapravo ne može da veruje u to: „Kako se uopšte usuđuje da bude srećan bez mene? On mora da zavisi od mene!“ 27

Mužu isto tako nije prijatno kada se supruga smeje sa nekim, kada uživa, kada je vesela. On želi da poseduje njenu celokupnu radost, ona je njegovo vlasništvo. Zavisna osoba će učiniti da i vi postanete zavisni. Strah nikada ne predstavlja ljubav, niti se ljubav ičega plaši. Zbog ljubavi se ništa ne gubi. Zašto bi se ljubav pribojavala? Ljubav je samo ta koja pruža. Ona ne predstavlja nikakvu poslovnu transakciju, tako da nema reči o gubitku profita. Ljubav uživa u davanju, kao i cveće što uživa u puštanju svog mirisa. Čega cveće ima da se boji? Čega vi imate da se bojite? Zapamtite, strah i ljubav nikada ne idu jedno sa drugim, to je nemoguće. Nikakva koegzistencija nije tu moguća. Strah predstavlja suprotnost ljubavi. Ljudi obično misle da mržnja predstavlja suprotnost ljubavi. Mržnja predstavlja ljubav okrenutu naopačke, naglavačke, ona stoji tu gde stoji, ali nije suprotna ljubavi. Osoba koja mrzi jednostavno pokazuje da negde i dalje voli. Ljubav je postala gorka, ali i dalje je tu. Strah predstavlja pravu suprotnost ljubavi. Strah znači da je energija ljubavi nestala, potpuno iščezla. Ljubav je druželjubiva, bez straha doseže do drugih ljudi, potpuno je uverena da će biti prihvaćena – i uvek i jeste prihvaćena. U strahu se čovek zatvara u sebe, zatvara sva vrata, sve prozore, tako da ni sunce, ni vetar, ni kiša ne mogu da dopru do njega. Čovek sebe živog zakopava. Strah predstavlja grobnicu – ljubav HRAM. U ljubavi, život doživljava svoj vrhunac. U strahu, život pada na nivo smrti. Strah smrdi a ljubav ima opojan miris. Zašto biste bili uplašeni? Plašite se svog ega, plašite se svoje požude, svoje pohlepe, svoje posesivnosti, svoje ljubomore – ali nema šanse da se plašite svoje ljubavi. Ljubav je božanstvena. Ljubav je kao svetlost. Kada je svetlost tu, tama ne može da opstane. Kada ima ljubavi, strah ne može da opstane. Ljubav može od života da nam napravi slavlje, ali samo ljubav to može; ne požuda, niti ego, ne ni posesivnost, kao ni ljubomora, ni zavisnost. LJUBAV NE BOLI Ljubav ne boli ali je bol sastavni deo čovekovog razvoja! Razvoj je bolan jer ste tokom života izbegli hiljadu bolova. 28

Izbegavajući bol vi ne možete da ga uništite, već se on samo sakuplja. Vi svaki put progutate bol i on ostaje u vašem sistemu. Zato je razvoj bolan; kad počnete da se razvijate, tj. kad odlučite da počnete da se razvijate, morate da se suočite sa svakim bolom koji ste potisnuli. Ne možete samo da ga zaobiđete. Vaspitavani ste na pogrešan način. Nažalost, do sada nije postojalo ni jedno društvo koje nije potiskivalo bol. Svako društvo zavisi od potiskivanja. Društvo potiskuje dve stvari: jedna je bol a druga je zadovoljstvo. A zadovoljstvo potiskuju takođe zbog bola. Društvo se vodi razmišljanjem da ako nikada nisi previše srećan, onda nećeš biti ni previše nesrećan. Ako nema nečega što će uništiti ogromnu radost, onda čovek neće iskusiti duboku bol. Da bi izbeglo bol, društvo izbegava i zadovoljstvo. Da bi izbeglo smrt, izbegava i sam život. Ima tu neke logike!? Obe stvari se razvijaju zajedno; ako želite život ispunjen ekstazom, moraćete da prihvatite i agoniju koja dolazi. Ako želite da se popnete na Himalaje, moraćete pre osvajanja vrhova da osvojite i doline. Nema ničeg pogrešnog u dolinama, samo vi morate da promenite pristup. Možete da uživate i u vrhovima ali i u dolinama. Vrh je lep ali i dolina je lepa. Bol i zadovoljstvo su važan deo života. Ljudi se toliko plaše bola da ga potiskuju, izbegavaju svaku situaciju koja donosi bol, stalno se sklanjaju od bola. I na kraju ih lupi u glavu činjenica da ako čovek zaista želi da izbegne bol, onda će morati da izbegne i zadovoljstvo. Zašto kaluđeri i razni drugi iskušenici izbegavaju zadovoljstva? Plaše ga se. U stvari, oni jednostavno izbegavaju sve što može da im prouzrokuje bol. Oni znaju da ako izbegavate zadovoljstvo, nije moguće osetiti jaku bol, jer ona dolazi samo kao senka zadovoljstva. I tako, vi onda hodate običnom ravnicom, nikada ne idete ka vrhu, niti padate u dolinu. Ali.. onda ste vi živi mrtvac, onda vi niste zaista živi. Život se nalazi između ova dva pola. Ta tenzija koja postoji između bola i zadovoljstva čini vas sposobnim da stvarate fantastičnu muziku, a muzika nastaje kao rezultat ove tenzije. Uništite polarnost i otupećete, postaćete neaktivnim, nekako prašnjavi, ubuđali. Ni u čemu nećete videti smisao i nikada nećete upoznati veličanstvenost. Propustićete život. Onaj ko želi da zna šta je to život i ko želi da ga živi, mora da prihvati i prigrli smrt. Oni dolaze zajedno, oni predstavljaju dva aspekta jednog te istog fenomena. Zato je razvoj bolan. Morate (ali baš morate) da se suočite sa svakim bolom koji ste ikada izbegli. TO BOLI!!! Morate da se pozabavite svim onim manama koje ste nekako uspeli da zaobiđete. Ali, što više ulazite u bol, veća postaje vaša mogućnost i sposobnost da se prepustite uživanju. Zen učitelji za bol i zadovoljstvo upotrebljavaju reči: hladnoća i toplota. I kad ih pitate kako da izbegnete i hladnoću i toplotu, oni vam spokojno odgovaraju: „Budite toplota i budite hladnoća“. Jednostavno, nema šta. 29

Lako je reći; lako je napisati; ali beskrajno teško ostvariti za nas obične ljude. Bol je bol – jednostavno bolna činjenica. Patnja, s druge strane predstavlja uvek i jedno odbijanje bola, predstavlja tvrdnju da život ne treba da bude bolan. Ona predstavlja odbijanje činjenice, poricanje života i prirode stvari. Smrt je um kom se ne umire! A opet, ako ne postoji strah od smrti, ko će onda da umre? Čovek je jedinstveno biće po tome što zna da je smrtan i po sposobnosti da se smeje. Tako može da nastane čudo, on od smrti može da napravi nešto novo, može da umre smejući se!!! Jedino ako umrete smejući se, ostavićete dokaz da ste živeli smejući se! Smrt predstavlja konačan izraz vašeg života – zaključak, poslednju primedbu. Smrt, način na koji umirete, pokazaće kakvim ste životom živeli. (fizička smrt7) Možete li da umrete smejući se?! Tada biste pokazali da ste odrasla osoba. Kada biste umrli plačući, cvileći, čvrsto se držeći života, bili biste dete. Ne biste bili odrasla, već nezrela osoba. Ako umrete kao nezrela osoba, grčevito se držeći života, to bi pokazalo da ste izbegavali smrt, i da ste isto tako, izbegavali život, sa svim bolovima koje nosi. Razvijati se, znači suočavati se sa realnošću, susretati se sa činjenicama,kakve god da su. Moram da vam ponovim: BOL je BOL; u njemu nema patnje. Patnja potiče iz vaše želje da bol nestane, iz toga što mislite da bol predstavlja nešto pogrešno. Posmatrajte, budite svedok i bićete iznenađeni. Npr. imate glavobolju; bol je tu; ali ne i patnja. Glavobolja je tu, bol je tu i to je jednostavna činjenica. I nema tu čemu da se sudi. Nećete to nazvati ni dobrim, ni lošim, nećete to nikako oceniti; to je samo činjenica. Ruža predstavlja činjenicu, baš kao i trn. Dan predstavlja činjenicu, baš kao i noć. Glava predstavlja činjenicu, baš kao i glavobolja. Vaše je samo da to primetite. Gautama Buda8 je svoje učenike učio tome da kada imaju glavobolju, samo dva puta izgovore „glavobolja, glavobolja“. Primetite, ali nemojte da procenjujete, nemojte da kažete: „Zašto? Zašto sam dobio glavobolju? To nije trebalo da mi se desi.“. Onog momenta kada kažete „To nije trebalo“, vi sami uvodite patnju na scenu. Tako vi sami stvarate patnju, a ne glavobolja. Patnja predstavlja vaše poricanje činjenice. Onog trenutka kada kažete „To nije trebalo da se desi“, počinjete to da izbegavate, počinjete da odvraćate sebe od toga. Voleli biste da budete okupirani nečim da biste mogli da zaboravite na to. Uključujete radio, TV, kompjuter, odlazite u klub, restoran... ili počinjete da čitate knjigu. Nalazite sebi zabavu, odvlačite misli na drugu stranu. Tako ne postajete svedok bola, samo odvlačite pažnju sami sebi. Vaš sistem će apsorbovati bol. 7 8

Prim. autora Iz života Bude

30

Kada postanete svedok nečega što vam se dešava iznutra, to ne može da vam uđe u sistem. Takve stvari ulaze samo kada ih izbegavate, kada bežite od njih. One ulaze u vaš sistem kada niste prisutni. Kako da vam uprostim ovo da biste to stvarno dobro i valjano razumeli? Dakle, samo kad ste odsutni (niste budni i svesni), bol može da postane deo vašeg bića, ali ako ste prisutni, on neće moći da postane deo vašeg bića. I ako možete da vodite računa o svakom svom bolu, onda se oni neće nakupljati. Ipak, pošto vas niko nije naveo na pravi put, vi i dalje samo nakupljate i izbegavate. Plašite se da ga prihvatite. Zato vam i razvoj postaje toliko bolan, a razlog toga je pogrešno uslovljavanje. U suprotnom, razvoj nije bolan, već veoma prijatan. Šta mislite, ima li bola kada se drveće razvija i postaje veće?! Nema! Čak i kada se dete rađa, ako majka to prihvata, bola neće biti. Ali, većina majki odbacuje rođenje jer se plaše. Majke postaju napete, pokušavaju da zadrže dete unutra, a to nije moguće. Dete je spremno da dođe na svet, spremno je da napusti majku. Sazrelo je i materica više ne može da ga zadrži. Ako se još zadrži u materici, umrli bi i majka i dete. Majka se i dalje plaši. Većina majki se i danas plaši, pa traže razne vrste anestezija; epiduralno, carski (čak i ako uopšte nije potreban) a sve zato što se plaše. One su čule da je porođaj bolan, slušale su o porođajnim mukama, patnjama, bolu i plaše se. I zbog straha postaju napete i zatvorene. Za druge žene – a takvih još ima u primitivnim društvima Afrike, Južne Amerike i Azije – rođenje deteta je tako jednostavno, bola nema skoro uopšte. Ja sam bila iznenađena njihovim pogledom na svet, svest i prirodu. Žene kazuju da tokom porođaja prolaze pravu ekstazu, da ne prolaze agoniju; nego naprotiv, doživljavaju ekstazu. Kazuju da nijedan orgazam doživljen kroz seks ne donosi toliko zadovoljstvo, nije toliko jak, koliko orgazam koji žena doživljava tokom porođaja prirodnim putem. Ceo seksualni mehanizam žene pulsira na način na koji to ne može tokom vođenja ljubavi sa muškarcem. Jer dete dolazi iz ženine najveće dubine. Nijedan muškarac ne može toliko duboko da penetrira u ženu. Samo to pulsiranje potiče iznutra. Kosmičko pulsiranje. To pulsiranje dolazi u talasima (nadolazeći, jaki, sve brži talasi). Samo će ti talasi pomoći detetu da izađe, samo će oni pomoći u otvaranju prolaza za dete. Jako pulsiranje će se odvijati i celokupno ženino seksualno biće će biti preplavljeno neverovatnom radošću. Ali, čovečanstvu kao da se dogodio neki globalni kvar. U čovečanstvu (od davnina do današnjih dana) desilo se upravo suprotno; žena se oseća kao da prolazi kroz najveću agoniju u svom životu. A takvo poimanje situacije stvorio je UM. U pitanju je pogrešan odgoj, tj. vaspitanje. Fizičko rađanje može da se odvija na prirodan način ako ga prihvatite, a isto se to događalo i sa vašim rođenjem kao bića ispunjenog ljubavlju. 31

Razvoj znači da ste vi biće koje se rađa svakog dana. Svakog dana i opet, i opet, i opet... Rođenje se ne završava onoga dana kada ste rođeni; ono samo toga dana počinje. Taj dan predstavlja samo početak. Vi se niste rodili samo onog dana kada ste napustili toplinu i bezbednost materice, vi ste tada počeli da se rađate, to je bio samo početak. Čovek se stalno rađa dok god ne umre. (Kakva privilegija?!) Rođenje se ne desi samo u jednom trenutku. Proces rađanja se nastavlja tokom 70, 80, 90. godina, dok god živite. To je jedan KONTINUUM!!! Imate svakoga dana novu priliku. Svakog dana možete da iskusite radost rađanja novog dana, rađanje novog cveća, novog lišća, novih grana, uzdizanje do sve većih granica i dodirivanje novih visina. Ići ćete sve više u visinu, stizaćete do vrhova. I rast neće biti bolan. Ali... opet jedno ali... Ali, rast je ipak bolan... (Sad sam kontradiktorna: sad je bolan, sad nije... Ko će me razumeti, avaj!) Rast je bolan, a vi ste razlog tome. Razlog tome je pogrešno usmeravanje i pogrešno uslovljavanje koje ste prošli. Učili su vas da ne rastete, da ostanete statični, učili su vas da se grčevito držite onoga što vam je poznato i onoga što znate. Zato i plačete kad vam ono poznato isklizne iz ruku. Igračka se polomila, neko vam je uzeo cuclu? Zapamtite dobro; samo jedna stvar će vam pomoći, a to je svest. Ništa drugo. Rast će biti bolan dok god ne prihvatite život sa svim njegovim usponima i padovima. Morate da prihvatite i leto i zimu. I toplotu i hladnoću. Mnogi istočnjački učitelji bi ovo nazvali čistom meditacijom. Oslobodili ste se svega onoga što je staro, što su vam rekli i što je učinjeno. Tada možete da vidite, ili još bolje rečeno, tada ćete progledati, a to je rođenje nečeg novog. Ipak... (nije to tako jednostavno); moraćete da prođete kroz neverovatne osećaje bola, agonije. To je zato što ste živeli u određenom društvu, u određenoj kulturi – hinduzimu, hrišćanstvu, muhamedanstvu, budizmu... u evropskom, arapskom, japanskom ili skandinavskom društvu. Bili ste deo jedne kulture i zato je rast bolan. Jer se svaka kultura trudi da vam uskrati taj rast, kultura želi da ostanete detinjasti. Ona ne dozvoljava psihički napredak kao što dozvoljava fizički. Psiholozi su tokom I i tokom II svetskog rata došli do nekih zaključaka i postali svesni jedne veoma čudne činjenice; čovekova prosečna mentalna starost ne prelazi uzrast od 12-13 godina. Čak i čovek koji ima 70-ak godina je na mentalnom uzrastu dečaka od 10 do 13 godina. Neverovatno!!! Šta to znači?! To samo znači da je on sa 10 godina prestao da raste; telo je nastavilo ali ne i um. Nijedno društvo ne odobrava um odrasle osobe. Zašto?! 32

Jer odrastao um predstavlja opasnost za strukturu društva, jer će uvideti sve one gluposti koje se čine u ime kulture, društva, nacije. Logično je, zar ne? Sami pogledajte: zemlja je jedna, a ljudi su i dalje razdvojeni... Svi problemi čovečanstva bili bi rešeni kada bi sve nacije nestale. Ostali bi samo ljudi. Nije bitna ni rasa, ni pol, ni jezik... ništa. Samo ljudi. Problem u stvari (zvuči paradoksalno) uopšte ne postoji. Njega zapravo i nema. Osnovni problem među ljudima su stvorile granice među nacijama.9 Danas postoji veoma napredna tehnologija koja može da prehrani sve ljude na svetu, danas nema potrebe da glad postoji. Ali, to nije moguće, jer ove granice to ne dozvoljavaju. Odrasla osoba (zrela i svesna) mogla bi da vidi koliko je sve to besmisleno odrasla osoba bi to mogla da prozre. Odraslu osobu ne možete da bacite u ropstvo. „Proleće, doba hiljadu cvetova, jesen, doba žetve. Leto, doba osvežavajućeg poletarca, zima, vreme za sneg. Ako ne razmišljate o besmislenim stvarima, bilo koje doba je dobro doba.“10 Pročitajte još jednom: „Ako ne razmišljate o besmislenim stvarima...“ Rast je bolan zato što razmišljate o gomilama besmislenih stvari. Trebalo je odavno da ih odbacite. Nisu vas međutim učili da odbacujete stvari, naprotiv; učili su vas da ih sve čuvate – i ono što ima smisla i ono što je besmisleno. Teško vam je zato što vučete gomilu repova za sobom. U normalnom slučaju (bez tog tereta koji nepotrebno vucarate za sobom) rast bi tekao glatko, baš kao što se i pupoljak lotosa rascveta. LJUBAVNI NESPORAZUMI Svaki čovek na kraju postane dosadan. Ne „pomalo“ već ozbiljno dosadan. Nadam se da shvatate da ono što se danas zove ljubav (seks se poistovećuje s tom rečju) u stvari je samo ponavljanje, ista glupa gimnastika koja se uvek ponavlja ispočetka. A u celoj toj glupoj igri, upravo je čovek taj koji gubi. Muškarac rasipa svoju energiju, znoji se, dahće, a žena žmuri i razmišlja: „Još samo minutdva i košmar će se završiti“. Muškarci (čast izuzecima) su toliko neinventivni i što je najgore, misle da su zanimljivi ako uvek iznova rade istu stvar. I ne da su „pomalo“ dosadni. Oni su NEVEROVATNO dosadni.11 Čuli ste za priče, kada su katolički misionari došli na Istok – ondašnje stanovništvo videlo je da oni znaju samo jednu pozu za vođenje ljubavi. 9

Zvučim kao proklamer Novog svetskog poretka; a ko zna? Nisam valjda dosadna ko Jehovin svedok? 10 Zen izreka (tačnije iz zen budizma) 11 Nisam feministkinja!

33

Žene leže na leđima, a te velike „muškarčine“ leže preko nežnih žena. Odatle je i dobila naziv ta čuvena poza „misionarska“. I danas ima isto ime. I kažite onda zar to nije dosadno?! Indija je jedna jako stara zemlja i mesto rođenja mnogih nauka a naročito SEKSOLOGIJE. Knjiga od neverovatnog značaja, koju je napisao VATSJAJANA, postoji već 5000 godina. Knjiga se zove „Kama Sutra“ i daje savete u vezi sa vođenjem ljubavi. (Ne verujem da neko od vas koji čitate ovu knjigu nije čuo za „Kama Sutru“?!) Autor knjige je čovek koji je, zašavši duboko u meditaciju, osmislio 84 poze za vođenje ljubavi. Poze, svakako, moraju da se menjaju, inače ste osuđeni i da vam to vrlo brzo postane dosadno. Pisac knjige je postao svestan činjenice da ista poza tokom vođenja ljubavi dovodi do dosade, dotle da se čovek oseća krajnje glupo, jer uvek radi jednu te istu stvar. Vatsjajana je smislio 84 poze da bi ljubavni život parova učinio malo zanimljivijim. Niko i nikad više nije napisao knjigu istog kalibra kao što je Kama Sutra! A ona je mogla da potekne samo od čoveka koji jasno, kristalno jasno sagledava stvar. Koji je način na koji vi vodite ljubav? Gledate način na koji vodite ljubav i već vam je dosadno! Ženi je to NAROČITO dosadno. Muškarac to završi za dva do tri minuta, a ona još nije ni počela. Razne kulture širom sveta ženama su ubacile u glavu stav da one čak ne moraju da uživaju niti da teže raznovrsnošću – to se naziva „prljavim“, to rade prostitutke, a ne dame. Dame moraju da leže kao da su mrtve i da puste matorog da uradi šta već hoće. To nije ništa novo. To važi i dan-danas. (Molim vas, nemojte ovo da shvatite kao ličnu uvredu.) Da li muškarci dovode žene do orgazmičke radosti ili je samo koriste da izbace iz sebe seksualnu energiju? Da li su muškarci sveli ženu na stvar? Žena je i uslovljena i to prihvata – ali samo „prihvatanje“ ne može da donese radost. Današnji parovi vode ljubav u istom krevetu u kome se i svađaju. Vi se svađate, a kad se umorite, onda pregovarate. Vaša ljubav predstavlja pregovore. Morate da težite određenoj lepoti. Da budete neko ko teži estetici, gde vaša ljubavna soba može da bude sveto mesto, ispunjeno cvećem, svećama, raznim lepim mirisima i u nju treba da ulazite sa velikim poštovanjem. Ljubav ne bi trebalo da je neka akcija, iznenadna akcija; kada žena bude prosto zgrabljena. Ta akcija „udri i beži“ nije ljubav. Ljubavi je potreban uvod. (lepa muzika, zajednički ples, lagana meditacija, relaksacija...) I ljubav ne treba da bude produkt, tj. proizvod uma. Ne treba sve vreme da razmišljate kako da naterate ženu kako da vodi ljubav s vama i onda odete lepo na spavanje. 34

Ljubavi treba da se prepustite celim bićem. Ljubav ne treba da bude projektovana od strane uma, već da bude spontana. Vrlo je važno da žena može da doživi više orgazama, zato što ne gubi energiju uopšte. Morate da budete svesni da je ovo baš ovako. Muškarac je sposoban samo za jedan orgazam i on gubi energiju i izgleda depresivno posle seksualnog pražnjenja. Zato se samo okrene i zaspi, mrtav umoran. Čak i sutra ujutru taj njegov izgled mamurnog depresivca može da se primeti i što je stariji, bivaće mu sve teže. Morate svi da razumete ovu razliku između polova. Žena se nalazi na kraju koji prima – tako mora da bude, jer ona treba da postane majka prema planu prirode i univerzuma, njoj treba više energije. Ali, u stvari, ženin orgazam odvija se na sasvim drugačiji način. Muškarčeva seksualnost je lokalna. Kao lokalna anestezija. Telo žene je seksualno u celini i ako njeno telo ne počne da podrhtava od užitka, ako svaka ćelija njenog tela nije uključena, ona ne može da doživi orgazmičku eksploziju radosti. Neke stvari bi trebalo hitno da se promene. Prvo: žena ne bi trebala da je ispod muškarca. To je ružno – muškarac ima jače telo a žena je nežnija. Žena treba da bude na muškarcu, a ne on na njoj. Drugo: muškarac mora da bude tih, da ne bude aktivan, da ne bi doživeo orgazam za dva minuta. Telu je potrebno vreme da se zagreje, a ako je muškarac previše aktivan, nema vremena za to. Vi se spajate, ali to nije spajanje lepote, spajanje ljubavi; to je spoj samo iz potrebe. Ako ste muškarac, dozvolite vašoj partnerki da se oslobodi svojih inhibicija. Ona ne treba da se ponaša kao dama, već kao prava žena. „Damu“ je stvorio muškarac a ženu je stvorilo postojanje. Vi (muškarci) treba da završite ljubavnu igru svojim orgazmom, a ne da započnete njime. Niko ne treba da bude žrtva bilo kakvih glupih ideologija, koje su stvorile čudan osećaj krivice i ona vam ne dozvoljava da se opustite i da se igrate. Iako vi možda vodite ljubav, vi znate da činite „greh“ i da vam „pakao“ ne gine. Kakva glupost!!! Vaše religije ne prihvataju ljubav kao prirodno iskustvo puno igre. One osuđuju ljubav. Neke od religija postavljaju uslov da nikada nećete spoznati istinu dok ne napustite ženu. A to uslovljavanje se odigrava toliko dugo da je „skoro“ postalo istina. Iako je to potpuna laž. Vi ste svi žrtve tradicije, mentaliteta i svakako ste zavisni. Kad vam žena kaže da ste dosadni, onda je to sigurno tako. Trebalo bi da se zainteresujete i da ne zauzimate odbrambeni stav. Trebalo bi da pitate ženu: „Kako da postanem zanimljiviji?“ To bi bio pravi potez. Devojke nisu stalne supruge i nijedan zakon vas ne sprečava da odete drugoj koja je zanimljivija. Mada, vi ne shvatate da su u početku svi zanimljivi i da nakon nekoliko zajedničkih dana, svi sokovi presuše. Ljudi počnu da traže neku drugu ženu, nekog drugog muškarca jer svi oni izgledaju mnogo privlačnije od starih partnera. Istu stvar ćete ponoviti u svakom životu. 35

To ste već radili a niste shvatili šta leži u osnovi toga. Živeti sa muškarcem samo nedelju dana dovodi do problema kako ga se otarasiti. I muškarac razmišlja isto; kako da se otarasi žene. Oboje grešite, jer mislite kako su druge žene i drugi muškarci interesantniji. (To je ista ona priča koja govori kako je trava zelenija u komšijskom dvorištu.) Razdvojenost dovodi do stvaranja tog fenomena. Svaka žena može da vam izgleda mnogo interesantnija od vaše supruge jer vaša vas samo gnjavi i davi. Ali vi ne znate da se svaka, ali baš SVAKA žena vodi istom filozofijom. Dan ili sedam dana su zanimljive, a kada vas se dočepaju, počinje prava stvar – počinju da dave. Isto važi i za muškarce. Kada upozna ženu na plaži, u parku, pored reke, pretvara se da je, ni manje ni više, nego kao Aleksandar Veliki. Hoda kao lav. Ali za par dana isti se taj „Veliki“ pretvori u pacova. Kao u kakvoj lošoj bajci?! Niko ne govori o tome zašto se sve to baš tako dešava, zašto toliko mnogo ljudi postaje očajno. Ovo sadašnje društvo nikada neće biti srećno, dok god ne dozvolimo ljudima da se kreću, a ne da se zaglavljuju u braku, da se ne upetljavaju u sopstvena obećanja. Slobodno dolazite u kontakt sa ljudima i onog trenutka kada osetite da ste ispitali topografiju žene u potpunosti i kada žena zna da je iskusila sve ono što može u muškarcu, tada je vreme da kažete prijateljsko zbogom jedno drugom. Nema potrebe da se svađate, tučete, hvatate jedno drugo za gušu. Svet koji je u potpunosti oslobođen bilo kakvih ugovora između žene i muškarca biće neverovatno lep, pun ljubavi, neće biti dosadan već naprotiv, vrlo zanimljiv. Mi smo, međutim, stvorili institucije a živeti u instituciji baš i nije neko lepo iskustvo. Brak, vaš brak, predstavlja instituciju. Ako sagledate celu situaciju (ako uzmete u obzir celu sliku) videćete da život u instituciji u braku, zajednici, društvu – i ne donosi baš radost, počećete da eksperimentišete. Čini mi se da sada, prvi put u istoriji čovečanstva, imamo mlađu generaciju. Ne mislim da u prošlosti nije bilo mladih ljudi, ali nije bilo „mlađe generacije“. Čak i sedmogodišnje dete bi počelo da se bavi očevim poslom, da pomaže. I tako se to sedmogodišnje dete već pridružilo društvu. Danas su deca sa svojih 13-14 godina postala seksualno zrelija, ali se ne venčavaju u tim godinama (u nekim tradicionalnijim, da ne kažem zatucanijim društvima, brakovi se sklapaju u tim godinama, ali ne dobrovoljno ili iz ljubavi; to su ugovoreni brakovi između roditelja te dece). Budućnost ima izuzetnu priliku da razume ovaj celokupan fenomen i njegovu psihologiju. Nove generacije imaju priliku da menjaju stare navike ili da odbacuju stare navike koje više nikome ne donose radost. Svaki muškarac mora da upozna što više žena. Svaka žena mora da ima iskustvo sa mnogo različitih muškaraca pre nego što se odluči za udaju. Takva iskustva će im pomoći da pronađu pravu osobu kojoj mogu da se prepuste i sa kojom mogu da se spoje bez ikakve teškoće.

36

Ne zaboravite da svako u sebi nosi destruktivnu energiju, koja ako je prepuštena sama sebi, naravno da će težiti da postane destruktivna, osim ako se ne koristi svesno, pa postane kreativna. U čemu god da uživate, težite da tako i da na tome i ostanete, vi to ne možete da promenite jer možda nećete uživati u promeni. Kao da želite i dalje da ostanete dosadni, veoma zavisni i da se ponašate kao žrtva. Energiju imate, to je sigurno. Ali ako uživate u destruktivnoj energiji, znači da ste suicidni, i ako uživate u toj energiji znači da ste u službi smrti. Ako ste svesni toga, morate da se promenite. Iskoristite energiju na kreativan način i možda vas to učini manje dosadnim, zanimljivim, manje zavisnim, manjom žrtvom. Najvažnije od svega je to da vas neće pratiti osećaj krivice i depresije. Nijedna kreativna osoba nema osećaj krivice ili depresije. Njena uloga u univerzumu kroz kreativne poteze je čini neverovatno ispunjenom i daje joj osećaj dostojanstva. To je rođenjem stečeno pravo svakog pojedinca, ali mali broj ljudi ga ispunjava. Sve to nije teško. Energiju je lako koristiti za nešto kreativno. Slikanje, pisanje, baštovanstvo, uzgajanje cveća, ples, sviranje, pevanje. Učite bilo šta od ovoga da bi vašu destruktivnu energiju pretvorili u kreativnu i tada nećete biti besni na postojanje, naprotiv, bićete zahvalni. Tada nećete biti protiv života. Uostalom, kako jedna kreativna osoba može da bude protiv života, protiv ljubavi? To je nemoguće. Samo se ljudi koji nisu kreativni protive svemu. Ako možete da budete kreativni, željni života, krenućete ka tome da postanete autentični, iskreni, proslavljajući svoju individualnost. Šta ste vi uradili da postanete vredni nečega? Šta ste učinili da ne budete dosadni? Šta ste učinili da postanete nezavisni? Šta ste učinili da ne budete žrtva? A vi žene, samo nastavite da bockate svoje momke, muževe; dok ne postanete zadovoljni što nisu dosadni, već puni života, što su neverovatno zanimljivi, spremni na igru, što slave život. Možda ćete i izgubiti vašeg muškarca negde usput u životu, ali ćete ga sigurno pripremiti za drugu ženu, jer u suprotnom, ako on ostane ovakav, namučićete mnoge druge žene a i sebe. Muškarac treba da poštuje ženu koliko i sebe i treba da joj pruži priliku da se razvija kao što i sebi daje istu takvu priliku. Nikakvih okova neće biti. Ako dve osobe mogu da provedu ceo život u ljubavi, niko ih neće uznemiravati. Tu nema potrebe za brakom a ni za razvodom. Ljubav treba da bude čin potpune slobode. Iako su vam hiljadama godina ispirali mozak pričom: „Ako zaista voliš, onda će ta ljubav da bude večna.“ Nisam se još srela u životu ni sa čim što ima karakteristiku da traje večno. Ni ljubav nije izuzetak. Nemojte očekivati da ljubav bude večna. 37

To će vam ljubavni život učiniti lepšim, jer ćete znati da ste danas zajedno, a da sutra to možda više nećete biti. Već sam vam rekla, ali evo ponoviću: (nije mi teško) „ljubav vam u vaš dom dolazi poput svežeg, mirisnog povetarca, ispunjava ga svojom svežinom i svojom aromom, ostaje tu dok god joj postojanje dozvoljava a zatim odlazi. Nikada ne pokušavajte da zatvorite sva vrata i sve prozore, jer će onda taj isti povetarac postati ustajao vazduh.“12 U to se život ljudi po celom svetu pretvorio – postao je ružan i ustajao – a razlog tome leži u ideji o večnoj ljubavi. U životu sve se menja. Promena je divna. Promena vam donosi sve veće iskustvo, sve veću svest i sve veću zrelost. RADOST LJUBAVI I ZABAVA Pre par godina sam zapisala neka razmišljanja. Sada znam da su to bile samo gluposti (besmislice). Mislila sam da su i radost i zabava nestale iz moje veze ali kao osećam ja da je ljubav još tu pa ne želim da prekinem tu vezu... Da li sam ja tu tada nešto pogrešno razumela? Radost nije nestala. Nije je nikada ni bilo, to je bilo nešto drugo. Ono što je nestalo ima ime. Zove se uzbuđenje, a ja sam mislila (kao i većina drugih) da je uzbuđenje radost. Radost će tek sada doći; kada uzbuđenje izbledi, onda radost stupa na scenu. Radost je jedan veoma tih fenomen13 i ona ne donosi uzbuđenje ni grozničavost. Radost je smirena, tiha i hladna. Iznenađeni ste? Nije ni čudo! Taj nesporazum nije svojstven samo meni, vama, ovakav način mišljenja preovladava danas. Ljudi su malo zamenili teze. Polupali lončiće i poklopčiće. Ljudi i dalje misle da je uzbuđenje isto što i radost. Uzbuđenje je kao neka vrsta opijenosti. Čovek se oseća kao da ga je nešto okupiralo, u potpunosti zagospodarilo njim. U takvoj situaciji čovek zaboravi na brige, na probleme, na strahove. To je kao kad pijete alkohol; zaboravite svoje probleme, zaboravite sebe i makar na tren ste daleko, daleko od sebe. To je uzbuđenje, vi više niste vi, već ste neko drugi, pobegli ste od sebe. Propuštate sve ono što vas hrani a potiče iz samog jezgra vašeg bića, jer mu niste blizu. Nikakvo uzbuđenje, dakle, ne može da traje večno, ono može da bude samo trenutni fenomen, stvar trenutka. Svakom medenom mesecu dođe kraj. Mora da mu dođe kraj, inače bi vam došao glave. Poludeli biste ako bi stalno bili u stanju uzbuđenosti. 12 13

Ošo Radžniš Babađi

38

Ono mora da splasne a vi morate ponovo sami sebe da hranite. Čovek ne može da bude budan nekoliko noći za redom. Jedno veče, dva, tri... to je još i u redu, ali ako ostanete budni predugo, počećete da osećate umor i veliku iscrpljenost. Osećaćete se kao da ste otupili i umrli, biće vam hitno potreban odmor. Tokom tog odmora pravite rekapitulaciju, oporavljate se, a onda ponovo možete da se prepustite uzbuđenjima. Uzbuđenje nije radost, uzbuđenje možemo nazvati i bekstvom od očaja. Ono daje samo lažno i površno iskustvo radosti. Pošto više niste očajni, vi mislite da ste radosni. Ne biti očajan je za vas isto što i biti radostan. Prava radost predstavlja pozitivan fenomen. Ne biti očajan je samo jedna vrsta zaboravnosti. Očaj vas čeka kod kuće; i biće tu kad god se vratite. Hm! Ne zvuči baš optimistično! Kada uzbuđenje nestane, čovek počne da razmišlja: „Koja je svrha ove ljubavi?“ Ono što ljudi nazivaju „ljubavlju“, umire sa uzbuđenjem i u tome je cela nesreća. Zapravo, ljubav se nikada nije ni rodila. To je bila ljubav koja je samo nastala kao posledica uzbuđenja, to nije bila prava ljubav. To je bio samo pokušaj da pobegnete od sebe. Bila je to potraga za uzbuđenjem. U pitanju je zabava, ali ne i intimnost. Kada uzbuđenje nestane a vi počnete da se osećate da ste ispunjeni ljubavlju, tada ljubav može da se razvija, jer tada su grozničavi, leptirasti dani prošli. To je početak ljubavi. Prave ljubavi. Prava ljubav počinje kada se medeni mesec završi. Um, međutim, počinje da misli da se tada sve završilo, da je gotovo. (Traži drugog muškarca. Traži drugu ženu. U čemu je svrha nastavljati ovo? Tu više nema zabave. Zvuči vam poznato?) Ako sada nastavite da volite, ta ljubav će dobiti na dubini, preći će u intimnost. Iz nje će se izroditi sklad. Postaće suptilnija, više neće biti površna. Ta ljubav više neće predstavljati zabavu već stanje posvećenosti, kao stanje meditacije. Druga osoba će postati vaše ogledalo i kroz nju ćete moći da spoznate sebe. To je vreme, pravo vreme za ljubav da se razvija jer sva energija koja je do tog trenutka bila kanalisana kroz uzbuđenje, više neće biti protraćena; usmerićete je prema samom korenu ljubavi da bi drvo iznedrilo divne nove, lepe listove. Ako možete da se razvijate u ovakvoj intimi koja više nije uzbuđenje, javiće se radost! Prvo dolazi uzbuđenje, sledi ljubav i zatim radost. Radost je krajnji proizvod, ispunjenje. Uzbuđenje predstavlja početak, okidač, ono ne predstavlja cilj. A svi oni kod kojih se sve završava sa uzbuđenjem, nikada neće znati šta je to ljubav, nikada neće spoznati misteriju ljubavi, radost koju ona donosi. Znaće šta su to utisak, uzbuđenje, strastvena groznica, ali nikada neće spoznati čari prave ljubavi. Oni nikada neće saznati kako je to lepo biti sa nekim ne u stanju uzbuđenosti nego u tišini, bez reči, bez napora da se nešto uradi. 39

Neće znati šta znači samo biti zajedno, deliti jedan prostor, jedno biće, deliti jedno drugo, ne razmišljajući o tome šta reći ili šta učiniti, gde ići i kako uživati, sve to je nestalo. Ova oluja je prošla i nastupila je tišina. To ne znači da nećete voditi ljubav, ali to neće baš biti „vođenje“ ljubavi – to će pre biti manifestacija ljubavi. Poticaće iz vaših dubina a ne iz vaših tela. Postoji nešto što se naziva duhovni seks i on nema ništa zajedničko sa telom. Iako telo učestvuje u njemu, ono nije njegov izvor. Tada – i samo tada – seks postaje obojen TANTROM. Savetujem vam da počnete da posmatrate sebe. Nemojte sad da pobegnete kad se približavate hramu. Uđite u njega. Zaboravite na uzbuđenje, jer to je nešto detinjasto. LJUBAV KAO MAGNET (privlačnosti i suprotnosti) Muškarac i žena na jedan način predstavljaju polovinu onog drugog, a na drugi način predstavljaju suprotne polarnosti. Baš zato što su toliko različiti jedno od drugog, baš zato se i privlače. I što su dalje jedno od drugog, privlačnost će biti jača, što su više međusobno različiti, veća će biti draž, lepota i privlačnost. To je baš zanimljivo. Ipak, tu leži i glavni problem. Kada priđu bliže jedno drugom, oni žele da se približe, žele da se spoje jedno sa drugim, da postanu jedno, jedna skladna celina... ali celokupna njihova privlačnost zavisi od suprotnosti, a harmonija će zavisiti od njihovih odbacivanja. Ako ljudi, neverovatno svesni, ne uđu u ljubavnu vezu, to će dovesti do mučenja, do velikih problema i raznoraznih nevolja. Svi ljubavnici su u nevolji. Ta nevolja nije u ličnom kodu i nije lične prirode, ona se nalazi u samoj prirodi stvari! Tako je to osmislio univerzum. Ljudi to ne nazivaju „privlačnošću“ – ljudi to zovu „zaljubljivanje“. Ljudi ne znaju šta ih je to tako snažno privuklo jedno drugom. Oni čak nisu ni svesni uzroka koji leže u pozadini; pa se dešava nešto veoma čudno: najsrećniji su ljubavnici oni koji se nikada ne sretnu! Kada se sretnu, one iste suprotnosti koje su učinile da se privuku, postaju uzrok za konflikt. Po pitanju svake sitnice, njihovi satovi se razlikuju, njihovi postupci se razlikuju. Iako govore istim jezikom, ne mogu da se razumeju. (Moj poslednji brak bio je iz ljubavi, nije bio ugovoren brak. Roditelji su se protivili, jer smo pripadali različitim religijama, tradicijama, moralu, etici... a i društvo se protivilo takvim mešovitim brakovima. Mi smo se ipak izborili protiv svih i venčali se da bi smo ubrzo upali u konstantnu krizu.) Način na koji muški um gleda na svet razlikuje se od pogleda ženskog uma. Muški um, na primer, zanima se za daleke stvari; budućnost društva, daleke zvezde, za to da li postoji život na drugim planetama ili ne. 40

Ženski um će se samo nasmejati na ove besmislice. Ženski um interesuje samo mali svet oko nje; komšiluk, porodica, ko vara svoju ženu, čija žena se zaljubila u šofera. Nju interesuju lokalna dešavanja i ljudi. Žene obično nisu zainteresovane za pitanje reinkarnacije, a ne brine je ni da li postoji život posle smrti. Ženu brinu stvari koje su više pragmatične, ona više brine o sadašnjosti, o onome sada i ovde. Muškarac nikada nije sada i ovde; on je uvek na nekom drugom mestu. Ako su oba partnera svesna činjenice da to predstavlja susret suprotnosti, da nema potrebe za stvaranjem bilo kakvog sukoba, onda je to divna prilika da se u potpunosti razume i usvoji suprotan ugao gledanja. Tada život muškarca i žene može da postane neverovatno harmoničan. U suprotnom, biće ispunjen stalnim borbama. Jedan od najčudnijih fenomena je taj što muškarci i žene žive zajedno već hiljadama godina, pa ipak su jedni drugima stranci. Izrode i decu, ali ostaju stranci. Ženski i muški princip se toliko razlikuju da ne postoji nada da će vam život biti miran, osim ako se svesno ne potrudite. Većina parova, nažalost, nije povezana meditacijom. Oni nikada ne sede sat vremena u tišini samo da bi osetili svest onog drugog. Oni se svađaju ili vode ljubav; ali su u oba slučaja povezani telom, onim fizičkim delom, biologijom, hemijom, hormonima. Nisu se povezali preko unutrašnje suštine koju nose u sebi. Njihove duše ostaju razdvojene. U hramovima, crkvama, opštinama samo se vaša tela vezuju brakom. Vaše duše su kilometrima daleko jedna od druge. Dok vodite ljubav s partnerom, čak ni tada niste prisutni ni vi ni partner. Muškarac možda razmišlja o Kleopatri ili o nekoj pevačici ili filmskoj glumici. Možda baš zato svaka žena drži oči zatvorene da ne vidi lice svog muškarca, da je ne uznemirava. Ona zamišlja Aleksandra Velikog, Ivana Groznog ili bilo koga drugog i ako pogleda u svog supruga, sve će pasti u vodu. Suprug je poput malog miša. Čak ni tokom tih lepih trenutaka koji bi trebali da budu sveti, trenuci duboke tišine – čak ni tada niste sa voljenom osobom. I tada je gužva. Vaš um zamišlja nekog drugog, a um vašeg partnera čini to isto. I onda sve što radite postaje mehaničko, kao u robota. Neka biološka sila vas zarobljava i vi to nazivate ljubavlju. Tako stvari stoje. Kad vodite ljubav da li je vaša žena tu? Da li je vaš muž tu? Da li samo spovodite ritual, nešto što mora da se uradi, neku obavezu koju morate da ispunite? Ako želite harmoničnu vezu sa svojim partnerom, moraćete više da se potrudite. Sama ljubav nije dovoljna. Ljubav je slepa a meditacija i sedenje u tišini joj omogućava da progleda. To sedenje u tišini (meditacija) pomaže vam da imate više razumevanja. I tek onda kada je vaša ljubav u isto vreme i ljubav i meditacija, tek onda postajete saputnici. To onda nije više obična veza. To postaje prijateljstvo na putu ka otkrivanju misterije života.

41

Samom muškarcu, samoj ženi taj će put biti veoma dosadan i dug, to smo već videli kroz vekove. Pošto su uvidele postojanje konstantnih sukoba, sve religije su odlučile da oni koji žele da krenu u potragu, moraju da se odreknu drugih. Monasi i monahinje bi trebalo da žive u celibatu. Ali, stvarno, koliko se njih zaista ostvarilo kroz poslednjih 5000 godina civilizacije (istorije)? Nema ih čak ni za prste dve ruke. A svaka religija je iznedrila milione monaha i monahinja, hinduizam, hrišćanstvo, budizam, islam. Šta se tu u stvari dogodilo? Staza nije baš toliko duga, a cilj i nije baš tako dalek. Ali, ako čak hoćete da odete u komšiluk, trebaće vam obe noge. Koliko daleko ste mislili da stignete ako skakućete na jednoj nozi? Muškarac i žena su dva dela jedne celine. I umesto da trošite vreme na svađe, pokušajte da razumete jedno drugo. Pokušajte da se stavite na mesto onog drugog, pokušajte da gledate stvari kao žena ako ste muškarac i obrnuto; gledajte stvari kao muškarac ako ste žena. A četiri oka su uvek bolja nego dva. Imate pun pogled, vidite u sva četiri pravca. Bez te zajedničke tišine i meditacije, ljubav je osuđena na propast, nema šanse da uspe. Možete da se pretvarate, možete da varate druge ljude, ali ne možete sebe da zavarate. Duboko u sebi znate da sva obećanja koje vam je ljubav dala ostaju neispunjena. Svaki sukob nastaje kao posledica nerazumevanja. Vi kažete jedno a vaša žena to razume drugačije (i obrnuto, naravno!) Viđala sam parove koji su živeli 20, 30 godina zajedno ali koji su i dalje ostali nezreli od prvog dana kada su počeli da žive zajedno. I dalje se žale na iste stvari: „Ona/On ne razume šta ja govorim...“ Poznato vam je to, zar ne? Trideset godina zajedno i još uvek niste uspeli da nađete način da jedno drugo tačno razumete? Neki učitelji (istočnjaci) misle da sve to može da se popravi zajedničkom meditacijom. Jer meditacija vam daje taj kvalitet tišine, svesti, strpljivog slušanja, sposobnost da se stavite na mesto druge osobe. Ništa nije nemoguće, samo niste upotrebljavali pravi medikament. Reč „medikament“ potiče od istog korena reči kao i „meditacija“. Medikament leči telo a meditacija dušu. Medikament leči materijalni deo čoveka, a meditacija leči onaj duhovni deo. Ljudi žive zajedno, a njihov duh je pun rana, zato ih i male stvari toliko mnogo bole. Ljudi žive zajedno a uopšte se ne razumeju. Zato će i sve što urade zajedno, da propadne. Svi mi imamo potencijal da budemo radosni, samo ne znamo kako da ga iskoristimo. Kada smo sami, tada smo najtužniji. U zajednici se sve pretvara u pakao. Čak je i pesimistični Žan-Pol Sartr, veoma inteligentan čovek, govorio da je druga osoba pakao i da je bolje biti sam, da čovek ne može da uspe ako nije sam, tj. ako je sa nekim drugim. On je donekle u pravu, ali Žan-Pol nije znao ništa o sedenju u tišini; o meditaciji. Tu i leži koren očaja zapadnog čoveka. Zapadni čovek propušta plodove života zato što ništa ne zna o meditaciji, a istočni čovek ih propušta jer ne zna ništa o ljubavi. 42

Kakav kosmički nesporazum! Meditacija je muškarac a žena je ljubav. I tako, bez obzira što mnogo znamo, mi to znanje ne primenjujemo i zato se nesporazum između polova samo još više produbljuje. Sve nas je obuzelo sveopšte nerazumevanje. Ako mržnja uništava ljubav i ako bes uništava saosećanje, onda nema šanse da ljubav ili saosećanje postoje. Tada kao da ste uhvaćeni u zamku i nema šanse da se izvučete. Milione života ste potrošili ispunjeni mržnjom, tako da je ona sigurno već uništila ljubav. Milione života ste proživeli ispunjeni besom, a to je do sada već uništilo vaše saosećanje. Ipak, pogledajte malo bolje. Svesnije. Ljubav je još uvek tu. Mržnja dođe i prođe, a ljubav preživi. Bez dođe i prođe a saosećanje preživi. Mržnja ne može da uništi ljubav, noć ne može da uništi dan; tama ne može da ubije svetlo. Svi oni uspeju da prežive. To zovu HARMONIJA SUPROTNOSTI!!!14 Tek kasnije, kada budete stvarno voleli, bićete u stanju da shvatite ovaj lepi paradoks. Za sada, najveći problem je što vi uopšte niste istinski voleli. To je problem. Nije mržnja. Ona nije problem. Tama nije problem. Problem je što vi nemate svetlo. Ako je svetlo tu, tama nestaje. Vi niste nikada voleli. Vi maštate, zamišljate, sanjarite, ali ne volite. VOLITE!!! Ne mrzite! Naučite da ne mrzite ništa. Šta je stvarno mržnja? Da li ona predstavlja težnju da se ode? Šta je onda ljubav, stvarno? To je težnja da se priđe bliže. Prosto! Mržnja predstavlja težnju za razdvajanjem, za razlazom. Ljubav predstavlja težnju za brakom, težnju za zbližavanjem, želju za blizinom, želju za bliskošću, da se postane jedno. Mržnja znači razdvojiti se, postati nezavisan. Ljubav znači postati jedno, uspostaviti međuzavisnost. Kad god mrzite, udaljavate se od ljubavnika, od voljene osobe! Mada... to bi u današnjem svetu sve moglo da stane u onu jednu rečenicu: MORAM DA ODEM, DA BI SE VRATIO! To je slično sa glađu. Isto je kao sa jelom, gladni ste, pa zato jedete i onda glad nestane jer ste jeli. Ljubav je hrana. Veoma suptilna, duhovna; i hrana je i hrani vas. Kada volite nekog, glad jenjava, osetite zasićenje, a zatim se niotkud pojavi impuls za odlaskom i ljudi se razdvoje. 14

Babađi; Ošo; Šri Ćinmoj

43

Ali... onda ćete opet ogladneti, opet da se približite, da volite, da se predate jedno drugom. Jedete i onda zaboravite na glad sledećih nekoliko sati; ne nastavljate da sedite u kuhinji, u restoranu. Završili ste. Odlazite, a onda se iznenada ponovo vratite. Glad se pojačava. Ljubav ima dva lica (kao na novčiću!). Jedno je glad a drugo je sitost. U matematici života, do razlaza dolazi jer se on svaki dan odlaže. Želja za razlazom se tako svakodnevno uvećava i u jednom trenutku potpuno ubija brak, uništava ga. Savet! Ništa ne čekajte! Svaki dan se raziđite i ponovo se spojite. To bi trebalo da se radi u jednom ritmu, u određenom ritmu kao što je smena dana i noći, gladi i sitosti, leta i zime, života i smrti! Tako bi to trebalo da izgleda. Ujutru se volite. Popodne se mrzite. Kada volite onda stvarno volite, volite do kraja. A kada mrzite, mrzite do kraja. To je ideal lepote odnosa. Lepote procesa. Lepota je u tome da sve ispunjavate do kraja. Ljubavnici se uvek susreću prvi put. Ako se susretnete po drugi put, onda ljubav stari, postaje ustajala. Dosadna. Ljubavnici se zaljubljuju jedno u drugo svaki dan, i ta ljubav je sveža i mlada. Gledajući u svoju suprugu trebalo bi da ne znate da li ste je ranije već videli – da vam izgleda kao da je vidite po prvi put. Žene, kad gledate u svoje muškarce, oni treba da vam izgledaju kao potpuni stranci... I vi se onda ponovo zaljubljujete. Mržnja ne uništava ljubav, ona samo uništava njen kvalitet ustajalosti. Mada, i ako postoji svet bez mržnje... nisam sigurna da bih izabrala taj svet. On bi bio nekako mrtav. Dosadan. Možda bi bio sladak na kratko i ne preterano, ali ipak biste čeznuli za solju? USAMLJENOST NEMA VEZE SA SAMOĆOM? Znam da je ovo vrlo komplikovano. I kompleksno. Kako da se ovo shvati? Ako niste zaljubljeni, onda ste usamljeni. Ako ste zaljubljeni, istinski zaljubljeni, postajete sami. Biti usamljen znači biti tužan, a biti sam ne znači biti tužan. Osećaj usamljenosti je osećaj kompletnosti. Neko vam je potreban a taj neko je nedostupan. Usamljenost predstavlja mrak, mrak u kome nema svetla. Kao mračan zamak koji čeka da neko dođe i upali sva svetla. Samoća nije isto što i usamljenost. Samoća znači da se osećate potpunim. Niko vam nije potreban, vi sami ste sasvim dovoljni sebi. Zar to nije divno?! A to se upravo dešava u ljubavi. Ljubavnici postaju sami. 44

Čovek kroz ljubav dolazi u dodir sa osećanjem potpunosti, što potiče iznutra. Ljubav čini da se osećate potpunim. Ljubavnici rado dele jedan drugog, ali to nije iz potrebe već zbog razmene energija koje ih preplavljuju... Ako se susretnu dve usamljene osobe, tu se onda, u suštini, usamljenost duplira. Ili postaje još veća, više puta veća. Obično se tako nešto i dogodi. Kada ste sami osećate se usamljeno, a kada ste u vezi osećate se očajno. To je danas normalno. Viđa se to svaki dan. Ljudi se osećaju usamljeno ako nisu u nekoj vezi, a onda kada se vežu, počinje očajanje, imaju osećaj da je bolje da budu sami jer ovako nešto im je previše. Takve usamljene osobe iskorišćavaju jedna drugu, pokušavaju da na neki način zavaraju sebe kroz tu vezu u kojoj su trenutno. Ali to je varka. A nijedna varka ne može da potraje dugo. To je bila samo privremena iluzija. Prava ljubav ne predstavlja potragu za nečim čime biste vi pobedili vašu usamljenost. Prava ljubav pretvara usamljenost u samoću, ona znači pružiti pomoć jedno drugom. Ako volite nekoga, vi mu pomažete da bude sam. Ne pokušavate tu osobu da ispunite. Ne pokušavate ni na koji način da svojim prisustvom upotpunite tu osobu. Vi joj pomažete da bude sama, da se oseti toliko ispunjenom da joj više vi i niste potrebni. Kada je osoba potpuno slobodna, ta sloboda joj omogućava da je i pruža. Čovek tada daje mnogo, ali ne iz potrebe, daje mnogo, ali to nije nešto jeftino. Čovek daje mnogo jer je i sam velik. On daje jer uživa u davanju. Ljubavnici su sami i pravi ljubavnik nikada neće uništiti samoću. On će uvek u potpunosti poštovati vašu individualnost, vašu samoću. To je nešto sveto. On se u to neće mešati. Neće pokušavati da vam upada u taj prostor. Veoma je uobičajeno da se takozvani ljubavnici izuzetno plaše samoće onog drugog, njegove (ili njene) nezavisnosti. Taj ogromni strah potiče od toga da misle da ako je druga osoba nezavisna, onda joj oni neće biti potrebni, biće odbačeni. Rezultat svega toga je pogodba, a ne ljubav i tu stalno dolazi do sukoba i do borbe. Borba se zasniva na činjenici da je svima potrebna sloboda. Ljubav dopušta slobodu; i ne samo da dopušta, već je i učvršćuje. I sve ono što uništava slobodu nije ljubav. Sigurno je nešto drugo. Ljubav i sloboda idu ruku podruku. Ljubav i sloboda su dva krila iste ptice. Kad god uvidite da vaša ljubav ide protiv vaše slobode, onda radite nešto drugo u ime ljubavi. Neka vam to bude kriterijum; ljubav vam daje slobodu, čini vas slobodnim, oslobađa vas. Kad najzad jednog trenutka postanete potpuno svoji, počećete da osećate zahvalnost prema osobi koja vam je pomogla u tome.

45

Kada ljubav počinje da propada; ona postaje posesivna, pretvara se u borbu za moć; pretvara se u ljubomoru, dominaciju, politiku, manipulaciju – u milion malih stvari od kojih su sve ružne. Samo kad se ljubav vine visoko, ka najčistijem plavom nebu, onda je ona sloboda, potpuna sloboda. U senci vaše ljubavi, pod zaštitom vaše ljubavi, druga osoba će početi da raste. Svemu što raste potrebna je ljubav. Bezuslovna ljubav. Ako ljubav postavlja uslove, onda rast ne može biti potpun, jer će se ti uslovi negde i nekako isprečiti. Pružite bezuslovnu ljubav i ne tražite ništa zauzvrat. Mnogo toga će vam se samo vratiti – to je nešto drugo – ali ne budite prosjak. U ljubavi budite vladar. Samo je pružite i gledajte šta će se dogoditi. Vratiće vam se hiljadu puta uvećana. Malo je teško ali nije nesavladivo. Čovek mora da nauči tu veštinu. U suprotnom će ostati očajan. Kada očekujete nešto, druga osoba misli da počinjete da manipulišete. Možda će vam to reći, a možda i neće. Ali osećaj da je manipulišete ostaće tu. Isto tako, svaki put kada vi osećate da neko manipuliše vama, želite da se pobunite protiv toga jer se to protivi unutrašnjoj potrebi vaše duše. Jer svaki zahtev koji dolazi spolja, čini da se osećate isključeni. Svaki zahtev koji dolazi spolja vas deli. Svaki zahtev koji dolazi spolja predstavlja nepravdu koja vam je nanesena jer je vaša sloboda ugrožena. Ograničena. Tako da više niste sveti. Više niste cilj, već ste iskorišćeni kao sredstvo. Nekoliko stvari bi trebalo da znate i da ih zapamtite. Jedna je da volite, ali ne iz potrebe već da biste delili! Volite ali ne očekujte, pružajte. Volite, ali imajte na umu da vaša ljubav ne bi trebala da postane zatvor za drugu osobu. Volite ali budite jako oprezni, krećete se svetom zemljom. Da li možete da volite nekoga; da ga volite kao da je sam Bog i ništa manje od toga. Nikada nemojte da volite ženu kao ženu i nikada nemojte da volite muškarca kao muškarca. Jer ako tako volite, vaša ljubav će postati obična. Vaša ljubav neće biti ništa više od obične požude. Ako volite ženu kao ženu, vaša ljubav se neće baš visoko uzdići. Volite ženu kao Boginju jer tako ljubav postaje divljenje. Samoća predstavlja čistotu. Biti sam znači da ste baš ono što jeste, niko drugi. Samoća znači da ste čisto zlato, to ste vi. Zlato. Ljubav čini da budete sami. Usamljenost će nestati, ali samoća će se pojaviti.

46

Usamljenost je stanje kada se osećate loše ako ste nasamo sa samim sobom, kada ste dosadili sami sebi i kada želite da odete negde, gde ćete zaboraviti na sve i ući u neku novu vezu sa drugim, novim nekim. Samoća dolazi kada ste oduševljeni samim svojim bićem. Blaženi ste samim tim što bivate ono što jeste. Ne morate nigde da idete. Potreba je nestala, dovoljni ste sami sebi. Međutim, sada se nešto novo dešava u vašem biću. Toga je toliko da ne možete sve da zadržite. Morate da delite, morate da dajete. I osetićete zahvalnost prema onome ko taj poklon prihvati. Postoje dve vrste ljubavi. Jedna ljubav se javlja kad se osećate usamljeno; okrećete se drugoj osobi iz potrebe. Druga vrsta ljubavi se javlja kada se ne osećate usamljeno, već kada ste sami. U prvom slučaju se okrećete da biste uzeli nešto, a u drugom slučaju da biste dali nešto. Onaj koji daje je vladar! Ljubav koja se javlja iz samoće nije uobičajena ljubav. Ona nema veze sa požudom, čak suprotno, ona predstavlja najkompletniju transformaciju požude u ljubav. A ljubav vas čini posebnim. Ako vas ne čini posebnim i od vas hoće da napravi roba, onda to nije ljubav. To je mržnja koja se pretvara da je ljubav. Ova vrsta ljubavi ubija, uništava posebnost druge osobe. Čini vas manje samostalnim, gura vas dole. Ništa vas ne unapređuje, ne postajete graciozni. Ona vas vuče u blato i svako onaj koji se skrasio u ovakvoj vezi oseća kao da se skrasio s nekim đubretom. Ljubav treba da vam da slobodu i nikada nemojte da se mirite ni sa čime manjim. Ljubav treba da vas učini potpuno slobodnim, lutalicom na nebu slobode, bez korena puštenih bilo gde. Ljubav nije vezivanje; to je požuda. Usamljenost je slična tami. Vi ne poznajete svoju samoću. Niste iskusili samoću i njene lepote, njenu neverovatnu moć, njenu snagu. Usamljenost i samoća su sinonimi u rečniku, ali univerzum se ne drži naših rečnika. Usamljenost predstavlja odsustvo, jer ne znate šta to znači biti sam. Tu postoji strah. Osećate se usamljeno, pa želite grčevito da se držite za nešto, nekoga, neku vezu, samo da se držite iluzije da niste usamljeni. Ali... vi znate da jeste usamljeni i odatle bol. S jedne strane pokušavate da se grčevito držite nečega što nije stvarno, nečega što je tek privremeno – veze, prijateljstva, braka. A dok ste u vezi, možete da stvorite tu malu iluziju da biste zaboravili na svoj osećaj usamljenosti. Juče niste poznavali svog ljubavnika, bili ste stranci. Danas ste prijatelji, ko zna šta ćete sutra biti? Sutra možda opet postanete stranci i otuda bol potiče. Iluzija donosi određenu utehu ali ne može da kreira realnost da ova nestane. Ona potiskuje strah, tako da se na površini dobro osećate, barem pokušavate da se osećate dobro. Sami pred sobom se pretvarate da se osećate dobro; kako je divna ta veza, kako je divan taj muškarac, kako je divna ta žena. 47

Iza te iluzije, koja je inače toliko providna da može da se vidi sve iza nje, stoji bol u srcu. Celokupno iskustvo koje ste stekli tokom života potvrđuje tezu da se sve menja. Ništa ne ostaje isto. Ne možete čvrsto da se držite ni za šta u svetu u kome se sve menja. Želeli biste prijateljstvo da pretvorite u nešto što je trajno, ali vaša želja se protivi prirodnom zakonu promene, a taj zakon neće da vam pravi ustupke. Taj zakon jednostavno radi svoj kosmički posao. Vi želite da vam neko bude prijatelj zauvek a on se već sutra pretvara u neprijatelja. Ili jednostavno „nestanete“ i ta osoba nije više sa vama. Neko drugo, superiornije biće popuniće tu prazninu. A onda iznenada shvatite da je dobro što se ta osoba izgubila, inače biste se zaglavili s njom. Lekcija (koju, nažalost, stalno nanovo učite) se nikada dovoljno ne ureže tako duboko da prestanete da želite da nešto večno traje. Nemojte da stvarate iluzije jer vam iluzije neće pomoći. A ljudi su skloni da stvaraju svakakve iluzije. Društvo je pokušalo da učini nešto kako se ne biste osećali usamljeno. Ugovoreni brakovi predstavljaju samo napor da vam se pokaže kako je supruga (pored vas) sa vama. Sve religije se protive razvodu iz prostog razloga što kada bi razvod bio dozvoljen, osnovna svrha zbog koje je brak izmišljen bila bi uništena. Njegova osnovna svrha je da vam pruži saputnika, saputnika do kraja života. Pa čak i ako suprug ili supruga ostanu pored vas celog života, to ne znači da će njihova ljubav da bude ista. U stvari, umesto da vam budu saputnici, oni vam postanu teret. Bili ste sami, već u nevolji, a sad morate da vučete još jednu osobu koja je usamljena. Kao da za vas u ovom životu nema nade; jer kada ljubav nestane, vi ste oboje sami i morate da tolerišete jedno drugo. Vaša usamljenost nije nestala uz pomoć društvene strategije zvane brak. Teško je inteligentnoj osobi da ne sumnja. Bog je bio sredstvo, ali sva sredstva su vas izdala. Bio je sredstvo kad ničeg nije bilo, bar je Bog bio sa vama. On je uvek i svuda sa vama. U tamnim delovima duše, on je sa vama, tako da ne morate da brinete. Dobro je decu zanositi takvim konceptom, ali vas, odrasle, zrele, inteligentne osobe to ne može da zavara. Taj Bog koji je uvek i svuda – ne vidite ga, ne možete da mu se obratite, ne možete da ga dodirnete. Nemate nikakav dokaz da on postoji, osim svoje želje da on bude tu. Vaša želja, međutim, ne dokazuje ništa. Bog predstavlja samo želju detinjeg uma. Čovek je ostareo, a Bog je postao besmislen. Potrebno je da postanete svesni svoje samoće, koja predstavlja stvarnost. Samoća naprosto znači ispunjenost. Vi ste celina i nema potrebe da vas neko ispuni. Pokušajte da nađete centar u sebi, mesto gde ste uvek sami, gde ste oduvek bili sami. U životu, u smrti, gde god da ste, uvek ćete biti sami.

48

To mesto je ispunjeno, to mesto nije prazno. Ono je puno i potpuno ispunjeno svim životnim sokovima, svim lepotama, svim blagoslovima postojanja, da će bol iz duše nestati onog momenta kad osetite samoću. Otkrićete jedan nov ritam slasti, mira, radosti i blagostanja. To ne znači da osoba koja je fokusirana na svoju samoću, koja je ispunjena sobom, ne gradi prijateljstva. Samo takva osoba, u stvari, i može da gradi prijateljstva, jer ona joj više nisu preko potrebna, već deljenje. Tada imate toliko toga da podelite. Kada delite, onda se ne postavlja pitanje grčevitog držanja za nešto. Tada ste usklađeni sa tokom života, usklađeni ste sa promenama koje život donosi, jer nije važno s kim delite. To može da bude jedna ista osoba sutra, jedna ista osoba celog života, a mogu da budu i različite osobe. To nije ugovor, to nije brak, to prosto proizilazi iz vaše ispunjenosti i želje da date, da pružite. Tako da, ko god da se nađe u vašoj blizini, vi pružate. A pružanje pričinjava neverovatnu radost. Prosjačenje je tako mizerno. Čak i ako isprosite nešto, ostaćete očajni. To boli. To vam vređa ponos, vređa vam inteligenciju, vređa vam integritet. Pružanje, međutim, čini da budete fokusirani, da se uklopite, da budete ponosni – ne i da budete veći egoista, već jednostavno ponosni što su postojanje i vaseljena velikodušni prema vama. To nije ego, to je totalno drugačiji fenomen koji pokazuje ono što vam je univerzum pružio, a za čime milioni ljudi tragaju kucajući na pogrešna vrata. Vi ste se zadesili ispred pravih vrata. Vi ste ponosni na svoje stanje blaženstva i sve ono što vam je postojanje, vaseljena pružila. Strah nestaje, tama nestaje, bol nestaje, želja za drugim ljudima nestaje. Vi možete da volite nekoga i da taj neko voli drugu osobu, međutim tu neće biti osećanja ljubomore, jer vi volite zato što vam to pričinjava radost. To nije grčevito držanje. Vi ne držite osobu u pritvoru. Vi ne brinete da li će neka druga osoba da vam isklizne iz ruku, da taj neko može da započne drugu vezu. Kada delite svoju radost, vi ne stavljate nikoga u zatvor. Vi naprosto pružate. Čak i ne očekujete zahvalnost. Jer vi ne dajete da biste nešto dobili, pa čak ni zahvalnost. Vi dajete jer ste toliko ispunjeni da morate da dajete. Metod je isti, samo posmatrajte svoj um, budite svesni. Radite na tome da postanete sve više i više svesni, tako da na kraju budete svesni samo sebe. Tada ćete početi da budete svesni samoće. Uvek razmislite da li je nešto sa čime se suočavate pozitivno ili negativno. Ako je negativno, onda nemojte da se borite protiv toga; neka vas to uopšte ne zamara. Samo sagledajte pozitivnu stranu svega i pokucaćete na prava vrata. NE ČEKAJTE GODOA!

49

Kada ste sa nekim tek nekoliko dana, dok medeni mesec još uvek traje, shvatate nešto. Što ste inteligentniji, to će medeni mesec kraće trajati, zapamtite to. On može da traje samo neverovatno dosadnim ljudima; kod bezosećajnih ljudi on može da traje ceo život. Ako ste, međutim, inteligentni, osećajni, vrlo brzo ćete shvatiti šta ste učinili. Druga osoba pokušava da vam narušava slobodu, a vi naglo počinjete da budete svesni da vam je sloboda potrebna jer je neverovatno vredna. I tako odlučujete da se više ne zanimate drugom osobom. Veći deo današnjeg stanovništva je zato odlučilo da voli i da odbaci ideju slobode. Ljudi zato žive kao robovi: muškarac je sveo ženu na predmet, naravno da je i žena to isto učinila, samo na svoj, sebi svojstven, suptilniji način – od muža je napravila papučara. Muškarac je sveo ženu na roba – žena je svela muškarca na roba. A u stvari, oboje mrze ropstvo i opiru mu se. Pravi razlog je to što oboje hoće slobodu a ustručavaju se da to kažu. Ljudi već hiljadama godina žive ovako. Gledali su svoje očeve, dedove, pradedove kako žive ovako. Ljudi žive na ovaj način, a sloboda im je uništena. Nekog sveštenika su upitali šta je ljubav, a on je odgovorio: to je reč koju čine dva samoglasnika, tri suglasnika i dve budale! To je osuda ljubavi! Pošto su sve religije osudile ljubav, slobodu su uzdigli veoma visoko. Svi težimo Mokši.15 Volite nekoga, ali dajte toj osobi potpunu slobodu. Treba da volite nekoga, ali mu dajte sve ono što mu pripada, bez uskraćivanja. Neka on bude stvarno on. Ali, takođe, dajte toj osobi do znanja, odmah na početku, da vi vašu slobodu ne prodajete. Vaša sloboda nema cenu. I ne prodaje se. Volite nekoga, ali nemojte da ga posedujete i ne dozvolite da vas neko poseduje. Insistirajte na slobodi i nemojte da izgubite ljubav. Nema potrebe. Između ljubavi i slobode ne postoji prirodno neprijateljstvo, to neprijateljstvo je stvoreno. Ljudi su ga stvorili. Tako je već vekovima. Moraćete na to da se naviknete. To je postao deo uslovljavanja. Obično uslovljavanje! To se dogodilo (ili to je zadesilo) čovečanstvo. Klasičan Pavlovljev refleks. (Jedan od Pavlovljevih učenika, čoveka koji je postavio i razvio teoriju refleksa uslovljavanja, pokušao je da izvede eksperiment na tim principima. Kupio je štene i odlučio da ga preko uslovljavanja nauči da se podigne na zadnje noge i da laje kada traži hranu. Držao bi hranu malo izvan domašaja šteneta, zalajao bi nekoliko puta, a zatim spustio hranu na pod pored kučenceta. Cilj mu je bio da nauči kuče da poveže stajanje na zadnjim nogama i lajanje sa dobijanjem hrane, da ga to nauči kad je gladno. Ovo je sve trajalo 10-ak dana, ali štene to nikako nije uspevalo da nauči... Nakon još 7 dana, čovek je odustao od eksperimenta; ali pojavio se problem. Štene nije htelo da jede ako se hrana samo stavi ispred njega. Čekalo je da gazda ustane i zalaje. Tako je on postao uslovljen!) Svi ljudi su u strahu. To je zato što niko nije onakav kako ga je postojanje definisalo. Društvo, kultura, religija, obrazovanje, sve to se urotilo protiv nevine dece.

15

Mokša je u Indiji potpuna sloboda.

50

Svi oni su moćni a dete je bespomoćno i zavisno. Tako da uspevaju od njega da načine šta god žele. Ne dozvoljavaju nijednom detetu da odraste i ostvari sudbinu koju mu je namenila priroda. Oni se trude da od ljudskih bića načine korisne stvarčice. Ako bi ostavili dete samo da raste, ko zna da li bi bilo od koristi ustaljenim potrebama ili ne? Društvo ne želi taj rizik. Društvo odmah zgrabi dete i počinje da ga uobličava u nešto što mu je potrebno. Moglo bi se reći da društvo ubija detetovu dušu i daje mu novi identitet, tako da mu duša nikada ne nedostaje. Lažni identitet predstavlja zamenu. Ta zamena je, međutim, korisna samo u onoj grupi koja vam ju je i dala. Onog trena kada ostanete sami, ono što je lažno počinje da se ruši i ono pravo što je potisnuto, počinje da izlazi na površinu. Otuda potiče i strah od samoće. Niko ne želi da bude sam, svi žele da pripadaju grupi. Razne grupe, religijske, političke, sportski klubovi... bilo šta. Čovek želi podršku 24 sata jer lažno, bez podrške, ne može da opstane. Onog trena kada čovek ostane sam, počne da oseća neko čudno ludilo. Od straha da će izgubiti sebe, osećaj, razum, um, sve – jer se ličnost koju su vam dali sastoji baš od tih delova – čini vam se da ćete da poludite! Istog trenutka počinjete da radite bilo šta, samo da skrenete misli s toga. Zato je ljudima najteže na odmoru. Rade 5 dana i onda jedva čekaju vikend da se opuste. Vikend je, međutim, najgori period na svetu. Vikendom se dešava više nesreća, veći broj ljudi počini samoubistvo, događa se više ubistava, krađa, silovanja. Čudno je to! Svi ovi ljudi bili su okupirani pet dana i ništa se nije desilo. Onda dođe vikend i pruži im se izbor da se bave nečim drugim, da se opuste. A opušta ih plaža, ali opuštanje ih plaši jer onda lažna ličnost nestane. Um blebeće... zanimaj se nečim, radi nešto bez veze. Posmatram grad na obali Crvenog mora (poznato turističko mesto). Ljudi hrle na plažu; branik do branika, gužve duge po nekoliko kilometara. I ako ih pitate gde idu, svi će vam reći da beže od „gužve“, a cela ta bulumenta ide gde i oni. Naći će neko osamljeno i tiho mesto, svi oni. A da su ostali kod kuće, imali bi više mira, jer su svi idioti otišli u potragu za osamljenim mestom. I svi jure pomahnitalo jer će vikend brzo da prođe, a oni moraju da stignu, ko zna gde! To ja vidim na svim plažama ovog grada. To sam videla na mnogim plažama ovog sveta. Čudno je to kako se ljudi opuste dok se sunčaju. 10 000 ljudi na maloj plaži se sunčaju i opuštaju. Hmmm. Jedan od tih ljudi, kada bi bio sam na toj istoj plaži, ne bi mogao da se opusti. Ali, on zna da se hiljade oko njega opuštaju. Gomila je od suštinske važnosti za opstanak lažne ličnosti. U trenutku kada ostane sam, čovek počinje da gubi razum. Nemojte da brinete, jer ono što može da nestane i treba da nestane. Besmisleno je grčevito se držati toga, to nije vaše, to niste vi. Vi ste ona osoba koja ostane kada lažna nestane, a sveže, nevino, nezagađeno biće zauzme svoje mesto. Niko ne može da odgovori na vaše pitanje – ko sam ja? To ćete samo vi znati. Vama pravo nije dato, to ne može da se da. 51

A ono što može da se da, to nije pravo. Vi već imate ono što je pravo, samo što treba skloniti ono što je lažno. Treba biti hrabar da bi bio tih i sam. Vrlo brzo ćete početi da osećate neku svoju novu karakteristiku, osetićete novu živahnost, novu lepotu, novu inteligenciju, ono što ne možete da pozajmite od bilo koga drugog. To je nešto što se razvija samo u vama. To ima koren u vašem postojanju. Ako niste kukavica, ono će procvetati. Samo hrabri, odvažni ljudi koji imaju petlju, mogu da budu religiozni. Ne oni koji odlaze u crkve, oni su kukavice. Ni hindusi, ni muhamedanci, ni hrišćani: oni su protiv potrage. To je jedna ista grupa koja pokušava da ustali lažni identitet. Rodili ste se. Došli ste na ovaj svet ispunjeni životom, svešću, neverovatno osetljivi. Gledajte u malo dete, gledajte u njegove oči, vidite inovativnost koju nosi. Sve ovo kasnije poklopi i zakloni lažna ličnost. Nema potrebe da se plašite. Možete da izgubite samo ono što se mora izgubiti. A bolje je da to izgubite što pre, jer što duže ostaje sa vama, postaje snažnije i čovek neće znati ništa o tome sutra. Ne dozvolite da umrete pre nego što otkrijete svoje autentično biće. Srećni su samo oni ljudi koji su živeli kao autentična bića i koji su kao takvi i umrli. Oni znaju da je život večan i da je svest samo nešto što je izmišljeno. Zato se trgnite. Prodrmajte se. Čovek stalno treba da bude na oprezu, jer ako nije srećan u nekoj situaciji ili ako ga obuzme neko neraspoloženje, on mora da se trgne iz tog stanja. U suprotnom, to prelazi u naviku i čovek malo po malo gubi osećaj. Tako će nastaviti da živi u očajanju, što je jednostavan dokaz da je izgubio osećaj. Nema potrebe za tim. Ako se ne osećate dobro kada ste izolovani, onda napustite taj osećaj. Viđajte se sa ljudima, uživajte u društvu, pričajte i smejte se, a kada osetite da vam je i toga dosta, povucite se u izolaciju. Uvek (ali baš uvek) imajte na umu da svemu treba da sudite prema unutrašnjem osećanju blaženstva. Ako osećate blaženstvo, sve je u redu. Ako se ne osećate tako, onda nešto nije u redu sa tim što radite. Što duže budete ostali u takvoj situaciji, ona će vam sve više prelaziti u nesvesnu naviku i potpuno ćete zaboraviti da ste i vi bili uključeni u produžavanje osećaja očajanja. Čovekov razvoj zahteva da on ide od jedne polarnosti do druge. Nekada mu je savršeno dobro kad je sam, potreban mu je prostor, potrebno mu je da zaboravi na postojanje sveta oko sebe i da bude ono što jeste. Svi su nestali, tako da ne morate sebe da ograničavate. Drugi ljudi vam postavljaju granice, inače je svaki čovek beskonačan. 52

Život sa drugim ljudima, kretanje svetom kroz društva, čine da čovek malo-pomalo počne da se oseća zatvorenim, ograničenim kao da su svuda oko njega podignuti zidovi. Sve se pretvara u tih zatvor, koji čovek mora da sruši. Čoveku je potrebno da bude sam da bi sve granice nestale, kao da niko drugi uopšte ne postoji i kao da celo nebo i ceo univerzum postoje zbog njega. U tom trenutku samoće, čovek po prvi put shvata šta je beskonačnost. Međutim, ako dugo živite na taj način i beskonačnost će vam malo-pomalo postajati dosadna, bezukusna. Tu postoji čistota i tišina, ali nema ekstaze. Ekstaza uvek dolazi kroz drugu osobu. Čovek tada postane gladan ljubavi i želi da pobegne od svoje samoće, tog beskrajnog prostranstva. Čovek želi da se nađe u manjem prostoru okružen drugim ljudima, tako da može da zaboravi na sebe. To je osnovni polaritet života; ljubav i meditacija. Ljudi koji probaju da žive samo kroz ljubav i veze, postepeno postaju ograničeni. Gube beskonačnost i čistotu i postaju površni. Stalno živeti u vezama znači stalno se kretati među granicama gde možete da sretnete druge. Kao da stalno stojite na glavnoj kapiji i nikada ne možete da uđete u zamak, jer samo ako ste na kapiji, možete da sretnete ljude koji prolaze. To znači da ljudi koji stalno žive u ljubavi, postepeno postaju površni. Njihov život gubi dubinu. Ili obrnuto, ljudi koji samo sede u tišini, tihi, u meditaciji, oni će dobiti dubinu, ali njihov život će izgubiti boju, ples i orgazmičku osobinu samog bića. Pravo čovečanstvo živeće spojivši ove dve polarnosti. Čovek bi trebao da bude slobodan, da se kreće od jedne do druge polarnosti i da ga nijedna ne ograničava. Čovek ne bi trebao da se plaši ni gužve i galame na pijaci, a ni tišine i dubine manastira. Trebao bi da bude slobodan da od buke ide u tišinu, od pijace do hrama i obrnuto, a da mu je uvek dobro. Da se oseća dobro. Tu slobodu, tu mogućnost kretanja, učitelji (gurui) nazivaju SANNYAS. Što je veći zamah, to vam je život bogatiji. Biće vam privlačno da se skrasite samo u jednoj polarnosti jer je život onda jednostavniji. Ako samo ostanete u gomili, život je jednostavan. Složenost nastaje ili dolazi sa onim suprotnim polom. Ako hoćete da postanete monah ili ako hoćete da odete na Himalaje i živite samo tamo, život je veoma jednostavan. Jednostavan život, međutim, ne nosi u sebi kompleksnost i dosta gubi na bogatstvu. Život bi i trebao da bude i složen i jednostavan. Čovek stalno mora da je u potrazi za ovom harmonijom, inače će život postati jedna nota, jedna jedina nota. Nju možete da ponavljate (onoliko puta koliko želite) ali od nje ne možete da napravite orkestar. Dakle, kad god osetite da vam nešto ne prija, odmah se sklonite od toga da ne biste izgubili svest o tome. Nigde nemojte da stvarate dom; nemojte da se okrećete vezama i samoći. Budite stalno beskućnik u pokretu i nemojte se priklanjati nijednoj polarnosti. 53

Uživajte u njoj, radujte joj se, ali kada je istrošite, krenite ka drugoj... i pustite da se sve odigrava u ritmu... kao ples. Danju radite; noću se odmarate, tako da ste ponovo sledećeg jutra spremni za rad, puni energije. Zamislite samo čoveka koji radi po ceo dan i po celu noć? Ili čoveka koji spava ceo dan i celu noć? Kakav bi to život bio? Jedan bi predstavljao ludilo a drugi komu. Između ta dva postoji balans, harmonija. POLA ISTE DUŠE ILI ŠTA? Recimo: vi ste jaki; dovoljno da neko nema nikakav uticaj na vas. Moj sadašnji muž je mišićavko i radio je svakakve neurotične stvari. On, međutim, ne zna da sam ja psihotična. Znači, ja sam psihotična, a neurotik i psihotik imaju dobar brak. Savršeno se uklapaju! Pitali su poznatog psihoanalitičara – koja je razlika između psihoze i neuroze? (ove dve reči zvuče slično, a razlikuju ih samo stručnjaci.) Psihotičan misli da su 2 + 2 = 5 i šta god da uradite, on ne menja mišljenje. On je odlučan i posvećen svom stavu. Neurotik zna da su 2 + 2 = 4, ali to u njemu izaziva neurozu, zašto baš 4?! Svi ljudi su savršeno srećni u svojim očajnim vezama. Niko nije stvoren ni za koga. Svako se razlikuje od svakoga. Ljudi žive u skladu s fikcijama, poezijom i filmskim i serijskim pričama. Zbog toga je čovečanstvo steklo pogrešan utisak da sve dolazi na svoje mesto kad ima ljubavi, da neće dolaziti do sukoba. Već stotine godina pesnici govore o tome kako su ljubavnici stvoreni jedno za drugo. Vi možete da volite nekoga, a da i ne znate da ga volite baš zato što ste toliko različiti, zato što ste na određenoj distanci. Distanca predstavlja izazov, distanca je avantura, distanca čini da žena ili muškarac budu vredni dostizanja. Ali stvari uopšte nisu iste kad se posmatraju sa distance i kad se posmatraju izbliza. Kad samo izlazite s muškarcem ili sa ženom sve je lepo, sve se uklapa jer tako i želite. Sve ono što se ne uklapa i ne izlazi na površinu, potiskuje se u nesvesno. U modernim brakovima, baziranim na ljubavnim vezama, kao da ne postoji komunikacija. A sve počinje još na medenom mesecu, jer ste tada prvi put 24 sata zajedno, na dan. Nema pretvaranja, morate da budete iskreni. Ne možete da glumite. Kada živite s nekim, morate da budete iskreni prema toj osobi, ne možete da se krijete, niti da imate bilo kakve tajne. Ali nas od detinjstva uče kako u braku postoji harmonija, da se uvek sve uklapa, da se ljudi u braku uvek vole, da se nikada ne svađaju. Problem je upravo u toj ideologiji. 54

Vi ne znate istinu. Istina je da su dve osobe, ko god da su, dve različite jedinke. Ako nekoga volite, morate da shvatite da taj neko nije vaša senka, da nije vaš odraz u ogledalu, da ima svoju ličnost. Ako nemate dovoljno veliko srce da u njega primite nekoga ko se razlikuje od vas, koji možda razmišlja na drugi način o nekim stvarima, ne bi trebalo da se upuštate u bespotrebnu nevolju. Zašto bi se mučili? Zašto da stvarate pakao sebi i drugima. Pakao se, međutim, stvara zato što očekujete raj. Savetujem vam da prihvatite situaciju takvu kakva je. Druga osoba će se razlikovati od vas. Vi niste gazda, niti je to druga osoba. Oboje ste partneri koji su odlučili da, uprkos svim razlikama, budu zajedno. A razlike, u stvari, začinjavaju tu ljubav. Ako naiđete na nekoga kao što ste vi, neće vas baš nešto posebno privući. Druga osoba mora da bude različita; na distanci, mora da bude misterija koja vas zove da je otkrijete. Kada se dve misterije sretnu i kada odbace ideju da moraju da se slože oko svega, pitanje svađe se ne javlja. Do svađe dolazi jer želite da se neko složi sa vama. Ako živite kao dva prijatelja, onda svako ima svoje ideje, poštujete ideje jedni drugih, vi radite stvari na jedan način, vaš partner na drugi način. Niko ne pokušava da se nametne ili da natera drugu osobu da uradi nešto. Tada nema svađe. Tada nije problem ako se stvari ne uklapaju. Zašto bi se i uklapale? Zašto uopšte postoji osećaj kao da nešto nedostaje? Ništa ne nedostaje. U pitanju je samo to što to nije ono kako ste vi zamišljali harmoniju. Harmonija i nije nešto što je vrlo dobro. Ona je dosadna. Svađate se ponekad; ali to ne znači da je ljubav nestala, to samo znači da je ljubav u stanju da upije čak i neslaganje, svađe i prevazilaženje svega što vas unazađuje. Stare ideologije stoje vam na putu razumevanja. Nema potrebe za nečim više od prijateljstva. Ljubav mora da bude prijateljska veza u kojoj niko nije superioran, u kojoj niko ne donosi odluke, u kojoj su obe osobe potpuno svesne da su različite, da je njihov pristup životu drugačiji, da razmišljaju na drugačiji način, i da ipak i pored svih tih razlika, vole jedno drugo. Tada neće biti problema. Mi smo ti koji stvaraju probleme. Ne pokušavajte od nekog da napravite superčoveka. Budite čovek i prihvatite čovečnost druge osobe sa svim slabostima kojima je čovečanstvo sklono. Napravićete greške, baš kao i vaš partner, tako da morate da učite. Biti zajedno znači učiti mnogo, kako oprostiti, kako zaboraviti, razumeti da je druga osoba ljudsko biće baš kao i vi. Dovoljan je samo mali oproštaj. Sećate se one stare izreke: „Ljudski je grešiti, a božanski je praštati“. Ne slažem se sa tim. Ljudski je grešiti, ali je ljudski i praštati. Ako verujete da je božanski praštati, onda to uzdižete mnogo visoko, van čovekovog domašaja. 55

Naučite da praštate. Naučite da uživate u tome što ćete oprostiti, naučite da se izvinete, ništa ne gubite. Naprotiv, mnogo dobijate ako možete svom partneru da kažete: „Izvini, žao mi je, pogrešio sam.“ Neverovatno je da niko ne želi da kaže: pogrešio sam. Ljudi uvek žele da su u pravu. Muškarac uz pomoć argumenata pokušava da dokaže da je u pravu; dok žena pokušava to da dokaže uz pomoć emocija – vrišteći, plačući, ridajući. I najčešće žena pobedi. Muškarac se uplaši komšiluka; ili da će probuditi decu, ostalu porodicu i onda na silu kaže: „Oh, smiri se, možda si u pravu.“ Ali, duboko u sebi, on i dalje misli da je ON u pravu. (Kakva šarada?!) Imati razumevanja; to znači da i vi možete da pogrešite i da žena možda može da bude u pravu. Ne mora da znači da samo zato što ste muškarac automatski imate moć i autoritet da budete u pravu; a to nema ni žena. Kada bismo bili samo malo veći ljudi i malo veći prijatelji, mogli bismo jedni drugima da kažemo: „Izvini!“ I šta je to zbog čega se svađate? Sitnice, strašno trivijalne sitnice, da i ako vas neko pita o njima, biće vas sramota. Potrebno je da odbacite ideju da sve treba da se uklopi, odbacite ideju potpune harmonije jer ona nije dobra. Ako se sve uklopi, onda ćete dosaditi jedno drugom. I da je sve tako harmonično, veza bi sigurno izgubila na strasti. Dobro je da se sve ne uklapa. Dobro je da uvek postoji neki jaz. Tako uvek može nešto da se istražuje, nešto da se pređe, neki most da se sagradi. Ceo život može da se pretvori u istraživanje druge osobe, samo ako prihvatite te razlike i ako od ljubavi načinite prijateljstvo a ne ropstvo. Pokušajte sa prijateljstvom, budite prijatelji i uvek imajte na umu da se ništa neće poremetiti. Kada vidite atraktivnu ženu, ona vas privuče ali treba da shvatite i da vaša supruga oseća privlačnost ako vidi zgodnog muškarca. Ako imate razumevanja, s ljubavlju ćete razgovarati o tome koliko su bili lepi ta žena i taj muškarac. Ako ste samo prijatelji i od svog prijateljstva ne pravite zvaničnu vezu (brakom), stvari će se mnogo bolje odvijati jer niste nikome na teretu, niti nekoga ograničavate. Neće se postavljati pitanje kako da se sa nekim uklopite. Možete potpuno nezavisno jedno od drugog da razvijate svoju individualnost, a da se ipak volite. Potpuno se razlikovati u svojoj individualnosti, dovodi do najboljih uslova za ljubav. PRIRODA POLOVA Vi ne razumete ni prirodu muškarca, a ni prirodu žene. Vi, kao i većina, mislite da je muškarac poligaman a žena monogamna. Mislite da žena želi da živi samo sa jednim muškarcem, da voli samo jednog muškarca i da se potpuno prepusti samo jednom muškarcu, a da je muška priroda drugačija. On želi da voli i druge žene, makar i povremeno. 56

Istina je da su oboje poligamni. Ženu su muškarci hiljadama godina uslovljavali da misli da je monogamna. Muškarci su prepredeni, oni iskorišćavaju ženu na mnogo načina. Jedan od tih načina je taj što joj govore da su muškarci po prirodi poligamni. Čak se i današnji psiholozi i sociolozi slažu da su muškarci poligamni a niko od njih ne kaže da su to isto i žene. Oba pola su poligamna. Ako se žena ne ponaša kao poligamna, onda je to standardno vaspitanje, a ne prava ženina priroda. Toliko dugo vremena bila je podvrgnuta ispiranju mozga, uslovljavanju, da joj se to uvuklo u krv, u kosti, u samu njenu srž. Žena je vekovima bila zavisna od muškarca. Muškarac joj je podrezao krila, ograničio joj je slobodu, nije joj pružio mogućnost da zavisi sama od sebe. Preuzeo je njenu odgovornost na svoja pleća, pokazujući joj veliku ljubav i govoreći joj: „Ti ne moraš da brineš o sebi, ja ću to da učinim za tebe.“ U stvari, on joj je u ime ljubavi oduzeo slobodu. Vekovima, ženama nije bilo dozvoljeno da se obrazuju, da nauče neki zanat, neku veštinu. Žena je morala da bude finansijski zavisna od muškarca. On joj je oduzeo slobodu kretanja, nije mogla slobodno da se kreće kao muškarac. Ona je bila osuđena na kuću, a ta ista kuća joj je bila kao zatvor. U prošlosti je žena stalno bivala trudna; jer od desetoro dece, devet je umiralo. Da bi imala dvoje ili troje žive dece, ona je morala stalno da bude trudna, dok god je mogla, tj. bila sposobna da rađa. Žena u drugom stanju postaje još više finansijski zavisna, a muškarac počinje da vodi računa o njoj. Muškarac je imao znanje, a žena nije znala ništa. Nju su držali u neznanju jer je znanje moć i zato su žene bile uskraćene za znanje. Pošto je to bio svet muškaraca, svi su se slagali po pitanju toga da žena treba da ostane u ropstvu. Njoj je rečeno da je po prirodi monogamna i niko, ali baš niko (ni psihoanalitičari, ni žene sociolozi, ni psihijatri) ne postavlja pitanje – ako je muškarac poligaman, zašto bi žena bila monogamna? Muškarac je trasirao put svojoj poligamiji stvarajući prostitutke. U prošlim vremenima bilo je opšteprihvaćeno da muškarac povremeno ode kod prostitutke, a da se njegova stalna partnerka ne žali. Smatralo se da je to prirodno za muškarca. Ali... istina je sasvim drugačija. Oboje su poligamni. Sve što postoji je poligamno, to mora da bude tako; jer monogamija je užasno dosadna. Koliko god da je žena lepa; koliko god da je muškarac lep; postanu vam dosadni. Ista topografija, ista geografija. Koliko dugo morate da gledate isto lice? Dešava se da prođu godine, a da muškarac ne pogleda pažljivo svoju partnerku ni jedan jedini trenutak. U budućnosti, u novom svetu, brak uopšte ne bi trebao da postoji, samo ljubavnici. I trebalo bi da budu zajedno dok god oni to žele, a onog trenutka kad osete da su predugo bili zajedno, odlično će doći mala promena. To nema veze sa tugom, besom... već je to istinsko prihvatanje prirode. Ukoliko stvarno volite ženu ili muškarca, poželećete da date toj osobi što više slobode. 57

Jer ne zaboravite da ako ljubav ne može da pruži slobodu, onda to i nije ljubav. Ne možete nikog da držite na lancu (bio on kratak ili dugačak, nebitno je). Ljudi nisu psi. Ne možete vi nikom da date slobodu; jer pravo na slobodu ima svako i dobija je rođenjem. Dakle, slobodu ne možete da date drugom, vi možete samo da prihvatite slobodu druge osobe. I svako ima svoju slobodu. Niko tu ne treba da drži nikakav lanac u rukama jer ste tako oboje vezani. Njegov lanac će predstavljati vaše okove i obrnuto – vaš lanac su njegovi okovi. Ljudi žive u zabludi kad kažu da drugima „daju dovoljno dugačak lanac“. Ljudi misle da ih to čini velikodušnima. Kako samo greše. Svi. Sloboda osobe koju volite vas neće povrediti. Ne boli vas njegova sloboda, boli vas to što ste onesposobljeni nakon vekova pogrešnog uslovljavanja. Muškarac vam je potpuno oduzeo slobodu. U tome je problem. Morate da vratite svoju slobodu. Kad se vaš muškarac zainteresuje za drugu ženu, to ne znači da vas on više ne voli, to je samo promena ukusa. Svi mi povremeno odemo van kuće da jedemo neka druga jela (italijanska, kineska, franucska...). To ne znači da smo se odrekli stare hrane, već nam odlazak, recimo, u piceriju s vremena na vreme prija. U stvari, kad se vratimo iz picerije, vraćamo se sa većom radošću za svoj sto. Potrebno je nekoliko dana da zaboravite to iskustvo i onda opet jednog dana poželite picu. Te afere nemaju neko značenje. Čovek ne može da voli samo picu, zar ne? Parovi koji se vole bi trebalo da imaju nekoliko afera povremeno. Te afere će im obnoviti vezu, osvežiće je. Ponovo ćete početi da primećujete lepotu svog partnera. Znajte da ljubav nije nešto ružno i zlo da morate da sprečite svog partnera da voli nekog drugog. Ljubav je zabavna, ona ne treba da vas zamara. Zašto uvek nešto očekujete od druge osobe? Lažete kada kažete: „Ne očekujem ništa od tebe.“ Varate i sebe i svog partnera. Postoji neizgovoreno očekivanje, ono je mnogo suptilnije i ono obavezuje. Čovek mora prosto da prihvati jednostavnu činjenicu; vaš partner je stranac i to što ste se sreli je zanimljivo, ali kako možete da očekujete nešto od stranca? Volite koliko možete. Nikada ne razmišljajte o sledećem trenutku i ako vam ljubavnik negde ode, vi ste isto slobodni. I nemojte zavaravati sebe. Može li jedna žena da kaže da je drugi ljudi ne privlače dok voli nekoga? To je možda potisnuta želja, možda joj nikada ne dozvolite da ispliva na površinu ali to je nemoguće, jer toliko je lepih ljudi svuda po svetu. 58

Vi ste izabrali samo jednog od mnogih stranaca. Vrednujte slobodu više od same ljubavi. I verujte da vam život neće biti jadan i dosadan. Biće ispunjen stalnim uzbuđenjima, stalnim ispitivanjem novih ljudskih bića. Svi smo mi stranci, niko nije suprug i niko nije supruga. Nekakav glupi matičar ne može da vas učini supružnicima pukim pečatom na papiru. Ako želite da se raziđete nakon što vam je taj idiot lupio pečat, idete kod drugog idiota (kod još većih idiota) i čekate mesecima, a ponekad i godinama da se razvedete, tj. raziđete. Čudno! To je vaša privatna stvar i to se ne tiče nijednog matičara, niti se tiče nekog sudije da se meša. Zašto da stavljate svoju slobodu u ruke drugih ljudi? Trebalo bi da ste otvoreni prema osobi koju volite, i ako s vremena na vreme oseti potrebu za promenom, uživajte i dozvolite i partneru da uživa. To bi trebalo da doprinese vašem samopoštovanju i dostojanstvu. BIOLOŠKA PRIRODA LJUBAVI Ako se čovek prepusti prirodi, bez ikakvih inhibicija, prevazićiće biologiju, telo, um bez ikakvih napora. Ali, ljudi su puni inhibicija. Čak i oni takozvani „mladi ljudi“, koji misle da su se oslobodili represije, potiskuju to na veoma suptilan način. Ako potiskujete, onda ne možete da prevaziđete biološke nagone na prirodan način, bez muke. Glavna stvar koje treba da budete svesni jeste da je priroda uvek u pravu. Sve stare tradicije govore da priroda nije u pravu. Da prirodu morate da podelite na onu koja je u pravu i na onu koja nije u pravu. Priroda se, međutim, ne može podeliti. Dakle, bavite se nečim nemogućim. Priroda nije podeljena i ona u celini mora biti prihvaćena s radošću i zahvalnošću. Biologija ne predstavlja okove, već određenu fazu razvoja. Razumevanje života će vam pomoći da ga prevaziđete bez pomoći bilo kakve discipline, bez napora i dosadnih sukoba. Mi smo svi deca prirode. To može da vam zvuči patetično, ali je istina. Sve religije su, ipak, učinile sledeće: stvorile su čoveka koji je podeljen, a podeljen čovek je šizofreničan, rastrzan na dve strane. Svaka religija vam je dala moral. Prirodnom čoveku moral nije potreban. Biti prirodan, biti spontan je ono pravo, a prevazilaženje dolazi samo po sebi. Čovek bi trebao sam sebi da olakša.To nije bojno polje. Vaš život je konstantni razvoj. Prvu potrebu predstavlja potpuno prihvatanje bez negodovanja, bezvoljnosti, bez i najmanjeg osuđivanja. I ne treba da budete duboko zadovoljni, NIKAD.

59

Morate da razumete tu suptilnu nijansu kad ste „duboko“ zadovoljni. To je, na neki način, prelaz u smrt. Da bi čovek bio živ, uvek je potrebno malo nezadovoljstva, malo nelagode, malo neprijatnosti. Čovek se stvara kroz evoluciju i razvoj. Kad ste „duboko“ zadovoljni, to kao da stavlja tačku na vaš život. Možda nikada niste ni razmišljali o tome da zadovoljstvo predstavlja neku vrstu smrti. To znači da ste zaboravili da se menjate, da evoluirate, da ste spremni da se ponavljate iz dana u dan, a to je dosadno. Ta „duboka“ harmonija počinje da vas ubija; ništa novo, nema uzbuđenja, nema mogućnosti da se čuje „NE“, samo „DA“. S jedne strane to je slatko, a sa druge strane to je „preslatko“. Čovek poželi i gorko i kiselo i slano i ljuto. Slatkoća može da bude strašno dosadna. Zbog toga se s vremena na vreme javlja želja za avanturom sa nekom drugom osobom. I to je potpuno prirodno. Da je vaša partnerka, recimo, svađalica, da je zanovetalo, da je kučka, ova želja se ne bi ni javila jer vam ona nikada ne bi dozvolila da budete zadovoljni. Uvek bi vas držala nezadovoljnim, ostala bi samo stranac za vas, stranac koga još uvek treba da upoznate. Ako vam je partnerka dostupna, otvorena prema vama, ako ništa ne skriva od vas... onda vi počnete da se dosađujete i hoćete promenu, hoćete avanturu. Vi tražite promenu ukusa baš zato što ste prezadovoljni. Opet se vraćamo na to da želite promenu ukusa. Vi želite francusko vino, italijanske lazanje ili japanski suši. I tu nema ničeg lošeg. Svako uslovljavanje se protivi prirodi i to ćete shvatiti ako ste inteligentni. Prihvatite sve to i nemojte ništa da skrivate od svog partnera. Nemojte da ga izneverite. Nemojte da učinite da se oseća kao da vam nije dovoljan. Objasnite da vi želite samo malo promene, malo uzbuđenja da biste se osetili živim. I to ne sme da bude jednostrano, jer što god uzmete za sebe, morate i partneru da dopustite da to isto uzme. Ne smete samo vi u piceriju ili japanski restoran, dozvolite i vašem partneru tu promenu ukusa. Još jedna važna stvar; muškarci su toliko dugo uslovljavali žene, da ćete morati da pomognete svojoj partnerki da se oslobodi tog viševekovnog uslovljavanja. Vi, kao muškarac, ste krivi jer ste naterali ženu da bude monogamna. Situacija je potpuno obrnuta, jer žena treba da bude u kontaktu sa drugima više nego muškarac. Razlog je jednostavan. I već sam govorila o njemu. To je orgazam. Muškarac kroz orgazam gubi energiju i potrebno mu je neko vreme da se oporavi da bi doživeo drugi orgazam. Žena ne gubi energiju. Naprotiv, njen prvi orgazam joj daje duboki podsticaj da doživi još orgazama i ona može da ih doživi 5-6 tokom jedne večeri. Muškarac se, kroz vekove, ovoga plašio i nije ženi čak ni dozvoljavao da zna da orgazam uopšte postoji. Zato je tako brz dok vodi ljubav. Ženi je potrebno malo više vremena. Seksualnost muškarca je genitalna, lokalna. A ženina seksualnost se širi po celom telu. Ako muškarac želi da žena doživi orgazam, mora da se igra sa celim njenim telom, mora predigru da razvuče dok god njeno telo ne počne da pulsira od energije. I kada doživi jedan orgazam; tada mu spoznaje ukus i zna da može da doživi još dublje orgazme. 60

Muškarac je, međutim, impotentan nakon prvog orgazma. On ne može ništa drugo da uradi nego da se okrene na drugu stranu i da zaspi. Završio je svoje. I svaka žena ostaje nezadovoljena jer ona nije doživela vrhunac, dok njen partner već hrče. Da bi sprečio ženu da spozna orgazam – ženi vekovima nije bilo dozvoljeno čak ni da spozna lepotu i uživanje koje orgazam donosi, ali muškarac je morao i sebi da uskrati orgazam. Sve što on poznaje je ejakulacija. Ejakulacija nije orgazam!! To je samo izbacivanje energije, a muškarac se oseća mnogo opuštenije, napetosti više nema i on mnogo bolje hrče. Žena je postala svesna tek u poslednjih 100 godina i to zahvaljujući psihoanalizi!16 U tradicionalnijim istočnim zemljama, čak 98% žena još uvek nije svesno da vođenje ljubavi predstavlja nešto jer ne poznaju slast, nisu to još iskusile. Žena u stvari sve to prezire. Ejakulacija ne predstavlja njenu potrebu, već muškarčevu; i oboje ostaju uskraćeni za orgazmička iskustva koja on pruža. I onda nastaje problem koji ne znate da rešite. Sve deluje veoma nemoralno. Mogli biste da pozovete sve prijatelje, tako da njih 5 ili 6, jedan po jedan, vode ljubav sa vašom ženom. Onda bi ona bila zadovoljena, ali to vređa vaš ego. Možete da joj kupite i vibrator. Ali, kada se jednom upozna sa vibratorom, vi joj niste potrebni, jer će joj on pružiti neverovatna orgazmička iskustva kakva vi ne možete da joj pružite. Čini vam se kao da je priroda negde pogrešila! Muškarac i žena nisu jednaki po orgazmičkom kapacitetu. Muškarac je zadovoljan, ali šta je sa ženom? Pošto nije spoznala nijedan orgazam, ona i može da vam ostane odana, da bude monogamna. Ali, ako spozna orgazmičko iskustvo i ona će poželeti, s vremena na vreme, da bude sa drugim muškarcima. Sam muškarac nije prošao kroz ta uslovljavanja i njegov moral je veoma površan i ide do hipokrizije. Ženin moral se nastanio veoma duboko. Muškarac je pothranjivao ženin moral od malih nogu. Makar i ako naiđe na neko uslovljavanje, on se lako toga oslobađa, kao što se lako oslobađa i odeće. Žena treba da bude iskusnija od muškarca jer ako je ona iskusnija već će vas dovesti do uzbuđenja i ekstaze. Ali, kako stvari stoje i danas u 21. veku; stvari su i dalje pod kontrolom muškarca. Partneri bi trebali da imaju podjednake prilike. Niste vi gospodar a žena robinja, da samo vi imate prava na avanturu. I žena ima pravo na to. I tu nema potrebe za osećanjem krivice. Niko nije kriv. Ako ne dozvolite ženi da bude slobodna, kako ona vama može da dozvoli da vi budete slobodni? Sloboda mora da bude visoko vrednovana, sa obe strane. I nema nikakvih zavera. 16

Frojd; Adler

61

Ako želite da prevaziđete hormone i biologiju, živite do kraja, istrošite ih. Hormoni prorade oko 14-te godine i ako im dozvolite da budu slobodni, ako ih pustite da se „vesele“ do 42. godine, oni će posle toga želeti da se odmore. Ovakvo prevazilaženje je prirodno, tu nije u pitanju nametnuti celibat. To će biti svesni celibat, koji dolazi nakon svega, jer ste proživeli svoj život u potpunosti i sada vas više ništa od uobičajenog života ne zanima. Vas interesuju više vrednosti, dublja potraga o životu, istini, kreativnosti. Proživeli ste „dečije“ godine. Do 42. godine, čovek bi trebao da postane odrasla osoba i da živi na prirodan način. Ako živi napola volje, onda će mu trebati više vremena, možda 49 ili 70 godina. Možda će i na samrti misliti na seks i ni na šta drugo, možda nikada ne prevaziđe seks. Ljudi bi trebalo da su razumne osobe i trebalo bi da gledate na stvari bez ikakvih zaklona, potpuno otvorenih očiju. Nemojte da čuvate tajne, budite potpuno otvoreni, dozvolite i drugoj osobi da bude otvorena i oboje poštujte tu otvorenost. Nikada, nijednim pokretom nemojte učiniti da druga osoba oseti krivicu. To je najveći kriminalni alat koji čovečanstvo čini, to što čini da ljudi osećaju krivicu. Ljubav koja živi u slobodi prevazićiće seks na prirodan način, lako, bez muke. Ljubav će ostati, seks će nestati, tako da sada ljubav nosi svoju čistotu i svoju svetost. Neka vam život bude radosniji i shvatajte ga više kao šalu. Neka vam život, ceo život, postane jedna predivna šala! Nema ništa loše u vezi sa prirodom, a biti prirodan znači biti religiozan. POŽUDA ILI LJUBAV Seks je osetljiva tema, veoma delikatna jer su vekovima eksploatacija, korupcija, perverzne ideje i uslovljavanje dovođene u vezu sa tom rečju. Sama reč seks je prepuna asocijacija i to je i dalje jedna od famoznih reči koja navodi na gomilu asocijacija, čak i danas u 21. veku. Kad kažete Bog, to zvuči jednostavno. A kad kažete seks, to već zvuči komplikovano. Hiljade asocijacija vam se motaju po glavi: strah, perverzija, privlačnost, želja; ali i neverovatna netrpeljivost. I sve vam se to javlja u isto vreme. Seks – sama reč stvara konfuziju, haos. Kao kad neko baci kamen u bazen sa mirnom vodom, a milioni talasa proisteknu od same reči. Čovečanstvo je živelo pod uticajem izuzetno pogrešnih ideja. U određenim godinama seks postaje izuzetno važan. Niste vi ti koji određuju da je on važan. To se samo dogodi, a ne zato što vi sami nešto činite. To se dogodi negde oko 14. godine, vaša energija postaje preplavljena seksom. Kao da se neka brana srušila u vama. Razmišljate o seksu, pevate o njemu, hodate seksi – sve postaje seksualno. Svaki vaš čin postaje obojen seksom. Ovo se jednostavno događa. Vi nemate ništa sa tim. To je prirodno. I prevazilaženje seksa je isto tako prirodno. Ako potpuno proživite seks, bez osuđivanja, bez razmišljanja o tome da ga odbacite, onda će u 42. godini (kao što su se vrata seksualnosti otvorila u 14. godini) ta brana početi sama da se zatvara! Seks počinje da nestaje. 62

Nema nikakve sile, ne treba da se trudite oko toga. Jer ako se trudite, to je potiskivanje. To potiče iznutra – iz vašeg tela, iz biologije. Svi smo mi rođeni kao seksualna bića i to je jednostavno tako. Nema tu ničeg lošeg. Jedino tako i možemo da se rodimo. Biti čovek znači biti seksualno biće. U trenutku kada ste začeti, vaši roditelji se nisu molili, nisu slušali propovedi nekog sveštenika. Nisu bili u crkvi, u hramu – već su vodili ljubav. Seksali su se. Verovatno vam je teško čak i da zamislite da su vaši roditelji vodili ljubav u trenutku kad su vas napravili. Znam da je to teško za prihvatanje, ali oni su baš to radili! Došlo je do susreta njihovih seksualnih energija i stapanja u jednu. Vi ste začeti tokom tog dubokog seksualnog čina. Prva ćelija je bila seksualna a iz nje su potekle ostale ćelije. Celo vaše telo je seksualno, sačinjeno od seksualnih ćelija. Imamo ih nekoliko miliona. Samo shvatite to; vi postojite kao seksualno biće. Kada ovo prihvatite, konflikt koji je postojao vekovima, počeće da nestaje. Kada to iskreno prihvatite, bez ikakvih ideja, kada o tome budete razmišljali kao o nečemu što je potpuno prirodno, onda ćete ga ŽIVETI. Ne pitate kako da prevaziđete potrebu za jelom ili za disanjem; jer vas nijedna religija ne uči da hranu ili disanje treba da prevaziđete. Ali, ništa ne pitate. I dalje dišete. I dalje jedete. Ako seks potiskujete, javlja se interesovanje za perverziju. Perverzna interesovanja su problem, a ne seks. Sveštenici su vam neurotični. Dakle, nije problem u seksu, problem je u neurotičnim ljudima, koji su u „celibatu“. Čitali ste o raznim aferama gde je umešano sveštenstvo katoličke crkve, i ne samo katoličke. Inteligentni ste, pa zaključite sami. Rođeni ste u društvu koje je postalo potpuno neurotično zbog seksa. Ili ga osuđuju ili ga veličaju, ali sve je neurotično. Kako prevazići ovu perverznu ideologiju izgrađenu od strane društva – strah od seksa, potiskivanje ili opsesiju. A seks je u stvari divan, prirodan ritmički fenomen. Seks je kao hrana. Kad god ste nevoljni nešto da radite, to se oduži. Recimo, ako sedite za stolom i jedete, još ako jedete nevoljno, onda ćete duže biti gladni. I onda ćete ceo dan nastaviti da mislite na glad. Pokušajte da postite, stalno ćete misliti na hranu. Međutim, ako ste dobro jeli; ne mislim da ste samo napunili stomak – jer to ne mora da znači da ste dobro jeli. Možda ste napunili stomak, ali umetnost je znati kako jesti. To je umetnost, a ne prežderavanje. Naučite da osetite hranu, pomirišite je, dodirnite, žvaćite, varite. Istočnjački mudraci kažu da je varenje božanski dar. Indusi kažu ANAM BRAHMA – hrana je božanstvena. Dar od Boga. Hrana se jede s dubokim poštovanjem i dok se jede, sve drugo se zaboravlja, jer jesti znači moliti se. To je poklon koji treba prihvatiti sa dubokom ljubavlju i zahvalnošću. Isto je i sa seksom. To je Božiji dar. Tantra kaže da bi pre vođenja ljubavi sa ženom ili muškarcem trebalo prvo da se pomolite, jer će doći do božanstvenog susreta energija. 63

Hramovi, džamije, crkve su prazne, ali su zato sobe ljubavnika pune božanstvenosti. Današnji ljudi na to sve imaju sasvim drugo, pogrešno, uslovljeno mišljenje. Seks pravi najveće probleme egu. Postoje dve vrste ljudi: veliki egoisti koji se uvek protive seksu i ponizne osobe koje mu se nikada ne protive. Ali, ko sluša ponizne? Sukob ega i seksa dolazi zbog toga što seks predstavlja nešto u vašem životu što vam ne dozvoljava da budete egoista. To je trenutak kada druga osoba postaje važnija od vas. U svakom drugom momentu, tj. slučaju vi ste najvažniji. U vezi, u seksu druga osoba postaje neverovatno važna. Vi postajete satelit, a druga osoba postaje glavno jezgro. Vi ste Mesec a druga osoba je Zemlja. Kružite oko Zemlje. Satelit ste. Još je interesantnije da i ta osoba postaje satelit a vi postajete glavno jezgro. I ona se vrti oko vas. Paradoks? Ne. To se zove uzajamno predavanje. Predajete se Bogu ljubavi i oboje ste ponizni. Jedina energija koju ne možete svesno da kontrolišete je seksualna energija. Kontrolišete sve. Novac, politiku, znanje, nauku, moral, religiju, sve to kontrolišete i možete. Seks vas uvodi u potpuno drugačiji svet. A ego, on voli sve da drži pod kontrolom. Zato i dolazi do sukoba. Seks je ponižavajući za ego, zato se egoisti i protive seksu. Oni stalno tragaju za nekom taktikom i načinom da ga prevaziđu. Ali oni to ne mogu. Najviše što mogu jeste da postanu izopačeni, perverzni. Njihov trud je uzaludan, osuđen na propast od samog početka, a oni ni do danas toga nisu svesni. Ima sve više i više perverznih ljudi u ovom našem modernom dobu. Rešenje je da zaboravite prevazilaženje. Naprotiv, što više se prepustite vođenju ljubavi, koliko god možete, volite što više i od toga napravite umetnost. Jer to ne treba „samo raditi“. To nije posao. Uživajte što više možete. Do kraja! Zbog samog seksa vi ste mogli da podarite život nekom detetu. Ali, kada seks, sam po sebi, nestane, vaša celokupna energija usredsređuje se na vaše rođenje. Jedno rođenje su vam darovali vaši roditelji, a drugo rođenje čeka. To morate da podarite samom sebi. Morate da budete sebi i majka i otac. Vaša energija se tada kanališe na unutra, ka svojoj suštini. Kad se to dogodi, ona kruži u vama, Kruži unutar vas. Vi ste dualno biće. I muškarac i žena i žena i muškarac su u vama samima. Niko nije samo muškarac i samo žena, zato što svi potičemo i od žene i od muškarca. Oba roditelja su učestvovala u stvaranju vas. I nešto vam je dala majka, a nešto otac. Oboje su tu. Oboje su učestvovali. Pola – pola. 64

Postoji čak i verovatnoća da se sretnu u vama. Oni takođe mogu da vole u vama. Tada se javlja vaša stvarnost. Oni se prvi put susreću pri rođenju vašeg fizičkog tela, a ako mogu da se susretnu i vole u vama, rodiće se i vaša duša. Volite i upražnjavajte što više seks. Ne potiskujte se pre vremena (i onako će sam nestati kad za to dođe vreme) jer kajaćete se kada ostarite, jer će vam sve biti pobrkano. Za sve postoji pravo vreme. Sve mora da bude urađeno u određenom vremenu. Dok ste mladi, volite i upražnjavajte seks, ne plašite ga se. Jer kad ostarite, bićete opsednuti jer ga niste iživeli u mladosti. Ne čekajte starije godine jer tada sve postane ružno. Tada više ništa nije u modi. LJUBAV NE ŽIVI U PROŠLOSTI Svi mi živimo u skladu s prošlošću. Naši životi su ukorenjeni u njoj. Ali prošlost je umrla, a mi smo i dalje uslovljeni njom. Ona je vrlo moćna, zato i živite po određenim šablonima, pa i po cenu da je šablon iskvaren (izgreban ko stara gramofonska ploča), nastavićete da ga ponavljate. To je mehanički fenomen. Jer vi ne znate šta drugo da uradite. Uslovljeni ste takvim ponašanjem. Tako su živeli vaši očevi, dedovi, pradedovi. Sve ste to videli od njih. Ali, vremena se menjaju. Šabloni iz prošlosti se ne uklapaju u 21. vek. I to se dešava skoro svakom čoveku. Osim ako on ili ona ne postanu Buda. Bodisatva (bar). Postati Buda znači živeti u sadašnjosti. Oslobođeni i prošlosti a i budućnosti. Ali, prošlost je neizmerno velika. Milione života ste živeli u njoj, na isti način. Ljubav morate da stalno održavate živom. Ne sme da postane ustajala. A i ako postane ustajala, onda to sigurno ima veze i sa vama. Ali, um funkcioniše drugačije. Vi uvek imate osećaj da nešto nije u redu sa drugom osobom. Um uvek prihvata sebe i uvek u drugima nalazi mane. Ljudi uvek prihvataju sebe u potpunosti. A svako rođenjem ima pravo na slobodu. Ako vam se čini da vam je ljubav ustajala i da nema baš dobar miris... možda je nešto drugo u pitanju. Ljubomora? Posesivnost? To morate da raščistite. Vodite računa o ljubomori, ona može da postane destruktivna. Nasilna, vrlo nasilna. Svi ljudi obično ili pokazuju ili potiskuju ljubomoru, a nijedan od ta dva načina nije onaj pravi. Ako pokazujete sve, postajete destruktivni prema drugoj osobi. I ko god da vam je žrtva, patiće ali će se i osvetiti. Možda ne svesno, ali biće to na nesvesnom nivou. Ljubomora je, takođe, nasleđe iz prošlih vremena. 65

Vaša ljubav je zato osakaćena ljubomorom, posesivnošću, besom i agresijom. Kad se ljubav ustroji, onda se takvi ljudi povuku, zatvore se i prestanu da vole. To rade razni monasi i monahinje, milioni njih, širom sveta, vekovima. I umesto da odbace ljubomoru (to bi izazvalo revoluciju), posesivnost (to bi bilo jako dobro), oni odbacuju ljubav. Nije to nešto tako teško, tako da mnogi to mogu da urade. Lako je zamonašiti se, ali voleti i ne biti ljubomoran, ne biti posesivan, dozvoliti drugoj osobi da bude totalno slobodna, to je pravi uspeh. MUŠKARCI 21. VEKA Od trenutka kada se dečak rodi, svi mu govore šta mora da radi da bi bio muškarac. Uče ga da bude čvrst, da se vere, da pada, da ustane bez suza, kao da ništa nije bilo... zatim da obavlja kućne poslove, donosi namirnice, iznosi đubre, čisti sneg, kosi travu, popravlja stvari po kući, da leči, da se obrazuje, i kad sve to obavi da se zaposli. Uče ih da štiti, brani majku, sestre, braću, da čuva kuću, porodičnu čast. Uče ga da nešto postigne, zato da čim bi se on negde pojavio, svi bi znali ko je on, šta radi i koliko zarađuje. Svemu tome dečaka uče da bi dostigli samo jedan jedini cilj – muškost. Potraga za muškošću se ne menja ni pošto dečak odraste. U stvari, ona se pojačava. On je uvek bio i ostaće usmeren na ono što jeste, na ono što radi, na ono što zarađuje sve dok ne oseti da je ispunio svoju misiju. I sve dok to muškarac ne učini, žena može da se uklopi samo u male pukotine u njegovom životu. On ne razmišlja o tome da se skrasi, da zasnuje dom, da dobije decu. Nije da baš on sve to mora da postigne ali biće barem na putu da to postigne. Ako muškarci ne ostvaruju svoje snove, ako ne pokušavaju da otkriju „ko su“, šta rade i koliko zarađuju, oni su osuđeni na propast. Mrtvi su. Ali, onog časa kad reše tu zagonetku i osete da im se snovi ostvaruju, nadahnjuje ih novi život i zbog njega su energični, puni snage i poletni. U DNK muškog roda ugrađena je informacija da moraju biti snabdevači i zaštitnici porodice, i sve što rade usmereno je ka ostvarivanju toga cilja. Ako muškarac može da obezbedi smeštaj, to znači da može da zaštiti svoju porodicu od prirodnih sila, ako može deci da kupi odeću i obuću, to znači da ih može poslati u školu, ako može da kupi hranu, to znači da može da prehrani svoju porodicu. To je sve što svaki muškarac želi. Ako su njegove mogućnosti iole manje od toga, on se ne oseća kao muškarac. Još i više od toga, muškarac želi da se oseća kao broj jedan. Želi da u nečemu bude najbolji. Glavni. Znaju muškarci da neće biti glavni baš u svakoj prilici, ali negde u svom životu biće onaj koji je glavni, kome su svi potčinjeni, jer to im je veoma važno. Žele i da imaju pravo da se razmeću time, pravo da kažu: „Ja sam glavni“. Ženama to izgleda i nije tako važno. Ali muškarcima je to sve. Pošto to postignu, najvažnije je da mogu pokazati šta time dobijaju.

66

Moraju biti u prilici da se time pohvale i to tako da ih žene vide – inače, kakva korist od toga što su glavni? U muškom svetu, svakog dana ih procenjuju drugi muškarci na osnovu toga ko je, šta radi i koliko zarađuje. To veoma utiče na njegovo raspoloženje. Ako znate da nije postigao ono što želi ili da nije na putu da postigne ono što želi, njegove promene raspoloženja kod kuće neće vas toliko čuditi. To što ne možete da ga naterate da sedne i porazgovara sa vama, postaje vam sad jasnije. Njegova manija za poslom biće vam razumljiva. Mada žene i dalje to ne shvataju baš najbolje. Mnoge žene misle da biste, ako vas muškarac zaista voli, vas dvoje trebalo zajednički da ostvarujete svoje snove. Ženama je sigurnost isto važna, ali one bi radije izgradile osnovu svoje veze bez obzira na muškarčev status. To je časno, ali taj način razmišljanja ne važi za muškarce. On će radije baciti oko na nagradu, a ta nagrada ne morate biti vi, ako u životu nije postigao ono što želi. Muškarcima je skoro nemoguće da se usredsrede na to dvoje istovremeno; to je tako, jer oni nisu toliko nadareni kao žene. Ljubav muškarca i žene nije ista. Žena je plemenita, saosećajna, strpljiva, predana, velikodušna, slatka i bezuslovna. Čista. Ako ste njen muškarac, ona će ići i kroz vatru i kroz vodu, bez obzira kako ste se poneli ili kakvu ste glupost napravili, bez obzira koliko vremena i truda bude to zahtevalo. Ako ste njen muškarac, pričaće sa vama dokle god još ima reči, hrabriće vas kada ste na dnu i mislite da nema izlaza, držati u naručju kada ste bolesni i smejati se sa vama kada ste srećni. Ako vas žena voli, mislim stvarno voli, razvedriće vas kad ste mrzovoljni, hrabriće vas kad ste neraspoloženi, braniće vas čak i kad nije sigurna da ste u pravu i upijaće svaku vašu reč čak i kada ne pričate ništa vredno pažnje. Takva je ženska ljubav – ona se odupire vremenu, logici i svim okolnostima. Upravo tako isto žene očekuju i od muškaraca. Pitajte žene kakvu ljubav žele od muškarca i čućete skoro identične odgovore; žele da bude skroman, pametan, zabavan, romantičan, osećajan, nežan i da ih podržava. Žele da ih muškarac gleda u oči i da joj kaže da je lepa i da se sa njom oseća nekako celovito. Žele muškarca koji je dovoljno osećajan da plače kad je povređen, koji voli decu i životinje, da menja pelene i pere sudove, a da to čak od njega ni ne zatražite. A ako je još i lepo građen, ako ima gomilu para i neizlizane cipele, to bi bilo sjajno. Amin. Očekivati takvu ljubav od muškarca, takvo savršenstvo je nerealno. To se neće dogoditi nigde i nikada. Muška ljubav nije kao ženska ljubav. Nije da muškarci nisu sposobni da vole, samo je ljubav muškarca drugačija – mnogo jednostavnija, neposrednija i verovatno malo teže dostupnija. Muškarac koji je zaljubljen u vas verovatno vas neće zvati svakih pola sata i pričati vam kako vas u pola 6 više voli nego u 5 sati, neće vam milovati kosu i stavljati hladne obloge na čelo dok vi pijuckate čaj i lečite se polako. Međutim, njegova ljubav je ipak ljubav. Ona je samo drugačija od ljubavi kakvu žene pružaju ili kakvu žene žele. Kako da znate da vas muškarac voli? Prva stvar; ako vas stvarno voli, želeće da to kaže svima. Imaćete titulu, zvaničnu titulu. Moja devojka, moja žena, majka mog deteta, moja gospođa. Ta titula je način da svima koji ga čuju 67

kaže da se ponosi sa vama i da ima ozbiljne namere. Muškarac koji izjavljuje da pripadate njemu, na izvestan način, obznanjuje da vas i prisvaja – vi ste njegovi. Tako ste, dakle, svi upozoreni. Svaki muškarac koji čuje drugog muškarca kako kaže „Ovo je moja supruga“, zna da sve igre, štosovi, namere, šeme koje je mogao imati na umu sa tom ženom, treba da gurne u stranu dok ne naiđe naredna, slobodna žena, jer je drugi muškarac glasno obznanio: „Ovo je moja i nije dostupna za bilo šta što ti nameravaš i smeraš.“ To je poseban signal koji svi muškarci prepoznaju i poštuju kao univerzalno obeležje „zabranjene zone“. Ako vas muškarac predstavi imenom ili kao svoju prijateljicu, ne sumnjajte da je to sve što za njega i predstavljate. On vas ne smatra za više od toga. Žene, u dnu duše, to znaju. Dakle, ako se zabavljate sa muškarcem najmanje devedeset dana, a niste upoznali njegovu majku, užu porodicu, ne idete zajedno kod njegovih prijatelja ili porodice, to znači da nema sa vama nikakve ozbiljne planove, on vas ne vidi u svojoj budućnosti. Ali istog časa kada počne da vas svojata pred ljudima koji mu nešto znače u životu (bilo da mu je to sin, sestra ili šef) – tog časa ćete znati da vaš muškarac daje izjavu. On objavljuje svima svoje namere prema vama i to pred ljudima koji to treba da znaju. To objavljivanje je ključno – jer kada on počne da vas svojata, znaćete da prema vama ima ozbiljne namere. Druga stvar: obezbediti. Pošto vas prisvoji i pošto mu uzvratite tu čast, počeće da donosi hranu u kuću. Prosto rečeno, muškarac koji vas voli, donosiće vam kući novac da bi obezbedio da vi i deca imate sve što vam je potrebno. To je muškarčeva uloga – njihova svrha. Muškarcima društvo već hiljadama godina govori kako im je najvažnija dužnost da obezbede svoju porodicu, bilo da su živi ili mrtvi, da obezbede sve onima koje vole, da im ništa ne nedostaje. To je sama suština mužjaka – biti snabdevač. Ako se muškarac nađe u situaciji da njegova sposobnost da obezbedi one koje voli, finansijski i u svakom drugom smislu, bude dovedena u pitanje, možete slobodno da sahranite njegov ego. Što više može da pruži svojoj ženi i deci, on se oseća boljim i jačim. Zvuči suviše uprošćeno, ali to je realnost. Kao snabdevač, muškarac plaća račune koje treba platiti; kiriju, račune za struju, račune za auto, kupuje hranu, plaća školarinu i vodi brigu o kućnim izdacima. On neće straćiti novac na gluposti i doneti vam ono što preostane, neće vam dati sebično mali deo, a ostalo zadržati za sebe. Muškarac koji vas iskreno voli nikada neće dozvoliti da mu tražite novac za osnovne potrebe – paziće da vam ništa ne nedostaje, i onda svaki poljubac, zagrljaj i zahvalnost koju dobije od vas, biće dokaz da je on sposoban muškarac. U današnjem svetu gde su i žene odgajane da budu školovane i finansijski obezbeđene, možda će ovaj koncept da vas zbunjuje, da vas čudi. Međutim, setite se šta pokreće muškarca. Pravi muškarci čine sve što treba da bi osigurali da je njihova porodica zbrinuta, zadovoljna i ako postiže išta manje od toga, nije muškarac ili tačnije rečeno, nije VAŠ muškarac, jer će to on na kraju učiniti za neku drugu ženu, ali možda ne za vas. Mada, mnogi muškarci izbegavaju takvu odgovornost iz sebičnosti, gluposti ili čiste nesposobnosti, ili pak iz sva tri razloga. 68

Neki muškarci nisu jednostavno dovoljno obrazovani, sposobni ili snalažljivi da zarade dovoljnu količinu novca. A ako muškarac to ne može da učini, on se ne oseća kao muškarac i zato beži; da umakne od užasnog osećaja nedovoljnosti, ili pak utapa svoj očaj, tj. taj osećaj u drogama ili alkoholu. Svi muškarci koji beže na bilo koji način, reći će vam isto: žale što nisu bili u stanju da obezbede one koje vole. Upamtite, da je vaše pravo da očekujete od muškarca da vam plati večeru, karte za bioskop i sve drugo što treba da vam plati u zamenu za vaše vreme. Tri stvari su potrebne svakom muškarcu: podrška, odanost i „slatkiš“ tj. seks. Pravi muškarac želi da bude neophodan. A najjednostavniji način da mu pomognete da to oseti jeste da mu dozvolite da vas materijalno obezbedi. To je pošteno. A ako vas voli? Pa, donosiće vam svaku paru. Neće doći kući pošto je prokockao sav svoj novac, govoreći vam: „Evo ti 100 eura (ili 100 dolara), to je sve što sam ove nedelje zaradio.“ Doći će s platom pravo kući i tek ako mu nešto preostane pošto je zadovoljio vaše potrebe, otići će da se razonodi. To je muški posao. Tako to rade pravi muškarci. Obezbeđivanje onih koje voli i do kojih mu je stalo, materijalno ili svojim radom (popravke po kući, kačenje slika, krečenje, pa čak i spremanje kuće ili kuvanje), sve je to deo muškog DNK i ako vas voli, ako mu je stalo do vas, on će vam sve to pružiti bez ikakvih ograničenja. Treća stvar je zaštititi. Kad vas muškarac iskreno voli, svako ko vam kaže, uradi, nagovesti nešto ružno ili makar samo i pomisli da vam učini nešto nažao, u opasnosti je da bude uništen. Vaš muškarac će uništiti sve pred sobom da bi se uverio kako će onaj ko vas je uvredio, morati da plati za to. To je u muškoj prirodi. To je urođeni – priznati i poštovani osećaj koji muškarac vuče iz prvog odnosa, koji svaki dečak ima, odnosa sa svojom majkom. On možda još ne zna šta je bezuslovna ljubav, ali muško dete neće nikad priznati da njegova majka može da pogreši i dopustiti da neko kaže ili učini nažao njegovoj majci. Pravi muškarac je zaštitnik. Ako vidi da se svađate sa nekim, on će popričati sa njim, ako vam deca prave problem i sa njima će popričati i tako redom. Nema ni jednog pravog muškarca na svetu koji neće štititi ono što je njegovo. Tu je reč o poštovanju. To je jedna od najvažnijih stvari koje svaka žena želi od svog muškarca, jer devojke su odgajane da to očekuju; da mogu računati na najvažnije muškarce u svom životu, da će se za njih boriti i po svaku cenu ih zaštititi. Žene to tako dobro znaju i treba dobro da pazite kada pominjete muškarcu koji vas voli da li vas neko vređa ili vam preti, jer znate da će vaš muškarac – bio vam on otac, brat, stric, muž ili ljubavnik, učiniti sve što je u njegovoj moći, i više od toga, da zaštiti vašu čast. Možda će čak nekoga i povrediti, bez obzira na posledice. Zaštita ne podrazumeva uvek samo grubu, fizičku silu. Muškarac kome je iskreno stalo do vas i koji vas voli, zaštitiće vas i na sve druge načine, bilo savetom, bilo tako što će sam uraditi nešto što smatra suviše opasnim za vas. Ako je napolju mrak, neće vam dozvoliti da sami prošetate psa ili odete u prodavnicu. Smatraće da je to suviše opasno za vas.

69

Ako prolazite pored nekoga ko deluje opasno, muškarac koji vas voli zaštitiće vas tako što će, dok hodate, stati između vas i tog čoveka, tako da će ovaj, čak i ako mu padne na pamet da nešto pokuša, morati da se probije pored vašeg muškarca. Danas kao da smo svi kolektivno zaboravili na to... Možda je to zato što danas toliko mnogo žena odgajaju same decu ili zato što nema dovoljno muškaraca koji uče naše dečake kako da postanu pravi muškarci. Ipak, još uvek verujem da prava žena ume da izvuče najbolje od muškarca, ponekad je samo potrebno da sretnemo pravu ženu (osim sopstvene majke) da bismo podstakli svoje najbolje osobine. Ali i žena mora da zahteva od muškarca da se iskaže. Muškarci poštuju merila i zato ih uvedite. Tražite od muškaraca da poštuju merila. Dakle, tri ljubavna pravila: objaviti, obezbediti i zaštititi. Ako imate muškarca koji sve to čini za vas, on vas bezrezervno voli. Svakom muškarcu su potrebne (kao vazduh, kao hrana) 3 stvari: podrška, odanost i seks. Priznajem da smo mi, žene, komplikovana stvorenja. Nama što šta treba. Mnogo toga. Uvek se šalim (ili i ne baš?) da ženi trebaju 4 različita muškarca da bi bile potpuno zadovoljene. I zadovoljne. Jednog starca, jednog ružnog, jednog mačo tipa i jednog gej tipa. Kombinacija te četvorice? To bi zadovoljilo sve ženine potrebe. Starac bi sedeo kod kuće s vama, trošio svu svoju penziju uz vas, grlio vas, tešio, ne bi od vas tražio seks, jer više mu se ne diže ni u najavi. Onaj ružni? Pa taj bi sve činio da vam pomogne; vodio bi decu gde sve treba, trčao u nabavku, prao vam auto, čuvao vam psa ili mačku; sve bi radio šta vam treba i bio bi srećan što ga neko tako lep kao vi uopšte i primećuje. Zahvaljujući njemu vi biste imale više „vremena za sebe“. On bi vas oslobodio svih onih obaveza koje vam oduzimaju vreme. Zatim, tu je i mačo tip. Treba vam taj mačo. Znate tačno šta ćete dobiti od njega. On je krupan, nije nešto naročito pametan, ne ume baš lepo da priča ali mišići mu iskaču na sve strane i kad ga vidite, znate da će vas zapaliti. To je sve što želite od njega a on će vam to i pružiti. Vatreni seks – to je ono što dobijate od ovog tipa. Ostaje gej tip? To je tip s kojim možete da idete u „šoping“, koji od vas ne traži ništa osim tračeva i priče o onome šta vam je starac kupio, gde ste sve slali ružnog tipa i šta ste tačno radili s mačo tipom u poslednjih sedam dana. Vidite, gej tip vam pruža svu priču koja vam je potrebna. On vam je kao najbolja prijateljica! Četvorica muškaraca koji zadovoljavaju sve vaše potrebe, trebalo bi da vas usreće. Kažem, trebalo bi, mada kod žena sreća nije nikada zajamčena, čak ni kada su im sve potrebe zadovoljene! Muškarci bi trebalo da shvate da žene zadržavaju pravo da u svako doba promene sve okolnosti, uslove i detalje vezane za ono šta ih tačno usrećuje, a muškarci pokušavaju da se prilagode tome i znate šta? Obično NE uspevaju! Muškarcima nije toliko potrebno da bi bili srećni. Oni nisu toliko komplikovani. Traže podršku, ljubav i seks. Tri stvari – to je sve. To je toliko jednostavno. Prva stvar – PODRŠKA 70

Sigurna sam da svaka žena lako može da pruži podršku, ljubav i seks jer je to u ženskoj prirodi. Podrška i ljubav su nešto što žene bespoštedno i prirodno pružaju. To se još može nazvati i negovanjem. Ako dovoljno volite muškarca da biste ga negovale, onda ćete sigurno moći da budete i prisni sa njim. Muškarci imaju potrebu da osećaju kako ih neko podržava – kao da su kraljevi, čak i kad to nisu. Muškarac je neprestano na oprezu, odmerava muškarce oko sebe, sprema se da brani sebe i sve što mu pripada (a tu spadate i vi, žene). Zato kad se „kralj“ vrati kući, on želi samo da se opusti. On želi da čuje od svoje žene pitanje: „Dragi, kako si proveo dan?“ Želi da čuje: „Hvala, dragi, što brineš, hvala ti što radiš za nas. Potreban si. Srećni smo što te imamo.“ Moraju da se osećaju kao kraljevi, čak i kad se ne ponašaju kraljevski. Upamtite, žene, da što više činite da se vaši muškarci osećaju posebno, to ćete dobiti više zauzvrat. Više će se truditi. I to je takođe vrlo jednostavno. Recite im: „Ti si veliki i jak i ti si sve što mi treba“ – pa oni će vam tek onda obezbediti još više i više toga. Druga stvar – ODANOST Ženska i muška ljubav su drugačije. Ženska je osećajna, hraniteljska, snažna, velikodušna, nežna i sveobuhvatna. Tako je gusta da je možete seći nožem kao tortu. I kad vas žena voli, ona vam je i odana; ona ne može da zamisli da bude sa nekim drugim; jer niko ne bi ni mogao da vas zameni. Za muškarce je ljubav odanost. Oni žele da im svoju ljubav žene pokažu kroz svoju odanost. To znači, da šta god da se desi, bićete uz njih. Ako ostanu bez posla, žele da ostanete pored njih, čak i kad ne donose platu. Odanost je muška verzija ljubavi. Ljubav i odanost za muškarce je ista stvar. Muška ljubav je moćna, to je neverovatna ljubav. Ako je ženina odanost prava i potpuna, muškarac će sve učiniti za vas. Neće mu pasti na pamet da vas ostavi. Treća stvar – SEKS To je još prostije. Muškarcima treba seks. Vole ga. I ništa na svetu ga ne može zameniti. Ništa im nije potrebno tako često, bez svega drugog mogu da žive. Sve možete da im uzmete: kuću, auto, odelo... poslednji par cipela, ali... ne uskraćujte im seks. Potrebna im je bliskost sa ženom koju vole, ženom koja im je odana i koja ih podržava, a to sve ostvaruju vođenjem ljubavi. One emocionalne stvari: priča, maženje, držanje za ruke, povezivanje, to su sve ženske stvari. Sve to muškarci rade zato što znaju da je to ženama važno. Muškarci se zbližavaju kroz seks. Tačka. Tako se oni uključuju, pune i povezuju. Seks im treba kao hleb. Bez toga mogu da izdrže najviše dobrih mesec dana. A onda će ga potražiti negde drugde. Baktaće se on sa vama koju nedelju dana, ako imate nekih tegoba, ali samo ako vas voli. Da mu nije stalo, ne bi se ni trudio; jednostavno bi upražnjavao seks na nekom drugom mestu. 71

Ali, iako je zainteresovan za vas, a vi mu to uskraćujete, dajete mu na kašičicu, naći će se neka koja će mu to nadoknaditi. On će i dalje svima pričati „ovo je moja žena, devojka, supruga“ ali će, u međuvremenu, naći drugu ženu koja će jedva čekati da mu pruži ono što mu je potrebno i što želi – seks. Nemojte pogrešno razumeti – nisu muškarci životinje. Znaju oni da se stvari menjaju, da se rađaju bebe, da imate menstruaciju, da vam hormoni divljaju i da niste raspoložene. Ali, izgovori ne mogu da traju večno. Možete ga folirati ako želite ali samo neko vreme, ali ako počnete da mu uskraćujete seks, biće problema. Posle napornog dana, dok žena želi da se opusti uz omiljenu seriju ili neku knjigu, on želi seks. Zato on izađe i opušta se izvan kuće – sa drugom ženom. Umoran je od čekanja da se vi smilujete i vodite ljubav s njim, najzad. Uvažavajte potrebe onih koje volite, pre nego što dođe do prevare. I nije to samo puki seks... potrebno je malo opuštanja, čaša vina, zajedničko tuširanje, masaža, šta god je potrebno, da joj pokaže kako je seks za njega i opuštanje i čin ljubavi. A žena će biti spremna da uzvrati, zbog čiste radosti, zbog toga što zna da je željena. Ali, shvatite da se muškarac neće udvarati ženi svako veče, da bi vodio ljubav s njom. To je nerazumno. Ponekad će jednostavno poželeti samo da je uzme, bez mnogo okolišanja. Naravno da je predigra bitna, ali nigde ne piše da ona mora svaki put da traje 3 sata. Razumete li šta hoću da vam kažem? Dakle, muškarci od žene moraju dobiti te tri stvari: podršku (ljubav), odanost i seks ili će otići. Oni ne mogu da žive bez toga, ni tri meseca. Zašto muškarci beže od nekih reči kao od kuge? „Treba da razgovaramo.“ To su zastrašujuće reči za muški pol, naročito ako ih žena uputi. Nijedan muškarac ne želi da sedi i razglaba sa vama satima kao neka vaša drugarica. Nikad. U muškom DNK jednostavno nije zapisano da treba da sede, pijuckaju kafu i brišu oči maramicom (kao da smo na sastanku anonimnih alkoholičara ili na kauču nekog psihijatra gde treba da skinemo neki teret sa duše); jer kad muškarci pričaju, a naročito kada slušaju, to je uvek sa nekom određenom svrhom. Oni se ne prazne. Oni samo žele da poprave svaku situaciju koja kvari ravnotežu. Muškarci se ne bave pričom (osim ako im to nije profesija), oni se bave rešavanjem problema. Od trenutka kada dođu na ovaj svet, oni se uče da štite, objavljuju i obezbeđuju. Priča, negovanje, slušanje, klimanje glavom i razumevanje problema bez ikakve obaveze da se oni reše – dečaci za to jednostavno nisu odgajani. Nikada im ne govorimo da se isplaču, ne pitamo ih kako se osećaju, ne ohrabrujemo ih da se iskažu na bilo koji način, osim da pokažu kako su muževni. Žene možda previše očekuju od muškaraca. Žene imaju drugačija raspoloženja i ideje i one očekuju od muškaraca da se „uklope“, a ako se ne uklope, nastaje problem. „On neće da priča sa mnom, neće da se otvori.“ Muškarci se ne otvaraju. Oni objavljuju, obezbeđuju i štite – tako su naučeni, na to su ih podsticali. Rekli su im da na taj način muškarac pokazuje svoju ljubav. Oni obezbeđuju i nalaze rešenja. 72

Ono što se ženama sviđa ili ne sviđa naizgled se menja iz dana u dan, ponekad iz časa u čas. To muškarcima nije logično i oni to ne mogu da shvate. Muškarci samo žele da čuju u čemu je problem i da ga reše. To je pitanje održavanja ravnoteže. Par mora da razume šta je to što je onom drugom potrebno da bude srećan i spokojan i da pokušate da pružite deo toga, da bi obe strane osećale da su zaista u vezi. Žene ne bi trebale da počinju sa onom starom: „Treba da razgovaramo“; jer kad to izgovore, muškarci počinju da se brane, da se preznojavaju i postaju anksiozni. Žene bi trebale da budu suptilnije da bi muškarci bili opušteni; da siđu sa optuženičke klupe i da odlože svoj „alat za rešavanje“, sednu i zaista saslušaju šta to ona ima da mu ispriča. Svaki muškarac želi da spava s vama. Kad vam priđe, on ima plan. A glavni deo plana je da spava s vama ili da sazna kako bi mogao da spava s vama. Žene vole da ćaskaju bez ikakvog očiglednog razloga, sem same priče, ali muškarci nisu skloni ćaskanju radi ćaskanja, nemaju oni vremena za to. Oni su jednostavniji od žena: ako im se svidi to što vide, prilaze. Ako ništa ne žele od žene, neće prići. Muškarac uvek želi nešto! Uvek! I njegov plan je da otkrije dve stvari: jeste li spremni da vodite ljubav s njim i ako jeste, koliko će ga koštati da vas nagovori da spavate s njim. To je njegova misija. Kad vas vidi i pita kako ste ili vas pozdravi, šta mislite zašto je to uradio? Nije sigurno došao da bi saznao nešto od vas, da bi čuo šta vas zanima, šta volite ili šta želite. To rade žene kad nekoga upoznaju. Kod muškaraca je to sve jednostavno. Dopali ste mu se izdaleka i sad je došao da to uzme. Nije mu važno kakva ste ličnost ili čime se bavite; vaši prijatelji mu ništa ne znače, ne interesuje ga da li volite džez ili verujete u Boga. On samo želi da zna hoće li moći da spava sa vama i koliko je potrebno da uloži da bi dobio što želi. Ulaganje nije samo materijalno. On tu misli na vaše zahteve; pokušavajući da otkrije da li je vaša „cena“ previsoka, tj. dostižna, da li može da dobije nešto na kredit i može li to da dobije još večeras. Ako žena ne postavlja nikakve zahteve, to znači da je dostupna i igra može da počne odmah. On zna da vas može odvesti u krevet bez ikakvih napora. Ali ako mu žena stavi do znanja da ima zahteve i da traži njegovo vreme, poštovanje, pažnju, onda on zna da ste skupi, da će morati da se namuči da bi vas odveo u krevet. Za neke muškarce ta cena će biti previsoka jer oni samo traže provod i nemaju nameru da „ulažu“ svoje vreme, poštovanje niti da prihvataju obaveze. Drugi muškarac će možda vašu cenu smatrati dostižnom. Dakle, kad niste svesni da svi muškarci imaju planove, ne postavljate zahteve, a ako ne postavljate osnovna pravila, onda mu u suštini, saopštavate da prihvatate njegova pravila. Shvatili ste da vam nije važno koliko vas često zove, kada dolazi, koliko često razgovarate, da li vam otvara vrata; to znači da će vas zvati kada njemu padne na pamet, da vam neće otvoriti vrata; ili da se neće pojaviti kada vam je rekao. A to je sve zato što niste shvatili da muškarac uvek ima plan i niste se ponašali u skladu sa tim. Muškarcima možete služiti ili za zezanje ili za potencijalnu dugu vezu. Ne možete biti oboje. Očigledno je da se njihove namere razlikuju od ženskih želja. 73

Muškarci su po prirodi lovci, a žene su se našle u ulozi plena. Oni su bili ti koji su osvajali žene. Celog života su ih učili da osvajanje žena nije samo poželjno, već i prirodno. I žene su se tome priklanjale godinama. Cveće, nakit, telefonski pozivi, sastanci, lepe reči; sve je to oružje iz muškog lovačkog arsenala koji koriste kad krenu u napad. Ipak, uvek ostaje pitanje: kad vas jednom ulove, šta će učiniti s vama? Postupaće sa ženom ili kao sa „ribom“ za zabavu ili onom koju će zadržati. Od toga kako izgleda naš susret, kako se odvija razgovor, kako se veza razvija, kao i od zahteva koje žena postavlja pred muškarca, zavisi da li će vas smatrati „ribom“ za zabavu – a to nije dobro – ili ozbiljnom ženom, onom s kojom namerava da se skrasi. Način razlikovanja između te dve vrste je vrlo jednostavan. Žena za zabavu nema nikakvih pravila, zahteva, poštovanja prema sebi, nema smernica a muškarci, kao dobri lovci, nanjuše to sa velike daljine. Takva žena samo želi da se zabavlja i vidi šta će od toga ispasti! Ona nema nikakvih planova za vezu, ne očekuje ništa posebno od muškarca i ne postavlja niti jedan uslov, ni ograničenje ni pred jednog čoveka koji se nađe kraj nje – jasno daje na znanje da je spremna na sve što bi moglo da se desi. Naravno, čim to stavi muškarcu na znanje rečima ili ponašanjem, da sa njom može kako hoće, on će iskoristiti priliku i upravo će to i učiniti. Samo će se zabavljati; kad mu to dosadi, potražiće drugu zabavu. Žena koja želi ozbiljnu vezu, nikada lako ne popušta, a zahtevi joj izlaze iz usta čim ih otvori. Ona shvata svoju moć i maše njome kao mačem. Ona nameće (umesto da zahteva) poštovanje, samim svojim držanjem. Može muškarac da joj priđe, da da sve od sebe i mada će je vaše reči možda zadiviti, nema nikakvih garancija da će se taj razgovor nastaviti, a kamoli da će vam dati svoj broj telefona ili vam pokloniti svoje vreme. Muškarci instinktivno znaju da će morati (ako žele da budu sa njom) da se usklade sa njenim merilima i zahtevima, ili da produže dalje jer takvu ženu nikakve igrice ne zanimaju. Pokazaće da je sposobna da bude odana, da se brine o njemu, da ceni njegov doprinos vezi i da je spremna na ljubav, iskrenu ljubav. Važno! Nije muškarac taj koji određuje jeste li vi „riba“ za zabavu ili ozbiljna devojka – već VI!!! (Ne mrzite igrače, mrzite igru!) Kada vam muškarac priđe, vi u potpunosti vladate situacijom, određujete sme li da priča sa vama, da vam naruči piće, da pleše sa vama, da dobije vaš broj telefona, da vas isprati kući, da vas opet vidi, sve to. Muškarac svakako to sve želi, zato je i stupio u razgovor sa vama. Ali vi odlučujete hoćete li mu dati to što želi i kako će tačno doći do toga. Položaj žene u muškim očima zavisi od ženinog upravljanja situacijom. Svaka reč koju izgovorite, svaki vaš potez, svaki signal koji dajete muškarcu, pomaže mu da odredi hoće li pokušati da se igra sa vama, da bude iskren ili će prići nekoj drugoj ženi da bi nastavio sa sportskim ribolovom. Žena vlada onim čime može da vlada, svojim imidžom, svojim ponašanjem i upotrebiće to da bi ostvarila željeni rezultat. Žene su pametne, one dobro znaju kad vas prijateljica laže, znaju kad deca nešto mute, kad kolege na poslu pokušaju da manipulišu. 74

Brzo im stavljate na znanje, svima njima, da niste budala, da vidite šta spremaju i da im nećete dozvoliti da se sa vama tek tako igraju. Tako ste isto sposobne da procenite muškarca i ako se taj muškarac bavi „sportskim ribolovom“, žena to u dubini duše zna. Mada neke žene pokušavaju da ostanu uz njega i vide da li će se on promeniti. Svaka žena u takvoj situaciji treba jednostavno da ostavi takvog čoveka na miru. Ne treba da ulaže silno vreme i energiju u muškarca koji neće i ne želi da ispuni njena očekivanja. Pustite ga da ode! I kada se pojavi sledeći, odmah mu saopštite osnovna merila; uzmite stvar u svoje ruke. Potreban vam je muškarac koji ima nešto u glavi, koji će ostati uz vas i koji je spreman da se potrudi, koji ne želi samo da proba da vas osvoji, dobije ono što želi i da ode dalje. To je vaš muškarac. On traži ozbiljnu ženu, a kad dokaže da je vredan vašeg vremena, možete mu dopustiti da vas nosi kući, da vas istranžira, panira, isprži i posluži na lepo dekorisanom tanjiru. Velika je razlika između žena za zabavu i za ozbiljnu vezu. -Žena koja nameće poštovanje, to je žena za ozbiljnu vezu i obrnuto: ona koja dozvoljava muškarcu da se prema njoj ponaša s nepoštovanjem, služi za jednokratnu upotrebu. -Žena koja se oblači prikladno, odnosno koja u razumnoj meri otkriva svoje atribute, a i dalje deluje seksi, jeste ozbiljna. Ona koja je razgolićena i prenaglašeno seksipilna, ona je za zabavu. -Žena koja od muškarca uzme broj telefona a ne da mu svoj, jeste ozbiljna. -Žena koja ume da vodi pristojan razgovor pun poštovanja s muškarcem ili sa njegovom majkom jeste ozbiljna. Ima milion primera koji vam pokazuju razlike između tih dvaju vrsta žena. Mamini sinovi su posebna kategorija muškaraca! Mnoge žene se pitaju: „Da li sam se ja to udala za muškarca ili za dečaka?“ Žene ponekad govore da im se čini da se nisu udale za odraslog muškarca. Žene žele da se ponašaju kao muškarci i da uzmu stvar u svoje ruke. Da najzad uzmu svoj život u svoje ruke. Ali, njihovi muškarci su preterano vezani za svoje majke, u dobu kad bi se moglo očekivati da sinovi (dečaci) postanu potpuno nezavisni muškarci. Njegova majka odbija da preseče pupčanu vrpcu, pusti ga da odraste i postane muškarac. Ona misli da nijedna žena na svetu nije dovoljno dobra za njega. Njenog sina. Maminog sina. Ona uvek ima nešto protiv njegove partnerke. Žene bi trebalo hitno da prestanu da smišljaju izgovore i shvate da je on mamin sin jer ste mu vi to same dozvolile da bude. Vi ste krive. To je zato što je njegova majka postavila pravila tom muškarcu, a žena nije! Muškarac koji vas voli biće onakav muškarac kakav bi trebao da bude, ako imate zahteve i merila. Pravi muškarac će vrlo rado poštovati vaša pravila, dokle god zna kakva su i dok je siguran da će, ako ih se pridržava, žena koju voli biti srećna. 75

Sve što treba da uradite jeste da vi uspostavite pravila, da ih jasno i glasno kažete već na početku veze i pazite da ih poštujete. A ako vi nemate nikakvih merila i zahteva, zamislite i pogodite čija će pravila on poštovati. Mamina! Pravila su jasna i morate to učiniti. Postoje tri najvažnija: -Moraš me poštovati; -Moraš me staviti odmah posle Boga, a iznad svih ostalih; -Neka svima u našem životu bude jasno da moraju poštovati našu vezu – mene. Muškarci ne mogu, ne umeju da čitaju misli. Potpuno su nesposobni da pogode ženine želje. Zato im ih morate i reći. Jasno! Recite mu da vam je potreban, da bude glava porodice. Objasnite mu to i verujte da će zahtevi uvek biti iznad majčinih. I ne treba da se mešate u taj odnos. Muškarac koji ne voli i ne poštuje svoju majku, neće ni vas voleti, a neće vas ni poštovati. Muškarac mora da nađe balans da bi svi bili srećni i zadovoljni u svojim životima. Pored maminih sinova, postoje i prevaranti. To su muškarci koji varaju! Za većinu žena, prevara je nezamisliva. Neoprostiva. Ne opravdavam muške prevare. Zašto bi muškarac mogao da pogreši i da zabrlja tako sa strane, malo; i šta žena da učini da bar smanjite šanse da do toga dođe? Muškarci varaju zato što mogu. Različit je pogled na seks. Muškarci misle jedno a žene drugo. Muškarci varaju zato što misle da bi to moglo da prođe bez posledica. To je zato što je njihov pogled na seks dijametralno suprotan od našeg. Oni svi misle da je to baš razumno. On mora da nađe način da se oseti bolje, zato će i dobiti seks od nekog drugog ako mu ga vi uskraćujete. Žene to smatraju prevarom. Muškarci to smatraju načinom da se osveže i to naročito ako misle da to neće izazvati nikakve posledice. Oni uvažavaju rizik da mogu da budu i uhvaćeni tokom prevare; ali, ipak, uglavnom započinju prevaru, poprilično sigurni da će proći bez posledica, a i ako se nešto dogodi, da će uvek moći poricanjem nekako da se izvuku. U suštini, muškarci misle da su mnogo pametni i uvek se trude da sakriju svoja neverstva, zato što znaju da bi to povredilo njihove žene. Ako se ipak sumnje žene prodube, ako se pretvore u istrage, onda će oni početi da lažu i poriču. Ali samo ako im je stalo do vas. A ako mu nije stalo, ako smatra da se vi ne uklapate u njegov životni plan, onda se čak neće ni potruditi da prikrije tragove i da sve porekne ako bude otkriven. Prosto će vam reći da je spavao s drugom jer još nije postao ono što želi i treba da bude, ili dok ne otkrije koga stvarno želi. Ako muškarac zaključi da mu je važnije da nastavi da bude lovac, onda će lov za njega postati prioritet. Neće se uskladiti sa ženinim zahtevima da ostane veran. 76

Dok je mlad i to se može izmeniti duhovnim sazrevanjem. Stare izreke kažu: „Iskustvo je neprocenjivo, samo je šteta što ga moramo platiti svojom mladošću.“ Naravno da godine i zrelost imaju važnu ulogu, ali ako je neko izrazito duhovno biće i ima izgrađen odnos prema Bogu, sazrevaće mnogo brže i njegova uverenja će ga navesti da se pridržava čvršćeg moralnog kodeksa. Taj moralni kodeks govori o tome kako porodica dolazi na mesto posle Boga. Ali koliko god i duhovan bio, on će prevariti svoju ženu, ako se ono što se dešava kod kuće, ne „dešava“ kao nekad. Zapravo, njemu seks sa vama postaje nezanimljiv. Dosadan. Drugim rečima, stanje u kući se pretvorilo u rutinu. Dosadnu svakodnevnicu. Nema varnica. Žena se promenila, a možda ga žena i ne voli više kao pre. Ređe mu zahvaljujete, češće se svađate. Spavate jedno pored drugog, posvađani. Ako to sve oseti, on će naći način da ode i da to potraži negde drugo, jer on zna da uvek negde može naći, a naročito zato što je ubeđen da „uvek postoji žena koja je spremna na prevaru s njim“. To je istina sa kojom nijedna žena ne želi da se suoči. Žene ne žele da budu ničija igračka ili zamena. Prvi korak je prevazilaženje straha od toga da ćete izgubiti muškarca ako mu se suprotstavite. Najuspešniji ljudi na svetu su shvatili da je bolje rizikovati da bismo postigli ono što želimo, nego samo strahovati i ne preduzimati ništa. Muškarca morate otvoreno pitati šta želi od svog života i odnosa sa vama. Ako mu se vaša pitanja ne dopadnu; pa ništa, vi ipak imate pravo da budete obavešteni. Pitajte: -Kakvi su njegovi kratkoročni ciljevi? Možda on uopšte nema plan, a onda će vam biti jasno da nema ni vas u tom planu; jer ga on uopšte nema. Ako ga ima, pitajte dalje. Muškarci rado pričaju o sebi. Možda je ozbiljan, a možda je i dokoni sanjar koji samo priča besmislice. Ima i muškaraca koji imaju kratkoročne ciljeve a nemaju pojma kako da ih ostvare. Ako on nema plan, onda se vi, žene, držite svog plana. -Kakvi su njegovi dugoročni ciljevi? Dobro je ako je muškarac zagledan u svoju budućnost i da ozbiljno razmišlja da to i postigne. Ako mu je dugoročni plan isti kao i kratkoročni – sklonite se od njega. On živi od danas do sutra i mnogo očekuje od vas, a zašto vi treba da ga podržavate u tome što se zove ništa? To od danas do sutra kazuje da on nije uopšte ni osmislio svoj život. Ako on nema plan, zašto bi uopšte poželeli da ostanete s njim? Nemojte se životno vezivati za ljudsko biće koje nema plan, jer ćete uskoro shvatiti da ćete se, ako on ne ide nikuda, i vi zaglaviti. Pitajte: -Kakva su njegova shvatanja o vezama? Šta misli o svojim roditeljima, deci, o odnosu sa Bogom? Da li ozbiljno shvata obaveze, u kakvom je domu odrastao, kakav mu je odnos s majkom ili s ocem. Ako mu je neprijatno da priča o tome, onda nešto nije u redu. Bežite!!! Ako nema dobar odnos sa majkom (jer to je prva žena u njegovom životu), onda neće imati dobar odnos ni sa vama. Pitajte ga i za oca; ako ima dobar odnos sa ocem, onda je odgajan sa određenim vrednostima koje će sutra preneti i u vaš zajednički dom. Kakav odnos ima prema Bogu? 77

Kakav mu je sistem verovanja? Jer ako vam se sistemi verovanja ne uklapaju, biće problema. Pitajte – šta misli o vama? Mislio je već nešto o vama još kad vam je prvi put prišao. Nešto ga je privuklo. Nije vam prišao tek tako. Šta god da vam kaže (lepa si, ljubazna, pametna, uzbuđuješ me, energična si, vredna itd), pitajte ga dalje. Misliš da sam ljubazna? Zašto to misliš? Slušajte pažljivo šta vam govori. Ako može da vam navede neke konkretne primere vaše ljubaznosti, to znači da se udubljuje u razmišljanje o vama. Mora da vam da konkretne odgovore; jer to znači da on sabira i osluškuje; odlučuje da li da vas zadrži, procenjuje vidi li sebe u ozbiljnoj vezi sa vama. Jer morate imati slične poglede na svoju vezu da bi ona uopšte uspela. Pitajte – šta oseća prema vama? Misliti i osećati su dve potpuno različite stvari. Ako ne ume da vam kaže šta oseća prema vama posle mesec dana – onda on ne oseća ništa. On samo želi. Naterajte ga da vam odgovori. Nemojte se uzemiravati ako vam ne odgovori odmah; trebaće mu vremena da zaviri u sebe, u onaj deo koji ne voli da čačka a to su emocije. Muškarci se uopšte dobro ne snalaze sa emocijama i nije im lako da ih izraze. Ono za čim žena traga u odgovoru muškarca je nešto poput: „Kad te ne vidim, nedostaje mi razgovor s tobom, uvek se pitam šta radiš, stalno mislim na tebe, a kad se pojaviš, odmah se osećam bolje.“ Dakle, od njegovog odgovora treba da se osetite sjajno. Odgovor „Mislim da si cool“ ovde ne prolazi. On onda nije jednostavno ni prisutan u toj vezi, a ako on nije prisutan, zašto biste to bili vi. Dakle, ako odbije da vam da odgovore na sva ta pitanja, nemojte se zamajavati s njim. Ne zavaravajte se da se to može srediti kasnije, jer to su samo pusta nadanja. Njegovi odgovori vam mogu pomoći da presečete vezu na vreme, pre nego što uložite još nekoliko godina u odnos koji nije onakav kakav želite. Ako visoko cenite sebe, automatski ćete zahtevati poštovanje i od muškarca. Žene su sposobne da otkriju o muškarcu ono što čak ni on sam ne zna o sebi. Vi možete proceniti kakav je on kad mu kažete da imate neki problem. Imaće ideju kako to da reši? Kako reaguje na loše vesti? Učiniće sve što može da vas uteši, da vam zaustavi suze? Učiniće sve samo da se vi osećate bolje!? Kako će reagovati kada mu kažete „NE“? Ako je voljan da čeka na vođenje ljubavi, on je vredan vas. Iskreno je zainteresovan za vas. Tada u vezi postaje bitno ono što vi želite, a ne on. Bitnije su vaše potrebe nego njegove. Ako mislite da muškarci ne mogu da čekaju, onda lažete same sebe. Istina je potpuno obrnuta. Oni će čekati jer to mogu, samo ako im je dovoljno stalo do vas. Veoma jednostavno. Svet bez žena bi izgledao grozno. Muškarci se ne bi ni kupali, ni brijali. Ne bi ni radili. Oblačili bi se vrlo prosto. Ne bi bilo potrebe za sudovima, za zdravom hranom, nameštaj u kući bi bio sveden na minimum minimuma. Krevet, frižider, TV i, naravno, daljinski upravljač. Dva televizijska kanala. Jedan obavezno sportski. Ne bi bilo potrebe za odlaskom na godišnje odmore. Zaključak: muškarci su vrlo jednostavna bića koja bi se vrlo prosto ponašala da nije žena u njihovom životu.

78

Žene su „majstori snalaženja“!17 Žene rade puno radno vreme, onda dolaze kući gde su supruge i majke s punim radnim vremenom, svima i svakome pomažete da odgajate decu (svoju, sestrinu, prijateljičinu, komšijsku) i to mnoge od vas rade bez muškarca koji je učestvovao u njihovom stvaranju. Vi donosite većinu odluka u vezi sa kupovinom u kući, zauzimate vodeća mesta u preduzećima, vlasnice ste svojih firmi, donosite platu kući (neke od vas i veći novac nego onaj koji vaš muškarac donosi). Postižete visoke rezultate na raznim univerzitetima širom sveta i ima vas na istim više od muškaraca. Brinete o religiji, obrazujete decu po školskim ustanovama i vrtićima, vaspitavate sopstvenu i tuđu decu, zapravo, negujete i štitite naš duh i um. Muškarci u dubini duše to jako cene (možda i više nego što će to reći ili pokazati; možda i više nego što ćemo to mi, žene, ikad saznati) ali, uglavnom su suviše ponosni da to priznaju. Ali to nije pravi izvor ženske moći, po muškarcima. Za njih, ženska moć potiče od same činjenice: VI STE ŽENA; i oni će učiniti sve da zadive ženu, da bi u krajnjem ishodu, bili sa njom. Žene su motiv da muškarci ujutro ustanu iz kreveta. Odlaze na posao, zarađuju novac, radi žena. Voze besne automobile radi žena. Lepo se oblače, stavljaju parfeme, šišaju se i briju samo da bi lepo izgledali zbog žena. To sve rade jer što su u tome uspešniji, to žene sve više osvaja. Žene su za muškarce vrhunska nagrada. Ali, u ovom današnjem svetu, žene kao da su to nekako izgubile iz vida. Muškarci (sa svojim igrama, trikovima i lažima) kao da su ubedili kolektivno, sve žene, da im one više nisu važne. Možda to ima veze sa načinom kako se danas ženska deca vaspitavaju. Neprestano ih podstiču da se obrazuju, da nađu dobar posao, da postanu nezavisne po svaku cenu, čak i ako to negativno utiče na njihove veze. Danas žene objavljuju, obezbeđuju i štite. Kao da su postale više muškarci i izgubile deo svoje ženstvenosti. Samostalne žene danas mogu da imaju sopstveni novac, sopstveni auto, kuću, alarmni sistem, oružje, pse čuvare i tako stavljaju do znanja muškarcima da im niko nije potreban, ni da ih obezbedi ili zaštiti. Muškarci onda gube potrebu da se približe takvim ženama. Oni se pitaju: „Šta ćemo vam mi uopšte kad vi sve to već imate?“ (Kao da ste ih kastrirali.) Ako muškarac koji vas voli, nikada ne dobije priliku da pokaže svoju sposobnost da vas obezbedi ili zaštiti, kako bi mogao da iskaže ljubav ženi koja mu ne dopušta da se oseća kao muškarac? Obrazovanje i novac koji su žene stekle ne mogu biti važniji od veze sa muškarcem. Jednostavno, njegov DNK mu to neće dozvoliti. Muškarci cene žene koje se prema njima odnose kao prema muškarcima, kad im pokazujete da su vam potrebni. Potreba da se osećaju potrebni za njih je važnija nego što to pokazuju. Moraju da se osećaju potrebnim da bi mogli da se ostvare kao muškarci. 17

Stiv Harvi i Denev Miler

79

Oni razumeju i mogu da se nose sa jakim ženama. U stvari, oni su proizvod jakih žena. Nije nikakva tajna da vi, žene, dopuštate muškarcima da veruju da su glava kuće; dok zapravo, vi žene, donosite sve ključne odluke u kući i u vezi s decom. Nije tajna da nije važno ko raspolaže finansijama. Nije tajna da kad se svađamo, možda se ponašaju kao da su u pravu, ali da u stvari, duboko u sebi znaju da ako žele da uspostave mir, mora da bude po vašem. Ništa od toga muškarcima zaista ne smeta. Ali, ako žene sve to otvoreno kažu i ako ne održavaju privid da su im oni zaista neophodni u kući, ili ako postupate sa njihovim egom ne ukazujući mu dužnu pažnju, onda muškarci definitivno neće želeti da budu sa ženom ni u kakvoj vezi. U muškoj glavi, ako žena ima svoj novac, onda mu njegov nije ni potreban. Ako je žena vešta u borilačkim veštinama i ako sama može da obori muškarca na zemlju, onda nam zaštita nije ni potrebna. Obezbeđivanje i potreba – dve stvari koje su najvažnije komponente zbog kojih i jesu muškarci; onda vam neće iskazati ljubav. Neće ni pomisliti: „Ja sam taj muškarac“. A ako im žene ne dozvoljavaju da se iskažu, šta će se desiti? Seksaće se sa ženom, neko vreme; a onda će otići. To je gorka istina. Ali, to je stvarnost. I šta onda?! Žene, nemojte se odreći svog novca, ni svog posla, ni svog obrazovanja, ni ponosa, ni dostojanstva, samo se ponašajte kao dame. Vi ste, ipak, krhkija stvorenja, suptilnija. Samo budite nežne dame. Ne zaboravite onu staru izreku: „Žene koje prihvataju da je u redu dopustiti muškarcu da nekada bude glavni – uvek će pobediti.“ Pa, želite li muškarca ili ne? Pustite ga da se ponaša kao džentlmen. Neka vam otvara vrata, premešta televizor. Pustite ga da se prema vama ponaša kao prema dami. Ako izlazite iz auta, sedite i čekajte da obiđe auto i otvori vam vrata. Sedite dok vam ne otvori prokleta vrata. To mu je posao. Znaju muškarci da imate dovoljno novca da platite večeru, ali vi sedite i pustite da on uzme račun. To je ono što treba da učini kada izlazi sa ženom. Niste ortaci! Stavite prstić u usta i ponašajte se kao da nemate pojma šta treba da učinite ili nemate snage da to učinite, vaš muškarac će se isprsiti i uraditi to za vas – i to sa osmehom, samo ako uz to dodate koju lepu reč: „Dragi, ja ne znam šta bih bez tebe. To je divno što si uradio. Baš ti hvala. Sad ću da te poljubim zbog toga.“ On bi bio vaš. Prosto je. Mnogi muškarci bi bili bolji muškarci kada bi se od njih tražilo da budu – muškarci. Istina je da živimo u novom dobu i da su žene preuzele sve te silne, nove uloge iz nužde. Ipak, u nekom trenutku, ili ćete morati da prihvatite da budete velika, jaka i usamljena žena ili ćete morati malo da se povučete i jednostavno budete dama. To što bi žene pokazale da cene muškarca i da ne potkopavaju njegovo samopouzdanje, najbolji je način da iz njega izvučete najbolje. Najbolji način da mu pokažete koliko ga cenite, jeste da budete žensko, a naročito njega da pustite da bude muško. Uloga žene je kao zaboravljena grana umetnosti. 80

Tome bi trebalo podučavati svaku ženu. ŽENE U 21. VEKU „Uspeh u ljubavi ne zavisi od izgleda, nego od stava.“ Potrebna je izvesna bezobzirnost koja je neophodna za samopoštovanje. Ne bezobzirnost prema drugim ljudima, nego radije prema onome šta drugi misle. Žena ne bi trebala da živi po tuđim pravilima, već isključivo prema svojim. Žena je tu zato što želi da bude tu gde je, a ne zato što je prinuđena. Žena mora da drži do sebe u vezi. Ne zaboravite da što više žena čini muškarcu, to će on od nje više očekivati. Ne plašite se da ostanete bez muškarca. Budite manje pristupačne. Ponekad dostupne, a ponekad i ne. Ali, budite sve vreme ljubazne. Ne dozvolite da vas iko 100% kontroliše. Žena pruža muškarcu duhovni izazov kada on oseća da ona nije potpuno u njegovoj vlasti. Duhovni izazov nema veze sa verbalnim nadmetanjem. To ima veze sa ženskim ponašanjem. Današnje žene znaju da se temelji polažu prvog dana, od samog početka (svesno) muškarac će pokušavati da prozre gde su granice i koliko je žena u stanju da proguta. U muškoj prirodi (a i u ženskoj) je da ispituje koliko daleko sme da ide. To se jasno vidi u ponašanju dece ili kućnih ljubimaca. To je normalno. Ako ne može uvek da predvidi vašu reakciju, ostaćete za njega izazov. Svako voli slobodu. Podjednako. Ako se on stalno pita da li vam nedostaje, da li vam je potreban kad nije tu i ako se vi baš i ne izjašnjavate dramatično, on će se potruditi oko vas, jer će se smatrati nesigurnim. Pitaće se: da li sam joj stvarno neophodan? Kad se žene od početka ponašaju zavisno, to odbija muškarce. Ali ako ste mu nedostižni, za njega postaje pravi izazov da vas osvoji; i da vas nanovo osvaja. Opet će proraditi lovac u njemu jer vi počinjete igru plena i lovca. Muškarac uvek želi ono što ne može da ima. Kad muškarac upozna ženu koja deluje nezainteresovano, on postaje vrlo zainteresovan i za njega počinje veliki izazov – da vas osvoji. Žene tu prave strašne greške. Potcenjuju sebe. Mnogo! Trebalo bi više da budu sigurne u sebe. I ne odbacujte olako njegove komplimente. Skromnost? Ne brinite, to je izlečiva mana; mali neutralni bag. Ako primetite kod sebe neku skromnost, poniznost ili bilo šta slično, odmah to ispravite. Vratite se u uverenje da ste vi njegova premija. Vi ste njegov BINGO. A to zaista i jeste. I ako se njemu ne dopada vaše samopouzdanje, to je onda njegov problem. Veliki problem. Zašto? Zato što ste vi, žene, uvek važnije od njih, eto zašto! 81

Muškarac će usvojiti stav koji vi sami imate prema sebi. (Mada isto važi i u suprotnom smeru.) Lepa žena može postati ružna u njegovim očima ako pokazuje da je veoma nesigurna. Muškarci vole stav generalno. Prošli smo osnovnu školu; dakle, on vam se udvarao = smatra vas privlačnom. Kad se muškarac zaljubi, važan je vaš stav. Važno je da umete da držite do sebe. A zavisi od toga kako se vi držite. Otvoreno ispoljavanje seksualnosti nije prednost u privlačenju muškarca. Problem nije u tome da li ga uzbuđujete, već da li on ostaje uzbuđen i pošto se zadovolji. To je suština. Prave muškarce privlači žena koja otkriva manje a ne više. Nije najteže probuditi muškarčevo interesovanje. Važno je znati kako ga održati. Vaš status u vezi potiče od toga kako se vi držite. Setite se one izreke – „Sveća koja prejako sija, brzo izgara.“ Njegovo interesovanje održaćete onim što ne pokazujete. Ne oslanjajte se na duboki dekolte ili mini suknju da biste stekle samopouzdanje. Oslanjajte se na ono što vi kao žena jeste. Muškarac ne treba da vas „prihvati“, on treba da izgubi glavu zbog vas. Prihvatanje sa tim nema nikakve veze. (Ako želite da budete prihvaćene, idite na bilo kakvu grupnu terapiju!) Tu se ne radi o izgledu; rasne lepotice svakodnevno dobijaju korpe. Ne radi se ni o inteligenciji. Tu se radi o zagonetnosti i o tome kako da ga stvorite. Kad izgubite oštrinu, u vezi više nema vatre. (Posmatrajte to kao šibicu. Šibicu palite tarući je o hrapavu stranu kutijice. Kad se ta strana izliže i otupi, sve je teže upaliti šibicu! Zar ne?!) Žene bi morale više da vole sebe. I baš zato što volite sebe, ne želite nekoga ko ne želi vas. Zadržite svoju oštrinu. Ne molite za milost. Stav treba da govori da žena ne voli očajnički, da ne želi ništa očajnički, da ne dopušta da joj se uvuče suviše pod kožu. Žena upravlja situacijom. Bez muke. To je upravo ono što održava ŠARM. Ležeran stav. Niste zavisne od njega. Niste vi usredsređeni samo na njega. Imate vi i sebe, pre svih. Strah tu pokušava da igra svoju ulogu. Žene ne treba da pokazuju da se plaše da će izgubiti muškarca. „Strah ima svoj miris, kao i ljubav.“ Kažu da uzbuđenje i strah potiču od istog dela mozga. Kad se muškarac pomalo plaši da će izgubiti ženu, njegovo uzbuđenje raste. Njegova psiha je slična biljci. Treba joj voda, ali i vazduh. (Ali ako previše zalivate biljku, ubićete je.) Žene treba da budu fine. Ženstvene i nasmešene. Takva žena se ne boji da će izgubiti muškarca. To nema veze toliko sa karakterom, koliko ima veze sa držanjem. To nije drskost. To je postupak da ne želite da se odreknete sebe. Cenite svoje dostojanstvo. Ne odričite se ničega. Svoje karijere, svojih prijatelja, svojih hobija. Ne poklanjajte suviše vremena muškarcu, ne trudite se previše. 82

Oštri ste i imate veliko samopoštovanje, držite se svojih uverenja i donosite svoje odluke na osnovu sopstvene vrednosti. I pošto se ona ne plaši, ironijom sudbine, muškarci počinju da strahuju da će je izgubiti. To vam je kao obrnuti magnet. Osoba koja je manje zavisna od ishoda veze, automatski privlači drugu osobu u istu tu vezu. Žena ne treba da sikće kada priča. Nije zmija. Može da bude drska, ali nije nevaspitana. Ugodna je, uljudna ali veoma jasna. Muškarcu se obraća direktno, slično kao što muškarci komuniciraju međusobno. Današnje žene: -čuvaju svoju nezavisnost; -ne jure za muškarcem; -tajanstvene su; -puštaju ga da oseti šta je to čežnja; (Muškarci poistovećuju ljubav i čežnju!) -ne trudi se previše; -gospodari svojim vremenom; -ima smisla za humor; -visoko ceni sebe; -interesuje se za mnoge druge stvari a ne samo za njega; -održava svoje telo poput divne savršene mašine. Muškarci se nisu mnogo promenili, već hiljadama godina su lovci. Oni uživaju u tome i izuzetno su takmičarski raspoloženi. Žene izluđuje ta igra mačke i miša. A muškarci je obožavaju. To je suštinska razlika polova. Ženi je obično cilj ozbiljna veza (kao neko odredište, krajnji cilj) a muškarcu je putovanje mnogo važnije od odredišta, često mu je ono i zanimljivije. Muškarcu će biti dosadno ako ne mora da se naročito trudi. Niko, ni u jednoj oblasti života, ne ceni ono što dobija na poklon i bez po muke. Iako muškarce privlače nezavisne žene koje ne mogu imati, oni će ipak na kraju od vas da pokušaju da naprave svoju majku. Da mu kuvate, perete veš i čistite. Neprestano dadiljanje na kraju će odbiti muškarca. Vi mu niste majka; naglasite mu to. Ne gušite ga. Nikada mu ne ostavljajte utisak da ga gušite. Žene nesvesno zvuče kao mamice: -odmori se malo; -nazovi me kad dođeš kući; -nemoj da ostaješ do kasno; -pojedi nešto pre nego što kreneš. Nemojte ga učiniti da se oseća kastrirano. Ne tretirajte ga kao da ima tri godine: „Kad malo odspavaš, poješćeš kolačić!“ Kad oseti da treba da vam objašnjava šta je radio, osetiće kao da je izgubio slobodu. Zato će početi da laže. Smisliće nekakvu priču da sakrije nešto, u stvari nešto što uopšte nema potrebe da sakrije i to samo da bi zaštitio svoj prostor, svoju teritoriju. Biće kao životinja saterana uza zid. I ne određujte mu kako bi on trebao da provodi svoje slobodno vreme. 83

Ne mora da vam se drži za suknju. Kad god žena previše zahteva od muškarca, on će pružiti otpor. Pustite ih da vam pruže koliko žele, tada ćete i videti kakvi su oni stvarno. Ova teorija važi za sve, za sve poruke, mejlove, telefonske razgovore, vreme koje provodite zajedno, seks; ili da li on treba svako veče da vam se javlja. Ako mu uvek pružite osećaj kako je slobodan da radi šta mu se prohte, uvek će osećati požudu. Bićete mu ljubavnica a ne mamica. Ostavljajte mu dovoljno prostora, tako da se on ne plaši da će biti strpan u kavez. Niko ne voli da bude u zarobljeništvu. Zabava jednako sloboda. Uvek mu ostavite utisak kao da je potpuno slobodan. Kad to oseti, prestaće da bude na oprezu. Kad vas stvarno zavoli, ionako će vam sve pričati; i gde je bio, i sa kim je bio i šta su razgovarali. Sve. I to će vam sve reći zato što on želi, a ne zato što ste vi pitali. I kad bude izlazio s društvom, jedva će čekati da se vrati kući. Vama. Muškarci žele ženu koja ima sopstveno mišljenje. Svoje mišljenje. Vaše držanje otkriva mu da li imate samopoštovanja, otkriva mu da li ćete umeti da zadržite stav prema njemu. Muškarce privlače žene koje govore ono što misle. Imajte svoje mišljenje. Recite šta želite. Budite uljudne, ali se ne plašite da kažete šta mislite. Zahtevajte da bude džentlmen. Jer ako je džentlmen, onda će želeti i da vam ugodi. Ali, iznad svega, on budno motri da li ste se emotivno vezali za njega, previše vezali. Niko ne treba da bude previše vezan za onog drugog. Tako postaje teret. Svako ima svoje male ili velike probleme. I svako je samo ljudsko biće. Svi treba da smo ravnopravni i svako treba da da svoj doprinos, naročito u vezi. On mora osećati da ste vi odabrali da budete s njim, a ne da vam je to neophodno. Tek tada će vas shvatiti kao ravnopravnog partnera. Kad svako daje svoj doprinos, to nije tegobna obaveza. Kao osoba vi ste celoviti i bez njega. Ovo je najvažnija poruka koju mu možete saopštiti: nezavisnost umesto zavisnosti. (To muškarcu ostavlja utisak da vi držite do sebe.) Muškarci su jako posesivni. Njemu je veoma drago što zna da drugi muškarci ne mogu lako dospeti tamo gde on pokušava da stigne. On želi da istraži novu teritoriju na koju pre njega nije kročilo previše muškaraca. Muškarac nagonski oseća kad žena pristaje na seks samo da bi mu udovoljila. Žena treba da spava sa muškarcem samo po sopstvenim pravilima. Romantične večere, cveće, sveće treba i dalje da traju i traju; samo ako je muškarac već stekao naviku da se prema tome odnosi s poštovanjem. On mora da bude siguran da vas seksualno privlači i da je još u igri. Dok god vidi svetlo na kraju tunela, nastaviće da ide dalje. Ali glupo je da se igrate s njim. Nije on vaš eksperiment. Ako isključite seksualni prekidač u poslednjem momentu, on će, naravno, osećati da ga vučete za nos. Kad žena postane suviše opterećena utiskom koji će ostaviti u krevetu, ona potpuno, često zaboravlja zašto je uopšte tu. To više nije seks – to je „animacija“. To je predstava. Zrela žena ne izvodi ovakve predstave; ona je mnogo iskrenija. Ona traži samo ono što želi. 84

Ako on to ne radi dobro, ona ga neće ohrabrivati, dajući mu lažnu povratnu informaciju. Ona treba da ga poduči kako da je zadovolji jer joj je važno sopstveno zadovoljstvo. Ne preporučujem ženama da glume orgazam. Ako se uz nekog muškarca osećate kao na pozornici ili na takmičenju, pa nemojte onda ni spavati s njim. Njih daleko više uzbuđuje kada se žena ponaša prirodno, kad iskreno pokazuje šta voli a šta ne. Ako muškarac vidi uzbuđenu ženu, automatski to i njega uzbuđuje. A to je daleko važnije od spektakularne predstave. Muškarci maštaju o ženama koje iskreno vole seks. Ako vas bude ispitivao o vašem intimnom životu (a svakako da hoće; ne zaboravite da je on vrlo teritorijalan), najbolje da mu sve kažete: „Imala sam sigurno manje muškaraca nego ti žena.“ Poželeće možda on da se hvali svojim bivšim ljubavnim i seksualnim radom. Ne slušajte tu ljubavnu, ulepšanu verziju. Ne slušajte uopšte. Ništa. Kada on pomene drugu ženu, vi pogledajte na sat. „Dragi, ja ti nisam ortak, molim te, nemoj da mi pričaš o drugim ženama.“ Jer, na kraju krajeva, glupo je da se takmičite sa drugim ženama, jer to vas ponižava. Da bi muškarac bio motivisan da daje, on se mora osećati jako dobro u tim situacijama. On želi obožavanje i zahvalnost. Ego je glavni razlog zašto muškarci idu u rat. To je razlog što bodu zadnjice dok idu u teretanu, što osnivaju ogromne mega korporacije, to je razlog što mole, kradu i pozajmljuju. Ali, ego je razlog i što se zaljubljuju. Ako nežno negujete njegov ego, on neće pokušavati silom da vam preotme vlast. Nemojte mu prigovarati. Pohvalite ga. To je vrlo efikasno oruđe. I ne zaboravite da budete ženstvene. Kada ste ženstvene, u njemu budite nagon da vas zaštiti. Kada delujete agresivnije, budite u njemu nagon za takmičenjem. Kad su dobri, iskreno ih pohvalite! Njihova omiljena reč je: NAJBOLJI. Nije važno u čemu, važno je da je najbolji! Sitnim stvarima postižite da se on oseća kao kralj u vašem kraljevstvu. Negujte mu ego. Ne zvocajte, nego manevrišite. Složite se sa svime što on kaže. Klimajte glavom. Ne objašnjavajte ništa. Na kraju uradite ono što vama najviše odgovara. I to je to. U Japanu imaju jednu izreku: MUDRA ŽENKA ORLA NE POKAZUJE KANDŽE. U japanskom domu žena nadzire finansije i odlučuje kako se troši novac. Muškarci, da ponovimo, moraju da se osećaju „da su uvek u pravu“. Pored toga, on mora da misli da je sve uvek njegova ideja. Zato... tačka. Sve je njegova ideja. Čak i da nije, vi ga ubedite da jeste. Šta vas to košta. Ništa! Vi znate istinu. Formalni položaj moći služi samo za javno pokazivanje, a pravi položaj moći je samo za ličnu upotrebu. A to je ujedno i najvažniji položaj. Kad i ako se žena ponaša kao da je sposobna za sve, na kraju će stvarno morati i da radi. Pazite šta želite i šta radite. Nikada ne započinjite nešto što ne želite da završite. Muškarci ne reaguju na reči. Oni reaguju na prekid kontakta. 85

Ali oni poštuju žene koje komuniciraju kao i oni; kratko i jasno. Muškarci međusobno tako opšte verbalno. Savet ženama: Drage moje, nemojte neprestano pričati zato što ste nervozne. Ostanite uzdržane i smirene i delovaćete privlačnije i moćnije. Ne pričajte muškarcu o svojim prethodnim vezama. Nemate dugačak spisak ljubavnih veza, čak i ako ih imate. Ako vas i pita nešto o tome, promrmljajte nešto u stilu „Nismo želeli iste stvari“ ili „Razišli smo se“ i to je to! Kada on postavlja pitanja o stvarima koje ga se ne tiču, dajte mu neodređene i uopštene odgovore. I ne otkrivajte previše sebe. Ne pričajte ni njemu (a ni bilo kome drugom) ružne stvari o sebi. Budite drugačiji, opušteni, samouvereni i srećni, sa njim ili bez njega. Ako ste vi uvek srećni, a on uvek „slobodan“, i on će biti „uvek“ srećan. Oslanjajte se same na sebe. Procenjujte ljude prema sopstvenom iskustvu. I nigde ne žurite. Mislite uvek prvo na sebe. Ako dozvolite da se uobičajeni ritam vašeg života prekine, nastaće praznina. A onda, da biste nadomestili tu prazninu, tj. ono čega ste se odrekli, počinjete da očekujete i tražite previše od svog partnera. Većina žena čezne da od muškarca dobije nešto što, u stvari, one treba da pruže same sebi. Morate da imate svoj život. U muškim očima delovaćete privlačnije i sigurnije, pa niko ne može da vas otrgne od vašeg života, jer ste vi zadovoljni takvim životom. Ne zaboravite: kad žena počne previše da se trudi da zadovolji merila svog muškarca, onda ona obara standarde veze. Žena koja vlada sama sobom i ostaje ono što jeste, biće mu potrebna. On će razmišljati o njenim željama i kako da joj ugodi. Muškarci (kao prekidač) umeju da se prebace iz romantičnog raspoloženja u vrlo praktično. Uradite to isto. Obraćajte mu se njegovim sopstvenim jezikom. I pustite ga da sam rešava svoje probleme. Ako ne postupa dobro sa sobom, onda sigurno neće postupati dobro ni sa vama. On mora znati da vi živite svoj život i to... svakog dana. Ne tonite u živi pesak. Zadržite vlast nad sobom, u suprotnom, veza je osuđena na propast. Ne trudite se da zadivite nekog. Nema potrebe. Ne plašite se da ćete izgubiti muškarca, jer, znajte da stvarna opasnost vreba samo ako izgubite sebe. Ako osećate otpor zbog nečega što mu pružate, pa nemojte mu to onda pružati. Dajte mu samo onoliko koliko vama prija. To će vam omogućiti da ostanete čvrsto na zemlji, sa obe noge. Udovoljavajte sebi a ne njemu. Upamtite, ovde nije reč o njemu. Ovo je vaš život i suviše je dragocen da biste ga protraćili. Radite sve onda kada to vama odgovara i vodite računa koga puštate u svoj život! Vaše dostojanstvo je veoma bitno. To nemojte nikada zaboraviti. Ne dozvolite da počne da vas shvata „zdravo za gotovo“. Ne zvocajte (kao kokoške) jer to ne pomaže. Kad zvocate, on se sve više povlači. Upamtite da, mada je on „odrastao“ čovek, u njemu i dalje čuči trogodišnjak koji pati od poremećaja pažnje. Kad god „zvocate“, u njemu budite tog trogodišnjaka i u roku od pola minute, aktivira mu se „dečačka žlezda“. 86

Komunicirajte ponašanjem, a ne rečima. Kad god mu zvocate, ponašaće se kao svojeglavi, razmaženi tinejdžer, buntovnik. Kad zvocate, on vas automatski isključuje. Ne čuje vas, ali kada govorite ponašanjem, on će na to obratiti pažnju. Veoma malo se može postići rečima. Muškarci mogu da se ponašaju onoliko bezobrazno koliko im to žena dozvoli. Zrelog muškarca će privući žena koja ne dopušta nikome da je gazi. Kada vaše ponašanje postane predvidljivo, on će vas zavoleti kao majku i sve više će vas shvatati zdravo za gotovo. I da biste naučile muškarce kako treba da postupaju sa vama, nisu potrebne reči. Malo ćutanja i malo distance rešiće problem. I uvek, ali uvek, zadržite miran, šarmantan i uljudan ton. Ponašajte se kao da bi mogli da ostanete ali i da odete. Prefinjeno povlačenje je deo ženske umetnosti. On nije ni alfa ni omega vašeg života. (Ne zaboravite da je negativna pažnja i dalje pažnja. Ta pažnja muškarcu daje na znanje da još uvek obraćate pažnju na njega – a on baš to i želi.) Ponašajte se prema njemu kao prema prijatelju. Ne treba da mu budete protivnik nego partner. Kad se prema njemu ponašate opušteno, kao prema prijatelju, on će vam se približiti. Zato što on isto kao i vi želi romantiku a najviše zato što „ON ŽELI“ da vam se približi, da vam priđe blizu. Budite dame u nevolji i koristite ovaj „ljupki“ ton, muškarci to obožavaju. Ne možete da ga motivišete zvocanjem ili osećajem krivice; on će se osećati strašno loše. Ali, ako podstičete njegov ego, on će se osećati veoma, veoma dobro. Potrebne su mu pohvale. Hvalite ga što više. I bolje pokazujte nego što kazujete! Ako se povlačite kada on pređe granice, zaboga, povlačite se dostojanstveno! Malo ga stavite u potčinjen položaj, jer on to voli! On emotivnu ženu smatra slabićem. Ne podnosi mučenicu. Mrzi kad ga žena manipuliše pomoću osećaja krivice, oni stvarno mrze da budu izmanipulisani. Znate da preterana bliskost izaziva prezir! Ali, pomalo nepristupačno ponašanje često podstakne njegovo poštovanje. To je isto kao da defragmentujete njegov hard disk. Vi se samo udaljite i gledajte svoja posla, dok se on bude „samopopravljao“. Žene su te koje imaju vlast. One kontrolišu seks. U stvari, žene nisu ni svesne koliku moć imaju. A muškarci pokušavaju da se ponašaju prema ženama kao da su i one muškarci. Oni se „prave ravnodušni“ jer ne žele da ih iko smatra slabićima ili očajnicima. Oboje ne bi trebalo da zapostavite romantiku ili svoj seksualni život. To je veoma važno. Znate vi to, duboko u sebi. Svi vi. Žena treba da bude fina, ali ne po cenu samoodricanja. Žena mora da drži do sebe. I zapamtite, dragi muškarci, da ženu nikada, ali nikada, verbalno nadmašiti NE MOŽETE!!! 87

Muškarce uzbuđuju žene koje mogu da im uzvrate istom merom. Onaj koji voli svoju ženu, učiniće sve ono što ne bi učinio ni za koga drugog. U vezama postoji jedan vrlo važan aspekt. On ne može biti ignorisan. Zove se novac! Žene sanjaju o tome da im „princ na belom konju i u sjajnom oklopu“ plaća sve račune. Ali, muškarac vas neće nikada duboko poštovati kao nekoga ko drži do sebe, ako finansijski ne stojite svojim nogama na čvrstoj podlozi. Kad je žena finansijski zavisna od muškarca, njeni životni izbori su vrlo suženi, skučeni. Biće rob. Pod tuđom vlašću. Izložena nekom na milost i nemilost. Zato žena treba da ostane neprikosnoveni vlasnik same sebe. I zadržaćete moć. Ako poželite da odete, ništa lakše. Spakujete kofere i odete. Upravo ta vaša nezavisnost, učiniće da on ne poželi da odete. Stavite mu do znanja da svoje dostojanstvo cenite iznad svega. Kao i slobodu. Morate mu pokazati da ne prihvatate da se prema vama loše ponaša. To je jedini način da sačuvate njegovo poverenje. Ne morate biti mnogo bogate da biste sačuvale sposobnost da se brinete o sebi. U bilo kakvoj vezi, ako jedna osoba oseti da druga strana ne doprinosi ničemu u toj vezi, prestaće da poštuje tu osobu. Finansijska i emotivna zavisnost su vrlo slične. Finansijski odnos u svakoj vezi treba da se sastoji od davanja i primanja. Niko ne bi trebao samo da daje. I niko ne bi trebao samo da prima. Ni muškarci, a ni žene ne vole da budu shvaćeni „zdravo za gotovo“. Ljudi pokazuju da imaju samopoštovanja baš zbog toga što se oslanjaju sami na sebe. Jednostavna činjenica; da ste zadovoljni svojim životom, učiniće vas zanimljivijom. Muškarci, u stvari, ne poštuju ženu koja im sve automatski udovoljava, u svemu. To je dosadno. Još jedan vrlo važan sastojak u vezi je humor. Smisao za humor je seksipilna osobina. Muškarci to ženama nikad neće reći, ali će uvek primetiti da imate tu „oštricu“. Kad nestane duhovni izazov, nestaje i smisao za humor. Kad se smejete, vi se oporavljate. Smeh je lek. Uvek mislite svojom glavom i zanemarite sve one koji pokušavaju da vas sputaju. Pratite informacije, tragajte za nečim, pratite šta se dešava oko vas ali, upravljajte vi svojim životom. Budite za kormilom. Vi birate sopstveno odredište. Ovakav stav, takođe utiče na uspeh u mnogim drugim sferama života. Dokle god dozvoljavate da neko drugi odlučuje o vašoj karijeri, snovima, težnjama, vi strašno sputavate sebe. „Vredite samo onoliko koliko vam taj neko drugi dozvoli.“ Da nije žalosno... bilo bi vrlo smešno! Zaista moćni ljudi ne objašnjavaju zašto hoće poštovanje. Oni poštuju druge ali ni ne komuniciraju sa onima koji im ga ne ukazuju. I najprivlačnija od svih osobina jeste dostojanstvo. Žene, budite dostojanstvene!!! 88

LJUBAV JE GLAGOL18 Dosada i nemir su duboko povezani. Kad vam je dosadno, vi osetite i nemir. Nemir je proizvod dosade. Taj znak vam šalje telo i govori da treba da se sklonite sa tog mesta, da idete bilo gde, samo da ne ostanete ovde. Vaša energija ne želi da ostane tu. Dosada je stvar koja se ponavlja... Naš život je pun ponavljanja. Ljubavna veza vam postaje samo niz ponavljanja. Kada vam je dosadno, vi počinjete da se pretvarate kako vam nije dosadno. Međutim, iza tog pretvaranja se nakuplja još više dosada. Dosadi vam i da se pretvarate. Čak i na ulici, ako posmatrate ljude, primetićete da su svi nekako smoreni. Nema radosti. Ne cakle oči. Iz njih kao da ne zrači nikakva svetlost. Kao da su zombiji. Živimo živote po zakonima mehaničke rutine; a onda umremo jednog dana! Ljudi skoro uvek umru a da nisu ni bili živi.19 Kada razmišljamo o prošlosti, o minulom životu, uvek se sećamo samo po nekoliko trenutaka u svom životu, kada smo stvarno bili živi, vatreni. Prisutni, potpuno u tom trenutku, zato nam se to i urezalo u memoriju. Kada se muškarac zaljubi u ženu i kada se žena zaljubi u muškarca, oboje imaju utisak kao da se desilo neko čudo, ali to „čudo“ malo po malo nestane i sve se svede na rutinu. Dosada je svest ponavljanja.20 Zato ljudi stalno teže promenama (nova kuća, novi auto, nova supruga, novi posao...). Ali i ta novina, ubrzo postaje rutina. Šta onda da svi uradimo da ne bude tako? Postanite više svesni. Samo postanite svesni i bićete više prisutni u trenutku, a on vam čini radost. Svaki trenutak je nov. Ljudi žive u iluziji. Sve se menja. Vi nikada ne možete ugaziti u istu reku, jer ona teče.21 Biljke rastu i venu. Smenjuju se godišnja doba. Životinje ne mogu da zapamte prošlost i zato njima nije dosadno. Svaki trenutak im je nov. I zanimljiv. Ostanite otvoreni i sposobni da se uvek iznenadite. Današnji ljudi svaki dan proživljavaju sa mlakim očekivanjima. Mi očekujemo i od drugih ljudi da ispune naša očekivanja. Ljudi u vezi, oboje očekuju da se onaj drugi ponaša na određen način. I naravno, svako igra svoju ulogu. Ne živimo. Igramo uloge! Muškarac čim uđe u kuću nije više muškarac. On je suprug. Otac. Deda. Ima tu mnogo uloga, a svaka zahteva mnogo energije. U vezi, to su isključivo dvoje ljudi. Žena i muž. Supruga i suprug. Kad oni dođu u kontakt, to je već četiri osobe; suprug i supruga; to nisu prave ličnosti, to su uloge u predstavi koja se zove brak. Suprug i supruga su maske, lažni šabloni, uslovljeno i očekivano ponašanje, obaveze i još gomila toga; a s druge strane je prava osoba koja se krije ispod maske, tj. persone. 18 19 20 21

Ošo Ošo Heraklit Heraklit

89

Tim pravim osobama, iza maski, njima je dosadno. Da biste živeli stvarno svoj i nedosadan život, odbacite te maske. Budite iskreni. Tako je mnogo jednostavnije. Recite tačno kako se osećate. Recite da ne osećate više ni intenzitet ni oštrinu. Ljubav treba da bude način života. Treba oboje da pružate ljubav. Ravnopravno. Da živite ljubav. Vi morate da budete sve ono što vam treba u životu. Samodovoljni. Postanite iskreniji. To je vaš život. To što se pretvarate je samo još veći teret za vašu dušu. Zašto stavljate teret na dušu? Odbacite sve što je lažno. Neće biti lako. Doneće i probleme, ali problemi su vredni toga. Bićemo zreliji, odrašćemo! Intimnost je neformalna.22 Brak je formalan. Brak je trik za stvaranje formalnih odnosa. Kažu i da je brak način da se izbegne intimnost. Intimnost predstavlja razvoj i donosi bol. Kažu da je brak nešto sigurno. U njemu nema razvoja. Čovek se jednostavno zaglavi u braku. „Brak predstavlja seksualni dogovor, a intimnost predstavlja potragu za ljubavlju.“23 Brak je vid prostitucije, trajne prirode. To je dogovor ekonomske prirode i retko potiče od srca. To nije psihološke prirode. Samo brak koji potiče od intimnosti je lep brak. To vas tera da se razvijate i da rastete. Svaka veza koja ostane detinjasta je destruktivna. Biće problema. Ali svaki put kad zajedno rešite problem, uvek ćete se po malo izdići. To će ostati u vašem pamćenju i postaće na kraju deo vašeg bića. Ne dozvolite da vam veza bude laž i hipokrizija. Ne dozvolite da igrate paklene uloge u svojim vezama. Ako vam život u vezi postane prozaičan, teret, obaveza, bolje je da sve prekinete. Bolje za oboje. I za vas i za vašeg partnera. Vi treba da pomognete jedno drugom da se razvijete, a ne da se takmičite, lažete, pretvarate, mrzite i želite da se poubijate. Veza ne postoji da biste se sukobljavali. Svađa nije ljubav. Povremeno voleti, samo u pauzi između dve svađe. To nije ljubav! Bolje je da se raziđete jer niste rođeni jedno za drugo. Da se raziđete sa mirom. I radošću. Sa jednim velikim „Hvala!“ jedno drugom. Bili ste stranci i sreli ste se. Toliko toga ste proživeli zajedno. A sad je gotovo. Svi smo mi stranci na ovom svetu. Ako uništavamo jedno drugo, to čak nije ni prijateljstvo, još gore – to je pravo neprijateljstvo! 22 23

Ošo Ošo

90

Razgovarajte. Iskreno. Zajedno ste da biste pomogli jedno drugom, ne da se poubijate, da se međusobno uništite. Lepo je zajedno. Ali lepo je, ako se i zasitite, da sve ostavite. Zahvalni. Rastanak bi trebao da bude lep kao i susret. Rastanite se bez rasprave i bez svađe. Bili ste samo dva stranca koja su se srela, sada ponovo postajete stranci koji dele neverovatno bogatstvo baš u tome što su bili neko vreme zajedno. To blago su zajedno stekli. Ako ljubav traje – ne prekidajte ništa. Ako ne radite ljubavi ništa što joj škodi, ona traje. Ponekad i ceo život, do smrti. I to je divno! I ako traje dve noći, a onda shvatite da niste jedno za drugo, i to je u redu. Kažite hvala u oba slučaja. Kada osetite da je ljubav postala prošlost, onda znate da nije deo sadašnjosti. Može to kao žvaka da se razvlači, ali to je zavaravanje od koga nema nikakve svrhe, osim gubljenja vremena. Ružno je zavaravati bilo koga, koga ste do skoro voleli, zar ne? Postoje stvari koje same dođu i prođu! Ništa vi ne činite, ništa vi niste odlučili. Desilo se. Iznenada. Ne nalazite razuman uzrok tome. Tada ste se osećali zaljubljeno. Ali jedno jutro možete se probuditi... i sve je nestalo. Fizički, vi ste tu, krevet, soba, supruga... ali nestala je ljubav. Nestalo je nešto što je ličilo na most koji je bio kao stalni protok energije između vas. Nema ni hemije, ni biologije. Dvoje vas je i dalje, ali je svako sam. MI više ne postoji, a ključ od misterije koja vas je spajala, nije više u vašim rukama. Ljubav ne možete naterati da se vrati. Kao što je ne možete naterati ni da dođe. To nije ništa novo. Od samog početka vi treba da znate da će se dogoditi nešto duboko misteriozno. Kad ste se zaljubljivali, niste imali kontrolu nad tim. I kad se rastajete i ljubav nestane, nemate vi tu nikakvu kontrolu. Kratko ili dugo, nevažno je! Sama ljubav je dobra! Njeno trajanje nije važno. Dubina je bitna. I znajte da ništa nije večno! Verujte životu. Ostanite otvoreni. Svako je poseban. Svako daje ljubavi svoju posebnu boju, notu, posebnu muziku, što niko drugi ne može da pruži. Verujte životu! Život nikoga nikada nije izdao. Ako ste sposobni da budete sami, znači da ste sposobni da volite. To vam možda zvuči paradoksalno, ali nije. To je egzistencijalna istina. Samo ljudi koji su sposobni da budu sami, sposobni su da vole, da dele, da zalaze u dubine drugog bića a da ne poseduju drugu osobu, da ne zavise od nje, da je ne svode na stvar i ne postanu zavisni od nje. 91

Takvi ljudi drugoj osobi dozvoljavaju potpunu slobodu jer znaju da ako druga osoba i ode, oni će biti srećni i bez nje. Kao što su to i pre bili dok nisu ni poznavali tu osobu. Druga osoba ne može da im oduzme njihovu sreću jer nije je ona ni stvorila. Oni su i pre toga već bili srećni. Zašto onda takvi ljudi uopšte žele da budu sa nekim? To nije pitanje potrebe više, to je pitanje luksuza. Pravim osobama, zrelim ličnostima, međusobna ljubav je luksuz; nije potreba. One uživaju da dele, toliko su ispunjene radošću da bi želele da dele i da je nekom podare. A takođe znaju da se snalaze u svom životu kao solisti.24 Učili su nas da blokiramo ljubav. Da je uzimamo ali ne i da je pružamo. Škrti smo kada je ljubav u pitanju. Učili su nas da kalkulišemo. Ekonomišemo. To je u redu, jer živimo u takvom svetu. Okruženje nam je takvo. Spoljašnost oko nas. Ali u unutrašnjosti ta matematika ne važi. Nije reč o tome da nešto vraćate; nego da postajete bogati davanjem. Ljubav nije veza. Ljubav vezuje, ali nije veza. „Veza je nešto što je svršeno.“25 Ljubavnici doživljavaju kraj, a ne ljubav. Ljubav je glagol a ne imenica. Ljudi bi trebali da počnu da uspostavljaju odnose. Jer u vezi počnete da uzimate jedno drugo „zdravo za gotovo“. To uništava sve veze. Žene misle da poznaju muškarce. Muškarci misle da poznaju žene. A u stvari, niko nikog ne poznaje. Nemoguće je poznavati drugu osobu. Druga osoba uvek ostaje misterija... bez obzira koliko vremena proveli s njom. Uvredljivo je uzimati nekoga „zdravo za gotovo“; tu nema poštovanja. Ljudi, vaši partneri nisu stvari. Nisu predmeti. To su osobe u procesu. Stalno se menjaju. Ne uzimajte nekog tek tako, samo zato što vi „mislite“ da ga poznajete. Istražujte drugu osobu. Prepoznajte sebe u njoj. Zađite dublje. Osećanja, misli, uzbuđenja, strah... U vezi ili u braku osobe kao da postaju slepe jedna na drugu. I ne govorite da poznajete nekoga. Bolje da kažete: „Dao sam sve od sebe, ali misterija ostaje misterija.“26 Druga osoba ostaje misterija. Ljubav ostaje misterija. ZAČARANI KRUG LJUBAVI 24 25 26

Ošo Radžniš Ošo Radžniš Ošo Radžniš

92

Da se vratimo na zaljubljenost. Činjenica je da uglavnom sami konstruišemo svoje misli i osećanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno sa ubeđenjem da se neko zaljubio u nas ili mi u nekoga. Da li je baš tako? Jedan pametan čovek je rekao da nikada niste zaljubljeni ni u koga. Zaljubljeni ste samo u ideju o toj osobi, unapred stvorenu ideju, diktiranu nadom. Zaljubljeni ste u svoju predrasudu o toj osobi. A tako se i odljubljujete, zar ne? Samo se vaša ideja menja. Kako da naučimo stvarno da volimo, da ljubav bude maksimum istine, iza koje mi čvrsto stojimo i koja nas cele ispunjava? Kako nekog da naučite da voli? Kako sami sebe to da naučimo? Ili je naš pokušaj samo nešto nemoguće? Jedna stara izreka kaže: „Ne pokušavajte da naučite svinju da peva. Vi ćete samo straćiti vreme, a svinja će stalno da se nervira.“ Možda vam ovo zvuči prestrogo, a možda i ne? Koliko smo, u stvari, iskreni prema sebi? Prvo što treba da shvatite, ako stvarno nameravate da volite, da li to iskreno želite? Na tom trnovitom putu, sigurno vam mnogo toga neće biti prijatno, drugi vas neće razumeti, bićete im dosadni... a ljubav opet nećete moći da učite od drugih. Ljubav je nešto što je duboko u vama. Mislim da treba prvo dovoljno da volimo sebe, da bismo voleli i druge. Zavisi od toga koliko hoćete da budete srećni. Mora više da vam stane do vaše sopstvene sreće, nego do nekog drugog. I kada biste birali, birali biste sreću? Zvuči egoistično? Možda. Primorani smo da se pitamo: „Jesam li ja baš takav egoista?“ Egoizam je prisutan u ljubavi. Ne znamo koliko tačno. Jedan sveštenik je u lokalnom hramu uvek besedu počinjao rečima „Samo je žrtva dokaz ljubavi, mera ljubavi je altruizam.“ Da li biste vi voleli nekog po cenu vaše sreće? I da li bi vas voleo neko po cenu svoje sreće? Savršeno! Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bi voleo nju po cenu svoje sreće! I tako bismo bili dve nesrećne osobe, ali ŽIVELA LJUBAV! To je slično onoj priči o čoveku kojeg uporno hoćemo da pošaljemo da živi na Mesec, a on ne uspeva da živi ni ovde na Zemlji! Da li stvarno želimo da budemo srećni, voljeni i da volimo ili želimo nešto sasvim drugo. Ili još bolje, ne želimo da budemo bezuslovno srećni, odnosno da budemo srećni ali pod uslovom da se desi to i to?! Da li mi možemo zamisliti da budemo srećni bez odgovarajućih uslova? Da li smo naučeni da svoju sreću i svoju ljubav automatski povezujemo sa uslovima? U stvari, ako hoćemo da volimo, ako hoćemo sreću, slobodu, bezuslovnu radost, spokojstvo – jedina, najkorisnija stvar jeste da radimo na sebi! (Zvuči već trivijalno, čini mi se da i vrapci 93

na grani rade to bolje od nas; rade na sebi.) Ali to je najbolja stvar koja će vam se ikada dogoditi u vašem životu. Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas. Posmatrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutrašnje i spoljašnje sukobe. Konstantne sukobe. Zamislite da vam neko pokaže put kojim zaista možete postići da volite jedni druge, da budete spokojni i prožeti ljubavlju. Ljubav nije posedovanje. Ljubav nije ljubomora. Ljubav nije posesivnost. Ako to sve nije ljubav, šta je onda ljubav? Morate biti potpuno prožeti ljubavlju – nema ničeg korisnijeg (po vaš rast) od toga! Međutim, mnogo ljudi misli i tvrdi da je biznis korisniji, da je politika korisnija, da je nauka korisnija. Da li je baš? Ja sam to shvatila nakon mnogo, mnogo godina. Da li ponekad govorite sebi: „Dosta mi je. Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na ovolikoj zavisnosti od drugih ljudskih bića?“ Koliko dugo morate da patite u nekom odnosu, u nekoj vezi, da biste se najzad probudili, osetili i rekli to famozno: DOSTA! Da li je baš potrebno da se dodirne dno? Samo zbog toga da bi se reklo: DOSTA mi je ovoga. Svega mi je dosta. Jer čini mi se da je već svima svega dosta. Tek kad to shvatite, prosvetlićete se. Zaključak se sam po sebi nameće. Sve što nije previše, nije dovoljno. Da li razumete? Ako ljubav počne da vas „davi“, izađite iz takve ljubavi. Skupite hrabrost i izađite. Nemate dovoljno dobre argumente da se branite, nemate ni dovoljno dobre razloge, zbog čega ste još uvek tu gde jeste. Znate li koji je znak buđenja? To je onaj famozni trenutak u kome ne pitamo: „Jesam li ja lud ili svi ostali?“ Zaista i jeste tako. „Jer mi smo stvarno ludi, čitav svet je lud, a jedini razlog što nismo zatvoreni u ludnice je taj što nas ima previše, a ludnica premalo.“ – rekao je jedan veoma poznat pisac. Dakle, OK. LUDI SMO. Živimo poštapajući se suludim idejama o ljudima, odnosima sa drugim ljudima, sreći, radosti i svemu ostalom. Ali, svi smo mi jako dobri glumci, zar ne? Čak i ako nismo svesni toga. Mislite da ste mnogo osećajni? Ali u poređenju sa kim? Čak i žrtvovanje sebe samog prija. Žrtvujete se, ako dobijete nešto zauzvrat. Uvek se dobija nešto zauzvrat, sve do onog trenutka „DOSTA“. To je prvi korak. 94

Teško je odreći se nečega; i tako ste lepo uljuljkani u svoju paučinastu svakodnevnicu, misleći da je to ljubav. A čovek pod hipnozom, od bezvrednog parčeta papira misli da je ček od milion dolara. Uh, kako je teško odvojiti se od tog papirića! Čak i u snu. Ali ni odricanje nije pravo rešenje. Čini mi se da svaki put kada se neko odrekne nečega, da taj neko obmanjuje sam sebe. Jer kad se odreknemo nečega, postajemo zauvek vezani za taj predmet odricanja. (Prostitutke pričaju samo o Bogu. Sveštenici pričaju samo o seksu!) Vezani smo nekako za to što odbacimo. Borimo se protiv toga. Dajemo mu sve veću moć. Dakle, nemojte se odricati, samo ne dozvolite da budete prevareni. Ljubav nije fizička. Ljubav nije seks. Pokušajte da shvatite pravu vrednost nečega, pa nećete imati razloga ničeg da se odričete. To vam neće biti jednostavno. Ako mislite kako ne možete biti srećni samo zbog neke stvari, bez nekog drugog, onda ste vi u zamci. To sve samo morate da shvatite. Svesno. Sve u svemu, ako neko od vas u životu nije patio, pa makar i malo; ako neko od vas nije već dovoljno izubijan životom; postoji još jedan način da se sve to shvati; ali ne kroz patnje, nego kroz slušanje. Morate da naučite da slušate, ali ne samo reči koje vam sada pišem; nego suštinu. Prava, apsolutna istina se ne izražava rečima, ona se spoznaje i to najčešće iznenada. Ja ne mogu da vam dam tu istinu. Vi morate sami, vi sami. Možda mogu da vam opišem laži kojima obmanjujete sebe, da vam pričam o vašim ubeđenjima, o celom sistemu ubeđenja koja vas čine nesrećnima. Morate da imate dobru volju i da naučite da slušate, da biste otkrili nešto novo. To je veoma važno! Ne zaboravite da je i Isus doneo dobru vest, pa je ipak bio odbačen. Ne zato što vest nije bila dobra, nego samo zato što je bila nova. Ljudi se pomalo boje novog. Boje se promena, jer su one uznemirujuće. Promena osećanja je veoma uznemirujuća, skoro panična. Ne zaboravite da čovek ne zna gde će završiti. Spreman je da sluša, da prati, otvoren je, otvoren za sve. To ne znači da ste naivni, da treba sve da progutate; nikako! Da li je i milosrđe jedan vid ljubavi? Da li je ljubav čist egoizam? Da li vam predstavlja zadovoljstvo da ugađate sami sebi? To se zove egoizam. Da li vam je zadovoljstvo da ugađate drugima? To je malo rafiniraniji tip egoizma i on je opasniji, jer nam uliva osećanje da smo izuzetni. Međutim, kada se sve sabere, možda i nismo toliko izuzetni. Kada se nešto čini za nečiju ljubav, da li je to uvek u sopstvenom interesu? Činite žrtve u ljubavi, a posle patite i žalite se. 95

Zašto to radite? „Kada bih imao samo po jedan dolar za svaki tren koji sam proveo radeći nešto što mi nije prijalo, sada bih bio milioner.“27 Znate vi dobro kako sve to ide, zar ne? Jer život i sama ljubav su banket, a tragedija je što većina ljudi umire od gladi ili se zadovoljava mrvicama ispod stola. Ko razume, shvatiće! „Jedna grupa ljudi je umirala od žeđi na jednom brodiću, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove, u stvari, slatka voda, jer se reka na tom mestu ulivala u more i dopirala je nekoliko kilometara ka pučini.“28 Dakle, ljudi su mogli da piju ali nisu znali. Nisu ni probali. Nisu ništa pokušali. I mi, svi mi smo na isti način okruženi radošću, srećom, ljubavlju. Većina ljudi ne zna ništa o tome. Šta je razlog tome? Promenite svoj stav. Šta je sa vašim ponosom? Sa vašom taštinom? Sa osećanjem vaše superiornosti? Uživate li (vi hedonisti)? Kako se možemo svesno odreći egoizma? Osećate li se krivima zato što ste egoisti? Ne brinite. Svi smo mi egoisti. Tako su nas učili od rođenja, razvijali su nam ego i zahvaljujući njemu smo i preživeli. Farisej nije bio loš čovek, samo je bio glup. Nikada se nije zaustavio da razmisli. Ne budite fariseji, stanite. Zaustavite se! Razmislite, slušajte, shvatite. Jednom je neko rekao: „Nemam hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to učinio, ne bih znao kako ponovo da krenem.“ Uspevate li da zamislite koliko oslobađa mogućnost da nikada više ne budete razočarani, nikada više prevareni? Nikada se više nećete osećati napušteno, odbačeno. Želite li sreću? Slobodu? Istinsku, od Boga datu ljubav? Imaćete je, ali samo, SAMO ako se otarasite svojih lažnih ideja, svojih iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju. Ako ne budete varali sami sebe, nećete varati ni druge. Tada ćete ih voleti! U suprotnom, živećete sve vreme u zabludi o drugima, o vašim iluzijama, neprekidno u sukobu sa samim sobom i stvarnošću. Nema ničega što bi vas razočaralo, nema ničega što vas ne bi razočaralo, međutim, vama „više“ odgovara da ne vidite pravi izgled ljudskih bića, zato što vam ne odgovara da vidite pravi lik samoga sebe. I zato sad plaćate cenu. Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnošću, svoje snove činjenicama, tada ćete najzad izaći na pravi put. Tek tada će vaš život dobiti pravi smisao i postaće predivan. 27 28

Antoni de Melo Skot Pek

96

Hoću još i ovo da vam kažem: ako nešto previše želite, u nevolji ste. Hoćete da promenite svet? Šta kažete da počnete prvo od sebe. Šta kažete na to da vi prvi budete promenjeni. Glavu gore! Vadite je iz tog peska. Ljudi nisu nojevi da se skrivaju na taj način; ili sam ja u zabludi? Možda ljudi i jesu takvi? Šta ste vi u stvari? Pitate li se to bar ponekad? „Nesvestan život nije vredan ni da bude proživljen.“29 Ali, zahvalimo se Bogu za stvarnost, kao i za mogućnost da pobegnemo od nje. Sve dok živite, da biste zadovoljili očekivanja drugih, potrebno je da pazite kako se oblačite, kako se češljate, da li su vam cipele uglancane – sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta očekivanja. Da li vi to nazivate životom? A gde je tu ljubav? Zar to, da li ćete biti OK, potpuno zavisi od drugih? Isus nije bio OK prema standardima tog vremena. Večnost je vreme koje zauvek traje. Večno, u stvari, znači bezvremeno. Mistici kažu da je večnost ovde i sada. Ali, da li ljubav može biti ovde i sada? Najveća istina? Apsolut? Bezvremena? Bezuslovna. Da li ste voleli i bili voljeni bezuslovno? Priznajem, bolno je videti kako se ruše sopstvene iluzije, koje su vam godinama trajale, a bili ste tako sigurni da je to to; da je ta ljubav bila baš „prava“ ljubav, pravi život. I sve što ste mislili da ste izgradili, prevara se odjednom u prah. To je veoma bolno. Sigurna sam da već imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne? Molim vas, ne uključujte negativna osećanja u ovu lepu igru, jer ako ste lišeni negativnih osećanja bićete mnogo pribraniji. Mi nikada ne osećamo patnju kada izgubimo nešto čemu smo dali slobodu; odnosno, nešto što nikada nismo ni pokušali da posedujemo. Ljubav se ne poseduje. Ona nije posedovanje, zapamtite to. Osećajte je, budite to. Nemojte da patite, jer patnja je samo simptom činjenice da ste uslovili svoju sreću, povezavši je sa nečim ili nekim, bar do izvesne mere. Nemojte zavisiti od drugog ljudskog bića da biste stigli do svoje sreće. Zaboravite emotivnu zavisnost od bilo koga. Dakle, iluzije se gube, fantazije se eliminišu, sloj po sloj i onda postepeno stupate u dodir sa stvarnošću, sa činjenicama. 29

Sokrat

97

Jer ako imate sreće i bogovi su vam naklonjeni i ne bojite se više nikoga; jer ste i više nego zadovoljni, upravo time što ste niko i ništa. Pa čak i ako vas izvrgnu ruglu, ako ispadnete smešni, ništa vam to više neće značiti. Neće vas ništa doticati, a to je divno stanje. Oslobodite se straha od neuspeha, od briga za uspehom i bićete upravo ono što jeste. Opustite se! Nećete voziti kao što to činite sada, sa nogom na kočnici neprestano. Tri najteže stvari za ljudsko biće ne spadaju u fizičke atribute ili u intelektualnu sposobnost. Kao prvo: treba mržnju zameniti ljubavlju; drugo, pridružiti se odbačenima i treće, priznati da si pogrešio. Gomile ljudi ne znaju ni da vole, ni da žive, jer im ništa od toga ne pričinjava zadovoljstvo. Ljudi stalno igraju igre. Uživaju u tome. Nije to toliko loše. Život je igra. Ne treba sve shvatiti suviše ozbiljno. Ako sve shvatate preozbiljno, zastranićete. IGRA Odrasli ljudi igraju razne igre, a u stvari, neće to da priznaju. Počećemo igrom zavođenja. Pre 100-200 godina bilo je moderno ašikovanje. Mladići su stajali ispod prozora devojke koja im se sviđa i danima razgovarali sa njom. Ako bi se kojim slučajem dotakli, venčanje bi bilo neizbežno. A onda je došla seksualna revolucija 60-ih godina prošlog veka i sve je postalo mnogo, mnogo slobodnije i nadasve jednostavnije. Udvaranje se svelo na kratko predstavljanje i brzu realizaciju, tipa: „Ja sam Aleksandar. Kako se ti zoveš? U redu, idemo u krevet!“ Ali, vremena se ubrzo menjaju, zato što se otkriva AIDS. To je pomrsilo konce i sve pokvarilo. Seksualna sloboda je ustuknula. Ljudi su se uplašili i nekuda povukli. Sad je došlo doba da bez dva negativna nalaza, udvaranje maltene uopšte i ne dolazi u obzir. Iskazivanje dopadljivosti na ovom „brdovitom Balkanu“ je pomalo grubo i direktno, pa otuda deluje i nezgrapno. Kod mladih je čak i više napadno i bez ikakve zadrške, što ih čini uskraćenim za taj užitak. Naš čovek je često jednostavan, ali još uvek je i emotivan i daleko prijatniji od hladne ljubaznosti uobičajene na Zapadu, zvane „KEZ BELIH ZUBA“. Englezi neće, na primer, stupiti u kontakt dok se oni sami ne predstave. A Balkanci, „oni su jednostavno bolji jer su neposredni“.30 Vrlo je zdravo da se ljudi na suptilan način udvaraju jedni drugima. Očekivanja, nadanja, traženja – proizvode fantastično uzbuđenje usled koga nastaje blagi skok krvnog pritiska, puls postaje povišen, disanje dublje. Sve je to tenzija i puna koncentracija; i misaona i telesna.

30

Jovan Marić

98

Izuzetno mnogo je proučavana biohemija u tom ljubavnom ritualnom činu, koji je svojevrsna predigra poljupcu. Suština je izgleda u SERATONINU (odgovornom i za agresivnost); hemijskoj supstanci koja podstiče našu dinamičnu lepotu. Za razliku od statične, hladne lepote, dinamična pokazuje koliko ste temperamentni, u kojoj meri ste šarmantni, seksipilni i privlačni. To se ne da lako naučiti, jer se, kažu, nosi u sebi (mada se može dorađivati) i možda se u tome krije sva veština zavođenja. Osim seratonina, važna supstanca je i ENDORFIN. On se drugačije zove ENDOGENI MORFIN ili unutrašnja doza zadovoljstva. On se luči i posle relaksirajućih fizičkih vežbi ili posle kvalitetnog orgazma i zahvaljujući endorfinu još dugo posle ostajemo raspoloženi. U strahu da se ne izgubi draž alhemije ljubavi, mnogi istraživači ispituju i mere količinu ovih materijala i maštaju da naprave fabriku ORGONA kako je VILHELM RAJH nazvao čestice koje se prilikom orgazama luče, da bi svako uz pomoć tablete doživeo zadovoljstvo (orgazam), a oni zaradili velike pare. U te svrhe se ispituju i druge supstance kao što je VAZOPRESIN (odavno je poznato da se kod zaljubljenih javljaju velike količine, velike koncentracije FENIL ALANINA, koga ima i u čokoladi). „U fazi upoznavanja, pogled (na oči) je vrlo važan. Taj fenomen, kad se 'uhvati' nečiji pogled, otkriva štošta.“31 Erotske igre pogledom, naši stari su to zvali „očijukanje“, kao da su govorile: pogodi šta ja volim, pronađi me. To su čini draži. „Ne, nemoj mi prići...“32 Pogled je skoro uvek praćen mini mimikom, kao što su crvenilo lica, uzdrhtalost, širenje nozdrva ili sitni pokreti usana. Ti iskreni, nekontrolisani signali izgledaju mnogo zagonetnije i pobudiće veću pažnju nego čitav arsenal laži. „Međutim, postoji jedna zamka u toj vrsti uzajamne komunikacije, jer ako se predugo odlaže sledeća faza, telesni kontakt, onda može pogrešno da se razume, da se radi samo o prijateljskoj naklonosti“, kaže doktor Marić. On savetuje da se vreme ne gubi previše. Zbog pasivnosti i odsustva hrabrosti da se pokaže iskreno osećanje, možemo da izgubimo fantastične prilike. Sve više je psihološki rasturenih ljudi. Sve više je psihički nestabilnih osoba koje se plaše da će stupiti u kontakt sa nekim ko će posle da ih maltretira i zato je bolje da se povuku; jer nisu sposobne da procene imaju li pred sobom zdravu i normalnu osobu. Mnogi se pribojavaju da pokažu da im je do nekoga uopšte stalo; zato što veruju da će njihove emocije i slabosti biti zloupotrebljene. Da se ne bi patili, radije se drže po strani i lišavaju se lepote i iskustva koje nose partnerski odnosi. 31 32

Jovan Marić Desanka Maksimović

99

Određeni broj tih ljudi najčešće je još u detinjstvu imao neko negativno iskustvo, bilo da je bio ostavljen od strane roditelja ili ih je nesrećnim okolnostima izgubio. Patnje što je objekat ljubavi nestao, u tom uzrastu dete još nije sasvim svesno, ali kasnije ostaju rezervisani. Duboko u sebi, ti ljudi misle da je opasno voleti nekoga jer tog istog mogu i izgubiti i šta će onda ako ostanu bez objekta ljubavi.33 Feromoni su čestice na bazi biohemije, skoro hormoni (kod životinja se emituju pre parenja, kad se oseća ta privlačnost). Već je nauka utvrdila da se to skoro isto događa i ljudima. Između dve osobe koje se dopadnu jedna drugoj, počinje neko strujanje. To je početni signal i na osnovu njega mi zaključujemo da li sa nekima možemo, a sa drugima ne možemo. Ta igra se zove zavođenje. Ali vreme prolazi. Svako vreme, svako životno razdoblje ima svoje nove opasnosti za vezu. U dvadesetim godinama se suočavamo sa problemima sasvim drugačije nego kad imamo četrdeset. U dvadesetim, partneri vole i žele da im veza bude nepredvidljiva. Oba pola rade na svom obrazovanju ili karijeri, ali zabava i dalje zauzima prvo mesto. U to vreme, oba pola su zauzeti strašću. Svi ih ređe viđaju. I porodica, i prijatelji, sve dok nešto ne krene naopako. Ali, kako dvadesete odmiču, stvari se menjaju. Oni koji nisu još spremni na brak, osećaće strašan pritisak svojih roditelja koji insistiraju na braku. Taj pritisak u njima budi još više sumnji; u pogledu sebe samih, trenutnog partnera, životnih ciljeva. Psiholozi i seksolozi tvrde da većina seksualnih problema nastaje baš u ovom životnom dobu. Zašto? Verovatno zato što parovi počinju da žive zajedno ali i u mentalnoj i u fizičkoj iscrpljenosti. U 30-im godinama žene obično žele dublju komunikaciju sa svojim partnerima (misaoni i emocionalni dijalog34). U tom životnom dobu razlike među partnerima postaju više nego očigledne. Nekada ste se popustljivo smeškale, kada bi on za sobom ostavio prljavu WC šolju; ali sada već sebi ozbiljno postavljate pitanje: može li se živeti sa njegovom aljkavošću? U 30-im ste već stekli neko iskustvo i svoj pogled na svet, možda sada po prvi put imate priliku u životu da sami donosite odluke; a zajedno sa time u paketu ide i intenzivno preispitivanje. U ovim godinama traganje za materijalnim uspehom ustupa mesto traganju za smislom života. Tema koja se javlja u ovom periodu su i DECA. Da li oboje želite decu? Ako žena želi a muškarac ne, da li će ga žena ostaviti ili će čekati do smrti da se on možda ne predomisli. Ovo je vrlo delikatan period za oba pola. 33 34

Jovan Marić Jovan Marić

100

Od 40-ih; (čak i ako imate tu željenu decu) nije sve savršeno. Žene se približavaju svom seksualnom vrhuncu i lako mogu da postanu seksualno frustrirane (naročito ako je rođenje dece negativno uticalo na ljubavni život!). Npr. dojenje može učiniti seksualni čin veoma neugodnim, usled niskog nivoa ESTROGENA i sekrecije PROLAKTINA koji vaginalne zidove čini tanjim i manje sunđerastim, manje elastičnim. Sa decom na površinu često isplivavaju i seksualni problemi i razlike i još svašta što se krčkalo već neko vreme. Gomile studija koje su rađene pokazuju da se nezadovoljstvo javlja u toku tri godine nakon porođaja, zbog silne zatrpanosti. Žena je ophrvana obavezama. A muškarci osećaju kao da ne moraju više da se trude. To stvarno može da razljuti sve žene. Važno je ne zapasti u rutinu; žena ne sme da oseti da je potcenjena i da počne da se pita: „Zar će ovako izgledati sledećih 30 godina?“ U ovom razdoblju, svedoci smo raspada veza svojih prijatelja; što nam negde nameće obavezu da razmišljamo i o vrednostima sopstvene veze. Na ljubav se gleda mnogo racionalnije i mnogo je rezervisaniji stav prema samoj vezi. Četrdesete predstavljaju početak sasvim nove etape na životnom putu. „SENDVIČ GENERACIJA“35; jer je izložena duplim pritiscima. Na jednoj strani su deca (sa svojim potrebama) i s druge strane, već u godinama, stariji roditelji, često bolesni. Ne treba baš davati sebe do kraja, nikome. Čak ni najbližima. Nije dobro ako potisnete svoje stvarne potrebe i svoje želje i snove (za koje živite), prilikom suočavanja sa spoljašnjim pritiscima. Vrlo verovatno da ćete se osećati DEPRESIVNO. JADNO. Ako se potrudite da ostanete verni sebi, našli ste ključ za lično zadovoljstvo; ali to je teško postići. Ukoliko sebe ne uspete da doživite kao ličnost već kao „ulogu“ koju obavljate, VI nikada nećete otkriti ko ste vi stvarno! Ako želite da budete srećni, morate jasno definisati šta je to što vam je važno i toga se čvrsto držati. Muškarci u 40-im (ako nisu do sada uspeli) razmišljaju da nikada ni neće uspeti da ostvare svoje ambicije i njihovo samopouzdanje pada geometrijskom progresijom. Oni se osećaju SROZANO. Posledica toga je povlačenje u sebe i udaljavanje od partnera. Za „sveže razvedene“ četrdesetogodišnjake, te godine mogu da budu zastrašujuće. Ponovo moraju da traže partnera i da se hvataju u koštac sa svojim godinama, zrelošću i... i... izgledom. Čine sve za sebe; masaža, kozmetika, joga – sve samo da se povrati stari sjaj. Botoksi, zatezanja, smanjenja, povećanja, veći nos, manje uši, grudi, zadnjice! (opšta korektura!) U 45-im, kada ste pomislili da ste najzad, uh, malo odahnuli, deca – vaša deca, okupiraju vaš lični prostor i ponašaju se kao da su u hotelu. Vaš društveni život nije u drugom planu. On nije u planu uopšte. Nema ga! Zato deca sve više zahtevaju da ih opslužujete i da se prilagodite njihovim društvenim obavezama. 35

Jovan Marić

101

Oboje imate različite vaspitne metode. Zbog njih se i svađate. Kad deca najzad napuste dom i skrase se, vi ćete se osećati kao da vas je neko izdao, osećaćete se prevareno. Ali nije tu kraj. Okrenite se sebi; okrenite se stvarima koje ste oduvek voleli ali ih niste probali, ili stvarima kojima želite ponovo da se vratite; igrajte, pišite, kuvajte, vežbajte, slikajte, fotografišite... Nastavlja se igra, nije to kraj. Možda ste primetili i sami; žene se dele na one koje muškarci vole i na one koje muškarci ostavljaju. Lepota, pamet i uspeh nisu uvek dovoljni da čovek do koga vam je stalo ostane pored vas. Koliko puta ste se pitali kako i šta je tako zgodan muškarac našao na ženi koja se ničim ne ističe; a vi, tako posebni, ne možete da zadržite nijednoga? Nije reč o slučajnosti ili lošem horoskopu – razlog je dobrim delom i u vama ženama. Istraživanja pokazuju da je od 10 muškaraca njih 7 nezadovoljno svojim partnerkama i da bi ih rado zamenili drugim ženama. Zašto? Zato što pripadaju jednom od omraženih tipova žena! Koji ste vi tip? Da li ste razmažen tip? Nesigurna i hirovita žena. Uvek joj nešto nedostaje. Nema strpljenja i partneru stalno postavlja zahteve. Za svaki neostvaren plan krivi njega. On treba da ukloni sve prepreke u njenom životu i da je gaji kao princezu – tako su je mama i tata uvek zvali. Ovaj tip žene ne može da funkcioniše bez onog drugog od koga očekuje rešenje svih svojih problema. Kada se to ne desi, pogrešan je partner a ne njena očekivanja. Žene koje u svemu očekuju i traže perfekciju i svom muškarcu ne dopuštaju ranjivost i greške, opterećuju muškarce. Hladan tip žene? Ona misli da može da ima svakog muškarca. Jaka je, nezavisna, ponekad agresivna, često ulazi u ljubavne veze, ali ne želi da ih produbljuje. Šarmantna je, harizmatična ali bez nežnosti i bliskosti! Beži od emocija, ne vezuje se, nije stidljiva i često je izvanredna u krevetu. Ume da manipuliše, njena je uvek poslednja i lako obeshrabri muškarca. Nepoverljiva je i zatvorena. Da li ste paćenički tip? Nesigurna i sklona mučeništvu, plačljiva i često potištena. Ne zna da traži i zahteva, svaku pažnju ili uslugu smatra obavezujućom i odmah je vraća. Njegove želje su njena zapovest, odriče se sebe da bi udovoljila njemu. Muškarac, posle izvesnog vremena, ovakvu pažnju doživljava kao ucenu i maltretiranje a onda se s pravom upita: „Zašto bi voleo ženu koja ne voli sebe?“ Da li ste frustrirani tip žene? Ona u svemu nalazi razlog za prebacivanje i sve tumači u odnosu na svoje potrebe i projekcije. 102

Ako on izađe s društvom – izbegava je, ako se više posveti poslu – nepažljiv je i karijerista, ako gleda utakmicu – zapostavlja je; i još mnogo, mnogo toga. Takve žene tvrde da su neshvaćene i na muškarca prebacuju odgovornost za svoje loše raspoloženje. Netolerantne su i nikada ne traže greške u sebi. Život bez stalnog partnera ima mnogo dobrih strana, samo ih treba otkriti. Slobodni ste da otkrijete šta zaista želite u svom životu? Kako stvari stoje, brakovi su ponovo ušli u modu. Sudeći prema statistikama, broj mladih koji uplovljavaju u bračne vode, viši je nego ikada. Za one koji se nadaju da će uskoro biti deo ove statistike, to je lepa vest. Ali, s druge strane, iste te brojke pokazuju i da se svaki treći brak završi razvodom. Onima kojima je odavno „prošao voz“ ovaj podatak će biti još jedna potvrda njihove tvrdnje da nema ničeg lepšeg od samoće. I slobode, naravno. A evo i zašto! Postoji mnogo nivoa slobode, ne morate npr. da se svađate oko sitnica, poput izbora TV programa, radio stanice, restorana ili odlaska na letovanje; ili ozbiljnijih stvari kao što su uređenje doma i načina na koji trošite novac. Život bez partnera podrazumeva da možete raditi stvari koje hoćete i na način koji volite. Takođe, imate prostora da otkrijete šta zaista želite u životu, bez ičijeg mešanja i uticaja. Možete da otkrivate sebe, svoje želje i ukuse. Kada ste sa nekim, ma koliko se trudili da budete i ostanete svoji, to vam teško polazi za rukom. Ne brinite šta neko drugi misli o vašim prijateljima, porodici, vašem načinu odevanja, životnom stilu, navikama u ishrani i mnogim drugim stvarima. Prednost je čak i u tome što žena ne mora da kuva danima, pa čak i nedeljama. Jer, ma koliko pokušavali situaciju da predstave drugačijom, ovdašnji muškarci vole da vide ženu u kuhinji. I što je još gore – stalno su gladni. Složićete se svi, veze prosto „gutaju“ vreme, ostavljajući vas bez prostora za stvari koje ste nekada voleli. Uz to, nikada se ne možete osamiti ili iz čista mira rasplakati, a da vas neko ne pita za razloge. Takođe, ne možete olako napustiti posao i promeniti karijeru, vratiti se na studije, započeti novi biznis ili sve napustiti i krenuti na put oko sveta. Kada ste sami – možete da promenite svoje raspoloženje i svoje odluke kad god to poželite, možete da odete na vikend i ostanete 4 meseca, ako vam se to tako sviđa, a da vam pri tome ne nedostaje niko. Ako vas ovo nije ubedilo da vaš status samca ima više dobrih strana, onda će vas ubediti ovo – MOŽETE flertovati i provesti noć sa svima koji vam se svide. Izostanak emocija koje donose veze može pospešiti vaše fizičko i seksualno oslobađanje. Ali čak i za one koji traže romantiku, ima mesta. Biti bez stalnog partnera znači da se sva vaša maštanja o onom „posebnom“ ili onoj „posebnoj“ mogu ostvariti; jednom kad se venčate ili počnete da živite sa nekim, vaši snovi bivaju uništeni. Ipak, kako ko voli, nek' izvoli. Svaka vrsta igre (za odrasle) je dozvoljena! Igra se nastavlja i dalje. Igramo se preispitivanja emocija. Preispitivanje emocija nije znak vaše slabosti. 103

Sa muškarcima nije lako uvek razgovarati. Kada im je potrebno objasniti neke stvari koje se tiču vaših emocija ili veze, često ste izložene pravoj provali besa.Takvi razgovori muškarce zaista umeju da izbace iz takta. Ukoliko od njih zahtevate da preispituju emocije, znajte da je to za njih ZNAK SLABOSTI, veoma rizična i nepotrebna aktivnost. U ovoj oblasti muškog delovanja i na ovom terenu vlada upozorenje „NE DIRAJ – VISOKI NAPON, OPASNO PO ŽIVOT“. Ako ste se, drage moje žene, već suočile sa tom osobinom svog voljenog, verovatno se pitate kako započeti razgovor o problemima koji vas muče. Pre svega, treba razraditi dobru strategiju (igra; opet!) da se oni potpuno otvore i naterati ih da o onome što vam leži na srcu, sa vama razgovaraju, nežno i sa razumevanjem. Dobiti odgovor na to pitanje je teško, ali ipak postoji nekoliko bitnih stvari u muško-ženskoj komunikaciji. Već sam o tome pisala na prethodnim stranicama ove knjige, ali nije naodmet to ponoviti. Rečenice tipa „Slušaj, moramo da razgovaramo“ ili još gora varijanta: „Možemo li da porazgovaramo ozbiljno“ – to je prvi korak promašene komunikacije. Ovakvo obraćanje žena, muški pol dovodi do iskakanja iz koloseka, izvodi ih iz takta, jer oni skoro odmah pomisle da su nešto loše uradili i da hoćete da raskinete s njima, da ste u drugom stanju, da imate ljubavnika ili jednostavno predosete da je ta vaša rečenica početak velike svađe. Oni znaju da ste danima razmišljali o problemu i da, verovatno, imate poduži spisak stvari koje mu zamerate, jer da nije tako, ne biste mu se ni obratile na taj način. Muškarci imaju drugačiji pristup, a ukoliko želite da isterate stvari na čistinu, najbolje je da primenite baš njihovu taktiku; KRENITE IZOKOLA! Podsetite ga na trenutke kada ste se mnogo voleli i istinski uživali jedno u drugom. Tek kada bude siguran da ga nećete ubiti pitanjem, tada načnite temu. Nežno mu recite „Ne znam kada su stvari pošle naopako...?!“ Videćete da će biti potpuno zatečen, a u takvom stanju od njega sigurno dobijate ono što želite. Ipak, ono što još uvek morate da imate na umu jeste da čim krene priča o emocijama i kada neke stvari treba da se definišu, muškarce počne da hvata panika. Zato, ako želite da izbegnete svađu, zaboravite svoje najdraže reči, kao što su npr. dogovor; budućnost; potrebe; zbogom; neka druga osoba u mom životu; i slično. Mnogo je pametnije da prihvatite mušku igru i da se nikako ne pitate kako se oseća, već šta misli. Ta strateška igra je mnogo jednostavnija i daje mnogo bolje rezultate, mnogo bolje deluje. Ne brinite, bićete iznenađene rezultatima. Ne gledajte ga direktno u oči (to je osnovno pravilo muške igre), igrajte upravo po „pravilima“ njihove igre. Oni su je osmislili i sve znaju o njoj. Naučite njihova pravila, pa onda igrajte. Ukoliko želite da dobijete odgovor od svog muškarca, nikada ga ne gledajte pravo u oči. Izbegavanje pogleda čak se tumači kao neiskrenost, ali u trenutku kad se rešavaju problemi u vezi, za većinu muškaraca direktno gledanje u oči nije pravo rešenje. Oni u napetim situacijama zauzimaju odbrambeni stav, pa pogled u oči pobuđuje samo konflikt. Umesto toga, poslužite se nekom lukavošću. 104

Iskoristite trenutke nežnosti (najbolje u krevetu), polumrak i uzajamnu prepuštenost i ne insistirajte na direktnom pogledu. Kada vas on čvrsto zagrli, steći će utisak da vas štiti, a tada nema vremena da misli o tome kako da zaštiti sebe samog. I zvanično je potvrđeno da je tajna trajne i uspešne veze, upravo SAVLAĐIVANJE SUKOBA. Uz iskrenost, humor i ljubav – mogu da se prevaziđu svi problemi u vezi ili u braku. Jedan karatista, u pokušaju da definiše ovu veštinu je rekao: „To je odnos u kome je ponekad potrebno napadati, nekad povlačiti se, da bi, s vremena na vreme, došlo do izjednačenja snaga. Krajnji rezultat nije samo posledica snage, već posedovanje kontrole.“ Kako stvari stoje, istu mudrost možemo primeniti i na odnos između dvoje ljudi u vezi; braku. Rešeni stručnjaci da konačno otkriju te tajne veze ili braka, proučavali su mnogo, mnogo parova, a sve ne bi li saznali kako neki parovi koračaju u budućnost bez mnogo problema, dok neki naprosto eksplodiraju na prvom koraku. Glavni zaključak naučnika je: „Tajna trajne i uspešne veze leži u načinu svađanja.“ Jedna veza podseća na živi organizam; i na svom životnom putu stalno se susreće sa pretnjama po svoj opstanak koji mora da prevaziđe. Svaku vezu čine dve osobe koje imaju sasvim različite karaktere, interesovanja, navike, vrednosti i koje traže način da ostanu zajedno i posle prvih naleta zaljubljenosti, uprkos spoljnim problemima, kao i stresu koji samo pojačava hronične konflikte. Odlučujuću ulogu u opstanku zajednice ima umetnost konflikta koju psiholozi ilustruju primerom temperature. Postupci ljudi utiču na promenu skale „na termostatu“. Postoji zona emotivnog intenziteta, u kojoj je moguće živeti, disati i prosperirati. Kada se ne nalazimo u fazi konflikta, neophodno je zadržati i održati temperaturu u okviru granica ove zone. Ako baš jedan od partnera ima neispravan termostat, situacija postaje hladna: partneri se udaljavaju; ili vruća: partneri ulaze u nadmetanje. Ostajući unutar dozvoljene zone, držeći pod kontrolom vatre konflikta uz pomoć nežnosti, humora i ljubavi, ili jednostavno praveći pauzu, zajednica nalazi sebi izlaz iz konflikta, ostajući jača i stabilnija. Generalno, muškarci imaju manje tolerancije, dok žene duže odolevaju lošim uticajima. Jedan od prvih nagoveštaja razlaza ili razvoda jeste kada muškarac postane indiferentan na sve ženske negativne emocije i reakcije i na taj način napušta spavaću sobu. Još gori je prezir. Čak i one strastvenije veze su osuđene na propast kada ne uspeju da održe vatru u krevetu i izgube sposobnost mirenja posle konflikta. Danas je deo terapije učenje neophodnih sposobnosti svađanja i pregovaranja. Tajna duge i uspešne veze jeste regulisanje emocija tokom svađa. Svaka kriza je, u stvari, prilika – ako uspemo da je prevaziđemo na pravi način, veza je jača i bolje pripremljena za nova iskušenja i nove probleme. A biće ih. Znate to i sami. Odavno je otkriveno da žene mnogo više pričaju od muškaraca. 105

Nemački psiholozi kažu da je to zato što žene znaju duplo više reči od muškaraca. Oni otkrivaju da ženski prosečni rečnik sadrži 23 000 reči, dok muškarci prepoznaju i koriste samo polovinu od toga. Veruje se da je to pravi razlog zašto žene pričaju više, i što ih muškarci uglavnom ne razumeju. Druga grupa nemačkih psihologa tvrdi da se deo muškog mozga odgovoran za komunikaciju sam po sebi isključuje uveče. Komunikolozi izjavljuju da nakon napornog radnog dana, leva polovina muškog mozga, odgovorna za govor i slušanje, jednostavno se isključi i ode na spavanje. Zvuči neverovatno. Postoji mnogo ljudi koji su u zvaničnim brakovima ali kao da su razvedeni, jer upravo tako žive. Psiholozi daju i savete kako da ostanete u vezi, da zaustavite otuđivanje u vezi. -Budite iskreni! Ako ste zabrinuti zbog nečega, kažite to vašem partneru; briga time postaje obostrana i teret spada sa leđa samo jednoga. -Otvorite oči! Držanje otvorenih očiju tokom vođenja ljubavi pomaže da prevaziđete strah od intimnosti. Utvrđeno je da 94% žena vodi ljubav zatvorenih očiju (ili insistira da to bude u mraku!). Izbegavanje kontakta putem očiju, smatraju stručnjaci, siguran je znak laganog zalaženja u stanje emotivnog razvoda ili raspada veze. -Odvojite veče za dvoje! Postarajte se da od 10 uveče odvojite vreme za svog partnera. Ugasite TV. Proćaskajte o dešavanjima tokom dana, poput dvoje zaljubljenih. -Ponašajte se kao ljubavnici! Romantični pokreti, iznenadni izlivi nežnosti, spontani poljupci, mogu samo učvrstiti vezu i vratiti joj nekadašnji plamen. Uživajte u zajednički provedenim trenucima. -Izbegavajte rutinski seks! Vođenje ljubavi parova u fazi emotivnog razvoda često se svodi na već utvrđenu seksualnu matricu i gubi svoju uzbudljivost. Isprobajte nova uzbuđenja, ponovo pokušajte da otkrijete šta uzbuđuje onog drugog! -Odvojite vreme za razgovor o problemima. Razgovarajte o dnevnim problemima, preispitajte jedno drugo, s vremena na vreme, i o međusobnom odnosu; jer razgovori na vreme mogu preduprediti mnoge komplikacije. U početku svake veze sve funkcioniše „idealno“ ali postepeno počinje razilaženje, odnosno, svako na svoju stranu. Svako ima svoje prijatelje, svoj posao, a razgovori se svedu samo na one praktične prirode; dogovore oko računa, škole, dece... Žena se više poverava svojim prijateljicama tako da joj one postanu bliže nego čovek s kojim je u braku. Ona više priča i sa majkom, nego sa čovekom s kojim živi, iako je među njima sve u najboljem redu. Ili bar tako samo izgleda! Intimni razgovori se retko vode. Oboje osećaju da tu ima mnogo tajnih misli koje se ne otkrivaju jedno drugom. Nema krize među njima, niti nerazumevanja, ali kao da vode potpuno odvojene živote. Samoća u braku je veoma česta pojava. Dok se ljudima sa strane čini da dvoje imaju prilično srećan brak, njihova veza je strašno klimava i samo što se ne sruši. U vezi su, ali emotivno gledano – RAZVEDENI. 106

Odnos funkcioniše na finansijskim osnovama, dele se brige i obaveze oko dece, domaćinstva, planiraju se zimovanja, letovanja, kupovine nameštaja, automobila, ide se u goste... ali prave prisnosti nema. Parovi žive paralelne živote, gube međusobno poverenje i ne otkrivaju svoje intimne tajne jedno drugom. Emotivno razvedeni ljudi se često osećaju veoma usamljenima, iako zapravo ne žive sami. Vrlo je lako upasti u ovu fazu a sa to sami i ne primetite, da toga ne budete svesni. Primetićete kako ste počeli da uklanjate neke važne sitnice pred partnerom, osećate olakšanje kad ostanete kod kuće sami, na nekoliko sati ili kako jednostavno izgrađujete svoj društveni život. Bračni savetnici kažu da postoje jasni znaci koji ukazuju da je vaša veza u krizi i navode ih: -Držite se dnevnih tema; To su razgovori o porodičnim obavezama i samo o tome. -Vaš seksualni život nije spontan; Vođenje ljubavi je postalo rutina. Ni ne razmišljate o seksu. -Više se smejete sa prijateljima nego sa partnerom; A samo ozbiljne teme čuvate za vašeg partnera? -Niste ni upoznati sa planovima svog partnera; U redu je voditi nezavisan društveni život ali samo dok ne počnete da zapostavljate svog partnera. -Ne slušate više pažljivo jedno drugo; Kada prestane komunikacija, veza počinje da se ruši. Primećujete vremenom da se potpuno isključite kada partner počne da priča. Izgubite interesovanje za ono što priča. -Izbegavate svađe; Duboko u sebi pretpostavljate da niste više toliko bliski i plašite se da bi svađe samo izbacile na površinu mnoge probleme. Ali, međusobna rasprava ne mora da znači da je to kraj jedne veze. Način na koji to činite je veoma bitan. Ako se trudite da povredite drugoga, poverenje se nekako gubi. Ali, ako ste u stanju da sednete i mirno porazgovarate o vašim strahovima i nadama, možete rešiti mnogo toga, čak iako niste u pravu. Šta ako ste se prepoznali? Da li je emotivni razvod zapravo stanje koje prethodi pravom, sudskom razvodu? Ne mora da znači. Bračni savetnici veruju da većina parova prolazi kroz ovo stanje jednom ili više puta, tokom zajedničkog života. Redak je slučaj da oba partnera u isto vreme, i iz istih razloga, uoče da su se zapravo emotivno potpuno udaljili! Obično žena to prva primeti. Psiholozi to objašnjavaju činjenicom da stanje emotivne razvedenosti često odgovara muškarcima. Iako nije lepo reći, mnogi muškarci misle: „Ceo dan radim na poslu; ne želim da dođem kući i da još radim i na svojoj vezi!“ Muškarci su, po prirodi, manje otvoreni od žena i obično ne vole da pričaju o emocijama. Zato žena, savetuju psiholozi, mora dati do znanja svom partneru da će mu biti dostupna (fizički i emotivno) samo onda kada se on potrudi oko nje.

107

Štetu je moguće nadoknaditi, ali što duže čekate na to, verovatno je da će vaš partner izgubiti strpljenje. Uvek je dobro razmotriti sve mogućnosti pomirenja pre nego što odluka o razvodu postane konačna. Najvažnije od svega je shvatiti zbog čega se osećate emotivno razvedenim; da li je uzrok poslovni problem, rođenje deteta, smrtni slučaj ili nešto drugo. Sve ovo su situacije u kojoj jedna veza može da zapadne u privremenu krizu. Voleli bismo da se život ne menja tako naglo, ali nažalost nije tako i zato je neophodna spremnost oba partnera da promenu prihvate što pre i da joj se što pre prilagode. Koju ćete igru igrati, to sve zavisi od vas. Sa kime i dokle, i to isto zavisi samo od vas.

ŽENA ŽENAMA (iz delova radio-emisije LEKSIKON SVAKODNEVNOG ŽIVLJENJA) Da li su žene kameleoni? Zašto je Bog stvorio ženu? Mnogi su se bavili ovim pitanjem. Ozbiljno i neozbiljno, kreativno i nekreativno. Postoje mnoga razmišljanja na tu temu. Da li je žena posrednik, bilo da pomaže muškarcu da se vrati u raj, ili da ga surva u pakao ili da mu omogući zaborav i besmrtnost? Da li je žena stvorena da bi bila lokalni krivac za sve njegove greške, mane i neuspehe? Da li je žena odredišna tačka muške egzistencije, osnovni dokaz i trofej njegove životne filozofije? Da li je žena samo ogledalo ili samo refleksija u ogledalu konfuzije i užasa u samom muškarcu? Da li je žena veza sa svetom i verni saputnik? Ili je žena samo sluškinja koja kuva, pere, pegla, čisti, rađa i podiže decu i teši muškarca kad mu umre majka? Postoji neverovatno mnogo grandioznih, sumanutih, idealizovanih i negirajućih misli o ženama. Postoji mit o pravoj ženi kao tački u kojoj se sukobljavaju EROS i TANATOS, u kojoj je moguće prevazići bespoštednu borbu DIHOTOMIJA i ići ka novim integracijama. Bilo da je definisana kao žena-tajna, čudesni „atraktor“ oko koga se vrti ovaj kosmos, bilo da je definisana kao banalna žena, ona uvek može da bude prava. Susretljiva, velikodušna, strasna, predana, uvek na raspolaganju, ona razume, prašta i prihvata svog muškarca. Suprotno od toga postoji mit o veštici, ženi koja je upravo i stvorena, da bi ukazivala na njegove greške, slabosti, mane, nesavršenstva, da bi ga na kraju ponizila, pobedila i upropastila. Hiljadugodišnji odgovori na ovakva i slična pitanja utiču na žensku sudbinu. Tuđi odgovori koje je čitala ili čula, njeni sopstveni, promišljeni ali skriveni, a naročito odgovori osoba koji su joj bliski – svi su važni. O psihologiji žena dosta je pisano. I Boga mi, svašta je napisano. I lepo. I ružno. Divili su im se, prezirali su ih, procenjivali i nipodaštavali, i mnoge su se umorile od toga da im drugi objašnjavaju kako je to biti žena. 108

Lorens, Miler i Rajh su ženama objašnjavali ženski orgazam, Frojd im je objašnjavao njihov zakržljali superego, dok su im personalisti objašnjavali njihove osnovne potrebe i kako da zadovolje te iste potrebe. Svaki dan žene bombarduju pričama kakve jesu, kakve treba da budu, kakve mogu da budu. To je iscrpljujuće. Čudi me da se feministkinje nisu pojavile ranije da se pobune; istorijski gledano, pojava feminizma je sasvim opravdana. Retko su žene pisale o ženama, a i kada su pisale, češće su se pravdale, nego što su se otkrivale. Lu Salome i Simon de Bovoar su izuzeci a i njima je istorija uglavnom ostavila u amanet samo da su bile pratilje poznatih ljudi. Lepo je kad muškarci štite žene; podnošljivo je i kad ih sažaljevaju („Sve neljudsko što je moglo biti učinjeno – učinjeno je ženi“36), međutim, ženama bi najčešće bilo potrebno da ih razumeju, prihvate i vole; a za to je potrebno da se žene otkriju, prihvate i vole same sebe. Muči nas pitanje šta je ženi dato, a šta joj je zadato, kako bi se razvila i osmislila svoju egzistenciju. Da li se žena rađa ili stvara? Postoji puno neverovatnih ženskih likova; od Lilit i Eve, Lakšne i Parvati sa dalekog Istoka, kao i priče o grčkim boginjama koje i dan-danas inspirišu mnoge. Muhamedova Fatima, sumerska Inana, germanska Lorelaj, astečka Senteotl, samo su beskrajne varijacije na temu ženske sudbine. Mata Hari, Jovanka Orleanka, Kleopatra, Marija Kiri, Isidora Dankan, Ana Karenjina; samo su neke od žena koje su dobile tu arhetipsku moć u tuđem nesvesnom. KRAJ BEZ KRAJA Predlažem vam da sami završite ovu knjigu kako vi želite. Ja sam vam ispričala šta sam imala. I dalje misterija ostaje misterija; a ja sam srećna što sam je dotakla i imala više puta u ovom životu. Ljubav je lepa. I ne moramo da je definišemo. MI SMO SVI LJUBAV. Ne možemo ništa objasniti, ne vidimo je. Kao kad bi slepom čoveku pokušali da opišete boju. Ali je zato osećamo. I da znate da je tu. Oduvek. U vama. Želim vam svu sreću u traganju. P. S. Nemojte naučiti tajne zanata... Naučite zanat! Anonimus 36

Ošo

109

LITERATURA korišćena u stvaranju ove knjige: -Erih From, „Umeće ljubavi“ -Ričard Templar, „Pravila ljubavi“ -Ridiger Šahe, „Tajna magneta srca“ -Greg Berendt i Liz Tučilo, „Njemu jednostavno nije dovoljno stalo“ -Endru Triz, „Dekodiranje ljubavi“ -Alan i Barbara Piz, „Zašto muškarci lažu a žene plaču“ -Alan i Barbara Piz, „Zašto muškarci žele seks a žene traže ljubav“ -Forvard Suzan i Dona Frejzer, „Emocionalna ucena“ -Jirg Vili, „Ekološka psihologija ljubavi“ -Dipak Čopra, „Put do ljubavi“ -Šeri Argov, „Zašto muškarci vole kučke“ -Luen Brajzdendin, „Ženski mozak“ -Stiv Harvi i Denen Milner, „Ponašaj se kao dama, razmišljaj kao muškarac“ -Ošo, „Zaljubljenost“ -Ošo, „Put do srca“ -Ošo, „Knjiga o ženi“ -Ošo, „Knjiga o muškarcima“ -Jovo Toševski, „Laki muškarci I i II“

110

111