Ans i Eva Jargi - Bankari protiv čovečanstva

0

Ans i Eva Jargi

BANKARI PROTIV

ČOVEČANSTVA OTKRIJTE

KAKO NAS

VARAJU I PLJAČKAJU I

KAKO DA IH

ZAUSTAVIMO

1

BANKARI PROTIV ČOVEČANSTVA BANKARSTVO I BANKARI GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANAŠNJEG SVETA KNJIGA I PRIČA KOJA SE PIŠE I PRIČA VIŠE OD 100 GODINA ... I JOŠ NIJE ZAVRŠENA Internet izdanje 30.03.2013. god. KOPIRAJTE, DOPUNITE, UNAPREDITE, ŠIRITE ...

2

New York City Medical Hypnotist Michael Ellner

Michael Ellner, američki medicinski hipnotizer:“Pogledajte nas. Sve je izvrnuto, sve je naopako. Lekari uništavaju zdravlje, pravnici uništavaju pravdu, škole uništavaju znanje, vlade uništavaju slobodu, glavni mediji uništavaju informacije, a religije uništavaju duhovnost.” Ovome bismo dodali: " ... a bankari uništavaju ekonomiju, zdravlje, pravdu, znanje, duhovnost, države, narode, celo čovečanstvo!"

Petar II Petrović Njegoš, crnogorski pesnik i vladika (1813 — 1851) Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čoveka. Al tiranstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija! U današnje vreme gotovo da bi se moglo reći i ovako: Vuk na ovcu svoje pravo ima kao BANKAR na neobaveštena čoveka. Al BANKARSTVU stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija! Možda će se neobaveštenom čoveku ova parafraza čuvenih Njegoševih stihova učiniti preteranom, ali, verovatno, samo dok ne pročita tekst u nastavku i dok ne nađe jasne i prihvatljive odgovore na mnoga za današnje vreme suštinska pitanja.

3

"Održavajte ljudsku populaciju ispod 500 000 000 u konstantnoj ravnoteži sa prirodom" Natpis na spomeniku u američkoj državi Džordžiji. http://uslikaj.wordpress.com/2012/10/05/georgia-guidestones/ http://www.vestinet.rs/pogledi/tajni-znaci-novog-svetskog-poretka-kojima-nam-predskazuju-sudbinu-2

4

SADRŽAJ ..........................................................................................................................4 PREDGOVOR ................................................................................................................. 15 UVOD: ZAŠTO JE OVO NAJVAŽNIJA TEMA DANAŠNJEG ČOVEČANSTVA? ...... 16 I DEO................................................................................................................................... 17 BANKARSTVO I BANKARI .............................................................................................. 17 GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANAŠNJEG ČOVEČANSTVA ........................... 17 KENEDIJEVA PORUKA JOŠ AUKTUELNA ................................................................ 18 JOHN FITZGERALD KENNEDY (DŽON KENEDI) – PORED ABRAHAMA LINKOLNA NAJPOZNATIJA ŽRTVA BANKARA ................................................... 19 REKLI SU O BANKARIMA ......................................................................................... 200 ŠTA SE U PROŠLOSTI PISALO I GOVORILO O BANKARIMA I NJIHOVOJ TAJNOJ VLADI ............................................................................................................................. 20 JOSIAH STAMP (JOŠUA STEMP), SVOJEVREMENO DIREKTOR BANK OF ENGLAND: BANKARSTVO JE ZAČETO U NEPRAVDI I ROĐENO U GREHU! ............ 20 ENGLESKI LORD ACTON (LORD AKTON): VEKOVNI PROBLEM BANKARI PROTIV NARODA ...................................................................................................... 21 JAMES MADISON (DŽEMS MEJDISON), OTAC AMERIČKOG USTAVA I ČETVRTI PREDSEDNIK SAD: SPREMNI NA SVE DA ZADRŽE KONTROLU ..... 21 THOMAS JEFFERSON (TOMAS DŽEFERSON) , TREĆI PREDSEDNIK SAD: OPASNIJI OD VOJSKE ............................................................................................... 22 ABRAHAM LINCOLN (ABRAHAM LINKOLN), ŠESNAESTI AMERIČKI PREDSEDNIK: U RUKAMA BANKARA NOVAC JE GOSPODAR, URUKAMA NARODA SLUGA..........................................................................................................23 ANDREW JACKSON (ENDRJU DŽEKSON), SEDMI AMERIČKI PREDSEDNIK: LEGLO ZMIJA OTROVNICA I JAZBINA LOPOVA ................................................. 23 THEODOR TEDDY ROOSEVELT (TEODOR RUZVELT), DVADESET ŠESTI PREDSEDNIK SAD: IZDAVANJE NOVCA NE SME BITI U PRIVATNIM RUKAMA .................................................................................................................... 24 WOODROW WILSON (VUDRO VILSON), DVADESET OSMI PREDSEDNIK SAD - ČOVEK KOJI JE ŠTAMPANJE DOLARA PREPUSTIO FED-u: POTPISIVANJEM ZAKONA O FEDERALNIM REZERVAMA NEHOTIČNO UNIŠTIO SVOJU ZEMLJU ...................................................................................................................... 25 WILLIAM LYON MACKENZIE KING (VILIJAM MEKENZI), BIVŠI KANADSKI PREMIJER: SVAKA NACIJA KOJA NEMA KONTROLU IZDAVANJA NOVCA BIVA UNIŠTENA........................................................................................................ 25 JOHN FRANSIS HYLAN (FRENSIS HILAN), GRADONAČELNIK NEW YORKA OD 1918. - 1925. GODINE: NEVIDLJIVA TAJNA VLADA KOJA POPUT DŽINOVSKE HOBOTNICE PREKRIVA SVE DRŽAVE I NACIJE........................... 26 CARROL QUIGLEY (KEROL KVIGLI), PROFESOR GEORGETOWN UNIVERZITETA: BANKARSKI CILJ: POLITIČKA I EKONOMSKA KONTROLA CELOG SVETA..............................................................................................................26

5

BERTOLT BRECHT (BERTOLD BREHT), NEMAČKI PESNIK: BANKARI OPASNIJI OD PLJAČKAŠA BANAKA ...................................................................... 27 NAPOLEON BONAPARTE, FRANCUSKI CAR: BANKARI IZNAD CAREVA I DRŽAVA ..................................................................................................................... 27 OTTO VON BISMARK: UPOTREBIĆE BOGATSTVA AMERIKE DA ISKVARE CIVILIZACIJU ............................................................................................................ 27 REGINALD MCKENNA (REDŽINALD MEKEJN), ENGLESKI BANKAR: KONTROLIŠUĆI NOVAC, BANKARI KONTROLIŠU SUDBINU NARODA .......... 28 HENRY FORD (HENRI FORD), AMERIČKI INDUSTRIJALAC: KADA BI NAROD RAZUMEO BANKASTVO IZBILA BI REVOLUCIJA .............................................. 28 BARRY GOLDWATER (BERI GOLDVOTER) AMERIČKI SENATOR: FED JE IZVAN KONTROLE KONGRESA.............................................................................. 29 CHARLES A. LINDBERGH (ČARLS LINDBERG), AMERIČKI SENATOR (otac čuvenog pilota Lindberga): ZAKON O FEDU NAJVEĆI PRAVNI ZLOČIN U ISTORIJI ...................................................................................................................... 29 JAMES ABRAM GARFIELD (ABRAM GARFILD), POSLE ABRAHAM LINKOLNA DRUGI PREDSEDNIK SAD NA KOGA JE IZVRŠEN ATENTAT: KONTROLORI NOVCA - APSOLUTNI GOSPODARI ........................................................................ 30 JOŠ NEKOLIKO ZANIMLJIVIH CITATA: .................................................................... 30 VILIJAM KAR: OPASNIJI OD GANGSTERA ........................................................... 30 VINSENT VIKERS: ONI KOJI UPRAVLJAJU EMISIJOM NOVCA, UPRAVLJAJU I EKONOMIJOM ........................................................................................................... 31 DEJVID ROKFELER: TREBA NAM VELIKA KRIZA DA BI FORMIRALI SVETSKU VLADU I NOVI SVETSKI POREDAK ..................................................... 31 DŽON GALBRAJT, EKONOMISTA: EKONOMSKA NAUKA MASKIRA ISTINU.32 LAV TOLSTOJ: NOVI OBLIK ROPSTVA....................................................................32 MAJER AMŠEL ROTŠILD: DOZVOLITE MI DA IZDAJEM I KONTROLIŠEM NOVAC NEKE NACIJE I NEĆE ME BITI BRIGA KO DONOSI ZAKONE......................32 NEVEROVATNO, GOTOVO SVE NACIJE SU MU TO DOZVOLILE! I MNOGO VIŠE OD TOGA! .....................................................................................................................32 KRATKA ISTORIJA BANKARSTVA ............................................................................ 32 PRVE KOMERCIJALNE I CENTRALNE BANKE BILE SU PRIVATNE ................. 32 AMERIČKE CENTRALNE BANKE ........................................................................... 34 PRVA I DRUGA CENTRALNA BANKA SAD .......................................................... 35 FEDERALNE REZERVE – FED –TREĆA PO REDU CENTRALNA BANKA SAD . 36 ŠTA SU POZNATI POLITIČARI, STRUČNJCI I NOVINARI REKLI O FED-u? .......... 37 AMERIČKI KONGREMSEN LOUIS THOMAS McFADDEN (TOMAS MEK FAJDEN)...................................................................................................................... 37 RICHARD C. COOK O FEDERALNIM REZERVAMA I MCFADDENU.................. 38 EUSTAS MULLINS (JUSTAS MALINS) - MOŽDA NAJVEĆI BORAC PROTIV FED-a ........................................................................................................................... 39 MULLINSOVA KNJIGA "TAJNE FEDERALNIH REZERVI" ................................... 40

6

ROTŠILDSKE TAJNE ................................................................................................. 41 ROTŠILDI KONTROLIŠU MEDIJE ........................................................................... 43 JOHN FITZGERALD KENNEDY ............................................................................... 44 ABRAHAM LINCOLN ................................................................................................ 45 G. EDWARD GRIFFIN ................................................................................................ 46 Владари из сенке (25): Тајни извештај из Ајрон Маунтина.............................................. 47 Рат пожељнији од мира .................................................................................................. 48 У Ираку због нафте уништена велика култура.............................................................. 48 Импресивна листа америчких непријатеља ................................................................... 49 Увођење ропства............................................................................................................. 49 CARROLL QUIGLEY ................................................................................................. 49 MCCONNELL, CAMPBELL R. & BRUE, STANLEY L. ........................................... 50 SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE SU U BANKROTU VEĆ OKO 80 GODINA ... 51 DANAŠNJE EVROPSKE BANKARSKE INSTITUCIJE ................................................ 52 BANKA ZA MEDUNARODNA PORAVNANJA - BIS, BAZEL, ŠVAJCARSKA ..... 52 (BANK FOR INTERNATIONAL SETTLEMENTS – BIS) ......................................... 52 OSNIVANJE, PRAVNA OBELEŽJA I OVLAŠTENJA BIS-a..................................... 53 NA KOJI NAČIN BIS UTIČE NA SVETSKU EKONOMIJU? .................................... 55 BIS: Niske kamatne stope prijete financijskoj stabilnosti .............................................. 55 EVROPSKA MONETARNA UNIJA ........................................................................... 56 HRONOLOGIJA NASTANKA EMU .......................................................................... 56 PARISKI KLUB ........................................................................................................... 58 LONDONSKI KLUB ................................................................................................... 59 EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EUROPEAN INVESTMENT BANKEIB/BANQUE EUROPÉENNE D'INVESTISSEMENT-BEI ) ..................................... 59 EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT - EBRD) ............................................. 60 RAZVOJNA BANKA SAVETA EVROPE .................................................................. 61 EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK - ECB) ......... 61 NOVE EVROPSKE INSTITUCIJE ZA “FINANSIJSKU STABILNOST” ................... 63 EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - BUDUĆI EVROPSKI FED? .............. 64 EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - DO SADA NAJVEĆA PREVARA ČLANICA EVRO ZONE ............................................................................................. 66 Ulagači spremni platiti da bi posudili novac Europskom fondu ..................................... 67 ECB POPUŠTA POD PRITISCIMA TRŽIŠTA U RJEŠAVANJU DRAMATIČNE EKONOMSKE KRIZE ................................................................................................. 69 Povijesna odluka Europske središnje banke: Neograničeno kupovanje dugova spašava eurozonu ....................................................................................................................... 69

7

Ustavni sud Nemačke spasava evrozonu ....................................................................... 70 Evropska centralna banka je tajna vlada ........................................................................ 71 Evropska centralna banka protiv politike Banke Japana ................................................ 71 SVA FED-ova MONSTRUOZNA DECA ........................................................................ 72 MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (International Monetary Fund-IMF) – UBICA BRIŽLJIVOG LICA ......................................................................................................... 72 DA LI JE MMF S PRAVOM NAJOMRAŽENIJA BANKARSKA INSTITUCIJA NA SVETU? ....................................................................................................................... 74 Tajni planovi MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj zabrinjavaju ........................ 74 ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA..................................................................... 74 MMF I SVETSKA BANKA DVA ORUĐA RAZBIJAČA NACIONALNOG SUVERENITETA ........................................................................................................ 76 Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim........................................................... 76 Slobodna trgovina: prva sestra rata................................................................................ 77 Države i teritorije .......................................................................................................... 79 STOLEĆE RATA ......................................................................................................... 81 POZOVI MMF RADI SAMOUBISTVA ...................................................................... 83 BEZ ZELENOG SVETLA............................................................................................ 84 CILJ ZAUSTAVITI NAPREDAK ..................................................................................85 DA LI JE BUGARSKA KOLONIJA? .......................................................................... 86 FORMULA NOVOG KOLONIJALIZMA ................................................................... 86 DUŽNIČKA EKONOMIJA .......................................................................................... 88 ISTOČNI ZMAJEVI PROTIV ZAPADNOG LEVIJATANA ....................................... 89 Драгош Калајић........................................................................................................... 89 Argentinska predsjednica o MMF-u: "Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog financijskog sistema jer je uništila mit o nužnosti vanjskog zaduživanja" ...................... 90 Međunarodni monetarni fond – ubojica brižljivog lica .................................................. 91 POLITIKA MMF-A ..................................................................................................... 92 "Arapska proljeća" i MMF - umjesto razvoja i blagostanja pad u dužničko ropstvo ....... 95 MMF sugerira: u mirovinu sa 67 godina, PDV na kruh 10 posto! .................................. 98 Ekonomista Zoran Popov: Ne treba nam MMF ............................................................. 98 MMF poručio Mađarskoj da "stegne kaiš" .................................................................. 100 MMF traži do 500 milijardi dolara novih finansija ...................................................... 100 Bajec: Srbija mora da poštuje ograničenje deficita ...................................................... 101 BiH ponovo zove u pomoć Međunarodni monetarni fond ........................................... 101 ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA NA PRIMERU BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA........................................................................... 102 VEROVALI ILI NE: SVE RASPRODALI, A JOŠ SE I ZADUŽILI PREZADUŽILI. 103 Zvonimir Trajković ..................................................................................................... 104

8

Dug država bivše SFR Jugoslavije veći od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde $ ................................................................................................................................. 104 Kako su nas opljačkali ................................................................................................ 104 Pljačkanje Srbije ......................................................................................................... 111 Nevidljivi poslovi ....................................................................................................... 112 Ide li Srbija u susret potpunoj državnoj i nacionalnoj tragediji? ................................... 113 Otvoreno pismo potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću............................... 115 Političari nas upropastili: Svih šest jugoslavenskih republika je 1988. bilo zaduženo tek 13,5 mlrd .................................................................................................................... 115 U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug narastao 20 puta ................................ 116 SVETSKA BANKA (WORLD BANK) - PLANIRANA KAO BUDUĆA SVETSKA CENTRALNA BANKA?............................................................................................ 117 DA LI SE SVETSKA BANKA MALIM KORACIMA KREĆE KA CENTRALNOJ SVETSKOJ BANCI? .................................................................................................. 119 MAJKL ČOSUDOVSKI (Michel Chossudovsky) - "GLOBALIZACIJA BEDE I NOVI SVETSKI POREDAK"............................................................................................... 119 Esej na knjigu: "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak" ..................................... 119 Mali koraci prema velikoj globalnoj valuti i središnjoj svjetskoj banci – 1 deo. .................. 120 JOŠ NEKE UTICAJNE REGIONALNE MEĐUNARODNE BANKE ....................... 121 ISLAMSKA BANKA ZA RAZVOJ - Islamic Development Bank (IsDB) .................. 121 AZIJSKA RAZVOJNA BANKA - Asian Development Bank (ADB) ......................... 122 SEVERNOAMERIČKA RAZVOJNA BANKA - North American Development Bank (NADB) ............................................................................................................. 123 INTER AMERIČKA RAZVOJNA BANKA - Inter-American Development Bank (IADB or IDB or BID)....................................................................................... 123 AFRIČKA RAZVOJNA BANKA - African Development Bank (AFDB) ................... 124 POPISI I LISTE GLOBALNIH BANAKA U SVETU ................................................ 125 Popisi banaka ..................................................................................................................... 125 Popis međunarodnih bankarskih institucija ......................................................................... 125 Popis sistemski važnih banaka ............................................................................................ 126 II DEO: .............................................................................................................................. 129 KAKO NAS BANKARI OBMANJUJU VARAJU ............................................................. 129 ISTINA O NOVCU I MONETARNOJ SUVERENOSTI DANAŠNJIH DRŽAVA ............ 129 ZAŠTO JE STVOREN EVRO? .................................................................................. 129 TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA? 130 BRITANSKA IMPERIJA JE TVOREVINA MLETAČKIH TRGOVACA ................. 131 STVARANJE EU – PLAN ZA POKORAVANJE SUVERENIH DRŽAVA .............. 132 SPASAVANJE BANAKA OD DRŽAVA .................................................................. 135 ČOVEČANSTVO U PAUKOVOJ MREŽI BANKARSTVA ......................................... 136

9

Ima li zavere u međunarodnim finansijama, ili je to samo teorija? ............................... 136 Šta bi trebalo da se desi da se naši stručnjaci zainteresuju za činjenice koje utiču na ekonomski život Srbije? ..................................................................................................... 137 Švicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce ........................................................... 141 VEĆINA DRŽAVA U DUŽNIČKOM ROPSTVU............................................................. 146 FINANSIJSKI DERIVATI ......................................................................................... 146 ŠTA SU FINANSIJSKI DERIVATI? ......................................................................... 147 ELEKTRONSKI NOVAC - VRHUNAC BANKARSKE PREVARE ............................. 149 1. MODEL E-BANK .................................................................................................. 149 SWIFT ........................................................................................................................ 150 2. TIPOVI SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAĆANJA ............................................. 150 2.1. Elektronski novac................................................................................................. 151 2.2. Elektronski čekovi ............................................................................................... 152 2.3. Platne kartice ....................................................................................................... 152 EVO ZVANICNOG DOKUMENTA EUROPSKE UNIJE : ....................................... 152 Elektronski novac menja papirni novac ....................................................................... 154 DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA ........................... 156 FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA ........................ 156 (TAJNA) SVRHA DIGITALNOG-ELEKTRONSKOG NOVCA ............................... 157 NAJVEĆI SVETSKI DUŽNICI (prema nezvaničnim podacima sa net-a).................... 157 TABELA NEKIH OD NAJZADUŽENIJIH ZEMALJA ............................................. 159 KO VLADA SVETOM?................................................................................................. 162 KAKO PRODATI NIŠTA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA............. 162 KAKO JE NASTAO NOVAC .................................................................................... 163 BANKARSTVO POČIVA NA PREVARI .................................................................. 164 MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRŽAVA ......................... 164 ŠTA JE NACIONALNI DUG ..................................................................................... 165 MODERNO ROBOVLASNIŠTVO ............................................................................ 167 CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA .................................................................. 168 ROTŠILDI PRVI NAPRAVILI OBEVEŠTAJNU MREŽU ........................................ 168 KOME SLUŽI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA" .................................................. 171 DES GRIFFIN - "ČETVRTI RAJH BOGATIH" ............................................................ 173 O NOVINARIMA: ..................................................................................................... 174 O UJEDINJENIM NACIJAMA: ................................................................................. 174 O LINKOLNU: .......................................................................................................... 175 "LINCOLNOV USTAVNI NOVAC ........................................................................... 175 O DRŽAVNIM OBVEZNICAMA ............................................................................. 175

10

O PRIVATNOJ CENTRALNOJ BANCI: ................................................................... 175 O FED-u: .................................................................................................................... 176 O TOME KAKO JE POSTUPNO OBEZVREĐIVAN AMERIČKI NACIONALNI DOLAR I KAKO JE KRIVOTVOREN FED-ov PROTIVUSTAVNI DOLAR: .......... 177 KAKO JE NA AMERIČKOM SUDU DOKAZANO DA FED-ov DOLAR KRIVOTVOREN I DA VREDI MANJE OD POŠTANSKE MARKE:....................... 179 O VELEIZDAJI:......................................................................................................... 180 JOŠ JEDNOM DA SE PODSETIMO KAKO IZGLEDA FED-ov KORPORATIVNI GRB: .......................................................................................................................... 180 ENGLESKA KRALJICA NA ČELU SVETSKE FINANCIJSKE MAFIJE I TAJNIH DRUŠTAVA .............................................................................................................. 182 ROTŠILDOVA OKUPACIJA .................................................................................... 185 CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA............................................................................. 186 ENGLESKI ROTŠILDI .............................................................................................. 187 ROTŠILDI U SRBIJI.................................................................................................. 190 Soroševa mreža u Srbiji .............................................................................................. 191 Politička akvizicija Soroša .......................................................................................... 193 Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini .................................................. 194 Investicioni fondovi .................................................................................................... 195 Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji ...... 197 Federacija BiH ............................................................................................................ 198 Hrvatska ..................................................................................................................... 200 Makedonija ................................................................................................................. 200 DR BUDIMIR STAKIĆ O FED-u U KNJIZI "MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE" ........................................................................................................... 202 JOŠ O FED-u: DELOVI INTERVJUA IVONE ŽIVKOVIĆ SA BORKOM VUČIĆ .. 204 "IZVOZ" NOVCA (IZVOZ INFLACIJE): „DOLAR JE NAŠA VALUTA, ALI JE VAŠ PROBLEM". .............................................................................................................. 206 SPORAZUM IZ BRETTON WOODS-a: POČETAK OTIMANJA MONETARNE SUVERENOSTI............................................................................................................. 206 Bretton Woods ................................................................................................................. 207 ŠTA SE UISTINU DESILO U BRETTON WOODS-u? ................................................. 208 EKONOMSKE UBICE............................................................................................... 209 DRŽAVNI, MONETARNI I LJUDSKI SUVERENITET ............................................... 211 DRŽAVNI SUVERENTET ....................................................................................... 211 MONETARNI SUVERENITET ................................................................................. 212 MONETARNA SUVERENOST JE U PRIVATNIM RUKAMA ................................ 212 DRŽAVNO I PRIVATNO VLASNIŠTVO .................................................................... 214 Državno vlasništvo ..................................................................................................... 214

11

KAKO IZGLEDA PRIVATIZACIJA NA PRIMERU REPUBLIKE HRVATSKE: .... 215 STRANE BANKE VEĆ DUŽE VREME KONTROLIŠU HRVATSKU EKONOMIJU ................................................................................................................................... 215 KO SU VLASNICI BANAKA U HRVATSKOJ?....................................................... 215 KO JE I KADA RASPRODAO HRVATSKE BANKE? ............................................. 216 VLASNICI BANAKA U SRBIJI ................................................................................ 217 LJUDSKI SUVERENITET......................................................................................... 219 PRIVATNO VLASNIŠTVO....................................................................................... 220 KAKO BANKARI UZURPIRAJU MONETARNU FUNKCIJU .................................... 220 KAKO UZURPACIJA MONETARNE FUNKCIJE DELUJE U PRAKSI .................. 222 ČIJA JE CENTRALNA BANKA ITALIJE? ............................................................... 223 ČIJA JE CENTRALNA BANKA ENGLESKE? ......................................................... 225 ČIJA JE CENTRALNA BANKA EVROPSKE UNIJE? ............................................. 225 ČIJA JE NARODNA BANKA SRBIJE? .................................................................... 226 NARODNA BANKA SRBIJE KAO EKSPOZITURA INTERNACIONALNIH BANKARA ................................................................................................................ 227 III DEO: ............................................................................................................................. 229 GDE JE IZLAZ? ................................................................................................................ 229 TRENUTNO STANJE................................................................................................ 229 O NOVCU...................................................................................................................... 230 ŠTA JE NOVAC I ČEMU SLUŽI?............................................................................. 230 DOBAR SLUGA, A NAJGORI GOSPODAR! ........................................................... 230 Šta mislite: da li novac treba da nam služi, ili treba da služi bankarima da nas porobe? ................................................................................................................................... 231 DEFINICIJE NOVCA ................................................................................................ 231 PRETVARANJE NOVCA U ROBU - SUŠTINA BANKARSKE PREVARE I NAJVEĆA LUDOST U LJUDSKOJ ISTORIJI ................................................................................ 232 ZAŠTO CENTRALNE BANKE MNOGIH DRŽAVA NE EMITUJU SOPSTVENI NOVAC? .................................................................................................................... 233 POSLEDICE "TRGOVINE" NOVCEM ..................................................................... 234 INOSTRANI KREDITI - FINANSIJSKI KANCER ....................................................... 235 TREBA LI JOŠ RAZLOGA PROTIV UZIMANJASTRANIH KREDITA?................ 235 STOLEĆE RATA ....................................................................................................... 236 GORDANA MARINKOVIĆ: ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD GRČKE I EKVADORA ILI DUGOVI KOJE NE TREBA VRAĆATI .............................................................. 237 KAKO UZIMANJE STRANIH KREDITA DELUJE NA DOMAĆU PRIVREDU?....... 238 JAPANSKO PRIVREDNO „ČUDO“ ......................................................................... 240 KINESKO PRIVREDNO ČUDO ............................................................................... 241 INFLACIJA KAO POSLEDICA MONETARNE POLITIKE ......................................... 243

12

POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU - LIHVARENJE ..................................... 243 KAMATE - NI U SNU!.................................................................................................. 245 MARGRIT KENNEDY .............................................................................................. 245 NA KRAJU UVEK OSTAJE JEDAN ......................................................................... 246 PRIČA O KAMATAMA ILI PRIČA O TOME KAKO VEĆE RIBE JEDU MANJE . 246 ZAŠTO BI BILO KOJA KAMATA MORALA BITI STROGO ZABRANJENA, A POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU KAŽNJIVO PO ZAKONU? ................... 247 DA LI SE KROZ KAMATE VRŠI PRIKRIVENA TRGOVINA NOVCEM? ............ 248 PRAVI NOVAC: NOVAC KAO SREDSTVO RAZMENE (SREDSTVO PLAĆANJA) NEKREDITNI NOVAC - NEKAMATNI NOVAC ........................................................ 249 Nekreditni novac......................................................................................................... 250 Teorijska priroda nekreditnog novca ........................................................................... 250 Svjetske refleksije na ideju nekreditnog novca ............................................................ 251 STOJAN NENADOVIĆ ............................................................................................. 252 Pismo profesoru Labusu.............................................................................................. 252 Razvoj Srbije, odmah! ................................................................................................ 255 DEVIZNE REZERVE - OMČA OKO VRATA NACIONALNE SUVERENOSTI ........ 256 Lista zemalja sa najvećim deviznim rezervama u svetu: .............................................. 256 ŠTA SU UISTINU DEVIZNE REZERVE? ................................................................ 257 Strana okupatorska „vojska“ koja je pod kontrolom i na raspolaganju rotšildima ........ 258 ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE (NBS) JE NEUSTAVAN .......................... 259 U REPUBLICI HRVATSKOJ SITUACIJA ČAK I LOŠIJA ....................................... 261 PO ULASKU U EU STANJE ĆE BITI JOŠ GORE .................................................... 262 Izmjene Zakona o HNB-u posljednji su korak prema skorašnjem članstvu Hrvatske u Europskoj Uniji .......................................................................................................... 263 SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI .................................................................. 263 NEKADAŠNJE STANJE MONETARNE POLITIKE U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI ..... 264 NAGLAVAČKE OKRENUT KONCEPT NEZAVISNOSTI CENTRALNIH BANAKA ................................................................................................................................... 265 DEFINICIJA I KONCEPTI POIMANJA NEZAVISNOSTI ....................................... 265 KOLIKO DOLARA KUPITE, TOLIKO MOŽETE DA EMITUJETE VLASTITOG NOVCA ..................................................................................................................... 265 Privatizacijska pljačka u Hrvatskoj planirana je i napravljena lukavo kao i u mnogim zemljama svijeta ......................................................................................................... 267 ŠTA BI SE DESILO DA CENTRALNE BANKE EMITUJU DOMAĆI NOVAC MIMO MMF-ovih PRAVILA? ............................................................................................... 268 Island oprostio i obrisao hipotekarne dugove građana ................................................. 269 Financijski krah se bliži! Nemamo izbora? Pa pogledajmo Island ............................... 269 DOLARSKA OKUPACIJA SVETA .............................................................................. 273

13

KOLIKO DOLARA KRUŽI PO SVETU? .................................................................. 273 EMISIONA DOBIT - SEIGNIORAGE....................................................................... 274 LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEĆIH SVETSKIH PLJAČKAŠA ...................... 275 CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENE .......................................................... 279 LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATE....................................... 281 SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ČITAV SVET ...................... 281 OVO JE SPISAK DANAS NAJMOĆNIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE............................................................................................... 282 PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORA ...................................................... 284 PRIBLIŽAVA SE VELIKI KOLAPS ............................................................................. 285 US DOLAR ĆE DOŽIVERTI KOLAPS U 2013. GODINI ......................................... 285 Долар одлази ............................................................................................................. 286 KAKO DA SE REŠIMO DOLARSKOG I EVRO TERETA?......................................... 288 NAJAŽNIJA TEMA SVETSKE EKONOMIJE .......................................................... 288 BRIKS ........................................................................................................................ 288 BRIKS hoće svoju banku ............................................................................................ 289 NAJVAŽNIJI INSTRUMENTI ZA BORBU PROTIV ROTŠILDA ........................... 290 ŠIRI PREGLED MOGUĆIH REŠENJA ..................................................................... 291 NOVA SVETSKA OBRAČUNSKA JEDINICA ZA MEĐUNARODNA PLAĆANJA ................................................................................................................................... 293 KAKO BI NA OVAKVE PREDLOGE MOGLE REAGOVATI SAD I EU? .............. 294 POJEDINAČNE AKCIJE I AKTIVNOSTI .................................................................... 294 ŠTA SVAKI POJEDINAC MOŽE UČINITI? ............................................................ 294 SLANJE E-MAILOVA I PISAMA ............................................................................. 295 UKLJUČIVANJE U DOMAĆE I MEĐUNARODNE FORUME ............................... 295 TRAŽENJE SMENE UREDNIKA DRŽAVNIH MEDIJA ......................................... 295 OTKRIVANJE I ŠIRENJE ISTINE O BANKARSKIM PREVARAMA .................... 295 FORMIRANJE SPECIJALNIH DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH SUDOVA I TUŽILAŠTAVA ZA ROTŠILDSKE BANKARE ...................................................... 296 KRIVIČNO GONJENJE I PARNIČNE TUŽBE ......................................................... 296 VANREDNI IZBORI NA SVIM NIVOIMA .............................................................. 296 NACIONALIZACIJA PRIVATNIH BANAKA ......................................................... 296 PRETVARANJE CENTRALNIH BANAKA U SDK ................................................. 296 STOPIRANJE PLAĆANJA MEĐUNARODNIH DUGOVA PREMA SAD i EU....... 296 PREISPITIVANJE DUŽNIČKO-POVERILAČKIH ODNOSA .................................. 297 PONIŠTAVANJE PRIVATIZACIJA ......................................................................... 297 UKIDANJE KAMATA I UVOĐENJE NEKREDITNOG NOVCA ............................ 297 ODUSTAJANJE OD OBAVEZNE KUPOVINE DEVIZNIH REZERVI ................... 297

14

ODUSTAJANJE OD OGRANIČENJA EMISIJE ZDRAVOG DOMAĆEG NOVCA VEZIVANJEM PRAVA EMITOVANJA ZA VISINU DEVIZNIH REZERVI .......... 297 ODUSTAJANJE OD VEZIVANJA VREDNOSTI DOMAĆIH VALUTA ZA DOLAR I EVRO ......................................................................................................................... 297 BORBA PROTIV ULASKA U EVROPSKU UNIJU...................................................297 SVETSKE ZAVERE ...................................................................................................... 299 REZIME - ZAKLJUČAK ............................................................................................... 300 SPISAK UPOTREBLJENIH (I NEUPOTREBLJENIH) BANKARSKIH SKRAĆENICA ....................................................................................................................................... 302 KORISNI DOKUMENTARNI FILMOVI ...................................................................... 302

15

PREDGOVOR Ako u hipotetičkom organizmu čovečanstva zamislimo ljude kao normalne i zdrave ćelije, a rotšildske bankare i ostale svetske zaverenike kao začetak kancerogenih ćelija, koje u nameri uspostavljanja apsolutne tiranije pokušavaju uništiti ogromnu većinu ostalih ćelija, možda bismo mogli dobiti bar približnu sliku ove igre koja se već duže vreme odvija između bankara i čovečanstva. Naravno, čovečanstvo je po moći i inteligenciji neuporedivo inteligentnije i nadmoćnije od tih pohlepnih i malobrojnih ćelija opakih namera, ali čini se da većina ostalih ćelija još uvek nije svesna onoga šta se uistinu dešava. Ukoliko bi bio istinit makar i delić onoga što se o skrivenim bankarskim aktivnostima i namerama piše i priča po intrenetu, i ukoliko, zbog ćutanja glavnih medija, koji su pod gotovo potpunom bankarskom kontrolom, većina ljudi o tome nema nikakvih informacija i saznanja, smatrate li da bi oni koji saznaju za takve informacije bili dužni o tome obavestiti ostale ljude, pogotovo ukoliko te informacije potiču iz dužeg vremenskog perioda i od mnoštva respektabilnih osoba? Ako je vaš odgovor pozitivan, onda verujemo da ćete se pridružiti velikom i sve većem broju "zvizdača" koji javnost pokušavaju obavestiti o skrivenim aktivnostima i opakim namerama te malobrojne grupe bankarskih otpadnika, čije kriminalne radnje po svojim ukupnim efektima i posledicama verovatno prevazilaze zbir štetnih efekata i štetnih posledica svih krivičnih dela učinjenih tokom poznate ljudske istorije. Ova knjiga ima za cilj da širu javnost upozna sa određenim neverovatnim istinama i činjenicama o prikrivenom i kriminalnom delovanju bankara na međunarodnom i lokalnom planu, o kojima svi javni mediji uporno i zaverenički ćuti. Knjiga u suštini predstavlja kompilaciju tekstova, vesti, citata iz knjiga i raznih drugih sadržaja objavljenih na internetu na temu banaka i bankara, kao i komentara, ocena, zaključaka i predloga samog autora usmerenih na razotkrivanje najvažnijih bankarskih tajni, i konkretnih mera, akcija i aktivnosti neophodnih za prevazilaženje sadašnje teške situacije. Krajnje je vreme da se svet upozna sa svim rotšildskim kriminalnim aktivnostima i genocidnim planovima. Vreme je da se suvereni ljudi svih nacija organizuju i umreže, i preduzmu potrebne mere da rotšilde spreče u njihovim namerama i zaustave u tom ludačkom pohodu. I da se upoznaju sa činjenicom da su te najveće varalice na svetu, preko SAD i EU, izdale novca bez pokrića čija vrednost iznosi oko 32.000 milijardi US dolara1 (svako od njih po 16.000 milijardi dolara), što je znatno veća suma od ukupnog svetskog novca u opticaju.

1

Mnogi upućeni stručnjaci tvrde da je ta cifra i do 100, pa čak i 1000 puta veća, jer u taj iznos nije uračunat tkzv. spekulativni novac.

16

I da shvate da je došlo do prenaprezanja tog ogromnog balona i da je svetsko finansijsko tržište počelo polagano dolare i evre ispuhavati i vraćati pošiljaocima. I da shvate da je današnja svetska kriza drugačija od svih dosadašnjih, jer se taj finansijski balon fizički ne može dalje pumpati zbog pretnje od mogućeg pucanja. I da shvate da su preko 95% tog novca rotšildi izvezli izvan SAD i EU, i tako zatrovali ekonomije gotovo svih zemalja, zbog čega danas svi ljudi sveta silom plaćaju cenu te inflacije neviđenih razmera. Ova knjiga i priča nisu završeni i i ispisani, a neće ni biti dok se u borbu za istinu i pravdu ne uključi neophodan broj suverenih ljudi. Možda je upravo neko od vas jezičak na vagi koji će prevagnuti u korist čovečanstva. Oni od vas koji prihvataju glavne teze i ideje ove knjige mogu se i sami uključiti u tu borbu na način za koji smatrate da je najbolji. Za sve takve čitaoce poruka i upozorenje: U BORBI ZA ISTINU I PRAVDU REČ JE NAJISPRAVNIJE I NAJMOĆNIJE ORUŽJE.

UVOD: ZAŠTO JE OVO NAJVAŽNIJA TEMA DANAŠNJEG ČOVEČANSTVA? U današnje vreme opstanak čovečanstva ugrožen je više nego ikada. Ali glavna pretnja ne dolazi od atomskog i drugog naoružanja za masovno uništenje kojeg ima toliko da se celo čovečanstvo uništi mnogo puta, nego od male grupe ljudi ili tačnije svega nekoliko porodica koje na razne načine vekovima pokušavaju da ostvare svoj bezumni cilj: DA POROBE CELO ČOVEČANSTVO. Dugo vremena kroz istoriju smenjivale su se generacije tih porodica, menjale su se prilike, načini i taktike za realizaciju tog cilja, menjala su se podneblja i geografski prostori njihovog delovanja, ali od cilja nisu odustajali. Menjala su se vremena, epohe i ljudi, samo se njihov cilj nikako nije menjao. U novije vreme desile su se dve stvari koje su bitno uticale na njihovu dalju strategiju u tom bespoštednom ratu: Prvo, bankari su pronašli pravo i možda jedino sredstvo koje ih može na za njih bezbedan način bar približiti ostvarenju njihovog hiljadugodišnjeg sna, a to je bankarstvo u obliku koji se praktikuje u poslednjih nekoliko stotina godina. Drugo, u međuvremenu se broj protivnika sa kojima vode ovaj tihi rat toliko umnožio da im to predstavlja jednu od najvećih prepreka za ostvarenje pomenutog cilja, zbog čega su kao dodatni i usputni cilj postavili i fizičko uništenje preko 90% današnje ljudske populacije.

17

Zahvaljujući bankarstvu i korupciji, bankari su u današnje vreme prema nekim procenama uspeli direktno ovladati sa najmanje 60% - 80% celokupne privatne imovine na planeti, tako da su se sadašnji potomci tih porodica opasno pribiližiti glavnom cilju njihovih davnih predaka, s tim da manje-više tiho i potajno zadnjih stotinjak godina uveliko rade i na ostvarenja sporednog cilja: istrebljenju čovečanstva. Onima koji o ovoj temi nemaju mnogo, ili nemaju nikakvih informacija, verovatno će se prethodne teze učiniti isuviše fantastičnim i neverovatnim, ali verujemo da će promeniti mišljenje ukoliko se naoružaju strpljenjem i iščitaju knjigu do kraja, kako bi se upoznali ne samo sa argumentima koji to potvrđuju, nego i sa načinima, metodama i strategijama uz pomoć kojih bankare možemo sprečiti u njihovim mračnim namerama. Uostalom, mnogi ljudi, a posebno mladi, su već shvatili da su glavni problem čovečanstva bankari i bankarstvo, ali još uvek nisu u potpunosti svesni svih detalja sistemske bankarske prevare, odnosno kriminalnih načina i metoda na kojima novac i bankarstvo počivaju. Zato ova knjiga ima za cilj da pokaže ne samo sadašnje katastrofalno stanje u svetu i kratku istoriju koja mu je prethodila, nego i da rasvetli glavne principe na kojima bankarska prevara počiva i funkcioniše. Autor će pored toga dati i vlastiti predlog konkretnih mera, metoda i strategije za izlaz iz ove neodržive situacije.

I DEO BANKARSTVO I BANKARI GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANAŠNJEG ČOVEČANSTVA Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi u dvadeset prvom veku u gotovo svim zemljama sveta, i pored do sada neviđenog tehnološkog razvoja, rade sve više vremena za sve manje novca? Zašto se gotovo u svim državama, pa čak i u onim ekonomski najrazvijenijim, već godinama smanjuju plate i penzije, a povećavaju postojeći i stalno uvode novi i drugačiji porezi, takse i slični nameti? Znate li šta je bankarstvo i ko su danas najbogatiji ljudi na planeti? Znate li šta je novac? I ko ima pravo da ga "štampa"? Znate li šta je država i da li ona ima pravo da u ime vas, kao njenih državljana, uzima inostrane kredite i da vas zadužuje bez vaše saglasnosti, i protivno vašoj volji? Jeste li se ikada zapitali da li suverena država ima pravo da uzima kredite od bilo koga, a posebno od inostranih ili međunarodnih banaka i drugih stranih finansijskih institucija?

18

Znate li zašto se sve današnje države toliko zadužuju kod MMF-a, Svetske banke i drugih globalnih, regionalnih i lokalnih bankara? Znate li zašto se u poslednjih 20 godina države silom teraju da uzimaju vanjske kredite? Znate li ko u suštini stoji iza svih svetskih i ostalih ratova, pučeva, pobuna, plišanih, narandžastih i ostalih „revolucija“, arapskih i drugih „proleća“, masovnih demonstracija i protesta? Znate li ko koči i onemogućava ljudski razvoj u bilo kom smislu? Znate li ko promoviše potrošački mentalitet po cenu uništavanja životne sredine i ugrožavanja planete? Znate li ko pod maskom demokratije svim nacijama na planeti po svaku cenu pokušava oduzeti suverenitet i slobodu? Znate li ko gotovo svim ljudima želi oduzeti zdravlje, slobodu i život, pokušavajućia da uništi više od 9/10 današnjeg čovečanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, zakone o hrani (kodeks alimentarius), lekovima, genetski modifikovanom hranom, zaprašivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima (HARP), programiranjem ponašanja, i na bezbroj drugih načina? Znate li kako se države, narodi i pojedinci mogu osloboditi današnje užasne bankarske tiranije? ... Naravno da u nastavku čitaoci neće naći odgovore na sva ova i mnoga slična pitanja, ali će gotovo sigurno naići na mnoge šokantne činjenice i informacije za koje nikada nisu čuli. Možda će makar nekima od vas te nove činjenice i informacije pružiti priliku da novac, bankare i današnji monetarni i kreditni sistem u svetu i kod kuće vidite u sasvim novom i drugačijem svetlu. Ukoliko tada i sami preduzmete neke konkretne mere i korake kako biste zaštitili život, zdravlje i slobodu naše dece, porodica, nacije, čovečanstva, možda će svrha ove knjige biti ispunjena.

KENEDIJEVA PORUKA JOŠ AUKTUELNA JOHN FITZGERALD KENNEDY (DŽON KENEDI) – PORED ABRAHAMA LINKOLNA NAJPOZNATIJA ŽRTVA BANKARA

John Fitzgerald " Jack " Kennedy (1917 - 1963)

19

U govoru pred Udruženjem američkih novinskih izdavača, 27.04.1961. godine, Kenedi je, između ostalog, rekao: "Dame i gospodo, Sama reč „tajnost“ je odbojna u slobodnom i otvorenom društvu. Svi mi smo kao ljudi urođeno i istorijski protivnici tajnih društava, tajnih zakletvi, i tajnih procedura. Jer svi mi širom sveta stojimo nasuprot jedne monolitske i nemilosrdne konspiracije koja se najviše koristi tajnim sredstvima u cilju proširenja svojih interesnih sfera, infiltracijom umesto invazije, prevratima umesto izborima, zastrašivanjem umesto slobodom izbora. To je sistem koji je regrutovao široke ljudske i materijalne resurse zarad izgradnje jedne gusto zbijene, visoko efikasne mašine koja se sastoji od vojnih, diplomatskih, obaveštajnih, ekonomskih, naučnih i političkih operacija. Njihova priprema je tajna, neobelodanjena. Njihove greške se zakopavaju, a ne objavljuju. Njihovi disidenti su ućutkivani, nikad hvaljeni. Zato je atinski zakonodavac Solon proglasio nezakonitim svako ustuknuće od rasprave. Tražim vašu pomoć u ovom silnom zadatku informisanja i upozoravanja američkog naroda, uveren da će uz vašu pomoć čovek postati onakav kakvim je predodređen da bude: slobodan i nezavisan."

Posle ovakve izjave, i posle pokušaja da od američke centralne banke, poznate pod nazivom Federalne Rezerve, oduzme funkciju štampanja novca, možda će biti jasnije zašto je ubijen.

20

REKLI SU O BANKARIMA ŠTA SE U PROŠLOSTI PISALO I GOVORILO O BANKARIMA I NJIHOVOJ TAJNOJ VLADI JOSIAH STAMP (JOŠUA STEMP), SVOJEVREMENO DIREKTOR BANK OF ENGLAND

Josiah Stamp (1880-1941) BANKARSTVO JE ZAČETO U NEPRAVDI I ROĐENO U GREHU!

Još davne 1928. godine, u neformalnom razgovoru na Teksas Univerzitetu, JOSIAH STAMP je rekao: "Bankarstvo je začeto u nepravdi i rođeno u grehu. Bankari su vlasnici Sveta. Ako im oduzmete vlasništvo nad Svetom, ali im ostavite moć stvaranja novca, oni će brzim pokretom pera stvoriti dovoljno novca, da ga ponovo otkupe. Ipak, oduzmite im moć stvaranja novca, i sva ta velika blaga, kao što je i moje, će nestati, i trebaju nestati, jer će tada Svet postati lepše mesto za život. No, ukoliko želite ostati rob bankara i plaćati troškove vašeg vlastitog ropstva, pustite ih da i dalje stvaraju novac." http://en.wikipedia.org/wiki/Josiah_Stamp,_1st_Baron_Stamp

21

ENGLESKI LORD ACTON (LORD AKTON)

Lord John Emerich Edward Dalberg-Acton, (1834 – 1902)

VEKOVNI PROBLEM - NAROD PROTIV BANKARA

"Problem koji se gomila vekovima i oko kojeg će biti borbe pre ili kasnije, jeste narod protiv banaka." ... "Moć teži korupciji, a apsolutna moć kvari apsolutno." http://en.wikipedia.org/wiki/John_Dalberg-Acton,_1st_Baron_Acton

JAMES MADISON (DŽEMS MEJDISON), OTAC AMERIČKOG USTAVA I ČETVRTI PREDSEDNIK SAD

James Madison, Jr. (1751 - 1836), četvrti predsednik SAD SPREMNI NA SVE DA ZADRŽE KONTROLU "Istorija nam pokazuje da su bankari koristili svaki mogući oblik zloupotrebe, zavere, prevare i nasilja da zadrže svoju kontrolu nad vladama kontrolišući novac i njegovo izdavanje."

22

THOMAS JEFFERSON (TOMAS DŽEFERSON) , TREĆI PREDSEDNIK SAD

Thomas Jefferson (1743 – 1826), jedan od takozvanih "očeva" američke nacije, autor Deklaracije o američkoj nezavisnosti, jedan od potpisnika ustavne konvencije i treći po redu predsednik SAD: http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Jefferson http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Jefferson OPASNIJI OD VOJSKE "Najiskrenije verujem da su banke koje smeju izdavati novac, mnogo opasnije od vojske u punoj pripravnosti." "Ako Amerikanci ikada dopuste privatnoj banci kontrolu izdavanja svoje valute, prvo inflacijom, a zatim deflacijom, banke i korporacije će rasti oko njih i lišiti sve ljude njihove imovine, dok će se njihova deca probuditi kao beskućnici na kontinentu koji su osvojili njihovi očevi. "

ABRAHAM LINCOLN (ABRAHAM LINKOLN), ŠESNAESTI AMERIČKI PREDSEDNIK

Abraham Lincoln (1809 - 1865), 16. predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, od 1861 do njegovog ubistva u aprilu 1865. godine. U RUKAMA BANKARA NOVAC JE GOSPODAR, U RUKAMA NARODA SLUGA "Vlada bi trebala stvarati, izdavati i puštati u opticaj sav novac koji je potreban da se zadovolji potrošnja Vlade i kupovna moć građana. Prihvatanjem ovoga principa, poreznim

23

obveznicima će se uštedeti ogromne količine kamata. Novac će prestati biti Gospodar i postati Sluga čovečanstva." Nakon što je njegova vlada odštampala 400 miliona dolara poznatih kao Greenbacks (čuveni kao „zelembaći“, koji su, da bi se razlikovali od Fedovih dolara imali pozadinu zelene boje), novca koji nije bio izdan kao dug, rekao je: "Dali smo građanima ove zemlje najveći i najlepši mogući poklon. Njihov vlastiti papirnati novac kojim će moći platiti njihove vlastite dugove".

ANDREW JACKSON (ENDRJU DŽEKSON), SEDMI AMERIČKI PREDSEDNIK

Andrew Jackson (1767 – 1845), sedmi predsednik SAD

LEGLO ZMIJA OTROVNICA I JAZBINA LOPOVA

"Bestidan pokušaj kojim je ova banka (misli na Drugu centralnu banku SAD) nastojala kontrolisati Vladu je opomena američkim građanima da u budućnosti ne ukazuju poverenje ovekovečivanju neke druge institucije poput ove". "Vaše je leglo zmija otrovnica i jazbina lopova. Nameravam vas iskoreniti, i Bog mi pomogao, ja ću vas iskoreniti"! Kada su ga pitali koje je njegovo najveće dostignuće kao predsjednika u dva mandata, Andrew Jackson je bez razmišljanja odgovorio: "Ubio sam Banku!" (misleći na Drugu centralnu banku SAD, koja je prestala postojati 1836. godine)

THEODOR TEDDY ROOSEVELT (TEODOR RUZVELT), DVADESET ŠESTI PREDSEDNIK SAD

24

Theodor "Teddy" Roosevelt (1858 –1919) dvadeset šesti predsednik SAD

IZDAVANJE NOVCA NE SME BITI U PRIVATNIM RUKAMA

"Izdavanje novca treba kontrolisati Vlada, i ono treba biti zaštićeno od dominacije Wall Streeta. Protivimo se odredbama koje bi našu valutu i monetrni sistem stavile u privatne ruke." "Ovi međunarodni bankari i Rockfellerov Standard Oil kontrolišu veći deo štampe i čine sve da pokore ili oteraju zvanične vlasti koje odbijaju naredbe moćnih bankarskih klika koje čine nevidljivu vladu."

WOODROW WILSON (VUDRO VILSON), DVADESET OSMI PREDSEDNIK SAD - ČOVEK KOJI JE ŠTAMPANJE DOLARA PREPUSTIO FED-u

Thomas Woodrow Wilson (1856 – 1924), dvadeset osmi predsednik SAD, koji je, uprkos upozorenjima, 1913. godine potpisao zakon o Federalnim Rezervama POTPISIVANJEM ZAKONA O FEDERALNIM REZERVAMA NEHOTIČNO UNIŠTIO SVOJU ZEMLJU

25

Nekoliko godina nakon potpisivanja Zakona o FED-u, Vilson je napisao: "Nehotično sam uništio svoju zemlju. Velika industrijska nacija kontrolisana je sistemom kredita. Naš novčani sistem koncentrisan je u rukama nekolicine. Rast nacije, i sve naše aktivnosti kontrolisane su od strane tih ljudi. Postali smo jedna of najgore upravljanih, jedna od najviše kontrolisanih svetskih vlada - ne više vlada slobodnog mišljenja, ne više vlada izabrana glasovima većine, već vlada pod prinudom male grupe dominantnih ljudi. " http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/ WILLIAM LYON MACKENZIE KING (VILIJAM MEKENZI), BIVŠI KANADSKI PREMIJER

William Lyon Mackenzie King (1874 – 1950), deseti premijer kanadske Vlade. SVAKA NACIJA KOJA NEMA KONTROLU IZDAVANJA NOVCA BIVA UNIŠTENA "Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi, kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverenitetu Parlamenta i demokratiji su uzaludne i bekorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena." JOHN FRANSIS HYLAN (FRENSIS HILAN), GRADONAČELNIK NEW YORKA OD 1918. 1925. GODINE

John Francis Hylan (1868 - 1936), poznat po nadimku "Red Mikea", gradonačelnik New Yorka od 1918-1925. godine

NEVIDLJIVA TAJNA VLADA KOJA POPUT DŽINOVSKE HOBOTNICE PREKRIVA SVE DRŽAVE I NACIJE

26

"Prava pretnja našoj Republici je nevidljiva vlada, koja se poput divovske hobotnice sa svojim lepljivim pipcima prostire preko naših gradova, država i nacija. Da odstupim od puke generalizacije, dopustite mi da kažem da su na čelu te hobotnice Rockefeller - Standard Oil i mala skupina moćnih bankarskih kuća koje nazivaju međunarodnim bankarima. Mala ograničena skupina moćnih međunarodnih bankara praktično je upregla Vladu SAD za svoje vlastite sebične ciljeve. "Ovi međunarodni bankari i Rockefeller-Standard Oil kontrolišu većinu novina i časopisa u ovoj zemlji. Oni koriste stupce tih novina kao batinu da isteraju iz javnih ureda sve službenika koji odbijaju ponudu od moćnih korumpiranih klika koje čine nevidljivu vladu." Hylan je poput Williama Jenningsa Bryana i Charlesa Lindbergh Sr. tvrdeo da bankari svoju kontrolu američke vlade ostvaruju kroz Federalne Rezerve. http://en.wikipedia.org/wiki/John_Francis_Hylan CARROL QUIGLEY (KEROL KVIGLI), PROFESOR GEORGETOWN UNIVERZITETA

Carroll Quigley (1910 - 1977), američki istoričar. BANKARSKI CILJ: POLITIČKA I EKONOMSKA KONTROLA CELOG SVETA “Finansijski kapitalizam ima dalekosežan cilj: da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, koji će kontrolisati politički sistem svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini, koji bi bio kontrolisan u feudalnom maniru od strane centralnih banaka u svetu koje bi delovale po tajnim sporazumima.”

-Iz knjige „Tragedija i nada“ http://www.wanttoknow.info/articles/quigley_carroll.tragedy_hope_banking_money_history#st hash.OLSXgS8Z.dpuf BERTOLT BRECHT (BERTOLD BREHT), NEMAČKI PESNIK

Bertolt Brecht (1898 - 1956) nemački pesnik dramatičar i pozorišni režiser.

BANKARI OPASNIJI OD PLJAČKAŠA BANAKA

27

"Šta je pljačka banke u poređenju s osnivanjem jedne?" Iz Opere za tri groša

NAPOLEON BONAPARTE, FRANCUSKI CAR

Napoleon Bonaparte, IZNAD CAREVA I DRŽAVA "Kada je Vlada ovisna o bankarskome novcu, tada bankari a ne vođe naroda kontroišu situaciju, jer je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima... Novac nema domovine; finacijeri su bez patriotizma i pristojnosti; jedini njihov cilj je profit." http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/

OTTO VON BISMARK

Otto von Bismark (1815-1898), nemački kancelar, nakon Lincolnova ubojstva UPOTREBIĆE BOGATSTVA AMERIKE DA ISKVARE CIVILIZACIJU “Lincolnova smrt katastrofa je za Hrišćanstvo. Nije bilo dovljno velikog čoveka u Americi, koji bi preuzeo njegovo mjesto, a bankari su ponovno krenuli u grabljenje bogatstva. Bojim se da će strani bankari svojom lukavošću i umesnim trikovima uspostaviti potpunu kontrolu nad ogromnim bogatstvima Amerike i sistematski ih upotrebiti kako bi iskvarili civilizaciju."

28

http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/

REGINALD MCKENNA (REDŽINALD MEKEJN), ENGLESKI BANKAR

Reginald McKenna (1863 – 1943), engleski bankar, nekadašnji predsednik Midlands Bank of London. KONTROLIŠUĆI NOVAC, BANKARI KONTROLIŠU SUDBINU NARODA "Običnim građanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu stvarati novac. Oni koji kontrolišu kreditnu politiku nacije kontrolišu i Vladu, te tako drže sudbinu naroda u svojim rukama."

HENRY FORD (HENRI FORD), AMERIČKI INDUSTRIJALAC

Henry Ford (1863 – 1947), američki industrijalac, osnivča Ford Motor Company. KADA BI NAROD RAZUMEO BANKASTVO IZBILA BI REVOLUCIJA "Dobro je da ljudi ne razumeju naš bankarski i monetarni sistem, jer, u suprotnom, verujem da bi već sutra izbila revolucija."

29

BARRY GOLDWATER (BERI GOLDVOTER) AMERIČKI SENATOR

Barry Morris Goldwater (1909 – 1998), republikanski kandidat za predsednika SAD na izborima održanim 1964. godine. FED JE IZVAN KONTROLE KONGRESA "Većina amerikanaca nemaju nikakvo stvarno razmevanje funkcioniranja sistema međunarodnih bankara. Računi Federalnih Rezervi nikad nisu bili predmet revizije od strane Kongresa. FED egzistira izvan kontrole Kongresa i upravlja novcem Sjedinjenih Država."

CHARLES A. LINDBERGH (ČARLS LINDBERG), AMERIČKI SENATOR (otac čuvenog pilota Lindberga)

Senator Charles A. Lindbergh, ZAKON O FEDU NAJVEĆI PRAVNI ZLOČIN U ISTORIJI Nakon što je Kongres 1913. usvojio Zakon o Ferealnim Rezervama, rekao je: "Ovo je uspostava najvećeg mogućeg kartela na planeti. Kada Predsednik (Wilson) potpiše ovaj zakon, nevidljiva vlast monetarne moći postaće legalna....ovaj bankarski i valutni zakon je najveći pravni zločin u istoriji. Od sada nadalje, depresije će biti naučno kreirane." "Da bi izazvale visoke cene Federalne Rezerve će sniziti rediskontnu stopu, produkovaće ekspanziju kredita i podizanje berze; a onda kada se poslovni ljudi prilagode tim uslovima, u sred prosperiteta mogu proizvoljno podići kamatne stope. To može dovesti do toga da se

30

klatno rasta i pada kamatnih stopa tržišta blago pomera natrag ili napred laganim promenama, ili do žestokih fluktuacija kod velikih varijacija, ali u svakom slučaju oni će unapred imati insajderske (unutrašnje, iz prve ruke) informacije o budućim finansijskim uslovima i promenama, bez obzira da li se stope kreću naviše ili naniže. Ovo je najčudnija i najopasnija prednost koja je od strane bilo koje vlade koja je ikad postojala stavljena u ruke bilo koje posebno privilegovane klase. Sistem je privatni, provodi se isključivo u svrhu dobivanja najveće moguće dobiti od korištenja tuđeg novaca. Oni unapred znaju kada će stvoriti paniku u svoju korist. Oni takođe znaju kada će prestati panika. Inflacija i deflacija rade jednako dobro za njih, jer oni kontrolišu financije. " http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_August_Lindbergh

JAMES ABRAM GARFIELD (ABRAM GARFILD), POSLE ABRAHAM LINKOLNA DRUGI PREDSEDNIK SAD NA KOGA JE IZVRŠEN ATENTAT

James Abram Garfield (1831 – 1881) dvadeseti predsednik Sjedinjenih Država, bio poznat po retkoj sposobnosti da istovremeno jednom rukom piše na latinskom, a drugom na grčkom jeziku. Preživeo politički atentat, ali dva meseca nakon toga umro od posledica nestručnog lečenja.

KONTROLORI NOVCA - APSOLUTNI GOSPODARI "Ko god kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji, apsolutni je gospodar cele industrije i trgovine. Kad shvatite da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da vam kaže kako nastaje inflacija ili depresija. "

JOŠ NEKOLIKO ZANIMLJIVIH CITATA: VILIJAM KAR: OPASNIJI OD GANGSTERA "Al Caponee i njegovi gangsteri su gospoda u poređenju sa međunarodnim bankarima." William Gay Carr, u "Pijuni u igri"

VINSENT VIKERS: ONI KOJI UPRAVLJAJU EMISIJOM NOVCA, UPRAVLJAJU I EKONOMIJOM

31

"Dopustiti da emitovanje i ponuda novca regulišu proizvodnju i potrošnju robe, je isto kao kad bi dozvolili da korpe za voće regulišu ponudu voća, ili kad bi recimo nedovoljna ponuda autobuskih karata izazvala štrajk vozača autobusa. Ali ipak, aktuelni poredak u našim životima je vođen i kontrolisan upravo tako da oni koji upravljaju emisijom novca određuju proizvodnju i potrošnju voća ili bilo koje druge robe i usluga. Kada bi ekonomistima sa neke druge planete ili malom detetu prosečne inteligencije objasnili trenutnu poziciju u kojoj se čovečanstvo nalazi, oni bi se valjali od smeha takvoj gluposti." (Economic Turbulation Vincent C. Vickers, nekadašnji guverner Bank of England)

DEJVID ROKFELER: TREBA NAM VELIKA KRIZA DA BI FORMIRALI SVETSKU VLADU I NOVI SVETSKI POREDAK "Mi smo na pragu globalne transformacije Sve što trebate je pravo veliki kriza i narodi će prihvatiti novog svjetskog poretka.." - David Rockefeller "Zahvalni smo Washington Postu, The New York Times, Time Magazine i drugim velikim publikacijama čiji direktori su prisustvovali našim sastancima i poštuju svoja obećanja o diskreciji za gotovo četrdeset godina ... Bilo bi nemoguće razviti naš plan za svet ako bismo smo bili podvrgnuti svetlu javnosti tokom tih godina. Ali, svet je sada sofisticiraniji i spreman marširati prema svetskoj vladi. Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je zasigurno poželjniji nego nacionalni u prošlim stolećima. " - David Rockefeller, Bilderberg sastanak, juni 1991 Baden, Nemačka

DŽON GALBRAJT: EKONOMSKA NAUKA MASKIRA ISTINU

"Izučavanje novca, više nego sve druge oblasti u ekonomiji, koristi kompleksnost ne da otkrije istinu, nego da je zamaskira ili izbegne. " "Proces u kome banke kreiraju novac je toliko jednostavan, da um to odbija da prihvati." – američki ekonomista John Kenneth Galbraith LAV TOLSTOJ: NOVI OBLIK ROPSTVA

"Novac je novi oblik ropstva, a razlikuje se od starog jednostavno činjenicom da je bezličan: da ne postoji ljudski odnos između roba i gospodara." - Lav Tolstoj, ruski književnik.

32

MAJER AMŠEL ROTŠILD: DOZVOLITE MI DA IZDAJEM I KONTROLIŠEM NOVAC

"Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac neke nacije i neće me brinuti ko donosi zakone" – bankar Mayer Amschel Rothschild

NEVEROVATNO, GOTOVO SVE NACIJE SU MU TO DOZVOLILE! I MNOGO VIŠE OD TOGA!

Neverovatno je da su njegovim naslednicima i slugama gotovo sve današnj nacije dozvolile ne samo da izdaju i kontrolišu novac, nego da kontrolišu kompletnu ekonomiju, medije, politiku i sav socijalni život, pa čak i da donose zakone! Mnogi od vas su verovatno svesni da je tako. Ostali će se, verujemo, u to uveriti ako pročitaju ovu knjigu do kraja i ako detalje pomnije prouče i istraže.

KRATKA ISTORIJA BANKARSTVA

PRVE KOMERCIJALNE I CENTRALNE BANKE BILE SU PRIVATNE Iako je novac nastao pre mnogo hiljada godina, banke u današnjem obliku se pojavljuju tek u srednjem veku. Prve moderne komercijalne banke počinju se osnivati u Italiji u dvanaestom veku, a prva savremena centralna banka osnovana je u Amsterdamu (u Holandiji) 1609. godine.

33

Po uzoru na centralnu banku Holandije kasnije su formirane centralne banke ostalih evropskih zemalja, a među prvima Bank of England – u Londonu 1694. godine, Nacionalna banka Francuske - 1716. godine i Nacionalna Banka Danske – 1736. godine. Sve te centralne banke, uključujući i one kasnije osnovane, do dvadesetog veka bile su PRIVATNE institucije. Shvatajući da je papirni novac daleko jeftiniji od kovanog i mnogo pogodniji za sve bankarske manipulacije, nove poslove i ekstra profite, centralne banke još od srednjeg veka počinju izdavati sve veće emisije papirnog novca. U to početno vreme količina papirnog novca koji su centralne banke emitovale još uvek je morala je biti u kakvoj-takvoj srazmeri sa vrednošću obaveznih rezervi plemenitih metala kojom su raspolagali, kao pokrićem za izdavanje papirnog novca. Međutim, ubrzo po osnivanju, centralne banke, koje tada (a ni u današnje vreme) nisu bile kontrolisane od strane vlada i vladara, otkrile su da mogu emitovati mnogo veću količinu novca od vrednosti obaveznih rezervi u plemenitim metalima i na taj način ostvarivati do tada nezamislive zarade. Centralna banka Holandije među prvima je počela emitovati novčanu masu u znatno većoj srazmeri u odnosu na vrednost rezervi u plemenitim metalima (prema nekim izvorima u srazmeri od 5 prema 1), nakon čega su ovaj inovativni recept počele koristiti i sve kasnije osnovane centralne banke, s tim što su znatno povećale količinu novca bez pokrića (Centralna banka Engleske je taj odnos dovela do u to vreme neverovatnih 16 prema 1). To je ujedno i najveća tajna centralnih banaka, koja je, zamislite, direktno ušla i u osnivačku povelje Bank of England u kojoj doslovno stoji: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIČEGA (out of nothing)". Ali još je neverovatnije da su privatne centralne banke od svih država ne samo preuzele kontrolu kovanja i štampanja novca, nego i da su SAV NOVOEMITOVANI NOVAC KOJI SU STVARALI IZ „NIČEGA“ POZAJMLJIVALI DRŽAVI, I TO UZ KAMATU!!!

Bank of England

34

AMERIČKE CENTRALNE BANKE2 Pošto pravilno razumevanje ove teme u velikoj meri zavisi i od shvatanja uloge i značaja američkih centralnih banaka (posebno FED-a ili Federalnih Rezervi) i njenih moćnih Bretton Woods-kih filijala, u nastavku teksta detaljnije ćemo se pozabaviti istorijom i razvojem tih u današnje vremene najčuvenijih bankarskih institucija, koje ljudi širom sveta, uključujući i mnoge amerikance (među kojima i neke čuvene mislioce, političare i predsednike SAD), smatraju čudovištima i monstrumima odgovornim za gotovo sva ekonomska i druga zla ovog sveta. Prethodno da kažemo da je iz Ustava SAD-a kristalno jasno da pravo kovanja novca3 pripada isključivo Kongresu i da Kongres nije ovlašten da to pravo ustupa bilo kome, a pogotovo ne PRIVATNIM bankama. Da je tako može se videti iz sledećih odredaba Ustava Sjedinjenih Američkih Država koji glasi: Član 1. Odeljak 8. tačka 5.: " Kongres ima pravo: da kuje novac, određuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta i da utvrđuje sistem tegova i mera;" Član 1. Odeljak 9. tačka 7.: " Nikakav novac se ne sme uzimati iz državne blagajne, sem na osnovu sredstava dodeljenih zakonom, a redovan izveštaj i račun primanja i izdavanja državnog novca mora se objavljivati s vremena na vreme." Član 1. Odeljak 10. tačka 1.: "Nijedna država (misli se na federalne države SAD, primedba autora) ne može da sklapa bilo kakav ugovor, savez ili konfederaciju, zatim da izdaje dozvolu za zarobljavanje neprijateljskih brodova, da kuje novac, daje kreditna pisma, upotrebljava bilo šta drugo sem zlatnog i srebrnog novca kao zakonsko sredstvo za plaćanje dugova, da donosi zakone o oduzimanju imanja ili lišavanja građanskih prava, te zakon eks post fakto ili zakon koji slabi ugovorne obaveze, ili da dodeljuje plemićke titule." http://www.prafak.ni.ac.rs/files/nast_mat/Ustav_SAD_sprski.pdf Ako se složimo sa mišljenjem većine stručnjaka da onaj ko kontroliše novac kontroliše i sav državni i društveni život, onda se svakako moramo zapitati kako su bankari uspeli realizovati taj nezamislivi scenario po kome su zadobili ne samo kontrolu nad novcem, nego i mogućnost da ga iz ničega stvaraju i emituju kao vlastiti privatni novac, i da ga uz to pozajmljuju državi uz kamatu. Za tako nešto ne možemo naći drugo objašnjenje osim pretpostavke da su tu nemoguću misiju postigli ponajviše zahvaljujući podmićivanju, ali i pretnjama, ucenama i drugim prljavim i nezakonitim radnjama preduzetim prema ključnim političarima na predsedničkim 2

3

Bilo ih je ukupno tri: Prva i Druga centralna banka i FED, odnosno Federalne rezeve, kao treća

Ustav je donešen na Ustavnoj konvenciji 1787. godine, kada se novac uglavnom kovao od metala, pa otud u Ustavu izraz pravo „kovanja“ novca

35

položajima i u Kongresu, i da se to desilo mnogo puta u kratkoj istoriji Sjedinjenih američkih država, a prvi put neposredno nakon što su 1791. godine proglasili nezavisnost od Velike Britanije, čija su kolonija do tada bili, jer je odmah po konstituisanju prve američke vlade tadašnja Centralna banka SAD4 predata u privatno vlasništvo i pored toga što se toj suludoj ideji, pored mnogih istaknutih ličnosti, suprotstavljao i jedan od takozvanih "očeva" američke nacije, autor Deklaracije o američkoj nezavisnosti, jedan od potpisnika ustavne konvencije i treći po redu predsednik SAD-a, - Thomas Jefferson, koji je s tim u vezi, da još jednom ponovimo, proročki rekao: "Najiskrenije verujem da su banke koje smeju izdavati novac, puno opasnije od vojske u punoj pripravnosti". I još: "Ako Amerikanci ikada dopuste privatnoj banci kontrolu izdavanja svoje valute, prvo inflacijom, a zatim deflacijom, banke i korporacije će rasti oko njih i lišiti sve ljude njihove imovine, dok će se njihova deca probuditi kao beskućnici na kontinentu koji su osvojili njihovi očevi. " Nije ni slutio koliko je bio u pravu.

PRVA I DRUGA CENTRALNA BANKA SAD

First Bank of the United States Sekretar trezora Prve privatne centralne banke bio je Alexander Hamilton. Po ugovoru sa Kongresom Prva centralna banka osnovana je na period od 20 godina i uz puno problema funkcionisala od 1791. do 1811. godine. Za vreme predsednika Jamesa Madisona osnovana je Druga centralna banka SAD-a, takođe na 20 godina i postojala od 1816. do 1836. godine, koja je kao i Prva bila u potpunom PRIVATNOM vlasništvu. Predsednik Andrew Jackson se 1836. godine žestoko usprotivo produženju ugovora, tako da je nakon toga sve do 1913. godine Druga centralna banka poslovala kao DRŽAVNA. Protiveći se produženju ugovora predsednik Andrew Jackson je tada izjavio: "Bestidan pokušaj kojim je ova banka nastojala kontrolisati Vladu je opomena američkim 4

poznata kao Prva centralna banka SAD

36

građanima da u budućnosti ne ukazuju poverenje ovekovečivanju neke druge institucije poput ove". Tom prilikom bankarima se obratio ovim rečima: "Vaše je leglo jazbina otrovnica i lopova. Nameravam vas iskoreniti, i Bog mi pomogao, ja ću vas iskoreniti"!

Druga centralna banka SAD

FEDERALNE REZERVE – FED –TREĆA PO REDU CENTRALNA BANKA SAD

Federal Reserve System headquarters (Eccles Building)

Međutim, ni predsednik Andrew Jackson nije uspeo iskoreniti tu savremnu opštečovečansku pošast. Već 1913. godine, Kongres donosi akt o osnivanju treće po redu američke centralne banke (privatne, kao i prethodne dve), nazvane ovaj put Federalne Rezerve (koju skraćeno najčešće nazivaju FED), što je svojim potpisom potvrdeo tadašnji predsednik Woodrow Wilson. Neki kažu da je to učinio kao protuuslugu za finansiranje njegove predsedničke kampanje. Već 1913. godine, Woodrow Wilson je postao novi Predsjednik Amerike, jer su mu reklamnu kampanju trebala mu financijska sredstva, zbog čega je sa bankarima sklopio je dogovor da će ako bude izabran potpisati "Akt o Federalnim Rezervama (Federal Reserve Act)". U januaru 1913. godine, dok je većina Kongresmena uoči Božića bila u svojim kućama, zakon o Federalnim Rezervama proguran je kroz Kongres, a Wilson ga je

37

poslije potpisao. U svakom slučaju, godinama nakon toga Wilson je, da još jednom podsetimo, izjavio: "Nesvesno sam upropastio svoju zemlju. Velika industrijska nacija kontrolisana je sistemom kredita. Naš novčani sistem koncentrisan je u rukama nekolicine. Rast nacije, i sve naše aktivnosti kontrolisane su od strane tih ljudi . Postali smo jedna of najgore upravljanih, jedna od najviše kontrolisanih svetskih vlada - ne više vlada slobodnog mišljenja, ne više vlada izabrana glasovima većine, već vlada pod prinudom male grupe dominantnih ljudi. "

Kažu da je osoba koja se pobrinula da novi zakon bez problema prođe kroz Kongres, bio Paul Moritz Warburg, jedan od suosnivača Federalnih Rezervi, i jedan od najvažnijih ljudi u Nemačkih kompanija - IG Farben, koja je financirala naciste za vreme II svetskog rata. Njegov brat Max Warburg bio je šef Nemačke tajne nacističke službe. Sin Paul Warburga, James Paul Warburg, je mnogo godina kasnije drsko izjavio: "Trebamo imati jednu Svetsku Vladu, hteli to ili ne. Pitanje je jedino hoće li Svetska Vlada nastati dobrovoljno ili na silu".

ŠTA SU POZNATI POLITIČARI, STRUČNJCI I NOVINARI REKLI O FED-u? AMERIČKI KONGREMSEN LOUIS THOMAS McFADDEN (TOMAS MEK FAJDEN) http://en.wikipedia.org/wiki/Louis_Thomas_McFadden

Luis T. Mekfejden (1876. – 1936.), američki kongresmen

Luis T. Mekfejden je bio kongresmen i predsednik Bankarskog odbora i Valutnog Komiteta SAD. Ovaj hrabri čovek jedan je od prvih amerikanca koji je pao boreći se za istinu o bankarima i Federalnim Rezervama i zato zaslužuje da se o njemu kaže nešto više. Rođen je 1876., umro 1936. godine.

38

Diplomirao je Warner Trgovački College (trenutno poznat kao Elmira Business Institute) u Elmira, New York. 1892. zaposlio se u Prvoj narodnoj banci u kantonu, Pennsylvania . 1899. izabran za blagajnika, a 1916. postao predsednik te banke. Godine 1914, izabran kao predstavnik Republikanske stranke u saziv Šezdeset četvrtog Kongresa i devet uzastopnih kongresa. Od 1920-1931. bio predsjednik Odbora za bankarstvo i valutu Sjedinjenih Američkih Država . Umro 1934. godine pod "sumnjivim" okolnostima. Evo šta je o taj kongresmen još davne 1934. govorio u Kongresu o ovom međunarodnom bankarskom kartelu: "Gospodine predsedniče, u zemlji imamo jednu od najkoruptivnijih institucija kakvu svet nikada nije video. To se odnosi na Upravni odbor Federalnih Rezervi i Banke Federalnih Rezervi koje ću skraćeno nazivati FED. FED je prevarila vladu Sjedinjenih država i narod lišila dovoljno novca da isplati čitav nacionalni dug. Pljačka i ogrešenje FED-a koštaju toliko novca da se vrednost nacionalnog duga može isplatiti nekoliko puta. Ova đavolska institucija osiromašila je i uništila narod Sjedinjenih država, dovela mnoge do bankrotstva i praktično je i naša vlada bankrotirala. Učinjeno je to kroz rupe u zakonima po kojima FED funkcioniše, koristeći veoma lošu administraciju u sprovođenju zakona o FED-u i podmićivanjem gramzivih i lakomih pojedinaca koji su to morali da kontrolišu i spreče. Neki ljudi misle da je FED institucija naše vlade. Ali nije. Oni su privatni monopolisti koji grabe bogatsvo ovog naroda zarad sebe i svojih klijenata u inostranstvu: domaćih i stranih špekulatana i prevaranata, bogatih i gramzivih lihvara. U ovoj mračnoj grupi finansijskih pirata su oni koji bi čoveku prerezali vrat kako bi mu iscedili dolar iz džepa; postoje i oni koji šalju novac u našu zemlju kako bi kupili glasove (kongresmena) i uticali na zakonodavstvo; to su oni koji podstiču internacionalističku propagandu kako bi nas prevaom darivali novom svešću kako bi im dozvilili da prikriju svoja zla dela iz prošlosti I ponovo pokrenu svoj kriminalni voz. Kreirali su vladavinu terora u Rusiji sa našim novcem u nameri da što duže potraje rat. Podstrekivali su separatni mir između Nemačke i Rusije, i tako zabijali klinove među saveznicima u Svetskom ratu. Finansirali su prolazak Trockog od Njujorka do Rusije kako bi mogao da im pomogne u razaranju ruske carevine. Raspirivali su i podstrekivali rusku revoluciju i uložili u nju ogromnu količinu američkih dolara na račun Trockog u jednoj od njihovih banaka u Švedskoj". Mekfejden je umro naprasno, veruje se od posledica trovanja. http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:Y9RheAWcfTYJ:www.ivonazivkovi c.net/titanik.htm+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba

RICHARD C. COOK O FEDERALNIM REZERVAMA I MCFADDENU

39

Richard C. Cook, istaknuti američki pisac i politički analitičar, 2008. godine napisao je: "Dr. Ron Paul, republikanski kandidat za predsjedničku nominaciju 2008, nije prvi američki političar koji je ukazao na zloupotrebe Sistema Federalnih Rezervi i uputio poziv za njihovo ukidanje. Slični inicijative za oslobođenje od Feda stizale su od strane Wright Patmana (1893-1976) i Henry Gonzalesa (1916-2000), obojica kongresmeni iz Teksasa i predsednici Odbora banaka." Dalje piše da je neposredno pre Božića 1913. godine, jedan drugi kongresmen, republikanac Charles Lindbergh (1859 –1924), inače otac čuvenog pilota Lindberga, donošenje Zakona o Federalnim Rezervama nazvao "najgori zakonodavni zločin stoljeća.", ali da je najjača opozicija došla kasnije, tokom Velike depresije, upravo od strane McFaddena, koji je, kao bivši bankarski blagajnik i predsjednik banke, savršeno poznavao financijski sistem. Richard C. Cook čak tvrdi da su McFaddena dva puta pokušali ubiti pre nego što je umro od "crevne gripe", nakon pohađanja banket u New Yorku, i pita jesu li međunarodni bankari odgovorni za ubistvo McFaddena. http://www.examiner.com/article/the-assassination-of-louis-t-mcfadden

EUSTAS MULLINS (JUSTAS MALINS) - MOŽDA NAJVEĆI BORAC PROTIV FED-a

Justas Malins (Eustace Mullins)

"Tajne Federalnih Rezervi" http://openlibrary.org/works/OL4654729W/Secrets_of_the_Federal_Reserve http://www.whale.to/b/mullins5.html

Kao jedan od najvećih boraca protiv bankara, Federalnih rezerervi i novog svetskog poretka, ovaj amerikanac svakako zaslužuje posebno mesto u ovoj knjizi. Rođen je 9. мартa1923., umro 2. фебруарa 2010. godine. U decembru 1942. godine postao oficir američke vojske. Bio je veteran vazdušnih snaga, sa trideset osam meseci aktivne službe tokom Drugog svetskog rada.

40

Školovao se na nekoliko američkih univerziteta i Institutu za savremenu umetnost u Vašingtonu. http://en.wikipedia.org/wiki/Eustace_Mullins

   

    

Njegova knjiga "Tajne Federalnih Rezervi" posle 30 godina istraživanja objavljena je 1952. godine, nakon čega je autor odmah bio otpušten iz Kongresne biblioteke u kojoj je bio zaposlen. Obnovljeno izdanje štampano je tek 1983. godine. Nemačko izdanje te knjige je jedina knjiga koja je u SR Nemačkoj spaljena posle drugog svetskog rata (spaljivanje knjige potvrdeo 21. travnja 1961. godine Izrael Katz, sudija Bavarskog Vrhovnog suda). Godine 1985. godine objavio knjigu pod nazivom "Svetski Poredak: Studija hegemonije parazitizma", ažurirana 1992. godine kao "Svetski poredak: Naši tajni vladari". Godine 1985. godine objavio "Spisi za mučenika", u kojoj je reprodukovao veliki deo svog FBI dosija, što je uključivalo 1.959 dokumenata. J. Edgar Hoover u jednoj bilješci rekao da je Malinsov slučaj za FBI „glavni prioritet“. Godine 1988. objavio "Ubistvo injekcijom „ gde tvrdi da je velik deo Sjedinjenih Američkih Država pod kontrolom Rockefellerovih, te da je "medicinski monopol" izvršio opasan uticaj na američki život, namerno stvarajući ljude bolesnim i namernim uvođenjem otrovinih lekova. Godine 1989. objavio "Silovanje pravde" , knjigu u kojoj tvrdi da je pravni sistem Sjedinjenih Država fundamentalno korumpiran. Ostala poznata dela iz domena bankarstva i novog svetskog poretka: Knjige ... Federal Reserve Zavera , Common Sense, unija, New Jersey, 1954, 144 stranica Tajne Federalnih Rezervi , 1952. Preneseno John McLaughlin, 1983, 208 stranica, ISBN 0-9656492-1-0 Svetski poredak: Studija o hegemoniji parazitizma , Staunton, Virginia: Ezra Pound Institut, 1985, 217 stranica Svetski Poredak: Naši tajna vladari , Staunton, Virginia: Ezra Pound Institut, 1992, 294 stranica Brošure i ostali radovi ... Federal Reserve Notes: okovi ropstva Genocid u Americi Kako se manipuliše medijima Postoji li Novi svetski poredak? Novi svetski poredak

MULLINSOVA KNJIGA "TAJNE FEDERALNIH REZERVI"

U uvodu knjige "Tajne Federalnih Rezervi" 1952. godine Mullins piše: "Hoće li Amerikanci obnoviti našu naciju, ... ili ćemo i dalje biti zarobljenici novca, babilonskog duga u sistemu koji je postavljen od strane Federalnih Rezervi Zakonom iz

41

1913. godine koji će dovršiti naše potpuno uništenje? To je pitanje na koje moramo odgovoriti, a mi nemamo puno vremena za to." Mullins piše da su još 1910. godine osnivači FED-a faktički već bili preuzeli kontrolu nad privatnim i državnim novcem i kreditima, tako da je uspostavljanje Federalnih Rezervi samo legalizovalo njihovu kontrolu i omogućilo da se ona još više ojača, te da SAD nisu ni stekli stvarnu (ekonomsku i finansijsku nezavisnost), jer je sva stvarna moć poticala iz Londona, od glavne bankarske porodice Rotšilda (Rotčajldi, Rothschild), koja je još u vreme osnivanja FED-a (1913. godine) kroz manipulacije sa cenama zlata i drugim mahinacijama na međunarodnom tržištu, kontrolisala ne samo američko, nego i svetsko finansijsko tržište. Mullins dalje piše da je Henry Clews, poznati američki bankar, u svojoj knjizi, Dvadeset i osam godina na Wall Streetu, navodi da je panika iz 1837. godine projektovana od Nathan Mayer Rothciilda koji je bio "sinonim" za Bank of England jer charter, nakon što je 1836. godine (kada je istekao drugi ugovor Kongresa sa FED-om, predsednik Jackson odmah povukao državne fondove iz Druge centralne banke Sjedinjenih Američkih Država, i pohranio 10 miliona dolara u državnim bankama i da je neposredan rezultat bio da je zemlja počela uživati u velikom prosperitetu. Ovaj nagli protok gotovine izazvao je neposredno širenje nacionalne ekonomije, a vlada je isplatila celi nacionalni dug, ostavljajući višak od 50 miliona dolara u trezor, na šta je engleska centralna banka - Rotšild Bank of England, reagovala tako što je u jednom danu izbacila sve papire povezane sa Sjedinjenim Američkim Državama, pokazavši tako ko je gazda.

ROTŠILDSKE TAJNE

U prilog tvrdnji da je porodica Rothschild odigrala ključnu ulogu u međunarodnim financijama za poslednja dva stoleća, Mullins citira Fredericka Mortona, koji u "The Rotschild" piše: " Zbog svog uspeha u davanju kredita ne pojedincima, nego narodima, oni su požnjeli ogromne profite" i još: "Neko je jednom rekao da se bogatstvo Rothschilda sastoji od bankrota naroda." Dalje citira EK Knutha koji, "U carstvu grada", piše: "Činjenica da je kuća Rothschild napravila svoj novac u velikim padovima povesti i velikim ratovima u povesti, razdobljima kada su drugi izgubili svoj novac, je neupitna." O Rotšildima Mullins još piše: Otac porodice, Mayer Amschel Rothschild, osnovao je malu firmu kao kovanicu u Frankfurtu u 1743. godine.

Mayer Amschel Rothschild (1744 - 1812) nemački Židov bankar, osnivač Rothschild međunarodne bankarske dinastije koja je postala najuspešnija bankarska porodica u povesti. http://en.wikipedia.org/wiki/Mayer_Amschel_Rothschild

42

Pet njegovih sinova osnovali su podružnice u glavnim gradovima Europe, a najuspješniji su bili James u Parizu i Nathan Mayer u Londonu. Nathan Mayer se obogatio šireći na berzi u Londonu lažne vesti o ishodu čuvene bitke kod Waterloa. O toj čuvenoj prevari, u kojoj je Natan stekao neverovatno bogatsvo, pisao je Ignacije Balla, u "Romansi o Rothschildima" (objavljeno Everleigh Nash, London, 1913).

Nathan Mayer, Freiherr von Rothschild (1777 –1836), poznat kao Nathan Mayer Rothschild, četvrti sin Mayera Amschel Rothschilda (1744–1812), "osnivača" porodice. http://en.wikipedia.org/wiki/Nathan_Mayer_Rothschild

S tim u vezi, New York Times, je 1. aprila 1915 izvestio da je baron Nathan Mayer de Rothschild 1914. godine preko suda pokušao da suzbije knjigu Ignacije Balla tvrdeći da su priče o Waterlou i njegovom dedi neistinite i klevetničke. Međutim, sud je zaključio da je priča bila istinita, odbacio Rothschildovu tužbu, i naredeo mu da plati sve troškove. The New York Times je posebno napomenuo da se u ovoj priči "ukupno Rothschild bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara. Nakon "uspeha" njegove Waterlo prevare, Nathan Mayer Rothschild je stekao kontrolu nad Bank of England, nakon čega je počeo izdavati papire i drugim centralnim bankama u Evropi. Zbog uspeha u svojim spekulacijama, baron Nathan Mayer de Rothschild, kao što se kasnije prozvao, rekao je: "Čovek koji upravlja britanskim novcem kontroliše Britansko Carstvo, a ja kontrolišem britanski novac. " Njegov brat James u Parizu je također postigao dominaciju u francuskim finansijama. U "Barun Edmond de Rothschild", David Druck piše, "(James) Rothschildovo bogatstvo je dostiglo 600 miliona maraka. Samo je jedan čovek u Francuskoj posedovao više. To je bio kralj, čije je bogatstvo bilo 800 miliona. Ukupno bogatstvo svih bankara Francuska je 150 miliona manje nego James Rothschildovo."

43

James Mayer de Rothschild

Rotšildi su uspostavili rodbinske veze sa nekim carskim, kraljevskim i drugim uticajnim evropskim porodicama (nemačkim, britanskim, itd.), tako da za osvajanje većeg uticaja koriste kombinaciju finansija i politike, što je zaštitni znak Rotšilda od samog početka. Tek posle I svetskog rata šira javnost je preko brojnih diplomatskih publikacija saznala kako snažno je Alfed de Rothschild uticao na politiku srednje Evrope tokom dvadeset godina pre tog rata. ROTŠILDI KONTROLIŠU MEDIJE

Kontrolom novca Rotšildi su došli i do kontrole medija. Mullins pominje kako Kent Cooper (1880 - 1965), predsednik Associated Pressa, u svojoj autobiografiji piše da su međunarodni bankari kuće Rothschild već na početku dvadesetog veka stekli veliki uticaj u tri vodeće europske novinske agencije. „Tako su Rothschildi kupili kontrolu Međunarodne novinske agencije Reuters, sa sedištem u Londonu, Havas u Francuskoj i Wolf u Nemačkoj, koji potpuno kontrolišu širenje svih vesti u Evropi.“

O njihovom pritisku na medije govori se i u knjizi „Media Monopoly“, gde je autor Ben J. Bagdikian (koji je uređivo najuticajniji nacionalni časopis Saturday Evening Post, dok ga monopolisti nisu zatvorili), opisao kao "zapanjujući izveštaj o 50 korporacija koje kontrolišu šta Amerika vidi, čuje, čita", koje kontroliše pet londonskih bankarskih kuća. Bagdikianovi dokumenti otkrivaju da Washington ima samo jedne značajne dnevne novine – Washington DC, dok ih London ima jedanaest, Pariz četrnaest, Rim osamnaest, Tokio sedamnaest, a Moskva devet. On navodi studiju iz 1982 World Press enciklopedije prema kojoj su Sjedinjene Države na dnu industrijskih zemalja po broju prodanih dnevnih novina na 1.000 stanovnika. Švedska predvodi tu listu s 572, dok su Sjedinjene Države na dnu sa 287. http://www.scribd.com/doc/100111352/Barriers-Down-Excerpts

44

The Media Monopoly 6th Edition

JOHN FITZGERALD KENNEDY

John Fitzgerald „Jack“ Kennedy (1917 – 1963), poznati i po inicijalima JFK, trideset peti predsednik SAD, od 1961 – 1963, kada je ubijen u možda najčuvenijem atetentatu svih vremena, koji mnogi povezuju sa teorijom zavere iza koje stoje međunarodni bankari. Ustavnu legitimnost Fedralnih Rezervi, pored mnogih predsednika SAD koji su mu prethodili, doveo je u pitanje i predsednik John Kennedy, koji je dana 4. јуна 1963 .

45

godine potpisao Egzekutivnu naredbu broj 11110, na osnovu koje je odštampano 4.292.893.815 dolara sa natpisom "UNITED STATES NOTE", kako bi naglasio da se radi o novcu u državnom vlasništvu, umesto "FEDERAL RESERVE NOTE", koji naslov podrazumeva da je novac u vlasništvu FED-a. Kennedy je ubijen samo nekoliko meseci kasnije, 22. novembra 1963. godine, a njegov naslednik Lyndon Johnson je dan nakon Kenedijevog ubistva, tj. 23. novembra 1963. godine poništio naredbu 11110 i za nekoliko meseci povukao sve državne dolare koje je Kennedy pustio u opticaj. (Kažu i da je Kenedijev brat Robert Kennedy takođe ubijen odmah nakon što je potpisao zakon koji ovlašćuju državu za emitovanje vlastitog dolara.) http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:X3yEyZp3umMJ:nstarzone.com/JF K.html+&cd=2&hl=en&ct=clnk&gl=ba http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:H0rraADdbH8J:www.disinformazio ne.it/parentesikennedy.htm+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba

ABRAHAM LINCOLN

Abraham Lincoln (1809 - 1865), jedan od najpoznatijih američkih predsednika, bio je 16. predsjednik od 1861. do ubistva u poznatom atentatu u pozorištu u aprilu 1865. godine. „Za vrijeme građanskog rata 1861-1865, Lincoln je imao potrebu za financijskim sredstvima. Bankari su tražili kamate od 24% do 36%. Lincolnu je ovo bilo strašno i nevjerovatno. Nije htjeo uvući svoju zemlju u dug kojega nikada ne bi uspjeli isplatiti. Predsjednik Lincoln je kroz Kongres dobio odobrenje za izdavanje i puštanje novca u opticaj. Novac je bio zelene boje, pa su ga svi zvali "Greenbacks". Odštampao je Greenbacks-a u vrijednosti od 400 miliona dolara, novca koji nije bio izdan kao dug i novca bez ikakvih kamata. Poslije je izjavio: "Dali smo građanima ove zemlje najveći i najljepši mogući poklon. Njihov vlastiti papirni novac kojim će moći platiti njihove vlastite dugove".

46

Lincoln je ubijen ubrzo nakon rata, a Kongres je povukao Greenbacks-e iz upotrebe.“ http://cromalternativemoney.org/index.php/en/forum/28-ekonomija/1585-federalne-Rezervefed-federal-reserve

G. EDWARD GRIFFIN

G. Edward Griffin

http://en.wikipedia.org/wiki/G._Edward_Griffin

G. Edward Griffin (rođen 1931. godine) je vrlo značajan američki filmski producent, pisac i politički analitičar. Možda je najpoznatiji kao autor čuvene knjige „Stvorenje iz Jekyll Islanda“ (1994), koja predstavlja kritiku moderne ekonomske teorije i prakse, posebno FED-a.



Griffin je lucidno uspio prodreti kroz sve nejasnoće oko FED-a, za koje smatra da su namerno mistifikovane, kako bi bankari razoružali svoje žrtve – sve nas – celo čovečanstvo. Uvereni da je predmet novca i bankarstva previše tajanstven i komplikovan za razumeti, mi postajemo žrtve zarobljene u programiranom pogledu na svet koji nas udaljava od stvarnosti. Novčani manipulatori, kaže Griffin, iskorištavaju naše neznanje za unapređenje vlastitih opasnih planova. Griffin obrađuje mnogo tema o poslovanju bankarskog kartela, kao što su: Kako nosioci trezora obveznice mogu biti isplaćeni samo stvaranjem identičnih obveznica iz ničega.

47

       

Zašto SAD mora biti u dugovima. Kako Fed stvara sve više lažnog novca. Kako bi savezna vlada mogla raditi bez ubiranja bilo kakvih poreza. Kako Fed uzrokuje barijere. Kako je od 1913, američki novac oslabio za više od 1000 posto. Kako zlatni standard automatski stabilizuje cene (ovu tezu većina stručnjaka u današnje vreme smatra potpunom zabludom, primedba autora) Kako Fed sada može unovčavati dugove stranim vladama Kako se bez opsežnog znanja ne može u potpunosti razumeti američka financijska stvarnost našeg vremena. Griffin kaže da čuveni „Izveštaj iz Iron Mountaina“ u potpunosti razotkriva bankarske tajne planove protiv čovečanstva, u kojima bankari tvrde: "Sada će možda biti moguće stvoriti svetsku vladu u kojoj će svi narodi biti razoružani i disciplinovani od strane svetske vojske, kada ćemo uspostaviti stanje koje ćemo nazvati mir." http://www.bibliotecapleyades.net/sociopolitica/esp_sociopol_fed04.htm

Mala digresija: za one koje interesuje Izveštaj iz Ajron Mauntajna, sledi odličan tekst Dr Svetozara Radišića5: Владари из сенке (25): Тајни извештај из Ајрон Маунтина Проф. др Светозар Радишић

У више западноевропских листова објављен је тајни извештај из Ајрон Маунтина („Гвоздена планина”) сачињен пре више од четири деценије. Наводно је чуван за одређене америчке владине службе. У документу се сугерише да Вашингтон увек, ради просперитета нације, у било којем делу света, треба да обезбеди „контролисани” оружани сукоб. Та група се састајала једном месечно на различитим местима, али главни састанци одржавани су у огромном атомском склоништу покрај Хадсона у Њујорку. Тамо су, у случају да дође до нуклеарног напада, биле смештене канцеларије Рокфелеровог Standard oila из Њу Џерсија, Морганове банке, Хановеровог индистријског труста и холандског Šel oila, тада под вођством оснивача Групе „Билдерберг”, принца Бернарда (видети: Džim Marz, Vladavina tajnom, стр. 109–111).

5

Profesor dr Svetozar Radišić, nekadašnji portparol Vojske Jugoslavije, ekspert za pitanja svih vrsta specijalnog rata

http://www.svetozarradisic.com/

48

Рат пожељнији од мира На основу извештаја који је новинар под псеудонимом Џон Срна први пут објавио 1967. године, у издању „Дајал преса” из Њујорка, а две године касније прокоментарисао Леонард К. Левин, одговоран за његово објављивање, америчкој администрацији је препоручен низ застрашујућих планова. На првом месту, да „због заштите америчких националних интереса, светски мир и разоружавање морају да буду одбачени, јер ће бити погубни по САД и њену глобалну позицију”. Стога је „неопходно обезбедити да се стално, у неком од делова света, јављају оружани сукоби ниског интензитета, који ће бити контролисани”. У извештају, који подсећа на Протоколе сионских мудраца, пише: „Рат је пожељнији од мира, будући да омогућава одржавање равнотеже нашег (америчког – прим. Р.С.) друштва, обезбеђује његов опстанак и начин живљења, уз стабилизовање националне економије и њену контролу. Основна власт једне модерне државе над народом почива на њеној ратној моћи”. У Ираку због нафте уништена велика култура Председник САД Џорџ Буш Јуниор, у мају 2003. године, изјавио је да је рат завршен и добијен а Ирак ослобођен тираније Садама Хусеина, и да су створени услови за савремену демократију. Међутим, од тада напади побуњеника не престају, а земља је пред распадом на шиитски, курдски и сунитски део. О томе да је америчка војска у Ираку због нафте и америчких нафташа, да је добрим делом уништена велика култура, уз поништавање историје тог дела света, више нико не говори. Бивши премијер Велике Британије Ентони Блер је признао да је његова спољна политика контраверзна, али да Велика Британија мора да ратује. „Бирајући између тога да Велика Британија буде у првим редовима борбе против тероризма, или да учествујемо само у мировним мисијама, изабрали смо да ратујемо и тако чувамо мир. Мој избор су оружане снаге које су спремне за учешће у тешком задатку… да буду способне за рат и за улоге у мировним мисијама” – речи су британског првог министра на скупу академика и војних команданата у Плимуту (Објављено 13. јануара 2007. на сајту: www.bbc.co.uk). Импресивна листа америчких непријатеља Где је ту место руљи? Демократски сенатор Џон Кери је гостујући на Калифорнијском универзитету почетком новембра 2006. упозорио студенте да ће, „ако не буду учили, завршити у Ираку”. Џорџ Буш Јуниор га је одмах оптужио за срамотно понашање и вређање војника следећим речима: „Наши војници се нису пријавили у војску јер нису довољно учили у школи или што су заборавили да ураде домаће задатке. Жене и мушкарци, који потпуно добровољно служе у нашим оружаним снагама, не чине то зато што нису довољно паметни, већ зато што су патриоте”. Листа непријатеља састављена у Стејт департменту је импресивна – од држава и народа који угрожавају светски поредак, који не прихватају демократију, до генетски крвожедних и агресивних народа. На списку су, осим држава и људи, и туђа, сумњива и опасна спекулативна васионска истраживања. Војска једине преостале суперсиле припрема се за одбрану у условима глобалне еколошке катастрофе, неминовних напада на Земљу и од комета и других свемирских отпадака, што је одлична замена за важећу стратегију уливања страха од масовног удара или асиметричних претњи које угрожавају земљу и нацију. Увођење ропства Уколико, не дај боже, мир надвлада рат, у извештају из Ајрон Маунтина се сугерише максимално коришћење медија за увођење јавног мњења у правцу лакшег остварења

49

националних интереса. Предложени су медијски рат и формирање међународне полиције која ће се усмеравати из једног центра. Састављачи извештаја боре се против демографског бума на светском плану и у ту сврху су предложили обавезно увођење вештачког, контролисаног осемењавања жена и њихову насилну стерилизацију. Сугерисали су и поновно озакоњење двобоја и увођење бројних спортских игара, али са смртним исходима. Ради обезбеђивања надзора над примитивним и агресивним народима, као и над оним који не прихватају светски поредак, предложено је поновно увођење ропства. Оно би било хуманије, „Хакслијевог типа”, али ефикасно као начин за контролу рађања, друштвеног развоја и агресивних импулса људи. Будући да је јасно да најимућнијима не одговара мир, људски род, са својим постигнућима, тај „цар природе” а можда и космоса, по свему судећи, ако ништа не предузме или се ништа спасолико не догоди, ускоро ће престати да постоји без остављања трага. Човек је пред амбисом када је реч о опстанку, иако је у њему и у природи све хармонично. http://www.pravda.rs/2012/08/24/vladari-iz-senke-25-tajni-izvestaj-iz-ajron-mauntina/ http://mediamagazin-info.mazalica.com/komitet-300-vladari-iz-sjenke/tajni-izvestaj-iz-ironmountain-a.html

CARROLL QUIGLEY

Carroll Quigley (1910 - 1977) bio je američki istoričar i teoretičar o evoluciji civilizacije. Poznat po nastavnom radu kao profesor na Univerzitetu Georgetown, ali i po istraživanjima o tajnim društvima. Predavao i na Princetonu, na Harvardu, na Institutu Brookings, na US Naval Weapons Laboratory, i mnogim drugim. U knjizi „Tragedije i nade: povest sveta u naše vrijeme.“ kaže: "Financijski kapitalizam ima dalekosežan cilj, ništa manje nego stvoriti svetski sistem financijske kontrole u privatnim rukama koji će moći kontrolisati politički sistem svake države i ukupnu ekonomiju u svetu. " Za novac i robu Quigley kaže: „Novac i roba su različiti. Dakle, jasno, novac i roba nisu ista stvar, nego su, naprotiv, upravo suprotne stvari. Većina konfuzija u ekonomskom razmišljanju proizlazi iz nepriznavanja ove činjenice. Dobra su bogatstvo koje imate, a novac je tvrdnja o bogatstvu koje nemate. Tako roba je imovina, a novac je dug. Ako je roba bogatstvo, onda novac nije bogatstvo, ili je negativno bogatstvo, ili čak protiv-bogatstvo. Oni se uvek ponašaju na suprotne načine, baš kao što se obično kreću i u suprotnim smerovima. Ako vrednost jednog ide gore, vrednost drugog srazmerno tome pada. Vrednost robe izražena u novcu, zove se "cena", dok se vrednost novca, izražena u robi, zove "vrednost".

50

Quigley daje i imena nekih od ključnih bankarskih porodica - Raring, Lazard, Erlanger, Warburg, Schröder, Seligman, na Speyers, Mirabaud, Mallet, Fould, a iznad svih Rothschild i Morgan. http://www.wanttoknow.info/articles/quigley_carroll.tragedy_hope_banking_money_history

MCCONNELL, CAMPBELL R. & BRUE, STANLEY L.

Iz knjige McConnell, Campbell R. & Brue, Stanley L., Makroekonomija: Načela i problemi politike, Trinaesto izdanje, McGraw-Hill, Inc, 1996, "Federalne Rezerve zaista nisu ni federalne, ni pune Rezerve. One nisu u vlasništvu ili izravno kontrolisane od strane vlade Sjedinjenih Američkih Država. Činjenica da su reči " United States Federal Reserve System“ štampane na svaku banknotu američkog novca tako postavlja ozbiljna pitanja . "

„Koliko znate o bankarskom sistemu ...? S obzirom na važnu ulogu koju novac igra i u našim pojedinačnim životima i u svetu, naš obrazovni sistem nas uči neverovatno malo o tome kako je novac stvoren, kako banke posluju, a što uzrokuje velike bankarske afere i stečajeve koji su se dogodili. Nakon čitanja informacije u nastavku, shvatit ćete zašto se o tim informacija ćuti i zašto smatramo da je važno da se otkriju ova glavna bankarska zataškavanja i tajne koje svetski najbogatiji bankari tako pomno čuvaju. Fed: Ni zaista Federalne ni pune Rezerve Iako Upravni odbor Federalnih Reservi je kategorisan kao samostalna vladina agencija, "Fed" nije u vlasništvu vlade. Vrhovni sud je naveo da "nacionalne banke ili federalne Rezerve banaka, u kojima se nalaze privatni interesi, nisu odjeli vlade. Oni su privatne korporacije u kojima vlada ima interes." Možete proveriti čitajući sudski slučaj na ovom linku ... „ ... Iako se imenovanja članova Uprave Federalnih Rezervi vrše od strane američkog predsednika, a potvrđuje ih Senat, Fed je u privatnom vlasništvu institucija kontrolisanih uglavnom od velikih privatnih banaka. Nakon što se članovi odbora imenuju, američka vlada nema kontrolu nad svojim odlukama, osim predsednikovo ovlaštenje da ukloni člana odbora. Ipak, istraživanje istorije i funkcije Federalnih Rezervi otkriva da su moćni bankari poput JP Morgan imali neumerenu moć i kontrolu na formiranju i vođenju monetarne politike u SAD-u putem svoje vlasti nad Fed-om. Kongres praktično ne utiče na ove neverovatno moćne institucije. ... Novac u opticaju nema podlogu u stvarnoj vrijednosti poput zlata ili srebra. Podlogu američke valute po zlatnom standardu ukinuo je predsednik Nixon 1971. godine. U stvari, Fed, poput svih banaka, u bilo kojem trenutku ima samo 3 do 10% Rezervi u novčanicama za sve izdate kredite. ... Temelj za Federal Reserve sistema smišljen je u krajnjoj tajnosti 1910. godine u Jekyll Island Resort od strane nekoliko moćnih ljudi iz porodice Rothschildi - najbogatije i

51

najmoćnije porodice u svetu u tom trenutku, sa vrlo bliskim vezama sa porodicama Rockefellerovi, i JP Morgan. Konačna verzija zakona usvojena je 1913. godine, uprkos protivljenju mnogih koji su tražili da kontrolu novca ima nacija i koji su tvrdili da će konzorcij privatnih bankara neminovno proizvesti više bogatstva za ultra bogate na račun javnosti. http://www.wanttoknow.info/financialbankingcoverup#sthash.k1AddfFf.dpuf

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE SU U BANKROTU VEĆ OKO 80 GODINA

William Frederick Lemke (1878 – 1950) Da stanje bankrota u SAD-u ne traje od juče može se videti iz govora kongresmena, snimljenog u američkom Kongresu još 03.03.1934. godine: Kongresmen Lemke: ".... Ovaj narod je bankrotirao, svaka država u ovoj uniji je u stečaju, ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, kao celina, su u stečaju. Javni i privatni dugovi ove nacije u obveznicama, hipotekama, bilješkama ili drugim pisanim instrumentima iznose oko 250 milijardi dolara, a procenjuje se da postoji još oko 50 milijardi dugova za koje ne postoji zapis, što u svemu iznosi oko 300 milijarda dolara javnih i privatnih dugova. Ukupna materijalna novčana vrednost svih nekretnina u Sjedinjenim Državama sada se procenjuje na oko 70 milijardi dolara. ... Kako ćemo platiti 300 milijardi dolara sa samo 70 milijardi dolara?" (CR, 1934/03/03) http://www.sweetliberty.org/issues/hoax/mcfadden.htm

52

DANAŠNJE EVROPSKE BANKARSKE INSTITUCIJE U nastavku sledi opis nekih od najznačajnijih banaka i bankarskih institucija u Evropi.

BANKA ZA MEDUNARODNA PORAVNANJA - BIS, BAZEL, ŠVAJCARSKA 6

(BANK FOR INTERNATIONAL SETTLEMENTS – BIS)

S obzirom na njen značaj i položaj u strukturi svetskog bankarstva, o Banci za međunarodna poravnanja poznatoj po skraćenom nazivu BIS i po simboličnom obliku poslovne zgrade (sagrađena u obliku džinovske čizme, što neodoljivo budi asocijacije na Orvela), reći ćemo nešto više.

Već smo pomenuli da američki istoričar Kerol Kvigli u delu „Tragedija i nada“ tvrdi da je cilj bankara da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da dominira političkim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini. Ovde ćemo dodati da isti autor ističe da Banka za međunarodna poravnanja u Baselu predstavlja vrh svetskog bankarskog sistema, s obzirom na činjenicu da je u Bazelu pohranjeno i koncentrisano najviše svetskog zlata, novca, i drugih vrednosnih papira. Prema nekim proceanama BIS je u posedu najmanje 10% monetarnih (zlatnih i deviznih) rezervi ogromnog broja centralnih i drugih banaka (uključujući sve najbogatije poslovne i centralne banke), MMF-a i drugih međunarodnih bankarskih i ostalih finansijskih institucija. Ova banka deluje kao finansijski agent za međunarodne sporazume, i kao zajmodavac za slučaj krajnje nužde radi sprečavanja globalnog finansijskog kraha. Međutim, njena stvarna uloga prema nekim autorima je da u stvari promoviše „monopol kapitalističkog fašizma“ sa ciljem da se obezbedi pljačka i otimanje nacionalnog bogatstva svih zemalja sveta.

6

http://www.bis.org/

53

Neki čak ističu da je finansirala i III Rajh, te da je ta banka, s obzirom na njena međunarodno-pravna obeležja, najbolja mašina za pranje prljavog novca iz celog sveta, uključujući i novac od trgovine oružjem i narkoticima. Na svom web saitu ova banka se i zvanično predstavlja kao „banka za centralne banke“, odnosno „bankarski servis svih centralnih banaka“. Ipak, iako je u toj banci pohranjen finansijski kapital nezamislive veličine, prema nekim autorima stvarni vrh piramide svetskog bankarstva i svetskog finansijskog sistema nije u Bazelu, nego u Londonu, gde je navodno koncentrisana stvarna upravljačka moć, i gde se svakodnevno sastaje neformalna grupa bankara koji su stvarni vlasnici gotovo svih najvećih svetskih banaka i nacionalnih i internacionalnih korporacija i kompanija. Prema istim izvorima to najuže neformalno londonsko bankarsko jezgro u svojim rukama drži stvarni upravljački monopol i većinu deonica u gotovo svim bankama u svetu (uključujući i BIS banku u Bazelu, i MMF, i Svetsku banku i gotovo sve centralne banke) i nad gotovo svim kompanijama i korporacijama u svetu, zbog čega isti autori smatraju da ova grupica ljudi, kao tajna svetska vlada, de facto odlučuje o svim najvažnijim svetskim političkim, finansijskim i drugim pitanjima, i da su gotovo sve državne vlade, MMF, UN, i sve međunarodne organizacije i institucije javni servisi preko kojih provode svoju tajnu politiku.

OSNIVANJE, PRAVNA OBELEŽJA I OVLAŠTENJA BIS-a

Ova banka osnovana je potpisivanjem Haškog sporazuma od 20.01.1930. godine od strane vlada sedam zemalja (Belgije, Francuske Nemačke, Italije, Japana , Velike Britanije i Svicarske. Tokom vremena sporazumu su se priključile SAD i brojne druge zemlje. Po sporazumu o osnivanju banka je trebala vršiti funkciju glavnog agenta u plaćanjima ratne odštete proizašle iz I svetskog rata, ali su njena ovlaštenja i funkcije naknadno znatno proširene. Iako, formalno-pravno ima formu deoničkog društva, ova banka istovremeno predstavlja i međunarodnu organizaciju i poseduje međunarodni pravni subjektivitet

54

(iako njene članice nisu vlade, nego središnje banke), sa svim pripadajućim privilegijama i imunitetima. Iako je rezolucijom Bretton Woodske konferencije iz 1944. godine, kojom je donijeta odluka o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, bilo savetovano ukidanje BIS-a, danas između ovih i drugih međunarodnih finansijskih institucija, i BIS-a postoji saradnja. Sredstva poverena BIS-u su verovatno najzaštićenija u svetu: ne podležu eksproprijaciji, blokiranju i drugim merama, a uz to su vrlo likvidna. Pored primanja depozita BIS u ime svojih komitenata vrši devizne operacije, kupovinu i prodaju deviza, i pri tome obezbeđuje potpunu anonimnost svih operacija. Bankom upravlja Odbor direktora koji čine guverneri centralnih banaka Belgije, Francuske, Njemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih američkih država. Pri BIS-u postoji i Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision), i Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee on Banking Supervision), osnovan krajem 1974. godine, koji ima za cilj unapređenje bankarskog nadzora na nivou celog sveta. BIS je, je dakle i klasična profitna banka i međunarodna organizacija, koja je de facto i prećutno priznata kao nadređena centralnim bankama svih država koje su joj pristupile, i pored toga što su sve te banke po propisima svojih država samostalne institucije. Ako se sve to ima u vidu, moguće je da londonski bankari putem BIS-a ostvaruju nevidljivu kontrolu nad monetarnom funkcijom gotovo svih zemalja u svetu. Prema podacima BIS-a, svake godine u Bazelu boravi oko 5.000 bankarskih stručnjaka iz centralnih banaka celog sveta na obuci koju za njih organizuje ta banka).

55

NA KOJI NAČIN BIS UTIČE NA SVETSKU EKONOMIJU?

Iako zvanično i formalno-pravno BIS nema nadređenost nad centralnom bankom bilo koje države, ova banka svojim autoritetom sugestijama i preporukama za izmene visine kamatne stope je u stanju izazvati finansijske poremećaje na lokalnom ili globalnom tržištu, za šta kao ilustraciju možda može može poslužiti i primer poput ovog:

BIS: Niske kamatne stope prijete financijskoj stabilnosti

„Produljeno razdoblje vrlo niskih kamatnih stopa može odgoditi smanjivanje tereta zaduženosti, stoji u izvješću Banke za međunarodna poravnanja Hina

Objavljeno 11.35, 27.06.2011.

"Niske kamatne stope diljem svijeta predstavljaju prijetnju globalnoj financijskoj stabilnosti, upozorila je u godišnjem izvješću Banka za međunarodna poravnanja (BIS). Niski troškovi zaduživanja doveli su do procvata zajmodavnih aktivnosti i uzleta cijena nekretnina, potičući jačanje inflacije, poglavito u gospodarstvima u nastajanju. Nakon izbijanja financijske krize u 2008. središnje banke u svijetu snizile su kamatne stope kako bi potaknule rast. U BIS-u upozoravaju da bi se takva politika mogla pokazati kontraproduktivnom. "Produljeno razdoblje vrlo niskih kamatnih stopa prijeti stvaranjem ozbiljnih financijskih poremećaja, lošom raspodjelom resursa i odgodom nužnog smanjivanja tereta zaduženosti u najrazvijenijim zemljama koje su najteže pogođene krizom", kaže se u bančinom godišnjem izvješću. U BIS-u stoga pozivaju središnje banke da promijene svoje politike kako bi se prevladala takva situacija. "Stroža globalna monetarna politika nužna je da bi se obuzdali inflacijski pritisci i suzbili rizici za financijsku stabilnost. Također je ključno da središnje banke očuvaju teško stečenu vjerodostojnost u borbi protiv inflacije", stoji u godišnjem izvješću.“ http://www.banka.hr/bis-niske-kamatne-stope-prijete-financijskoj-stabilnosti/print

... Na koji način niske kamatne stope mogu negativno uticati na ekonomiju, verovatno znaju samo bankari. Jer, postojanje kamate (u bilo kojoj visini) i jeste najveći problem svake ekonomije. Samim tim, veće kamate – veći problem. Kamate su stavka u kreditima koja ih poskupljuje, pa je logično da će krediti privredi biti skuplji što god je viša kamatna stopa, i da će cene proizvoda samim tim biti veće, što stvara povećanu potrebu za primarnom emisijom novca, i neprekidnu lanačanu reakciju u vidu sve jače spiralne inflacije. To što ta spiralna inflacija još uvek nije tako jasno uočljiva u zemljama EU i SAD može se objasniti jedino izvozom novca iz tih zemalja u zemlje trećeg sveta. Na taj način dužničke zemlje, mimo svoje želje i znanja, amortizuju i preuzimaju inflaciju koja bi trebala da se događa unutar EU i SAD, čime nesvesno truju i uništavaju vlastituu ekonomiju.

56

Kakvi su stvarni efekti uzimanja stranih deviznih kredita objasnićemo nešto kasnije, u drugom delu knjige.

EVROPSKA MONETARNA UNIJA

Rekli smo da je montarna funkcija suverene države među njenim najvažnijim, ako ne i najvažnija funkcija. Šta reći o dobrovoljnom odricanju od te funkcije i prepuštanju emitovanja i kontrole novca nekoj drugoj državi ili državnoj zajednici (Evropskoj Uniji, na primer)? Može li suverena država biti zaista suverena u Uniji, i kako će se odricanje od monetarne funkcije odraziti na ekonomiju takve države? Do odgovora na ta i slična pitanja nije teško doći. Dovoljno je da bacimo pogled na Grčku, Španiju, Portugal, Italiju, Sloveniju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i sve ostale posrnule članice EU. U svakoj od njih, pa i u svim ostalim državama Evropske unije (osim donekle Nemačke), ekonomija slabi, rastu porezi i nezaposlenost, a padaju plate i penzije i socijalna davanja. Ono što je svima zajedničko jeste stalni rast javnog duga, u čemu ne zaostaje čak ni takakv izvoznički gigant kakva je Nemačka. Nakon ulaska novih članica u Evropsku uniju njihova ukupna dugovanja za svega nkoliko godina enormno su porasla, čak i po više od 100%, 200% ... Čudno je da narod tih članica još uvek ne uviđa tako očigledne činjenice: građani tih država svakog dana postaju sve siromašniji, a bankari kojima su dužni i oni i njihove države postaju sve bogatiji. Još čudnije je da to ne vide ni narodi još uvek formalno slobodnih balkanskih država čiji političari ih po svaku cenu guraju u tu istu EU. Sve to, ipak, još nije ništa u poređenju sa onim što članice EU tek čeka i što im se od bankara sprema (kao što ćete videti u nastavku u tekstu Ivone Živković "TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?" A kako dugoročno, strpljivo i perfidno (malim koracima) rade bankari u pripremanju pokoravanja Evrope i ostatka sveta, možda se najočiglednije može videti upravo na primeru EU. Da bi to bilo jasnije citiraćemo tekst sa Wikipedie pod nazivom: HRONOLOGIJA NASTANKA EMU

Hronološki proces nastanka EMU može se predstaviti: Bretton Woods sporazum je potpisan 1944. u Mount Washington hotelu u Bretton Woodsu 1944. godina - sporazum u Bretton Woodsu uvodi sistem međusobnih kurseva tj. uvodi sistem čvrstih deviznih kurseva 1946. godina - britanski premijer Winston Churchil u Cirihu poziva na stvaranje Ujedinjenih Država Evrope 1949. godina - osnovan Savjet Evrope 1950. godina - Schumanova deklaracija. Francuski ministar spoljnih poslova Robert Schuman 9. maja predložio udruživanje industrije uglja i čelika Francuske i SR Njemačke,

57

otvoreno za sve demokratske države Evrope, kojim će rukovoditi evropska institucija. Plan odobrila Skupština Savjeta Evrope 1952. godina - Evropska zajednica u oblasti uglja i čelika (ECSC). Prvi veliki korak u pravcu transevropske saradnje i stvaranja zajedinčkih institucionalnih okvira 1958. godina - Evropska ekonomska zajednica (EEC) postavlja temelje ogromnog "zajedničkog tržišta" robe i usluga; mnogi od prijedloga su ostali nerealizovani 1959. godina - Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija utemeljile sporazum o spoljnoj trgovini (EFTA) 1967. godina - Sporazum o integraciji objedinjuje EEC, ECSC i EUROATOM u jedinstvenu međunarodnu organizaciju poznatu kao Evropska zajednica (EZ), što je značajan korak u pravcu konsolidacije 1969. godina - na samitu u Hagu šest država članica Evropske ekonomske zajednice (EEZ) postavljaju sebi za cilj stvaranje evropske i monetarne unije (Barov plan) 1970. godina - Vernerov izvještaj predstavlja zvaničan prijedlog Evropske zajednice o stvaranju Ekonomske i Monetarne unije (EMU), predlaže se usklađivanje nacionalnih ekonomija kako bi se stekli uslovi za jedinstvenu valutu u okviru (EEZ). Nestabilnost evropskih valuta ozbiljno ugrožava ovaj projekat 1973. godina - Danska, Irska i Velika Britanija pristupaju EC-u 1974. godina - uvodi se ECU - zajednička evropska valutna jedinica. Sastavljena je kao obračunska korpa evropskih valuta, čiji su se međusobni odnosi više puta mijenjali. Prema kursevima 31.12.1998. utvrđeni su odnosi participirajućih valuta prema euru, koji je zamijenio ECU u odnosi 1:1 1979. godina -Evropski monetarni sistem(EMS). Uključeno je osam članica EC-a (sve osim Velike Britanije). EMS zatvara međusobne devizne kurseve zemalja članica u okvire uskih unaprijed definisanih trgovinskih zona, što se smatra ranim oblikom monetarne unije; uspostavljena kontrola protoka evropskih valuta 1981. godina - Grčka se priključuje EC-u 1986. godina - u EC se uključuju Španija i Portugal, tako da broj članica raste na 12, jedinstvenim aktom u Rimskom ugovoru zacrtan je cilj postepenog stvaranja Ekonomske i monetarne unije 1989. godina - Delorsov izvještaj. Predsjednik Evropske komisije Jacques Delors predložio 'Bijelu knjigu' konkretnih mjera za uspostavljanje jedinstvenog evropskog tržišta, na temelju koje je utvrđeno stvaranje Evropske privredne i monetarne unije (EMU) u tri faze 1. 7. 1990. počela I faza stvaranja EMU: konačno eliminisanje barijera u odnosu na kretanje roba, usluga, radne snage i kapitala i usklađivanje privredne, novčane i fiskalne politike u EU 7.2.1992. - EU predstavlja sporazum o najširoj saradnji; Ugovorom iz Mastrihta postavljeni kriterijumi usklađivanja ekonomija zemalja koje učestvuju u ovom projektu, što predstavlja etapu koja prethodi uvođenju jedinstvene valute; Evropska zajednica (EC) i projekat EMU postaju deo Evropske unije 1.1.1993. - početak djelovanja jedinstvenog tržišta 1.11.1993. - Mastrihtski ugovor stupa na snagu i time EC prerasta u EU 1.1. 1994. - II faza EMU: Osnovan Evropski monetarni institut, preteča Evropske centralne banke.. Povećava se nezavisnost nacionalnih centralnih banaka, zabranjuje se finansiranje proračunskog deficita iz monetarnih izvora 1995. - Austrija, Finska i Švedska se priključuju EU 15./16.12.1995. - na zasjedanju Evropskog vijeća (šefovi država i vlada članica EU) u Madridu odabrano ime buduće zajedničke valute - euro 2./3.5.1998. - Evropski savjet utvrdeo koje zemlje ispunjavaju kriterijume za ulazak u EMU i uvođenje eura i zatvara listu zemalja učesnica 1.6.1998. - počinje sa radom Evropska centralna banka (ECB), koja zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja EU čini Evropski sistem centralnih banaka čiji je osnovni cilj djelovanja stabilnost cijena i koja je zadužena za evropsku monetarnu politiku 31.12.1998. - neopozivo fiksiranje kurseva nacinalnih valuta članica EMU prema euru; euro postaje jedinstvena valuta i sve transakcije na tržištima kapitala se obavljaju u euru

58

1.1.1999. - počinje III faza EMU: uvodi se euro kao bezgotovinski novac u 11 zemalja: Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Njemačkoj, Portugalu, Španiji (Grčka pristupa 2001) 1.1.2002. - u opticaj ulaze novčanice i kovanice eura – ostvaruje se konačno uvođenje jedinstvene evropske valute 12 zemalja članica evropske valutne unije. Oko 300 miliona Evropljana ima zajednički novac." http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija

Sa iste web stranice još jedan citat o taktici korak po korak: "Ekonomska i monetarna unija koje za svoju osnovu imaju jedinstveno unutrašnje tržište, definisane su sporazumom u Mastrihtu. U opštim odredbama definišu se ciljevi unije, stvaranje ekonomske i monetarne unije na jedinstvenom tržištu, bez unutrašnjih granica i sa jedinstvenom valutom. Ekonomska i monetarna unija je proces kojim zemlje članice EU usklađuju svoje ekonomske i monetarne politike sa krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute - EURA. Sam proces stvaranja EMU odvijao se u tri faze: Prva faza (1990-1993) – sa ciljem da se osigura slobodno kretanje kapitala, kao i da se ostvari koordinacija ekonomske politike i uža saradnja centralnih banaka Druga faza (1994-1998) – sa ciljem približavanja ekonomskih i monetarnih politika zemalja članica (kako bi se osigurala stabilnost cijena i javnih finansija) Treća faza (od 1999) – sa ciljem osnivanja Evropske centralne banke, utvrđivanja kursa i uvođenja jedinstvene valute. Za sprovođenje evropske monetarne politike zadužena je Evropska centralna banka." http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija ...

Zaključke pokušajte izvući sami, a mi ćemo sada nastaviti predstavljanjem cele lepeze regionalnih i globalnih "međunarodnih" banaka i bankarskih institucija kreiranih u poslednjih nekoliko decenija za , kako mnogi kažu, lokalno, regionalno i globalno porobljavanje čovečanstva. Najpre evropske. 7

PARISKI KLUB

7

http://www.clubdeparis.org/

59

Париски клуб Из Википедије, слободне енциклопедије

Париски клуб је неформална група финансијских званичника из 19 најбогатијих земаља света чланица ОЕЦД-а и Русије, која пружа финансијске услуге попут реструктурирања дугова, олакшавања дугова и отписа дугова задуженим земљама и њиховим кредиторима. Дужници су често препоручени од стране Међународног монетарног фонда пошто су алтернативна решења била неуспешна. Рестуруктурирање дугова код Париског клуба захтева консензус свих чланова и не сме фаворизовати једну земљу кредитора у односу на друге. Састаје се сваких шест недеља у француском министарству економије, финансија и индустрије, у Паризу. Клубом председсава високи званичник француске државне благајне, тренутно је то потсекретар државне благајне, Жан-Пјер Жујет (Jean-Pierre Jouyet). Клуб је настао из кризних преговора одржаних у Паризу 1956. године, између Аргентине, и разних кредитора.

LONDONSKI KLUB

Osnovan 1976. godine. Za razliku od Pariškog kluba čiji osnivači i članovi su države, Londonski klub poverilaca sastavljen je od privatnih komercijalnih banaka. Potencijalni klijenti su isti kao i kod Pariškog kluba: državne vlade žedne dolarskih kredita, koje svesno ili nesvesno guraju svoje nacije u dužničko ropstvo. Ovaj klub nema ni stalno sedište, ni službenu web stranicu. Iako se zove Londonski, članovi se mnogo češće sastaju u Nju Jorku ili Frankfurtu, nego Londonu. ... EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EUROPEAN INVESTMENT BANK-EIB/BANQUE 8 EUROPÉENNE D'INVESTISSEMENT-BEI )

Sedište Evropske investicione banke 8

http://www.eib.org/ http://www.eib.org/

60

Европска инвестициона банка Из Википедије, слободне енциклопедије

     

Европска инвестициона банка (ЕИБ) је финансијска институција Европске уније. Основана је у Риму 1958. године уговором о оснивању Европске заједнице. Финансира инвестиционе пројекте који доприносе балансираном развоју Уније. Акционари ЕИБ су земље чланице Европске уније. Према том власништву ЕИБ као кредитни институт има могућности да на капиталном тржишту набави новац по веома повољним условима пошто има класификацију ААА. ЕИБ нема клијенте коју улажу новац него искључиво кредитно финансира пројекте који на други начин не би могли да се финансирају или би по веома скупој цени набавили кредите. Пројекти које банка финансира морају да имају циљеве развоја Европске уније: развој европских индустрија, развој малих предузећа, стварање прекоевропских мрежа (транспорт, телекомуникације, енергија), подршка информационим технологијама, заштита природне околине, побољшање здравља и образовања. Такође од тих пројекта морају да профитирају најнеразвијене регије. Пројекти морају да привуку даље изворе инвестиција. ЕИБ је главни акционар у Европском инвестиционом фонду (ЕИФ). ЕИФ је створен 1994. како би омогућио развој малих и средњих предузећа. Финансијска средства се дају путем посредника и државних иституција. ЕИФ делује осим на територији Европске уније на територији Европске слободне трговинске зоне (енгл. EFTA) Лихтенштајн, Исланду и Норвешкој. ЕИБ је аутономна институција. Она ради према могућностима капиталних тржишта. Поред тога сарађује са свим институцијама Европске уније. Чланови ЕИБ имају могућности да присуствују седницама и састанцима свих институција Уније.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND 9 DEVELOPMENT - EBRD)

9

http://www.ebrd.com/pages/homepage.shtml#&panel1-1

61

Европска банка за обнову и развој Из Википедије, слободне енциклопедије

(Заштитни знак Европске банке за обнову и развој)

Европска банка за обнову и развој (EBRD - енгл. European Bank for Reconstruction and Development) основана је 15. априла 1991. године са седиштем у Лондону, у циљу олакшавања транзиције седам централно-планских привреда бивших социјалистичких република (Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Пољска, Румунија, СССР и СФРЈ) на тржишну привреду. Највећи део њених средстава усмерава се на зајмове за приватизацију. Услов за њихово коришћење је поштовање „људских права“, развијање вишепартијске „демократије“, изградња правне државе и тржишна оријентација. Чланице EBRD су 62 земље. ... RAZVOJNA BANKA SAVETA EVROPE10 - Council of Europe Development Bank (CEB)

... 11

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK - ECB)

10 11

http://www.coebank.org www.ecb.int

62

Evropska centralna banka (European Central Bank – ECB) sa sedištem u Frankfurtu, još jedna velika regionalna banka, osnovana 01.06.1998. godine. Ne treba je mešati sa Evropskom investicionom bankom (EIB), koja je osnovana još 1958. godine Rimskim ugovorom. Evropska centralna banka (ECB) je centralna institucija monetarne politike Evropske unije. Tu politiku provodi delom samostalno, a delom putem Eurozonskih centralnih banaka. Početni kapital ECB-a iznosio je 5,0 milijardi eura. Uplatu tog kapitala upisale su Eurozonske centralne banke i to srazmjerno populaciji i bruto nacionalnom dohotku njihovih zemalja. Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) je sastavljen od ECB-a i lokalnih centralnih banaka 27 država članica EU. Glavni organi banke su Izvršni odbor (6 članova), te Upravni savet (19 članova) i Generalni savet (29 članova). Izvršni odbor čine Predsednik ECB, potpredsednik, te po jedan član iz svake od četiri najveće centralne banke Francuske,Njemačke, Italije i Španije. Njihov mandat traje osam godina. Izvršni odbor je odgovoran za provođenje monetarne politike i za davanje uputa nacionalnim centralnim bankama. Upravni savet je najvažniji organ s obzirom da upravlja količinom ovca u opticaju, sprovodi menjačke poslove i upravlja deviznim rezervama država članica. Prema tome, kao ciljevi i nadležnost te banke u vreme njenog osnivanja nisu bili predviđeni kreditni poslovi i otkupljivanje dugova članica Evrozone. Verovatno su bankari ocenili da je u vreme osnivanja ECB bilo još prerano toj banci poveriti i kreditne poslove. Zato su u te svrhe naknadno osnovali EFSM, EFSF i ESM. ...

63

NOVE EVROPSKE INSTITUCIJE ZA “FINANSIJSKU STABILNOST” Prema mnogim autorima svetsku ekonomsku krizu koja je započela 2008. godine stvorili su upravo bankari povlačenjem velikih količina novca iz opticaja, kako bi kao rešenje i jedini izlaz iz krize ponudili uspostavljanje jedne svetske valute i jedne svetske vlade (bankarske). Sudeći po dužini krize i po neizvesnosti o njenom završetku, izgleda da su ovaj put u ostvarenju tog cilja rešili da idu do kraja. Ova kriza poslužila im je, između ostalog, kao izgovor da u EU uvedu nove bankarske institucije vešto maskirane orvelovskim terminima kao što su Evropski fond za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility - EFSF)12, Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost (European Financial Stabilisation Mechanism - EFSM) i Evropski stabilizacioni mehanizam (European Stability Mechanism European Stability Mechanism ESM)13.

Mnogi misle da ovi novi finansijski instituti predstavljaju bankarsku omču kojom preko sve većih dugova i kredita (koje sada nazivaju „pomoć“) nameravaju do kraja i u potpunosti ugušiti već uveliko poljuljanu ekonomsku i monetarnu suverenost članica EU. A na koji način je ova ekstremna bankarska diverzija predstavljena javnosti, možemo videti iz citata koji sledi14: „Evropska unija i MMF su na krizu reagovali pružajući spasonosni paket pomoći za ugrožene zemlje tzv. ,,kišobran spasa’’ u iznosu od 750 milijardi eura. U okviru paketa pomoći, zemlje Evropske unije su kreirale dva mehanizma: 1. Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost (EFSM) i 12

efsf.europa.eu http://www.esm.europa.eu/ http://www.esm.europa.eu/ 14 www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/.../globalna_finansijska_kriza.pdf 13

64

2. Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF). Evropski mehanizam za finansijsku stabilnos originalno je bio namijenjen državama članicama Eurozone. Međutim, sredstva mehanizma mogu koristiti sve članice EU.“ ...

Formiranjem Evropskog fonda za finansijsku stabilnost omogućeno je kreditiranje članica unutar Eurozone u ukupnom iznosu od 440 milijardi eura po povoljnim kamatnim stopama. Formiran je sa ciljem da pokriva finansijske poteškoće, rekapitalizuje banke ili kupuje državne obveznice. Mehanizam sa sjedištem u Luksemburgu ima rejting ,,AAA’’ od strane svih rejting agencija, isti koji ima i Evropska komisija prilikom zaduživanja. Ukupan fond sredstava za oba mehanizma iznosio je 500 milijardi eura. Mehanizmi su formirani na period od tri godine, sa ciljem da ugroženim zemljama omoguće pristup jeftnijijim izvorima finansiranja. Istovremeno sa formiranjem mehanizama, reagovali su i ECB, koja je otpočela Europska financijsku stabilnost objekta ( EFSF ) Trajanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost je inicijalno bilo određeno do juna 2013. godine. Međutim krediti su dati zemljama na period duži od zamišljene krajnje tačke trajanja Fonda. Stoga je trajanje Fonda produženo na neograničeno vrijeme pod novim nazivom Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Naime, u decembru 2010. godine, Evropski Savjet je donio odluku o formiranju permanentnog mehanizma - Evropskog stabilizacionog mehanizma. Ovaj mehanizam će efektivno raspolagati sa sredstvima u iznosu od 500 milijardi eura i očekuje se da će zamijeniti prethodna dva mehanizma nakon njihovog isteka 2013. godine. ESM će kupovati obveznice zemalja članica u finansijskim teškoćama, pod uslovom da ta zemlja donese program revitalizacije svojih finansija i da ga u potpunosti primjenjuje. Dakle, finansijska pomoć bi se pružila samo uz stroge uslove. Za razliku od prethodnih mehanizama, ESM će uključivati i privatni sektor, u skladu sa pravilima MMFa. ESM će funkcionisati kao unutar-vladina institucija u skladu sa tekovinama međunarodnog javnog prava. Takođe, predviđa se i povećanje budžeta same Unije, kako bi se organima EU dala veća ovlašćenja u direktnom ubiranju poreza i tako se smanjila zavisnost budžeta Unije od uplata pojedinačnih vlada. Kako bi se to postiglo, neophodna je izmjena djelova Lisabonskog sporazuma. Taj proces će vjerovatno potrajati s obzirom na to da je za izmjenu sporazuma neophodan pristanak svih članica Evropske unije. Krizni mehanizam je predviđen za jačanje odgovornosti zemalja, tako da finansijska pomoć nema za cilj sprečavanje nastanka novih, već rješavanja postojećih problema." www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/.../globalna_finansijska_kriza.pdf

Ovde treba dodati da je kapacitet EFSF u 2011. godini dodatno povećan na ukupno 1.000 milijardi EUR-a, sa tendencijom daljeg rasta. Da li primećujete da, iako se „pomoć“ u vidu kredita povećava, a „kišobran spasa“ sve više širi, zemlje kojima su „pomoć“ i „kišobran“ namenjeni sve više propadaju u dužničku rupu bez dna. Na kraju je došao monstrum zvani "ESM", sa kriminalnim ovlaštenjima većim nego što ih ima njegov tata FED. ...

EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - BUDUĆI EVROPSKI FED?

65

EUROPEAN STABILITY MECHANISAM – ESM

Lideri svih 27 zemalja EU potpisali su ugovor o osnivanju Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Za razliku od Evropskog fond za finansijsku stabilnost (EFSF), kao privremenog, ESM je stalni stabilizacioni fond EU, koji će raspolagati kapitalom od 500 milijardi evra, koji je počeo sa radom 2012. godine, odnosno godinu dana ranije nego što je bilo planirano. Sporazum je potpisan u oktobru 2012. godine, iako su se pre i nakon potpisivanja neki pomalo pomalo bunili.

Prag – Češki predsednik Vaclav Klaus neće da potpiše dopunu lisabonskog ugovora koji se odnosi na novi zaštitni fond zone evra – Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) jer, kako je rekao, smatra da je „monstruozan, besmislen i apsurdan“. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/356865/Klaus-ESM-je-monstruozan-mehanizam-necu-potpisati-ugovor

Sporazum je ipak potpisan: „Juče je stupio na snagu Evropski stabilizacioni mehanizam ESM. Sedamnaest zemalja članica evro zone u fond uplaćuju 80 milijardi evra u gotovini i 620 milijardi u obliku kreditnih garantija. Evo komentara nemačkih novina Dojče vele utorak, 9. oktobar 2012. Zeksiše cajtung (Drezden): „Broj onih koji su ponedeljak doživeli kao istorijski dan verovatno nije veliki. Sa upostavljanjem ESM-a više je povezan strah nego optimizam. Monetarna unija je sa ovim mehanizmom stupila na novo tle. Evrozona prvi put ima instrument koji može da se uporedi sa Međunarodnim monetarnim fondom. U scenario spada i to što mnogi proroci govore o propasti. Nemačka je svojim dosadašnjim učešćem u prevazilaženju krize imala više koristi nego štete.“ http://www.naslovi.net/2012-10-09/dw/esm-strah-veci-od-optimizma/3954833

66

EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - DO SADA NAJVEĆA PREVARA ČLANICA EVRO ZONE

Evo nekih uznemirujućih detalja sa zvanične web stranice ove najmlađe evropske bankarske institucije: "Ovlašteni neplaćeni kapital Deo ESM-a odobrenog kapitala čine deonice pozivu. Te deonice mogu biti pozvane u skladu s uslovima utvrđenim u ESM Ugovoru. Nakon uplate ukupnog kapitala od € 80000000000 nominalna vrednost deonica po pozivu iznosiće 620.000.000.000 €. Finansiranje Izdavanje dužničkih vrednosnih papira ili drugih finansijskih instrumenata za finansiranje kredita i drugih oblika finansijske pomoći ESM članovima. Memorandum o razumijevanju (MoU) Dokument je zaključen od strane Europske komisije, u saradnji s ECB-a, MMF i ESM / EFSF ili državama. Trojka Neformalni, zajednički naziv za tri institucije - Europska komisija, Europska središnja banka i Međunarodni monetarni fond koji rade zajedno kako bi se pregovaralo o političkim uslovima za države euro-zone koje se prijave za financijsku pomoć iz ESM (i MMF). Pomoć se pruža pod uslovom da država korisnica implementira paket političkih reformi koje obično uključuju fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme kako bi se poboljšao potencijal rasta, stvaranje radnih mjesta i poboljšanje konkurentnosti. Trojka je odgovorna za praćenje poštivanja političkih uslova. http://www.esm.europa.eu/about/glossary/index.htm

Iz ovih izvornih informacija iz prve ruke vidljivo je da ESM predstavlja klasičnu banku u obliku deoničkog društva međudržavnog karaktera, dakle profitnu ustanovu kojoj je cilj stvaranje i uvećanje profita. Dalje, vidljiv je i njihov klasični prevarantski recept po kome stvaraju sve privatne komercijalne i sve privatne centralne banke još od srednjeg veka, a koji su primenili i kod Bank of England i kod Federalnih Rezervi: uplate samo deo kapitala u stvarnom novcu, dok ostatak uplate tako što izdaju "vrednosne" papire putem obveznica, kredita, deonica ili drugim oblicima tkzv. spekulativnog, fiktivnog, nepostojećeg novca, a onda dužničke žrtve godinama namiruju ostatak.

67

Zato nas ne mogu iznenaditi ovakve vesti:

Ulagači spremni platiti da bi posudili novac Europskom fondu

Hina/AFP, 21. kolovoza 2012. 16:03

"Ulagači su u utorak ponovno bili spremni prihvatiti negativne kamatne stope da bi posudili novac europskom privremenom kriznom fondu, objavila je njemačka središnja banka. Europski fond za financijsku stabilnost (EFSF) prodao je 1,499 milijardi eura trezorskih zapisa s rokom dospijeća od šest mjeseci uz prinos od minus 0,0179 posto. Na srpanjskoj aukciji iznosio je minus 0,0113 posto. Negativni prinos znači da investitori zapravo plaćaju EFSF-u da mu posude novac. Potražnja je bila više nego dvostruko veća od ponude i dosegnula je ukupno 3,853 milijardi eura. Tržišta obveznica kažnjavaju zemlje poput Španjolske i Italije jako visokim kamatama na njihov dug ali europski krizni fond i dalje privlači veliku potražnju. EFSF je privremeni krizni fond i njegov je ukupni zajmodavni kapacitet 440 milijardi eura. Trebao bi ga zamijeniti stalni Europski stabilizacijski mehanizam (ESM) čiji bi kapacitet trebao iznositi 500 milijardi eura. ESM je trebao početi s radom 1. srpnja, ali je došlo do odgode, u prvom redu zbog pravnih problema u Njemačkoj." http://liderpress.hr/biznis-i-politika/svijet/ulagaci-spremni-platiti-da-bi-posudili-novaceuropskom-fondu/ U ovom slučaju vest se odnosi na EFSF, ali princip je isti i kod EFSF-a, EFSM-a, MMF-a, Svetske banke i svih drugih bankarskih derivativnih ustanova i institucija.

68

Iz odličnog teksta Ivone Živković pod naslovom "TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?" sada sledi kraći insert o ESM-u koji izaziva ozbiljnu zabrinutost za sudbinu nacija u Evrozoni (ostatak ovog teksta citiraćemo nešto kasnije): "Evrozoni (uniji država koje koriste evro kao obračunsko sredstvo i vlasnici su evro obveznica i evro dolara) sada preti finansijski kolaps, ukoliko svi njeni članovi (države osnivači zajedničke centralne banke –ECB) ne pristanu da potpišu jedan međudržavno – bankarski ugovor koji se naziva Evropski Stabilizacioni Mehanizam. I ovaj termin “stabizacioni mehanizam” zvuči militantno i to nije slučajno. Izgleda tako kao da se neki veliki mehanizam pokvario (možda baš rulet), pa ga sada treba stabilizovati da ne napravi ogromnu štetu svim korisnicima evra. I Džordž Soroš kao glavni "mehaničar" sada preti i upozorava države da može nastati strašan haos u čitavoj Evropi.

Da podsetimo u evrima države EU, kao i privatne kompanije valorizuju vrednost svoje privrede, svojih istinskih kapitalnih vrednosti, ljudi procenjuju vrednost svoga rada. I sve to može da pukne. I preko noći niko više ne bi znao u razmeni dobara i usluga koliko šta košta, ko koliko kome duguje itd. Banke koje su prodale evre po određenoj vrednosti bi propale, mnoge investicije bi se obezvredile, nečija dugogodišnja štednja bi propala. Sve bi se poremetilo, tržište bi postalo haotično. Kao kada bi krvotok u nekom živom organizmu stao. A oni koji bi ovi “strašnu mašinu” (finansijski krvotok) mogli da stabiliziju su “stručnjaci” takozvani finansijski eksperti (koje će biti po predlogu ovog stabilizacionog ugovora nedodirljivi i od svih nacionalnih zakona i država imuni) sprečiće tako katastrofu nad katastrofama – sunovrat evra i od evra zavisnog tržišta takozvane – evrozone. I sve bi bilo jako crno, da suština mehanizma nije još mračnija: čitav mehanizam u stvari je jedna velika iluzija i prevara, baš kao i čitav “kazino” i njegov rulet (možete ga nazvati i finansijskom berzom) i sav novac koji se tu okreće. I sve te iluzije su pomutile zdrav ekonomski rezon milijardama ljudi širom sveta, koji kao pijane ovce sada tumaraju u strahu i pod vođstvom svog velikog čobanina (finansijskog eksperta) i iščekuju da ih on bezbedno prevede preko brvna. A za Velikog čobanina sada je najvažnije da mu ovce potpuno prepuste svoja runa i svoje živote. Ako su ova ovčija runa privrede suvrenih država ona će se nakon prelaska brvna naći pod makazama stručnog čobanina koji če ih onda totalno ošišati. I to jeste zadatak ove velike finansijske intervencije koja će uslediti 2012. potpisavanjem Evropskog Stabilizacionog Mehanizma (European Stability Mechanisam) koji treba da potpišu kao ugovor države članice EU i privatni bankarski kartel koji se krije pod nazivom Inter Alpha Group. Evo samo jednog malog izvoda iz ugovora o osnivanju ESM-a ponuđenog državama članicama EU iz koga se vidi kakav će status uživati ovi međunarodni eksperti koji će biti imenovani u Upravni odbor ESM-a (Evropskog Mehanizma Stabilnosti):

69

Članovi 27 i 30 Ugovora o ESM definišu pravila o imunitetu: “Imovina, fondovi i aktiva ESMa gde god budu locirani i ko god ih bude držao, biće imuni od pretrage , trebovanja, konfiskacije, ekspropriacije ili bilo koje druge forme plenidbe, uzimanja ili oslobađanja prava od skidanja hipoteke od strane izvršlaca, pravne, administrativne ili sudske akcije”. Oni će očito biti nedodirljivi za sve sudske organe bilo koja države članice EU. Njih će postaviti bankari, a ne nacionalne države. Oni će imati sedište u Luksebmurgu, a mogu osnivati i kancelarije za vezu u Briselu. Evro će tako zameniti dolar jer 31. 12. 2012. ističe osnivački ugovor američke centralne banke FED sa federalnom državom SAD. Po ovom ugovoru niti jedna američka država nije mogla da raspolaže novcem bez saglasnosti privatne centralne banke Federalnih rezervi (FED). tako se sada sprema i za ECB (Evropsku centralnu banku). ESM treba da stupi na snagu sredenom 2013. Ovde možete videti još dva zanimljiva člana o imunitetu ljudi iz Upravnog odbora, koji naravno nigde neće plaćati ni porez." http://www.ivonazivkovic.net/evrozona/EVROZONA.html

U nastavku još malo vesti i tekstova sa neta o ECB i ESM, koji će nam pomoći da stvorimo potpuniju sliku o tim instiutcijama i EU.

ECB POPUŠTA POD PRITISCIMA TRŽIŠTA U RJEŠAVANJU DRAMATIČNE EKONOMSKE KRIZE

Povijesna odluka Europske središnje banke: Neograničeno kupovanje dugova spašava eurozonu Autor: Denis Romac Objavljeno: 7. rujna 2012. u 10:01 "ECB će kupovati državne obveznice članica eurozone koje su u najvećoj krizi i na taj način utjecati na sniženje kamatnih stopa po kojima se te zemlje zadužuju, a koje za njih postaju neizdržive i cijelu eurozonu odvlače u provaliju Savjet Europske središnje banke (ECB) donio je jučer dugo očekivanu odluku o otkupu neograničenih količina državnih obveznica, koja bi mogla donijeti preokret u rješavanju dramatične krize u eurozoni. ECB će intervenirati na tržištu u slučaju potrebe, ali pod uvjetom da ugrožene države najprije zatraže pomoć mehanizama za stabilnost eura (ESM) i to pod strogo određenim uvjetima, i to samo ako se države koje traže pomoć obvežu ispunjavati uvjete i provoditi program štednje i reformi, po ugledu na Grčku, Irsku i Portugal. ..." www.novilist.hr/Vijesti/Svijet/Povijesna-odluka-Europske-sredisnje-banke-Neogranicenokupovanje-dugova-spasava-eurozonu+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba&lr=lang_hr

70

Ustavni sud Nemačke spasava evrozonu Dragan Štavljanin Ustavni sud Nemačke potvrdeo je odluku nemačkog parlamenta o ratifikaciji Evropskog stabilizacionog mehanizma, uz manje korekcije, čime je uklonjena ključna prepreka za rešavanje dužničke krize u evrozoni. Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji će zameniti privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, trebalo je da počne da deluje od 1. jula, kao stalni fond za spasavanje članica evrozone koje se suočavaju sa dužničkom krizom, ali mu je za normalno funkcionisanje potreban nemački novac, zbog čega je njegov opstanak zavisio od odluke Ustavnog suda te zemlje. Nemački parlament je jos krajem juna dvotrećinskom većinom usvojio ESM i Evropski fiskalni pakt. Odluku nemačkih vlasti osporava 3.700 lica koja su podnela tužbu Ustavnom sudu, što samo odražava rasprostranjeno neslaganje javnosti sa idejom da su po zakonu obavezni da plaćaju porez kojim će se puniti Evropski fond za pomoć susednim zemljama u nevolji. To je najveći broj potpisnika protiv nekog zakona podnetog Ustavnom sudu Nemačke. http://www.slobodnaevropa.org/content/ustavni-sud-nemacke-spasavaevrozonu/24705830.html ...

71

Evropska centralna banka je tajna vlada „Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici veća ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj prema drugim faktorima u Evropi. Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici veća ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj prema drugim faktorima u Evropi.“ HTTP://WWW.ECONOMY.RS/FINANSIJE/9676/EVROPSKA-CENTRALNA-BANKA-JE-TAJNA-VLADA.HTML ...

Evropska centralna banka protiv politike Banke Japana Jens Vajdman iz ECB kritikovao je danas potez Japanske centralne banke za "upumpavanje dodatnog novca" u oporavak ekonomije, koji će neminovno dovesti do izvesnog slabljenja jena. Dolazi do "rata valutama" na svetskom tržištu.

72

Ekonomisti ECB sa nezadovoljstvom gledaju na nove poteze japanske vlade i Banke Japana i upozoravaju da oni mogu dovesti do prodženja kriznog perioda na globalnom nivou. "Ovaj potez podseća na sličnu situaciju nedavno u Mađarskoj. Japanska vlada pritiskom na Banku Japana postiže samo da ona gubi svoju nezavisnost", istakao je Jens Vajdman, vodeći ekonomista ECB i guverner Bundesbanke. Prema njegovim rečima, ukidanje autonomije centralnih banaka može, nenamerno ili ne, dovesti do špekulisanja sa kursnim listama. Sa Vajdmanom se složio i Aleksej Uljukajev iz Centralne banke Rusije, izrazivši bojazan da bi i neke druge zemlje mogle da pođu sličnim putem i oslabe svoje nacionalne valute što bi samo dovelo do velike destabilizacije. HTTP://BIF.RS/2013/01/EVROPSKA-CENTRALNA-BANKA-PROTIV-POLITIKE-BANKE-JAPANA/

...

Primećujete li kako ovaj bankar ECB (kao i drugi rotšildski bankari) naopako definiše nezavisnost, a time i suverenost centralnih banaka i suverenih država. Po njima suverene centralne banke treba da budu nezavisne od svojih vlada i građana, a zavisne jedino od bankara i njihovih regionalnih, globalnih i drugih prevarantskih instituacija kao što su MMF, BIS, Svetska banka itd.

SVA FED-ova MONSTRUOZNA DECA A sada prelazimo na svetske i regionalne bankarske institucije, koje, uključujući i evropske, predstavljaju tajne FED-ove potomke:

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (International Monetary Fund-IMF) – UBICA BRIŽLJIVOG LICA15

Official logo for the IMF

15

http://www.imf.org/external/index.htm

73

Седиште ММФ у Вашингтону Седиште ММФ у Вашингтону

Међународни монетарни фонд (ММФ) је међународна финансијска организација основана 22. јула 1944. године на конференцији у Бретон вудсу (САД), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 земље. Данас, ММФ има 185 земаља чланица чланице. Седиште ове организације је у Вашингтону. Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-биласним тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим социјалистичким земљама које су морале да пређу са централне планске привреде на тржишну привреду.

74

DA LI JE MMF S PRAVOM NAJOMRAŽENIJA BANKARSKA INSTITUCIJA NA SVETU? Iz zaista prebogate ponude sa neta na ovu temu u nastavku ćemo preneti samo delić tekstova koji i više nego opravdavaju zajedničko mišljenje naroda i mnogih stručnjaka o ovoj političkoj (nadzornoj) bankarskoj instituciji. Najpre, Jozef Štiglic, dobitnik nobelove nagade za ekonomiju, bivši predsednik Svetske banke i najcitiraniji ekonomista poslednjih decenija:

Tajni planovi MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj zabrinjavaju Utorak, 19 Listopad 2010 22:08 "Joseph E. Stiglitz, autor ovog teksta, je visokopozicionirani njujorški bankar, najcitiraniji ekonomist na svijetu. (Svaka sličnost i usporedba s hrvatskim političarima u ovom tekstu je namjerna. Ovo jest priča o Republici Hrvatskoj i njezinoj novijoj povijesti.)

Joseph E. Stiglitz Joseph Stiglitz, profesor ekonomije na američkom sveučilištu Stanford, bivši savjetnik predsjedničkog vijeća Billa Clintona i bivši predsjednik Svjetske banke za obnovu i razvoj odlučio je „progovoriti“ o tome kako moćne zapadne banke i Međunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromašnim i tranzicijskim zemljama diljem svijeta koje „pomažu“. Članak je izvorno objavljen u „The Observeru“, 29 travnja 2001. prije desetak godina. a mi ga prenosimu u prijevodu i obradi dr. Ivana Šimatovića. (Časopis „Svjetlost“) Original možete pozvati na Googlu: Joseph Stiglitz Observer, četvrti red: IMF's four steps to damnation.

ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA Perfidno smišljeni scenarij je slijedeći: Prvo se snimi i detaljno analizira gospodarsko i kadrovsko stanje svake države koja zatraži financijsku pomoć za svoj razvitak ili opstanak. Nakon toga Svjetska banka za obnovu i razvoj vladi dotične zemlje uručuje istovjetan tipizirani program koji sadrži četiri obavezna koraka. PRVI KORAK – PRIVATIZACIJA

Prvo što vlada zemlje-žrtve treba neodlžno provesti je privatizacija gospodarstva, a posebice velikih javnih i ključnih industrijskih poduzeća koja čine kralježnicu privrede. Umjesto da se argumentirano usprotive zahtjevu za brzopletu prodaju javnih poduzeća mnogi su političari

75

požurili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao gospodarski imperativ. Da bi ušutkali trezvene kritičare takvog nepromišljenog postupka s teškim dalekosežnim posljedicama oni se pozivaju na imperativne zahtjeve Svjetske banke za obnovu i razvoj. „Možete vidjeti kako im se rašire oči na mogućnost dobivanja provizije ako se u procjeni vrijednosti imovine velikih javnih poduzeća i ključnih industrijskih poduzeća skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina milijuna dolara“ – kaže profesor Stiglitz. DRUGI KORAK – LIBERALIZACIJA

Nakon kampanjski provedene privatizacije obavezno slijedi donošenje zakonske regulative o liberalizaciji tržišnog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omogučuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemlju-žrtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveći deo raspoloživog kapitala na „zakonit“ način nesmetano izlazi iz zemlje. Taj proces izvlačenja kapitala je u ekonomiji poznat podimenom „krug vručeg novca“. Novac ili, točnije rečeno pljačkaški kapital ulazi u zemlju-žrtvu prvenstveno radi špekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plašljive divljači, bježi glavom bez obzira već na prvi znak nadolazećih nevolja koje bi mogle bilo kako ugroziti njegovu sigurnost. U tom paničnom bijegu kapitala državne pričuve mogu „presušiti“ za samo nekoliko dana. Nakon takvog vješto insceniranog bijega kapitala MMF obavezno traži od vlade zemlje-žrtve da odmah drastično poveća kamatne stope na 30, 50 ili čak 80% kako bi velike svjetske špekulante privukla na povrat isisanog državnog kapitala. „Rezultat takvog poteza vlade, koja najčešće nema drugog izlaza, je predvidljiv“ – kaže profesor Stiglitz. Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbjegli kapital, dok s druge strane one sistemno razaraju industrijsku prizvodnju i definitivno isušuju nacionalnu riznicu zemlje-žrtve. TREĆI KORAK – TRŽIŠNO ODREĐIVANJE CIJENA

Tada MMF zemlju-žrtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlači u treči korak – tako zvano „tržišno određivanje cijena“. To je lijep izraz za dramatično dizanje cijena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vrijedi za cijenu rada (plaće) i mirovine. Time se, u prvom redu, drastično ruši već ionako nizak životni standard stanovništva te osjetno podižu poslovni troškovi u već dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema već dobro uigranom scenariju, slijedi završni četvrti korak. ČETVRTI KORAK – MMF-ov PROSVJED

Tim prosvjedom je zemlja-žrtva doslovce bačena „na koljena“ i „de facto“ se nalazi pred posvemašnjim gospodarskim uništenjem. U tim dramatičnim okolnostima MMF iz nje zločinačkom hladnokrvnošću izvlači i posljednje kapi krvi. Programirano pojačava „vatru“ i podiže socijalnu temperaturu dok napokon cijeli kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla. Eklatantan primjer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromašno pučanstvo, nakon čega su posvuda buknuli žestoki prosvjedi i nemiri. U tom pogledu je također poučan primjer Bolivije u kojoj su prošle godine izbili veliki nemiri zbog drastičnog povečanja cijene vode. Vješto programirani i precizno tempirani MMF-ovi prosvjedi, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni bijeg kapitala iz zemlje-žrtve, a nerijetko dovode i do stečaja vlade. Taj posvemašnji gospodarski palež ima i svoju svijetlu stranu - dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smiješnim cijenama otkupiti preostalu imovinu zemlje-žrtve u paničnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu već je u posljednjim desetlječima u Trećem svijetu stvoreno mnogo zemalja-gubitnica. Pri tome su jedini pobjednici uvijek bile moćne zapadne banke koje u bezdušnom lovu za kapitalom ni pred čim ne prezaju. Prema profesoru Stiglitzu u planovima MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj ponajviše zabrinjavaju dvije bitne stvari:

76

1. Da se planovi stvaraju u tajnosti i da ih uvijek vodi apsolutistička ideologija kojoj je strana svaka humanost i altruizam. Uz to, oni nikada nisu otvoreni za stručnu raspravu i primjedbe te su tako razrađeni da programirano urušavaju demokraciju u zemlji koja ih nekritički primjenjuje. 2. Da nisu uspješni! Postoji li zemlja koja je izbjegla ovakvu nesretnu sudbinu? „Da“ – kaže profesor Stiglitz: „Bocvana!“ Njihov trik? „Odlučno su rekli managerima MMF-a i Svjetske banke: Go home! Ako je to moćnim predstavnicima svjetskog kapitala mogla reći Bocvana, zar to isto nebi mogla i Hrvatska prije nego bude kasno? Jeste li zapamtili tko sve zaziva MMF u Hrvatsku, zapamtite ih i sjetite se na izborima: to su neprijatelji Hrvatske i Vaši osobni neprijatelji. njihove maske nisu bitne. Krešimir Cvitković | amac.hrvati-amac.com" http://www.hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=8937:joseph-e-stiglitz-tajniplanovi-mmf-a-i-svjetske-banke-za-obnovu-i-razvoj-zabrinjavaju&catid=5:svijet&Itemid=72 ...

Ako ste se zaprepastili ovako otvorenim i teškim optužbama od nobelovca koji je rešio da olakša dušu i priznao deo MMF-ovih grehova, šta ćete tek reći na još direktnije i teže optužbe koje dolaze iz usta uvaženog kanadskog profesora ekonomije Mišela Čosudovskog (Michel Chossudovsky),16 izrečene u intervjuju iz 2000. godine, koji sledi u nastavku. U ovom izvanrednom tekstu Čosudovski razotkriva kako pod vrhovnom komandom rotšildskih bankara u praksi funkcioniše tajna i koordinisana sprega između političkofinansijske funkcije MMF-a i Svetske banke, i vojne funkcije NATO pakta:

MMF I SVETSKA BANKA DVA ORUĐA RAZBIJAČA NACIONALNOG SUVERENITETA

Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim Profesorom ekonomije na univerzitetu u Otavi, Kanada Razgovor vodio i uredio Dzered Izrael (16. aprila 2000) www.tenc.net [Carevo Novo Odelo] "Cosudovski: Kada misija MMF-a dodje u neku zemlju i zahteva ukidanje drustvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, ovo je veoma slicno fizickom razaranju koje je prouzrokovalo NATO bombardovanje. MMF ce da naredi zatvaranje bolnica, skola i fabrika. To je, dakako mnogo efikasnije nego bombardovanje tih istih skola,

16

Kanadski ekonomista rođen 1946. godine, jedan je od svetski poznatih antiglobalističkih lidera, profesor ekonomije na Univerzitetu Otave i direktor Centra za istraživanje globalizacije. Autor knjiga "Manifest otpora imperiji zla", "Globalizacija siromaštva: Uticaj MMF-a i Svetske banke", "Američki "rat protiv terorizma"" i drugih. Poznat i po tvrdnji da se HAARP (Elektronski akcelerator magnetnih talasa koji radi na Teslinim principima), koristi kao operativno oružje za masovno uništenje s potencijalom da se koristi protiv "država odmetnica", sa snagom da promeni i poremeti atmosfereske prilike, regionalne elektroenergetske sisteme, Zemljino magnetsko polje, izazove zemljotrese, poplave, sušu, i poremeti ljudsko fizičko i duševno zdravlje. http://sestodnev.com/smf_forum/index.php?topic=353.0;wap2

77

bolnica i fabrika – kao sto je uradnjeno u Jugoslaviji – ali rezultat je u svakom slucaju isti: unistenje zemlje. MMF je napisao nesto sto se zove Multilateralni Dogovor o Investicijama [MAI] – to je najsveobuhvatniji ugovor o investicijama. Potpisivanje vodi proverenoj propasti zemlje. U stvari, rat je jednostavno MAI kada nista drugo vise ne preostaje. Dzered: Sta mislite o demonstracijama koje se sada odvijaju u Vasingtonu? Cosudovski: Pa, mnogo ljudi se okupilo u Vasingtonu da protestuje protiv sistema iz Breton Vudsa, MMF-a i Svetske Banke. Pitanje nije, protiv cega se bore, vec za sta? Imam utisak da je preovladavajuci stav medju nevladinim organizacijama da je ovim institucijama potrebna reforma i ljudsko lice, da moraju da se preorijentisu na pomoc siromansima, itd. Mislim da je ovaj pristup, koji je proizasao iz kampanje «50 godina je dosta» protiv ekonomskog sistema iz Breton Vudsa, jedna velika greska. I zaista, narod sada dovodi u pitanje i sam legitimitet ovih institucija. Ali jos uvek vlada zabuna. Neki misle da MMF i Svetska Banka igraju oprecne uloge, sto nije slucaj. Takodje, postoji tendencija da se ove institucije posmatraju odvojeno, dok su u stvari one samo dva orudja zapadne elite da drzave pretvori u teritorije. Dzered: Da li mislite da Svetska Banka uspesno zavarava ljude? Cosudovski: Postoji verovanje da Svetska Banka ima human pristup situaciji, da pokusava da resi problem siromastva, dok ga MMF stvara. Cak se misli da izmedju dve institucije postoji sukob. To je glupost. Svetska Banka i MMF u sustini rade iste stvari; samo su im zone odgovornosti u Trecem Svetu razlicite. Na odredjeni nacin, to predstavlja jos vecu opasnost bas zato sto navodni mandat za pomoc siromasnima razoruzava protivnike. Cinjenice su jednostavne: iza obe institucije stoji Vol Strit. Njima rukovode bankari, a ne sociolozi.

Slobodna trgovina: prva sestra rata Cosudovski: Sto je jos vaznije: mnogi ne vide vezu ove dve institucije i NATO. Veoma mali broj organizacija koje kritikuju sistem iz Breton Vudsa se protivio napadu na Jugoslaviju. Taj napad nije spomenut ni u Sijetlu, ni sada u Vasingtonu. Vodi se kampanja protiv slobodne trgovine i MMF-a, za ukidanje inostranih dugova zemalja treceg sveta, ali ne protiv rata. Ali rat i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. To je bio slucaj sa Britancima u XIX veku, kada su naterali Kineze da «slobodno» kupuju opijum, a ista lokiga vazi i sada. Izmedju MMF i NATO cak postoji i odredjena koordinacija. Videli ste je ne Kosovu. MMF i Svetska Banka su napravili plan za posleratnu ekonomiju Kosova, koja je podrazumevala slobodno trziste, mnogo pre samog bombardovanja. [vidi belesku #1] Vidite da saradjuju. Ako neka zemlja odbije intevenciju MMF-a, na scenu stupa NATO, ili raznorazne tajne sluzbe, i onda stvore uslove u kojima program MMF-a moze da se nametne. Izrael: Veoma pronicljivo. Cosudovski: One drzave koje prihvate MMF, kao npr. Bugarska i Rumunija, nece biti bombardovane, ali su umesto toga unistene potpisom pera. U Bugarskoj je MMF primenio drasticne reforme, tzv. «MMF medicinu», koja je unistila socijalne prilike – penzije su gotovo

78

ukinute, fabrike zatvorene, jeftini gotovi proizvodi se prodaju budzasto, besplatna medicinska nega i javni prevoz se ukidaju, itd. Ne desava se to samo u zoni operacija NATO. Isto se dogadja i u srednjoj Aziji i na Kavkazu. Ruku pod ruku sa uspostavljanjem reformi i programa privatizacije MMF-a i Svetske Banke, vidimo NATO i operacije CIA-e. Gospodari rata ekonomske uprave saradjuju jedni s drugima na globalnoj sceni. Trenutno se mnoge zemlje «omeksavaju» za prodor putem lokalnih ratova, koje otvoreno i tajno finansira zapadna elita. OVK je samo jedan primer pobunjenickog pokreta koji se finansira izvana. Ovakve sukobe vidite svuda gde se nalaze strateski naftovodi i vrlo cesto su vezani za trgovinu drogom. To, opet ima tajne veze sa CIA-om, javno se tice NATO i sluzbene americke medjunarodne politike, i konacno vodi do MMF-a, Svetske Banke, regionalnih banaka i privatnih investitora. Sve su to karike u lancu. Ove medjunarodne institucije mozemo da svrstamo u kategorije. Prvo imate Ujedinjene Nacije i mirovne trupe; one igraju svoju ulogu, i istovremeno saradjuju sa NATO-om. Onda imate MMF i Svetsku Banku, kao i regionalne institucije kao sto je banka za Razvoj Azije [ADB], itd. U Evropi je to Evropska Banka za Obnovu i Razvoj. To su glavne alatke. Nekada rat stvara preduslove, a onda ekonomske institucije pokupe kajmak. S druge strane, nekada sam MMF radi na destabilizaciji, kao sto je bio slucaj u Indoneziji. Tada su insistirali na ukidanju finansijske podrske centralne vlade odredjenim federalnim jedinicama. To na zemlju kao sto je Indonezija, koja ima dve hiljade ostrva sa lokalnom samoupravom, ima razarajuci efekat. Radi se o geografiji, za boga miloga. Ostrva tako ostaju prepustena sama sebi. Vidite li, dakle, sta se time postize? Izrael: Drugim recima, insistirali su na ukidanju subvencija lokalnim vlastima? Cosudovski: Da, na primer za obrazovanje i tome slicno. Usput, takvo nesto su radili i u Brazilu. Takvim delovanjem se destabilizuje drzava, jer da bi drzava postojala mora da postoji fiskalno jedinstvo, sistem novcanih transakcija. U jednoj federaciji kao sto je Indonezija, svako ostrvo u suprotnom postaje samostalan entitet. U tom slucaju nezavisnost postaje moguc izbor za odredjene etnicke grupe. Naravno da su planeri svega toga veoma svesni, posto se isti scenario ponavlja vec vise puta. U Jugoslaviji, Brazilu, bivsem SSSR-u, gde su regije prepustene svojoj sudbini jer Moskva ne salje novac. Postoji mogucnost da se to desi i u SAD jednog dana. Ovakve akcije garantovano prouzrokuju sukobe i unutrasnje trvenje. Izrael: Medjusobni sukob … Cosudovski: Da, jer je narod osiromasen do te mere da pocinje da ratuje. Izrael: Na svakoj osnovi, a posebno nacionalnoj. Cosudovski: U Somaliji nije bilo etnickih razalika, ali se i tamo desilo isto. Ne morate da imate multietnicko drustvo da biste dobili podele i balkanizaciju. Izrael: Da li je po vama to sve onda samo deo plana za stvaranje imperije?

79

Cosudovski: Ja mislim da je to rekolonizacija. Drzave se pretvaraju u teritorije, koje su u sustini kolonije. Izrael: Po cemu se razlikuju?

Drzave i teritorije Cosudovski: Drzava ima vladu. Ima institucije. Ima budzet, ekonomske granice, carinu. Teritorija ima samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF. Neme skola i bolnica, koje je zatvorila Svetska Banka. Nema granica, jer je svetska trgovinska organizacije [WTO] naredila slobodnu trgovinu. Ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, sto je takodje maslo MMF-ovog programa. Izrael: Sezdeset posto godisnje? Cosudovski: Cak i vise u Brazilu. Evo bas sada proucavam Bocvanu, u kojoj su kamatne stope stravicne. Izrael: I ovo namece MMF? Cosudovski: Pa vidite, oni namecu organicenja na izdavanje zajmova. Ljudi onda ne mogu da dobiju kredit od banke, sto kao posledicu ima visoke kamate i propast privrede. Onda se zemlja otvori za slobodnu trgovinu. Pod tim okolnostima, lokalni provrednici moraju da pozajmljuju pod kamatama od 60% i onda budu konkurencija dobrima iz SAD i Evrope gde su kamate svega 6 ili 7%. Ove reforme u sustini imaju za cilj unistenje domace privrede. Izrael: Kako se ovome mozemo suprotstaviti? Cosudovski: Resenje nije jednolican pokret. Ne mozemo samo da se protivimo institucijama Breton Vudsa, ili Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji, ili unistavanju okoline i genetskom inzenjeringu. Moramo da razmisljamo o sveukupnoj situaciji. Kada posmatramo sveukupnu situaciju, uvidjamo da postoji veza sa upotrebom sile. Ispod ovog ekonomskog sistema leze okviri kapitalistickog poretka: vojno-industrijski kompleks, obavestajne sluzbe i organizovani kriminal, koji se koristi za trgovinu drogom i finansiranje sukoba koji bi destabilizovali protivnike Zapada. Od diplomatije topovnjaca smo dosli do diplomatije krstarecim raketama. Sve se svelo na bombe. Izrael: Kazete da su deo obavestajnih sluzba mafijasi. Znam da ste napisali dosta o tome kako su narkotici jedan veoma uticajan faktor u ekonomskim tokovima. Cosudovski: To bas nije tako jednostavno. Gangsteri su u stvari alatka kapitalista. Oni ni u kom smislu ne narusavaju sistem. Gangsteri mogu lako da se iskoriste bas zato sto nisu nikome odgovorni, tako da je to mnogo jednostavnije. Uzmimo na primer Hasima Tacija, i recimo da on bude postavljen na celo vlade na Kosovu. Mnogo je prakticnije da se na celo drzave postavi ovakva baraba nego neki premijer koji bi bio odgovoran svojim gradjanima. A najbolja opcija je izabrana baraba, neko kao Boris Jelcin. I u Americi postoje izabrani gangsteri.

80

Zasto? Zato sto je izabrane barabe mnogo lakse drzati pod kontrolom nego izabrane postene ljude. Ono sto moramo da shvatimo je da su te barabe veoma ocigledno podredjene visoj vlasti. Kada se govori o kriminalizaciji kolonije, to je neistina. Radi se o zameni teza. Nikada necete imati situaciju u kojoj su barabe stvarno na vlasti. Mozda u slucajevima onih vecih, pomalo... Tako da u stvari dolazi do redefinisanja stoa je zakonita a sta nezakonita trgovina. Nezakonita trgovina je prakticno uvek samo podredjena velikim poslovnim i finansijskim interesima. Vasan deo svega ovoga je da MMF stvara uslove za razvoj nezakonite trgovine i pranje novca sirom sveta. Kada legalni privredni sistem kolabira pod teretom reformi MMF-a, sta vam preostaje? Siva ekonomija, kriminal. To je jasno. Izrael: I to podstice razvoj onih snaga koje mogu da se iskoriste za rusenje mogucih odgovornih, drzavotvornih faktora? Cosudovski: Da. Kolaps privrednog sistema takodje stvara uslove za razvoj bunta, destabilizaciju izabranih vlasti, zatvaranje institucije i transformaciju drzava u teritorije, kojima se onda vlada po kolonijalnom sistemu. *** Beleska # 1 U clanku «Otvaranje Kosova za strani kapital», koji mozete procitati [na Engleskom] na http://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm, Misel Cosudovski pise:  «Na okupiranom Kosovu, pod mandatom mirotvoraca UN-a, drzavni terorizam i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. Kriminalizacija drzavnih organa nije u suprotnosti sa ekonomskim i strateskim interesima Zapada na Balkanu. Bez obzira na masakriranje civila, samoproglasena uprava OVK se obavezala da ce stvoriti 'bezbedne i stabilne uslove' za strane ulagace i medjunarodne finansijske institucije. «Saradjujuci sa NATO-om, finansijske institucije iz Vasingtona su analizirale posledice moguce vojne intervencije koja bi za rezultat imala okupaciju Kosova pre nego sto je do nje doslo; godinu dana pre pocetka rata, Svetska Banka je sprovela studiju koja je 'predvidjala mogucnost vanrednog stanja koje bi se razvilo kao posledica tenzija na Kosovu'. (1) «Dok je bombardovanje jos trajalo, Svetska Banka i Evropska Komisija su dobile specijalni mandat za 'koordinaciju donatorske ekonomske pomoci na Balkanu'(2). Same odredbe mandata nisu branile pomoc donatora Jugoslaviji. Ali je jasno naznaceno, medjutim, da ce Beograd moci da dobije zajmove za obnovu samo 'kada se politicka situacija promeni.'(3) «Vezano za Kosovo, Svetska Banka je, umesto zajmova za obnovu infrastrukture u pokrajini, usmerila svoje napore na 'pomoc u stvaranju programa obnove i oporavka' kao i tzv. 'savete za upravljanje privredom' i 'razvoj institucija' ponajvise 'vlade' (4). Drugim recima, na Kosovo su poslali armiju advokata i konsultanata kako bi osigurali prelazak Kosova u 'uspesnu, otvorenu i prozirnu trzisnu privredu.' (5)

81

Podrska privremeoj vladi OVK bi za cilj imala 'uspostavljanje odgovornih, efikasnih i odrzivih isntitucija' (6). Uspostavila bi se 'pozitivna atmosfera' za strani kapital, uz odgovarajuce 'mere drustvene zastite' i 'programe za prevladavanje siromastva.' «Za to vreme, jugoslovenske banke u Pristini su zatvorene. Nemacka marka je usvojena kao zakonsko sredstvo placanja, a bankovni sistem predat u ruke nemacke Commerzbank A.G koja je jedini privatni deonicar u [kosovskoj] Micro Enterprise Banci (MEB), osnovanoj rane 2000 na podsticaj Svetske Banke, Medjunarodne finansijerske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), holandske Financierings-Maatschappij voor Ontwikkelingslanden(FMO), te nemackih International Micro Investitionen (IMI) iKreditanstalt für Wiederaufbau (KfW). Tako ce nemacka Commerzbank AG kontrolisati privredni bankovni sistem pokrajine, ukljucujuci transfere novca i devizni promet.» (7) [Originalne fusnote se nalaze u tekstu

nahttp://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm ]" http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/mmfi.htm

... STOLEĆE RATA

Iz knjige Fredericka Williama Engdahla, "Stoleće rata", koga ćemo kasnije posebno pretstaviti, sledi kraći odlomak o konkretnim prljavim poslovima MMF-a na ekonomskom porobljvanju Meksika i drugih latinoameričkih država:

"...Uslovi MMF-a i suglasnost zemlje dužnika da potpiše ugovor s MMFom bili su dijelom programa koji je izradio je američki dužnosnik koji je tada radio u MMF-u, Irving Friedman, koji je kasnije za svoj rad bio nagrađen visokim položajem u banci Citicorp. Krajem 1988. Friedman je jednom novinaru, o svojim razmišljanjima početkom dužničke krize rekao: “Moje je razmišljanje bilo da trebamo na neki način ponuditi korištenje sredstava Fonda kao neku vrstu mrkve tim zemljama. Prvo jako ozbiljno proučiš ekonomsku situaciju te zemlje, utvrdiš uzrok poteškoća i pokažeš koje se stvari moraju mijenjati.” MMF-ov recept, tj. “uslovi”, bili su uvijek isti. Zemlji žrtvi je rečeno da ako želi ikada vidjeti peni inozemnoga kredita, mora do kosti sasjeći uvoz, jako smanjiti nacionalni proračun, a to su najčešće bile državne dotacije za hranu i druge potrebe, devalvirati nacionalnu valutu da

82

bi njezin izvoz postao “privlačan” industrijskim zemljama, i u isto vrijeme visokim troškovima onemogućiti uvoz napredne industrijske tehnologije. Sve to, tvrdio je MMF, povećat će prihod tvrde valute za servisiranje duga. Pop Malthus se bez dvojbe na to smiješio iz groba. Taj program MMF-a, nazvan Program strukturalne prilagodbe (Structural Adjustment Program), bio je “prva faza”, nakon koje je “kandidat” postajao prihvatljiv za razmatranje druge faze, tj. sporazuma s bankama kreditorima o “restrukturiranju”, odnosno planu otplate kandidatova inozemnog duga ili njegova najvećega dijela. U toj drugoj fazi banke su ugovarale ogromna prava u budućnosti nad zemljama dužnicima jer su dodavale zatezne kamate na ukupan nominalni iznos duga. Krajnji je rezultat bezbrojnih restrukturiranja od 1982. godine bilo ogromno povećanje iznosa duga, usprkos činjenici da iz tih banaka ni jedan peni novoga zajma nije stigao u Latinsku Ameriku. Prema podacima vodeće švicarske osiguravajuće tvrtke Swiss Re, ukupan se vanjski dug svih zemalja u razvoju, dugoročni i kratkoročni, stalno povećavao nakon 1982., s nešto iznad 839 milijardi dolara na skoro 1.300 milijardi dolara 1987. godine. Cijelo to povećanje praktički proizlazi iz dodatnog opterećenja prouzročenog uslovima “refinanciranja” neplativog starog duga. Pod režimom MMF-a Meksiko je bio prisiljen srezati svome narodu vitalne lijekove, prehrambene namirnice, gorivo i druge potrepštine. Ljudi, a vrlo često i novorodenčad, bespotrebno su umirali zbog nedostatka najosnovnijih lijekova iz uvoza. MMF je potom naložio niz devalvacija meksičkog pesosa radi “poticanja izvoza”. Početkom 1982., prije prve devalvacije od 30%, vrijednost pesosa bila je na razini od 12 pesosa za jedan američki dolar. Godine 1986. bila su potrebna nevjerovatna 862 pesosa da bi se kupio jedan dolar, a 1989. taj se iznos popeo na 2.300 pesosa za jedan dolar. A meksički dug, koji je od privatnog sektora u najvećem dijelu “preuzela” država po zahtjevu njujorških banaka i njihovih prijatelja iz Washingtona, narastao je od nekih 82 milijarde na gotovo 100 milijardi dolara do kraja 1985. Meksiko se velikom brzinom kretao u istom pravcu kao i Njemačka početkom 1920-ih godina. Jednaki se proces odvijao u Argentini, Brazilu, Peruu, Venezueli i u većini crnačkih zemalja Afrike, uključujući Zambiju, Zair, Egipat i velike dijelove Azije. MMF je bio globalni “policajac” za utjerivanje lihvarskih dugova putem nametanja drakonskih mjera stezanja pojasa u historiji. Kako je američko-britanska osovina imala čvrstu kontrolu nad presudnim glasačkim blokom MMF-a, ta je institucija postala globalnim utjerivačem anglo-američkih monetarnih i ekonomskih interesa na način kakav svijet nije nikada vidio. Nije uopće začuđujuće da su se zemlje žrtve ježile kad bi dobile obavijest da će ih posjetiti inspekcija MMF-a. Ustvari, angloameričke banke, koje su bile nadaleko najveća skupina kreditora zemalja Latinske Amerike, ucjenjivale su svoje banke kolegice u Zapadnoj Europi i Japanu da se “solidariziraju” ili će biti suočene s krahom međunarodnog bankarskog sistema. Tokom 1982. i u godinama nakon toga prijetnja je bila zaista osnovana. Nitko se nije usudio suprotstaviti; sve zemlje banaka kreditora zbile su redove iza njujorških banaka i podržale Kissingerov “tvrdolinijaški” pristup dugu. To je omogućilo Washingtonu, njujorškim bankama i njihovim prijateljima u Londonu da promoviraju za njih korisnu retoriku da je dug isključiva “pogreška” korumpiranih i neodgovornih vlada zemalja Trećeg svijeta.

83

Bankarski interesi New Yorka i Londona osjećali su se tako sigurnima da su čak odbili povećati svoje interventne zalihe za pokriće gubitaka u slučaju nemogućnosti naplate duga od zemalja Trećeg svijeta. Banke Citicorp i Chase Manhattan isplaćivale su ogromne dividende svojim dioničarima u ranim 1980-im godinama i javno objavljivale “rekordne profite”, kao da se ništa čudno ne događa. Imale su punu vlast u Vladi Sjedinjenih Država i u MMF-u za politiku utjerivanja svoga duga. Ima li išta što bi bilo sigurnije od toga? Kako je jedna zemlja za drugom bila prisiljavana prihvatiti uslove MMFa i kreditnih banaka Grupe Ditchlev, došlo je do obratnog toka kapitala gigantskih dimenzija. Prema podacima Svjetske banke, u razdoblju između 1980. i 1986. skupina od 109 zemalja dužnika platila je kreditorima samo na ime kamata na svoj inozemni dug ukupno 326 milijardi dolara. Na ime glavnice toga istoga duga otplaćeno je 332 milijarde dolara, što je ukupno s uplatama na ime kamata iznosilo 658 milijardi dolara, a sve to na ime otplate početnog iznosa duga od 430 milijardi dolara. Ali usprkos tim ogromnim otplaćenim iznosima, tih je 109 zemalja 1986. godine još uvijek dugovalo kreditorima svotu od 882 milijarde dolara. Tako je djelovala magija združenih kamata i fluktuirajućih tečajeva.“

POZOVI MMF RADI SAMOUBISTVA Dragoš KALAJIĆ Šta je Dragoslav Avramović sa mesta guvernera Narodne banke napisao piscu ogleda povodom njegovih ideja za privredni preporod uz pomoć sankcija, bez stranih kredita i “strukturalnih prilagođavanja” kakve nalaže MMF. 23. novembar 1996. Da li u ovoj Jugoslaviji postoji iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije najbolje ili bar najmanje štetno preduzeti put privrednog razvoja zasnovan prevashodno na sopstvenim sredstvima i moćima umesto poplačan stranim kreditima te

84

“strukturalno prilagođen” zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)? Takvo pitanje postavio sam, ljupko i dobronamerno, jednom izveštaču sa domaće scene ekonomske misli i prakse. Pogledao me je kao da sam mu opsovao majku te odgovorio tonom užitka u pretpostavljenoj žalosti sagovornika: “Među ozbiljnim ekonomistima nema ni jednog koji misli da je moguć privredni oporavak bez masivnih investicija stranog kapitala i bez strukturalnih prilagođavanja kakva zahteva MMF.” Nabrojao mi je tuce imena i prezimena “ozbiljnih ekonomista” čiji je autoritet, navodno, dovoljna preporuka nužnosti “strukturalnih prilagođavanja” koja propisuje MMF kao uslov za otvaranje kreditnih linija. Koliko su pomenuti ekonomisti “ozbiljni” - bar u očima pisca ovih redova - svedoči činjenica da su donedavno listom bili protivnici “kapitalističke eksploatacije proleterijata” te zagovornici ili propovednici svih eksperimenata realnog socijalizma, od dirigovane privrede do “dogovorne” i “samoupravne ekonomije”. Danas su pak jednako gorljivi zagovornici ili propovednici divljeg, liberalnog kapitalizma i njegovih globalističkih i mondijalističkih metastaza. Dakle, u pitanju je sasvim ozbiljni simptom intelektualne i moralne prevrtljivosti od koje hronično pate ovdašnje pseudoelite. U domenu o kome je reč, pisac ovih redova je istrajno i jednako usamljeno zastupao mišljenje - zasnovano na brojnim primerima istorijskog iskustva - da je najbolji ili bar najmanje štetni put jugoslovenskog odgovora na izazove sankcija i ekonomske krize onaj zasnovan na (Listovoj) teoriji i (potonjoj) praksi samoodbrane posredstvom odlučnog postvarenja i razvoja svih potencijalnosti i oblika samodovoljnosti, uz rehabilitaciju usmerivačke uloge države. Uloženi trud ovog pogleda na svet ekonomije izazvao je samo jedan ali vredan odgovor, u obliku pisma upućenog iz kabineta guvernera Narodne banke Jugoslavije, od 20. februara 1995. godine: “Poštovani gospodine Kalajiću, duboko me je impresionirao Vaš članak u Dugi od 17. februara. Slažem se sa mnogim od Vaših pogleda. Lično Vam zahvaljujem na naporu koji ste uložili u analizi onoga što sam hteo da uradim. Hteo sam da se vidim sa Vama u pogledu Vaših ideja obnove privrede i biću slobodan da vas pozovem.” Potpis: Dragoslav Avramović.

BEZ ZELENOG SVETLA

Naravno, spremno sam se odazvao pozivu guvernera Narodne banke Jugoslavije. U svom kabinetu, čiji prozori gledaju na Bulevar revolucije, dočekao me je sa širokim osmehom srdačnosti, kao da smo stari znanci, premda se nikada ranije nismo sreli. U tom osmehu bilo je i dečačke sklonosti ka lepim čudima: “Kakva podudarnost! Upravo danas jedan magistar ekonomije, koji radi kod nas, predao mi je svoj projekat rešenja problema otkupa žita posredstvom bonova. Pogledajte ga. To je zamisao slična vašoj, premda u znatno manjim razmerama.” Brzo sam prošao pogledom kroz taj projekat i zaključio da iziskuje iste uslove: apsolutno poverenje svih bitnih privrednih subjekata u državu i takođe apsolutnu odgovornost i stručnost državne uprave, osobito u domenu poreske politike i izvršavanja preuzetih obaveza. U pogledu rečenih uslova guverner je ispovedeo svoju duboku obeshrabrenost. Otvoreno mi je predočio niz unutrašnjih prepreka za ostvarenje ideja o kojima je reč: od nedostatka “krvotoka privrede”, dakle živog i verodostojnog bankarskog sistema do “pulova lopova na vlasti”, kako je melanholično ali tačno opisao svoje okruženje.

85

Prvi predočeni nedostatak, dakle živi i verodostojni bankarski sistem, moguće je lako obnoviti za potrebe pokretanja proizvodnog ciklusa pod uslovom povraćaja poverenja deponenata, odnosno povraćaja bar jednog dela opljačkanih sredstava. S obzirom na to da postoji prilično dobra evidencija o tome ko je sve i koliko opljačkao srpski narod te gde je sve locirano oteto - nadležne službe mogle bi lako i brzo preobraziti narodnu pasivu u aktivu. Ipak, za tako veliku akciju nedostaje ono što je bitno: odluka i naredba da se vrati sve što je oteto. Za sada, o razlozima izostanka takve odluke i naredbe možemo samo nagađati. Nedostatak “zelenog svetla” za povraćaj otete imovine gospodin Avramović je, kroz razgovor, objašnjavao pogubnim uticajem “pulova lopova”. Na tom ključnom mestu razgovora, piscu ovih redova se nametalo jedno suštinsko moralno pitanje: ako se čovek na mestu guvernera Narodne banke Jugoslavije doista toliko nemoćan koliko za sebe tvrdi - zašto istrajava da snosi ogromnu odgovornost preuzete uloge? Zbog obzira koje nije potrebno obrazlagati, to pitanje nisam glasno postavio. Pretpostavljao sam da moj sagovornik istrajava na mestu guvernera očekujući da će se desiti neko lepo čudo preokreta. Pod svetlom izloženog osećanja, duboko me je (ali negativno) iznenadeo njegov pokušaj da ne samo ekonomsku već i spoljnu politiku Jugoslavije podredi ili “strukturalno prilagodi” zahtevima MMF. Ostaje mi samo da nagađam da li je to priklanjanje zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda bilo izraz krajnjeg očajanja ili pak prevrtljivost koja je svojstvena domaćim, građanski prepodobljenim, pseudoelitama. CILJ: ZAUSTAVITI NAPREDAK

Ipak, ni najcrnje očajanje ne može toliko zamračiti pogled istinske stručnosti da on ne vidi, danas i ovde, koliko su zapravo daleke očekivane “podrške” od Međunarodnog monetarnog fonda, čak i pod idealnim uslovima. Ako već ove godine Jugoslavija bude spremno izvršila sve naloge i uslove za rehabilitaciju svog statusa u MMF - prvi odobreni krediti biće izvesno namenjeni isključivo “servisiranju” dugova zaostalih iz prethodne i propale države. Po svemu sudeći, prve “zdrave kredite” - ali i takođe namenski usmerene ka “strukturalnom prilagođavanju” - valja očekivati tek iza horizonta 2000. godine. Za spoznaju stanja u koje će Jugoslavija zapasti ako se podvrgne zapovestima MMF nije potrebno raspolagati nikakvom vidovitošću. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe i pogledati najbliži, primerice bugarski primer. Reč je o ekonomiji koja daleko prednjači na putu “strukturalnih prilagođavanja”, po receptima MMF, zvanom “tranzicija”. Po opštem priznanju bugarskih stručnjaka, bugarski narod je na ivici gladi i bori se za golo preživljavanje. Aktuelna, levičarska vlada ne uspeva da obuzda proces razaranja bugarske privrede koje je otvorila prethodna pseudodesničarska, što je - naivno verujući u dobronamernost zapadnih sila i preporuka MMF - izvršila sve strane zahteve i odgovarajuća “strukturalna prilagođavanja”. U stvari, svi ti zahtevi i preporuke MMF ciljali su da izazovu katastrofalne učinke. Po sažetom opažanju Valden Bela i Ši Kanigam, izloženom u njihovom planetarnom pregledu nedela MMF (Subir l’ajustement structurel, u Les Noveaux maitres du monde, izdanje Le Monde diplomatique, Pariz, novembar 1995.) “strukturalno prilagođavanje nema nameru da podržava (privredni) rast zemalja u razvoju, kako se tvrdi, već da zaustavi ekonomski napredak.” Po običaju, za katastrofalne učinke naloženih “stukturalnih prilagođavanja” stručnjaci MMF i domaći agenti, sve sami “ozbiljni ekonomisti” i odgovarajući medijski telali, redovno svu krivicu svaljuju na “neopreznost”, “nesposobnost” ili “nekompetentnost” političara na vlasti. Primerice, tako je objašnjen i bankrot Meksika koji je “spasen” od totalne propasti “injekcijom kredita” iz fondova MMF veličine pedeset milijardi dolara.

86

Izlišno je isticati da je ta pozajmica zbrisala čak i privide suvereniteta meksičke države, sada svedene na puku koloniju, pod okriljem NAFTA. Legalna vlast Meksika danas služi uglavnom za organizovanje i izvršavanje krvavih represija pobuna gladnih masa. Sudbina Meksika najsažetije iskazuje naslov analize stanja njegove privrede, objavljene na stranicama američkog časopisa za ekonomiju Fortune od 6. februara 1995. godine: “Da li je vreme da se kupi Meksiko?” Uzgred rečeno, i na skupu Setmorice (G 7), u Torontu, januara 1995. godine, mnogi a osobito nemački ekonomski stručnjaci su ubedljivo pa i sa neskrivenom ironijom pobijali teorije zastupnika politike MMF da svu krivicu za katastrofalne učinke “strukturalnih prilagođavanja” snose domaće (pseudo)elite. U dosijeu o novim finansijskim tržištima (Les marchs financiers emergents) koji je objavila Revue d’economie financiere (br. 29 od 1994. godine), Dominik Niva je pokazao i dokazao da su stručnjaci MMF odavno i dobro znali u kakav ambis srlja meksička privreda sledeći njihova uputstva. Svaljivanje krivice na vlade za katastrofalne učinke “strukturalnih prilagođavanja” služi ne samo za skidanje svake odgovornosti sa MMF i prikrivanje stvarnih, nihilističkih ciljeva te ustanove već i za olakšanje njihovih ostvarenja. U pitanju je pritisak na vlade da odustanu od poslednjih raspoloživih sredstava uticaja na nacionalnu ekonomiju kako bi ona bila prepuštena na milost i nemilost MMF.

DA LI JE BUGARSKA KOLONIJA?

Jedan od ciljeva - ali ne i konačni cilj - katastrofalnih učinaka operacije zvane “strukturalno prilagođavanje” je uzurpacija državne vlasti u domenu ekonomije od strane MMF. To je perspektiva koju danas MMF ultimativno nalaže bugarskoj vladi, zahtevajući da njegovo telo (sastavljeno od domaćih i stranih stručnjaka) preuzme upravu nad Centralnom bankom i monetarnom politikom, od emisije novca i finansiranja poslovnih banaka do državnog budžeta. Da bi legalizovali tu uzurpaciju vlasti i ukidanje bitnog elementa suvereniteta bugarske države, stručnjaci MMF traže da njihov zahtev odobri bugarski parlament. Dakle, da bi se obezbedili od svih mogućih i budućih protesta ili revandikacija, stručnjaci MMF zahtevaju od bugarske vlade da izvrši samoubistvo, te da bitni element suvereniteta zvanično preda stranoj sili. Upravni odbor Bugarske narodne banke izdao je saopštenje u kome se rečnikom bogobojažljivosti kaže kako bi usvajanje zahteva MMF bilo “veoma rizičan eksperiment”. U tom odboru bivši guverner Bugarske narodne banke, Emil Harasev je rečeni “rizični eksperiment” nazvao pravim imenom: “To je lažno čudo; to su mere koje se primenjuju jedino u kolonijama.” Razorni učinci primene recepata ili naloga MMF ostavili su veoma mali ili ništavni manevarski prostor bugarskoj vladi za bilo kakav ozbiljan otpor. Inflacija je tokom poslednjih pet meseci prepolovila ušteđevine, prosečna plata iznosi jedva sedamdeset maraka, a društveni proizvod je ove godine pao za još deset odsto. Uostalom, jedan od ciljeva “strukturalnih prilagođavanja” je upravo izazivanje katastrofe u kojoj ni najumnija vlada nema alternative ultimatumu MMF. To je stanje koje najsažetije izražava jedna beogradska basna sa početka šezdesetih godina: “Može miš biti i genijalan, ali ako se nađe u mišolovci - sa njim je svršeno.”

FORMULA NOVOG KOLONIJALIZMA Univerzalna formula tobožnjeg ekonomskog napretka koju MMF nameće svuda - bez obzira na civilizacijske i kulturne, političke i etničke specifičnosti “pacijenata” - sastoji se

87

od nekoliko elemenata čiju razornost znatno uvećava njihova sprega. Po hronologiji “terapije”, prvi element je obično zahtev da se po načelima slobode, odnosno “slobodnog tržišta”, uklone ili sruše sve državne zaštite domaće proizvodnje, od carinskih barijera do subvencija privrednih grana i subjekata od vitalnog značaja za nacionalnu ekonomiju. Uz retoriku slobodarstva, taj element biva reklamiran kao idealno sredstvo podsticanja i jačanja domaće proizvodnje posredstvom “zdrave konkurencije”. U stvarnosti, lišena zaštite, domaća proizvodnja skoro redovno biva uništena agresijom stranih roba, često nižeg kvaliteta, čije su i cene niže silom kvantiteta. Uostalom, nije potrebna velika pamet da bi se pogodeo ishod sukoba između domaćih proizvođača i stranih, često multinacionalnih kompanija koje poseduju i odgovarajuće razmere kapitala za investiranje u propagandu svojih proizvoda. Uzgred rečeno, najveće ekonomske sile sveta, poput SAD, Japana i Evropske unije raspolažu značajnim zaštitama sopstvenih proizvodnih snaga i tržišta. Tim silama ne pada na pamet da dosledno primenjuju recepte “slobodnog tržišta” već revnosno nastoje da sve odgovarajuće obaveze - u okviru Svetske trgovinske organizacije - izbegnu ili relativiziraju. Zahtev za otvaranjem domaćeg tržišta redovno prati i nalog da se ukinu ili bar drastično smanje sva ograničenja spram operacija stranih investitora. Taj element se obično reklamira kao mera koja će “privući strani kapital”. U suštini, reč je o meri koja cilja da olakša osvajački i pljačkaški nastup stranog kapitala što svuda cilja da ostvari idealnu jednačinu: minimalna investicija - maksimalni profit. Svuda gde su uklonjene sve prepreke liberalističkom razmahu amoralnosti izložene jednačine divljeg kapitalizma - očituju se galopirajući procesi razaranja društvenog tkiva i prirodnog ambijenta. To su zone doslovnog širenja pustinja nihilizma, zone sumraka ljudskog i ekoloških katastrofa. Kada iskoristi sve što može i sve otruje te zagadi - strani kapital napušta proizvedenu pustinju i seli se ka novom plenu. Najrazvijenije privrede sveta, poput nemačke i japanske, pružaju sasvim suprotan primer smisla privređivanja: u njima je profit podređen drugim ciljevima, od stabilnosti i razvoja do društvenih te i nadmaterijalnih potreba. Za zemlje postkomunizma, zvane “u tranziciji”, MMF svojoj formuli dodaje i element koji nalaže privatizaciju društvene, odnosno državne imovine, dakle u pravcu jednoobraznog tipa vlasništva, što je jednako protivprirodno i anomalno kao i kolektivističko. Taj zahtev cilja da rasprodaju narodnog bogatstva, odnosno materijalne osnove nezavisnosti, učini obaveznom. S obzirom na to da u “tranziciji” ne postoji stvarno tržište vrednosti koje su relativizovane kriznim, vanrednim uslovima - one bivaju određene ad hoc i arbitrarno, po pravilu daleko ispod stvarnih razina iz prethodnog perioda ili potencijalnih u normalnim okolnostima. Osim toga, ni u jednoj zemlji koja prolazi kroz “tranziciju” nema mase slobodnog finansijskog kapitala kakvu iziskuju naloženi procesi privatizacije. Stoga se privatizacija tu vrši obično na veresiju. Tako pripadnici domaćih političkih nomenklatura i mafija postaju vlasnici narodne imovine takoreći za badava. Naravno, najveći plen u velepljački zvanoj “privatizacija” stiču strani učesnici dražbi jer raspolažu finansijskim sredstvima za otkup i podmićivanje lokalnih političkih struktura. Često oni kupuju veoma profitabilne industrije - čiji su proizvodi odavno osvojili strana tržišta - samo zato da bi ih zatvorili i izjalovili konkurenciju. Jednaku nihilističku svrhovitost ima i univerzalni zahtev MMF da “pacijenti” prepuste nacionalne monete “kliznom tečaju”, odnosno stalnoj devalvaciji. Taj element formule MMF za samoubistvo nacionalnih ekonomija biva reklamiran kao idealno ili nužno sredstvo “poboljšavanja kompetitivnosti” domaćih proizvoda na stranim tržištima. U stvarnosti, s obzirom da formula MMF uništava iole ambiciozniju proizvodnju i onemogućava privredni razvoj - “pacijent” obično nema šta da ponudi stranim investitorima i stranim tržištima izuzev sopstvene zemlje i sirovina, polufabrikata i jeftine

88

radne snage te masovnih emigracija, izazvanih rastućom bedom. Prinudna devalvacija nacionalne monete cilja da nacionalna dobra i ljudske potencijale “pacijenta” obezvredi do bescenja i tako učini lakim plenom za pljačkaške pohode internacionale finansijskog kapitala. Posebno pogubi element formule MMF je zahtev da “pacijent” drastično smanjuje javne izdatke za društvene potrebe te da takođe drastično snižava i ograničava zarade. Taj element cilja, pored ostalog, da drastično smanji ulogu države i da državu svede u razmere pukog servisa stranih naloga. Izlišno je isticati da takva politika povećava razmere bede i nezadovoljstvo masa. Izložena rastućem pritisku masovnog nezadovoljstva a lišena prihoda silom “podsticajne poreske politike” koja strane ulagače često i dugoročno oslobađa poreskih obaveza - država je prinuđena da budžetske deficite namiruje pozajmicama koje uvećavaju njenu prezaduženost i podložnost ucenama i diktatima MMF.

DUŽNIČKA EKONOMIJA

Na ovom mestu našeg izlaganja izlazimo pred glavni oblik novog kolonijalizma koji nameće MMF. Reč je o takozvanoj “dužničkoj ekonomiji”, čiji parazitizam obuhvata već ceo svet, dakle ne samo nerazvijene veći mnoge razvijene zemlje koje su i najveći dužnici. Širom sveta “dužnička ekonomija” proizvodi socijalna raslojavanja i bedu te pokreće mase gladnih ka razvijenim zemljama. Kako je dobro opazio Džon Galbrajt, u pitanju je “đavolski krug”: kreditiranje izaziva bedu što iziskuje nova zaduženja, koja produbljuju bedu. Taj mehanizam Galbrajt uspelo prikazuje posredstvom cinične metafore: “S obzirom da smo posedovali vakcinu (čitaj: finansijski kapital, stvoren pukim štampanjem moneta bez ikakvog stvarnog pokrića te umnoženim špekulacijama) izmislili smo boginje (čitaj: bedu)”. MMF je glavni policajac lihvarske internacionale i “zajmodavac poslednje instance” koji svako kreditiranje uslovljava izvršavanjem “strukturalnih prilagođavanja” privrede i politike zajmotražioca što ciljaju da ga učine sve slabijim, odnosno sve podložnijim parazitskoj eksploataciji te ekonomskim i političkim ucenama. Što je veća slabost države čijom ekonomijom, posredno ili neposredno, upravlja MMF - to su slabije njene odbrane od parazitizma. Po dobrom opažanju Džejmsa Morgana, ekonomskog komentatora BBC, za razliku od starog kolonijalizma, “novi kolonijalizam” je okupacija koju vrše globalne kompanije bez država ili državljanstva pod zaštitom i uz pomoć MMF, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Prema nalazima Edvarda Goldšmita (inače rođenog brata najuspešnijeg individualnog špekulanta na svetskim berzama), izloženim u studiji nedavno objavljenoj na stranicama Le Monde diplomatique, “zemlja koja je uzela zajam (od MMF) postaje neformalna kolonija”. Počevši od dužničke krize koja je buknula 1982. godine, lihvarska internacionala, posredstvom MMF, primenjuje novu tehniku parazitske eksploatacije što silom ucena preobražava dugove privatnih subjekata, banaka ili preduzeća u javne i državne. Prema nalazima Mišela Čosudovskog, profesora ekonomije Univerziteta u Otavi, izloženim u studiji Dans la spirale de la dette (U spirali dugova), objavljenom u pomenutom izdanju Le Monde diplomatique, “fenomen konverzije (privatnog duga u javni i državni, prim. D. K.) je središni element svetske krize. Gubici su sistematski prenošeni na teret države. Osim toga, dobar deo javnih subvencija, umesto da stimuliše otvaranje novih radnih mesta, upotrebljava se za koncentraciju preduzeća, za tehnologije koje smanjuju zaposlenost i za prenos (proizvodnje) u zemlje Trećeg sveta.” Mišel Čosudovski ukazuje i na drugi te ništa manje koban “đavolski krug” u koji zapadaju najugledniji dužnici pod nadzorom MMF: “Oni kojima su namenjene državne subvencije postaju kreditori države. Bonovi koje izdaje (američki) Trezor za finansiranje velikih

89

preduzeća kupuju banke finansijske ustanove koje takođe uživaju državne potpore. Tu se zapada u potpuni apsurd: država finsira sopstveno zaduživanje; potpore koje država pruža upotrebljene su za kupovanje javnog duga.” Dakle, potčinjavanje lihvarskoj internacionali je karakteristika sudbine ne samo zemalja Trećeg sveta već mnogih zemalja Prvog i Drugog sveta. Ceo svet je obuzet spiralom dugovanja koja ga sve brže okreće i povlači u propast. Prema uvidu Mišela Čosudovskog, “fenomen akumulacije dugova ‘reguliše’ svetsku ekonomiju i davi nacionalne ustanove, uništavajući im aktivnosti.”

ISTOČNI ZMAJEVI PROTIV ZAPADNOG LEVIJATANA

U postojećem svetu jedinu stvarnu alternativu spram perspektive (samo)ubistva nacionalnih ekonomija, zvane “strukturalno prilagođavanje”, pružaju ekonomske politike “azijskih zmajeva” što trijumfuju nad zapadnim Levijatanom. Prema opažanju Valden Bela i Ši Kanigama, “te azijske zemlje usvojile su ekonomsku strategiju koja je dijametralno suprotna onoj slobodnog tržišta, što je inače ugaoni kamen ‘strukturalnih prilagođavanja’. U njima države imaju svoju ulogu u planiranju ekonomije i izboru industrija koje valja razvijati ili pomagati subvencijama. Tu je domaće tržište rezervisano za lokalnu industriju. Uvoz i strane investicije su podvrgnuti najstrožim ograničenjima. Ukratko, njihovi indeksi visokog rasta nisu plod ‘strukturalnih prilagođavanja’, po modi MMF ili Svetske banke već su rezultat odlučnog otpora njihovim nalozima.” Možda je izlišno isticati da stručnjaci MMF i Svetske banke pomno prećutkuju i usiljeno ignorišu te pozitivne primere privrednog razvoja, zasnovanog na načelima dijametralno suprotnim njihovim formulama. Lakovernim ili potkupljivim političkim pseudoelitama zemalja koje su namerili da osvoje, stručnjaci MMF pokazuju idilične prospekte ozdravljenja, ukrašene obavezno lažnim statističkim podacima, pred kojima bi se postideli i manipulatori iz sistema “realnog sistema”. Kada čestiti stručnjaci rečene manipulatore i obmanjivače suoče sa činjenicama stvarnosti rastuće bede koju prozvodi MMF i Svetska banka - oni, u najboljem slučaju, umeju samo da slegnu ramenima i da iskažu žaljenje, poput onog koje je iz usta jednog funkcionera Svetske banke Moris Miler čuo i preneo u izveštaj Ujedinjenih nacija, Debt and the Environment: Convergent Crises (Dug i ljudska okolina: konvergentne krize): “Pojma nismo imali da će ljudske cene tih programa (strukturalnog prilagođavanja) biti toliko visoke, a da će se na ekonomske dobrobiti toliko dugo čekati!” Navedeno remek delo cinizma lišava pisca ovih redova volje da bolje okonča svoj osvrt na značenje i značaj MMF. Ipak, postoje ozbiljni razlozi zbog kojih je neophodno vratiti se početku osvrta. Dakle, da li u ovoj Jugoslaviji postoje iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije i nadasve njenog naroda najbolje ili bar najmanje štetno preduzeti put privrednog razvoja nadahnut primerima “azijskih zmajeva”, u znaku odlučnog otpora nalozima MMF? Izloženo pitanje nije izraz retoričke domišljatosti pisca ovih redova kako da ih okonča već je iskaz stvarne i nasušne potrebe. Preuzeto iz knjige “Američko zlo 2” ...

Драгош Калајић (1943 — 2005) је био српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске. Sa Wikipedie:

Биографија Дипломирао је на Академији лепих уметности у Риму и стекао међународну славу са новом формом хипереализма. Још као студент излагао је у Риму, Милану, Бриселу,

90

и Београду. У Риму је и добио награду за младе сликаре још 1964. године. Глумио је Боба у филму Чудна девојка из 1962. године. Организовањем изложбе „Обнова слике“ заталасао је југословенску ликовну сцену. Било је то у галерији Културног центра. У Павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану је направио изложбу „Нова фигурација“. Поред сликарства интензивно се бавио и писањем, објавио неколико романа и студија као што су „Мапа (анти)утопије“ 1978, „Смак света“ 1980, „Америчко зло“ 1993, „Издана Европа“ и „Русија устаје“ 1994. „Последњи Европљанин“ 2004. Писао је предговоре и уређивао низ књига из филозофије аутора као што су Николај Берђајев и Лав Шестов. Као новинар објављивао је прилоге у многим часописима и листовима, годинама је био уредник у „Дуги“ и дописник Танјуга из Италије. Био је директор „Прогресове“ галерије у Београду. Драгош Калајић је био сенатор Републике Српске у првом сазиву Сената 1996. године. ...

Argentinska predsjednica o MMF-u: "Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog financijskog sistema jer je uništila mit o nužnosti vanjskog zaduživanja" N. Babić vrijeme objave: Ponedjeljak - 04. Veljača 2013 | 13:15

Argentinska predsjednica Cristina Kircnher "Jučer je s 28 tweet-poruka u pola sata, s rekordih 140 znakova u minuti, argentinska predsjednica Cristina Kircnher preko društvene mreže Twitter pokazala sav svoj prezir prema MMF-u, "koji je stvorio tržište na temelju socijalne isključivosti i politike sukobljavanja", a 24 sata ranije "licemjerno usvojio Deklaraciju o nepovjerenju protiv Argentine zbog navodnog lažiranja statističkih podataka o inflaciji, BDP-u i ostalim gospodarskim pokazateljima". ...

91

Argentina je uništila mit o nužnosti vanjskog zaduživanja "Argentinu, najboljeg učenika Međunarodnog monetarnog Fonda u 90-ima, koja je poštivala sve njegove diktate, kada je propala, 2001., MMF je ostavio samu. Argentina je od 2003., sama i bez pomoći međunarodnog financijskog tržišta u 1o godina uvećala svoj BDP za 90%. Radi se o najvećem rastu u povijesti. Argentina je uspostavila unutarnje tržište, ne ispuštajući nikada iz vida politiku socijalne uključenosti. Platila je sav svoj dug MMF-u i reprogramirala ga dva puta, 2005. i 2010. 93% kreditora je pristalo na reprogramaciju i svi oni su isplaćeni bez ičije pomoći zvana. Uništili smo mit o nužnosti vanjskog zaduživanja i posredništva, što nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog bijesa MMF-a prema nama." "Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog financijskog sistema. Mi smo restrukturirali naš dug i sve uredno platili bez ičije pomoći. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9%, imamo najviše prosječne plaće u Latinskoj Americi i najveću kupovnu moć, uzimajući kao odrednicu američki dolar. 2003. je naš javi dug iznosio 166% BDP-a, i to 90% u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14% snažnog BDP-a i samo 10% u stranoj valuti. Stoga je priopćenje ministarstva gospodarstva, naslovljeno "Još jednom MMF protiv Argentine", više nego istinito. MMF-FBI protiv Argentine. Ne plašite se, FBI je Fond Buitres Internacional( Međunarodni Fond Lešinara). Mi ćemo nastaviti raditi za 40 milijuna Argentinaca." Cristina Fernández de Kirchner https://twitter.com/CFKArgentina http://www.advance.hr/vijesti/argentinska-predsjednica-o-mmf-u-argentina-je-kost-u-grlu-globalnogpljackaskog-financijskog-sistema-jer-je-unistila-mit-o-nuznosti-vanjskog-zaduzivanja/ ...

Međunarodni monetarni fond – ubojica brižljivog lica Posted by Novi Plamen on April 13, 2012

“Čovjek je jedino stvorenje koje troši a ne proizvodi. On ne daje mlijeko, ne nosi jaja, preslab je da vuče plug, prespor da uhvati zeca. Pa ipak je gospodar svih životinja. Zapošljava ih i

92

daje im minimum koji će ih spriječiti da skapaju od gladi, a ostatak zadržava za sebe.” – George Orwell, “Životinjska farma” Svim je radnim ljudima, studentima, nezaposlenima i umirovljenicima jasno da “stegnite remen” politika neće nikome dugoročno poboljšati kvalitetu života. To je politika koju nam propagira vlada i koju preporučuje Međunarodni monetarni fond (MMF). I ne samo nama. Zato ću u ovom tekstu pokušati pokazati tko i što je MMF, njegovu politiku i njegovo djelovanje, na primjeru nekih zemalja. piše Sonja Krivokapić

POLITIKA MMF-A

Poslije Velike depresije 30-ih godina 20.st. zamrlo je oduševljenje liberalnim modelom kapitalizma koje je prije toga tinjalo u srcima mnogih ekonomista Amerike. MMF je trebao predstavljati nešto drugo. Njegova originalna koncepcija, otkad je 1944. godine oformljen, bila je zasnovana na stajalištu da tržište ne djeluje uvijek uspješno što dovodi do ekonomskih kriza, recesija i polarizacija, do većeg ili manjeg pada proizvodnje i povećanja nezaposlenosti. MMF je osnovan s ciljem razvijanja globalne monetarne kooperacije, osiguravanja financijske stabilnosti, smanjenja nezaposlenosti, povećanja ekonomskog rasta, itd. John Maynard Keynes, intelektualni otac MMF-a, jasno je identificirao mane tržišnog mehanizma i razloge zbog kojih se tržište ne može samo regulirati, prije svega ukazujući na opasnost od velike i konstantne nezaposlenosti. Nakon pada Berlinskog zida, kada je bilo jasno da predstoji pad socijalističkih ekonomija, u Americi su nastale dvije škole mišljenja – jedna je davala prednost stvaranju institucionalne infrastrukture za uspješno funkcioniranje tržišnog gospodarstva u vidu zakonskih regulativa i efikasnog sudstva, a druga brz prijelaz na hitnu i potpunu privatizaciju državnih poduzeća i financijskog tržišta. Početkom 80-ih godina 20.st. MMF se priklonio drugoj školi mišljenja preuzevši, dakle, politiku posve suprotnu onoj koju je imao kad je osnovan. Tih 80-ih godina nastao je Washingtonski sporazum kojeg su dogovorili Sekretarijat za financije SAD-a, MMF i Svjetska banka i koji je striktno provođen 80-ih i 90-ih godina. Njegovi glavni elementi su restriktivna fiskalna i monetarna politika, privatizacija i liberalizacija. To je također bilo vrijeme kad su Ronald Reagan u Americi i Margaret Thatcher u Velikoj Britaniji prihvatili radikalnu tržišnu ekonomiju koju su energično provodili u svojim zemljama i zdušno je preporučivali drugima. MMF je tada nagovarao zemlje da prihvate politiku Washingtonskog sporazuma uvjeravajući ih da će im ona donijeti gospodarski oporavak i rast – a kad se umjesto toga dogodeo pad proizvodnje, zaposlenosti i životnog standarda, MMF je tvrdeo da je uzrok tome nedovoljno brzo i nedosljedno provođenje reformi. Model MMF-a je model tržišne ekonomije, neoliberalni model ili politika laissez fair-a, prema kojoj “nevidljiva ruka” Adama Smitha funkcionira besprijekorno pa zato miješanje države u ekonomske procese nije potrebno. Uzrok nezaposlenosti, prema MMF-u, nije u funkcioniranju tržišta nego u previsokim nadnicama iz čega slijedi zaključak da su jedini lijek za smanjenje nezaposlenosti niže plaće, jer će one po toj teoriji automatski povećati potražnju za radnom snagom smanjujući tako stopu

93

nezaposlenosti. Zanemaruju se inherentni simptomi tržišnog mehanizma, a ti su periodičke recesije i krize, zbog koji milijuni radnika ostaju bez posla a velik deo proizvodnje ostaje neiskorišten. Još jedno bitno obilježje politike MMF-a je njegova opsjednutost inflacijom, što je zanimljivo s obzirom na to da MMF troši milijarde dolara za kreditiranje zemalja u ekonomskim poteškoćama, a koji su upotrijebljeni prije svega za održavanje precijenjenog tečaja domaćih valuta da bi vlasnici stranog kapitala, zajmodavci i novopečeni domaći milijunaši mogli iznijeti novac iz zemlje uz što povoljnije uvjete. Drugim riječima, za one koji ne znaju, radi se o ovome: recimo da neka firma ima godišnji profit od milijun kuna. Smanjeni tečaj kune, kakav je danas, je 7.30 (7.30 kuna = 1 euro). Kad se milijun kuna profita pretvori u eure, dakle, kada se podijeli sa tečajem, dobiva se cifra od 136 986.301 eura. Da je tečaj kune viši, da se, recimo, za 1 euro može dobiti 9 kuna, onda bi milijunski profit neke firme u eurima bio 111 11.111, dakle, ispalo bi manje novaca za džepove vlasnika kapitala. Zato je njima i MMF-u stalo da održe tečaj domaće valute niskim. Kad je tečaj domaće valute nizak, onda rastu cijene, dakle, dolazi do inflacije na koju MMF fanatično upozorava. Jasno je da je cijela farsa oko inflacije namjerno kreiranje moralne panike kako bi se obmanulo ljude da ne vide kako MMF održava inflaciju protiv koje se navodno bori. Ukratko, privatizacija gospodarstva, velikih javnih industrijskih poduzeća, liberalizacija, restriktivna fiskalna i monetarna politika i služenje stranom kapitalu, prije svega američkom, oružja su kojima MMF jednako dosljedno i energično puca na zemlje u tranziciji. NEDEMOKRATIČNOST I “SNIMANJE” SITUACIJE

MMF trenutno ima 187 članica. Hrvatska je članicom postala 1992. godine. Unutar njega vlada poseban tip demokracije; svaka od članica glasuje prema svojoj financijskoj moći, “one dollar – one vote” (jedan dolar – jedan glas). SAD, prema ovome, ima više od 18 posto prava glasa. Njihova financijska snaga i činjenica da dolar igra ulogu u međunarodnoj pričuvi valute daju mu odlučujuću težinu u okviru te organizacije. Nedemokratičnost nije prisutna samo u strukturi organizacije, ona je i deo politike koju MMF sprovodi u odnosu sa zemljama u kojima djeluje. On teoretski priznaje i podupire demokratske institucije u tim zemljama, ali ih u praksi on potkopava nametanjem svoje politike. Partneri u pregovorima nemaju istu pregovaračku moć; ona je u cijelosti u rukama MMF-a, a vlade koje očekuju pomoć bespomoćne su i time u podređenom položaju. Osim toga, ti pregovori su tako kratki i površni da ne ostavljaju mjesta za šire stručne i političke konzultacije. Ekonomisti koje MMF šalje na pregovore u određenu zemlju ne poznaju

94

dovoljno sve relevantne ekonomske, socijalne i političke činjenice da bi mogli u kratkom roku izraditi strategiju u skladu sa specifičnim uvjetima i potrebama određene zemlje. Štaviše, ekonomisti MMF-a izbjegavaju konzultacije s domaćim ekonomistima tvrdeći za sebe da su stručniji i obrazovaniji. Oni se u svojoj analizi zemalja oslanjaju isključivo na trenutno raspoložive statističke podatke zbog čega su tzv. “country reports” površni, jednostrani i neprilagođeni specifičnim okolnostima zemlje, pa su zato i pogrešni. Sve ovo ne čudi uzme li se u obzir činjenica da MMF ima unaprijed razrađenu strategiju koju provodi u svakoj zemlji. Ovakvo “snimanje” situacije nije ništa više od puke formalnosti. UNIŠTENE ZEMLJE Istočna Azija

Po završetku Korejskog rata, Južna Koreja je bila siromašnija od Indije. Korejska vlada izradila je razvojnu strategiju kojom je u toku od 30 godina dohodak po stanovniku povećan za 8 puta. Početkom 90-ih Južna Koreja postala je jedna od najrazvijenijih zemalja svijeta. Generalno, Istočna Azija 70-ih, 80-ih i 90-ih godina bila je ekonomski toliko uspješna da je postala poznata kao “istočno- azijsko čudo”. To je zato što te zemlje nisu prihvatile strategiju Washingtonskog sporazuma. Istočna Azija imala je takav porast proizvodnje, razvoj industrijskih izvoznih grana i visinu stope zaposlenosti da slično nije zabilježeno u svjetskoj ekonomskoj povijesti. Blagostanje je trajalo do 1997. i prestalo miješanjem MMF-a. Korejska vlada je tad pod pritiskom SAD-a dopustila svojim poduzećima da se zadužuju kod stranih, uglavnom američkih banaka. Strane banke su se natjecale u kreditiranju južno- korejskih firmi i odjednom povukle svoje kredite, ostavljajući zemlju u velikim ekonomskim problemima. Slično se dogodilo i u Tajlandu. MMF je liberalizirao tajlandsko tržište kapitala, što je dovelo do velikog kratkoročnog zaduživanja domaćih poduzetnika kod inozemnih banaka. Kad se domaća valuta smanjila, špekulanti su počeli masovno kupovati dolare, vrijednost tajlandskog bahta je pala, banke su zatvarane, proizvodnja je smanjena a nezaposlenost utrostručena. U Indoneziji je MMF zahtijevao restriktivan fiskalni i monetarni program, nalažući indonezijskoj vladi redukciju budžetnih rashoda, uključujući i ukidanje subvencija za hranu i petrolej. Nakon toga polovina poduzeća pala je u stečaj a nezaposlenost je udeseterostručena. Latinska Amerika Zbog privatizacije javnog sektora i poremećaja financijskih tržišta koje je nametnuo MMF, gospodarstvo Argentine 2001. godine zaustavilo se na manje od 1.9 posto, a BDP na 7544 dolara po glavi stanovnika. Tako se Argentina približavala skupini od 49 najnerazvijenijih zemalja. MMF je desetljećima nametao smanjenje socijalnih, obrazovnih i znanstvenih proračuna. Godine 2002. u Argentini 2 od 5 stanovnika živi u krajnjoj bijedi. Brazilu se dogodila ista sudbina. Prema podacima iz 2002. godine, od 173 milijuna Brazilaca i Brazilki njih od 22 do 55 milijuna (podaci variraju zavisno od izvora) pati od kronične i teške neishranjenosti. Afrika

95

U Nigeru, koji je druga najsiromašnija zemlja na svijetu (prva je Sierra Leone), MMF je naložio privatizaciju Nacionalne veterinarske službe Nigera i javnih veterinarskih ljekarni, nakon čega su stotine tisuća familija uzgajivača stoke dovedene na rub siromaštva zbog nemogućnosti da plate cijene veterinarskih ljekarničkih proizvoda. Nacionalni ured živežnih proizvoda Nigera također je privatiziran, a tisuće familija koje žive u divljini i pustinjskim naseljima odsječeno je od svake opskrbe. Gvineja je također, kao i Niger, zemlja kojoj je sektor stočarstva presudan za stabilnost nacionalnog gospodarstva. MMF je 1986. godine nametnuo njegovo privatiziranje. Kako više nije bilo javnih ustanova koje bi nadzirale lijekove i instrumente koje su privatne osobe prodavale stočarima, tako se događalo da su lijekovi na tržište dolazili već zastarjeli. Privatni uvoznici kupovali su zalihe zastarjelih lijekova za niže cijene u Europi i prodavali ih kao nove na lokalnom tržištu. Stočari su ili kupovali lijekove i svjedočili bolesti i smrti stoke ili si kupovinu uopće nisu mogli priuštiti. Ukidanjem državnog nadzora nad veterinarskim ljekarničkim cijenama i privatizacijom veterinarskih službi, MMF je uništio stočarstvo i pridonio ozbiljnom jačanju gladi i neishranjenosti u zemlji. U Zambiji se također odigrao sličan scenarij. Ona je imala gospodarstvo snažnog javnog sektora koje se bitno oslanjalo na zadovoljenje primarnih potreba pučanstva. 1991. godine MMF je potpuno srušio zambijski javni sektor, privatizirao velik broj bolnica i otvorio zemlju transnacionalnim kapitalističkim kompanijama. BDP nakon 1991. nije bitno porastao a više od 70 posto stanovništva živjelo je u krajnjem siromaštvu. Hrvatska već ima mnoge simptome bolesti koje su poharale ove zemlje. I dok će si neki ljudi, bez obzira na to što uviđaju da “stegnite remen” politika dugoročno ne vodi ekonomskom poboljšanju, kako sam napisala na početku, iz očaja možda dozvoliti da povjeruju tobože brižnom licu MMF-a i lešinarima koji stoje iza njih, treba imati na umu upravo to- lešinari nisu tu da pomognu. Nije ni država; ona će raditi po diktatu kao što je to i dosad činila. Što onda činiti s ovim saznanjima? Povesti se za primjerom Grčke i Španjolske. To je najefikasniji put do promjene. ...

"Arapska proljeća" i MMF - umjesto razvoja i blagostanja pad u dužničko ropstvo N. Babić vrijeme objave: Subota - 23. Veljača 2013 | 15:30

96

Nezaposlenost i socijalne razlike koje su bile posljedica stroge politike MMF-a, stvorili su preduvjete za eksploziju pobuna koje će u povijest ući poznate kao "Arapsko proljeće". Danas, kada se pregovara o financijskoj pomoći koja bi trebala ojačati 'nove demokracije', na sceni su isti ljudi i ista politika. Na službenoj stranici MMF-a je zanimljivo pogledati informacije za pojedinu zemlju o njenim transakcijama tijekom proteklih desetljeća. Godine u kojima su zemlje imale najviše transakcija s fondom, te one koje su slijedile, za svaku su zemlju bile pogubne. Izuzetak je Libija. Naravno za Libiju se morao primijeniti drugi model uništenja - onaj oružjem. MMF, koji s Libijom nije imao nikakvu suradnju od 1984, za sada će toj zemlji 'pružati tehničku podršku'. Treba li posebno napominjati kako Libija, jedina zemlja koja nije imala nikakve veze s MMF-om od 1984, nije imala nikakvih problema s nezaposlenošću, standardom, padom industrijske proizvodnje, ulaganjem u infrastrukturne projekte, da skratimo, ništa od onoga što uništava zemlje koje sklapaju aranžmane s međunarodnim financijskim institucijama. Podsjetimo kako se još u svibnju 2011., pod sloganom 'Podrška Arapskom proljeću i razvoj demokracije', u Francuskoj održao summit G8, na kojemu je osam najmoćnijih i najrazvijenijih svjetskih zemalja pregovaralo o pomoći Tunisu i Egiptu. No, još tada su se G8 dogovorili kako s tom pomoći mora upravljati MMF i Svjetska banka, te kako ona mora biti u sklopu programa 'gospodarskog oporavka'. Sasvim je jasno što je to podrazumijevalo. Desetljećima je MMF uvjetovao svoju pomoć provedbom neoliberalne agende: otvaranje zemlje stranim investitorima, privatizaciju, povećanje konkurentnosti, te rezanje javne potrošnje, ponajprije za socijalne programe, obrazovanje i zdravstvo. Takva politika je u većini zemalja imala devastirajući učinak i uzrokovala socijalnu nejednakost, te koncentraciju bogatstava u rukama odabrane elite. Svjesni kako je politika koju su nametali izgubila legitimitet, čelnici MMF-a su pokušali promijeniti interpretaciju tzv. 'revolucije'. Uspjeli su prikazati revolt stanovništva kao pobunu protiv 'diktatura', a ne ono što su odista bile; pobuna protiv općeg osiromašenja i prosvjed protiv neoliberalnih mjera koje su do temelja razorile ono što se desetljećima gradilo i postiglo. Pogrešna politika je uništila jak srednji sloj, stalna radna mjesta, zdravstvenu i socijalnu skrb, obrazovanje dostupno svima, i da dalje ne nabrajam, budući da smo i sami svjedoci vremena

97

i tih promjena. Adam Haieh, profesor na School of Oriental and African Studies u Londonu, tvrdi 'kako su se neoliberalne strukturne reforme uspjele prikazati kao ciljevi revolucije, a ne kao tehnokratska nužda osmišljena s one strane Atlantika'. Arapskom svijetu je ponuđeno dvije vrste 'pomoći': zajmovi i ulaganja u projekte javnoprivatnog partnerstva. I jedna i druga zahtijevaju od zemalja provedbu strukturnih reformi, privatizaciju, te liberalizaciju tržišta. Naravno da primjena ovih mjera u krhkim gospodarstvima za posljedicu ima još veći gospodarski pad, a ne kako se obećavalo 'razvoj i prosperitet'. Pregovori o zajmovima su dug i težak proces koji je praćen provedbom nepopularnih mjera. Privatizacijom kroz javno-privatno partnerstvo se javni servisi u vlasništvu države daju u koncesiju privatnim kompanijama. Kada se uklone sve barijere, strani investitori privatiziraju pojedine gospodarske sektore, a strane kompanije preuzimaju nadzor nad bolnicama, školama i infrastrukturnim projektima (u izgradnji, ali i onima koji su već u uporabi). Čitav ovaj proces nadziru agencije State Departmenta, kao npr. Overseas Private Investment Corporation (OPIC), koja je osmišljena kako bi pomagala američkim investitorima u zemljama u razvoju.U svibnju 2011. je američki predsjednik, Barack Obama, preko OPIC-a investirao milijardu dolara van granica zemlje. Još jedna od takvih institucija je Europska banka za obnovu i razvoj, koja je osmišljena kao instrument proboja u zemlje istočnog bloka, a čija je zadaća bila 'pomoći zemljama u tranziciji od neučinkovite planske privrede u režim tržišnog gospodarstva'.

Arapske zemlje umjesto oporavka i razvoja tonu u dužničko ropstvo Europska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD) je 2011. donijela odluku o 'dodjeli pomoći' u obliku zajmova i nekim arapskim zemljama. U tu svrhu je izdvojila između 3 i 5 milijardi dolara. Adam Haieh tvrdi kako su svi zajmovi uvjetovani privatizacijama kroz javno-privatno partnerstvo. Zemlje ća se tako naći u situaciji da će, kako vrijeme odmiče, sve više ovisiti o međunarodnoj pomoći. Ibrahim Saif, iz američkog ureda think-tank instituta - Carnegie Endowment for International Peace (organizacija koja navodno promovira suradnju među narodima, no, u praksi obavlja zadaću američkog ministarstva vanjskih poslova tamo gdje se ono ne želi službeno eksponirati), tvrdi kako 'pomoć za Bliski Istok i sjever Afrike treba s 48 mlrd$, koliko je potrošeno u 2012., u ovoj godini povećati na 60 mlrd$'. Ovako velik iznos će za posljedicu imati još veći pad u dužničko ropstvo, na što je uspio upozoriti tunički oporbeni lider i vođa Narodnog fronta,Chokri Belaid . Egipat i Tunis upravo pregovaraju s MMF-om o takvim zajmovima. Egipat zaiznos od 4,8 mlrd $, a Tunis potražuje 1,78 milijardi. MMF zajmove uvjetuje 'usklađivanjem proračunskih izdvajanja, rezanjem socijalnih davanja i usklađivanje cijena benzina s njegovom tržišnom cijenom'. Jordan je dobio pomoć od 2 milijarde dolara, a Maroko, koji je ispunio sve što se od njega tražilo, uspio je dobiti pomoć od 6,2 mlrd $. Arapske 'revolucije' su bile pobune upravo protiv politike dužničkog ropstva, koje je za

98

posljedicu imalo opće osiromašenje, a ne obrnuto, kako nam se servira iz korporativnih medija. Ovi zajmovi će kratkoročno ublažiti poteškoće s kojima se suočavaju arapske zemlje, ali će dugoročno doći do opterećenja državnog proračuna zbog vanjskog duga, što će uništiti budućnost naroda u tim zemljama. Naravno, sve u korist odabrane gospodarske i financijske elite." http://www.advance.hr/vijesti/arapska-proljeca-i-mmf-umjesto-razvoja-i-blagostanja-pad-u-duznickoropstvo/ ...

MMF sugerira: u mirovinu sa 67 godina, PDV na kruh 10 posto! Novi prijedlozi Međunarodnog monetarnog fonda su povećanje radnog vijeka na 67 godina te uvođenje 10 posto poreza na proizvode koji su bili izuzeti od PDV-a Četvrtak, 11. 10. 2012. u 11:16

Piše: Suzana Badrov

http://www.24sata.hr/pametnakuna/mmf-sugerira-u-mirovinu-sa-67-godina-pdv-na-kruh-10posto-284979 ...

Ekonomista Zoran Popov: Ne treba nam MMF Tanjug | 10. 06. 2012. - 13:47h | Komentara: 24 "Ekonomista Zoran Popov smatra da za Srbiju saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nije dobro rešenje. Prema njegovom mišljenju, za državu bi bilo mnogo bolje da pronađe sopstveni razvojni model umesto zaduživanja kod ove međunarodne institucije.

99

- Zašto sam ja protiv? Iz prostog razloga zato što je iskustvo pokazalo da su zemlje koje nisu sarađivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, Češke i Slovačke, tako da je ekonomska situacija u tim zemljama neuporedivo bolja nego kod nas - objasnio je Popov. Ovaj ekonomista tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemalja u svetu, već se to dešavalo upravo bez uplitanja Fondu razvojnu politiku jedne zemlje. On je naveo primere nekih zemalja koje su počele ubrzano da se razvijaju kada su prekinule saradnju s MMF. - Imate Rusiju koja je to uradila krajem devedesetih i Čile posle svrgavanja diktatora Augusta Pinočea, pa tu državu sada zovu "Skandinavija Južne Amerike". Sličan je slučaj bio i sa Brazilom i sa Argentinom kaže Popov. On navodi da u svetu ima 13 do 14 zemalja, koje su se od 1950-tih ubrzano razvijale i imale godišnju stopu rasta BDP-a od sedam i više odsto. - To su Japan, NR Kina, Indija, zemlje tzv. "azijske tigrove" kao što su Južnu Koreja, Tajvan, Hongkong...Nijedna od tih zemalja nije sarađivala sa Fondom kaže ovaj ekonomista. Popov navodi da Fond preporučuje Srbiji da štedi, da otpušta višak radne snage, smanjuje zarade u javnom sektoru i penzije, što će kako kaže dovesti do pada agregatne tražnje u zemlji. - Poslodavci će smanjiti proizvodnju i početi da otpuštaju višak zaposlenih, tako da će ekonomska situacija biti još lošija smatra Popov. Ukoliko bi Srbija uspela da privuče 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan domaći proizvod (BDP) zemlje bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, mišljenja je Popov. - Zagovornici saradnje sa MMF nas plaše da, ukoliko Srbija prekine saradnju sa tom medđnarodnom institucijom, preti nam 'sudnji dan', ostaćehmo gladni..., a pri tome ni jedan od zagovornika te teze nije naveo primer neke zemlje koja je sarađivala sa Fondom i zbog toga se brzo razvila i ostvarila spektakularne ekonomske rezultate u proteklih 20 do 30 godina, primetio je Popov.

100

Na pitanje kako finansirati rast u slučaju prekida saradnje s MMF, Popov je odgovorio da treba koristiti sve moguće načine, od privlačenja stranih investicija i zajmova, strateških partnera, pa čak i ulaganjem deviznih rezervi i stimulisanjem domaće štednje." http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/327671/Ekonomista-Zoran-Popov-Ne-treba-nam-MMF

...

MMF poručio Mađarskoj da "stegne kaiš" Tanjug | 25. 01. 2012. - 18:48h | Foto: Rojters | Komentara: 5

VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond (MMF) apelovao je danas na Mađarsku da primeni dodatne mere štednje i da ukine ekonomske mere uvedene "ad hok", navodi se u izveštaju te institucije.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303518/MMF-porucio-Madjarskoj-da-stegne-kais ...

MMF traži do 500 milijardi dolara novih finansija Tanjug | 18. 01. 2012. - 17:58h | Foto: AP | Komentara: 7

VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond saopštio je danas da će tražiti povećanje svoje finansijske moći za oko 500 milijardi dolara, kako bi mogao da odobrava nove zajmove koji će da ublaže posledice produbljavanja finansijske krize.

MMF procenjuje da će zemljama širom sveta biće potrebno oko bilion dolara zajmova http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/302159/MMF-trazi-do-500-milijardi-dolara-novih-finansija ...

Međutim, nisu svi ekonomisti protiv MMF-a. Postoje i oni koji drugačije misle. Da li zbog korumpiranosti ili nestručnosti, pitanje je. U svakom slučaju, za primer, evo kako je srbijanski ekonomski savetnik dr Jurij Bajc "savetovao" bivšeg premijera Srbije 2011. godine:

Bajec: Srbija mora da poštuje ograničenje deficita

101

Tanjug | 24. 08. 2011. - 13:29h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 2

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je danas da Srbija mora striktno da poštuje okvire ekonomske politike dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom i definisane zakonom, pogotovo u domenu fiskalne politike, odnosno ograničenja budžetskog deficita, što je i jedan od glavnih zahteva te međunarodne finansijske institucije.

Dr Jurij Bajec http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/273152/Bajec-Srbija-mora-da-postuje-ogranicenje-deficita ...

A šta tek reći za ovu vest iz Bosne i Hercegovine: DW

BiH ponovo zove u pomoć Međunarodni monetarni fond "BiH će ponovo zatražiti pomoć MMF-a kako bi se spriječio financijski kolaps. No, ovaj put, čini se, uvjeti koje će postaviti MMF, partneru koji nije ispunjavao obećanja, mogli bi biti puno nepovoljniji za BiH.

Nakon što je odbačena inicijativa da se rupe u proračunima pokriju povećanjem stope PDVa, čini se, kako vlastima u BiH nije preostalo drugo do li pozvati u pomoć MMF. Zaključak je usvojen jednoglasno na sjednici Fiskalnog vijeća kojeg čine premijeri i ministri fanancija BiH, entiteta i Distrikta Brčko, nakon što je utvrđen fiskalni okvir za razdoblje 2012-2014. Milan Suc rezidentni predstavnik MMF-a u Sarajevu, potvrdeo nam je kako im je stigao „poziv u pomoć“ premijera Vjekoslava Bevande." http://www.dw.de/bih-ponovo-zove-u-pomo%C4%87-mmf/a-15858580 http://www.dw.de/bih-ponovozove-u-pomo%C4%87-mmf/a-15858580

...

102

Izgleda da političari u BiH kao da nisu čitali Štiglica, Čosudovskog i druge ... Zovu MMF radi samoubistva!!! Nisu se opametili čak ni nakon što je prethodna „pomoć“ MMF-a uništila ekonomiju BiH, pa ih zovu ponovo. Kao kada biste lekara koji vas svojom intervencijom umalo nije ubio, zvali da vas dokrajči. Pitanje je samo da li su politirači koji zovu MMF radi ubistva Bosne i Hercegovine naivne samoubice ili rotšildski plaćenici. Ali nije ni čudo što ih zovu, kada je prvog guvernera Centralne banke BiH (Serge Robert) postavio upravo Međunarodni monetarni fond (na šta je bio ovlašten po dejtonskom Ustavu BiH - član VII), i to kao stranog državljanina, jer guverner po tom Ustavu nije mogao biti državljanin Bosne i Hercegovine ili neke od susednih zemalja!!!??? Toliko o monetarnoj i svakoj drugoj suverenosti Bosne i Hercegovine. ...

A o tome kako se ememefizacija odrazila na zemlje nastale na tlu bivše SFRJ, kratko ćemo u nastavku: ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA NA PRIMERU BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA

Ako povežemo činjenicu da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) osnovana 15.04.1991. godine (sa sedištem u Londonu) radi "olakšavanja tranzicije" sedam socijalističkih država (među njima i SFRJ) na tržišnu (čitaj bankarsku) privredu, sa činjenicom da je odmah posle toga krenuo krvavi rat u SFRJ, i činjenicom da su tokom i nakon tog rata SVE bivše republike SFRJ gotovo totalno opljačkane, a da im je privreda gotovo totalno uništena, onda možemo, i bez navođenja ostalih mnogobrojnih dokaza, lako izvesti zaključak da je građanski rat u SFRJ planski izazvan od rotšildskih bankara i da su ciljevi tog rata uz pomoć MMF-a i ostalih finansijskih, političkih i vojnih struktura pod kontrolom rotšildske elite, na ovim prostorima gotovo u potpunosti ostvareni. Za uništenje ekonomije svih tih zemalja, pored pomenutog efikasnog i oprobanog scenarija u četiri koraka, bankari su ovde primenili i nešto specifično: Prvo što su u svim republikama učinili bilo je raspuštanje bivše Službe društvenog knjigovodstva - SDK, institucije koja je bila zadužena da prati i kontroliše sve tokove novca, kako građani ne bi imali uvida u pljačke i prevare koje će kasnije nastupiti. Tako su uklonili najvažniju prepreku za preduzimanje četiri proverena koraka za dalje uništenje ekonomije. Rezultat: za samo desetak godina sve banke i gotovo sva velika državna preduzeća kriminalnim privatizacijama prešli su u vlasništvo bankara, skoro pola stanovništva je ostalo bez posla, penzije su više nego prepolovljene, a porezi više nego udvostručeni.

103

Ali to je bio rezultat samo prvog koraka - PRIVATIZACIJE. Na taj način postigli su jedan od glavnih ciljeva: da ove „suverene“ države ostanu bez sopstvenih izvora prihoda, jer se sada svi porezi koriste za plaćanje uzetih kredita, zbog čega su sve te zemlje prinuđene iznova i iznova zaduživati se kod MMF-a i drugih rotšildskih filijala. U drugom koraku - LIBERALIZACIJI, već je usledilo donošenje zakonske regulative o liberalizaciji tržišnog kapitala, tako da on nesmetano teče: u sve te zemlje ulaze bezvredna papirna ili digitalna obećanja u vidu kredita kojima se kupuju sve realne nacionalne vrednosti, a zauzvrat bankarima u Londonu teku potoci i reke realnog novca i vlasnčkih prava nad fabrikama, preduzećima, nekretninama ... Ipak, trenutno ni u jednoj od tih zemalja još uvek nije došlo do potpunog presušenja državne blagajne i drastičnog povećanja kamatne stope na 30%, 50%, pa čak i 80%, što je po Štiglicu sledeća faza liberalizacije, posle koje sledi konačni i završni udarac u vidu četvrtog koraka. I treći korak TRŽIŠNO ODREĐIVANJE CENA već je okončan - cene hrane, energenata, roba i usluga realno su povećane nekoliko puta, dok su penzije i plate srazmerno tome smanjene isto toliko puta, tako da su i zaposleni (koji su imali sreću da nisu ostali bez posla) i penzioneri potpuno osiromašeni, a o sve mnogobrojnimijim ljudima koji su ostali bez posla, i sve mnogobrojnijim mladima koji čak nemaju ni priliku da se zaposle, više niko ne vodi računa. Takva situacija vodi ljude u socijalno beznađe, bedu, kriminal i narkomaniju, što i jeste jedan od ciljeva bankara. Posebno im je važan cilj širenje narkomanije, jer tako ne samo da slamaju otpor suverenih ljudi (koje posle određene faze ovisnosti ne više interesuju ni sopstveni, ni tuđi životi, kao ni sopstvena, ni tuđe slobode), nego stiču ekstra profit od mreže svetske prodaje narkotika, koju u potpunosti kontrolišu i eksploatišu. Preostao je, dakle, još samo četvrti korak - MMF-ov PROTEST i potpuni krah, koji bi gotovo sigurno mogao uslediti već za koju godinu, ukoliko se pre toga nešto drastično ne preduzme. ...

VEROVALI ILI NE: SVE RASPRODALI, A JOŠ SE I ZADUŽILI PREZADUŽILI

Cela bivša SFRJ bila je dužna oko 15 milijardi dolara i od strane bankarskih institucija ocenjena kao PREZADUŽENA, tako da su joj bili uskraćivani dalji krediti. U procesu privatizacije izvršene u državama nastalim na području SFRJ prodata je imovina čija vrednost nije zvanično objavljena, ali se može pretpostaviti da je mnogostruko nadmašila vrednost duga SFRJ, zbog čega bi logično bilo pretpostaviti

104

da se svaka od njih nakon privatizacija rešila svog dela dužničkog kolača i da im je posle prodaje preduzeća ostala bar koja milijarda dolara. Međutim, stvarni bilans finansijskih transakcija izvršenih u svega dvije decenije nakon raspada SFRJ je takav da sadašnja ukupna dugovanja njenih naslednica (u martu 2013. godine) iznose preko 200 milijardi dolara! O tome kakvi su stvarni efekti “suverenosti” država nastalih na području bivše SFRJ, možete proceniti iz tekstova koji slede:

Zvonimir Trajković

17

politički analitičar

Zvonimir Trajković 08.2009. Beograd

Dug država bivše SFR Jugoslavije veći od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde $ Kako su nas opljačkali Bez pretenzija da ovom prilikom ulazim u političko-nacionalne, pa i verske razloge razbijanja SFR Jugoslavije, kojih je neosporno bilo, želim da vam na praktičnom primeru pokaže stvarne, i glave razloge za njeno razbijanje. Kome je razbijanje Jugoslavije trebalo, ko je tu profitirao, a ko ostao opljačkan - zaključite sami. Bivša Jugoslavija u trenutku raspada dugovala je oko 16 milijardi dolara ili radi lakšeg računanja ako to po današnjem kursu preračunamo oko 11,5 milijardi evra. Posle 17 godina od raspada, krajem 2008 godine države, članice bivše jugoslovenske federacije dugovale su ukupno 117,3 milijardi evra, a po nezvaničnim podacima početkom jula ove godine duguju frapantnih 133 milijarde evra. Kažem frapantnih jer je ovo državni dug, kome treba dodati još bar isto toliki, nastao zaduživanjem preduzeća kod banaka u inostranstvu, ali i samih građana kod opet inostranih banaka koje posluju na ovim prostorima. Tada te 1990-te, Vlada SFR Jugoslavije koju je vodeo Ante Marković, nije mogla da dobije nove kredite, jer su strani poverioci kao MMF i SB procenjivali da je Jugoslavija prezadužena. Kada tih 16 milijardi $ uporedite sa današnjim stepenom zaduženosti cela stvar izgleda neverovatna. Postavlja se pitanje da li su ljudi iz MMF, SB, kao i ostali poverioci 17

http://www.trajkovic.rs/

105

u međuvremenu poludeli ili je sve urađeno da bi se nepostojećim parama (lažnim novcem, bez pokrića) opljačkala realna imovina zemalja bivšeg socijalističkog bloka. Putem nametnutih „privatizacija“ i gramzivošću zapada spirala zaduživanja se sve više ubrzavala sve do momenta kada je svet finansija uleteo u neke virtualne vode koje su na kraju dovele celu planetu do praga finansijskog i monetarnog sloma. Ali da to razmotrimo malo kroz brojke. Prema podacima Ministarstva finansija Hrvatske raspodela duga eks Jugoslavije od 11,5 milijardi evra najvećim delom sprovodila se po ključu MMF-a i odlukama „Badinterove komisije“. Tako je SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) nasledila 36,5 odsto (4,198 milijardi evra), Hrvatska je preuzela 28,5 odsto (3,278 milijardi evra) duga, Slovenija 16,4 odsto (1,886 milijardi evra),Bosna i Hercegovina 13,2 (1,518 milijardi evra) i Makedonija 5,4 odsto (621 miliona evra). To je prema sadašnjim dugovanjima više nego skromno zaduženje i prava Božija blagodet. ... Ali to je bilo tada. Što se novih zaduživanja tiče danas bi cela stvar trebala da bude mnogo teža, jer iste te države koje su činile bivšu Jugoslaviju prema preseku NBH na dan 30. juna 2008 godine dugovale su ni manje ni više nego 94,8 milijardi evra. U januaru 2009. godine ta cifra se popela na 117,3 milijardi evra da bi 01. jula 2009 iznosila 133 milijardi evra (procenjena vrednost) ili neverovatnih 184,98 milijardi $. Deo ovog ubrzanog zaduživanja od 94,8 na više od 133 milijardi evra sve država i njihove političke „elite“ pravdaju finansijskom krizom, ali kako pravdati ovoliku zaduženost do pojave finansijske krize? Ali gle čuda. MMF i SB sada ne procenjuju da su zemlje proistekle iz eks Jugoslavije, sa pokidanom i rasparčanom privredom prezadužene, već dele kredite i kapom i šakom. Tačno, najčešće za popunu takozvanih deviznih rezervi, koje mi kao i ostale navedene države opet čuvaju u njihovim velikim zapadnim bankama. ..." "... Ali da se ponovo vratim brojkama, mislim da one mnogo rečitije pokazuju gde smo. Ovih 184 milijardi $ je samo javni dug, ili državni dug koji ćemo decenijama plaćati. Ovoj sumi treba dodati bar još toliki dug privatnih preduzeća koja su se zaduživala u inostranstvu, i dug samih građana koji su uzimali kratkoročne kredite za kupovinu kola i kućnih aparat, kao i dugoročne kredite za kupovinu stanova. Stoga stručnjaci procenjuju da je ukupan dug država bivše SFRJ između 300 i 320 milijardi $. A koliko je još putem profita stranih kompanija, banaka, korupcijskim pljačkama… iz zemalja ex Jugoslavije izneto, teško je izračunati. Razbijanjem zemlje pokidani su mnogi proizvodni lanci, veliki broj radnika ostao je bez posla, pa su sadašnje državice postale veliki uvoznici i onoga što se na ovim prostorima nekada proizvodilo i izvozilo. Vojna industrija SFRJ je godišnje izvozila 4,5-5 milijardi $ raznog naoružanja a sada sve države bivše SFRJ godišnje izvezu manje od 250 miliona $ naoružanja. I to ako vam zapadni mentori to dozvole – a obično vam ne dozvole jer će taj profitabilan posao uzeti neka njihova kompanija. Stoga je ovaj prostor postao veliki uvoznik i otvoreno tržište za sve robe sumnjivog kvaliteta, koje zapad treba nekome da uvali - da ih ne bi bacio na smetlište. Mi smo samo od 2001. do kraja 2008. uvezli roba za 105 milijardi $, koliko su Hrvati uvezli od 1992, Slovenci od 1991, BiH ili Makedonija, teško je do egzaktnih podataka doći, ali se procenjuje da je od raspada SFRJ na ovim prostorima uvezeno roba od oko 450 milijardi $. To je ogromna cifra i za razvijene i moćne zemlje zapada. Da smo sačuvali SFRJ veliki deo tih roba, bar 50%, mogli smo da proizvedemo sami. http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html ...

Ne treba smetnuti sa uma da je ovaj tekst pisan u avgustu 2008. godine, nakon čega su usledila nova i još drastičnija zaduženja. A pošto na istoj web stranici autor daje brilijantnu i konkretnu analizu o tome kako su rotšildi na čelu sa MMF-om opljačkali Srbiju i ostale republike bivše SFRJ, citiraćemo još neke delove iz istog teksta (u kojima se tako jasno i detaljno ocrtavaju koraci

106

MMF-a koje je opisao Štiglic, da je neverovatno zašto protiv odgovornih političara ne reaguje srbijansko tužilaštvo): "Druga etapa pljačke nastupa odmah. Sobzirom da su nas bombardovanjem temeljno razorili, onesposobili i ono malo privrede koja je nešto radila, zemlja nije u mogućnosti da redovno vraća tranše prekomponovanog zaduženja od 9,6 milijardi $, i mora da od MMF i SB uzima nove kredite kako bi redovno servisirala dugove i popunila budžet. I sa „dobrog“ zapada krediti stižu, ali uz uslove naravno. Tu uz uslove počinje treća faza pljačkanja Srbije. Prvi uslov je da Dinkić i Labus likvidiraju sve naše značajnije banke kako bi se otvorio prostor za ulazak zapadnih stranih banaka. One će onda pokupiti štednju građana i našim parama lomiti privredu, selektirajući koju će proizvodnju kreditirati, a koja će preduzeća neodobravanjem kredita oterati u stečaj - da bi ih u četvrtoj fazi pljačke kupili što jeftinije. Pored otvaranja prostora stranim bankama za pljačku privrede i građana koja se i danas sprovodi putem enormnih kamata, važnost likvidacije domaćih banaka bila je i u tome što su one imale kao garanciju svojih potraživanja vlasništvo nad velikim delom privrednih subjekata, koji se pod hipotekama domaćih banaka nisu mogli prodati zapadnim kupcima. Naši već navedeni „eksperti“ dovedeni na vlast da to sprovodu, preduzimaju odlučne korake i za samo dva dana zatvaraju sve naše značajnije banke, a na ulicu šalju oko 9.200 bankarskih činovnika. Čak su ih i u MMF-u pohvalili da je posao urađen perfektno, temeljno, i krajnje efikasno. Nisu ostali samo na pohvalama, već su Labusu, Dinkiću i Jelašiću obezbedili mesta, ako nešto pođe po zlu, a i odvojili dobre milionske iznose na njihovim računima u stranim bankama kako bi u svakom slučaju bili obezbeđeni. Da bi bankarska pljačka trajala što duže svetski bankari su odvojili i nekoliko desetina miliona evra da bi ovi „eksperti“ formirali svoju stranku, koja će kroz Skupštinu i Vladu u kojoj učestvuju, sada institucionalno nastaviti pljačkanje Srbije. U našoj političko-vladajućoj „eliti“ svi igrači imaju svoje uloge, od „umerenih nacionalista“ preko pragmatičara, do onih koji su direktno antisrpski orijentisani – pa na izborima imamo široku lepezu izbora. Ali kada sve njih prema onome što su uradili proanalizirate shvatite da je to isti ološ ofarban samo različitim bojama. Pre nekoliko godina napisao sam tekst „Četiri jahača apokalipse“ opisujući pred izbore, ko su i šta su ti naši vodeći kandidati i stranke. Ubrzana privatizacija Labus i Dinkić su svoje zadatke odradili valjano i otvorili prostor tako da je sada mogla da otpočne četvrta faza pljačkanja Srbije - ubrzana privatizacija. U skladu sa zapadnim programima sada na scenu stupa druga pripremljena ekipa sa Đinđićem kao premijerom, Đelićem kao ministrom finansija i ekonomije, Aleksandarom Vlahovićem ministrom za prestruktuiranje privrede i privatizaciju, čijem ministarstvu ujedno pripada i vladina Agencija za privatizaciju. Goran

107

Novaković postaje ministar energetike i rudarstva, Goran Pitić ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Marija Rašeta Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije i da ne nabrajam sve te eksperte lopovluka. Za Đelića, Novakovića, Pitića gotovo niko nije ni čuo, jer upravo kao „eksperti“ doleću iz inostranstva pravo u ključne ministarske fotelje. Vlahović i Đelić su se kao eksperti konsultanti već „proslavili“ u Poljskoj, Češkoj…pa su ih otuda i bukvalno proterali, ali su za našu ubrzanu privatizaciju, odlični - jer su se za zapadne mentore već dokazali. U socijalističkom sistemu gotovo su svi živeli su od svojih plata koje nisu omogućavale sticanje značajnijeg bogatstva. Stoga u ubrzanoj privatizaciji građani Srbije nisu mogli ni da učestvuju jer nisu raspolagali kapitalom kojim bi mogli kupiti bilo koje preduzeće. Novac su jedino imale strane zapadne kompanije za koje je ubrzana privatizacija kroz sve ove gore navedene poteze i pripremana. Brzo je „kupljeno“ sve ono za šta su stranci bili zainteresovani, po bagatelnim cenama koje čak ne prelaze ni samu vrednost zemljišta na kojoj se neka fabrika nalazila. Tako su od strane zapada instalirani Vlahovići, Đelići… odrađivali poslove za koje su na vlast i dovedeni. Navešću neke primere koji mnogo toga govori i objašnjava zašto je Srbija danas u bezizlaznoj privrednoj situaciji osuđena da živi isključivo na kreditima MMF, SB, i stranih poverilaca. Kad „Sartid“-u (železara, nova i stara, fabrika belih limova, valjaonica…) skinete 650 miliona deviznih kredita obaveza i to prebacite da vraća država, a onda ga prodate za 26 miliona to je više nego pljačka. Jer ste Srbiju odštetili za više od 2,5 milijardi dolara. Kako? Sartid je strancima bio interesantan jer je to bila relativno nova železara, dobro lociran pored Dunava čime je transport koncentrata gvožđa olakšan, i koja je u svom sastavu imala i valjaonicu limova, kao i valjaonicu traženih belih limova. Ono što je bilo posebno interesantno je, da se u Srbiji posle bombardovanja nalazilo oko 11 – 15 miliona tona najkvalitetnijeg otpadnog gvožđa, od srušenih mostova, hala i drugih objekata. To je značilo da se sirovina sa preko 90% metal nalazi u prečniku od svega nekoliko stotina kilometara od železare, i kada se to pretopi ostvariće se ogroman profit - jer je cena gvožđa na svetskom tržištu bila odlična. Ujedno to otpadno gvožđe je perfektna sirovina za kontinuirani rad železare od 6-7 godina punom parom. Železara danas ne radi jer zalihe otpadnog gvožđa su gotovo istopljene, cena gvožđa na tržištu je pala, a ogroman profit „US Steel Serbia“ je odavno prebacio na račune u SAD. Srbiji je ostalo ogromno ekološko zagađenje o kojemu su vlasti ćutale, hiljade otpuštenih radnika, a sada i preostali radnici železare na prinudnom odmoru, sa neizvesnom budućnošću kada će se rad, i da li će se rad uopšte nastaviti. Država je građane i radnike obmanjivala uspešnim radom „US Steel Serbia“najvećim izvoznikom u Srbiji koja od tog izvoza nema ništa jer novac od tog izvoza ne ostaje u Srbiji. Privatizacioni „eksperti“ nisu objasnili da su takvom privatizacijom debelo opljačkali Srbiju i da će strani vlasnik u Srbiji nešto raditi dok mu taj posao donosi dobar profit, kada toga više ne bude ili kada se on izjednači sa zemljom iz koje dolazi, zatvoriće fabriku i sve radnike otpustiti. To je privatno, sada njegovo, i Vlada ga u tome ne može ničim sprečiti. Drugi biser privatizacije je prodaja obe fabrike cigareta u Nišu i Vranju za oko 850 miliona $, ali pod uslovom da 5 godina oni imaju potpuni monopol na tržištu cigareta u Srbiji, pa samim tim kontrolišu i uvoz cigareta. Ako znamo da građani Srbije godišnje na cigarete troše oko 1,2-1,3 milijardi $. Lako možete izračunati

108

za koliko će strani kupci otplati kupljene fabrike i kakav će onda profit zgrtati godinama. Ono što je tu još katastrofalnije „DIN-Philip Morris“ i „British American tobacco“, čim su fabrike kupili otpustili su skoro polovinu radnika i prebacili ih na naš i onako preopterećen penzijski fond. Doveli su i svoje dobavljače pa se u Srbiji više ne proizvode kartonske paklice, polipropilen za pakovanje, dok se i duvan uvozi iz Turske… ili kratko rečeno u srpskim cigaretama nema vi S od proizvoda iz Srbije. Koliko je u tom lancu proizvodnje cigareta ljudi ostalo bez posla možete videti u Mačvi, Posavini, južnoj Srbiji, gde se duvan više i ne seje, a hiljade seoski domaćinstava je ostalo bez značajnih prihoda. Zatvorena je „Viskoza“ u Loznici, jer svoj polipropilen i celofan više nema kome da proda, a „Kartonka Avala“ se svela na radionicu sa 50-tak zaposlenih. Da vam ne bih oduzimao vreme naveo sam samo dva primera mada i u Srbiji ima jako mnogo. Ovakvim i sličnim „stranim ulaganjima“ je srpska privreda zatvarana pa će se ono frapantno zaduživanje iz grafikona sa početka teksta samo uvećavati dok MMF i ostali ne kažu dosta. A onda kada uskoro dođe taj trenutak „demokratski eksperti“ zbrisaće iz Srbije, ostavljajući građane da u bankrotiranoj državi grcaju i počnu da državu grade iz početka. Tim donosiocima „demokratije“ i promoterima stranih ulaganja kao spasonosne varijante oživljavanja privrede, biće udobno na nekim egzotičnim ostrvima i novcem koji su kroz korupcionašku privatizaciju obezbedili na računima u stranim bankama. Biće udobno sve dok nova ozbiljna država ne pošalje „devere“ po njih da ih dovedu i objasne za čiji račun su se oni poigravali sa državom, pljačkaškom demokratijom rasprodajući nacionalna dobra, kao da im je to tata ostavio. Jedan poslanik je pre više godina uporno nastojao da za govornicom ispriča kako „Priča ima tužan kraj“ ali su se svi grohotom smejali. Mislim da će priča stvarno imati tužan kraj. „Strana ulaganja“ sam stavio pod znake navoda jer se radi o čistoj prevari građana iza koje se krije neviđena pljačka Srbije, a koja samo nosi privlačno ime. Kad prodate svoj stan ili kuću i odete da budete podstanar, smatrate li to dobitkom ili gubitkom, i nazivate li to stranim ulaganjem. Možda bi se strano ulaganje moglo nazvati kada bi Srbija prodala 40% deonica „Sartida“ ili 30% deonica fabrika duvana i taj novac bio uložen u revitalizaciju ili osavremenjivanje tih fabrika. Da je država na sebe preuzela 650 miliona duga „Sartid“-a on bi gotovo isto uspešno mogao da posluje kao i „US Steel Serbia“ jer ga je to preveliko dugovanje i gušilo - ali bi ogroman profit ostao u Srbiji. Kod duvanskih fabrika to nije ni bilo potrebno jer su one ionako vrlo uspešno poslovale – ali su ekspresno morale biti prodate jer su počele da izvoze cigarete na veliko rusko tržište – što se svetskim multinacionalnim kompanijama nikako nije dopalo. Pod „strana ulaganja“ se jedino mogu smatrati Grinfild investicije (Greenfield investment) za koje je karakteristično, da se sa poslom počinje od početka, bez prethodne infrastrukture, poslovnih prostora i radnika. Na livadi kako to i mi i Englezi kažemo. Bilo je kod nas i takvih Grinfild investicija ali su one bile isključivo u sektoru trgovine, kao dodatni oblik pljačkanja Srbije. U Srbiji je od 2000. izgrađeno na desetine velikih tržnih centara raznih svetskih kompanija koje su te megamarkete napunile pretežno stranom robom. Da bi se ta strana roba široke potrošnje mogla isplativo uvoziti priskakale su „naše“ marionetske Vlade i donosile „povoljne“ zakone, a sve pod izgovorom neophodnog približavanja Evropskoj Uniji - u koju sigurno nećemo nikada ući, ili bar ne dok to ne bude i

109

njihov interes. Dinkić je kao ministar ekonomije uveo kreditiranje građana da bi se ta uvozna roba široke potrošnje masovno kupovala, a i da bi strane banke lihvarskim kamatama koje su i četiri puta veće od sličnih kredita u Evropi dobro zaradile. Guverner Jelašić je u sferi monetarne politike odradio svoj deo zadatog posla. Dinar je držao daleko iznad njegovih realnih vrednosti u odnosu na $ i evro što je uvoznu robu činilo jeftinijom, a zbog nepovoljnog kursa izvoz iz Srbije je bio praktično neisplativ. Naravno, i guverner Jelašić je sve to radio za „naše dobro“. „Čuvao je vrednost domaće valute i obuzdavao inflaciju“. Lepo zvuči samo da je još istinito. Tako se Srbija našla u viru „demokratskih lopina“ koji su za sebe ipak pokrali mrvice u odnosu na obim pljačke koju su omogućili svojim zapadnim mentorima. ...

Ušle ogromne pare, prodali smo skoro sve – i na kraju bankrot Da bih vam ovo iz naslova objasnio kao i razmere pljačke Srbije malo više približio, poslužiću se jednim izvodom iz intervjua koji je Dr. Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka dao za „Blic nedelje“ - u kome kaže: „Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz – jer je domaća proizvodnja gušena pa danas malo toga i proizvodimo. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija, Argentina… Na pitanje novinara kako je došao do cifre od 62 milijarde $ profesor Kovačević odgovara. – Po osnovu novih zaduživanja, od 01. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde $ u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde $, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „US Steel Serbia“, oni sve živo uvoze. Osim, otpadnog gvožđa i možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama“ – kraj citata. Kada sada uzmete olovku i ovo što je izneo profesor Kovačević malo presaberete doći ćete do zaključka o razmeri pljačke svoje zemlje (ako je uopšte smatraju svojom?), a koju sprovodi srpska vlast. Dobijete od zapada po skupim kamatama

110

21 milijardu $ kredita a onda iscedite iz džepova svojih građana još 84 milijardi $ pa uvezete njihovu robu za 105 milijardi $. Stim što u ovo ceđenje džepova građana nisu uračunate i milijarde $ koje su odnele strane banke, cedeći građane svojim lihvarskim kamatama za kredite kojima je kupovana ta roba široke potrošnje. Sve ovo navedeno potpuno je ugušilo proizvodnju u Srbiji, čak i u poljoprivredi, koja je izdržala i osmogodišnje sankcije i godine ratova, ali ovo smišljeno uništavanje zemlje i privrede koju sprovodi sopstveno državno rukovodstvo je nemoguće izdržati. Stoga kad krenete na utakmicu, svratite do megamarketa hrvatske kompanije „Idea“ i kupite semenke za grickanje Made in China. Naših nema. Mi ni tikve više ne sadimo jer nema ko da ih kupi, pa nema ni semenki iz njih. A kako je do toga došlo? Za biološki opstanak čoveka potrebne su samo tri stvari: voda, hrana i nešto energije za obradu zemljišta, i da se ne smrznemo. Osmogodišnje sankcije prema Srbiji su se pokazale nedovoljno delotvorne upravo zbog toga što Srbija ima ova tri elementa da bi mogla preživeti. Stoga je, od strane naših „prijatelja“ sa zapada, jedan od prvi zadataka bio da se uništi naša poljoprivreda kao glavni oslonac naših odupiranja – jer kada ste gladni sve prihvatate. Tako su Srbiju iz vazduha zasejavali Ambrozijom i raznim boleštinama, koje su počele da izazivaju neke za ove prostore sasvim nove bolesti biljaka i domaćih životinja. Pored Ambrozije koja izaziva razne vrste alergija pojavila i vrsta buđi nazvana „crna pšenica“ kao i neka druga parazitska oboljenja koja napadaju biljke. Darko Despotović, direktor veterinarskog instituta Srbije je nedavno u jednoj od TV emisija govorio o tome kako je pre 20 godina na prostorima Srbije bilo oko desetak oboljenja krava, svinja i ostalih domaćih životinja koje su mogla prouzrokovati masovnija uginuća životinja. Danas ih ima tridesetak a sa nekima se po prvi put srećemo. To nam rade neprejatelji isti oni koji su nas i bombardovali pa se nije ni čuditi, a na zemlji to još bolje odrađuju navedeni rasturači zemlje. Kako? Ne zasejavaju nas boleštinama, ali su po nalogu zapada hitno ukinute zemljoradničke zadruge, a njihova imovina i zemljište rasprodato. Slično je urađeno i sa hladnjačama za obradu voća. Tako je seljak sa malim posedom kojih je u Srbiji skoro 85% ostao bez zadružne podrške koja je ujedno bila i otkupni centar gde je on mogao da donese svoje proizvode. Sada imamo monopolističke otkupne stanice ili hladnjače, većinom stranih kompanija, koje svojim monopolskim položajem i izuzetno niskim otkupnim cenama demotivišu proizvodnju i lagano je gase. Stoga svake godine imamo proteste proizvođača žitarica, malina i ostalog voća, proteste proizvođača mleka, tovnih bikova ili svinja. Neki protestuju, dok drugi manje uporni dižu ruke od seoske proizvodnje i tako sela postaju pusta - a plodna zemlja neobrađena. Mladi na selu više ne ostaju jer poljoprivredna proizvodnja nije isplativa, sele se u gradove ili najradije odlaze u inostranstvo. Antirazvojni zakoni i korupcijska povezanost monopolista sa vlašću, jače su „oboljenje“ od bilo kakvih zasejanih boleština. Zato su semenke za grickanje iz Kine, a ne iz Pomoravlja. Mnogi koji budu čitali ove redove reći će pa i Milošević je doneo zakon o privatizaciji i od njega je sve i počelo. Da, ali sa sasvim drugačijim principijelnim postavkama koje su utvrđene na „Komisiji za privrednu reformu“ još 1991-1992 godine, koju je vodio sam Milošević, a čijim sam sednicama i ja redovno prisustvovao. U tu komisiju bili su uključeni brojni akademici i eksperti za ekonomiju bez ikakvih stranačkih selekcija, jer se želelo da dođemo do naboljeg

111

modela privatizacije kojim će se unaprediti a ne uništiti privreda. Utvrđeno je da privatizacija treba da bude dugoročan proces i da traje decenijama, odnosno da se odvija onoliko brzo koliko privatni sektor uspeva da jača i preuzima proizvodnju. Dugoročan proces, a sve u cilju da najveći deo vlasništva nad proizvodnim kapacitetima ostane u posedu građana Srbije. Da se u prvom krugu privatizuju manja preduzeća i preduzeća koja nisu od državnog značaja, a da se strancima može prodati samo manjinski paket akcija u strateškim preduzećima koja pripadaju državi ili država u njima ima većinski deo vlasništva. Nešto poput kineskog modela, „jedna država dva sistema“ – koji se u praksi pokazao vrlo uspešnim. Ne sporim da su se kroz formu probijanja sankcija i u vremenu Miloševića pojavili tajkuni, ali koje je država sasvim svesno tolerisala pa čak i pomagala - kako bi i u sankcijama država mogla da što normalnije funkcioniše. Svi ti tajkuni bili su pismenim dogovorima vezani za državu i bar se okvirno znalo šta je od te „nove imovine“ privatno, a šta državno. Ti pismeni dogovori postoje, ali se posle 05. oktobra ne spominju, jer sadašnjim tajkunima i vlasničkoj oligarhiji to nikako ne odgovara. Raspad države i privatizacija u takvim uslovima neminovno je dovela do devijacija u društvu, otvaranja lanaca šverca i krađa, ali će te biti vrlo iznenađeni kada sve te činjenice budu prezentirane javnosti - jer se radi o minornim ciframa koje se sa današnjim ne mogu ni približno porediti. Radilo se o stotinama hiljada $ pa i po nekom milionu, ali današnji oblici pljačke su u milijardama. Kada je za 850 miliona dolara prodato 45% vlasništva Telekoma Srbije, Grcima i Italijanima, zapadni analitičari su odmah objavili da je Milošević obezbedio socijalni mir za naredne dve godine. Pre par meseci od MMF-a smo dobili kredit od 3 milijarde evra ili 4, 2 milijardi $ pa već tražimo još milijardu evra od Rusije kako bi bar do kraja godine spasili državu bankrotstva i socijalnih nemira koji joj prete. Zašto je 1998. 850 miliona $ bilo dovoljno za dve godine, a danas čak ni 5,5 milijardi ne može da potkrpi državu ni za pola godine? Zato što je 1998 privreda raduckala, a danas potpuno stoji i nema ko u budžet sredstva da ulije. Zato što se 1998 tih 850 obrtalo u Srbiji, a sada će 5,5 milijardi $ samo protrčati kroz Srbiju i otići na zapad kao profiti stranih kompanija, trgovinskih lanaca, banaka… A onda će trebati najmanje 10 milijardi $ kredita da se pokrije ovih 5,5 i podmire budžetski troškovi i ta spirala zaduživanja se samo povećava." http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html

...

Iz istog Trajkovićevog teksta izdvojili smo poseban i upečatljiv deo koji se odnosi na pljačkanje Srbije:

Pljačkanje Srbije "Da prvo malo razjasnimo slučaj Srbije. Kada su 1992 SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) uvedene sankcije mi smo prema MMF, SB, Londonskom i Pariskom klubu dugovali oko 6,944 milijardi $ ili 4,991 milijardi evra prema današnjem kursu. S obzirom da smo bili u blokadi te da je platni promet sa inostranstvom bio blokiran SR Jugoslavija nije mogla redovno da otplaćuje svoj dug niti da se zadužuje. No ipak mi smo preko privatnih ili navodno privatnih firmi (zbog niske cene duga) otkupili deo duga pa smo 2000 godinu dočekali sa ukupnim dugom od oko 5,600 milijardi $ odnosno 4,026 milijardi evra.

112

Gotovo svima je poznato da je zapad u rušenje Miloševića uložio veliki novac a da je samo za organizaciju 05 oktobra potrošeno oko 70 miliona $. Ali zapad ne baca pare. Odmah po dolasku „demokratske vlasti“ samozvani „eksperti“ iz G-17+ preuzimaju obimne radnje da se mentorima koji su ih doveli na vlast, te uložene pare u rušenju Miloševića vrate. Tako je Miroljub Labus kao potpredsednik Savezne vlade nonšalantno potpisao da SR Jugoslavija prihvata da plati sve redovne, zatezne i kaznene kamate MMF-u, SB, i ostalim gore pomenutim poveriocima. Još nonšalantnije je prihvatio da se SR Jugoslavija odriče svih kamata na naša blokirana sredstva u stranim bankama, koja uzgred rečeno ni do danas nisu vraćena - a radilo se o sumi od oko 1,7 milijardi $. Znao je Labus, a i zapadnjaci, da su nas oni uvođenjem sankcija i prekidanjem platnog prometa sa inostranstvom blokirali i onemogućili da redovno servisiramo dugove, te da mi u tom delu ne snosimo nikakvu krivicu - već isključivo oni. Ali zato je Labus i doveden na mesto potpredsednika Vlade, a asistent Dinkić za guvernera NB Jugoslavije, kako bi sve te činjenice ignorisali i svojim zapadnim mentorima omogućili debelu pljačku Srbije. Tako su zapadni lešinari preko noći samo na naplaćenim kamatama „zaradili“ oko 8,6 milijardi dolara, pa se naš dug sa 5,6 popeo na 14,2 milijarde $. Od strane zapada, perfektno urađen posao. U rušenje „neposlušne“ Miloševićeve vlasti uložiš oko 200 miliona $, a onda instaliraš svoje podanike i odmah si „zaradio“ 12,4 milijardi $. Da ne bude zabune, 8,6 + 1,7 otetih sredstava + 2,1 po istoj metodologiji proračunatih kamata na naša zamrznuta sredstva iznosi 12,4 milijarde $ koje danas svi mi ubrzano otplaćujemo. Onda nam uz „posebne pregovaračke sposobnosti“ Labusa i Dinkića navedeni poverioci širokogrudo otpišu 2,8 milijardi $ duga, pa Labus i Dinkić poberu političke poene kod građana. U čitavu obmanu građana aktivno učestvuju i „demokratski“ mediji pod kontrolom Soroša lažno informišući građane da je SR Jugoslaviji otpisan veliki deo duga – a to nije čak ni onaj iznos koji nam je otet. Pa umesto da pomenuti „eksperti“ krivično odgovaraju za ogromnu štetu nanetu državi, oni i dalje ekspertuju, uništavajući zemlju." http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html

... A sa web stranice Magazina Tabloid sledi još neki tekstovi o pljački Srbije: Milovan Brkić

Nevidljivi poslovi

„Danas je Srbija u punom rasulu, pravno nedefinisana teritorija, sa zastrašujućom nezaposlenošću, sa praznim fondovima, rasprodatim preduzećima i kompanijama, razorenom poljoprivredom... Od dolaska DOS-a na vlast, a u toj priči je gospodin Tadić od samog početka, Srbija je dobila preko 40 milijardi evra pomoći i raznih donacija, u tom periodu se zadužila za oko 30 milijardi evra, a rasprodala je državnu imovinu i akcije koje su objektivno vredele oko 50 milijardi evra! Sav ovaj novac je, prema istraživanjima onih koji su ga srpskim vlastima poklonili, završio u rukama političke oligarhije! Boris Tadić je sav ovaj novac preusmerio na račune svoje partije, njenih gradskih, opštinskih i pokrajinskog odbora, i u džepove svojih stranačkih drugova.

113

Bitange koje su u politiku ušle praznih džepova, sa polovnim džemperima, poput Dragana Šutanovca, Dragana Đilasa, Dušana Petrovića, Bojana Pajtića, Slobodana Homena i stotine drugih manje eksponiranih, učestvujući u politici sa pozicija stranačkih i državnih funkcija, koje su im najčešće bile prva zaposlenja, postali su vlasnici računa sa stotinama miliona evra! Zapadne obaveštajne službe raspolažu podacima da je od imenovanja za ministra za telekomunikacije pa do današnjeg dana srpski predsednik Boris Tadić u italijanske banke stavio preko dve milijarde evra! Gospodin Tadić je državne dugove drugih zemalja prema Srbiji usmeravao na svoje račune, sa sinom Moamera Gadafija ima zajedničke investicije, preko iste banke. Srpskoj javnosti je nepoznato koliko puta njen predsednik godišnje, o našem trošku, leti avionom do Rima, Milana, koliko je puta bio u Tripoliju i drugim gradovima u kojima je ostvarivao svoj biznis. Koliko puta je gospodin Tadić javno boravio u Rimu, Milanu, Torinu, sklapajući, navodno, poslove sa talijanskim kompanijama, što, inače, nije u okviru njegovih ustavnih ovlašćenja, koja su, kao što je poznato, pretežno ceremonijalna? Kao predsednik Srbije Tadić je taj položaj koristio za svoj biznis, nemilice pljačkajući Srbiju, uzimajući provizije za poslove svake vrste, a sklapao ih je daleko od očiju javnosti.“ http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=235&cl=05

... Nikola Vlahović

Ide li Srbija u susret potpunoj državnoj i nacionalnoj tragediji? Pobuna ili smrt! “Zastrašujuća glad u Srbiji paralisala je većinu stanovništva, pola miliona mladih ljudi ima samo jedan obrok dnevno, poljoprivreda je skoro sasvim uništena i predata u ruke domaćim tajkunima i stranim kompanijama, a oni koji još mogu da kupe hranu, žrtve su trovanja raznim toksičnim i kancerogenim materijama zbog zagađenja zemlje i vode. Stopa smrtnosti i broj neizlečivih bolesti povećani su kao nikada ranije u novijoj istoriji. Staro stanovništvo, iznad 65 godina života, već je brojnije od onog najmlađeg, a jedan radnik radi da bi izdržavao dva penzionera. Dve trećine radno sposobnog stanovništva je očajno i bez nade da će naći posao, masovni su i odlasci u inostranstvo jer je beda zakucala na svačija vrata...Život je u Srbiji izgubio smisao. Još samo bestidne političke fukare nalaze zadovoljstvo u međusobnim obračunima oko podele preostalog plena i pljačkaških pohoda na preostalu državnu imovinu, a radi zaštite ''inostranog faktora'' i amnestije svojih pljačkaških poduhvata i predaje Kosova, a spremaju i nova komadanja Srbije... Kada je na Vidovdan, 28. juna prošle godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić poverio Ivici Dačiću mandat za formiranje Vlade Srbije, mnogi građani su odahnuli, verujući da će se i njima pružiti šansa da prežive ostatak

114

života u državi u kojoj više neće gladovati, biti ruženi i poniženi od vlasti koja im je svakog dana pretila, jer želi da ih odvede u Evropu, umesto da im omogući, makar tri obroka dnevno. Nije bilo lako oterati družinu na čijem čelu je osam godina bio predsednik Demokratske stranke Boris Tadić. Za njegovog mandata i tiranije Srbija je opljačkana za više od 70 milijardi evra. Američka organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona je u svom izveštaju od decembra 2012. godine, objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine, a da je iz Srbije, ilegalnim novčanim tokovima izneto 51. milijarda dolara, ne računajući iznošenje novca u kešu, raznim kanalima, pa i diplomatskom poštom!

Boris Tadic Papa Benedict XVI

Poput roja skakavaca Na kraju 2012. godine, ukupan javni dug Srbije iznosio je 17,56 milijardi evra, odnosno 22,8 milijardi dolara. Zbog prezaduženosti i niskih fiskalnih prihoda nedavno je porez na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji povećan sa 18 na 20 odsto, a već se razmišlja o daljim povećanjima, i to svih poreza i doprinosa. Na Vidovdan prošle godine, mandatar Ivica Dačić je izjavio: "Nema povratka u devedesete, ne interesuje me nebeska Srbija nego sadašnjost i budućnost zemlje...''. Ali... Od dana kada je saopšteno da počinju pregovori oko sastava nove Vlade Srbije, naprednjaci su počeli da se ponašaju kao Titovi partizani. Istorija, saopštavali su nam, počinje da se računa od njih, i oni će je pisati. I počela su obećanja. Te odmah će se privesti zakonu one iz predhodne vlasti koji su pokrali Srbiju za 70 milijardi evra, koji su pokrali budžet, fondove, banke, javna preduzeća... Od tog dana počinje surova bitka naprednjaka da se dodvore Demokratskoj stranci, koja je, inače, u punom rasulu! Zašto se, mimo kontrole i želje vođa naprednjaka, rastače Demokratska stranka? Odgovor je jednostavan. Mafija, kada stekne ogroman novac, počinje međusobno da ratuje. Osim doskorašnjeg predsednika Borisa Tadića, koji je inkasirao preko tri milijarde evra, ogroman novac su oteli i njegovi sledbenici i stranačke kolege Dragan Đilas, preko milijardu evra, zatim Dušan Petrović, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, a ne zaostaje ni doskorašnji premijer Mirko Cvetković, koji je, govore najnovija istraživanja, teži čak i od Dragana Đilasa! ...”

115

... Milovan Brkić

Otvoreno pismo potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću

“Nema sumnje da je prethodna vlast oborena na izborima zbog korupcije, koja nije zabeležan u dugoj istoriji Srbije. Predstavnici gornje strukture vladajuće Demokratske stranke, prema saznanjima službi u Evropskoj uniji koje se korupcijom bave, procenjuju da je Srbija, od dolaska DOS-a na vlast, opelješena za preko 70 milijardi evra, a da je za svog mandata, svita oko Borisa Tadića pokrala Srbiju za više od 50 milijardi!” http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=268&cl=03

Još neki napisi sa neta o tome kako su nas opljačkali:

Političari nas upropastili: Svih šest jugoslavenskih republika je 1988. bilo zaduženo tek 13,5 mlrd Od kraja 1988. do danas Hrvatska je povećala svoj vanjski dug čak 15 puta. Šest saveznih država tada je bilo dužno ukupno 13,5 milijardi USD. Danas su dužne čak 184 milijarde dolara.

Autor: D.G.

Photo: blic.rs

Petak, 02 Studeni 2012

Prije točno 24 godine, 1988., MMF je upozorio vodstvo tadašnje SFRJ da se država više ne smije zaduživati zbog prevelikog vanjskog duga. Šest saveznih republika, prema MMF-u je tada bilo dužno 13,5 milijardi američkih dolara. Crna Gora 416 milijuna USD Makedonija 890 milijuna USD BiH 2,1 milijardi USD Srbija 5,5 milijardi USD Slovenija 2,6 milijadri USD Hrvatska 4,6 milijardi USD Skoro dvije i po decenije kasnije, 2010. godine te iste republike, samostalne države, bile su dužne ukupno 184 milijarde američkih dolara. Crna Gora 4,7 milijardi USD

116

Makedonija 6,7 milijardi USD BiH 16,0 milijardi USD Srbija 38,0 milijardi USD Slovenija 56,0 milijardi USD Hrvatska 69,0 milijadri USD MMF svo to vrijeme nije uputio nijednu kritiku vladama država nastalih raspadom bivše SFRJ u smislu prezaduženosti. http://www.dnevno.hr/vijesti/novac/70143-politicari-nas-upropastili-svih-sest-jugoslavenskihrepublika-je-1988-bilo-zaduzeno-tek-13-5-mlrd.html

...

OBJAVA: 15.01.2012

U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug narastao 20 puta U godini stjecanja neovisnosti hiperinflacija u Hrvatskoj iznosila je nevjerojatnih 938,2%.

Foto: Igor Kralj/PIXSELL Piše: Antonio Mandir/VLM

"U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug je porastao čak 20 puta! I dok je početkom 1992. godine Hrvatska iz SFRJ "iznijela" nešto manje od 3 milijarde dolara duga, on je u međuvremenu porastao na gotovo 60 milijardi dolara, i tako premašio cijeli hrvatski bruto društveni proizvod. Svaki Hrvat tad je bio zadužen 652 dolara, a danas duguje 13.953 $." http://www.vecernji.hr/biznis/u-20-godina-priznanja-hrvatske-vanjski-dug-narastao-20-puta-clanak-366149

...

Za sada toliko o pljačkanju bivših jugoslovenskih republika. Idemo dalje.

117

SVETSKA BANKA (WORLD BANK)18 - PLANIRANA KAO BUDUĆA SVETSKA CENTRALNA BANKA?

Upravna zgrada svjetske banke u Washingtonu

Ovo je čitav kompleks bankarskih institucija koje su marljivo izgrađivane tokom dužeg vremena, počev od osnivanja Međunarodne banke za obnovu i razvoj u Bretton Woods-u, 1944.

18

http://www.worldbank.org/

118

O Svetskoj banci sa Wikipedie:

Svjetska banka

    

Svjetska banka sa sjedištem u Washingtonu je prvotno osnovana u svrhu financiranja obnove porušenih zemalja nakon završetka Drugog svjetskog rata. Ona uključuje sljedećih pet organizacija, od koje svaka posjeduje svoju osobnost. Sve su u vlasništvu su država članica: Međunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD) Međunarodna udruga za razvoj (International Development Association - IDA) - 1960. Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation - IFC) Multilateralna investicijsko garancijska agencija (Multilateral Investment Guarantee Agency MIGA) Međunarodni centar za rješavanje investicijskih sporova (International Centre for the Settlement of Investment Disputes - ICSID)

Kritika 



Svjetsku banku često kritiziraju organizacije za zaštitu okoliša i protivnici politike globalizacije. Predbacuje se da prečesto financiraju velike projekte kao što je radnja brana ili naftovoda koje imaju loše posljedice za okoliš i za lokalno stanovništvo. Osim toga Svjetska banka vrši pritisak na one vlade država koje koriste njihove kredite, da privatiziraju poduzeća u državnim vlasništvu (kao na primjer elektroprivredu,vodoopskrbu, naftnu industriju, telekomunikacije). To često vodi do iskorištavanja lokalne radne snage i sirovine, u državi kroz međunarodne kompanije i uzrokuje propast lokalnih poljoprivrednika i poduzeća kroz povećan uvoz. Stanovnici tih zemalja (osim moćne elite) uglavnom nemaju koristi od tog razvitka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_banka

119

DA LI SE SVETSKA BANKA MALIM KORACIMA KREĆE KA CENTRALNOJ SVETSKOJ BANCI?

O tome pokušajte prosuditi na osnovu dva teksta koja slede:

MAJKL ČOSUDOVSKI (Michel Chossudovsky) - "GLOBALIZACIJA BEDE I NOVI SVETSKI POREDAK" O knjizi već pomenutog Čosudovskog (Majkl, Mišel – engleska i francuska verzija istog imenta), u kojoj autor detaljno analzira kako međunarodne bankarske institucije pokušavaju uspostaviti novi bankarski poredak, prenosimo kratak esej sa neta:

Esej na knjigu: "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak" Autor hspf Utorak, 30 Listopad 2012 20:20

Za potrebe kolegija "Političke doktrine i idelogije" na II. godini Politologije na Filozofskom fakultetu u Mostaru, trebalo je dati kratak kritički osvrt (esej) na slobodno odabrano i pročitano politološko štivo. Autor ovog eseja, Goran Kutle je odabrao knjigu "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak", autora Michela Chossudovsky-og, te je dao kratak osvrt na pojedina poglavlja ove knjige, koja možete pročitati u nastavku. Piše: Goran Kutle/HSPF.info UVOD Knjiga „Globalizacija bijede i novi svjetski poredak“ autora Michela Chossudovsky-og na najbolji način razotkriva sve licemjerje Zapada i njegove politike, ali i međunarodnih financijskih organizacija (MMF, Svjetska banka, WTO i dr.).

120

Autor navodi kako se kapital uvlači u razne dijelove svijeta, pa potom ovlada pojedinim državama, koje ionako nisu imale ekonomsku niti političku moć, odnosno koje su dugo vremena bile posjedi kolonijalnih sila, ili koje su bile pod totalitarnim režimima. Kapital je ovladao tim zemljama u postkolonijalnom stilu, dovevši te zemlje u bezizlaznu situaciju, da moraju ovisiti o „zapadnim gospodarima“. Uz posredovanje uvođenja demokracije, i demokratskih principa na jednoj strani, s druge strane interesi kapitala su pljačkali sva dobra iz tih zemalja, uništavali socijalne države i nacionalna gospodarstva, zatvarali industrijska i poljoprivredna postrojenja, a istovremeno otvarali postrojenja koji donese profit multinacionalnim kompanijama. Na jednoj manjinskoj strani se gomilalo bogatstvo, a na drugoj većinskoj je sve očitije i teže siromaštvo. Zanimljivo je, kako su svjetske velesile podupirale kriminal, državne udare, poticale etničke sukobe a u svojim načelima pozivaju se na pravednost i demokraciju, sve kako bi mogli ostvariti vlastite interese, odnosno kako bi naveli ionako nemoćne zemlje „Žedne preko vode“, odveli ih u beskonačno vraćanje dugova na (po njima) pravedne kredite. MMF i Svjetska banka ponašali su se, a i još uvijek se ponašaju, poput nekih globalnih kamatara i zelenaša, postavljajući uvjete tim manjim, a sada sve više i nekad bogatijim zemljama, te ucjenjivanjem da ako se ti uvjeti ne ispune, neće im se pisati dobro. No, kako god, tim zemljama se nije pisalo dobro, istina dobro je bilo vladajućim elitama ako se ispune postavljeni uvjeti. Ova knjiga se sastoji od 6 dijelova, a od svih krajeva svijeta i ekonomskih područja koje je autor obradeo, ja sam u ovom radu najviše posvetio pozornost na 5. deo u kojem se spominju SSSR, SFR Jugoslavija i Albanija, kako u su njima djelovali interesi kapitala, te što je dovelo do njihovog raspada, to su glavna pitanja. Zapad se bojao, ne više socijalizma (komunizma), koliko uspjeha Rusije i drugih bivših sovjetskih država u kapitalizmu. Jugoslavija je bila ekonomski stabilna država, sa besplatnim socijalnim uslugama, a od početka 80ih ulazi u zaduživanja, i poticane su etničke netrpeljivosti, što je dovelo i do rata, koji je samo zamaglio utjecaj interesa stranog kapitala. U postkomunističkoj Albaniji uspostavljena je mafijaška država. ... ... http://www.hspf.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1439:esej-na-knjiguqglobalizacija-bijede-i-novi-svjetski-poredakq&catid=14:nai-autori&Itemid=15

Mali koraci prema velikoj globalnoj valuti i središnjoj svjetskoj banci – 1 deo. 19 Piše: Krešimir Mišak

19

poznati hrvatski novinar, rok muzičar i pisac, rođen 1972. godine, najpoznatiji po ulozi voditelja popularne emisije "Na rubu znanosti" koja se prikazuje na HRT2. Jedan od retkih pojedinaca koji se na balkanskim prostorima ozbiljno bave otkrivanjem svetskih zavera. Autor knjige “Sve piše u novinama…(a ponešto i ne)” u kojoj govori o dugoročnom totalitarističkom planu bankara za sticanje apsolutne kontrole nad resursima i ljudima ovog planeta, nad njihovim životima i finansijama, mislima i uverenjima - http://www.4dportal.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1275%3Akreimir-miak-sve-pie-unovinama-a-to-pie-u-knjizi&catid=37%3Akultura&Itemid=103&lang=hr

121

"Mnogi ljudi koje srećem smatraju da sve većina stvari na ovom svijetu vrti oko novca i profita. Da je profit taj zbog kojeg farmaceutska i druge industrije truju ljude, da je profit taj zbog kojega banke zadužuju ljude itd. No, čini mi se očiglednim da je novac – kad govorimo o gornjim ešalonima svjetske elite – odavno zarađen te se njime manipulira da bi se ljude stavljalo pod kontrolu i da bi im se otimala prava materijalna dobra." Nastavak možete pročitati na: http://www.svjetlost-online.com/kresimir-misak/?p=235

JOŠ NEKE UTICAJNE REGIONALNE MEĐUNARODNE BANKE

Kao što su za porobljavanje evropskih država kreirali mnoštvo evropskih bankarskih institucija, tako su i za ostale delove sveta rotšildi osnovali mnoštvo regionalnih banaka, kao što su:

ISLAMSKA BANKA ZA RAZVOJ20 - Islamic Development Bank (IsDB)

Islamska banka za razvoj Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

20

http://www.isdb.org

122

        

Islamska banka za razvoj ( ISDB ) je multilateralni razvoj financijska institucija nalazi u Jeddah , Saudijska Arabija . To je osnovan u 1973 od strane ministara financija u prvom Organizacije islamske konferencije (sada se zove Organizacija islamske suradnju ). Banka je službeno počela s radom 20. listopada 1975. Na temelju uplaćenog kapitala, glavni deoničari su: Saudijska Arabija Libija Iran Nigerija Katar Egipat Turska UAE Kuvajt Članstvo Sadašnje članstvo Banke sastoji se od 56 zemalja.

IDB Grupe IDB evoluirao je u skupini od pet entiteta, koji se sastoji od Islamske banke za razvoj (IDB), islamskog Research & Training Institute (IRTI), Islamska Corporation za razvoj privatnog sektora (ICD), Islamska Corporation za osiguranje ulaganja i izvoza ( ICIEC) i Međunarodni islamski Trade Finance Corporation (ITFC). http://en.wikipedia.org/wiki/Islamic_Development_Bank

...

AZIJSKA RAZVOJNA BANKA - Asian Development Bank (ADB)21

Azijska banka za razvoj Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Azijska razvojna banka ( ADB ) je regionalna razvojna banka osnovana 1966. ... Od 31 članova na svog osnivanja, ADB sada ima 67 članova - od kojih su 48 iz Azije i Pacifika i 19 izvan. ADB je osnovana po uzoru usko na Svetsku banku, a ima sličnu ponderirani sistem glasanja gde se glasovi distribuiraju u omeru s uplaćenim članskim kapitalom. Trenutno Sjedinjene Države i Japan drže po 1.656.189 deonica, što čini najveći udeo deonica od po 15,65%. Kina koja drži 684.000 deonica (6,46%), i Indija sa 672.030 deonica (6,35%), su drugi i treći najveći deoničari.

...

21

http://www.adb.org/

123

SEVERNOAMERIČKA RAZVOJNA BANKA22 - North American Development Bank (NADB)

... 23

INTER AMERIČKA RAZVOJNA BANKA - Inter-American Development Bank (IADB or IDB or BID)

Inter-American Development Bank Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Osnovana 1959. godine. Banka je u vlasništvu 48 suverenih država, koje su njegovi deoničari i članovi. ...

22 23

http://www.nadbank.org/ http://www.iadb.org/

124

Glasačka snaga se određuje prema broju deonica uplaćenog kapitala. Sjedinjene Države drže 30 posto deonica banke, dok zemlje Latinske Amerike i Kariba u kombinaciji drže 50,02 posto. .

...

AFRIČKA RAZVOJNA BANKA24 - African Development Bank (AFDB)

AfDB - African Development Bank (Tunis, Tunisia)

Afrička banka za razvoj Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

AfDB je osnovana 1964. godine. Ne-afričke zemlje članice: Argen Japan tina Kuvajt Austrij Latvija a Holandija Belgij Norveška a Portugalija Brazil Saudijska Arabija Kana Južna Koreja da Španjolska Kina Švedska Dansk Švajcarska a Turska Finsk a Ujedinjeno Kraljevstvo Franc Sjedinjene uska

24

http://www.afdb.org/en/

125

Njem Države ačka Indija Italija

POPISI I LISTE GLOBALNIH BANAKA U SVETU

Dalje vas nećemo zamarati sa detaljima ostalih globalnih banaka u svetu, ali ćemo sa Wiki preneti neke liste i popise iz kojih se može steći bar približna slika o toj paukovoj mreži koja se već vekovima plete oko čovečanstva.

Popisi banaka      

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Popisi banaka sadržani su u sljedećim odeljcima: Popis banaka u arapskom svijetu Popis banaka u Africi Popis banaka u Americi Popis banaka u Aziji Popis banaka u Europi Popis banaka u Oceaniji Popis međunarodnih bankarskih institucija Popis sistemno važnih banaka

http://en.wikipedia.org/wiki/Lists_of_banks

Popis međunarodnih bankarskih institucija               

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Ovo je popis međunarodnih bankarskih institucija Afrička banka za razvoj Azijska banka za razvoj Banka za međunarodna poravnanja Bank of World Residence Program (BWRP) Karibi razvojna banka Europska banka za obnovu i razvitak Europska investicijska banka Islamska banka za razvoj Povlašteni Trade Area banka Svjetska banka Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) Međunarodna udruga za razvoj (IDA) Međunarodna financijska korporacija (IFC) Multilateralna investicijska garancijska agencija (MIGA) Međunarodni centar za rješavanje investicijskih sporova (ICSID)

Vidi također        

Popis banaka u Africi Popis banaka u Americi Popis banaka u Aziji Popis banaka u Europi Popis banaka u Oceaniji Središnja banka Zemljišno hipotekarna banka Komercijalna banka

126

  

Kreditna unija Zadruga banka Investicijska banka http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_international_banking_institutions

Popis sistemski važnih banaka   

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Sljedeći grafikon sadrži popis banaka smatraju sistemno važnim barem jedan od glavnih regulatora. [1] FSB-gSIFI - određen Global sistemski važnih financijska institucija (gSIFI) po financijskoj stabilnosti odbora SAD-RP - potrebna, u najgornji red, da podnese detaljan plan Resolution [ 2 ] [ 3 ] (RP) sa Federalnim rezervama i Federal Deposit Insurance Corporation SAD-ST - potrebno je dostaviti najstrože godišnjeg Stres test [ 4 ] (ST) po Federalnih rezervi Više bilješke prikazane ispod stola. Tablica je redanje. Popis sistemno važnih banaka

Entit etsk a Mizuho FG Sumito mo Mitsui

Re gij a

Azija

Azija

Mitsubis hi UFJ FG Azija

Bank of China Azija

HQ Drž ava

HQ Gra d

Japan Tokijo

Japan Tokijo

Japan Tokijo

Kina

Peking

EME A

Belgija Brisel

BNP EME Paribas A

Franc uska Pariz

Credit EME Agricole A

Franc uska Pariz

Banque Populair EME e EK A

Franc uska Pariz

Dexia

U T C

9

9

9

8

1

1

1

1

H Q val ut a

F S B g SI FI

Jen

2011 -

Jen

2011 -

Jen

2011 -

Juan

2011 -

Euro

2011 2011

Euro

2011 -

Euro

2011 -

Euro

2011 -

Ame ričk o-RP

S A DS T

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ške I R

FSAj

TYO , NYSE I R

FSAj

TYO , NYSE I R

FSAj

CBRC

FSMA

TYO

SEHK , Jug

Veći na drža vno m I vlas R ništv u

Euronext

ured no rezo lucij I a R proc es I R

AMF

Euronext I R

AMF

Euronext I R

AMF

zadruga

127

Popis sistemno važnih banaka

Entit etsk a

Re gij a

Société Général EME e A

HQ Drž ava

HQ Gra d

Franc uska Pariz

Commer EME zbank A

Njema Frankf čka urt

Njemač ka EME banka A

Njema Frankf čka urt

UniCred EME it Grupe A

Italija

ING Bank

Holan Amster dija dam

EME A

Rim

Banco Bilbao Vizcaya Argentar EME ia A

Španj olska Bilbao

Santand EME er A

Španj Santan olska der

EME A

Šveds Stockh ka olm

Nordea

Credit Suisse

UBS

EME A

EME A

Švajca rska Cirih

Švajca rska Cirih

U T C

1

H Q val ut a

F S B g SI FI

Euro

2011 -

Euro

2011 2011

Euro

2011 -

Euro

2011 -

Euro

2011 -

Euro

2012 -

Euro

2011 -

1

Euro

2011 -

1

Švica rski frana k

2011 -

1

Švica rski frana k

2011 -

0

2011 Funta -

1

1

1

1

1

1

Royal Bank of Scotlan EME d A

Škotsk Edinbu a rg

EME Barclays A

Velika Britanij Londo a n

0

2011 Funta -

EME A

Velika Londo Britanij n

0

Funta

HSBC

2011 -

Ame ričk o-RP

S A DS T

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ške I R

AMF

BaFin

Euronext

Xetra , FWB

odbi ti siste I mnu R važn ost I R

2012 -

BaFin

FWB , NYSE

CONSO B BIT , FWB

I R I R

AFMn

Euronext , NYSE

I R BDE

BMAD , NYSE

BDE

I BMAD , LSE ,NY R SE , + I R

SFas

OMX I R

2012 -

FINMA

ŠESTI , NYSE I R

2012 -

FINMA

ŠESTI , NYSE I R

FSA

LSE , NYSE I R

2012 -

FSA

LSE , NYSE

FSA

LSE , NYSE ,Eur I onext , SEHK + R

128

Popis sistemno važnih banaka

Entit etsk a

Re gij a

HQ Drž ava

HQ Gra d

H Q val ut a

U T C

F S B g SI FI

Ame ričk o-RP

S A DS T

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ške

LSE , NYSE

odbi ti siste I mnu R važn ost

a

Lloyds Banking EME Group A

Velika Britanij Londo a n

Standar d Charter EME ed A

Velika Britanij Londo a n

Bank of Ameri America ka SAD Bank of New York Ameri Mellon ka SAD Citigrou Ameri p ka SAD Goldma Ameri n Sachs ka SAD JP Morgan Ameri Chase ka SAD Morgan Ameri Stanley ka SAD State Street

Ameri ka SAD

Pita od jabuka

Njujork

Njujork

Njujork

Njujork

Njujork

Boston

0

2011 Funta 2011

0

USD

2012 -

USD

2011 -

2009 - FSOC

USD

2011 -

2009 2012 - FSOC

USD

2011 -

2009 2012 - FSOC

USD

2011 -

2009 2012 - FSOC

USD

2011 -

2009 2012 - FSOC

USD

2011 -

2012 -

USD

2011 -

2009 2012 - FSOC

-5

-5

-5

-5

-5

-5

-5

FSA

I R FSA

LSE , Jug , NSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R

FSOC

NYSE I R NYSE

Ally Financij Ameri ska ka SAD

Detroit

-5

USD

2009 - FSOC

privatan

je GM AC, 73% u vlas ništv u vlad I e R SAD -a

America Ameri n ka SAD

Njujork

-5

USD

2009 - FSOC

NYSE

I R

129

Popis sistemno važnih banaka

Entit etsk a

Re gij a

HQ Drž ava

HQ Gra d

U T C

H Q val ut a

F S B g SI FI

Ame ričk o-RP

S A DS T

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ške

Express Ameri ka SAD

Winsto nSalem

Capital One Financia Ameri l ka SAD

Richm ond

Peta Treće banke

Ameri ka SAD

Cincin nati

PNC Financia l Ameri Services ka SAD

Pittsbu rgh

BB & T

SunTrus Ameri t Banks ka SAD

Atlanta

Regije Financij Ameri ska ka SAD

Birmin gham

US Ameri Bancorp ka SAD

Minnea polis

-5

-5

-5

-5

-5

-6

-6

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

USD

2009 - FSOC

San Wells Ameri Francis 2011 2009 Fargo ka SAD ko -8 USD - FSOC http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_systemically_important_banks

I R NYSE I R NYSE I R NASDAQ I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE NYSE , BMV ,F WB

I R

II DEO: KAKO NAS BANKARI OBMANJUJU VARAJU ISTINA O NOVCU I MONETARNOJ SUVERENOSTI DANAŠNJIH DRŽAVA ZAŠTO JE STVOREN EVRO?

130

Ako ste pročitali sve ovo do sada nadamo se da ste sada spremni za ovaj izvanredni tekst koji smo, zbog njegove važnosti u otkrivanju (ne)skrivenih bankarskih planova da putem evra oduzmu monetarnu, a time i svaku drugu suverenost članica Evropske Unije, sa web saita nenadmašne Ivone Živković preuzeli gotovo u celosti:

20.01.2012.

TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?

Piše: Ivona Živković Za klasičnu zmenu teza najbolja ilustracija je u poznatoj opasci da je za lošu sadržinu poruke kriv onaj ko je poruku doneo, a ne uzročnik njenog lošeg sadržaja. Dakle, kriv je kurir i njega treba eliminisati iz službe. Kada medjunarodni bankarski kartel primeni ovakvu logiku, onda je za krah nekog finansijskog tržišta krivac onaj ko je proizvodjač robe čiju vrednost predstavlja novac kojim oni barataju, a ne oni koji su se tim novcem na berzi, kao na kockarskom ruletu igrali. I preigrali tako da je visina dobitaka daleko premašila stvarnu vrednost robe tj. stvarni kapital igrača. A, rulet se sada ne može zaustaviti, jer bi svi bili gubitnici.

I on i dalje izbacuje ogromne dobitke pojedinim igračima, sve dok kazino potpuno ne bankrotira i još ostane u dugovima. S obzirom da kazino nema osnovni kapital kojim se mogu pokriti njegovi dugovi, a vrednost same mašine ruleta je suviše mala da pokrije i delić dugova, izlaz iz bankrotstva vlasnici kazina će potražiti od samih igrača (ulagača) kojima duguju novac tako što će ulagači, da bi mogli da naplate svoja potraživanja, prvo morati da finansijski izbave kazino od bankrotstva. To izbavljnje se može nazvati bakarskim terminom “bail out”. U prevodu sa bankarske terminologije to znači da prihvatate da se kazino odrekne garantovane isplate u slučaju vašeg dobitka, dok se ne on izbavi iz finansijskih problema. Samo tako, kada se rulet ponovo zavrti (sa svežim novcem) , dobitnici premija mogu računati da se njihova potraživanja konačno (jednog dana limburga meseca) mogu izmiriti. Naravno, kada se novac od nečijih novih uloga prelije preko kazina do njih. Jer, najvažnije je da se rulet ponovo zavrti. I oni će, nemajući gde, to prihvatiti. Dakle, to je “bail out” kazina. Ovo je najprostije rečeno princip na kome danas sprovodi svoju banarsku logiku kartel međunarodnih bankara (koji funkcioniše preko mreže banaka nazvanih Inter Alpha Group), dok se najnovija njihova monetarna velika evropska “kockarnica” naziva novim terminom (koji zvuči pomalo militantno)- “evrozona”. I njihov rulet je sada navodno pred kolapsom. A

131

igrači na ovom ruletu su države Evropske unije. Za ovaj "militantni" termin ste čuli mnogo puta poslednjih meseci.

... BRITANSKA IMPERIJA JE TVOREVINA MLETAČKIH TRGOVACA

Po Lindonu Larušu, američkom političaru i nacionalisti, zbog toga je u 16. veku došlo do velike podele među mletačkim patricijima, pa su neki krenuli sa svojim ogromnim kapitalom u Nemčku preko Rajne, a onda u Holandiju i Englesku, dok su neki predlagali da treba ostati samo sa trgovačkim monopolom na Sredozemnom moru.

Lindon Laruš Oni koji su krenuli da investiraju na sever vremenom su menjali svoja imena i prezimena i uzimali engleska i nemačka, skrivali se sa svojim novcem iza holandskih i engleskih partnera, pa su tako osnovali Bank of Amesterdam i Holandsko istočno-indijsku kompaniju , kao i Britansku istočno-indijsku kompaniju. Sedište svog novog kartela su prebacili u London čim su tamo krajem 17. veka uspeli da svrgnu svog velikog oponenta kralja Čarlsa Prvog i osnovali svoju privatnu centralnu Bank of England. Njihovo današnje sedište je zato City of London i tu je unet ogroman venecijanski kapital stečen još u srednjem veku. Kao što je to bila Mletačka republika i Britanska imperija u osnovi svoje moći ima sistem kontrole monetranih vrednosti i mogućnost njihovog obezvređivanja na berzi. Veliki mešetar im je danas Dž. Soroš. To je bio isti sistem monetarne kontrole svetskog tržišta kakvu su nakon Drugog Svetskog rata Britanci nametnuli Americi kako bi mogli po potrebi da podrivaju njen dalji privredeni razvoj . S obzirom da je Amerika izašla kao jaka sila pobednica iz dva svetska rata, imala je fantastičan privredni i finansijski potencijal za ekonomski razvoj. S obzirom na geografski položaj, SAD nisu morale da plaćaju ogromnu vojsku, jer u okruženju nisu imale neprijatelje. Zato je trgovcima sa novcem i kreditima bilo važno da se ova ogromna zemlja maksimalno privredno onesposobi kako bi bila zavisna od Britanske imperije i Londona. Tako je i naterana da uđe u dva svetska rata kao i lokalne ratove u Indokini kasnije. Džon F. Kenedi nije želeo američku vojsku da šalje u duži angažman u Indokinu, i to ga je koštalo života,

132

tvrdi Laruš. “Kada je predsednik Ričard Nikson 1971. okončao sistem međunarodne monetarne trgovine po fiksnoj stopi i sa dolarom koji je do tada bio zamenjiv za zlato, otvorio je Pandorinu kutiju i oslobodeo monetarne manipulatore sa novcem koji su vrebali iz Londona, i koje koje je Franklin Ruzvelt do tada nekako držao na uzdi”, tvrdi još Lindon Laruš. Dolar je od tada vezan za trgovinu naftom i narkoticima, i takav spekulativni novac , odvojen od zlatog standarda, preplavio je Ameriku i čitav svet potpuno zaustavljajući privrdeni razvoj SAD. Zato je ova ogromna zemlja danas u teškim dugovima.

STVARANJE EU – PLAN ZA POKORAVANJE SUVERENIH DRŽAVA

Po sličnom modelu i sa istim ciljem napravljen je i plan za kolonizaciju čitave Evrope i on je počeo da se , kao paklena finansijska mašina, instalira još u vreme trajanja Drugog svetskog rata. Najpre je osnovana European Coal and Steel Community (Zajednica evropskih ugljara i čeličana) 1951., što je bio kartel koji je imao zadatak da zajednički nastupa na infrastrukturnim poslovima u ratom opustošenoj Evropi, a ubrzo je usledilo i stvaranje ekonomske zajednice 1957, koja je bila prva stepenica u planovima za stvaranje nadnacionalne evropske monete koju bi kontrolisali trgovci iz londonskog Sitija. Evro je tako kao evropska moneta stvoren da bi po potrebi mogao da se podiže i urušava onako kako je o bankarskom londonskom kartelu odgovaralo. On nikada nije planiran da bude sredstvo ekonomskog razvoja evropskih zemalja, što i jeste osnovna uloga novca. Tako je u Evropi počeo da se stvara sistem bez granica sa ciljem da se čitav evropski fianansijski sistem objedini (u jedinstven krvotok) i njime bi upravljala Britanija. Ko kontroliše ovaj finansijski krvotok, kontroliše i sve nacionalne ekonomije (gazdinstva). U “krvotok” su ubrzo ubačene evro obveznice i evro dolari i stvoren je veliki konzorcijum banaka. Inter Alfa Grupa je osnovana 1971. nakon ukidanja dogovora iz Breton Vudsa (1944.) kao mehanizam koji bi sada koristio ranjivost moneta koje više nisu bile fiksirane za zlato. Ova bankarska grupa je u početku bila sačinjena od šest relativno malih evropskih banaka koje su predstavljale porodično bogatstvo pomenutog venecijanskog sistema. Svaka od ovih banaka je raspolagala ogromnim novcem bogataških porodica koje su takođe bile međusobno povezane. Tako su veoma brzo mogle da akumuliraju ogroman novac i uđu sa njim na berzu. Svaka od ovih banka je izabrana da predstavlja banku u jednoj od vodećih država Evropske ekononmske zajednice: Kreditbank u Belgiji, Nederlandsche Middenstandsbank u Holandiji, Credit Commercial de France; Banco Ambrosiano u Italiji,

133

Williams & Glyn's Bank (članica Royal Bank of Scotland), u Britaniji i BHF Bank iz Nemačke. Sedma banka, Privatbanken iz Danske je dodata 1972.

Setite sa kako je Societe Genaral banka 1991. u vreme predstojeće krize osnovala u Srbiji mešovitu francusko-jugoslovensku banku (Societe Generale Yugoslav Bank ). Gde je nestao jugoslovenski ulog u tu banku, danas više niko ne pita. A na čelu upravnog odbora ove (danas samo strane banke) u Srbiji je "stručnjak" za finansijsku kockarsku terminologiju dr Goran Pitic. Zamislite da jednog dana bude otvoren "Pokeraški univerzitet" koji školuje doktore i magistre za poker. E, to vam otprilike dođe to- isti nivo zaglupljivanja, gde je pomenuti dr Pitić samo sitni šraf u velikoj makromašini za pljačku Srbije , a da on to izgleda uopšte i ne shvata zbog svoje velike bankarske "stručnosti". Sve strane specijalizacije tome i služe. Ove banke su se povezivale sa evropskim nacionalnim bankama, američkim, ali i azijskim, ali su one u suštini funkcionisale kao jedna jedinstvena bankarska grupa kojom se rukovodilo iz Londona. Sve ovo je napravljeno da se stvori iluzija slobodnog međubankarskog tržišta i da se svaka nacionalna moneta po potrebi može brzo obezvrediti. Tako je stvoren termin - makroekonomija. Teška zaduženost Srbije i totalni slom privrede su najbolji pokazatelj delovanja ove makro-pljačkaške mašinerije. Glavni rukovodilac bankarskih poslova Inter Alfa Grupe je bio Jakob Rotšild, na početku kao kompanija N.M. Rothschild u Londonu. Od samog osnivanja Rotšildove bankarske mreže početkom osamnaestog veka u Nemčkoj ova porodica je u službi venecijajanskog trgovačkog kartela. Među njihovim prvim sponzorima su porodice Thurn i Taxis iz Bavarije,koji su bili , kako navodi Laruš, kontrolori obaveštajnih struktura pri kartelu i jedna od vodećih porodica Habsburške austrijske imperije. Ova venecijanska veza je to glavno izvorište obaveštajne mreže Rotšilda (zbog čega su prvi znali ishod bitke kod Vaterloa kada su odigrali svoju famoznu igru na berzi sa britanskim državnim obveznicama koje su na vreme bagatelno pokupovali). Jakob Rotšild, između ostalog, upravlja i fondovima Princa Čarlsa, što znači da je moć princa u njegovim rukama jer vlada onj ko zna, a ne onaj ko nosi (ili će nositi) krunu. Džordž Soroš je Rotšildov glavni berzanski agent. Ali, uprkos ogromnom bogatstvu koje ove banke Inter Alfa Grupe predstavljaju, one same nisu imale tolike fondove da mogu da transformišu ekonomije čitavog sveta po svojim željama. Ali su mogle da ih uvedu u kolaps. Zato su stvarale “finansijski balon” tako što bi dale početni novac, i onda bi koristile kredite i kredite da tako povećavaju svoje spekulativne kredine kapacitete kontrolom novca drugih ljudi i kompanije i stvaranjem tržišta i institucija kao derivata svojih finansijskih spekulacija. Odatle vode poreklo današnje skupine “hedž” fondova, privatnih kapitalnih fondova, i sa njima povezanih “pool”-ova (velikih grupa za igru na berzama), od kojih su mnogi deo skrivene Inter Alfa Grupe. Donaj shema pokazuje kako je to verovatno povezano. Na vrhu piramide je nedodirljiva i nevidljiva vlastela.

134

Njihova glavna žrtva su nacionalne valute, nacionalne ekonomije i uopšte svaki eventualni državni susverenitet. Ukoliko nešto mrze, ovi bankari mrze suverene države koje su u stanju da samostalno vode svoju monetranu politiku. Na sastanku Bilderberg Grupe u Mont Tremblanu u Kanadi 1968 , londonska Kruna je lansirala zato novu fazu svoga rata sa nacionalnim suverenitetima kreiranjem sistema korporacijskih kartela u nameri da oni zamene nacionalne države kao političke organizacije. Dakle, umesto država, međunariodnu državnu politiku odnosno njihovo ekonomsko povezivanje treba da se uskladi sa interesima privatnih korporacija. Tako je kartel uveo i termin “svetska kompanija”. Kao i globalni mediji. Tvorac ovog termina je bio George W. Ball stari bankar Lehman Brothers banke i stalni član Biledrberg komiteta. Po njemu ovakva kompanija bi trebala mnogo efikasnije da koristi resurse (bilo gde u svetu) i zato lokalno stanovništvo koje živi na zemljištu koje može predstavljati neki važan resurs treba da se inkorporira u ovakvu kompaniju umesto da svoj ekonomski interes vezuju za državu. Korporacije su kao virovi koji pomoću novca u sebe usisavaju sve vrednosti. I taj “vir” ima vlasnika i tako sve postaje vlasništvo elite. Ball je zato pohvalio integraciju Evrope rečima da je to “prvi korak ka stvaranju jedne uspešne svetske kompanije” u kojoj će se preklapati državni suvereniteti evropskih ekonomija sa privatnom Kućom Rotšilda. Ovo interesno preklapanje država i privatnog porodičnog kartela kojim upravlja Kuća Rošilda stvara od svih država ništa drugo do koloniju trgovačkog kartela iz Lonodna. I to je bio cilj stvaranja evra – i EU kako bi s e razorile suverene državne ekonomije. Ne zaboravite da ekonomija znači gazdinstvo. Primer Grčke gde je glavni igrač Alfa grupe Apostolos S. Tamvakakis izvršni direktor Nacionalne banke Grčke (koja je članica Inter Alfa Grupe) i predsednik upravnog komiteta Inter Alfa Grupe. Tamvakakis je jednostavno član "ekspertskog" tima međunarodnih bankara koji je na službi makropljačke u Grčkoj. Evo dela njegove biografije: A evo kako je napravljena makromašina (vir) za usisavanje grčkih vrednosti i privredenu pljačku: Normalne komercijalne banke novac koriste kako bi podstakle proizvodnju nečega u regionu. Nacionalne banke tako rastu u skladu sa nacionalnom ekonomijom. Sistem oligarhijskih Inter Alfa banaka radi u potpuno suponom smeru- -njena bnkarska mreža koristi da se takav podsticajni kapital isisa iz nacionalnih ekonomija. Zato su u Srbiji nakon dolaska Sorošove “demokratije” prvo likvidirane četiri razvojne banke: Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka.

135

I to je pljačkaški sistem koji je primenjivan širom sveta, od SAD, Južne Amerike, preko Evrope, Azije i Australije. Šema je uvek ista i ona uljučuje: privatizaciju državnih preduzeća; ogromna otpuštanja radnika; deregulaciju tj. oslobađanje od državne kontrole (stvaranjem agencija); veliko rezanje socijalne potrošnje, zamrzavanje plata ili njihovo smanjenje; slobodan pristup tržištu za strane kompanije i ukidanje bilo kakvih carinskih restrikcija; disciplinovanje ili eliminaciju nacionalnih trgovačkih udruženja; surovu represiju protiv onih koji se tome suprostavljaju. Tako je čitav privredni razvoj u regionu ili državi zaustavljen: nema krvotoka i privreda ne živi i ne stvara. Takva države (da bi se narod prehranio) stalno teraju da uzimaju nove kredite da bi otplatile stare. Tako je napravljan ogroman dug u čitavom svetu. Taj dug je onda iskoprišćen kao jedna fiktivna vrednosna baza za multi-kvadrilionnski finansijski mehur. Novac iz čitavog sveta (kao zamena vrednosti ljudskog rada) je usisan u jedan vakuum u jedan finnsijski derivat bez stvarne vrednosti. Takav novac ne može da stvara i da podstiče na privrednu aktivnost. To je samo novčani vrtlog, kao “kazino” koji iluzijom prikazuje ekonomsku moć “kazina”, ali nje u stvarnosti nema. Prosto rečeno, ljudi koji imaju novac ne stvaraju, već samo troše i oni su kao veliki kancer u oganizmu koji raste i usisava rad i energiju drugih, dok čitav organizam ne propadne. I u tom kanceroznom procesu, državna ekonomija propada. Pogledajte pažljivo ovu sliku:

Tako su SAD došle u poziciju da imaju enormno visok dug prema bankarima, ogroman broj nezaposlenih ljudi (koji moraju da jedu) , a oni nemaju gde da rade jer su poslovi izneti na Istok, u Indokinu. U SAD je ta igra eksplodirala 2007. Ekonomija u padu više taj finansijski balon ne može da podržava. Bankari su ovo prikazali kao početak krize koja je prouzrokovana neplaćanjam hipotekarnih kredita i nepotrebnom panikom investitora, ali u suštini to je kolaps derivata ove globalne piramidalne finansijske šeme (u obliku vira) koji je vodila Inter Alfa Grupa. Ne zaboravimo i njihove dve institucije MMF i Svetsku banku koje su stvorene kako bi se upravljalo ovim virovima i bogatsva iz nacionalnih ekonomija transferisala tačno u City of London. SPASAVANJE BANAKA OD DRŽAVA

I sada umesto da sve te banke (njihov rulet) odu u bankrot, oligarhijski bankari prete bankrotom državama članicama EU. “Svetu je potreban finansijski šerif”, poručio je još 2008. u Davosu najveći od svih špekulanata Soroš. I ove godine je opet pretio kako čitav svet ide u

136

sunovrat, ako se njima - nbankarima apsolutno ne predaju u ruke sve poluge za rukovođenje naionalnim privredama. Oni da emituju niovac, oni da pune nacionalne budžete, oni da određuju koja zemlja će privredno ad s e razvija, a koja da tavori itd. Jednostavno ONI BANKARI da vladaju životima milijardama ljudi. Evo šta agentkinja Štazija, Angela Merkel, koju mediji u Srbiji prikazuju kao "najmoćniju ženu sveta" (cvrc!) poručuje Grcima:

Dakle, sada su bankari , a ne države, aktivirali svoj plan spasavanja. Oni će sve tobože "nesposobne" državne ekonomije u EU sada potpuno da stave pod svoju kontrolu preko ugovora nazvanog Evropski Stabilizacioni Mehanizam kako bi im finansijski "pomagali" za slučaj njihovog bankrotstva. Čista prevara. Njihovim ekonomijama upravljaće tako oni koje narod nikada nije birao. Zato se ovih dana po svim “srpskim” (privatizovanim) medijima šepure psudoeksperti koji narod ubeđuju kako treba da veruje ovim finansijskim ekspertima koji će stabilizovati evrozonu. Većina njih uopšte ne razume ovu bankarsku prevaru. U suštini, država nikada ne može bankrotirati sve dok u njoj postoje ljudi , živi ljudi koji radom mogu da stvaraju. Jer, samo je ljudski rad energija koja stvara. Novac je običan, mrtav papir i ne može da stvara. U njemu nema energije." http://www.ivonazivkovic.net/evrozona/EVROZONA.html

...

ČOVEČANSTVO U PAUKOVOJ MREŽI BANKARSTVA Iz svega što je rečeno nije teško zaključiti da se čovečanstvo trenutno nalazi gotovo zarobljeno u džinovskoj paukovoj mreži svetskog bankarstva. O ovim stvarima malo je napisa čak i na netu, kao trenutno najslobodnijem masovnom mediju, a pogotovo na bivšim jugoslovenskim prostorima. Zato smo u ovu knjigu gotovo u celosti uvrstili i sledeći tekst nepoznatog autora:

Ima li zavere u međunarodnim finansijama, ili je to samo teorija?

137

Šta bi trebalo da se desi da se naši stručnjaci zainteresuju za činjenice koje utiču na ekonomski život Srbije? „Prema podacima Narodne banke Srbije likvidnu dinarsku masu čine: „gotov novac u opticaju“ i „transferabilni depoziti“, za koje se iz dela tabele NBS o nosiocima sredstava vidi se da se radi se o knjiškom novcu, koji se stvara iskazivanjem dinarske mase na tekućim računima fizičkih i pravnih lica. Dakle, Narodna banka Srbije primenjuje statistički metod po kome se novac na tekućim računima prikazuju kao posebna vrsta novca, jednaka gotovini. Ovaj navodni „novac“ i emisiju kredita na osnovu depozita po tekućim računima ne poznaju Ustav, zakoni, ni bilo koji propis iz oblasti finansija Srbije. U čl. 53. stav 2. Zakona o NBS eksplicitno piše: „Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji.“ Uprkos tome, prema podacima NBS u novčanoj masi je dominatno zastupljen „novac“ iz tzv. „transferabilnih depozita“, te ima i natpolovičan značaj u robnonovčanom prometu. Ovaj bezgotovinski novac, koji dominira u likvidnoj masi, bez pravnog osnova uvodi postojanje treće vrste novca, čija se emisija vrši izvan Narodne banke. Zakon o bankama, u čl. 4, poslove koje banka obavlja propisuje taksativno, ali kreiranje kredita iz ničega, kao defakto izvor moći, nije navedeno i iz Zakona ne proističe mogućnost, koju prihvata NBS, da prikupljeni depoziti predstavljaju osnov bankama za davanje kredita. Da je Narodna banka Srbije svesna ove nezakonitosti ukazuje činjenica da se u svom prikazu poziva na tzv. bazelske standarde koje donosi Banka za međunarodna poravnanja (BIS) sa sedištem u Švajcarskoj, umesto na važeće propise Srbije. Na ovaj način, deklarisana nezavisnost NBS od izvršne vlasti, prebačena je na zavisnost od privatne bankarske institucije iz Švajcarske, koja nije pod ingerencijom bilo koje vlade. S obzirom da se na domaćim fakultetima ne predaje mehanizam BIS, koji očigledno utiče i na finansijsku situaciju u Srbiji, a da je globalni finansijski sistem u praksi doživeo krah, istim bi se trebalo pozabaviti. Na kreiranje globalnog monetarnog poretka u prilici da utiču bili su nosioci finansijske moći u državama čije su centralne banke osnovale Banku za međunarodna poravnanja. Da bi globalni monetarni sistem funkcionisao, neophodno je da postoji kontrola imovine koja bi služila kao kolateralno obezbeđenje u međudržavnim obračunima. Proces centralizacije nacionalnih imovina na svetskom nivou pokrenuo je Trilateralni tripartitni trilenijumski pakt, . Prema odredbama ovog pakta, zlato i druga imovina koja se koristi kao pokriće moneta ne može biti u ličnom vlasništvu i trebalo bi da postane svojina centralizovanog sistema, u cilju prisiljavanja nacija da poštuju dominaciju moneta predviđenih Planom stručnjaka iz 1910. godine (tzv. „Jekyll Island Plan“), kako bi se stvorila jednaka mogućnost potpisnicama da uspostave konvertibilne valute. Iako se danas ne izučava na ekonomskim fakultetima, ovaj akt je prethodnica Banke za međunarodna poravnanja, osnovane 1930. godine od strane emisionih banaka Velike Britanije, Belgije, Italije, Francuske, Nemačke i Japana, koje su sporazumom sa Švajcarskom konfederacijom ovu zemlju ustanovile kao centralnu depozitornu državu članica BIS. Vlada SAD i Federalne Rezerve, kao defakto emisiona banka ove zemlje, nisu učestvovale u osnivanju, iako je čitav sistem osmišljen na osnovama koje su prethodile osnivanju Fed-a. Aktima BIS obezbeđeno je predstavljanje interesa iz SAD u Odboru guvernera, ali Federalne rezerve su tek u septembru 1994. godine kupile akcije i obezbedile formalno članstvo. S obzirom da je formalni cilj BIS bilo upravljanje plaćanjem reparacija od strane Nemačke nakon I Svetskog rata, interesantno je da su SAD sebe tretirale odvojeno od Saveznika, a da je pristupio Japan koji je bio saveznik Nemačke. Sistem plaćanja reparacija BIS nije uspeo da ispuni funkciju, što dovodi u sumnju da je stvarno uspostavljen radi toga, i nakon dolaska Hitlera na vlast potpuno je zaustavljen, ali to nije dovelo do kraha BIS. Nakon II Svetskog rata, razvoj međunarodne trgovine i ekonomija pojedinih zemalja, nametnuo je potrebu za međunarodnom koordinacijom između emisionih, banaka. Upravo to je osnovna svrha BIS, koja danas koordinira odnose između centralnih banaka i obezbeđuje mehanizme za međunarodne finansijske operacije.

138

Sporazum u Breton Vudsu predstavljao je deo plana da se reši problem finansiranja obnove nakon II Svetskog rata. Praktično se radi o korekciji Trilateralnog tripartitnog trilenijumskog pakta kako bi se odgovorilo na izazove rasta međunarodne trgovine i redistribucije valuta iz zemalja sa viškovima u zemlje sa manjkovima. Deo ideje je da američki dolara zameni britansku funtu, s tim da je stabilnost dolara vezana za dobru volju i kredit vlade SAD. S tim u vezi, važno je znati da od 1971. godine, kada je predsednik Karter uveo plutajući dolar, ova valuta je izgubila realnu vrednost, zbog čega su usledili novi obračuni zaduženosti zemalja kod Svetske banke i MMF. Posledice je 1981. godine osetila i SFRJ, kada je Savezna vlada prihvatila otplatu i zarad toga prestala da uplaćuje izvorne prihode republikama... Sporazum u Breton Vudsu rezultirao je, osim Maršalovog plana i osnivanjem Banke za obnovu i razvoj (današnja Svetska banka) i Međunarodnog monetarnog fonda, ali i do revitalizovanja Banke za međunarodna poravnanja. Sporazum je postignut između zemalja pobednica u II Svetskom ratu, ali je za održivost mehanizama bila neophodna saradnja i poraženih zemalja, u čemu se ogledala funkcija BIS – održavanje globalne finansijske funkcije bez obzira na ljudsko postupanje. Već 1948. godine potpisan je sporazum BIS sa Saveznicima kojim je omogućen nastavak aktivnosti, u smislu centralne institucije za držanje rezervi. Ako znamo da je 2009. godine svetski bruto proizvod iznosio 60 triliona dolara, a količina novca u opticaju 300 triliona dolara, pri čemu su vodeći korporatni ljudi uzimali basnoslovne iznose dok je cena rada padala, jasno je u čijem interesu praktično deluje BIS. Često čitamo da je u Srbiji u tranziciji nad privrednim i novčanim tokovima uspostavljeno vlasništvo nekoliko desetina tzv. tajkuna, ali se razlozima toga malo ko bavi i uglavnom se pripisuju negativnim posledicama procesa tranzicije. Dosta se piše i o funkcionisanju globalne ekonomije, ali bez detalja koji ukazuju da u svetskoj ekonomiji opstaje monetarna kontrola moćnih bankarskih porodica. U nemogućnosti da anomalije pripišu tranziciji, mediji spinuju kao „teoriju zavere“ podatke koji razobličavaju privatni novčani kartel u senci. Uprkos diskreditaciji tumačenja, neke činjenice su indikativne, kao na primer da su četiri američke banke, „Bank of America“, „JP Morgan Chase“, „Citigroup“ i „Wells Fargo“, uz nemačku „Deutsche Bank“, francusku „BNP“ i britansku „Barclays“, vlasnici četiri najveće naftne kompanije: „Exxon Mobil“, „Royal Dutch Shell“, „BP Amoco“ i „Chevron Texaco“. Štaviše, prema podacima Komisije za kontrolu rada na berzi (Securities and Exchange Commission), „Bank of America“, „JP Morgan Chase“, „Citigroup“ i „Wells Fargo“ su među najvećih 10 akcionara u svakoj od 500 vodećih korporacija sa liste „Fortune“, ali podaci o deoničarima ovih banaka nisu javno dostupni iz razloga „zaštite nacionalne bezbednosti SAD“. Takođe, važno „skladište“ za protok novca globalne bankarske oligarhije u funkciji diskretnog ulaganja, „US Trust Corporation“, trenutno je u vlasništvu „Bank of America“ i, prema javnim informacijama, korporatni direktor bio je Valter Rotšild, a među direktorima su bili Danijel Dejvison iz „JP Morgan Chase“, Ričard Taker iz „Exxon Mobil“, Danijel Roberts iz „Citigroup“ i Maršal Švarc iz „Morgan Stanley“. Brojni autori, kao vlasnike „Federal Reserve Bank of New York“, najmoćnijeg ogranka sistema Fed, pominju 8 porodica: Goldman Saks, Rokfeler, Leman i Kun Leb iz Njujorka; Rotšild iz Pariza i Londona; Varburg iz Hamburga; Lazar iz Pariza; i Izrael Mozes Seif iz Rima. Sertifikovani javni računovođa, Tomas D. Šauf piše da kontrolu nad svih 12 ogranaka Banke Federalnih rezervi ima 10 banaka: „N.M. Rothschild“ iz Londona, „Rothschild Bank“ iz Berlina, „Warburg Bank“ iz Hamburga, „Warburg Bank“ iz Amsterdama, „Lehman Brothers“ iz Njujorka, „Lazard Freirs“ iz Pariza, „Kuhn Loeb Bank“ iz Njujorka, „Israel Moses Seif Bank“ iz Rima, „Goldman Sachs“ iz Njujorka i „JP Morgan Chase Bank“ iz Njujorka. Šauf navodi i pojedince koji poseduju velike akcije Fed: Vilijam Rokfeler, Pol Varburg, Jakob Šif i Džejms Stilman. Vezano za mehanizme globalne monetarne kontrole, lišeni partitokratije, familija je izgleda osnovna ćelija. Ovakve zaključke izvodi istraživač sistema Fed-a, Justejs Malins, koji je u knjizi „Tajne Federalnih rezervi“ prezentovao dijagrame o vezama ogranaka Fed sa porodicama Rotšild, Varburg, Rokfeler i dr. ... Banka za međunarodna poravnanja je praktično centralna banka koja kontroliše emisione banke skoro svih zapadnih i zemalja u razvoju. BIS na globalnom nivou konfirmira finansijske

139

derivate - esenciju razmene „nešto za ništa“. Radi se o privatnoj instituciji u vlasništvu: „Federal Reserves“, „Bank of England“, „Bank of Italy“, „Bank of Canada“, „Bundesbank“, „Swiss National Bank“, „Nederlandsche Bank“ i „Bank of France“. Istoričar Kerol Kvigli u delu „Tragedija i nada“ tvrdi je BIS deo plana “da se stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da dominira političkim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini... koji bi bio kontrolisan u feudalnom maniru od strane centralnih banaka u svetu koje bi delovale shodno tajnim sporazumima.” Prvi predsednik BIS bio je Gejts MekGara, zvaničnik Rokfelerove „Chase Manhattan“ i „Federalnih Rezervi“, inače dede jednog od direktora CIA, Ričarda Helmsa. Poput za Morganove, i za Rokfelere postoje tvrdnje da su u osnivanju BIS bili ukras za evropske Rotšilde. Koja je pamet navela Srbiju da prihvati uslov da NBS daje odobrava unos sredstava za velike direktne investicije po prethodnom odobrenju MMF, na koje se čeka po 6 meseci? Ako nije pamet, jeste neko faktičko stanje kome se moralo ili želelo prikloniti. BIS je u posedu najmanje 10% monetarnih rezervi preko 80 centralnih banaka, MMF i drugih multilateralnih institucija i deluje kao finansijski agent za međunarodne sporazume, prikuplja informacije o globalnoj ekonomiji i kao zajmodavac za slučaj krajnje nužde radi sprečavanja globalnog finansijskog kraha. Mnogi autori ukazuju da u stvari promoviše „monopol kapitalističkog fašizma“ sa ciljem da se obezbedi otuđenje resursa zemalja kroz navodno tržišnu privredu. Takođe se ukazuje da je bila u funkciji finansiranja aktivnosti Adolfa Hitlera, u čemu eksponirani Henri Šreder iz „Warburg“ i Mendelsonova „Bank of Amsterdam“. Mnogi istraživači tvrde i da je BIS i u pozadini pranja novca od trgovine narkoticima preko Bermuda. Čiji bi mogao biti interes kome su se monopolisti Srbije i njihovi politički serviseri priklonili, a u kome MMF i Svetska banka imaju važnu ulogu? Već 1944. godine prve obveznice Svetske banke su u opticaj puštene preko „Morgan Stanley“ i „First Boston“. U tom periodu francuska porodica Lazar se uključila u interese Kuće Morgan. „Lazard Freres“, najveća francuska investiciona banka, u vlasništvu je porodica Lazar i David-Vil, đenovljanske bankarske dinastije čiji je potomak Sanford bio predsednik i Glavni izvršni oficir (CEO) „Citigroup“. „Morgan Guaranty“ je 1968. godine u Briselu lansirao klirinški sistem za hartije od vrednosti u eurodolarima („Euro-Clear“), nazivan “Zver” (The Beast). Zakon o bankarskom poslovanju iz 1933. godine (Glass–Steagall Act) nije zaživeo, u smislu odvajanja investicionih od depozitnih banaka, normiranja kamatnih stopa i zabrane da holding kompanije budu vlasnici finansijskih kompanija. Posledice su globalne. Tako su Rokfeler i Morgan finansirali „Merrill Lynch“ među 5 najvećih investicionih firmi u SAD, a neprimenjivanje ovog zakona doprinelo je eskalaciji finansijske krize 2007. godine tako što kvazifinansijskim institucijama, poput „Merrill Lynch“ (danas deo „Bank of America“) i bankama nisu onemogućeni aleatorni poslovi (kockanje) novcem deponenata. Treba li pominjati da je od 1982. godine Slobodan Milošević bio u poslovnim odnosima sa Dejvidom Rokfelerom? Treba li pominjati ko je zagovarao potpisivanje sporazuma sa Pariskim klubom komercijalnih poverilaca, u ime zemlje koja je trpela diktaturu i koje su štetne posledice? Početkom 1920-tih Džon D. Rokfeler je usisao više velikih banaka i korporacija. Njegovoj moći doprinela je Velika depresija, tokom koje je svoju „Chase Bank“ ujedinio sa Kun-Lebovom „Manhattan Bank“ u „Chase Manhattan“. Kun-Leb je, sa Rotšildima, finansirao Rokfelera tako što mu je kroz „National City Bank“ iz Klivlenda obezbedeo novac za monopolizaciju naftne industrije SAD. Na kongresnim saslušanjima ova banka je identifikovana kao jedna od tri banke u vlasništvu Rotšilda u SAD tokom 1870-tih,. Partneri Rokfelerovih bili su i Edvard Harknes, čija je porodica držala kontrolni paket „Chemical Bank“ (predsedavala klubom komercijalnih poverilaca SFRJ, čiji je funkcioner kasnije postao funkcioner austrijske Reifeisen Bank) i Džejms Stilman, čija je porodica kontrolisala „Manufacturers Hanover Trust“. Obe banke ujedinile su se pod „JP Morgan Chase“. U poslovima osiguranja Rokfeleri kontrolišu „Metropolitan Life“, „Equitable Life“, „Prudential“ i „New York Life“. Banke povezane sa Rokfelerima kontrolišu 25% imovine 50 najvećih američkih banaka i 30% imovine 50 najvećih osiguravajućih kompanija. Prema nekim autorima, osiguravajuće kompanije imaju ključnu ulogu u tokovima kojima se pere

140

novac od prodaje droge. Pod kontrolom Rokfelera su firme poput: „Exxon Mobil“, „Chevron Texaco“, „BP Amoco“, „Marathon Oil“, „Freeport McMoran“, „Delta“, „Quaker Oats“, „ASARCO“, „United“, „Northwest“, „ITT“, „International Harvester“, „Hewlett-Packard“, „International Paper“, „Boeing“, „Westinghouse“, „Honeywell“, „Xerox“, „Pfizer“, „Motorola“, „Monsanto“, „Union Carbide“ i „General Foods“. Uz to, „Rockefeller Foundation“ ima finansijske veze sa fondacijama „Ford“ i „Carnegie“, a filantropske aktivnosti uključuju „Rockefeller Brothers Fund“, „Rockefeller Institute for Medical Research“, „General Education Board“, „Rockefeller University“ i „University of Chicago“ koji školuje apologete interesa međunarodnog kapitala. Sistem vrednosti koji porodica Rokfeler promoviše ukazuje za kakve odnose se zalažu. Na njihovim imanjima osnovani su pro-depopulacioni Kluba Rima i Trilateralna Komisija. Porodica je glavni finansijer pokreta koji zastupaju ljudsko kloniranje i trenutnu DNK opsesiju naučnika u SAD. Džon Rokfeler Junior vodeo je Populacioni Savet (Population Council) do svoje smrti. Njegov istoimeni sin je senator iz Zapadne Virdžinije. Brat, Vintrop je bio guverner i najmoćniji je čovek Arkanzasa. Oktobra 1975. godine Nelson Rokfeler, guverner Njujorka, u intervjuu za Plajboj artikulisao je stanovište: „Veliki sam vernik u planiranje – ekonomsko, socijalno, političko, vojno, totalno svetsko planiranje.“ Porodični sistem vrednosti odražava i Dejvid Rokfeler, predsedavajući „Chase Manhattan Bank“. Branio je iranskog šaha, južnoafrički režim apartheida i huntu čileanskog diktatora Pinočea. Bio je najveći finansijer CFR, TK, a tokom vijetnamskog rata i Komiteta za efektivni i trajni mir u Aziji (Committee for an Effective and Durable Peace in Asia) fasadu za poslovanje onih koji su zarađivali od rata. Ričard Nikson mu je ponudeo da bude Sekretar Trezora, ali je on odbio i ostao na čelu „Chase“. Pisac Geri Alen u knjizi „Dosije Rokfeler“ piše da se 1973. godine, “Dejvid Rokfeler sastao sa 27 šefova država, uključujući Rusije i komunističke Kine.” Nakon puča „Nugan Hand Bank“/CIA protiv australijskog premijera Džofa Vitlema, njegov naslednik Malkolm Frejzer je otišao u SAD, gde se sa predsednikom Fordom sastao tek nakon konsultacija sa Dejvidom Rokfelerom. U srodstvu sa Rokfelerima je i porodica Dals. Alan Dals, osnivač Centralne obaveštajne agencije (CIA), je posle rata šurovao sa Nacistima i pred Vorenovom komisijom je prikrivao činjenice o atentatu na Kenedija... Džon Dals je pre kraha berzi 1929. godine vodeo fiktivne trastove „Goldman Sachs“, a kasnije je pomagao bratu u operacijama rušenja vlada u Iranu i Gvatemali. Šta bi trebalo da se desi da se naši stručnjaci zainteresuju za činjenice koje utiču na ekonomski život Srbije? Nije dovoljno biti „mlad, školovan i sposoban“ i nekritički ponavljati floskule, jer posledice ekonomske politike prete da Srbiju uvedu u stanje koje neće biti moguće rešavati svesnom akcijom." http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/ima-li-zavere-u-medunarodnim-finansijama-ili-je-to-samo-teorija

...

U nastavku prenosimo izuzetno zanimljiv intervju koji potvrđuje mnoge teze koje se o bankarima iznose u ovoj knjizi. Posebno je zanimljivo da ova istina o bankarima dolazi od čoveka koji je bivši predsednik izvršnog odbora Nemačke banke.

141

Švicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce SRIJEDA, 20 SRPANJ 2011 08:00 2 KOMENTARI

Intervju je održan 30.05.2011. i objavljen u ruskom tjedniku "NoviDen" ) Peter Odintsov, Moskva 2011. (Portal Znanje)

http://www.henrymakow.com/revelations_from_a_swiss_banki.html http://noviden.info/article_239.html

Josef Ackermann

Švicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce Predsjednik izvršnog odbora Njemačke banke, Bilderberger Josef Ackermann, koji je dugo vremena radio za Rothschilde, iskazuje primjere Bilderbergerovih najgorih ekscesa. "Oni imaju novi plan za cenzuriranje interneta jer je internet još uvijek slobodan. Oni ga žele kontrolirati i koristiti terorizam, ili što god bude potrebno, da bi opravdali svoj postupak. Čak mogu isplanirati nešto toliko strašno da bi za to onda imali opravdanje". P: Možete li nam reći nešto o vašom poslovanju u švicarskim bankama?

142

O: Radio sam za razne švicarske banke dugo vremena. Proglašen sam za jednog od najboljih direktora u jednoj od najvećih švicarskih banaka. Jednom sam bio prisutan kad se obavilo plaćanje - direktno plaćanje u gotovini - osobi koja je ubila predsjednika jedne strane države. Bio sam tamo na sastanku i odlučeno je da se ta suma novaca u gotovini da ubojici. To mi je zadalo mnogo dramatičnih glavobolja i dovelo u pitanje moju savjest. To nije jedini slučaj koji je bio toliko neispravan, već je bio jedan od najgorih. To je bilo plaćanje strane tajne službe, pisano rukom, naloženo je da se plati izvjesna suma novaca osobi koja je ubila glavnog vođu u stranoj državi. I to nije bio jedini takav slučaj. Primili smo nekoliko takvih rukom napisanih pisama, koja su stizala od stranih tajnih službi sa naredbom da se prebace sredstva sa tajnih računa u korist nekih revolucija ili za ubijanje ljudi. Mogu potvrditi ono što je John Perkins napisao u svojoj knjizi “Confessions of an Economic Hit Man”. Zbilja postoji takav sistem i Švicarske banke su umješane u takve slučajeve. P: Perkinsova knjiga je također prevedena i dostupna na ruskom. Možete li nam reći koja je to banka i tko je bio odgovoran? O: To je jedna od tri najveće švicarske banke u to doba, a predsjednik je bio u jednoj državi "trećeg svijeta". Ali, ne želim van previše detalja jer će me oni naći vrlo lako i ako kažem ime predsjednika i banke - riskiram svoj život. P: Da li možete dati ime nekog iz banke? O: Ne, ne mogu, ali vam mogu ispričati kako se to dogodilo. Bilo nas je nekoliko u sobi za sastanke. Osoba odgovorna za fizičko plaćanje gotovinom je došla i pitala da li može platiti toliko velik iznos u gotovini toj osobi i jedan od direktora mu je objasnio slučaj i svi ostali su se složili i rekli - možeš to učiniti. P: Da li se to često dešava? Da li je to bila neka vrsta fonda za podmićivanje? O: Da. To je bio specijalni fond u posebnom dijelu banke gdje su pristizala sva kodirana pisma. Najvažnija pisma su rukom pisana. Morali smo ih dešifrirati i u njima je bio nalog za plaćanje izvjesne količine gotovine sa računa koji služe za likvidiranje osoba, financiranje revolucija, državnih udara, svih vrsta političkih stranaka. Znam da izvjesni ljudi koji su Bilderbergeri - da su bili umješani u takve naloge. Mislim, pa davali su naredbe za ubijanje! P: Možete li nam reći koja je to godina bila ili desetljeće kad se to dogodilo? O: Rađe ne bih davao točnu godinu, ali bilo je to 80-tih. P: Da li si imao problema s takvim vrstama poslova? O: Da, vrlo veliki problem. Nisam mogao spavati danima poslije toga i poslije nekog vremena sam napustio tu banku. Ako vam dam previše detalja, oni će me naći. Nekoliko tajnih službi iz inozemstva, većinom koje govore engleski, davale su naredbe za financiranje nelegalnih akcija, čak i ubojstvo ljudi - sve kroz švicarske banke. Morali smo plaćati prema uputstvima stranih vlasti radi ubijanja osoba koje nisu slijedile naredbe Bilderberga, IMF-a ili World Bank (Svjetske Banke). P: Ovo je vrlo zapanjujuće objelodanjenje. Zašto osjećaš hitnost davanja ovih podataka u javnost?

143

O: Jer Bilderberg je na sastanku u Švicarskoj. Jer se situacija u svijetu sve više i više pogoršava. I zbog toga što su najveće banke Švicarske umješane u neetičke aktivnosti. Većina od tih operacija su van bilance. To je nagomilano ono što se u javnosti opovrgava. To se ne knjiži i dešava se bez ikakvih plaćanja poreza. Te brojke imaju puno nula. To su ogromni iznosi. P: Dakle, to su milijarde? O: Više od toga, to su trilijuni, kompletno bez knjiženja, ilegalni i izvan sistema poreza. Pojednostavljeno, to je pljačka svih ljudi. Mislim, većina normalnih ljudi plaća poreze i postupa po zakonima. Ono što se događa ovdje je totalno suprotno našim švicarskim vrijednostima, npr. neutralnost, poštenje i dobra volja. Na sastancima na kojima sam bio, diskusije su se vodile i bile su kompletno suprotne našim demokratskim principima. Vidite, većina direktora švicarskih banaka nisu više lokalni ljudi, oni su stranci, većinom AngloSaksonci, bilo amerikanci ili Englezi, oni ne cijene našu neutralnost, oni ne cijene naše vrijednosti, oni su protiv naše direktne demokracije, oni samo koriste švicarske banke za njihove ilegalne poslove. Oni koriste velike sume novaca kreirane ni iz čega i uništavaju naše društvo i druge ljude u svijetu radi svoje pohlepe. Oni žele moć i uništavaju čitave države, poput Grčke, Španjolske, Portugala i Irske, a Švicarska će biti jedna od zadnjih u nizu. I oni koriste Kinu kao robove za rad. I sve dok je osoba poput Josef Ackermann-a, koji je švicarski građanin, na vrhovnoj poziciji njemačke banke i koji koristi svoju moć radi pohlepe i ne poštuje obične ljude, neće biti dobro. Imao je nekoliko tužbi u Njemačkoj, a sad i u SAD-u. On je Bilderberger i ne mari za Švicarsku ili bilo koju drugu državu. P: Hoćete reći, neki od tih ljudi koje ste spomenuli, bit će prisutni na nadolazećem sastanku Bilderberga u Junu u St. Moritz-u? O: Da. P: Dakle, oni su trenutno na poziciji moći? O: Da. Oni imaju dostupne ogromne iznose novca i koriste ga za uništavanje čitavih država. Oni su uništili našu industriju i izgradili novu u Kini. S druge strane, otvorili su Europska vrata za sve kineske proizvode. Radna populacija Europe zarađuje sve manje i manje. Stvarni cilj je uništenje Europe. P: Da li misliš da Bilderbergov sastanak u St. Moritz-u ima simboličku vrijednost? Jer su 2009. imali sastanak u Grčkoj, 2010. u Španjolskoj i pogledaj što se desilo tim državama. Da li to znači da Švicarska može očekivati nešto loše? O: Da. Švicarska je njima jedna od najbitnijih država, jer je u njoj jako puno kapitala. Oni se tamo sastaju jer, između ostalog, žele uništiti sve vrijednosti za koje se Švicarska zalaže. Vidite, ona je njima prepreka, nije u EU, neće Euro, nije potpuno pod kontrolom Brussels-a, itd. S obzirom na vrijednosti o kojima nisam govorio u vezi sa velikim švicarskim bankama one više nisu švicarske, već ih vode Amerikanci. Ja govorim o stvarnom švicarskom duhu kojeg njeguju i održavaju obični ljudi. Naravno da ima simboličku vrijednost, kao što ste spomenuli, kao u slučaju Grčke i Španjolske. Njihov cilj je biti neka vrsta kluba ekskluzivne elite koja ima svu moć, a svi drugi su dolje i osiromašeni.

144

P: Da li misliš da je cilj Bilderberga kreiranje neke vrste globalne diktature, gdje sve kontroliraju globalne korporacije, gdje nema više suverenih država? O: Da i Švicarska je jedino mjesto koje je preostalo koje ima direktnu demokraciju sprovedenu na svoj vlastiti način. Oni ucjenjuju druge po sistemu "preveliki da ne bi uspjeli”, kao u slučaju UBS, da bi stavili našu državu u veliki dug, kao što su napravili i sa mnogo drugih država. Možda na kraju žele napraviti Švicarskoj ono što su napravili sa Islandom, gdje su sve banke u državi propale. P: I to priuštiti cijeloj EU, također? O: Naravno. EU je pod željeznom čizmom Bilderbergovih. P: Što mislite, što bi moglo spriječiti taj plan? O: E pa to je razlog zašto i pričam sa vama. To je istina. Istina je jedini način. Osvjetlite ovu situaciju, izložite ih. Oni ne žele biti pod svjetlom, izloženi. Mi moramo kreirati transparentnost u bankovnoj industriji i u svim nivoima društva. P: Ono što kažete je to da postoji jedna pozitivna strana švicarskog bankarstva i druga gdje je nekoliko velikih banaka koje zaobilaze financijski sistem za svoje ilegalne aktivnosti. O: Da. Velike banke treniraju svoje zaposlenike sa Anglo-Saksonskim vrijednostima. Programiraju ih da budu pohlepni i bezosjećajni. A pohlepa uništava Švicarsku, i sve druge. Kao država, imamo većinu najkorektnijih operativnih banaka u svijetu, ako gledate na male i srednje velike banke. Samo su velike one koje djeluju globalno i one su problem. One više nisu švicarske i ne smatraju sebe švicarskim bankama. P: Mislite li da je dobra stvar da ljudi otkriju Bilderberge u pravom svjetlu i vide ih onako kakvi oni u stvarnosti jesu? O: Mislim da je Strauss-Kahn slučaj naša dobra šansa, jer pokazuje kako su ti ljudi korumpirani, bolesni u svojim umovima. Tim ljudima se kontrolira ucjenjivanjem, jer je to njihova slabost. Oni moraju slijediti naredbe ili će biti otkriveni, uništeni ili čak ubijeni. Reputacija Strauss-Kahna nije samo uništena u masovnim medijima, on bi također mogao i biti doslovno ubijen. P: Budući da je Ackermann u upravnom odboru Bilderberga, misliš li da on tamo donosi velike odluke? O: Da. Ali tamo ima i drugih, recimo Lagarde, koji će vjerojatno biti iduća IMF glava, a također je član Bilderberga, pa onda Sarkozy i Obama. Oni imaju novi plan za cenzuru interneta jer je internet još uvijek slobodan. Oni ga žele kontrolirati. P: Dakle, toga se bojiš? O: Nije to samo strah, siguran sam u to. Kao što sam rekao, oni izdaju zapovjedi za ubijanja, dakle, sposobni su za grozne stvari. Ako imaju osjećaj da gube kontrolu, kao sada na primjer u Grčkoj i Španjolskoj, a možda je iduća i Italija, onda oni mogu napraviti drugi Gladio. Bio sam blizu Gladio network-a. Kao što znate, oni su poticali terorizam pomoću američkog novca da bi kontrolirali politički sistem u Italiji i drugim europskim državama. U vezi ubojstva Aldo Moro-a, bilo je to plaćanje pomoću istog sistema o kojem sam vam već govorio.

145

P: Da li je Ackermann dio tog sistema plaćanja u švicarskoj banci? O: (S m i j e h)... ti si novinar. Pogledaj njegovu karijeru i kako je brzo došao na vrh. P: Što misliš, što se može učiniti da ih se spriječi? O: Pa postoje mnoge dobre knjige koje objašnjavaju pozadinu i povezuju točkice, kao npr. ona koju sam već spomenuo od Perkinsa. Ti ljudi zbilja imaju profesionalne ubojice koji su plaćeni za ubijanje. Neki od njih dobiju svoj novac preko švicarskih banaka. Ali ne mora uvijek biti tako, imaju namješten taj sistem već po cijelom svijetu. I izlaganje javnosti tih ljudi, koji su sposobni za sve samo da bi održali kontrolu. Mislim doslovce, sposobni su za sve. P: Mogli bi ih zaustaviti tako da ih izložimo javnosti? O: Da, reći istinu. Mi smo suočeni sa zbilja sirovim kriminalcima, a također i velikim ratnim kriminalcima. To je još gore nego genocid. Oni su spremni i mogu ubiti milione ljudi samo da bi ostali na vlasti i kontrolirali. P: Možeš li objasniti iz tvojeg kuta gledanja, zašto masovni mediji na zapadu višemanje potpuno šute u vezi Bilderberga? O: Jer postoji sporazum između njih i vlasnika medija. Ti ne smiješ pričati o tome. Oni ih kupuju. Također su i neki od najjačih medija pozvani na sastanke, ali im je rečeno da sve što čuju i vide ne smiju izvještavati o tome. P: U strukturi Bilderberga, postoji li unutrašnji krug koji zna planove i onda oko njega većina koja samo slijedi naredbe? O: Da. Imate unutrašnji krug koji je u Sotonizmu i onda imate vanjski gdje su naivni ili manje informirani ljudi. Neki od njih čak misle da rade nešto dobro. P: Prema otkrivenim dokumentima i vlastitim izjavama, Bilderberg je 1955. odlučio kreirati EU i Euro, pa su napravili važne i dugoročne odluke. O: Da, znate da je Bilderberge osnovao Prince Bernard, bivši član SS-a i Nacističke partije, a također je radio i za IG Farben, koji su pomagali u proizvodnji ciklona B (Cyclone B). Drugi čovjek je bio glava Occidental Petroleum-a, koji je imao bliske veze sa komunistima u Sovjetskom Savezu. Oni su radili za obe strane, ali su zapravo fašisti koji žele kontrolirati sve i svakog, a tko se nađe na njihovom putu - maknu ga. P: Da li je ovaj platni sistem kojeg ste opisali, van normalnih operacija, zatvoren i drži se u tajnosti? O: U tim švicarskim bankama normalni zaposlenici nemaju pojma da se to uopće dešava. To je poput vlastitog tajnog pretinca u banci. Kao što sam rekao, te operacije su van knjigovodstva, bez nadzora. Nekad su smješteni unutar iste zgrade banke, a ponekad su na drugoj lokaciji. Oni imaju svoj vlastiti zaštitni sistem i posebna područja gdje mogu ući samo ljudi sa posebnim dozvolama. P: Kako oni te transakcije drže van međunarodnog Swift sistema? O: Pa neki od Clearstream popisa su istiniti na početku. Oni samo uključe neka lažna imena da bi ljudi vjerovali da je čitava lista lažna. Vidite, oni također čine pogreške. Prvi popis je bio

146

istinit i vi možete pratiti mnogo stvari. Vidite, postoje razni ljudi naokolo koji prate i mogu otkriti neregularnosti i istinu i oni će to i napraviti. Naravno, nakon toga slijede pravne tužbe i ti se ljudi prisile da šute o tome. Najbolji način da ih se zaustavi je da se kaže istina, da ih se osvjetli, da svi vide. Ako ih ne zaustavimo, završit ćemo kao njihovi robovi. P: Hvala vam za ovaj intervju! Izvor: Portal Znanje " http://politika.hr/druga-strana-vijesti/4905-vicarski-bankar-otkriva-bilderberg-kriminalce http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/manipulacije-ljudima/1318-svicarski-bankar-otkrivabilderberg-kriminalce-potvrda-illuminati-zavjere

VEĆINA DRŽAVA U DUŽNIČKOM ROPSTVU Pre nego što iznesemo koliko su današnje nacije i države dužne, reći ćemo ukratko nešto i o finansijskim derivatima i elektronskom (digitalnom) novcu, kao najnovijim, najefikasnijim, najsavršenijim i najperfidnijima bankarskim oružjima u borbi za porobljavanje ljudi.

FINANSIJSKI DERIVATI

Derivati su prema mnogim procenama ekonomskih stručnjaka vrlo zastupljen sastojak u ukupnoj sumi takozvanog spekulativnog novca (vrednosnih papira, obveznica, itd.), čija nominalna vrednost je po nekima preko 10 puta veća od vrednosti od planetarnog BDP - bruto društvenog proizvoda: "... Prema mnogim najboljim financijskim analitičarima i otkrivanju novinskih članaka, financijsko tržište derivata vredno 700.000.000.000.000 dolara može biti tempirana bomba koja čeka da eksplodira s katastrofalnim posledicama. 700.000.000.000.000 dolara je više od 10 puta veća suma od bruto društvenog proizvoda (BDP) celog svijeta i ekvivalent od 100.000 dolara za svakog od 7.000.000.000 stanovnika našeg planeta. ... Prema najnovijem izvještaju američke vlade o Uredu kontrolora u valuti (OCC), ukupna vrednost derivata porasla je oko 1000% od 1996, a 250% od 2006. Derivati su nastavili brzi uspon, čak i usred globalne recesije koja je počela u 2008. godini. Vrlo uznemirujuća je činjenica da je 95% svih američkih derivata monopol samo pet megabanaka i njihovih holdinga."

147

Fred Burks i WantToKnow.info Team http://www.wanttoknow.info/banking_finance/derivatives_market_bubble_financial#sthash.e7UumyJC.dpuf

ŠTA SU FINANSIJSKI DERIVATI?

Trgovinu finansijskim proizvodima, valutama i uslugama, koja bi u svakoj normalnoj državi u kojoj ljudi imaju suverenitet morala biti najstrože zabranjena, bankari su razvili do paradoksalnih razmera. Vrhunac tih "proizvoda" verovatno su perverzije u vidu finansijskih derivata i klađenja na berzama. Prema mnogim procenama 95% novčanog "tržišta" sastoji se u nečem što se naziva spekulativnim novcem, u koji između ostalog spadaju i finansijski derivati, dok klasični papirni novac čini svega oko 5% tog tržišta. Njihovo razumevanje je komplikovano čak i za ekonomske stručnjake, pa vas nećemo tim pojmom mnogo zamarati, osim što ćemo ukazati da su derivati specijalizovani ugovori koji označavaju sporazum ili opcije za kupovinu ili prodaju ugovorenog po ugovorom uređenim cenama do nekog određenog vremena u budućnosti.

148

149

ELEKTRONSKI NOVAC - VRHUNAC BANKARSKE PREVARE U zvaničnim bankarskim krugovima ovaj vrhunac bankarskih prevarnih proizvoda predstavlja se javnosti kao "najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva". Elektronski novac predstavlja specifičnu monetarnu informaciju koja se putem elektronskih impulsa prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja, omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalne računarske mreže (npr.internet) ili preko poslovnih bankarskih mreža (npr. SWIFT), a u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove. Da bismo bolje razumeli šta je elektronski novac, iz knjige dr Milorada Pušare25 „Međunarodno bankarstvo“ prenećemo kraće delove o elektronskom bankarstvu i elektronskom novcu: “Elektronsko bankarstvo predstavlja elektronske sisteme za transfer novca, zapisa i dokumenata bez papira baziranog na integraciji računarske i komunikacione tehnologije. U polazištu elektronskog bankarstva je EFT (Electronic Funds Transfer) odnosno transfer sredstava iz dela finansijskih aktiva u okviru jednog ili više transaktora, elektronskim putem. Taj prenos novca i zapisa bez papira obavlja se uz korišćenje odgovarajućih programskih paketa i aplikacija. Razvojem elektronskog bankarstva (E-banking) znatno se menjaju finansijski instrumenti, procedure i tehnologija poslovanja svih učesnika u finansijskim transakcijama Što rezultira reinženjenngom poslovnih procesa u bankama i brojnim drugim ima finansijskim institucijama. Elektronski interbankarski komunikacioni i informacioni sistemi su se razvijali vrlo intenzivno već od kraja 70-tih godina uporedo sa razvojem računarskih mreža, sve sofisticiranije softverske podrške i međunarodnih standarda. ... Potreba automarizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, 70-tih godina prošlog veka u Briselu je osnovan SWIFT, a nešto kasnije IBOS i FNA. Time je, za izvesno vreme rešen problem automarizovanja transakcija u bankarstvu na veliko. ... 1. MODEL E-BANK

25

Doc. dr Milorad Pušara, Univerzitet PIM Banja Luka

150

U sistemu međunarodnog bankarstva postoje brojni primeri specijalizovanih institucija elektronskog bankarsko-finansijskog poslovanja koji koristeći internet i intranet arhitekturu i standarde omogućavaju kompletne usluge korisnicima. E-bank sistem pruža niz usluga kako prodajnim mestima, tako i vlasnicima platnih kartica. 1. Ukoliko zna iznos uplate i račun na koji se uplaćuje vlasnik kartice može da se, korišćenjem broja kartice i lozinke prijavi na e-bank sajtu i tu direktno izvrši uplatu. Kao dodatnu pogodnost, prema dogovoru sa prodajnim mestom, na sajtu mogu da se drže podaci o mesečnim zaduženjima pretplatnika prodajnog mesta. Na taj način, vlasnici kartica mogu da vide koliko duguju i da zatim predu na automatski popunjenu uplatnicu. 2. Plaćanje može da se obavi i kao završni korak kupovina na nekom drugom sajtu. Kupcu se po završetku izbora robe na sajtu prodajnog mesta prezentira završni račun. Ovaj dokument u sebi sadrži iznos koji treba da se plati. identifikatore transakcije i prodajnog mesta. Po obavljenoj vizuelnoj proveri završnog računa kupac prelazi na e-bank ... SWIFT

SWIFT (Society for Word Wide Interbanking Financial Telecomunication) je svetsko udruženje za interbankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je istovremeno sinonim za WAN mrežu. Osnovanje 1973. godine, sa ciljem da postavi standard u automatskom transferu podataka između banaka, a od 1987. godine je proširen delokrug i na transfer podataka između finansijskih, nebankarskih organizacija: investicione institucije, brokerske i dilerske kompanije, klirinške organizacije, berze itd. Danas je SWIFT svetski lider u transferu podataka banaka i ostalih finansijskih organizacija. Mreža ima dve centrale koje se nalaze u Americi i Holandiji. Centri za podršku postoje na tri kontinenta i oni su na raspolaganju korisnicima 24 časa dnevno. Pored toga SWIFT mreža ima svoja regionalna predstavništva u svim većim zemljama u svetu. Početkom 2000. godine to je značilo oko 7.000 korisnika SWIFT-a iz 190 zemalja. SWTFT je vlasništvo banaka i finansijskih institucija članica, a korišćenje mreže se plaća kvartalno prema obimu korišćenja. Visok stepen sigurnosti u SWIFT mreži utiče i na procese ulaska novih korisnika u mrežu. Proces je dugotrajan, i zna da traje i po nekoliko godina, ali njegovim završavanjem se garantuje visoka obučenost i osposobljenost kadrova novog korisnika i sigurnost starih korisnika. Ulaskom novog korisnika u SWIFT mrežu on postaje punopravan član i korisnik mreže. Svakih tri meseca se starim članovima SWIFT mreže šalju tzv. big fajlovi koji sadrže podatke o svim novim članovima mreže. Takav način organizovanja i vođenja mreže ju je učinio najboljom i najsigurnijom mrežom ove vrste u svetu i skoro sav promet u međunarodnom bankarstvu i finansijama se odvija preko nje. ... Procenjuje se da se godišnje SWIFT-om prenese oko jednu milijarda transakcija. Naglasili smo već da SWIFT služi za razmenu struktuiranih poruka u sferi finansijskog i bankarskog poslovanja i kao takav predstavlja kompatibilan deo EDI standarda. 2. TIPOVI SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

Elektronska trgovina, naročito ona koja upliće potrošače i digitalne proizvode, postavlja oštre zahteve prema sistemu plaćanja.

151

Sistemi elektronskog trgovinskog plaćanja moraju da budu pogodni za kupovinu preko mreže, prenosivi preko mreže, dovoljno jaki da osujete smetnje i jeftini za transakcije sa ekstrerno malim vrednostima. Uprkos ovoj impresivnoj skupini zahteva, predloženo je više desetina standarda za plaćanje preko interneta. Ovi se redaju počev od Anonymous Intemet Mercantile Protokols od AT&T Bell Labs do Conditional Acces for Europe za Evropsku zajednicu, do Secure Electronic Transaction koga je promovisao MasterCard i Visa. Mnogo softverskih proizvoda koji se nude, zasnivaju se na ovim otvorenim standardima, uključujući Cyber Cash, Digi Cash Mondex, Net Billi Net Chegue. Sisteme elektronskog plaćanja se mogu klasifikovati u tri grupe: plaćanje preko posrednika, plaćanje koje se zasniva na prenosu elektronskih fondova i plaćanje zasnovano na elektronskoj valuti. 2.1. Elektronski novac

U tradicionalnom poslovanju najrasprostranjeniji instrument plaćanja je novac. Trgovci najviše vole novac jer novac mogu odmah da koriste čim ga prime i ne moraju da plaćaju proviziju firmama koje izdaju kreditne kartice. Za banke novac je jeftin za obradu, a kada se koristi umesto kreditnih kartica-troškovi za banku su niži, a predstavljaju sigurnije platežno sredstvo od čekova i kreditnih kartica. Što se tiče kupaca, neki plaćaju novcem zato što nemaju čekove ili kreditne kartice, ili žele da sačuvaju svoju anonimnost. Zbog izuzetno niskih troškova obrade, novac se može koristiti i za plaćanje jako malih iznosa,takozvana mikro plaćanja. Zbog svega ovoga, i u e-trgovini prodavci,banke i neki kupci najviše vole elektronski novac(e-novac). E-novac je bezbedan, anoniman i može se koristiti za obavljanje mikroplaćanja koja se mogu podržati karticama za plaćanje. U praksi, neugodnost oko preuzimanja softvera, otvaranja računa i izgradnje specijalnih sistema e-trgovine, kao i poteškoća da se pridobije kritična masa korisnika, izgleda da nosi prevagu nad korisnicima e-novca. Uprkos ovim preprekama, pojavljuju se nove mogućnosti e-novca ili, barem alternativna plaćanja karticom. Pomenute varijante mogu se grupisati u sledeće kategorije; e-novac, kartice sa deponovanim vrednošću, kao i plaćanje tipa P2P. Elektronski novčići u računaru korisnika. Sistemi e-novca eCoins koju vodi eCoin. Net je tipičniji od mnogih drugih e-novca sistema. U ovom sistemu postoje tri učesnika: korisnik, trgovac i eCoin. Net server. Kod eCoin Net korisnik otvara račun i prenosi specijalni cnovčanik na svoj računar. Kupovinu korisnik obavlja uz pomoć eCoins kreditne kartice. Digitalni niz znakova koji vredi 5 američkih centi, predstavlja jedan eCoin. Ovakvi eCoins prenose se sa online računa u e-novčanik. Da bi trgovac mogao da koristi eCoins. potrebno je da ima ugrađenu specijalnu eCoin ikonicu na svojoj stranici za plaćanje. Zadatak eCoin servera je da vodi evidenciju korisnika i trgovaca, prima zahteve za plaćanje iz korisničkog novčanika i obrađuje već ugrađene fakture za trgovca. ... E-novac za mikroplaćanja. Qpass je jedan od sistema mikroplaćanja koji uspeva da izbegne određene probleme mikroplaćanja i koji ima određen uspeh. Ovaj sistem se koristi za kupovinu sadržaja servisa nekih novina ili časopisa. Kod ovog sistema, korisnik najpre otvara Qpass račun, kreirajući korisničko ime i lozinku i specificirajući kreditnu karticu čiji će račun biti zadužen za određenu kupovinu. Posle obavljene online kupovine, korisnik unosi svoje Qpass korisničko ime i lozinku i potvrđuje kupovinu. Specifičnost ovog sistema je da se odmah ne tereti račun kreditne kartice, već se svi troškovi sabiraju u vidu jednomesečne transakcije, koja tada ide na račun korisnikove kreditne kartice. P2P plaćanje. Najnoviji vid plaćanja koji se sve više koristi je plaćanje P2P. Ovaj vid plaćanja omogućava prenos sredstava između dva pojedinca za razne namene, kao što su plaćanje artikala kupljenog na online aukciji, prenos sredstava prijatelju ili slanje poklona

152

članovima porodice. PayPil je jedna od prvih kompanija koja je ponudila ovaj servis i tvrdi da ima 4,5 miliona računa klijenata, da rukovodi sa 25% svih eBay transakcija i da preko svojih servera usmerava 2 milijarde dolara uplata godišnje. I brojne druge kompanije pokušavaju da ponude ovaj servis korisnicima za online plaćanja. Možemo da zaključimo da svi ovi servisi rade na potpuno isti način. Za slanje novca putem interneta, najpre je potrebno izabrati servis i kod njega otvoriti račun. Ovo podrazumeva dodeljivanje korisničkog imena, lozinke, davanje podataka o e-mail adresi i obezbeđivanje servisa sa karticom za plaćanje ili brojem bankovnog računa. Tek nakon ove uplate, može se vršiti prenos novca. Nakon unosa korisničkog imena i lozinke pristupa se svom računu, a potom se unosi e-mail adresa osobe koja prima novac,zajedno sa dolarskim iznosom koji se šalje. Korišćenjem e-mail servisa poruka se šalje na unetu e-mail adresu. Poslata poruka sadrži link ka Web strani odgovarajućeg servisa. Klikom miša na link, primalac poruke pristupa odgovarajućem servisu. Tada primalac unosi broj računa na koji će se preneti doznačeni iznos sredstava. Ovi servisi omogućavaju primaocu da potom knjiži novac sa tog računa, bilo na svoju kreditnu karticu, bilo na bankovni račun. 2.2. Elektronski čekovi

Elektronski čekovi (E-čekovi) su slični papirnim čekovima jer sadrže istu informaciju kao i papirni čekovi, mogu se koristiti isto gde i papirni čekovi, zasnovani su na istom pravnom okviru i princip korišćenja je u suštini isti kao i kod papirnih čekova. E-čekovi obično se koriste kod B2B transakcija, a obezbeđeni su šifrovanjem sa javnim ključem. Osnovna ideja e-čeka je da elektronski dokument može da zameni papirni dokument i da kriptografski potpis može da zameni ručni potpis. Zajedničke karakteristike papirnog i e-čeka su autorizacija samog čeka, striktno poštovanje instrukcije čeka i izdaju ih iste finansijske institucije. Za razliku od papirnog, e-ček ima autentifikaciju preko digitalnog potpisa i sertifikata, i transakcija e-čeka može biti automatski procesirana. 2.3. Platne kartice

Upotreba platnih kartica omogućila je sve vrste finansijskih transakcija, ekonomičnost, plaćanja u svim apoenskim iznosima, korišćenje u različitim sistemima plaćanja i uključenje velikog broja korisnika. ...” ...

Sada sledi nekoliko tekstova o elektronskom novcu koji su dostupni na netu: EVO ZVANICNOG DOKUMENTA EUROPSKE UNIJE : E-Money Direktiva (2009/110/EC)

„Elektronski novac je digitalni ekvivalent gotovini, pohranjen na elektronički uređaj. Jedna od najčešćih vrsta e-novca "elektronički novčanik", gde korisnici pohranjuju relativno male količine novca na njihove platne kartice ili druge pametne kartice, koristiti za male uplate. No, e-novac također mogu biti pohranjeni na (i) koristiti preko mobitela ili na plaćanje računa na internetu.



Nova E-Money Direktiva (2009/110/EC) (EMD) ima za cilj: omogućiti inovativan i siguran elektronski novac usluga

153

 

osigurati pristup tržištu novim tvrtkama poticati stvarno i natjecanje između svih sudeonika na tržištu. To bi trebalo biti korist potrošača, poduzeća i šireg Europskog gospodarstva. Direktiva se fokusira na modernizaciju EU pravila o elektroničkom novcu, osobito donosi prudencijalno režim za institucije za elektronički novac, u skladu sa zahtjevima za institucije za platni promet u Direktivi usluge platnog prometa. Pravila u e-novca Pravilnika moraju biti na snazi u svim zemljama EU-a do 30. travnja 2011. U Italiji, na primjer, ne može se od 4 Prosinca (December) 2011 platiti sa iznosima više od 1.000 eura gotovine. Novi talijanski premijer Mario Monti je ne-gotovinske isplate stavio pod visoki pritisak. Monti je bivši povjerenik EU financijskih usluga, a radeo je i prije uvođenja eura u srednjoročnim planovima EU-a ZAMJENITI značajan deo novčanog plaćanja u EU putem pametnih kartica i kontrolom financijskih tokova. U Njemackoj se planira od Kolovoza 2012 sa ukidanjem gotovine ili za pocetak sa njenim smanjenjem na minimum.“ http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:YKGW_eIyVv0J:istinaisvjetlost.blogspot.com/2012/02/el ektronski-novac.html+&cd=13&hl=en&ct=clnk&gl=ba

...

154

Proces plaćanja upotrebom E-Cash-a

http://bs.scribd.com/doc/25335615/Svetlana-Stosic ...

Elektronski novac menja papirni novac Dr Nebojša Radmilac Blog 24.03.2012 11:43

„Spajanjem

Bank America i Nations Bank, predsednik Banc One, Džon Mek Koj (John B. McCoy), koji je jednom izjavio da će u budućnosti u bankarskoj industriji postojati samo pet–šest velikih banaka, obelodanio je planove o spajanju njegove banke, sa First Chicago NBD Corp. Sve je ovo usledilo samo nedelju dana nakon objavljivanja planova osiguravajućeg i brokerskog giganta, Travelers Group, da se poveže sa Citicorp–om, drugom po veličini bankom u Sjedinjenim Državama.

Piše: Dr. Nebojša Radmilac, specijalista za elektronsko poslovanje Slična pregrupisavanja počela su i u Evropi: setimo se ujedinjenja najvećih švajcarskih banaka u United Bank of Switzerland. Gotovina je već dobila čitavu jednu novu dimenziju. Firma MasterCard, na primer, investirala je milione dolara u razvoj sistema za elektronski novac zvanog Mondex. „Inteligentne” Mondex kartice imaju ugrađene mikročipove na koje mogu da se smeste ne samo „elektronski dolari”, već takođe i još pet drugih valuta, kratka medicinska istorija, pa čak i lični elektronski „ključ” koji može sve da otvori. U centru ovog novog sveta nalazi se konflikt između konsolidacije i dezintermedijacije (tj.

155

uklanjanja posrednika, kao što su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru dezintermedijacije — koga predvode sovtferske firme poput Majkrosofta (Microsoft) i Intuita (Intuit) — veruju da će budućnost pripadati kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor — koga predvode Mek Kol i drugi — tvrdi da budućnost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje će „pakovati” investicije i pružati investitorima usluge „od kolevke pa do groba”: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio–karata. Jedno je izvesno: banke dobijaju opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao što su Microsoft i Intuit, a softver postaje osnova svega. Jedna od ključnih tačaka u ovim „mega– poslovima” jeste ideja da će „inteligentni” softver preoblikovati odnos između banaka i klijenata. Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Karakteristike papirnog novca su svima nama dobro poznate. On je, recimo, lako prenosiv, opšteprihvaćen, i lako se skladišti. Ako nemate poverenja u banke, možete ga sakriti u neki sef ili kovčeg. Ali, papirni novac ima i svoje nedostatke. Ako ga izgubite možete se zauvek oprostiti s njime. Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo” u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji” od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac”? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Umesto da šaljete ček, novac možete poslati elektronskom poštom preko Interneta, u šifrovanom obliku. Ovim ćete sebi uštedeti trud oko balansiranja čekovne knjižice na kraju meseca (softver za lične finansije će se sam postarati za to). Vaš sin može da smesti novac gde god želi — na svoj prenosni računar, na kreditnu karticu, pa čak (u ne tako dalekoj budućnosti) i na mikročip koji mu je „usađen” ispod kože. Najbolje od svega je to što možete „programirati” novac tako da se on može trošiti samo za određene namene. Možete isprogramirati da izvesna suma novca bude utrošena za knjige, nešto za hranu, a ostatak, recimo, za bioskop. „Inteligentni”, digitalni novac može takođe da razreši i neke druge probleme papirnog novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moći ćete momentalno da ga zamenite naređujući vašem računaru da poništi nestale „elektronske novčanice” i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu.

Mnogi smatraju da je najbolja stvar u vezi s elektronskim novcem ta što on može lako da se prati, čime će se konačno raščistiti sa čitavom kategorijom kriminala baziranog na papirnom novcu. Osnivač firme DigiCash, Dejvid Čaum (David Chaum), kaže da je papirni novac izvor svih zala. On tvrdi da će mogućnost praćenja elektronskog novca značiti kraj za izvesne vrste kriminala: „Da li bi kidnaper primio otkup u vidu čeka? Jedna grupa teoretičara, predvođena Čaumom, smatra da elektronski novac treba da bude „jednosmerno anoniman”, tako da ljudi koji vrše transfer novca mogu uvek da vide gde on odlazi, dok ljudi koji primaju

156

novac ne bi znali odakle on dolazi. Ovakav jednosmerni transfer rešava neke probleme papirnog novca, pošto je lakše pratiti gde se novac troši. Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prilično olakšava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije čak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novčane mase. Ako ovakve inovacije postanu opšteprihvaćene, javnost neće više morati da se oslanja na centralne banke kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uočljivo u slučaju elektronskog novca.

DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (e–money) ili digitalni novac (digital cash). Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novčanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika između sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna ključna razlika ogleda se u tome što primalac elektronskog novca može ponovo njime da se koristi. Elektronski novac se može koristiti za on–lajn kupovinu. Potrošači koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom računaru koji im omogućava da podižu novac sa svog računa u banci u svoj „novčanik” na računaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje žele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio. Mnoge kompanije nastoje da organizuju sisteme za plaćanje putem elektronskog novca. U stvari, kako kažu u CyberCash–u, oni razvijaju sistem digitalnog novca. Međutim, jedina kompanija koja je, za sada, zaista plasirala proizvode bazirane na elektronskom novcu na tržište je DigiCash. DigiCash, u stvari, ne prodaje proizvode bazirane na elektronskom novcu potrošačima. Njihov model poslovanja elektronskim novcem sastoji se u tome da banke licenciraju njihovu tehnologiju.

FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac biće uslovljena veličinom provizija koje uzimaju emitenti ili operatori, troškovima terminala i smanjenjem troškova rukovanja gotovinom. Što se tiče potrošača i trgovaca, ključni faktor biće njihova spremnost da usvoje novu tehnologiju. Većina posmatrača veruje da će širenje proizvoda na bazi elektronskog

157

novca biti umereno u kratkom i srednjem roku ali da će, gledano na duži rok, ono biti mnogo ekstenzivnije. S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakšaju plaćanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa će, prema tome, predstavljati bliski supstitut banknotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaćanja sa distance preko računarskih mreža, pre svega Interneta. Verovatno je da će one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaćanja, kao što su čekovi ili nalozi za prenos." http://www.svevesti.com/a227485-elektronski-novac-menja-papirni-novac

...

(TAJNA) SVRHA DIGITALNOG-ELEKTRONSKOG NOVCA

Pošto verovatno i sami pogađate koja je glavna (tajna) svrha uvođenja digitalnog novca u ovu bankarsku pljačkašku igru, reći ćemo samo kratko: Javna je tajna da rotšildi u skoroj budućnosti nameravaju potpuno povući iz optica papirni novac, kao poslednje (iako ne veliko) fizičko ograničenje u pljačkanju sveta. Papirni novac je neka vrsta dokaza o količini emitovanog novca, kojoj bankari pokušavaju da zametnu svaki trag, kako prevare ne bi bile previše vidljive i kako ne bi postojali kakvi-takvi dokazi koji im kvare posao, zbog čega na sve moguće načine pokušavaju da smanje količinu papirnog i kovanog novca (trenutno jedinog donekle vrednog i realnog novca). Zato se u mngim zemljama donošenjem raznih zakona sve više smanjuju mogućnost gotovinskih transakcija i ograničava njihova visina (naravno, pod izgovorom brige za građane i njihove finansijske zaštite).

NAJVEĆI SVETSKI DUŽNICI (prema nezvaničnim podacima sa net-a) SAD i Japan, uz Nemačku doskora najrazvijenije ekonomske sile (Kina ih upravo pretiče), ubedljivo su i najzaduženije zemlje sveta:

158

Javni dug SAD (USA) prema nekim podacima na dan 13 Februara 2013. godine iznosio je nezamislivih 16.524 milijardi dolara (iako u taj dug ne ulaze finansijski derivati i ostali spekulativni novac, tako da stvarni američki dug po nekim procenama iznosi preko milion milijardi dolara) http://en.wikipedia.org/wiki/United_States_public_debt " Амерички национални дуг константно расте у последњих неколико деценија. У само једној деценији, јавни дуг је порастао са 3.23 билиона долара (1990) на 5,67 билиона долара (2000). У раним 2000-их почео национални дуг расте на још вишој стопи, али то није било све до 2007 да је заиста полетео: између 2007 и 2011 јавни дуг порастао са 9,01 на 14,79 билиона долара. " http://www.statista.com/topics/836/national-debt/ (Američki bilion = evropski trilion = 1.000 evropskih milijardi)

Ako je verovati wikipediji, javni dug JAPANa 2011. godine iznosio je takođe neverovatnih 13.640 milijardi dolara http://en.wikipedia.org/wiki/Japan_public_debt

Tik uz SAD je Evropska unija čije države ukupno duguju preko 16 triliona dolara. Pojedinačna lista najzaduženijih evropskih država po podacima sa neta izgleda otprilike ovako: SR NEMAČKA: preko 5,6 triliona dolara (5,6 hiljada milijardi dolara) FRANCUSKA: preko 5,6 triliona dolara ITALIJA: preko 2,6 triliona dolara HOLANDIJA: preko 2,6 triliona dolara ŠPANIJA: preko 2,5 triliona dolara IRSKA: preko 2,3 triliona dolara LUKSEMBURG: preko 2,1 triliona dolara VELIKA BRITANIJA: preko 1,6 triliona dolara (s tim što za Britaniju postoji i podataka o preko 9 triliona dolara) ... ZEMLJE BIVŠE SFRJ: SLOVENIJA: oko 70 milijardi USA dolara HRVATSKA: oko 66 milijardi USA dolara SRBIJA: oko 32 milijarde USA dolara BOSNA I HERCEGOVINA: oko 8 milijardi USA dolara MAKEDONIJA: oko 5,5 milijardi USA dolara CRNA GORA: oko 2,1 milijardi USA dolara (Cifre su nezvanične i variraju zavisno od vremena iz kojeg je dug procenjivan i izvora informacija) U navedenim podacima prisutan je, izgleda, očigledan paradoks: ekonomski najrazvijenije zemlje (sa izuzetkom Kine, i Rusije) su ujedno i najveći svetski dužnici. Ova činjenica verovatno nije slučajna, jer su rotšildski bankari, kao glavni poverioci tih i svih ostalih zemalja, verovatno svesni da se ti dugovi nikada neće vratiti, ali znaju da daljim zaduživanjem ovih najzaduženijih dužnika postižu drugi cilj: koristeći se političkim, vojnim, ekonomskim i ostalim potenicijalima tih zemalja, rotšildi postižu političku, vojnu, ekonomsku, tehnološku, i drugu dominaciju nad ostatkom sveta.

159

Ako je tako, onda je očigledno da na svetskoj sceni imamo poptuno nelojalnu utakmicu u kojoj zemlje koje igraju pošteno svaki dolar i evro moraju zaraditi svojim radom, dok ih SAD i EU kreiraju iz ničega, tj. običnim „potezom pera“, a u poslednje vreme sve više i „klikom miša“ na računaru.

TABELA NEKIH OD NAJZADUŽENIJIH ZEMALJA

Ранг

Земља 1

Спољни дуг долара

Датум

Пер цапита долара

% Од БДПа

16.080.000.000.000

30. јун 2011

27.864

85

Сједињене Америчке 16.506.210.900.000 државе

5 феб 2013

52.170

105

Европска унија

2

Француска

5.633.000.000.000

30. јун 2011

74.619

182

3

Немачка

5.624.000.000.000

30. јун 2011

57.755

142

4

Јапан

2.719.000.000.000

30. јун 2011

19.148

45

5

Италија

2.684.000.000.000

30. јун 2011 ест

36.841

108

6

Холандија

2.655.489.600.000

30. јун 2011

226.503

344

7

Шпанија

2.570.000.000.000

30. јун 2011

18,260

84

8

Ирска

2.352.000.000.000

30. септембар 2011

26.820

108.2

9

Луксембург

2.146.000.000.000

30. јун 2011

3.696.467

3,443

10

Белгија

1.399.000.000.000

30. јун 2011

113.603

266

11

Аустралија

1.376.000.000.000

31. децембар 2011 лок.

52.596

95

12

Швајцарска

1.346.000.000.000

30. јун 2011

154.063

229

13

Канада

1.181.000.000.000

30. јун 2011 ест

29.625

64

14

Шведска

1.016.000.000.000

30. јун 2011

91.487

187

983.600.000.000

30. јун 2011

156.126

390

Хонгконг

903.200.000.000

31 јун 2011 ест

105.420

334

16

Аустрија

883.500.000.000

30. јун 2011

90.128

200

17

Кина

697.200.000.000

31 септембар 2011 ест

396

8.7

18

Норвешка

644.500.000.000

30. јун 2011

131.220

141

19

Данска

626.900.000.000

30. јун 2011

101.084

180

15 -

Уједињено Краљевство

160

Ранг

Земља

Спољни дуг долара

Пер цапита долара

Датум

% Од БДПа

20

Грчка

583.300.000.000

30. јун 2011

47.636

174

21

Португалија

548.800.000.000

30. јун 2011

47.835

223

22

Русија

501.300.000.000

1. октобар 2011

3,634

23

23

Финска

370.800.000.000

30. јун 2010

68.960

155

24

Јужна Кореја

370.100.000.000

31. децембар 2010 лок.

7.567

37

25

Бразил

310.800.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,608

15

26

Турска

313.600.000.000

31. децембар 2011 лок.

3,794

40

27

Индија

267.100.000.000

31. децембар 2011

237

21

28

Пољска

252.900.000.000

31. децембар 2010 лок.

6.639

54

29

Мексико

212.500.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,956

20

30

Индонезија

196.100.000.000

31. децембар 2010 лок.

837

28

31

Румунија

160.900.000.000

31. децембар 2010 лок.

5,082

67

32

Мађарска

148.400.000.000

31. децембар 2010 лок.

14.821

115

122.700.000.000

31. децембар 2010 лок.

24.273

41

33

Уједињени Арапски Емирати

34

Исланд

116.053.000.000

2008

362.942

999

35

Аргентина

108.900.000.000

30 септембар 2010 ест

3,971

43

36

Украјина

97.500.000.000

31. децембар 2010 лок.

2,144

71

37

Чиле

96.570.000.000

30. јун 2011

5,582

20

38

Казахстан

94.440.000.000

31. децембар 2010 лок.

6,060

68

39

Израел

100.000.000.000

31. децембар 2010 лок.

12,070

42

40

Чешка

86.790.000.000

31. децембар 2010 лок.

8,260

45

41

Саудијска Арабија

82.920.000.000

31. децембар 2010 лок.

3,176

19

42

Тајланд

82.500.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,292

26

161

Ранг

Земља

Спољни дуг долара

Датум

Пер цапита долара

% Од БДПа

43

Јужна Африка

80.520.000.000

30. јун 2010 ест

1,613

23

44

Малезија

72.600.000.000

31. децембар 2010 лок.

2,570

31

45

Катар

71.380.000.000

31. децембар 2010 лок.

41.988

55

46

Филипини

59.770.000.000

30 септембар 2010 ест

636

32

47

Хрватска

59.700.000.000

31. децембар 2010 лок.

13.519

99

48

Словачка

59.330.000.000

30. јун 2010 ест

10.926

68

49

Колумбија

57.740.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,269

20

50

Пакистан

67.000.000.000

12. август 2012 ЕСТ.

343

33

51

Кувајт

56.810.000.000

31. децембар 2010 лок.

15.754

43

52

Венецуела

55.610.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,906

19

53

Ирак

52.580.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,641

64

54

Словенија

51.570.000.000

30. јун 2010

25.555

47.6

55

Бугарска

35.600.000.000

30. мај 2012 ест

6,261

90

56

Летонија

38.313.000.000

31. децембар 2011

18.527

146

57

Судан

37.980.000.000

31. децембар 2010 лок.

946

55

58

Либан

34.450.000.000

31. децембар 2010 лок.

8,815

88

59

Вијетнам

33.450.000.000

31. децембар 2010 лок.

379

32

60

Перу

33.290.000.000

31. децембар 2010 лок.

1,126

22

61

Кипар

32.610.000.000

31 децембар 2008 лок.

37.812

129

62

Литванија

32.000.000.000

30. септембар 2011

9,995

80

63

Србија

30.900.000.000

30 новембар 2010 лок.

4,178

80

64

Египат

30.610.000.000

31. децембар

391

14

162

Ранг

Земља

Спољни дуг долара

Датум

Пер цапита долара

% Од БДПа

2010 лок. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_external_debt

Treba imati u vidu da su datumi procene dugovanja različiti i da se kreću od 2010. do 2013. godine, i da u tabeli ima i krupnih grešaka: Japan bi, na primer, po mnogim procenama trebao biti na drugom mestu najzaduženijih po ukupnom saldu sa preko 13 triliona dolara duga. Ono što je u ovoj tabeli posebno zanimljivo je dug Luksemburga (zemlje sa svega 600.000 stanovnika), koji iznosi preko dve hiljade milijardi dolara, što je neuporedivo više od duga jedne Kine, na primer, koja broji preko dve milijarde stanovnika, a čiji dug iznosi "svega" oko 700 milijardi dolara. Ako se umesto ukupne sume duga, kao mera uzme količina duga u odnosu na broj stanovnika, i ako izuzmemo SAD sa njegovim ukupnim dugovima koji uključuju i spekulativni novac, tada bi Luksemburg bio prvi na listi sa 3.696.467 US dolara po glavi stanovnika, a 100 mesta iza njega bio bi Island sa 362.942 US dolara. ...

A sada još jedan izvrstan tekst legendarne Ivone Živković:

KO VLADA SVETOM? KAKO PRODATI NIŠTA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA

Piše: Ivona Živković Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno političari barataju danas pojmovima koo što su: kupovna moć; potrošačka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezaduženost, dužničko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.

163

Da li znate šta sve to znači? Ne, ne trudute se da razmišljate. Svi pojmovi služe upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAČKANI I ZA ČITAV ŽIVOT PTRETVORENI U ROBA. Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinama… Logično, jer onda pljačka ne bi bila uspešna. Ali pošto je prevara savršeno dobro izvedena i vi sada ništa ne možete promeniti, možete da saznate šta je NAJVEĆA PREVARA NA SVETU. Pročitajte ovo. KAKO JE NASTAO NOVAC

Svi smo učili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala veća, bilo je nezgodno nositi veliku količinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi složili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo šta - parče kože ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opšte saglasnosti u jednom društvu. Najčešće su kao jemstvo u trgovini korišćene kovanice od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra… Vrednost odredjene kovanice bila je opšte prihvaćena konvencija. Za to je jamčio vladar države ili poseda. Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate. Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom količinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obući, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz. Korišćenje ovih kovanica stvorilo je i potražnju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veću ili manju vrednost na tržištu, što je zavisilo od njegove tražnje. Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebno sve više kovanica, pa je i njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi čitav sanduk ili teške kese zlatnika i srebrenjaka, što je bilo i opasno zbog pljačkaša. Tada su na scenu stupili zlatari nudeći svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su čuvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve češće ostavljali na čuvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaćivali kojim zlatnim ili srerbrnim novčićem, a za količinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju. Vremenom je ovakva priznanica sve češće bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki čas dolazi i podiže svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se tako pokazala mnogo praktičnija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve više bile na čuvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika. A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali prošlo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li može da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da će platiti ponudeo je svoju kuću.

164

Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar već godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se možda se neće pojaviti ni narednih šest meseci. Tako je odlučio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi. Ali, nije mu ga dao fizički, već je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima založeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti. To je bila čista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojeće zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu. Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji će postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda. Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe. Zlatar je, medjutim, došao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije. Nakon što je zlatar video kako je uspešno i lako zaradeo 22 funte zlata, odlučio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam još tri priznanice. Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata našle četiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, što je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIČEGA još 60 funti zlata plus kamata po 10 % , što znači 66 funti. Tako će zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada - IZ NIČEGA! Ukoliko mu dužnici ne isplate dug sa kamatom , preuzeće i njihovu založenu imovinu- zemlju ili kuću. A to je stvarna vrednost. Tako je parče papira, obična priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada. BANKARSTVO POČIVA NA PREVARI

Bio je to početak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas poznajemo počiva upravo na tome - na kreiranju novca iz NIČEGA. Taj novac se zove DUG. Šta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25 godina? Jednostavno banka vam upiše na vaš račun 100 000 evra. Plus 15% kamate - pa još klizajuće- na kraju može da ispadne ukupno 200 000 evra. Sve to proglasi se vašim dugom banci. Dug otplaćujete svojim radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da otplatite nakon 25 godina kredit, vaša rad i vaša kuća koju ste kupili pripada bankarima. Mi verujemo da papir na kome piše 500 dolara ili evra i koji držimo u ruci ima vrednost kojom možemo dobiti robu ili uslugu koja se na tržištu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga možemo zameniti za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema vrednost, već je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao kada bi ste rekli da ne možete završiti radove na auto putu jer vam nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIČEG? Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami "prave"i procenjuju. MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRŽAVA

Ovakav način stvaranja vrednosti iz lažno izdatih priznanica učinio je prve bankare još u

165

srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni više nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, već su tražili više. U sedamnaestom veku došlo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udružili i finansirali Vilijama od Oranža koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj šesnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potrošene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku.

Vilijam od Oranža Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime zaduži gradjane u iznosu od 20 miliona funti, što je komotno mogao kao kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne) prihvatio je "pomoć" prijatelja bankara, uz "malu" protivuslugu. Tražili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i štampali novac i pozajmljivali državi. Pretpostavljete već kako bi to radili. Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivačkoj povelji stoji i besmrtna odrednica: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIČEGA (out of nothing)". Tako umesto da vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao država počela da uzima kredite (znate već kakve) i zadužuje se ogromnim kamatama.

Osnivačka povelja iz 1649. ŠTA JE NACIONALNI DUG

To je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i dugove su zapravo otplaćivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata državnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je država morala da povećava takse i još više globi narod. Naziv "Bank of England" uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje asocirajući ih na nešto

166

nacionalno, iako je to bila privatna banka. Imena njenih najvećih deoničara nikada nisu otkrivena, ali se zna da su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri četvrtine od jednog miliona. Ipak, bez obzira na tu "malu tehničku manjkavost" banka je 1704. počela da prodaje akcije kako bi uvećala početni kapital. Naravno, odmah je počela i da daje novčane pozajmice (znate već kako). I američki predsednik Vudro Vilson dobio je "pomoć" od bankara. Prvo su mu pomogli da postane predsednik finanisranjem izborne kampanje, onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu, iz mladosti. Tako je 1913. Vilson u Kongresu "proturio" zakon po kome udruženje najvećih privatnih banaka, Federalne rezerve, može da štampa novac bez zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIČEGA. Od tada sve do danas, američka vlada mora da pozajmljuje dolare od ove moćne grupe finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzećima sa kamatom 7 posto ili više. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara) kreiranom iz NIČEGA. To je kao neispravan kalkulator koji ima grešku i, na primer, stalno ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se množi sa sedam. Tako kalkulator uvek daje pogrešan rezultat. Dva puta dva postaje 28, tri plus četiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav kalkulator za izradu svojih računa ili za računanje kamate ubrzo će se naći u vrtešci tražeći neki smisao. Na ovoj finansijskoj vrtešci danas se okreće čitav svet. Pre 50 godina u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkuliše spekulativno. Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od čega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula). SAD, namoćnija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40 triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (američki trilion ima 12 nula). Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3 triliona dolara. Dugove imaju i sve ostale države u svetu. I to to je najveća legalna prevara u istoriji čovečnstva. Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktično gospodari sveta. Bukvalno, nema države, nema čoveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne može biti otplaćen! Jer ako bi neka država i htela da dug otplati, morala bi da povuče iz novčanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi državu dovelo do potpunog sloma. To je beskonačna igra brojki, zaduživanja i stvaranja vrednosti - koje nema. Pretvaranje novca u robu koja se tržišno vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, već je najveći deo čovečanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zamišljenim) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu,

167

rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim državama sveta, dok su istovremeno širili svoju bankarsku imperiju. Posledica takvih investicija je da uzamišljeni novac širom sveta isisava prave vrednosti tudju robu, rad i sirovine. Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju isključivo strane banke. Čitav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju. I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne ljudske slobode. MODERNO ROBOVLASNIŠTVO

Ovo možda nekome liči na davno ukinuti robovlasnički sistem. Ne, ne samo da liči, već današnje društvo to i jeste. Čitav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde će najveći deo čovečanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvršnih upravitelja, koji se modernim rečnikom zovu menadžeri. Primetili ste koliko bankari otvaraju škola za internacionalne menadžere i takozvane finansijske eksperte? Očito, ako je svaki gradjanin na planeti zadužen, ako je svako preduzeće zaduženo, svaka država, gde su onda ovi bankari našli taj novac kojim nas kreditiraju? Nisu ga našli nigde. Oni su ga izmislili. "Dajte mi da kontrolišem novčane tokove u nekoj državi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amšel Mejer Rotšild, osnivač dinastije koja već tri veka drži pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najveća SAD. Još 1913. američki kongresmen Čarls Lindberg proročki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres šta će doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: "Kada predsedik potpiše tu odluku, legalozovaće nevidjivu vladu koju čini monetarni moćnici". Uzalud. Nisu ga poslušali.

Čarls Lindberg I Tomas Džeferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: "Verujem da su privatne banke opasnije za našu slobodu nego najjače armije. One su već podigle novčanu aristokratiju koja poništava moć vlade. Ova moć bankarima mora biti oduzeta i vraćena narodu". Uzalud je govorio. "Ko god kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je čitav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj način, od nekolicine moćnih ljudi na vrhu, nećete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", reči su američkog predsednika Džejmsa Garfilda.

168

Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvršen atentat, 12. jula, 1818. Predsednici Abraham Linkoln i Džon Kenedi pokušali su da izvrše moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire državnih institucija. U ovome su obojica sprečeni na isti način - atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili. I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost države od bankara i to izrazio čistom logikom: "Ako naša država može da izda dolarsku obveznicu, može da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu čine dobrom, čine dobrom i menicu". " …Apsurdno je da naša zemlja može izdati 30 miliona u obveznicama, a ne može 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na plaćanje, ali jedna popunjava zelenaša, a druga pomaže ljudima". Uzalud. CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA

Mogu li vlade država, koje su gradjani na demokratskim izborima birali, da spreče bankare da gospodare našim životima? To se od vlade i očekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju moć da o nečemu odlučuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su završili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod kontrolom. Ali, da bi svaki takav čin nacionalnih vlada predupredili, bankari su shvatili da je važno uništiti sve nacionalne centralne banke, osloboditi države granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkuliše, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto država stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra. Ključne odluke bi tako donosili političari u medjunarodnim organizacijama kao što su EU, UN, NATO, MMF... koje bi bankari mnogo laše kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose političke i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stožer okupljanja nije SAD kao takozvana "najmoćnija sila", već internacionalna bankarska elita.

VEŠTINA UMNOŽAVANJA NOVCA

Odakle tolika moć bankarima? Da li su sve to uspeli samo štamapanjem novca? Naravno, da nisu. Specifičan smisao za kreianje novca iz ničega dopunjen je i specifičnim shvatanjem biznisa. Taj specifičan smisao za posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na tržišna kretanja mogu preduprediti, ili još bolje veštački i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noći menjaju. Zato su se bankari izveštili u četiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina strateškim sirovinama. Ove veštine i poslove bankari su negovali i razvijali vekovima. ROTŠILDI PRVI NAPRAVILI OBEVEŠTAJNU MREŽU

169

Saznanje o tome koja bi dinastija u evropskim državicama i grofovijama mogla imati najjači uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doći na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoći novčanom pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti i bankarska porodica Rotšild je marljivO prikupljala takve podatke. Tako su Rotšildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovačke agente locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Bila je to prava obaveštajna mreža koja je prikupljala podatke o mogućima previranjima na dvorovoma.

Amšel Rotšild, osnivač bankarske dinastije Poruke su izmenjivali preko mreže kurira , a poštanska služba čiji su oni bili vlasnici pretvarala se u pravu špijunsku mrežu. Njihovi poštanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su išli preko Lamanša. Njihova njuškala u liku sitnih trgovaca i poštara bili su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su keš novac, obveznice, pisma i vesti. Obratite pažnju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih akcija. U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav će ishod biti. Od toga je zavisila budućnost čitavog evropskog kontinenta. Ako bi Napoleon pobedeo bio bi neosporiv gospodar na čitavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi održavalala balans uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i proširiti. Rotšildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani - i Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom. Od ishoda bitke zavislo je ko će šta dobiti, a ko izgubiti. U igri je bilo veliko bogatstvo. Berza u Londonu se grozničavo punila toga dana, dok su trgovci i bankari čekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene državne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u slučaju pobede vrednost vrtoglavo porasla. Natan Rotšild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije fronta kako bi sakupili što više informacija o tome kako bitka napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju i prenesu kratak izveštaj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini. Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotšilodov glasonoša je požurio preko kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru, sreo se sa samim Rotšildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.

170

Atmosfera na berzi je bila fanatična. Svi su čekali vesti. Rotšild, koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopačenog čoveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez duše, stigao je na berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije čitljive na licu, dao je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da rastumače. Istog trenutka oni su počeli da prodaju engleske konzule. Stotine hiljada dolara vredni konsuli našli su se na berzi i njihova vrednost počela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub gledajući prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao engleske državne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala uskomešanost. Na usnama im se sve češće se čulo: "Rotšild zna", "Englezi su izgubili kod Vaterloa", "Rotšild to sigurno zna". U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti. Nakon nekoliko sati grozničave trgovine jedan konzul se prodavao po ceni od pet centi za dolar. Rotšild je i dalje hladnokrvno stajao pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put drugačiji. Istog časa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul budzašto. Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su poštanske kočije i donele zvanične vesti sa bojišta. Engleska je bila pobednik i novi gospodar Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko veću nego što je imao ikada ranije. Rotšildovo bogatsvo preko noći je uvečano dvadeset puta i on je tada postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, i danas. Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije značajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko će novčanica i kovanog novca biti pušteno u opticaj svake godine. Medjutim, keš novac se odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima samo utisak da je državna ekonmija u rukama države. Većina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na komputeru, sa apstraktnim računima i brojkama i, naravno, sa spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moći društva i pojedinaca. Šta više, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je isplaćen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od poreskih obveznika u Britaniji i zašto se veruje da je moć Rotšildovih

171

nesmanjena.

PLATNE KARTICE KAO ORUŽIJE ZA POROBLJAVANJE

Cilj današnjih privatnih internacionalnih bankara je zato da se keš potpuno eliminiše iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice - plastčni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje članice EU uvedu nove lične karte (biometrijske) koje će pored svih podataka smeštenih u čipu registrovati i podatke o svim računima vlasnika, a bez lične karte i bez platne kartice neće biti moguća ni jedan finansijska transakcija. Zaduženi ljudi neće moći ništa da plaćaju, dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako slučajno izgubi ID karticu ili platnu karticu, neće moći da pazari ni hranu. Bukvalno, život svakog čoveka zavisiće od kartica, a karticama će raspolagati bankari. Pogledajte šta piše na vašoj platnoj kartici- ona je vlasništvo banke. Bankari će tako raspolagati našom ekonomskom moći po sopstvenoj volji. Najteže će biti političkim protivnicima bankara, kada jednog dana odu u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala račun. Ovo moćno oružje medjunarodnih bankara, već je odavno i kod nas postalo sastavni deo života. Mnogi naši gradjani misle da je posedovanje kreditne kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista približava zapadnom "ropstvu". KOME SLUŽI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA"

Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim državama, neophodna je politička kontrola nacionalnih elita. Država je mnogo, pa je zato neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji će imati manje činovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su izmišljene takozvane "medjunarodne institucije". Pogledajmo kako je pronicljivo i vešto upravo jedan Rotšild preko svojih ljudi planirao da vrši kontrolu nad finansijama SAD, koja je bila britanska kolonija skoro 100 godina, a možda to ostala i danas. U jednom svom izveštaju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard Mendel Haus, Rotšildov čovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izveštaj je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas nešto suštinski promenilo i kuda ide svetska politika, čitaoci će sami lako zaključiti. Izveštaj je podnet tadašnjem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu Džordžu, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske Cionističke Organizacije. Izveštaj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno vraćanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se zove "KRUNA". Sedište "Krune" je u Londonu, a zamisao "zaverenika" je da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare britansku hegemoniju u čitavom svetu. Haus tako piše britanskom pemijeru: "Spakovali smo ovaj plan u mirovni ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaćenom na isti način kao i ostale naše kolonije". Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje kaže da su "neizlečivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima veoma lako može manipulisati". Glavni igrač bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi "Krune".

172

Haus i Vilson U Izveštaju se otkriva i da je "Kruna" preuzela kontrolu nad Amerikom još za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska ekipa Rotšild - Morgan već kontrolisala 25% američke ekonomije. "Mi sada držimo sve američke novine i izolujemo Amerikance od svakog neameričkog uticaja, kao da su na drugoj planeti. Ovo realizujemo uz pomoć "Asosijeted presa" u drugih naših informativnih agencija". Prosto rečeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su još tada preuzeli bankari. Današnji globalni mediji su svi u njihovom vlasništvu. Haus dalje navodi kako SAD "igraju spolja kao da su nezavisna država, ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je što je predsednik Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji američke mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji". "Nije li naša anglo-američka alijansa postala dominantna u finansijskom svetu", hvalisavo primećuje svoj uspeh Haus. Haus dalje navodi kako su bankari "Krune" finansirali izgradnju japanske ratne flote, one iste koja će nešto kasnije ratovati sa SAD. U izgradnji flote korišćen je čelik iz Engleske. "Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?" "Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Južnoj Americi". "Rat nas je učinio gospodarima najvećeg dela svetskih sirovina". Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove moćne države- kolinije transferiše pod okrilje "Krune". Zahvaljujući jakoj opoziji koju su tada u Kongresu činili republikanci, SAD je odbila ovaj "mirovni plan" i osnivanje Lige naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta. Judeo-bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u SAD. O ljudskim žrtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer je to za judeo-bankare samo kolateralna štata. Zanimljivo je da su prestrašeni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u novu državu Izrael, koju su

173

upravo stvorili Rotšildi kupovanjem palestinskog zemljišta. Do tada su to Jevreji odbijali. Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako SAD nisu imale nikakav interes kao država da ratuju u Evropi. Prvobitno zamišljena Liga naroda je ipak zaživela kao oganzacija Ujedinjenih nacija 1945. Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni teroristički napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da još jenom pokrenu ratnu mašineriju u svetskim razmerama. Zato su "teroristi" svuda. Ali, ova igra judeo-bankara je danas shvaćena, i svet se polako ujedinjuje u drugi front antiglobalistički. Nacije, religije i stvarni ekonomski status država u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer, svi gradjani sveta bore se zapravo protiv dužničkog ropstva- ili samo protiv ropstva. http://www.ivonazivkovic.net/kovladasvetom.htm

U nastavku ćemo preneti vrlo zanimljive citate iz knjige Desa Grifina "Četvrti rajh bogatih, koja se skladno uklapa u dosadašnje tekstove, i u ponečemu ih dopunjuje:

DES GRIFFIN - "ČETVRTI RAJH BOGATIH"

Des Griffin

ČETVRTI REICH BOGATIH Dimenzija koja nedostaje u svjetskim zbivanjima S engleskog preveo: Hrvoje Topić

Zagreb, 2003.

Des Griffina obično predstavljaju kao desničarskog pisca zainteresovanog za globalne zavere i novi svetski poredak.

174

U knjizi "Četvrti Rajh bogatih", koja je prema autorovim rečima rezultat gotovo četrdesetogodišnjeg istraživanja, Griffin iznosi mnoštvo zanimljivih činjenica i detalja vezanih za našu temu, pa ćemo neke citirati. Za početak citiraćemo deo u kome autor obelodanjuje šokantan govor novinara Džona Svintona (John Swinton), urednika lista "New York News", na godišnjoj večeri Američkog novinskog udruženja 1914: godine. Videćete da nije ništa izgubio na aktuelnosti ni posle gotovo 100 godina.

O NOVINARIMA:

"U Americi ne postoji neovisan tisak, s iznimkom novina u malim provincijskim gradićima. I vi i ja to znamo. Nitko se od vas ne usuđuje izgovoriti ovo pošteno mišljenje. Kada biste to i učinili, unaprijed znate da se to nikad ne bi objavilo... Zadaća je newyorškog novinara da laže, prikriva istinu, da se klanja pred nogama moćnika, da prodaje svoju zemlju i rasu za svoj dnevni kruh, ili drugim riječima, za svoju plaću. Svi smo mi oruđa i podanici bogataša u sjeni. Mi smo marionete. Ti ljudi povlače konce i mi plešemo. Naše vrijeme, naši talenti, naši životi i sposobnosti u vlasništvu su tih ljudi - mi smo intelektualne prostitutke." O UJEDINJENIM NACIJAMA:

"MAJSTORI PRIJEVARE Osnivači Ujedinjenih naroda - i njihovi nasljednici - pokazali su se majstorima prijevare. Uspjeli su skriti svoje prave namjere i ciljeve od zapanjujuće velike većine stanovništva iza stalno rastuće propagande s etiketama mira, pravde, slobode i ljudskih prava. Bivši veleposlanik Ujedinjenih naroda Adlai Stevenson otvoreno je priznao ovo monstruozno licemjerje kada je bio toliko hrabar da potiče novinare da svijetu predoče pogrešnu sliku o UN-u. U svom obraćanju Udruženju dopisnika Ujedinjenih naroda 14. veljače 1961. Stevenson je zamolio novinare da "nam pomognete da razvijemo osjećaj za našu zanemarenu brigu prema ljudima. Nemojte nas držati zavjerenicima ili ratnim huškačima, demonima ili polubogovima, nego muškarcima i ženama pred zagonetkama, koji teže za boljim, koji se možda bore na rubu propasti svijeta da bi ostvarili međusobno razumijevanje i zajedničku svrhovitost. Ne sumnjam u to da mi nismo takvi. Ali uvjeren sam u to da bi većina naših zastupnika prihvatila takav opis svojih stavova. Kompletna organizacija novinara zaposlena u Ujedinjenim narodima ima jedinstvenu ulogu koju treba odigrati u projekciji ove slike" (Ujedinjeni narodi: čuvari mira, State Department, publikacija 7225, rujan 1961., str. 36). Ono što ti iluministi smišljaju za našu budućnost, sigurno je vjerna kopija knjige Georgea Orwella 1984. Dobiva se dojam da je Orwell napisao svoju knjigu s priličnom upućenošću i razumijevanjem onoga što nam internacionalisti spremaju u budućnosti. Do sada se Orwell pokazao zapanjujuće točnim u svojim predviđanjima stvari koje bi se mogle dogoditi. Njegova vizija budućnosti gotovo da se podudara s onom dr. Carolla Quigleyja - "sistem kontroliran u feudalnom stilu" u kojem će osobna "sloboda izbora biti kontrolirana unutar vrlo jasnih alternativa, budući da će pojedinac biti numeriran pri rođenju, i praćen kao broj kroz njegovo obrazovanje, eventualnu vojnu ili drugu javnu službu, plaćanje poreza, svojim zdravstvenim i medicinskim posebnostima i konačnim umirovljenjem i smrću."

175

O LINKOLNU: "LINCOLNOV USTAVNI NOVAC

Kada je predsjednik Lincoln preuzeo ured, nacionalni je dug narastao na 100,000.000 $ - a trezor je bio gotovo prazan. Pri kraju 1861., da bi mogla financirati ratne troškove, vlada je izdala 150,000.000 $ obveznica, za koje su zahtijevali da ih banke plate u kovanicama. Banke su se nevoljko složile s vladinom politikom "čvrste ruke". Panika koja je zavladala krajem 1861. (namjerno izazvana?) rezultirala je ukidanjem plaćanja kovanicama i nesklonošću banaka da budu ponovno uvučene u poslove s obveznicama. Kada su banke odbile državi posuditi novac, osim po vrlo visokim kamatama, Lincoln se suočio s financijskom katastrofom. Dug vojsci već je iznosio 100,000.000 $, a u idućih nekoliko mjeseci trebalo im je isplatiti još 250,000.000 $. Novac se nije mogao posuditi, osim uz velike gubitke; nije bilo novca za kupovinu obveznica; prestao je opticaj zlata i srebra; a banke su tvrdile da je njihov kapital iscrpljen prilikom prethodnih pozajmica. Da bi se prebrodila prijeteća kriza, prijedlog zakona izložen u Kongresu i usvojen 25. veljače 1862. bila je jedna od prekretnica u američkoj povijesti financija. Njegova glavna odredba bilo je izdavanje 150,000.000 $ zakonitih američkih novčanica. One su poslije postale poznate kao Lincolnovi zelembaći. Još je dvaput izdana ista svota: 17. siječnja 1862. i 11. srpnja 1863., sveukupno 300,000.000 $ - što je ukupnu svotu povećalo na fantastičnih 450,000.000 $! Lincoln je riješio monetarnu krizu, na gorko nezadovoljstvo bankara, koji nisu zaradili ni centa kamata ili provizije na tom novcu Sjedinjenih Američkih Država." O DRŽAVNIM OBVEZNICAMA

"Kako je Gertrude Coogan izjavila u svojoj knjizi Stvaratelji novca (1935.): "Državne su obveznice obećanje poreznih obveznika da će platiti, čije je jamstvo pravo zapljene na kompletnu fizičku imovinu unutar države, i pravo zapljene nacionalnog dohotka, jer Kongres ima pravo nametanja poreza. Država je stvorila ova u potpunosti osigurana obećanja poreznih obveznika da će platiti, i na njih platila kamatu, te ih mijenjala za obećanja privatnih banaka da će platiti, koja nisu osigurana. Sjedinjene Američke Države posuđuju ova neosigurana obećanja isplate od strane privatnih osoba. Ova obećanja privatnih osoba da će platiti zovu se novac. Zamislite bankovni sistem koji bi omogućio da se obećanja poreznih obveznika da će platiti mogu zamijeniti za takva obećanja pojedinaca!" O PRIVATNOJ CENTRALNOJ BANCI:

Horace Greely prepoznao je pravu prirodu zakona o "nacionalnoj" banci i zapisao o njemu 1872.: "Skinuli smo okove s gotovo četiri milijuna ljudskih bića (crnih robova) i doveli sve radnike u skoro isti položaj, ne toliko time što smo unaprijedili položaj bivših robova, već zato što smo praktički sveli cijelu radnu populaciju, bijelu i crnu, na razinu kmetova. Dok se razmećemo svojim plemenitim djelima, pomno skrivamo ružnu činjenicu da smo prihvaćanjem nepoštenog monetarnog sistema prihvatili sistem represije koji, iako rafiniraniji,nije ništa manje okrutan no stari sistem ropstva." Kada je 1863. izglasan novi zakon, Lincoln je jasno video znakove opasnosti. Rekao j e : "Vidim u bliskoj budućnosti krizu koja se približava, i koja me čini malodušnim, i zbog koje drhtim od straha za sigurnost naše zemlje; korporacije su dovedene na vlast, nakon toga dolazi vrijeme korupcije na visokim položajima, manipulatori novcem nastojat će produljiti svoju vlast koristeći predrasude u narodu, dok se sve bogatstvo ne skupi u rukama nekolicine, i republika ne bude uništena." Kada je izglasan novi zakon, Lincoln je jasno video znakove opasnosti.

176

Tajnik trezora, Salmon P. Chase, duboko se pokajao zato što je sebi dopustio postati oruđem u rukama internacionalista. Javno je rekao: "Moje sudjelovanje u donošenju zakona o nacionalnom bankarstvu bio je najveći financijski promašaj mog života. On je podigao monopol koji utječe na svaki interes u zemlji. Trebao bi biti opozvan, ali prije toga moglo bi se dogoditi da se ljudi nađu na jednoj strani fronte, a banke na drugoj, u okršaju kakav nije nikada do sada viđen u ovoj zemlji." Nakon svog ponovnog izbora za predsjednika, ali prije nego što je zakonodavstvo suprotstavio novoj moći bankara, na Lincolna je izvršen atentat. Ubio ga je John Wilkes Booth, koji je bio povezan s Međunarodnim bankarima! (v. Izola Forrester, Ovaj jedan ludi čin, Hale, Cushman & Flint, Boston 1937.)" O FED-u:

"FEDERALNI SISTEM REZERVI U godinama koje su uslijedile, strahovanja Lincolna i Greeleyja pokazala su se više no opravdana. Kompletna priča o tome kako su međunarodni financijski baruni prouzročili depresiju 1890. i 1907. (i time poželi veliku financijsku korist) te nastavili ostvarivanje plana na kojem su radili mnogo godina - središnje banke u SAD-u (skrivenu iza paravana Banke "federalnih" rezervi) - do najsitnijeg detalja ispričana je u Tajnama federalnih rezervi Eustacea Mullina. Ova knjiga "obvezno" je štivo za one koji žele u potpunosti shvatiti razloge naših sadašnjih financijskih problema! U njoj Mullin skida sve paravane i dimne zavjese koje je postavila "sila iz sjene", s ciljem da se američki narod zavara u pogledu prave prirode ove užasno destruktivne organizacije. Kompletna dokumentacija predočena čitatelju pokazuje kako su Međunarodni bankari upotrijebili "Fed" da bi prevarili američki narod, pronevjerili i opljačkali njegovo bogatstvo i pretvorili nas u državu robova. "Američki građanin se rađa dužan privatnim deoničarima (Feda)... a kada umre, njegova djeca preuzimaju njegov dug. Pjesnik Ezra Pound rekao mi je da, kada je došao u Washington 1939. u pokušaju da spriječi Drugi svjetski rat, nije uspio jer nije mogao u Kongresu pronaći nikoga tko bi znao razlikovati monetu opterećenu kamatom od one koja to nije... (Ratni) Dug je ropstvo." Predsjednik Wilson se u govoru iz 1916. osvrnuo na oligarhiju koja kontrolira sistem federalnih rezervi: "Velika industrijska država kontrolirana je vlastitim sistemom kredita. Iz toga slijedi da je rast nacije, kao i sve naše aktivnosti, u rukama nekolicine. Došli smo do toga da smo jedna od najgore vođenih, jedna od najpotpunije kontroliranih država na svijetu ne više država slobodnog mišljenja, ne više država po uvjerenju i glasovima većine, nego po mišljenju i pritiscima male, dominantne grupe ljudi" (Nacionalno gospodarstvo i bankovni sistem, dokumenti iz Senata, stupac 3, br. 23, 75., Kongres, 1. zasjedanje, 1939.). Mullins prati aktivnosti Feda od njegova početka i demonstrira iz raznih autoritativnih dokumenata i službenih govora sa zasjedanja Senata strahovito destruktivan utjecaj koji je ovaj privatni bankarski monopol imao na američku naciju! Manipulatori novcem stvorili su recesiju 1920. i zaradili ogromna bogatstva kada je došlo do pljenidbe na desetke tisuća nekretnina diljem zemlje. Sada je jasno da je recesija iz 1920. bila samo proba za mnogo veći zalogaj... slom burze na Wall Streetu 1929. S tim su stavili ruke oko vrata američkoj industriji. Nakon što su rasprodali sve na burzi kada je bila na vrhuncu početkom 1929., ponovno su investirali svoja ogromna bogatstva u zlato i srebro. Uskoro nakon toga, na njihov mig, cijena tih plemenitih metala bila je udvostručena. Zatim, kada je vrijednost industrijskih deonica dotakla samo dno, uskočili su i kupili ogromne udjele po cijeni od pet do deset centi za dolar. Na taj su se način njihova bogatstva u kratkom vremenskom razdoblju povećala do četrdeset puta! Jedna od najvećih prijevara američke javnosti je uvjerenje da su "na slomu burze 1929. svi izgubili". Nije tako! Na svakoga tko je izgubio, netko je zaradeo. A ti su bili "upućeni" ljudi elita bankara i njihovih prijatelja (Curtis B. Dall, Franklin D. Roosevelt - moj iskorišteni svekar, 1968., str. 73-74). Pogledajmo sada jasne, nepobitne i potpuno dokumentirane dokaze da su

177

Međunarodni bankari sistemno praznili džepove naše nacije, otkad su stekli punu kontrolu nad našim bankovnim sistemom."

O TOME KAKO JE POSTUPNO OBEZVREĐIVAN AMERIČKI NACIONALNI DOLAR I KAKO JE KRIVOTVOREN FED-ov PROTIVUSTAVNI DOLAR:

"Istinita je izreka da slika vrijedi tisuću riječi. Pogotovo je to istina kada je riječ o tome na koji je način stvarno bogatstvo američkog naroda opljačkano, a trezor ostavljen prazan! Šest fotografija na idućim stranicama grafički prate povijest američkog dolara. Prije samo nekoliko godina, dolar je vrijedeo "poput zlata". Posljednjih je godina, međutim, praktično sveden (pod stručnim vodstvom odbora federalnih rezervi) na bezvrijedan komad papira neunovčivu monetu bez pokrića! Sada Međunarodnim bankarima plaćamo stotine milijardi dolara kamate svake godine na račun našeg nacionalnog duga. Ovaj novac (ili kredit) bankari su stvorili ni iz čega - i posudili nam ga uz velike kamate.

novčanice Sjedinjenih Američkih Država Zlatni certifikat, koji je predstavljao zlatnik deponiran u trezoru, bio je zdrav koliko to papirnati novac može biti. Integritet cijele nacije stajao je iza njega, ne s "djelomičnim rezervama", nego sa zlatnim novcem, kako je dogovoreno. Sjedinjene Američke Države otada nikada nisu bile iste!

"Novčanica Sjedinjenih Američkih Država" neformalno se zove i "Lincolnov zelembać". Kada se Lincoln pobunio protiv plaćanja velikih kamata Međunarodnim bankarima da bi posudeo novac s kojim bi vodeo rat, ovi su izdani kao generalna obveznica protiv SAD-a. Mri jedan cent kamate nikada nije plaćen nijednom međunarodnom bankaru ili Fedu za izdavanje novčanica. Pretpostavlja se da je Lincolnovo ubojstvo povezano s tim.

178

Dojmljiva zakletva na licu novčanice sa srebrnim certifikatom, koju je vlada u Washington D.C.-u napustila, poput zlatnog dolara, jamči da je novčanica zamjenjiva dolarom u srebru, koji je na depozitu. Vlada se toga više ne drži.

novčanice Sjedinjenih Američkih Država Kada su isprva novčanice "federalnih" rezervi izdane, bilo je jasno naznačeno da su otkupljive u zlatu, na zahtjev, u trezoru SAD-a, ili u zlatu ili "zakonitom novcu" u svakoj banci "federalnih" rezervi. Nakon 1932. to više nije bio slučaj, ali sjeme je bilo posijano. Amerikanci su prihvaćali novčanice iz "federalnih" rezervi umjesto novčanica Sjedinjenih Američkih Država (Lincolnovih zelembaća) i zlatnih i srebrnih certifikata koje je izdavao trezor SAD-a. Nikada se nismo oporavili od ovog sramotnog poteza!

novčanice Sjedinjenih Američkih Država Mnogo je godina lakovjerna javnost prihvaćala novčanice iz "federalnih" rezervi kao da je riječ o pravom novcu, i to samo zato jer je na novčanici pisalo da je otkupljiva u zakonitom novcu u trezoru ili bilo kojoj banci "federalnih" rezervi.

novčanice Sjedinjenih Američkih Država

179

Sjedinjene Američke Države sada su došle do posljednje faze. Nemamo zlatni certifikat, nemamo srebrni certifikat, a nemamo ni papir iz "federalnih" rezervi koji je otkupljiv u zlatu, srebru ili "zakonitom novcu". Na novčanici jednostavno piše: "Ova novčanica je vrijednosni papir za sve dugove, javne i privatne." Građani nemaju druge alternative nego prihvatiti. Premda je istina da je na Lincolnovim zelembaćima bilo napisano samo "vrijednosni papir", iza njih je stajao kredit države. Za razliku od "federalnih" novčanica, Lincolnovi zelembaći nikada nisu imali za posljedicu ni jedan cent kamate. Istodobno, "Fed" je sistemno opljačkao trezor, do točke kada je ostao samo dug koji ne možemo otplatiti!"

KAKO JE NA AMERIČKOM SUDU DOKAZANO DA FED-ov DOLAR KRIVOTVOREN I DA VREDI MANJE OD POŠTANSKE MARKE:

"Ako čitatelj još nije uvjeren da su "dolari" koje okolo nosi u svom novčaniku dovedeni do bezvrijednosti, trebao bi pročitati članak Joea Hindmana (Novčanica od 1000 $ vrijedi manje od poštanske marke od 10 centa) izdan u Central Valleyu, Valley Times, 15. svibnja 1969. Kongresmen John Raric uvrstio ga je u Kongresni zapisnik 22. svibnja 1969.: "Nedavni događaj na sudu, koji utječe na vaš novac, otkrio je da kredit i valuta federalne rezerve - u isto vrijeme dok zarađujete i trošite - nema zakonske vrijednosti." "Dogodilo se otprilike ovako: na zahtjev posuditelja, banka je uzela jamčevinu, otkupila nekretninu (dužnikova jamca) na rasprodaji kod šerifa, i "Dogodilo se otprilike ovako: na zahtjev posuditelja, banka je uzela jamčevinu, otkupila nekretninu (dužnikova jamca) na rasprodaji kod šerifa i podnijela tužbu za dobivanje nekretnine u Manipulatori novcem slučaju nazvan: Prva državna banka Montgomeryja (Minn.) protiv Jeromea Dalyja." "Martin V. Mahoney, sudac Peacea, općina Credit River, okrug Scott (Minnesota), predsjedao je na sudskom procesu s porotom 7. prosinca 1968. Porota je proglasila mjenicu i hipoteku nevažećima zbog pogreške u zakonu: također su odbili priznati šerifovu rasprodaju važećom. Banka je izgubila. Jerome Daly, okrivljeni, pobijedeo je i zadržao svoju zemlju." "Predsjednik banke koja je deo sistema federalnih rezervi, u svom je svjedočenju priznao da je banka 'stvorila' novac, odnosno kredit, pomoću knjigovodstvenog unosa, takozvanog uzimanja u obzir isprave o hipoteci i mjenici; također je priznao kako ne postoji nikakav zakon u SAD-u koji bi banci dao pravo na taj način stvarati novac. Donoseći presudu, sudac Mahoney izjavio je da 'samo Bog može stvoriti nešto iz ničega.'" "Banka je pokušala uložiti žalbu. Kada je pokušala platiti pristojbu za žalbu od 2 $ s dvije novčanice iz federalnih rezervi, one su također proglašene nezakonitima i nevažećima. Predstavnik banke nije se pojavio na saslušanju 22. siječnja 1969. i žalba je odbačena." "Kada ih usporedimo, skromni bon za kupovinu vrijedi više nego novčanica od 1 $ (iz federalnih rezervi) ili čak više od federalne novčanice od 1000 $. Dvije se novčanice razlikuju samo u nazivnoj vrijednosti i možda u dizajnu. Vrijednost svake od njih u papiru i tinti iznosi djelić centa. S druge strane, osnovni bonovi za kupovinu - zlatni, plavi i zeleni - svima je vrijednost izrade jedna tisućina dolara. Za razliku od novčanica (iz federalnih rezervi) bonovi imaju otkupnu vrijednost u robi ponuđenoj u katalogu kompanije. Novčanice iz Feda ne mogu se razmijeniti za zlato ili srebro koje bi trebale predstavljati, nego samo za j o š istih novčanica ili jeftinih pobakrenih kovanica." "Nevjerojatno? Sjetite se spomenutog slučaja Daly: Sud Sjedinjenih Američkih Država spriječio je pokušaj banke da naplati svoju bezvrijednu mjenicu uzimajući vrijednu Dalyjevu zemlju." "U praksi to prolazi ako se nitko ne žali. Da li se vi žalite što morate raditi 23 sata (tri dana) da biste kupili novo odijelo, ili dva tjedna da biste kupili novu perilicu rublja, dok bankar federalnih rezervi treba samo uzeti kemijsku u ruke kako bi stvorio tisuće dolara bez pokrića? Bez pokrića znači da taj novac ne može biti pretvoren u kovanice - zlato ili srebro."

180

"Još gore od toga, sistem federalnih rezervi privatna je korporacija, a ne federalna ustanova, unatoč svom imenu i zakonu iz 1913. koji ga je blagoslovio." ... Sudski slučaj i njegov ishod uzdrmali su uzduž i poprijeko cijelu organizaciju zavjerenika, nakon što su doslovno tisuće ljudi diljem cijele države doveli u pitanje dvoličnost ljudi koji postavljaju kraljeve, a koji potkradaju njihovu teško stečenu imovinu." Jerome Daly, pobjednik u gore navedenom slučaju, bio je odvjetnik u Minnesoti. Poslije je na sudu zastupao trojicu ljudi optuženih za krivotvorenje novčanica federalnih rezervi. U nekoliko je minuta, na zadovoljstvo porote, dokazao kako novčanice Feda nemaju ništa veću vrijednost (zakonski i ustavno) od novčanica koje su tiskali njegovi klijenti. I jedne i druge bile su bezvrijedni komadi papira. Slučaj je odbačen!" ... O VELEIZDAJI:

"Do sada bi nepristranom promatraču trebalo biti jasno da su Međunarodni bankari, koji kontroliraju sistem federalnih rezervi, neprijatelji SAD-a i našeg Ustava - da je "ta mračna posada financijskih pirata ogulila američke ovce" i svela nas na razinu ropstva. Od velike je važnosti da shvatimo kako je ova katastrofalna situacija nastajala uz pristanak Kongresa i predsjednika još od 1912. Također treba napomenuti da su svi ti ljudi prisegnuli poštovati i štititi Ustav Sjedinjenih Američkih Država. U Ustavu je izdaja jasno definirana (članak 3, stavak 3): "Izdajom Sjedinjenih Američkih Država držat će se podizanje rata protiv zemlje, ili pristupanje njenim neprijateljima, njihovo potpomaganje i bodrenje." Ustav Sjedinjenih Američkih Država je nepobitan. U njemu jasno stoji: "Ovaj Ustav i zakoni Sjedinjenih Američkih Država, koji iz njega proizlaze... bit će vrhovni zakon ove zemlje, i suci svake države bit će njemu obvezni... svi izvršni i sudski djelatnici... morat će prisegnuti ili potvrditi da podržavaju ovaj Ustav" - članak VI."

JOŠ JEDNOM DA SE PODSETIMO KAKO IZGLEDA FED-ov KORPORATIVNI GRB:

181

„Grb Banke federalnih rezervi - vladine institucije nisu nikada osnovane kao tvrtke (to incorporate - osnovati trgovačko društvo, tvrtku nap. prev.)“

Za one koji sumnjaju: FED-ov grb je samo jedan od dokaza da ta institucija nije državni organ. Uostalom, to i FED-ovi službenici često ističu (ponajčešće kao izgovor da američki Kongres, predsednik i drugi državni organi nemaju pravo kontrolisati i nadzirati „svoju“ „nacionalnu“ banku, jer je privatna korporacija). ... Dakle, svi američki političari koji podržavaju FED, podržavaju i najveće američke (i svetske) neprijatelje – rotšildske bankare koji su uz pomoć te kreature iz Jekyll Islanda kriminalnim radnjama opljačkali gotovo celu imovinu SAD i velik deo svetske imovine, zbog čega bi morali krivično odgovarati pred američkim i drugim nacionalnim i međunarodnim sudovima, zajedno sa svojim rotšildskim gazdama i ostalim saučesnicima u tim kriminalnim aktivnostima u Americi i svetu.

Na kraju ovog dela knjige slede zanimljivi tekstovi preuzeti sa web sajta Dejana Lučića, po mnogim mišljenjima najvećeg borca protiv novog svetskog poretka na balkanskim prostorima.

182

Najpre šokantna kopija dokumenta s potpisima kraljice Elizabete i Roberta Zelika, predsednika Svjetske banke, koja pokazuju kako su trilioni dolara 2010 godine podeljeni između onih koji kontrolišu bankarski sistem, koji smo preuzeli sa web sajta Dejana Lučića, po mnogim mišljenjima najvećeg borca protiv novog svetskog poretka na ovim balkanskim prostorima.

ENGLESKA KRALJICA NA ČELU SVETSKE FINANCIJSKE MAFIJE I TAJNIH DRUŠTAVA

Kopija tajnog dokumenta s potpisima kraljice Elizabete i Roberta Zelika, predsjednika Svjetske banke, koja pokazuje kako su astronomske sume novca u vrijednosti tisuće trilijuna dolara podijeljene 2010 godine, između različitih dijelova tajnih organizacija koje kontroliraju bankarski sustav (Svjetska banka, MMF, Banka Engleske, Bank of China, HSBC, UN-ASBLP - Tagalog Financial Group, Velika Britanija, kineska vlada, kineski Crveni Zmaj, Komitet 300 - kraljica Engleske, Američka banka federalnih rezervi, Vatikan, itd.). Izvor dokumenta je Bendžamina Fulford, kanadski novinar istraživač koji živi u Japanu. Široj javnosti ovaj novinar, inače praunuk čuvenog kanadskog političara i biznismena Georgea Taylora Fulford (8. kolovoz 1852-15 listopada 1905), postao je poznat po iznošenju dokaza da su potresi i tsunamiji u Japanu posljedica rada HARP-a. Fulford, koji još od sredine samdesetih godina prošlog stoljeća živi u Japanu i bavi se istraživačkim novinarstvom vezanim za utjecaj masona u Japanu, ovaj je dokument dobio od bliskog suradnika pokojnog Ferdinanda Marcosa, jedne od marionete svjetske financijske mafije koja je uglavnom služila za pranje novca, i kad više nije bila potrebna sklonjena je s vlasti.

Aranđel Mihajlović

183

...

184

...

185

Sledeći tekst, čiji autor je Vlada Sinđelić (takođe se nalazi na Lučićevom sajtu)posebno preporučujemo zbog njegove aktuelnosti, jer govori o današnjoj generaciji rotšilda i nekima od njihovih tekućih i budućih aktivnosti i planova:

ROTŠILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam...sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotšild.

Rotšildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotšild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rotšilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog naslednika. Natan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelin i Edmund i ostali članovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske(David, Eduard…). Jakob Rotšild

Familija Rotšild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu. Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale… Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mračnu istoriju hazarske dinastije Rotšild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotšild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotšildovih kolonija

Krenimo od Rotšilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

186

KO SU DANAŠNjI ROTŠILDI?

Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rotšildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili baštama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rotšildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članova NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rotšilda.

Još jedna „teorija zavere“ – Gari Kasparov (levo), poverljivi igrač u Rusiji sa Jakobom Rotšildom (desno)

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo ličnu kartu i hronologiju ove dinastije.Sve je počelo krajem 18. veka od Majera Amšela(negde Mozes Bauer) Rotšilda.

187

Majer Rotšild, Grb grada Rotšildi(Rothschild u prevodu znači ,,crveni rodonačelnik dinastije Frankfurta štit“) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, je crveni najvećeg finansijskog centra u EU. Ono što je štit! vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznačajnijih u svetu) je deo ,,Deutsche Börse“ koja je u vlasništvu Rotšilda preko ,,Children's Investment Trust“ i ,, Atticus Capital“ s jedne strane i svojih podružnica ,, Merrill Lynch“ i ,, Fidelity Investments“. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni štit! Ovaj simbol potiče još iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže: - Današnje „jevrejstvo“ čine dve grupe – Aškenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako čine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo,jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorište Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali moćno carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneževa. Nakon toga, Hazari su se naselili širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.

Amšel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Evrope. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Natan u London, Džejms u Pariz a peti sin Amšel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica“. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rotšilda na čelu sa Natanom, sinom Jakoba Rotšilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotšilda - David i Eduard.

Majerovi sinovi

ENGLESKI ROTŠILDI

Engleski ogranak Rotšilda je osnovao Natan Majer, treći Amšelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine pomenuti Evelin, Edmund i Natan. Edmund Rotšild(1916)

188

Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom Čerčilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova ćerka Ketrin je žena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays“ globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske Edmund Rotšild bankarske grupe, ove dve Rotšildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na čelu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotšild(1931)

Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotšild finansijskobankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona. Pod kontrolom Evelina se nalazi štampa(list Ekonomist, Dejli telegraf...) Osnovao je Asocijaciju za proučavanje istorije bankarstva i finansija sa sedištem u Frankfurtu. Evelin Rotšild Poseduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata. Sa suprugom Lin Forester kontroliše ,, FirstMark Communications International LLC“, i ,,FildFreš fuds“ sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotšildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti“ grupa). U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Džordan. Lamont utiče na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Tačer. Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.

Norman Lamont(levo) sa Mesićem i Tadićem

189

S druge strane, Vernon Džordan (Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD (bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Džona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsedničke kampanje Bila Klintona a takođe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsedničke izbore u Americi. Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom (sin kraljice Elizabete), što otkriva samo deo dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotšild. Natan Filip Rotšild(1971)

Mlađani Natan je sin Jakoba Rotšilda, od koga je nasledio bezbroj poslovođa, agenata, uticaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom sveta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji... Kompanije i korporacije ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothschild“, ,,Vanco“, ,,Trigranit“, ,,British Petroleum“, RioTinto su samo deo sredstava koje Natan Filip Rotšild stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politički operativci širom Evroazije (Soroš, Berezovski, Đukanović, Mitali...)

Otac Jakob Rotšild

FRANCUSKI ROTŠILD Francuska dinastija Rotšild, koju je osnovao Džejms Majer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotšild, sinovi Gija Rotšilda koji je preminuo 2007. David Rene Rotšild(1942)

190

David se nalazi na čelu NM Rotšild grupacije, koja je podeljena između engleskih i francuskih Rotšilda. Nalazi se na čelu ,, Rothschild & Cie Banque“, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

David Rene Rotšild Eduard Rotšild(1957)

Davidov polubrat Eduard je takođe član investicione banke. Pored toga, kontroliše ugledni francuski list ,,Liberation“. Nalazi se na čelu ,,Imerys“, metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rotšilda od 1880. godine.

Eduard Rotšild ROTŠILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište...U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, Đerđ Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotšildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotšilda u Srbiji. Đerđ Soroš i veza sa Rotšildima

Soroš je mađarski Jevrejin(Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao GyörgySchwartz(roditelji su 1936 promenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Poper (inače idejni tvorac besmislene kovanice – „Teorija zavere“), koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj ,,sivi kardinal“ prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba“, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija.

Đerđ(Švarc) Soroš, glavni agent Rotšilda

191

Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotšildi. Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri. Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka... Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac(takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu.

Veza se ostvaruje i preko Sosijete Ženeral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajući menadžmenta Edmunda Rotšilda i član saveta Rothschild & Cie Banque.Takođe, čest partner Soroša je bio i Džejms Goldsmit(Hazar), rođak dinastije Rotšild.

Soroševa mreža u Srbiji U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijskoinformativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam...Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“...

192

Teofil Pančić(levo) i Petar Luković(desno) na promociji „Peščanika“. Ova dva novinara u Danas, sve vodeće nevladine organizacije svakoj prilici pljuju po svemu srpskom... jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi...te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.

Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih... Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavićević(žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroševe vedete. Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj... U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti...Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“...). Sonja Biserko (levo), raspirivač mržnje prema Srbima i Nataša Kandić sa Karlom Del Ponte

Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice - RTV Dević, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice - Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon...) radija ,,Slobodna Evropa“... Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasništvu Soroša. Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.

Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“,

193

,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vrannjske novine“ , ,,Naša reč“...), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende... Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis... Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP(Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU... Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata...pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica. Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)... U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč(HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja. Politička akvizicija Soroša Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“. Ovome treba dodti, da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorošu i sedište mu je na Kajmanskim ostrvima). Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova. Najagilniji ogranak Soroša u političkom životu(naravno pored ,,nevladinog“ sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i Čedomira Jovanovića, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Rotšildova investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peščanik“ (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikuliše zamisli Rotšildovih. Spiritus agens ove virulentne skupine je Latinka Perović, rodonačelnik savremenog liberalizma u Srbiji.

194

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht, za predsednika Skupštine Srbije.

Rotšildi i Soroš koriste proverene kadrove - Latinka Perović, guru Čedomira Jovanović

Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna krizna grupa(MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan... Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg... Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.

Marti Ahtisari, jedan od Rotšildovih zastupnika

Nezavisnost Kosova je i interes Rotšilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt“, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja... Soroš je od okupacije KiM-a uložio dosta napora i novca da Trepču otme za Rotšilde. Važnu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto došao iz KFOSa(Soroševe organizacije). Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rotšildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.

U međuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurški kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko površinskih kopova. Alferon je u vlasništvu trojice kazahstanskih biznismena(čitaj Rotšildovih tajkuna, jedan od njih je Hazar Aleksandar Maškevič, koji je i predsednik Evroazijskog jevrejskog kongresa), i čini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na čelu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotšildov agent i do skora desna ruka Lakšmi Mitala(takođe Rotšildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije.Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasništvu Pramoda Mitala, brata Lakšmija) preko svoje bugarske podružnice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila

195

fabriku Lamkos(pocinkovanje čelika) iz Vučitrna. Treba reći da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovačnicu iz Kragujevca. Uporedo sa ovim, Soroš širi svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno društvo (KFOS) i ostalih organizacija ćerki, finansiranjem medija (Koha ditore), političara (Veton Suroi)... Na istom linku se nalazi i Ekrem Luka koji je oteo Pećku pivaru... Preko ,,Balkan Human Rights Network“ organizacije koordiniše rad ostalih nevladinih podružnica. Takođe, obezbedio je i privilegovan položaj Aleksandar Maškevič (desno) sa Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, predsednikom Kazahstana – koju indirektno kontroliše preko ,,Globalstar Nursultanom Nazarbijevim L.P.“ Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soroš i MKG pažnju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rotšildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat“ iza kojeg stoje Nemačka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije“. Nemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka... Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom... Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Stražilovo“, ima udeo u firmi građevinskog materijala ,,Toza Marković“, (takođe poseduje i fabriku za proizvodnju kreča i kamena ,,Jelen Do“), kupljen je Somboled... S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija ,,Nordzucker“ je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. ,,Štada“ je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik...Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gde su se takođe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak mađarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa političkim uticajem mađarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotšild. Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpeadria“, inkarnaciju habzburške države. Investicioni fondovi Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotšild čine investicioni fondovi sa devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom vlasništvu ,,ruskih

196

Jevreja“ (zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je ,,Salford“ sa devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotšilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš... Osnivač Salforda je Judžin Džefi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana. Član u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadašnji savetnik Margaret Tačer, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Mardokom, Viktorom Juščenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom...Osim toga, predsednik ovog fonda je Klaus Mangl koji je sa Borisom Berezovskim vršio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji. Pored Salforda, svoju poziciju jača ,,Ashmore“ investicioni fond, koji je preuzeo ,,Carnex“ od Midlend Risorsiza. Ašmor se nalazi pod kontrolom Rotšildovog Atikusa. Naime, vlasnik Boris Berezovski, agent Rotšilda, zadužen za rušenje Ašmora je Majkl Benson, nekadašnji član ,,Amvescap-a“, kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa. Putina ,,Midlend Resources“ je treći značajan investicioni fond kojim upravljaju Aleksandar Šnajder i Eduard Šifrin (obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina (najstariji beogradski hotel), te luke Pančevo.

Kraljevski nastup

Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rotšilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit“, sa sedištem u Rotšild i Trigranit Budimpešti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima. Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj... U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja železničke stanice,,Prokop“ (za sada nije započeta). Podružnica ,,Riotinto“(jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora(koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontroliše preko svog agenta Marka Riča(Hazar), Felps Dodž u kojoj se nalazi kapital

197

,,Atikusa“ (Rotšildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkurišu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital“ je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mital je dugogodišnji zastupnik dinastije Rotšild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodišnji bankar Rotšilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotšildi drže i ,,FildFreš Fuds“, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije. Bankarski i finansijski sektor se, takođe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, kao što su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe General su pod kontrolom Rotšilda. Poluga kojom se obezbeđuje kontrola je Anton Bernhajm (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Đenerali grupe. Grčka banka ,,Laiki“, se nalazi pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rotšidov kapital. Marfin grupa je preko Verano motorsa došla u posed Robnih kuća „Beograd“. ,,Piraeus“ banka se nalazi na linku ING finansijske grupe iz Holandije, koja je povezana sa Rotšildovim ograncima (Barklajs/ABN). Hazar Šandor Čanji, jedan od ,,suvlasnika“ Trigranita, omogućuje Rotšildu širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Cepter banku

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotšildovog ,,JNR Limiteda“(Jacob and NathanielRothschild), investicionog fonda. Mladi Rotšild kontroliše i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Čanjija.

MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za učešće u privatizaciji naftne industrije.

Anton Bernhajm

Treba reći i da je NM Rothschild finansijski savetnik NLB Continental, slovenačke bankarske grupe. Rotšildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenačke ,,Mladinske knjige“, koja je deo Šandor Čanji ,,Reader’s digest“, američke kompanije čiji je deo 2006. kupljen od strane Rotšilda.

198

Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji Crna Gora, terra Rothschildiana Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma(koji je sproveden u režiji istih) , označio je udaranje pečata ,,colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotšildi, pored njih su ,,ruski“ biznismeni, Soroš... Treba prisvojiti luke, resurse, Rotšild čestita proglašenje ,, kolonije“ metalurške kombinate, turističke kapacitete... Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, i ,,Hominem querum“ su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Piter Mank(Natanjelov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovnofinansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi... Prvi poslovođa, Čanji(OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rotšildova Sosijete Ženeral banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku... Osim toga, Rotšild-Čanjijev MOL uskoro postaje strateški Piter Mank partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rotšildima dao ,,blanko ček“ zauzvrat je dobio direktorsko mesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije. Monet, mobilni operater u sastavu Dojče telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rotšilda!

199

Veoma važnu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotšild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Međutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska ima Oleg Deripaska, enigmа značajan udeo, je kupila preduzeće ,,Crnagoraput“. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta... Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotšild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda.... Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Lex international“...). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije ,,Press Now“ i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine“, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar... U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mlekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Štabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva. Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južuralzoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz Srebrenice, i ,,Zarubežnjeft“,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mitala.

200

Lakšmi Mital, indijski Deripaskа

Federacija BiH U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mital grupa, koja je zauzela zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mitalu je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske. Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt - K.Dubica, Campomil - Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru. Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke Unicredit, Intesa... Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Štraus(Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi“, Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije. Od medija kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA“... Hrvatska Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rotšildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije. U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski. Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rotšildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum IngraTrigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju. Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile. Makedonija

201

Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje ,,svetle budućnosti“ u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije. Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete Ženeral. S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije - Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija ,,Shutel“, radio stanice Vati, Lajf... Soroš je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo... Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko ,,Stonebridge Communications“ kompanije u kojoj ima akcije. Inače, MT indirektno kontrolišu Rotšildi preko ,,Blackstone Group“, ogromne finansijskoinvesticione grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Piter Džordž Piterson i Štefan Švarcman(Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotšildovim podružnicama ,,Lehman Brothers“ i ,,Kuhn Loeb Inc.“ Blekstoun grupa je vodeći akcionar ,,Deutsche Telekom“(T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. ,,T-Mobile“ je drugi mobilni Branko Crvenkovski, operater u Makedoniji. Soroševa marioneta Na putu do cilja Rotšildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija... Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse! Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje! Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku. Geopolitička kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik. Srbija se, nažalost, našla na putu ovoj nemani pitomog lica. Article author:

Vlada Sindjelic

202

http://dejanlucic.net/radni/hr/%C4%8Dlanak/rot%C5%A1ildova-okupacija.html

Neke od Lučićevih knjiga koje se bave bankarima i njihovim svetskim zaverama:

http://www.dejanlucic.net/sr/ENGLESKA_KRALJICA_NA_CELU_SVETSKE_FINANSIJSKE_MAFIJE_ I_TAJNIH_DRUSTAVA.html

DR BUDIMIR STAKIĆ26 O FED-u U KNJIZI "MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE"

Pišući o FED-u dr Budimir Stakić u knjizi "Međunarodne finansijske institucije" (izdata 2012. godine) kaže da su Federalne Rezerve dobile pravo da štampaju američke dolare i da ih sa kamatom POZAJMLJUJU vladi SAD; da je u periodu od 1914. do 1919. godine FED, putem zajmova bankama i građanima, pustio veliku količina novca u opticaj (kreirao inflaciju), a onda već 1920. godine naglo smanjio tu količinu (kreirao deflaciju), što je dovelo do panike, krize, bankrota i kolapsa privrede, kada je uništeno preko 5.400 malih banaka koje su bile izvan FED-a, što je dalje učvrstilo FED-ov monopol; da je istu mahinaciju FED ponovio i u periodu od 1920. do 1929. godine, kada je uveden i novi oblik vrlo "povoljnog" beraznskog kredita zvanog "Margin Loan" (koji je postao vrlo popularan, jer je omogućavao da se za 10% gotovine dobije 100% vrednosti akcija na berzi, ali je sadržavao klauzulu da se mora platiti u roku od 24 sata od poziva). U oktobru 1929. godine J.D. Rokfeler i drugi tiho su izašli sa berze, što je uslovilo naglu prodaju akcija, i što je za posledicu imalo novi krah berze u kojem je ponovo profitirao samo FED, jer je ovaj put uništeno 16.000 malih privatnih banaka, a Fedu omogućeno da velike korporacije kupuje ne za

26

Prof Dr Budimir Stakić, redovni profesor Univerziteta Singidunum

203

dolare, ne za cente, nego čak za penije, što je zabilježeno kao najveća pljačka u američkoj istoriji, koja se završila 1933. godine. Sadašnji akcionari FED-a su 300 velikih privatnih korporacija, ali najveći broj deonioca poseduje 12 banaka koje su u vlasništvu sledećih porodica: Rotschild, Rokfeller, Morgan, Barring, hambros, Lazard, Erlanger, Warburg, Schroder, Selingamn, The Speyers, Mirabauld, Mallet i Fould. Jedini troškovi FED-a su štampanje dolara (štampanje novčanice od 100 dolara košta oko 50 - 70 centi); a FED, između ostalog, zarađuje i "kupovinom" američkog budžetskog deficita, iako po američkom Ustavu jedini Kongres ima pravo štampanja dolara i kontrole njegove vrednosti. Do navedenih zaključaka došli su američki autori Sol Palha & Janice Dorn , Antal E. Fekete , Alan Lunt , Chuck Cornell , Art Soukup , Gale Bullock i Janice Dorn, na okruglom stolu koji je održan u aprilu 2004. godine. http://tacticalinvestor.com/contrarian5.html

Stakić dalje otkriva kako je predsednik Frenklin Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt, koji je jedini u istoriji SAD četiri puta bio predsednik, a u nastavku ćemo videti i zašto) dana 05.04.1933. godine, mesec dana posle inauguracije, naredeo da se svo zlato u svim oblicima (kovanice, poluge, certifikati) do 01.05.1933. godine, pod pretnjom 10 godina zatvora, preda FED-u! Odmah potom, 22.05.1993. godine, Kongres je donio zakon po kome sredstvo razmene može biti samo dolar, pri čemu je istovremeno cenu zlata oborio za 50%, da bi 30.01.1933. godine aktom o zlatnim Rezervama FED bio imenovan za jedinog vlasnik celokupne količine američkog zlata oduzetog pomenutom naredbom od svih građana, preduzeća i banaka. Tim aktom istovremeno je cena unce zlata sa 35 dolara smanjena na 20, tako da je vrednost sertifikata koji su dobijeni za zlato koje je predato FED-u time automatski bila znatno umanjena.

204

JOŠ O FED-u: DELOVI INTERVJUA IVONE ŽIVKOVIĆ27 SA BORKOM VUČIĆ28

Borka Vučić "-FED je relativno nezavisna institucija, koju ne mogu da kontrolišu ni američka vlada, ni predsednik. FED je potpuno privatna banka koja, time što štampa dolar i kontroliše njegovu vrednost, radi u suprotnosti sa Ustavom SAD, po kome ovo pravo pripada isključivo američkom kongresu. U ovu fantastičnu poziciju FED je došao 1913. kada je grupa moćnih bankara, finansiranjem izborne kampanje omogućila Vudro Vilsonu da postane predsednik SAD. Vilson je tako “pustio” da Zakon o FEDu prodje kroz Kongres. -Ko su još deoničari FED-a? -FED je nastao udruživanjem kapitala 300 banaka i prebogatih pojedinaca, a sadašnji glavni akcionari su vlasnici 12 banaka. To su Rotšild Benk iz Londona, Warburg Benk iz Hamburga, Rotšild Benk iz Berlina, Leman Braders, Kun Leb Benk, Goldman, Sacs i Cejz Menhetn Benk, svi iz Njujorka, Lazard Braders iz Pariza, Israel Moses Seif Benks sa sedištem u Italiji i Varburg Benk iz Amsterdama. Američki predsednici Linkoln, Džekson i Kenedi su pokušavali da zaustave ovu moćnu porodicu bankara i štampaju dolare nezavisno od FED-a, bez naplaćivanja kamata na pozajmicu. Naime, kada SAD imaju budžetski deficit, FED štampanjem dolara “kupuje” taj dug kasnije zaradjujući na kamatama. Poslovne knjige FED-a su nedostupne javnosti, a pokušaji pojedinih američkih kongresmena da stanu na put FED-u bili su uvek neuspešni, jer bi banke povezane sa FED-om u sledećem izbornom ciklusu finansirali njihove protivkandidate. Akcionari FED-a od 1920. finansiraju americki Savet za inostrane odnose, koji sigurno predstavlja najmoćniji forum u SAD i svetu. -Imaju li svi štampani dolari zlatnu podlogu? 27

Ivona Živković, hrabra, nezavisna i vrlo lucidna srbijanska novinarka koja na svom web saitu http://www.ivonazivkovic.net/ http://www.ivonazivkovic.net/ razotkriva bankare i sve oblike njihovih zavera 28 Borka Vučić bila je savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama u SRJ (1999– 2001) http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D1%83%D1%87%D 0%B8%D1%9B

205

-Pod predsednikom Niksonom, SAD su 1971. napustile obavezu posedovanja zlatne podloge za valutu, a OPEK je iste godine usvojio dolar kao obračunsku valutu. Otada se svetska trgovina naftom odvija u USD, čineći dolar dominantnom svetskom valutnom Rezervom. Ovo je omogucilo nekontrolisano doštampavanje dolara koji umesto “vrednosti u zlatu” ima “vrednost koja omogućava razmenu vrednosti”, tj. “naftni novac”. Na taj način sve zemlje u svetu postale su vezane za valutu koju jedna zemlja može proizvoditi po sopstvenoj volji, a koju moraju imati u ogromnim kolicinama da bi vršili plaćanja energenata ili otplate kredita medjunarodnim finansijskim institucijama. Prema proračunima ekonomskih analitičara u opticaju je verovatno deset puta više dolara od količine koja se može pokriti zlatnom vrednošću. Kada dolar prestane da bude naftni novac, ovaj odštampan papir će dospeti u američke banke, izazvati inflaciju i potpuni kolaps finansijskog sitema SAD. U poslednje vreme izražava se sumnja da je dolar Ahilova peta Amerike i jedan od mogućih povoda okupacije Iraka. Naime, Irak je prvi počeo da prodaje naftu za evre, a kasnije su Iran i Sirija, članice OPEK-a, takodje počeli da se prebacuju na evro, kao i Venecuela, koja proizvodi 7% svetske nafte. Ruska i kineska centralna banka su takodje najavile delimičan prelazak na evro, što je izazvalo višak dolara i potražnju evra. Prema prognozama Alena Grinspena, čelnika FED-a, ako se ovaj trend ne zaustavi, SAD bi mogle izgubiti 13 000 milijardi dolara samo u prvoj fazi prebacivanja trgovine sa dolara na evro."

... -Шта је са нашим златним резервама? – На жалост ми не знамо коликe су наше златне резерве. За скоро четири године у републичкој скупштини било је више питања у вези са овим, али нисам запазила одговоре. ... -Najveća istorijska greška u monetarno-finansijskoj oblasti koja se dogodila 2000. godine jeste prekinuti proces sanacije i konsolidacije razvojnih banaka koje su pokrivale preko 90% privrede Republike, kao i poslove sa građanima. Ukinute su četiri razvojne banke: Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka, a zatvoreno je i preko deset domaćih banaka. Taj proces se intenzivno nastavlja. Od toga imaju interes samo inostrane banke. Kontinuitet u bankarskom poslovanju, kao i kontinuitet u profesionalnom kadru su važni segmenti u razvoju ekonomije i finansija svake zemlje. http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:TiLJGKXa0GcJ:www.ivonazivkovic.net/bork a-vucic-moje-secanje.html+&cd=2&hl=en&ct=clnk&gl=ba

206

"IZVOZ" NOVCA (IZVOZ INFLACIJE): „DOLAR JE NAŠA VALUTA, ALI JE VAŠ PROBLEM".29 Nakon preuzimanja Bank of England bankari su otkrili novu i sjajnu priliku kako da svoje novčane prevare još bolje iskoriste. Njima je, naime, bilo dobro poznato da veliko povećanje novčane emisije u jednoj državi stvara ekonomske probleme zbog viška ponude novca (inflaciju), ali su se dosetili da će, ukoliko ratovima ili na drugi način, van granica sopstvene države za svoju valutu obezbede dodatno tržište, imati priliku da štampaju znatno veće količine bezvrednog papirnog novca kojim će na tom novom tržištu praktično besplatno kupovati sirovine, robe, ljude (robove) i druge nacionalne vrednosti u tim vojno ili na drugi način okupiranim područjima. I to su i ostvarili pomoću kolonijalnih osvajanja koja su za njih vršile Holandija, Španija, Portugalija, Britanija i ostali, na koji način se njihovo novčano i materijalno bogatstvo povećalo nekoliko stotina, pa čak i nekoliko hiljada puta. Međutim, nakon nacionalnog osvešćenja i formalnog oslobođenja okupiranih teritorija, bankari su shvatili da sve svoje ciljeve mogu ostvariti puno lakše i puno skrivenije ostvariti kroz finansijsku i monetarnu okupaciju ne samo svojih nedavno oslobođenih kolonijala, nego i svih drugih formalno suverenih i slobodnih zemalja. Nakon što su se od kolonijalne vlasti oslobodile i SAD, kao ekonomski i vojno najjača britanska kolonija, i nakon što su u trećem pokušaju londonski bankari uspeli preuzeti monetarnu funkciju SAD, odlučili su da dolar dizajniraju kao super "robu" i da je "izvoze" u celi svet (upravo kao što su nekada učinili sa funtom, i kao što sada to isto rade sa evrom). Temelje ovom zaista neverovatnom cilju bankari su sagradili još u julu 1944. godine, pred kraj Drugog svetskog rata, u američkom turističkom mestu Bretton Woods-u, gde su održali monetarnu konferencije na kojoj su prisustvovali predstavnici iz 44 savezničke zemlje.

SPORAZUM IZ BRETTON WOODS-a: POČETAK OTIMANJA MONETARNE SUVERENOSTI 29

Tim rečima, prilikom samovoljnog odustajanja SAD od tkzv. "zlatnog standarda", nakon što je predsednik Nikson jednostranom odlukom ukinuo konvertibilnost dolara u odnosu na zlato dogovorenu u Bretton Woods-u, obratio se nezadovoljnim evropljanima 15 avgusta 1971, Niksonov sekretar Državnog Trezora John B. Connally

207

Bretton Woods Pod lažnim izgovorom da žele stvoriti međunarodni monetarni sistem u kome će zemlje moći istovremeno ostvarivati punu zaposlenost bez inflacije, i ravnotežu platnog bilansa u spoljnotrgovinskim poslovima, bankari su na tom skupu uspeli udariti temelje za osnivanje Medjunarodnog monetarnog fonda - MMF (u engleskoj varijanti: INTERNATIONAL MONETARY FUND - IMF) i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj (INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET - IBRD), temeljne banke za nastanak kasnije Svetske banke. Zadatak MMF-a po tom dogovoru bio je da obezbeđuje kratkoročne DOLARSKE zajmove (do dve godine) centralnim bankama zemalja koje su imale probleme sa održavanjem fiksnog deviznog kursa svoje valute i sa smanjenim deviznim rezervama, dok je Međunarodna banka za obnovu i razvoj imala zadatak da se stara o obnovi privrede evropskih zemalja, pomoću DOLARSKIH zajmova za dugoročne razvojne projekte. (O tome kako inostrani novčani krediti “pomažu” suverenim zemljama govorićemo kasnije.) SAD su se obavezale da će uspostaviti zlatni paritet dolara u odnosu 35 US dolara za uncu zlata, što je podrazumevalo spremnost Federalnih Rezervi, kao Centralne banke SAD, da po tom kursu menja dolare za zlato bez ograničenja. S druge strane, sve ostale prisutne zemlje su se obavezale da svoje valute vežu uz vrednost dolara, uz obavezu da centralne banke tih zemalja intervenišu na deviznom tržištu, kako bi oscilacije deviznih kurseva zadržale u granicama od 1% iznad i ispod pariteta prema dolaru. U slučajevima kada preti opasnost da nacionalna valuta depresira prema dolaru za više od 1%, centralna banka te zemlje mora prodavati dolare iz svojih deviznih rezervi, povlačeći domaću valutu, dok se suprotan proces mora odvijati kada postoji pritisak da domaća valuta ojača prema dolaru, kada centralna banka te zemlje kupuje dolare i povećava devizne rezerve i novčanu masu. To je pomalo nalik na situaciju u kojoj većina ljudi međusobno jedni drugima vežu ruke i noge i prepuste da ih vodi, prebija i pljačka grupica kriminalaca milion puta gora od Al Kaponea. Iako nemaju nikakvu kontrolu nad emisijom dolara u FED-u, potpisnice sporazuma o MMF-u “doborovoljno” se u Bretton Woods-u obavezuju da će vrednost svoje monete držati vezanu za dolar (uz mogućnost minimalnog odstupanja od 1%), što je ne samo protiv ustava svih suverenih država čiji su korumpirani političari to potpisali, nego je i pogubno za ekonomiju svih potpisnica. A pošto su potpisi tih političara o pristupanju MMF-u neustavni (jer su potpisani bez referenduma, pa i bez znanja i na štetu njihovih suverenih nacija), sve nacije koje su pristupile MMF-u i koje su pretrpile materijalnu šeteu (praktično sve potpisnice, uključujući i SAD) imaju legalno pravo ne samo da jednostrano odustanu od tih (i svih drugih sličnih potpisa na međunarodnim ugovorima i sporazumima o pristupanju međunarodnim

208

organizacijam i institucijama kojima se narušava suverenost neke nacije), nego da protiv MMF-a, Svetske banke, i ostalih globalnih i lokalnih bankarskih ustanova i institucija (koje ćemo predstaviti nešto kasnije) podnesu tužbe američkim i međunarodnim sudovima za naknadu štete nastale usled primene takvih neustavnih ugovora i sporazuma. Nešto više o tome pisaćemo kasnije.

ŠTA SE UISTINU DESILO U BRETTON WOODS-u? Sporazumom iz Bretton Woods-a dolar je formalno i službeno ustoličen kao jedina valuta za plaćanje nafte (a neslužbeno i za plaćanje svih ostalih sirovina, roba, usluga i svega ostalog što se novcem može kupiti) širom sveta, što, s obzirom na značaj nafte u to i kasnije vreme, verovatno predstavlja najveću ekonomsku privilegiju koju je neka zemlja ikada dobila "dobrovoljnim" pristankom velikog broja drugih zemalja. Naime, ova klauzula je bankarima omogućila da celu zemaljsku kuglu prekriju ogromnim količinama dolara koje su "iz ničeg" štampali u Federalnim Rezervama i na taj način na očigled svih ostvare neviđenu pljačku nacionalnog bogatstva svih zemalja u svetu, što je svakako događaj bez presedana u ljudskoj istoriji. Pošto u emitovanju dolara nisu imali nikakvih prepreka, ograničenja revizija i kontrola ni u američkim, ni u Bretton Woods-kim propisima (osim, u izvesnoj meri, u formalnoj vezanosti dolara za zlato dogovorene u Bretton Woods-u), američki predsednik Ričard Nikson je 15.07.1971. godine, unilateralno i bez konsultovanja ostalih država članica MMF-a, ukinuo tu lažnu i neprirodnu vezu zlata i dolara, nakon čega se ogromno more američkih krivotvorenih, a time i bezvrednih dolara (vrednost dolaru počiva isključivo na poverenju koje su mu poklonile prevarene ili korumpirane vlade i njihove neobaveštene nacije) polagano pretvorilo u čitave okeane svetskih bevrednih papirića koji su ubrzo preplavili ceo svet, naročito od početka devedestih godina, kada su dotadašnje otrcano i bezvredno papirno dolarsko ruho počeli zamenjivati za golu digitalnu odeću. Ovaj čin nije naravno izazvao nikakve reakcije MMF-a, niti bilo kakve formalne ili neformalne posledice za SAD, što se moglo i očekivati pošto je i MMF, kao i FED, samo jedna od bezbroj rotšildskih bankarskih filijala. Protiv ovog neviđenog kršenja meuđunarodnog sporazuma protestvovale su vlade mnogih suverenih država, ali uzlaud. Najjači protest verovatno je stigao od francuskog predsednika Charles de Gaulle (Šarla de Gola), koji je zapretio da će Francuska FED-u poslati brod pun dolara u zamenu za zlato po zvaničnom kursu od 35 dolara po unci.

209

Na proteste Francuske i ostalih država, Niksonov sekretar Državnog trezora John B. Connally ironično je uzvratio: "Dolar je naša valuta, ali je vaš problem". Neverovatno, zar ne?! Možete li zamisliti koliko su samo tom jednostavnom transakcijom (čitaj pljačkom i prevarom) bankari oštetili ne samo sve zemlje čija valuta je bila vezana za dolar (oko 99% svih zemalja u svetu), nego i sopstvene građane (zbog inflacije koju su prethodno napravili da bi prevara sa zlatnom podlogom uspela)? A da li tek možete zamisliti koliko su tek opljačkali sve zemlje, nacije i pojedince u svetu besplatno kupujući dolarima sve što se za novac može kupiti (sirovine, robe, fabrike, nekretnine, stručnjake, ...)? I još tolike godine (preko 40 godina)? I zar nije neverovatno da to još uvek čine? A činiće to i dalje sve dok opljačkane nacije konačne ne shvate šta se u stvari dešava. Međutim, i za tu đavolsku rabotu postoji jedno fizičko ograničenje. Upravo zato što dolare izvoze kao super robu, u Americi nema prevelike godišnje inflacije. Međutim, onoga trenutka kada tržište celog sveta postane totalno prezasićeno dolarima, doći će do eksplozije tog prenaduvanog novčanog balona, kada će im se gotovo svi dolari u kratko vreme vratiti poput džinovskog inflacionog bumeranga neviđenog u istoriji, što bi u SAD moglo izazvati finansijsku katastrofu epskih razmera. A da se to ne bi desilo sada i odmah, bankari dolare već više od 20 godina nude u vidu kredita svima koji su još u neznanju i koji dolar još uvek prihvataju kao "konvertibilnu" valutu. I to ne samo da ih nude, nego čak vlade pojedinih država na razne načine primoravaju na uzimanje kredita.

EKONOMSKE UBICE U razvijanju strategije za nametanje kredita drugim državama bankari su smislili čitav repertoar legalnih, ali i kriminlnih metoda, kao i jedno novo zanimanje: ekonomski ubica. O tome iz prve ruke svedoči amerikanac John Perkins, bivši ekonomski ubica koji je odlučio da otvoreno progovori o toj profesiji i prljavim poslovima koje za bankarsku elitu obavljaju ti profesionalci.

210

John Perkins U uvodu knjige pod naslovom "Ispovest ekonomskog ubice", Perkins piše: "Prikriveni ekonomski ubica je vrhunski profesionalac, plaćenik u fukciji velikog kapitala, a cilj njegovog djelovanja je uveravati zemlje trećeg sveta da su one strateški važne za ekonomiju SAD i da treba da prihvate zajmove u milijardama dolara. Njegova oružja su falsifikovani finansijski pokazatelji, podmićivanje, seks i, često, ubistvo. Autor ovih ispovijesti pouzdani je svjedok, jer bio je jedan od njih... Ekonomske ubice su izuzetno dobro plaćeni profesionalci koji zemljama širom planete otimaju hiljade milijardi dolara. Oni usmeravaju pare iz Svetske Banke (the World Bank), USAID (the U.S. Agency for International Development - USAID) i drugih stranih organizacija za „pomoć“ u novčanike velikih američkih „internacionalnih“ korporacija i džepove članova nekoliko bogatih familija koje kontrolišu planetarne prirodne resurse. Njihova oruđa uključuju falsifikovane (fabrikovane) finansijske izveštaje, nameštene izbore, podmićivanje, iznuđivanje (ucene), seks i ubistva. Oni igraju igru koja postoji od kad postoje imperije, sa tom razlikom da se sadašnja igra, u ovo vreme globalizacije, dodatno usavršila i prešla na još viši zastrašujući nivo. Trebao sam znati: ja sam EU (ekonomski ubica)!

Džon Perkins: "Ispovest ekonomkog ubice" - Napisao sam to 1982. na početku knjige sa radnim naslovom „Savest jednog ekonomskog ubice“. Knjiga je posvećena predsednicima dveju zemalja, ljudima koji su bili moji klijenti, koje sam poštovao i smatrao srodnim dušama: Haime Roldosu (Jaime Roldós) - predsedniku Ekvadora i Omaru Torihosu (Omar Torrijos) predsedniku Paname. Obojica su poginuli u avionskim nesrećama. Njihove pogibije nisu bile slučajne. Oni su ubijeni jer su se suprotstavili bratstvu korporacija, vlada i čelnika banaka čiji cilj je bila globalna imperija. Mi, EU nismo uspeli da ih obrlatimo pa su onda na scenu stupile druge vrste ubica, CIA-sponzorisani šakali koji su čitavo vreme vrebali iza naših leđa." http://www.mogi.co.rs/download/John%20Perkins%20%20Ispovest%20ekonomskog%20ubice.pdf

211

Više o tome na: http://www.youtube.com/watch?v=cF1yMzKvucg http://www.youtube.com/watch?v=DgRUx9H-YP0 http://www.youtube.com/watch?v=DgRUx9H-YP0

DRŽAVNI, MONETARNI I LJUDSKI SUVERENITET Da bismo sve ovo do sada rečeno, kao i ono što sledi u nastavku, bolje razumeli, vreme je da se nakratko osvrnemo na pojmove državne, monetarne i ljudske suverenosti.

DRŽAVNI SUVERENTET Država se u današnje vreme obično definiše kao suverena teritorijalno i politički organizovana zajednica suverenih ljudi (ili bi bar tako trebala da se definiše). Iz ove definicije proističe da je suverenitet države u rukama svih njenih suverenih stanovnika (suverenost nemaju deca, stranci i svi oni koji nemaju aktivno i pasivno biračko pravo). Državni suverenitet znači samostalnu vlast državljana određene države koja nije podložna bilo kakvim nasilnim uticajima od strane drugih država, nacija, grupa i pojedinaca (bez obzira da li se radi o grupama i pojedincima izvan ili unutar te države). Pojedinih delova svoje suverenosti državljani suverene države mogu se odreći u korist neke bilateralne ili multirateralne institucije, ali samo referenduom ili na neki drugi način koji izražava nesumnjivu volju suverenih stanovnika te države. Stoga je svaki oblik odricanja ili umanjenja državnog suvereniteta jedne zemlje koji nije potvrđen referendumom NEUSTAVAN, i kao takav NIŠTAVAN, što bi nacije država čije su se vlade prevarom, korupcijom ili iz nekog drugog razloga, odrekle dela monetarnog suvereniteta prilikom pristupanja MMF-u i drugim regionalnim i globalnim finansijskim i drugim institucijama i organizacijama, uključujući i Ujedinje nacije – UN, morale imati u vidu, kako bi tužbama protiv tih i drugih bankarskih ustanova barem delimično naplatile materijalnu štetu koja im je pričinjena primenom MMF- ovih i drugih bankarskih ugovora i aranžmana. Suverenost je, dakle, uvek subjektivna i vezana za određeni subjektivitet (ljude i nacije). Suverenost, prema tome, ne pripada državnim organima, jer su oni samo reprezenti stvarnih nosilaca suverenosti (suverenih državljana te države), niti državnim teritorijama, jer teritorija kao neživa stvar ne može posedovati bilo kakav suverenitet. Suverena jednakost nacija članica Ujedinjenih nacija garantovana je i Poveljom UN30, kojom se sve članice obavezuju da se u međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile, protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija (koju organizaciju mnogi smatraju jednom od najuticajnijih bankarskih filijala).

30

http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI/povelja_un_lat.pdf

212

Suverenost svake nacije ponajviše zavisi od mogućnosti njenih stanovnika da upotrebom sile (vojske, policije i sl.) obezbede da se na teritoriji te države ostvaruje suverena volja i vlast njenih državljana, koji svoju volju i vlast ostvaruju preko državnih organa te države. Ali, u ostvarivanju te suverenosti vezane za pljačke i prevare provedene od strane bankara u buduće vreme trebale biti od koristi lokalne i globalne sudske ustanove (što će u početku biti teško provesti u delo sve dok se te ustanove ne „očiste“ od korumiranih sudija koji u tim telima brane bankarski lobi, jer su mnoga od tih sudskih tela i osnovana upravo sa zadatkom da bankarima omoguće i olakšaju pljačke i prevare suverenih nacija).

MONETARNI SUVERENITET Monetarna suverenost (jedan od najvažnijih vidova državnog suvereniteta, a u današnje vreme možda i najvažniji) podrazumeva pravo jedne države da vrši emisiju (štapanje i kovanje) nacionalnog novca i kontrolu svih nacionalnih novčanih tokova. Međutim, u današnje vreme monetarna suverenost je, sa delimičnim izuzetkom Kine i još nekih zemalja, gotovo u potpunosti u rukama nekolicine bankarskih porodica. To je naravno teško dokazati, ali se iz tekstova koji slede, ova tajna može bar naslutiti.

MONETARNA SUVERENOST JE U PRIVATNIM RUKAMA

"Suočeni smo s problemom monetarne suverenosti! Države su odustale od monetarne suverenosti, i zamenile je privatnim valutama! Stvorena je valuta bazirana na ničemu!" Giulio Tremonti, Talijanski ministar ekonomije i financija - Dnevnik Talijanske državne Televizije Tg1, 06.03.2009. godine.

Da bismo bolje ilustrovali šta stoji u pozadini manipulacija sa monetarnim suverenitetom pojedinih nacija, prenećemo u nastavku članak prestižnih talijanskih novina "il.Giornale.it", objavljen 11.12.2009. godine, koji smo u, zbog njegove aktuelnosti, u celosti preuzeli sa web saita: http://cromalternativemoney.org/index.php/hr/mediji/vijesti/il-giornale-monetarnasuverenost-u-privatnim-rukama.html (na kojem možete naći još mnoštvo korisnih i zanimljivih informacija u vezi ove teme, a sa kojeg smo u ovom tekstu preuzeli još neke važne informacije).

213

"Počeli smo drhtati zbog banaka. Počeli smo se tresti od straha čak i zbog država u opasnosti od bankrota zbog dugova bankama. U ovakvoj situaciji, Mario Draghi, Guverner Talijanske Središnje Banke upozorava Vladu: Oprez zbog javnog i privatnog duga, dugovi se pod svaku cijenu moraju smanjiti. Točno. No jedini način da se ti dugovi efikasno smanje je konačno postati njihovim vlasnikom. Nije li najzad stigao trenutak da se nakon svega onoga što smo morali pretrpjeti zbog nevjerovatnih malverzacija bankara, konačno otrgnemo njihovoj sveopćoj kontroli? Prvi korak bi trebao biti korektno informiranje građana o onome o čemu u velikoj većini nemaju pojma, da Države nisu vlasnici novca koji se stavlja u promet jer su prenijele pravo na stvaranje novca nekolicini privatnika, deoničara središnjih banaka. Da, ovo se čini zbilja apsurdnim i liči na izmišljeni vic kojem se treba smijati, ali to je stvarnost. U jednom trenutku u prošlosti, neki vrlo bogati bankari su uvjerili države da im ustupe pravo na stvaranje novca kojeg su onda počeli pozajmljivati s velikim kamatama. Tako je nastao javni dug, novac kojeg svaki građanin duguje centralnoj banci svoje zemlje za svaku novčanicu kojom se koristi. Talijanska Centralna Banka ni u kom slučaju nije Talijanska Narodna Banka, ili "naša", talijanskih građana, nego privatna banka kao i druge središnje banke, uključujući i Europsku Centralnu Banku. Vlasništvo nad središnjim bankama imaju velike banke, iako namjerno obmanjuju građane koristeći se imenima država za koje proizvode novac. Sve je počelo s Federalnim Rezervama (Federale Reserve - ovo ime nema ništa zajedničkog s "federalnim"), Središnjom Bankom Sjedinjenih Američkih Država čiji deoničari su neke od najpoznatijih banaka u svijetu, kao naprimjer Rothschild Bank iz Londona, Warburg Bank iz Berlina, Goldman Sachs iz New Yorka i nekoliko drugih. Ove velike banke su također vlasnici mnogih središnjih banaka europskih zemalja koje su pak po sistemu kineskih kutija, vlasnici Europske Središnje Banke. Ukratko, cijelokupno financijsko bogatstvo svijeta je u rukama par pojedinaca privatnika kojima je po zakonu dodijeljena nadnacionalna vlast, činjenica koja je sama po sebi nezakonita u demokratskim državama u kojima Ustavi, od kojih je jedan i onaj talijanski, garantiraju da suverenost pripada narodu. Ništa od gore navedenog nije više tajna, samo potražite određene riječi na internetu i dobit ćete bez poteškoća osnovne informacije o načinu proizvodnje i izdavanja novca, o pojmu

214

seigniorage (signoraggio - danak feudalnom gospodaru), odnosno kamatama koje države plaćaju da bi od banaka posudile novac kojim se koriste, te apsurdnom posljedicom ovog sistema: stalnim povećanjem javnog duga država. Informacije su prilično temeljite i lako dostupne i na talijanskom jeziku, autori nekih stručnih djela su i Talijani. Međutim, ove informacije ne cirkuliraju i čini se kao da se stvorila, bez izravne zabrane, neka vrsta zavjere šutnje. Istina je da odluke bankara po statutima imaju pravo na tajnost, ali mi dobro znamo koja tajna sila stoji iza vijesti koje nam se objavljuju. Vjerojatno se radi o strahu od strašnih odmazdi s kojima su se u Americi susreli političari heroji koji su pokušali razbiti sporazume s bankama. Te junake danas nazivaju "Pali za novac - monetarnu suverenost". Abraham Lincoln, John F. Kennedy i Robert Kennedy su ubijeni (ova uzročna veza je naravno bez dokaza) odmah nakon što su potpisali zakone koji ovlašćuju državu za proizvodnju svog vlastitog dolara. Danas je međutim nužno da narodi odlučno i svjesno gledaju na stvarnost i realnost javnog duga, u prave uzroke postojanja i stvaranja javnog duga kako bi naveli svoje vođe da preuzmu monetarnu suverenost prije nego što pravo na nju postane neprenosivo. Ovo je pravi trenutak za to!" http://cromalternativemoney.org/index.php/hr/mediji/vijesti/il-giornale-monetarna-suverenostu-privatnim-rukama.html

DRŽAVNO I PRIVATNO VLASNIŠTVO Da bismo bolje shvatili kako su bankari od državnih organa preoteli monetarnu vlast i monetarnu politiku, ukratko ćemo objasniti pojmove državnog i privatnog vlasništva.

Državno vlasništvo Državno (su)vlasništvo je sva imovina (u koju uključujemo i sva imovinska prava) koju su suvereni građani određene države predali na upravljanje organima i institucijama te države (vladama na svim nivoima državne vlasti i svim ustanovama, organizacijama i institucijama koje je osnovala vlada), uključujući i sve državne nekretnine i sva prirodna nacionalna bogatstva koja nisu data u ruke privatnih vlasnika. Pored pojma državnog vlasništva u praksi se koriste i izrazi "javno" vlasništvo i "društveno" vlasništvo, čije značenje se suštinski ne razlikuje previše od značenja pojma "državnog" vlasništva, pa ih nećemo posebno razmatrati. Za ovu priliku važno je shvatiti ko je stvarni nosilac državnog vlasništva, tj. imovine i imovinskih prava koji pripadaju nekoj državi, jer će nam to pomoći da razumemo ko ima pravo da njime upravlja i na koji način. Dakle, iako se država formalno pravno tretira kao vlasnik ili titular državne imovine, ona nije stvarni vlasnik te imovine, iz prostog razloga što je država fiktivni pojam smišljen u svrhu boljeg organizovanja i funkcionisanja određene zajednice suverenih ljudi. Stvarni vlasnici državne imovine nisu ni organi vlasti te države (predsednici, premijeri, članovi vlade, skupštine itd.), baš kao što stvarni vlasnici imovine preduzeća, kompanija, korporacija, banaka i drugih pravnih lica nisu direktori i članovi uprave i upravnih odbora tih pravnih lica (iako mogu biti suvlasnici, ili sudeoničari). Stvarni vlasnici ili bolje reći suvlasnici državne imovine su suvereni stanovnici te države, baš kao što su stvarni vlasnici imovine pravnih lica ljudi koji su ih osnovali, ili im kasnije pristupili.

215

Ako pravilno shvatimo suštinu vlasništva nad državnom imovinom shvatićemo i to da nijedan suvereni državljanin neke bogate države nije i ne može biti uistinu siromašan, jer, svako od njih pored svoje privatne poseduje i deo državne imovine, i to deo koji je srazmeran ukupnoj broju suverenih stanovnika te države. Tako na primer, ako jedna država ima milion suverenih stanovnika, svako od njih je stvarni suvlasnik jednog milionitog dela (1/1.000.000) ukupne državne imovine. Ukoliko ta ukupna imovina vredi, primera radi, hiljadu milijardi dolara, tada imovina svakog suverenog stanovnika te države vredi po 100.000 dolara, plus vrednost njegove privatne imovine. Ovo je naročito važno za suverene stanovnike zemalja u takozvanoj tranziciji (stanovnike bivših socijalističkih država koje prelaze u kapitalistički sistem), kojima se prilikom privatizacije državnih preduzeća mora obezbediti adekvatan deo vrednosti te imovine, kao stvarnim suvlasnicima na toj imovini. A kako su političari tih zemalja (čitaj bankarski poslušnici) izvršili tu "privatizaciju" pod bankarskom dirigentskom palicom mogu se uveriti suvereni stanovnici svih tih država koji su kroz te procese potpuno opljačkani i izgubili svaki suverenitet i suvlasništvo nad ogromnim nacionalnim bogatstvom, koje su gotovo u potpunosti za svega nekoliko godina preuzeli bankari kroz infiltriranje svojih privatnih banaka, potajnim preuzimanjem centralnih banaka, "kupovinom" domaćih preduzeća i stranim "investicijama". Domaćem stanovništvu preostali su bezvredni papiri u vidu "deonica", "sertifikata", "obveznica" itd., dok su rotšildi preuzeli gotovo sve stvarne vrednosti i resurse.

KAKO IZGLEDA PRIVATIZACIJA NA PRIMERU REPUBLIKE HRVATSKE: STRANE BANKE VEĆ DUŽE VREME KONTROLIŠU HRVATSKU EKONOMIJU

"ANALIZA: Strane banke kontroliraju hrvatsko gospodarstvo - "Od 2000. godine, za godinu dana, strancima prodano 44.2% ukupnog hrvatskog bankarstva, do kraja 2003. 90,4%"

KO SU VLASNICI BANAKA U HRVATSKOJ?

"Zagrebačka banka (Zaba) najveća je banka u Hrvatskoj i u većinskom je vlasništvu talijanske bankarske grupacije UniCredit. Hrvatska narodna banka procjenjuje da joj je 30. lipnja 2009. ukupna imovina (aktiva i pasiva) iznosila 91 milijardu i 245 milijuna kuna. Formalni vlasnici Zabe su Bank Austria (84%) i njemačko osiguravajuće društvo Allianz

216

(12%), no pravi je većinski vlasnik talijanski UniCredit, koji je ujedno i vlasnik Bank Austrije. Zahvaljujući visokim kamatama koje ubire od hrvatskih građana, čista dobit Zabe samo u prvih šest mjeseci 2009. godine iznosila je 684 milijuna kuna. Privredna banka Zagreb druga je najveća banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom koja premašuje 62 milijarde kuna. Većinski je vlasnik talijanska bankarska grupacija Intesa, koja drži 77% kapitala, te Europska banka za obnovu i razvoj, s 21%. Čista dobit PBZ-a u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 522 milijuna kuna. PBZ je također stopostotni vlasnik Međimurske banke. PBZ je vodeća investicijska banka u Hrvatskoj, ima svoj investicijski fond, PBZ Invest, i svoj obvezni mirovinski fond PBZ Croatia osiguranje. Erste & Steiermarkische Bank treća je po veličini banka u Hrvatskoj i raspolaže ukupnom imovinom od 47 milijarda i 706 milijuna kuna. Gotovo stopostotni vlasnik (96%) austrijski je Erste&Steiermarkische Bank Holding. Čista dobit Erste banke u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 315 milijuna kuna. Raiffeisenbank Austria (RBA) četvrta je banka po veličini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 38 milijarda 178 milijuna kuna. Vlasnici su Raiffeisenbank International (75%) i Raiffeisenbank Beteiligungs (25%). Čista dobit Reiffeisenbanke u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 250 milijuna kuna. Hypo Alpe-Adria Bank peta je banka po veličini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 37 milijarda i 193 milijuna kuna. Od 1. ožujka 2009. vlasnička je struktura doživjela velike promjene. Hypo banka je u vlasništvu austrijske Hypo AAB International koja je pak u stopostotnom vlasništvu austrijske države. Prije nekoliko godina Hypo International kupila je njemačka Bayerische landesbank (BLB). Nakon uvida u pravo stanje, BLB je utvrdeo da je prevaren jer je Hypo International u Austriji i po istočnoj Europi poslovalo katastrofalno. BLB, koji je u vlasništvu Bavarske, podmirio je gubitke od 2,6 milijarda eura i cijelu Hypo Banku prodao austrijskoj državi za samo jedan euro, s time da austrijska Vlada podmiri ostale gubitke od 450 milijuna eura. Splitska Banka šesta je po veličini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 27 milijarda i 326 milijuna kuna. Stopostotni vlasnik je francuski Societe Generale. Čista dobit Splitske banke u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 181 milijun kuna. Hrvatska poštanska banka (HPB) tek je sedma po veličini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 15 milijarda i 79 milijuna kuna. HPB je najveća banka u hrvatskom vlasništvu, a vlasnici su Hrvatska pošta (41%), Hrvatski fond za privatizaciju (33%) i Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje (25%). U prvih šest mjeseci 2009. HPB je postigla čisti gubitak od 85 milijuna kuna. OTP Banka Hrvatska osma je po veličini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 12 milijarda i 495 milijuna kuna. U stopostotnom je vlasništvu najveće mađarske banke OTP (OrszágosTakarékpénztár) Bank RT, koju vodi mađarski milijarder Sándor Csányi. Čista dobit OTP banke u Hrvatskoj u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 51 milijun kuna. Kaže Csányi: – Ja osobno obožavam Hrvatsku, od 20 ljeta barem sam ih 17 proveo kod vas. Već sam tražio vilu koju bih kupio, a zanimala me i marina pokraj Šibenika, ali dosad nisam imao sreće. No, stalno tražim mogućnosti za investicije. Volksbank je deveta po veličini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 7 milijarda i 873 milijuna kuna. Većinski vlasnik (99%) je austrijski Volksbank International, a nominalni udeo imaju Banca Popolare di Vicenza (0,41%) i EM.RO Popolare S.p.A. (0,41%). Čista dobit Volksbanke u Hrvatskoj u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 29 milijuna kuna Međimurska banka deseta je banka po veličini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 2 milijarde i 810 milijuna kuna. Većinski vlasnik (96,4%) je PBZ čiji je pak većinski vlasnik talijanska Intesa grupacija. Čista dobit Međimurske banke u prvih šest mjeseci 2009. iznosila je 31 milijun kuna."

KO JE I KADA RASPRODAO HRVATSKE BANKE?

217

"Odmah nakon što su Ivica Račan i Stipe Mesić početkom 2000. godine preuzeli vlast, počela je najveća rasprodaja hrvatskih banaka strancima. U samo godinu dana, strancima je prodano 44.2% ukupnog hrvatskog bankarstva, a do kraja 2003. godine stranci su postali vlasnici 90.8 posto hrvatskih banaka." Preuzeto sa web saita: http://www.hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=9408:hrvati-suroblje-strane-banke-kontroliraju-hrvatsko-gospodarstvo&catid=1:politika&Itemid=9

VLASNICI BANAKA U SRBIJI Ni u Republici Srbiji nije mnogo bolja situacija: Od ukupno 35 komercijalnih banka, 21 banka je u većinskom vlasništvu stranih ulagača. Banca Intesa a.d. Beograd najveća je banka u Srbiji sa kapitalom od 424,011,123.000,00 dinara (preko 4 milijarde EUR-a).

Ova banka je u 100% stranom vlasništvu, a suvlasnici su prema podacima Narodne banke Srbije: 1. Intesa Sanpaolo Holding International S.A. - 77.79% 2. Intesa Sanpaolo SPA - 15,21% i 3. IFC - 7,00%

218

Vatikan Inače, vlasnik Intese je Katolička crkva (Vatikanska država), koja pored mnogobrojnih banaka širom sveta, i većinskog udela u Talijanskoj centralnoj banci, poseduje i nebrojena materijalna bogatstva, zbog čega mnogi kažu da je to najbogatija institucija na svetu. Druga po veličini je Komercijalna banka a.d. Beograd sa kapitalom od 307,791,772,00 dinara (oko tri milijarde EUR-a). Ova banka je u većinskom stranom vlasništvu (preko 57%), dok je Republika Srbija zadržala 42,59%. Od stranih vlasnika Narodna banka navodi samo European bank for reconstruction and development sa 25,00 vlasništva, dok ostale strane suvlasnike ne pominje. Treća po veličini je Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd sa kapitalom od 221,131,164,00 dinara (preko dve milijarde EUR-a). I ova banka je u vlasništvu UNICREDIT BANK AUSTRIA AG sa 100%. Raiffeisen banka a.d. Beograd Raiffeisen banka a.d. Beograd sa kapitalom od 203,924,958,00 dinara (oko dve milijarde EUR-a) je u stranom vlasništvu - Raiffeisen SEE Region Holding GmbH sa 100%. Société Générale banka Srbija a.d. Beograd sa kapitalom od 191,275,759,00 dinara (oko 1,9 milijardi EUR-a) u vlasništvu je Societe Generale S.A. sa 99.99%. Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd sa kapitalom od 174,389,066,00 dinara (oko 1,7 milijardi EUR-a) u vlasništvu je HYPO ALPE-ADRIA-BANK INTERNATIONAL AG Klagenfurt sa 100%. Eurobank a.d. Beograd sa kapitalom od sa kapitalom od 169,399,397,00 dinara (preko blizu 1,7 milijardi EUR-a) u vlasništvu je ЕFG Eurobank Ergasias Athens sa 55,21% i EFG NEW EUROPE HOLDING B.V.AMSTERDAM sa 42,74%. Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Niš sa kapitalom od 152,359,295,00 dinara (oko 1,5 milijardi EUR-a) u vlasništvu je Agricultural Bank of Greece Agricultural Bank of Greece sa 20,86%, Sunoko doo Novi Sad sa 9,21% i UNICREDIT BANK AUSTRIA AG sa 6,02%, dok za ostale suvlasnike nisu dati podaci. Sve ove podatke i podatke o vlasnicima ostalih srbijanskih banaka možete videti na web saitu Narodne Banke Srbije.

219

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

LJUDSKI SUVERENITET Svaki čovek se po prirodnom pravu, koje je iznad ljudskih zakona, rađa slobodan i suveren. Međutim, zbog današnjih međuljudskih odnosa regulisanih običajima, pravilima i propisima koji su u najvećoj meri nametnuti od bankara, ljudi se za svoju slobodu i suverenost moraju boriti i to protiv onih koji im taj suverenitet i slobodu ponajviše ugrožavaju. O načinima na koji to bankari čine biće više reči nešto kasnije, a mi ćemo se ovde samo ukratko osvrnuti na način na koji suvereni stanovnici današnjih država DEO svog suvereniteta DOBROVOLJNO prenose na organe i institucije države. Pri tome naravano nećemo ulaziti u teoretske oblike svih mogućih i prevaziđenih državnih uređenja (carstva, kraljevina i sl.), nego samo na trenutno najzastupljeniji i najfunkcionalniji oblik - republiku, što podrazumeva vladavinu naroda. Pošto u velikim državama direktan oblik vladavine naroda nije moguć zbog ogromnog mnoštva pojedinaca koji taj narod čine, u današnje vreme narodi najčešće vladaju preko svojih izabranih predstavnika u državnim organima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Međutim, posle izbora mnogi izabrani predstavnici zaboravljaju da svoju vlast dobivaju od naroda i da treba da vladaju poslovima u ime naroda koji ga je izabrao, a ne da vladaju tim narodom (što uglavnom čine carevi i kraljevi). Dakle, vlada u svakoj istinskoj republici treba da vlada POSLOVIMA, a ne LJUDIMA, jer su svi ljudi prirodno suvereni i niko nema prirodno pravo da upravlja i vlada suverenim ljudima, s tim što svaki suvereni stanovnik republike prećutno ili direktno prihvata izvesna ograničenja u pogledu vlastitog suvereniteta, neophodna da bi se zaštitili pojedinci i grupe kojima drugi pojedinci ili grupe ugrožavaju život, slobodu ili druga fundamentalna prava. Osnovni principi funkcionisanja takve države uređuju se najvišim državnim aktom - ustavom, dok se ostali principi regulišu zakonima i propisima koje donosi zakondavna vlast. Po našem mišljenju ustav, kao najviši akt narodne volje, morao bi se usvajati isključivo na referendumu, kao najsveobuhvatnijem obliku izražavanja suverene narodne volje, i to nakon prethodne sveobuhvatne rasprave i izražavanja narodne volje o pojedinim spornim pitanjima putem neposrednim putem (preko anketa, interneta, i sl.), na čemu bi suverene nacije trebale insistirati u budućnosti. Sva važnija pitanja koja se tiču monetarne emisije (ko može da štampa i emituje novac), kao i pitanja privatnog i državnog vlasništva, su pitanja koja obavezno treba regulisati ustavom, jer smo i sami svedoci kako su uzurpacijom monetarne funkcije bankari u većem delu sveta zavladali imovinskom i svim ostalim sferama društvenog života, ugrožavajući i gazeći prava većine današnjih nacija i država.

220

PRIVATNO VLASNIŠTVO Privatno vlasništvo je vlasništvo na stvarima, pravima i novcu koje imaju pojedinci ili grupe pojedinaca, među koje spadaju i organizovane grupe koje nazivamo pravna lica (preduzeća, kompanije, banke, i sl.). U vezi najmasovnijih oblika preduzeća i kompanija kao što su deonička (akcionarska) društva i društva sa ograničenom odgovornošću, napominjemo da su i ti oblici privrednog organizovanja specijalno dizajnirani od strane bankara na način da privrednim subjektima, koji se u poslovanju ne pridržavaju zakona, omoguće što bolje prilike za pljačku ostalih tržišnih aktera. Deoničkim društvima su dali mogućnost sličnu onoj koja je data bankama (uostalom gotovo sve banke se i osnivaju kao deonička društva) – da novac za osnivanje ili delovanje besplatno nabavljaju kroz prodaju deonica iza kojih ne stoji bilo kakva vrednost (baš kao i kod izdavanja obveznica i drugih papira od „vrednosti“), dok su društvima sa ograničenom odgovornošću dali mogućnost da se neograničeno zadužuju, a da ograničeno odgovaraju za dugove (samo do visine uplaćenog kapitala). Privatno vlasništvo je u prirodnoj suprotnosti sa državnim vlasništvom, jer ga na izvestan način isključuje i umanjuje. Ukupnu imovinu u bilo kojoj državi čini zbir privatne i državne imovine, a njihov odnos je obrnuto srazmeran. Što se više povećava količina i vrednost privatne imovine, to se više smanjuju količina i vrednost državne imovine. Teoretski i praktično to znači da, ukoliko ne postoje bilo kakva ograničenja u ustavu i zakonima, a ponekad i uprkos takvim ograničenjima (ukoliko se ona krše) pojedinci, ili samo jedna osoba, mogu vremenom postati vlasnici celokupne privatne i državne imovine u određenoj državi, pa čak i u većem broju država, ili čak celom svetu. A to se upravo i događa. I bez uključivanja moralnih načela, jasno je da je u interesu većine državljana određene države da ustavom, zakonima i drugim propisima, a po potrebi i na drugi opravdan i nenasilan način, spreče ovu potencijalno moguću situaciju i na taj način se zaštite od eventualnog prekomernog bogaćenja pojedinaca na račun svih ostalih članova društva. Ukoliko nema takvih propisa, ili ukoliko ih određeni pojedinci krše ili zloupotrebljavaju, prirodno je pravo svih ostalih ugroženih pojedinaca da se organizuju i da spreče takvu mogućnost, i da u tom smislu u ustav i zakone unesu odgovarajuće odredbe. A zbog činjenice da su oni koji uz pomoć pljački i prevara globalno već uzurpirali vlasništvo nad velikim delom imovine gotovo svih država u celom svetu, to znači da bi se i suvereni stanovnici svih tih država trebali organizovati i preduzeti sve što je potrebno ne samo da bi sprečili dalju pljačku i prevare, nego da bi tužbama protiv bankara vratili bar deo onog što im je već opljačkano. O tome kako to učiniti, biće više rečeno nešto kasnije. Za sada ćemo samo reći da bankari varaju i pljačkaju većinu današnjih država i nacija ponajviše uzurpacijom monetarne funkcije, a u nastavku sledi opis postupaka, procedura i načina na koji to čine.

KAKO BANKARI UZURPIRAJU MONETARNU FUNKCIJU Jednom je neko rekao: „Postoji milion načina da se čovek obogati, ali nijedan od njih nije pošten.“ Već smo više puta rekli da je monetarna funkcija jedna od najvažnijih državnih funkcija, zbog čega se zakonima svih modernih zemalja poslovi emitovanja i kontrole novca poveravaju isključivo državnim organima i institucijama.

221

Međutim, u SAD, Italiji, Grčkoj i još nekolicini država, tu funkciju po zakonu vrše centralne banke kao PRIVATNE institucije, iako je to, kako smo napred rekli u Americi čak i protivustavno. Da ne govorimo o tome da se tu radi o najvišem mogućem stepenu sukoba interesa, s obzirom da bankari, čak i ako nisu direktno zastupljeni u upravnim odborima centralnih banaka, mogu koruptivnim kanalima pribavljati važne informacije za poslovanje svojih banaka. Prema tome, uzurpacija monetarnih poslova vrši se ponajviše donošenjem zakona koji tu funkciju sa državnih organa prenose na privatne institucije. Da je tako potvrdio nam je i čuveni predak današnjih Rotšilda koji je, da ponovimo, svojevremeno rekao: "Dajte mi kontrolu nad finansijama i neće me biti briga ko donosi zakone!" Time je i nehotice otkrio izvor bankarske moći. Zato, ako želimo da im oduzmemo moć, dovoljno je samo da im oduzmemo kontrolu nad finansijama. S tim u vezi da podsetimo da je prema članu 169. Zakonika cara Dušana nedozvoljeno kovanje novca smatrano teškim krivičnim delom i bilo kažnjavano spaljivanjem krivotvorca, jer je teško vređalo fiskalna, tj. monetarna prava vladara. Kada bi se u današnje vreme primenjivale ove stroge odredbe Dušanovog zakonika, došlo bi do masovnog spaljivanja bankara. Zašto? Zato što su smislili i čak u zakone svih država ugradili pravila o tkzv. delimičnim ili obaveznim rezervama po kojima mogu legalno emitovati novac, baš kao da ga emituje država. Ovo je u bankarskim krugovima poznato pod nazivima "sekundarna emisija", ili "multiplikacija novca", ili pod nekim drugim mutnim izrazom, ali nigde nije označeno kao prevara, odnosno krivično delo izdavanja papira bez pokrića, što u suštini i jeste. Kako? Tako što su po zakonu obavezni u rezervi imati samo deo novca prikupljenog od ulagača, koji u procentu obično iznosi oko 10%, s tim da se visina obaveznih bankarskih rezervi u zemljama Evropske unije kreće od 0% (u Luksemburgu, Danskoj, Belgiji i Švedskoj) do 2,5% u ostalim zemljama EU (osim Italije). Međutim, iako nijednim zakonom nijednoj komercijalnoj banci nije dato pravo da izdaje papire od „vrednosti“ u iznosu većem od onog kojim ta banka raspolaže, ova kriminalna aktivnost banaka se toleriše, a protiv banaka koje to čine ne preduzimaju se ni krivične, ni bilo koje druge sankcije.

222

Mogućnost te sekundarne emisije novca od strane komercijalnih banaka predstavlja je još jedan od vrlo efikasnih načina uzurpacije monetarne vlasti koji nije ništa manje opasan od uzurpacije poslova cenralne banke, posebno ako se ima u vidu da su vlasnici najvećih komercijalnih banaka obično isti oni koji su i najveći osnivači centralnih banaka. Treći vid uzurpacije odvija se kroz korupciju državnih činovnika koji vode monetarne poslove u vladama i državnim cenralnim bankama, što je vrlo raširena i gotovo opšte prisutna pojava. Sva ova tri oblika monetarne uzurpacije međusobno se prožimaju, pomažu, i podstiču.

KAKO UZURPACIJA MONETARNE FUNKCIJE DELUJE U PRAKSI Koristeći zakonske odredbe o deviznim rezervama, koje banke tumače na način da im te odredbe daju pravo da kreiraju nepostojeći novac (iako to zakon ne predviđa), tako što klijentima umesto novca pozajmljuju običan papir overen potpisom i pečatom banke (garancije, obveznice, menice i sl.), na koji upišu određenu novčanu sumu, a klijenti zbog poverenja koje građani imaju u bankare i bankarski sistem, taj papir na robnonovčanom tržištu koriste kao zamenu za novac, s tim što bankama posle određenog vremena vraćaju realan novac, stvari ili robu, a u slučaju da nepostojeći novac ne vrate, ili ga delimično vrate, banka im preko hipoteka oduzima svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Ovakvo "poslovanje" komercijalnih banaka postajalo bi rizično jedino u situacijama kada bi klijenti u nekom kraćem vremenu povlačili velike količine novca. Tada se dešavalo ne samo da takve banke bankrotiraju, nego i da klijenti i ostali građani postanu svesni prevare koju banke čine izdavanjem novca bez pokrića. Da se to ne bi dešavalo, bankari su se dosetili i formirali tkzv. "centralne" banke koje su u slučaju masovnog povlačenja novca u nekoj od banaka mogle intervenisati brzim doturanjem gotovine, kako se prevara ne bi otkrila. Šta to znači u praksi?

223

To znači da banka koja po zakonu mora imati, primera radi, 10% obaveznih rezervi, može od recimo 100 miliona dinara uloženog novca potpuno zakonito emitovati papira od „vrednosti“ u visini od milijardu dinara, i da će njen kapital, nakon što se isplate svi ti papiri, sa 100 miliona dinara porasti na milijardu i 100 miliona dinara, ne računajući kamate koje će taj kapital dodatno uvećati u zavisnosti od roka vraćanja i visine kamatne stope. Mislite da je ovo neverovatno? Ali sačekajte, ima još.

ČIJA JE CENTRALNA BANKA ITALIJE?

Svet se izokrenuo. Današnje medije gotovo svuda u svetu većinom finansiraju i kontrolišu bankari. To je razlog što u tkzv. ozbiljnim državnim i privatnim medijima većine zemalja u svetu nećete gotovo ništa čuti ili pročitati o ovim za čovečanstvo trenutno najvažnijim temama. Ali se zato mnoštvo bitnih informacija može pronaći na interentu i tabloid magazinima. (Ovo je očigledna potvrda onog što je Michael Ellner rekao: da glavni mediji uništavaju informacije.) Među interent izdanjima tabloida na kojima se po našem mišljenju mogu naći necenzurisane informacije o ovim temama izdvajamo Magazin Tabloid, sa čije web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid u tri nastavka prenosimo delove iz članka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", čiji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima. Prvi deo:

224

I "U vremenu feudalizma bar se znao neki red. Samo suvereni vladari su mogli da kuju svoj novac, vazali su to smeli samo ako im sizeren odobri. U svakom slučaju, iza svake kovanice je stajala neka država - suverena ili zavisna, ali ipak država. U današnjem vremenu neo-liberalizma sve se privatizuje, pa tako i centralne banke, institucije koje bi po prirodi stvari trebale da štampaju novac za svoju državu. ...

Banca d'Italia Ogromna većina Italijana ne zna da je Banca d'Italia (BI - centralna banka Italije) odavno u privatnim rukama. BI je izdala ukupno 300.000 akcija, od kojih banka Intesa Sanpaoloima 91.035, UniCredit banka 66.342, a Assicurazioni Generali (osiguravajući zavodĐenerali, delimično u posedu banke Inteza) 19.000. Pomenuta trojka poseduje oko 60 odsto akcija nacionalne banke Italije, dok sama Intesazbog umreženog kapitala i vlasničkih udeonica sa Generali osiguranjem ima više od trećine akcija BI. Prvo preduzeće koje se još nalazi u rukama italijanske države, a poseduje akcije BI, zauzima tek peto mesto sa 15.000 akcija (INPS - državno penziono osiguranje), a na celoj listi od tridesetak akcionara imamo samo još jednu državnu firmu - INAIL (osiguravajući zavod) sa samo 2.000 akcija. Konačni obračun pokazuje da od 300.000 akcija nacionalne banke Italije, samo njih 17.000 (nešto preko pet odsto) poseduje država. Sistem koji je patentiran u SAD, a zatim prenet u Evropu (osim Italije još i neke druge zemlje EU imaju nacionalne banke delimično ili potpuno u privatnim rukama) funkcioniše tako što nacionalna banka državi daje kredite uz minimalne kamate kako bi ona (država) popunila budžetske rupe. Država, zauzvrat, izdaje obveznice koje otkupljuje kada joj to dozvole fiskalni prihodi. Država, dakle, nije vlasnik novca, već isti samo pozajmljuje. ... Sasvim je razumljivo zašto su moderne države bazirane na ekskluzivnosti skupštine da odlučuje o budžetu. Onaj ko drži kasu, taj ima i realnu moć. Sve ostalo je fikcija.

225

Kao što se vidi, italijanski parlament faktički ne odlučuje o državnom finansiranju: on samo prosleđuje spisak želja i konačni račun BI, koja zatim odlučuje da li će, ili neće, te želje da ispuni. Kako je BI u rukama privatnih institucija to znači da Italijom, umesto demokratski izabranih poslanika, upravljaju bankari i finansijeri koji su sami sebe izabrali snagom svog kapitala." http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Drugi deo:

ČIJA JE CENTRALNA BANKA ENGLESKE?

Sa web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid drugi nastavak iz članka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", čiji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima. "Ni u Velikoj Britaniji situacija nije ništa bolja. Bank of England (BoE) slično je ustrojena kao i italijanska nacionalna banka, ali sa jednom malom prevarom. Naime, engleski zakon obavezuje BoE da radi transparentno, pa samim tim i da javno objavljuje svoje akcionare. Ona, zato, ima samo jednog akcionara: Bank of England Nominees Limited. Ono "Limited" na kraju znači da se radi o društvu ograničene odgovornosti.

Bank of England Stjuar Čarlsvort je 28. jula 2009. uputio zahtev BoE da ga po britanskom zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obavesti ko su vlasnici pomenutog udruženja koje poseduje sve akcije BoE. Sekretar banke Stjuart Alenodgovara mu elektronskom poštom 31. jula 2009. godine odbijajući da pruži tražene informacije. Alen se pri tome poziva na to da zakon, istina, nalaže da se objave vlasnici Bank of England, ali ne i vlasnici preduzeća (u ovom slučaju samo jednog) koja poseduju akcije engleske nacionalne banke. Engleski zakon, za razliku od većine zakona drugih zemalja, ne obavezuje ni nadležnu službu da javno objavi imena vlasnika društava ograničene odgovornosti. Tako je, zahvaljujući ovom triku, ispoštovan zakon o javnosti poslovanja nacionalne banke, a sa druge strane dobro su sakriveni stvarni vlasnici BoE." Treći deo:

ČIJA JE CENTRALNA BANKA EVROPSKE UNIJE?

Sa web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid treći nastavak iz članka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", čiji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima.

226

European Central Bank (ECB) III "Evropske nacionalne banke su okupljene u Centralnoj evropskoj banci sa sedištem u Frankfurtu. Ova banka ima zadatak da upravlja zajedničkim finansijama Evropske unije sa posebnim težištem na kontroli evra, zajedničke valute 17 od 27 EU država. Najveći pojedinačni akcionar u CEB-u je BoE, iako Velika Britanija nije čak ni u evrozoni! Faktički, CEB-om preko privatizovanih nacionalnih banaka članica EU upravlja privatni kapital. Da li je onda čudno sve ono šta se dešava sa evrom? Odugovlačenje Silvija Berluskonija da donese rigorozni paket mera štednje mogao bi da bude i neki samo njemu znani inat, ali isto tako i znak da kao premijer koji nema više šta da izgubi niti dobije želi da bude bar zapamćen po tome što se usprotivio diktatu moćnih finansijskih institucija koje umesto građana vladaju Italijom. Svega jedan odsto svetskog stanovništva poseduje preko 60 odsto svih svetskih finansija, a kontrolu nad celokupnim svetskim monetarnim tokovima ima 40 porodica,čija se imena čak ni ne nalaze na vrhu Forbsove liste najbogatijih ljudi sveta, jer su svoj kapital prebacili na razne anonimne investicione fondove ili u zadužbine koje kontrolišu. Odatle se, zatim, novac dobro razrađenom i komplikovanom mrežom zavisnih preduzeća prebacuje u velike banke čije se akcije otkupljuju i tako postiže kontrola ne samo nad njima, već i nad nacionalnom bankom čije deonice one poseduju, a samim tim i nad celokupnom nacionalnom ekonomijom." http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27

ČIJA JE NARODNA BANKA SRBIJE?

U nastavku prenosimo deo iz izuzetno zanimljivog članka, u kojem autor Mladen Banjac dovodi u sumnju nezavistnost Narodne banke Srbije.

227

Bank for International Settlements (BIS) u švajcaeskom gradu Baselu Centralna banka svih centralnih banaka

NARODNA BANKA SRBIJE KAO EKSPOZITURA INTERNACIONALNIH BANKARA

Ekonomska politika

Narodna banka Srbije kao ekspozitura internacionalnih bankara Mladen Banjac utorak, 01. septembar 2009.

Cilj ovog teksta je da ukaže na stvari koje korumpirani ekonomisti i političari kriju od javnosti zarad očuvanja stečenih pozicija i ličnih interesa, makar to vodilo u ambis čitavu domaću privredu i društvo kojem godinama unazad ispiraju mozak vršeći svojevrsni intelektualni, ekonomski i biološki genocid. Neki kao direktni izvršioci, drugi kao scenski dekor i pratioci, verni svojim gazdama i trulom sistemu. Velika tajna i zabluda šire javnosti koja joj se nameće kroz masovne medije (na kojima pristup imaju samo gore opisani) vezana je za domaću centralnu banku. Narodna banka Srbije nije ni po čemu narodna da se razumemo, već se radi o poluprivatnoj ustanovi koja nikome u zemlji ne polaže račune, tj. nije dužna da prima i uvažava uputstva drugih državnih organa koliko-toliko demokratski izabranih i podložnih kontroli, a tu pre svega mislim na Vladu Srbije i Narodnu Skupštinu. Ovo uostalom piše i u samom Zakonu o NBS, član 2, ali se odmah potom u istom stavu navodi i to da NBS za svoj rad odgovara Skupštini Srbije?! Ova očigledna kontradikcija ili bolje reći podmetačina narodnim poslanicima i srpskoj javnosti je „pojašnjena“ znatno kasnije u članu 73. Zakona, gde se kaže da NBS dostavlja program monetarne politike za iduću godinu Narodnoj Skupštini, radi informisanja,najkasnije do 15. decembra tekuće godine... Znači, srpski parlament je u čitavom procesu samo statista koji se

228

ništa ne pita, nije mu dozvoljeno da utiče na monetarnu politiku, tu je tek toliko da bude informisan?! Pa ako je tako, čemu ono „kukavičije jaje“ na početku teksta Zakona o NBS? Kome je to bilo potrebno i zašto? Srpskom društvu i državi sigurno ne. Iako se u domaćoj javnosti predstavlja kao nezavisna i samostalna u svom radu, tzv. Narodna banka Srbije rado izvršava naloge i uputstva koje dobija iz inostranstva, pre svega od strane Banke za međunarodna poravnanja (Bankfor International Settlement – BIS) sa sedištem u Bazelu, Švajcarska. Kolokvijalni naziv za ovu organizaciju je „Centralna banka centralnih banaka“ što je i razumljivo, jer u njenom radu učestvuju isključivo guverneri centralnih banaka (koje su i same u privatnim rukama) uz učešće međunarodnih bankarskih organizacija sa ukupno 55 zemalja članica. Međutim, uže jezgro ili prsten koje donosi najvažnije odluke i odlučuje o sudbini svetske ekonomije čine centralne banke sledećih šest zemalja: SAD, Velike Britanije, Švajcarske, Japana, Italije i Nemačke. Ni jedna Vlada na svetu nema nadležnost nad ovom ustanovom koja uz sve to ima i svoju privatnu policiju ili gardu, što je praktično čini nedodirljivom. Banka je inače osnovana 1930. na konferenciji u Hagu, a od samih početaka pratile su je brojne kontroverze i optužbe da je sarađivala sa nacistima i pomagala im oko sklanjanja pokradenog zlata širom Evrope. Gotovo pola veka bila je smeštena u jednom napuštenom hotelu sa očiglednom namerom da ne privlači suviše pažnje, da bi konačno 1977. izgradila velelepnu upravnu zgradu u obliku čizme, verovali ili ne (sliku možete videti u prilozima na kraju teksta). Ovo neodoljivo podseća na roman Džordža Orvela „1984“, u kojem on opisuje budućnost čovečanstva kao čizmu koja gazi ljudsko lice, zauvek. Šta je to toliko interesantno u vezi ove banke sa današnjeg aspekta i kakve to naloge i pravila nameće zemljama članicama, naravno ne kroz demokratski izabrane institucije, već uz pomoć uskog kruga ljudi koji su davno uzurpirali kreditno-monetarni sistem kao izvor vrhunske moći i kontrole nad ljudima. Radi se o određenim pravilima ili „standardima“ pod nazivom „Bazel 1“ i „Bazel 2“ koji se odnose na tzv. adekvatnost kapitala banaka izraženu u procentima kao odnos datih kredita i drugih plasmana (različitog stepena rizika) i sopstvenog kapitala banke i koji se nameću zemljama širom sveta bez znanja njihove javnosti. Niko ne pominje da kada bi privatne banke zajmile samo štednju, tj. postojeći novac kako javnost veruje, nikakve krize, poremećaji i prekomerni rizici ne bi postojali. Ovi fenomeni su usko vezani za diskreciono pravo komercijalnih banaka da same stvaraju (defakto krivotvore) žiralni ili transakcioni novac u vidu kredita koji čini glavninu likvidne novčane mase, što je glavni generator svih mogućih poremećaja u ekonomiji. Mnogi su stekli visoke akademske titule i izdašne beneficije, samo da bi ćutali o ovome.

Postavlja se pitanje kako to da je navodno loše po ekonomiju i monetarnu politiku jedne zemlje ako se u rad centralne banke mešaju Vlada i Parlament (ili je ne daj bože direktno kontrolišu kao što je slučaj u Kini), ali je zato sasvim u redu ako njom upravlja jedna strana

229

ustanova u privatnim rukama kao što je BIS koja sastanči i svoje odluke donosi daleko od očiju i pažnje široke javnosti. Ako to nisu dvostruki standardi i bacanje prašine u oči laicima po sistemu „jedno pričam, drugo radim“, onda ne znam šta jeste. ..." http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/narodna-banka-srbije-kao-ekspozitura-internacionalnihbankara.html?alphabet=l

...

III DEO: GDE JE IZLAZ?

TRENUTNO STANJE

Ako se osvrnemo na situaciju koja je postojala u zemljama bivše SFRJ pre njihovog otcepljenja, videćemo da je vlasništvo nad svom imovinom bivših republika bilo 100% nacionalno (društveno, državno), a da su stranci ukupno posedovali 0% imovine. Za stvaranje te imovine u čemu su učestvovale generacije naših predaka trebale su stotine i hiljade godina. Međutim, za njihovu rasprodaju, ili bolje reći za rotšildsku tajnu pljačku i otimanje, trebalo je svega dvadesetak godina. Rezultat sticanja nacionalne "suverenosti" otcepljenih jugoslovenskih nacija jeste surova činjenica da su stranci sada po nekim procenama, što direktno, što indirektno, u vlasništvu preko 90% svega onoga što je podložno kupoprodaji, a što je ostalo vredno u novostvorenim državama. Njihovi saradnici i saveznici u pljački, koje mnogi zovu tajkunima i mafijašima, kojih ima oko 1%, postali su vlasnici oko 5% - 9%, nacionalne imovine, dok je ostalim građanima kojih ima oko 99%, ostalo svega oko 1% - 5% nekadašnjeg nacionalnog imetka (ne računajući privatne kuće i stanove, koji su, za sada, još uvek ostali u njihovom vlasništvu). Takva, više ili manje slična situacija, prisutna je u gotovo svim zemljama današnjeg sveta. Sada vam je verovatno jasnije zašto su rotšildi razbili i SSSR, i Čehoslovačku i SFRJ i sve druge takozvane "socijalističke" zemlje. Na osnovu svega napisanog u ovoj knjizi i informacija dostupnih na netu verovatno vam je jasno da sadašnje stanje nije konačno i da se bankarski prevaranti neće zaustaviti sve dok od SVIH nacija na planeti ne oduzmu i tih 1% - 5% preostalog nacionalnog imetka, a sve ljude pretvore u poslušne robove ili čak biološke robote (ugradnjom visokosofisticiranih čipova).

230

Ako verujete da je tako, ili bar ostavljate makar malecku mogućnost da je to o čemu pišemo surova istina, pretpostavljamo da vas svakako zanima kako čovečanstvo da izađe iz ove nimalo ugodne situacije. Nadamo se da ćete o tome pažljivo i duboko razmisliti i pokušati naći neko rešenje, ili bar razmotriti neke već postojeće ideje o načinu na koji se možemo spasiti pre nego što bude prekasno. U tom smislu i mi ćemo, u nastavku, ponuditi neke od potencijalnih mogućnosti, načina i strategija za koje smatramo da bi nam mogli pomoći ne samo da zaustavimo dalju pljačku i varanje, nego da od rotšilda i njihovih domaćih izdajnika vratimo svu nacionalnu i privatnu imovinu koja nam je opljačkana i oduzeta. Ali, pre toga, pokušaćemo pojasniti neke bitne pojmove, od čijeg pravilnog razumevanja zavisi i pravilan izbor naših budućih akcija i aktivnosti protiv bankara. Treba, dakle, da se upoznama sa tajnama koje leže u osnovi svih njihovih prljavih poslova.

O NOVCU

Ovde verovatno dolazimo do najvažnije teme, pa molimo vašu punu pažnju. Do sada smo, koristeći se prvenstveno tekstovima dostupnim na netu, pokušali predstaviti neka istorijska kretanja i trendove koji se tiču bankara i bankarstva, uključujući i trenutno stanje, a u narednom delu knjige razjasniti ćemo skrivenu pozadinu suštine novca i načina njegovog kreiranja, nakon čega će, nadamo se, biti jasnije u čemu se sastoje glavni elementi bankarske prevare i kako da je raskrinkamo i zaustavimo.

ŠTA JE NOVAC I ČEMU SLUŽI? DOBAR SLUGA, A NAJGORI GOSPODAR!

231

Šta mislite: da li novac treba da nam služi, ili treba da služi bankarima da nas porobe?

DEFINICIJE NOVCA

Sa Wikipedije: "Новац је све оно што је општеприхваћено као средство плаћања за робу и услуге и за отплату дугова. Новац има три основне функције: као средство размене, као јединица за рачунање и као складиште вредности. Новац као средство размене избегава различито вредновање робе код трампе, па тиме олакшава размену, смањује трансакционе трошкове и подстиче специјализацију. Новац као јединица за рачунање смањује број цена потребних у економији, па тиме и трансакционе трошкове. Новац као складише вредности пружа једну алтернативу, која је боља од чувања неких роба које током времена губе вредност (намирнице итд), мада и сам новац може, у време инфлације, да губи вредност." ... "Na teorijskom nivou ne postoji saglasnost u definisanju novca. Postoje različiti pristupi definisanju novca u okviru ekonomske teorije. Po standardnoj ,udžbeničkoj definiciji ,novac je sve ono što služi kao: 1. sredstvo razmjene 2. čuvar vrijednosti (ili imovine) 3.j edinica obračuna. Polazeći od definicije koja pokušava da napravi razliku između kompleksnog koncepta kao što je novac od ostalih koncepata,novac se posmatra kao: „Bilo šta što je u zajedničkoj upotrebi i opšte prihvaćeno kao sredstvo razmjene ili kao mjera vrijednosti“ ... "Novac je svojevrsna roba za koju se može kupiti svaka druga roba. Novcem se raspoređuju i razmjenjuju svi proizvodi ljudskog rada. Uobičajena definicija novca kaže da je novac (1) obračunska jedinica; (2) spremnik vrijednosti; te (3) sredstvo razmjene, iako većina autora drži da su prva dva svojstva nebitna te da slijede iz posljednjeg." ...

U suštini većina ekonomista se slaže da su osnovne funkcije novca da služi kao sredstvo za razmenu roba i usluga i kao merilo njihove vrednosti.

232

Novac nije roba (izuzetak su numizmatički i drugi primerci novca), iako se bankari trude da ga pretvore u robu, pa su čak i većinu ekonomista naučili da tako misle i da tako uče druge. Novac nema sopstvenu vrednost, osim intrinzične31 i nikada u dugoj ljudskoj istoriji nije bio namenjen za NOVČANO-NOVČANU trgovinu, odnosno kupoprodaju novca za novac, kao što se to danas, iako na prikriven način, čini trgovinom deonicama, ili putem izdavanja papira od „vrednosti“, pozajmica i kredita. Međutim, postepeno, tokom zadnjih nekoliko stotina godina, bankari su kod ljudi uspeli da stvore iluziju da je novac roba, što je danas postalo gotovo opšte prihvaćeno stanovište.

PRETVARANJE NOVCA U ROBU - SUŠTINA BANKARSKE PREVARE I NAJVEĆA LUDOST U LJUDSKOJ ISTORIJI Pretvaranje novca u robu liči pomalo na situaciju u kazinu u kojem se žetoni tretiraju kao roba, a mnoštvo kockara umesto da kockaju novcem, kockaju i trguju žetonima. Šta biste pomislili o naivnim posetiocima takvog kasina, kojima okorele kockarske profesionalne varalice, žetone čija nominalna vrednost iznosi, primera radi 100 dinara, uspeju da prodaju za 150, 200, 500, 1000 ili 100.000 dinara? Ili, ako ti isti naivci svoje kupljene žetone daju na štednju tim istim varalicama, umesto da ih koriste za ono zbog čega su došli u kasino? Ili, da uzmemo drugačiji primer: Šta biste rekli kad biste čuli da su u nekoj državi, u kojoj se inače vrednost robe meri dužnim metrom (prema dužini pojedinih primeraka robe), na nagovor nekih špekulanata, ljudi iznenada, pored trgovine roba-novac-roba, započeli čudnu trgovinu svim mogućim primercima metara (drvenim, plastičnim, končanim, kanapnim i drugim)? I utvrdili nova trgovačka pravila prema kojima vrednost robe više ne zavisi od njene dužine, nego od količine metara koju su potencijalni kupci skupili? Verovatno biste pomislili da nešto nije u redu s tim ljudima. Da su ludi, ili nepromišljeni, ili prevareni, ili ... Ali nešto slično tome počelo se događati u našoj realnosti, s tim što je u današnje vreme apsurdnost trgovine NOVAC ZA NOVAC dovedena do perverzije, tako da su mnogi gotovo zaboravili pravu funkciju novca. Tako je u današnje vreme NOVAC OD DOBROG SLUGE (sredstva za razmenu robe i merila vrednosti roba i usluga) POSTAO NAJGORI GOSPODAR - oličen u 31

Intrinzična vrednost (engl. intrinsic value, nem. innerlicher Wert) ili stvarna, unutrašnja vrednost je realna vrednost kapitala ili imovine. U slučaju novca, on obuhvata troškove njegove proizvodnje.

233

bankarima koji su uz pomoć novca kao NAJTRAŽENIJE robe postali vlasnici preko 60% svih materijalnih dobara na planeti. Od svih ludosti koje je čovečanstvo sebi dozvolilo, ova je verovatno najveća i sa najtežim posledicama. Ali to nije ono najgore. Još više poražava činjenica da sve više ljudi u većini država u svetu, vođenih apsurdnim bankarskim zakonima koji su novac pretvorili u ROBU, i to najtraženiju, kreće u besomučnu i iracionalnu poteru za novcem u svim njegovim brojnim i bezvrednim oblicima i varijacijama, "proizvodeći" ga u spekulativnim "količinama" koje i do 100 puta nadmašuju stvarnu vrednost svih postojećih roba i potencijalnih usluga. Danas ljudi novcem (papirima od „vrednosti“) trguju na berzama i na druge načine, „štede“ ga u bankama, obožavaju ga, i izvode s njim razne druge nemoguće i beskorisne finese. U toj suludoj trci gotovo da su zaboravili i zapostavili mnpge stvarne materijalne, kao i sve duhovne vrednosti, i tako dospeli u ćorsokak u kome se trenutno nalazimo. Došli smo u situaciju u kojoj bankari, ostvarivši gotovo potpunu kontrolu nad većinom današnjih nacionalnih banaka, jednostavnim zavrtanjem ventila za protok realnog novca u opticaju, jednu ili više nacija dovode u ozbiljne ekonomske krize, recesije, depresije itd.

ZAŠTO CENTRALNE BANKE MNOGIH DRŽAVA NE EMITUJU SOPSTVENI NOVAC? Iako imaju sve potrebne resurse za proizvodnju (i sposobnu i stručnu radnu snagu, i fabrike, i mašine i uređaje za proizvodnju, i tržište za prodaju), državna i privatna preduzeća u mnogim državama grcaju za novcem, kao davljenici u pustinji. Radnici se masovno otpuštaju sa posla, mnoga preduzeća se zatvaraju, propadaju, ili prodaju za jedan dinar (kunu, euro, dolar, ...), jer nema nečeg što bi, u suštini, trebalo da bude najmanji problem. NEMA NOVCA koji bi centralne banke, kao nosioci suverene nacionalne monetarne politike MORALE emitovati da kompletna ekonomija ne bi kolabirala. I, umesto da emituju domaći, zdrav novac, vlade privredu "spašavaju" najotrovnijim mogućim sredstvima - stranim dolarski kreditima ili stranim dolarskim "investicijama". Nezamislivo! Kao kada bi vlada svojim stanovnicima koji žive pored ogromnog veštačkog jezera (trezor nacionalne centralne banke prepun novca) zabranjivali da piju zdravu i pitku vodu iz jezera (da koriste nacionalni novac), terajući ih da piju uvoznu i otrovnu flašifranu vodu (strani novac u vidu kredita), koju im strane vlade isporučuju u plastičnim flašicama, i to uz ogromne kamate.

234

Ili kada bi lekar (vlada) pacijentu (ekonomiji) koji boluje od kancera, kao terapiju davao velike doze virusa kancera (dolarskih kredita), i to iglom direktno u vene. Ili kada bi ta ista vlada davljeniku (ekonomiji) koji se davi zbog tega od 50 milijardi dolarskih kredita obešenog oko vrata, dobacivala sve veće utege u vidu novih kredita.

POSLEDICE "TRGOVINE" NOVCEM

Novac kao sredstvo plaćanja ne može sam sebe kupovati, nego samo robu i usluge. Ne možete za 100 dinara kupiti 120, ili 150 dinara. A pošto i bankari znaju da niko nije toliko lud da im za 100 dinara "proda" 200, smislili su lukaviji način. Baš kao što monopolisti proizvođači mogu manipulisati cenama i vrednošću neke robe i na taj način sticati ekstra profite, i posle izvesnog vremena postati vlasnici ne samo te, nego i svih ostalih roba, tako i rotšildski bankari, koji u kupoprodaji novca već po samom zakonu imaju apsolutni i isključivi monopol (bez bilo kakve domaće konkurencije), mogu legalnim prevarama i mahinacijama na tržištu novca, bez ikakvog truda, rizika i napora, postizati astronomske zarade upravo zato što unapred znaju kakve poteze će vući bilo koja centralna banka u pogledu lokalne i globalne monetarne politike. A to upravo i čine: lokalno, preko centralne banke određene države, ili regionalno i globalno, preko mreže centralnih banaka i ostalih regionalnih i globalnih međunarodnih banaka i bankarskih institucija. Tako rotšildi već decenijama, putem povremenih veštački izazvanih poremećaja količine novca u opticaju, koje ekonomisti nazivaju "prirodnim" i periodičnim (pridajući im sasvim druge uzroke i posledice od stvarnih), izazivaju povećanje ili smanjenje tražnje za novcem (inflacija - višak ponude novca, i deflacija - manjak ponude novca), i planske i projektovane promene kupovne vrednosti novca, a time i planske i projektovane promene cena roba i usluga, nakon čega mogu nesmetano da trguju bilo čime na način koji njima najviše odgovara. Čine, dakle, upravo ono na šta su upozoravali američki predsednici Tomas Džeferson i Abram Garfield, američki senator Čarls Lindberg, i mnogi drugi političari i ekonomski stručnjaci. Tako su izazvali nekoliko velikih kriza u SAD i mnogim drugim državama, a na taj način izazivaju i ovu tekuću, kojoj se kraj još uvek ne nazire.

235

INOSTRANI KREDITI - FINANSIJSKI KANCER Ako u googlu ukucate pitanja u stilu "Treba li država uzimati strane kredite?", ili "Zašto država ne treba uzimati strane kredite?", ili "Kako uzimanje stranih kredita utiče na domaću ekonomiju?", ili ... ako postavite mnoštvo drugih sličnih pitanja, šta mislite koliko ćete pronaći odgovora? 100? 1000? Više? Jeste li pokušali? Da li vas je iznenadila činjenica da niste dobili NIJEDAN odgovor? I šta mislite zašto nema takvih odgovora na netu? Da li ste razmišljali o tome ima li vlada vaše države pravo da u ime suverenih državljana svoje države uzima strane kredite (čak i u slučaju da oni nisu otrov za ekonomiju te zemlje)? Shvatate li da vlada tako zadužuje sve svoje državljane, uključujući i vas, i da svi plaćate te dugove kroz poreze državi, iako vas niko nije pitao da li želite da vas zaduže? Ima li vlada pravo da vas na taj način zadužuje stranim kreditima bez vašeg izričitog pristanka i odobrenja? Bez vašeg potpisa? Da li ćete se iznenaditi ako saznate da su krediti i dugovi koje jedna država uzima od bilo koje države, domaće ili strane banke, ili domaće ili međunarodne organizacije, neustavni i nezakoniti? I da se strani novac u vašoj državi ponaša kao virus kancera u telu čoveka? Znate li da vlada nijedne suverene države ne smije uzurpirati pravo od svojih suverenih državljana da od bilo koje države, banke ili međunarodne organizacije u njihovo ime pozajmljuje ili preuzima strani novac u bilo kom obliku (krediti, pozajmice, investicije, ...), jer takvim aktivnostima od državljana te države na indirektan način oduzima vlasništvo nad ličnom i nacionalnom imovinom? Znate li da je ovo oduzimanje vašeg vlasništva, gledano konačno, upravo proporcionalno vrednosti stranog novca koji se unosi i kamata? Znate li da svi strani krediti (naročito dolarski) i sve strane "investicije" (osim robnih), u suštini gledano, na kraju imaju sasvim drugačiji ekonomski rezultat od onog koji je ugovoren takvim transakcijama?

TREBA LI JOŠ RAZLOGA PROTIV UZIMANJASTRANIH KREDITA?

236

STOLEĆE RATA

Prema mnogim podacima sa neta veći deo novca koji se navodno daje u vidu kredita (bez obzira na to ko daje kredite) nikada ne uđe u kase centralne banke dužnika, nego "usput" završi u privatnim džepovima bankara i vladinih službenika države koja uzima kredit, ili novac čak i ne napušta banku ili državu iz koje se krediti odobravaju. U tom smislu navešćemo neke primere, nakon što pomoću Wikipedije predstavimo Fredericka Williama Engdahla, autora knjige "Stoleće rata", u kojoj jasno razotkriva perfidno delovanje MMF-a i njegovu tajnu vezu sa američkom vladom u kreditnom porobljavanju zemalja tkzv. trećeg sveta.

Frederick William Engdahl Frederick William Engdahl (Minneapolis, 9. kolovoza 1944. -) je američko-njemački i prema vlastitim riječima slobodni novinar, povjesničar i ekonomski istraživač. Životopis Rođen je u Minneapolisu 9. kolovoza 1944. godine, Engdahl je sin F. William Engdahla starijeg i Ruth Aalund. Odrastao je u američkoj saveznoj državi Teksas. Diplomirao je politiku na Sveučilištu Princeton i stekao megisterij iz komparativne ekonomije na Sveučilištu Stockholm. Tijekom posljednjih 28 godina Engdahl je intezivno proučavao i pisao o svim vidovima međunarodne naftne i energetske politike i ekonomije. Radio je kao neovisan ekonomist i novinar uNew Yorku i Europi, obrađujući teme poput Urugvajskoga sastanka GATT, politike Europske unije, žitnog lobija, politike MMF-a, vanjskom dugu zemalja Trećega svijeta, zakulisnih političkih i ekonomskih igara i azijske krize. Piše za novine, časopise i elektroničke medije, kao što su Nihon Keizai Shimbun, Grant's Investor.com, European Banker, Buisness Banker International i druge. Engdahl je počeo pisati o naftoj politici za vrijeme prve naftne krize u ranim sedamdesetim godinama prošlog stoljeća. Njegova prva knjiga pod nazivom "Stoljeće rata : Anglo-američka naftna politika i novi svjetski poredak ", raspravlja o ulozi Zbigniewa Brzezinskog, George Balla i Sjedinjenih Američkih Država u svrgavanju Iranskog šaha Reze Pahlavia1979. godine, što je značilo manipuliranje cijenama nafte i zaustavljanjem sovjetske ekspanzije. 2007. godine završava drugu knjigu pod naslovom "Sjeme uništenja : geopolitika genetski modificirane hrane i globalno carstvo".

237

William Engdahl je u braku od 1987. i živi više od dva desetljeća u blizini Frankfurta na Majni u Njemačkoj. http://hr.wikipedia.org/wiki/Frederick_William_Engdahl

http://www.ivantic.net/Dejvid%20Ajk%20i%20zavere/F.William_Engdahl_Stoljece_rata.pdf

..." Još je šokantniji aspekt ukupne “dužničke krize” iz 1980-ih godina bila činjenica da većina toga novca nije uopće napuštala njujorške i londonske banke. Po riječima jednog izravnog sudionika u tim procedurama, bivšeg peruanskog ministra za energiju Pedra Pabla Kuczinskog, koji je preuzeo unosan položaj u njujorško-švicarskoj banci Credit Suisse First Boston: “Većina novca nikad nije vidjela Latinsku Ameriku. Od 270 milijardi dolara kredita koje je Latinska Amerika uzela između 1976. i 1981., ustanovili smo da je Latinska Amerika stvarno dobila samo 8,4% toga iznosa i to su bila jedina sredstva koja je Latinska Amerika mogla utrošiti na proizvodne investicije. Sav je ostali novac ostao u bankama, nikad nije ni stigao u Latinsku Ameriku, samo je promijenio knjige.”

GORDANA MARINKOVIĆ: ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD GRČKE I EKVADORA ILI DUGOVI KOJE NE TREBA VRAĆATI petak, 07 oktobar 2011 14:11

238

Koliko je dugova u svetu nastalo na nelegalan i nelegitiman način i u čije džepove se slio novac, dok su cele države dovedene na ivicu ...

"PRIMER EKVADORA Ovaj koncept je primenjen na Irak posle američke intervencije iako američki zvaničnici nisu sebi dozvolili da termin izgovore doslovce. Ekvador je proveo nešto slično dolaskom Rafaela Koree na čelo države posle niza diktatora koji su opustošili i zadužili zemlju. Pre njegovog dolaska 50 odsto državnog budžeta se odvajalo za vraćanje dugova, a samo četiri odsto se odvajalo za zdravstvo. Korea je smatrao da život mora biti na prvom mestu i da nije prirodno da se 80 odsto prihoda od prodaje nafte preusmerava na vraćanje dugova, već da samo 20 odsto može ići u tu svrhu. Njegova ideja je bila: vraćati dugove na način da se ne ugroze osnovne potrebe građana niti da se ugrozi privredni razvoj. Tada su počele da stižu pretnje MMF da oni neće više davati pozajmice kao i žestoko negodovanje Svetske banke. Korea je odlučio da ne dozvoli ovakvu vrstu mešanja u unutrašnja pitanja po cenu sopstvene ostavke. Šest meseci kasnije on je učinio korak napred i sastavio nezavisnu istražnu komisiju od 18 članova i četiri nacionalne organizacije, čiji je posao bio da istraže sve ugovore o pozajmicama za period od 1956-2006. godine. Komisija je radila 14 meseci ispitivajući dugovanje prema MMF, Svetskoj banci i svim drugim međunarodnim organizacijama, zatim prema ostalim državama poput Francuske, Nemačke i Japana kao i interni dug. Komisija je otkrila da je veliki deo duga nelegitiman, što je obelodanjeno i na osnovu čega je država proglasila obustavu plaćanja 70 odsto duga. Interni dug je otkupljen za 20 odsto vrednosti (za 800 miliona dolara otplaćen je dug u vrednosti od tri milijarde evra). Uštede na kamatama koje bi država plaćala do 2012 ili do 2030, iznose sedam milijardi dolara. Ove uštede omogućile su veća ulaganja u zdravstvo, školstvo, infrastrukturu i u povećanje zaposlenosti. Bitka Ekvadora za istinu i slobodu trajala je godinama i nije bila nimalo laka. Prednost je bila u tome što je narod čvrsto stajao iza svog predsednika, dok je on čvrsto stajao iza svog naroda. Postavlja se pitanje koliko je dugova u svetu nastalo na nelegalan i nelegitiman način kao i pitanje poverenja u međunarodne finansijske institucije. U čije džepove se na kraju sliva najveći deo novca od prevara, dok se čitave države dovode na ivicu preživljavanja. " Redaktura i oprema Novi Standard http://www.standard.rs/gordana-marinkovic-sta-mozemo-nauciti-od-grcke-i-ekvadora-ili-dugovi-kojene-treba-vracati.html

KAKO UZIMANJE STRANIH KREDITA DELUJE NA DOMAĆU PRIVREDU?

239

Sve do srednjeg veka suverene države nisu pozajmljivale novac od drugih država i vladara. To u ono vreme nikome nije ni padalo na pamet, jer bi takav suludi potez verovatno bio ocenjen kao očigledan dokaz slabosti države ili nepostojanja njenog suvereniteta, jer pozajmljivanjem novca država defakto "pozajmljuje" i svoj suverenitet. U današnje vreme gotovo sve države pozajmljuju strani novac, što znači da je malo koja zemlja danas suverena. Onaj ko suverenim državama pozajmljuje novac postaje poverilac, a stanovnici tih država njegovi su dužnici. A kome su dužne sve te države? Sad već verovatno shvatate da smo svi dužni rotšildskim bankarima i njihovim lokalnim, regionalnim i globalnim bankama i drugim finansijskim institucijama. Ceo svet duguje šačici bankara! Posledice uzimanja stranih kredita u krajnjoj liniji deluju štetno na sve države koje ih uzimaju, pa čak i na one koje ih ne koriste, s tim što se različito odražavaju na zemlje izvoznice i zemlje uvoznice roba. Zemljama izvoznicama strani krediti mogu biti prividno korisni, ali i tako samo relativno i privremeno. Ako je krajnji profit koji zemlje izvoznice ostvaruju prodajom svojih roba u inostranstvu za tekuću godinu veći od glavnica i kamata koje te zemlje plaćaju za uzete kredite, tada se nekome može učiniti da takve zemlje imaju ekonomske koristi od uzimanja stranih kredita. Međutim, to je privid koji, u zavisnosti od raznih ekonomskih, političkih i drugih okolnosti, može trajati samo ograničeno vreme. Da objasnimo: Vlade koje uzimaju strane kredite koji se, bez obzira na to ko je davalac kredita, najčešće daju u dolarima (i ponešto u evrima), čine svojim nacijama medveđu uslugu, jer tako omogućuju rotšildskim bankarima da se bez ikakve stvarne protunaknade domognu svih nacionalnih vrednosti u tim zemljama, jer dolari kojima vrše plaćanja nemaju nikakve stvarne vrednosti, pošto se od 1971. godine, kao što smo već videli, i kao što ćemo kasnije podrobnije objasniti, emituju bez ikakvog pokrića. S druge strane, prihvatanjem FED-ovih dolara kao legitimnog platežnog sredstva u međunarodnom plaćanju, vlade tih zemalja na taj način postaju zvanični saučesnici bankarima u kriminalnoj delatnosti koja se vrši na očigled celog sveta: u izvozu dolara i inflacije iz SAD u ostatak sveta.

240

Takvim rabotama i prihvatanjem unosa stranih novčanih dolarskih i drugih "investicija" vlade tih zemalja pomažu FED-u u odlaganju dolarskog inflacionog kraha. Na taj način, svesne toga ili ne, dobrovoljno ili prinudno, vlade tih zemalja toče stalno novu dolarsku vodu na točak FED-a, kao najjače rotšildske vodenice, koja tako melje sve strane valute i uništava sve ekonomije sveta. Dakle, vlade suverenih zemalja u današnje vreme moraju da se opredele između "monetarne politike" koja se oslanja na uzimanje stranih kredita, i suverene monetarne politike zasnovane na primarnoj emisiji zdravog domaćeg novca. Sigurno pogađate da se ogromna većina država odlučuje na uzimanje stranih kredita, što, kako smo rekli, indirektno pogađa i one koje se ne zadužuju. Da bi na praktičnim primerima bilo jasnije kako politika dolarskog zaduživanja i politika oslanjanja na sopstvenu monetarnu emisiju deluju na ekonomije tih zemalja, uzećemo dva možda najtipičnija i najznačajnija primera. Uporedićemo dva čuvena privredna čuda: japansko i kinesko.

JAPANSKO PRIVREDNO „ČUDO“

Verovatno vam je poznato da se Japan već duže vreme nalazi u samom vrhu zemalja izvoznica, ali pretpostavljamo da većini od vas nije poznato da je je japanski vanjski dug zaista ogroman i da prema mnogim procenama trenutno iznosi oko 13 hiljada milijardi dolara. Ako uzmete u obzir ovu fantastičnu visinu vanjskog duga, da li mislite da je uzimanje stranih kredita u tako ogromnoj meri koristilo Japancima? Razmotrimo neke činjenice: Prema podacima sa Wikipedije, Japan je 2011. godine bio na četvrtom mestu liste zemalja izvoznica sa izvozom vrednim oko 787 milijardi dolara. To je, dakle, ukupna vrednost robe koju je Japan prodao drugim zemljama u 2011. godini, ali to nije čist profit. Ako pretpostavimo da su troškovi proizvodnje i prodaje robe bili oko 90%, to znači da je Japan u 2011. godini od izvoza ostvario čist profit od oko 80 milijardi dolara. Ako stavimo u odnos ukupan japanski dug (13.000 milijardi dolara) sa vrednošću ukupnog izvoza koji je Japan ostvario 2011. godine (787 milijardi dolara), dobićemo fantastičan podatak da je ukupan japanski dug 16 i po puta veći od vrednosti ukupno ostvarenog izvoza za 2011. godinu. Šta nam te cifre govore? To znači da bi u slučaju kada bi Japan ukupnu vrednost svog godišnjeg izvoza iz 2011. godine (pod uslovom da ostane konstantan) davao bankarima na ime otplate

241

sadašnjeg duga, da bi mu trebalo preko 16 godina da taj dug otplati (pod uslovom da u međuvremenu uopšte ne uzmima nove kredite, i da mu dalje ne teku kamate). Sada pokušajte izračunati da li uopšte može i do kada Japan otplatiti svoj inostrani dug ako ga isplaćuje samo iz profita i unutrašnjih prihoda, koji su ukupno znatno manji od vrednosti ukupno ostvarenog godišnjeg izvoza, a još se moraju umanjiti i za unutrašnje budžetske troškove koji su ogromni i koji su znatno veći od budžetskih prihoda. Prema podacima dostupnim na netu Japan je u 2011. godini imao budžetski deficit (manjak u budžetu) od preko 500 milijardi dolara (prihodi hiljadu i 971 milijarda dolara, a rashodi dve hiljade i 495 milijardi dolara). Pored toga japanski vanjski dug je oko dva i po puta veći od njihovog GDP – godišnjeg bruto proizvoda, što ga po zaduženosti stavlja znatno ispred Grčke, čiji vanjski dug je oko 1,7 puta veći od GDP. S obzirom na sadašnju visinu japanskog vanjskog duga očigledno je da Japan, iako tipična zemlja izvoznica, polako pada u sve veću dubiozu. U čemu su Japanci pogrešili? Verovatno pogađate: umesto da emituju jene, tj. sopstveni novac, Japanci su se zaduživali u inostranstvu i tako napravili dvostruku grešku: plaćanjem kamata na uzete kredite poskupljuju svoju robu, a s druge strane pomažu dolaru da se širi po Japanu, ali i po svetu (kroz izvozne poslove). Istina, u poslednje vreme Japanci su shvatili grešku, i počeli da štampaju više jena, ali se sada bore sa monstruoznim optužbama monsturoznog MMF-a da japanska cetralna banka nije nezavisna, odnosno da je zavisna od politike???!!! Zaista drska i monstruozna optužba koja implicira da bi japanska centralna banka (a time i sve centralne banke sveta) trebala biti nezavisna od sopstvene vlade i nacije, a zavisna isključivo od MMF-a, BIS-a i ostale svoje braće i sestara (FED-ove dece)!!!??? KINESKO PRIVREDNO ČUDO

Za razliku od Japana, Kina je išla potpuno suprotnim putem: zadržala je monetarnu suverenost i zagrejala vlastitu štampariju novca. Rrezultat takve politike možemo videti u sledećoj tabeli lidera zemalja izvoznica od 2006. do 2011. godine: rank

country

1. 2. 3. 4.

China Germany United States Japan

2006

2007

2008

2009

2011

939.4 1,122.1 1,038.3 650.0

1,217.8 1,323.8 1,163.0 709.7

1,428.7 1,451.4 1,301.1 786.4

1,201.8 1,127.6 1,056.8 580.8

1.897 1.543 1.511 800

242

Iz ove tabele je vidljivo kako je Kina sa trećeg mesta zemalja izvoznica u 2006. godini dospela na prvo mesto 2009. godine i da je od tada do 2011. godine povećala razliku u odnosu na „drugoplasiranu“ Nemačku, dok su SAD sa drugog mesta u 2006. godini, već 2007. godine dospele na čvrsto treće mesto, gde su ostale i 2011. godine. Kineski vanjski dug trenutno iznosi skromnih 697 milijardi US dolara, ili svega 396 dolara po glavi stanovnika, što je neuporedivo manje od recimo od duga jednog majušnog Luksemburga, koji duguje oko 2.146 milijardi US dolara, ili fantastičnih 3,7 miliona dolara po glavi stanovnika. Indikativna je, međutim, činjenica da su SAD, uprkos svim FED-ovskim, i BrettonWoods-kim prevarama i drugim domaćim i međunarodnim kriminalnim aktivnostima, konačno sišle sa trona nekada vodeće zemlje izvoznice, što upućuje na mogući zaključak da FED-ovsko čudovište iz Yekill Islanda i njegova Bretton-Woods-ka deca preživljavaju svoje poslednje godine. Slična situacija je i u pogledu uvoza, samo što SAD, zahvaljujući neverovatnim privilegijama uspostavljenim u Bretton Woodsu i gotovo neograničenim mogućnostima štampanja dolara, još uvek sede na prvoj stolici zemalja uvoznica, mada joj se Kina i u ovom segmentu prilično približila, što se može videti iz sledeće tabele prvih zemalja uvoznica:

Poredak

-

Zemlja

Svet

Uvoz

Datum informacija

$ 18.000.000.000.000 2011 je.

-

Evropska unija (minus unutrašnja trgovina) $ 2.344.000.000.000

2011 je.

1

Sjedinjene Države

$ 2.314.000.000.000

2011 je.

2

Kina

$ 1.743.468.000.000

2011 je.

3

Nemačka

$ 1.339.000.000.000

2011 je.

4

Japan

794,7 milijarde dolara 2011 je.

243

Dalje, upoređivanjem obe tabele možemo videti da Kina za 2011. godinu ima suficit u izvozno-uvoznim poslovima od oko 154 milijardi, dok SAD imaju deficit od čak 803 milijardi dolara. Za razliku od japanske centralne banke, koja je do sada bila pod gotovo potpunom kontrolom rotšildskih struktura, kineska centralna banka je od samog početka bila gotovo potpuno zavisna od sopstvene vlade, i gotovo potpuno nezavisna od rotšildske hobotnice, ali se ni MMF, ni druge bankarske intitucije nisu usudile da je kritikuju. Nadamo se da je na ova dva primera jasno da li je ispravnija nezavisna ili zavisna monetarna politika.

INFLACIJA KAO POSLEDICA MONETARNE POLITIKE Kada već pominjemo nezavisnu monetarnu politiku, možda će neki od vas pokušati prigovoriti pozivajući se na potencijalno moguću veliku inflaciju u zemljama koje vode takvu politiku i kao primer navesti inflaciju u bivšoj SFRJ osamdesetih, Republici Hrvatskoj i SR Jugoslaviji devedesetih, pa ćemo i to kratko prokomentarisati. Najpre da kažemo da nijedna od pomenute tri države nije bila monetarno nezavisna, bar ne u nekoj značajnoj meri. Drugo, inflacija koja se finansira iz primarne emisije ne stvara strane dugove i ne ostavlja tako teške posledice kao inflacija izazvana vanjskim kreditima. Gotovo sva preduzeća obično "prežive" "domaću" inflaciju, i vrlo malo radnika ostaje bez posla, tako da ekonomija ostaje "čitava", pa čak i u slučaju katastrofalne inflacije kakva je bila u Srbiji devedesetih godina. Međutim, glavna stvar koju treba imati u vidu je da suverena država primarnu emisiju novca može (i treba) vršiti bez kamata, što deluje stimulativno na ekonomiju, dok toga nema kod stranih kredita (isključujući "humanitarne" kredite koje Svetska banka daje nerazvijenim zemljama, a ne samo što u većoj ili manjoj meri, na ovaj ili onaj način, uglavnom završe u džepovima korumpiranih svetskih i lokalnih moćnika, nego i ne služe nacionalnim interesima zemalja kojima se daju takvi krediti, nego isključivo globalnim bankarskim ciljevima, za njihove megalomanske ekonomske projekte u vidu gradnji ogromnih hidrocentrala i drugih velikih projekata osmišljenih da n razne perfidne i podmukle načine unište nacije kojima se krediti daju. Ali to je već druga i duga priča, koja ne može stati u ovu knjigu). Tu dolazimo do vrlo važnog pitanja kamatnih i beskamatnih kredita, odnosno kreditnog i nekreditnog novca.

POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU - LIHVARENJE

244

Prema nekim podacima pozajmljivanje novca uz kamatu poznato je više od 4.000 godina, a prvi put se pominje još u vedskim spisima. U staro doba lihvarstvo su osuđivali poznati filozofi i mislioci Platon, Aristotel, Ciceron, Seneka i Plutarh, kao i sve velike svetske religije. U Rimskoj Republici sve do četvrtog veka pre nove ere, kao i u mnogim drugim državama u starom veku, pozajmljivanje novca uz bilo koju kamatu bilo je kažnjivo delo. U Starom zavetu prorok Jezekiel uključuje lihvarenje u popis najgorih dela - uz silovanje, ubistvo, pljačku i idolopoklonstvo. U islamu je pozajmljivanje novca uz kamatu i danas zvanično zabranjeno. U predbankarska vremena samo su se retki pojedinci bavili pozajmljivanjem novca uz kamatu, jer su nailazili na jednostranu osudu i od naroda i od vladara i od svih religioznih i političkih vođa, zbog čega su se tim nečasnim poslom bavili krišom i potajno, uvek u strahu od krivičnog i drugog progona. Vladari ih nisu voleli jer su bili svesni činjenice da bankari, ili menjači novca, kako su ih tada zvali, takvim "poslovima" loše utiču na moral stanovništva, ugrožavaju suverenost državne vlasti i podrivaju ekonomiju i novčane tokove. Takvi poslovi žigosani su kao "zelenaštvo", "lihvarstvo", "kamatarenje" i sl. i žestoko osuđivani (neretko i smrtnom kaznom ili progonstvom iz države). Prema nekim podacima čuvena engleska Magna karta libertatum (Velika povelja slobode) osuđivala je kamatarstvo i čak predviđala smrtnu kaznu za lihvare. Sve do srednjeg veka preci današnjih bankara su se uglavnom bavili trgovinom i čuvanjem zlata i razmenom novca, zbog čega su ih i nazivali "menjači novca".

245

U poslednjih nekoliko stotina godina, međutim, pozajmljivanje novca uz kamatu ozakonjeno je od strane svih evropskih i svetskih država. I dok je nekada lihvarenjem i zelenaštvom nazivano svako pozajmljivanje novca uz kamatu, dotle se danas tim izrazima nazivaju samo one pozajmice kod kojih kamatne stope prelaze neku kritičnu meru ili granicu, čija visina u mnogim zakonima (namerom bankara) još uvek nije ni jasna, ni dovoljno određena, što u velikoj meri otežava definisanje, utvrđivanje i građansko i krivično gonjenje lihvara i zelenaša. Naravno, kada bi ljudi koji donose zakone bili svesni bankarske prevare, i kada ne bi bili pod koruptivnim delovanjem bankara, bankarstvo i pozajmljivanje novca uz bilo koju kamatu bilo bi najstrože kažnjavano i beskompromisno gonjeno.

KAMATE - NI U SNU! MARGRIT KENNEDY

Prof. Dr. Margrit Kennedy, nemačka arhitektica, ekolog, pisac i kritičar kapitalizma, autorica knjige "Kamate i inflacija besplatnog novca" U knjizi, u delu u kojem govori o kamatama i njihovom pogubnom dejstvu na ekonomiju, ova autorka upozorava na eksponencijalni rast kamata, što je posebno ilustrativno ukoliko se kamata prati kroz duži vremenski period. Koliko je to frapantno možemo videti u sledećim primerima koje iznosi: Ako bi neki dugoročni i dugovečni štediša u vreme rođenja Isusa Hrista u banku uložio jedan peni, sa 4% kamata, taj bi sretnik 1750. godine za ušteđeni novac mogao kupiti loptu zlata jednaku težini zemaljske kugle. Godine 1990, međutim, isti taj štediša mogao bi kupiti 8190 zemaljskih lopti od zlata. Ako bi, međutim, kamata bila 5%, tada bi prvu loptu zlata jednaku zemljinoj težini mogao kupiti već 1466. godine, a do 1990. godine bi kupio 2.200 milijardi takvih "loptica". Pišući o zabludama koje vladaju o kamatama, ista autorka kaže da među neupućenima (a takvih je više od 99% današnjih ljudi u svetu) vlada pogrešno uverenje da mi plaćamo kamate samo ako smo posudili novac (uzeli kredit).

246

Međutim, svi oni proizvođači i vršioci usluga koji uzimaju kredite za svoje poslovanje, teret kamata ne te kredite prebacuju na potrošače roba i usluga, tj. nas, kroz povećanje cena i usluga izazvanih kamatama, koju činjenicu ljudi obično ne uzimaju u obzir kad razmišljaju o toj temi. U takvoj situaciji jedini izlaz je da niko ne posuđuje novac, ili da se ukinu kamate na pozajmljivanje, u kom slučaju bi, po proceni ove profesorice, većina nas bila duplo bogatija, ili radila pola vremena za isti životni standard. Profesorica objašnjava još jednu zabludu prema kojoj ljudi pogrešno misle da smo svi u jednako (lošem ili doborom) položaju, pošto svi plaćamo kamatu kada posuđujemo novac. Međutim, na osnovu vlastitih analiza zasnovanih na poređenjima plaćanja kamata i prihoda od kamata kod deset numerički jednakih delova nemačke populacije, profesorica je i praktično dokazala da je prvih osam delova stanovništva plaćalo više nego što su dobivali, da je deveti deo primao nešto više nego što je plaćao, a da je deseti dobio sve no što je onih osam delova izgubilo. Tako je prostom matematikom dokazala zakonomernost novčanog sistema u kome su kamate legalne i dozvoljene: bogati neizbežno postaju bogatiji, a siromašni, srazmerno tome, garantovano postaju sve siromašniji.

NA KRAJU UVEK OSTAJE JEDAN PRIČA O KAMATAMA ILI PRIČA O TOME KAKO VEĆE RIBE JEDU MANJE

Ilustrativan primer koji nam je pokazala lucidna profesorica Kennedy o tome kako kamatni novačni sistem većinu ljudi zakonomerno i neizbežno osiromašuje, a druge,

247

bez ikakvog rada i truda bogati, lako možemo i praktično proveriti u našem najbližem susedstvu. Jedan od deset naših suseda, i to obavezno onaj koji ima najviše novca, i štedi ga u bankama, kroz kamate "zarađuje" sve ono što nama ostalima bankari svakodnevno pljačkaju kroz smanjenje plata i penzija, inflaciju i plaćanje kamata na "dozvoljene" i "nedozvoljene" minuse. Čista i zakonom uređena "preraspodela" naše imovine i rada našem (za sada) srećnom susedu, koji sve manje radi, a ima sve više novca. Kada bismo tog istog suseda, koji se slučajno i privremeno okoristio kriminalnim i antiljudskim zakonima nametnutim od strane rotšildskih bankara, ne ulazeći u poreklo njegovog novca, upitali da li su dobri zakoni koji dopuštaju plaćanje kamate, on bi nam bez sumnje rekao da (za njega) jesu. Međutim, problem je u tome što taj naš sused ne vidi dalje od nosa, i ne shvata da posle kraćeg ili dužeg vremena (zavisno od toga da li je sused veća ili manja riba) i njega čeka ista sudbina kao i nas ostale, jer u takvom sistemu matematička je i zakonomerna konstanta da veće ribe jedu manje, i da se tako imovina manjih "riba" neprekidno sliva u usta onih većih, sve dok, posle dovoljno dugog vremena na kraju ne ostane samo jedna riba, ili bolje reći ribetina, ona najveća koja je pojela imovinu svih ostalih. Taj naš sused verovatno ne shvata još jednu zakonomernost u takvom sistemu: što god je manje velikih riba, potrebno je sve manje vremena da se smanji broj onih koji imaju u odnosu na one koji nemaju novca, tako da vremenom sve veći broj ljudi ostaje bez novca, a njihovo bogatsvo koncentriše u rukama sve manjeg boja rotšildskih bankara, sve dok ne ostane samo jedan. U prevodu, taj isti sused može već sutra preći u masu onih "pojedenih" riba, jer šanse da u toj prljavoj igri ostane do kraja su mu samo 1 : 7.000.000.000. Kao u čuvenom filmu "Gorštak" (sa Kristoferom Lamberom i Šonom Konerijem) u kojem su bankari personifikovani u vitezove koji u borbi na život i smrt jedni drugima odsecaju glave (banke), čime preuzimaju i njihovu moć (novac). Tako moć pobednika raste proporcionalno broju ubijenih protivnika, dok se na kraju sva moć (sav novac) ne koncetriše kod apsolutnog pobednika koji tako postaje besmrtan (nema više nijednog protivnika -banke, koji ga može ubiti - porobiti). A to se danas vrlo jasno može videti ne samo na primeru bivših jugoslovenskih republika, nego i u celom svetu, jer je očigledno da je kroz pljačku koja ne traje decenijama, nego vekovima, gotovo sva imovina od preko 99% ljudi već oduzeta i predata u ruke manje od 1% rotšildskih bankara.

ZAŠTO BI BILO KOJA KAMATA MORALA BITI STROGO ZABRANJENA, A POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU KAŽNJIVO PO ZAKONU?

248

Ako dublje uđemo u kamatni novčani sistem i razmotrimo posledice njegovog delovanja, uzimajući u obzir i pomenute primere koje nam je iznela profesorka Kennedy, verovatno nam neće biti teško shvatiti da se sredstva namenjena za vraćanje kamata indirektno kradu ne samo od onog ko ih plaća, nego i od svih ostalih državljana u granicama određene države (pa čak i van njenih granica, u slučaju kada se u međunarodnom finansijskom poslovanju koristi strani novac, kao što je slučaj sa dolarom i evrom). Tako dolazimo do porazne činjenice: narod celog sveta indirektno otplaćuje kamate na sve dolarske i evro kredite, bez obzira na to ko te kredite koristi. Kako je to moguće? Tako što se kroz inflatorne učinke kojima obezvređuje vrednost dolara, a samim tim i svih ostalih svetskih valuta koje su vezane za dolar. A s obzirom da se dolar (u zadnje vreme donekle i evro) koristi kao glavna svetska valuta za sve vrste međunarodnih plaćanja, to znači da infaltornim pritiscima indirektno podležu najpre zemlje čija valuta je direktnije i čvršće vezana za dolar (i evro), a potom i sve ostale zemlje koje ih samo koriste u robno-novčanim plaćanjima. Tako se izvozom dolara i evra postiže situacija u kojoj u zemljama koje proizvode te najtraženije "robe" (SAD i EU) nema velike inflacije, pošto njihove centralne banke mogu unutar tih država novac pozajmljivati sa vrlo niskima kamatama, ili bez kamata, jer ga kreiraju iz ničeg i bez pokrića, dok zemlje koje kupuju dolare i evre ne samo da imaju ogromnu inflaciju kao nus proizvod neodvojiv od uvoza tih otrovnih novčanica, nego nesvesno amortizuju inflaciju SAD i EU. Rotšildi, dakle, na jedan prikriven način, izvozom dolara i evra kroz kupovinu roba u drugim zemljama, i preko davanja zajmova i kredita uz kamatu, pljačkaju celo čovečanstvo, jer su u današnje vreme finanisijski tokovi u gotovo svim zemljama sveta Bretton Woods- kim konopcima čvrsto uvezani u jedan kompleksan i zavisan sistem.

DA LI SE KROZ KAMATE VRŠI PRIKRIVENA TRGOVINA NOVCEM? Naizgled uvrnuto pitanje, ali ispravan odgovor na ovo pitanje možda će nas uveliko približiti rešavanju svih svetskih problema uzrokovanih strogo prikrivenim kamatnim zlom u obliku današnjeg novčanog i bankarskog sistema. Šta biste rekli da vam neko pokuša "prodati" 1.000.000 dinara za 1.500.000 dinara. Da li biste prihvatili takvu finansijsku ponudu? Naravno takvu "kupoprodaju" niko normalan ne bi prihvatio. Ali bankari su se dosetili i kako da vrše i takve finansijske "transakcije". Kako? Tako što klijentima prodaju novac (čitaj dug) u vidu kredita i pozajmica.

249

Jer, kada od banke dobijete kredit od 1.000.000 dinara, a banci kroz određeni broj godina sa kamatama isplatite 1.500.000 dinara, zar to nije slično kao da ste od banke milion dinara kupili za milion i po? A da ne govorimo o tome šta se tek dešava kod kupoprodaje deonica, obveznica i raznih vrsta drugih finansijskih "derivata", među kojima se na zapadnim finansijskim "tržištima" nalaze čak i klađnja na berzama (Godman sachs je zaradio 400 miliona dolara kladeći se na cene hrane u 2012. godini -http://www.novi-svjetskiporedak.com/2013/01/26/godman-sachs-zaradeo-400-milliona-kladeci-se-na-cijenuhrane-u-2012-dok-stotine-miliona-gladuju/) Ako pažljivije sagledamo sve te današnje bankarske mahinacije sa novcem verovatno ćemo uvideti da su sve smišljene samo zato da bi se bez rada i bilo kakvog truda, na podmukao i prevaran način, od većeg dela čovečanstva oduzele sve realne vrednosti, a narodi naterani da gotovo besplatno rade za interese malog broja rotšildskih bankara.

PRAVI NOVAC: NOVAC KAO SREDSTVO RAZMENE (SREDSTVO PLAĆANJA) NEKREDITNI NOVAC - NEKAMATNI NOVAC

Pre nego što dublje uđemo u ovu izuzetno zanimljivu temu, još jednom ćemo citirati Griffina u delu u kome londonski bankari sami razotkrivaju moć nekreditnog novca, kako bi motivisali sve svetske monarhije da se suprotstave Americi i Linkolnovom nekreditnom novcu: „Tijekom razdoblja kada se Lincoln borio poraziti podle planove Međunarodnih bankara i održati ustavni monetarni sistem, engleske novine, koje su kontrolirali Međunarodni bankari, izražavale su smrtni strah. Poznati Times of London izjavio je: "Ako se ta štetna financijska politika, koja dolazi iz Sjeverne Američke Republike... potpuno utvrdi, tada će ta vlada priskrbiti sebi novac bez troškova. Isplatit će svoje dugove i biti bez duga. Imat će sav novac koji joj je potreban da nastavi sa svojom trgovinom. Napravit će napredak bez presedana u povijesti civiliziranih vlada svijeta. Mozgovi i sredstva svih zemalja slijevat će se u Sjevernu Ameriku. Ova vlada mora biti uništena ili će uništiti svaku monarhiju na svijetu." ...

O novcu koji se emituje bez kamata (tkzv. nekreditni, beskamatni novac) nije se previše pisalo u ekonomskoj nauci. Razlog je prost: svu današnju ekonomsku, kao i sve ostale značajne nauke, kontrolišu rotšilidski bankari.

250

Zato je za većinu današnjih ekonomskih „stručnjaka“ praktično nezamisliva ideja o tome da postoji neki drugi novčani sistem osim kreditnog, u kome se novac izdaje kao dug na koji treba platiti kamatu. Rekli smo već da takav sistem novca izaziva lančanu spiralnu reakciju sve većeg duga koja po matematičkim zakonima jednom mora kolabirati, a i sami smo svedoci ubraznog rasta nacionalnih dugova većine zemalja u svetu, što je zakonita, prirodna i logična posledica takvog novčanog sistema. A ukoliko shvatite da je glavni izvor većeg dela emisije celokupne svetske novčane mase (čitaj duga i kredita) u privatnim rukama, kao što u današnje vreme i jeste (pogađate da je reč o FED-u), tada će vam biti jasnije zašto je mali broj ekonomista uopšte i čuo za nekredtni (beskamatni) novac, i zašto je većina onih koji su za njega čuli protivnici nekreditnog novčanog sistema. U nastavku ćemo sa neta preneti neke od tekstova koji govore o nekreditnom novcu. Sa Wikipedije:

Nekreditni novac Pojam nekreditni novac pojavljuje se osamdesetih godina prošlog stoljeća u krugu ekonomskih mislioca unutar jugoslavenskog samoupravnog socijalizma. Tada se sa okruglog stola na temu "Što su to ekonomske zakonitosti" kao refleksije na ideal moguće pravednijeg ekonomskog sustava, razvila javna diskusija, pa se javljaju članci u listu "Ekonomska politika". 22.prosinca 1980. godine list "Ekonomska politika" donosi članak Stojana Nenadovića32 (09. listopada 1942. - 21. svibnja 2011.) pod istoimenim nazivom "Što su to ekonomske zakonitosti" gdje Nenadović postulira ideju nekreditnog novca. Nekoliko mjeseci kasnije isti list donosi članak doktora ekonomskih znanosti i direktora Beogradske Banke, Srećka Urgina, pod nazivom "Putevi stvaranja nekreditnog novca" u kojem u osnovi izlaže kako se nekreditni novac stvara uvijek kada se otpisuju dugovi. 31. kolovoza 1981. "Ekonomska politika" donosi Nenadovićev članak "Teorijska priroda nekreditnog novca". Nedugo potom diskusija se prekida odlukom tadašnjeg političkog vrha. Teorijska priroda nekreditnog novca Nenadović je svoju teoriju razvio analizom na opću filozofiju vrijednosti novca, postulirajući teoriju po kojoj se u svakoj robi opredmećuju tri različite vrijednosne dimenzije (troškovi, tržišna cijena i korisnost) za razliku od tradicionalne ekonomske znanosti koja u vrijednosti robe vidi u osnovi samo jednu kvantitativno određenu dimenziju. Ukazuje pritom na činjenicu da vrijednost nekreditnog novca ne zavisi od političkog sustava u kojem egzistira. Nenadović kreditni novac definira nominalnim novcem, pa su i računi koje takav sustav ima, izraženi u nominalnim iznosima. On predlaže formulu koja će pokazati koliki bi računi trebali bili u realnim iznosima. Tvrdi da u realnom iznosu korisnost (dohodak) mora biti veća od troška, jer inače u društvu ne bi bilo nikakvog napretka. Stoga tvrdi da se dogme ekonomske znanosti ostvaruju samo u nominalnim iznosima, a da se u realnim iznosima ostvaruju zakonitosti "viška korisnosti" za koje predlaže monetarni ekvivalent izražen nekreditnim novcem. Po Nenadoviću emisija nekreditnog novca po točno određenoj formuli (dM = kM ; k = (ponuda 32

Stojan Nenadović (1942 - 2011), srbijanski autor kome mnogi pripisuju najviše zasluga za teorijsku obradu nekreditnog novca na jugoslovenskim prostorima

251

potražnja)/potražnja) koja pokazuje koliki zapravo treba biti iznos realnog novca u sustavu, mora biti izražena kao nepovratni monetarni dar sustavu. Izvor nekreditnog novca leži u porastu ekonomske racionalnosti. Nekreditni novac predstavlja monetizaciju progresa. Tvrdi da zakonitosti tradicionalne ekonomije važe samo za slučaj da je višak korisnosti (odnosno nekreditni novac) jednak nuli, ali ako je višak korisnosti veći od nule, klasična ekonomija ne može objasniti ekonomske pojave, jer njeni zakoni više ne važe. Obrazlaže kako se nekreditni novac u sustavu, umjesto svjesno, stihijski stvara, kroz otpisivanje nenaplativih dugova ili prerušen u proračunskom deficitu. Nenadović svoju teoriju šalje tadašnjem predsjedniku SAD-a Reaganu i njegovom ekonomistu Miltonu Friedmanu. Friedman odgovara Nenadoviću, u pismu se nalazi znakovita rečenica po kojoj se a priori ne prepoznaje paradigma Nenadovićeve teorije o višku korisnosti, Friedman kaže: "The fundamantal defect i all such reasoning is the failure to recognize that what is called a profit or an excess of receipts over expenditures is also a cost" ("Fundamentalna greška svih tih rezoniranja je nesposobnost da se prepozna da je ono što se naziva profit, ili višak prihoda nad rashodima, također trošak".) Reagan kasnije ipak vodi politiku proračunskog deficita, koja se tada smatrala neznanstvenom. Svjetske refleksije na ideju nekreditnog novca

 

Nenadović smatra da se stvarna vrijednost novca izražava samo kao nekreditni novac, kao monetarni poklon sustavu, a da je pozajmljivanje novca, to jest kreditiranje, nešto sasvim drugo i da ta djelatnost ne smije imati veze sa stvaranjem novca. Na tragu iste ideje direktor Američkog Monetarnog Instituta, Stephen Zarlenga, napisao je knjigu "The lost science of money" gdje daje povijest novca. Tu se realni novac promatra upravo kao nekreditni novac, za razliku od kreditnog, koji je zajam. Zarlenga polazi od Aristotela, koji kaže da je novac vrijednost koju pravi država, a kreditni novac prave privatne banke. Zato kaže da je država dužna praviti novac, a ne privatne banke. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor Svjetske banke i MMF-a, određen za vođu radne grupe koja je pripremala prijedloge za Samit G-20 u Londonu, 2009. godine. 8. ožujka iste godine napisao je članak: "To solve this crisis, let's think out of the box" ("Kako bi riješili ovu krizu, moramo misliti izvan okvira"). U tom članku on kaže: "We propose a noncredit money system, where money creation is separated from lending".("Mi predlažemo nekreditni sustav novca, gdje je stvaranje novca odvojeno od kreditiranja"). Njegov prijedlog nije prošao, a sam je smjenjen sa svojih funkcija. C.H. Douglas se donekle približava ideji nekreditnog novca, on je razvio doktrinu tkz. socijalnog kredita, čiji bi vlasnik bio narod pa tako dobijao i njegovu kamatu. Slično razmišlja i američki kritičar, analitičar Richard C. Cook, koji obrazlaže da kamata na nacionalni dug SAD-a, treba biti ispaćena američkim građanima u obliku dividende. Zanimljiv slučaj i svojevrstan znanstveni pokus s izdavanjem nekreditnog novca zbio se u Italijii. Profesor Giacinto Auriti, u svojstvu osnivača i tajnika sindikata SAUS, u svom je rodnom gradiću Guardiagrele stavio u opticaj novčanice SIMEC (SIMbol EConometrije) na kojima je pisalo da su vlasništvo onoga tko ih nosi, a da izdavatelj od novčanice nema nikakva profita. Novčana jedinica simec je po studiji profesora Auriti trebala poput metra u fizici mjeriti ekonomska dobra i usluge. U mnogim javnim istupima Nenadović se trudi popularno razložiti ideju nekreditnog novca. Tako, npr., obrazlaže hitri uspon nacističke ekonomije upravo puštanjem u opticaj nekreditnog novca, također ukazuje na činjenicu da je Marshallov plan, koji je sa 5% GDP SAD-a u Europi povećao proizvodnju za 30%, i tako brzo otklonio strahovite posljedice rata, također bio dar, otpisani kredit, to jest nekreditni novac. Današnji streloviti uspon kineske ekonomije, u uvjetima globalne recesije, Nenadović obrazlaže izvjesnim postotkom emisije nekreditnog novca. Izvori http://noncredit-money.org/?lang=en http://www.voxeu.org/index.php?q=node/3226

252

     

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=9193 http://www.monetary.org/toddaltmanreview.htm http://www.simec.org/cose-il-simec.html Vanjske poveznice http://www.positivemoney.org.uk/#panel-1 http://sites.google.com/site/financijskisustav/home https://sites.google.com/site/hrvatskiekonomskipreporod/home http://hr.wikipedia.org/wiki/Nekreditni_novac

STOJAN NENADOVIĆ

(1942 - 2011.)

Sa web stranice pokojnog Stojana Nenadovića citiraćemo dva teksta za koje smatramo da bi mogli biti zanimljivi za našu temu: Pismo profesoru Labusu

Naš dragi gospodin Stojan Nenadović, bio je retko uporan, dosledan i posvećen borac za svoje neprevaziđeno životno delo i projekat: Nekreditni novac. Verovao je, bio je istrajan, uporan, 30 godina… U februaru ove godine obratio sledećim pismom profesoru Miroljubu Labusu. From: Stojan Nenadovic Date: 2011/2/6 Subject: nekreditni novac To: [email protected] "Poštovani profesore Labus,

253

Ja sam Stojan Nenadović, iz Sremske Mitrovice. Pre više od trideset godina, položio sam usmeni magistarski ispit sa ocenom “položio jednoglasno sa odlikom” i profesoru Maksimoviću, članu SANU, predao magistarski rad “Osnovi teorije viška korisnosti”. Dokazao sam da se korisnost može meriti i da postoji višak korisnosti, koji se izražava nekreditnim novcem, koji se emituje kao poklon a ne kao kredit kako se mislilo do tada. Profesor Maksimović nije znao kako da oceni rad, i, pretpostavljam da je dao Vama, kao asistentu, da to uradite. Vi ste napisali da sam rad napisao “napamet, bez korišćenja potrebne literature”. Nikakva literatura o nekreditnom novcu nije postojala na svetu. Dr. Srećko Ugrin, koji živi u Beogradu, napisao je knjigu na engleskom jeziku o nekreditnom novcu i poslao je na trideset najvažnijih adresa u svetu, i svi su se primerci knjige izgubili u putu. Pošta je platila odštetu za izgubljene knjige, ali, knjiga nema. Toliko su bili moćni ti vladari, koji su svetom vladali putem kreditnog novca i kod kojih ste Vi sticali svoje znanje o novcu. Ja sam bio uporan i uspeo da dobijem odluku o odbijanju rada, koja je doneta po preporuci profesora Maksimovića i docenta dr. Miroljuba Labusa. Profesor Maksimović mi je privatno rekao da sam ja u pravu, ali da moram čekati najmanje dvadest godina da bi se stekli uslovi u kojima će biti moguće objavljivanje takve knjige. Prošlo je više od tridest godina i ti uslovi sada postoje. SFRJ i SSSR su se raspali, jer nisu imali nekreditni novac. Kina se sada snažno razvija, ali Kina koristi nekreditni novac. Kina daje “non-performing loans”, a to su krediti koji se ne vraćaju, nego se pretvaraju u poklon. Kina otpisuje 45% svojih kredita i zato su kineske cene za toliko niže od američkih. Kina ima i male poreze, jer se nekreditni novac koristi umesto poreza. U SAD kongresmen Dennis Kucinich podneo je Bill 6550 pod nazivom National Emergency Employment Act koji se zove i End the FED. Kongres će izdavati novčanice na kojima će pisati United States Note, umesto Federal Reserve Note, kako piše na novcu koji izdaje FED. To je američka verzija nekreditnog novca. Pogledajtehttp://monetary.org U Velikoj Britaniji je poslanik Douglas Carswell podneo UK banking reform bill u kojem se daje britanska verzija nekreditnog novca koji se zove positive money. Reformu podržava i Mervyn King, guverner Bank of England. U SAD je Grinspen svedočio na saslušanju u Kongresu i priznao da je ceo život bio u zabludi. Vi niste na položaju da to neko traži od Vas. Vi samo treba da priznate samome sebi da niste bili u pravu i da počnete da se zalažete za nekreditni novac. Vi ste autoritet koji najviše može doprineti da se u Srbiji promeni vladajuće mišljenje o novcu koje natura MMF. U svetu danas postoji preko 2500 lokalnih valuta koje se sve zasnivaju na nekreitnom novcu. U Sloveniji se radi na uvođenju UTD (univrtzalni temeljni dohodak) kojim se predviđa da svaki stanovnik Slovenije dobije po 300 evra mesečno. Svetski poredak kreditnog novca biće srušen do sledećeg Samita G-20. Biagio Bossone, bivši izvršni direktor Svetske banke i MMF-a, reakao je Samitu G-20 u Londonu: “Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja”. Novac se stvara kao nekreditni novac koji emituje država kao poklon i to je javni posao o kojem brine država. Štednja i odobravanje kredita iz

254

prikupljene štednje je privatni posao banaka i njihovih klijenata. Ako samo država pravi novac, po formuli koju sam ja dao, nema ni inflacije ni ekonomske krize. Bosoneovu knjigu “Nekreditni novac u borbi protiv siromaštva” objavili su Univerzitet u Mumnaju (Bombaju u Indiji) i Međunarodni centar siromaštva u Brazilu. Indija i Brazil, slede Kinu. Milton Fridman je negativno ocenio moj rad, slično kao Vi, i rekao da ja nisam shvatio “da je profit takođe trošak”. Fridman je predlagao budžetsku ravnotežu i SAD su tonule u krizu. Regan je poveo politiku budžetskog deficita, koja je bila tako uspešna, da je dovela do pobede u hladnom ratu i uspostavljanja dominacije SAD u svetu. Sada su SAD preterale sa zaduživanjem i došli smo do sadašnje situacije. Sada se http://themoneymasters.com pozivaju na Fridmana i traže da SAD napuste Svetsku banku i MMF, da se porezi smanje za 30%, i da obavezna rezerva bude 100%. To je već korak do nekreditnog novca. Vi treba da se pozovete na Fridmana i Mervyna Kinga. Ja sve ove pokušaje ocenjujem kao zdravorazumski pristup novcu, dok je jedino moja teorija prava naučna teorija, dokazana matematički i termodinamočki. U magistarskom radu ona je bila izložena na tadašnji marksistički način. Ja sam pitao dekana Pravnog fakulteta da li mogu da sada branim rad koji mi nije bilo dozvoljeno da branim pre trideset godina. On mi je odgovorio da mogu, ali da treba da se o tome dogovorim sa odgovarajućim profesorom. Ja sam spreman da branim rad kojem sam posvetio čitav život i dobio praktičnu potvrdu toga rada. Ja ne moram braniti svoj rad. Bilo bi mi važnije da me obavestite da ste prihvatili koncept nekreditnog novca, i da ćete svoju političku aktivnost usmeriti na promociju nekreditnog novca. Ja Vam u tome pružam punu podršku, i mogu Vam dati koji savet, ako budete mislili da Vam je potreban. Ja sam penzioner, star 69 godina. Želeo bih da doživim da se uspostavi Svetski poredak nekreditnog novca. Danas nedostaje gotovo 30% novca u opticaju. Tako je bilo i 1929. godine. U Srbiji to odgovara budžetskom deficitu od milijardu evra. Taj novac treba da se vrati u opticaj kao poklon. Kriza će biti rešena a inflacija se neće pojaviti. Kriza je nužna u sistemu kreditnog novca ali sa nekreditnim novcem neće biti ni inflacije ni ekonomske krize. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće koliine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda – tražnja)/tražnja ; k = 5% na primer. Moj sajt je http://noncredit-money.org Srdačno Vas pozdravljam i nadam se da ste prihvatili borbu za nekreditni novac." http://noncredit-money.org/?cat=43&lang=sr ...

Izgleda da je ovo pismo bilo upućeno na potpuno pogrešnu adresu.

255

Miroljub Labus, po nekim informacijama na netu, uz Mlađena Dinkić, jedan od glavnih krivaca za namerno uništavanje srbijankse ekonomije, koje je započelo odmah posle nasilnog preuzimanja vlasti od strane demokratske stranke

Ukoliko su tačne informacije koje na svom web sajtu iznosi Zvonimir Trajković (politički analitičar koga smo već citirali pri opisu rotšildskog pljačkaškog pohoda na SFRJ), o neverovatnoj pljački Republike Srbije, koju su nakon petooktobarskog puča, u korist bankara izvršili Miroljub Labus i Mlađen Dinkić, tada je zaista pravo čudo da ti ljudi nisu odavno u zatvoru. Ili se možda ne radi o čudu, nego činjenici da su rotšildi u potpunosti preuzeli vlast u Srbiji, uključujući i pravosudnu?

... Razvoj Srbije, odmah!

"Srbija ima budžetski deficit veći od jedne milijarde evra, koji treba da se nadoknadi novim kreditima. Ovaj budžetski deficit treba da se nadoknadi nekreditnim novcem koji se daje kao poklon. Srbija ima brzinu opticaja novca jednaku deset. Ako se poklonjena miljarda evra obrne 10 puta dobije se DOHODAK od 10 milijardi evra. Naravno, to se u stvarnosti dešava u dinarima. Bruto društveni proizvod (BDP) Srbije iznosi 30 milijardi evra. Toliki je dohodak koji potiče iz troškova. Sabran sa dohotkom koji potiče iz nekreditnog novca, to čini ukupan dohodak Srbije od 40 milijardi evra. Sa dohotkom od 40 milijardi evra, Srbija može da ostvari DBP od 35 milijardi evra. To je DBP za 15% veći od postojećeg. Pošto je kineski za 10% veći, to je Srbija u startu bolja od Kine. Brzina opticaja novca opašće sa 10 na 8,75 kako i treba da bude. •DOHODAK – DBP = POTROŠAČKA DOBIT = 5 MILIJARDI EVRA ; •DBP – TROŠAK = PROFIT PROIZVOĐAČA = 5 MILIJARDI EVRA ; •Potrošačka dobit ostvaruje se usporenjem brzine opticaja novca, a proizvođači dobijaju čisti profit iz kojega se ne plaća ni porez, ni kredit, ni kamata, tako da je to poklon i za njih. •DOHODAK – TROŠAK = 40 MILIJARDI EVRA – 30 MILIJARDI EVRA = 10 milijardi evra = dohodak iz nekreditnog novca. To je sistem društvenih računa Srbije za 2011. godinu. Neće biti inflacije i neće biti novog zaduživanja. Porezi će biti smanjeni."

256

http://noncredit-money.org/?cat=37&lang=sr

DEVIZNE REZERVE - OMČA OKO VRATA NACIONALNE SUVERENOSTI

Lista zemalja sa najvećim deviznim rezervama u svetu:

Rank

Country/monetary authority

Foreign exchange reserves (Millions of US$)

Figures as of

1

People's Republic of China

3,549,000

Dec 2012[1]

2

Japan

1,258,809

Feb 2013[2]

Eurozone

915,061

Jan 2013[2]

Saudi Arabia

626,800

Dec 2012[1]

534,478

Jan 2013[2]

3

4

Switzerland

5

Russia

526,172

Feb 2013[3]

6

Republic of China (Taiwan) 403,170

Dec 2012[4]

7

Brazil

373,417

Jan 2013[2]

8

Republic of Korea

328,910

Jan 2013[2]

9

Hong Kong

304,674

Jan 2013[2]

10

India

294,994

Jan 2013[2]

11

Singapore

258,844

Jan 2013[2]

12

Germany

240,552

Feb 2013[2]

13

Algeria

190,500

Dec 2012[1]

14

France

188,150

Jan 2013[2]

15

Thailand

181,714

Jan 2013[2]

16

Italy

181,650

Jan 2013[2]

17

Mexico

171,253

Jan 2013[2]

18

United States

147,762

Feb 2013[2]

257

19

Malaysia

140,158

Jan 2013[2]

20

Libya

130,300

Dec 2012[1]

21

United Kingdom

126,793

Feb 2013[2]

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_foreign-exchange_reserves

Ako pažljivo pogledate gornju tabelu primetićete da kineske devizne rezerve iznose 3.549 milijardi US dolara, a američke svega 147 milijardi, što znači da su kineske rezerve veće od američkih 24 puta! Čak i jedan Meksiko ima veće devizne rezerve od SAD. Ako se pitate zašto je tako, razlog je prost: Americi ne trebaju devize da bi išta kupovala, jer sve može platiti dolarima. Niti MMF ili bilo ko drugi emitovanje primarne dolarske emisije vezuje odgovarajuće vrednosti deviznog pokrića, kao što se uslovljavaju gotovo sve ostale zemlje za štampanje sopstvene valute.

ŠTA SU UISTINU DEVIZNE REZERVE?

O tome šta su devizne rezerve po službenoj verziji možemo pročitati na web sajtu Narodne banke Srbije: "Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarne vlasti i na raspolaganju monetarnim vlastima radi ostvarivanja velikog broja ciljeva značajnih za državu. Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o njihovom upravljanju i raspolaganju u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama – na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Devizne rezerve zemlje služe, između ostalog, za obezbeđivanje međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i lakši pristup međunarodnim tržištima kapitala. Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomske politike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održavanje poverenja međunarodne javnosti. Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine: 1. potraživanja Narodne banke Srbije u devizama na računima u inostranstvu, 2. hartije od vrednosti na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu, 3. specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda, 4. zlato i drugi plemeniti metali, i 5. efektivni strani novac." http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/

258

Prema definiciji koju daje Narodna banka, devizne rezerve su, dakle, aktiva stranih država koja je pod kontrolom i na raspolaganju domaćim vlastima. Međutim, ako znamo šta je današnji novac i da uistinu služi porobljavanju ljudi od strane bankara (setimo se čuvenih reči američkog predsednikaTomasa Džefersona da da su banke koje smeju izdavati novac, mnogo opasnije od vojske u punoj pripravnosti), onda bismo definiciju deviznih rezervi lako mogli prevesti u ono što one uistinu jesu:

Strana okupatorska „vojska“ koja je pod kontrolom i na raspolaganju rotšildima Ako pri tome imamo u vidu cilj današnje monetarne politike, koji je istovetan gotovo kod svih centralnih banaka - da devizne rezerve štite, održavaju i uvećavaju, onda lako možemo shvatiti na koji način nas rotšildi drže u prikrivenoj okupaciji i da nas uz to teraju da njihovu deviznu guju držimo u nedrima nacije - centralnoj banci. Treba imati na umu da su pravila o deviznim rezervama nametnuta od MMF-a, BIS-a i drugih rotšildskih filijala i ekspozitura i da predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata rotšildske prevare. Tim, za ekonomiju kancerogenim pravilima, sve zemlje se obavezuju da emisiju domaćeg novca usklade sa prilivom deviza, kako ne bi preteranim štampanjem domaćeg novca ugrozile ostale zemlje na međunarodnom tržištu kapitala. Međutim, tog pravila drže se manje -više sve zemlje osim onih pod totalnom rotšildskom okupacijom – SAD i EU. EU je Lisabonskim ugovorom de facto postala federacija (poput SAD), jer je u njemu doslovno prepisan Ustav koji su rotšildi pokušali usvojiti na referendumu. SAD su ukupno dužne oko 16.500 milijardi US dolara, a poseduju devizne rezerve u vrednosti od svega 147 milijardi US dolara. Zemlje EU su zadužne približno kao i SAD, a imaju devizne rezerve u vrednosti od svega oko 1.000 milijardi US dolara. Slična situacija je i kod svih ostalih zapadno-evropskih zemalja i Japana: kod svih su dugovi enormno veći od deviznih rezervi. S druge strane, Kina recimo ima vanjski dug od svega 697 milijardi US dolara, a devizne rezeve u vrednosti od 3.549 milijardi US dolara, a slična je situacija i kod mnogih drugih azijskih, istočno-evropskih i drugih zemalja.

259

Nije li neverovatna činjenica da Kina, dakle, ima deviznih rezervi oko tri puta više od od iznosa deviznih rerevi koje imaju EU i SAD zajedno, a uopšte nije prezadužena (s obzirom da njen izvoz uveliko nadmašuje vanjski dug)? I nije li još neverovatnija činjenica da dve zemlje u čiju valutu svet ima najviše poverenja imaju zajednički dug od preko 32.000 milijrdi US dolara, a devizne rezerve, koje treba da služe za podmirenje tog duga, manje od 2.000 milijardi dolara? Nije li iz ovog očito da SAD i EU varaju i eksploatišu sve ostale zemlje izdavanjem novca bez pokrića, dok sve ostale zemlje nastoje, čaik i silom prisiliti da igraju fer i pošteno, i da imaju devizne rezerve dovoljne za pokriće vlastite emisije novca? Jer, za tako ogromne dugove ni SAD ni EU nemaju nikakvo pokriće, osim imovine koju su na taj način opljačkali, koju će kad-tad morati vratiti stvarnim vlasnicima te imovine. Niti imaju praktičnih šansi da tolike dugove vrate u narednim decenijama, a možda i vekovima. Zato robne rezerve treba da posmatrati kao samoubilačku ekonomsku omču, ili kao opasnu petu kolonu, i što hitnije ih se rešavati, jer, u protivnom, dolazimo u stanje sve dublje i teže monetarne i svake druge okupacije. ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE33 (NBS) JE NEUSTAVAN

Na primeru Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) i drugih banaka u neposrednom okruženju možemo se i sami uveriti kako funkcionišu rotšildi, i u kojoj meri su preuzeli u ruke donošenje zakona u bivšim jugoslovenskim republikama. Verovatno je slična situacija i u većini drugih današnjih država u svetu. Pogledajmo najpre kako glasi član 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije: "Народна банка Србије је централна банка Републике Србије и обавља функције утврђене овим и другим законом. Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених овим и другим законом, подлеже надзору Народне скупштине и њој је одговорна за свој рад. Народна банка Србије, органи Народне банке Србије и чланови ових органа у обављању својих функција не примају нити траже упутства од државних органа и организација, као ни од других лица. Државни органи и организације, као ни друга лица, не могу угрожавати самосталност и независност Народне банке Србије, нити могу вршити утицај на Народну банку Србије, органе Народне банке Србије и чланове ових органа у обављању њихових функција." http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/nbs_o_nbs_np.pdf

A sada možemo videti šta o Narodnoj banci Srbije piše u Ustavu Republike Srbije: 33

пречишћени текст сачињен на основу текста Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/2003) и његових измена и допуна објављених у „Службеном гласнику РС“, бр, 55/2004, 85/2005 – др.закон, 44/2010, 76/2012 и 106/2012

260

Narodna banka Srbije Član 95. "Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverener, koga bira Narodna skupština. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon."

Primećujete li u čemu je "kvaka"? Ustav kaže da je Narodna banka Srbije " ... samostalna" i " ... podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara". Dakle, nigde se ne pominje da je Narodna banka Srbije "nezavisna", što je sasvim logično. Zašto? Nijedna centralna banka ne može posedovati "nezavisnost" od državnih organa i državljana određene države, jer bi tako državljani te države izgubili suverenitet i kontrolu nad najvažnijom državnom ustanovom, a što se u Srbiji desilo i de facto i de iure. Isto tako, nijedno državno telo ili organ po svojoj prirodi ne može biti nezavisno, a pogotovo telo za koje državni ustav izričito kaže da je pod nadzorom određenog državnog organa i da mu odgovara. Srbijanski Ustav jasno kaže da Narodna banka Srbije " ... podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara". Rotšildi se Zakonom o Narodnoj banci Srbije drsko izruguju Ustavu i državljanima Srbije propisujući da organi NBS "... u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica", te da državni organi i organizacije, kao ni druga lica, " ... ne mogu ugrožavati samostalnost i nezavisnost" NBS, niti mogu vršiti "uticaj" na NBS, njene organe i članove tih organa. Kao da govore o nezavisnoj državi, a ne glavnoj nacionalnoj banci.

Zoran Đinđić i Bill Gates

261

Iz ovog je vidljivo kako su rotšildi u Zakonu o NBS naglavačke okrenuli osnove monetarne politike, protivustavno je oduzimajući od državljana Srbije i njenih državnih organa i predajući je u ruke šačice bankara koji su, preko BIS-a i MMF-a pod potpunom kontrolom rotšilda. Tako je država Srbija dospela u apsurdnu poziciju u kojoj Skupština po Ustavu ima nadzor i kontrolu nad centralnom bankom, ali po zakonu koji reguliše rad te banke, čak ni Skupština nema pravo vršiti bilo kakav uticaj na "svoju" najvažniju monetarnu ustanovu, od čijeg ispravnog funkcionisanja zavisi „biti ili ne biti“ njenih državljana. S druge strane, iako nema pravo tražiti, ni primati uputstva od strane drugih lica, NBS ih u praksi ipak traži i prima, ali ne od onih od kojih bi to po ustavu morala činiti, nego od onih od kojih nikakve savete ne bi smela ni tražiti ni primati: BIS-a, MMF-a i drugih rotšildskih međunarodnih banaka i ustanova, kojima je, kao što su to jasno pokazali brojni ovde opisani i drugi primeri, fundamentalni cilj uništenje nacionalnih ekonomija i nacionalnog suvereniteta svih država. Iz ovoga je očigledno da centralna banka Republike Srbije, koja se bez ikakvog stvarnog osnova naziva "Narodnom", predstavlja rotšildsku petu kolonu, preko koje bankari vrše skrivenu okupaciju Srbije i sprečavaju primarnu emisiju zdravog domaćeg novca, iako se ekonomija guši u dubokoj dinarskoj besparici.

U REPUBLICI HRVATSKOJ SITUACIJA ČAK I LOŠIJA

Iako je u Republici Hrvatskoj članom 53. st. 3. Ustava34 izričito propisano da je Hrvatska narodna banka (HNK) u svom radu samostalna i odgovorna Hrvatskom saboru, u Zakonu o Hrvatskoj narodnoj banci35 te ustavne odredbe nisu ugrađene. Čak naprotiv, u Zakonu se u članu 2. izričito potencira da je ta banka samostalna i nezavisna i da članovi njezinih tela ne traže niti su vezani uz upute Republike Hrvatske, njezinih institucija ili tela, odnosno članova tih tijela ili drugih osoba (primećujete li rotšildski pečat i očiglednu sličnost ovih odredaba kao u Zakonu o Narodnoj banci Srbije?) Ovaj Zakon ide još i dalje, pa u stavu 11. istog člana tipičnim rotšildskim naopakim formulacijama kaže: “Republika Hrvatska, njezine institucije ili tijela, članovi tih tijela ili druge osobe ne smiju utjecati na neovisnost Hrvatske narodne banke, donošenje i provedbu odluka Hrvatske narodne banke i njezinih tijela, niti smiju odobravati, poništavati, odgađati, ukidati ili na bilo koji drugi način utjecati na bilo koju odluku Hrvatske narodne banke u djelokrugu iz njezine nadležnosti.”

Dakle, i ovde država ne može ni na kojih zakonit način uticati na svoju najvažniju i najmoćniju instituciju??? 34

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/232289.html

35

http://www.hnb.hr/propisi/zakoni-htm-pdf/h-zakon-hnb-9-7-2008.pdf

262

Vrhunac ironije i cinizma rotšildi su ipak pokazali u odredbama člana 40. tog Zakona: “(1) Hrvatska narodna banka ne može odobravati kredite Republici Hrvatskoj, izvanproračunskim fondovima Republike Hrvatske, jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave, tijelima javne vlasti u Republici Hrvatskoj ni društvima u kojima Republika Hrvatska ili jedinice lokalne i područne (regionalne) samouprave imaju dominantan utjecaj, niti smije izravno od njih kupovati njihove dužničke instrumente.”

Zamislite, Hrvatska narodna banka ne može odobravati kredite Republici Hrvatskoj, ni njenim institucijama, regionalnim i lokalnim organima!!!??? Na ovaj način država se za kredite direktno upućuje u ralje vanjskih rotšildskih nemani (MMF-u i drugima). Može li biti veće izdaje nacionalnih interesa? Nije li sada jasnije otkud Hrvatskoj toliki vanjski dug?

PO ULASKU U EU STANJE ĆE BITI JOŠ GORE

Međutim, ni ovo rotšildima nije bilo dovoljno, nego su, radi potpunije kontrole Hrvatske “narodne” banke, i prije ulaska u EU (“dobrovoljnu” tamnicu naroda), u članu 70. Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci propisali direktnu primenu propisa EU: “(1) Hrvatska narodna banka sastavni je dio Europskog sustava središnjih banaka (u daljnjem tekstu: ESSB). (2) Hrvatska narodna banka obvezna je u skladu s odredbama Ugovora o osnivanju Europske zajednice, Statuta ESSB-a i Europske središnje banke (u daljnjem tekstu: ESB), izravno primjenjivih propisa Europske unije i ovoga Zakona raditi na ostvarivanju ciljeva i izvršavanju zadataka ESSB-a.”

A, u fazi koja tek sledi ulaskom u EU, Hrvatska će na Evropsku centralnu banku (ECB, ili ESB – Evropska središnja banka) izvršiti prenošenje ovlaštenja za: 1. vođenje monetarne politike i deviznih operacija, 2. upravljanje međunarodnim rezervama i 3. funkcionisanje platnog sistema. Na ovaj način Hrvatska će, bez znanja i odobrenja svojih građana, biti „dobrovoljno“ i potpuno monetarno dotučena i okupirana. Da ne bi bilo sumnje, napomenućemo da je ova neverovatna informacija preuzeta sa web sajta HNB: „Danom uvođenja eura kao novčane jedinice Republike Hrvatske HNB će prenijeti svoje ovlasti za vođenje monetarne politike i deviznih operacija, upravljanje međunarodnim pričuvama i funkcioniranje platnog sustava na ESB.“ http://www.hnb.hr/o-hnb/h-opis-hnb-1.htmčOdnosi s tijelima državne vlasti

Pored toga, kao dodatnu ulaznicu za ulazak u taj klub potlačenih nacija, Hrvatska će platiti oko 600 miliona EUR-a:

263

Autor: Adriano Milovan Objavljeno: 27.02.2013

Izmjene Zakona o HNB-u posljednji su korak prema skorašnjem članstvu Hrvatske u Europskoj Uniji "ZAGREB - Još veća neovisnost središnje banke, paska Europske središnje banke (ECB) nad našim novčanim krvotokom i prepuštanje oko 600 milijuna eura hrvatskih deviznih rezervi Frankfurtu cijena je koju će Hrvatska u konačnici platiti za uvođenje eura. Proizlazi to iz predloženih izmjena Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci koje su središnja banka i Ministarstvo financija objavili na internetskim stranicama, a o kojima će javna rasprava trajati do 12. ožujka.“ http://www.jutarnji.hr/novi-zakon-o-hnb-u--europskoj-centralnoj-banci-prepustit-cemo-dio-deviznihrezervi-/1087892/

SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI

Verovatno slutite da situacija u BiH nije ništa bolja nego u okruženju. I u pravu ste. Članom 3. Zakona o centralnoj banci Bosne i Hercegovine36 propisano je da je ova banka „ ...potpuno nezavisna od Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, te bilo koje javne agencije i organa, ...“. Ono što je karakteristično za BiH jeste činjenica da su rotšildi u „njen“ Zakon o centralnoj banci izričito pod uticajem MMF-a ugradilo svoje pravilo prema kojem je za izdavanje valute („aranžman currency board“) Centralna banka obavezna osigurati da ukupan iznos njene novčane pasive nikada ne pređe ekvivalentan iznos (izraženo u valuti Bosne i Hercegovine) njenih neto deviznih rezervi. Prevedeno na naš jezik, ovo pravilo, koje u praksi provode i sve ostale MMF-ove slepe sledbenice, znači da država može emitovati sopstvenu valutu samo do visine deviznih rezervi, odnosno, ukoliko je već dostigla taj limit, da emisiju svežeg domaćeg novca može vrštiti samo ukoliko ostvari povećanje deviznih rezervi. (Iako to MMF ne traži od SAD I EU) A da bi ostvarile veće devizne rezerve, te države moraju više i jeftinije proizvoditi (kako bi na svetskoj pijaci novca kupili devize - dolare i evre), ili dolare i evre nabaviti većim prihodima od turizma, ili na neki drugi magični način, što mnogi više ne mogu, pogotovo zemlje uvoznice, kakve su BiH i ostale bivše jugoslovenske republike. Zato su te države primorane da do većih deviznih rezervi dolaze uzimanjem stranih deviznih kredita (kupovinom dolara i evra), a glavnicu i kamate na te kredite, s tim što ih otplaćuju kroz povećanje postojećih poreza ili uvođenje novih, čime sve više

36

http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf

264

opterećuju i građane i vlastitu privredu, i stvaraju lančane probleme koji se svakim novim deviznim zaduženjem spiralno povećavaju. Tako su plate i penzije još davno supuštene ispod bilo kojeg socijalno održivog nivoa, a državni porezi i nameti povećani na nivo koji je nekoliko puta veći nego u vreme turske imperije. Ako to još više rasvetlimo to dalje znači da države koje nisu u stanju povećati visinu svojih deviznih rezervi, nemaju pravo povećavati primarnu emisiju zdravog domaćeg novca, bez obzira na njegov hronični nedostatak, tako da većina stanvništva definitivno ostaje u bedi i siromaštvu ukoliko sene desi neko čudo.

NEKADAŠNJE STANJE MONETARNE POLITIKE U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI

Za razliku od današnjih zakona kojima je monetarna politika potpuno podređena MMF-ovim naopakim pravilima, u bivšoj SFRJ monetarna politika je bila ISKLJUČIVO u rukama državnih organa (Savezne skupštine i Saveznog izvršnog veća), koji su tu politiku kreirali, a Narodna banka Jugoslavije (NBJ), bila je samo izvršilac zakona, odluka i smernica Savezne skupštine i Saveznog izvršnog veća, kojima se ta politika određivala, što je bilo i izričito propisano u članu 4. Ustavnog Zakona za provođenje Ustava SFRJ. I Ustavom SFRJ iz 1974. godine (u članu 260.) bilo je propisano da su Narodna banka Jugoslavije, narodne banke republika i narodne banke autonomnih pokrajina ustanove jedinstvenog monetarnog sustava koje sprovode zajedničku emisionu politiku koju utvrđuje Skupština SFRJ. http://www.yutimes.de/wpcontent/uploads/2012/10/Ustav_Socialisticke_Federativne_Republike_Jugoslavije_1974.pdf

Ovi Ustavi donošeni su u drugoj polovini 20.-og veka, tj. u vreme kada je tadašnja Jugoslavija imala koliko-toliko slobodnu monetarnu politiku. Međutim, u vreme donošenja Ustava SRJ iz 1992. godine37, rotšildi su već bili preuzeli balkanski prostor, jer je u članu 114. tog Ustava Narodna banka Jugoslavije definisana kao potpuno samostalna ustanova, što je bio ogroman korak nazad i velika greška donosilaca tog Ustava. http://eudo-citizenship.eu/NationalDB/docs/MON%20FRY%20ustav%20srj%201992.pdf

37

"Službeni list SRJ", br.1/92

265

NAGLAVAČKE OKRENUT KONCEPT NEZAVISNOSTI CENTRALNIH BANAKA Ovaj današnji naopaki koncept nezavisnosti centralnih banaka od njihovih država, državnih organa i građana, nije nov, i potiče od pre dva veka, što se može videti iz sledećeg teksta: DEFINICIJA I KONCEPTI POIMANJA NEZAVISNOSTI "Nezavisnost središnje banke različito je definirana od različitih autora. Većina tih definicija proizlazi iz osobnih poimanja koncepta „nezavisnosti“. Najranije poimanje nezavisnosti emisijske banke nudi Ricardo u svojoj knjizi “Plan for the Establishment of a national Bank” (1824.): “Prisutno je uvjerenje da državi ne može biti povjereno pravo izdavanja papirnog novca jer će se takvo pravo vrlo vjerojatno zlorabiti. I ja priznajem da bi bilo vrlo opasno kada bi ministri bili ovlašteni kreirati novac. Zato predlažem da se takve ovlasti daju članovima povjerenstva koje bi bilo izabrano glasovima jednog ili oba doma parlamenta. Također, predlažem da svaka komunikacija između članova komisije i ministara bude spriječena. Komisija nikada ne bi smjela, bez obzira na razloge, posuditi novac državi ili na bilo koji način dopustiti državi da na nju utječe ili ju kontrolira. Ukoliko država treba novac, ona je dužna prikupiti ga na legitiman način: od poreza, izdavanjem obveznica ili posudbom od drugih banaka. U svakom slučaju, državi ne bi smjelo dopustiti da posuđuje novac od onih koji ga izdaju “. Kasnije definicije samo su različite interpretacije Ricardove ideje." hrcak.srce.hr/file/87514

KOLIKO DOLARA KUPITE, TOLIKO MOŽETE DA EMITUJETE VLASTITOG NOVCA

O tome kako suludo i na štetu države funkcionišu devizne rezerve u praksi (po nametnutim pravilima MMF-a) možete pročitati u nastavku: Primer: Preduzece X izveze 1 tonu soje iz Srbije po ceni od € 100; U Srbiju dolazi € 100;

266

NBS otkupljuje ovih € 100 na berzi; €100 idu u "devizne rezerve" zemlje; a u ekonomiju idu NSD 10,000. Tako bi trebalo da bude, zato sto svaka drzava clanica MMF je u obavezi da u svakom momentu mora biti u stanju da svoju nacionalnu valutu promeni u dolare, funte ili evra. T.j. svaki dinar mora biti pokriven "deviznim rezervama". Bez toga nece da prime u MMF ("civilizovano covecanstvo" ). Ovo pravilo vazi za sve zemlje izuzev naravno za ove visokokonvertabilne: dolar, funta, evro, SFr i Yen. Oni mogu da rade sta hoce i delimicno kineski yuan. http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/10/index.html

Ako je to zaista tako, to bi značilo da se kroz monetarnu okupaciju održava status quo postignute dolarske okupacije, jer je za primarnu emisiju zdravog novca svake zemlje članice MMF-a, kao preduslov neophodna prethodna kupovina dolara ili drugih pomenutih privilegovanih valuta. Tako rotšildi postižu da se dolar, bez ikavih štetnih posledica po njih, neprekidno izvozi u svet (dokle god ima primarne emisije novca u bilo kojoj zemlji koja poštuje ova pravila MMF-a, kreirana za uništenje ekonomije svih suverenih država). To je jedan od najvažnijih skrivenih mehanizama koji rotšildima omogućava da dolarsku inflaciju toliko dugo vremna održavaju i prelivaju u sve ekonomije u svetu. ZA KOGA RADE CENTRALNE BANKE?

Boris Tadic Papa Benedict XVI

Pođemo li od činjenica da su ekonomije svih zemalja uvoznica (a danas je ogromna većina takvih) u hroničnoj i sve većoj gladi za domaćim novcem i povežemo je sa činjenicom da centralne banke tih zemalja, pridržavajući se pravila MMF-a, ne mogu emitovati domaći novac zbog nedovoljnog priliva dolara i evra, možemo lako zaključiti da takva monetarna „politika“ praktično gura zemlje uvoznice u narkomansku zavisnost od tih deviznih narkotika, i u sve veće dugove, što vodi u neminovno i potpuno uništavanje domaće ekonomije. Zbog neemitovanja domaćeg novca domaća ekonomija sve više propada, što zajedno sa potrebom plaćanja anuiteta i kamata, stvara potrebu za novim stranim kreditima, koji nisu dovoljni čak ni za vraćanje starih, tako da proizvođačima dohotka

267

u tim zemljama nedostaju i domaća i devizna sredstva, a što dalje vodi u začarani krug sve veće zaduženosti i sve većeg stradanja takve ekonomije. Kako to izgleda u praksi možemo videti na primeru gotovo bivših jugoslovenskih republika: izvoz ovih pretežno uvozničkih zemalja neprekidno se smanjuje, fabrike i preduzeća zatvaraju, radnici se otpuštaju s posla, uvoz neprekidno raste, a nijedna od njih ne emituje zdrav domaći novacu potrebnoj meri.

Primer iz Republike Hrvatske:

Privatizacijska pljačka u Hrvatskoj planirana je i napravljena lukavo kao i u mnogim zemljama svijeta by VELIMIR GAŠPARIĆ on Sij 18, 2013 • 13:25

Zamislite da imate Narodnu banku koja kreira novac s kamatom od 0,5 posto i da jednog dana guverner kaže: ‘Nećemo više ovako. Želimo se zaduživati po 16 puta skupljoj cijeni, što ćemo kasnije naplatiti porezima’. Upravo to se dogodilo Hrvatskoj.

“Izgleda da je sve krenulo naopako za sve nas Zajedno, no kada se pogledaju činjenice i događaji i kada se sve poveže onda vidimo da ništa nije krenulo naopako. Netko se zaigrao sa svima nama i pokrenuo svoj mračan plan. Plan je vrlo jednostavan za čitati i vidljiv je. Chicago škola ekonomije na dijelu. METODA šoka je rat, stanovništvo u šoku i strahu ima fokus na vijesti o dogovorenom ratu, narod se veseli pobjedama i strahuje nad porazima dok elita u programu koji je stvorila prebacuje društveno, naše privatno vlasništvo na državu i kasnije malverzacijama tipa menadžerski krediti i slično sama sebi dijeli resurse za 7% cijene, neki dobivaju sve resurse bez plaćanja menadžerskim kreditima i elita bandita postaje vlasnik svega što ova zemlja posjeduje. Oni postaju elita a mi sretni slavimo kako smo pobijedili u ratu. Privatizacijska pljačka je napravljena lukavo i planirano na isti način kako je napravljena u mnogim zemljama svijeta.

268

1994. godine HRVATSKA NARODNA BANKA se blokira i zemlja se počinje zaduživati po 16 puta skupljoj metodi jer dužnici smo mi, dug plaćamo porezima mi, elita bez znoja se bogati a mi imamo sve manje. Ta operacija danas donosi eliti po rođenju bebe u RH, da je ta ista beba rođenjem eliti dužna +18 000 EUR. Profiti se plaćaju opet eliti, elita postaje bogatija a mi imamo sve manje, radimo za manje, radimo bez plaće ili postajemo višak i ostajemo bez posla.” http://2012-transformacijasvijesti.com/politika/privatizacijska-pljacka-u-hrvatskoj-planirana-je-inapravljena-lukavo-kao-i-u-mnogim-zemljama-svijeta

ŠTA BI SE DESILO DA CENTRALNE BANKE EMITUJU DOMAĆI NOVAC MIMO MMFovih PRAVILA?

Ako bi pojedine zemlje, bez obzira da li su uvoznice i izvoznice, umesto kupovine dolara i evra, emitovale sopstveni novac ekonomije svih tih zemalja bi naglo napredovale, jer bi bila zadovoljena nestašica novca, koja je više nego očigledna, a proizvodnja ne bi više bila opterećena troškovima stranih kredita i kamatama na te kredite. Čak i ako bi se domaći novac emitovao kao kreditni, tj. sa kamatama, kamate bi se slivale u domaću centralnu banku, dakle domaćem stanovništvu, a ne rotšildima. Suprotno tome, ekonomije SAD i EU, srazmerno napretku zemalja koje koriste sopstveni novac umesto dolara i evra, po zakonu spojenih posuda ubrzano bi propadale, jer bi, s jedne strane, ostale bez očekivanih prihoda od izvoza dolara i evra, dok bi im se, s druge strane, njihovi bezvredni papirići vraćali u vidu džinovskog inflatornog bumeranga, neviđenog u istoriji. Taj novoemitovani nacionalni novac ne bi u suštini bio inflatoran i ne bi pravio štetu domaćoj ekonomiji, upravo zato što za njim već dugo godina postoji nasušna potreba, koju centralne banke, svesno ili ne, guše i blokiraju. Tako bi se povećala i realna vrednost tih valuta, dok bi vrednost dolara i evra, srazmerno tome, pala na najmanji mogući nivo. Da je zaista tako svedoče nam već pominjani primeri svih onih nacija čije su se vlade, u praksi već usudile odupreti rotšildskim misionarima iz MMF-a, i trajno ih proterati iz zemlje. A šta čeka nacije čije vlade i dalje slepo sprovode monetarno trovanje sopstvene ekonomije, vidljivo je na primeru Grčke, Španije, Portugala, Italije, i mnogih drugih. Ovih poslednjih dana vidljivo je to i na primeru Kipra, pa čak i Slovenije, kojoj bankari takođe počinju da prete, i pored toga što je uz rotšildsku podršku i sama učestvovala u privatizacijskoj pljački ostalih bivših jugoslovenskih republika. Ranije smo citirali predsednicu Argentine, koja potvrđuje uspeh u odupiranju MMF-u, a ovde ćemo citirati tekst koji govori o primeru Islanda:

269

Island oprostio i obrisao hipotekarne dugove građana 14 Tra 2012 by Portal Svijesti „Island je 2011. ostvario rast BDP-a od 2,9 posto, što govori da su Islanđani ispravno odlučili kad su na referendumu 2008. rekli odlučno “ne” planu da s 85 milijardi dolara saniraju tri propale privatne banke. Životu ljudi pomogao je i dogovor vlade i banaka da oproste dugove kućanstvima u iznosu koji premašuje 110 posto imovine tih kućanstava. Uz to, Vrhovni je sud u lipnju 2010. godine odlučio da su krediti s valutnim klauzulama nelegalni, što je spriječilo povećanje duga. No, Island nije stao na tome – Island oprašta i briše hipotekarne dugove stanovništva. Ovaj najnoviji primjer pokazuje da kada se ljudi ujedine imaju snage pobijediti korumpirane političare i bankare u zemlji.portalima Island je pronašao i odabrao sasvim drugačiju vrstu borbe protiv ekonomske krize od ostatka europskih država. Političari su odlučili čuti zahtjeve svojih građana i postaviti bankare na “optuženičku klupu”, samo tri godine nakon što su bankari svojim financijskim ispadima uništili jedno od najuspješnijih gospodarstava u 2008. godini. Ovaj primjer trebao bi poslužiti i ostalim zemljama Europe i svijeta, kako bi ustali protiv korupcije i prijevara banaka, ali i političara koji su samo lutke bankara korporacija, piše Infowars.com“ http://www.portalsvijesti.com/vijesti/island-oprostio-i-obrisao-hipotekarne-dugove-gradana/

U nastavku sledi tekst Davida Ajka, možda najpozntijeg aktiviste protiv svetske zavere i novog svetskog poretka:

Financijski krah se bliži! Nemamo izbora? Pa pogledajmo Island by VELIMIR GAŠPARIĆ on Lis 20, 2011 • 14:1710 Komentara

Piše: David Icke „KRAH SE BLIŽI, A NA JEDNOJ RAZINI TO TREBA POZDRAVIT JER SADAŠNJI JE SISTEM ZATVORSKA ĆELIJA SA SEDEM MILIJARDI LJUDI. POSTAVLJA SE PITANJE

270

ŠTO UČINITI KADA DO TOGA DOĐE. HOČEMO LI SLIJEDITI SCENARIJ “PROBLEM – REAKCIJA – RJEŠENJE” KOJI ĆE POKUŠAVATI NAMETNUTU ROTHSCHILDI? ILI ĆEMO SE UGLEDATI NA ISLAND? Jedna od glavnih tehnika masovne manipulacije pri pokušaju uvođenja orvelovske države može se opisati kao “nema drugog izbora” “nemamo nikakvog izbora” “jedino rješenje je …” i tome slično. Ono što želite da se dogodi, prikazujete kao jedini mogući odgovor na dana (umjetno izazvana) zbivanja. Kada je u rujunu 2008. bankovni slom opustošio svjetsko gospodarstvo vlade raznih država govorile su da “nemaju izbora” te da moraju sanirati banke i financijske institucije koje su krah i izazvale. Nisu vođene nikakve rasprave ili razgovori o drugim načinima reagiranja, a budući da su bankarski agenti bili postavljeni na financijske položaje u pojedinoj vladi, interesi naroda nisu imali baš nikakvih izgleda. Uslijedilo je najveće prebacivanje bogatstva u poznatoj ljudskoj povijesti: od naroda bankarima, od mnoštva šačici – a nije bilo “nikakvog drugog izbora?” Posljedice tog “jedinog rješenja” mogu se vidjeti u Sjevernoj Americi i Europi gde se tamošnja gospodarstva koprcaju u živom blatu, tražeći slamku spasa. U osnovi isti plan ostvaruje se s obje strane Antlantika i diljem svijeta, s neznatnim razlikama, a isti projicirani ishod planiran je za svakog. Problem su sistemno osmišljavali oni koji kontroliraju bankovni i financijski sistem preko rothšildskih agenata poput Alana Greenspana, predsjednika Američkih Federalnih Rezervi od 1987. do 1006., koji nastavlja provoditi takvu politiku u “Fedu” preko svog kao pas poslušnog nasljednika, posve beskorisnog Bena Bernankea. Ta proračunata pljačka javnog balaga sasvim je očita i jasna. U Europi to ide ovako: 1. 2.

Srušiš bankovni sistem kako bi pokrenuo željeni slijed zbivanja. Ubaciš trilijune eura u banke “da ih spasiš” i prihvatiš njihove toksične dugove kao jamstvo. Tako si u tren oka , privatni dug pretvorio u državni (javni) dug. 3. Vlade vrtoglavo jure prema bankrotu zbog svih dugova uključenih u saniranje banaka i zato što MMF i Središnja europska banka, inače u vlasništvu istih ljudi koji i te banke posjeduju, stupaju na scenu kako bi izbavili države pomoću dodatnih zajmova (dugova). 4. MMF i ECB primoravaju vlade da svojim građanima nametnu opake programe štednje i rasprodaju državna dobra privatnim korporacijama u vlasništvu istih ljudi koji su u vlasništvu MMF-a, ECB-a i banaka. 5. Europska unija zahtjeva kontrolu privreda svih svojih članica i stvaranje središnje kontroliranih “Sjedinjenih Europskih Država” kako bi riješile problem kojeg su i stvorili oni što kontroliraju Europsku uniju (isti ljudi koji posjeduju MMF, ECB i banke). Sve se to dogodilo a stotine milijuna života ozbiljno je ugroženo zbog tvrdnje da nema “drugog izbora” osim saniranja banaka koje su problem i proizvele. Ali narod Islanda je pokazao da su to besmislice. Pssssst – Ne spominjite Island O islandu ste dosta slušali 2008. kada je njegov bankovni sistem pretrpio neviđen i nevjerojatan krah. Bilo je to razmjerno veličini islandskog gospodarstva, najveći bankovni slom u ekonomskoj povijesti. Danas se o islandu vrlo malo čuje zbog načina na koji se njegovo stanovništvo koje broji 320.000 ljudi pozabavilo s ogromnim izazovima s kojima se odjednom suočilo. Ne spominjite Island – Pssstć Stav o tome kako “nema drugog izbora” najviše ugrožava neka alternativa koja djeluje… prijetnja u vidu dobrog primjera. Zato o Islandu, kuš. Razmjeri islandskog kraha bili su šokantni. U godinama koje su prethodile 2008. Island je prihvatio “Greenspanovu doktrinu” privatizacije bankarskog sistema i uklanjanja sistema kočnica i ravnoteža koji se odupirao nesputanoj , raspojasanoj pohlepi. Inozemne ulagače privukle su više stope povrata u računima znanim kao “IceSave”, ali time je Islandski strani dug porastao do strahovitih, očito neodrživih razina. Godine 2003. dug je bio 200 puta veći od nacionalnog dohotka, a u 2007. je bio veći za 900 posto. Bila je to katastrofa koja se nadvila nad Island, čije nastupanje nije trebalo dugo čekati. Pa pogledajmo što se zbilo sa Islandskim bankama. Nije bilo šanse da ta fiskalna fantazija preživi svjetski slom iz 2008.

271

Tako su tri glavne Islandske banke: Glitnir, Landbanki i Kapthing nacionalizirane kada su propale, a vrijednost islandske krune naspram eura pala je za 85%. Ali danas, svega tri godine kasnije, islandska privreda oporavlja se od razmjerno najvećeg kraha u povijesti zato što … Islanđani te banke nisu sanirali, pustili su ih da propadnu. Oni koji su problem uzrokovali snosili su i posljedice. Do takvog je ishoda došlo zbog toga što je islandski narod odbio preuzeti odgovornost za ono što su prouzročile banke. Zbog žestokih javnih prosvjeda tadašnji premijer Geir Hilmer morao je odstupiti, a ostavku je dao 2009. postavši prvi islandski koji je optužen i kojemu se sudilo zbog nesavjesnog rada. Ovo su na prvi pogled uočljive tri temeljne razlike između onoga što se dogodilo na Islandu i država koje su provele saniranje ugroženih banaka. 1.

Kada su na primjer, irske banke doživjele slom, zbog njihove pohlepe i korupcije, Irska vlada smiješnoga premijera sanirala ih je u tako zapanjujućem stupnju da je Irska sada u stisku oštrih mjera “štednje”, zapavši u dugove prema MMF-u i Središnjoj europskoj banci preko grla, a Irska je privreda uništena što će i ostati za mnoga nadolazeća pokoljenja. Nasuprot tome, Island je jednostavno pustio banke da propadnu. 2. Cowen je rekao da će on odstupiti s mjesta irskog vođe, ali tek nakon što dogovori ogroman zajmovni paket s MMF-om i ECB-om sa svim popratnim uvjetima i odredbama. Dakle, onima koji su problem i izazvali dopušteno je da nametnu “rješenje” dovodeći od još većih problema golemim povećanjem javnog duga preko vlade. Nasuprot tome, Islanđani su svrgnuli s vlasti političare koji su nadzirali financijski debakl prije nego li su uspjeli učiniti isto što i Cowen. 3. Vođi čija je nesposobnost bilo zbog korupcije ili pak kriminala, nasukala Irsku omogućeno je da slobodno ode i nastavi sa svojim ne sumljivo lagodnim životom, dok je irskom narodu prepušteno da se nosi s posljedicama. Nasuprot tome, Islandskoj verziji Cowena sudi se zbog onoga što je učinio. I novodošla ljevičarska vlada na islandu je 2009. isprva krenula rutom “pa, nemamo izbor” ali narod ni ovaj put za tako nešto nije htio niti čuti, ključni su upornost i neprihvaćanje “ne” kao odgovora. Nova je vlada predlagala usred prijetnji iz Britanije i drugih zemalja, da će otplatiti 3,5 milijuna eura duga privatnih banaka , plus kamate, što je ekvivalent 100 eura mjesečno po svakom Islanđaninu u sljedećih 15. godina. Prosvjedi su pojačani a šef države, predsjednik Olafur Ragnar Grimsson, odbio je svojim potpisem ozakoniti plan otplate te prihvatio zahtjeve javnosti za referendumom o tom prijedlogu. S obzirom na puls javnosti referendum se nije mogao izbjeći, pa je u proljeće 2010. otprilike 93 posto Islanđana glasalo za odbacivanje prijedloga da javnost otplaćuje dugove privatnih banaka. Vlada je morala udovoljiti željama stanovništva te su pokrenuti kazneni procesi protiv osoba u pozadini bankarskog sloma, uključujući i bivšeg premijera. Islanđani su također tražili da Ustav zaštiti zemlju od međunarodne strukture moći te je izabrano 25 ljudi, nepovezanih s političkim strukturama, da takav dokument i sastave. Eto što se sve može postići u koliko ljudi ne odustaju sve dok se pravda ne zadovolji. Iskod: Islandska se privreda budi iz svoje noćne more, dok one zemlje (sve ostale) koje su sanirale banke i učinile javnost odgovornom za privatne dugove upadaju u sve dublji glib. KRAH SE BLIŽI

Island bi sada trebao povući svoju molbu za pristupanje Europskoj uniji jer bi pridruživanjem EU poništio sve dobro što je dosad postigao. Zadnje ispitivanje javnog mnijenja pokazuje da 64 posto Islanđana želi pocijepati tu molbu, ali pritom moraju biti nepokolebljivi kao što su bili i kod saniranja banaka. Islandski predsjednik Olafur Ragner Grimsson također je naglasio ono na što u ovim biltenima ukazujem posljednjih nekoliko mjeseci – agencije za procjenu kreditnih sposobnosti su prava sramota i čisti hohštapleraj. Na polju kreditnog rejtinga kompanija i država vladaju tri agencije – Moody s Investors Service i Standard and Poors (koji zajedno nadziru 80%

272

tržišta) te Fitch Investors Services (15 posto). To su agencije koje su prije 2008. najobičnijem smeću davale trostruki A rejting., a Islandskim su bankama davale besprijekoran “zdravstveni list” netom prije negoli su propale. I svemu tome unatoč, iste te agencije sada odlučuju o sudbini čitavih naroda putem kreditnog rejtinga kojeg daju pojedinoj zemlji. One rade u dosluhu s dinastijom Rothschild tako što snižavaju rejting ciljanih zemalja, a insajderi se naveliko bogate kladeći se na sniženje kreditnog rejtinga neke države kada znaju da se to sprema. Svjetski financijski sistem nije tek obična kockarnica koja se igra s ljudskim životima iz minute u minutu, stolovi su namješteni da ne mogu bolje, jer rotšildske mreže ne samo da kontroliraju sistem, one su ga osmislile. Za njih, sistem je kibernetička stvarnost koja određuje energetske tokove onoga što nazivamo novcem. Oni osiguravaju da rijeke novca neprestano pritječu u njihovom smjeru, i što dalje od ogromne većine ljudi. Njihovo glavno sredstvo za postizanje tog cilja je dostupnost ne postojećeg teoretskog novca pod nazivom “kredit”. Metodologija je zbilja jednostavna. Kao što govorim od rujna 2008., planirani slijed je ovakav: 1. krah svjetskog gospodarstva 2. prazne državne blagajne i presahli kreditni tokovi zbog saniranja bankarskog sistema multi – trilijunskim iznosima 3. ponovni krah gospodarstva , uz nemoć vladajućih struktura da išta poduzmu Potom se rotšildski kartel i njegova potrkala u vladi dogovore o tome kako je “jedini izbor” za rješenje problema restrukturiranje cjelokupnog bankarskog i financijskog sistema, uz uspostavu središnje svjetske banke s nadležnošću nad čitavim globalnim financijama. KRAH SE BLIŽI, A NA JEDNOJ RAZINI TO TREBA POZDRAVIT JER SADAŠNJI JE SISTEM ZATVORSKA ĆELIJA SA SEDEM MILIJARDI LJUDI. POSTAVLJA SE PITANJE ŠTO UČINITI KADA DO TOGA DOĐE. HOČEMO LI SLIJEDITI SCENARIJ “PROBLEMREAKCIJA-RJEŠENJE” KOJI ĆE POKUŠAVATI NAMETNUTU ROTHSCHILDI? ILI ĆEMO SE UGLEDATI NA ISLAND? Kolumne Davida Ickea pod nazivom “i istina će vas osloboditi” možete redovito pratiti u magazinu nexus O aktualnim prosvjedima Svaki prosvjed, ili promjena, ili revolucija, u koliko nije utemeljena na popisu ispod, nema nikakve šanse da išta promijeni. Ovi stupovi sistema moraju pasti, ili će u suprotnom blokirati bilo kakvu vrstu ljudske transformacije. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Kraj stvaranju novca na zaslonu računala i naplaćivanju kamata. Kraj zaduživanju vlada kod privatnih banaka nepostojećim novcem zvanim “kredit” , kraj plaćanju kamata ljudi na taj novac “koji nikada nije, niti neće postojati”. Vlade ( a taj se koncept mora radikalno promijeniti) mogu izraditi vlastitu valutu – beskamatnu Kraj privatnim bankama i izdavanju nepostojećeg novca pod nazivom “kredit” jer jedino što stvaraju je “novac” kao dug od samoga početka. Kraj kasinima kao što je Wall Street i City of London, nemilosrdnom kockanjem sa financijskim i robnim tržištem kao i sa životima milijardama ljudi diljem svijeta. Kraj sve profesionalnijim lobističkim skupinama koje zarađuju za život kao i njihovi klijenti živjeci od korupcije Kraj vladama bez ugovora, u kojima lažljivi političari mogu obećati ljudima da će učiniti ovo, a kada dobiju potporu i nakon što se smjeste u urede, čine upravo suprotno. Kraj centraliziranoj moći u svim područjima našeg života i početak diverifikacije moći na zajednice kako bi mogle odlučivati o vlastitom životu. Ovo je samo za početak. Koje će dobro doći iz preraspodjele ležaljka na Titanicu? Nikakvo. Bankovni sistem kojeg poznajemo nema potrebe da bude mijenjan, on mora u potpunosti nestati. To je kazneno djelo temeljeno na prijevari i iznudi.

273

O njegovoj zamjeni treba biti odlučeno od strane stanovništva – ne od onih koji su ga stvorili i koji potajno žele izmanipulirati, stvoriti nove globalne strukture financijske kontrole utemeljene na “Svjetskoj Centralnoj Banci”. Nije li to ispravno gospodine Rothschild, Rockefeller, Soros?“ http://2012-transformacijasvijesti.com/manipulacije/financijski-krah-se-blizi-nemamo-izbora-papogledajmo-island

... A sada da se kratko osvrnemo na neke vrlo zanimljive činjenice i brojke koje slede u nastavku, koje više nego potvrđuju sve napred rečeno.

DOLARSKA OKUPACIJA SVETA KOLIKO DOLARA KRUŽI PO SVETU? Centralne banke većine današnjih država drže devizne rezerve ponajviše u dolarima (između 60% i 70%) i evrima (oko 20% do 25%), dok je vrednost svih ostalih valuta svega oko 15%. U 2012. godini dolarske devizne rezerve su iznosile oko 60%, a u evrima se čuvalo oko 25% deviznih rezervi u svetu.38 Šta mislite da li SAD za toliku dolarsku emisiju imaju bar približno pokriće? Pogotovo ako imate u vidu podatak da devizne rezerve SAD iznose svega oko 147 milijardi, preračunato u US dolarima?

Pogledajmo šta kažu cifre: Prema podacima MMF-a ukupne devizne rezerve u svetu iznose 10.778.740 miliona dolara39, tj. oko 10.778 milijardi US dolara (10 hiljada i 778 milijardi, ili 10 evropskih triliona i 778 milijardi). Prema podacima Svetske banke ukupna vrednost svetskih deviznih rezervi je nešto malo viša: u svetu je u 2011. godini bilo prijavljeno 11.831.610.127.787,20 (11.831 milijardi) deviznih rezervi preračunatih u US dolare (to je ukupna vrednost svih svetskih deviznih rezervi, uključujući zlato, američki dolar i sve ostale oblike rezervi)40 Ako se oko 60% ukupnih svetskih deviznih rezervi čuva u dolarima, to znači da je u centralnim bankama širom sveta deponovano oko 6 - 7 hiljada milijardi dolara.

38

http://en.wikipedia.org/wiki/Reserve_currency

39

http://www.imf.org/external/np/sta/cofer/eng/cofer.pdf

40

http://www.tradingeconomics.com/world/total-reserves includes-gold-us-dollar-wb-data.html

274

Prema drugim podacima, FED je od osnivanja do danas emitovao ukupno nešto preko 16.500 milijardi dolara, koliko iznosi i zvaničan dug SAD (nezvanični je, kažu, 10 do 100 puta veći, s tim što ga niko ne može pouzdano izračunati, jer se radi o spekulativnom novcu). S druge strane, prema podacima Federal Reserve Bank of New York, u SAD je u opticaju svega oko 829 milijardi dolara (što odgovara 829 američkih biliona), dok se ostatak (čiju visinu nisu naveli) koristi izvan Sjedinjenih Američkih Država.41 Kada od ukupno emitovanih 16.500 milijardi (16,5 hiljada milijardi) US dolara odbijemo 829 milijardi koje cirkulišu u SAD, dolazimo do podatka da van SAD trenutno cirkuliše ogromnih 15,5 hiljada milijardi FED-ovih otrovnih US dolara, koji truju ekonomije celog sveta. Ta fantastična cifra, koja je znatno veća od ukupne sume deviznih rezervi svih zemalja sveta, verovatno bi mogla predstavljati dobar polazni osnov za izračunavanje iznosa ukupne štete koju su za ovih stotinjak godina pretrpele zemlje koje su naivno dopustile ulazak dolara u svoju ekonomiju (kroz prodaju svojih roba i sirovina za dolare, uzimanje dolarskih kredita i zajmova i devizne rezerve). Prema navedenim podacima proizilazi da se oko 6.778 milijardi US dolara čuva u centralnim bankama u vidu deviznih rezervi, dok je ostatak od preko 8.893 milijardi emitovanih dolara "pohranjen" van centralnih banaka (u globalnim, regionalnim i lokalnim bankama i bankarskim institucijama. Ako imamo u vidu da je prema pomenutim podacima Federal Reserve Bank of New York, u SAD u opticaju svega oko 829 milijardi dolara, i ako toj cifri dodamo iznose ostalih valuta koje su u opticaju u svim ostalim zemljama u svetu, preračunate u US dolare, dobićemo brojku koja je daleko manja od ukupne vrednosti emitovanih dolara (16,5 hiljada milijardi), što nam može pružiti bar približnu sliku dolarske okupacije sveta. Kako je došlo do toga? Stvar je vrlo jednostavna: u postojećoj situaciji sve nacije moraju naporno (i sve napornije) raditi i zaraditi realni novac i onda taj isti novac trošiti za kupovinu dolara (ili evra) da bi mogli plaćati uvozne robe, dok je, s druge strane, Americi i Evropskoj uniji dovoljno da odštampaju svoje valute (ili da emituju druge papirne ili digitalne nepokrivene novčane emisije), kojima nakon toga zasipaju sve ostale zemlje koje žude za dolarima (i evrima) i prihvataju ih na (slepo) poverenje.

EMISIONA DOBIT - SEIGNIORAGE Pored svih privilegija i koristi koje rotšildi imaju od svetskog dolarskog monopola, velike prihode ostvaruju i od nečeg što stručnjaci nazivaju emisiona dobit ili seigniorage. 41

http://www.newyorkfed.org/aboutthefed/fedpoint/fed01.html

275

Ovaj izraz doslovno znači "danak feudalnom gospodaru", a predstavlja razliku između vrednosti novca koja je označena na novčanici, i troškova proizvodnje i distribucije te novčanice. Primera radi, ako troškovi proizvodnje novčanice od 1.000 dolara iznose 30 centi, onda je emisiona dobit od te novčanice 999,70 dolara. Koliko ta dobit na svetskom tržištu novca iznosi za SAD (čitaj rotšilde, jer američki građani imaju od toga samo štetu, budući da svi odštampani dolari postaju dug SAD prema FED-u, koji moraju vratiti upravo građani SAD) možemo videti iz sledećeg teksta: "Руски економиста Михаил Хазин је још раније упозорио да је садашњи монополски положај долара неодржив, јер САД учествују у производњи светског бруто домаћег производа (БДП) са приближно 20 одсто, а троше двоструко више. Хазин истиче, осим тога, да САД захваљујући монополском положају долара годишње убирају ренту, или такозвану емисиону добит, у фантастичној вредности од 1.500 милијарди долара, или приближно 12 одсто оствареног америчког БДП-а у минулој години. Такво стање у светским финансијама је на дужи рок неодрживо, каже Хазин, а многи руски и инострани економисти признају да је он у праву. Ако на ту емисиону добит урачунамо и камате које се наплаћују одобравањем кредита из те емисионе добити другим земљама, као привредни и остали подстицају може се сматрати да САД тиме што имају долар као светску монету годишње зарађују близу 3.500 милијарди долара односно остварују око 26% свог БДП." http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/050.html

Čak i ako ostanemo kod Hazinove procene, prema kojoj rotšildi, popud feudalnih gospodara, od emisione dobiti inkasiraju godišnju vrednost od 1.500 milijardi dolara, to bi značilo da su samo u poslednjih deset godina po tom osnovu ostvarili dobit od oko 15.000 milijardi US dolara. ...

Sledi još jedan sjajan tekst Ivone Živković u kome razotkriva jedan od vrhunskih tajnih rotšildskih instrumenata za finansijsko varanje - LIBOR.

Avgust, 2012.

LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEĆIH SVETSKIH PLJAČKAŠA Piše: Ivona Živković "Svetska ekonomska kriza", "smanjenje budžetskog deficita", "smanjenje javne potrošnje", "pokretanje proizvodnje", "neophodnost novog zaduživanja", "klizni kurs", "smanjenje referentne kamatne stope", "inflacija", "deflacija", "stagflacija", "recesija", "makroekonomska stabilnost","lopovske banke", "kreditno ropstvo", "kamate sa deviznom klauzulom"… Ovo je

276

samo deo obimnog finansijskog rečnika čijim pojmovima nas svakoga dana zasipaju mediji, političari, analitičari, ekonomski i ostali “eksperti”. Naravno, sve sa ciljem da nam pokažu kako smo za sirotinju u kojoj živimo krivi mi sami, odnosno naša država, dok oni formalno zaduženi da održavaju zdravu i prosperitenu ekonomiju (jer za to imaju diplomu nekakve visoke ekonomske škole zbog koje sede u raznim državnim institucijama), opravdanje nalaze u "svetskoj ekonomskoj krizi"( i ovo je još jedna "stručna" politička kovanica). A kada se kaže da nešto ne štima na svetskom nivou, podrazumeva se da tu mi, kao mala država, ništa ne možemo. Zbog svega toga, ogromna većina ljudi i u Srbiji grca u dugovima, bez posla ili sa poslom bez plate ili sa platom koja je na nivou bedne socijalne pomoći. I tako je u Srbiji bar stotinu godina unazad. Ali, nije ovo samo karakteristika za naše balkanske prilike, već je slična situacija i u čitavom svetu (Grčkoj, Hrvatskoj, Španiji, SAD…) I njima se plasira ista priča: svetska ekonomska kriza, recesija, dugovi… Uvek nešto sprečava običnog malog čoveka da živi u bogatstvu i blagostanju, iako mu današnja civilizacijska i tehnološka dostignuća to mogu omogućiti. Ali, novac uvek negde izmakne i završi u džepovima odabrane i narodu nevidljive sveteke elite. Njih nikada ne pogađa ekonomska kriza. Zato je društvo od pamtiveka bilo podeljeno na staleže: one koji su uvek imali sve i one koji su određeni da budu večita sirotinja - robovi. Iako su zlatne i vešte ruke uvek bile kod običnih ljudi, zanatlija i majstora, novac i zlato su bili kod onih koji ništa nisu znali da stvaraju, ali su znali da pljačkaju i sa da sa opljačkanom robom i zemljom trguju. Naravno, pljačka i trgovački procanat je i razlog da ova podela opstane i danas (iako je većina zbog takozvane proklamovane demokratije i tobožnjih institucionalno zagarantovanih "ljudskih prava" uglavnom ne primećuje). Poslednji veliki pljačkaški skandal moćne svestske vlastele je otkriće objavljeno u medijima za običan narod da je najmoćnija svetska banka danas, a to je Barclays, manipulisala sa jednom specifičnom bankarskom kamatnom stopom koja se naziva LIBOR (London Inter Bank Offered Rate).

Da li i taj LIBOR (Englezi čitaju laibor) možda ima veze sa nama i sa pomenutom svetskom krizom? Ne da ima, već je njegovo određivanje sama srž funkcionisanja i postojanja FENOMENA koji se naziva BANKARSTVO. I ona ima implikacije na ekonomiju čitavog sveta. Bankarstvo sa kamatama je zapravo ono što pokreće sve krize, sve recesije, sve

277

inflacije, privredne kolapse, kako kompanija, banaka , tako i čitavih država i čitavih regiona. I upravo početni impuls u tom fantastičnom mehanizmu bankarske pljačke u koju je danas uvučen čitav svet je LIBOR. Da napomenemo samo da bankarstvo može postojati i bez kamata. U stvari kada shvatite šta je LIBOR, biće vam jasno da se čitavim svetom, svim bankama, svim tržištima i svim robno novčanim kretanjima u svetu upravlja od jedne male veoma prefrigane skupine ljudi (od nekoliko vlastelinskih porodica) koji ne rade ništa drugo već se igraju sa životima i imovinom nekoliko milijardi ljudi na svetu. Upravo oni koji određuju stope LIBOR-a i onda sa tim stopama bez ikakve griže savesti manipulišu - pravi su gospodari naših života. Mnogi ih još zovu Novčanim Moćnicima ili Gospodarima Novca. A kontrola glavnih finansijskih tokova (kao i kontrola hrane, energenata i tehnologija) glavne su poluge vlastelinske moći. Dakle, nije stvar imati novac (jer novac nije vrednost već zamena za vrednost), već kontrolisati njegovo korišćenje.

Sagledajmo to ovako: ako život jednog organizma (a društvena zajednica funkcioniše na principu složenog organizma) zavisi od dopremanja energije putem hrane i održavanja njegovog energetskog balansa, onda je krvotok taj ključni energetski tok koji opslužuje svaku i najmanju ćeliju organizma. Glavni pokretač čitavog krvotoka je srčani impuls. Finansijski tokovi se često porede (ne slučajno) sa krvotokom, jer se u današnjem sistemu u kome dominira trgovina koju kontroliše vlastela (i koji je perfidno stotinama godina nametan) opstaje samo kada se sve vrednosti valorizuju preko novca. Trampa se smatra staromodnom i prevaziđenom. Tako je novac preuzeo ulogu crvenih krvnih znaca (on hrani i snabdeva i sve pokreće i aktivira) dok se čitav krvotok (čitaj finansije) pokreću jednim kamatnim impulsom i on se naziva LIBOR. Pošto od snage srčanog impulsa praktično zavisi gde će kiseonik stići, koji deo ćelija (koji region u tkivu) će biti dobro pothranjen i snabdeven energijom i zdrav, a koji će ostati uskraćen za hranu i koji će propasti, i LIbor ima sličan činak. Jer, najpre se energijom snadbevaju vitalni organi, a onda svi ostali. I novčani krvotok se nakon početnog impulsa razvija i grana i u zavisnosti gde će stići, a gde ne, zavisi kvalitet života ljudi i njihova privredena aktivnost. Razlika između ova dva “krvotoka” je što jednim upravlja Priroda, sa ciljem da organizam maksimalno i što više energetski osnaži i nahrani, a drugim (fianansijskim ) upravlja grupa špekulanata iz Londona, koja veštim smicalicama može da pravi intervencije u ovom “krvotoku” po sopstvenom ćefu i isključivo u sopstvenom interesu. Oni koriste jedan prirodni princip, ali ga izopačavaju pri čemu opravdanje za to nalaze u satanističkoj filozofiji koja kaže da Čovek ima pravo da menja prirodne zakone po svom interesu.

278

Libor tako predstavlja dogovor jednog trgovačkog kartela koji se bavi prodajom novca i koji njime određuje početnu prosečnu kamatnu stopu u njihovim međusobnim pozajmicama. A njihovo međusobno pozajmljivanje (ja tebi, ti meni) predstavlja početak velike vlastelinske igre sa novcem koja se stratuje sa tom prvobitnom kamatom. LIBOR je onda reper, zajedno sa EURIBOROM, i za kratkoročne kamatne stope širom sveta čiji su korisnici obični građani. Ako se promeni LIBOR, promene se i ove kamatne stope. Libor je tako početni impuls koji će zavrteti preko mreže centralnih i komercijalnih banaka i korporacija i osiguravajućih društava stotine triliona novčanih jedinica - funti, dolara, eura, jena… Preko Libora i Euribora funkcioniše centralni mehanizam za postavljanje svetskih kamatnih stopa za široko polje finansijskih usluga i proizvoda. Libor je najveći kamatni mehanizam i on operiše sa preko 10 vodećih novčanih moneta. Malo pomeranje kamatne stope LIBORA za nekoga može značiti gubitak meren milijardama dolara (ili evra) a za nekoga isto toliki dobitak. Da bi smo još bolje shvatili kako sve funkciniše, podsetimo još jednom šta je novac. Novac nije roba, on nema vrednost, i služi samo kao zamena za neku pravu vrednost prilikom trgovine. U početku je zamena bilo zlato, a onda su zlato počeli da čuvaju ovlašćeni bankari, a građani su za deponovano zlato kod bankara dobijali papirnate priznanice na kojima je bila ispisana vrednost deponovanog zlata u banci koji je donosilac piznanice posedovao, a bankar garantovao da će donosiocu priznanice vratiti zlato. Ali, ogromne količine zlata koje su raznim pljačkama vekovima gomilali razni vitezovi radeću u službi svojih vladara, dovela je do toga da je jedan broj takvih vitezova koji se još nazivaju templarima, došao u posed bogatstva koje je premašivalo bogatsvo vladara za koje su radili. Tako su vremenom oni zlatom kupovali ogromne zemljišne posede, otvarali banke, i pozajmljivali novac (sa kamatom) kraljevima i drugim dvorjanima. Tako su imali sve veći i veći uticaj na pojedine vladare. A glavni cilj ovih ovih vlasnika zlata je bio kako da izdejstvuju eksluzivno pravo da baš oni budu emiteri novca kao legalnog sredstvo plaćanja u nekoj državi. Tako bi došli upoziciju da kontrolišu količinu novca u opticaju. “Kogod kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji je apsolutni gospodar čitave industrije i trgovine… I kada shvatite da se čitav sistem veoma lako kontroliše, na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko veoma moćnih ljudi na vrhu,niko ne treba da vas upozori odakle potiču

279

periodi inflacije i depresije…” poznate su reči Džejmsa Garfilda koji je bio 20-ti američki predsednik krajem 19. veka i na toj poziciji je bio samo 200 dana. Samo nekoliko nedelja nakon što je ovo javno izrekao u Kongresu, protiveći se davanju Centralne američke banke privatnom bankarskom kartelu, ubijen je. Da je kontrola novca u opticaju od suštinske važnosti za funkcinisanje zdrave privrede znali su mnogi vladari vekovima. Tako je od 10. do 13 . veka lokalni novac kovao i puštao u opticaj sam vlastelin (kralj) i onda ga periodično opozivao, topio novčiće i pravio nove, ponekad sa boljem legurom i količinom zlata ili srebra, ili lošijom, u zavisnosti koliko je njegova kraljevina u međuvremenu ubrala novca od poreza ili postala privredno jača. Ovakvim periodičnim povlačenjem novca vlastelini su držali pod svojom kontrolom količinu novca koja je bila u opticaju i nikome se nije isplatilo da ga zadržava i čuva. Engleska reć za keš novac - “currency” označava upravo nešto što stalno mora biti u opticaju, mora cirkulisati. Moderno bankarstvo, međutim, nalaže čuvanje onoga što stalno mora biti u opticaju i njegovo gomilanje, a onda njegovu prodaju, pa povlačenje kada se previše toga nađe na tržištu i potražnja za novcem počne da opada. I to nesumnjivo izaziva krize i to je danas opšte poznata stvar. Rezultat ovakve srednjevekovne monetarne politike je zato omogućio procvat kulture i blagostanja, tačno prema vremenu kada su te novčane valute korišćene. Danas, povlačenje previše novca izaziva recesiju ili ekonomsku krizu jer se on danas povlači i pušta u opticaj mimo bilo kakvih stvarnih vrednosti, već isključivo kao roba koja se uz kamatu prodaje. I upravo ta namera templara da uvećavaju svoju moć prodajom novca i manipulisanjem tržišta veštačkim povlačenjem i ubacivanjem novca, uobličila je današnji bankarski sistem koji u potpunosti počiva na usuriji (lihvarenju) kao legalnom biznisu. Ukoliko se od ovih lihvara stvori trgovački kartel toliko moćan da u ovom poslu može da ima monopol nad čitavim svetom i svim svetskim novčanim tokovima, takav kartel nesumnjivo može imati titulu Gospodara sveta. I, nažalost, ovakav jedan moćan bankarski kartel upravo funkciniše i sedište mu je u starom jezgru Londona, nedaleko od njihove prve privatne centralne banke (Bank of England) koju je krajem 17. veka jedan bankarski kartel venecijanskih trgovaca stavio pod svoju kontrolu. U SAD je isti ovaj kartel iz Londona uspeo da pod kontrolu stavi (1913.) američku federalnu centralnu banku- FED. Svi oni američki predsdenici, poput Garfilda, Linkolna, Džeksona i uticajni pojedinci koji su shvatili kakve posledice to može imati – likvidirani su. CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENE

Prodaja novca uz kamatu i kontrola novčanih tokova stvara ogroman problem milijardama ljudi širom sveta danas, jer su postali zarobljenici u građevini od kamata koje zida ovakav novac. Problem je u stvari što se preko onoga što se zovu krediti i investicije ta “roba” (novac) kao početni kapital ugrađuje u cenu sve druge robe i usluga . Jer, ako ste kreditom kupili kamion da prevozite nečiju robu, onda je u cenu vaše usluge ugrađena i rata za kredit sa kamatom koju morate vratiti. A u cenu goriva koje plaćate takođe je ugrađena cena kapitala koju je uzeo istraživač nafte, pa konstruktor bušotine, pa graditelj naftovoda ili vlasnik broda koji je pevozi, pa vlasnik cisterne , pa vlasnik benzinske pumpe itd. Naravno, ono što još ne znate, to je da su svi oni na neki način povezani i svi su kupili početni kapital od iste banke. Ali ta ista banka u stvari posluje preko deset različitih banaka, koje posluju sa mrežom svojih još stotinu banaka i još nekoliko hiljada kompanija, tako da sav novac praktično cirkuliše kroz

280

njih kao kroz veliki krvotok. I zbog kamate koja se stalno umnožava on postaje sve moćniji i sve veći. I šta god se poslovno uplete u ovu finansijsku ogromnu građevinu, postaje preko noći njen plen, koji ovaj krvotok usisa u sebe i odnese do svoje centrale koja mu daje početni impuls - Libor. Tako je američki ekonomista Magrit Kenedi procenila da 45 posto svake cene danas predstavlja cenu kapitala. Što više kapitala aktivira neku industriju, ovaj procenat se sve više povećava i sve veći deo cene postaje cena kapitala i on počinje da vredi više nego sama konstrukcija koju je trebalo izgraditi. U praksi to izgleda ovako: 1. Ako neko u SAD kupuje novu kuću od 100.000 dolara, 75 000 dolara je deo nadzidan prodajom novca i vraća se sukcesivbno svima u lancu fianansiranja - komercijalnoj banci, korespodentnoj banci, kompaniji kreditoru i na kraju primarnoj banci). 2. Kada neko kupuje kuću uz hipoteku (mrtav zalog koji se ne može prodati dok se ne otplati) platiće, ne samo 100 000 dolara za kuću, već dodatnih 150 000 sa kamatom na 30 godina. 3. Tako kupac na kredit plaća ukupno 250.000 za kuću koja zapravo košta 25 000 ako bi je sam zidao, tj. ako bi znao to da uradi. Za sav ovaj novac mi dobijamo prektično veoma malo, a naduvana vrednost je ona kojom upravljaju bankari iz pomenutog kartela. Jer da nema takvog interesa svaka kuća bi danas mogla da bude zamak ili katedrala, s obzirom da su katedrale zidane upravo u srednjem veku kada je novčane tokove kontrolisao vladar.

Da bi održali ove svoje cene bankari moraju povremeno da uvode recesije , a njih sprovode raznim smicalicama. Recesija nastaje kada je tržište prezasićeno nečim, a proizvođač (kompanija) ne želi da spusti cenu. Na primer, zašto automobil ne bi koštao hiljadu evra umesto deset, ili manje ukoliko je tržište već preplavljeno automobilima. Ili zašto živina ne bi bila jeftinija ili čak besplatna ukoliko se ona toliko namnoži. A poslednjih godina i te kako bi se namnožila na evropskom tržištu ukoliko bi dolazila pravo iz Kine. Naravno, bankari koji su u Kinu investirali ogroman novac za podsticanje razne proizvodnje, pa i živine, ne bi mogli da naplate svoje

281

kamate. I zato živina s vremena na vreme mora da “oboli” od ptičijeg gripa, da se zvanično stotine hiljada i milioni ptica pobiju, a krišom se naprave papiri da one u stvari dolaze iz SAD gde je uzgajanje živine skuplje. Naravno, razlika u ceni ide bankarima. Isto je i sa famoznom bolseti "ludih krava" gde se navodno ili stvarno desitine hiljada goveda pobije, a zapravo se samo održava visoka cena mesa. Već smo ranije pisali kako finansijski sindikat Rokfelerovih manipuliše sa ovim bolestima i kako se fiktivno preko SAD plasira u stvari jeftina kineska roba.

Ali, da se vratimo LIBORU. LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATE

Možete li sada da da zamislite jednu grupu veštih bankarskih kalkulanata među kojima su i predstavnici porodice Rotšild koji su glavni bankari u ovom kartelu) koji se svakog dana sastaju (kao kartaroši koji graju poker sa velikim ulozima) u starom jezgru Londona, i određuju taj početni kamatni impuls – LIBOR. On nastaje kada banke iz kartela počnu međusobno jedna drugoj da zajme novac kako bi se aktivirao veliki finansijski krvotok koji proizvodi kamate. Bankari su zato kao vampiri koji se umesto krvi hrane kamatama. Život za njih počinja sa Liborom. I sve te banke u stvari funkcionišu kao jedan jedinstven sistem u kome se nalaze sve centralne banke, naveće komercijalne banke sveta, najveće transnacionalne korporacije, najveći tgovački lanci, največe osiguravajuće kompanije…. SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ČITAV SVET

Jedna naučna studija nazvana “Mreža globalne korporativne kontrole” koju su sačinili Stefania Vitali, James B. Glattfelder i Stefano Battiston u Švajcarskoj prikupila je podatke za više od trideset miliona ekonomskih preduzetnika (kompanija i investitora) uključujući i njihove imovinske pozicije. Iz objavljenih podataka se može uočiti da je oko 43 000 kompanija u svetu transnacionalno (po definiciji koju je odredio OECD). Na vrhu spiska rangiranom po njihovoj moći je 1318 firmi koji su uočljivo CENTAR svih njihovih poslovanja. Ta grupa firmi sačinjava njihovo jezgro i njega karakterišu neke zanimljivosti: 1. Medjusobnim poslovanjem oni ostvaruju 20 posto ukupne svetske dobiti. 2. Sve ove firme (43 000) suvlasnički su medjusobno povezane, tako da poseduju jedna drugu, a većina deonica ovih korporacija je u vlasništvu grupe pomenutih 1318 firmi ili banaka. To znači da najveće od njih poseduju ove manje i tako sve čine jedan ogroman umreženi kartel koji im omogućava jak monopolski položaj u čitavom svetu. One se samo nominalno nalaze u konkurentnoj borbi, zapravo se njima upravlja iz jednog centra. Za ovakav monopolistički kartel je inače staro zlatno pravilo koje je izrekao Džon. D . Rokfeler: “Konkurencija je greh".

282

Sve ove kompanije (njih 46 000) zajedno ostvaruju drugih 60 posto čitave svetske tržišne dobiti. Oni praktično funkcionišu kao globalno poslovno bratstvo sa očitim ciljem da pod njihovu kontrolu dođe sto posto svega na svetu.

Daljom analizom ova grupa autora je otkrila da čak 80 procenata ukupnog tržišta je pod kontrolom jedne još manje grupe firmi, gde se njihov broj svodi na 737 korporacija. Još dalje se otkriva da je na samom vrhu ove piramidalne šeme povezanog poslovanja još jedna manja grupa od 147 korporacija koje direktno kontrolišu čak 40 posto današnjeg svetskog bogatstva. Sam vrh ove piramide nije poznat, ali je Barclays banka ubedljivo kreditor največeg broja najmoćnijih i najuticajnijih kompanija i banaka. Danas je malo poznato da trgovci na glavnim berzama u Londonu, Njujorku i Japanu rade u dosluhu kako bi postavili međubankarsku stopu, tako praveći ili velike profite ili prikrovaju gubitke. Procenjuje se da ovaj londonski kartel obrće u ovoj igri stotine triliona dolara. OVO JE SPISAK DANAS NAJMOĆNIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE

1 BARCLAYS PLC GB 6512 SCC 4.05 2 CAPITAL GROUP COMPANIES INC, THE US 6713 IN 6.66 3 FMR CORP US 6713 IN 8.94 4 AXA FR 6712 SCC 11.21 5 STATE STREET CORPORATION US 6713 SCC 13.02 6 JP MORGAN CHASE & CO. US 6512 SCC 14.55 7 LEGAL & GENERAL GROUP PLC GB 6603 SCC 16.02 8 VANGUARD GROUP, INC., THE US 7415 IN 17.25 9 UBS AG CH 6512 SCC 18.46 10 MERRILL LYNCH & CO., INC. US 6712 SCC 19.45 11 WELLINGTON MANAGEMENT CO. L.L.P. US 6713 IN 20.33 12 DEUTSCHE BANK AG DE 6512 SCC 21.17 13 FRANKLIN RESOURCES, INC. US 6512 SCC 21.99 14 CREDIT SUISSE GROUP CH 6512 SCC 22.81 15 WALTON ENTERPRISES LLC US 2923 T&T 23.56

283

16 BANK OF NEW YORK MELLON CORP. US 6512 IN 24.28 17 NATIXIS FR 6512 SCC 24.98 18 GOLDMAN SACHS GROUP, INC., THE US 6712 SCC 25.64 19 T. ROWE PRICE GROUP, INC. US 6713 SCC 26.29 20 LEGG MASON, INC. US 6712 SCC 26.92 21 MORGAN STANLEY US 6712 SCC 27.56 22 MITSUBISHI UFJ FINANCIAL GROUP, INC. JP 6512 SCC 28.16 23 NORTHERN TRUST CORPORATION US 6512 SCC 28.72 24 SOCIÉTÉ GÉNÉRALE FR 6512 SCC 29.26 25 BANK OF AMERICA CORPORATION US 6512 SCC 29.79 26 LLOYDS TSB GROUP PLC GB 6512 SCC 30.30 27 INVESCO PLC GB 6523 SCC 30.82 28 ALLIANZ SE DE 7415 SCC 31.32 29 TIAA US 6601 IN 32.24 30 OLD MUTUAL PUBLIC LIMITED COMPANY GB 6601 SCC 32.69 31 AVIVA PLC GB 6601 SCC 33.14 32 SCHRODERS PLC GB 6712 SCC 33.57 33 DODGE & COX US 7415 IN 34.00 34 LEHMAN BROTHERS HOLDINGS, INC. US 6712 SCC 34.43 35 SUN LIFE FINANCIAL, INC. CA 6601 SCC 34.82 36 STANDARD LIFE PLC GB 6601 SCC 35.2 37 CNCE FR 6512 SCC 35.57 38 NOMURA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 35.92 39 THE DEPOSITORY TRUST COMPANY US 6512 IN 36.28 40 MASSACHUSETTS MUTUAL LIFE INSUR. US 6601 IN 36.63 41 ING GROEP N.V. NL 6603 SCC 36.96 42 BRANDES INVESTMENT PARTNERS, L.P. US 6713 IN 37.29 43 UNICREDITO ITALIANO SPA IT 6512 SCC 37.61 44 DEPOSIT INSURANCE CORPORATION OF JP JP 6511 IN 37.93 45 VERENIGING AEGON NL 6512 IN 38.25 46 BNP PARIBAS FR 6512 SCC 38.56 47 AFFILIATED MANAGERS GROUP, INC. US 6713 SCC 38.88 48 RESONA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 39.18 49 CAPITAL GROUP INTERNATIONAL, INC. US 7414 IN 39.48 50 CHINA PETROCHEMICAL GROUP CO. CN 6511 T&T 39.78 Naravno čitava ova igra ne bi bila delotvorna da u nju nisu uključeni takozvani državnici tj. političari, mediji, obrazovne institucije koje školuju finansijske i bankarske “eksperte”, koji imaju za cilj da teško zaglupljuju ljude oko sebe plasirajući im priču o velikoj finansijskoj krizi i gomilu budalaština. Naravno, nikakve istinske krize ne može biti dok na Planeti Zemlji postoje živi ljudi koji mogu da rade i stvaraju. Jer, samo ljudski rad je energija i znanje koja stvara. Krizu prave samo finansijski vampiri koji isisavaju tuđe vrednosti i ljude masovno zaglupljuju kako njihovi robovi ne bi znali da žive drugačije osim da veruju da im je za sve potreban prvo novac. Svi ovi likovi rade za istog gazdu:

284

PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORA

BBA (Britanska bankarska asocijacija) koja određuje LIBOR zato za ove "finansijske kartaroše" ima i neka svoja pravila igre. Tako je i LIBOR definisan kao neka srednja vrednost između najniže kamatne stope (koju bankari najviše vole jer tako njihov novac najlakše nađe kupca) i najviše koju dostižu kratkoročni potrošački krediti. Oni su i najskuplji. Ova početna kamatna stopa u dogovoru je fiksna i manupulisanje sa njom da bi se izvuklo više novca je grubo krešenje pravila među Bratstvom iz kartela. Ko god to pokuša, suočava se odmah sa grupnom tužbom koju pokreću ostali i on mora da plati veliku kaznu.

Tako je banka Barklys (veruje se da je ona upravo najmoćnija banka na svetu danas) platila oko 450 miliona dolara kaznu koju su joj izrekli nadzorni organi u Njujorku i Londonu. I tako se saznalo za ovo sitno nevidljivo podešavanje Libora kako bi se izbegli neki gubici zbog lošeg plasmana novca. Svako podešavanje ove primarne kamatne stope izaziva teške poremećaje u čitavom finansijskom krvotoku sveta (jer on danas funkciniše kao celina ) i neko je na tome izgubio stotine milijardi dolara. Iz dostupnih podataka iz 2008. procenjuje se da je oko 350 triliona zajmova i raznih finansijskih derivata (bankarskih ugovora za obezbedjivanja od rizika) označeno tada prema LIBOR-u .

285

Tako kada nekolicina bankara iz najužeg kruga velikih "kartaroša" odluči da manipuliše sa ovim stopama, to ima ogromne posledice u čitavom svetu. Čak i sa jednom osnovnom jedinicom (to je jedna desetina jednog centa) desetine milijardi dolara se dobije ili izgubi. U zavisnosti da li ste zajmodavac ili korisnik pozajmice. U svakom slučaju bankarsko bratstvo iz Londona za to ne mari, jer za njih je sve to igra sa novcem na kojim su okovali milijarde ljudi širom sveta. I niko od njih zbog toga neće ići u zatvor. Kako neko reče, ako neki primalac socijalne pomoći ošteti državu za hiljadu ili samo sto dolara u SAD, on lako završi u zatvoru ili mu se pleni imovina u tom iznosu plus kamata. Ali, to su zakoni za robove. Za vlastelu to ne važi. Naravno, vaše je pravo da verujete da zaista postoji nekakva " svetska ekonomska kriza"." http://www.ivonazivkovic.net/LIBOR/LIBOR.html

PRIBLIŽAVA SE VELIKI KOLAPS

US DOLAR ĆE DOŽIVERTI KOLAPS U 2013. GODINI Uprkos (ili zahvaljujući) svim FED-ovim prljavim trikovima, dolar je prema mnogim prognozama pred neizbežnim kolapsom, ali ga od toga trenutno ponajviše spašava Kina, jer ne zna kakve bi bile moguće posledice po njenu ekonomiju ukoliko bi dozvolila dolarski krah, s obzirom da poseduje ogromne dolarske "zalihe". Neki stručnjaci najavljuju da će se kolaps dolara dogoditi već u 2013. godini: Četvrtak 10 siječanj 2013

Max Keiser US DOLAR DOŽIVEĆE KOLAPS U 2013. GODINI "Max Keiser: "Ako Kina odbije financirati dug Washingtona, američki dolar će doživjeti kolaps" Očekuje se da će američki dolar izgubiti veliku vrijednost u 2013-oj ako Kina odbije nastaviti financirati dug Washingtona koji je sve veći, kaže ekonomski analitičar za Press TV. Govoreći o nedavnom zakonu o porezu i smanjenju potrošnje u SAD-u, Max Keiser je rekao u intervjuu u četvrtak za Press TV da kada se Amerika zadužuje više nego što može platiti sakupljajući poreze, razliku plaća i financira Kina.

286

Podrška Kine američkom dugu je pretvorila Ameriku u najgoru G20 državu kada se radi o jazu između trošenja i prihoda, rekao je. Keiser je rekao da će 2013. '…američki dolar kolapsirati jer ga Kina neće više financirati i to je rizik o kojem govorimo, rizik o kojem Obama ne govori svom narodu i to je nezamislivo, to je nedostatak vođstva.' http://www.presstv.ir/detail/2013/01/03/281581/us-fiscal-cliff-bottomless-pit-of-debt/ http://maxkeiser.com/2013/01/04/us-dollar-will-collapse-in-2013/

...

Jedan od pokušaja ilustracije američkog duga izraženog u vidu zgrada sagrađenih od novčanica po 100 dolara

Доларској империји је изгледа ипак дошао крај јер је чак и руски председник Медведев, бар за успомену, добио нову бриселску варијанту светске монете.

Долар одлази "На самиту Г8 у италијанском граду Аквила, руски председник Дмитриј Медведев показао је један златни новчић који подсећа на евро, има симбол сачињен од шест листића, на коме пише "United Future World Currency", "будућа јединствена светска валута". Поменуо је вероватноћу да нешто слично може да постане средство плаћања – међународни новац У свету финансија где би требала да влада тврда реалност, одавно је све постало вируално. Тако земља која је направила велику финансијску кризу „држи“ долар високо док многе остале валуте падају, па се финансијска, а са њом и економска криза, прелива на друге земље. Да

287

парадокс буде још већи долари се бесомучно штампају али курс долара драстично не пада. Тако је курс долара према евру и неким другим јаким новчаним једницама прошле недеље благо ојачао, али се упркос томе множе сумње међународних експерата, а међу њима и неких познатих америчких економиста, око могућности да "зелена новчаница" на дужи рок остане у привилегованом положају једине глобалне резервне валуте. Расправе око положаја долара поново су се "усијале" прошле недеље када је гувернер Народне банке Кине Џоу Сиочуан поново затражио да се уместо долара уведе нова резервна валута, у виду специјалних права вучења Међународног монетарног фонда (ММФ). Реакцја девизних берзи била је муњевита и валутни дилери у Лондону, Њујорку и другим највећим тржиштима одмах су оборили доларске позиције, док су финансијски експерти још једном добили "храну" да расправљају о будућности америчке новчане јединице. Познати амерички економиста Макл Хадсон је још уочи самита Шангајске организације, средином јуна у руском граду Јекатеринбургу, оценио је у чланку објављеном у лондонском Фајненшл тајмсу, да би тај скуп могао да одгира преломну улогу у процесу "дедоларизације и краја војно-финансијске премоћи САД". Хадсон је у том тексту указао да ће можда баш самит у уралском граду Јекатеринбургу ући у историју као место где је завршен живот не само последњег руског цара, већ и америчке империје. Објашњавајући ту своју тезу другом америчком економисти Крису Хеџису, Хадсон је на страницама британског издања РИНФ њуз написао и следеће: Кина, Русија, Индија, Пакистан и Иран званично изграђују војнофинансијски блок да би одстранили Америку из Евроазије. Те земље су, према Хадсоновом мишљењу, решиле да престану финансирање САД властитим новцем, улажући огромне доларске суме у дужничке хартије америчке владе. САД системом војних база представљају сталну претњу за земље Евроазије које више нису спремне да трпе тај притисак и када престану да улажу средства у спасавање огромних америчких дефицита, крај доларске ере биће неминован - сматра Хадсон. Без садашњег повлашћеног положаја долара САД су "готове" тврди Хадсон, а његов колега Хеџис је сасвим директан и у напису за РИНФ њуз описује са каквим ће се навољама Америка суочити када долар "пропадне". Хеџис тврди да ће након пропасти долара, као глобалне резервне валуте, сви производи које САД увозе, а међу њима и нафта, драстично поскупети, уз истовремени нагли скок каматних стопа и раст незапослености који ће бити тако оштар да ће његова земља почети да личи на некадашњу Вајмарску Немачку или данашњи Зимбабве. ..." Српска политика http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/050.html

...

288

KAKO DA SE REŠIMO DOLARSKOG I EVRO TERETA?

NAJAŽNIJA TEMA SVETSKE EKONOMIJE Ovo će narednih meseci, a možda i godina, verovatno biti najvažnija tema svetske ekonomije. Da se dodeljuje nobelova nagrada za ekonomiju, pravilan odgovor na ovo pitanje bi verovatno zaslužio ne samo tu, nego i mnogo veću nagradu. Da li će se taj problem rešiti na najbolji mogući način - mirno, trezvenih glava, na nekoj svetskoj monetarnoj konferenciji, ili će se sve zemlje sveta u panici pokušavati ubrzano rešiti dolara i evra, ostaje da se vidi. Može li se u tom pogledu išta značajno očekivati od BRIKS-a?

BRIKS Ovaj neformalni ekonomski blok započeo je najpre kao RIK (Rusija, Indija i Kina) 2008. godine, i to kao labavi ekonomski savez. Priključenjem Brazila 2009. godine prerastao je u BRIK, a 2011. godine, a uključivanjem Južnoafrička Republika u BIRKS. Članice BRIKS-a predstavljaju respektabilnu silu u svakom pogledu: zuzimaju više od četvrtine svetske teritorije, više od 41% populacije, skoro 25% svetskog BDP-a, a poseduju i gotovo polovinu ukupnih svetskih deviznih i zlatnih rezervi. Po nazivima njihovih valuta – real, rublja, rupija, renminbi i rand, neki ih zovu i R-5. Utisak jedino kvari činjenica da je koncept na kome je zasnovan ovaj blok zemalja prvobinto osmislio ekonomista Džim Onil iz investicione banke Goldman Saks, i to još 2001. godine, šta baca opravdanu senku sumnje da čak i iza tog nezapadnog

289

projekta stoje rotšildski bankari, i da oni tajno i neformalno u većoj ili manjoj meri upravljaju čak i ekonomijama (čitaj bankama) i tih zemalja. Ovih pet zemalja u poslednje vreme razmatraju moguće mere koje bi im pomogle da se zaštite od naglih kolebanja kursa dolara i valutnih ratova. Jedna od mera koje predlažu jeste veća trgovina u nacionalnim valutama koja smanjuje rizike i zavisnost od američkog dolara. Drugu značajnu meru ove zemlje vide u formiranju svoje razvojne banke: petak, 30. mar 2012, 07:30 -> 10:23

BRIKS hoće svoju banku

Premijer Rusije: Dmitrij Medvedev „Zemlje BRIKS-a predlažu osnivanje zajedničke razvojne banke i veću međusobnu trgovinu kako bi sprečili da se neke nove krize prelivaju na njihovu grupu. Svi smo zainteresovani za reformu zastarelog svetskog ekonomskog sistema i nezadovoljni smo brzinom promena, poručio Dmitrij Medvedev.“ http://www.rts.rs/page/stories/sr/comments/13/Ekonomija/1073204/BRIKS+ho%C4%87e+svoju+banku .html

Međutim, problematično je što inicijativa članica BRIKS-a, bez obzira što se radi o ekonomskim silama koje su u odnosu na zapadne zemlje trenutno u velikom usponu, predstavlja samo parcijalno rešenje i ne inicira svetske makroekonomske promene, u prvom redu monetarne. To bi moglo značiti da i vlade ovih zemalja vode skriveni pipci rotšildske nemani.

290

Još jedan slikovit prikaz duga SAD (iz 2009. godine, kada je iznosio „samo“ 114,5 triliona US dolara). Od novčanica po 100 dolara, složenih jedna na drugu, mogle bi se sagraditi zgrade koje bi daleko nadvisile srušene "Blizance" i Empire State Building.

NAJVAŽNIJI INSTRUMENTI ZA BORBU PROTIV ROTŠILDA Kao uvod u narednu temu kratko ćemo rezimirati potencijalno najefikacije instrumente u borbi protiv rotšildske okupacije. Kao najvažnije i najmoćnije sredstvo za brzo i efikasno delovanje protiv rotšilda imamo devizne rezerve centralnih banaka koje, ukoliko se upotrebe na vreme, i na pravi način, mogu vrlo brzo dovesti do protivnikove kapitulacije. Ovo sredstvo bilo bi još moćnije ukoliko veći broj država, posebno Kina i ostale članice BRIKS-a, stupi u sinhronizovanu akciju, jer bi se u tada u SAD i u EU slile ogromne količine bezvrednih dolara i evra, koje trenutno zakrečavaju finansijske vene ekonomije celog sveta. Da bi se ovaj instrument iskoristio, države koje ga primenjuju morale bi odsustati od nametnutih obaveza kupovine deviznih rezervi i vezivanja emisije domaćeg novca za vrednost deviznih rezervi. Drugo vrlo efikasno sredstvo moglo bi biti značajno povećanje primarne emisije domaćeg zdravog – beskamatnog novca u meri koja bi omogućila da se zasite potrebe ekonomije za zdravim domaćim novcem. S prethodna dva, nerazdvojan je i treći instrument – odustajanje od vezanosti domaće valute za dolar i evro (ovo se odnosi na one države koje su svoje valute izričito ili na drugi način vezale za te glavne rotšildske valute).

291

Obavezan prateći instrument uz sve prethodne, moralo bi biti i hitno uvođenje državne kontrole na sva bankarska i finansijska plaćanja i poslovanja (u SFRJ nekadašnja SDK), jer je vođenje finansijske kontrole po sadašnjim propisima prepušteno centralnoj i ostalim bankama i bankarima (kao kada biste finansijsku kontrolu dali u ruke najveće mafije, ili kada biste kontrolu državne granice prepustili švercerima).

ŠIRI PREGLED MOGUĆIH REŠENJA

Čekanje na rešavanja ovog gordijevog Bretton Woods-kog čvora neće suverenim državama doneti ništa dobro. Zbog činjenice da dolar-evro okupacija traje i dalje, i da se svakog dana i sata emituju novi milioni ovih rotšildskih otrovnih valuta, suverene zemlje ostatka sveta moraju pronaći hitna rešenja. U tom smislu verovatno je da treba inicirati hitno sazivanje regionalnih i svetske monetarne sastanke i konferencije na kojima bi se raspravila sva sporna monetarna pitanja koja već više od pola veka predstavljaju osnovni instrument za rotšildsko bogaćenje i kočenje ekonomskog i svakog drugog napretka svih zemalja sveta. Na tim sastancima i konferencijama treba pronaći pravednu i funkcionalnu monetarnu formulu po kojoj nijedna država koja sudeluje u međunarodnoj trgovini ne bi imala privilegovan položaj, kakav već dugo vremena imaju SAD, a u poslednje vreme i evro. Kao neke od prvih i hitnih mere koje bi se usvojile možda bi se mogle predložiti: 1. Što hitnije napuštanje pravila MMF-a, Svetske banke, BIS-a i svih ostalih rotšildskih filijala, naročito pravila koja se tiču obaveznih deviznih rezervi. 2. Oslobađanje od deviznih i dolarskih rezervi kupovinom roba, tehnologija i svega ostalog od SAD i zemalja Eurozone. Ove mere će verovatno biti dovoljne da SAD i Eurozonu nateraju na pregovore i sazivanje svetske monetarne konferencije, nakon čega bi mogla započeti nova faza u kojoj treba tražiti: 1. Zaustavljanje i zamrzavanje plaćanja svih dugova i kredita prema svim stranim kreditorima (svetskim, regionalnim i ostalima), dok se ne reše glavni monetarni problemi. 2. Zaustavljanje rada i revizija svih svetskih i regionalnih finansijskih i monetarnih ustanova (MMF-a, Svetske banke i drugih), dok se ne revidira i preispita njihovo poslovanje, a nakon toga tražiti i njihovo trajno zatvaranje, kako bi se otvorile nove i pravednije institucije.

292

3. Obrazovanje specijalnih domaćih i svetskih komisija i institucija koje bi utvrdile i procenile stvarnu materijalnu štetu koju su sve zemlje sveta pretrpele primenom Bretton Woodskih dogovora i predlaganje načina njene nadoknade od strane SAD i Eurozone. 4. Obrazovanje specijalne domaće i svetske komisije koja bi sačinila predlog međunarodnog monetarnog sistema na potpuno novim osnovama. 5. Obrazovanje specijalne domaće i svetske komisije koja bi procenila i konfiskovala potraživanja SAD, MMF-a, Svetske banke, i svih drugih globalnih, regionalnih i lokalnih rotšildskih finansijskih institucija u koje se slivao novac opljačkan od strane tih FED-ovih produženih ruku. Ta potraživanja bi ista komisija podelila opljačkanim zemljama u srazmeri u kojoj su opljačkane. 6. Preporučivanje svim državama: ukidanje kamata, uvođenje nekreditnog novca i nacionalizacije privatnih banaka. 7. Preporučivanje svim državama: odustajanje od MMF-ovih pravila u pogledu obaveznih deviznih rezervi 8. Preporučivanje svim državama: emitovanje primarne emisije domaćeg - JEDINOG ZDRAVOG - novca, neovisno od priliva deviza i neustavnih i samoubilačkih MMFovih pravila. 9. Preporučivanje svim državama: ukidanje svih oblika trgovine novcem na međunarodnom i lokalnom planu i zatvaranje svih berzi i ostalih institucija koje se bave tim spekulativnim poslovima. 10. Preporučivanje svim državama: uvođenje najstrože zabrane davanja kredita i pozajmljivanja novca uz kamatu, odnosno novčanu naknadu, kako na međunarodnom, tako i na domaćem planu. (Pozajmljivanje novca uz naknadu bi se moglo dozvoliti jedino ukoliko je u pitanju nenovčana naknada – robna, imovinskopravna i drugi oblice nenovčane naknade.) Bitno je naglasiti da neke ili sve od pomenutih mera pojedine države mogu pojedinačno preduzeti i ODMAH (što je dobra varijanta), ili u grupi (što je još bolja varijanta) ne čekajući neizvesno sazivanje svetskih skupova na kojima bi se o tome odlučivalo. Naravno da bi se takvim „odmetničkim“ potezima pojedine nacije verovatno suočile sa besom rotšildske bankarske nemani, pa možda čak i sa pretnjama sankcija i „humanitarnog“ i „vaspitnog“ bombardovanja, ali ukoliko bi to istovremeno učinilo više zemalja, i uz snažnu antibankarsku građansku podršku i kampanju, moguće je da bi se bankarski bes vrlo brzo pretvorio u zabrinutost i strah. Jer, najvažnija stvar u svemu tome je obezbediti masovnu podršku domaće i međunarodne javnosti, koja bi se manifestovala kroz podršku medija, MIROLJUBIVE

293

proteste i demonstracije, potpisivanje pisanih i elektronskih peticija, održavanje referenduma, organizovanje foruma, okruglih stolova, javnih rasprava itd. Osim toga, treba imati u vidu da su neke zemlje (poput Argentine, Ekvadora, Islanda i drugih), bez ikakvih štetnih posledica, pa čak i bez preterane bankarske reakcije, već preduzele neke od gornjih koraka i mera, i da su za to vrlo brzo nagrađene izuzetnim ekonomskim rezultatima.

NOVA SVETSKA OBRAČUNSKA JEDINICA ZA MEĐUNARODNA PLAĆANJA Jedan od predloga koji bi čovečanstvu pomogao u izlasku iz bankarske okupacije mogao bi biti i uvođenje nove svetske obračunske monetarne jedinice po kojoj bi se obračunavali i preračunavali svi budući trgovački i drugi poslovi u međunarodnim finansijskim transakcijama. Dakle, umesto suludog Bretton Woods-kog "dogovora" (po kojem ceo svet trguje i sve robe plaća dolarima i tako omogući SAD-u da potpuno besplatno kupuje sve što želi na svetskom tržištu i izvozi inflaciju u sve ostale zemlje), treba razmisliti o uvođenju nove nove obračunske jedinice, po kojoj bi se ravnale sve zemlje u svetu, uključujući i SAD i EU. Ta nova svetska obračunska jedinica bila bi neka vrsta korpe svih svetskih valuta ili svetska obračunska monetarna jedinica, i služila bi kao podloga na osnovu koje bi se na svetskom tržištu utvrđivala realna vrednost svih roba i valuta, i na osnovu koje bi se vršili međunarodni trgovački poslovi i sve i druge međunarodne fiskalne transakcije. Da bi nova obračunska jedinica bila funkcionalna i operativna, sva postojeća sredstva deviznih rezervi i sva postojeća međunarodna potraživanja i dugovanja svih učesnica novog monetarnog sporazuma morala bi se preračunati i pretvoriti u tu novu monetu. S obzirom da je većina današnjih valuta vezana za US dolar, možda bi bilo najbolje da se paritetna vrednost te nove obračunske monetarne jedinice veže za dolar u

294

odnosu 1 : 1, što bi verovatno znatno olakšalo sva mnogobrojna preračunavanja koja će uslediti prilikom uvođenja te jedinice u monetarnu praksu. Prilikom preračunavanja tekućih međunarodnih potraživanja i dugovanja, zemljama opljačkanim od strane FED-a i njegovih filijala (kao što su MMF, Svetska banka i drugi), svim zemljama učesnicama novog monetarnog sporazuma u potraživanja bi se uračunala i sredstva za koja nadležna međunarodna komisija utvrdi da su im bila opljačkana (ovi iznosi bi se odbili od tekućih potraživanja FED-a, MMF-a i ostalih). Specifičnost nove svetske valute bila bi u tome da se ona ne bi koristila za domaća, nego samo za međunarodna plaćanja, dok bi se za unutrašnja plaćanja zadržale postojeće domaće valute.

KAKO BI NA OVAKVE PREDLOGE MOGLE REAGOVATI SAD I EU?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li će SAD i EU reagovati u ime svojih suverenih nacija, ili u ime rotšilda. Ukoliko bi vlade ovih zemalja reagovali u ime rotšilda, što je u početku verovatnija opcija, obe te sile će se najverovatnije protiviti ovim predlozima, budući da će kriminalnom rotšildskom udruženju biti oduzeta ne samo sva moć i imovina, nego da će se mnogi od njih naći i u zatvoru zbog osude za najveći kriminal u istoriji čovečanstva. Međutim, ukoliko vlade budu reagovale u ime svojih građana, verovatno je da će predloge rado prihvatiti, jer bi na taj način svoje građane oslobodile astronomskih dugova prema rotšildima (dugova koje verovatno ne bi mogli vratiti ni svi budući naraštaji, pošto se spirala duga samo povećava). Najmanje verovatna mogućnost je da bi rotšildi mogli prisiliti svoju vojnu filijalu NATO pakt, da pomogne u "miroljubivom" i "demokratskom" rešavanju ovih pitanja, iz prostog razloga što su i sami svesni da bi takva intervencija izazvala treći svetski rat koji rotšildi nikako ne bi mogli dobiti, a u kome bi gotovo sigurno bili fizički istrebljeni bez sudskog postupka (možda čak i od strane vojske i oficira NATO alijanse).

POJEDINAČNE AKCIJE I AKTIVNOSTI

ŠTA SVAKI POJEDINAC MOŽE UČINITI? Ukoliko ste saglasni sa osnovnim tezama ove knjige, sada dolazimo do mesta na kome svaki čitalac treba da se zapita da li išta može lično učiniti da se ova današnja situacija barem popravi, i da duboko razmisli o tome šta bi kao pojedinac mogao konkretno preduzeti.

295

Za one koji će sebi postaviti takva pitanja kreirali smo dosta predloga i sugestija kao podlogu za meditaciju, koje iznosimo u nastavku: SLANJE E-MAILOVA I PISAMA

Radi inforimisanja domaće i međunarodne javnosti i iznalaženja najboljih rešenja za izlaz iz sadašnje situacije, kao i radi prevođenja ove i drugih sličnih knjiga na strane jezike, cirkularnim e-mailovima i pismima obratiti se: 1. prijateljima, rodbini i uticajnim poznacima, 2. domaćim, stranim i međunarodnim internet portalima i forumima, 3. domaćim, stranim i međunarodnim novinama, radio-televizijama i ostalim medijima, 4. domaćim, stranim i međunarodnim predsednicima država i premijerima, 5. domaćim, stranim i međunarodnim vladama i skupštinama, 6. domaćim, stranim i međunarodnim ustavnim i vrhovnim sudovima, 7. domaćim, stranim i međunarodnim advokatskim komorama i pojedinim advokatima, 8. domaćim, stranim i međunarodnim tužilaštvima, 9. domaćim, stranim i međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i udruženjima građana, 10. domaćim, stranim i međunarodnim institutima, univerzitetima i fakultetima, 11. domaćim, stranim i međunarodnim poznatim i slobodoumnim novinarima, političarima, književnicima, prevodiocima, muzičarima i ostalim umetnicima, 12. domaćim, stranim i međunarodnim studentskim i omladinskim organizacijama, ... (listu naravno možete dopuniti ili suziti po sopstvenoj volji)

UKLJUČIVANJE U DOMAĆE I MEĐUNARODNE FORUME

Radi inforimisanja domaće i međunarodne javnosti i iznalaženja najboljih rešenja za izlaz iz sadašnje situacije pokretati forumske rasprave o ovim pitanjima ili se uključivati u već postojeće na domaćim i međunarodnim forumima.

TRAŽENJE SMENE UREDNIKA DRŽAVNIH MEDIJA

Zbog upornog ćutanja o bankarskim prevarama inicirati smenjivanje svih glavnih i odgovornih urednika u svim državnim javnim medijima.

OTKRIVANJE I ŠIRENJE ISTINE O BANKARSKIM PREVARAMA

Inicirati formiranje domaćih, međunarodnih i svetskih vladinih i nevladinih institucija i organizacija radi: 1. istraživanja istine o bankarima, bankarstvu i njihovom delovanju u poslednjih nekoliko stotina godina, 2. širenja utvrđenih istina.

296

FORMIRANJE SPECIJALNIH DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH SUDOVA I TUŽILAŠTAVA ZA ROTŠILDSKE BANKARE

Inicirati: 1. formiranje specijalnih domaćih i međunarodnih krivičnih sudova i tužilaštava za krivično procesuiranje bankara i njihovih političkih i drugih saučesnika, 2. formiranje specijalnih domaćih i međunarodnih privrednih sudova za utvrđivanje i naknadu štete koju su pretrpele pojedine države i nacije povodom bankarskog kriminalnog delovanja . KRIVIČNO GONJENJE I PARNIČNE TUŽBE

Radi otkrivanja i kažnjavanja najodgovornijih domaćih i inostranih lica koja stoje iza globalne, regionalne i lokalne bankarske pljačke protiv onih za koje smatrate da su krivično odgovorni podnijeti krivične prijave domaćim, stranim i međunarodnim tužilaštvima, a posebno prema čelnicima FED-a MMF-a, Svetskoj banci, BIS-a i ostalih međunarodnih finansijskih institucija, nacionalnih centralnih banaka, ostalih banaka, finansijskih institucija i pojedinaca za koje se utvrdi da su izvršili najveće pljačke. Inicirati konfiskaciju imovine odgovornih fizičkih i pravnih lica i podnošenje građanskih tužbi specijalnim međunarodnim sudovima radi naknade štete opljačkane kroz bankarske prevare. VANREDNI IZBORI NA SVIM NIVOIMA

U svim marionetskim državama u kojima postoji jaka sprega između bankara i domaćih vlasti (a takve su SVE današnje "suverene" države i para-države nastale na tlu bivše SFRJ) inicirati zakazivanje vanrednih izbora na svim nivoima, biranje novih ljudi koji neće biti bankarski saučesnici, i krivično gonjenje odgovornih političara. NACIONALIZACIJA PRIVATNIH BANAKA

Inicirati nacionalizaciju svih privatnih banaka i njihovo pretvaranje u lokalne jedinice centralne banke. PRETVARANJE CENTRALNIH BANAKA U SDK

Inicirati pretvaranje centralne banke u Službu državnog knjigovodstva (ili neku sličnu ustanovu) koja bi preuzela sve bankarske, sve monetarne i sve kontrolne poslove pod državno okrilje (kao nekadašnja Služba društvenog knjigovodstva u bivšoj SFRJ, kojoj bi se dodale sve privatne i državne banke i svi bankarski poslovi). STOPIRANJE PLAĆANJA MEĐUNARODNIH DUGOVA PREMA SAD i EU

Inicirati stopiranje plaćanja svih međunarodnih dugova i kredita prema SAD i EU dok se ne utvrdi stvarna vrednost potraživanja i dugovanja PREISPITIVANJE DUŽNIČKO-POVERILAČKIH ODNOSA

Inicirati interno i međunarodno (arbitražno) preispitivanje stvarnog unosa dolarskih i evro kredita (po mogućstvu najmanje od početka I svetskog rata pa do danas) i redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa.

297

PONIŠTAVANJE PRIVATIZACIJA

Inicirati poništavanje svih privatizacija u svim današnjim državama nastalim od bivših evropskih socijalističkih država koje su izvršene od početka devedesetih godina, i pokretanje krivičnog postupka protiv svih odgovornih političara koji su na funkcijama od devedesetih godina (predsednici države, premijeri, ministri finansija, guverneri centralne banke, direktori agencija za privatizaciju, i svi drugi koji su odgovorni za uzimanje stranih kredita i privatizaciju). UKIDANJE KAMATA I UVOĐENJE NEKREDITNOG NOVCA

1. Inicirati ustavno i zakonsko uvođenje bezkamatnog (nekreditnog) novca, te potpunu zabranu i najstrože kažnjavanje pozajmljivanja novca uz kamatu. 2. Ustavom i zakonom onemogućiti i zabraniti trgovinu novcem u svim oblicima (deonica, vrednosnim papirima, financijskim derivatima i drugim spekulativnim "novcem". ODUSTAJANJE OD OBAVEZE DA KUPUJU DEVIZNE REZERVE

Inicirati odustajanje svih država od obaveze da kupuju devizne rezerve, jer time podgrevaju povećavaju domaću inflaciju, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra. ODUSTAJANJE OD OGRANIČENJA EMISIJE ZDRAVOG DOMAĆEG NOVCA VEZIVANJEM PRAVA EMITOVANJA ZA VISINU DEVIZNIH REZERVI

Inicirati odustajanje svih država od od ograničenja emisije zdravog domaćeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi, jer time onemogućuju poslovanje domaće ekonomije, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra. ODUSTAJANJE OD VEZIVANJA VREDNOSTI DOMAĆIH VALUTA ZA DOLAR I EVRO

Inicirati odustajanje svih država od odustajanje svih država od vezivanja vrednosti domaćih valuta za dolar i evro, jer time onemogućavaju primarnu emisiju domaćeg novca, podgrevaju i povećavaju domaću inflaciju, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra. BORBA PROTIV ULASKA U EU

Iako ste iz svega do sada napisanog verovatno shvatili zbog čega se treba boriti protiv ulaska u EU, pokušaćemo ovo dodatno objasniti, jer je izuzetno važno. Toliko je važno da bi ovo trebalo sto puta ponoviti:

NIPOŠTO U EVROPSKU UNIJU! Ovo je posebno važno za zemlje koje još nisu ušle u tu najveću tamnicu naroda, i koje su još uvek, bar formalno, suverene i slobodne. Zamislite samo koliko bi tek bili "slobodni" i "suvereni" kada bi i formalno postali sužnji te monsturozne bankarske okupacije, u kojoj su građani potpuno izgubili suvernitet, tako da o svim najvažnijim monetarnim i drugim pitanjima odlučuje

298

neformalna grupa najmoćnijih bankara sa sedištem u London Sitiju, dok su najviši političari samo nesposobne ili poslušne marionete. I to upravo sada kada je svet na pragu pobede nad londonskim bankarima, kao glavom rotšildske svetske nemani! UBugarskoj se ljudi spaljuju, Grci su u očaju, Španija, Portugalija, Italija i drugi su u strahu od Grčkog scenarija, Kiparski problem će izgleda nadmašiti Grčki, Britanija hoće napolje, a domaći korumpirani političari još uvek kao papagaji svakog dana naglašavaju kako je ulazak u EU jedini spas i jedini izlaz za sve probleme. Sva njihova poltika se zasniva na propagiranju ulaska u rotšildsku EU i prizivanje otrovnih rotšildskih evra. Nisu svesni da je današnja kriza u SAD i EU rezultat povratka dolara i evra u njihovu rotšildsku domovinu. I da će se iz godine u godinu, iz meseca u mesec, te lesice sve brže i u sve većem broju vraćati kući, a da će ih njihovi pošiljaoci pokušavati usmeriti u nove destinacije, u svoje kolonijalne posede kakvi su postale i bivše jugoslovenske republike nakon raspada SFRJ. Nisu svesni, ili ih nije briga što će rotšildi sve svoje probleme izazvane vraćanjem evra iz BRIKS-a i drugih koliko toliko suverenih nacija, tovarima prelivati onim nacijma koje još nisu otkrile suštinu njihove monetarne prevare, i da će nam kredite uskoro davati i bez kamata,samo da što više uspore neizbežnu propast. Nisu svesni ili ih nije briga da uvlačenjem svojih zemalja u tu ogromnu inflatornu rupu pomažu rotšildima da amortizuju i ublaže inflaciju zazvanu emitovanjem više od 16.000 milijardi evra bez pokrića, što čine uvlačenjem sve većeg broja nacija koje će prevaliti štetne posledice. Taj ogromni finansijski balon (baš kao i njegov američki pandam) počeo je poslednjih godina polagano da se izduvava, što će u jednom trenutku neminovno dovesti do kraha evra i njegovog američkog starijeg dolarskog brata. Sve zemlje koje se u to vreme zadese u EU biće primorane da otplaćuje taj ogromni dug, iako ga nisu ni stvorile, ni trošile. Domaćim političarima koji svim silama pokušavaju prodati ne samo naš lični i nacionalni suverenitet, i naše lično i nacionalno bogatstvo (ako ga uopšte još imamo), nego nas gurnuti u najveći koncentracioni doborovoljni logor na svetu, treba reći i milionima puta ponoviti najodlučnije reći NE.

299

SVETSKE ZAVERE

U ovoj knjizi akcenat smo stavili na bankare i bankarstvo kao jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji segment svetskih zavera. Na ovakav pristup opredelili smo se procenivši da je za pobedu nad onima koji stoje iza svih svetskih zavera najvažnije razotkriti tajne koje predstavljuju izvor njihove finansijske moći, što bi moglo pomoći u zaustavljanju i onemogućavanju daljeg priliva finansijskih sredstava, koja im služe kao glavno oružje u neobjavljenom ratu protiv čovečanstva. Do sada otkrivene zavere protiv čovečanstva su toliko mnogobrojne, tako da ih je teško i pobrojati. Zato se u ovoj knjizi nismo bavili tim temama, izuzev u meri neophodnoj da povežemo neke činjenice koje se odnose i na bankare, ceneći da će čitaoci zainteresovani za ostale oblike zavera i sami lako naći dovoljno informacija ne netu.

300

REZIME - ZAKLJUČAK Iz svega do sada rečenog pokušaćemo izvući najznačajnije poente, koje čitalac, kao i sve napisano, može prostudirati, izanalizirati i izvući sopstvene stavove: 1. Više od nekoliko stotina godina deluje bankarska zavera malog broja bankarskih porodica, na čelu sa porodicom Rotšild (zbog čega smo tu vrstu opakih bankara u ovoj knjizi generalno nazivali "rotšildi", "rotšildski bankari", "bankari" i sl.) sa ciljem da nad celim čovečanstvom uspostavi totalnu diktaturu i da uništi preko 90% današnjeg čovečanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, lekovima, genetski modifikovanom hranom, zaprašivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima - HARP-om, programiranjem ponašanja, i na bezbroj drugih načina? 2. Kao glavne instrumente za monetarnu i svaku drugu okupaciju nacija, država i pojedinaca, rotšildi koriste novac, korupciju, pretnje, ucene, ratove, pučeve, pobune, prevrate, revolucije, demonstracije itd. 3. Tajna podloga za sve novčane mahinacije jeste pretvaranje novca u robu, kreiranje novca BEZ POKRIĆA (iz „ničega“) i njegovo emitovanje i distribuisanje uz kamate (novac kao dug). 4. Glavna rotšildska fabrika za proizvodnju novca dugo vremena je bila Bank of England, a od 1913. godine – Američke Federalne Rezerve (FED), centralne banke SAD koja je u njihovom PRIVATNOM 100% vlasništvu i pod apsolutnom kontrolom. Po zakonu i ugovoru kojim suregulisani odnosi između SAD i FED-a, ova centralna banka svu primarnu emisiju dolara pozajmljuje američkoj državavi, i to uz kamate, nakon čega se novac pušta u opticaj. 5. Izvozom nepokrivenih funti iz Britanije, a kasnije nepokrivenih dolara iz SAD, rotšildi su ceo svet preplavili novcem bez pokrića, čija ukupna masa iznosi mnogo više nego ukupan Bruto društveni proizvod svih zemalja sveta. 6. SAD i zemlje Evropske unije izdavanjem dolara i evra stvorile dužničke obaveze od po 16.000 milijardi dolara (ukupno preko 32.000 milijardi dolara, iako su spekulativne obaveze i do 100 puta veće), a imaju ukupne devizne rezerve manje od 2.000 milijardi dolara (s tim da devizne rezerve SAD iznose svega 147 milijardi US dolara). 7. Kao instrumente koji omogućavaju izvoz novca i novčanu i svaku drugu okupaciju ostatka sveta rotšildi su Bretton Woods-kim dogovorom iz 1994. godine udarili temelje za uspostavljanje svojih novih filijala i ekspozitura, među kojima su najpoznatije Međunarodni monetarni fond - MMF, Svetska banka i Ujedinjene nacije – UN. 8. Nove rotšildske filijale su ostatku sveta nametnuli čvrsta monetarna i druga pravila kojima omogućavaju da se postojeća okupacija povećava i održava u nedogled. 9. Glavna nametnuta monetarna pravila koja najviše štite i održavaju postojeći monetarni poredak – okupaciju, jesu: a) obaveza država da kupuju i unapređuju tkzv. devizne rezerve, b) ograničenje emisije domaćeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi c) vezivanje vrednosti domaćih valuta za dolar i evro. 10. Neke od mogućih glavnih mera koje države i nacije treba da preuzmu kako bi se oslobodile monetarnog, finansijskog i svakog drugog ropstva:

301

             

formiranje specijalnih domaćih i međunarodnih sudova i tužilaštava za rotšildske bankare njihovo krivično gonjenje i parnične tužbe protiv pojedinaca, njihovih banka, korporacija i država vanredni izbori na svim nivoima vlasti (ukoliko su postojeće korumpirane) nacionalizacija svih privatnih banaka pretvaranje centralnih banaka u službe državnog knjigovodstva stopiranje plaćanja međunarodnih dugova prema SAD i EU dok se ne raščiste stvarni računi preispitivanje međudržavnih i međunarodnih dužničko-poverilačkih odnosa poništavanje privatizacija u tkzv. tranzicijskim zemljama ukidanje pozajmljivanja novca uz kamate uvođenje nekreditnog (bezkamatnog) novca odustajanje od obavezne da kupovine deviznih rezervi, odustajanje od ograničenja emisije zdravog domaćeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi odustajanje od vezivanja vrednosti domaćih valuta za dolar i evro. borba protiv ulaska u evropsku uniju za one koji još nisu utamničeni i izlazak onih koji su na prevaru postali članice tog najvećeg dobrovoljnog koncentracionog logora na svetu.

11. neke od pojedinačnih akcija i aktivnosti koje možete i sami preduzeti: radi inforimisanja domaće i međunarodne javnosti i iznalaženja najboljih rešenja za izlaz iz sadašnje situacije cirkularnim e-mailovima i pismima čije primere smo dali u knjizi (ili drugima, po sopstvenom izboru) obratiti se:  prijateljima, rodbini i uticajnim poznacima,  domaćim, stranim i međunarodnim internet portalima i forumima,  domaćim, stranim i međunarodnim novinama, radio-televizijama i ostalim medijima,  domaćim, stranim i međunarodnim predsednicima država i premijerima,  domaćim, stranim i međunarodnim vladama i skupštinama,  domaćim, stranim i međunarodnim ustavnim i vrhovnim sudovima,  domaćim, stranim i međunarodnim advokatskim komorama i pojedinim advokatima,  domaćim, stranim i međunarodnim tužilaštvima,  domaćim, stranim i međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i udruženjima građana,  domaćim, stranim i međunarodnim institutima, univerzitetima i fakultetima,  domaćim, stranim i međunarodnim poznatim i slobodoumnim novinarima, političarima, književnicima, prevodiocima, muzičarima i ostalim umetnicima,  domaćim, stranim i međunarodnim studentskim i omladinskim organizacijama, ... (listu naravno možete dopuniti ili suziti po sopstvenoj volji)  uključivanje u domaće i međunarodne forume  traženje smene urednika državnih medija zbog upornog ćutanja o bankarskim prevarama  iniciranje formiranja domaćih, međunarodnih i svetskih vladinih i nevladinih institucija i organizacija koji bi se bavili otkrivanjem i širenjem istine o bankarskim prevarama.

302

SPISAK UPOTREBLJENIH (I NEUPOTREBLJENIH) BANKARSKIH SKRAĆENICA BCBS Basel Committee on Banking Supervision (Bazelski komitet za superviziju banaka) BDP Bruto domaći proizvod (Gross domestic product - GDP) BIS Bank for International Settlements (Banka za međunarodna poravnanja) CEBS Committee of European Banking Supervisors (Komitet evropskih supervizora banaka) EBA European Banking Authority (Evropski regulatorni organ za bankarstvo) ECB Evropska centralna banka (European Central Bank) EFSF European Financial Stability Facility (Evropski fond za finansijsku stabilnost) EFSM European Financial Stability Mechanism (Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost) EIOPA European Insurance and Occupational Pensions Authority (Evropski regulatorni organ za osiguranje i penzije) EMU Evropska monetarna unija (European Monetary Union) EONIA Euro OverNight Index Average (Evropski prekonoćni prosečni indeks) ESAs European Supervisory Authorities (Institucije evropskih supervizora) ESM European Stability Mechanism (Evropski stabilizacioni mehanizam) ESMA European Securities and Markets Authority (Evropski regulatorni organ za tržišta i HOV) ESRB European Systemic Risk Board (Evropski odbor za sistemski rizik) ETUI European Trade Union Institute (Evropski sindikalni institut) EU Evropska unija (European Union) EURIBOR Euro Interbank Offered Rate (Evropska međubankarska stopa) FED Sistem federalnih rezervi (Federal Reserve System) GIPS Grčka, Irska, Portugal, Španija LTROs Longer-term refinancing operations (Dugoročne operacije refinansiranja) MMF Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) IMF International Monetary Fund MOR Međunarodna organizacija rada (International Labour Organization - ILO) SAD Sjedinjene američke države USA United States of America (Sjedinjene američke države) SGP Stability and Growth Pact (Pakt za stabilnost i rast) US - United States dollar (Američki dolar)

KORISNI DOKUMENTARNI FILMOVI The Money Masters- Gospodari Novca srpski prevod http://www.youtube.com/watch?v=rRvlwQq2rlg vimeo.com/32836061 www.youtube.com/watch?v=rRvlwQq2rlg vimeo.com/33187455

Novac kao dug- Paul Grignon http://infocentar.tv/# http://www.youtube.com/playlist?list=PL94115BC95FAF5BC1 Novac, Bankarstvo i Federalne Rezerve (Money, Banking And The Federal Reserve) http://vimeo.com/29711658

303

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9E7D37E3060AD4DD Pad Republike (kompletan film)Fall of the Republic http://www.youtube.com/watch?v=HCK4kMf40oo http://www.dejanlucic.net/sr/Pad_republike_srpski_prevod_01.html http://us.youtube.video4me.net/user/bebamur2/play/HCK4kMf40oo/Fall_of_the_Repu blic_-_Pad_Republike_(kompletan_film) Thrive (Napredak) http://dokumentarnifilmovi.net/extra/thrive-what-on-earth-will-it-take/ http://www.youtube.com/watch?v=QN_7FWTFTak TheMoneyMasters.com Tajna iz Oza http://en.wikipedia.org/wiki/The_Money_Masters http://www.youtube.com/playlist?list=PL08FF14C25F0801E4 Kapitalistička zavera - Edward Griffin (1973) 47 min. http://infocentar.tv/# http://www.youtube.com/watch?v=eOtBhrK9zzU Bill Gates priznaje korišćenje vakcina u svrhu depopulacije http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=FGIi0nljW_A Bivši šef FBI-a Ted Gunderson o Chemtrailsima http://www.youtube.com/watch?v=gR6KVYJ73AU