Analiza crteža ljudske figure

Analiza crteža ljudske figure -inventarisanje (sadržinska i strukturalna analiza, da li je crtež grafomotorno i grafološki realizovan); -provera strukturalno-formalnih grafoloških aspekata (veličina crteža, da li je u centru lista papira ili ne,...)

• Isključivo se vrši kvalitativna procena. • 2.faza-zadatak ocenjivanja, označavanja onih elemenata koji su upadljivi, nalaženje • grešaka, propusta i devijacija u odgovoru.

• Kriterijumi za upoznavanje ometenosti i • grešaka (Mahover, Karena-dinamički orijentisana): • -izostavljanje; • - unakazivanje; • -brisanje i popravljanje; • -senčenje i mrljanje; • -prozirnost.

• Neophodno je utvrditi sve dijagnostički relevantene elemente i znakove.Zatim sledi prevođenje dijagnostičkih znakova u odgovarajuća značenja. Prema Mahoverovoj prevazilaženje zbrke oko problema selekcije i integracije elemenata crteža može da se obavi na tri načina: • -vođenje razgovora sa ispitanikom po završetku crtanja; • -povezivanje MT sa drugim projektivnim tehnikama, testovima i skalama; • -davanje prioriteta celini nad delovima.

• Koncepti objašnjenja karakteristika crteža: • -polazi od koncepta telesne šeme; • -koncepta identiteta i doživljaja sebe; • -aktuelnost; • -razvojna specifičnost i • -učenje o nesvesnom.

• Dijagnostički elementi • Analiza crteža se zasniva na anatomskim elementima ljudskog tela i elementima odeće. Mapa kateksija (Mahover)-telesna šema, nije sasvim svesna. Šema tela je svojevrsna „memorija“ telesnih iskustava kroz koje ličnost prolazi u fazi psihoseksualnog sazrevanja u skladu sa opštim zakonitostima tog procesa, uključujući i aktuelna.

• Bitno je da se crtež shvati kao izraz, a ne kao slika, odraz latentnih formacija. Takođe je značajan i jezik kojim se odvija komunikacija između latentnih dinamičkih formacija i svesti crtača. Crtež ljudske figure Mahoverova je dovela u vezu sa psihoanalitičkom teorijom ličnosti i Schilderovim konceptom telesne šeme. Mahoverova pretpostavlja da ispitanik crtajući saopštava nesvesni doživljaj sopstvene ličnosti u svetu.

• Glava i crte lica su izraz intelektualnih aspiracija, stavova, racionalne kontrole i koncepta JA. Velika glava je izraz inteligencije, ali i zavisne ličnosti, deca, takođe crtaju veliku glavu. Psihotični i moždano oštećeni crtaju disproporcionalne i naadekvatne glave.

• Oči,otvorene-ranjivost, opreznost, povredljivost, izraz budnog praćenja, ali i patologijeparanoičnosti. Projekcija agresivnosti (budne oči), neuobičajno detaljisanje (crtež devojaka, ali i homoseksualaca). • Uši-crtež ženske figure po pravilu ne prikazuje uši, naglašene (osetljivost prema govorkanju i glasovima, markantne uši (slušne halucinacije).

• Nos-tipičan primer seksualnog simbolizma; greške –seksualna neadekvatnost, ako je u pitanju muški crtež. Prenaglašavanje dužine i masivnosti-izraz natkompenzativnih manevara impotentnih osoba, osećanje manje vrednosti zbog malog polnog organa, nos malih dimenzija (... infantilna seksualnost), osećanje krivice je vezano za manipulaciju polnim organom.

• Usta-vezana za seksualnu simboliku, naglašena su kod dece, alkoholičara, regresivnih stanja, depresivnih osoba. Generalno naglašavanje usta-konflikt oralnog karaktera. Potenciranje veličine-ukazuje na oralno-receptivne potrebe, na zavisnost i pasivnost. Gruba linija je izraz stisnutih usta-oralna agresivnost, svadljivost, verbalna destruktivnost. Usta u vidu jedne tanke linije: rešenje konflikta ćutanjem. Izostavljanje usta-izraz patnji (astmatičari).

• Ruke i šake • Ukazuju na funkciju potreba ličnosti u odnosu na druge. • -isturene ruke sa naglašenom krutošću –agresivnost, revolt ili pretnja; • -baletski pokret (potreba da se privuče pažnja, da se osvoji „publika“, • -izostavljene ruke ili ruke iza leđa-kod šizofreničara, depresivaca, ukazuje na konflikt, pasivizaciju ili povlačenje; • -prsti stisnuti u pesnicu, snažni, šiljati-destruktivnost, neprijateljstvo; • -slabi, tanki, končasti-potreba za kontaktom, nesigurnost, regresija.

Izrazi psihopatološke izmenjenosti na crtežu • • • • • • • •

Grafomotorni sindromi Neuroza: -mala figura; -povučena u ugao; -slab pritisak, tanke linije; -brisanje, senčenje; -isticanje glave i -sastavljene noge.

• • • • • •

Depresija: -mala figura (neurotična forma); -obilno detaljisanje; -naglašena usta ili glava bez usta; -figura „potonula“ ka donjoj ivici i -sedeći položaj.

• Neophodno je da ispitanik po sopstvenom izboru nacrta osobu istog pola što znači da je identifikovan sa svojom polnom ulogom. • Šizofrenija: • -bizarni detalji; • -ruke izostavljanje ili ukrućene; • -mešanje profila ili anfas položaja; • -disproporcionalnost detalja; • -prozirnost (vide se unutrašnji organi); • -naglašavanje uha i očiju i • -granica tela prekinuta.

• • • • • •

Paranidna (projektivna ličnost: -figura nešto povećana; -glava velika, naglašene oči, uši; -prsti oštri kao kandže; -figura ostavlja utisak napetosti; -spontano napisan komentar.

• MT je najmanje strukturisan projektivni instrument. • Moguće namere MT • Analitička procena varijabli:osećanje neadekvatnosti i nesigurnosti, paranoidnost, psihoseksualna identifikacija, različiti oblici agresivnosti, nivo energije; • Globalna ili konfiguralna procena ličnosti • Svaki znak koji je na crtežu naglašen mora se dovoditi u vezu sa ostalim naglašenim, kao i onima što čine pozadinu.

• Primena crteža ljudske figure u cilju praćenja promena • Od pacijenta se može tražiti da ponovi crtež ljudske figure pošto tehnika nije standardizovana, ponavljanje ne utiče na primenljivost normi. Sitnice na crtežu povlače za sobom krupne zaključke. • Crtež: kao menjač testovne orijentacije;kao stimulus za produbljeni intervju i • Crtež je samo povod za produbljeni razgovor.

• Roršahova tehnika • Tehnika dijagnostikovanja uz pomoć mrljanestrukturisanim stimulusom. Ekspanzija RT je nastala kao rezultat uspona psihoanalitičkog učenja. Komplet sačinjava 10 karti obeleženih rednim brojevima na kojima us prikazane mrlje od tuša ili boje. Sve mrlje su na velikoj beloj podlozi. Na 5 karti mrlje su od tuša, na dve su kombinacija tuša i crvene boje, a na poslednje tri kombinacija više boja.

• Termin nestrukturiranost ima sledeća značenja: • -redukovane izvesnosti u pogledu klasifikacije stimulusa u neku opšteprihvaćenu kategoriju realnih pojava ili konvencionalnih simbola (svaka mrlja ima izvestan stepen sličnosti, ali je stepen arbitrarnosti veoma velik); • -polivalentnost stimulusa-svaki stimulus može da bude opažen ili shvaćen kao više različitih stvari ili izvora.

• Mrlja ima „početnu sličnost“ sa puno stvari, ali nema specifiteta potrebnog za „sledeću fazu“, odnosno proveru i potkrepljenje prve impresije, poziv ispitanika na slobodnu manipulaciju sa paralelisanjem stimulusa. Redosled ekspozicije je strogo određen. Ispitivač vodi detaljan zapisnik o ispitivanju (iskazima ispitanika).

• U zapisnik unosi redni broj izložene karte, reakciono vreme do pojave odgovora, doslovni iskaz odgovora, redni broj iskaza, komentare. Prva reakcija je najreprezentativnija, a što se dalje ide odbrambene distorzije jačaju. Dve faze ispitivanja: • faza: poštovanje spontanosti; • faza. Ispitivač proverava sve nejasne odgovore.

• Kategorije klasifikacija odgovora • Lokalizacija odgovora-1. dimenzija • Pravi odgovor se vezuje za određenu površinu mrlje, samo opažaj može biti priznat kao odgovor, a opažaj je uvek vezan za određenu zonu stimulusa ili mrlju u celini. Lokalizacija odgovora je raspoređena u 4 kategorije: • opažaj lokalizovan na čitavoj mrlji, globalan odgovor, kodni znak-G; • opažaj lokalizovan na jednom delu mrlje, detaljan odgovor-D; • -------------------------- na maloj površini ili većoj, ali neprovokativnoj Dd (mali, ali retki detalj odgovor); • na beloj podlozi, a ne na figuri, to je beli ili spacijalni odgovor, kodni znak-S.

• Odgovori se interpretiraju kao indikatori misaonog procesa, odnosa između apstraktnog i konkretnog pristupa. Roršah je uveo princip „kontekstualnog određenja značenja“. Prema ovom principu pravo značenje svakog odgovora zavisi od celine, odnosno konfiguracije i kvaliteta svih ostalih karakteristika.

• Odlika G tendencija: • -može se naći u protokolu ljudi koji naginju intelektualizaciji i apstrakciji; • -impulsivni,površni; • -anksiozni.

• Roršah je pravio razliku između sledećih vrsta: • 1.-opažaj je lokalizovan na čitavoj mrlji kao prvi utisak, lokalizacija i sadržina čine jednu koherentnu celinu, to je običan i autentičan G-odgovor; • 2.-opažaj na čitavoj mrlji, ali je celina izdiferencirana, ima smisaono povezane komponente, spajaju se diferencijacija i integracija u pozitivno konstruktivnu celinu, to je kombinovani ili integrativni G –odgovor, njegov kodni znak je GD;

• 3.-opažaj na čitavoj mrlji, ali je sadržina nastala arbitrarnim povezivanjem delova ili nabrajanjem D sve dok cela mrlja nije pokrivena, ovu celinu Roršah naziva konfabularnom DG; • 4.-opažaj na celoj mrlji, ali je sadržina takva da nema specifičnu konfiguraciju. Svaka mrlja bi mogla da se identifikuje kao „leptir“ ili „oblak“- G neodređeno ili G-.

• Praktične, realne osobe ispoljavaju tendenciju uočavanja velikih detalja. Introvertne osobe ispoljavaju osetljivost za detalje, sposobnost uočavanja manjih razlika i interesovanje za minijature. Uočavanje skrivenih veza, odlikuje osobe sa paranojom.

• Tendencija lokalizovanja odgovora na sitne, male površine skrivene u dubini mrlje, sa kodnim znakom Di, ili rasejane po ivici mrlje, sa kodnim znakom De vezuje se za kognitivno odbrambeno ponašanje do kojeg dolazi pod uticajem dugotrajne anksioznosti. Opozicione tendencije ispoljavaju oni koji opažaj ne vezuju za mrlju, već za belu podlogu. • Roršah je bio sklon da test-ponašanje shvati kao minijaturni uzorak opštih sklonosti ličnosti.

• Determinante odgovora- 2. dimenzija • Nije sve što ispitanik u toku testiranja kaže odgovor. Za odgovor se priznaje samo onaj iskaz koji je vezan za određenu površinu koji ima relaciju prema kvalitetima mrlje, koji ima određeni sadržaj. Prvi korak u procesu analize odgovora sastoji se u pronalaženju „determinante“ odgovora (opažaja).

• Podela determinanti: • 1.-Odgovor proistekao iz površine mrlje na kojoj je sadržaj lokalizovan. Postoji korespondencija između naznačene površine i forme koju sadržaj odgovora po opštem znanju ima. Ova determinanta se kodira kao F (forma). • 2.-Odgovor na hromatsku boju. Korespondencija između boje mrlje i boje koju dati sadržaj po prirodi ima ili može da ima. Ovaj detalj se kodira kao C (kolor).

• 3.Odgovor iz ahromatske boje ili osenčenosti površina na kojima je odgovor lokalizovan C' („ahromatska boja“); c,n,Npredstavljaju kodne znake osenčenosti. • Vezan za oblik, odnosno konfiguraciju njenih delova, utisak pokreta na temelju statičke mrlje: K,FK ili k.

• Značenje forme • Interpretacija forme proizilazi iz relacije oblika stimulusa i sadržaja opažaja, kao i iz relacije izbora forme prema ostalim vizuelnim kvalitetima stimulusa. Opažaj na R. Se razlikuje od opažaja realnosti, mada ima sličnosti. Na R. ne postoji mogućnost tačnosti odgovora, ali postoji aproksimacija u više pravaca. Kvalitet forme ukazuje koliko ispitanik uspešno odražava ravnotežu između sebe i realnosti ili koliko je kritičan.

• • • • •

Hromatska boja i njeno značenje Odnos prema boji: -ignorantski; -respektabilan i -fascinantan.

• Odgovore prema hromatskim bojama je podelio na: • -boja vezuje opažaj u kombinaciji sa formom: FC (forma primarna-1∕2 boda); • -CF= 1 BOD; • -boja je isključiva determinanta =C,1 1∕2boda. • Suštinsko pitanje je vezano za relaciju: bojaopažaj-ličnost. U grupi cikloidnih i manijačnodepresivnih dolazi do polarizacije odnosa prema bojama. Inhibirani i depresivni po pravilu ignorišu boje; hipomanični i manični su fascinirani bojama.

• Normalni ispitanici respektuju boje uz individualne razlike. Introvertni se distanciraju od boja, skoro nikada ne daju odgovore determinisane isključivo bojom. S druge strane, ekstraverti se potpuno prepuštaju hromatskim bojama, dozvoljavaju da ih one ponesu i prihvataju asocijacije koje su minimalno individualizovane intelektualizacijom sadržaja.

• Na mlađem uzrastu deca pretežno vezuju svoje odgovore za čistu hromatsku boju, dok je u periodu latencije čista boja odgovor redak, najčešće je kombinovan sa dominantnom formom. Raspored bojaodgovor, otkriva nivo i kvalitet socijalizacije ličnosti.

• Ahromatske boje i osenčenost • Opažaji determinisani ahromatskim (crna, bela) i tamnim bojama pojavljuju se retko, sa izuzetkom kod depresija. Odgovor na osenčenost je „indikator anksioznosti“, najviše ih ima kod psihoneurotičara. Anksioznost se na Roršahu može ispoljiti na više načina.

• Kinestetski odgovor i njegovo značenje • „Pokret-odgovor“, njihova determinantna forma je konfiguracija mrlje. Frekvencija kinestetičkog odgovora povećava se kod onih psihopatoloških kategorija kod kojih se poremećaj javlja na ideacionom planu, a opada kod grupa sa akcionom, abreakcionom simptomatologijom. Osobe (kod, n. pacijenata koje su sklone neposrednom angažovanju i akciji zapažaju daleko manje pokreta na mrljama i obrnuto).