Antropomotorika. Kojo Pavic

UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA

Docent dr Marjan Marinković

PREDMET

ANTROPOMOTORIKA (SKRIPTA)

Beograd, 2013.

SADRŽAJ

1.1 1.2

Poglavlje 1.......................................................................................................... Sadržaj predmeta............................................................................................... Ispitna pitanja…………………………………………………………………

3 3 4

2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9

Poglavlje 2.......................................................................................................... Uvod u antropomotoriku……………………………………………..………. Terminologija…………………………………………………………….…… Pokret……………………………………………………….........................… Regije tela……………………………………………………...……………... Vrste pokreta………………………………………………………..………… Lokomotorni sastav: kosti, mišići, zglobovi i veze………………………..… Centralni, periferni i autonomni nervni sistem.............................................. Mišići.................................................................................................................. Zglobovi, kosti i vezivna tkiva……………………………………………...…

5 5 6 7 7 8 9 9 9 10

3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9

Poglavlje 3........................................................................................................... Antropomotoričke sposobnosti………………………………………………. Snaga…………………………………………………………………………... Brzina……………………………………………………………………….…. Izdržljivost…………………………………………………………………….. Koordinacija…………………………………………………………………... Spretnost………………………………………………………………………. Okretnost…………………………………………………………………….… Ravnoteža……………………………………………………………………… Preciznost………………………………………………………………………

11 11 12 14 15 18 19 19 21 21

4.1

Poglavlje 4........................................................................................................... Razvoj motoričkih sposobnosti kroz uzrast.....................................................

23 23

5.1 5.2 5.3

Poglavlje 5........................................................................................................... Istraživanje motoričkih sposobnosti................................................................. Dijagnostičke i prognostičke karakteristike testova....................................... Testiranje antropomotoričkog prostora...........................................................

26 26 27 28

Literatura............................................................................................................

42

2

POGLAVLJE 1 1.1 SADRŽAJ PREDMETA

Teorijskа nаstаvа: 1) Istoriogrаfijа, terminologijа, pojаm i znаčаj аntropomotorike, definisаnost pojmovа, ljudski pokret – pokreti u rаvni, vežbа, vežbаnje, trening (intenzitet, obim i frekvencijа), zаmor i oporаvаk, trenаžne metode 2) Antropomotorikа (аnаtomski osvrt) 3) Antropomotorikа (fiziološki osvrt) 4) Antropomotorikа (biomehаnički osvrt) 5) Motoričkа dimenzijа (koordinаcijа) 6) Motoričkа dimenzijа (spretnost) 7) Motoričkа dimenzijа (okretnost) 8) Motoričkа dimenzijа (preciznost) 9) Motoričkа dimenzijа (rаvnotežа) 10) Funkcionаlni prostor (silа i snаgа) 11) Funkcionаlni prostor (brzinа) 12) Funkcionаlni prostor (izdržljivost) 13) Rаdionice (poligoni - izrаdа i prаktičnа primenа) 14) Rаdionice – bаterije аntropometrijskih testovа i njihovа primenа, strukovno istrаživаnje аntropološkog prostorа, izrаdа trenаžnog progrаmа 15) Rаdionice (seminаrski i diplomski rаdovi) i diskusijа o pređenom grаdiva Prаktičnа nаstаvа: Terminologijа, kretаnje, ulogа pokretа, аntropološke dimenzije i njihovа primenа u prаksi, аntropološkа merenjа, korišćenje аntropoloških podаtаkа u prаktične svrhe (selekcijа, dijаgnostikа i predikcijа). Vežbe, primenа poslovnih softverа, studije slučаjа (Case Study), testovi znаnjа, seminаrski rаdovi.

3

1.2 ISPITNA PITANJA PRAKTIČNI RAD (ispit): Kuperov test i аntropomotorički poligon

PISАNI I USMENI DEO: 1. Pojаm i znаčаj аntropomotorike 2. Definisаnost pojmovа 3. Terminologijа 4. Ljudski pokret – pokreti u rаvni 5. Antropomotoričko аnаtomskа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (glаvа i vrаt) 6. Antropomotoričko аnаtomskа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (rаmenа) 7. Antropomotoričko аnаtomskа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (ruke) 8. Antropomotoričko аnаtomskа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (trup) 9. Antropomotoričko аnаtomskа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (noge) 10. Antropomotoričko fiziološkа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (kаrdiovаskulаrni sistem) 11. Antropomotoričko fiziološkа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа (kаrdiorespirаtorni sistem) 12. Antropomotoričko biomehаničkа аnаlizа pokretа/vežbаnjа/treningа 13. Koordinаcijа 14. Spretnost 15. Okretnost 16. Preciznost 17. Rаvnotežа 18. Silа i snаgа 19. Brzinа 20. Izdržljivost 21. Antropomotorički poligoni 22. Bаterije аntropometrijskih testovа (primeri) 23. Izrаdа trenаžnog progrаmа 24. Strukovno istrаživаnje аntropološkog prostorа

4

POGLAVLJE 2

2.1 UVOD U ANTROPOMOTORIKU

Antropomotorika je reč koja je sastavljena od reči antropos što u prevodu znači čovek i motorika znači pokret. Jednom rečju antropomotorika je nauka o čovekovom pokretu u totalitetu. Kao takva ona proučava ravni u kojima se sam pokret izvodi, funkcionalno, morfološki, strukturalno i biomehanički najopštije objašnjava čovekov pokret. Unutar nauke o pokretu (antropomotorika) kroz samu nauku bavimo se terminološkim pojmovima i antropološkim sposobnostima. Cilj predmeta antropomotorika je da se student obuči u savladavanju pojmovnog određenja predmeta, savlada sportsku terminologiju vezanu za pokret, i na kraju shvati uloga i značaj predmeta Antropomotorika za Sportske nauke kao jedna osnova i temelj. Ishod predmetа: Osposobljen stručnjаk koji će imаti sаznаnjа o аntropomotoričkom prostoru. Primenа аntropomotoričkih sаznаnjа u prаksi.

5

2.2 TERMINOLOGIJA Pokreti trupа i glаve: klon, suk i kruženjа. Klon: pretklon, otklon, zаkloni, usklon Suk: zаsuk,odsuk,poluzаsuk,poluotsuk,dosuk. Kruženja: (rotаcijа) Pokreti ruku: predručenje, odručenje, uzručenje, zаručenje, priručenje. Pokreti nogu: prednožiti, zаnožiti, odnožiti, prinoženje – povrаtаk noge. Poskoci: predskok, zаskok, odskok u desno, odskok u levo. Stаvovi mogu biti: 1) Stopаlimа: spetni, spojni, rаspetni, srаz, rаvni, rаskorаčni, spon, uspon, merni. 2) Celim telom: usprаvni, klečeći, stаv o šаkаmа, stаv nа glаvi, stаv o podlаktice, stаv o lopаtice Položaji tela: sa uporom i bez upora. Upor - položаj telа kаdа rukаmа u nekim drugim delom telа dodirujemo podlogu. - stojeći, - klečeći, - čučeći, - sedeći, - ležeći Bez uporа - Čučаnj - Sedenjа - Ležаnjа KRUŽENJA - Čeona - Bočna OSTALI TERMINI U UPOTREBI Zgrčiti - potpuno privlаčenje pripojа ekstremitetа Pogrčiti – delimično ... Sun – opružаnje pripojа ekstremitetа Sаgnuti – potpunа fleksijа u zglobu kolenа i lаktа Pognuti – delimičnа fleksijа. Usprаv je podizаnje iz položаjа u stаv.

6

2.3 POKRET (3 ravni) 1. Sagitalna (sredina) 2. Frontalna (čeona) 3. Transferzalna (poprečna) Napomena: u objašnjenju ravni uzima se aktivan stojeći položaj. Aktivan stojeći položaj podrazumeva sledeće: stopala su u stavu spetnom, simetrična i celom svojom površinom na podlozi, kolena su spojena unutrašnjim delom, karlica, trup, ramena, vrat i glava su u projektovanoj liniji i prate zamišljenu putanju svih segmenata tela od stopala do glave. Telo je u uspravnom položaju koji omogućava najveću stabilnost stojećeg položaja (blago napred – ugao oko 85 stepeni napred u odnosu na podlogu). Sagitalna ravan se može opisati kao površina uzdužnog preska tela, tako da su obe strane tela u potpunoj simetriji. Zamišljena ravan je ravan koja se kreće zamišljenom putanjom i deli telo nalevu i desnu polovinu. Centar sagitalne ravni je u predelu gonjeg dela karlice. Pokreti koji se izvode u sagitalnoj ravni su pokreti napred-nazad (npr. pretklon-zaklon). Frontalna ili čeona ravan je zamišljena površina sa presekom tela na podelu prednjeg i zadnjeg dela. Naime, kada bi telo posmatrali sa strane (leve ili desne) zamišljenom linijom po sredini linija preseka bi se prožimala sredinom glave, uha, ramena, karlice, kolenog i skočnog zgloba. Pokret – odvođenje u stranu. Transferzalna ravan deli telo na gornju i donju polovinu tela. Pokret-rotacija. Sve tri ravni se spajaju u cenralnoj tački i to u predelu pupka u zamišljenoj sredini čovekovog tela unutar abdomena.

2.4 REGIJE TELA -

Glava i vrat Ramena Ruke (gornji ekstremiteti) Trup Noge (donji ekstremiteti)

7

2.5 VRSTE POKRETA - fleksija (pregibanje) - ekstenzija (opružanje) - abdukcija (odvođenje) - adukcija (privođenje) - cirkumdikcija (kruženje) - rotacija (okretanje)

- pronacija (uvrtanje) - supinacija (izvrtanje) - okretanje unutra - okretanje ka spolja - opozicija (primicanje palca) - repozicija (odmicanje palca)

8

2.6 LOKOMOTORNI SASTAV: KOSTI, MIŠIĆI, ZGLOBOVI I VEZE Ulogu u pokretu čoveka igraju kosti, zglobovi, vezivna tkiva i mišići, a nad samim pokretom kontrolu ima CNS, PNS i ANS. Kontrolu i doziranje pokreta vrši CNS (centralni nervni sistem) sa PNS (periferni nervni sistem), a bazno funkcionisanje ANS (autonomni nervni sistem). 2.7 CENTRALNI, PERIFERNI I AUTONOMNI NERVNI SISTEM Izvršenje pokreta u vidu davanja zadataka i kontrolu tokom izvođenja vrši centralni nervni sistem. Centralni nervni sistem čine mali i veliki mozak, moždano stablo i kičmena moždina. Periferni nervni sistem čine kranijalni (lobanja) i spinalni živci (kičma), koji oživčavaju muskulaturu celog tela. Autonomni nervni sistem je usmeren za funkcionisanje ljudskog organizma bez naše volje (unutrašnji organi, posturalna muskulatura). Do samog mišića dolaze motorni i senzitivni neuroni. Motorni daju od CNS-a impuls za izvršenje pokreta, a senzitivni prenose informaciju o pokretu do CNS. 2.8 MIŠIĆI - predstavljaju motorni reaktor za izvršenje pokreta - glatki, - poprečno-prugasti, - srčani mišić. Građa: mišićna vlakna, snop i ovojnica. Podela po izvršenju mišićne kontrakcije: - za pokret (bela vlakna, brza kontrakcija, brz zamor) - za tonus (crvena vlakna, spore reakcije, rade dugo) Podela kontrakcija mišića na osnovu pokreta: - koncentrična (približavanje pripoja) - ekscentrična (udaljavanje pripoja) - statička (bez pokreta) Podela prema vrsti angažovanja u pokretu: - agonisti (vrše pokret) - sinergisti (potpomažu pokret) - fiksatori (učvršćuju pojedine segmente) - neutralizatori (sprečavaju nepotrebne pokrete) - antagonisti (suprostavljaju se pokretu)

9

Dejstvo mišića odgovara pokretima u zglobu i deli se: - fleksori, - ekstenzori, - abduktori, - aduktori, - rotatori. 2.9 ZGLOBOVI, KOSTI I VEZIVNA TKIVA Zglobovi Vrste zglobova po sastavu: - vezivni (nema pokreta – primer glava), - hrskavični (mali pokret – spojeni hrskavicom), - pokretljivi (ispunjeni sinovijalnom tečnošću). Sastav zgloba: zglobna površina, šupljina i čaura. Podela: nepokretni i pokretni. Pokretni: jednoosovinski, dvoosovinski i loptasti. Kosti Uloga - statička – potpora telu - kinematička – sa zglobovima i mišićima učestvuje u pokretu, - zaštitna (štiti unutrašnje organe od povreda). Vrsta koštanog tkiva: kompaktno (čvrsto) i porozno (mrežasto). Vrste kostiju: - duge (ruke, noge), - kratke (ručja i nožja), - pljosnate (lobanja, lopatica) - nepravilne (sve ostale) Vezivna tkiva Ligamenti (povezuju kosti) i tetive (povezuju mišić sa kostima). Principom dejstava sila i pokretima u ravni unutar zglobova vrši se pokret.

10

POGLAVLJE 3 3.1 ANTROPOMOTORIČKE SPOSOBNOSTI Antropomotorički prostor se sastoji iz 7 dimenzija od kojih su prve tri u domenu funkcionalnih (mišićni, kardiovaskularni i kardiorespiratorni sistem), a ostale četiri u domenu motoričkih sposobnosti (CNS, PNS i ANS). 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Snaga Brzina Izdržljivost Koordinacija Spretnost Okretnost Ravnoteža Preciznost

Funkcionalne sposobnosti su: snaga, brzina i izdržljivost Motoričke sposobnosti - veštine – koordinacija, spretnost, okretnost, ravnoteža i preciznost Motoričke sposobnosti se mogu podeliti na funkcionalne (snaga, brzina i izdržljivost) i veštine (ravnoteža, spretnost, okretnost, preciznost i koordinacija). Kod funkcionalnih sposobnosti dominiraju funkcionalne karakteristike, dok kod veština lokomotorni aparat u totalitetu (CNS, mišići i zglobovi). Mozak je taj koji vrši obradu informacija, prosledjuje zadatke na izvršenje mišićima, pri čemu se pokret segmenata tela odvija preko zglobova sa svim njegovim vezivnim delovima (motorni put). Informacija o pokretu se sa druge strane senzitivnim putevima prati kroz “sliku o pokretu” i vraća mozgu potrebnu informaciju o celoj izvršenoj radnji pokreta. Na sve sposobnosti koje će biti analizirane treba obratiti adekvatnu pažnju. U procesu geneze jednog sportiste potrebno je razvijati sve sposobnosti. Način praćenja trenutnog, tekućeg i finalnog stanja jedino se može i treba utvrditi testovima za procenu navedenih sposobnosti. Važno je napomenuti da u svakom životnom dobu neka od sposobnosti daje najbolje rezultate napredovanja, te stoga treba pratiti ciklus već proverenih saznanja kad i koje sposobnosti i u kojoj meri trenirati.

11

3.2 SNAGA ispoljavanje sile u vremenu (koeficijent urođenosti .70) Tip snage: 1. dinamička: - repetitivna - ponavljajuća – odlikuje se umerenim tempom sa opterećenjima >50% 1RM - eksplozivna- odlikuje se maksimalnim brzinskim efektom u snazi. 2. statička – ispoljavanje snage bez vršenja pokreta. Vrste mišićnih kontrakcija: - Statička – tonus prisutan i menja se, ali se ne menja dužina mišića - Dinamička: 1) koncentrična (skraćuje mišić) 2) ekscentrična (izdužuje mišić) Vrste snage: - Maksimalna (1RM) - Eksplozivna (1/2 RM) - Brzinska (1/3 RM) - Amortizaciona (pliometrija-doskok) Parametri snage: 1. obim 2. opterećenje 3. intenzitet 4. brzina pokreta 5. amplituda 6. vreme izvođenja 7. ritam 1. Obim kao parametar – izražen u broju ponavljanja u serijama, broju serija i setu vežbanja.

- maksimalno - submaksimalno - veliko - srednje - malo

2.Opterećenje i 3.Intenzitet: 100% - 1 ponavljaj 90-95% 2-3 80-90% - 4 – 6 50-80% - 8 – 12 >50% - 15 - 25

12

4. Brzina pokreta – sporo, srednje, brzo, eksplozivno 5. Amplituda – ugao izražen u stepenima 6. Vreme izvođenja – stotinke, sekunde, minute 7. Ritam – 1/2, 4/6..., (brzina/vreme)

Metode treninga snage: 1) ponavljanje istog opterećenja – jedno opterećenje u seriji i setu vežbanja 2) menjanje opterećenja: - uzlazno (od manjih ka većim opterećenjima), - silazno (od velikih opterećenja ka manjim) - piramidalno (npr. od manjih ka većim i unazad) – posebnu vrstu opterećenja predstavljaju zupčasta opterećenja koja podrzumevaju više piramida u setu vežbanja

13

3.3 BRZINA pokret u jedinici vremena (Koeficijent urođenosti 85-90%)

Podela: - brzina reakcije - predstartna (senzo-motorna) – reakcija čula sluh, vid, dodir - promenljiva (prirast, opadanje) – ubrzanje i usporavanje - agilnost - promena pravca – karakteristična u sportskim igrama - maksimalna (konstatna) Metode treninga brzine Brzina reakcije: - analitička (jedan deo) - sintetička (celina) - senzorna motorna (reakcija na osnovu čula – sluh, vid, dodir) Razvoj maksimalne brzine pokreta - Zavisi od sposobnosti, znanja i osobina Metodički koraci za razvoj brzine (Dintiman,1997): 1. Bazični trening 2. Funkcionalna snaga i eksplozivni pokreti sa srednjim i velikim opterećenjima (55-85% 1RM) 3. Balistika – velika brzina pojedinačnog pokreta 4. Pliometrija – brza izmena ekscentrične i koncentrične kontrakcije (pojedinačni ili ponavljajući pokreti) 5. Specifična opterećenja (velika brzina 85-100% od max) 6. Sprinterska tehnika i velika izdržljivost 7. Trening iznad maksimalne brzine

14

3.4 IZDRŽLJIVOST

- aerobna (kiseonik) - anaerobna - aerobno-anaerobna Parametri izdržljivosti: - puls (veličina pulsa u toku naprezanja) - kiseonik (nivo kiseonika u krvi za vreme naprezanja opada sa obimom i intenzitetom) - ugljendioksid (nivo CO2 u krvi za vreme naprezanja raste sa obimom i intenzitetom) - sastav krvi (menja se sastav krvi u toku naprezanja – stvara se mlečna kiselina, smanjuje mogućnost tranzita kiseonika, padaju vrednosti eritrocita...) Intenzitet izdržljivosti: 1) maksimalno (do 30 sek.) 2) submaksimalno opterećenje (30 sek-5min) 3) veliko (5-30 min) 4) optimalno (>30 min) Svi živi organizmi poseduju sposobnost prilagođavanja. Efekti adaptacije mogu se akumulirati čime se stvaraju bazični uslovi za bolji rezultat u datim uslovima. Fenomen adaptacije već je registrovan u zoni: anatomskih (morfološko prilagođavanje), funkcionalnih (promene mišićnog, nervnog, srčano-sudovnog i disajnog sistema), biohemijskih (biohemijske modifikacije), kognitivnih (motivaciona struktura, procesi učenja vezani za trening ili mentalni procesi koji leže u njihovoj osnovi itd), konativnih (brojne varijacije socijalnih ponašanja) i dr., koja poslediči adekvatnim nivoom i kvalitetom motoričkih sposobnosti. Dobro programiran trening dovodi do čitavog niza specifičnih reakcija adaptabilnog tipa, zavisno od konstitucije, faze treninga, uzrasta, opšte i specifične pripremljenosti organizma i dr., još uvek nedovoljno poznatih faktora. Mogućnosti prilagođavanja nisu neograničene. One se kreću unutar granica utvrđenih genetskim potencijalom svakog sportiste. Pod izdržljivošću se, najčešće, podrazumeva sposobnost čoveka da duže vreme obavlja rad određenog intenziteta, bez smanjenja radnog učinka, odolevajući znacima zamora koji se javljaju. Da bi se programirao racionalan sistem trenažnih procedura za razvoj izdržljivosti, treba podsetiti na neke elementarne fiziološke i biohemijske mehanizme mišićne aktivnosti. Pre svega treba reći da izvođenje određene fizičke aktivnosti omogućava energija koja se emituje razgradnjom adenozin - trifosfata (ATP) na adenozin-difosfat i fosfat (ADP+P).

15

Međutim, zbog veoma male količine ATP-a (dovoljne samo za nekoliko mišićnih kontrakcija), rad dužeg trajanja nije moguć bez obnavljanja ATP-a. Obnavljanje ATP odvija se složenim biohemijskim sistemom poznatim kao resinteza. Resinteza se, shodno intenzitetu i trajanju rada, odvija u anaerobnim i aerobnim uslovima. Resinteza ATP u anaerobnim uslovima odvija se pomoću energije stvorene cepanjem energetskog jedinjenja kreatinfosfata (CP) (koje se, takođe, nalazi u mišiću) na kreatin (C) i fosfat (P). Ponovnom razgradnjom ATP-a na ADP+P stvara se energija za mišićnu kontrakciju. Poznato je da se do izdržljivosti ne stiže samo putem kontrolisanog istrajnog trčanja. Za razvoj aerobne izdržljivosti vrlo uspešno može se primeniti kontinuirano trčanje u trajanju od 15-30 minuta, "fartlek" (igra trčanjem u prirodi naizmeničnim intenzitetom) pri čemu treba obezbediti frekvenciju pulsa na nivou 120-150 otkucaja u minutu, ili trčanja u kontinuitetu od 6-10 m intenzitetom koji varira od 20-80% od maksimuma i pulsnim vrednostima koje ih prate 130-140 do 170-175 otk/min. Tu su igre loptom na prostoru 15 x 15 m (3:1 uz jedan dodir), 35 x 20 m (4:4 sa džokerom i dva dodira) i dr., ili elementi tehnike ugrađeni u režim aerobne izdržljivosti. – Primeri u sportskim igrama sa različitim dimenzijama terena i veličini lopte. Stimulacija anaerobnog, glikolitičkog režima vodi kroz intervalno-serijska trčanja na deonicama od 200 – 600 m sa 90-95% opterećenja uz trajanje pauze od 20"-2' i seriju od 4 ponavljanja s pauzom od 4 minuta. Broj serija se kreće od 2-4, uz odmor oko 15 minuta koji je ispunjen radom malog intenziteta. Koeficijent urođenosti kod izdržljivosti se kreće između .70 i .80, mogućnost razvoja postoji, ali ne u velikoj meri. Ona se ustvari temelji na efikasnosti funkcionisanja regulacionih mehanizama koji se manifestuju u: – energetskim rezervama (adenozintrifosfat, kreatinfosfat, glikogen i kiseonik), i – funkcionalnom kvalitetu energetskog potencijala (energetskih procesa). Pošto se izdržljivost manifestuje na različitim nivoima eksploatacije energetskih struktura, postoji tzv: – anaerobna izdržljivost na nivou laktatne komponente (u trajanju od 3-5 minuta), koja je odgovorna za izvršavanje kretnih struktura submaksimalnim intenzitetom, a u njenoj se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju veličine kiseoničkog duga i koncentracije laktata u krvi, – anaerobna izdržljivost na nivou alaktatne komponente (u trajanju 15-20 sekundi), koja je odgovorna za izvršavanje kretnih struktura maksimalnog intenziteta, u čijoj se fiziološkoj osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju velike količine kiseoničkog duga i minimalne količine laktata u krvi, i – aerobna izdržljivost (u trajanju od 5 minuta do nekoliko sati), koja je odgovorna za izvršavanje kretnih struktura umerenog intenziteta u dužem vremenskom periodu, u čijoj se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju i stvaranje energije iz glukoze i slobodnih masnih kiselina.

16

Anaerobna ponavljanja, kojima se postiže razvijanje anaerobne izdržljivosti, može se klasifikovati u tri glavne kategorije, koje odgovaraju: - kratkotrajnoj anaerobnoj izdržljivosti, koja traje od 0-25 sekundi (do 200m), - srednjoj anaerobnoj izdržljivosti, koja traje od 25-60 sekundi (200-400m), - anaerobnoj izdržljivosti, koja traje od 60-120 sekundi (400-800m). Aerobna ponavljanja se takođe svrstavaju u kategorije kratkotrajne, srednje i dugotrajne izdržljivosti: - kratkotrajne aerobne izdržljivosti, koja traje od 2-8 minuta (od 800 – 3000m), - srednje aerobne izdržljivosti, koja traje od 8-30 minuta (3000-10.000m), i - dugotrajne aerobne izdržljivosti, koja traje više od 30 minuta (10.000m+). Izdržljivost zavisi od: – – – – – – –

kretanja krive minutnog volumena disanja porasta vrednosti pulsa porasta relativne potrošnje kiseonika (V02 ml/kg/min); porasta respiratornog koeficijenta (RQ); porasta maksimalne potrošnje kiseonika; porasta ugljendioksida (C02 ml/kg/min); porasta relativne potrošnje kiseoničkog pulsa (V02/kg/HR).

17

3.5 KOORDINACIJA Genetski koeficijent iznosi 0.80 Motorička sposobnost iz domena veština koja se sastoji od spretnosti, okretnosti i preciznosti pokreta i samim tim je najzahtevnija, kompleksnija i komplikovanija. Đ. Nićin (2000) koordinacija predstavlja svrsishodno, kontrolisano,energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u celine, tj.kretne strukture. Koordinacijom se naziva sposobnost organizma da adekvatnom motoričkom zadatku usklađuje pojedine pokrete i radnje u odnosu na prostor, vreme i naprezanje (Željaskov, 2004). Zaciorskij (1975) odredio je tri manifestacije koordinacije: • kao sposobnost tačnog izvođenja brzih motoričkih radnji • kao sposobnost brzog učenja pokreta • kao sposobnost motornog transfera u srodnim i nesrodnim pokretima Razvoj brzine, snage i izdržljivosti utiče na razvoj koordinacije.... Predpubertet predstavlja najvažniju fazu (zovu je fazom brzog sticanja) u razvoju ove motoričke sposobnosti. Sadržaji primenjljivi u ovom periodu su: vežbe za usvajanje motoričkih veština (kotrljanje u svim ravnima, bacanje, udaranje, hvatanje). Vežbe jednostavne ravnoteže (hodanje po uskim predmetima, skakanje sa i na niske predmete). Vežbe jednostavnog ritma i reakcije (hvatanje, pljeskanje, poskoci). Vežbe za razvoj prostorne orijentacije i osećaja za poziciju tela ili ekstremiteta (puzanje, kotrljanje, kolut napred-nazad), vežbe za razvijanje spretnosti (manipulacije rekvizitima). Složenije vežbe ravnoteže (okreti, poskoci, skokovi na uskim predmetima...). Značaj koordinacije za svestrani razvoj:  učestvuje u svakom pokretu,  daje kvalitet pokretu,  povećava motoričko bogatstvo,  stvara široku bazu za učenje i razvoj svih ostalih pokreta (koji nadolaze iz budućnosti),  osnova je za učenje i izvođenje složenih dinamičkih motornih stereotipa višeg reda,  omogućava lakše i brže učenje novog. Faktori: koordinacija ruku, koordinacija nogu, spretnost, okretnost, agilnost, brzina promene pravca kretanja, opšta statička koordinacija, opšta dinamička koordinacija, fina koordinacija tela, gruba koordinacija tela, tajming, tempo, koordinacija u ritmu, balansiranje predmetima, reorganizacija stereotipnih kretanja, brzina izvođenja kompleksnih motoričkih zadataka, koordinacija izbođenja silovitih pokreta, motorička edukatibilnost, motorička inteligencija.

18

3.6 SPRETNOST

Motorička sposobnost koja se odlikuje preciznim pokretima i radnjama. U direktnoj je vezi CNS i mišićni sistem koji utiču u sinergiji. Spretnost se odražava jasnim detaljima u pokretu i deo je veštine. U zavisnosti od sporta ili sportske grane, spretnost je u većoj ili manjoj meri izražena parcijalno (delovi dela i njihovi segmenti). Na razvoj spretnosti utiču brojni endogeni i egzogeni faktori, kao i genetički prenosni kod roditelja. Nasledni faktor igra veliku ulogu u selekciji sportista u sportovima kod kojih je itekako potrebna i izražena spretnost. Jedan deo spretnosti do majstorstva sportista postiže se treningom, ali uspeh je garatovan od natalnog doba, genetskog koda, selekcije za sportsku granu i na kraju dugogodišnjeg trenažnog rada. Baterijama testova za procenu spretnosti dolazimo do saznanja o baznim parametrima kako bi mogli da delujemo prognostički. SPRETNOST je komponetna fizičke sposobnosti koja označava dobru i složenu koordinaciju ekstremiteta. • Spretnost kao motorička sposobnost vrlo je bitna u ostvarivanju vrhunskih rezultata, naročito u sportskim granama gde se tokom nadmetanja koristi neki rekvizit (lopta, čunj, vijača....). • Spretnost predstavlja sposobnost manipulisanja određenim predmetom. Spretnost se može podeliti prema tome koji deo tela učestvuje u baratanju rekvizitom (manipulisanje ekstremitetima, trupom, glavom...). • Spretnost kao opšta motorička radnja može se u velikoj meri poboljšati i to najviše na račun uvežbavanja pokreta i približavanjem što je više moguće motoričkom stereotipu.

3.7 OKRETNOST Motorička sposobnost koja spada u domen veština, a definisana je velikom amplitudom pokreta u optimalnom vremenskom intervalu. Kada je reč o maksimalno brzom vremenskom intervalu onda govorimo o agilnosti. I jedna i druga sposobnost su itekako važne za uspeh u sportu. Direktno su u zavisnosti od veličine i obima treninga kao i od vežbi rastezanja, labavljenja i opuštanja. Okretnost je kompleksna sposobnost koja se manifestuje brzim, tačnim, ekonomičnim i svrsishodnim aktivnostima, koje zavise od kretnog iskustva i karaktera aktivnosti. Koordinaciono svojstvo pojedinca da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i snalažljivo u novonastalim uslovima i to najadekvatnijim amplitudama. Zasniva se na motornom iskustvu, što znači da će biti okretniji oni koji su ovladali većim brojem različitih aktivnosti i oni koji su primenjivali aktivnosti u različitim uslovima.

19

Prema nekim autorima komponente okretnosti su: kinestetički osećaj, osećaj za prostor, osećaj za vreme, usklađenost nervno- mišićnih odnosa, odgovarajući stepen intelektualnog potencijala, kao i ostale komponente fizičke sposobnosti čoveka. Okretnost u suštini predstavlja saradnju na najvišem nivou između motornog i psihološkog potencijala. Ceo lokomotorni aparat utiče na pozitivan rezultat poboljšanja okretnosti (mišićni, koštanozglobni i nervno centralni sistem). Determinante okretnosti: - Pravilnost - Brzina - Racionalnost - Snalažljivost Okretnost se može podeliti na dva oblika: opštu i specifičnu okretnost. Za ispoljavanje opšte okretnosti potrebno je da postoje uslovi koji se odnose na složenost, pravilnost, različite položaje, svrsishodnost i brzinu delovanja u neočekivanim situacijama. Ispoljavanje specifične okretnosti zahteva uslove koji su vezani za tačno određeno vreme. Za biološki razvoj okretnosti je karakteristično da se dobro razvija do puberteta, kada se obično zapaža izvesno opadanje uslovljeno burnim porastom tela, naročito ekstremiteta. Krajem puberteta ona se ponovo poboljšava. Aktivnošću i vežbanjem okretnost se može izrazito poboljšati. Primećeno je da devojčice brže napreduju u usvajanju ove komponente fizičke sposobnosti, te da se ta razlika zadržava i u starijim uzrastima. Ona kao i gipkost posredno utiče na ispoljavanje ostalih antropomotoričkih dimenzija. Sredstva za razvoj opšte okretnosti su vežbe opšte pripreme, specijalne asimetrične vežbe, aktivnosti različiti po strukturi kretanja (različiti sportovi), vežbe sa rekvizitima (palice, lopte, vijače, čunjevi...) Sredstva za razvoj specifične okretnosti mogu biti taktičko-tehnički elementi i kombinacije elemenata u određenim aktivnostima, kao i takmičenja, u uslovima karakterističnim za sportske discipline. Metodska uputstva, usmerena na podsticanje okretnosti, zasnivaju se na primeni neubičajenih položaja, zatim na izvođenju vežbi u suprotnom smeru u odnosu na demonstratora (pricip ogledala), na promeni brzine izvođenja kretanja, promeni tempa kretanja, promeni prostora, promeni načina izvođenja vežbe, na dodatnom usložnjavanju, na izvođenju poznate vežbe u promenjenim uslovima.

20

3.8 RAVNOTEŽA Motorička sposobnost iz domena veština koja se odlikuje spremnošću i mogućnošću lokomotornog sistema da se suprostavi raznim silama (zemljina teža, cetrifugalna, centripetalna, sile koje su uzrokovane drugim sportistom). Sposobnost održavanja aparata za kretanje u određenom položaju u uslovima mirovanja (statička ravnoteža) i kretanja (dinamička ravnoteža). Mogućnost zadržavanja ravnotežnog položaja u miru i u kretanju složen je sistemski sklop u koji učestvuju CNS, mišićni i koštanozglobni. Ravnoteža (kao komponenta koordinacije) predstavlja sposobnost održavanja ravnotežnog položaja u uslovima mirovanja ili kretanja. Takođe, predstavlja brzinu reagovanja i prestruktuiranja aktivacije suprotnih mišićnih grupa. Mogućnost da se uspostavi i što duže zadrži ravnoteža u zavisnosti je od stanja lokomotornog i CNS-a, kao i od treninga. Ravnoteža zavisi od funkcije čulnog organa koji se nalazi u slušnom lavirintu, od centara ravnoteže u CNS-u, kinestetičkog osećaja, koji je uslovljen čulnim organima u mišićima, tetivama i zglobnim čaurama, a i od opažanja vida, jer znamo da je lakše održavati ravnotežu kada su oči otvorene, nego zatvorene. Što je uzrast stariji i ravnoteža je bolja. Senzitivni period za razvoj ravnoteže su 9-10, 1415 i 16-17 godina. Za održavanje ravnotežnog položaja, veoma je značajno da se razvije osećaj ravnoteže, čiji su nosioci dobro razvijeni, ne samo vestibularni, već i kinestetički, taktilni i optički analizatori. Složenost ravnotežnog položaja zavisi od veličine površine oslonca, visine težišta tela, kao i položaja slobodnih delova tela. Težinu ravnotežnog položaja takođe uslovljava i vreme njenog trajanja.

3.9 PRECIZNOST Motorička sposobnost čoveka da pogodi cilj vođenim, bačenim, udarenim ili lansiranim predmetom. Pod preciznošću se podrazumeva i sposobnost izvođenja tačno usmerenih i doziranih pokreta i kao takva je povezana za tačnost ocene prostornih i vremenskih parametara datog sistema kretanja i odgovarajućeg kretnog reagovanja u njemu. Preciznost je složena i osetljiva psihofizička sposobnost koja zavisi i od momentalnog raspoloženja, emocija, sposobnosti koncentracije, ali i od drugih motoričkih sposobnosti. Biološki razvoj preciznosti uslovljen je razvojem koordinacionih mogućnosti CNS-a pa praktično zavisi od toga, ali se na njenom razvoju može raditi do kraja života.

21

Ističu se, najčešće dva aspekta preciznosti: 1. Preciznost vođenja – sposobnost izvođenja tačno usmerenih i optimalno mehaničkih i fizioloških doziranih pokreta kojima domašuje cilj (u boksu, mačevanju, ili sportskim igrama) - da se neposredno vođeni predmet ili deo tela plasira na određeno mesto i 2. Preciznost bacanja (lansiranja predmeta) – sposobnost pogađanja izbačenim predmetima (lopte, koplje, bomba, loptica, strelica pikada) određene tačke ili površine u prostoru domašaja - da se bačenim, udarenim ili lansiranim predmetom pogodi cilj koji se nalazi na određenoj udaljenosti.

Primer testova za procenu preciznosti: • • • •

Pikado Ciljanje dugim štapom Ciljanje kratkim štapom Gađanje u horizontalnu metu

22

POGLAVLJE 4 4.1 RAZVOJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI KROZ UZRAST Motorički razvoj predstavlja sastavni deo ukupnog razvoja čoveka i zbog toga manifestacije motoričke razvijenosti, često identifikovane kao motoričke sposobnosti, posredno ukazuju na razvijenost pojedinih organa i funkcija organizma kao celine. Ovde se podrazumeva da su sposobnosti individualne karakteristike od kojih zavisi uspešnost u određenoj aktivnosti (Kukolj, M. 2006). Tokom rasta i razvoja čoveka, dolazi do velikih promena organizma, i stoga treba imati u vidu da postoji ogromna povezanost motoričkog razvoja sa morfološkim i psihološkim razvojem. Karakteristike psihološkog razvoja Psihološke promene u toku razvoja su sastavni deo funkcionalnih promena i povezane su sa morfološkim razvojem pojedinih tkiva i organa. Osnovne karakteristike psihološkog razvoja čoveka mogu biti posmatrane kroz razvoj pažnje, razvoj motivacije i razvoj volje. - Razvoj pažnje je paralelan proces uspostavljanju kontrole mišića aktivnosti, tj.dobra kontrola mišića stvara preduslove za odsustvo nepotrebnih pokreta i uslove za veću pažnju. - Uporedo sa razvojem pažnje razvija se i motivacija. U razvoju motivacije primarni nivo ima faza održavanja života, odnosno zadovoljenja organskih potreba. Nakon toga, sledi faza razvoja motivacije po osnovu odbrambrenih funkcija, odnosno bezbednosti. Dalji razvoj motivacije odvija se kroz fazu pripadanja grupi (socijalizacija) i fazu samocenjenja, pa je i razvoj motivacije posledica motiva vezanih za grupu i ostvaruje se kroz položaj u grupi (Lazarević, 1987). Karakteristike morfološkog razvoja Opšti tok razvoja opisuje se na osnovu promena visine tela i mase tela u čoveku tokom života. Detaljniji uvid u morfološke promene može se dobiti analizom: 1. dužinskih karakteristika tela (longitudinalna dimenzionalnost) 2. poprečnih karakteristika tela (transverzalna dimenzionalnost) 3. zapremine (volumen) 4. količine masnog tkiva (adipoznost). Morfološki rast i razvoj odvijaju se pod uticajem unutrašnjih faktora (genetika), a uticaj spoljašnjih faktora ogleda se prvenstveno kroz način života u kojem način ishrane i fizička aktivnost regulišu masu tela, tj.masno tkivo.

23

Morfološki rast i razvoj odvija se od rođenja do punog razvoja organizma i prolazi kroz 2 faze: faza ubrzanog i faza usporenog razvoja. 1. faza ubrzanog razvoja traje od rođenja do 6-7 godine i naziva se još infatilna faza razvoja, 2. faza ubrzanog razvoja traje od 12 do 16-17 godina kada se organizam razvija ubrzano, i deca rastu u visinu i imaju ubrzan razvoj mišićne mase. Uporedo sa morfološkim razvojem, razvija se: nervni sistem, kardiovaskularni sistem, disajni sistem i drugi sistemi u organizmu. Karakteristike motoričkog razvoja Motorički razvoj je sastavni deo ukupnog razvoja i aktivna je posledica razvojnih promena. U tim promenama razvoj nervnog sistema daje osnovu za razvoj motoričkog sistema. Specifičnosti razvoja nervno-mišićnog i ukupnog motoričkog sistema neposredno se projektuju na kvantitativne karakteristike kretanja. - Prva i druga godina života je period infazije, motorički razvoj je karakterističan po uspostavljanju kontrole kretanja (uspravljanju, održavanju uspravnog položaja i usvajanju sve složenijih kretanja). - U toku prve, druge i treće godine osnovne promene ostvaruju se u uspostavljanju kontrole doživljaja, a zatim i aktivnom razvoju karakteristika kretanja. - Od treće do šeste godine brzo se razvijaju karakteristike kretanja i to se ogleda kroz razvoj koordinacije i uspostavljanja viših ciljeva kretanja. - Od sedme do dvanaeste godine karakterističan je period u kom dolazi do usaglašavanja funkcija nervno-mišićnog sistema i morfoloških karakteristika. - Od 12 do 15te godine (pubertet) karakterističan je razvoj analizatora kretanja i kore nervnog sistema. Motorički razvoj se odvija kroz razvoj okretnosti, skočnosti i brzine, a zatim sledi period pune motorne aktivnosti. Opšti tok razvoja motoričkih sposobnosti karakteriše: heterohronost – različite motor.sposobn.nastaju u različitim periodima razvoja, sinfaznost – razvoj pojedinih motor.sposobn.se međusobno poklapa, ritmičnost i individualnost. U skladu sa opštim tokom razvoja, razvoj motoričkih sposobnosti načelno se može opisati tako što se: - Od 7 do 9 godine razvija koordinacija - Od 10 do 12 godine razvija brzina - Od 13 do 14 godine razvijaju se brzina i snaga - U 15toj godini razvija se izdržljivost - Od 17 do 19 godina objedinjuju se sve sposobnosti!

24

Dakle, motorički razvoj je proces izgrađivanja tkiva i organa, kao i stalnog usaglašavanja funkcija tih organa, koji se manifestuju u različitim telesnim aktivnostima počev: - od rođenja pa do 2 godine života, zatim se motorički razvoj nastavlja kroz igru do 3 godine, - od 4 do 6 godine brzina, gipkost, sila i izdržljivost razvijaju se u okviru kretanja, ali ne i kroz posebno organizovane programe vežbanja, - od 7 do 10 godine razvija se motorno iskustvo, - od 11 do 14 godine razvija se interes, profilišu se sklonosti i formira ukus, - od 15 do 17 godine definiše se struktura ličnosti i izgrađuju motivi. Razvojni period obuhvata i morfološke, motoričke i psihosocijalne promene, ali sa aspekta mogućnosti i potrebe aktivnog uticaja na obim i karakter promena, razvoj koordinacije predstavlja bitan faktor razvoja motoričke uspešnosti. Tako razvoj koordinacije može biti posmatran i kroz razvoj: Senzitivni period za razvoj orijentacije u prostoru obuhvata uzrast od 6 do 17 godine, a intenzivno se razvija od 12 do 17 godine. Ritmično izvođenje pokreta razvija se u periodu od 6 do 14 godine, a intenzivni period razvoja je od 9 do 12 godine. Razvoj koordinacije pokreta u vremenu obuhvata period od 7 do 13 godine, a intenzivni period razvoja je od 7 do 10 godine. Razvoj na audio-vizuelne nadražaje obuhvata period od 7 do 12 godine, a intenzivni period razvoja je od 8 do 11 godine. Razlikovanje pokreta (sposobnost diferencijacije) obuhvata period od 7 do 15 godine, a intenzivni razvoj od 10 do 12 god. Motoričko prilagođavanje obuhvata period od 8 do 13 godine, a intenzivni period razvoja je od 9 do 12 god. Ravnoteža obuhvata period od 9 do 13 god, a intenzivni period razvoja je od 11 do 13 godine.

25

POGLAVLJE 5 5.1 ISTRAŽIVANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI Istraživanjem motoričkih sposobnosti vrši se prognoza razvoja sposobnosti ili prognoza razvoja rezultata, kao i struktura procesa vežbanja, struktura dostignute forme i modelnih karakteristika (Kukolj, 2006). Podaci važni za istraživački rad mogu se dobiti na sledeći način: 1. posmatranjem (ekspertnom analizom) 2. merenjem 3. eksperimentom i 4. logičkim zaključivanjem Posmatranjem se procenjuju izgled i proporcije tela, način reagovanja i način izvršavanja aktivnosti u zavisnosti od toga da li su standardni ili nestandardni uslovi. Razvojne karakteristike utvrđuju se sistematskim merenjima, u kojima se razlikuju merenja morfoloških karakteristika (antropometrija), merenja funkcionalnih mogućnosti i merenja opšteg i specifičnog karaktera motoričkih sposobnosti. Za utvrđivanje rasta i razvoja bitne mere su: 1. longitudinalne dimenzionalnosti (visina tela, sedeća visina, dužina nogu, ruku i dr) 2. transverzalne dimenzionalnosti (širine karakterističnih segmenata tela – ramena, karlice, kukova i i dijametri lakta, šake, kolena, skočnog zgloba i dr.) 3. potkožnog masnog tkiva (kožni nabori – nadlakta, leđa, trbuha, natkolena, potkolena). Značaj israživanja strukture morfoloških karakteristika posebno je evidentan zbog suptilne povezanosti morfoloških karakteristika (oblika tela), funkcionalnih i motoričkih sposobnosti (funkcija kao sadržaja i motoričke sposobnosti kao aktivnosti). Merenje motoričkih sposobnosti može biti: analitičkog i sintetičkog karaktera. - Analitički pristup (jedan segment) u izboru motoričkih merenja zasniva se na parametrima koji omogućavaju uvid u nivo i karakteristike nivoa pojedinih motoričkih sposobnosti (sila, snaga, brzina, izdržljivost, okretnost, gipkost).... Ovaj pristup može sadržati i parametre sa topološkom konfiguracijom (npr.snaga ruku, ramenog pojasa i dr). Upotrebna vrednost ovih parametara sastoji se u tome što omogućavaju određivanje strukture na početku, u toku i na kraju procesa vežbanja. Podaci dobijeni na početku procesa vežbanja mogu poslužiti za proveru efekata izvršenog rada i omogućavaju eventualnu korekciju i reorganizaciju daljeg rada. Merenje na kraju procesa vežbanja omogućava ukupnu ocenu promena nastalih kao posledica sprovedenog vežbanja i uslova vežbanja.

26

- Sintetički pristup u istraživanju zasniva se na parametrima o telesnim aktivnostima izvršenim u celini, onako kako to zahtevaju racionalnost tehnike i konvencije o opštim uslovima ispoljavanja efikasnosti u različitim telesnim aktivnostima. To se odnosi na ocenu tehnike, ocenu tehničko-taktičkih rešenja i rezultate izvršenog rada. Promene motoričkog statusa istražuju se u prirodnim uslovima, u kojima određeni deo posmatranog obeležja namerno izmenjen. Praćenje unapred definisanih uslova i utvrđivanje unapred određenih parametara naziva se eksperimentom. U eksperimentu mogu biti utvrđeni i praćeni uticaji određenog vežbanja na organizam čoveka, na funkcije pojedinih sistema organizma, predmet istraživanja može biti uspešnost savladavanja predviđenog gradiva kao i drugi elementi procesa vežbanja (vežbe, uslovi rada, režim rada, intenzitet rada i dr.). Procena opštih motoričkih sposobnosti vrši se testovima ili baterijom testova koji omogućavaju svestrano sagledavanje stanja telesnih sposobnosti. 5.2 DIJAGNOSTIČKE I PROGNOSTIČKE KARAKTERISTIKE TESTOVA Pod dijagnostičkim karakteristikama testova podrazumevaju se mere i postupci kojima se kvantifikuju bitne sposobnosti, kretanja ili određene karakteristike kretanja u cilju definisanja njihovog nivoa, strukture, dinamike promena, složenosti i karaktera. Dijagnostičke karakteristike su značajne kada se utvrđuje: stanje zdravlja, stanje motoričkih sposobnosti i radna sposobnost osoba različitog uzrasta, pola i specifične sportske orijentacije. Prognostičke karakteristike testova značajne su u predikciji razvoja telesnih sposobnosti, postignuća i stabilnosti tehnike. Prognozom su obuhvaćeni i: razvoj metodike treninga, značajnog postignuća u periodu od 4-8 godina i sportska obdarenost. Prognoza razvoja metodike treninga vrši se na osnovu ekspertize dokumentacionog materijala i obuhvata analizu primenjenih sredstava, metoda, uslova rada i postignutih rezultata. Prognoza postignuća se vrši za period od 4 do 8 godina, na osnovu regresije koja obuhvata podatke koji se odnose na vremenski trend rezultata i podatke o učešću slučajnih faktora. Prognoza sporske obdarenosti vrši se na osnovu visine (kvaliteta) rezultata, na osnovu stabilnosti rezultata, na osnovu povezanosti juvenilnih i definitivnih rezultata, kao i na osnovu tempa prirasta rezultata. Kontrola u fizičkom vaspitanju, rekreaciji, a naročito u sportu može biti usmerena ka strukturi i nivou fizičke pripremljenosti jednog svojstva ili pojedine karakteristike određenog svojstva. Sadržaj kontrole uslovljen je specifičnostima adaptivnih sistema od kojih, u najvećoj meri, zavisi efikasnost kretanja (kardiovaskularni, respiratorni i metabolički sistem, stanje neuromišićnog aparata, nervnog sistema i brzinsko-snažnih svojstava: koordinacija u opštem i strukturnom smislu; elastičnost mišića, gipkost i dr.).

27

5.3 TESTIRANJE ANTROPOMOTORIČKOG PROSTORA 1. Početno merenje 2. Predviđanje 3. Transformacija (trening) 4. Tranzitno ili završno merenje 5. Objašnjenje Metrijske karakteristike testa 1. Objektivan 2. Osetljiv 3. Pouzdan 4. Upotrebljiv

PRIMERI TESTOVA

TESTOVI REPETITIVNE SNAGE 1RM (repetition maximum) – Početni položaj zavisi od mišićne grupe za koju se test izvodi. Opis - 1 maksimalni ponavljaj se izvodi za testiranje svih grupa mišića. Posle dobre pripreme u vidu zagrevanja i rastezanja, kao i uvoda u opterećenje sa vežbama snage 2 serije 4 do 8 ponavljaja 50 % od maksimuma, pristupa se 1 maksimalnom ponavljanju. Odredi se perceptivni maksimum, ako se sa lakoćom savlada teret, onda se težina postepeno povećava sve dok se ne uradi 1 max ponavljaj. Pauza između ponavljaja ne bi trebalo da bude manja od 1, a ne veća od 2 minuta. U slučaju da je opterećenje preveliko i da se težina ne može savladati bez pomoći asistenta smanjiti opterećenje koji možemo savladati, a približno je maksimumu. Ocenjivanje – Uspešno izveden jedan max ponavljaj. Napomena – Prilikom izvođenja testa voditi računa o mogućnosti povređivanja koje može biti usled neadekvatne pripreme, nepravilne tehnike izvođenja pokreta, prevelikog opterećenja, nestručnosti asistenta...Da bi test bio validan u proceni maksimalne sposobnosti da mišić projektuje silu potrebno je muskulaturu adaptirati kroz primarnu adaptaciju CNS. To bi značilo, primera radi, da se opšte vežbe snage cele muskulature angažuju u kružnom obliku rada sa opterećenjem od 50% od perceptivnog maksimuma, sa prosečno 2- 3 serije unutar 2 seta vežbanja za svaku mišićnu partiju. Za bazični adaptaciju CNS potrebno je najmanje 2 trenažne nedelje pre određivanja maksimuma.

28

Sklek na tlu Početni položaj za realizaciju testa je u uporu na rukama. Opis - Za procenu snage i snažne izdržljivosti grudne muskulature koristio bi se test sklek na tlu. Stav šaka na podlozi je diskutabilan i postoje varijacije (uski, srednji i široki), kao i u toku neposrednog izvršenja testa sa varijacijama u odvođenju laktova bočno ili uz telo. Položaj svih segmenata tela (ramena, trup, karlica, kolena i stopala) moraju u toku realizacije testa da budu u ravni bez oscilovanja i pravljenja “figura”. Položaj stopala može biti spetni, širine kukova ili još šire. Ocenjivanje - Uspešno izveden sklek je do spuštanja grudi do tla. Vraćanjem u početni položaj izveden je ponavljaj. Napomena - greške su u narušavanju položaja savijanjem segmenata tela, cimanjem, gibanjem, prenosom težine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

Zgib na vratilu Početni položaj je u uporu na rukama sa nathvatom ili pothvatom (u različitoj širini hvata). Telo je u visećem položaju. Opis - Za procenu snage i snažne izdržljivosti leđne muskulature (gornje regije) – zgibovi na vratilu. Ocenjivanje - Iz visećeg položaja podizanjem i izjednačavanjem nivoa brade sa vratilom, pravilno je izveden pokušaj. Vraćanjem u početni položaj (varijacije- donji uglovi lopatica, gornji uglovi lopatica, ramen dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je ponavljaj. Napomena - Greške su u narušavanju visećeg položaja savijanjem nogu, zibanjem, prenosom težine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

29

Podizanje trupa sa tla Početni položaj za realizaciju testa je ležeći na leđima. Opis - Za procenu snage i snažne izdržljivosti trbušne muskulature koristio bi se test podizanje trupa sa tla. Položaj ruku može da ima brojne varijacije (iza glave, na grudima, pored čela...), položaj nogu takođe je primetan sa varijacijama savijenih i opruženih kolena. Ocenjivanje - Iz ležeće pozicije podizanje trupa je do potpuno sedećeg položaja. Vraćanjem u početni položaj (varijacije - donji uglovi lopatica, gornji uglovi lopatica, ramena dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je ponavljaj. Napomena - Greške su u narušavanju visećeg položaja savijanjem nogu, cimanjem, prenosom težine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora. Čučanj Početni položaj je stav sa varijacijama (spetni, širina karlice, širina ramena...), zategnuti i aktivni svi segmenti tela, pogled pravo, ruke sa varijacijama (uz telo, iza glave, na grudima...). Opis - Za procenu snage i snažne izdržljivosti muskulature donjih ekstremiteta koristio bi se test čučanj. Ocenjivanje - Iz uspravnog početnog položaja telo savijeno u kolenima se dovodi do čučnja (sa varijacijama u amplitudi). Vraćanjem u početni položaj izveden je ponavljaj. Napomena - Greške su u narušavanju položaja savijanjem segmenata tela, cimanjem, gibanjem, prenosom težine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora. Opšte napomene: • • • •

Svaka varijacija ima praktičnu primenu i svrsishodnost koja je na volji realizatoru testiranja, Na primerima angažovane muskulature postoji ili se mogu smisliti testovi koji bi mogli da nam posluže u proceni svih mišićnih grupa u telu, Prilikom testiranja mora se voditi računa o metrijskim karakteristikama testova. Predlog početnicima je da se koriste standardni testovi provereni dugogodišnjom realizacijom, Izrada i korišćenje testova koji još nisu prošli standard može biti opasan po zdravlje sportiste, a od znanja i iskustva trenera zavisi da li će i kada biti primenjen.

30

•

• • •

Test eksplozivne snage se može primeniti sopstvenom težinom ili sa spoljašnjim opterećenjem pri čemu je brzina izvođenja pokreta maksimalna. Ceo test je vremenski ograničen, tako da je potrebno za što manje vremena izvesti veći broj pokreta. U slučaju rada sa spoljašnjim opterećenjem (tegovima) opterećenje ne bi trebalo da pređe preko 50%, Svi testovi snage se mogu izvesti sa složenom lokomotornom funkcijom (skokovi, i poskoci - pliometrija, trčanja, iskoraci), Ne preporučuje se testiranje parametara snage uz spoljašnji teret partnera iz razloga što je opterećenje neadekvatno i nekontrolisano, pa može da dovede do povređivanja, Test statičke snage je merenje izdržaja u fiksnom položaju. Nema parametra amplitude, obima i frekvencije pokreta. Sopstvenom težinom ili spoljnim opterećenjem (tegovima). Vreme je elementarni parametar.

TESTOVI BRZINE

POKRET -

Desnom rukom napred Pokret desnom rukom sa leva na desno Levom rukom sa leva na desno Sa dve ruke sa leva u desno Karate udarac

FREKVENCIJA -

Taping rukom Kruženje rukom Taping nogom Taping nogom o zid

SPRINT - Sprint iz visokog starta na 20 metara - Sprint iz visokog starta na 40 metara - Sprint iz visokog starta na 60 metara

31

Taping rukom Opis mesta izvođenja: Za izvođenje testa potrebna je ravna površina minimalnih dimenzija 2x2 metra. Na stolu je pričvršćena daska za taping (dva kruga prečnika 20 cm razmak između njihovih unutrašnjih rubova je 61 cm). Zadatak: Test se izvodi iz sedećeg položaja, levi dlan se nalazi na sredini daske, a desna ruka je ukrštena preko leve i dlan se nalazi na levom krugu. Na znak “sad” što brže može, u vremenu od 15 sekundi, dodiruje prstima naizmenično jedan pa drugi krug. Zadatak se ponavlja tri puta. Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odrađenih ciklusa u 15 sekundi. Jedan ciklus predstavlja ispravno dotaknut levi i desni krug. Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promaši ploču ili je i ne dotakne.

Taping nogom Opis mesta izvođenja: Za izvođenje testa potrebna je ravna površina minimalnih dimenzija 2x2 metra. Drvena konstrukcija za taping nogom pričvršćena je za podlogu. Zadatak: Ispitanik sedi na prednjem delu stolice ne naslanjujući se na naslon, sa rukama na struku. Levu nogu postavlja na tlo, a desnu na dasku sa leve strane pregrade. Na znak “sad” ispitanik je potrebno da što brže prebacuje desnu nogu sa jedne na drugu stranu pregrade, u vremenu od 15 sekundi, dodirujući prednjim delom stopala dasku. Zadatak se ponavlja tri puta. Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odrađenih ciklusa u 15 sekundi. Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promaši ploču ili je i ne dotakne.

32

TESTOVI IZDRŽLJIVOSTI -

Vožnja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi Vožnja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi Trčanje u vremenu od 15 minuta Step test

Step test Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi. Zadatak: Ispitanik stoji pored klupe (za muškarce visine 40 cm, za devojke visine 30 cm), na znak merioca kreće da se penje i silazi obema nogama sa klupe i to nogom kojom se prvo popeo, tako da njom i silazi. Ritam koraka usklađen je sa metronom. Test traje 5 minuta. Ocenjivanje: Po isteku 5 minuta merilac zaustavlja ispitanika i postavlja ga na stolicu, palpira mu arteriju (karotidnu, ulnarnu, radijalnu) i meri brzinu otkucaja srca (u 10 s, 15 s ili ceo minut). U protokol unosi vrednosti frekvence srca za jedan minut (ukoliko je merio za 10 ili 15 s u tom slučaju dobijenu vrednost množi sa 6 ili 4). Napomena: Ovaj test se može izvesti istovremeno sa više ispitanika, na taj način što se svi nalaze pored klupe i sukcesivno se priključuju testu na 15 s, u tom slučaju merenje frekvence srca se meri u 10 s. KOORDINACIJA Pod koordinacijom, kao bazičnom motoričkom sposobnošću, podrazumeva se suština složenih kretanja, pri čemu u ostvarivanju tih kretanja u određenoj meri i odnosu učestvuju i druge motoričke sposobnosti. koordinacija = motorička inteligencija TESTOVI KOORDINACIJE -

Vođenje lopte rukom Amortizacija lopte Slalom nogom sa dve lopte Provlačenje i preskakivanje Penjanje i silaženje po klupi i ribstolu Osmica sa saginjanjem Poligon unazad Koraci u stranu Okretnost u vazduhu Trčanje oko baze

33

Vođenje lopte rukom Opis mesta izvođenja: Na stazi dužine 10 metara 5 stalaka je raspoređeno na udaljenosti od po 2 metra. Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka “sad” što brže vodi loptu “boljom” rukom u slalomu između stalaka. Kod poslednjeg stalka ispitanik se okreće za 180˚ i na isti način vraća se do startne linije. Zadatak je završen nakon što ispitanik pređe startnu liniju. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska startne linije u povratku. Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greška ukoliko slučajno sruši stalak. Ukoliko ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaženje stalaka, vraća se na mesto gde je učinio grešku. Za to vreme štoperica se ne zaustavlja. Amortizacija lopte Opis mesta izvođenja: Ispred ravnog zida 3x3 na ravnoj podlozi dva metra od zida označen je pravougaonik veličine 3x2 m, čija je šira strana paralelna sa zidom. Zadatak: Ispitanik baca loptu sa grudi u zid i dočekuje je nakon odbijanja na dlan “bolje” ruke. Zadatak je završen nakon što ispitanik napravi 10 bacanja i 10 pokušaja amortizacije lopte. Ocenjivanje: Ispitivač broji ispravne pokušaje. Napomena: Upisuje se broj ispravno amortizovanih lopti. Pod tim se smatra da se lopta: ne odvaja od ruke prilikom hvata, smiruje iznad visine ramena, nekoliko trenutaka zadrži u ruci (dok ispitivač ne kaže). Ispitanik ne sme da izađe iz pravougaonika. Lopta mora biti bačena obema rukama i ne sme da padne na tlo. Slalom nogom sa dve lopte Opis mesta izvođenja: Na stazi dužine 10 metara 5 stalaka je raspoređeno na udaljenosti od po 2 metra. Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka “sad” ispitanik počinje voditi istovremeno obe lopte obema nogama u slalomu između stalaka. Kod poslednjeg stalka ispitanik se okreće za 180˚ i na isti način vraća se do startne linije. Zadatak je završen nakon što ispitanik pređe startnu liniju. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska startne linije u povratku. Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greška ukoliko slučajno sruši stalak. Ukoliko ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaženje stalaka, vraća se na mesto gde je učinio grešku. Za to vreme štoperica se ne zaustavlja.

34

Provlačenje i preskakivanje Opis mesta izvođenja: Na stazi dužine 7,5 m postavljena su 4 okvira švedskog sanduka, na taj način što je rastojanje od starta do prvog okvira zatim rastojanje između okvira i rastojanje između zadnjeg okvira i okretišta 1,5 m. Zadatak: Na znak “sad” ispitanik trči do prvog okvira, preskače ga, provlači se kroz drugi okvir, preskače treći, provlači se kroz četvrti, okreće se za 180˚ i u povratku obilazi prepreke ali na suprotan način. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska startne linije u povratku. Napomena: Ukoliko ispitanik sruši okvir švedskog sanduka u trenutku pre nego ga je prošao, dužan ga je sam namestiti i tek tada izvršiti taj deo zadatka. Ukoliko ga je srušio pri kraju izvođenja određenog dela zadatka nastavlja bez zastoja. Okvir preskače sunožno, jednonožno, a može ga i prekoračiti. Penjanje i silaženje po klupi i ribstolu Opis mesta izvođenja: Švedska klupa je “zakačena” uz ribstol pod uglom od 45˚. Zadatak: Na znak “sad” ispitanik se penje četvoronoške uz švedsku klupu do kraja. Tada se prihvata za ribstol iznad glave koliko mu je potrebno da stavi nog na prvu pritku koja je ispod oslonca klupe i spušta se sa ribstola, jednu po jednu pritku do tla. Čim dodirne tlo sa obe noge vraća se istim putem. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do momenta kada ispitanik ne dodirne tlo sa obe noge. Napomena: Pri silasku sa ribstola ili prilikom penjanja ne sme da preskoči niti jednu pritku, ukoliko se to desi vraća se na pritku do koje je došao pravilno i otuda nastavlja dalje. Na pritke može postavljati obe noge ili samo jednu (kao po stepenicama). Osmica sa saginjanjem Opis mesta izvođenja: Stalci su postavljeni na udaljenosti od 4 m, a između njih je razapeta elastična traka. Zadatak: Ispitanik stoji pokraj jednog stalka u smeru drugog, prsti nogu su u ravni sa stalkom. Elastična traka je zategnuta u visini gornje bedrene bodlje. Na znak “sad” ispitanik najbrže što može obilazi stalke sledeći zamišljenu liniju položenog broja 8, saginjući se svaki put ispod razapete trake. Zadatak je završen nakon što ispitanik obiđe oko stalka na opisani način 4 puta i protrči pokraj stalka koji je služio za start. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska startne linije u povratku. Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotiče traku. Ima pravo na jednu grešku, na šta se upozorava, a prilikom druge greške zadatak se prekida i ponavlja.

35

Poligon unazad Opis mesta izvođenja: Na stazi dužine 10 m obeležene su linije starta i cilja, na 3 m od starta postavljena je baza švedskog sanduka, a na 6 m najveći okvir na taj način da većom stranom dodiruje podlogu. Zadatak: Ispitanik je oslonjen na dlanove i stopala, leđima okrenut preprekama. Stopala su mu ispred startne linije. Na znak “sad” unazad savladava prepreke, prvu penjanjem, a drugu provlačenjem. U toku zadatka ispitanik ni u jednom trenutku ne sme okretati glavu. Zadatak je završen kada ispitanik sa obe ruke pređe liniju cilja. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska linije cilja. Napomena: Ukoliko pre savladavanja prepreke istu obori, ispitanik je dužan da je namesti pa da obavi zadatak, za to vreme štoperica se ne gasi. Koraci u stranu Opis mesta izvođenja: Staza dužine 4m sa dve paralelne linije duge 1m. Zadatak: Ispitanik stoji unutar linija, bočno uz jednu liniju. Na znak “sad” kreće se bočno (korak-dokorak) do druge linije, svaku liniju mora ili da pređe ili da je nagazi. Ovo ponavlja 6 puta uzastopno. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do završetka šestog prelaženja staze od 4 m. Okretnost u vazduhu Opis mesta izvođenja: 4 strunjače postave se tako da se dodiruju širim stranama. Zatim se dve razdvoje toliko da se između njih mogu postviti 4 medicinke. Medicinke se postavljaju tako da zatvaraju površinu kvadrata. Zadatak: Ispitanik okreće leđa medicinkama i seda na “zadnje” dve. Svaka noga se nalazi na jednoj medicinki, a ruke su opružene i dlanovima oslonjene na natkolenice. Na znak sad ispitanik pravi kolut nazad, digne se i napravi kolut napred preko medicinki (ne sme da ih dotakne), okreće se za 180˚ i dodiruje dlanovima medicinke, čime se zadatak i završava. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do dodira midicinki. Napomena: Dopušteno je doticati medicinke bilo jednom, bilo sa obe ruke i to proizvoljnim redom.

36

Trčanje oko baze – koverta test Opis mesta izvođenja: U pravougaoniku dimenzija 3x5 poređano je 5 stolica. Na taj način se 4 stolice nalaze u uglovima, a peta u centru pravougaonika. Zadatak: U jednom uglu izvan površine pravougaonika nalazi se i startna i ciljna linija. Na znak “sad” ispitanik obilazi stolice na taj način kao da se kreće po zamišljenoj liniji koverte. Zadatak je završen nakon što pređe liniju cilja. Ovo ponavlja 3 puta uzastopno. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka “sad” do prelaska linije cilja. Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotiče stolicu. Ima pravo na jednu grešku, na šta se upozorava, a prilikom druge greške zadatak se prekida i ponavlja.

GIPKOST Sinonim za zglobnu pokretljivost i definiše se kao sposobnost izvođenja aktivnih ili pasivnih pokreta u zglobovima sa maksimalnom mogućom amplitudom. Na gipkost utiču: aktivnost, pol, uzrast, temperatura, doba dana, emocionalno stanje, a ne zavisi od dužine segmenata tela, kao ni od osobenosti sastava tela.

TESTOVI GIPKOSTI -

Iskret Uzručenje nazad u klečećem stavu Odručenje nazad u klečećem stavu Potisak ruke iza leđa prema gore po jarbolu Prednoženje iz ležanja na leđima Zanoženje iz ležanja na prsima Raznoženje ležeći Odnoženje ležeći bočno Pretklon na klupi Pretklon raskoračno Pretklon sa trakom

Iskret Opis mesta izvođenja: Test se izvodi u prostoriji ili na otvorenom prostoru minimalnih dimenzija 2x2 metra. Zadatak: Ispitanik u stojećem stavu drži ispred sebe palicu tako da mu se leva šaka nalazi na nultoj tačci, a desna uz levu. Zadatak ispitanika je da napravi iskret iznad glave držeći

37

palicu pruženim rukama, tako da je razmak između ruku najmanji mogući. Čitava kretnja mora se izvesti lagano i bez zamaha ili uzastopnih zibova u uzručenju. Zadatak je završen kada pruženim rukama ispitanik dovede palicu iza leđa. Zadatak se izvodi tru puta uzastopno, sa kraćom pauzom. Ocenjivanje: Rezultat u testu je udaljenost između unutrašnjih rubova šaka nakon izvedenog iskreta izražena u centrimetrima. Napomena: Prilikom izvođenja zadatka: palica se drži punim hvatom šake, ruke su sve vreme ispružene, zadatak se izvodi bez zamaha. Ukoliko se ne ispoštuju ovi uslovi zadatak se ponavlja. Pretklon na klupi Opis mesta izvođenja: Merenje se može izvoditi u dvorani ili spoljnom prostoru minimalnih dimenzija 1x1 metar. Zadatak: Ispitanik stoji sunožno na klupici. Vrhovi prstiju su do ruba klupice. Noge su potpuno opružene. Uzruči, a šake sa ispruženim prstima su spojene tako da se srednji prsti poklope. Ispitanik se uspravno pretklanja što više može, zadržavajući opružene i noge i ruke. Dlanovima opruženih ruku “klizi” niz skalu do najniže moguće tačke u kojoj se na trenutak zadrži. Zadatak se ponavlja tri puta uzastopno, sa kraćom pauzom. Ocenjivanje: Meri se dubina dohvata u cenrtimetrima. Napomena: Ispitanik mora biti bos, stopala su paralelna i sastavljena, a vrhovi prstiju postavljeni do samog ruba klupice. Pri izvođenju testa kolena se ne smeju grčiti. Zadatak se ne sme izvoditi zamahom. Ukoliko se ne ispoštuju ovi uslovi zadatak se ponavlja. Pretklon raskoračno Opis mesta izvođenja: U prostoriji minimalnih dimenzija 3x2 metra pored zida se povuku dve linije duge 2 metra pod uglom od 45˚, tako da vrh ugla dodiruje zid. Zadatak: Ispitanik raznožno (po linijama) sedne na tlo oslonjen čvrsto leđima i glavom uza zid. Ispruži ruke i postavi dlan preko dlana, tako da se srednji prsti preklapaju. Zatim, tako postavljene i opružene ruke spušta na tlo ispred sebe. Merilac postavlja metar sa nulom na mesto gde ispitanik dodirne tlo vrhovima prstiju. Zadatak je da izvede što dublji pretklon, tako da vrhovi prstiju lagano klize uz metar. Zadatak se ponavlja tri puta uzastopno, sa kraćom pauzom. Ocenjivanje: Rezultat je maksimalna daljina dohvata. Napomena: Noge su opružene i nalaze se preko linija, ruke spojene i šake preklopljene, ramena u PP dodiruju zid. Nije dopušteno izvoditi pretklon zamahom trupa.

38

RAVNOTEŽA Motorička sposobnost održavanja stabilnog položaja tela u različitim aktivnostima i pokretima. Ispoljava se u mirovanju (statička ravnoteža) i u kretanju (dinamička ravnoteža). Statička i dinamička ravnoteža slabo koreliraju međusobno. Vrste: I Stabilna

II Labilna

III Indiferentna

Faktori: genetska određenost, stanje centra za ravnotežu u mozgu, stanje vestibularnog aparata, uzrast, površina oslonca, visina težišta tela, brojnost motoričkih navika, treniranost, snaga, koordinacija, gipkost, emotivno stanje, koncentracija. TESTOVI RAVNOTEŽE: 1. Stajanje na dve noge uzdužno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima 2. Stajanje na jednoj nozi uzdužno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima 3. Stajanje na dve noge poprečno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima 4. Stajanje na jednoj nozi poprečno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima Ova četiri testa moguće je raditi i sa zatvorenim očima. Stajanje na jednoj nozi uzdužno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnotežu. Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge uzdužno na klupicu za ravnotežu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese težinu na nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadrži ravnotežni položaj. Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik uspostavi ravnotežni položaj pa do narušavanja istog. Najduže trajanje testa je 60 sekundi. Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog položaja.

39

Stajanje na dve noge uzdužno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnotežu. Zadatak: Oslanjajući se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik staje sa oba stopala uzduž pregrade klupice za ravnotežu, tako da su mu stopala jedno iza drugoga. Klupica je udaljena od zida za prosečnu dužinu ruke, a postavljena je tako da su duže stranice paralelne sa zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnotežu obe ruke prislanja na bedra. Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik uspostavi ravnotežni položaj pa do narušavanja istog. Najduže trajanje testa je 60 sekundi. Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog položaja. Stajanje na dve noge poprečno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnotežu. Zadatak: Oslanjajući se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik stoji prednjim delovima stopala poprečno na pregradi klupice za ravnotežu, sastavljenih nogu. Klupica je udaljena od zida za prosečnu dužinu ruke, a postavljena je tako da su duže stranice paralelne sa zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnotežu obe ruke prislanja na bedra. Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik uspostavi ravnotežni položaj pa do narušavanja istog. Najduže trajanje testa je 60 sekundi. Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog položaja. Stajanje na jednoj nozi poprečno na klupici za ravnotežu sa otvorenim očima Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnotežu. Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge poprečno na klupicu za ravnotežu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese težinu na nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadrži ravnotežni položaj. Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik uspostavi ravnotežni položaj pa do narušavanja istog. Najduže trajanje testa je 60 sekundi. Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog položaja.

40

Stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima Opis mesta izvođenja: Test se može izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra. Zadatak: Ispitanik stoji bos na proizvoljnoj nozi dok mu je stopalo druge noge oslonjeno na koleno noge na kojoj stoji. Ispitanik ne sme da napusti zadati položaj pri kojem su šake stavljene na butine. Ruke moraju biti fiksirane, a noge kao u početnom položaju. Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik uspostavi ravnotežni položaj pa do narušavanja istog. Najduže trajanje testa je 60 sekundi. Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, noge moraju da ostanu kao u početnom položaju (bez pomicanja), oči su sve vreme testa zatvorene.

41

LITERATURA

1. Dintiman, G., Tellez, T. Ward, B. (1997). Sports Speed: #1 Program for Athletes. Second edition. ISBN: 9780880116077. 2. Kukolj, M. (2006). Antropomotorika. Fakultet za fizičku kulturu. Univerzitet u Beogradu. Beograd. 3. Lazarević, Lj. (1987). Psihološke osnove fizičke kulture. Beograd: Izdavačko propagandna organizacija “Partizan”. 4. Nićin, Đ. (2000). Antropomotorika-teorija. FFK. Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad. 5. Zaciorskij, V.M. (1975). Fizička svojstva sportiste, NIP, “Partizan”, Beograd. 6. Željaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Sportska akademija. Beograd.

Preporučena dodatna literatura: 1. Bala, G. (2003). Metodološki aspekti kinezioloških merenja (sa posebnim osvrtom na merenja motoričkih sposobnosti). Novi Sad: Samostalno autorsko izdanje. 2. Herodek, K. (2006). Opšta antropomotorika. Niš: SIA. 3. Kukolj, M. (1996). Opšta antropomotorika. Fakultet za fizičku kulturu. Univerzitet u Beogradu. Beograd. 5. Malacko, J., Popović, D. (1997). Metodologija kineziološko antropoloških istraživanja. Univerzitet u Prištini, Fakultet za fizičku kulturu, Priština 6. Stojiljković, S. (2003). Osnove opšte аntropomotorike. SKC Univerzitetа u Nišu, Niš. 7. Stojiljković, S. (2010). Metodikа motoričkog učenjа, SIA, Niš. Preporučeni sajtovi 1. www.topendsport.com 2. www.ppoline.co.uk 3. sport-fitness-advisor.com Preuzete slike: Wikipedia – The Free Encyclopedia

42