Arhidamov Rat

Arhidamov rat (431 – 421) Jedan od prvih uzroka izbijanja peloponeskog rata jeste bio sklapanje saveza Atine sa Korkirom u vreme njegog sukoba sa Korintom. Epidamnos je bila kolonija Korkire, a nju je osnovao Korint. U Epidamnosu su odbegli plemići sa svojim saveznicima, varvarima zadavali probleme pa se narod obratio za pomoć Korkiri. Kako je Korkira odbila da pomogne, narod se obratio Korintu koji je prihvatio da im pomogne i poslao je vojsku i izvestan broj kolonista. Korkira je bila uvređena ovim mešanjem pa je blokirala Istam Epidamna. Korkirani su ponudili da se slučaj iznese na arbitražu peloponeskih gradova, ali je Korint odbio i poslao vojsku od 70 brodova i 2000 hoplita. Mornarica Korkire je brojala 120 brodova, od kojih je 40 blokiralo Epidamnos a 80 izašlo Korinćanima u susret i potukao ih kod izvan Ambrakijskog zaliva 435. godine a Epidamnos se istog dana predao. Korint je počeo pripreme za veću akciju koje su trajale dve godine. Kako je Korint imao iza sebe Peloponeski savez, Korkiri je ostalo sklapanje saveza sa Atinom što je Korint pokušao da osujeti, ali nakon izlaska poslanika oba polisa pred atinsku skupštinu posle dve debate, prednost je dobila Korkira. Atina je uputila 10 brodova u Korkiru sa namerom da je brani samo ako ona ili posedi koji joj pripadaj budu ugroženi, kako bi izbegla direktno mešanje. Došlo je do velike bitke kod ostrvceta Sibote, između jugoistočnog dela Korkire, rta Leukimne i tesprotskog klanca 433. godine pne. Flota Korkire brojala je 110 brodova a Korinta 150 brodova kao rezultat dvogodišnje pripreme. Celo desno krilo Korkirana je potučeno, a propast je spasilo 10 atinskih brodova koji su se u početku držali po strani. Uveče su Korinćani ugledali 20 atinskih brodova što ih je navelo da se povuku a usput su zauzeli Anaktorion, zajedničku koloniju Korinta i Korkire. Prekid odnosa sa Korintom, naterao je Atinu da se pobrine za zaštitu svog uticaja na poluostrvu Halkidiki, gde je Korint imao velikog uticaja. Grad Potideja na Istmu Palene je bio atinski saveznik i plaćao foros ali je od Korinta dobijao godišnje magistrate. Odmah nakon bitke kod Sibote Atina je zahtevala od građana Potideje da poruše gradske bedeme na jugu jer oni nisu potrebni za odbranu od Makedonije i napuste sistem biranja magistrata iz Korinta ali građani Potideje su 432. godine to odbili. Oni su dobili hrabrost i obećanjem Sparte da će napasti Atiku u slučaju atinskog napada na Potideju. Makedonski kralj Perdika dodatno je zakomplikovao situaciju jer je on pre toga bio prijatelj Atine a sada je organizovao pobunu gradova na Halkidiku.

On je nagovorio neke Halkidičane da poruše svoje bedeme i okupe se u gradu Olintu a njima su se pridružili i Botijejci koji su bili skoncentrisani na Spatrolu. Atinjani su ratna dejstva prvo započeli u Makedoniji, a zatim su krenuli na Potideju i stekli prednost nad korintskim strategom Aristejem koji je stigao sa nešto peloponeskih trupa. Atinjani su opseli grad. Korinćani kako su tu sami ratovali nastojali su da Lakedemonjane uvuku u rat. Kako je Megara podržavala Korint u bici kod Sibote, atinska skupština na podsticaj Periklea je donela odluku da se zabranjuje Megaranima da pristupaju na atinskoj Agori i koriste luke atinske imperije, što je dovelo do njene ekonomske propasti. Sparta je održala skupštinu čija je tema rasprava o mogućnosti rata sa Atinom. Korinćani su bili najenergičniji da se objavi rat, a podršku su pružali Megara i indirektno Egina. Spartanski kralj Arhidam je u početku bio da se rat odloži ali efori su bili za pokretanje od kojih se istakao Stenelaida koji je sa kratkim pitanjem: ,,Da li je prekšren mirovni sporazum i da li su Atinjani u pravu,, koje je navelo na odgovor da se u rat krene. Ipak, spartanski saveznici nisu bili dužni da vode rat bez potvrde na zvaničnoj skupšini peloponeskog saveza. Sparta je nakon posete Delfima, i dobivši uverenje da Apolon podržava njihovu stvar sazvala svoje saveznike u Spartu gde je nakon što je Korint uspeo da ubedi manje gradove koji nisu u početku bili zainteresovani steknuta većina za pokretanje rata. Nakon druge skupštine, jedna od prvih ratnih akcija bio je upad Tebanaca u Plateju. Kako su oni zauzeli položaj na Agori, pozvali su Platejce da izglasaju pristup Beotskom savezu. Platejci, zatečeni su prihvatili ali kako su videli da je neprijatelj slabiji skovali su akciju protiv njega. Tebanci, izgubljeni u tuđem gradu su većina zarobljeni. Samo je nekolicina uspela da pobegne iz grada. Platejci su kao uslov za puštanje oko 180 zarobljenika tražili da se sa njihove teritorije povuče glavna vojska koja se zaustavila kod reke Asop, zbog velike kiše koja joj je podigla nivo. Oni su ipak kako se vojska povukla sa njihove teritorije zarobljenike pogubili. Nakon ovih događaja Atina je podržala Plateju i spremila je za opsadu. Ovim napadom su ugrožene odredbe 30 - godišnjeg mira. Obe strane su pomišljale o savezu sa Persijom a Atina je uspela da uspostavi kontakt sa Sicilijom i sklopi savez sa Leontinima čiji je motiv bio protivljenje Sirakuzi i Regijem koji je motiv možda imao u povezanosti sa Turijem. U proleće 431. godine Arhidam je sa 2/3 peloponeske vojske upao na Atiku. On je još sa Istma poslao

poslanike u Atinu da se možda i u poslednjem trenutku Atinjani predaju i izbegne rat, ali ih je Perikle nagovorio da čim krene rat ne primaju poslanike, koji su morali do zalaska sunca da izađu. Arhidam je opseo Ojonju na Kiteronu ali nije uspeo da je zauzme. Atinjani su porodice i življe Atike evakuisali u Atinu, a sitni u kripnu stoku prebacili na Eubeju. Priliv stanovništva je kasnije izazvao kugu. Arhidam je i dalje pustošio Atiku a potom se povukao na sever u Beotiju. U samoj Atini došlo je do antagonizma prema Perikleu, koji je čak na kraju obećao da će svoju imovinu pokloniti narodu ako mu Lakedemonjani ne unište. Za to vreme Atinjani su poslali flotu od 100 brodova da oplovi Peloponez. Izvršen je napad na Metonu, ali bezuspešno. Pri odbrani se istakao mladi zapovednik Brasida. Atinska flota je ipak imala više uspeha na severu gde je pridobila Kefaleniju i osvojila neke gradove u Akarnaniji. Takođe su preduzete mere za zaštitu Eubeje od Lokrana naspram njih. Osvojili su grad Epiknemitskih Lokrana Tronion, a na nenastanjeno ostrvo Atlantu postavili stražarsku postaju. Ipak drastičniji strateški potez bio je proterivanje Doraca sa Egine i nastanjivanja svoje kleruhije na Eginu radi bolje kontrole u Saronskom zalivu. Sparta je poput atinskog naseljavanja Mesenjana u Naupaht, isto tako naselila Eginjane u Tireatidu, severno od Lakedemona. Peloponežani su 430. godine ponovo napali Atiku i stigli na jugu sve do Lauriona. Tada je strašniji neprijatelj Atinjanima bila kuga koja je izbila koja je odnela veliki broj žrtava a bolestan je bio i istoričar Tukidid. Kao i prošle godine jedna atinska flota je napala Peloponez, ali ovaj put oblast Argolige – Epidaur, Trezen, Hermiju, Haliju. Kopnenu vojsku je predvoio Perikle sa oko 4000 hoplita a namera mu je bila da osvoji Epidaur dok su njegovi vojnicu na Atici, ali je ta namera doživela neuspeh. Nakon toga dolazi i do izbijanja rata na zapadu Helade između Ambrakije na jednoj strani i Amfilohovog Arga čije su stanovnike pre rata proterali Ambrakijci i njihovih saveznika Akarnanaca na drugoj strani. Oni su pre rata dobili pomoć atine od 30 lađa koje su bile pod komandom Formiona koji je uspeo da im vrati to mesto a Ambrakijci su prodani u roblje. Atinjani su 429. godine poslali Formiona sa 20 lađa da stražari kod Naupahta i motri na severozapad, tj. Krišanski zaliv. U međuvremenu, tokom cele godine je nastavljena opsada Potideje koja je kapitulirala i bila prinuđena da iseli stanovništvo. Atinjani su i tu osnovali kleruhiju. U Atini i dalje traje epidemija kuge, razmišlja se o miru sa Spartom a Perikle kako je doživeo neuspeh u Epidauru biva smenjen, ali su ga ponovo ipak vratili na funckiju ali on je 429. godine stradao od kuge.

Arhidam je 429. godine je napustio Atiku i okrenuo se opsadi Plateje kojima je prvo ponudio da napuste teritoriju do kraja rata, ali kako su ovi odbili na savet Atine, opsada je nastavljena i trajala je naredne dve godine (do 427. godine). Nestašica hrane je naterala Plateju na kapitulaciju i sravnjena je do temelja. Arhidam je 428. godine treći put napao Atiku i tek što se povukao izbila je pobuna na Lezbosu, svih gradova osim Metimne. Oni su težili ka potpunoj autonomiji. Atinjani su tajno poslali flotu pod komandom Kleipida u cilju iznenađenja Mitilene za vreme praznika, ali je neko Lezbljanima javio i oni su proslavu odložili. Gradovi osim Metimne, utpili su svoje političke individualnosti sa Mitilenom. Ovaj proces je poznat kao sinoikizam, i svi oni su postali građani Mitilene. Atinjani su u međuvremenu blokirali Mitilenu pod komandom Paheta sa 1000 hoplita. Iz Sparte je u Mitilenu 427. godine stigao Salajt koji je ohrabrivao Mitilenjane a u proleće Mitileni je upućena pomoć iz Sparte od 42 broda pod komandom Alkide. Kako pomoć nije stizala, u Mitileni je došlo do nemira nakon čega su se predali. Oligrarsi i Spartanac Salajt su poslati u Atinu. Salajt je odmah pogubljen, potom i oligrarsi a doneta je odluka da se ista predusa izvrši i nad svom muškom stanovništvu Mitilene ali je odluka opozvana. Atinjani su Lezbljanima oduzeli flotu, zidine Mitilene sravnili a na Lezbosu podelili 3000 parcela koje su dodelili klerusima. Za to vreme na zapadu Helade, Ambrakijci su 429. godine nagovorili Lakedemonjane da pošalju flotu u cilju stvaranja prednosti i saveznika na zapadu. Poslat je Knem sa 47 brodova, ali je morao da prođe pored Formiona koji je čuvao zapad i u okršaju na otvorenom moru, iako brojčano jači je poražen. Knem je odlukom Lakedemonjana ponovo morao pokušati isti plan, ali ovaj put uplovljavanjem u Korinstki zaliv. On je zauzeo položaj kod Panorma u Ahaji, a Formion u Rionu na naspramon obali. Knem se usmerio ka Naupahtu radi izazivanja bitke u zalivu. Formion je brodove postavio duž obale Naupahta. Peloponežani su ih tu napali i sa promenjivom srećom i izvandrendnim potezima atinske flote i tu doživeo poraz. Formion nije poživeo nakon zimskog rata u Akarnaniji, a 428. godine je poslat njegov sin Asopije koji je pokušao da zauzme Ojnijadu i doživeo neuspeh jer je ubijen pri napadu na Leokadu. Leokada je i ubuduće ostala neosvojena, a Ojnijada je 424. godine bila prinuđena da pristupi Atinskog savezu. U Korkiri je 427. godine došlo do sukoba između oligrarha i demokrata gde su pobedu odnele demokrate uz pomoć 12 atinskih brodova iz Naupahta pod komandom Nikostrata. Par

dana nakon toga sa Peloponeza je stigla flota od oko 50 brodova pod Komandom Alkide. Peloponežani su se nakon početnog uspeha ipak vratili kući, primivši obaveštenje da dolazi 60 atinskih brodova. Korkirani demokratski nastrojeni su izvršili pokolj nad oligarsima a Eurimedont koji je stigao sa atinskom flotom ništa nije preduzeo da to spreči. Preživeli su se sklonili na brdo Istoni, na severozapadu ostrva i ometali stanovništvo od 427 – 425 godine. Tek 425. godine Atinjani koji su bili upućeni na Siciliju, pod komandom Eurimedonta i Sofokla su pomogli Korkiranima da osvoje Istomi. Atinjani su hteli samo da ih zarobljene izoluju, ali su Korkirani upak uspeli na prevaru da se domognu njih i sve ih konačno pobiju. U međuvremenu, Atinska flota pod komandom Demostena je 426. godine otplovila oko Peloponeza sa ciljem osvajanja Leokade. On je od toga odustao, prešavši u napad na Etoliju gde je doživeo neuspeh a kako nije smeo da se vrati u Atinu i ostao je u Naupahtu. Spartanci su poslali 3000 hoplita pod komandom Euriloha sa ciljem da osvoji Naupaht ali je Demosten uz pomoć Akarnanaca uspeo da ga odbrani. U međuvremenu Ambrakijci su zauzeli utvrđenje Olpu kojima su se pridružio Euriloh. Atinjanima je stigla pomoć sa posadom na 20 brodova koji su kružili oko Peloponeza i potukli su Spartance, a Euriloh je poginuo. Spartanci su sklopili sporazum sa Demostenom kojim nisu obuhvatili Ambrakijce, i time su izgubili ugled u tom delu Helade. Nakon toga Demosten je uspeo da osvoji Ambrakiju a Akarnanci su zajedno sa Amfilohivim Argivcima sklopili savez na 100 godina sa Ambrakijom. Anaktorija 425. godine i Ojnijada 424. godine su pristupile atinskom savezu. U Atini je tada vladalo 2 struje: jedna na čelu sa Nikijom, koja se može identifikovati neki oligarhijski shvatanjima, ali odana demokratiji koja se zalagala za mir a druga na čelu sa Kleonom koji je imao podršku zanatlija i trgovaca. Sparta više nije napadala Atinu, bojeći se kuge. Demosten je 425. godine iako mu nije bila dodeljena komanda dobio zadatak da prati flotu od 40 brodova koja je bila spremna da zaplovi na zapad pod Eurimedontom i Sofokleom. Prinuđen nevremenom na zapadnom Peloponezu osvojio Pil i potom Sfakteriju. Spartanci pod komandom Agida, koji su na dve nedelje upali na teritoriju Atike su se vratili na Peloponez, verovatno dobivši informaciju o događaju na Pilu. Spartanci su potom opseli Pilos, a dobili su i natrag pomoć od 60 brodova sa Korkire. Demosten je u pomoć pozvao Eurimedonta a Lakedemonjani su ga napali sa ciljem da preduhitre pomoć ali su im dva dana odbijali napade. Nakon toga, stigla je pomoć atinske flote sa Zakintosa, koja je bila ojačana do 50 brodova. Došlo

je do bitke u pristaništu gde su Lakedemonjani poraženi, a potom im je blokirana Sfakterija. Spartanci su uzvukli primirije u cilju pregovora o miru u Atini. Predali su 60 brodova i uputili poslanike u Atinu. Iako su Atinjani bili za mir, na opoziiju Kleona on nije prihvaćen a Atinjani naranvo nisu vratili 60 brodova Lakedemonjanima i nastavili blokadu Sfakterije koja nije bila ni malo laka i izazvala je žaljenje Atinjana što nisu prihvatili mir, pa su oni potom poslali Kleona da sa Demostenom nastavi blokadu koji su nakon iscrpnog opsedanja uspeli da je ipak osvoje. Nikija je 425. godine zauzeo Metanu a naredne 424. godine je osvojio i ostrvo Kiteru pa su Atinjani time imali 3 baze na Peloponezu: Metanu, Pilos i Kiteru. Hipokrat i Demosten su uspeli da 424. godine osvoje Niseju, ali doživeli su neuspeh u pokušaju da zauzmu Megaru. Atinjani su potom hteli da povrate ono što su izgubili kod Koroneje u Beotiji, ali su tu doživeli neuspeh kod Delija 424. godine. Atina je 423. godine obnovila mir sa Persijom ali su doživeli neuspeh u Trakiji od spartanskog komadanta Braside. Brasida je uspeo da privoli Akant da izađe iz saveza sa Atinom, što je navelo druge kolonije Androsa, Stagiru i Argil da učino isto a sklapanjem saveza sa Argilom, pomoglo je da Atina izgubi Amfipolj što je takođe pomogla taktička greška Tukidida što nije poslao flotu sa Tasosa ali je uspeo da sačuva Ejon i odbrani Brasidin napad. Brasida je nastavio sa uspesima i učvrstio svoju moć na istočnom kraku Halkidika, Akti a potom je osvojio Toronu, najveći grad na Sitoniji. Nakon toga sklopljeno je primirije od godinu dana između Nikije i spartanskog kralja Pleistonakta ali mir u Trakiji to je osujetila pobuna Skione na zapadnom kraku Halkidika, Paleni koja se pobunila protiv Atine i pozvao u pomoć Brasidu a potom se pobunila i susedna Menda. Brasida je tada bio zauzet u pohodu sa makedonskim kraljem Perdikom protiv Arabeja, kralja Linkesta nakon čega je raskinuo savez jer su se Perdikini vojnici povukli kada su Linkestima došli u pomoć Iliri. On se vratio u Toronu ali je saznao da su Atinjani pod Nikijom povratili Mendu i opseli Skionu. U međuvremenu Kleon je ponovo izabran za stratega i pokrenuo akciju sa ciljem vraćanja Amfipolja 422. godine a usput je zauzeo i Toronu. Kod Amfipolja je do bitke u kojoj su poginuli i Brasida i Kleon. Smrt njih dvojice otklonila je sve prepreke za uspostavljanje mira koji je po jednom od dvojice tvoraca, Nikije i Pleistonakta nazvan Nikijin mir 421. godine. Spartanci su Atinjanima vratili gradove osvojene na Halkidičkom poluostrvu a Atinjanu su vratili Pilos, Kiteru, Metanu i Atlantu i Ptelej u Tesaliji Peloponežanima a odlučeno je da se Atinjanima vrate Olint, Argil, Stagira, Akant,

Amfipolj, Skolos i Spatrol. Zbog ostalih uslova mira nezadovoljni su izašli Teba, Korint i Megara jer bitna strateška mesta koja su oni izgubili im nisu bila vraćena. Takođe ni uslovi mira nisu ispunjeni do kraja jer su Halkidičani odbili da vrate Amfipolj a kako Sparta nije mogla da ih na to prisili Atinjani su odbili da vrate Pilos i Kiteru.

Period 421 – 417 Korint, Mantineja i Elida su sklopili savez sa Argom a pridružili su im se i Halkidičani iz Trakije. Pod uticajem Alkibijada 420. godine Atina je sklopila savez sa Argosom, Elidom i Mantinejom protiv Epidaura protiv koga su poveli operacije 419. godine a kako je Sparta pomogla Epidauru Atinjani su smatrali da je prekršila mirovni ugovor. Nikija je naredne, 418. godine biran za stratega ali nije raskinut savez sa Argom. Sparta je 418. godine pod komandom Agisa u savezu sa Beoćanima napala Argos koji je predvodio Trasil ali do bitke nije došlo i postignuto je primirije u trajanju od 4 meseca. Nakon toga u Argos dolaze atinske snage pod komandom Laheta i Nikostrata uz pratnju Alkibijada i navode saveznike da ne poštuju mir jer ga Atina kao njihova saveznica nije prihvatila. Saveznici su potom prešli u Arkadiju i osvojili Orhomen. Pošto nije uslišena želja Eliđana da se napadne Leprej, čija ih je autonomija vređala oni su se povukli a saveznici nastavili ka Mantineji. Spartanci su pod vođstvom Agisa prikupili Tegejce i ostale arkadske saveznike i krenuli ka ravnici Mantineje gde je 418. godine došlo do bitke u kojoj su pobedili. Nakon bitke došlo je do promene vlasti u Argosu gde su oligarsi zamenili demokrate i potom sklopili savez sa Spartom. Mantineja, Elida i ahajski gradovi su takođe sklopili savez sa Spartom čime je Atina izolovana. U Atini se 417. godine na predlog Hiperbola poslednji pun sproveo ostrakizam očekivajući proterivanje Alkibijada ali kako je Alkibijad napustio demokratsku stranku i sklopio savez sa Nikijom, ostrakovan je Hiperbol. Nikija je potom preduzeo pohod na Halkidik sa ciljem vraćanja Amfipolja gde nije postigao uspeh osim osvajanja Skione čije je pobijeno muško stanovništvo. On se potom okrenuo jugu Egeja i zauzeo Melos.