Anksioznost strah panika

Anksioznost, strah, panika

Anksioznost • Anksioznost je raspoloženje koje karakteriše naglašeni negativni afekat i somatski simptomi napetosti u kome osoba strašljivo iščekuje buduću opasnost ili neuspeh

Aspekti anksioznosti • Situacioni – situacije koje karakteriše neizvesnost odnosno, događaj koji se iščekuje se procenjuje kao nekontrolabilan i neizvestan u pogledu ishoda • Emocionalni - nelagodnost, napetost, strepnja, doživljaj nesigurnosti i bespomoćnosti • Kognitivni § briga (worry), - intenzivno promišljanje, razmatranje mogućih komplikacija situacije, nadolazećih problema § pažnja – povišena distraktibilnost – pretraživanje okoline u potrazi za signalima opasnosti § koncentracija se teško usmerava na zadatak koji nema veze sa situacijom u vezi koje brinemo

Aspekti anksioznosti • Bihejvioralni i fiziološki § mišićna napetost § vegetativna aktivnost naglašena, ali manje nego kod straha i panike (ubrzan rad srca, krvni pritisak, provodljivost kože, brzina disanja) § Naglašena EEG-beta aktivnost u frontalnom režnju leve hemisfere (koja odgovara naglašenoj kognitivnoj aktivnosti)

Strah • Odbrambena emocija koja se javlja kao neposredna reakcija na prisutnu opasnost. • Pobuđuje fight-flight ponašanje- bežanje iz situacije ili napad • Ono je omogućeno masivnom fiziološkom reakcijom ANS-a • Subjektivno je praćena doživljajem straha

Panika (panični napad) • Nagli doživljaj intenzivnog straha koji se (u patološkim slučajevima) javlja na unutrašnje podražaje i ne postoji mogućnost bega ili borbe. • Intenzivne somatske senzacije (lupanje srca, bol u grudima, nedostatak vazduha, znojenje, nesvestica).

Razlike između anksioznosti i straha Anksioznost • Orjentisana na budućnost • Mišićna napetost • Manje naglašen rad ANS-a nego u strahu • Svrha – priprema za buduću opasnost

Strah •Orjentisan na sadašnju opasnost •Fight-flight-freeze ponašanje •Naglašen rad ANS-a •Svrha odbrana od aktuelne opasnosti

Razlika između straha i panike Strah Opasnost je spoljašnji objekat ili situacija koji se može izbeći

Panika Opasnost je unutrašnja pretnja i procenjuje se kao neizbežna

Neurotski sa stresom povezani i somatoformni poremećaji F40-F48 F40

F41

Fobični anksiozni poremećaji

F42

Drugi anksiozni poremećaji

F44

Disocijativni (konverzivni) poremećaji

Opsesivnokompulzivni poremećaj F45

Somatoformni poremećaji

F43

Reakcija na težak stres F46

Drugi neurotski poremećaji

Fobični anksiozni poremećaji

• Agorafobija • Socijalne fobije • Specifične fobije

Drugi anksiozni poremećaji • Panični poremećaj • Generalizovani anksiozni poremećaj • Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj

Dominantna emocija kod anksiozno-fobičnih poremećaja EMOCIJA

• Anksioznost • Strah • Panika

POREMEĆAJ •GAD •Socijalna fobija •Specifična fobija •Panični poremećaj

Specifične fobije

Kriterijumi za specifičnu fobiju • Psihološki ili vegetetivni simptomi moraju biti primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u odnosu na druge simptome • Strah je ograničen na prisustvo fobičnog objekta ili situacije • Fobična situacija se izbegava kad god je to moguće

Psihološke i vegetativne posledice straha u fobičnoj situaciji: • Doživljaj straha, panike, zloslutnosti, zabrinutost, prestravljenost, nelagodnost, • gađenje, mučnina, nesvestica, gubljenje tla, osećaj propadanja, hodanja po pamuku,

Fobije nisu: Razvojni, normalni, strahovi • Separaciona anksioznost (između 1-2 godine) • Strah od mraka i životinja (do 4-5 godine) • Strah od čudovišta (3- 5 godine) • Strah od evaluacije (oko 10)

Zoofobije, animalne fobije • • • • • • • • • • • • •

Ailurophobia – strah od mačaka Apiphobia, Melissophobia — strah od pčela Arachnophobia — strah od pauka Chiroptophobia — strah od slepih miševa Cynophobia — strah od pasa Entomophobia — strah od insekata Equinophobia, Hippophobia — strah od konja Herpetophobia — strah od reptila Ichthyophobia — strah od riba Musophobia — strah od miševa i/ili pacova Ophidiophobia — strah od zmija Ornithophobia — strah od ptica Ranidaphobia — strah od žaba

Primeri specifičnih fobija • • • • • • • • • • •

Acrophobia, strah od visine Algophobia — strah od bola Aquaphobia, Hydrophobia — strah od vode Astraphobia, Astraphobia, Brontophobia, Keraunophobia — strah od grmljavine i oluje Autophobia — strah od samoće. Aviophobia,— strah od letenja. Bacillophobia, Bacteriophobia, Microbiophobia — strah od mikroba i bakterija. Cibophobia, Sitophobia — strah/averzija prema hrani Claustrophobia — strah od zatvorenog prostora Coulrophobia — strah od klovnova Dental phobia, Dentophobia, Odontophobia — strah od zubara i zubarskih intervencija

Podvrste specifičnih fobija qOd krvi injekcija i povreda qSituacione qOd prirodnih pojava qŽivotinjske fobije q Druge fobije

Fobija od krvi, injekcija i povreda • Fiziološka reakcija –vazovagalna sinkopa – nagli porast pa pad pritiska, nesvestica ili padanje u nesvest • Naslednost najviše naglašena (64%)- nasleđuje se prenaglašena vazovagalna reakcija • Češća kod muškaraca • Javlja se oko 9. godine • Specifične psihoterapijske intervencije • Prevalencija oko 10%

Epidemiološki nalazi za sve specifične fobije • Prevalencija tokom života – 3-5% populacije

• Fobije od životinja i prirodnih pojava javlaju se oko 7. godine. • Situacione fobije -između 2. i 7. godine ili u ranim do srednjim 20-tim godinama. • Incidencija opada sa starošću • Češće se javljaju kod žena • Kod žena najčešće animalne fobije, kod muškaraca od visine • Prosečno trajanje epizode oko 20 godina, tok je skoro hroničan, mada posle 45 godine slabi intenzitet problema

Epidemiološki nalazi za sve specifične fobije • Rizik faktori za razvoj: – ženski pol (2:1), – mlađi uzrast, prosečna starost otpočinjanja oko 10 godina – niži SES i obrazovanje, – domaćice, nezaposleni, sa posebnim potrebama, – depresija (rizik faktor, a još više posledica), – brak je možda protektivni činilac

Komplikacije, komorbidni poremećaji, diferencijalna dijagnoza • • • • • • • •

depresija GAD panični poremećaj sa agorafobijom ili bez nje socijalna fobija, PTSD (post-traumatic stress disorder), opsesivno-kompulzivni poremećaj, hipohondrijaza, shizofrenija, sumanuti i drugi psihotični poremećaji.

Diferencijalna dijagnoza • Fobija od bolesti – GAD – Hipohondrijaza – OCD – Panični poremećaj – Sumanuta hipohondrijaza – SCH

•Klaustrofobija - agorafobija (sa ili bez panike) -SCH

Razvoj specifičnih fobija prema kognitivističkom modelu DIJATEZA STRES

Biološka vulnerabilnost

Opšta psih. vulnerabilnost

Direktno ili indirektno iskustvo sa fobičnim objektom/situacijom

MEHANIZAM Traumatsko Vikarijsko učenje NASTANKA uslovljavanje

ČINIOCI ODRŽAVANJA

Specifična psih. vulnerabilnost

Anksioznost u vezi ponovnog susreta sa situacijom

Prenošenje informacija

Izbegavanje fobične situacije

Strah od straha

Panični napad kao stres

Kognitivni činioci

Uloga genetike • Kendler (1999) heritabilnost – Za bilo koju fobiju 43%, – Animalne 47%, – Situacione 46% – agorafobija 67%, – krv-inekcije-povrede 59%, – socijalne 51%

Kognitivni medijatori

• Preuveličavanje verovatnoće negativnog događaja • Preuveličavanje razmera katastrofe • Podcenjivanje sopstvenih i spoljašnjih izvora pomoći

Socijalna fobija/anksioznost

Kriterijumi prema ICD-10 • Psihološki ili vegetetivni simptomi moraju biti primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u odnosu na druge simptome; • Anksioznost je ograničena na posebne socijalne situacije ili je pretežno vezana za njih; • Izbegavanje fobične situacije

Kriterijumi prema DSM-IV • Strah od socijalne(nih) situacija - da će se ponašati na sraman ili ponižavajući način • U socijalnim situacijama javlja se anksioznost koja može prerasti u panični napad • Osoba primećuje da je strah preteran • Izbegavanje, distres i anksioznost izazivaju patnju i interferiraju sa funkcionisanjem • Isključiti druge mentalne poremećeje, telesne bolesti i zloupotrebu supstanci • Trajanje kod dece ispod 18 godina bar 6 meseci

DSM-V Poremećaj socijalne anksioznosti (socijalna fobija) • Strah postoji u situacijama – Interakcije sa ljudima – Posmatranja od strane ljudi – Izvođenja nekog ponašanja pred ljudima

• Strah da se učini nešto ili ispolji anksioznost a što će biti negativno evaluirano • Socijalne situacije proizvode strah od anksioznosti

Socijalna fobija i socijalna anksioznost U osnovi je: • Strah od bliskosti • Strah u vezi šire prihvaćenosti i vrednovanja • Strah od kontakta sa ljudima od autoriteta • Strah od javnog nastupa (izvođenja neke aktivnosti pred javnošću) • Za sve je zajednički strah od negativne evaluacije

Razlike u odnosu na specifične fobije

Kod socijalne fobije - anksioznosti – Izbegavanje često nije moguće – Potreba za izbegavanjem se tiče šireg broja situacija – Fobične situacije su obično brojnije i podrazumevaju različite vrste socijalnih situacije (zvanične, nezvanične...), različite sagovornike (autoritete, romantične partnere...) i različite brige (od crvenjenja, smaranja sagovornika, pravljenja grešaka) – Onesposobljenost i patnja su veći, kvalitet života više narušen

Epidemiologija Životna prevalencija SF definisane prema DSM-IV kriterijumima • • • • • • • •

EDSP, Munich, Germany 7.3 Alberta ⁄ Winnipeg, Canada Paris, France Dresden, Germany Australia Florence, Italy GHS-MHS, Germany Sao Paulo, Brazil*

Wittchen et al. 1999 (6) 7.2 Stein et al. 2000 (59) 7.3 Pelissolo et al. 2000 (13) 12.0 Becker et al. 2000 (7) 2.7 Andrews et al. 1999 (8) 4.0 Faravelli et al. 2000 (9) 2.0 Wittchen 2000 (116) 3.5 Andrade et al. 2002

Početak

•Prosečno, SF otpočinje između 10 i 16 god.

Učestalost podvrsta socijalnih strahova Vrsta situacije

Životna prevalen. • Jesti ili piti u javnosti 4.4 2.4 • Pisati dok neko gleda 2.2 1.7 • Učestvovati u socijalnim događanjima 4.6 3.0 • Izvođenje/ispitne situacije 18.2 • Govoriti pred javnošću 13.2 • Razgovarati sa nekim 6.4 4.2 • Bilo kakav socijalni strah 27.3

M 6.4 2.8 6.2 14.4 10.7 8.5 22.3

Ž

21.9 15.6 32.2

Etiologija Dijateza Biološka pripravnost, genetska predispozicija (stidljivost, suzdržanost, neuroticizam, nerazvijenost socijalnih veština), psihološka vulnerabilnost – sticanje disfunkcionalnih pretpostavki Okidači Socijalni stres, panični napad u socijalnoj situaciji Održavanje Anksioznost u vezi budućih kontakata, izbegavanje, strah od straha.

Bekov model socijalne fobije Disfunkcionalna uverenja “Ja sam socijalni debil” “Ne smem pokazati da sam slabić”

•Stres

Somatski simptomi anksioznosti

Self-monitoring

Interpretativne pristrasnosti

Pristrasnost pažnje

Otežano kognitivno funkcionisanje

Iskrivljeno tumačenje ponašanja

Pretraživanje sebe i okoline

Negativna reakcija okoline

Clark and Wells (1995) • Samofokusiranje • Izbegavajuća ponašanja: – kontakta očima – Spremne fraze za razgovor – Socijaliziranje sa “bezbednim društvom”

PANIČNI POREMEĆAJ

Panični poremećaj Kriterijumi (prema ICD-10) • Više teških napada panike tokom mesec dana • Nevezanost napada za određene fobične situacije (poznate i predvidive) • Napadi se ne javljaju u situaciji koja je objektivno opasna • Simptomi straha se ne javljaju mimo napada (ali je iščekujuća anksioznost česta) • Napadi se ne javljaju kao posledica uzimanja nekih supstanci ili medicinskih uslova (kriterijum iz DSMIV)

Kriterijumi paničnog napada Pacijent se žali na intenzivan strah ili nelagode ograničenog trajanja u kome se bar 4 od sledećih simptoma razvijuaju i dostižu vrhunac u roku od 10 minuta 1.Palpitacije, lupanje srca ili ubrzan ritam srca 2.Znojenje 3.Drhtanje 4.Osećaj gubljenja daha ili nedostatka vazduha 5.Osećaj gušenja 6.Bol u grudima ili nelagoda 7.Mučnina ili abdominalne tegobe 8.Osećaj vrtoglavice, nestabilnosti, dezorjntisanosti ili nesvestice 9.Derealizacija ili depersopnalizacija

Kriterijumi paničnog napada 10.Strah od gubitka kontrole ili ludila 11.Strah od umiranja 12.Parestezije (trnci ili čudne senzacije po koži) 13.Valunzi ili naleti vrućine

Vrste paničnih napada • Situaciono vezani • Neočekivani (nevezani) • Situaciono predisponirani

ŠTA SE DEŠAVA TOKOM PANIČNOG NAPADA STIMULULUS - OKIDAČ (unutrašnje telesne senzacije, najčešće one koje se normalno sreću kod anksioznosti (lupanje srca, nesvestica, derealizacija) DOŽIVLJAJ OPASNOSTI KATASTROFIČNA INTERPRETACIJA SENZACIJA

ANKSIOZNOST

TELESNE SENZACIJE (značajna uloga hiperventilacije)

KOGNITIVNI MODEL RAZVOJA PANIČNOG POREMEĆAJA (I DRUGIH ISHODA PANIČNOG NAPADA) VULNERABILNOST neuroticizam Senzitivnost na anksioznost

VEZIVANJE NAPADA ZA SPECIFIČNU SITUACIJU

SPECIFIČNA FOBIJA

(STRES)

OČEKIVANJE NOVOG NAPADA

POJAČANA USMERENOST NA UNUTRAŠNJE SENZACIJE, POJAČANA ANKSIOZNOST

PANIČNI NAPAD

ADEKVATNA INTERPRETACIJA NAPADA

BEZ POREMEĆAJA

UČESTALI NAPADI IZBEGAVANJE SENZACIJA OKIDAČA= ODRŽAVANJE PP

PANIČNI POREMEĆAJ

IZBEGAVANJE MESTA GDE MU SE NE MOŽE UKAZATI POMOĆ= AGORAFOBIJA

Dnevne aktivnosti koje izbegavaju ljudi sa paničnim poremećajem • • • • • • • • • • • • • • •

Trčanje uz stepenice Šetnja po vrućini Tople, pretrpane prostorije, vozila, prodavnice Šetnja po vrlo hladnom vremenu Aerobik, ples, sport Podizanje teških objekata Seksualne relacije Gledanje horor filmova, uzbudljivih filmova, sporta Teške obroke Učestvovanje u “vrućim” debatama Kupanje sa zatvorenim vratima i prozorima, saune Planinarenje Kafu, čokoladu Naglo ustajanje Razbešnjavanje

Statistički podaci • Životna prevalencija-3,5% • Početak, od srednjih adolescentskih godina pa do 40-tih, u proseku između 25 i 29 godine. Ređe se sreće kod pretpubertetske dece. • Javlja se u svim kulturama, sa razlikama u kliničkim slikama i nazivima (zemlje trećeg sveta, naglasak na somatskim simptomima)

Diferencijalna dijagnoza Panični napadi se mogu javiti u sklopu mnogih poremećaja: • Specifične fobije, agorafobija, socijalne fobije • GAD • Depresija • Shizofrenija Paranoidna panika (psihoze) – Panični napad (neuroze)

•Pretnja je spoljašnja

•Pretnja je unutrašnja

AGORAFOBIJA Kriterijumi prema ICD-10 • Psihološki ili vegetetivni simptomi moraju biti primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u odnosu na druge simptome • Anksioznost mora biti ograničena na najmanje dve od sledećih situacija: gužve, javna mesta, udaljavanje od kuće, putovanje sa ili bez druge osobe. • Izbegavanje fobične situacije je izražena karakteristika (koje je specifično po vezivanju za “sigurno mesto”, a ne toliko izbegavanju fobičnih mesta)

Situacije koje najčešće izbegavaju agorafobičari Zajedničko za sve je otežan izlaz u slučaju opasnosti i udaljenost od “bezbednog mesta”. Opasnost je panični napad. • • • • • • • • • •

Trgovine, robne kuće, supermarketi Automobili (kao vozač ili saputnik) Autobusi, vozovi, tramvaji, avioni Široke ulice Tuneli Restorani, pošorišta Biti daleko od kuće Biti sam kod kuće Sva mesta gde je gužva (pijaca, sajam itd.) Elevatori, liftovi

Mesto u klasifikaciji • Agorafobija se, pogotovo u američkoj literaturi, smatra komplikacijom paničnog poremećaja. Kao posledica toga, agorafobija bez paničnih napada ili očekivanja napada, izbacuje se iz DSM-V. • Evropska (svetska) literatura agorafobiju smatra primarnim poremećajem u odnosu na panični poremećaj.

Statistika • 5,3% populacije jednom u životu razvije agorafobiju • 75% i više su žene • Vreme otpočinjanja poremećaja je slično paničnom poremećaju – rano odraslo doba – kasne dvadesete godine.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj Kriterijumi po ICD-10: • Simptomi anksioznosti treba da se javljaju najveći broj dana tokom nekoliko nedelja (6 meseci prema DSM-IV) • Simptomi anksioznosti uključuju: – Strepnju (zabrinutost zbog budućih nesreća) – Motornu napetost (stalni nemir, nesposobnost opuštanja, drhtanje) – Naglašenu vegetativnu aktivnost (znojanje, tahikardije, vrtoglavice, mučnina, suva usta itd).

Kriterijumi koje dodaje DSM-IV • Osoba ima teškoće u kontrolisanju zabrinutosti, brige; • Anksioznost i briga su udruženi sa bar tri od sledećih 6 simptoma (bar neki su više dana prisutni nego odsutni tokom 6 meseci): ü ü ü ü ü ü

Mišićna napetost Nemir/osećaj uzbuđenosti, „na kraj živaca“ Otežana koncentracija/prisećanje Lako zamaranje Iritabilnost Poremećaj sna

Kriterijumi koje dodaje DSM-IV • Fokus anksioznosti nije u vezi sa drugim poremećajima (u vezi paničnih napada, socijalnih situacija, zaraze, udaljavanja od sigurnog mesta, ozbiljne bolesti, u sklopu PTSD-a) • Anksioznost, briga ili fizički simptomi izazivaju značajnu patnju ili podbacivanje u socijalnoj, profesionalnoj ili drugim oblastima funkcionisanja. • Simptomi nisu direktna posledica unošenja supstanci, medicinskih uslova i ne javljaju se tokom afektivnog, psihotičnog ili trajnog razvojnog poremećaja.

Statistika

• Oko 4% populacije u 6 meseci zadovoljava kriterijume • 55-65% su žene • Početak obično u ranom odraslom dobu, a prevalencija je najveća oko 35 god. • U starosti, dosta ljudi na benzodijazepinima, GAD kod starih je nedovoljno istražen fenomen, mada je najčešći anksioznofobični poremećaj kod starih.

Diferencijalna dijagnoza • • • • •

Depresivni poremećaji Svi anksiozno-fobični poremećaji Zloupotreba supstanci Telesne bolesti Shizofrenija

Bekov model GAD Vulnerabilnost= Iskrivljena kognitivna šema= Šema opasnosti Životni događaj Kognitivne pristrasnosti üPažnje üInterpretacije üMemorije Preuveličavanje opasnosti Podcenjivanje koping resursa Izbegavanje

Novi koncepti u kognitivnoj teoriji GAD

• Netolerancija na neizvesnost • Briga • Metabriga

Funkcija brige • Kognitivno izbegavanje opasnih stimulusa, tj njihovih predstava • Inhibicija emocionalnog procesa koji bi omogućio kompletno suočavanje sa opasnim stimulusom i njegovu promenu značenja i gašenje emocionalne reakcije. • Briga kao verbalna apstraktna delatnost otežava detaljno i slikovito predstavljanje opasnosti te tako stopira i fiziološku reakciju, ili je ublažava. Npr. “Nešto strašno će se desiti”. • Briga predstavlja pokušaj da se na misaonom nivou izbegne opasna situacija – koping ili sujeverje • Briga je način da se ne misli o katastrofama koje su veće od one oko koje se brine

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OCD)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj • ICD-10 • Poremećaj koji sadrži opsesivne misli ili kompulzivne radnje • Opsesije:

– ideje, predstave ili impulsi koji repetitivno prodiru u svest. – Skoro obavezno su uznemirujuće i pacijent pokušava da ih se oslobodi. – Ipak, osoba ih prepoznaje kao svoje, mada su nevoljni, i često ih pacijent doživljava kao suprotne i nespojive sa njihovom ličnošću.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj • Kompulzivne radnje ili rituali – su stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. Ova ponašanja ne stvaraju zadovoljstvo niti omogućavaju završavanje korisnih zadataka – Njihova funkcija je da spreče neki objektivno neprijatan dogadjaj, koji često uključuje povređjivanje drugih osoba od strane pacijenta, ili zbog pacijenta, a za koje on strahuje da bi se bez kompulzije mogli desiti. – Osoba je svesna besmislenosti i nesvrsishodnosti ovih radnji i osoba pokušava da im odoli. – Ako odoli kompulzivnoj radnji, pacijentova anksioznost se pojačava

Opsesivno-kompulzivni poremećaj Vrste: • Dominantno osesivne misli ili ruminacije • Dominantno kompulzivne radnje • Mešoviti opsesivno kompulzivni tip

Opsesivno-kompulzivni poremećaj •

DSM-IV A. Opsesije ili kompulzije •

Kriterijumi za opsesije: 1. Učestale i trajne misli impulsi i slike koje se doživljavaju kao nametljive i neprikladne i izazivaju značajan stepen anksioznosti ili distresa 2. To nisu učestalije brige o životnim problemima 3. Osoba se trudi da ih ignoriše, potiskuje ili neutralizuje drugom misli ili akcijom 4. Osoba shvata da su opsesije proizvod njenog uma (a ne prispele od spolja kao kod ubacivanja misli

Opsesivno-kompulzivni poremećaj A. Opsesije ili kompulzije (O, K)

Kriterijumi za kompulzije – Repetitivna ponašanja ili za koje osoba oseća potrebu da ih izvrši kao odgovor na opsesiju ili na osnovu pravila koje osoba mora rigidno primenjivati – Kompulzije sprečavaju ili redukuju distres ili sprečavaju neku neprijatnu situaciju da se desi. Medjutim te radnje i mentalni akti nisu realno povezane sa onim što treba da neutralizuju ili sprečavaju ili su očigledno preterani.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj B. U nekom trenutku tokom poremećaja osoba prepoznaje da su opsesije ili kompulzije preterane ili nerazumne. C. O ili K izazivaju značajan distres, (traju više od sata dnevno), ili značajno interferiraju sa životnim obavezama profesionalnim (akademskim) funkcionisanjem, ili uobičajenim socijalnim aktivnostima ili odnosima.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj D.Ako se opsesije ili kompulzije jave uz neki drugi poremećaj, njihov sadržaj nije ograničen na onaj kod OCD E. Poremećaj nije posledica zloupotrebe supstanci ili medicinskih bolesti.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj • Epidemiološki podaci – – – –

6-mesečna prevalencija 1% Životna prevalencija 2-3% Početak, srednje do kasne dvadesete m:ž -1,2:3,8 (ranije studije 1:1)

• Tok uglavnom hroničan, ali prema 40 godišnjoj longitudinalnoj studiji – – – – .

20% potpuno oporavljevih 28% oporavljeni sa subkliničkim simptomima, 35% imalo kliničkih simptoma, ali poboljšani. 48% imali OCD tokom više od 30 godina

Diferencijalna dijagnoza • Anksioznost kod medicinskih bolesti (endokrini, kardiovaskularni, respiratorni, metabolički, neurološki poremećaji) • Dismorfofobija • Specifična (mizofobija) i socijalna f. • Impulsivne radnje (piromanija, kleptomanija, patološko kockanje) • Zloupotreba supstanci (stimulansi i apstinencija)

Razvoj opsesivno kompulzivnog poremećaja (po kognitivno bihejviorističkim teoretičarima) Vulnerabilnost kao i za ostale anksiozne por.

STRES misao+anksioznost= Uslovlajavanje – misao postaje uslovna draz

Izbegavanje situacije okidača misli

Mentalne (prikrivnene) kompulzije

Otvorene kompulzije

Prekid opsesije Redukcija anksioznosti => potkrepljenje =>izbegavanja ili kompulazije

Proređivanje učestalosti opsesije =>učvršćivanje ponašanja koje ih otklanja => održavanje poremećaja

Kognitivni medijatoriri • Preuveličavanje sopstvene odgovornosti • Prouveličavanje verovatnoće negativnog ishoda • Preuveličavanje značaja misli • Pogrešne interpretacije znakova anksioznosti

Hipohondrijaza

Hipohondrijaza ICD-X • (a)trajno verovanje da postoji bar jedno ozbiljno fizičko obolenje kao osnova za ispoljavanje simptoma, uprkos ponovljnim pretragama i pregledime u kojima nije identifikovano adekvatno fizičko objašnjenje simptoma • ili trajna preokupacija nedokazanim fizičkim deformitetom ili telesnom manom. • (b)stalno odbijanje da se prihvati savet i uveravanje od strane nekoliko lekara da u osnovi simptoma nema fizičke bolesti.

Hipohondrijaza • DSM-IV u prvom kriterijumu se kaže da je uverenost ili strah pacijenta da ima neku bolest bazirana na pogrešnoj interpretaciji telesnih senzacija (teorijska postavka) • Dismorfofobija i mizofobija su u DSM posebni poremećaji u okviru somatoformnih i anksioznih poremećaja, a u ICDu se podvode pod hipohondrijazu

Hipohondrijaza • Epidemiološki podaci – 0,05% zadovoljavalo DSM kriterijume za Hs u nemačkoj studiji iz 2006, 0,5% imalo podpražne simptome, a 2,12% imalo brige u vezi zdravlja duže od 6 meseci. – DSM-IV Prevalencija je 2-7% među pacijentima, a 1-5% u populaciji – Nisu nađene razlike po polu, kulturološke i starosne – Studenti medicine u 70% slučajeva imali umišljene bolesti “Sindrom medicinske škole” – U opštoj populaciji javlje se češće nakon 46, ili 50 godine, mada može da počne u svako doba

Hipohondrijaza • Diferencijalna dijagnoza: – GAD – OCD – Panični poremećaj – Depresija – Separaciona anksioznost – Dismorfofobija (prema DSM) – Specifična fobija (mizofobija, prema DSM) – Sumanuta hipohondrijaza – Somatske bolesti (kod starih)

Razvoj hipohondrijaze prema kognitivno-bihejvioriostičkim autorima Okidač Životni događaji Biološka (bolest, telesna (smrt ili bolest najčešće) vulnerabilnost tegoba) psihološka vulnerabilnost Doživljaj pretnje Interpretacija telesnih senzacija kao znaka teške bolesti Nove tegobe Preokupiranost promenama u telesnom funkcionisanju Uloga bolesnika + Posete lekaru (redukcija anksioznosti)

anksioznost Fokusiranje pažnje na telo

fiziološki simptomi anksioznosti proveravanje

Potkrepljivanje ponašanja =održavanje poremećaja