Anatomski Otisak i Anatomski Model2003

Anatomski otisak i anatomski model

Marko Kovacevic

Anatomski otisak • Prvi otisak. • Otisak bezube vilice uzet bez pritiska, koji

treba da prikaze sluzokozu u mirnom stanju i oblik kostanih delova. • Koristi se za dobijanje anatomskog (studijskog

modela).

Kasika za uzimanje otiska •

Sredstvo za pridrzavanje otisne mase u procesu uzimanja otiska.

•

Mogu biti od plastike ili metala i svaka ima drsku na sredini prednjeg dela kasike.

•

Oblik im je prilagodjen bezubim alveolarnim grebenima.

•

Izbor kasike zavisi od velicine i oblika gornjeg, odnosno donjeg alveolarnog grebena i prema vrsti materijala.

• Za elasticne mase kasike su perforirane zbog

pridrzavanja izmedju nje i otisne mase. • Treba da obuhvata sve anatomske strukture do

prelaska nepokretne u pokretnu sluzokozu. • Treba da odstoji od alveolarnog grebena 3-

5mm. • Neophodno je pravilno usmeriti kasicu pri

uzimanju otiska da bi otisna masa bila ravnomerno rasporedjena.

Uzimanje anatomskog otiska • Pored pravilno izabrane kasike neophodni su

• • • • • •

izvesni materijali koji imaju neke zajednicke osobine. Primenjuju se prema uputstvu proizvodjaca. Dovoljno izrazena plasticnost. Ne sme draziti sluzokozu. Mora lako da se vadi iz usta. Ne sme promenti svoj prvobitni oblik. Verno treba da oslikava povrsine obuhvacene otiskom.

Otisak gipsom • Uzima se ruzicastim gipsom zbog dobrih • • • • •

osobina: Brzo se vezuje Ne lepi se za tkiva. Lako je lomljiv i ivice preloma su ostre. Ne vrsi pritisak na pokretnu sluzokozu i ne utice na njeno pomeranje. Danas se retko primenjuje.

Otisak termoplasticnom masom • Moze se uzeti anatomski otisak bezubih vilica

kada na grebenima nisu izrazen podminirani delovi.

• Masa se razmeksava u toploj vodi na 600C.

Otisak alginatima • Alginati spadaju u grupu hidrokoloidnih masa I imaju

dobra elasticna svojstva. • Narocito se koriste kod bezubih grebenova sa izrazitim

podminiranim povrsinama. • Dolaze u obliku polimera,a mesaju se u odredjenoj razmeri

sa vodom. • Otisak se uzima standardnom perforiranom kasikom. • Otisak se mora uzeti ponovo ukoliko se masa odvoji od

kasike ili ukoliko rubovi prelaze rubove kasike, pogotovo ako su tanki.

Analiza otiska •

Treba utvrditi da li je otisak dobar ili postoje defekti. • Otisak gornje vilice treba da obuhvata: nepcani svod, prelaz tvrdog u meko nepce, alveolarni greben sa svojim granicama i paraubarni prostor. • Otisak donje vilice treba da obuhvata: alveolarni greben sa svojim granicama, tuberkulum mandibule I retromilohioidni prostor. • Samo tacan otisak obezbedjuje uslov za kvalitetan model na kojem se izradjuje proteza.

Priprema otiska za ulivanje dentalnog gipsa • Treba ukloniti pljuvacku mlazom tekuce vode. • Otisak od alginata treba izliti sto pre, i pri

pravilnim uslovima cuvanja , ne duze od 60 min. • Drzanjem otiska u vodi, alginat apsorbuje I bubri. Na vazduhu voda ispari u nastaje kontrahcija mase. • Otisak treba cuvati na tacni ili hermetickoj vrecici umotan u gazu natopljenu vodom.

Linija nepokretne sluzokoze • Linija oznacava granicu pruzanja individualne

kasike, a moze se odrediti na 3 nacina: • Ucrtavanjem linije na sluzokozi pacijenta, • Ucrtavanjem linije na otisku ili modelu dok se

posmatra prelaz sluzokoze na pacijentu, • Ucrtavanje linije na otisku ili modelu po metodi

impresije.

Ulivanje gipsa u otisak • Koristi se beli gips – alabaster. • Kvalitet modela zadovoljava sve zahteve • • • •

pravilne izrade individualne kasike. Nakon pripreme otiska pristupa se izlivanju. U gumenu solju sipa se voda u koji se dodaje prah sve do zasicenja. 1:2 Gips se u pocetku utrljava o zidove solje, a zatim kruznim pokretima lagano mesa. Gipse se ne sme mesati duze od 1 minuta da se ne bi uticalo na ekspanziju.

• Pre izlivanja otisak se ispere vodom, zatim

•

• • •

se otisak aposusi kompresovanim vazduhom. Reljefna povrsina otiska je okrenuta na gore, a donjom stranom dodiruje aparat za stvaranje vibracija. Gips nanosimo na najvise deo otiska. Vibracije sprecavaju zadrzavanje vode I vazduha. Gips se dodaje dok se ne napuni negativ anatomskog otiska.

• Zatim se na sto stavi odredjena kolicina gipsa

u obliku kupe. • Otisak se prevrne i utiskuje do zeljene debljibe baze modela. • Kasika treba da bude paralelna sa stolom, a osnovica modela debljine 10-15mm. • U toku stvrdnjavanja gipsa, formira se osnovica modela odsecanjem gipsa priblizno obliku trapeza ili polukruga.

Odvajanje otiska od modela • Perforirana kasika sa modelom se povlaci u

stranu i visinu, pri cemu se skine i odvoji sa modela. • Ako se koristi kasika oblozena voskom, stavi se da

se zagreva u toploj vodi i lako se odvaja, a elasticna masa se skida u celini ili sece nozem komad po komad.

Kriticka procena anatomskog modela O Pri izlivanju modela treba paziti da se ocuvaju

O O O O

anatomske strukture usta zahvacene otiskom. Izliveni radni deo modela sa anatomskim detaljima i baza od gipsa cine celinu gipsanih modela. Ove anatomske pojedinosti su od znacaja za izradu individualne kasike. Na modelim se obavezno ucrtava granica za individualnu kasiku. Ne treba upotrebiti model sa nejasnim i netacnim anatomskim detaljima.

Gips za izradu modela O Gips je u stomatologiji prvi put primenjen 1756

godine u Nemackoj za izradu prvih gipsanih modela. O Gips se u prirodi najcesce nalazi kao cist kristalni oblik dihidrata kalcijum-sulfata. O Cuven je gips iz Egipta, u blizini Alabastera po kome je dobio ime. Gips je vrlo lepih kristala, izvanrdnog sjaja i cvrstoce. O Gips se dobija tako sto se ruda dihidrat kalcijumsulfata isitni i ocisti od necistoca, pa se 24 sata greje do temperature od 1200C. Nakon toga ruda se melje, a prah prosejava kroz najfinija sita (polihidrat kalcijum sulfata).

O Vrste gipsa:

-alabaster gips -tvrdi gips -poboljsani tvrdi gips (“supertvrdi”) O Tvrdi gips se dobija zagrevanjem rude na 1201300C pod dejstvom vodene pare. Na taj nacin dobija se bolja kristalizacija i homogenost gipsa. Sluzi za izradu modela skeletiranih proteza. O Supertvrdi gips se dobija zagrevanjem rude na 1400C pod pritiskom vodene pare uz dodavanje 30%nog rastovra kalcijum ili magnezijum-hlorida. Posle zavrsenog grejanja dodaci se ispiraju. Sluzi za izradu veoma preciznih modela za livene fiksne radove.

Gips za otiske O Gips za otiske se poceo primenjivati sredinom

proslog veka. O Gips kao otisni materijal treba da ima sledeca svojstva: tacnost, preciznost, dimenzionalnu stabilnost, cvrstocu, ali i laku lomljivost, da se polomljeni delovi lako sastave, da ne podleze uticajima okoline i da se po boji razlikuje od ostalih vrsta gipsa. O Osnovni sastojak gipsa za otiske je alabaster gips kome se dodaju razni korigensi. O Sam beli gips nije pogodan za otiske zbog relativno visoke ekspanzije (0.3%).

O Za smanjivanje stepena ekspanzije gipsu se

O

O O

O

dodaju: kalijum-sulfat, kalijum-hlorid i natrijum hlorid, koji ujedno skracivaju vreme vezivanja i gips postaje nepogodan za rad. Zato se dodaju supstance za produzivanje vremena vezivanja kao sto su: natrijum-karbonat, natrijumbikarbonat, kalijum-karbonat i boraks. Gips je najcesce ruzicaste boje zbog Alazarin S. Da bi bio plasticniji i da bi se lakse lomio u vise komada cistih ivica dodaju se: talk, ZnO, tragantguma, 2% polivinilacetat i skrob. Jedan od najstabilnijih materijala za uzimanje otisaka.

Hvala na paznji!