Antropologija asopis Centra za etnoloka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Anthropology Journal of the Centre for Ethnological and Anthropological Research (CEAR) Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Anthropology ournal of the Centre for Ethnological and Anthropological Research Faculty of Philosophy, University of Belgrade No. 3 2007 Editor in chief: Bojan Žiki, PhD Assistant to editor: Danijel Sinani, PhD Editorial board: prof. Živko Miki, PhD, Ivana Spasi, PhD, Saša Nedeljkovi, PhD, Vladimir Ribi, PhD, Ljiljana Gavrilovi, PhD, Gordana eri, PhD International editorial board: Tim Rhodes, PhD (UK), Stef Jansen, PhD (UK), Goran Pavel Šantek (Hrvatska), Petko Hristov (Bugarska), Laura Jiga Iliescu, PhD (Romania) Translation to English: Jana Baevi, MPhil Technical support: Miloš Milenkovi, Miroslav Niškanovi, SCG Proof editor: Slobodanka Markovi Logo and facing page: Miroslav Niškanovi, Duan urica, SGC Accepted for publication by Editorial board on 15.06.2007. Address: Faculty of Philosophy, University of Belgrade ika Ljubina 18-20, 11000 Belgrade 011/3206-298
[email protected] http://www.f.bg.ac.yu ISSN 1452-7243 UDC 39, 39 COBISS.SR-ID 136468492
Antropologija asopis Centra za etnoloka i antropoloka istraivanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sv. 3 2007 Glavni i odgovorni urednik: dr Bojan iki Sekretar redakcije: dr Danijel Sinani Redakcija: prof. dr ivko Miki, dr Ivana Spasi, dr Saa Nedeljkovi, dr Vladimir Ribi, dr Ljiljana Gavrilovi, dr Gordana eri Meunarodna redakcija: Tim Rhodes, PhD (UK), Stef Jansen, PhD (UK), dr Goran Pavel Šantek (Hrvatska), dr Petko Hristov (Bugarska), Laura Jiga Iliescu, PhD (Romania) Prevod na engleski: mr Jana Baevi Kompjuterska obrada: Milo Milenkovi, Miroslav Nikanovi, SGC Lektor i korektor: Slobodanka Markovi Logo i korica: Miroslav Nikanovi, Duan urica, SGC Primljeno za objavljivanje na sednici Redakcije održanoj 15.06.2007. godine Adresa redakcije: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu ika Ljubina 18-20, 11000 Beograd 011/3206-298
[email protected] http://www.f.bg.ac.yu ISSN 1452-7243 UDK 39, 39 COBISS.SR-ID 136468492
Sadr žaj lanci i studije / Articles 7 22 40 49 70 86 97 110 121
Ivan Kovaevi, Porše i kolai – advokatski advertajzing ili etnojurisprudentski saveti Katy Fox, Mind the Gaps! Politics, Power and a Space for Anthropology , Gordana eri, Polni stereotip u etnikom: prilog srpskoj imagologiji Ljiljana Gavrilovi, Srpske izbeglice na Internetu: izme u odbijanja i prihvatanja realnosti , ! " " # "$ % $ : &' $ () # " " * $ % , "+ ) $ - $ $ ' / " , %# + $ # " ) # Miloš Milenkovi, Paradoks postkulturne antropologije: Postmoderna teorija etnografije kao teorija kulture
Hronika / Currents 144
0" 2' $ 3 #' $ ' $ + $ $ + # 4" (InASEA): REGION, REGIONAL IDENTITY AND REGIONALISM IN SOUTHEASTERN EUROPE 5 " , $ : 25-27. $ 2007. # -6 "
Prikazi i kritike / Review & Critique 147 149
150 152
156 158
Glasnik Etnografskog instituta SANU LIV (ur. Dragana Radojii7, Etnografski institut SANU, Beograd 9;;1 str. Sr an Radovi Da li se o postmodernizmu moe pisati samo postmodernistikim, a o poststrukturalizmu poststrukturalistikim jezikom? @Nada Sekuli, O kraju antropologije. Institut za sosciološka istraživanja Filozofskog fakulteta, Beograd 9;;F, 1>9 str.7 Jana Baevi Jasmina Vojvodi, Gesta, tijelo, kultura. Gestikulacijski aspekti u djelu Nikolaja Gogolja, Zagreb: Disput 2006. Bojan iki Mirjam Mencej, Coprnice so me nosile – Raziskava vakega arovništva v vzhodni Sloveniji na prelomu tisoletja, Ljubljana: Oddelek za etnologijo in kulturno antropologijo, Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani, 2006. * $ % Uputstva autorima Instructions to Authors Antropologija 3 (2007)
Ivan Kovaevi
Originalni nauni rad UDK 316.7(410.1+73) 395(410.1+73)
[email protected]
Porše i kolai – advokatski advertajzing ili etnojurisprudentski saveti Apstrakt: Analiza dve legende iz standradnog korpusa urbanih legendi – legende o izuzetno jeftino kupljenom luksuznom automobilu i legende o novcu koji je žena morala da plati za recept kolaa koji joj se dopao u poznatom restoranu. Obe legende govore o šteti koju je neko pretrpeo i osveti kojom je pokušao da se revanšira. U legendi o jeftino kupljenom skupocenom automobilu osveta se vrši a u legendi o skupo plaenom receptu teta nanosi na osnovu tumaenja nepotpunog ugovora to ovim legendama daje karakter etnojurisprudencijskih saveta. Kljune rei: urbane legende, ameriki folklor, jeftini "Porše", recept za kolae, Red Velvet Cake
Uvod1 U knjizi amerikog folkloriste J. H. Brunvanda, prvoj u lukrativnoj seriji njegovih knjiga o urbanim legendama, pod naslovom "Autostoperka koja nestaje"2, navedene su i dve legende nazvane "Philanderer’s Porshe" i "Red Velvet Cake". Brunvand je te legende svrstao u razliite kategorije. Legenda o jeftino kupljenom "Poršeu" je u poglavlju "Klasine automobilske legende", dok se pria o skupo plaenom receptu za kola nalazi u poglavlju "Udari biznisa". Analiza ove dve legende pokazae da li je osnovano ovakvo svrstavanje.3 Obe legende imaju vremenske, geografske i predmetne varijacije. Tako legenda o "Porše"-u, koji je preko oglasa prodat za svega 50 $, ima varijacije u kojima se radi o drugom skupocenom automobilu marke "Rolls-Royce" ili "Chevrolete" i ima ameriku i englesku
H" $ # $ # K " $ Q + $ " # " : $# Q $ 2 # # #" K " #
% $. @/$ $ 147037) 1 Ovaj rad je nastao kao rezultat rada na projektu Antropologija XX veku: teorijski i metodološki dometi koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine (MNZŽS RS 147037). 2 J. H. Brunvand, Vanishing Hitchhiker, American Urban Legends and their Meanings, W.W.Norton &Co. 1981. 3 Brunvand 1981, 22-24, 41, 154-160. i 171-172.
Antropologija 3 (2007)
Ivan Kovaevi varijantu, koje se razlikuju upravo u tipovima skupocenog automobila. Najrasprostranjenijem obliku druge legende koji govori o hotelu "Waldorf Astoria" kao prodavcu recepta (od 1960. godine), prethodi varijanta u kojoj je se kao prodavac javlja železnica tj. sektor vagona za ruavanje @oko 1>T; godine), da bi je nasledile prie o kolaima "Mrs.Filds" @oko 1>8;. godine7 i kolaima restorana u okviru firme "Neiman-Marcus" (posle 1990. godine). Za razliku od proizvo aa automobila i proizvo aa kolaa koji mogu biti zainteresovani za pominjanje ili nepominjanje njihovih firmi u urbanim legendama, folkloristika analiza nije zainteresovana za pojedinane aktere prie ve za priu uopte.4 U tom smislu neka zajednika karakteristika svih pomenutih proizvo aa automobila i kolaa moe biti legitiman predmet folkloristikog prouavanja kao to je to bio sluaj u analizi negativnih mitova o velikim kompanijama amerikog folkloriste Geri Alana Fajna5 Stoga e za dalja razmatranja ove dve legende biti važno da se radi o skupocenom automobilu, a nevažno da li se radi o "Poršeu", "Rols Rojsu" ili "Korveti", kao što e biti nevažno da li je u pitanju kola nazvan "Red Velvet" ("Crveni somot") iz "Valdorf Astorije" ili kola "Najman Markus" nazvan po firmi u ijem restoranu je naplaen recept. No, pre bilo kakvog analitikog postupka potrebno je izneti relevantnu gra u tj. onoliko legendi koliko je dovoljno da se uoi njihova osnovna struktura.
1. Legendografija LEGENDA O PORŠEU – Engleska verzija Starija – S.Sanderson (1969) "Prodaja automobila u korist muževljeve ljubavnice. ovek proita u oglasima o polovnim automobilima da se prodaje auto za veoma malu svotu novca. Poto je otiao na adresu naznaenu u oglasu utvrdio je da ena auto prodaje jeftino jer joj muževljev testament nalaže da novac od prodaje prosledi njegovoj ljubavnici. Ovu priu sam prvi put uo, i u nju poverovao, u Edinburgu krajem 1>=8. ili poetkom 1>=>.godine. Ispriao mi je jedan ro ak, koji ju je uo od jednog advokata, koga smo obojica poznavali. U toj verziji radi se o udovici, ljubavnica je bila muževljeva sekretarica, auto je "Riley 9" iz 1937. godine i cena je bila 50 funti. Varijante prie su se javile po4
Ovakav analitiki pristup u folkloristici prisutan je još od Propove morfologije bajki iz 1928. godine. Vidi. V.Prop, Morfologija bajke, Beograd, 1982. 5 G.A.Fine, The Goliath Effect: Corporate Dominance and Mecantile Legends, Journal of American Folklore, Vol. 98, No.387, 1985, 63-84. O multigenezi ovakvih legendi vidi G.A.Fine, Cokelore and Coke Law: Urban Belief Tales and a Problem of Mulitple Origins, Journal of American Folkore, Vol.92, No.366, 1979, 477-482.
8
Antropologija 3 (2007)
Pore i kolai... novo 1962. godine u Lidsu, Bredfordu I Notingemu, sa cenom od 10 funti u jednoj verziji, da bi se neoekivano pojavila u štampanoj verziji 23.oktobra 1> u asopisu "The Autocar" kao "Rover 2000" sa cenom od 10 šilinga. Dok sam pisao ovaj tekst obavešten sam od jednog novinara iz Bredforda da je pria istinita. On tvrdi da je 1948. godine intervjuisao ženu, koju je muž ostavio, otišao sa drugom ženom , da bi joj potom pisao i tražio da proda njegov auto i pošalje mu novac od prodaje. Žena je za auto "Standard 9" tražila svega 5 funti. Waj novinar me je obavestio da je pria objavljena u Vejkerfildskim veernjim novostima iz kojih su je preuzeli i nacionalni dnevnici. Ukoliko se ovo proveri to bi znailo da je ovo prva legenda kojoj bi se utvrdila taka nastanka."'6
Novija – J.Train (1996)7 Erl od Mouberija je opisao doživljaj svog prijatelja, oficira Kraljevske mornarice, koji je u "Tajmsu" video oglas u kome se prodaje "Rols-Rojs, u dobrom stanju, za 5 funti. Oficir je odmah telefonirao na broj iz oglasa. Javio mu se prvo batler, da bi mu se potom javila gospo a @"Ladyship"), koja mu je sasvim prijatnim tonom objasnila da stvarno prodaje auto i da slobodno do e da ga vidi. Oficir je to i uinio. "Rols Rojs" je bio u odlinom stanju, uglancan kao ogledalo, a na komandnoj tabli je stajalo da je prešao manje od 10.000 milja. Vlasnica "Rols Rojsa" je bila sredovena ena dobrog raspoloenja bez ikakvog znaka žalosti. Posle potpisivanja papira o vlasništvu, isplate i preuzimanja automobila, oficir je zapitao zbog ega je cena tako niska. Gospo a je odgovorila da je joj je nedavno umro muž i da joj je novijim dodatkom njegovog testamenta, iji je ona izvršilac, naloženo da proda Rols i da novac od prodaje prosledi izvesnoj Dejzi, na adresu u Ist Endu u Londonu, to ona sada i ini.
LEGENDA O PORŠEU – Amerika verzija 1. Pismo itaoca – J.H.Brunvand (1981)8 "Jedan ovek iz Xalifornije video je oglas u novinama da se prodaje "skoro nov" "Porše" u savršenom stanju za izvanrednu cenu – 50 dolara. Bio je ube en da se radi o tamparskoj greki, ali je i moguih T;;; dolara predstavljalo povoljnu cenu, pa se žurno uputio na adresu navedenu u oglasu. Na vratima se pojavila žena lepog izgleda i potvrdila da je dala oglas. Cena je stvarno 50 dolara. "Kola su u garaži i možete ih pogledati" – rekla je. ovek je bio potpuno zbunjen. U garaži je stajao predivan "Porše", skoro sasvim nov baš kao što je 6
S.Sanderson, The Folklore of the Motor-Car, Folklore, Vol.80, No.4, 1969, 249. J.Train, Crazy Quilt, New York, HarperCollins, 1996, 24-25 8 Bruvand 1981. 22-23 prema A.Landers, "Ann Landers", Chicago Tribune, 4 November 1>F>. Brunvandova verzija je prihvaena na jednom broju sajtova o urbanim legendama. Npr. http://urbanlegendsonline.com/porsche.html 7
Antropologija 3 (2007)
9
Ivan Kovaevi pisalo u oglasu. Zapitao je da li može malo da ga proveze. "Svakako" rekla je žena i pošla sa njim. "Porše" je išao kao u snu. Gotovo bojažljivo isplatio je zatraženu cenu. Žena mu je predala papire I auto je postao njegov. Na kraju, novi vlasnik više nije mogao da se uzdrži, morao je da sazna zašto je žena prodala auto za smešno malu svotu. Njen odgovor je bio jednostavan: "Moj muž je pre nekoliko dana pobegao sa svojom sekretaricom i ostavio mi pismo u kome mi nalae da prodam kola i kuu i da mu poaljem novac"."
2. Folk balada – J.McCutcheon (1989)9 Prodaja automobila "Korveta" za 65 dolara tema je pesme "Crvena Korveta" poznatog amerikog folk pevaa Dona Mek Xaiona. U poslednjoj strofi pesme u kojoj se objašnjava niska cena skupocenog automobila žena, koja ga prodaje, kaže kako ju je muž ostavio posle 30 godina braka i otišao sa mladom devojkom. "Ali sa zaboravljenim kreditnim karticama znala sam da nee stii daleko. Prole noi zvao me je telefonom sa Floride i rekao: ‘Treba mi novac. Draga prodaj auto."
LEGENDA O RECEPTU 1. Vagon restoran – knjiga recepata iz 1948 10 U knjizi recepata "Stara i nova masausecka pravila kuvanja" iz 1948 godine nalazi se recept za kola nazvan "Prevara od 25 dolara" uz koji je dato i objašnjenje zato se kola tako zove: ena je morala da plati 9T dolara za recept poslastiara sa eleznice. Poto joj se kola u vagon restoranu dopao zatražila je recept. Recept je dobila zajedno sa raunom, za koji joj je njen advokat rekao da mora da plati. Ona je potom recept razdelila svim prijateljicama nadajui se da e uivati u dobrom kolau.
2. Waldorf-Astoria 1960-198011 "Naša prijateljica je jednog jutra ušla u autobus u San Hozeu i neposredno potom u isti autobus je ula ena koja je prolazei izme u sedišta delila papir sa receptom za "Crveni somotski kola". Objašnjavala je da je prilikom skoraš9
J. McCutcheon, Red Corvette, 1989. Verzija u kojoj je zahtev za prodaju automobila iznesen u telefonskom razgovoru nalazi se i na jednom od nekoliko iscrpnijih sajtova o urbanim legendama: http://urbanlegendsonline.com/porsche.html 10 Massachusetts Cooking Rules. Old and New, 1948. Navedeno prema: J. H. Brunvand, The Truth Never Stands in the Way of a Good Story, University of Illinois Press, 2000, 68. 11 Brunvand navodi još nekoliko primera vezanih za "Valdorf Astoriju". Brunvand 1981, 154-160.
10
Antropologija 3 (2007)
Pore i kolai... njeg boravku u Njujorku veerala u hotelu "Valdorf Astorija" i jela taj kola. Po povratku u San Hoze napisala je pismo hotelu u kome je zamolila da joj kažu ime majstora-poslastiara koji je kreirao kola i, ako je mogue, da joj poalju recept. Posle nekog vremena stigao je potom recept i raun od majstora na 350 dolara. Obratila se advokatu. Njegov savet je glasio da mora da plati, jer prethodno nije pitala da li se ta usluga naplauje i, u sluaju da se naplauje, koja je cena. Zbog toga ona smatra da je ovo deljenje recepta pravi nain da izravna raune sa majstorom-poslastiarem."
3. Mrs Flips 1980-1990 i Neiman-Marcus 1990 U poslednje dve decenije XX veka legenda je pripisivana firmi koja pravi kolae "Mrs.Fields" i restoranima "Neiman-Marcus"'. Obe firme su demantovale legendu, ali na razliite naine. Iz "Mrs.Fields" je reeno da se recepti ne prodaju i da su strogo uvana poslovna tajna, dok je "Neiman-Marcus" dao objašnjenje da oni rado svakom, besplatno, daju recept njihovih kolaa.12 Legende vezane za ove firme su identine kao i za "Valdorf Astoriju" uz jednu izmenu. Izmena koja je u legendi vezanoj za "Neiman-Marcus" glasi: "Yerka i ja smo zavrile salatu u "Neiman-Marcus" kafeu u Dalasu i odluile se za mali slatkiš. Pošto se u naoj porodici oboavaju slatkii poruili smo specijalitet kue "Neiman-Marcus kola". Bio je tako dobar da sam zatražila da mi daju recept I uz malo mrtenje kelnerica je odgovorila da to nije mogue. Tada sam pitala da li bi mi prodali recept. Uz osmeh mi je rekla da je to mogue. Na pitanje koliko to kota odgovorila je dve i po ("Two fifty"). Zahvalno sam odgovorila da to pridruži mom raunu. Trideset dana kasnije u izveštaju o potrošnji sa moje VISA kartice stajalo je da je raun u "Neiman-Marcus" kafeu 285 dolara. Pogledala sam ponovo i setila se da su dve salate bile 9,95 dolara i igla za kravatu, koju sam kupila u njihovoj robnoj kui oko 9; dolara. Wada sam videla u dnu izvetaja: "Raun za recept kolaa" 9T; dolara. Bila sam uzrujana. Pozvala sam raunovodstvo "Neiman-Marcus" i rekla im da mi je kelnerica rekla "dve i po" i da nisam shvatila da je njen odgovor znaio dve i po stotine. "13
2. Struktura i znaenje Ni jedna od zabeleenih verzija obe legende nema detaljno nerazra en narativni kontekst. Xonteksti prianja ili prenoenja legendi se mogu biti usmeni ili medijski: 12
http://www.snopes.com/business/consumer/cookie.asp. Urban Legends Reference Pages © 1995-2005 by Barbara and David P. Mikkelson 13 A. Dingus, Living Legends, TexasMonthly, 2002, 70-74.
Antropologija 3 (2007)
11
Ivan Kovaevi Legenda
Kupovina Poršea @Muka pria7
Recept za kolae @enska pria7
Istorija legende
Istorija legende 1.Engleska verzija ("Riley" 9, "Standard" 9, "RolceRoyce", "Rover" 2000) 2.Amerika verzija ("Porše","Ševrolet" Korveta)
Istorija legende 1.1948 Vagon restoran u vozu 2.1960-e "Waldorf Astorija" 3.1980-e "Mr.Fields" 4.1990-e "Neiman Marcus"
Narativni kontekst (usmeni i medijski)
Svet mukih pria o automobilima ukljuujui i automoto štampu i druge automobilske legende ("Death Car","Elvisov motor", "Vanishing Hitchhiker")
Svet enskih pria o receptima ukljuujui i ensku štampu, kolumne o kuvanju, receptima, knjige recepata tj."kuvare" ("Cookbooks").
Tema
Jeftino plaena skupa stvar
Skupo plaena bezvredna stvar
U sluaju jeftine prodaje skupog automobila 3 verzije su vezane za štampane medije (automobilski asopis, rubriku "pisma italalaca" dnevnog lista i lokalne novine), jedan pripada autorskoj umetnikoj tvorevini (folk balada), jedan je kontekst nepoznat, a jedini usmeni o kome postoje podaci je direktno vezan za advokatsku profesiju kao izvor. Brojnije zabeležene verzije legende o skupo plaenom receptu za kola se tako e esto ili skoro iskljuivo javljaju u tampanim medijima kao što su enski asopisi, enske strane novina, udbenici domainstva, kuvari itd. Stoga je teško u potpunosti rekonstruisati narativni kontekst ve je mogue dati samo hipotetiki opis konteksta u kome se "priaju" ove prie. Legenda o jeftino kupljenom "Poršea" ili "Rolsa" je deo sveta mukih pria o automobilima, maštarija o skupim i elegantnim kolima, svet dobrih poznavalaca svih osobina automobila koje su videli samo na slici ili u prolazu. U tim muškim razgovorima o automobilima svoje mesto imaju i druge legende vezane za kola i putovanja kao što su "Death car" (jeftina kola sa mirisom mrtvaca), "Autostoperka koja nestaje" ili "Elvisov motorcikl" (stari motor kupljen u bescenje za koji se potom saznaje da je bio Elvisov i vrednost mu dobija milionske iznose). 12
Antropologija 3 (2007)
Pore i kolai... Legenda o skupo plaenom receptu je deo sveta ženskih pria o receptima i kolaima, deo prepriavanja proitanog na stranicama enske tampe, ili ženskim stranicama standardnih dnevnih i nedeljnih listova. U mnogim štampanim medijima koji donose recepte njih prate i priice o poreklu pojedinog kolaa ili nainu na koji je osoba, koja donosi dati recept, do njega došla. Obe legende govore o opoziciji jeftino-skupo i obe govore o njenom logikom narušavanju.
skupo
skupo
jevtino
jevtino
Veoma skupoceni automobil, koji je kupljen po niskoj ceni dovoljna, je "poetna tema" puna kontrarnosti kao što su jeftino-skupo i siromaštvo-bogatstvo, isto kao i narušavanja "logiki" ispravne strukture, po kojoj siromašni imaju (kupuju) jeftine stvari, a bogati imaju (kupuju7 skupe, pri emu se ovde ne radi o definisanom siromatvu, ve o folklornom odre enju ne-bogatog tj. onog kome nisu dostupne skupe stvari. Negacija takve strukture se oituje tako to je do skupog automobila doao i neko ko u uobiajenim situacijama može o takvom automobilu samo da mašta. Legenda ne govori o nekom njegovom "poduhvatu", kojim bi to ostvario i koji bi bio "pouni medijator" pojedinanog prevazilaenja kategorija, ve o vrlo prostom nainu dolaenja do "predmeta želja" kroz itanje oglasa i obian kupoprodajni odnos. Wo znai da je poruka upuena negde drugde. Sa druge strane, legenda o skupo plaenom receptu govori o prinudi da se nešto veoma jeftino, skoro bezvredno, skupo plati. Recept za kolae moe biti bez ikakve cene izražene u novcu kada se dobije u razmeni ili veoma jeftin, ako bi se kao cena uzela njegov mali udeo u ceni enskog asopisa ili "kuvara" tj. knjige recepata. To što je njegova, u legendi, plaena cena, protivrena uobiajenom shvatanju njegove vrednosti, govori tako e o logikom naruavanju trino uspostavljenog sistema cena po kome se jeftina roba jeftino plaa, a skupa roba skupo. Legenda o skupo plaenom receptu je narativno asimetrina u odnosu na legendu o jeftino plaenom automobilu jer, za razliku od te legende, koja nije usmerena na nain kako je neko zaslužio da jeftino plati skupu stvar, ona se bavi "krivicom" osobe koja je skupo platila jeftinu stvar. Antropologija 3 (2007)
13
Ivan Kovaevi
ŠTETA Akter nanošenja štete Objekt nanošenja štete Štetananošenje štete
Porše Recept Pokojni muž, odbegli muž I njegova ljubavnica Šef, majstor poslastiar i firma za koju radi (železnica, "Valdorf Astorija", "Mrs Flips" i "Neiman-Marcus") Žena (napuštena žena, udovica) Žena (porodina ena7
Plaanje visoke cene A.varijanta odbegli muž eni iji mu je pobegao sa drugom je naneta za recept dvostruka šteta:, 1.ostala je bez muža tj. Stekla neželjeni status "ostavljena žena". 2.i bez materijalnih dobara (kua,auto7 B.varijanta pokojni muž Udovica je dvostruko oteena: 1. Emotivno-saznanjem da je muž imao ljubavnicu tj. Da je naknadnim saznanjem imala neželjeni status "varana žena". 2.Materijalno – testamentom su odre ena dobra ostavljena nekom drugom
OSVETA Akter osvete
Porše Žena (napuštena žena, udovica)
Objekt osvete
Recept Žena (porodina žena)
U varijanti A.odbegli muž je primarni "Šef" (glavni poslastiar, objekt osvete. kreator kolaa7 i sama U varijanti B. pokojni muž objekt firma u kojoj radi poslaosvete je njegova ljubavnica stiar7 Osveta-vršenje osvete U obe varijante osveta se sastoji iz Besplatno delenje skupo namernog umanjivanja dobiti ostvare- plaenog recepta ne prodajom automobila – prodaja predmeta ispod cene znai nanošenje materijalne štete vlasniku
14
Antropologija 3 (2007)
Pore i kolai...
DOBITNIK
Krajnji korisnik
Porše Recept Kupac koji je izuzetno itaoci novina u kojima se recept objajeftino kupio skupoceni vljuje, prijateljice i ro ake kojima se automobil deli u prigodnim prilikama, sluajni prolaznici
Likovi u nanošenju štete, akter i objekt nanošenje štete, u vršenju osvete menjaju mesta i objekt nanošenja štete postaje subjekt vršenja osvete, dok subjekt nanošenja štete postaje objekt osvete.
šteta osveta
AKTER subjekt bjekt
U legendi o jeftino prodatom skupocenom automobilu akter nanošenja štete je odbegli ili pokojni muž, koji u toj akciji ima sauesnika – ljubavnicu. Objekt nanošenja štete je žena koju je napustio ili udovica. Nanošenje štete se, u sluaju odbeglog mua, sastoji u socijalnom i ekonomskom smislu. ena iji je muž pobegao uz nedostatak prouzrokovan muževljevim napuštanjem stie i socijalno nepoželjan status "napuštena žena" i, istovremeno, ostaje bez materijalnih dobara @kua, auto7. U sluaju udovice, ekonomsko oteenje je prisutno i aktuelno, dok emotivno-socijalno deluje samo retroaktivno kroz naknadno saznanje da je imala status "prevarene žene". U drugom segmentu narativne strukture – osveti – uloge su promenjena. Žena se sveti odbeglom muu i njegovoj ljubavnici ili, u sluaju muevljeve smrti, samo njegovoj ljubavnici kao sauesniku u nanoenju tete. U oba sluaja osveta se vrši prodajom automobila daleko ispod njegove stvarne cene, na osnovu ovlaenja iz testamenta ili pisane beleške. U legendi o skupo plaenom receptu za kola subjekt nanoenje tete je na prvom mestu kreator recepta za kola, koji ti ini uz pomo ostalih zaposlenih u kompaniji i kompanije u celini. Objekt nanoenja tete je ena, porodina ena, koja je elela da uvea svoje znanje pravljenja kolaa. Nanoenje štete se sastoji u prinudnoj naplati rauna za porueno autorsko pravo na recept. Osveta se sastoji u obnarodovanju skupo naplaene "poslovne tajne" tj. autorskog prava koje otkupom prelazi na enu, poruioca recepta, i samim tim joj omoguuje da sve druge potencijalne rtve uini imunim na ovu prevaru tako to e ih upoznati i sa receptom i sa nainom na koji je recept platila. Antropologija 3 (2007)
15
Ivan Kovaevi Poslednje karike narativne strukture su dobitnici, kupac skupocenog automobila i dobitnik recepta koji se, unutar legendi, javljaju i kao "naratori". Samim tim je definisana i njihova uloga u strukturi legende. Za sagledavanje celine narativne strukture potrebno razmotriti sredstva nanošenje štete i sredstva vršenje osvete i dovesti u vezu narativnu strukturu obe legende. Porše
Kola
SREDSTVO nanošenja štete Raspolaganje imovinom (uzimanje, odnošenje ili otu ivanje sopstvene imovine, iskljuenje ene iz imovine testamentom ili razvodom) Nepotpuni ugovor (zahtev bez saznanja o statusu tražene stvari tj. da li je besplatna ili ne i, ako nije besplatna, koliko košta)
SREDSTVO vršenja osvete Nepotpun testament ili uputstvo @odre enje ene kao izvrioca testamenta ili uputstva) Raspolaganje imovinom (besplatno deljenje kupljene stvari, objavljivanje patenta za koji je plaeno autorsko pravo)
U legendi o jeftino kupljenom skupocenom automobilu muž (odbegli ili pokojni) raspolaže svojom imovinom tako to je ostavlja kome hoe testamentom ili to eli da je koristi u zajednici sa drugom osobom. On odre ujui bivu ženu ili udovicu za izvrioca sainjava uputstvo (testament, pismenu ili usmenu poruku7 koje je ili nepotpuno ili omoguuje sprovo enje suprotno njenoj nameri. U legendi o skupo plaenom receptu za kolae sredstva nanoenja tete i sredstvo vršenje osvete su zamenila mesta u odnosu na legendu o skupocenom automobilu. Zahtev za slanje recepta je nepotpun i sastavljen na osnovu nepotpune informacije o tome da li se recept prodaje i koliko košta, dok se osveta vrši na osnovu raspolaganja imovinom tj. skupo plaenim receptom Sredstvo Porše Šteta
sveta
Raspolaganje imovinom Nepotpuni ugovor
Recept Nepotpuni ugovor Raspolaganje imovinom
Analize pojedinane narativne strukture obe legende i dovo enje u vezu tih analiza pokazuje da se pria u obe legende bazira na kontrastiranju pravno definisane i pravno nedefinisane akcije. Teško je zamisliti legendu koja bi se zasnivala na pravno definisanim aktima raspolaganja imovinom, tj. u konkretnim sluajevima, "legendu" koja bi govorila o brakorazvodnoj parnici u kojoj je imovina podeljena na zakonski nain niti "legendu" u kojoj bi vredna domaica sopstveni recept elela da podeli sa irokom italakom publikom nekog enskog lista. Wo znai da je nepotpuni ugovor odnosno, posledica koju je proiz16
Antropologija 3 (2007)
Pore i kolai... veo, okosnica "legendarnosti" prie, to opet govori da je neophodno detaljno sagledati njegovu pravnu strukturu i njihov položaj legendi u celini pravnog sistema.
Pravna struktura nepreciznog ugovora Porše Testament, usmena ili pismena poruka Pismena poruka testament, usmena poruka A) Pismena poruka Poruka je nepotpuna, ali pravno validna. Nepotpunost se ogleda u time što u poruci se ne kaže da se kola i kua prodaju npr. na aukciji ili na bilo koji drugi nain koji bi obezbedio realnu cenu B) Testament Testament je nepotpun, ali pravno validan. Nepotpunost se ogleda u tome što testamentom nije za izvršioca odre ena osoba koja e testament sprovesti nepristrastno (advokat i sl.) Usmena poruka (posredstvom telefona) nema apsolutnu pravnu valjanost za razliku od nepotpunog testamenta ili pisane poruke, ali je mogua pravna procedura ocenjivanja. Sa druge strane, ova forma uputstva za prodaju skupocenog automobila je data u autorskoj narativnoj formi koja je najdalja od folklora. Pravni sistem Implicitno prisustvo suda i advokata pri otvaranju testamenta u ostavinskoj raspravi. Pravna forma Nepreciznost, nepotpunost ugovora
Recept Pismeni zahtev, usmeni ugovor Pismo ili usmeni ugovor Pismo. Objašnjenja advokata 1. "Advokat je savetovao da mora da plati zato što nije unapred pitala dali se ta usluga naplauje i ako se naplauje kolika je cena"14 2."...bila je okirana @raunom od 300$-I.K.),ali odlazak kod advokata nije bio od koristi; pismeno je tražila uslugu oni su joj je ‘prodali’." Usmeni ugovor U poslednjoj zabeleženoj legendi (Neiman Marcus) umesto nepotpunog pismenog ugovora javlja se usmeni ugovor sa nesporazumom na tetu poruioca. Iako je šteta poruioca nastala iz nerazumevanja cene koju je dao prodavac suština je ista. U osnovi ostaje nepotpuno ili nepotpuno shvaeni ugovor. Advokat – pravni savet15
14
Brunvand 1981, 154. Brunvand 1981, 157. Brunvand smatra da objašnjenja koja daje advokat variraju od legende do legende. @op. cit., 1TT7. Ovo pokazuje da Brunvand nije uoio o emu se u legendi radi, pa nije naveo varijacije smatrajui ih nevanim, pogotovo što objašnjenja i variraju (na formalno-pravnom) i ne variraju (na sadržinskom nivou). Na drugom mestu Brunvand navodi jo nekoliko varijacija, ukljuujui i deo prie po kome je i advokatski savet imao prilinu cenu. @Brunvand 9;;;, =T. + 5$ # " 3 $ # 5 # ' # $ + # # - # + $# 2 , $ ' " ' " ' (" .10 * ++ #"#
# + K" + "# , $ $ $ 2 $ # #
/ w 2 , $ "( 1>=Z. + # ' ( " K) # - # 3 . 1944. , , , , .11 , ! " , # $ # # # # .12 % " , $ : & # $ # $ . ' # . ' ( $ # # $, # # " . ) $, " $, $ # " $" # , * +, # – # $. /...0 10
Price 2002, 18-19. R. Benedict, Race: Science and Politics, The Viking Press, New York, 1945, 167. 12 H. Grundfest, The Scientists’ Postwar Problems, The Scientific Monthly, Vol. 60, No. 2, February 1945, 137. 11
Antropologija 3 (2007)
43
Vladimir Ribi
# $ " " $ # " # # , $ . , " , , # # , # # . % , " # . ) " " ". " # " ". % #$, $ # . ' # . 2 " # .13
3 , , " 5 , , # # # # , # 67 # # # . 8# $ # # / # 0,
# , # . ; . ; / # # $0 # # 1946-1944. , # # # # , # # # # # . ! $ # # , # # # # $ # / 0.14 ( , # , # , $ . & " koj nastavi, : Kreber 19?@, =A9-691.
Antropologija 3 (2007)
Ameriki antropolozi u ratu... ! , & % ! .15
" $ " . # # $ " # , & # "# ". ( , & : " # # - . * " # $ # $ # " / # # 0 . ' $ # , # # , # ...16
% , & # " , " # # , , ": ... # # " , # . # # " : " # , 15
G. Gray, Australian Anthropologists and World War II, Anthropology Today, Vol. 21, No. 3, June 2005, 18-21. 16 D. H. Price, Cold War Anthropology: Collaborators and Victims of the National Security State, Identities, Vol. 4, (3-4), 1998, 390-391. ' # , : E. B. Ross, Cold Warriors Without Weapons, Identities, Vol. 4 (3-4), 1998, 475506. " " # $ # " , # . : Ross 1998, 407-413; D. H. Price, Standing Up for Academic Freedom, Anthropology Today, Vol. 20, No. 4, August 2004, 16-21.
Antropologija 3 (2007)
45
Vladimir Ribi " # , , , . & , , , : - , - , - - ...17
C 1919. , D ) # # " , # # " . ;, # , ) # /
0 # % # " , # # # # $, " # .18 E
, , @F. , GIJ # " . *, " - 3 , 5 / "3 "0 C # ##
, , 19?1. , # ; ; # " " ".19 % # "& ", , # , : ...( " , . ( , . # # # , , " . /...0 ... # , # # , $,
... # #, ...20 17
D. Price, Interlopers and Invited Guests. On Anthropology’s Witting and Unwitting Links to Intelligence Agencies, Anthropology Today, Vol. 18, No. 6, December 2002, 17. 18 D. Price, Anthropologists as Spies, The Nation, November 20, 2000, 24. 19 Price 2000, 25-26. 20 % : H. Lusterson, Jnthropology and The Military – 1968, 2003, and Beyond?, Anthropology Today, Vol. 19, No. 3, June 2003, 25.
46
Antropologija 3 (2007)
Ameriki antropolozi u ratu... " # # # " , " . & , " & , " # , " # ".21 ' " # $ # # @1. . 2 , # " , # @FF@. . *# , # : ...' $ $ D, !# , C, , *, , # . E $ $, " . # $ " ". # " " , , GIJ #" N ' $ # # .22
, & "$ : 3 , # # . ( # # # #
, # , , ... /...0
" , , $ - . + , , $ # # . + # " " #" , " # . 21 22
Price 2000, 26. % : Lusterson @FF6, @7.
Antropologija 3 (2007)
47
Vladimir Ribi ; "$ # , . ; " " # # $ # # # # ...23
3 #$ " " ! " $ $ " , , $. # # " $. ! # # . & , " , " , , , # " ." , # $ " ". 2, " # # # # , , , # .24 Vladimir Ribi AMERICAN ANTHROPOLOGISTS IN/AT WAR During WWII, American anthropologists were engaged in advising administration that governed internment camps for Japanese citizens in the West Coast, as well in the work of a number of civil and military agencies. The contribution of anthropologists to US wartime efforts was primarily in studies of Japanese national character and propaganda for American troops. The Cold War brought the continuation of the application of anthropology in military and security agencies in the US, founded in the State of national security. The involvement of anthropologists in US military activities in Korea, Latin America and Southeast Asia provoked a series of sharp debates within the American Anthropological Association, that resulted in the adoption of the document with the title "Principles of professional responsibility". In time, the ethical standards in this document became milder, which enabled the application of anthropology in the wars the US had started at the beginning of 21st century.
23
D. Price, Past Wars, Present Dangers, Future Anthropologies, Anthropology Today, Vol. 18, No. 1, February 2002, 5. 24 Gusterson 2003, 25-26.
48
Antropologija 3 (2007)
Gordana eri
[email protected]
Originalni nau >ni rad (3 323.1(=163.41) 316.356.4:316.647.8
Polni stereotip u etnikom: prilog srpskoj imagologiji1 Apstrakt: U ovoj studiji autorka preispituje fenomen stereotipa i njegove moguQe klasifikacije u kontekstu istraživanja predstava o 'nacionalnom identitetu' u književnosti, >ime svoj prilog metodološki situira u imagološke studije. Radi bolje preglednosti, u uvodnom delu je u najkraQem predstavljen predmet imagologije, koja ekspanzijom studija balkanizma i orijentalizma dobija sve veQi zna>aj i u domaQaoj društvenoj teoriji. Kako je fenomen stereotipa bazi>ni pojam ovih disciplina i posebno imagoloških studija, polazište u istraživa>kom postupku predstavljaju zna>enjske i funkcionalne diferencijacije u okviru samog fenomena stereotipa i reafirmisanje ovog pojma u njegovom prvobitnom zna>enju – kao "slika u našim glavama". Preispitivanjem i relativizovanjem uobi>ajenog razumevanja stereotipa u javnom govoru kao negativne predstave o 'Drugom' /Snenau>ne i neta>ne tvrdnje' i sl.) uvoUenjem distinkcije izmeUu 'nemih' i 'glasnih' stereotipa i proverom predloženog teorijskog konstrukta na konkretnom materijalu, ovo istraživanje ima za cilj da pokaže pozadinu nastanka jedne od najstabilnijih i u svakodnevnim pri>ama jedne od najpopularnijih odrednica etnotipa. Re> je o 'muškosti' ili naglašenoj 'seksualnosti Srba', koja je istovremeno i polni i etni>ki stereotip, važan konstitutivni element kolektivnog imaginarijuma, ali i sredstvo bilo pozitivne bilo negativne promocije – (auto)erotizacije, (auto)egzotizacije i (auto)orijentalizacije. U završnom delu studije, svoje polazne pretpostavke autorka proverava na lascivnim motivima srpskog usmenog predanja, kako bi iz perspektive prošlosti i 'kulturnog pamQenjaS ukazala na moguQe razloge održanja stereotipa 'muškosti' u savremenim pri>ama o svojstvima nacionalnog identiteta. Time su istraživani materijal i predistorija ovog stereotipa u funkciji testiranja održivosti i primenljivosti teorijskog konstrukta uzajamne uslovljenosti 'nemih' i 'glasnih' stereotipa i u onim narativima koji prevazilaze usko odreUeni kontekst lascivnih motiva u srpskoj narodnoj poeziji. Kljune rei: imagologija, nemi i glasni stereotipi, antistereotip, polnost, bipolarnost, srpska usmena poezija.
Vtereotip je najkraQi na>in da se ispri>a jedna pri>a. Bez nijansi, dinamike, uvoda ili zapleta, to je pri>a svedena na svoj zaklju>ak. I ma koliko sloXena u svojoj predistoriji, takva "pri>a" se danas moXe >uti jedino kao kratka (ne)sporna konstatacija. Yavodno je njeno savremeno zna>enje sublimacija 1
Ovaj rad je rezultat projekta koji realizuje Institut za filozofiju i društvenu teoriju, pod rednim brojem 149029, >ije ukupno finansiranje omoguQava Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Antropologija 3 (2007)
Gordana eri mnogih ranijih pri>a koje su posedovale sve neophodne elemente i vodile ka istom cilju. BuduQi da je na kraju od svih njih ostao samo zaklju>ak, postao je neka vrsta "kolektivnog znanja". Ali, kako su te pri>e po>injale, >ime su bile motivisane ili kako su se razvijale, za nas uglavnom ostaje tajna. Jedino što znamo jeste da je njihovo zna>enje danas stabilno i da nisu nastale ni iz >ega. Zato traganje za njihovim pouzdanim izvorom, posebno kada je re> o pri>ama /ili stereotipima0 dugog trajanja, li>i ili na upu[tanje u re[avanje nere[ivog zadatka ili na otkrivanje onoga što svi odavno znaju. Takvo istraživanje teško može da dovede do pouzdanog porekla i "prve pri>e", ali možda može da približi "unutrašnje mehanizme" i samu "logiku" nastanka nekih od specifi>nih svojstava "etnotipa", odnosno etni>kog stereotipa. To je, u najkraQem, ono [to mi se >ini vaXnim, a [to jo[ uvek, ipak, ne znamo. Tim sam se uverenjem vodila u istraživanju u kome je jedina polazna pretpostavka bila da su, u okolnostima u kojima su nastajale, ove pri>e bile funkcionalne. VledeQi ovu pretpostavku, pokušala sam da rasvetlim "unutrašnju logiku" nastanka, moguQe povode ili >ak opravdanja, iz savremene perspektive, jednog manje-više šaljivog etni>kog stereotipa. Re> je o "seksualnosti Srba", odnosno njihovoj naglašenoj "muškosti" – polnom stereotipu koji je istovremeno i etni>ki. Suvišno je reQi da je ovaj stereotip, na posredan ili neposredan na>in, opšte mesto srpske usmene tradicije, ali da ni danas, u obi>nom i javnom govoru, njegova frekventnost nije manja. Postavši stabilna odrednica savremenog kolektivnog "imidža", ovo "svojstvo" je, kao i nekada, višesmisleno, pa su i moguQnosti manipulacije njime skoro neograni>ene. Osim što ima zna>ajnog udela u lokalnoj zabavi i pri>anju etno-seksualnih viceva, "ma>isti>ki imidX" Srba je neizostavni element strategija kolektivne egzotizacije i orijentalizacije i uopšte promovisanja koje se, u zavisnosti od konteksta, razli>ito tuma>i – u [irokoj skali vrednovanja i zna>enja – od autoironijskog i pozitivnog do sasvim negativnog zna>enja. Iz šire perspektive, ovaj tekst je prilog prou>avanju nacionalnog predstavljanja u književnosti, odnosno prilog posebnoj interdisciplinarnoj oblasti istraživanja koja se naziva imagologija.2 S obzirom na to da je zasnovana na tematizovanju 2
Od polovine prošlog veka imagologija se razvija u okviru antropologije i socijalne psihologije. Zamah dobija u poslednje dve-tri decenije, otvaranjem "studija imidXa\ i [irenjem u druge istraXiva>ke oblasti /istoriju knjiXevnosti, uporednu književnost, ekonomiju, psihologiju deteta, Xenske studije i sli>no0. ]o[ @FF1. godine Manfred Beller inicira pravljenje neke vrste imagolo[kog priru>nika, pod radnim naslovom Imagology: A Handbook on the Literary Representation of National Characters, >ije se [tampanje o>ekuje sledeQe godine. ^i[e o konstruisanju \nacionalnog karaktera" u književnosti i uopšte o tipologiji istraživanja, videti: J. Leerssen, The Rhetoric of National Character: A Programmatic Surve, In: Poetics Today, 21, 2, 2000, 267-292.
50
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... konstrukcija "nacionalnog karaktera" i "drugosti" u književnoj praksi3, centralni pojam kojim operiše imagologija jeste pojam stereotipa,4 zbog >ega Qu na po>etku rada ispitivati zna>aj ovog pojma, njegovu operativnost i funkcije. Reafirmisanje prvobitnog zna>enja stereotipa u ne tako dugoj istoriji njegovog prou>avanja,5 nepreciznost i reduktivnost zna>enja njegove dominantne upotrebe, kao i moguQnosti podele u okviru samog fenomena, sa akcentom na "nemim" /preQutnim) i "glasnim" stereotipima, u najkraQem su klju>na interesovanja prvog dela teksta. _rugi deo teksta testira odnos izmeUu "nemih" i "glasnih" stereotipa na nekoj vrsti "inovativnog vokabulara" u narodnom predanju. To drugim re>ima zna>i da se u ovom delu teksta pored potrage za "racionalnim" osnovama u "iracionalnom" zaklju>ku proverava i funkcionalnost ovako diferenciranih stereotipa putem njihove takti>ke upotrebe u narodnoj poeziji. Cilj je da se na materijalu nekonvencionalnih motiva usmene književnosti osvetli postupak kreiranja jednog od stabilnih svojstava "nacionalnog karaktera" u domaQoj imagologiji. Zato je ispitivanje ovih poeti>kih strategija koliko u funkciji pokazivanja dispozitiva savremenih pri>a o kolektivnom "imidžu", toliko i u funkciji provere unapred nazna>enih pretpostavki i zadatih modela u okviru kojih se analizuje fenomen stereotipa. Važno je napomenuti i to da je model zasnovan na razlici izmeUu preutanog i izgovorenog ipak samo "model" ili "konstrukt", [to zna>i da teško može precizno odraXavati nekakvu stvarnost u uobi>ajenom smislu te re>i. Yjegova konstrukcija mi pomaže da se približim cilju – "logici" i "mehanizmu" nastanka stabilnih odrednica "etnotipa". Tek na posredan na>in, ovaj model može da pokaže kako je stereotip srpske "muškosti" u uskoj vezi sa delom kulturne tradicije, zbog >ega je on u jakom smislu te re>i za ovu kulturu uzoran, odnosno preskriptivan.
O fenomenu stereotipa i mogunostima znaenjske i funkcionalne diferencijacije LovoreQi o stereotipu, govorimo o relativno novom terminu koji je poslednjih decenija dosta rabljen u razli>itim disciplinama dru[tvene i politi>ke teorije. 3
Najbolji primer imagološkog pristupa studijama balkanizma predstavlja knjiga: V. Goldsworthy, Inventing Ruritania, The Imperialism of the Imagination, New Haven and London, Yale University Press, 1998. dostupna i na srpskom jeziku. 4 Slobodno se može reQi da su u imagologiji "nacionalni karakter" i \etni>ki stereotip" u sinonimnom odnosu. Ovim izjedna>avanjem i nivelisanjem razlika ublaženo je, ako ne i odba>eno, jako razmevanje "karaktera" u smislu nepromenljive "suštine naroda" kroz vreme. 5 O istoriji prou>avanja stereotipa videti : P. MarkoviQ, Civilizacija protiv varvarstva – Prilog teoriji zajedni>kog porekla etni>kih stereotipa, u: Yova srpska politi>ka misao, `tni>ki stereotipi, Posebno izdanje 6, @FF@, 5-10.
Antropologija 3 (2007)
51
Gordana eri Ipak, uprkos u>estalosti upotrebe, ovaj pojam polako gubi na zna>aju – prvenstveno zbog nedostatka preciznog referenta i odatle nedoslednosti u kori[Qenju. qini se da je i u teorijskom radu, i u javnom govoru uop[te, sve manje onoga za [ta ne bismo mogli reQi da je neka vrsta stereotipa ili da nije stereotip odreUenog doba. Kada je poslednjih godina u javnom jeziku postao poput bilo koje druge "pojmovne navike", stereotip je podelio sudbinu svih ostalih pomodnih re>i ili pojmova: [to je vi[e iskustva pokrivao, ili se >e[Qe javljao kao objašnjenje ili odgovor na najrazli>itije nedoumice, tim je brXe gubio na svojoj preciznosti i jasnosti. Uglavnom je ono što se popularnim pojmom identifikovalo sam pojam stereotipa >inilo sve banalnijim, moXda >ak i suvi[nim. _o izostanka >vr[Qeg upori[ta stereotipa kao analiti>ke kategorije došlo je i iz drugih razloga. Re> je o tome da su u ovaj pojam, u zavisnosti od disciplinarne pozicije samog istraXiva>a, /psiholo[ke, sociolo[ke, antropološke...) sve do polovine prošlog veka, a u pojedinim disciplinama i mnogo duXe, u>itavana razli>ita – naj>e[Qe izrazito negativna – zna>enja, pa je i samo pitanje šta jeste odnosno nije stereotip ostajalo ili usko odreUeno /za potrebe datog konteksta) ili "samorazumljivo". ^eQina istraXiva>a, bez obzira na disciplinarne razlike, uglavnom se slagala u jednom – da stereotip zna>i pojednostavljeno prikazivanje pojava, grupa, kolektiva. Ono [to je, meUutim, najvi[e uticalo na njegovo dominantno javno zna>enje jeste preteXnost izu>avanja etni>kih, rasnih i polnih stereotipa, [to je na kraju dovelo do svoUenja ovog pojma na etni>ku /rasnu ili polnu0 distancu, >ime je cementirano njegovo "samorazumljivo" odnosno negativno zna>enje. Vada svi znaju da je stereotip ne[to lo[e. Tako se i pojmu koji ozna>ava "skraQeni put" desilo isto ono što i pojavama na koje se odnosi. _rugim re>ima, nije izbegao sudbinu onoga što se njime objašnjava: redukcijom je sveden na jedno (negativno) zna>enje i neretko bivao zloupotrebljen. Vamo ime stereotip postalo je u javnom govoru jedno od efikasnijih polemi>kih sredstava o bilo >emu da se raspravlja. ReQi nekome za to [to tvrdi da je stereotip, danas je najlak[i i dru[tveno dopu[ten na>in da se kaXe kako je glup, neobrazovan ili bar nepromi[ljen i nedovoljno upuQen u predmet o kome raspravlja. Pojam stereotipa, meUutim, nema jednozna>an /negativan0 karakter, pa se ovladavanje ovim pojmom i njegovo definisanje u društvenoj teoriji pokazuje kao složen zadatak. Pre svega, stereotip je važna kognitivna funkcija, neodvojiva od komunikativnosti, zbog >ega je sam fenomen tipizacije (šablonizacije, katalogizacije, klasifikacije i sl.) opisiv kao izraz nunosti jezikog i misaonog ekonomisanja. Ye[to bliXe odreUenje, koje nas uvodi u "život" samog pojma, stereotip opisuje kao mamac preovlaUujuQeg shvatanja, predvidljiv na>in govorenja i pona[anja koji se stoga o>ekuje. Tako shvaQen, stereotip je poput veQ "poznatog na>ina", uspostavljeni model uopštavanja, koji ima "tajnu redukcije" zbog koje se teško ili nikad ne menja. Drugim re>ima, stereotip je "sporazum" izmeUu jedne >ovekove potrebe i jedne >ovekove sklonosti; on 52
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... svoje mesto nalazi upravo u sadejstvu ina>e protivure>nih svojstava >oveka – nužnosti sažimanja i pojednostavljenja utisaka i predstava o svetu, odnosno potrebe njihovog sažetog definisanja ili imenovanja, na jednoj strani, i >ovekove sklonosti da se povodi za retori>kim, pa makar ono ozna>avalo i najneverovatnije stvari, na drugoj strani. Kako je ova "pre>ica u mi[ljenju i govoru" koliko nužna toliko i normalizovana u procesu same primene, ona pre svega sluXi kao sredstvo prepoznavanja, orijentisanja i potvrUivanja, ali i kao mehanizam uopštavanja, vrednovanja, etiketiranja i (pre)osmišljavanja. Pojednostavljeno, stereotip jeste moQno "sredstvo", ali nije samo "sredstvo" kojim nekoga vreUamo /ili hvalimo0 na rasnoj, etni>koj, polnoj, profesionalnoj, ideolo[koj, fizi>koj ili nekoj drugoj osnovi. BuduQi vrednosno neutralan pojam, mnogo je vi[e od toga: pre i iznad svega, stereotip je na>in i sredstvo na[e orijentacije i "organizacije mišljenja", inherentan procesu u>enja i uop[te saznajnog prilagoUavanja svetu.6 Bez obzira na akademske uvide u promenljivost zna>enja stereotipa, jasno je da šira javnost i posebno mediji nisu imali mnogo sluha za ove "nijanse". Oni su se uglavnom povodili za promenama koje nameQe politika, forsirali politi>ki /ili dru[tveno0 korektne stereotipe, zanemarivali prevaziUene, bez osve[Qenosti da su to bili ili da jesu stereotipi. Iako se s promenama ideologija menjala "korektnost" pojedinih stereotipa, ideološki ili politi>ki stereotipi, i posebno razni birokratski formalizmi koji su i formom i sadržinom potpuno interiorizovani da ih retko ko kvalifikuje kao "sporne", odnosno stereotipne, prolazili su (i prolaze0 skoro neopaXeno. qvrsto infiltrirni u "obi>nost" zvani>nih jezika i stilova, ne privla>e analiti>ku paXnju. Iako ovakva situacija nije isklju>iva odgovornost analiti>ara i istraXiva>a, odgovornost za vrednosnu selektivnost stereotipa, koja se prenosi i u [iru javnost, ne mogu da izbegnu. Yaime, meUu istraXiva>ima kao da je postojao i kao da postoji konsenzus oko "dobrih" i "loših" stereotipa, pa su neki nesporni ili štaviše poželjni, neophodni kao "saznajna norma", "akademska ili ideološka legitimacija", dok ovi drugi, opet po tom nepisanom dogovoru, ne dolaze u obzir. Važno je, stoga, još jednom naglasiti da su u "upotrebnoj praksi" stereotipa od samih vrednosti i sadržaja koji se njima prenose izrazitije funkcije koje ovaj fenomen obavlja, tj. da je domen njegovog delovanja manje u strogo shvaQenoj semanti>koj ravni a vi[e na nivou >injenja, odnosno u sferi operacionalnog i maskirnog. U tom smislu, stereotip funkcioniše kao "prepoznatljiva maska" za kompleksnost i promenljivost pojava koje pokriva. BuduQi da je neretko sredstvo bazi>ne orijentacije, on istovremeno može odgovarati zadovoljenju kratkoro>nih potreba, odnosno izazivati o>ekivani efekat u datom kontekstu i, na drugoj strani, stereotip može biti upotrebljen kao sredstvo usme6
^i[e u: L. weriQ, Pr(a)vo lice množine. Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: Mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi, Institut za filozofiju i društvenu teoriju/IP "xilip ^i[njiQ", Beograd, 2005, 41-46.
Antropologija 3 (2007)
53
Gordana eri ravanja "kompleksnijih projekata", odnosno u funkciji strukturisanja, održavanja ili (re)osmišljavanja "slike sveta".7 Potvrde za ovu tvrdnju moXemo iznalaziti u razli>ititim domenima, od svakodnevnog do politi>kog govora ili govora ekonomske propagande. Za pri>u o tome kako funkcioniše stereotip, i posebno za onaj njen deo koji naglašava vaXnost kontekstualnih >inilaca prilikom njegove teorijske razgradnje, odnosno "destereotipizacije", ilustrativnim mi se >ini razgovor koji su krajem sedamdesetih godina prošlog veka vodili Margerit Jursenar i Matje Galej povodom romana Završni udarac, pisanog pred sam Drugi svetski rat. Glavni junak Završnog udarca je Erik, Nemac kome politika nije važna. Margerit Jursenar ga prikazuje kao avanturistu, sa simpatijom i bez ikakvih ideoloških predznaka. Upravo to izaziva Galejeve nedoumice, koji dovodi u pitanje samu moguQnost da neko u "jakom ideološkom vremenu" bude politi>ki ravnodušan, odnosno da ne daje za pravo i ne pridaje vaXnost ni jednoj ideologiji. _rugim re>ima, o[trica Galejeve opaske usmerava se na izvesnost maskiranosti ideološkog stava neutralnim iskazom, odnosno na iluzornost Erikove politi>ke neopredeljenosti u politi>kom vremenu. Yjegove sumnje su direktne: - Neu Vam nita novo rei ako primetim da svaka osoba koja za sebe kae da je apolitina, uglavnom pripada desnici.8 OdgovarajuQi na ovu, iz perspektive sedamdesetih godina, sasvim razumljivu konstataciju, autorka se prvo osvrQe na na>in kojim se ovo tvrdi, naglašavajuQi zahteve vremena ili konteksta, odnosno tada[nje dru[tvene i intelektualne mode, da bi tek potom, braneQi "realnost" svog književnog lika, razvila argumentaciju u odbranu apoliti>nosti i stanovi[ta koje bi bilo izvan zadatih opcija u postojeQem registru /levo-desno): - Dozvolite mi da razmislim o tom sudu koji je suvie odsean da bi mi izgledao prihvatljiv... Ta formulacija jednostavno dokazuje da je, trenutno, ideologija levice u prednosti nad politikom desnice – ili nastoji da bude u prednosti.9 7
S. T.Fiske, Controlling other people: The impact of power on stereotypin, u: Culture and psychology (ed.) Goldberger N.R., Verof, J.B., New York University Press, New York and London, 1995. 8 M.Jursenar, {irom otvorenih o>iju. Razgovori sa Matjeom Lalejem, Narodna knjiga, Beograd, 2004, 74. 9 U nastavku razgovora, autorka kaže i ovo: Zbog toga esto takozvani leviari imaju onu naivnost vernika iz ranog hrianstva, poto su ubeeni da su njihova reenja obavezno dobra i jer sanjaju, kao i svi vernici, o jednoj vrsti edena koji je, na kraju, uvek nedostupan jer je ovek nesavren i jer nijedan san o savrenstvu nije ni upola ostvaren a da ga ne prate greške i nasilje. Ne kažem da su te eshatološke sanjarije loše zato to su leviarske, ve zato to ih pretvaraju u prazne formule. Jursenar 2004, 74.
54
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... Ova pri>a o "levici" i "desnici" jeste pri>a o "civilizovanom" i "varvarinu", ">istom" i "prljavom", "hladnom" i "toplom", dakle, u svom najsvedenijem vidu, to je pri>a o "crnom" i "belom" ili svakom opozitu i, na kraju, suštinska pri>a o na[oj uslovljenosti "jakim razlikovanjem" odnosno "postojeQim registrima". _akle, i u ovoj pri>i, kao i u nizu drugih, našem opažanju je prijem>ivije ono "što bi moglo da bude" od onoga "što jeste". Da bismo se orijentisali, "ta>no znali" ili "dobro videli", potrebno je da širok spektar "boja" svedemo na "osnovne", odnosno "tipske". U tom smislu, stereotip je neka vrsta obaveznog laganja, koje nije samo društveno dopušteno nego je i nužno da bismo došli do "istine". Na drugoj strani, sve izvan "jakog opozita" ili "zadatog registra", zasnovanog na uopštavanju, ostaje neimenovano, neprepoznatljivo i nestabilno. BuduQi "neklasifikovano", podložno je sumnji u svoju verodostojnost i, kona>no, ono je "lažno" i zbunjujuQe poput "maske" koja nas udaljava od onoga što je "pravi identitet". Sažeti izvod iz razgovora Margerit Jursenar i Matjea Galeja za našu temu je koristan iz nekoliko razloga. | najkraQem, on pokazuje 10 da se veQ sama nominacija (levica, desnica…) može razumeti kao "skraQeni put", odnosno stereotip, 2) da je naše razumevanje sveta uslovljeno "jakim razlikovanjem" ili opozitima, 60 da je na>in na koji je ne[to izre>eno jedan od plodnijih puteva "destereotipizacije" i na kraju 4) da je u razotkrivanju funkcionisanja stereotipa važnost konteksta10 i dru[tvene mode od presudnog zna>aja, ali ne u smislu univerzalnog kljua kojim se otvaraju sva vrata teorijske analize, veQ u smislu pouzdanog na>ina da se razumeju njegovi dominantni mehanizmi prilikom strukturisanja pojavnosti i >ovekove adaptibilnosti na nju. _osada[nje razumevanje stereotipa vi[e su odreUivali na>in njegove analize i zna>enja prenesena u širu upotrebu, nego sama "priroda" fenomena. Iako je u teorijskom promišljanju odsustvo /li>nog0 stava >est kvalifikativ fenomena tipizacije (kao i onih koji, navodno, na stereotipu zasnivaju svoje tvrdnje ili uverenja), posle ovog primera bi trebalo da bude jasnije da je fenomen stereotipa jedno od osnovnih sredstava kako u obrazovanju stavova tako i u njihovom ustaljivanju. Otuda su stereotipi, shvaQeni u naj[irem smislu, nezaobilazno sredstvo svakog kolektivnog i individualnog angažmana. U nekim od najtvrUih definicija ovog pojma, koje se neretko smatraju polaznim i nespornim, kaže se da je stereotip lažna predstava buduQi da je zasnovana na "prividnoj korelaciji" i minimumu znanja o onome što je predmet tipizacije. Istina je da su na>elna selektivnost (u smislu nužnosti redukcije, "misaone ekonomi>nosti" ili "skraQivanja") i selektivnost informacija (u smislu nedovoljnog poznavanja) bitne odlike stereotipa. Ye moXe se takoUe sporiti da je pojedno10
|pravo je jedan od na>ina savladavanja protivure>nosti i nejasnoQa u samom fenomenu "fiksiranja za kontekst", koji nas svakako ograni>ava /tematski ili vremenski npr.0, ali koji daje moguQnost da se stvari situiraju i u>ine "iznutra" vidljivijim.
Antropologija 3 (2007)
55
Gordana eri stavljivanje istovremeno i odlika i funkcija stereotipa ali ni to da su, pored objedinjavanja redukovanih i pojednostavljenih znanja u zajedni>ki imenitelj (to jest "sliku"), za ovaj pojam, koji se prvenstveno vezuje za zbirno predstavljanje, u operativnom smislu najvažnije njegove funkcionalne odrednice – podele, razdvajanja, klasifikovanja. Upravo zbog njih, "nepreciznost", "uopštenost", "prividna korelativnost" ili "lažnost stereotipa" za analizu ovog fenomena nije najsreQnije izabran put. | krajnjem slu>aju, ako pretpostavimo izvesnost procesa "destereotipizacije", do njega bi se teško došlo "obrtanjem slike" ili prostim negiranjem; ovaj proces bi mnogo pre podrazumevao odgovore na pitanja kada, kako, zašto i šta se stereotipom postiže. Dakle, da li je ono [to se stereotipom tvdi ta>no ili neta>no, odnosno laXno, u strogom smislu re>i, za analizu je irelevantno pitanje. |vaXavajuQi vrednost ovih pretpostavki, u daljoj analizi polazim od prvobitnog odreUenja stereotipa u teorijskoj praksi, kao slika u našim glavama,11 u težnji da naglasim i njihovo "apriorno zna>enje", koje nije i ne mora biti verbalizovano. Vtoga predloXeno stanovi[te podjednako uvaXava o>ekivani na>in "viUenja stvari" /reagovanja ili pona[anja0 i ustaljeni na>in govorenja. Za razliku od savremenog razumevanja, u kome je stereotip skoro uvek verbalizovana predstava /retori>ki kli[e0, ova [ira slika fenomena navodi na diferencijacije u okviru samog pojma na jezike stereotipe, odnosno stereotipe u jeziku/govoru, koji su njegovo inherentno, neophodno svojstvo, i na stereotipe u postupanju /neverbalni, o>ekivani na>in reagovanja0, ali i na opšte stereotipe i stereotipe manje opštosti, na autopromotivne i introspektivne stereotipe (Hercfeld), na trajne stereotipe i savremene stereotipe koji potvrUuju svoje vreme, odnosno odražavaju društvenu modu. Takvo stanovište podrazumeva semanti>ku razlikovnost u prakti>noj i teorijskoj operacionalizaciji, drugim re>ima, paXnja se usmerava koliko na stereotip kao kategoriju prakse (u smislu predznanja, osnovne orijentacije, potvrene saznajnosti ili funkcionalnosti0 toliko na stereotip kao analiti>ku kategoriju. Pandan navedenoj podeli /na stereotipe u postupanju i jezi>ke stereotipe0 bilo bi razlikovanje ovog fenomena na neme /preQutne ili QuteQe0 i glasne stereotipe. Ako bi se ovaj ideal-tipski model mogao dalje razvijati, nemi stereotipi bi u takvoj raspodeli više odgovarali tzv. introspektivnim, t(r)ajnim i op[tim stereotipima, dok bi u domenu glasnih stereotipa bili oni koji se ti>u autopromocije, markantnih mesta u opisu "savremenog stanja", mode u diskursu i uopšte užeg tematskog ili vremenskog konteksta. Ova gruba podela je sasvim uslovna i lako se moXe osporiti >injenicom da su i opšti stereotipi, upravo zbog "politi>ke korektnosti" ili nekada uprkos njoj, neretko vrlo glasni 11
Yagla[avajuQi da stereotipi nisu neutralne slike, koje su tu samo zato da bi uspostavile "red u zbrci", Walter Lippman u delu Public Opinion (1922) prvi put imenuje fenomen stereotipa na ovaj na>in.
56
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... u bukvalnom smislu.12 Ipak, ova podela, kojom se neki od problema sa fenomenom stereotipa još više naglašavaju, nikako rešavaju, (posebno u kontekstu "društveno poželjnog" i uvoUenjem popularne sintagme "politi>ke korektnosti")13 korisna je u približavanju kompleksnosti razloga u prilog obesmišljenosti pojma i na drugoj strani neophodnosti preciznijeg ovladavanja njime. Boljem razumevanju ovog fenomena doprinosi napred navedena pretpostavka o >ovekovoj uslovljenosti "jakim razlikovanjem" i predstavama koje su u osnovi opozitne (svetlo-tama, dobro-zlo, civilizovani – varvari ...). Takvim predstavama, koje su nesporna osnova orijentacije tokom na[eg prilagoUavanja svetu i socijalnog u>enja, ponavljanje /u verbalnom smislu0 i "praktikovanje" omoguQuju kontinuitet, prividnu ili stvarnu važnost. Izvan njih, ostaje široko, verbalno nepokriveno polje. Na jednoj strani, "predstava" koja se prepoznaje kao stereotip postaje op[te retori>ko mesto odreUenog konteksta} na drugoj strani, doslednost u "verbalnom neozna>avanju", Qutanju ili preQutkivanju, takoUe moXe biti i jeste op[te mesto odreUenog konteksta, konstitutivni deo same prakse. ^italnost veze izmeUu ovako ozna>enih tipova stereotipa je nesumnjiva: ono [to se Quti ili preQutkuje, opstajajuQi kao konstitutivni deo zna>enjskog kontinuuma, napreduje iza povr[ine "retori>kih kulisa", praktikuje se u samoj prinudi "sveta života", katkada i u osmišljavanju trajnijih, "kompleksnih projekata". Iz ove perspektive, Qutanje je "glasnije", jer mu tek govorenje daje potpuni smisao, osvetljavajuQi upravo ono [to je u Qutanju "najzlatnije". Pod utanjem se, dakle, ne podrazmeva samo neprevodivost u jezik ili negovorenje u bukvalnom smislu, nego mnogo više ono što ostaje "iza izgovorenog" kao neartikulisano ali "prisutno", preciznije, kao toliko "glasan ostatak govorenja" da bi ostao ne>ujan i da bi se mogao druga>ije manifestovati osim Qutanjem.14 S druge strane, i glasno (izgovoreno) skoro uvek referiše na "nemi poredak stvari" i ustaljeni "šablon" u mišljenju ili postupanju. Hipoteti>kim uspostavljanjem lestvice vaXnosti ovako diferenciranih stereotipa na dijahronom planu, nemi stereotipi bi, uprkos svojoj stati>nosti /ili zahvaljujuQi upravo njoj0, imali "veQu teXinu" od glasnih stereotipa. Zato se u najkraQem moXe reQi da je agresivnost glasnih stereotipa uslovljena ku12
Primeri su u "javnom jeziku" prilikom doslednog preimenovanja "crnaca" u "obojene" i "Afro-Amerikance", "Cigana" u "Rome" ili nešto novijeg preimenovanja "Balkana\ u \]ugoisto>nu Evropu" i posebno specifikovanja odrednice "Zapadnog Balkana" za zemlje biv[e ]ugoslavije i Jlbaniju, >ime se \politi>ki-korektnim imenom" umesto navodnog oslobaUanja od negativnih konotacija samo nagla[ava postojanje predrasude. 13 Za odreUenje nekog iskaza kao politiki korektnog odnosno nekorektnog, presudan je kontekst u kome se taj iskaz izri>e. _obar primer su kontroverze oko kvalifikovanja "ženskog pisma". 14 E. T. Hall, The Silent Language, Anchor Books Doubleday, New York, 1990. i D. Kurzon, Interpreting Silence: Discourse of Silence, Pragmatics and Beyond New Series, Amsterdam, 1998.
Antropologija 3 (2007)
57
Gordana eri mulativno[Qu nemih stereotipa. Iz daljeg pojednostavljivanja bi sledilo da se glasnim stereotipima stvari menjaju, prevrednuju, dinamizuju, dok su nemi stereotipi tu da o>uvaju ustaljeni poredak stvari. Jko je to tako, onda izmeUu ponavljajuQeg /izgovorenog, glasnog0 i preQutanog /nemog0 postoji jak odnos. Potreba pribliXavanja prirode ovog odnosa navodi na uvoUenje drugih termina. To je, pre svih, antistereotip ili "obrnuti stereotip", kao drugo ime za stereotip motivisan "nemim poretkom stvari".15 Yasuprot ovim na>elnim podelama /na stereotipe u postupanju i jezi>ke stereotipe, opšte stereotipe i stereotipe manje opštosti, neme i glasne stereotipe…) u teorijskom radu dominira praksa definisanja "tipova stereotipa" koja podrazumeva tematska ili predmetna ograni>enja. Tako imamo rasne, polne, etni>ke, profesionalne, ideolo[ke, fizi>ke i druge stereotipe. MeUutim, problemi sa odreUenjem ovog fenomena i njegovom unutra[njom diferencijacijom dodatno se komplikuju u situacijama kada se razli>iti tipovi stereotipa "sreQno udružuju" prelivajuQi se iz jednog u drugo diskursivno polje, kada su na primer profesionalni stereotipi u službi "civilizacijskih stereotipa" (i obrnuto) ili kada etni>ki i polni stereotipi pomažu ideološke stereotipe. Upravo je ovaj tekst prilog rešavanju jedne takve zamke, koja pod plaštom "polnosti" konstituiše svojstva "etni>nosti". Ako se pod pojmom polnih stereotipa podrazumevaju vremenski, gramati>ki i semanti>ki nataloXene predstave o "muškom" i "ženskom" i o njihovom uzajamnom odnosu,16 postavlja se pitanje kako se ova vrsta stereotipa transformi[e u etni>ki stereotip, postajuQi njegova bitna odrednica. _rugim re>ima, pitanje je kako se ideal-tipska predstava "muškosti" (koja podrazumeva i ideal-tipsku predstavu "ženskosti"0 u>vr[Quje kao "imidž" celog kolektiva. Odgovor na to pitanje pokušavam da dam u drugom delu teksta, u kome napred navedene pretpostavke o na>inu funkcionisanja stereotipa i moguQnostima diferencijacije u okviru samog fenomena, ispitujem putem analize njihovog manifestovanja u kontekstu tradicionalnog diskursa, odnosno usmenog preda15
Antistereotip se može razumeti kao glasna reakcija na stereotipe dugog trajanja ili neme stereotipe. Zbog toga on nije strategija "destereotipizacije", nego je više postupak koji na kraju dovodi do jo[ ja>eg potvrUivanja stereotipa dugog trajanja. | književnoj imaginaciji ovaj fenomen se manifestuje kao potpuno obrtanje tzv. realne situacije. Kako dolazi do njegove operacionalizacije i "poistinjenja QuteQe norme" u procesu kreiranja "kolektivnog imidža", biQe jasnije iz drugog dela teksta. 16 Pored "prakti>ne razli>itosti", koja se ostvaruje dodeljivanjem specifi>nih ("muških" ili "ženskih"0 uloga u propagandnoj sferi, razli>itost polnih uloga je samorazumljiva veQ u samom jeziku, u tvorbenoj morfologiji, na planu sintakse i uopšte gramatike, i posebno na nivou otvrdlih sintagmi ili "jakih performativa"; polna /ili rodna0 razli>itost dakle, moXe biti glasno izraXena /"pravo muško", "žena k’o žena", "ženski poslovi" itd.0, signifikovana gramati>kim nastavkom, ali i preQutna, podrazumevajuQa, upisana u "kulturni kod" bilo koje zajednice.
58
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... nja. |vedena distinkcija na neme i glasne stereotipe treba da pribliXi na>in kreiranja "polne preraspodele" u tradicionalnoj socijalnoj poetici i posebno da ukaže na strategije nastanka "ponositog svojstva muškosti" u kolektivnoj introspekciji. Ova analiza se, meUutim, ne iscrpljuje u detaljnoj rekonstrukciji moguQeg dispozitiva jednog od popularnijih stereotipa u kolektivnom samorazumevanju. Istina, njome se tek nazna>eni problemi kolektivnog samoodreUenja i predstavljanja ali, mnogo vi[e, njome se testira predloXeni na>in interpretacije ovih problema. U krajnjem smislu, dakle, analiza koja sledi je pokušaj da se pored osvetljavanja postupka kreiranja "muškosti" kao posebnog svojstva, proveri operativnost diferencijacije na neme i glasne stereotipe u konstruisanju kako autoreprezentativnog "imidža" tako i "drugosti". Iz tih razloga, široki kontekst usmenog predanja sužava se na one njegove tvorevine koje u osnovi ruše podrazumevane konvencije uvoUenjem motiva seksualne inicijative Xene. Izmenjenim zna>enjem, lascivni govor u narodnom predanju postaje sredstvo i "klju> osnaživanja" onoga što i u polnoj i u kulturnoj hijerarhiji stabilno opstaje kao nemo ili verbalno neozna>eno u samom kontekstu. Obrtanjem "realne situacije" i izneveravanjem tradicionalne konvencije, što se dešava u "površinskom govoru", zapo>inje takti>ka primena antistereotipa >iji je cilj da, s jedne strane, maskira duboke probleme zajednice o kojima se u zadatom kontekstu Quti a, s druge strane, da markira i potvrdi postojeQu polnu konvenciju.
Kako "muškost" stvara razliku: Primena nemih i glasnih stereotipa u poeti>koj praksi ...ali ni govor ni Qutanje nisu povlastice nijednog roda, a rodni pojmovi artikulisanosti mogu pruXiti ogromne moguQnosti za upotrebu ironije i drugih sredstava ruganja. Majkl Hercfeld Polnost se razumeva kao bipolarna kategorija. _rugim re>ima, binarizam ili opozitnost je u samoj osnovi razumevanja odnosa meUu polovima, u samom "polnom kodu". Kao i svaki drugi, i polni binarizam opstaje na grupnom ozna>avanju /odnosno stereotipima0 i na dubokoj kodiranosti uloga. _anas je jasno da su i u ovom opozitnom kodu uloge osetljive i promenljive, ali iduQi u pro[lost, kodiranost polnih uloga se javlja kao >vrsto sistematisana i [iroko razgranata mreža. Tako u sistemu "dvojnih klasifikacionih obeležja" drevne slovenske kulture, odnosno u paradigmi njenih binarnih opozicija, jedan od glavnih parova, pored opozicije desni-levi, jeste opozicija muški-ženski. Srpski popis binarnih opozicija nema osam parova iz drevnog slovenskog popisa i sadrži devet novih parova kojih nema u slovenskom popisu. I same povezane, Antropologija 3 (2007)
59
Gordana eri binarne korelacije prema orijentaciji u prostoru (desni-levi) i binarna korelacija prema polu (muški-ženski) impliciraju i druge veze. Sledi da u srpskom popisu "muškom", odnosno "ženskom" polu, prema navedenoj paradigmi od ostalih prostornih opozicija odgovaraju: muški – gornji : ženski – donji; muški – prednji : ženski – zadnji; muški – isto>ni : Xenski – zapadni; muški – ulazni : ženski – izlazni; muški – uzdužni : ženski – popre>ni} mu[ki – kuQa : Xenski – šuma.17 Binarni sistem pravila ovog popisa samo okvirno upuQuje na "(a)simetriju" meUu polovima, pozicije i uloge koje prate ženski pol. Ženskom, dakle, odgovara levo, [to konotira sa nali>nim, zadnjim, drugim. Prema ovoj raspodeli, uloga žene jeste da sledi,18 odnosno prati, a ne da preduzima. To je skoro opšti (preQutni0 kli[e o Xeni i u savremenom svetu, zbog >ega ni ova podela, kao ni dominacija gramati>kog mu[kog roda u profesionalnom predstavljanju "ženskog jastva",19 izvan razloga iz okvira veQ podrazumevajuQeg "sociologizma", tradicionalnosti i konzervativnosti samog jezika, ne daje nikakve druge odgovore, odnosno ostaje nema za razloge koji bi išli dalje od "podrazumevajuQih". Ali, upravo trajnost karaktera ove /a0simetri>ne raspodele vi[e navodi na upitanost o uzrocima njenog opstanka nego što poziva na uzaludnu borbu da tako ne bude. Pasivnu ulogu Xena ima i u narodnom predanju, odnosno folkloru, >iji je jezik u doslovnom smislu kodiran, pa je tuma>enje tvorevina narodnog predanja prihvatljivo jedino sa stanovišta funkcija koje obavlja u datom kontekstu a ne u smislu "trajnih istina" kulture u kojoj je nastao.20 Pasivnost žene i njena manje vidljiva uloga izvan porodi>nih odnosa, jeste uobi>ajeni, podrazumevajuQi obrazac njenog pona[anja pona[anja koji se moXe pratiti u razli>itim sferama. O>ekivano bi bilo da se i u sferi intimnosti ovaj obrazac ponašanja potvrUuje. O domenu seksualnog, meUutim, podaci se mogu rekonstruisati tek posredno, u ovom slu>aju analizom lascivnih motiva u usmenom predanju. 17
Videti: N. Tolstoj, Jezik slovenske kulture, Prosveta, Niš, 1995. | arhai>noj nominaciji Grne Lore sinonim za Xenu, tj. suprugu, je stopanica, što bukvalno zna>i da ona "smerno stupa iza muža". ^ideti: ^. _vornikoviQ, ~ena kao problem, U: Borba ideja, NIU Službeni list SRJ, Tersit, Beograd, 1995, 203-208. 19 Intervjui sprovedenii u okviru istraživanja "Politika i svakodnevni život" (prir. Z. LoluboviQ, I. VpasiQ, w. PaviQeviQ0 pokazuju da prilikom li>nog predstavljanja ispitanica, na formalnom planu iskaza, postoji izrazitija upotreba muškog roda, posebno kada ispitanice govore o svom profesionalnom i etni>kom samopoimanju. Ya postavljeno pitanje Ko ste Vi? pored odgovora "majka", "uspešna žena", "mirna, po[tena, iskrena osoba\, preovlaUuju odgovori tipa \student\, \pravnik\, \prosvetni radnik\, \stomatolog\, \penzioner\, \Vrbin\, \obi>an graUanin\. weriQ @FF6, @F=-207. 20 S jedne strane, cilj ovakvog tuma>enja je u razumevanju "povratne sprege" izmeUu teksta i konteksta u kome je nastao. S druge strane, ovakvo istraživanje je važno za savremenost, jer sve [to >ini deo \kulturnog pamQenja\ jeste i sastavni deo sinhronije jednog društva. Drugim re>ima, dominantni siXei usmenog predanja mogu /ali i ne moraju0 imati preskriptivnu funkciju u savremenom razumevanju baštinika tog predanja. 18
60
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... Iako je teško pretpostaviti da u patrijarhalnoj kulturi, i posebno u poeziji na kojoj je ova kultura delom zasnovana, inicijativa žene u seksualnom odnosu uopšte postoji,21 paXljivim >itanjem moguQe je pronaQi primere koji upuQuju na suprotan zaklju>ak. _rugim re>ima, postoji vidljiva napetost izmeUu onoga [to >ini "žensko jastvo" u tradicionalnom razumevanju i predstava tog "jastva" u pojedinim tvorevinama usmenog predanja. Zato je iz domena uobi>ajenih predstava i "otvrdlih stavova" o ženskim ulogama u narodnom predanju22 interesantno izdvojiti izuzetke koji naizgled ru[e ujedna>enu sliku o tradicionalnim ulogama "majke" i "sestre". Ova "neobi>nost" usmerava na traganje za "skrivenom porukom" i razlozima upliva "kreativnog" u "konvencionalno" prilikom stvaranja ideal-tipske predstave žene. Izneveravanjem klišea muško-ženskih odnosa i pronalaženjem izuzetaka od uobi>ajenih "pravila" u usmenom stvarala[tvu poku[aQu da pokaXem u ime >ega je izneveravanje prepoznatljivog kli[ea bilo moguQe. Kao graUu za to koristiQu isklju>ivo zapise usmenog predanja iz razli>itih perioda koji tretiraju intimne aspekte muško-Xenskih odnosa. Jnalizu Qu zapo>eti primerima iz narodne poezije u kojima su lascivni motivi "propratni sadržaj" epske naratizacije. Stilizacija pesme "Ropstvo i Xenidba ]ak[iQa {Qepana", koja prema Vukovoj klasifikaciji spada u red najstarijih juna>kih pesama, zasniva se upravo na seksualnoj inicijativi zaljubljene Hajkune.23 Yeobi>nost ovog postupka u kontekstu ukupnog tradicionalnog predanja ogleda se u Hajkuninom otvorenom pozivanju {Qepana na ljubavni >in: Oj epane, obljubi mi lice.
24
| nastavku pesme na ovu smelu ponudu {Qepan odgovara "da hri[Qanski zakon ne dopušta da kaurin ljubi turske bule", jer Nebo bi se vedro rastvorilo 21
Srpska patrijarhalna tradicija, onako kako ju je opisao Gerhard Gezeman, pretpostavlja verbalno zanemarivanje lascivnih tema. Ovu tradiciju identifikuju oni elementi koji na prvo mesto stavljaju uzorne porodi>ne, bratske i plemenske odnose, tako da bi seksualne teme naru[ile ozbiljnost tradicionalno negovanog obrasca. L. Lezeman, qojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje, 1968, 145-146. 22 To je zapravo stereotip ili >vrsta konvencija tretiranja Xene u usmenoj tradiciji (vidljiv i u srpskoj narodnoj poslovici Teko zemlji kuda vojska proe i evojci koja sama doe0 pa bi se svako paradigmati>no odstupanje od te konvencije moglo smatrati antistereotipom. 23 Od kad ga je okom vidijela,/ Teške su je muke popanule:/ Preono je na snu ga gledala,/ Preodan je groznica vatala. "Ropstvo i Xenidba ]ak[iQa {Qepana", V. StefanoviQ-KaradXiQ, Vrpske narodne pjesme II, Prosveta-Nolit, Beograd, 1987, 95. 24 Op. cit.
Antropologija 3 (2007)
61
Gordana eri A iz neba padnulo kamenje, 25 Ubilo bi i mene i tebe.
Hajkuna samouvereno insistira na svom naumu, rešena da se i pokrsti, ako joj prethodno {Qepan obeQa da Qe posle toga postati njegova ljubavnica: Ako e mi dati vjeru tvrdu, Da me hoe uzet za ljubovcu, Ja se hou pokrstit za nago; Da pašino blago pokupimo, 26 Da bježimo stojnu Bijogradu.
Ovi, na>elno lascivni, stihovi ne izražavaju samo žensku upornost, odlu>nost, seksualnu inicijativu ili erotsku Xelju. | njima je o>igledno re> i o ne>em drugom, jer se ljubavni >in problematizuje iz perspektive verske razli>itosti. Poetsko sme[tanje ljubavnog >ina u religijski kontekst i njegova uslovljenost njime, kao i Hajkunino a priori preferiranje predstavnika hri[Qanstva, nije usamljeno u narodnoj poeziji. Jleksandar KostiQ u delu Seksualno u našoj narodnoj poeziji navodi i primer Hajke devojke iz druge varijante pesme "Ženidba BanoviQ Vekule", koja se Vekuli obraQa skoro istim re>ima kao Hajkuna {Qepanu: Ajde, dušo, obljubi mi lice!
27
I u jo[ starijim pesmama, inicijativa je takoUe markirana za pripadnicu "druge vere". Tako se u bugarštici "Sultana Grozdana i vla[iQ MlaUen" sultanija na sli>an na>in obraQa MlaUenu: 28
Ljubi mene, Mlaene, u ovoj drobnoj rui!
Stilski – uvoUenje u ljubavni >in je manje-više tipizovano i svodi se na "neposredni ljubavni poziv" nekom muškarcu, kako u Vukovim tako i u starijim zapisima pesama. Tematski – ovi motivi su razuUeniji: od situacija u kojima zarobljeni hri[Qanin privla>i paXnju Xene onoga u >ijem je zarobljeni[tvu, do situacija "naivnih igara" i opklada. Ono što je dosledno isto jeste princip po
25
Op. cit. Op. cit. 27 J. w. KostiQ, , Veksualno u srpskoj narodnoj poeziji, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1978, 82 28 ^. Bogi[iQ, preuzeto iz: KostiQ 19?A, 141 26
62
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... kome je mu[karac hri[Qanin a žena muslimanka. Taj princip je religijski29 i u pesmi "Jjka {arengaQa"30, koja peva o istoimenoj devojci spremnoj da "uz opkladu da se ni[ta neQe desiti" prespava zajedno sa muškarcem. I ovaj hrišQanin je takav da Jjka zaboravlja na opkladu "pa budi Jovu kitom bosioka" i skoro srdito poziva na ljubavni >in. |voUenjem motiva seksualnog odnosa na kome insistira Xena, narodni peva> kao da govori o odnosu i rivalitetu dveju vera, hri[Qanske i islamske, ili o rivalitetu dveju kultura. Time razvijanje ovog motiva postaje medijum prenosa i pokazivanja "ozbiljnijih društvenih odnosa", jer se upravo pravilno[Qu u odstupanju od uobi>ajenog obrasca pokazuje kako je svaki od Xenskih i muških likova u navedenim pesmama u metonimijskom odnosu sa celinom (kulturnom, verskom, etni>kom0, odnosno, kako je svaki od njih "slika u malom" te celine. Otuda je jasno da se ovi poetski klišei kao "retori>ke maske" nastale grupisanjem prema sli>nosti, u osnovi grade posredstvom dveju stilskih figura – metonimijom (deo predstavlja celinu) i metaforom (deo je slika celine).31 Ova vrsta povezanosti pokazuje i to da se seksualnost, ili još bliže ovom kontekstu – "muškost" – kao zajedni>ki "vezujuQi atribut", može projektovati na širi kulturni identitet i ne sasvim nezavisno od tradicionalne preraspodele "polnih uloga". Da je kulturno i religijsko "nadmetanje" putem seksualne moQi vaXna odlika usmenog predanja jasno je i iz pesama "Ajkuna sestra Asan-agina",32 "TvrUa Vrbina u vjeri"33 i "Opet tvrUa u vjeri"34 iz Vukove zbirke. Ova pesma je interesantna i zato što se u njoj nalazi primer nekrofilije. Naime, Eminu je zarobio Bane-kaurin, XeleQi da je pokrsti, zbog >ega ona ska>e sa kule. To nije njen "trijumf" jer je, prema stihovima, posle sedam dana "mrtvu Bane Emku obljubio". Motiv nekrofilije (u suprotnom smeru) figurira i u jednoj verziji daleko poznatije pesme "Smrt vojvode Prijezde", ali se on, za razliku od Erlangenskog rukopisa, u ^ukovoj zbirci zanemaruje, ta>nije, izostavlja.35 Raz29
Erotski motivi usmenog predanja otkrivaju pored religijskih i rasne stavove, iako u znatno manjoj meri. ^ideti npr. pesmu \Marko KraljeviQ i kQi kralja arapskoga\ (StefanoviQ – KaradXiQ 19A?, II, =40 u kojoj seksualna inicijativa poti>e od tamnopute Xene, koju Marko KraljeviQ odbija s gaUenjem, iako je prethodno prihvatio njenu pomoQ u planiranju bekstva. Zbog toga je prinuUen da se poXali majci sledeQim re>ima: Zagrli me crnijem rukama,/(...) Ona crna, a bijeli zubi/To se mene muno uinilo. 30 VtefanoviQ – KaradXiQ 19A?, ^, ?F1 31 Videti: M. Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj državi, Biblioteka XX vek, Beograd, 2004, 137. 32 VtefanoviQ – KaradXiQ 19A?, I, ?41. 33 VtefanoviQ – KaradXiQ 19A?, I, =7F. 34 VtefanoviQ – KaradXiQ 19A?, I, =71. 35 Završetak pesme "Smrt vojvode Prijezde" u Vukovoj zbirci je ovakav: O Prijezda, dragi gospodaru, /Morava nas voda odranila,/Nek Morava voda i sarani. /Pa
Antropologija 3 (2007)
63
Gordana eri like koje se javljaju u starijim i novijim zapisima usmenog predanja, kada je re> o motivima iz domena seksualnog, svode se na odnos izmeUu nerazmišljanja i razmišljanja o kulturnom obrascu koji se ostavlja u nasleUe: [to su noviji zapisi pesama, to su i religijski i nacionalni obrasci upe>atljiviji. | njima, uloga žene, odnosno "ženskog karaktera" u vernakularnom usmeravanju, nije nevaXna kako se >ini. Ona je, iako "pozadinska", važna, jer se posrednim podcrtavanjem "ženskog karaktera" isticalo ono što je za vreme koje se opeva bilo klju>no pitanje. Vtoga, na>in naru[avanja "podrazumevajuQeg" obrasca intime muško-Xenskih odnosa podsti>e na razmi[ljanje o zna>aju drugih dru[tvenih odnosa, pre svih problema potvrUivanja "kolektivnog identiteta i samopouzdanja", u kojima seksualnost postaje jedan od najvažnijih simboli>kih ozna>itelja u konstruisanju kolektivne posebnosti. Pretpostavka je, dakle, da je tipizovanost "lascivnih mesta" u usmenom predanju maskirni jezik za prisutne probleme i za prevrednovanje odnosa moQi u vantekstualnoj ravni i, još važnije, da princip prema kome se narušava doslednost u tradicionalno muškoj inicijativi konstituiše širi kulturni obrazac od polnog. Prema navedenim primerima, usmenom stvaralaštvu je imanentna "labilnost" žene druge religije, pa se može pretpostaviti da su poetski klišei o lascivnom glasni, autopromotivni stereotipi koji se prepoznaju kao indikatori mnogo šireg i druga>ijeg smisla. Ipak, nezavisno od njega, osnovna funkcija preosmi[ljavajuQih "klišetiranih izuzetaka" ostaje u tome da se naglasi kulturna razlika: u suprotnom smeru, pokazuje se, "labilnosti" žene nema, osim u pesmi "BanoviQ Strahinja", gde je njegova "verna ljuba" ipak oteta i gde je glavni motiv veli>ina Vtrahinjinog oprosta.36 Upadljivo je da stereotip "muškosti" u ovom kontekstu ne govori o onom [to jeste veQ o onom [to bi moglo da bude. Vtalnost dodeljenih uloga u "inovativnom vokabularu" usmenog predanja, i posebno vezivanje seksualne inicijative za ženu islamske vere, posredno potvrUuje dominantno razumevanje "ženskog jastva hri[Qanke". Funkcija ovih poetskih izuzetaka je u kreiranju >vrstih obrazaca identifikacije, tako da sfera seksualnog u ovim pesmama skoie u vodu Moravu. /Car je Memed Stala osvojio,/ Ne osvoji dobra ni jednoga./Ljuto kune Turski car Memede:/Grad-Stalau, da te Bog ubije,/ Doveo sam tri iljade vojske,/ A ne vodim, nego pet stotina. MeUutim, `rlangenski rukopis /br.?F0 beleži i stihove koji sa današnjeg stanovišta kompromituju cara Memeda, a ne Prijezdinu ljubu ili posredno hri[Qansku veru. Ipak, ovih stihova u ^ukovoj zbirci nema: I mrtvu je care izvadio,/ I mrtvu je care obljubio. Razlog izostavljanja upravo ovih stihova u Vukovoj zbirci može biti ili u estetskim zahtevima ili u otklanjanju insinuacija da je pripadnik "tuUe vere" ljubio "naše žene", pa bile i mrtve, jer bi se to kosilo sa uobi>ajenim pravilima tadašnje "folklorne ideologije". BliXi istini je, >ini se, drugi razlog, jer motiv nekrofilije u svojim zbirkama ^uk ostavlja kao nesporan kada je re> o hri[Qaninu i muslimanki. 36 VtefanoviQ – KaradXiQ 19A?, II, 191.
64
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... postaje metanaracija za izražavanje važnijih socijalnih odnosa i polje na kome se više odmeravaju "snage kulturnog identiteta" a manje iskazuje "polna ravnopravnost" ili "seksualna sloboda" kako bi se to danas reklo. Pokazivanje ovih "sloboda" može samo "na prvo >itanje" izgledati kao "cilj" a ne "sredstvo" poetske poruke, jer je u nizu pesama intencija u isticanju privla>nosti i naglašenih osobina "muškosti" pripadnika hri[Qanstva. |pravo se u to ime postojeQa konvencija u socijalnim odnosima oneobi>ava seksualnom inicijativom žene, >ime se povr[no zna>enje ovog motiva transformi[e u simptom i "rešenje" veQ postojeQeg neverbalizovanog konflikta. Kako domen erotskog ili lascivnog nije samo sredstvo u funkciji stilizacije i umetni>kog okvira "glavne pri>e", tako se i polje relevancije u analizovanim pesmama premešta sa tematske u idejnu ravan, i to u nemu sferu i pre-tekst, odnosno "iza predstavnog plana neposredne radnje". _rugim re>ima, tipska metaforizacija ljubavnog >ina reorganizuje osnovni smisao: preina>enje polne konvencije u povr[nom zna>enju, postaje "glasni" simbol razlike u širem socijalnom kontekstu. qinjenica semioti>kog dualizma lascivnog diskursa nagove[tava na>in kreiranja i modelovanja kulturnog sistema, u kome idejni efekat – iza predstavnog plana lascivnih stihova, kao svojevrsne semioti>ke iluzije – ima suštinski karakter.37 To je sugestivni govor o onome što se preQutkuje i što kao daleko važnije leži u motivacionoj osnovi samog lascivnog govora. Vtoga seksualni motivi u ovom kontekstu, iako vrednosni i preosmi[ljavajuQi, ostaju u funkciji potvrUivanja kulturnog sistema i Skulturne intimnostiS38, jer se navodnim "kreativnim rušenjem" društvenih konvencija stabilizuje odnos ka Xeni takav kakav jeste. |pravo ova inovacija u konvenciji upuQuje na njenu strategijsku važnost u konstruisanju stabilnih odrednica "etnotipa". Princip je, >ini se, jednostavan – tipskim narušavanjem tradicionalnih društvenih kon37
Iako je moguQe da su lascivni motivi usmene poezije, izmeUu ostalog, projekcija "muškog sna o zadovoljstvu", ">arima Istoka", "raspusnosti" itd., za ovu analizu ta pretpostavka ostaje nevažna. 38 Pod pojmom kulturne intimnosti, koji preuzimam od Majkla Hercfelda iz njegove istoimene knjige, podrazumevam privatnost nacija, slinu familijarnosti, intimni kolektivni prostor ispunjen kolektivnim znanjima koja se ne iznose javno. To su sva ona kolektivna verovanja o nama, ali i o drugima, verovanja i zna>enja koja mogu da iskrsnu naj>e[Qe u formi vica ili u ekscesnoj situaciji, ali o kojima se uglavnom Quti i o kojima je neumesno govoriti pred strancima. Kulturnu ili nacionalnu intimnost >ine sve takozvane kolektivne SvezujuQe osobineS, koje su izvor spoljašnje neprijatnosti i unutra[nje sigurnosti. One se naj>e[Qe odnose na zami[ljene narodne odnosno nacionalne su[tine i vrednosti, specifi>na svojstva, na osobenosti i razlike u odnosu na druge, uglavnom susede. Yjihovo dosledno istraXivanje i praQenje pokazuje srazmerno pražnjenje i punjenje u zavisnosti od potreba i konteksta, ali 'istine dugog trajanja' i 'slike u glavama', nikada sasvim ne nestaju. U njihovoj trajnosti i stalnoj potencijalnoj prisutnosti sadržani su i agensi manipulacije i eskalacije u kriznim periodima.
Antropologija 3 (2007)
65
Gordana eri vencija, ono [to se naizgled prevrednuje i menja zapravo se potvrUuje ili, preciznije, tipska reorganizacija polnih odnosa je na>in da se kreativnim odstupanjem od konvencije potvrdi sama konvencija. Pored ove, lascivni stihovi obavljaju i druge funkcije u datom kontekstu, buduQi da performiraju samoopaXljivi status kolektiva. Kao sredstvo u izgradnji "kolektivnog samopouzdanja", mogu se tuma>iti u zna>enju dispozitiva do danas zloupotrebljavane predstave o seksualnoj moQi srpskih /balkanskih0 mu[karaca. _ruga>ijim >itanjem, to moXe biti pri>a o po>ecima SerotizovanjaS, 'autoegzotizovanja' i 'autoorijenalizovanja' u domenu kolektivne reprezentacije – (samo)predstavljanja "viška" usled opažljivog "manjka" u datom društvenom kontekstu. Fantazam o muškosti postaje razumljiviji uvažavanjem vantekstualne realnosti, odnosno dijahrone perspektive položaja Srba: obespravljenost i odsustvo dominacije u bilo kojoj sferi nadome[Qena je seksualnom moQi. Ya taj na>in "muškost" /u zna>enju jakih performativa: "muškar>ina" ili "pravo muško") postaje "mera svih stvari", najvažnija dimenzija kojom se upisuje granica izmeUu "dvaju svetova". _a bi takti>ka inverzija moQi uspešno funkcionisala,39 kontekstualna uslovljenost se stavlja u drugi plan ili se preQutkuje, a upravo iz nje proizlaze osnovni motivi tipizovanja lascivnog. Ukratko, istinska i "nema pozicija podreUenog" posredno se transformiše u poziciju "nadreUenog" preko motiva seksualne dominacije. Na kraju, bilo bi korisno proveriti da li analizovani primeri usmenog predanja, odnosno teorijski konstrukt zasnovan na "glasnom" i "nemom" stereotipima, može da bude neka vrsta putokaza ili "pokaznog modela" u razumevanju nastanka bilo koje vrste "identiteta" ili "jakog opozita". Meni se >ini da može, iako su na ovom primeru strategije podcrtavanja kulturnog ili etni>kog identiteta sigurno izrazitije nego drugde, buduQi da je sredstvo tog podcrtavanja seksualnost, odnosno "muškost". Krajnji cilj instrumentalizacije ovog "sredstva" je u tome da tipizovani nagove[taj seksualnog >ina izmeUu predstavnika razli>itih vera zadobije zna>enje poetske esencijalizacije kolektivnog.40 Kao i u drugim diskursima, esencijalizacija je i ovde nemoguQa bez stereotipa, odnosno "ujedna>avanja\ ili iznalaXenja sli>nosti po nekom osnovu. IzmeUu ostalog, uloga stereotipa (ili "sli>nosti") jeste u tome da se stvori i oživi vera u ono što se njima saopštava. | konkretnom slu>aju, kada se "sli>nost" ostvaruje pravilno[Qu dodeljenih uloga u polnom odnosu, seksualnost ima zna>enje "homogenizujuQeg simbola" u kolektivnoj samopercep39
Videti : W. J. M. Mackenzie, The Study of Power, Power, violence, decision, Penguin Books, 1975, 49-61, posebno deo "Proverbs and Images", 49-57. 40 U tekstu "Seksualizovanje Srba" autori ispituju na>in na koji se nacija samodefini[e uz pomoQ scientia sexualis. ^ideti: _. I. BjeliQ, i . Koul, Veksualizovanje Vrba, Balkan kao metafora: izmeUu globalizacije i fragmentacije, _. I. BjeliQ i O. VaviQ /ur0, Beogradski krug, Beograd, 67@-387.
66
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... ciji. Tako autopromotivni stereotip postaje vrednost, zajedni>ko obeleXje ili "vrsna razlika" za ceo kolektiv. Kako i zašto se stereotip "muškosti" odrXava sve do danas, u zna>enjima koja ga spasavaju onoga što on jeste – samo jedna od 'potrošenih/nepotrošenih pri>aS narodne mitologije – sasvim je drugo pitanje. |zimajuQi u obzir >ovekovu povodljivost za retori>kim, za život ovog stereotipa, baš kao i za život bilo kog drugog stereotipa, najvažnije je ponavljanje i praktikovanje. BuduQi da su autorske ambicije bile ne[to veQe, ovaj odgovor ne zadovoljava u potpunosti: ilustracijom osamostaljivanja jednog od diferencirajuQih stereotipa u autoreprezentativnom diskursu, bila mi je namera da pribliXim moguQi na>in kreiranja semioti>kog prostora u kolektivnom pamQenju, ali istovremeno da uputim na refleksije u savremenosti, odnosno efikasnost i trajnost ovog stereotipa u kolektivnoj uobrazilji. | >injenici da svojstvo "muškosti", kao i druge vrednosne odrednice "etnotipa", uglavnom pripadaju domenu neproverljivog i nedokazivog, krije se samo varljivi trag za odgovor na pitanje o njihovoj trajnosti. qak i u slu>aju "egzaktne proverljivosti" on bi, kao [to je veQ navedeno, bio sasvim nebitan za analizu. Druga, nešto važnija >injenica za odgovor koji traXim, odnosi se na pozitivno razumevanje stereotipa "muškosti" u lokalnom kontekstu. Ipak, ni lice ni nali>je ove SmedaljeS ne moXe se posmatrati izvan šireg konteksta: koliko je stereotip "muškosti" pozitivan, koristan ili zabavan na lokalnom nivou, toliko je negativan izvan njega, u >emu i leXi apsurd njegovog održanja kroz autoreprezentativnu propagandu – viceve i kvazinau>na istraXivanja u popularnoj [tampi, >iji se rezultati objavljuju na prvim stranama. Odgovor koji mi se >ini najverovatnijim jeste da je za Vrbe danas, kao i za one u "tursko doba", ostalo malo domena u kojima bi se afirmisali ili bar ravnopravno u>estvovali, tako da im ne preostaje ništa drugo nego da svoju kulturnu intimnost, radi zabave, relaksacije ili utehe, ospoljavaju na svoju štetu. To je, kako nekada tako i danas, na>in odbrane i jedna od strategija taktizovanja "viškom" usled opažljivog "manjka" u vidljivim i proverljivim parametrima savremenog društvenog konteksta. Kona>no, funkcija ovog stereotipa danas je skoro ista kao i nekada, jedino [to savremeni Vrbi ne znaju ta>no ko su danas njihovi "Turci". Hipoteti>ki, >ak i kada bi to znali, ili hteli da pronaUu svog S_rugogS, odnosno 'neprijatelja' nasuprot kome bi odreUivali svoje Skolektivno sopstvoS, ne zna>i da bi im to saznanje pokazalo [ta oni jesu. Sigurnost u ono što 'kolektivno sopstvo' nije tek je jedna od kratkoro>nih taktika – nesreQno i lako izabran na>in da se sakrije nesigurnost u pogledu svog Skolektivnog sopstva'. Danas je jasno da neupitnost nacionalnog samorazumevanja nema mnogo veze sa svojstvima i predstavama koje mu se po navici pripisuju, ali tip ovih predstava ima veze sa 'imidžom' kolektiva i 'predznakom' svakog njenog pripadnika: usvojimo li imagološki stav da je 'nacionalni karakter' zapravo etni>Antropologija 3 (2007)
67
Gordana eri ki stereotip, onda je on tek stilsko sredstvo pozitivnog ili negativnog profilisanja kolektivne propagande. I tako shvaQen, on nije zanemarljiv, kako nekada tako ni danas, kada su se stvari po ovom pitanju bitno promenile, posebno iz spoljašnje perspektive. Naime, u vreme nastanka analizovanih pesama, SnacionalnostS ili preciznije SnarodnostS bila je vezana sa oseQanjem zajedništva, odnosno sa Snarodnom sve[QuS o zajedni>koj pripadnosti, a ne sa ideologijom, kako je to od devetnaestog veka pa sve do našeg vremena. Iako oseQajnost u pogledu nacionalnih pitanja tokom vremena nije izgubila na snazi, neupitnost samorazumevanja o kome je re> danas najvi[e ima veze sa saglasno[Qu oko korpusa kulturnih vrednosti, markera društvene istorije kolektiva i jasno profilisanih ciljeva: ta saglasnost je u novije vreme uvek državni projekt – na>in dru[tvene organizacije i stvar stalnog preispitivanja i prevrednovanja, odnosno kontinuiranog 'rada na kolektivnom pamQenjuS i njegovom prilagoUavanju novonastalim potrebama. | tom okviru treba posmatrati predstave i sva vrednosna odreUenja iz srpskog vernakulara koja se do danas prepoznaju kao nepromenljivi zajedni>ki imenitelj. Literatura _. I. BjeliQ, I .Koul, /@FF60, Veksualizovanje Vrba, Balkan kao metafora: izmeUu globalizacije i fragmentacije, _. I. BjeliQ i O. VaviQ /ur0, Beogradski krug, Beograd, 352-387. _vornikoviQ, ^ladimir /19970, "Žena kao problem", Borba ideja, NIU Službeni list SRJ, Tersit, Beograd, str.203-208. weriQ, Lordana /@FF60, "Svakodnevne diskursivne prakse o "osobinama naroda" i važnosti nacionalnog identiteta", Politika i svakodnevni život. Srbija 1999-2002. /|r. Z. LoluboviQ, I. VpasiQ, w.PaviQeviQ0. Ix_T, Beograd, str. 1?7–211. weriQ, Lordana. /@FF70, Pr/a0vo lice mnoXine. Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Institut za filozofiju i društvenu teoriju / IP"xilip ^i[njiQ", Beograd Fiske, T. Susan (1995), "Controlling other people: The impact of power on stereotyping". In: Culture and psichology (eds. Goldberger, N.R., Verof, J. B.) New York University Press:New York and London xorel, Jugust /19@=0, `ti>ki i pravni sukobi u polnom Xivotu /u braku i van braka). Izdava>ka knjiXarnica "Napredak", Beograd Lezeman, qojstvo i juna[tvo starih Grnogoraca, Getinje, 19=A. Hall, T. Edward, (1990), The Silent Language. Anchor Books Doubleday, New York Hercfeld, Majkl (2004), Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj državi. Biblioteka XX vek, Beograd Kolozova, Katerina (2003), "Identitet jedinstva u izgradnji: O smrti Balkana i roUenju ]ugoisto>ne `vrope", Balkan kao metafora: izmeUu globalizacije i fragmentacije. /|r. _u[an I. BjeliQ i Obrad VaviQ0 Beogradski krug, Beograd, str. @97-307.
68
Antropologija 3 (2007)
P olni stereotip u etnikom... KostiQ, w. Jleksandar /19?A0, Veksualno u srpskoj narodnoj poeziji. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb Kurzon, D. (1998), Interpreting Silence: Discourse of Silence. Pragmatics and Beyond New Series, Amsterdam Leerssen, Joep (2000), "The Rhetoric of National Character: A Programmatic Survey", Poetics Today, Vol. 21, No. 2, pp. 267-292 Lippman, Walter (1922), Public Opinion, Hartcourt&Brace, New York W. J. M. Mackenzie, The Study of Power, Power, violence, decision, Penguin Books, 1975, 49-61. MarkoviQ, ]. Predrag /@FF@0, "Civilizacija protiv varvarstva – Prilog teoriji zajedni>kog porekla etni>kih stereotipa", u: Yova srpska politi>ka misao. Posebno izdanje 3, s. 5-31 Vtef. KaradXiQ, ^uk /19A?0, Vrpske narodne pjesme I , II. Prosveta-Nolit, Beograd Vtef. KaradXiQ, ^uk /19A?a0, Vrpske narodne poslovice. Prosveta-Nolit, Begrad Tolstoj, I. Nikita (1995), Jezik slovenske kulture. Prosveta, Niš Gordana eri THE SEXUAL IN THE ETHNICAL: AN ADDITION TO SERBIAN IMAGOLOGY The article deals with explanatorily relevance of the concept of stereotype in one of its original meanings – as a "mental image". This meaning of stereotype is starting point for further differentiations between linguistic and behavioral stereotypes (in sense of non-verbal and expected reactions); universal and particular stereotypes; selfrepresentative and introspective stereotypes; permanent and contemporary stereotypes; finally and most importantly for our purposes, difference between silent and audible stereotypes. The first part of this article discusses functions and makes differentiation of stereotypes. In the second part, the relations of silent and audible stereotypes are tested against introduction of "innovative vocabularies" in popular inheritance. In other words, the explanatory power of this differentiation is investigated through an analysis of unconventional motives in Serbian epic poems. The goal of the argument is to clarify a procedure of self-creation of masculinity as a relevant feature of "national character" through "tactic games" of silent and audible stereotypes. Examination of these "poetic strategies" has a two-fold function: to illustrate the process of construction of particular features of "ethno-type", on the one hand, and to check hypothesis and models which are considered as frameworks of stereotype analysis, on the other.
Antropologija 3 (2007)
69
Ljiljana Gavrilovi
[email protected]
Originalni nau >ni rad UDC 39-054.74(=163.4) 325.254(=163.4):316.77
Srpske izbeglice na Internetu: izmeu odbijanja i prihvatanja realnosti Apstrakt: | radu se govori o na>inima prezentacije srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na Internetu – razmatra se sadržaj njihovih prezentacija i novi na>ini konstruisanja njihovog etni>kogmanjinskogkulturnog grupnog identiteta. Rad treba da pokaže: a) kako se u savremenom trenutku identiteti /etni>ki, grupni0 na Internetu konstruišu nezavisno od zajednice življenja na istom prostoru, i to, u zavisnosti od diskursa, okona osnovu potpuno razli>itih simbola /jezik, pismo, uspomene, "tradicija", mržnja prema drugima, ksenofobija, nostalgija); b) da jezik i pismo ne moraju biti presudne granice izmeUu grupa, niti su obavezni kohezioni faktor na nivou svih koji ih koriste, da su[tinsku granicu >ini diskurs, odnosno viUenje sebe i sopstvenog odnosa prema drugima, i c0 da, >ak i u slu>aju zatvorenih grupa, zasnovanih na odbijanju komunikacije sa drugima, sama tehnologija stvara moguQnost za postepeno prevazilaženje barijere mi/drugi. Kljune rei: Srbi, izbeglice, Internet, identitet, jezik, pismo.
Politiki okvir Tokom devedesetih godina dvadesetog veka, dok su se u svetu dešavali procesi globalizacije i intenzivni razvoj Interneta, u bivšoj Jugoslaviji tekao je proces tranzicije i, istovremeno, razgradnje države. U ratovima 1991-1996. formirane su Hrvatska i Bosna i Hercegovina, Makedonija i Slovenija su se odvojile bez rata, dok su Vrbija i Grna Lora ostale u zajedni>koj drXavi sve do 2006. godine. Sve do ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini živeo je visok procenat Srba, koji su geografski, ali i kulturni prostor delili sa Hrvatima i Muslimanima (danas Bošnjacima). Veliki deo ovih Srba, koji su se podelom drXave na[li van \matice\, bio je prinuUen da se iseli sa prostora na kojima su Xiveli i potraXi uto>i[te u Vrbiji, zemljama zapadne `vrope ili na drugim kontinentima (Amerika, Australija). Ratovi su proizveli više od tri miliona izbeglica i raseljenih lica ukupno, od >ega oko milion i po >ine Vrbi.
Rad je rezultat istraživanja na projektu br. 147020: Srbija izmeu tradicionalizma i modernizacije – etnoloka i antropoloka prouavanja kulturnih promena, koji u celini finansira MN RS.
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... Tokom poslednjih 15-tak godina ukupna javna retorika na ex-jugoslovenskom prostoru bila je bazirana isklju>ivo na nacionalnom /nacionalisti>kom0 diskursu, u funkciji re-izgradnje nacionalnih identiteta i formiranja novih država. S druge strane, jo[ od I veka i romanti>arske ideje o panslovenstvu, nacionalna retorika je bila osnov svih programa politi>ke rekonstrukcije dru[tva u svim južnoslovenskim zemljama /koje su se tada nalazile podeljene izmeUu Justro|garske, Turske i Vrbije0. qak i u periodu komunizma (1945-1990), kada je nacionalisti>ki diskurs bio direktno suprotstavljen pretpostavljenom idejnom redu, odnosno vladajuQoj ideologiji, implicitno se ugraUivao u svest svakog pojedinca koji je prošao kroz redovni obrazovni sistem, jer obrazovni sistem /naro>ito program u>enja maternjeg jezika i istorije0 dobrim delom bio zasnovan na romanti>arskom diskursu.1 Postkolonijalni/postmoderni period doneo je sa sobom, kao posledicu preispitivanja i dekomponovanja dva veka vaXeQe normativne politi>kekulturne stvarnosti, krizu identiteta na svim nivoima. Ona se jasno prepoznaje u bujanju novoromanti>arskih etni>kihnacionalnihkulturnih pokreta [irom sveta, naro>ito u zajednicama koje tokom 19. veka nisu proživele grupnu homogenizaciju i samoidentifikaciju – bilo da su se nalazile van okvira evropskoghri[Qanskog geopoliti>kog okvira romanti>arskog formiranja nacionalnih drXava, da, iako obuhvaQene nacionalnim drXavama, nisu uspele da izgrade iili ostvare željeni identitet, ili da su, u meUuvremenu, izgradile neki novi, u 19. veku jo[ nepriznati ili, >ak, nepoznati identitet. Problemi identiteta proisti>u iz same savremene stvarnosti, koja, prema Marku Ožeu, stvara novu usamljenost: pojedinac je sam, izdvojen u mnoštvu drugih sa kojima deli isti prostor, ali ne uspostavlja (socijalne, ritualne, bilo kakve meUuljudske) relacije.2 Kako se identitet uvek i samo gradi u odnosu na druge, bez relacija nema ni identiteta. Istovremeno, kako su razli>iti grupni identiteti deo individualnog, li>nog identiteta i vice versa, ugrožavanje li>nog (ko sam ja?) ugrožava i sve varijante grupnih (ko smo mi?) identiteta – etni>ke, politi>ke, kulturne etc. ^eQina definicija kulture bazira se, eksplicitno ili implicitno, na sadrXaju, dakle onome što se može videti i opisati relativno jednostavno. Sadržaj (tekst) podrazumeva elemente kulture: jezik, pismo, religiju, srodni>ke veze, odevanje, shvatanje lepog, idealne obrasce mišljenja i ponašanja, koncept vremena, koncept univerzuma... Tako definisanoj kulturi se, po pravilu, i daje "nacionalni" identitetski predznak, kako se to tokom devedesetih godina dvadesetog. veka dešavalo ne samo na južnoevropskom prostoru, nego širom sveta, a što je jedan od odgovora na procese globalizacije. 1
j. LavriloviQ, Multikulturalizam u ^ojvodini, Zbornik radova \Vusreti kultura\, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2006, 195-203. 2 M. Ože, Nemesta – uvod u antropologiju nadmodernosti, XX vek, Beograd, 2005, 73-101
Antropologija 3 (2007)
71
Ljiljana G avrilovi Definisanje kulture/identiteta sadržajem postavlja pitanje izbora elemenata sadržaja koji služe kao identifikatori. Unutar tzv. "srpske" kulture, definisane pre svega jezikom /srpski0 i religijom /pravoslavno hri[Qanstvo0, postoji niz kulturnih modela koji se objektivno razlikuju po drugim elementima sadržaja – socijalnoj organizaciji, koja može biti teritorijalna ili rodovska u tradicijskim i/ili otvorena u novijim, gradskim modelima kulture, idealnim obrascima pona[anja i viUenja sveta, na>inu privreUivanja, elementima materijalne kulture – stanovanju, kuhinji, odevanju... Istovremeno u multinacionalnim sredinama, kakva je >itava jugoisto>na `vropa, isti realni elementi sadrXaja kulture javljaju se kod pripadnika vi[e ili >ak svih nacionalnih grupa sa jednog podru>ja. ]ezik je, i pored politi>kih nastojanja da se izdvoji kao poseban i razli>itih imena, zajedni>ki za Vrbe, Hrvate, Bo[njake, Crnogorce.3 Iste tradicijske tipove kuQa i ogranizaciju okuQnica vidimo kod Vrba, MaUara i Vlovaka u ^ojvodini, ali i kod Vrba i Hrvata u Hrvatskoj, Vrba i ^laha u isto>noj Vrbiji, Vrba i Muslimana u Bosni i Hercegovini, Vrba, Bugara i Makedonaca u centralnobalkanskoj zoni. Ista im je ishrana, osim razlika koje proisti>u iz verskih zabrana, na>in privreUivanja i niz drugih elemenata kulture, uklju>ujuQi neke obi>aje koji nisu hri[Qanskog porekla. Tako se u nacionalnim razdvajanjima, u juXnoslovenskom slu>aju, kao distinktivni identifikator u bi/multilingvalnim sredinama pojavljuje jezik, koji je primarni element identifikacije /onaj koji je dât samim roUenjem0, dok je sekundarni religija.4 U monolingvalnim a bi/multinacionalnim sredinama religija se pojavljuje kao primarni identifikator, s tim da se, bar u slu>aju srpskih grupa, kao sekundarni naj>e[Qe apostrofira Qirili>no pismo.
Internet: identifikacija vs getoizacija Za kulture malih država/naroda, koje su oduvek u senci velikih, finansijski i organizaciono moQnijih, Internet je otvorio moguQnost da se ukupno kulturno nasleUe prezentuje na naj[irem moguQem nivou i da mu se jasno defini[e mesto unutar mreXe evropskihsvetskih kultura. Isto vaXi i za etni>kenacionalne grupe koje nikada nisu uspele da oforme nacionalnu državu (Aromune, Kelte, Baske, Katalonce i sl.0, kao i one koji su podeljeni izmeUu vi[e razli>itih država. Iako je Internet globalna mreža, prostor unutar njega segmentira se na razli>ite na>ine, u skladu sa interesovanjima /potencijalnih0 posetilaca, korisnika 3
w. ]ovanoviQ, ]. PetroviQ, V. MadiQ, Parodija tragi>nog /ki> kao konstituens politi>ke i kulturne ideologije0, Niš, 2002, 75-79. 4 B. ~ikiQ, Konstrukcija identiteta u dualnoj etnokulturnoj zajednici – Be>ej i okolina, U: Tradicionalno i savremeno u kulturi Srba, EI SANU Posebna izdanja 49, Beograd, 2003, 294.
72
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... i aktivnih u>esnika u kreiranju sadrXaja internet lokacija. ]edan od moguQih na>ina segmentiranja i uokviravanja je i kori[Qenje jezika – sajtovi na jezicima malih naroda i grupa su realno zatvoreni prostori u kojima se odvija unutargrupna komunikacija, u kojoj mogu da u>estvuju samo i jedino oni koji razumeju/govore jezik grupe. To može u izvesnom smislu biti i getoizacija, jer se kori[Qenjem \malih\ jezika onemoguQuje dijalogkomunikacija sa pripadnicima drugih jezi>kihkulturnih tradicija, [to veoma efikasno ograni>ava prostor delovanja manjinskih zajednica na Internetu. Istovremeno, tako se umanjuje moguQnost reprezentovanja svoje kulture orldide, ali se ostvaruje komunikacija izmeUu >lanova koji se oseQaju kao pripadnici grupe, bez obzira na trenutno mesto boravka. Vvi srpski \izbegli>ki\ sajtovi su isklju>ivo na srpskom jeziku, dakle namenjeni su Vrbima orldide, i to samo onima koji su sa>uvali jezik – ne iseljenicima iz 3., 4. ili još starijih generacija, koji su u velikoj meri zaboravili/napustili srpski jezik ili se njime teško koriste.
Imena domena Izbor imena domena sajtova Srba iz Hrvatske i BiH (Federacije i RS), kao i izbeglica sa tih ex-Yu prostora eksplicitno odražava odnos njihovih autora prema novoformiranim balkanskim državama iz kojih su potekli i u tom smislu je izraz njihovog politi>kog stava. Po pravilu su to imena domena sa nastavkom ".com", ".net" ili ".info" – dakle imena registrovana u registru imena domena Vjedinjenih Jmeri>kih _rXava, koji se danas smatraju internacionalnim, jer su komercijalizacijom postali dostupni i internacionalnim korisnicima i najviše su zastupljeni. _rugu, takoUe veliku grupu, >ine sajtovi >ija imena imaju \.yu\ TLD, (".co.yu, odnosno ".org.yu"). To su, dakle, nastavci koji ozna>avaju srpski Internet prostor, jer još uvek pripadaju registru imena domena Srbije,5 iako se fakti>ki odnose na ]ugoslaviju /yu6 je bila oficijelna meUunarodna oznaka za Jugoslaviju: celovitu – onu koja je postojala do 1991. godine i smanjenu, koja je obuhvatala Srbiju i Crnu Goru u periodu 1991-2003.) Lokacija na adresama iz hrvatskog (.hr) ili BiH (.ba) registra nema uopšte. Ovakav izbor imena domena ukazuje na potpuno odbijanje nove politi>ke realnosti: odbijanje da se prihvati postojanje novih država i, samim tim, odbi5
I pored više pokušaja da se ccTLD promeni od 2003. godine, od kada se država zvala Državna zajednica Vrbija i Grna Lora, to je uraUeno tek posle razdruXivanja drXava >lanica. http://en.wikipedia.org/wiki/.rs 6 Crna Gora je, i pre formiranja samostalne države 2006. godine, unutar zajednice imala svoju oznaku: ".cg.yu", da bi 2006. godine bio uspostavljen ".me" ccTLD. http://en.wikipedia.org/wiki/.me
Antropologija 3 (2007)
73
Ljiljana G avrilovi janje svog manjinskog statusa unutar njih (iako to za BiH zapravo ne važi, jer su Srbi tamo konstitutivni narod),7 i tretiranje .yu nastavka kao oznake srpskog jezi>kogkulturnog prostora na Internetu, sli>no kako je se to shvata kod upotrebe .cat i .gal nastavaka.8 MeUutim, \.yu\ je: \J country code top-level domain (ccTLD) ... a top-level domain used and reserved for a country or a dependent territory"9, dok su troslovni ".gal" i ".cat" generic domains koji se odnose na jezi>ki, a ne geografski iili geo-politi>ki0 prostor10 Tako se ".yu" TLD i danas koristi u funkciji iskazivanja srpskog nacionalnogkulturnog identiteta. Za>uUujuQe je, meUutim, da nije poku[ao da uspostavi ".srb" TLD, koji bi eksplicitno iskazivao pripadnost srpskoj kulturi i bio oznaka srpskog jezi>kog prostora na Internetu. To bi moglo da ukaXe na implicitan politi>ki stav da je e-Jugoslavija bila država u kojoj su srpska nacionalna, pa i jezi>kakulturna prava bila za[tiQena /vi[e nego sada0, ali i na izvestan stepen nostalgije za bivšom državom.
Izbeglike lokacije Vrpske \manjinske\ ili \izbegli>ke\ lokacije razvijale su se u tri osnovna pravca. 1. YajveQa grupa sajtova predstavlja >ist izraz nostalgije (http://www.kistanje.co.yu/, http://www.kistanje.net/, http://www.krajina.net i niz sli>nih0. Yjihov sadrXaj >ine uglavnom opisi i fotografije kraja, obi>aja, muziku i folklor, ono što iseljenici sami vide kao predstavu sebe i svoje kulture u kraju iz koga su otišli. Ovi sajtovi naj>e[Qe nisu visokog tehnološkog nivoa, niti imaju puno sadržaja, iako se vidi Xelja da se [to je moguQe lep[e oblikuju. 7
Više o imenima domena kao pokazatelju nacionalnog identiteta: E. Wass, Intro. In: E. Wass (ed.), Addressing the World: National Identity and Internet Country Code Domains, Rowman & Littlefield, 2003, http://www.addressingtheworld.info/intro.pdf. 8 P. Masip, J. Lluís Micó, The fight of a minority language against the weight of globalization: the case of the Catalan on the Internet, Internationalizing Internet Studies workshop at INTERNET CONVERGENCES, Association of Internet Researchers annual conference, Brisbane, Australia, 28-30 September 2006. MeUutim, ".cat T_ je generi>ki domen, tj. nije definisan teritorijom poput ccTLD-ova." http://en.wikipedia.org/wiki/.cat 9 http://en.wikipedia.org/wiki/CcTLD 10 Od juna 2006. ccTLD za Srbiju je .rs, koji Qe po>eti da se upotrebljava od @FF?. godine. http://arhiva.elitesecurity.org/t20025-Srbija-Crna-Gora-koje-ce-biti-imedomena-Internet-domen-Srbije-RS-SS-SP-SQ-SW-ili-SX;
74
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... Tipi>na sadrXaj karakteristi>an za lokacije ovog tipa je: "Pozdrav mojim Kninjanima i svim ostalim iz RSK, dje god da smo naša su srca uvijek na istom mjestu tamo kod gora i ravnica našeg preljepog kraja. I hiljade 'oluja' ne mogu to da nam uzmu, jer MI SMO KRAISNICI SAD, I ZAUVJEK!"
http://www.knin.org.yu/
Na ovim sajtovima po pravilu nema ni pomena o njima danas – gde žive, šta rade, šta misle, šta znaju, dakle: šta sve mogu da ponude starom kraju s jedne i svetu s druge strane. To su slike sveta koji je neumitno prošao, idealizovane upravo njegovom nepovratno[Qu. Oni su pro[lost, bez sada[njosti i buduQnosti. Insistiranje na istoriji – uglavnom idealizovanoj u romanti>arskom maniru – i, veQ davno u praksi napuštenoj tradiciji, jasno govori o nedostatku ideje da su oni tamo i danas />ak i ako su privremeno raseljeni0, dakle ne nosi ideju o povratku u stari kraj. Njihova poruka je: pogledajte, naš kraj/naše mesto je divan/divno, mi ga volimo i pamtimo, kao to pamtimo i nae obiaje. Ipak, otili smo za uvek, deo našeg srca je ostao tu, ali je naš život u našem starom kraju istorija. 2. Druga grupa lokacija je, svojom postavkom i sadržajem, okrenuta sadašnjem trenutku i komunikaciji u najširem smislu re>i. Yajzna>ajniji predstavnik ove grupe je, nesumnjivo, SerbianCaffe (http://www.serbiancaffe.com/), koji je godinama bio jedan od najposeQenijih sajtova na srpskom/srpsko-hrvatskom jezi>kom prostoru, i od samog po>etka, 1996. godine, imao za cilj okupljanje ne samo ljudi izbeglih sa ex-Yu prostora u razvijene zapadne zemlje, veQ i onih koji su ostali u matici, odnosno održavanje visokog nivoa komunikacije ljudi sa celog ex-Yu prostora. Vli>nog su karaktera i pojedini lokalni sajtovi, koji nastoje da okupe na istom mestu bivše i sadašnje stanovnike odreUenog prostora, kakav je Knin.org.yu (http://www.knin.org.yu), ili Krajina Network (http://www.krajinanetwork.com), ali i sve druge koji su zainteresovani za kulturu tog podru>ja, shvaQenu ne kao spoj idealizovane tradicije i folklora, nego kao totalitet. Na ovim sajtovima je centralno mesto zbivanja forum, u kome posetioci razmenjuju mišljenja o razli>itim temama – od politike, preko religije, do sporta i odnosa izmeUu polova. Karakteristika ovih lokacija je pristojan tehnolo[ki nivo, praQen visokim nivoom tolerancije i uvažavanja, dakle potpuno pridržavanje onoga što se smatra lepim ponašanjem na web-u. Tome doprinose moderatori foruma, koji brišu poruke sa uvredljivom sadržinom, bez obzira na to da li su uvrede li>ne, ili su to poruke nacionalne, verske, polne mržnje/netolerancije. Poruka svih ovih lokacija je: ma gde živeli znamo ko smo, i, kao što želimo da drugi uvaže nas, naš jezik, kulturu i veru, tako i mi uvažavamo njih. Antropologija 3 (2007)
75
Ljiljana G avrilovi Oni su pravo lepo lice Srba doraslih za uklapanje u evropske i svetske integracije, bez straha od gubitka identiteta i sa punom sve[Qu da su nosioci kulturnog modela koji ima šta da unese u svetsku baštinu. 3. TreQu grupu >ine lokacije usmerene na održavanje unutar-grupne kohezije, bez obzira na to gde se pripadnici grupe nalaze. Idealni primeri ove vrste su sajtovi Polaa.kom (http://www.polaca.com/) i 24asa.kom (www.trebinje.com)11. Na tim sajtovima se okupljaju iseljenici iz Kninske Krajine, i šire severne Dalmacije, >ija je osnovna premisa o>uvanje "izvorne" tradicije svih Krajišnika (Pola>a0, odnosno Srbi iz BiH (Trebinje), bez obzira da li danas žive u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji, ili su se iselili u zemlje van balkanskog prostora. Ovi sajtovi imaju izuzetno visoku poseQenost i zavidnog su tehnolo[kog nivoa, koji je, meUutim, u potpunoj disharmoniji sa sadrXajem. Samo njihovo postojanje u direktnoj je suprotnosti sa idejom meUukulturne komunikacije, jer insistiraju na odrXavanju kohezije grupe i >vrstih granica prema svima koji nisu pripadnici grupe, a osnovna premisa im je o>uvanje "izvorne" tradicije svih Kraji[nikaVrba iz BiH. V obzirom na relativno veliku poseQenost ovih sajtova, ali i potpuni nesrazmer tehnološkog nivoa (koji je zavidan) i sadržaja, oni zahtevaju detaljniji opis i analizu. ^eQ na naslovnoj strani sajta Polaca.com nalazimo opis i defisani cilj postojanja: Polaa je jedno od najveQih sela u Kninskoj Krajini. Ovaj sajt je posveQen narodu ovoga krškog kraja i kamenjara, koji je kroz vjekove uspio opstati na ovim prostorima, o>uvati svoju pravoslavnu Hri[Qansku vjeru, svoje obi>aje i tradicije, dok ih ne izdadoše bezbožnici.
zatim opis nekoliko okupljanja Pola>ana van matice i pesmu: | Kanadi dalekoj preko mora siva Kraji[nika puno iz Pola>e ima. Za rodnim selom srca njima pate, u Pola>u >esto poXele da se vrate. Za obi>aje stare i pola>ku slavu, sagradili u Okvilu jednu crkvu malu. Crkvica je lijepa, iako je mala, ona nosi ime Sv. Petra i Pavla. Kada doUe ljeto, proUe hladna zima, kod crkvice puno Pola>ana ima. Pola>ani svi rado tamo svrate, da popiju vina i igraju karte. I >esto tamo pe>enje miri[e, tada se skupi Pola>ana vi[e. Vastaju se >esto ah te ljepote, da malo popri>aju i igraju balote. 11
\Ovaj portal je zvani>no po>eo sa radom 5. jula 1998. godine pod imenom Srpski portal Trebinje.Kom, a na petu godišnjicu rada 2003. godine je preuzeo informativni servis personalizovanih vijesti 24sata.kom i od tada nasupaju zajedno pod jedinstvenim imenom Vrpski portal @4>asa.kom.\ http://www.trebinje.com/
76
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... Vajt sadrXi opise obi>aja tipa: Petrovdan Tradicionalni Pola>ki sajam, odrXavo se svake godine dvanestog Jula, kod crkve Sv. Petra i Pavla. Narod bi išo najprije u crkvu, obilazili bi i prekaUivali grobove na groblju pokraj crkve. Cure i momci su igrali kolo, pjevalo se, groktilo. Momci bi zagledali cure i na kraju dana, ako bi se cura i njezini sloXili, vodili je kuQi. Sakupljo se narod iz cijele Kninske krajine. Natjecali su se u umetanju, pekli su se janjci, Bili i qeko pravili najveQi godi[nji promet. J Mijo Ma[iQ dogonio snjeg iz _inare u vreQami i prodavo ledenu vodu, vi>uQi: Sedene, snježene, srce ladi usta sladi, navali narode!'"
i veoma veliku zbirku pesama, prvenstveno novokomponovanih tugovanki za Krajinom u izvoUenju novoosnovanih peva>kih grupa kao [to su Vrpska TromeUa ili ]andrino ]ato, sa naslovima: Sjeanje na Krajinu, Oj Krajino, krvava aljino, Blago tebi Lazare u grobu i tekstovima tipa: Bio sam u Justriji, Yjema>koj i {vici, al me srce vu>e Ue su Krajišnici. Bio sam u Rumuniji, išao do Rima, al ljepote nigdje nema što Krajina ima. Bio sam u Jmerici, i[o do qikaga, ali brate ni[ta nema bez kuQnoga praga. Svud po svjetu ja sam bio, svud me sudba prati, al Krajina mene zove kuQi da se vratim.
Ili | boj ide Vrbadija juna>ka protiv srpskih du[mana, U boj ide Srbadija ognjena protiv srpskih dušmana, Za krst, za krst YemanjiQa, za slavu, za slavu ObiliQa.
_akle, sudeQi po sadrXaju sajta, o>uvanje kraji[ke tradicionalne kulture sastoji se od: o>uvanja lokalne varijante jezika, Qirilice, pojedinih obi>aja i elemenata tradicionalne kulture za koje nije potrebno utvrditi kada su (i da li su) realno bili kori[Qeni, novokomponovanog folklora, herojskogborbenog nastupa prema drugima, igranja balote i pe>enja "janjaca", odnosno, logi>no se može pretpostaviti, to su elementi tadicionalne kulture za kojima iseljenici iz Krajine Xale i koji ih povezuju, >ak i u izbegli[tvu. To bi trebalo da bude osnov njihovog identiteta. MeUutim, o>igledno je da tako predstavljen sadržaj tradicionalne kulture zapravo odgovara mitskoj predstavi o Zlatnom dobu, koja je, u ovom slu>aju sme[tena u Kninsku Krajinu, u neko neodreUeno, nedefinisano vreme za koje je jedino izvesno da je bilo pre raseljavanja. | potpuno romanti>arskom maAntropologija 3 (2007)
77
Ljiljana G avrilovi niru, to je Xal za sigurno[Qu i toplinom patrijarhalnog dru[tva, neuznemiravanog ni>im izvan, san o patrijarhalnom raju. Klju>no pitanje koje se ovde postavlja je: [ta tako shvaQeno idealno dobaidealno dru[tvo ne podrazumevaN Idealizovani patrijarhalni raj gubi iz vida blato, svinjce, krvnu osvetu, nedostatak individualnog identiteta i sve ostalo što je integralni deo ruralno-patrijarhalne balkanske tradicije, uklju>ujuQi i ogroman procenat funkcionalno nepismenog stanovnistva,12 što je, naizgled u potpunoj suprotnosti sa idejom uspostavljanja komunikacije Internetom. Ipak, on je upuQen onima koji se oseQaju pripadnicima grupe koji nastoje da odrXe status uo i nemaju nikakvu Xelju, niti potrebu, da na bilo koji na>in komuniciraju sa svetom.| toj predstavi nema ni traga realnog života – privreUivanja, [kolovanja, socijalnih odnosa... Sajt Polaa.kom je, zapravo transpozicija tradicijskog idealnog modela u novu formu, sa pokušajem stvaranja virtuelnog okruženja koje odgovara idealtipskom modelu kulture/društva13, kako ga danas vide/žele da ga vide iseljenici iz Krajine. YajXivlji delovi svih ovih sajtova su forumi, u kojima posetioci>lanovi razgovaraju o raznim temama. To se najeksplicitnije vidi u radu sajta 24 asa.kom (http://www.trebinje.com). Po pravilu, najveQa guXva je u temama vezanim za politiku (to je tako na celom ex-Yu prostoru, od samog uspostavljanja ovog na>ina komunikacije, tokom 9F-tih godina). Poruka jednog od moderatora foruma: "Vlada RS svoj izveštaj, pre dva meseca dostavljen Domu za ljudska prava u BIH, zasniva na podacima Ministarstva odbrane, policije i Obaveštajno-bezbednosne službe. S| periodu od 14. do 1?. jula veQi broj bo[nja>kih zatvorenika sa bratuna>kog podru>ja autobusima i kamionima prevezen na podru>je opštine Zvornik, gde su bili pritvoreni na vi[e lokacija ... | te svrhe kori[Qeni su objekti poljoprivrednog dobra Vranjevo, osnovna škola Orahovac, Teskovci, RoUeviQi i _om kulture u PiliciS, navodi se u izveštaju. 'U tim mestima je veQi broj zarobljenih Bo[njaka pogubljen'..."
sti,
Lista foruma > Politika > Izvještaj Vlade RS o Srebrenici prvi put u javno-
diskusija od 3. – 6 novembra 2003. izazvala je više komentara tipa: "Malo, malo, slab je bio ucinak, iduci put ga moramo popraviti, da bi dobili bolje ocjene."
username \tupan\, lokacija: Yema>ka
12
Po podacima iz 2003. godine oko 25% stanovništva u Srbiji nije opismenjeno, od >ega su AF
Xene. 13 Do te mere da se Forum/Message Board zove "prelo".
78
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... |>esnici u diskusiji, koji se nisu sloXili sa ovim komentarom, dobili su odgvor: "Samo se ti ulizuj, zali ih i stidi se, ali da znas neces dugo, do prve prilike kad ih zapane, da ti stave noz pod grlo, sjetices se placenika i tupana."
username "tupan"
Tema: Pogor[ano zdravlje Biljane Plav[iQ14, izazvala je sledeQe reakcije: "Niti je pred bogom grehota, niti od ljudi sramota, ubiti baliju. Bog nas kaznjava zato sto ih nismo sve pobili. Ostavit baliju da zivi, to je pred bogom grehota a kod ljudi sramota. Mi smo krivi samo zato sto smo zivi. Al neka opet cemo, morat da koljemo. Bolje mi nego oni."
username "tupan", 15. 09. 2003
\Yije ona ubijala, mi mlaUi smo ubijali ali samo slabo, jer se vidi iz priloXenog da nismo postigli pun uspjeh >im gamadi ima ovoliko po Vrpskim forumima, kao du su plaQeni da \Velamaju\ po na[im stranicama NOŽ, ŽICA, SREBRENICA !!!! JKO BOL _J I Y`w`jJ V^`TJ, RJ_O^JY15 ` PO BRqKOM _J ŠETA!!!"
username "Opa", 16. 09. 2003.
"Shto se tiche B.Plavshic, imala je sve prilike da bude veliki drzavnik i Srpski narod ju je volio. Od svih politichara, mozda najvishe. Medjutim, upala je klopku i pochela saradjivati sa Evropskom Zajednicom i polako ali sigurno, pochelu tonuti u izadju (izdaju, prim. Lj.G.)... Ishla je iz izdaju u izdaju, jer je vjerovala zapadu i chak se okrenula protiv Radovana. Svaka izdaja se placa pa tako i ova. Ono shto je napravila u onom tamo hagu, te kurvanjske nagodbe i to... nemam rijechi. Primjer kako od heroja vrlo lako moze postati najgori izadjnik danasnjice. Iskreno joj zelim da umre u najgorim mukama, onako, bez ljutnje...ovo je chista konstatacija. Necu je ni pamtiti niti cu djeci jednoga dana prichati o njoj. Jednostavno – nije postojala."
username "placenik", lokacija Švedska, 3. 10. 2003.
14
Biljana Plavsic was a president of The Republic Srpska during the war years. She voluntarily surrender herself to The Hague Tribunal. 15 Radovan Karadzic, the former president of The Republic Srpska. He is accused of war crimes. He has been hiding since the foundation of The Hague Tribunal.
Antropologija 3 (2007)
79
Ljiljana G avrilovi O>igledna rigidnost kulturnog modela koji se ovde zastupa, dopunjen je mizoginijom: "HeHe, ako se josh budemo sa zenama raspravljali o politici, naciji i porijeklu, necemo daleko stici."
username "placenik", 13. 10. 2003.
i svim ostalim ksenofobi>nim stavovima, koji idu do odbijanja veza sa maticom i uspostavljanja sopstvenog, lokalnog identiteta kao nacionalnog identiteta: "Jedno je sigurno: mi iz RS i ovi iz SER, nismo isti narod niti mozemo da budemo. Mi smo u RS ratovali za svoju buducnost, chasno i poshteno."
username "placenik", 9. 10. 2003.
Vimptomati>no je da se na lokacijama kao što je SerbianCaffe ne sreQu komentari ove vrste, jer su ti komentari obeshrabrivani, >ak brisani od samog po>etka rada, po>etkom 9F-tih godina. Ya lokacijama @4>asa.kom i Pola>a.kom, iako postoji moguQnost prijavljivanja vreUanja moderatoru xoruma i poruka: \Molimo ^as da po[tujete sve u>esnike u diskusijama i ne vrijeUate druge po ma kojoj osnovi"
@4 >asa.kom.
poruke ove vrste se dopu[taju, [to zna>i da je stav, kako onih koji vode ra>una o ovim lokacijama, tako i njihovih korisnika, da su stavovi ove vrste dopušteni iili da ne vreUajuugroXavaju nikoga. Ya taj na>in se ove lokacije pretvaraju u nova žarišta mržnje, koja ovoga puta nije zatvorena u uzak krug istomi[ljenika, nego se stavlja na uvid >itavom svetu. Ipak, mržnja nije generalna poruka ovih lokacija, ili je to samo na prvi pogled. Njihova istinska poruka je: mi nismo sasvim sigurni ko smo, gde pripadamo. Bojimo se svega što nam je strano, jer ne razumemo ni sami sebe, a još manje druge. Ksenofobija, i iz nje proistekla agresija, u krajnjoj instanci je autodestrukcija proizašla iz krize identiteta na svim nivoima. Ovakve poruke pokazuju i potpuno politi>ko slepilo, jer mogu da proizvedu ekskomunikaciju grupe ne samo iz aktuelne drXave, veQ iz okvira savremenog sveta, dakle u direktnoj je suprotnosti sa nastojanjem da se ostvare bilo kakva manjinska prava (nacionalna, etni>ka, kulturna0. Ova vrsta samoizolacije, na psiholo[kom planu, >lanovima grupe pruXa oseQaj laXne snage i sigurnosti >vrsto zatvorene u okvire samosažaljenja i teorija zavere. 80
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu...
Jezik, pismo Na svim sajtovima koji imaju forum veoma su intenzivne i žestoke rasprave na temu Qirilica-latinica,16 sa izraXenim stavom da je Qirilica jedino pravo pismo za svakoga ko se smatra Srbinom i da svi Vrbi [irom sveta u meUusobnoj komunikaciji treba da koriste isklju>ivo Qirilicu. Srpski, hrvatski i bosanski (kao i još u potpunosti neuspostavljeni crnogorski0 jezik su, prakti>no, jedan jedinstveni jezik, koji se do devedesetih godina prošlog veka nazivao srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski i tek se, tokom podele ]ugoslavije na vi[e novih drXava, po>elo i sa njegovim normativnim razdvajanjem na vi[e jezika. Ova nasilna \vi[ejezi>nost\ ipak ne moXe da spre>i potpuno razumevanje izmeUu ljudi koji koriste "nove" jezike, odosno žive u razli>itim drXavama i imaju razli>ite etni>kenacionalne identitete. ]edina fakti>ka razlika srpskog u odnosu na ostale jezike je upotreba QiriliQnog pisma, koje van Srbije nikada nije bilo mnogo korišeno, iako se, do raspada Jugoslavije, u>ilo u osnovnoj [koli [irom srpsko-hrvatskog jezi>kog prostora.17 Upravo zbog toga se insistira na paroli \Budi Vrbin, pi[i Qirilicom\, [to je jedna od glavnih nacionalisti>kih parola i u samoj Vrbiji, u kojoj je novim |stavom iz 2FF=. godine ukinuto pravo sluXbene upotrebe latinice. Praksa kori[Qenja pisma se, meUutim, >ak ni kod izbeglica koji Xive u Vrbiji, u praksi ne poklapa sa tako definisanim stavom18 – veQina njih u svakodnevnoj praksi koristi latinicu, dok Qirilicu upotrebljavaju samo kada žele da istaknu svoji etni>kunacionalnu pripadnost. _ok su prve dve grupe srpskih \izbegli>kih\ sajtova uglavnom na latinici ili paralelno na oba pisma, treQa grupa sajtova pisana je isklju>ivo Qirili>nim pismom, iako veliki broj njihovih (potencijalnih) korisnika ne ume da postavi podr[ku za jeziketastature na svoj ra>unar, pa umesto QiriliQnih slova vide 16
Vrpski jezik se moXe pisati i Qirilicom i latinicom, ali nacionalisti smatraju da je Qirilica \izvorno\ srpsko pismo – ona je tokom re-izgradnje srpskog nacionalnog identiteta postala jedan od klju>nih identitetskih markera. 17 On je obuhvatao >itavu e-Jugoslaviju osim Makedonije i Slovenije, ali se i tamo srpsko-hrvatski jeztik u>io pored maternjeg, [to je obuhvatalo i u>enje oba pisma. 18 Za analizu je kori[Qena anketa o socijalnom i zdravstvenom stanju izbeglica sa prostora Hrvatske i Bosne i Hercegovine doseljene u Nove Banovce u periodu 19911995. godine, koja je popunjavana 2003. godine za potrebe Crvenog krsta. Od 474 anketnih listova, samo je 9@ /19,4
0 popunjeno Qirilicom, iako je sam formular Qirili>ni. | struktuiranim razgovorima sa doseljenicima, od kojih su mnogi u>estvovali u ovoj anketi, Qirilica je navedena kao distinktivni etni>ki identifikator u krajevima iz kojih su se doselili. Ipak, kako su se i tamo više koristili latinicom u svakodnevnom Xivotu, u situaciji kada ne postoji potreba za isticanjem etni>ke pripadnosti ili se ne postavlja pitanje kulturnihetni>kih preferencija nau>eno pona[anje odnosi prevagu nad željenim/projektovanim.
Antropologija 3 (2007)
81
Ljiljana G avrilovi nerazumljive dijakriti>ke znake. qak se od devojke koja Xivi u ]apanu i javlja se iz Internet-kafea, o>ekuje da zahteva da joj se tamo instalira podrška za Qirilicu, da bi mogla ravnopravno da u>estvuje u komunikaciji. Time se prostor još više zatvara – ograni>ava se samo na one koji koriste />itaju0 Qirilicno pismo, [to isklju>uje najveQi deo starije srpske dijaspore, a i sve eventualne mlaUe korisnike iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji nisu imali priliku da u>e Qirilicu u [koli, a ne smatraju se pripadnicima srpske etni>kenacionalnekulturne zajednice. MeUutim, autori ovih lokacija od korisnika o>ekuju da u>ine napor kojim Qe sebi omoguQiti pristup Qirili>nim – "pravim srpskim" – sadržajima Interneta, u skladu sa pretpostavljenom grupnometni>kom identifikacijom. Paradoksalno je da ih time, zapravo, stimulišu da bolje upoznaju tehnološke moguQnosti i da i ra>unar i Internet koriste sa više znanja/samopouzdanja. Razgovori o upotrebi pisma su, ipak, tema u kojoj nema vreUanja ili pretnji drugima, iako se insistira na isklju>ivom stavu, a granica etni>kenacionalne/grupne identifikacije izjedna>ena je sa granicom kori[Qenja pisma u svakodnevnom životu, bilo gde širom sveta. Kod ove tri grupe sajtova zanimljiv je i na>in upotrebe jezika. _ok sajtovi iz druge grupe uglavnom koriste knjiXevnu varijantu srpskog jezika /isto>nu ili zapadnu, odnosno ekavsku ili ijekavsku0, prva i treQa grupa insistiraju na lokalnim govorima. | slu>aju prve grupe lokalna varijanta jezika jedan je od elemenata priseQanja Xivota u starom kraju, dok je kod treQe grupe eksplicitni marker etni>ke identifikacije, izjedna>ene sa usko-grupnom identifikacijom, koji ih odvaja >ak i od Vrba iz drugih krajeva i deluje kao faktor o>uvanja unutar-grupne kohezije, bez obzira na realno mesto u kome trenutno žive.
Perspektive | sada[njem trenutku o>igledno je da prva i druga kategorija \izbegli>kih\ sajtova zadovoljavaju savremene evropske/svetske standarde (definisane u deklaracijama Ujedinjenih nacija i propisima EU), ali i nepisana pravila pona[anja na Internetu, koja podrazumevaju po[tovanje i uvaXavanje razli>itosti (kulturnih, etni>kih, jezi>kih i svih drugih0. Prva kategorija je, ipak, usmerena samo prema unutra – prema onima koji se mogu prepoznati kao >lanovi grupe /neke od mnogih izbegli>kih, vezanih za usko lokalno podru>je0 i dele nostalgiju za zauvek izgubljenim krajem. Iako se bave isklju>ivo seQanjem na idealizovanu pro[lost, ovi sajtovi, zapravo, ni na koji na>in ne ugroXavaju sada[njost, koja se prihvata kao neumitna >injenica do te mere da se o njoj >ak uop[te ne govori. Oni ne govore o drugima – drugi su samo implicitno prisutni: to su svi koji ne pripadaju grupi, odnosno nisu Srbi iz "starog" kraja. Kako se o njima ("drugima") ne govori, 82
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... nema netrpeljivosti, ni mržnje, iako sadržaj lokacija pokazuje izvesnu isklju>ivost: svi koji ne pripadaju \nama\\na[em pogledu na svet" nisu vredni pomena. Realnost života u raseljenju, u kontrastu sa nostalgijom iskazanom u ovim lokacijama je, ipak, ono što definiše identitet pripadnika grupe: otkriva im šta jesu, u svetlu onoga što više nisu.19 Druga kategorija sajtova usmerena je i prema unutra i prema spolja, i u potpunosti je integrisana u sadašnjost/realnost, onakvu kakva jeste ili kakvom je u>esnici u razgovorima vide. Ona govori o te[koQama, ali i vrednostima Xivota u novim sredinama, a u komunikaciji u>estvuju ne samo Vrbi, nego i Hrvati i Bošnjaci (ima i Makedonaca i Slovenaca, mada manje) – dakle svi koji su nekada živeli u Jugoslaviji, bez obzira na to gde sada žive: u nekoj od novonastalih država ili na Zapadu i bez obzira na to da li su ostali u "starom kraju" ili su se iselili. Ove lokacije stimulišu multikulturni dijalog – izmeUu pripadnika razli>itih kulturnihetni>kihnacionalmih grupa iz domovine, ali i njih sa ljudima koju Qine njihovo novo okruXenje. Vamim tim, ove lokacije stimuli[u meUusobno upoznavanje i poštovanje, pa tako nude i solidan osnov za uvažavanje kulture kojoj pripadaju i koju promovišu na širem planu. Iako su i oni na srpskom jeziku, po pravilu imaju i delove na engleskom, što obezbeUuje da i oni koji ne govore srpski mogu da se upoznaju sa njihovim sadrXajem, mada u smanjenom obimu. Ya taj na>in su ove lokacije, kako sadrXajem, tako i na>inom oblikovanja istinsaki promoteri srpske kulture na Internetu, >ime pomaXu za[titu kulture srpskih manjinskih grupa, ne samo u Gentralnoj i Jugoisto>noj Evropi gde ih je najviše, nego svugde gde postoje. TreQa grupa lokacija pokazuje izrazitu netrpeljivost prema svima koje ne vide u kategoriji \mi\, uklju>ujuQi >esto >ak i Vrbe iz Vrbije. Yjihova odlika je izrazita unutar-grupna orijentacija i, istovremeno, netolerancija, ksenofobija, >ak mrXnja prema svemu [to je druga>ije i svima koji se razlikuju. Ovakvi stavovi ukazuju na odbijanje realnosti – one koja se živi u novim sredinama, kao i politi>ke situacije u kraju iz koga su bili prinuUeni da se isele. Promena ovih stavova moXe se postiQi, ma koliko to sporo bilo, samo osnovnim na>inom izbegavanjaprevazilaXenja kulturnih konflikata: u>enjem o kulturama sa kojima se dolazi u kontakt. To znanje sti>e se razvijanjem tehnika op[te kulturne edukacije, koje uklju>uju razumevanje sopstvene kulture i podizanje nivoa kulturne svesti razvijanjem opšteg znanja o vrednostima i verovanjima drugih kultura, >ime se izbegava prosto primenjivanje kulturnih stereotipa na ponašanje/vrednosti unutar drugih (ali i svog/svojih) kulturnih modela. Ova vrsta razumevanja i svoje i tuUih kultura, uklju>ujuQi globalnu, isklju>uje strah od gubitka svog jezika, pisma, religije, odnosno kulturnog identiteta uopšte s jedne, i obezbeUuje preduslov za dijalog sa neistomi[ljenicima, s druge strane. 19
P. Nora, Between Memory and History, u: P. Nora (ed.), Realms of Memory I, Columbia University Press, New York, 1996, 20.
Antropologija 3 (2007)
83
Ljiljana G avrilovi Zbog toga se, upravo u, u ovom trenutku, zbunjujuQoj disharmoniji, bolje re>eno diskontinuitetu sadrXaja i forme ovih sajtova, nalazi seme transformacije. Yaime, svi njihovi posetioci i u>esnici u raspravama, ma koliko emotivno bili vezani za idealizovanu mitsku sliku biv[eg Xivota u zavi>aju u koji ne Xele ili ne mogu da se vrate, prinuUeni su da budu napredni korisnici ra>unara i Interneta. Pre ili kasnije, oni Qe krenuti u istraXivanje drugih sadrXaja koji im se na Internetu nude (makar i na srpskom jeziku, ali konstruisanih iz potpuno druga>ijeg diskursa0. Vamim tim, po>eQe da u>e o drugima, shvatiQe da razlike i nisu baš tako velike kako su im izgledal i da niko ne želi da uništi njihovu idealnu sliku o sebi, niti da im uzme veru, jezik i pismo, koji su osnovni matkeri njihovog identiteta. Tako Qe i oni postati deo, svakim danom sve veQe grupe slobodnih pojedinaca koji se, bez obzira na rasu, jezik, mesto življenja ili kulturno poreklo, potpuno ravnopravno i sigurno sreQu sa Mcuhan-om i Gibsonom u neistraženom cyberspace prostoru,20 utiruQi put novoj svetskoj, istinski globalnoj kulturi, >iji razvoj nikakav Xal za mitskom pro[lo[Qu, niti napori zatvaranja u uske okvire tradicija i getoizacija bilo koje vrste, ne može zaustaviti. U tom trenutku Qe, svako od njih, pojedina>no, shvatiti da svet mira, u>malosti i dugog trajanja nepovratno nestaje, a sa njim i ljudi koji samozadovoljno opstaju u poznatom i bezbednom okruženju. Istovremeno, u cilju promovisanja kulture Srba van Srbije, kao i zaštite njihovog etni>kog i kulturnog identiteta, bila bi neophodna i institucionalna pomoQ /koja je do sada izostala0, odnosno stimulisanje srpskih manjinskih zajednica da se, u [to veQoj meri, predstavljaju na Internetu, jer Qe na taj na>in najjednostavnije pokazati svoju kulturu svetu. Ako u tom predstavljanju u potpunosti budu potovali druge, dobie i potpuno uvaavanje i potovanje svojih modela kulture na globalnom nivou, a time i mnogo bolje uslove za njihovu zaštitu, pa i za dalji razvoj. Literatura Barbatsis G., Fegan M. and Hansen K., The Performance of Cyberspace: An Exploration Into Computer-Mediated Reality, Journal of Computer-Mediated Communication 5, 1, Annenberg School for Communication, University of Southern California, 1999, http://www.ascusc.org/jcmc/vol5/issue1/barbatsis.html Doherty Michael E. Jr., Marshall McLuhan Meets William Gibson in "Cyberspace", CMC Magazine, September 1995, http://www.december.com/cmc/mag/Marshall McLuhan Meets William Gibson in Cyberspace.htm
20
M. E.Doherty Jr., Marshall McLuhan Meets William Gibson in "Cyberspace", CMC Magazine, September 1995, http://www.december.com/cmc/mag/Marshall McLuhan Meets William Gibson in Cyberspace.htm.
84
Antropologija 3 (2007)
Srpske i zbe glice na I nternetu... Gavrilovi Ljiljana, Multikukulturalizam u Vojvodini, Zbornik radova "Susreti kultura", Filozofski fakultet, Novi Sad 2006, 195-203. Jovanovi ore, Petrovi J, Madi S., Parodija traginog (ki kao konstituens politike i kulturne ideologije), Ni 2002. Masip Pere, Josep Lluís Micó, The fight of a minority language against the weight of globalization: the case of the Catalan on the Internet, Internationalizing Internet Studies workshop at INTERNET CONVERGENCES, Association of Internet Researchers annual conference, Brisbane, Australia, 28-30 September 2006. Nora Pierre, Between Memory and History, In: P. Nora edd. Realms of Memory I, Columbia University Press, New York 1996, 1-20. Ože Mark, Nemesta – uvod u antropologiju nadmodernosti, XX vek, Beograd 2005. Wass Erica, Intro. In Wass Erica edd: Addressing the World: National Identity and Internet Country Code Domains, Rowman & Littlefield 2003, http://www.addressingtheworld.info/intro.pdf Wass Erica, The Cyber-Sociology of Domain Names, http://www.circleid.com/ posts/the_cyber_ sociology_of_domain_names/ iki Bojan, Konstrukcija identiteta u dualnoj etnokulturnoj zajednici – Beej i okolina. In: Tradicionalno i savremeno u kulturi Srba, EI SANU Posebna izdanja 49, Beograd 2003, 287-302. Ljiljana Gavrilovi SERBIAN MINORITY ON THE INTERNET: INBEETWEEN DENIAL AND ACCEPTANCE OF REALITY The mode of worldwide Internet presentation used by Serbs from Croatia and Bosnia and Herzegovina signifies one of the most important fashioned images of their cultural modes. This paper deals with the conduct of Internet presentations created by these groups, and argues that a new way of ethnic/minority/cultural group organization is taken place. The presentations of the Serbian minority refugees (from Croatia and Bosnia and Herzegovina) on Internet can be divided into three groups: 1) sites with historical orientations expressing a form of nostalgia for the native land but without idea of the homecoming/return; 2) sites that aim to draw together all the former and present residents of the particular area, and all the others interested in the culture of that particular area, where the culture in question is not seen as union of tradition and folklore but as totality; 3) sites that aim to maintain in-group cohesion regardless of the residing place of group members, insisting/developing group identity and xenophobia. Out of these sites, it is only second category that conforms to the contemporary European/world standards on respectability of diversity and multicultural dialogues, and because of that these sites could be way to new international/inter-ethnic peace on Balkan Peninsula.
Antropologija 3 (2007)
85
Originalni nauni rad UDC 338(497.11):39 334.72(497.11)
[email protected]
: , ! # , $ # #
! # ! % !# . &% # , ! ' , '% *# # %
. +' ' * $ # # , / # * # # # #% '% #. 1 # % ## ' # #
' # # * #, # # # * * . 3 # '% # $ + , 4' , 5 6 #. : # #, , , ' , # * #, #
7$ # # # " " # #! XX # , * # #% $ / # # # ! . 6 % # # # # % ! # ! , # , $ * , #$ ! # ! ( % # ). 8 # # # #, ' # ' " #
" ' , # . 8 , ,
#. 8 # # , # % , Antropologija 3 (2007)
Privatno preduzetniš tvo ...
% # # . &, #% # # # . & # ! # * # # #. 6 ! #, # # # # # ! ! # #% 5 , % # , , # # # # # # #. 9 % / # ,
, ! % ! *# .
8 ! #% ! : # # # # # . 9 ! # #% # # # $ , # # " # ", ! ' # ' . 9 ;. # # . # # # # , # # $ # . & # % $ # # . 6 # # # # * #. ? ' , , , # $ # # ! # #. 6 # # # #' # ! ', ! # ! . + ! ! # ! # '# # ! $' – % $ , , (cf. @ ;
