Andrej Fursov - Anglosaksonci Ili Zavera Grabljivica.pdf

ANDREJ FURSOV - ANGLOSAKSONCI ILI ZAVERA GRABLJIVICA

U 17. veku, služedi britanskoj kruni, proslavio se gusar Henri Morgan, o koga voi poreklo inastije američkih bankara Ruski istoričar Anrej Iljič Fursov, istraživač Centra ruskih istaživanja Mosk ovskog humanističkog univerziteta i akaemik Međunarone akaemije nauka u Insbruku, nedavno je objavio novu knjigu De Conspiracione: Kapitalizam kao

zavera, u kojoj otkriva glavnu ulogu Mlečana u stvaranju savremene civilizacije tako što su formirali politički mentalitet anglosaksonskog svijeta. svijeta. U razgovoru sa Anrejem Fursovom učestvovo je i njegov sin Kiril Fursov, takođe istoričar i autor isertacije o britanskoj Istočnoinijskoj kompaniji, objavljenoj u knjizi po naslovom Država kupac. Iako su interesovanja starijeg i mlađeg Fursova na prvi pogle različita, ona se ukrštaju u njihovom veoma zanimljivom pogleu na anglosaksonski svet.

O svojoj Knjizi Anrej Fursov kaže:

— Moje delo je objavljeno u zborniku De Conspiracione: Kapitalizam kao zavera, u kome su takođe izašle monografije Sergeja Gorjamnova, Vjačaslava Vjačaslava Karpenka, Aleksandra Rudakova i Jelene Ponomarjove. Intervju sa Gorjamnovim i

Ponomarjovom su vede objavile vaše novine. Jena o glavnih tema mog raa je stvaranje grabljivog (lopovskog) sjev ernoatlantskog subjekta, čiju su srž oformili Anglosaksonci – započeli Englezi, a ovršili Amerikanci. Do saa malo ko zna koliko su značajnu ulogu ul ogu u formiranju sjevernoatlantskog sjevernoatlantskog subjekta igrali Mlečani. Venecija je nastala u 6. vijeku kao teritorija pod upravom Rimske imperije (Zapadnog rimskog carstva). U 9. vijeku, poslije pohoda Karla Velikog na severnu Italiju (810. godine), Venecija je dobila nezavisnost. Ona se dalje umnogome

razvijala na račun pljačkanja bivše metropole. U početku su Mlečani ojačal i svoje pozicije u posrenoj trgovini. Zatim su finansirali Četvrti krstaški rat, za čiji cilj je bilo proglašeno „oslobađanje groba Gosponjeg u Jerusalimu o muslimana“. Krstonošci su ipak 1204. goine osvojili ne Jerusalim, ved Carigra –  prestonicu Istočnog rimskog carstva. Mlečani su prigrabili ogromna bogatstva, a i tri osmine teritorije Istočnog rimskog carstva, uključujudi strateška ostrva u Sreozemlju (naročito Krit i Kipar). Sreinom 18. vijeka je iskoristide svoje bogatstvo, sačuvavši svoj put do 1840. Kontrolišudi bogata nalazišta srebra u Evropi (germanske zemlje, Balkan i Mađarska), Mlečani su uspostavili razmjenu srebra i zlata sa Kinom. Na račun toga obili su mogudnost a „crpu“ evropsku ekonomiju, povremeno izazivajudi „nestašicu srebra“ Carigra su 1453. goine osvojili Turci i Istočno rimsko carstvo prestalo je a

postoji. Osmanska imperija imala je svoje trgovačke interese, što je Mlečanima otežavalo trgovinu sa Istokom. Osim toga, Portugalci (Vasko e Gama) su pronašli novi put u Aziju oko Afrike, što je nanijelo ozbiljnu štetu sreozemnoj trgovini Mlečana. U 16. vijeku ošlo je o promjene ključnih trgovačkih puteva u pravcu Amerike i Atlantskog okeana. Oni su se premjestili na krajnji zapad Evrope, daleko od

traicionalne mlečanske zone uticaja. U početku su, a bi sačuvali svoje pozicije, najbogatiji Mlečani pokušali a se okrenu Holaniji i a je stave po kontrolu. Mlečani su prvi priznali Holaniju 1619. goine, ali je goinu ana ranije počeo Triesetogoišnji rat (1618 -1648), i Mlečani su shvatili a je ta zemlja opasna i ranjiva. Jedina alternativa bila je Engleska  – ostrvo od kopna odvojeno provalijom. Očigleno je a ovje svoju ulogu nije toliko oigrala zaštidenost ostrva o spoljnjih napaa, nego geografski položaj Engleske, veoma pogodan za organizaciju međunarone trgovine. Mlečani su u početku posmatrali Englesku kao „rezervni aerorom“ ako „holanski projekat“ ne uspije. Njihovo proiranje u Englesku počelo je 1530. goine. Ved 1546. po vođstvom Mlečana je na Univerzitetu Kembriž otvoren Triniti kolež. Danas taj kolež zauzima četvrto mjesto u Velikoj Britaniji po teritorijalnom bogatstvu, poslije kraljevske porodice.

U tom koležu je traicionalno učila praktično sva britanska elita. Istovremeno su

Mlečani oigrali veliku ulogu u stvaranju engleske obavještajne službe i njene mreže u Evropi.

Venecija je, zahvaljujudi svojim širokim trgovačkim interesima i praktično neograničenim finansijskim mogudnostima, imala široku mrežu obavještajaca u raznim zemljama. Sve informaci je su se slivale u Savjet (Vijede) esetorice, koji je tajno mogao a izejstvuje smrt bilo kog građanina Venecije ili ruge zemlje). Presua je izvršavana preko tajnih pladenih ubica. Upravo je mlečanski đak bio čuveni engleski astrolog i obavještajac Džon Di, koji je svoje izvještaje Elizabeti Prvoj potpisivao pseonimom 007. On je još u 16. vijeku iznjerio oktrinu „Zelene imperije“, u čiji bi sastav po Engleskom palicom ušli Sjeverna Amerika i Sjeverna Evroazija (Rusija).

Kao što sam ved govorio, Mlečani su se obogatili zahvaljujudi pljački Carigraa. Anglosaksonci se, blago govoredi, nisu stijeli pljačke, koju je čak poržavala i organizovala ržava. Mnogi čuveni gusari postali su oficiri engleske mornarice, nastavljajudi svoj kriminalni biznis. Iako  bi ih kapetan svakog vojnog broda mogao objesiti na jarbol, to je sada izazivalo rat sa Engleskom. Najpoznatiji gusar koji je

slučajno bio u engleskoj mornarici je je Frensis Drejk. Ekonomista Džon Majnar Kejns smatrao je a je Drejkova pljačka 60.000 fu nti dozvolila Elizabeti ne samo da vrati spoljnje ugove nego i a uloži 42.000 funti u Levantsku kompaniju (Mlečani), a o njenih prihoa je položen prvi kapital Istočnoinijske kompanije. U 17. vijeku, služedi britanskoj kruni, proslavio se Henri Morgan, koji je za svoje „zasluge“ bio postavljen za viceguvernera Jamajke. Upravo o ovog gusara voi porijeklo najbogatija inastija američkih bankara –  Morgan. Možete li imenovati mlečanske poroice koje su se bavile pokoravanjem Evrope? ANDREJ FURSOV: Venecija je u 16. vijeku imala 200.000 stanovnika i 40

najbogatijih poroica. Mlečanska aristokratija ala je 17 papskih poroica – Boržije i Orsini, a u srostvu s njima su bili i Sfarije, Burboni, Savoji, bavarski Vitelbahi i još 6-7 vojvodskih i grofovskih ku da. Potomci Venecije su bile i evropske porodice Morpurg (finansirali Napoleona), Varburg (finansirali Napoleona i

Hitlera), zatim američki Kebatovi i mnoge ruge. Goine 1600. na incijativu Mlečana u Engleskoj je bila osnovana Istočnoinijska kompanija. Mlečanski uticaj na nju u istoriji je bio toliko snažan a, ka 1780. u britanskom parlamentu bue ošlo o borbe između pristalica i protivnika Istočnoinijske kompanije, pristalice de biti nazvane „Mletačkom partijom“, a Britanska banka Istočnoinijskom kompanijom – banka Beringav je bila poznata kao „mletačka banka“. Postepeno su, umjesto na trgovinu, Mlečani počeli sve više a se zanimaju za finansijske špekulacije.

Kirile Anrejeviču, vi ste obranili isertaciju na engleskoj Istočnoinijskoj kompaniji i napisali o njoj knjigu Država kupac. Kažite nam nešto o evoluciji ove strukture.

KIRIL FURSOV: Engleska Istočnoinijska kompanija je osnovana 1600. goine i dobila je od krune monopol na trgovinu sa Istokom. U prvoj polovini 17. vijeka osnova njenog izvoza iz Azije za Evropu bio je biber. To je bio veoma unosan

posao. U Evropi je proajna cijena bibera bila veda o kupovne na Sumatri čak za 33 puta. Kako se sredinom 17. vijeka cijena smanjivala, Kompanija se preorijentisala na uvoz indijskih tkanina, koje su 3-6 puta bile jeftinije od

engleskih. Goine 1670. uio tekstila u uvozu činio je 57 osto, a na kraju vijeka je ostigao 74 osto. Vlasnici manufaktura su se žalili u parlamentu, pa je 1700. zabranjeno unošenje inijskog platna u Englesku. Biznis Istočnoinijske kompanije nije mnogo straao jer je vedinu sirovina izvozila u kontinetalnu Evropu, bbuudi a je to bilo vede tržište. Ipak, visoki prihoi Kompanije izazvali su nezaovoljstvo konkurenata i u Engleskoj i u drugim zemljama. U 18. vijeku Kompa nija je sačuvala svoj trgovački monopol u Engleskoj, promijenivši se u velikog zajmoavca vlai. U Iniji je postepeno pribavljala trgovačke povlastice, a neke o graova je pretvorila u prave tvrđave (Maras, Bombaj, Kalkuta). Ovo je bilo povezano s tim što je o samog početka priroa Istočnoinijske kompanije bila vostruka – politička i ekonomska. Sam karakter njenog delovanja na Istoku iziskivao je od kompanije sabiranje

kvaziržavnih funkcija – tumača vlasti na ranicima, pravo raspolaganja vojnim

odreima i korišdenje iplomatije. Tokom prvih pola vijeka svog postojanja

Kompanija je prvenstveno bila trgovačka organizacija. Sreinom 18. vijeka ošlo je o promjene: raspao se mongolski sultanat i pojačalala se borba Velike Britanije i Francuske za hegemoniju u kapitalističkom svijetu. Pojava velike kopnene vojske (sačinjene o inijskih vojnika) u Kompaniji pomogla joj je ne samo a pobijei francuske suparnike ved i a 1757. goine počne a pokorava inijsku teritoriju, tj. a preuzima političku vlasti u Iniji, koja joj je omogudila značajan izvor prihoa – prikupljanje poreza.

Započeo je proces preobražaja Istočnoinijske kompanije u ono ono što ja nazivam “ržavom kupcem”. Ne gubedi karakter trgovačke kompanije, ona se u Južnoj Aziji pretvorila u teri torijalnu imperiju sa svim njenim atributima  – prikupljanje poreza, posjeovanje armije, obavljanje pravosuđa. Ako je Kompanija ranije i morala a finansira trgovačke operacije i a otpladuje vojsku, saa su to jelimično raili inijski pladenici. Pronalaženje novog izvora prihoa omogudilo je Kompaniji a oštro prekine uvoz ragocjenih metala u Iniju. O 1729 -1760. promet je sa 611 hiljada funti pao na 143 hiljade. Istina, uskoro su rashodi za

upravu i armiju smanjili mogudnost Britancima a ubacuju novac od poreza u trgovinu. Službenici Kompanije su se brzo bogatili i, prenosedi novac u otažbinu, mnogi o njih su ulagali u politiku, kupujudi mjesta u britanskom parlamentu. U svim opštinama je 1784. goine vlaalo 45 okvirnih službenika iz Kompanije o ukupno 558 ljui. Prosječni goišnji priho britanskoig lora iznosio je taa oko osam hiljaa funti. Na primjer, član Savjeta iz Kalkute R. Baruelje 1775. goine prebacio je u Lonon 40 hiljaa funti. Nasrtaji bogataša na političke pozicije arstokratije i činjenica pretvaranja Kompanije u imperiju oveli su o toga a u parlamentu započne borba za uspostavljanje nazora ržave na komercijalnom jelatnošdu Kompanije u Aziji. Ta borba se završila 1784. stvaranjem ržavne uprave u dijelovima Indije, tj. Kontr olnog savjeta. Zbog gubitka političke samostalnosti, kao kompezaciju je Kompanija obila poreske olakšice: parlament  je oštro snizio carinu na uvoz kineskog čaja sa 119 osto na 12,5 osto. U rugoj polovini 18. vijeka ošlo je o korjenite promjene u stru kturi uvoza Istočnoevropske kompanije u Evrpu: ona se prebacila sa inijskih tkanina na kineski čaj.

Djelimično je povezana i sa britanskom inustrijskom revolucijom, koja je nastajala na pozicijama a je inijski tekstil sve manje tražen u Evropi. Krajem 18. vijeka ošlo je o korjenite promene u strukturi uvoza Kompanije u Evropi: ona se prebacila sa inijskih tkanina na kineski čaj. Djelimično je to povezano sa britanskom industrijskom revolucijom koja je smatrala da je indijski tekstil sve

manje tražen u Evropi. Krajem 18. vijeka odnos proizvoda britanskih fabrika pamuka i indijskih tkanina bio je 400:1. Ako govorimo o vojno- političkoj djelatnosti Kompanije, njeno pokoravanje Indije dogodilo se u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. vijeka. Oslabljen e kneževine su raije sklapale novčane saveze

sa Kompanijom, angažujudi svoje vojske za oređenu sumu. U praksi to je značilo potčinjavanje kneževina Britancima. Velike kneževine su i same bile pohlepne i zato su se aktivno suprostavljale ekspanziji Kompanije.

Kako su Britanci uspjeli a pokore Iniju sa tako velikim stanovništvom? KIRIL FURSOV: Izvojidu pet faktora trijumfalnog napreovanja Kompanije po Iniji. Prvo, bliske trgovačke veze Britanaca sa modnim trgovačko -zelenaškim grupama po Indiji bile su motivisane time što je politička ekspanzija Kompanije značila širenje njihovog biznisa. Drugo, finasijska mod Kompanije na mjesnim kneževima na račun veoma efikasnog poreskog sistema ozvoljavala joj je mogudnost a, kaa je to neophono, crpe srestva iz komercijalnih grana svoje jelatnosti. Trede je vlaanje modnom vojnom mašinerijom u Južnoj Aziji. Četvrto  je pobjea na inijskim vlaarima u konkurenciji za lojalnost na ključnim socijalnim grupama – krupnim zemljoposjednicima, nekim trgovcima i činovnicima. Stvar je u tome da su Britanci, kao predstavnici kapitalizma, mogli da ponude tim grupama bolja prava na imovinu i ekonomske privilegije nego njihovi

sopstveni vlaari. Zbog toga su, u mnogim kneževinam prije ili kasnije ove grupe postale peta kol ona Kompanije, lobirajudi za njene interese. Na kraju, peto, Kompanija je, buudi birokratska organizacija, prestavljala čuno ruštvo za Indiju kao naciju tog doba, jedinu silu protiv koje se Indijcima bilo besmisleno boriti. I istoriji pokoravanja Indije izdvaja se devet ratova protiv Egleza. Aneksija

teritorije Sika Penžaba 1849. goine označila je kraj britanskog pokoravanja

Inije. Ipak, paralelno sa raom Istočnoinijske kompanije u Iniji, olazilo je o njenog povlačenja u Britaniju. Država je sma njivala prostor Kompanije, i ekonomski i politički. Godine 1813. parlament je pod pritiskom industrijalaca ukinuo monopol Kompanije na trgovinu sa Indijom. Istina, u to vrijeme udio trgovine sa Kinom je u

poslovanju Kompanije ved imao osam puta vedu vrije nost od poslova sa Indijom. U Kini je Britaniju najviše zanimao čaj, a novac za kupovinu su obijali o proaje opijuma i pamuka u Kini. Godine 1833. parlament je ukinuo i monopol na trgovinu

sa Kinom, učinivši je ostupnom širim krugovima buržoazije. Paralelno, parlament je ukinuo Kompaniji funkciju administratora Indije,

postepeno je prebacivši na vlau. Sreinom 19. vijeka Kompanija se preobrazila u aparat za upravljanje Britanskom Indijom, a u toku Sipojskog ustanka, 1857-1859. godine, parlament je prekinuo problem vovlašda, postavivši, umjesto Kompanije, Ministarstvo za poslove Indije.

Pomenuli ste a su čaj u Kini Britanci kupovali u zamjenu za inijski opijum. Da li su Kinezi bili zadovoljni takvom razmjenom?

KIRIL FURSOV: Iako su u vlaajudoj eliti  carske imperije (kineske) mnogi formalno zabranjenom uvozu opijuma gledali kroz prste (bili su materijalno zainteresovani

a se ozvoli krijumčarenje), io elite je razumio pogubne posljeice narkotika za stanovništvo. Pokušaji borbe sa takvim „biznisom“ doveli su Britance do vojnog konflikta. Kao rezultat čuvenih „opijumskih“ ratova 1840 -1842. i 1856-1860. goine, Kina je bila prinuđena a otvori svoje tržište za zapanu inustriju i izgubila je samostalnost svoje carine.

Anreje Iljiču, a bi vlaali u svijetu, Anglosaksonci su morali obradati pažnju ne samo na ekonomiju ved i na politiku. ANDREJ FURSOV: Tako je i bilo. Njihova šema vlaavine se oržavala vojako –  na

planu pljačke kolonija i uklanjanjem konkurenata u Evropi. Da bi se ostvarilo ovo posljenje, iskorištavali su kontinentalne ržave, a, kaa su se one opirale, sticali

su zarau avanjem kreita neprijateljskim ržavama. Kako je Kiril ved rekao, u 18. vijeku Englezima je bilo nužno a oslabe svog glavnog konkurenta – Francusku, koja je takođe ostvarila svoju istočnoinijsku kompaniju i razvijala trgovinu sa Indijom.

Goine 1789. Englezi su, uz pomod masonskih loža i finasijera, uspjeli a isprovociraju početak revolucije u Francuskoj. Razumlji vo je da je u Francuskoj bila ogovarajuda situacija, ali je bio potreban neko ko de to a iskoristi. Iskoristili su Britanci u savezu sa bankarima i masonskim ložama. Za samu organizaciju „naronog“ ustanka u Francuskoj Britanci su izvojili 24 miliona funti sterlinga – ovu cifru objavio je premijer Velike Britanije Vilijam Pit. Udarci koji su bili potrebni

a se situacija pogorša i a se postakne revolucija, razvijali su se iz va pravca: 1. Bila je vještački stvorena inflacija – oštampano je 35 miliona  bez osiguranja. Izazvana je nestašica hljeba – brašno je sakupljeno i izvezeno iz zemlje; 2. Sve ovo je izazvalo nezadovoljstvo. Istovremeno se vodio informaciono-

psihološki rat. Meku vlaavinu Luja 16. britansko -masonska propaganda predstavila je kao okrutnu, a kralja, kraljicu i dvorjane su konstantno diskreditovali

optužbama za korupciju. Poslije revolucije, na vlast u Francuskoj ošao je Napoleon i izazvao Veliku Britaniju. Čak je sklopio savez sa ruskim carem. Dogovorili su se o zajeničkom djelovanju protiv Engleske. Ruski car Pavle je poslao veliki odred kozaka radi

istraživanja puta u Iniju (nazivanu biserom britanske krune) kroz Srenju Aziju i Avganistan. Savez te vije ržave bio je nodna mora za Veliku Britaniju. A 24. ecembra 1800. pokušan je atentat na Napoleona. Dok je šetao po ulici Sen Nikez, ekspolidirala je jaka bomba. Poginulo je 12, a ranjeno 28 lju di, ali Napoleon nije

straao. Načelnik policije Fuše je nagovijestio a se naručioci pokušaja nalaze na rugoj strani La Manša. Ubrzo je u nodi sa 11/12. mart 1801. grupa zavjernika ubila ruskog cara Pavla Prvog. Engleski ambasaor u Rusiji praktično nije skrivao svoje učešde u zavjeri. Novi car Aleksanar Prvi ijelom je obnovio trgovinu sa Velikom Britanijom i odustao od indijskog pohoda. Povoom ovih ogađaja Napoleon je rekao: “Oni me nisu uspjeli ubiti u Parizu, zato su me ubili u Petrograu”.

Napoleon je objavio blokau Engleske i spremao se a je osvoji, uputivši vojsku ko La Manša. Najbliži saranici su ga ubijeili a prvo napane R usiju da bi sebi obezbijeio zaleđinu. Napoleon je proro u našu zemlju, ali se ovaj poho završio katastrofalno za njega. Godine 1814. saveznici su uzeli Pariz i vratili Burbone na

vlast. Ostaje a se nagađa koliko je koštalo Engleze a se riješe Napoleon a. U 20. vijeku istorija se ponovila. Hitler je 1940. spremao udar n a veliku Britaniju.

Njemački avioni su se uveliko spremali za bombarovanje. Ipak, zbog nečega je Hitler oustao o ovog plana i 1941. napao SSSR, što ga je ovelo o katastrofe. Zbog čega je tako postupio? Ovje ulazimo u zonu nagađanja, uostalom osnovanih. Mogude je i lažno obedanje Hesu (maj - jun 1941) a de se Britanci priužiti Hitleru ako napane SSSR. Britanci nisu bez razloga sakrili okumenta u vezi sa Hesom, prouživši zabranu na njihovo otvaranje na još nekoliko ecenija. (Značajno je: saznavši a SSSR više ne insistira na njegovom zaržavanju u tamnici, Hes je telefonom rekao sinu a de ga saa ubiti Englezi. Uskoro su Hesa, koji sam više nije bio u stanju ni a se obrije, našli obješenog. Uz to stoji i jelo šefa Abvera Vilhelma Kanarisa, koji je ubjedio Hitlera u to da je Crvena armija organizovala  jedan, a ne tri reda odbrane, da je ona sva koncentrisana na granicu, i da se stvar

može riješiti jenim uarcem.)

Godine 1916, za vrijeme Prvog svjetskog rata, Englezi su oigrali ključnu ulogu u

ubistvu Grigorija Raspudina, poslavši ubicu. Raspudin se truio a ubijei Nikolaja Drugog a zaključi mir sa Njemačkom. Upravo se taa pojavila teorija: “Velika Britanija de ratovati protiv Njemačke o posljenjeg ruskog vojnika“. Goine 1918, ka su boljševici potpisali sa Njemačkom Brestovski mir, Englezi su oigrali svoju ulogu organizujudi pobunu ljevičara (socijalemokrata)i izazvali obnovu ratnih ejstava. Ovom pobunom je upravljao šef britanske službe Sini Rajli, koji je postao prototip čuvenog Džejms Bona. Nije tajna a je ovaj lik osmislio Jan Fleming, koji je takođe služio u britanskoj obavještajnoj službi (ime Džejms Bon  je uzeto iz kodiranog naziva operacije otkrivanja tajni Tredeg Rajha, kojom je rukovodio Fleming).

U svojoj novoj knjizi Strateški pogle: Amerika i globalna kriza čuveni američki geopolitičar i jean o ieologa emokratske stranke Zbignjev Bžežinski pozvao je na vedu saranju zemalja Zapaa sa Rusijom. To ima jenostavno objašnjenje: SAD su se uplašile brzog razvoja Kine. Saa im treba Rusija za protivtežu Kini. Ispaa a oni ponovo hode a se okoriste susjenim zemljama i na račun toga računaju a sačuvaju svoju liersku poziciju u svijetu? ANDREJ FURSOV: A šta je u tome čuno? I ranije su Amerikanci koristili Kinu kao protivtežu SSSR. Danas se oni true a iskoriste Rusiju protiv sve snažnije Kine. Ipak, Bžežinski ne želi a Zapa preuzme bilo kakvu ogovornost pre Rusijom. On stvarno govori o tome da su SAD dužne a zaštite o agresije Kine samo Japan i Južnu Koreju jer se tamo još o Drugog svjetskog rata nalaze velike vojne baze. Po njegovom mišljenju, Rusiji treba obedati prijem u EU i NATO ako „ona bue ogovarala iealima emokratije“, ali ne treba žuriti. Osim toga, američki strateg, čiji su je i baba sahranjeni u selu Rakav (30 kilometara o Minska), boji se zbližavanja Rusije sa Bjelorusijom i Ukrajinom i zove na potčinjavanje ovih zemalja zapanom uticaju. Više o svega, Bžežinskog plaši mogudi savez Rusije sa Kinom. On savršeno shvata a naša zemlja može preložiti svojim partnerima željeni pristup energentima, što potpuno razvija njihovu ekonomiju. Vlaavina SAD se bazira na dominaciji njihove vojno- pomorske flote, koja kontroliše sve ključne morske puteve. Konflikt sa SAD može ovesti o toga a energetski resursi iz zemalja Bliskog Istoka i Afrike ne ođu o Kine. Ipak, ako se težište prebaci na kopnenu trgovinu unutar evroazijskog kontineta, namod Anglosaksonaca znatno se smanjuje. Nisu se bez raz loga početkom 20. vijeka Britanci uplašili ka su Nijemci počeli graiti željeznicu BBB (Berlin -Bizant-Baga), koja bi u slučaju sjedinjenja sa Trnasibirskom obuhvatala morsku silu.

Razumljivo, anas je početak 21. vijeka i snagu SAD poupire ne samo vojn opomorska flota ved i finansijsko i organizaciono (socijalno -političke tehnologije) oružje, a takođe i sistemi sajber -informacionog upravljanja. Ipak, u uslovima krize, naročito ako se oni poklapaju sa geoklimatskom katastrofom, ove namodi mogu i zakazati.

Da li je mogud puni savez Rusije i Njemačke, na čijoj se teritoriji o Drugog svjetskog rata nalazi modni vojni kontingent SAD?

ANDREJ FURSOV: U ovom momentu sumnjam u mogudnost takvog saveza. Njemačka je realno ekonomski lier Evrope: anas su Nijemci  ekonomski dobili to što Hitler nije mogao vojno -političkim srestvima. Ipak, saašnja Njemačka nije Peti rajh. Politički i informaciono ona se nalazi po kontrolom SAD, neki analitičari, čak i američki, nazivaju Njemačku, kao i Japan, protektoratom SAD: N jemačka politička i ekonomska elita je čvrsto upisana u sjevernoatlantski projekat i – prema je Nijemcima, naročito pošto su platili reparacije po Versajskom ugovoru, ozvoljeno mnogo više nego ranije (koliko vrijee antiizraelski stihovi nobelovca koji j e služio u SS – Gintera Grasa) – situacija se nije mnogo promijenila. Mislim a se proužava jelovanje „Kancler -akta“, koji je bio zaključen u maju 1945. između Nijemaca i Amerikanaca, o kome je početkom 21. vijeka govorio general njemačkih specijalnih službi Komosa. Zbog toga nikakvih iluzija o Nijemcima i uopšte Zapanoevropejcima ne smije biti – samo praktičan proračun. U isto vrijeme, Njemačkoj su, kao i sto goina pre, nužni ruski resursi, sirovine. Nije slučajno Njemačka glavni ekonomski parner Rusije, ok je ključni partner Gasproma u Evropi njemačka korporacija BASF. Uz to BASF je nasljenik čuvene njemačke kompanije IG Farben. Ona je bila jean o stubova na koje se oslanjala vlast Adolfa Hitlera. Upravo su kroz IG Farben Amerikanci ulagali novac u

nacističku Njemačku i njene naprene tehnologije, neophone za izgranju modne armije. Jean o njih, koji se u SAD bavio finasijskom i tehnološkom porškom nacističkoj Njemačkoj bio je Rokfeler. Sa Preskotom Bušom, piscem i jeom vojice američkih presjenika, bio je član tajnog ruštva Lobanja i kosti. Goine 1942. ruštvo je ospjelo na su u SAD zbog kontakta sa đavolom. Na suu je Buša štitio rugi Rokfelerov čovjek – buudi šef CRU Alen Dalas, i uspio je u tome. Upravo su suski spisi o Bušu jeu uništeni 11. septembra 2001. goine  – čuvali su se u jenom o tornjeva. Ako se uubimo u ovo, moramo primijetiti a  je IG Farben izrasla iz Tevtonskog reda, iz vojske koju je 1242. Aleksandar Nevski

pobijeio na leu Čuskog jezera.

U svijetu de jačati bo rba za resurse. Jasno je da Rusija, sa svojom teritorijom i zalihama sirovina, izaziva ko mnogih želju a se okoriste tim resursima. Ko Amerikanaca postoji izreka: ako izgleaš kao hrana, prije ili kasnije deš biti pojeden. Moramo biti veoma jaki da bi s e sačuvali tokom istorije. Ko de bit naši saveznici sa tačke gleišta ostizanja ovog streteškog cilja nije mnogo važno. Saa se kao naš taktički saveznik (naam se ne samo taktički) javlja Japan i (na račun ekonomskih veza) Njemačka. Ali se to sutra može promijeniti. Važno je biti spreman na promjene.

Prevela Lidija BUHA

Kiza Svaka cast Rujama na ovako dobrim istorijskim analizama. Koliko se ovo izdvaja od povrsnih i namerno neistinitih Zapadnih analiza. Bilo je uzivanje procitati i nekoliko puta.

Srboljub Savic Ko procita ovaj i još nekoliko clanaka, kao i knjige Nikolaja Starikova, moze da shvati istoriju, ne samo, pomenutih zemalja, nego sveta, bar zadnjih 1000 godina. Analizom mozemo se osloboditi "mraka"-raznoraznih fama o lobijima, Vatikanu, ... Nazalost, svi na ši istoricari (uz sve varijacije za po štovanje), najmanje koriste dijalektiku i šire izvore, pa nikad nismo nikome, objasnili zašto je knez Miloš "dao da se ubije" Karadjordje, a jo š manje uloga britanskog diplomate u tome (na Raspucina su pucala dva Rusa, kao dva Srbina "radeci" sekirom, a "overio" ga je britanski obaveštajac). Da sve bude gore, Odeljenje Istorije na še SANU, nikad nije ni formulisalo ciljeve, osnove ni metodologiju istrazivanja Istorije Srba i Srbije.

Od Venecije, preko Holandije (i ona je imala Daleko-Istocnu Indijsku kompaniju, poput briatnske), Velike Britanije i SAD, danas imamo amorfnu, anglosaksonsku korporaciju, bez imena, koja se jednom nogom oslanja na Ostrvo (V.B.) a drugom, na Severnu Ameriku (SAD). Pri tome, "korporacija" je iznad pomenutih (i nepomenutih) drzava, od kojih svaka ima svoju ulogu. Iako ima autora, koji u korporaciju svrstavaju i Francusku, samo je šacica, nad-nacionalnih pojedinaca, u "šemi", dok borba (i sve akcije) za suzbijanje moci Francuske, traje od "stogodišnjeg" rata (u vreme Kosovske bitke) do danas. U "dugoj" istoriji, karakteristicna su svrgavanja-ukidanja (znacajnih) monarhija, po, manje- više, slicnim šemama, pa je tako nestala francuska*, ruska (za vlade Kerenskog 1917), pa, nemacka (po zavr šetku I sv. rata). * Napoleonovi periodi, bili su u "funkciji" (a britanci, od kojih je ocekivao azil, likvidirali su ga progonom i sistematskim trovanjem). Ista sila, gurnula je Nemacko carstvo protiv ruskog, stvorila (bukvalno, sistematskim radom i novcem) je od austrijskog, gotovo nikogovica", Hitlera-"zver nad zverima" (koji je postao Nemac, posle pobede i postavljenja za Kancelara). Posle II sv. rata, nije se ni krilo, finansiranje (i šta sve ne) obnove i rasta nove Nemacke (a zivi smo svedoci ujedinjenja) na tlu "slobodne" Evrope. Nemacku, "korporacija-sila" (gde je udeo SAD bitan) ponovo sprema protiv Rusije, samo pod NATO "oklopom" ispod gradjanske nošnje, Evropske Zajednice. Rusija (sa Sibirom), Ukrajina (i sve, jos nepokorene drzave Bliskog i Srednjeg Istoka-naftom i rudama bogate) nepromenjeni su cilj. Uz (nemacku) cokulu i pesnicu, tu su (dugo nepromenjene americke) metode provokacije, uz vojne "intervencije", (britanske) bezbrojne metode- zavadi pa vladaj, "humanitarne katastrofe i pretnje", ... do, "neprijatelj mog neprijatelja, je moj prijatelj". U svemu tome, Srbija je samo "faktorcic", dok se ne obavi zavr šni cin-ulazak u NATO (nije "slucaj Djekne", jer je odlazak "tvrdokornih", prirodom odredjen, a +/nekoliko godina, "korporaciji", u odnosu na nas, nisu bitne).

Umesto "naravoucenija": Da li, i bolje "razabrana" istorija, nama-Srbima moze da bude "uciteljca zivota"? Teško, kad ucitelje (ionako) podcenjujemo, tudju "nauku", iako i ne citamo, a još manje razumemo, cenimo više od Jevandjelja, a diplome i "certificate" uzimamo za meru sposobnosti.

ПСИХОЛОШКИ РОМАН > Srboljub Savic stvorila (bukvalno, sistematskim radom i novcem) je od austrijskog, gotovo nikogovica", Hitlera-"zver nad zverima" (koji je postao Nemac, posle pobede i postavljenja za Kancelara) ****

"искпап" сам једну занимљиву чиоеницу. наиме, немачки генерал VON RUNDSTEDT, "немачкпг фирера" птужује да је намернп устип "савезнике" у бици "BATTLE OF DUNKIRK" верватнп стпга да их неби пдмах на пчетку сасвим уништили, већ им дати мпгућнпст пправка- какп би рат/разараоа (банкарске жеље) трајап штп дуже.

да не пмиоемп касније Ардене, где су Немци верпватнп мпгли да птуку "савезнике", или на пчетку авипнску камаоу "ADLER" (ОРАО), где Гебелс "случајнп" не уништава британсе радарске пбјекте уз пбалу. Онда се и не чудимп, акп сазнамп да је најбпљи немачки впјскпвпђа РОМЕЛ, учествпвап у атентату на Хитлера- и касније мпрап да изврши сампубиствп (казна).

Darko Pejic

Obaveštavam ljude da o tome postoji i knjiga jedonog amerikanca. Dr. Vebster Tarpli, protiv oligarhije.http://tarpley.net/online-books/again...

Toplice,

Ako Vas ova problematika šire zanima, preporučujem Vam a pročitate seriju o četiri olična teksta g. Pavlenka, oktora političkih nauka. Sve je objavljeno ovde na NS. Na nu prvog teksta imate linkove za rugi, tredi i četvrti eo:

ПСИХОЛОШКИ РОМАН Potomci Venecije su bile i evropske porodice Morpurg (finansirali Napoleona), Varburg (finansirali Napoleona i Hitlera)... ***

Један пд бпљих текстпва, пвде икад пбјављених - сматрам. Знали су тп дпбрп и Шексир и Шилер. Видети Млетачкпг тргпвца/Venice merchant ) и Мефистпфела. Аис је бип дпбар пзнавапц Шилера. Затп га је и дап стрељати пнај маспн, међу псталим. Мада је тп верпватнп и заслужип, јер је свпјим наивнп несмптреним пстуцима, Србе завипу Црнп.

ПСИХОЛОШКИ РОМАН > ПСИХОЛОШКИ РОМАН

U 17. veku, služedi britanskoj kruni, proslavio se gusar Henri Morgan, o koga voi poreklo inastije američkih bankara ****

"Thomas Aquinas observes: 'Nummus non parit nummos' (Money does not reproduce itself).... it is against nature for money loaned to give birth to more money." http://www.frcoulter.com/prese...

"Нпвац не мпже плпдити сам себе/Нпвац није рпба". Овп су речи Тпме Аквинскпг.