Analiza i Tumacenje Troskova Kvaliteta

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA ODSEK ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM PREDMET: TROŠKOVI KVALITETA

SEMINARSKI RAD

Beograd,2011

Sadržaj

1.Pojam troškova kvaliteta Troškovi kvaliteta predstavljaju ekonomsku kategoriju čija popularnost raste poslednjih decenija prošlog, ali ne jenjava ni na početku ovog veka. Cilj uvođenja ove kategorije jeste ukazivanje na značaj povećanja nivoa kvaliteta odnosno na finansijske efekte koji se mogu ostvariti po osnovu povećanja nivoa kvaliteta. Premda se povećanje nivoa kvaliteta obično dovodi u vezu sa povećanjem troškova, efekti povećanja nivoa kvaliteta ogledaju se i u smanjenju određenih kategorija troškova. Ovo upućuje na potrebu za praćenjem troškova kvaliteta ne samo u ukupnom iznosu, već i po pojedinim kategorijama troškova koje čine troškove kvaliteta, a to su: troškovi prevencije, troškovi detekcije, troškovi interno uočenih nedostataka i troškovi eksterno uočenih nedostataka. Troškovi kvaliteta su oni koji bi nestali ako bi se svaka aktivnost u organizaciji svaki put obavljala bez greške Troškovima kvaliteta smatraju se svi oni troškovi koji ne bi bili napravljeni,ukoliko bi kvalitet proizvoda bio bez greške..Ovaj pojam ne označava cenu koju treba platiti za stvaranje proizvoda visogog kvaliteta,već predstavlja trošak koji nastaje njihovim nestvaranjem. Trošak kvaliteta definiše se kao trošak koji organizacije čine kako bi osigurale kvalitet proizvoda Važno je napomenuti da se oni se mogu pojaviti bilo gde, i jako ih je važno uočiti bilo da se radi o proizvodnoj, bilo da se radi o organizaciji koja se bavi pružanjem usluga.Razlika kod proizvodnih i ulužnih preduzeća u pogledu troškova kvaliteta je u tome što u uslužnim preduzećima su troškovi kvaliteta rezultat rada zaposlenih uglavnom.Profesor koji je pogrešno upisao studentu ocenu, lekar  koji je prepisao pogrešan lek pacijentu su samo neki od primera ovih troškova u sferi usluga, i očigledno je da uslužna preduzeća imaju vrlo malo prilike da isprave sopstvene greške pre nego njihov efekat stigne do krajnjeg korisnika. Troškovi kvaliteta nastaju u situacijama kada: • Aktivnosti nisu zadovoljavajuće, Karakteristike proizvoda nisu zadovoljavajuće Ovo su samo neki od primera troškova kvaliteta Troškovi koji se relativno lako mogu odrediti :

Troškovi koji se teško mogu odrediti:

troškovi garancije škart dorada greške ponovljene narudžbine otpaci kontrolisanje promena narudžbina roba s greškom

vraćena roba prekoračeni troškovi neispoštovano vreme troškovi razvoja neispravnih proizvoda troškovi obrade žalbi zakasneli prihodi nezadovoljni potrošači promašeni prozvodi greške u računima troškovi vozarine nezadovoljstvo zaposlenih troškovi korektivnih aktivnosti

procene niska motivacija preveliki inventar  izgubljeni potrošači troškovi testiranja dodatna radna snaga prekid proizvodnje akcidenti i povrede troškovi posebnog rukovanja popusti potrošačima ........ Tabela 1.Primeri troškova kvaliteta

2.Kategorije troškova kvaliteta Koncept troškova kvaliteta prvi je formulisao Juran i to kao onu vrstu troškova,koja neastaje kad se stvari ne urade dobro iz prvog puta. Juran je ovakve troškove razvrstao u tri kategorije 1.TROŠKOVI PREVENCIJE 2.TROŠKOVI PROCENE 3.TROŠKOVI NEUSAGLAŠENOSTI koji obuhvataju  troškove interne neusaglašenosti  troškove eksterne neusaglašenosti  troškove prevazilaženja zahteva  troškove uzgubljenih šansi/korisnika.

Otkaz

Ocenjivanje

Pogrešno uradjeni,rad iznova

Provera nakon što je uradjeno

Plan da se uradi ispravno

Prevencija

Urediti ispravno iz prve,svakog puta

T r  o š a k 

Slika1.Kategorija troškova kvaliteta i smer njihovog povećavanja

1.Troškovi prevencije predstavljaju investiciju učinjenu sa ciljem da se spreči nastanak neusaglašenog proizvodai mogućnost da oni stignu do korisnika.Zbog toga se u američkoj literaturi nazivaju i dobrim troškovima.Drugim rečima to su troškovi načinjeni da bi troškovi ocene i neusaglašenosti bili svedeni i odražavani na minimumu.Ovako preventivna delovanje obuhvaza troškove kvaliteta koje se odnosi na sledeće vrste  Troškovi planiranja kvaliteta-uključuju širok spektar aktivnosti na stvaranju jedinstvenig plana kvaliteta  Troškovi plniranja procesa-obuhvataju studije sposobnosti procesa,planove kontrolisanja i ostale aktivnosti vezane za proizvodn i uslužne procese  Troškovi upravljanja procesa-posrazumevaju troškove analize proizvodnih procesa i implementacije planova upravljanja procsa  Troškovi informacionih sistema-koji podrazumevaju proširenje sposobnosti IS u cilju zadovoljavanja potreba organizacije za prikupljanje,čuvanje,obradu i upotrebu podataka i informacija  Troškovi preispitivanja novih proizvoda-posrazumevaju aktivnosti na preispitivanju pouzdanostu i ostalih karakteristika kvaliteta pri puštanju novih proizvoda.  Troškovi provere kvliteta-procena stepena izvršenja aktivnosti iz globalnog plana kvaliteta  Troškovi ocene kvaliteta isporučioca-odnose se na sktivnosti ocene kvaliteta isporučioca pre njihovog izbora,tokom ugovorenog roka  Troškovi obuke i administrativnog rada-obuhvataju troškove internih i eksternih programa obuke i triškove rada administrativnog osoblja. 2.Troškovi procene su oni vezani za napore čitave organizacije da,radi zadovoljenje postavljenih ciljeva,merenjima i analizom podataka detektuje stepen usaglašenosti sa z ahtevima za kvalitet.Osnovne kategorije troškova procene podrazumevaju  Troškove ispitivanja i kontrolisanja-ulaznih materijala,energenata i informacija,poluproizvoda i proizvoda,skladištenje robe  Troškove održavanja instrumenata-kao što su etaloniranje i popravka mernih instrumenata  Troškove merenja i upravljanja procesa-koji se odnose na rad i vreme koje radnici provode u merenju ianalizi rezultata merenja kvaliteta  Troškove preispitivanja dokumentacije koja se šalje korisniku  Troškove izrade raznih vrsta bilansa sa ciljem da se proveri i obezbedi unutrašnja konzistentnost 3.Troškovi neusaglašenosti su troškovi koji nastaju kao posledica toga što je stvoren proizvod nekonzistentnog kvaliteta.U zavisnosti da li je neusaglašenost otkrivena unutar ili van granica organizacije,dele se na troškove interne i eksterne neusaglašenosti.Obuhvataju još i troškove kojima  je nastao kvalitet koji korisnicima nije potreban  Troškovi internih neusaglašenosti su rezultat nezadovoljavajućeg kvaliteta otktivenog pre distribucije proizvoda kupcu,obuhvataju troškove škarta i dorade troškove korektivnih mera troškove preklasiranja troškove zbog grešaka u procesima koji uzrokuju neplanirano stajanje mašina • • • •



Troškovi eksternih neusaglašenosti nastaju kao rezultat činjenice da su proizvodi lošeg

kvaliteta došli do korisnika.Obuhvataju troškove nastale na osnovu žalbi korisnika troškove opoziva proizvoda i pozivanja na garancije troškove odgovornodt za proizvod • • •



Troškovi prevazilaženja zahteva su troškovi načinjeni u cilju osvajanja karakteristika koje



Troškovi izgubljenih korisnika*šansi nastaju kad se korisnici nakon jedne ili više izvršenih

korisnici vrednuju kupovina ne vraćaju proizvodima organizacije ili kad počnu da kupuju kod konkurenata.

3.Merenje troškova kvaliteta U današnje vreme se često govori o troškovima lošeg kvaliteta. Sa jačanjem konkurencije, sve je više preduzeća koja pokušavaju da smanje svoje troškove koji ne doprinose stvaranju dodatne vrednosti, u cilju povećavanja sopstvene konkurentnosti. Veliki broj preduzeća je pokušao da izračuna troškove lošeg kvaliteta ali je pri tome naišao na ozbiljne probleme. Pokazalo se da veliki broj ovih troškova nije lako izmeriti i da oni često ostaju skriveni. Pokušaji merenja ovih troškova su bili najuspešniji u funkciji proizvodnje. Takođe, tačnost merenja nije uvek onolika kolika bi mogla da bude što dovodi do pogrešnih poređenja.Troškovi kvaliteta čine sastavni deo ukupnih troškova na projektu. Cilj je smanjiti troškove kvaliteta na minimum. Troškovi uvođenja i funkcionisanja sistema kvaliteta privremeno povećavaju troškove kvaliteta, tačnije troškove usaglašenosti. Međutim,doslednim korišćenjem sistema kvaliteta dolazi do smanjenja broja grešaka i troškovi neusaglašenosti počinju da opadaju. Posle izvesnog vremena smanjenje troškova neusaglašenosti prevazilazi trošak koji izaziva primena sistema kvaliteta i ukupni troškovi kvaliteta počinju da opadaju.Iako to nije osnovni cilj, smanjenje troškova kvaliteta je jedna od najvažnijih funkcija sistema kvaliteta.Rezultati koji se ostvaruju primenom sistema kvaliteta su prikazani na slici 3. Grafikon pokazuje efekte preventivnog delovanjana ukupne troškove kvaliteta a napravljen je na osnovu dolarskih iznosa troškova nekog preduzeća u toku sedam godina.

Slika 3. - Troškovi kvaliteta Da bi se utvrdila veličina troškova kvaliteta mora se prvo uspostaviti sistem za merenje troškova kvaliteta, koji bi bio integrisan u opšti informacioni sistem.Troškovi kvaliteta spadaju u graničnu zonu između oblasti upravljanja troškovima i oblasti upravljanja kvalitetom.Merenje troškova kvaliteta obuhvata merenje kvaliteta i utvrđivanje odgovarajućih troškova.U okviru upravljanja troškovima potrebno je, omogućiti odvojeno praćenje troškova koji su izazavani greškama.To se može obezbediti u okviru šifriranja aktivnosti uvođenjem oznaka koje bi označavale tip greške i odgovarajuću vrednost troška.Uokviru upravljanja kvalitetom potrebno je uspostaviti sistem merenja kvaliteta.Kvalitet je moguće objektivno oceniti u meri u kojoj se karakteristike mogu izmeriti.Merenje se može izvršiti merenjem fizičkih karakteristika, proverom, opitom, procenom upoređenjem sa modelom, prebrojavanjem, uzorkovanjem i primenom matematičke statistike.Kvalitet se meri da bi se utvrdilo da li je željeni kvalitet ostvaren. Rezultati merenja se upoređuju sa utvrđenim zahtevima i kvalitet se ocenjuje. U slučaju da zahtevi nisu zadovoljeni doći će do prepravki i stvaranja troškova neusaglašenosti. I samo merenje kvaliteta spada u troškove kvaliteta, tačnije u troškove prevencije.Merenje troškova kvaliteta omogućuje da se utvrdi da takav trošak postoji, da se utvrdi vrednost tog troška, da se pokaže potreba za poboljšanjem i da se poboljšanje potvrdi.Merenjem troškova kvaliteta je važno i zbog toga što: • • •

Troškovi ispravljanja greške izlaze na videlo; Merenje troškova predstavlja deo sistema za poboljšanje procesa; Numerički pokazuje progress preduzeća u smanjivanju troškova kvaliteta.

Najveći problem sa troškovima kvaliteta je u tome što se pojavom grešaka stvaraju i brojni nemerljivi troškovi izazavani: nezadovoljstvom investitora, mogućnošću gubitka budućih poslova, padom motivisanosti zaposlenih, slabom komunikacijom itd. Iako su teško merljivi sigurno je da ovi troškovi postoje i treba učiniti napor da se oni barem procene.

3.1. Teškoće pri merenju troškova kvaliteta Iskustva pokazuju da postoje određene teškoće u uspešnoj primeni sistema merenja koji se koriste na nivou preduzeća, s obzirom da oni zahtevaju dalekosežne promene u stavovima i poslovnoj kulturi. Pri merenju troškova lošeg kvaliteta uglavnom se javlja deset uobičajenih problema: 1. Oblast : U većini preduzeća troškovi lošeg kvaliteta su mereni u odnosu na proizvodnju, uključujući na primer škart,

doradu, žalbe i inspekciju i testiranje. Troškovi koji se pojavljuju u drugim delovima preduzeća, koji su najviše dominantni kod kancelarijskih radnika, mereni su samo do određene granice, ili u mnogim slučajevima nisu ni mereni. 2. Razlog za merenje troškova lošeg kvaliteta : U većini preduzeća nije unapred odlučeno koji će se merni podaci

koristiti pri merenju, pa kao posledica toga, ni metode merenja nisu odgovarajuće prilagođene. Stiče se utisak, da je primarni cilj da se objave redovni izveštaji umesto da se koriste informacije koje su u njima da bi se dobilo poboljšanje. 3. Definicija: Usaglašavanje koje troškove bi trebalo smatrati troškovima lošeg kvaliteta preduzeća, je uobičajen

problem. Neki troškovi su vidljivi sami po sebi, dok su drugi u mnogome predmet žučnih diskusija. Preduzeća čije su aktivnosti merenja uspešne obično odlučuju o ovim pitanjima veoma brzo i tada nastavljaju započeti rad. Manje uspešna preduzeća nastavljaju diskusije i slabo napreduju sa merenjima. 4. Odgovornost : Pitanje kako odlučiti ko je stvarno prouzrokovao troškove obično dovodi do teškoća kada se mere

troškovi lošeg kvaliteta. Uopšteno govoreći, preduzeća koja su uspešna obično biraju jednostavne metode da bi odlučili koga treba »kriviti« za izmerene troškove, dok ne tako uspešna preduzeća odlažu ovu diskusiju. 5. Tehnike merenja: Većina preduzeća opredeljuje se da meri troškove lošeg kvaliteta izgradnjom sistema merenja u

kojima bi zaposleni trebalo da izveštavaju o problemima i greškama (autokontrola). U nekim slučajevima, razvijeni su novi sistemi merenja, bilo sa formularima koji se popunjavaju, bilo kao kompjuterski programi, specijalizovani za merenje troškova lošeg kvaliteta. Često se pojavljuju i problemi kao što su nejasne procedure izveštavanja, neobučenost dela korisnika i postojanje mnogih mogućnosti da se pogreši. Korišćenje specijalnih sistema je često otežano, jer dodatni rad korisnicima izgleda pretežak. 6. Rukovođenje: Jedan od najvažnijih razloga zbog čega često ne funkcioniše izveštavanje o troškovima lošeg

kvaliteta je nedostatak opredaljenosti i zainteresovanosti za objavljene informacije u delu upravljanja preduzećem. U mnogim slučajevima rukovodioci ne koriste informacije da bi izvodili merenja i radili na poboljšanju. Ovo smanjuje motivaciju za izveštavanje o problemima i greškama među zaposlenima. 7. Zaposleni : Zaposleni uglavnom osećaju izveštavanje o troškovima lošeg kvaliteta kao dodatni rad i nisu u

mogućnosti da vide šta se može postići dobrim merenjima ovih troškova. Zaposlenima je i često neprijatno da izveste o troškovima lošeg kvaliteta na svom radnom mestu jer se to može tumačiti kao njihova lična greška. Preduzeća koja su bila najuspešnija obratila su veliku pažnju na obuku svojih zaposlenih, da bi obezbedili njihovo jasno razumevanje, osećanje učešća u odlukama i stvaranje jasnije slike o značaju sistema – uveravanjem da rukovodstvo traži informacije i brzo reaguje na probleme i promašaje. 8. Tačnost : U mnogim slučajevima rukovodstvo oseća da su rezultati merenja nepouzdane i netačne informacije.

Rezultati se tada smatraju lošom osnovom za donošenje odluka i ne koriste se aktivno. Mnoga uspešna preduzeća su pokušala da izbegnu ovaj problem započinjanjem rada na merenju sa malom skalom mera, u cilju da izgrade iskustvo i razviju sposobnost za stvaranje odgovarajućeg sistema merenja kasnije. 9. Uvođenje: Iskustvo pokazuje da je najbolja šansa za uvođenje sistema merenja na samom startu. Preduzeća koja

su imala neuspešne pokušaje često se susreću sa ozbiljnim problemima kada pokušavaju da ponovo započnu sa

novim metodama zbog toga što su zaposleni unapred nepoverljivi o tome šta se može postići. Ovo znači da bi uvođenje merenja kvaliteta trebalo da bude dobro isplanirano i pripremljeno. 10. Poređenja: Značaj merenja troškova lošeg kvaliteta prilično varira od niskog procenta obrta do skoro 20%.

Preduzeća koja su uglavnom proizvodno orjentisana obično otkrivaju da su njihovi troškovi lošeg kvaliteta viši od onih u uslužno orijentisanim preduzećima. Ovo se verovatno može objasniti činjenicom da je lakše i prihvatljivije merenje ovih troškova u proizvodnji. Najviši troškovi lošeg kvaliteta se obično beleže u onim preduzećima koja su razvila najbolje metode merenja. Ovo ukazuje na to da bi troškove lošeg kvaliteta trebalo koristiti za poređenje između različitih preduzeća samo ako se može ustanoviti da su korišćeni identični metodi u sakupljanju podataka.

4.Standardi u vezi sa troškovima kvaliteta Standardi koji se koriste u vezi sa troškovima kvaliteta su: • •

•

ISO TR 10014:1998(SRPS ISO TR 10014:2002)-Uputstva za upravljanje ekonomijom kvaliteta ISO 10014:2006(SRPS ISO 10014:2008)-Menadžment kvalitetom-Uputstva za ostvarivanje finansijske i ekonomske koristi Juranovu kategorizaciju preuzima i ISO organizacija, najpre u standardu ISO 8402, na koji se poziva ISO TR 10014.

5.Uspostavljanje sistema za praćenje i izveštavanje o troškovima kvaliteta The Institute og managament Accountants predložio je model za praćenje i izveštavanje o troškovima kvaliteta koji se sastoji od sledećih 12 koraka 1) Obezbedivanje zainteresovanosti i pirške menadžmenta.U sličaju da je inicijativa za uspostavljanje sistema za praćenje i izveštavanje o troškovima kvaliteta potekla od rukovodstva,vrlo je verovatno da neće naići ni na kakvo trenje u organizaciji.Medjutim,ukoliko  je inicijativa potekla od funkcije računovodstva ili kvaliteta,neophodno je obezbediti zainteresovanost i podršku rukovodstva.Najlakše je zo ulinit tko što će de izvršiti procena kvaliteta troškova koji će svojom visinom,najverovatnije skrenuti pažnju rukovodstva. 2) Formiranje tima za uspostavljanje sisitema.Ovaj tom treba da bude sastavljen od pojedinaca iz različitih delova organizacije,uključujući menadžere iz proizvodnje,inženjere i sveostale koji mogu doprineti identifikaciji troškova kvliteta 3)

Izbr jednog dela organizacije za prototip.Kao i sa svim ostalim programima,treba početi sa manjim segmentima i širiti delovanje u skladu sa postignuti rezultatima.Početni sektor može biti odredjeni proizvod,sektor ili fabrika.Obično je to onaj sektor za koga se veruje da ima vrlo visoke troškove kvalitetakoje je moguđe meriti i pratiti.

4) Obezbedjivanje saradnje i podrške korisnika i onoh koji probavljaju informacije.Članovi tima trebalo bi da budu kako korisnici,tako i oni koji pribavljaju informacije.Otvaotena komunikacija  je ključ dobre saradnje. 5) Definisanje troškova kvaliteta i njihovo razvrstavanja u odgovarajuće kategorije.Sa konceptom troškova kvaliteta se mnogi još uvek nisu susreli.Klasifikacija u već pomenute grupe je uobičajena ali ne treba zanemariti mogućnosti drugačije klasifikacije 6) IIdentifikovanje troškova kvaliteta unutar svake od kategorija.Bilo bi dobro zahtevati od korisnika i pribavljaša informacija da identifikuju pojedinačne troškove nastale usled lošeg kvalitea. 7) Odredjivanje izvora informacija o troškovima kvaliteta.Vrlo često,posaci nisu lako dostupni u postoječim računovodstvenim sistemima.Ukoliko želimo da informacija bude korisna,troškovi kvaliteta uvek moraju da budu vidljivi a ne skriveni unutar nekih drugih troškova.Usled činjenice da neki podaci,usled poverljivosti možda nisu dostupni,tim mora da odluči da li da uloži dodatne napore da bi došao do tih informacija. 8)

Izveštavanje i grafička predstava troškova kvalitetaprojektovanja.Izveštaji i vizuelna predstavi moraju zadovoljiti potrebe korisnika datih informacija.Uopšteno govoreći na nižim nivoima su potrebne iscrpnije informacije nego na višim.

9) Uspostavljanje procedura za prikupljanje informacija o troškovima kvaliteta.Specifična zaduženja najbolje je davato onim pojedincima koji razumeju šta i kako treba da urade.U predmetnim aktivnostima,značajnu pomoć przžaju formulari,osmišljeni i primenjivani uz konsultaciju sa informatičarima.

10)Prikupljanje podataka.priprema i dostavljanje izveštaja.Ukoliko su prethodni koraci sprevedeni na adekvatan način,ovaj korak preddtavlja rutinu,pogotovu vremenom,kako korisnici budu upoznati sa procedurama. 11)Uklanjanje smetnji iz sistema.U ranim fazama nepouzdanosz i nedostupnost podataka,neiskudtvo personala kao i mnogi drugu problemi mogu zahtevati dodatnu pažnju i napore. 12)Proširivanje sistema.PO uspehu inicijalnog projekta,potrebno je sačiniti planove za proširenje sistema na ostale segmente organozacije.Takodje,sisitem je potrebno periodočno preispitivati i,ako je potrebno,modifikovati.

6.Klasični ekonomski model obezbedjivanja kvaliteta Troškovi kvaliteta nastaju pri svakoj aktivnosti usmerenoj na zadovoljenje specifikacija u proizvodnom sistemu.Na primer,prijemno odeljenje kontroliše ulazni materijal,odeljenje mernih uredjaja održava merne uredjeje,kontrolori vrše kontrolidanje na liniji procesa,kao i završnu kontrolu.Troškove nastale pri ovakvim aktivnostima,smatramo troškovima obezbedjivanja kvaliteta.Sa druge strane ukoliko se ne obezbedi zadovoljenje specifikacija,nastaju gubici koji se ogledaju u škartu,neophodnosti dorade i ntervencija nastalih kao obaveza iz garancija.Na Slici2 koja predstavlja klasičan ekonomski model,prikazan je klasični odnos izmedju troškova obezbedjivanja kvaliteta i troškova neusaglašenosti.Povećana usaglašenst(merena kao procenat usaglašenih delova),nastala kao rezultat efektivnijeg obezbedjivanja kvaliteta,uzrokuje porast troškova obezbedjivanja kvaliteta uz istovremeno smanjivanje troškova neusaglašenosti

Slika2 Klasični ekonomski model obezbedjivanja kvaliteta Sa striktno ekonomskog stanovišta,logično je potražiti optimalni nivo usaglašenosti koji odgovara minimumu ukupnih troškova organizacije.Ova tačka odgovara tački minimuma funkcije ukupnih troškova na Slici 2.Oblast levo od tačke minimuma,predstavlja prostor za značajnopoboljšanje kvaliteta kroz aktivnosti kontrolisanja.Desno od tačke minimuma troškovi obezbedjivanja kvaliteta prevazilaze uštede koje su postignute.Troškovi obezbedjuvanja kvaliteta teže beskonačnosti u slučaju da se teži perfekciji.Smanjivanje troškova moguće je ulaganjem u prevenciju,što se odražava smanjenim troškovima neusaglašenosti. Nedostaci klasičnog modela su što on ne ukazuje na načine rešavanja problema i ne uzima u oibzir  sve vrste troškova.

7. Troškovi kvaliteta i gubici usled kvaliteta Jedno od ključnih pitanja koje postavljaju teoretičari i praktičari iz oblasti kvaliteta jeste: Ima li fokus na kvalitet pozitivan ili negativan uticaj na troškove? Juran navodi primere odnosa kvaliteta i troškova: •

•

•

 Aktivnosti u vezi sa poboljšanjem kvaliteta mogu biti različite.Ukoliko su ove aktivnosti preventivne i zasnivaju se na prepoznavanju i uklanjanju uzroka grešaka problema,izvesno je poboljšanje u vidu većeg broja ispravnih proizvoda bez naknadnih radova i prepravki.Posledice preventivnih aktivnosti najčešće podrazumevaju i snižavanje troškova. Fokus na kvalitet kroz preterane zahteve za nepotrebnim svojstvima proizvoda,suviše uskim tolerancijama ili zahtevima za potpunu(100%) inspekciju i testiranje proizvoda može dovesti do porasta troškova. Isključiv fokus na troškove moše pogubno delovatina ostvareni kvalitet proizvoda ili usluge.Propusti da se obezbedi dovoljno vremena za razvoj proizvoda,korišćenje neadekvatnih resursa koji imaju nižu cenu,fokus na ispunjavanje plana isporuke po svaku cenu i izbegavanje svih troškova dorade i naknadnih radova pre ili posle isporuke su samo neki od primera.

U inženjeringu kvaliteta gubici imaju materijalnu vrednost i predstavljaju razliku između idealnih troškova i ostvarenih troškova realizacije zahteva korisnika.Gubitak predstavlja izmaklu,propuštenu, vrednost ili trošak kojo može ili je mogao biti izbegnut.Gubici usled kvaliteta nisu isto što i troškovi kvaliteta.Troškovi kvaliteta obuhvataju i gubitke, ali svi troškovi kvaliteta nisu gubici usled kvaliteta.Gubici usled kvaliteta su troškovi kvaliteta koji mogu ili su mogli biti izbegnuti.

8.Zaključak Troškovi kvaliteta čine deo ukupnih troškova preduzeća i jako ih je važno pravovremeno uočiti kako bi se eliminisali uzroci ovih troškova i sprečila njihova ponovna pojava.Jako je važno evidentirati troškove kvaliteta, jer prema sprovedenim istraživanjima preduzeća koja beleže troškove kvaliteta mogu se pohvaliti povećanjem prihoda praćenim smanjenjem troškova kvaliteta. Razvojem i sve učestalijom primenom upravljanja kvalitetom, u organizacijama se pojavljuje potreba za detaljnim i ažurnim podacima o učincima toga upravljanja. Takve podatke može pružiti dobro organizovano računovodstvo troškova, i na taj način biti u funkciji poboljšanja kvaliteta svih segmenata organizacije. Uvođenje programa kvaliteta u trgovačkim društvima rezultira smanjenjem broja proizvedenih nedostataka. Međutim, ako takva društva vode evidenciju o troškovima kvaliteta, u mogućnosti su doći do detaljnijih informacijama o mestu nastanka odstupanja od kvaliteta i brže ih ukloniti. Stoga, ne začuđuje podatak dobijen istraživanjem da 77% trgovačkih društava koja evidentiraju troškove kvaliteta uočavaju znatno smanjenje proizvodnje neadekvatnih proizvoda. Računovodstvo troškova kvaliteta kao i njihovo merenje omogućuje praćenje kao i izveštavanje o troškovima kvaliteta koje je, najčešće, namenjeno članovima uprave društva. Zahvaljujući takvim izvještajima ostvaruje se povratna veza između računovodstva i menadžmenta kvaliteta pa je uprava u mogućnosti definirati korektivne mere za pojedine organizacijske segmente koji pokazuju odstupanja od zadanih specifikacija te razvijati planove poboljšanja kvaliteta na nivou celokupne organizacije. Iz svega navedenog može se zaključiti da je računovodstvo troškova kvaliteta, odnosno izveštavanje o troškovima kvaliteta, u kombinaciji sa njihovim merenjem u službi racionalnog upravljanja kvalitetom poslovnih procesa i učinaka tih procesa.

Litratura