Anais Nin Venerina Delta

Anais Nin Prevela Eli Gilić

Erotske priče Anais Nin

Predgovor

[April, 1940] Jedan kolekcionar knjiga ponudio je Henriju Mileru sto dolara mesečno za erotske priče. Bila je danteovska kazna osuditi Henrija da piše erotiku za dolar po strani. Bunio se jer je tada bio u raspoloženju suprotnom od rableovskog, zato što je pisanje po narudžbini bilo nalik na kastraciju. Pisanje s voajerom na ključaonici lišilo je njegove maštovite avanture spontanosti i zadovoljstva. [Decembar, 1940] Henri mi je pričao o kolekcionaru. Ponekad su zajedno ručali. Kupio je jedan Henrijev rukopis i onda mu predložio da napiše nešto za jednog njegovog starog i bogatog klijenta. Nije mogao da kaže mnogo o tom klijentu osim da ga zanima erotika. Henri je počeo veselo, šaleći se. Izmišljao je divlje priče kojima smo se smejali. Pristupio je tome kao eksperimentu i u početku je izgledalo lako. Ali ubrzo mu se smučilo. Nije hteo ni da pipne ostale materijale koje je nameravao da napiše za svoj pravi posao pa je bio osuđen da izmišlja i na silu menja raspoloženje. Nikada nije dobio nijednu reč priznanja od tog čudnog pokrovitelja. Možda je bilo prirodno što ne želi da otkrije svoj identitet. Ali Henri je počeo da zafrkava kolekcionara. Da li taj pokrovitelj zaista postoji? Da nisu strane namenjene samom kolekcionaru kako bi mu oživele melanholičan život? Da li je u pitanju jedna ista osoba? Henri i ja smo naširoko pričali o tome, zbunjeni i zabavljeni. Tada je kolekcionar rekao da njegov klijent stiže u Njujork i da će ga Henri upoznati. Ali nikada nije došlo do tog sastanka. Kolekcionar je iscrpno opisivao kako je poslao rukopise avionom i koliko to košta, bile su to sitne pojedinosti koje je trebalo da daju prizvuk istine njegovim tvrdnjama o postojanju klijenta. Jednog dana tražio je primerak knjige Crno proleće s posvetom. „Ali zar mi niste rekli da već ima sve moje potpisane knjige?“, pitao je Henri.

„Izgubio je primerak Crnog proleća.“ „Kome da posvetim knjigu?“, nedužno je upitao Henri. „Samo napišite 'Dobrom prijatelju' i potpišite se.“ Nekoliko nedelja kasnije, Henriju je bio potreban primerak Crnog proleća, ali nije nigde mogao da ga nađe. Odlučio je da pozajmi kolekcionarevu knjigu. Otišao je u njegovu kancelariju. Sekretarica mu je rekla da sačeka. Dok je čekao, razgledao je knjige na polici. Ugledao je Crno proleće i izvukao knjigu. Bila je to ona koju je posvetio „Dobrom prijatelju“. Kada je kolekcionar izašao, Henri mu je, smejući se, ukazao na to. Kolekcionar mu je podjednako dobro raspoložen objasnio: ,,Oh, da, čiča je bio toliko nestrpljiv da sam mu poslao svoj primerak dok sam čekao da mi vi potpjšete ovaj. Nameravao sam da zamenim knjige kada sledeći put bude došao u Njujork.“ „Sada sam još zbunjeniji“, rekao mi je Henri kada smo se našli. Henri je pitao da li se pokrovitelju dopada njegovo pisanje, a kolekcionar je odgovorio: ,,Oh, sve mu se dopada. Sve je sjajno. Ali najviše mu se dopada kada je samo naracija, puka priča bez analiziranja i filozofiranja.“ Henriju je bio potreban novac za putne troškove i predložio mi je da i ja povremeno pišem. Nisam želela da pišem o istinitim doživljajima te sam napravila mešavinu od priča koje sam čula i koje sam izmislila, pretvarajući se da je to dnevnik jedne žene. Nikada nisam upoznala kolekcionara. Trebalo je da pročita moje priče i da mi kaže mišljenje. Danas sam primila telefonski poziv. Glas je rekao: „Dobro je. Ali izostavi poeziju i bilo kakve opise osim seksualnih. Usredsredi se na seks.“ Tako sam počela svesno da pišem neozbiljno, divlje, maštovito i s tolikim preterivanjem da sam mislila da će pomisliti kako pravim karikaturu od seksualnosti. Ali nije se žalio. Provodila sam dane u biblioteci proučavajući Kama sutru i slušajući najluđe avanture svojih prijatelja. „Manje poezije“, ponovio je glas preko telefona. „Budi određena.“ Ali može li iko da doživi zadovoljstvo u čitanju kliničkih opisa? Zar starac ne zna kako reči prenose boje i zvuke do tela? Svakog jutra posle doručka sela bih da ispišem određenu količinu erotike. Jednog jutra sam otkucala: „Postojao je jedan mađarski avanturista...“ Dala sam mu brojne vrline: lepotu, otmenost, gracioznost, šarm, dar za glumu, znanje mnogih jezika, genijalnost za intrige, za izbavljanje iz teškoća i za izbegavanje postojanosti i

odgovornosti. Još jedan telefonski poziv: „Starac je zadovoljan. Usredsredi se na seks. Izostavi poeziju.“ Time je započeta epidemija erotskih „dnevnika“. Svi su zapisivali svoje seksualne doživljaje. Doživljaje koje su izmislili, čuli od drugih, pročitali u delima Kraft-Ebinga i u medicinskim knjigama. Vodili smo smešne razgovore. Neko bi ispričao priču, a ostali su imali da pogode da li je istinita ili izmišljena. Ili izvodljiva. Da li je to izvodljivo? Robert Dankan se nudio da proveri, da ispita našu maštovitost, da potvrdi ili negira naše fantazije. Svima je bio potreban novac pa smo svi učestvovali u pričama. Sigurna sam da starac ne zna ništa o blaženstvu, ekstazi i blistavim odjecima seksualnih odnosa. Njegova poruka je glasila: izbaciti poeziju. Sterilni seks, lišen ikakve ljubavne topline učestvovanja svih čula, dodira, zvuka, pogleda, ukusa; svih euforičnih dodataka, tihe muzike, raspoloženja, atmosfere, varijacija - primorao ga je da pribegne literarnim afrodizijacima. Mogli smo da mu odamo bolje tajne, ali on bi ostao gluv na njih. Ali kada se bude zadovoljio jednog dana, reći ću mu da je njegova opsednutost gestovima lišenih ikakvih osećanja gotovo ugušila našu strast, da smo ga nagrđivali zato što nas je bezmalo primorao da se zareknemo na čestitost time što je tražio da izbacimo naš afrodizijak - poeziju. Dobila sam sto dolara za erotske priče. Gonzalu je bio potreban novac za zubara, Helbi je trebalo ogledalo za ples, a Henriju novac za put. Gonzalo mi je ispričao priču o Basku i Bižuu, a ja sam je napisala za kolekcionara. [Februar, 1941] Nije plaćen račun za telefon. Oko mene se stezala mreža ekonomskih teškoća. Svi oko mene su neodgovorni i nesvesni brodoloma. Napisala sam trideset strana erotskih priča. Ponovo sam postala svesna toga da nemam ni prebijene pare i pozvala sam kolekcionara. Da li mu je bogati klijent rekao nešto o poslednjem rukopisu koji sam poslala? Ne, nije, ali će uzeti ovaj koji sam upravo završila i isplatiti me. Henri mora da ide kod lekara. Gonzalu su potrebne naočare. Robert je svratio s B. i tražio da mu dam novac za bioskop. Čađ s prozora iznad vrata pala je na papire i na moj rad. Došao je Robert i uzeo moju kutiju s papirom za kucanje.

Da li se čiči smučila pornografija? Hoće li se desiti čudo? Počela sam da zamišljam kako kaže: „Dajte mi sve što ona napiše. Želim sve. Sve mi se sviđa. Poslaću joj veliki poklon, veliki ček za sve što je napisala.“ Moja pisaća mašina se pokvarila. Vratio mi se optimizam kada sam stavila sto dolara u džep. Poverila sam Herniju: „Kolekcionar mi je rekao da voli proste neobrazovane žene, ali me je pozvao na večeru.“ Imala sam osećaj da Pandorina kutija krije tajnu ženske senzualnosti, koja se toliko razlikuje od muške da joj ne pristaje muški jezik. Tek treba izmisliti jezik seksa. A jezik čula tek treba istražiti. D. H. Lorens počeo je da stvara jezik za nagone, bežeći od kliničnog, naučnog, koji izražava samo ono što telo oseća. [Oktobar, 1941] Henri je rekao nekoliko oprečnih stvari kada se vratio. Da može da živi ni od čega, da se oseća toliko dobro da bi mogao da nađe posao, da ga njegova čast sprečava da piše scenarija za Holivud. Na poslednju rečenicu odgovorila sam: „Ali čast te ne sprečava da pišeš erotske priče za novac?“ Henri se nasmejao, priznao paradoks i protivurečnost, ponovo se nasmejao i promenio temu. Francuzi imaju tradiciju književne erotike koja je napisana lepim uglađenim stilom. Mislila sam da i ovde postoji slična tradicija kada sam počela da pišem za kolekcionara, ali je nisam otkrila. Našla sam samo jeftine priče koje su napisali drugorazredni pisci. Izgleda da nijedan dobar pisac nije probao da piše erotiku. Rekla sam Džordžu Barkeru da su Kares Krozbi, Robert, Virdžinija Admiral i drugi počeli da pišu. Njegovom smislu za humor odgovarala je zamisao da sam ja madam ove snobovske književne javne kuće iz koje je izbačena vulgarnost. „Ja obezbeđujem papir i indigo. Anonimno dostavljam rukopise i štitim anonimnost svih“, objasnila sam, smejući se. Džordž Barker smatra da je to daleko zabavnije i nadahnutije od prosjaćenja, pozajmljivanja ili ulagivanja prijateljima kako bi te pozvali na ručak. Okupila sam pesnike oko sebe i svi smo pisali divne erotske priče. Imali smo silovite pesničke izlive zato što smo bili primorani da se usredsredimo samo na seksualnost. Pisanje erotskih priča vodilo je ka čestitom umesto bludnom životu. Harvi Brajt, Robert Dankan, Džordž Barker, Kares Krozbi, svi smo usmerili

svoju veštinu na velika kreativna dostignuća i obasuli starca obiljem perverznih poslastica tako da je molio za još. Homoseksualci su pisali kao žene. Stidljivi su pisali o orgijama. Frigidni o mahnitom zadovoljavanju. Najpoetičniji su opisivali čisto životinjsko zadovoljenje, a najkonzervativniji perverzije. Proganjale su nas čudesne priče koje nismo mogli da ispričamo. Okupili bismo se i zamišljali tog starca, pričali o tome koliko ga mrzimo što nam ne dozvoljava da mešamo seksualnost i osećajnost, senzualnost i emotivnost. [Decembar, 1941] Džordž Barker je bio užasno siromašan. Želeo je da piše više erotskih priča. Napisao je osamdeset pet strana. Kolekcionar je rekao da su nadrealne. Ja sam bila oduševljena njima. Njegovi opisi vođenja ljubavi bili su zbrkani i čudesni, ljubav na trapezu. Svoju prvu zaradu potrošio je na piće, a ja nisam mogla da mu pozajmim ništa osim papira i indiga. Džordž Barker, sjajni engleski pisac, pisao je erotske priče kako bi mogao da pije, baš kao što je Utrilo pravio slike u zamenu za bocu vina. Počela sam da razmišljam o starcu koga svi mrzimo. Odlučila sam da mu napišem pismo, da mu se neposredno obratim i kažem mu šta osećamo. „Dragi kolekcionaru, mrzimo vas. Seks gubi moć i čaroliju kada postane nedvosmislen, mehanički, prenaglašen, kada se pretvori u mehaničku opsednutost. Tada postaje dosadan. Vi ste nas naučili bolje od svih koliko je pogrešno razdvajati ga od osećanja, gladi, želje, pohlepe, hirova, kaprica, ličnih veza i dubljih odnosa koji mu menjaju boju, ukus, ritam, intenzitet. Ne znate koliko propuštate svojim mikroskopskim ispitivanjem seksualne aktivnosti isključujući intelektualne, maštovite, romantične i emotivne veze koje su gorivo za raspaljivanje želje. To su afrodizijački elementi koji seksu daju iznenađujuću teksturu i prefinjene promene. Vi lišavate svoj svet osećanja. Zbog toga on vene, vi ga izgladnjujete i isisavate mu krv. Bili biste najmoćniji muškarac na svetu kad biste obogaćivali svoj seksualni život svim onim uzbuđenjima i avanturama koje ljubav uliva senzualnosti. Radoznalost i strast čine izvor seksualne moći. A vi posmatrate kako se njegov mali plamen guši. Seksualni život ne može napredovati u monotoniji, bez osećanja, mašte, promene raspoloženja i iznenađenja u krevetu. On mora biti pomešan sa suzama, smehom, rečima, obećanjima, scenama, ljubomorom, zavišću, svim začinima straha, nepoznatih

putovanja, novih lica, romana, priča, snova, fantazija, muzike, plesa, opijuma, vina. Koliko gubite ovim periskopom uperenim samo ka površini svoje seksualnosti, umesto da uživate u haremu različitih i nikada ponovljenih čudesa? Ne postoje dve iste kose, ali vi nam ne dozvoljavate da trošimo reči na opisivanje kose; nema dva ista mirisa, ali ako se zadržimo na tome, vi uzvikujete: izbacite poeziju! Nema dva tela iste teksture, kao ni istog svetla, temperature, senke, nijedan pokret se ne ponavlja zato što ljubavnik koga uzbuđuje prava ljubav može da iskaže čitavu skalu vekova ljubavne veštine. Koliki raspon, kakve promene doba, koliko promena zrelosti i nevinosti, perverzije i umetnosti... Satima smo sedeli i pitali se kako izgledate. Mora da ste potpuno smežurani ako ste zatvorili čula za svilu, svetlo, boju, ukus, karakter, temperament. Postoji toliko sitnih čula koja služe kao pritoke velike reke seksa i koje je neguju. Samo združeni otkucaji polnog organa i srca mogu da izazovu ekstazu.“ DODATAK Dok smo pisali erotske priče za dolar po strani, shvatila sam da vekovima postoji samo jedan model za ovaj književni žanr - muško pisanje. Već sam bila svesna razlike između muškog i ženskog odnosa prema seksualnim iskustvima. Znala sam da postoji velika razlika između nedvosmislenosti Henrija Milera i moje dvosmislenosti - između njegovog rableovskog pogleda na seks prožetog humorom i mojih poetskih opisa vođenja ljubavi u neobjavljenim delovima dnevnika. Dok sam pisala treću knjigu Dnevnika, imala sam osećaj da Pandorina kutija sadrži tajne ženske senzualnosti, koja se toliko razlikuje od muške da se ne može izraziti muškim jezikom. Mislim da su žene sklone tome da protkaju seks osećanjima i ljubavlju i da izdvoje jednog muškarca umesto da budu promiskuitetne. To mi je postalo jasno dok sam pisala romane i Dnevnik, a još očiglednije kada sam počela da predajem. Ali iako je ženski stav prema seksu potpuno drugačiji od muškog, još nismo naučile da pišemo o tome. Verovala sam da je u erotskim pričama što sam pisala za klijenta koji je vršio pritisak na mene da „izostavim poeziju“ moj stil nastao iz čitanja muških radova. Zbog toga sam dugo smatrala da sam izneverila svoje žensko biće. Ostavila sam erotske priče po strani. Kada sam ih ponovo pročitala posle mnogo godina, videla sam da moj glas nije bio u potpunosti ugušen. U brojnim pasusima intuitivno sam koristila ženski jezik i opisivala seksualno iskustvo iz ženskog ugla. Na kraju sam odlučila da objavim

erotske priče zato što one predstavljaju početne napore žene u jednom svetu koji je dotle bio isključivo muški. Ako ikada bude objavljena neprerađena verzija Dnevnika, ovaj ženski stav će jasnije doći do izražaja. On će pokazati da žene (kao i ja u Dnevniku) nikada ne odvajaju seks od osećanja, od ljubavi prema celokupnom muškarcu. Anais Nin Los Anđeles Septembar, 1976.

Mađarski avanturista

Postojao je jedan mađarski avanturista zapanjujuće lepote i samouverenog šarma. Bio je uglađen, nadaren poput školovanog glumca i veoma kulturan. Govorio je nekoliko jezika i imao aristokratske manire. Ispod svega toga krio se majstor za intrige, za izvlačenje iz teškoća, za glatko i brzo napuštanje zemalja i ulaženje u njih. Putovao je u velikom stilu, s petnaest sanduka izuzetno kvalitetne odeće. Pratila su ga dvojica krupnih Danaca. Zbog svog urođenog autoriteta dobio je nadimak Baron. Barona ste mogli da sretnete u najraskošnijim hotelima, na kupalištima i konjskim trkama, na putovanjima oko sveta, obilascima Egipta, putovanjima kroz pustinju, u Africi. Žene su ga svugde obasipale pažnjom. Poput svestranog glumca, preuzimao je jednu ulogu za drugom kako bi zadovoljio ukus svake od njih. Bio je najotmeniji plesač, najživahniji partner za večeru, najdekadentniji zabavljać u razgovorima u četiri oka. Umeo je da upravlja čamcem, da jaše, da vozi. Poznavao je svaki grad kao da je čitavog života živeo u njemu. Poznavao je sve u društvu. Bio je prosto neophodan. Kada bi ostao bez novca, oženio bi se bogatom ženom, orobio je i otputovao u drugu zemlju. Žene se uglavnom nisu bunile niti žalile policiji. Toliko su uživale u društvu svog muža nekoliko neđelja ili meseci da je to daleko prevazilazilo preneraženost što su ostale bez novca. Iskusile su život sa snažnim krilima i bar na trenutak letele visoko iznad osrednjosti. On bi ih toliko visoko podizao i tako brzo obrtao svojim činima da je i njegov odlazak ličio na let. To se činilo bezmalo prirodnim - nijedna partnerka nije mogla da prati njegove velike orlovske zamahe krilima. Slobodni, neuhvatljivi avanturista koji je skakao s jedne zlatne grane na drugu umalo nije upao u zamku, u klopku ljudske ljubavi, kada je u peruanskom pozorištu upoznao brazilsku plesačicu Anitu. Njene duguljaste oči nisu treptale poput očiju drugih žena. Ličile su na oči tigra, pume ili leoparda, s kapcima koji su se lenjo i

sporo sklapali i izgledali kao da su zašiveni prema nosu. Oči su joj bile uske, s lascivnim kosim pogledom žene koja kao da ne želi da vidi šta se dešava s njenim telom. Zbog svega toga odavala je utisak kao da vodi ljubav, što je uzbudilo Barona čim ju je ugledao. Oblačila se okružena obiljem cveća kada je ušao u njenu garderobu. Na oduševljenje obožavalaca koji su sedeli oko nje, karminisala je svoje međunožje, ali im nije dozvoljavala da naprave ni najmanji pokret prema njoj. Samo je podigla glavu i osmehnula se kada je Baron ušao. Stavila je jednu nogu na niski stočić, podigla tešku brazilsku haljinu i rukom punom prstenja ponovo počela da stavlja karmin na pičku, smejući se uzbuđenju muškaraca oko sebe. Pička joj je izgledala kao ogromni cvet iz staklene bašte, veća od svih koje je Baron video, okružena gustim, kovrdžavim, sjajnocrnim dlačicama. Karminisala je usmine kao da su usta, veoma temeljno, pa su izgledale kao krvavocrvene kamelije, otvorene na silu da se vidi zatvoreni unutrašnji pupoljak, bleda, nežnija unutrašnjost cveta. Baron nije mogao da je nagovori da izađe s njim na večeru. Njena pojava na bini predstavljala je samo predigru onome što je radila u pozorištu. Sledila je tačka po kojoj je bila poznata u celoj Južnoj Americi kada bi se lože u pozorištu, duboke, mračne i s polunavučenim zavesama, ispunile imućnim muškarcima iz čitavog sveta. Ženama nije bilo dozvoljeno da prisustvuju toj elitnoj burleski. Ponovo je obukla kostim s mnogo podsuknji koji je nosila na sceni dok je pevala brazilske pesme. Ali nije se ogrnula šalom. Haljina je bila bez bretela, a njene raskošne bujne grudi, stegnute haljinom uskog struka, stremile su visinama i gotovo se cele nudile pogledima. U toj haljini je, kako je predstava odmicala, počela da obilazi lože. Kada bi neko to zatražio, ona bi klekla pred muškarcem, raskopčala mu pantalone, rukama pokrivenim nakitom izvadila kitu i, spretnim dodirima, veštinom i prefinjenošću koje malo žena poseduje, sisala ga dok se muškarac ne bi zadovoljio. Njene ruke bile su podjednako uposlene kao usta. Svi muškarci su bezmalo gubili razum od njenog nadraživanja. Elastičnost njenih ruku, raznovrsnost ritma, promene od stiska šake oko celog kurca do lepršavog dodirivanja glavića, od čvrstog gnječenja svih delova do najblažeg golicanja stidnih dlačica - sve to je radila izuzetno lepa i putena žena dok je pažnja publike bila usmerena na binu. Muškarci su neizmerno uživali u tome da vide kako kurac ulazi u njena čudesna usta između blistavih zuba dok joj se grudi podižu, i velikodušno su

plaćali za to zadovoljstvo. Njeno prisustvo na sceni pripremilo bi ih za ulazak u ložu. Izazivala ih je usnama, očima, grudima. A zadovoljenje, uz muziku, svetla i pevanje, dok sede iznad publike u mračnoj loži s polunavučenom zavesom, predstavljalo je izuzetno pikantni oblik zabave. Baron se gotovo zaljubio u Anitu i ostao je s njom duže nego s drugim ženama. Ona ga je zavolela i rodila mu dvoje dece. Ali otišao je posle nekoliko godina. Navika je bila suviše snažna, navika slobode i promena. Otputovao je u Rim i iznajmio apartman u hotelu Grand. U apartmanu pored njega nalazio se španski ambasador sa ženom i dve male ćerke. Baron ih je očarao. Ambasadorova žena ga je obožavala. Toliko su se sprijateljili a on je bio tako divan s decom, koja nisu znala kako da se zabave u hotelu, da je devojčicama ubrzo prešlo u naviku da ujutru odu kod Barona i probude ga smehom i začikavanjem, što nisu mogle da rade sa svojim ozbiljnim roditeljima. Jedna devojčica imala je oko deset, a druga dvanaest godina. Obe su bile prelepe, krupnih baršunastocrnih očiju, duge svilenkaste kose i zlatne kože. Nosile su kratke bele haljinice i bele sokne. Vrišteći bi utrčale u Baronovu sobu i bacile se na njegov veliki krevet. On bi ih golicao i mazio. Baron se, poput mnogih muškaraca, budio s penisom u osetljivom stanju. Zapravo u veoma osetljivom stanju. Nije imao vremena da ustane i da se olakša mokrenjem. Pre nego što bi stigao to da uradi, dve devojčice bi dotrčale preko uglačanog parketa i bacile se na njega i na njegov uzdignuti jarbol, donekle pokriven velikim bledoplavim pokrivačem. Devojčice nisu obraćale pažnju na to kako im se haljinice podižu, a vitke noge igračica prepliću kada bi pale preko njegovog penisa pod pokrivačem. Smejući se, one bi se penjale na njega, sedele na njemu, ponašale se kao da je konj, uzjahale bi ga i terale da pomera krevet pokretima tela. Ljubile su ga, vukle za kosu i vodile detinjaste razgovore. Baronova radost zbog takvog njihovog ponašanja prerasla je u bolno iščekivanje. Jedna devojčica je ležala na stomaku i bilo je potrebno samo da se malo trlja o nju kako bi dostigao zadovoljstvo. To je učinio u igri, praveći se da nameravada je zbaci s kreveta. „Siguran sam da ćeš pasti ako te ovako gurnem“, rekao je.

„Neću pasti“, odgovorila je devojčica i uhvatila se za njega preko pokrivača dok se on pomerao kao da će je gurnuti s ivice kreveta. Smejući se, gurnuo joj je telo nagore, ali ona je ležala blizu njega tako da su joj se nožice i malene gaćice trljale o njega dok se ona trudila da ne sklizne. A on je nastavljao svoju lakrdiju dok su se oboje smejali. Onda ga je druga devojčica, u želji da izjednači odnos snaga, uzjahala ispred druge, a on je mogao više da se pomera pod pritiskom obe. Njegova kita, skrivena debelim pokrivačem, komešala se između njihovih malih nogu sve dok nije svršio, iznenađujuće burno, podlegavši u borbi koju su devojčice dobile na način koji nikada ne bi mogle da zamisle. Kada su došle drugi put, držao je ruke ispod pokrivača. Onda je podigao pokrivač kažiprstom i izazvao ih da ga uhvate. One su željno počele da jure prst koji je nestajao pa se opet pojavljivao na različitim krajevima kreveta i čvrsto ga hvatale šakom. Ubrzo nisu više hvatale prst već kitu, iznova i iznova. Želeo je da se zadovolji te ih je podsticao da ga sve čvršće stežu. Potpuno bi nestao ispod pokrivača, šakom uhvatio ud pa ga iznenada pustio nagore kako bi ga uhvatile. Pretvarao se da je životinja koja želi da ih uhvati i ugrize, nekada blizu mesta koje je želeo, a one su neizmerno uživale u tome. Igrale su žmurke sa „životinjom“. „Životinja“ bi skočila na njih iz nekog skrivenog ugla. Sakrio bi se na dno plakara i pokrio odećom. Jedna od devojčica otvorila bi plakar, a on bi joj zavirio ispod haljine, uhvatio je i blago ujeo za butinu. Njihove igre su bile toliko uzbudljive, a devojčice bi se toliko izgubile u žaru igre da su njegove ruke često dodirivale sva ona mesta koja je želeo. Baron je konačno opet otputovao. Njegovi visoki skokovi s trapeza, od bogatstva do bogatstva, smanjivali su se kako je njegova seksualna želja postajala jača od potrage za novcem i moći. Činilo se da više ne vlada žestinom svoje želje za ženama. Želeo je da se oslobodi svojih žena kako bi mogao da se upusti u potragu za uzbuđenjima po celom svetu. Jednoga dana je saznao da je brazilska plesačica koju je voleo umrla od prevelike doze opijuma. Njihove ćerke su imale petnaest i šesnaest godina i želela su da se otac stara o njima. Poslao je po njih. Tada je živeo u Njujorku sa ženom s kojom je imao sina. Ona nije odobravala dolazak njegovih ćerki. Bila je ljubomorna zbog svog sina koji je imao samo četrnaest godina. Posle svih putovanja, Baron je sada želeo dom i odmor od svih teškoća i pretvaranja. Imao je ženu koju je donekle voleo i troje dece. Bilo mu je drago što će ponovo videti ćerke. Dočekao ih je velikim izlivima ljubavi. Jedna je bila prelepa, druga ne toliko lepa ali privlačna. Znale su

kakav život vodi njihova majka dok su odrastale tako da nisu bile ni suzdržane ni stidljive. Bile su zadivljene lepotom svog oca. A on se setio svojih igrarija s dve devojčice u Rimu. Ali njegove ćerke su bile malo starije i zbog toga je situacija bila još primamljivija. Dao im je veliki krevet. Dok su devojčice još pričale o putovanju i susreru s ocem, on je ušao u njihovu sobu da im poželi laku noć. Opružio se pored njih i poljubio ih. One su mu uzvratile poljupce. Dok ih je ljubio, rukama je prelazio preko njihovih tela koja je osećao ispod spavaćice. To milovanje mu se dopalo. „Obe ste tako lepe. Veoma se ponosim vama. Ne mogu da dozvolim da spavate same. Toliko je vremena prošlo otkako sam vas video“, rekao je. Zagrlio ih je s očinskom ljubavlju i zaštitnički ih mazio, a one su zaspale s glavom na njegovim grudima, po jedna sa obe strane. Njihova mlada tela s tek napupelim grudima toliko su ga uzbudila da nije mogao da zaspi. Milovao je jednu pa drugu mačjim pokretima kako ih ne bi probudio. Ali ubrzo mu je želja postala toliko snažna da je probudio jednu i silovao je. Ni druga nije bila pošteđena. Otimale su se i malo plakale, ali videle su toliko toga dok su živele s majkom da se nisu bunile. Ali ovo nije bio običan slučaj incesta. Baronova seksualna žestina je rasla i pretvorila se u opsednutost. Zadovoljenje ga nije oslobodilo ni umirilo. Umesto toga delovalo je kao stimulans. Od ćerki bi otišao kod svoje žene i vodio ljubav s njom. Plašio se da će njegove ćerke pobeći i napustiti ga, pa ih je uhodio i gotovo ih utamničio. Njegova žena je saznala za to i napravila žestoku scenu. Ali Baron je sada bio poput luđaka. Više nije mario za svoja odela, otmenost, avanture, bogatstvo. Ostajao je kod kuće i mislio samo o tome kada će ponovo voditi ljubav sa ćerkama. Naučio ih je svim vrstama milovanja. Naučile su da se ljube pred njim dok se ne bi dovoljno uzbudio da ih ponovo uzme. Ali njegova opsednutost i razularenost postale su opterećenje za sve. Žena ga je napustila. Jedne noći je otišao od ćerki i tumarao stanom, još uvek plen želje, erotske groznice i fantazija. Izmorio je devojčice. Zaspale su. A njega je pohota ponovo mučila. Zaslepela ga je. Otvorio je vrata sinovljeve sobe. Njegov sin je ležao na leđima u dubokom snu,

poluotvorenih usta. Baron ga je opčinjeno posmatrao. Tvrdi kurac ga je i dalje mučio. Uzeo je stolicu i stavio je pored kreveta. Zatim je kleknuo na nju i gurnuo ud u sinovljeva usta. Sin se probudio, gušeći se, i udario ga. Devojčice su se takođe probudile. Njihova pobuna protiv očeve nerazumnosti dostigla je vrhunac i oni su napustili mahnitog ostarelog Barona.

Matilda

Matilda je pravila šešire u Parizu i nije imala ni dvadeset godina kada ju je Baron zaveo. Iako njihova veza nije potrajala duže od dve nedelje, ona je tokom tog kratkog vremena, kao zaražena, potpala pod uticaj njegove filozofije života i brzog načina rešavanja problema. Zainteresovalo ju je nešto što joj je Baron nehajno rekao jedne noći: da su Parižanke veoma cenjene u Južnoj Americi zbog svoje veštine u ljubavnim stvarima, zbog živahnosti i duhovitosti. Zato su se mnogo razlikovale od južnoameričkih žena, koje su još poštovale tradiciju skromnog povlačenja u sebe i poslušnosti, što je oslabilo njihovu ličnost. Možda je to bilo posledica toga što su muškarci zazirali da od svojih supruga stvore ljubavnice. Kao i Baron, Matilda je živela život kao da je niz uloga. Ujutru dok bi češljala dugu plavu kosu, rekla bi sebi: „Danas želim da postanem ta i ta osoba“, i onda bi se pretvorila u tu osobu. Jednoga dana je odlučila da želi da postane otmena predstavnica poznate pariške stilistkinje i da ode u Peru. Trebalo je samo da odigra ulogu. Stoga se brižljivo obukla, s neverovatnom samouverenošću otišla u kuću stilistkinje, postala njena predstavnica i dobila brodsku kartu za Limu. Na brodu se ponašala kao sušti francuski misionar otmenosti. Zbog urođenog dara da prepozna dobra vina, parfeme i haljine, isticala se kao prefinjena dama. Njena nepca bila su nepca poznavaoca jela i pića. Matilda je posedovala sočan šarm kojim je naglašavala svoju ulogu. Uvek se smejala bez obzira šta bi joj se dogodilo. Smejala se kada se njen kofer zagubio. Opet se smejala kada joj je neko nagazio nožni palac. Njen smeh je privukao predstavnika španske pomorske linije Dalveda, koji ju je pozvao da sedi za kapetanovim stolom. Dalvedo je izgledao učtivo u svom večernjem odelu, ponašao se kao kapetan i pričao je brojne anegdote. Sledeće večeri pozvao ju je da pleše. Bio je svestan toga da put nije dovoljno dug za uobičajeni način udvaranja. Stoga je odmah posvetio pažnju malom mladežu na Matildinoj bradi. U

ponoć ju je pitao da li voli kaktus-smokve. Nikada ih nije probala. Odgovorio je da ih ima malo u svojoj kabini. Ali Matilda je želela da poveća svoju vrednost otporom i bila je na oprezu kada su ušli u kabinu. Lako je odbijala drske muške ruke koje su se češale o nju kada bi kupovala na pijaci, muževe mušterija koji su je krišom tapkali po zadnjici, prijatelje koji bi joj štipkali bradavice u bioskopu. Ništa od toga nije je uzbuđivalo. Imala je maglovitu ali tvrdoglavu predstavu šta bi moglo da je uzbudi. Želela je da joj se neko udvara tajanstvenim jezikom. To je odredila njena prva avantura, kada je imala šesnaest godina. Jednoga dana u njenu radnju ušao je pisac koji je bio slavan u Parizu. Nije tražio šešir. Pitao ju je da li prodaje svetlucavo cveće o kojem je čuo, cveće koje sija u mraku. Rekao je da želi da ga kupi za ženu koja sija u mraku. Mogao je da se zakune da u mračnoj loži pozorišta njena koža u večernjoj haljini blista bledim ružičastim odsjajem kao najlepša morska školjka. A želeo je da kupi to cveće kako bi ga nosila u kosi. Matilda nije imala to cveće. Otišla je da se pogleda u ogledalu čim je čovek izašao. Želela je da ona izaziva takav osećaj. Može li to da čini? Ali njen sjaj nije bio takav, više je plamteo nego što je svetleo. Oči su joj bile vatrene, ljubičaste. Kosa joj je imala bakarni odsjaj, iako ju je farbala u plavo. I koža joj je bila bakarna, čvrsta i nimalo se nije providela. Telo joj je bujno ispunjavalo haljine. Nije nosila korset, ali telo joj je bilo oblikovano kao da ga nosi. Izvijala se da isturi grudi i visoko zabaci zadnjicu. Muškarac se vratio. Ali ovoga puta nije hteo ništa da kupi. Stajao je i posmatrao je. Osmeh je krasio njegovo duguljasto i lepo izvajano lice i pravio je čitavu predstavu dok je uglađenim pokretima pripaljivao cigaretu. „Ovoga puta došao sam samo da bih te video“, rekao je. Matildino srce udaralo je tako brzo da se osetila kao da godinama čeka taj trenutak. Umalo se nije podigla na prste da čuje šta će dalje reći. Osećala se kao da je blistava žena koja sedi u tamnoj loži i prima neobično cveće. Ali uglađeni prosedi pisac nastavio je aristokratskim glasom: „Ukrutio mi se čim sam te ugledao.“ Sirovost tih reči bila je uvredljiva. Pocrvenela je i ošamarila ga. , Takva scena se ponovila još nekoljko puta. Matilda je otkrila da muškarci najčešće zaneme u njenom prisustvu i gube svaku želju za romantičnim udvaranjem. Izgovarali su slične reči čim bi je ugledali. Njena pojava bila je tako neposredna da su mogli da izraze samo svoju fizičku uznemirenost. Umesto da bude polaskana time,

ona se osećala uvređeno. A sada je bila u kabini uglađenog Španca Dalveda. Dalvedo joj je ljuštio smokve i pričao. Matildino samopouzdanje je poraslo. Sela je na naslon fotelje u svojoj crvenoj baršunastoj večernjoj haljini. Ali Dalvedo je prestao da ljušti smokve. Ustao je i rekao: „Imaš tako zavodljiv mladež na bradi.“ Pomislila je da će pokušati da je poljubi. Ali nije. Brzo je otkopčao pantalone, izvadio kurac, napravio pokret pariškog mangupa prema uličarki, i rekao: „Klekni.“ Matilda ga je ošamarila i pošla prema vratima. „Nemoj da ideš“, molio ju je, „izluđuješ me. Pogledaj u kakvo si me stanje dovela. Takav sam bio celo veče dok smo plesali. Ne možeš sada da me ostaviš.“ Pokušao je da je zagrli. Svršio je po njenoj haljini dok se borila da se oslobodi. Morala je da se ogrne ogrtačem kako bi se vratila u svoju kabinu. Međutim, Matildin san se ispunio kada je stigla u Limu. Muškarci su joj prilazili s uglađenim rečima i prikrivali svoje namere velikim šarmom i laskanjem. Ovakva predigra seksualnom činu ju je zadovoljavala. Volela je laskanje. A u Limi ga je dobijala u izobilju zato što je to predstavljalo deo rituala. Podigli bi je na pijedestal poezije tako da je njeno popuštanje poslednjem zagrljaju ličilo na čudo. Prodala je mnogo više svojih noći od šešira. Lima je tada bila pod velikim uticajem brojnih kineskih doseljenika. Preovladavalo je pušenje opijuma. Bogati mladi muškarci išli su u grupama od bordela do bordela ili su provodili noći u opijumskim jazbinama gde su prostitutke bile dostupne. Ili su iznajmljivali potpuno prazne sobe iznad odaja kurvi i tamo zajedno uživali u opijumu i posetama prostitutki. Mladići su voleli da posećuju Matildu. Pretvorila je radnju u budoar pun udobnih divana, čipke i satena, zavesa i jastuka. Peruanski plemić Martinez otkrio joj je opijum Dovodio je prijatelje kod nje da zajedno puše. Nekada bi tu proveli dva-tri dana izgubljeni za spoljni svet i svoje porodice. Zavese su neprekidno bile navučene. Atmosfera je bila mračna i snena. Delili su Matildu među sobom. Opijum ih je činio pre putenim nego senzualnim. Provodili bi sate u milovanju njenih nogu. Jedan bi se posvetio njenoj dojci, a drugi bi joj poljupcima obasuo meku kožu vrata i pritiskao je samo usnama zato što je opijum izoštravao sva čula. Samo jedan poljubac mogao je da pošalje trnce njenim telom. Matilda bi ležala naga na podu. Svi pokreti bili su usporeni. Trojica ili četvorica

mladića ležali bi naslonjeni na jastuke. Jedan prst bi lenjo potražio njeno međunožje, ušao u nju i ostao među usminama ne pomerajući se. I druga ruka bi skliznula dole, zadovoljavajući se pravljenjem krugova oko njene pukotine pa potražila drugi otvor. Jedan muškarac bi prineo kitu njenim usnama. Ona bi je sisala veoma polako. Droga je preuveličavala svaki dodir. Satima bi nepomično ležali i sanjali. Imali bi erotske vizije. Martinez je video žensko telo, rastegnuto, bez glave. Ženu s grudima Balinežanke, stomakom Afrikanke, visokom zadnjicom crnkinje; sve se to stapalo u sliku pokretljivog tela, tela koje je delovalo kao da je od gume. Napete grudi bi nabrekle prema njegovim ustima, a ruka bi mu posegla za njima. I drugi delovi tela bi se rastegli, postali izbočeni, visili nad njegovim telom. Noge bi se raširile na neljudski, nemoguć način, kao da su odsečene od žene, ostavljajući međunožje izloženim, otvorenim, kao da je neko uzeo lalu i silom je potpuno rastvorio. I pička je bila pokretljiva, pomerala se poput gume, kao da je rastežu nevidljive ruke, radoznale ruke koje žele da raskomadaju telo kako bi prodrle u njegovu unutrašnjost. Onda bi se zadnjica okrenula prema njemu i počela da gubi svoj oblik kao da se kida nadvoje. Kao da je svaki pokret pokušavao potpuno da rastvori telo dok ga ne pokida. Martineza bi obuzeo bes zato što tuđe ruke dodiruju to telo. Pridigao bi se i potražio Matildine grudi. Ako bi našao drugu ruku na njima ili usta koja sisaju, spustio bi se prema njenom stomaku kao da je to slika koja ga opseda u opijumskom snu. A onda bi pao preko donjeg dela njenog tela kako bi je poljubio između raširenih nogu. Matildino zadovoljstvo u milovanju muškaraca bilo je tako silno a njihove ruke prelazile su njenim telom i milovale ga tako potpuno, neprestano, da je retko doživljavala orgazam. Postala bi svesna toga tek kada bi otišli. Probudila bi se iz opijumskog sna nemirnog tela. Ležala je doterujući i lakirajući nokte. Oblačila je prefinjene toalete za buduće susrete, češljala plavu kosu. Sedela je na suncu i malim pamučnim tuferima umočenim u blanš farbala stidne dlačice kako bi se slagale s kosom. Sećanja na ruke na njenom telu proganjala su je kada bi ostala sama. Osetila je kako joj jedna ispod pazuha klizi prema struku. Setila se Martineza, njegove veštine da je rastvori poput pupoljka, brzih pokreta njegovog jezika od stidnih dlačica do zadnjice koji su se završavali na jamici na kraju kičme. Kako je voleo tu jamicu od koje su se njegovi prsti i jezik krivudavo spuštali da bi nestali između dva mesnata brega.

Matilda je osetila strast dok je razmišljala o Martinezu. Nije mogla da dočeka njegov povratak. Pogledala je svoje noge. Provodila je toliko vremena unutra da su postale bele, veoma privlačne, poput krečnobelog tena Kineskinja, morbidnog bledila staklene bašte koje obožavaju muškarci, a naročito tamnoputi Peruanci. Pogledala je stomak, besprekoran, bez ijednog suvišnog nabora. Stidne dlačice blistale su zlatnocrvenim sjajem na suncu. „Kako li njemu izgledam?“, zapitala se. Ustala je i odnela veliko ogledalo do prozora. Stavila ga je na pod i naslonila na stolicu. Onda je sela na tepih ispred njega i polako raširila noge. Prizor je bio zadivljujući. Koža je bila besprekorna, a stidnica ružičasta i nabrekla. Pomislila je da izgleda kao list gumene biljke sa onim tajnim mlekom koje može poteći na pritisak prsta, mirišljave vlage nalik na tečnost morskih školjki. I Venera je rođena iz mora s takvim malim jezgrom slanog meda u sebi, koje samo milovanja mogu izvući iz skrivenih uvala njenog tela. Matilda se zapitala da li ona može da ga oslobodi iz svog tajanstvenog jezgra. Prstima je rastvorila dve male usne sudnice i počela da ih miluje mačkastom nežnošću. Gladila ju je naprednazad kao što je Martinez činio svojim tamnim prstima koji su bili užurbaniji od njenih. Setila se kontrasta njegovih tamnih prstiju na svojoj koži i njihove debljine koja je delovala kao da će je pre povrediti negoli probuditi zadovoljstvo. Kako ju je nežno dodirivao, pomislila je, kako je držao stidnicu među prstima kao da gladi somot. Sada ju je i ona uhvatila kao on između kažiprsta i palca. A drugom rukom nastavila je da se miluje. Osetila je istu rasplinutost koju su izazivali Martinezovi prsti. Odnekud se pojavila slankasta tečnost i pokrila strane otvora koji se sijao između njih. Zatim je Matilda poželela da vidi kako izgleda kada joj Martinez kaže da mu okrene leđa. Legla je na levi bok i izložila zadnjicu ogledalu. Sada je videla svoju macu iz drugog ugla. Pomerala se kao što se pokretala za Martineza. Videla je kako joj se ruka pomalja s druge strane brdašca njene guze i počinje da je mazi. Drugu ruku je zavukla između nogu i ugledala je u ogledalu otpozadi. Tom rukom je gladila rupicu pokretima napred-nazad. Uvukla je kažiprst unutra i počela da se trlja o njega. Preplavila ju je želja da bude ispunjena s obe strane i zavukla je drugi kažiprst u guzni otvor. Kada bi se pomerila napred, osetila bi prednji prst, a drugi prst kada bi se izvila unazad, kao što se ponekad osećala kada bi je Martinez i jedan od njegovih prijatelja istovremeno milovali. Uzbudila se kada je osetila da se bliži orgazmu, grčevito se pomerala kao da želi da otkine poslednji plod s grane, kidala granu kao da želi da se rasprši u mahnitom orgazmu koji ju je preplavio dok se posmatrala u ogledalu i gledala ruke kako se pomeraju, blistavi med, ribicu i guzu koji su se sijali od vlage među njenim nogama.

Nakon što je videla svoje pokrete u ogledalu, shvatila je priču koju joj je ispričao jedan mornar: mornari na brodu napravili su ženu od gume kako bi im brže prošlo vreme i kako bi zadovoljili želje koje bi osetili dok su bili na moru šest-sedam meseci. Žena je bila divno napravljena i predstavljala je savršenu iluziju. Mornari su je obožavali. Nosili su je u krevet sa sobom. Bila je tako napravljena da svaki otvor može da ih zadovolji. Imala je vrlinu koju je svojevremeno jedan stari Indijanac pripisao svojoj ženi: neposredno posle venčanja, njegova žena je postala ljubavnica jednog veoma mladog muškarca iz hacijende. Gospodar je pozvao ostarelog Indijanca da ga obavesti o sramotnom ponašanju njegove žene i savetovao ga da bolje pripazi na nju. Indijanac je sumnjičavo odmahnuo glavom i odgovorio: „Pa, ne shvatam zašto bi trebalo da se brinem. Moja žena nije napravljena od sapuna. Neće se izlizati.“ Tako je bilo i sa ženom načinjenom od gume. Mornari su otkrili da je neumorna i popustljiva - uistinu savršena partnerica. Nije bilo ljubomore, tuča, posesivnosti. Svi su obožavali gumenu ženu. Ali uprkos svojoj nevinosti, podatnoj dobroćudnoj prirodi, velikodušnosti, ćutanju, uprkos vernosti mornarima - sve ih je zarazila sifilisom. Matilda se smejala dok je slušala priču mladog peruanskog mornara dok je opisivao kako leži na njoj kao na vazdušnom dušeku i kako bi ponekad odskočio zbog njene elastičnosti. Matilda se osećala kao ta gumena žena kada bi uzela opijum. Kako je bio divan osećaj potpunog prepuštanja! Jedino što je imala da radi bilo je da broji novac koji bi joj njeni prijatelji ostavili. Jedan od njih, Antonio, nije bio zadovoljan njenom raskošnom sobom. Uvek ju je preklinjao da ga poseti. On je bio profesionalni bokser i delovao je kao čovek koji ume da natera žene da sve urade za njega. Imao je onu neophodnu uglađenost kako bi se žene ponosile što su s njim, negovani izgled dokoličara i učtive manire koji bi, to se moglo osetiti, mogli da se pretvore u nasilnost kada je to neophodno. Oči su mu imale mačji pogled koji budi želju za milovanjem, ali su bile bez ljubavi, kao da nikada ne oseća potrebu da odgovori na nagone koje pobuđuje. Imao je ljubavnicu čije su snaga i energija bile u skladu s njegovom, koja je umela požudno da podnese udarce. Bila je to žena koja je ponosno pokazivala svoju ženstvenost i nije tražila sažaljenje od muškaraca; prava žena koja je znala da vatrena borba predstavlja čudesni stimulans za krv (sažaljenje samo razređuje krv) i da posle takvih borbi dolaze divna pomirenja. Znala je da Antonio odlazi kod Francuskinje da puši opijum kada nije s njom, ali nije se uzrujavala zbog toga. Tog dana je zadovoljno začešljao brkove i pripremio se za opijumsku gozbu. Počeo je da štipa i tapše zadnjicu svoje ljubavnice kako bi je odobrovoljio. Bila je to žena neobičnog izgleda i imala je afričke krvi u sebi. Grudi su joj bile postavljene

više nego svim drugim ženama, gotovo paralelne s linijom ramena, velike i potpuno okrugle. Upravo su ga grudi isprva privukle njoj. Uzbudio se čim je video kako su izazovno postavljene, tako blizu usta i uperene naviše. Kao da je njegov ud odmah osetio naročitu naklonost prema tim grudima. Čim ih je ugledao u javnoj kući u kojoj ju je našao, kurac mu se uzdigao kako bi ih izazvao s izjednačenog položaja. Doživeo bi isto svaki put kada bi otišao u javnu kuću. Konačno je odveo ženu odatle i počeo da živi s njom. Isprva je vodio ljubav samo s njenim grudima. One su ga proganjale, opčinile. Kada bi gurnuo kitu u njena usta, njene grudi kao da su gladno stremile prema njemu. Tada bi ga stavio između njih i rukama ih stisnuo oko uda. Bradavice su bile velike i ukrutile bi se kao koštice trešnje u njegovim ustima. Bila je uzbuđena njegovim milovanjima, ali donji deo njenog tela ostao bi potpuno zanemaren. Noge bi joj drhtale, moleći za grubost, pica bi joj se rastvorila, ali on nije obraćao pažnju na to. Usta su mu bila puna njenih grudi i odmarao je kitu na njima; voleo je da ih vidi isprskane spermom. Ostatak njenog tela se koprcao, noge i ribica poput lista se uvijali od svakog dodira i mlatarali dok konačno ne bi spustila ruke i masturbirala. Ovoga jutra ju je ponovo milovao dok se spremao da ode. Ugrizao joj je grudi. Nudila mu je ribicu, ali nije hteo da je uzme. Naterao ju je da klekne ispred njega i uzme kitu u usta. Trljala je grudi o njega. Nekada bi svršila od toga. Onda je izašao i polako odšetao do Matildinog stana. Vrata su bila poluotvorena. Ušao je mačjim koracima koji se nisu čuli na tepihu. Zatekao je Matildu kako leži na podu pred ogledalom. Bila je na sve četiri i gledala je između svojih nogu u ogledalu. „Ne pomeraj se, Matilda. Obožavam tu pozu“, rekao je. Čučnuo je iznad nje poput džinovske mačke i ušao u nju. Dao je Matildi ono što nije dao svojoj ljubavnici. Pala je pod njegovom težinom i opružila se na tepih. Podigao joj je zadnjicu rukama i zarivao se u nju iznova i iznova. Ud kao da mu je bio od užarenog gvožđa. Bio je dugačak i tanak, a pomerao ga je u svim pravcima i poskakivao u njoj s okretnošću kakvu nikada nije videla. Još više je ubrzao pokrete i promuklo rekao: „Svrši sada, svrši sada, svrši, kažem ti. Daj mi sve sada. Daj mi. Kao što nikada nisi. Daj mi sebe sada.“ Na te reči je počela mahnito da se baca uz njega i orgazam ih je poput bleska munje pogodio istovremeno. Ostali su ih zatekli kako leže isprepletenih ruku i nogu na tepihu. Nasmejali su se kada su ugledali ogledalo koje je bilo svedok njihovog vođenja ljubavi. Počeli su da spremaju lule za opijum. Matilda je bila malaksala. Martinez je utonuo u svoj san o rasplinutoj ženi otvorene pičke. Antonio je opet dobio erekciju i zamolio je Matildu da ga zajaše, što je i učinila.

Antonio je ponovio svoj zahtev da pođe s njim u njegovu posebnu jazbinu kada su se svi razišli posle opijumske gozbe. Matildina utroba je još bila užarena od njegovog oranja i komešanja i popustila je zato što je želela da bude s njim i da ponovo vode ljubav. U tišini su hodali uskim ulicama kineske četvrti. Žene iz svih delova sveta osmehivale su im se s otvorenih prozora ili stajale na dovratku i pozivale ih unutra. Neke sobe su gledale na ulicu. Samo zavesa je zaklanjala krevet. Videli su parove kako vode ljubav. Bile su tu Sirijke u narodnoj nošnji, Arapkinje s nakitom preko poluobnaženih tela, Japanke i Kineskinje koje su ih prepredeno pozivale, velike Afrikanke koje su čučale u krugu i ćaskale. Jedna kuća je bila puna francuskih kurvi u kratkim roze kombinezonima, one su plele i šile kao da su kod kuće. Uvek su pozivale prolaznike obećanjima naročitih usluga. Kuće su bile male, slabo osvetljene, zamagljene od dima, ispunjene nejasnim glasovima, mrmljanjem pijanaca, zvucima vođenja ljubavi. Kinezi su ukrasili prostor tako da je delovao još zamršenije zbog paravana i zavesa, fenjera, zapaljenog tamjana, zlatnih Buda. Bio je to lavirint nakita, papirnog cveća, svilenih draperija, čilima, žena raznovrsnih poput šara i boja dok su pozivale prolaznike da spavaju s njima. Antonio je imao sobu u toj četvrti. Poveo je Matildu otrcanim stepeništem, otvorio bezmalo raspadnuta vrata i gurnuo je unutra. Nije bilo nameštaja u sobi. Na podu se nalazio samo kineski madrac na kojem je ležao čovek u ritama koji je imao tako upalo lice i izgledao toliko bolesno da je Matilda ustuknula. ,,Oh, ovde si“, rekao je Antonio prilično zlovoljno. „Nisam imao kud da odem.“ „Znaš da ne možeš da ostaneš ovde. Traži te policija.“ „Da, znam.“ „Pretpostavljam da si ti ukrao onaj kokain pre nekoliko dana? Znao sam da mora da si ti.“ „Jesam“, odgovorio je čovek pospano, ravnodušno. Matilda je videla da mu je telo prepuno ogrebotina i rana. Čovek je s mukom ustao. U jednoj ruci držao je ampulu, a u drugoj penkalo i džepni nožić. Užasnuto ga je posmatrala. Prstom je polomio vrh ampule i otresao razbijene deliće. Onda je, umesto da

upotrebi špric, uvukao penkalo u ampulu i izvukao tečnost. Džepnim nožem je napravio rez na ruci pokrivenoj starim ranama kao i onim skorašnjim. Gurnuo je vrh penkala u rez i ubrizgao kokain. „Suviše je siromašan da nabavi špric“, rekao je Antonio. ,,A nisam mu dao novac misleći da ću uspeti da ga sprečim da ukrade špric. Ali eto čega se on dosetio.“ Matilda je htela da ide. Ali Antonio joj nije dao. Želeo je da uzme kokain s njim. Čovek je ležao na madracu zatvorenih očiju. Antonio je uzeo špric i dao Matildi injekciju. Legli su na pod i preplavila ju je nesnosna utrnulost. „Osećaš se kao da si mrtva, zar ne?“, rekao je Antonio. Bilo je kao da joj je dao eter. Činilo se da njegov glas dolazi izdaleka. Pokazala mu je pokretom ruke da se oseća kao da će pasti u nesvest. „Proći će“, rekao je. Tada je započeo košmarni san. Dalje od njih ležala je nepomična muška prilika na madracu. Onda je videla Antonija, ogromnog i tamnog. Antonio je uzeo džepni nožić i nagnuo se nad Matildom. Osetila je njegov ud u sebi. Bio je mek i prijatan. Pomerala se sporim, opuštenim, drhtavim pokretima. Zatim je kurac izašao iz nje. Osetila je kada je skliznuo preko svilenkaste vlage među njenim nogama. Ali nije bila zadovoljena i napravila je pokret kao da hoće da ga vrati unutra. U košmaru je Antonio otvorio džepni nož i nagnuo se nad njenim rastavljenim nogama, ovlaš je dotakao pa gurnuo vrh u nju. Matilda nije osetila bol, nije imala snage da se pomeri i bila je hipnotisana otvorenim nožem. Tada je u magnovenju shvatila šta se dešava ovo nije košmar. Antonio je posmatrao kako vrh noža dodiruje ulaz njene pice. Vrisnula je. Vrata se otvoriše. Bila je to policija koja je došla da uhapsi lopova koji je ukrao kokain. Matilda je spašena od čoveka koji je često sekao polni otvor kurvama. To je bio razlog što svoju ljubavnicu nikada nije tu dotakao. Bio je bezopasan samo dok živi s njom, dok mu izazovnost njenih grudi odvraća pažnju od pičke, morbidne privlačnosti prema „ženskoj maloj rani“ koju je tako mahnito želeo da uveća.

Internat

Ovo je priča o životu u Brazilu pre mnogo godina, daleko od grada, gde je još preovladavala tradicija strogog katoličanstva. Dečake iz dobrih porodica slali su u jezuitske internate u kojima je vladao strog srednjovekovni red. Dečaci su spavali na drvenim krevetima, ustajali u zoru, odlazili na misu bez doručka, ispovedali se svakog dana i bili pod neprestanom prismotrom. Atmosfera je bila ozbiljna i sputavajuća. Sveštenici su obedovali odvojeno od dečaka i negovali duh svetosti. Njihovi pokreti i govor bili su stilizovani. Među njima je bio jedan izrazito tamnoputi jezuita indijanske krvi s licem satira, velikim ušima koje su izgledale kao da su zalepljene za glavu, prodornim očima, opuštenim usnama, još uvek balavima, gustom kosom i životinjskim vonjem. Dečaci su često primećivali izbočinu ispod njegove duge smeđe mantije. Mladi dečaci nisu znali šta je posredi, dok su se stariji smejali iza njegovih leđa. Ta izbočina bi se neočekivano pojavila u bilo koje doba dana - dok je razred čitao Don Kihota ili Rablea a ponekad dok je samo posmatrao dečake, a naročito jednog, jedinog plavokosog dečaka u internatu i s očima i kožom devojčice. Voleo je da izdvaja tog dečaka i da mu pokazuje knjige iz svoje lične zbirke. U njima su bile reprodukcije grnčarije Inka na kojima su često bili prikazani muškarci kako stoje jedan uz drugog. Dečak je postavljao pitanja na koja je sveštenik nerazumljivo odgovarao. Ponekad su otisci bili potpuno jasni: iz središta jednog muškarca virio je ud i otpozadi ulazio u telo drugog. Na ispovesti je obasipao dečake pitanjima. Što su oni nevinije delovali, to ih je više ispitivao u mraku male ispovedaonice. Dečak koji kleči nije mogao da vidi sveštenika čiji se tihi glas čuo kroz mali prozor s rešetkama. Pitao je: Da li si ikada imao seksualne fantazije? Razmišljaš li o ženama? Da li si pokušao da zamisliš golu ženu? Kako se ponašaš noću dok ležiš u krevetu? Da li si se ikada dodirivao? Miluješ li se? Šta radiš ujutru kada se probudiš? Da li imaš erekciju? Da li si ikada kradom gledao druge dečake dok se oblače? Ili dok se kupaju? Oni dečaci koji nisu ništa znali brzo bi naučili šta se očekuje od njih i kako da

odgovaraju na ta pitanja. A dečaci koji su znali s uživanjem su ispovedali sve pojedinosti svojih osećanja i snova. Jedan dečak je sanjao svake noći. Nije znao kako izgleda žena, ni od čega je napravljena. Ali je video kako Indijanci imaju snošaje s vikunama, vrstom nežnih srna. I on je sanjao kako ima odnos s vikunom i svakog jutra se budio mokar. Stari sveštenik je podsticao takve ispovesti. Slušao je s beskrajnim strpljenjem. Određivao im je čudne kazne. Jednom dečaku koji je redovno masturbirao naredio je da pođe s njim u kapelu kada je prazna i da umoči penis u svetu vodicu kako bi se pročistio. Taj ritual se obavljao noću u velikoj tajnosti. Bio je jedan izuzetno neukrotiv dečak koji je izgledao kao mali mavarski princ, crnog tena, plemenitih crta lica, kraljevskog držanja i divnog tela toliko glatkog da se nijedna kost nije videla, poput kipa. Taj dečko se bunio protiv običaja da se nose noćne košulje. Navikao je da spava nag i noćna košulja ga je stezala. Stoga ju je svake večeri oblačio kao i ostali dečaci, a zatim bi je krišom svukao ispod pokrivača i konačno zaspao. Stari jezuita je išao u obilazak svake noći kako bi proverio da dečaci ne posećuju jedan drugog u krevetu, ne masturbiraju ili pričaju u mraku sa susedima. Kada bi stigao do kreveta neukrotivog dečaka, polako i oprezno bi podigao pokrivač i pogledao njegovo nago telo. Ako bi se dečak probudio, on bi ga grdio: „Došao sam da vidim da li opet spavaš bez noćne košulje!“ Ali ako se ne bi probudio, zadovoljio bi se dugim i čežnjivim posmatranjem usnulog mladog tela. Jednom je na času anatomije stajao na učiteljskoj platformi, a ispred njega je sedeo plavokosi dečak koji je ličio na devojčicu. Svi su videli izbočinu ispod sveštenikove mantije. „Koliko kostiju ima ljudsko telo?“, pitao je plavušana. Dečko je krotko odgovorio: „Dvesta osam.“ S kraja učionice se čuo glas drugog dečaka: „Ali otac Dobo ima dvesta devet!“ Ubrzo posle tog slučaja dečaci su odvedeni na prirodnjački izlet. Deset dečaka je zalutalo. Među njima je bio i osetljivi plavi dečak. Obreli su se u šumi, daleko od učitelja i ostalih đaka. Seli su da se odmore i dogovore šta da rade. Počeli su da jedu bobice. Niko ne zna kako je počelo, ali ubrzo su bacili plavog dečaka na travu, svukli mu odeću i okrenuli ga na stomak. Devet dečaka ga je brutalno uzelo kao što bi uzeli prostitutku. Iskusniji dečaci su mu prodrli u anus da zadovolje želju, dok su oni s manje iskustva gurali ud između njegovih nogu nežnih poput ženskih. Pljuvali su na dlanove i razmazivali pljuvačku po udovima. Plavi dečak je vrištao, ni imao se i plakao, ali svi su ga držali i ređali se na njemu dok nisu bili zadovoljeni.

Prsten

U Peruu postoji indijanski običaj da se prilikom veridbe razmeni prstenje, prstenje koje je dugo u posedu porodice. To prstenje je nekada imalo oblik lanca. Jedan izrazito lep Indijanac zaljubio se u Peruanku španskog porekla, ali njena porodica se ogorčeno pobunila. Pričalo se da su Indijanci lenji i degenerisani, kao i da stvaraju slabu labilnu decu, pogotovo kada se pomešaju indijanska i španska krv. Uprkos tom protivljenju, mladi par je održao veridbu među prijateljima. Devojčin otac došao je na slavlje i zapretio da će na krvav način skinuti prsten u obliku lanca koji je devojka dala Indijancu i da će mu odseći prst ako je to neophodno. Ta neprijatnost je upropastila slavlje. Svi su se razišli, a mladi par se rastao uz obećanje da će se naći u tajnosti. Posle mnogih teškoća sastali su se jedne noći i dugo se grozničavo ljubili. Devojka je bila ushićena njegovim poljupcima. Bila je spremna da mu se poda jer se bojala da im je to poslednji sastanak pošto je gnev njenog oca rastao iz dana u dan. Ali Indijanac je bio odlučan da se venča s njom a ne da je ima u tajnosti. Primetila je da ne nosi prsten na prstu. Očima ga je ispitivala. A on joj je prošaptao na uvo: „Nosim ga, ali tako da se ne vidi. Nosim ga na mestu na kojem niko ne može da ga vidi i gde će me sprečiti da uzmem tebe ili bilo koju drugu ženu pre nego što se venčamo.“ “Ne razumem“, rekla je devojka. „Gde je prsten?“ Uzeo joj je ruku i stavio je na određeno mesto između svojih nogu. Devojčini prsti prvo osetiše ud, ali on joj je vodio ruku i osetila je prsten na korenu. Međutim, na njen dodir ud se ukrutio i mladić je uzviknuo zato što ga je prsten stegao - osetio je razdirući bol. Devojka se umalo nije onesvestila od užasa. Činilo se kao da on želi da ubije i unakazi želju u sebi. Ali uzbudila ju je pomisao da je njegova muškost zarobljena i obavijena njenim prstenom. Telo joj je postalo toplo i prijemčivo za sve vrste erotskih fantazija. Nastavila je da ga ljubi, a on ju je preklinjao da prestane zato što je bol

postajao sve veći. Indijanac je ponovo bio u agoniji posle nekoliko dana, ali nije mogao da skine prsten. Morao je da pozove doktora da ga ukloni. Devojka ga je posetila i predložila da zajedno pobegnu. On je prihvatio. Uzjahali su konje i putovali celu noć do obližnjeg grada. Tamo ju je sakrio u jednu sobu i otišao da radi na hacijendi u blizini. Nije smela da napusti sobu dok njenom ocu ne dojadi traganje za njom. Noćni čuvar bio je jedini u gradu koji je znao za njeno prisustvo. On je bio mlad i pomogao je u njenom skrivanju. Sa svog prozora videla bi ga kako korača napred-nazad s ključevima od kuća i uzvikuje: „Noć je mirna i grad je bezbedan.“ Ako bi se neko kasno vratio kući, pljesnuo bi rukama i pozvao čuvara. Tada bi mu on otključao vrata. Čuvar i devojka su nedužno ćaskali dok je Indijanac bio na poslu. Ispričao joj je za zločin koji se nedavno odigrao u selu: Indijanci koji su napustili planinu i posao na hacijendama kako bi otišli u džunglu postali su divlji i nalik na zveri. Lica su im umesto glatkih plemenitih crta poprimila životinjsku surovost. Takva promena se odigrala kod Indijanca koji je bio najlepši čovek u selu, graciozan, tih, s neobičnim smislom za humor i uzdržanom senzualnošću. Otišao je u džunglu i obogatio se od lova. A sada se vratio. Čeznuo je za domom. Vratio se bez novca i tumarao naokolo kao beskućnik. Niko ga nije prepoznao niti ga se sećao. Tada je oteo malu devojčicu na drumu i isekao joj intimne delove tela dugim nožem za deranje životinja. Nije je silovao, ali je gurnuo nož u nju i udarao je njime. Čitavo selo bilo je preneraženo. Nisu mogli da odluče kako da ga kazne. Oživeli su zbog njega jedan veoma stari indijanski običaj. Otvorili su mu rane i u njih ubacili vosak pomešan s nagrizajućom kiselinom poznatom Indijancima kako bi bol bio udvostručen. A onda su ga bičevali do smrti. Dok je čuvar devojci pričao ovu priču, njen ljubavnik se vratio s posla. Video ju je kako se naginje kroz prozor i gleda čuvara. Odjurio je do sobe i pojavio se iza nje s crnom kosom koja mu je padala na lice i očima punih munja besa i ljubomore. Počeo je da je psuje i muči pitanjima i sumnjama. Njegov ud je bio osetljiv još od onog slučaja s prstenom. Vođenje ljubavi bilo je bolno i nije mogao da mu se prepušta onoliko često koliko je želeo. Kita bi mu se nadula i bolela ga danima. Plašio se da ne zadovoljava svoju ljubavnicu i da će ona zavoleti drugoga. Kada ju je video kako priča s visokim čuvarom, bio je uveren da se

viđaju iza njegovih leđa. Poželeo je da je povredi. Želeo je da i ona telesno pati kao što je on trpeo bol zbog nje. Odvukao ju je u podrum gde se vino čuvalo u bačvama pod tavanicom s gredama. Vezao je konopac za jednu gredu. Devojka je pomislila da će je istući. Nije joj bilo jasno zašto pravi kotur. Onda joj je vezao ruke i počeo da vuče konopac tako da joj se telo odiglo od zemlje. Celom težinom je visila na zglobovima, a bol je bio nesnosan. Plakala je i klela se da mu je bila verna, ali on je izgubio razum. Ponovo je povukao konopac i ona se onesvestila. Tada je došao sebi. Skinuo ju je s konopca i počeo da je grli i miluje. Otvorila je oči i nasmešila mu se. Preplavila ga je želja i bacio se na nju. Mislio je da će se ona opirati i da će biti veoma ljuta posle bola koji joj je naneo. Ali nije se pobunila. Nastavila je da mu se osmehuje. Kada joj je dodirnuo picu, otkrio je da je vlažna. Silovito ju je uzeo, a ona je odgovorila s podjednakim ushićenjem. Bila je to najlepša noć koju su doživeli dok su ležali u mraku na hladnom podu u podrumu.

Majorka

Provela sam leto na Majorki, u Deji, nedaleko od manastira u kojem su odsedali Žorž Sand i Šopen. Rano ujutru uzjahali bismo sitne magarce i otisnuli se tvrdim tegobnim putem niz planinu do mora. Bilo je potrebno oko sat vremena sporog mukotrpnog jahanja preko crvenih zemljanih staza, stena i nesigurnog velikog kamenja, kroz srebrne maslinjake, da bi se stiglo do ribarskog sela koje se sastojalo od koliba podignutih uz podnožje planine. Svakoga dana išla sam do uvale, gde je more pravilo mali okrugli zaliv toliko proziran da je moglo da se pliva do dna, gde su se nalazili koralni grebeni i neobične biljke. Ribari su pričali neobičnu priču o tom mestu. Žene s Majorke su veoma nepristupačne i religiozne puritanke. Kada bi plivale, nosile su staromodne kupaće kostime s dugim suknjama i crne čarape. Većina njih uopšte nije plivala i to je prepuštala besramnim Evropljankama koje su tu dolazile na letovanje. Ribari su takode osuđivali savremene kupaće kostime i nepristojno ponašanje Evropljana. Za njih su oni bili nudisti koji čekaju na priliku da se potpuno svuku i leže nagi na suncu poput pagana. Takođe nisu odobravali ponoćno kupanje koje su Amerikanci izmislili. Jedne noći pre više godina osamnaestogodišnja ćerka jednog ribara šetala je obalom i skakala s kamena na kamen dok joj se bela haljina pripijala uz telo. Šetala je, sanjarila i gledala odsjaj meseca u moru dok su joj talasi nežno zapljuskivali noge. Stigla je do skrivene uvale. Videla je da neko tamo pliva. Mogla je da vidi samo glavu i povremeno ruku. Plivač je bio prilično udaljen. Onda je začula tihi glas koji ju je pozvao: „Dođi da plivaš. Prelepo je.“ To je bilo izgovoreno na španskom sa stranim naglaskom. „Zdravo, Marija“, rekao je glas. Znači, to je neko ko je poznaje. Mora da je jedna od onih mladih Amerikanki koje su se tu kupale tokom dana. „Ko je to?“, upitala je. „Evelin“, odgovorio je glas. „Dođi da plivaš sa mnom.“

Bilo je to veoma primamljivo. Marija je lako mogla da skine haljinu i ostane samo u kratkom belom kombinezonu. Osvrnula se oko sebe. Nije bilo nikoga. More je bilo mirno i obasjano mesečinom. Marija je tada razumela zašto Evropljani vole da plivaju u ponoć. Skinula je haljinu. Imala je dugu crnu kosu, bledo lice i kose zelene oči, zelenije od mora. Bila je divno građena, s čvrstim grudima, dugim nogama i izvajanim telom. Plivala je bolje od svih žena sa ostrva. Ušla je u vodu i dugim lakim zamasima zaplivala prema Evelin. Evelin je zaronila, približila joj se i uhvatila je za noge. Igrale su se u vodi. Zbog polumraka i kape za kupanje nije joj dobro videla lice. Amerikanke su imale glasove nalik dečačkim. Evelin se rvala s Marijom i zagrlila je ispod vode. Izronile bi da udahnu, smejući se, pa plivale dalje jedna od druge da bi se opet približile. Mariji je kombinezon plutao oko ramena i obuzdavao njene pokrete. Konačno joj je spao i ostala je naga. Evelin je opet zaronila i nestašno je dodirnula i prošla joj između nogu. Onda je Evelin raširila noge tako da njena drugarica može da zaroni i prođe između njih i ispliva s druge strane. Plutala je i dozvolila prijateljici da pliva pod njenim izvijenim leđima. Marija je videla da je i ona naga. Odjednom je osetila kako ju je Evelin zagrlila otpozadi i priljubila celo telo uz njeno. Voda je bila mlaka, nalik na raskošni jastuk, toliko slana da ih je podizala i pomagala im da plutaju i plivaju bez napora. „Prelepa si, Marija“, rekao je dubok glas dok su je Eveline ruke još uvek grlile. Marija je poželela da otpliva, ali ju je zadržala toplina vode i neprestani dodir prijateljičinog tela. Dozvolila joj je da je grli. Nije osećala njene grudi, ali znala je da ih mlade Amerikanke nemaju. Marijino telo je malaksalo i poželela je da zažmuri. Odjednom je između nogu osetila nešto što nije bila ruka, već nešto drugo, nešto toliko neočekivano i uznemirujuće da je vrisnula. Ovo nije Evelin, već mladić, njen mlađi brat. Gurnuo je ukrućeni ud između njenih nogu. Vrisnula je, ali niko je nije čuo. A vrisak je bio samo nešto što je naučila da očekuje od same sebe. U stvari, njegov topli zagrljaj ju je uljuljkivao, stalno i milovao poput vode. Voda, njegova muškost i ruke su je uzbuđivali. Pokušala je da otpliva. Ali momak je plivao ispod njenog tela, mazio je, hvatao je za noge i onda opet probao da je uzme otpozadi. Rvali su se u vodi, ali svaki pokret je sve više uticao na nju, činio da bude sve više svesna njegovog tela uz svoje, njegovih ruku na sebi. Voda joj je ljuljala grudi koje su plutale kao dva teška vodena ljiljana. Poljubio ih je. Nije mogao zaista da je uzme zbog neprestanih kretnji, ali njegov ud je stalno dodirivao najosetljiviji vrh

njenog pupoljka. Marija je gubila snagu. Zaplivala je prema obali, a on ju je pratio. Srušili su se na pesak. Talasi su ih zapljuskivali dok su ležali nagi i dahtali da dođu do daha. Mladić je onda uzeo devojku, a more ih je prekrilo i odnelo devičansku krv. Od te noći sastajali su se samo u ponoć. Uzimao ju je u vodi dok su se ljuljali i plutali. Valoviti pokreti njihovih tela dok su uživali jedno u drugom izgledali su kao deo mora. Našli bi uporište u steni i stajali podrhtavajući od orgazma dok su ih talasi milovali. Kada bih uveče sišla na plažu, često mi se činilo da ih vidim kako plivaju zajedno i vode ljubav.

Umetnici i modeli

Jednog jutra dobila sam poziv da dođem u atelje u Grinič Vilidžu gde je neki vajar radio na kipu. Zvao se Milard. Već je imao grubi oblik figure koju je želeo i stigao je do faze kada mu je potreban model. Kip je imao pripijenu haljinu ispod koje su se nazirale svaka linija i oblina tela. Vajar me je zamolio da se potpuno razodenem zato što nije mogao da radi drugačije. Delovao je toliko zaneseno svojim kipom i tako me je odsutno posmatrao da sam mogla bez ustručavanja da se svučem i zauzmem odgovarajući stav. Iako sam tada bila nevina, učinio je da se osećam kao da se moje telo ne razlikuje od lica, kao da sam i ja kip. Dok je Milard radio, pričao je o svom ranijem životu na Monparnasu i vreme je brzo prolazilo. Ne znam da li je tim pričama hteo da mi probudi maštu, ali on ničim nije pokazivao da je zainteresovan za mene. Uživao je u tome da sam za sebe oživljava atmosferu Monparnasa. Ovo je jedna od priča koju mi je ispričao: „Žena jednog od naših savremenih slikara bila je nimfomanka. Verujem da je imala tuberkulozu. Imala je lice belo poput krede, užarene duboko usađene crne oči s kapcima ofarbanim u zeleno. Telo joj je bilo puteno i uvek je oblačila sjajni crni saten. Struk joj je bio majušan u poređenju s ostatkom tela. Oko struka je nosila glomazan grčki srebrni kaiš širok petnaest centimetara, optočen poludragim kamenjem. Taj kaiš je opčinjavao. Ličio je na opasač za robove. A duboko u sebi znali smo da ona jeste rob, rob svoje seksualne gladi. Pomislili biste da treba samo da je uhvatite za kaiš i otkopčate ga da bi vam pala u naručje. Podsećao je na pojas nevinosti u muzeju u Kliniju, koji su navodno krstaši stavljali svojim ženama - veoma širok srebrni opasač s kojeg visi privezak što pokriva međunožje i zaključava se tokom trajanja krstaških pohoda. Neko mi je ispričao divnu priču o krstašu koji je stavio pojas nevinosti svojoj ženi i ostavio ključ kod najboljeg prijatelja za slučaj da pogine u pohodu. Samo što je odjahao nekoliko kilometara kada je video kako njegov prijatelj mahnito jaše za njim i viče: 'Dao si mi pogrešan ključ!'

Luizin kaiš je izazivao takva osećanja u svima. Znali smo da je krenula u lov kad bismo je videli kako ulazi u kafe s požudnim, nervoznim očima koje traže odgovor ili poziv da sedne. Njen muž nije mogao a da ne zna za to. Bio je jadno biće, u neprestanoj potrazi za njom. Prijatelji su mu govorili da je u ovom ili onom kafeu, što joj je ostavljalo dovoljno vremena da pobegne s nekim u hotelsku sobu. Tada su svi pokušavali da joj kažu gde je njen muž traži. Na kraju je on počeo da moli svoje najbolje prijatelje da vode ljubav s njom, kako bar ne bi dospela u ruke nekog stranca. Bojao se stranaca, naročito onih iz Južne Amerike, crnaca i Kubanaca. Čuo je priče o njihovim izuzetnim seksualnim moćima i mislio je da mu se žena nikada neće vratiti ako dospe u njihove ruke. Međutim, Luiz je upoznala jednog stranca nakon što je spavala sa svim njegovim prijateljima. On je bio Kubanac, ogromni tamnoputi muškarac, izuzetno lep, duge ravne kose poput Hindusa i s divnim, plemenitim crtama lica. On je bezmalo živeo u kafeu Kupola dok ne bi sreo ženu koju bi poželeo. A onda bi s njom nestao na dva-tri dana. Zaključali bi se u hotelskoj sobi i ne bi izašli dok oboje ne bi bili zadovoljeni. On je verovao da treba da ima tako potpunu gozbu sa ženom da nijedno od njih više ne poželi da se ponovo sretnu. Tek posle toga ponovo biste mogli da ga vidite kako sedi u kafeu i vodi zadivljujuće razgovore. Pored toga, bio je izuzetan slikar fresaka. On i Luiz otišli su zajedno čim su se upoznali. Antonio je bio potpuno opčinjen belinom njene kože, bujnim grudima, uskim strukom i dugom, ravnom, teškom plavom kosom. A ona je bila zadivljena njegovim licem i moćnim telom, njegovom sporošću i lakoćom. Njega je sve nagonilo na smeh. Navodio vas je na pomisao da je ceo svet ostavljen po strani i da postoji samo ova senzualna gozba, da ne postoji sutra niti sastanci s drugim ljudima, već samo ova soba, ovo poslepodne i ovaj krevet. Stajala je pored velikog kreveta s gvozdenim rešetkama, čekajući. Rekao joj je: 'Nemoj da skidaš kaiš.' A onda je počeo polako da cepa haljinu oko kaiša. Mirno i bez napora iscepao ju je u froncle, kao da je od papira. Luiz je drhtala od snage njegovih ruku. Bila je potpuno naga ako se izuzme teški srebrni kaiš. Spustio joj je kosu preko ramena. I tek tada ju je položio na krevet i počeo da je ljubi, beskrajno, s rukama na njenim grudima. Osećala je bolnu težinu srebrnog kaiša i njegovih ruku koje su joj snažno pritiskale golu kožu. Njena seksualna glad luđački se povećavala i zaslepljivala je. Bila je toliko snažna da nije mogla da čeka. Nije mogla da čeka ni da se on svuče. Ali Antonio se nije obazirao na njene nestrpljive pokrete. Samo je nastavio da je ljubi kao da će joj ispiti cela usta, jezik i dah svojim punim tamnim usnama. Njegove ruke grubo su je gnječile, duboko joj se utiskivale u meso i svuda

ostavljale modrice i bol. Bila je vlažna i drhtala je, šireći noge i pokušavajući da se popne na njega. Probala je da mu otkopča pantalone. 'Ima vremena', rekao je. 'Imamo dovoljno vremena. Ostaćemo danima u ovoj sobi. To je dovoljno vremena za oboje.' Onda se okrenuo od nje i svukao. Imao je zlatnosmeđe telo i ud gladak kao ostatak tela, velik i čvrst poput lakirane drvene batine. Pala je na njega i usisala ga usnama. Njegovi prsti bili su svuda, u njenom anusu, u pici; jezik mu je čas bio u njenim ustima pa u uhu. Grizao joj je bradavice, ljubio i ujedao stomak. Pokušala je da ublaži glad trljanjem o njegovu nogu, ali nije joj dozvolio. Savijao ju je u razne položaje kao da je od gume. Snažnim rukama je uzimao onaj deo njenog tela koji bi poželeo i prinosio usnama kao zalogaj hrane, ne hajući kako će ostatak njenog tela da se smesti u prostoru. Tako joj je obujmio guzu obema rukama, prineo je ustima, grickao je i ljubio. Ona ga je molila: 'Uzmi me, Antonio, uzmi me, ne mogu da čekam!' Ali nije je uzeo. Glad u njenoj utrobi pretvorila se u rasplamsali požar. Mislila je da će poludeti. Što god probala da uradi ne bi li doživela orgazam - on bi je osujetio. Pomerio bi se čak ako bi ga predugo ljubila. Kaiš je zveckao dok se pomerala, kao lanac roba. Sada je istinski bila robinja ovog krupnog smeđeg muškarca. Vladao je poput kralja. Njeno zadovoljstvo bilo je podređeno njegovom. Shvatila je da ne može da uradi ništa protiv njegove volje. On je zahtevao podređenost. Njena želja je uminula od puke iscrpljenosti. Sva napetost je iščezla iz njenog tela. Postala je meka poput pamuka. A on je još razdraganije počeo da rovari po njenom telu. Bila je njegova robinja, njegovo vlasništvo, slomljenog tela, dahćući, prilagodljiva, sve mekša pod njegovim prstima. Njegove ruke su ispitale svaki kutak njenog tela, ništa nije ostalo nedodirnuto, gnječio ga je kako je želeo, savijao ga da odgovara njegovim ustima, njegovom jeziku, pritiskao ga uz svoje velike blistave bele zube i obeležavao je kao svoju. Prvi put je osetila kako joj se glad s površine kože povlači u dublji deo tela. Povukla se i akumulirala je dok nije postala vatreno jezgro koje čeka da eksplodira, u njegovo vreme i u njegovom ritmu. Njegovi dodiri bili su kao ples u kojem se dva tela okreću i pretvaraju u nove oblike, nove razmeštaje, nove dezene. Bili su spojeni poput blizanaca, poput kašike, njegov kurac uz njenu zadnjicu, grudi su joj se talasale poput valova pod njegovim rukama, bolno svesne, nadražene, osetljive. Čučao je nad njenim opruženim telom kao veliki lav i stavio pesnice pod njenu guzu da je podigne prema svom udu. Tek tada je ušao u nju i ispunio je kao nijedan ranije, dodirujući najdalje dubine njene unutrašnjosti.

Med je pocurio iz nje. Dok je ulazio, njegov ud je pravio tihe zvuke nalik sisanju. Sav vazduh je bio istisnut iz nje zbog načina na koji je prodirao u nju, beskonačno se zarivajući u med i povlačeći se, dodirujući joj matericu. Ali čim joj se disanje ubrzalo, on bi ga izvukao, blistavog, i počeo novi vid milovanja. Opružio se na krevetu raširenih nogu i uzdignutog uda i naterao je da sedne na njega, da ga proguta do kraja tako da im se isprepletu stidne dlačice. Dok ju je držao, terao je da pleše u krugovima oko njegovog uda. Ona bi pala na njega i trljala grudi o njegove, potražila mu usne pa se opet uspravila i nastavila pokrete oko uda. Povremeno bi se podizala tako da samo glavić ostane u njoj i pomerala se polako, veoma polako, kako bi ostao unutra i trljao se o ivice njene ribice, crvene i natečene, pa ga je usisavala kao usnama. Onda bi se iznenada nagnula napred i progutala ga celog, pala bi na njega uzvikujući od zadovoljstva i ponovo potražila njegove usne. Držao ju je za zadnjicu sve vreme i kontrolisao njene pokrete kako ih ne bi iznenada ubrzala i svršila. Oborio ju je s kreveta na pod, postavio je četvoronoške i rekao joj: 'Puzi!' Počela je da puzi po sobi, a duga plava kosa vukla se za njom dok joj je težina kaiša vukla struk nadole. Onda je kleknuo iza nje i gurnuo ga u nju. Celim telom je prekrio njeno dok se i on pomerao na dugačkim rukama i kolenima kao od gvozđa. Pošto je uživao u njoj otpozadi, gurnuo je glavu ispod nje da joj sisa bujne grudi, kao da je životinja, držeći je na mestu ustima i rukama. Oboje su dahtali i koprcali se. Tek tada ju je podigao, odneo do kreveta i stavio joj noge oko svojih ramena. Silovito ju je uzeo i oboje su se tresli pod naletom orgazma. Odvojila se od njega i histerično zajecala. Orgazam je bio toliko snažan da je mislila da će izgubiti razum od mržnje i sreće koje su prevazilazile sve što je ikada iskusila. On se osmehivao i dahtao. Legli su i zaspali.“ Sutradan mi je Milar pričao o umetniku Mafuki, muškarcu-ženi s Monparnasa. „Niko nije znao tačno šta je ona. Oblačila se kao muškarac. Bila je niska, sitna, ravnih grudi. Nosila je kratku ravnu kosu. Imala je dečačko lice. Igrala je bilijar poput muškarca. Pila je kao muškarac, s nogom na šipki od šanka. Pričala je bestidne priče kao muškarac. Njeni crteži odisali su snagom koja se nije mogla naći u ženskim radovima. Ali njeno ime imalo je ženski prizvuk, hodala je kao žensko i pričalo se da nema penis. Muškarci nisu znali kako da se ponašaju prema njoj. Ponekad bi je bratski potapšali po leđima. Živela je u ateljeu s dve devojke. Jedna od njih je bila model, druga pevačica. Ali niko nije znao u kakvim su odnosima. Izgledalo je da dve devojke imaju vezu kao

muž i žena. Šta im je onda Mafuka? Nikada nisu htele da odgovore na ta pitanja. Na Monparnasu svi su voleli da znaju takve stvari do sitnih pojedinosti. Mafuka je privukla nekoliko homoseksualaca i oni su pokušali da mu se - ili joj - udvaraju. Ali ona ih je odbila. Spremno se svađala i snažno udarala. Jednoga dana bio sam prilično pijan i svratio sam do Mafukinog ateljea. Vrata su bila otvorena. Čuo sam kikotanje s galerije čim sam ušao. Dve devojke su očigledno vodile ljubav. Glasovi su bili tihi i nežni, pa grubi i nerazumljivi, a onda bi se pretvorili u jecaje i stenjanje. Potom bi nastupila tišina. Mafuka je ušla i zatekla me kako slušam načuljenih ušiju. Rekao sam: 'Molim te, pusti me da ih vidim.' 'Meni ne smeta', odgovorila je Mafuka. 'Tiho pođi sa mnom. Neće prestati ako misle da sam samo ja. Vole kada ih posmatram.' Popeli smo se uskim stepenicama. Mafuka je povikala: 'Ja sam.' Glasovi nisu utihnuli. Sagnuo sam se dok smo se peli kako me ne bi videle. Mafuka je prišla krevetu. Devojke su bile nage. Pritiskale su tela jedna uz drugu i trljale se. Trenje ih je uzbuđivalo. Mafuka se nagla nad njima i pomilovala ih. 'Dođi, Mafuka, lezi s nama', pozvale su je. Ali ona ih je ostavila i odvela me dole. 'Mafuka', rekao sam, šta si ti? Muško ili žensko? Zašto živiš s ovim devojkama? Zašto nemaš devojku ako si muškarac? Ili zašto nemaš nekog momka, povremeno, ako si devojka?' Mafuka se osmehnula. 'Svi žele da znaju. Svi osećaju da nisam mladić. Devojke to osete. A muškarci nisu sigurni. Ja sam umetnik.' 'Kako to misliš, Mafuka?' 'Mislim da sam biseksualac, kao i većina umetnika.' 'Da, ali biseksualnost umetnika je u njihovoj prirodi. Oni mogu da budu muškarci s prirodom žene, ali niko nema tako dvosmislen izgled kao ti.' 'Ja imam telo hermafrodita.' 'Oh, Mafuka, dozvoli mi da vidim tvoje telo.' 'Nećeš pokušati da vodiš ljubav sa mnom?'

'Obećavam.' Prvo je skinula košulju i ugledao sam torzo mladića. Nije imala grudi, samo bradavice, kao mladići. A onda je svukla pantalone. Nosila je ženske gaćice boje kože, s čipkom. Imala je ženske noge. Bile su divno izvajane, zaobljene. Nosila je ženske čarape i podvezice. 'Dozvoli mi da ti skinem podvezice. Obožavam podvezice' rekao sam. Pružila mi je nogu elegantnim pokretom balerine. Polako sam svukao podvezicu. Držao sam lepu nogu. Pogledao sam joj noge, bile su savršene. Svukao sam joj čarapu i ugledao divnu, glatku žensku kožu. Stopala su joj bila elegantna i brižljivo pedikirana. Nokti su bili premazani crvenim lakom. Postajao sam sve zainteresovaniji. Milovao sam joj nogu. 'Obećao si da nećeš da vodiš ljubav sa mnom', rekla je. Ustao sam. Onda je skinula gaćice. Video sam meke kovrdžave stidne dlačice, oblikovane poput ženskih, među kojima se nalazio mali atrofiram penis, nalik na dečji. Pustila me je da je posmatram, to jest njega, kao što sam sada mislio da mogu da kažem. 'Zašto imaš žensko ime, Mafuka? Ti si zaista mladić ako se izuzme oblik tvojih nogu i ruku.' Mafuka se nasmejala, ženskim smehom, veoma lakim i prijatnim 'Dođi da vidiš', rekla je. Legla je na kauč, raširila noge i pokazala mi savršene usmine, ružičaste i nežne, odmah iza penisa. 'Mafuka!' Obuzela me je želja. Najčudnija želja. Osećaj da želim da uzmem muškarca i ženu u istoj osobi. Videla je komešanje u meni i ustala. Pokušao sam da je pokolebam milovanjima, ali ona me je odbila. 'Zar ne voliš muškarce?', pitao sam je. 'Zar nikada nisi bila s muškarcem?' 'Ja sam devica. Ne volim muškarce. Osećam želju samo prema ženama, ali ne mogu da ih uzmem kao muškarac. Penis mi je poput dečjeg, ne mogu da dobijem erekciju.' 'Ti si pravi hermafrodit, Mafuka', rekao sam. 'To je proizvod našeg doba zato što je nestala razlika između muškaraca i žena. Ljudi su uglavnom delom jednom, delom drugo. Ali to nikada nisam zaista video u fizičkom obliku. Mora da si veoma nesrećna. Da li si srećna sa ženama?'

'Privlače me žene, ali patim što ne mogu da ih uzmem poput muškarca, a ostanem nezadovoljena kada vodimo ljubav kao lezbijke. Ali muškarci me ne privlače. Zaljubila sam se u Matildu, u modela. Ali nisam mogla da je zadržim. Ona je sebi našla pravu lezbijku koju može da zadovolji. Zbog ovog mog penisa uvek je imala osećaj da nisam prava lezbijka. Pored toga, ona zna da nema nikakvu moć nada mnom, iako me privlači. Vidiš, dve žene su našle sponu. A ja stojim nezadovoljna između njih. Osim toga, ja ne volim društvo žena. One su sitničave i zadiru u intimu. Drže se svojih tajni, glume i pretvaraju se. Više mi se dopada karakter muškaraca.' 'Sirota Mafuka.' 'Sirota Mafuka. Da, kada sam se rodila, nisu znali kako da me nazovu. Rođena sam u malom selu u Rusiji. Mislili su da sam čudovište i da me možda, zarad mog dobra, treba ubiti. Manje patim otkako sam došla u Pariz. Otkrila sam da sam dobar umetnik.'“ Kad god bih izašla iz vajarevog ateljea, uvek bih svratila u obližnju kafedžinicu da razmislim o svemu što mi je Milard rekao. Pitala sam se da li se nešto slično događa oko mene, recimo, ovde u Grinič Vilidžu. Zavolela sam poziranje zato što je u tome bilo nečega avanturističkog. Odlučila sam da u subotu uveče odem na zabavu na koju me je pozvao jedan slikar po imenu Braun. Bila sam gladna i radoznala u vezi sa svim. Iznajmila sam večernju haljinu iz kluba za modele, zajedno s ogrtačem i cipelama. Još dva modela pošla su sa mnom, crvenokosa Moli i Etel nalik na kip, ljubimica vajara. Sve vreme su mi kroz glavu prolazile priče o životu na Monparnasu koje mi je ispričao vajar, a sada sam se osetila kao da ulazim u taj svet. Doživela sam prvo razočaranje kada sam videla koliko je atelje bedan i prazan s dva kauča bez jastuka, sa slabim osvetljenjem i bez ukrasa za koje sam mislila da su neophodni za zabavu. Boce su stajale na podu, zajedno s čašama i iskrzanim šoljama. Merdevine su vodile do potkrovlja gde je Braun držao svoje slike. Tanka zavesa skrivala je sudoperu i mali šporet na gas. U prednjem delu sobe nalazila se erotska slika žene koja vodi ljubav s dva muškarca. Bila je u grču, telo joj je bilo izvijeno i videle su joj se beonjače. Muškarci su je bezmalo poklopili, jedan je bio u njoj, a drugi joj je gurao ud u usta. Bila je to potpuno animalna slika u prirodnoj veličini. Svi su je gledali i divili se. A ja sam bila opčinjena. Bila je to prva slika te vrste koju sam videla i ispunila me je snažnim, protivurećnim osećanjima.

Pored nje je stajala druga slika koja je bila još upadljivija. Pokazivala je bedno nameštenu sobu u kojoj je glavno mesto zauzimao veliki krevet s gvozdenim rešetkama. Na krevetu je sedeo muškarac od četrdesetak godina u iznošenoj odeći, neobrijan, zabalavljenih usta, opuštenih kapaka, opuštene vilice, s potpuno degenerisanim izrazom lica. Skinuo je pantalone dopola, a na golim kolenima sedela mu je mala devojčica u veoma kratkoj suknjici. Stavljao joj je bombonu u usta. Njene gole nožice počivale su na njegovim maljavim. Kada sam videla te dve slike, osetila sam se kao da sam pijana, obuzele su me iznenadna vrtoglavica, toplina u telu i pometenost čula. Nešto maglovito i nejasno probudilo mi se u telu, neki novi osećaj, nepoznata vrsta gladi i nemira. Pogledala sam ostale ljude u prostoriji. Ali oni su toliko često gledali takve slike da više nisu uticale na njih. Smejali su se i iznosili svoje mišljenje. Jedna devojka je pričala o svom iskustvu u prodavnici donjeg rublja: „Javila sam se na oglas za poziranje u donjem rublju, za skice. Radila sam to više puta po uobičajenoj ceni od dolar po satu. Uglavnom bi me nekoliko umetnika crtalo u isto vreme i bilo bi mnogo ljudi oko nas - sekretarice, daktilografkinje, kuriri. Ovoga puta mesto je bilo potpuno prazno. Kancelarija s jednim radnim stolom, fasciklama i priborom za crtanje. Jedan muškarac je sedeo i čekao me s blokom za skiciranje. Dali su mi hrpu donjeg veša i pokazali na paravan iza koga mogu da se presvlačim. Prvo sam obukla negliže. Pozirala sam po petnaest minuta dok je on pravio skice. Radili smo u tišini. Na njegov znak otišla bih iza paravana da se presvučem. Bilo je tu satenskog donjeg veša divnih dezena, s gornjim delom od čipke i lepim vezom. Obukla sam grudnjak i gaćice. Čovek je pušio i skicirao. Na dnu gomile nalazile su se gaćice i brushalter od crne čipke. Često sam pozirala naga i nije mi smetalo da obučem samo to. Bio je to veoma lep komplet. Uglavnom sam gledala kroz prozor a ne u čoveka koji je crtao. Posle izvesnog vremena nisam više čula zvuk olovke i neznatno sam se okrenula prema njemu kako ne bih promenila pozu. On je sedeo i posmatrao me iza bloka. A onda sam shvatila da je izvadio ud i da je u nekoj vrsti transa. Pomislila sam da bi to moglo da preraste u nevolju, pošto smo bili sami u kancelariji pa sam pošla prema paravanu da se obučem. 'Nemoj da ideš. Neću te dodirnuti. Samo volim da gledam žene u lepom donjem rublju. Neću se pomeriti odavde. A ako želiš da dobiješ još novca, treba samo da

obučeš moj omiljeni komplet i poziraš petnaest minuta. Daću ti dodatnih pet dolara. Možeš sama da ga uzmeš. Nalazi se iznad tvoje glave na onoj polici', rekao je. Posegnula sam za paketom. Bio je to najdivniji veš koji sam ikada videla tanušna crna čipka, zapravo pre paukova mreža, s prorezima napred i pozadi oivičenim nežnom čipkom. Grudnjak je bio tako napravljen da su bradavice izvirivale kroz male trouglove. Oklevala sam zato što sam pomislila da će se čovek možda previše uzbuditi i napasti me. 'Ne brini. Ne volim žene. Nikada ih ne dodirujem. Volim samo donji veš. Samo uživam da gledam žene u lepom rublju. Postao bih impotentan čim bih dodirnuo ženu. Neću se pomeriti odavde', ohrabrio me je. Odložio je blok za skiciranje i samo je sedeo s izvađenim kurcem. Povremeno bi zadrhtao. Ali nije ustao iz stolice. Odlučila sam da obučem taj veš. Pet dolara me je mamilo. A on nije delovao snažno, pa sam mislila da ću moći da se odbranim. Stoga sam stajala u gaćicama s prorezima i okretala se oko sebe kako bi me video sa svih strana. 'To bi bilo dovoljno', rekao je. Delovao je uznemireno, a lice mu je bilo napregnuto. Rekao mi je da se brzo obučem i odem. Užurbano mi je dao novac i otišla sam. Imala sam osećaj da je čekao da izađem kako bi mogao da masturbira. Znam da postoje takvi muškarci koji lepim ženama kradu cipele kako bi mogli da ih drže i masturbiraju dok ih posmatraju.“ Svi su se smejali njenoj priči. „Mislim da smo kao deca svi bili fetišisti na određen način“, rekao je Braun. „Sećam se da sam se krio u majčinom ormanu zato što su me uzbuđivali miris i dodir njene odeće. Čak i danas ne mogu da odolim ženi koja nosi veo, til ili perje zato što to budi neobična osećanja koja sam doživljavao u plakaru.“ Njegove reči su me podsetile kako sam se iz istog razloga skrivala u ormanu jednog mladića kao trinaestogodišnjakinja. On je imao dvadeset pet godina i ponašao se prema meni kao da sam mala. A ja sam bila zaljubljena u njega. Vodio me je na duge vožnje kolima, a ja sam sedela pored njega i osećala ushićenost samo od dodira njegove noge na svojoj. Noću bih ustala iz kreveta, ugasila svetlo i uzela konzervu kondenzovanog mleka u kojoj sam probušila rupicu. Sedela sam u mraku i sisala slatko mleko, a telo bi mi preplavio sladostrasan osećaj koji nisam umela da objasnim. Mislila sam da je zaljubljenost povezana sa sisanjem slatkog mleka. Setila sam se toga nekoliko godina kasnije kada sam prvi put probala spermu.

Moli se setila da je ona u istom dobu volela da jede đumbir i miriše kuglice kamfora. Od đumbira bi osetila toplinu i malaksalost, a od kuglica kamfora imala je blagu vrtoglavicu. Ležala bi satima tako omamljena. Etel se okrenula prema meni i rekla: „Nadam se da se nikada nećeš udati za muškarca koji te seksualno ne privlači. To sam ja uradila. Volim sve u vezi s njim, ponašanje, lice, telo, njegov rad, odnos prema meni, misli, osmeh, priču, sve osim njegovog seksualnog bića. Mislila sam da volim i taj deo pre nego što smo se venčali. Ništa mu ne fali. Savršen je ljubavnik. Osećajan je i romantičan, iskazuje veliku osećajnost i uživanje. Osetljiv je i divan. Noćas je došao u moj krevet. Bila sam u polusnu pa nisam mogla da se savladam, kao što uvek činim kako ga ne bih povredila. Legao je pored mene i veoma polako i čežnjivo me je uzeo. Uglavnom to brzo obavi, što mi je podnošljivo. Čak mu ne dozvoljavam da me ljubi kad god mogu. Mrzim njegove usne na svojima. Uglavnom okrenem lice u stranu, što sam i noćas uradila. Ali on je bio na meni i šta misliš da sam uradila? Odjednom sam počela da ga udaram pesnicama po ramenima dok je on uživao, da zarivam nokte u njegovu kožu, a on je pomislio da uživam i poludeo od zadovoljstva te je nastavio. Prošaputala sam 'Mrzim te' što sam tiše mogla. A onda sam se zapitala da li me je čuo. Šta li će pomisliti? Da li je povređen? Kako je i njega savladao san, samo me je poljubio za laku noć kada je završio i vratio se u svoj krevet. Ujutru sam čekala šta li će mi reći. Mislila sam da je možda čuo kada sam rekla da ga mrzim. Ali ne, mora da sam oblikovala reči, ali ih nisam izgovorila. Rekao mi je samo: 'Noćas si bila prilično divlja', i osmehnuo se kao da ga to raduje.“ Braun je pustio fonograf i zaplesali smo. Ono malo alkohola što sam popila udarilo me je u glavu. Činilo mi se da se čitava vasiona širi. Sve se činilo tako glatko i jednostavno. Zapravo mi se sve činilo kao snežna padina niz koju bih bez napora mogla da skliznem. Preplavio me je osećaj velikog prijateljstva, kao da blisko poznajem sve ove ljude oko sebe. Ali odlučila sam da plešem s najbojažljivijim slikarem. Osećala sam da se, kao i ja, pretvara da mu je sve ovo potpuno poznato. Znala sam da se u suštini oseća nelagodno. Ostali slikari milovali su Etel i Moli dok su plesali. Ali ovaj se nije usuđivao. Smejala sam se u sebi zato što sam ga otkrila. Braun je video da moj slikar ne napreduje pa je zatražio sledeći ples. Pravio je lukave primedbe o devicama. Pitala sam se da li cilja na mene. Kako on to može da zna? Priljubio se uz mene, a ja sam se odmakla. Vratila sam se bojažljivom mladom slikaru. Jedna ilustratorka je flertovala s njim i zadirkivala ga. On je bio podjednako radostan što sam se vratila kod njega. Tako da smo plesali, ophrvani svojom plašljivošću dok su se oko nas ljudi ljubili i milovali. Ilustratorka je skinula bluzu i plesala samo u kombinezonu. Pitomi slikar je

rekao: „Uskoro ćemo morati da vodimo ljubav na podu ako ostanemo. Želiš li da odemo?“ „Da, želim da odem“, odgovorila sam. Izašli smo. Umesto da vodi ljubav, on je pričao. Slušala sam ga kroz izmaglicu. Želeo je da me naslika. Da me naslika kao ženu iz mora, maglovitu, prozirnu, zelenu, vodenkastu, ali sa izuzetno crvenim usnama i cvetom u kosi. Da li bih mu pozirala? Nisam odmah odgovorila zbog uticaja alkohola, a on je, kao da se izvinjava, upitao: „Je li ti je žao što nisam bio grub?“ „Ne, nije mi žao. Izabrala sam tebe zato što sam znala da nećeš biti takav.“ „Ovo je moja prva zabava“, skromno je objasnio. ,,A ti nisi vrsta žene prema kojoj neko može da se ophodi na taj način. Otkud to da si postala model? Šta si radila pre toga? Znam da model ne mora da bude prostitutka, ali ipak mora da trpi dosta pipkanja i raznih pokušaja.“ „Dobro se snalazim“, odgovorila sam. Nije mi se dopadao ovaj razgovor. „Brinem zbog tebe. Znam da su neki umetnici nepristrasni dok rade, znam sve to. I ja se tako osećam. Ali uvek postoji trenutak pre i posle, kada se model svlači i oblači, koji me uznemiri. To je prvo uzbuđenje od pogleda na telo. Kako si se osećala prvog puta?“ „Ništa nisam osećala. Kao da sam već postala slika ili kip. Pogledala sam svoje telo kao da je neki predmet, potpuno bezlični predmet.“ Postajala sam tužna, tužna od nemira i gladi. Osećala sam se kao da mi se ništa neće dogoditi. Obuzela me je očajnička želja da postanem žena i da počnem da živim. Zašto me sputava potreba da se prvo zaljubim? Kada će započeti moj život? Očekivala sam čudo kad god bih ušla u neki atelje, ali ga nisam doživela. Kao da je veliki talas nosio sve oko mene, ali ja sam bila izostavljena. Moraću da nađem nekoga ko se oseća kao ja. Ali gde? Gde? Videla sam da na vajara motri njegova žena. Često je potpuno neočekivano dolazila u atelje. A on je bio uplašen. Nisam znala čega se boji. Pozvali su me da provedem dve nedelje u njihovoj seoskoj kući, gde bih nastavila da poziraam. To jest, ona me je pozvala. Rekla je da njen muž ne voli da prekida posao tokom odmora. Ali on mi je rekao čim je otišla: „Moraš da nađeš neki izgovor da ne pođeš. Ona će ti zagorčati boravak. Nije joj dobro i ima neke opsesije. Misli da je svaka žena koja mi pozira moja ljubavnica.“

To su bili grozničavi dani kada nisam imala dovoljno vremena za ručak zato što sam trčala od ateljea do ateljea i pozirala za naslovne strane časopisa, ilustracije za novinske članke i reklame. Svuda sam videla svoje lice, čak i u podzemnoj železnici. Pitala sam se da li me ljudi prepoznaju. Vajar mi je postao najbolji prijatelj. Sa zebnjom sam gledala kako završava kip. A onda sam jednog jutra videla da je upropašćen. Rekao je da je pokušao da radi na njemu bez mene. Ali nije delovao nesrećno ni zabrinuto. Ja sam bila tužna i posumnjala sam da je u pitanju neka sabotaža zato što je kip tako traljavo uništen. Videla sam da je on radostan što će početi iz početka. U pozorištu sam upoznala Džona i otkrila moć njegovog glasa, koji je strujao poput tonova orgulja i učinio da zadrhtim. Ponovio je moje ime i pogrešno ga izgovorio, ali meni je to zvučalo poput milovanja. Bio je to najdublji i najbogatiji glas koji sam ikada čula. Jedva da sam mogla da ga gledam. Znala sam da su mu oči krupne, prodorne, magnetski plave boje; znala sam da je krupan i donekle nemiran. Živahno se premeštao s noge na nogu poput trkačkog konja. Osećala sam da njegovo prisustvo zamagljuje sve ostalo - pozorište, prijatelja koji mi je sedeo s desne strane. A on se ponašao kao da sam ga opčinila, hipnotisala. Nastavio je da priča, gledajući me, ali ja ga nisam slušala. U jednom trenutku više nisam bila mlada devojka. Osetila bih da upadam u nekakvu vrtoglavu spiralu, u mrežu njegovog divnog glasa, kad god bi progovorio. Bilo je to poput droge. Kada me je konačno „ukrao“, kako je rekao, zaustavio je taksi. Nismo progovorili ni reči dok nismo stigli do njegovog stana. Nije me dodirnuo. Nije ni morao. Njegovo prisustvo uticalo je na mene kao da me je dugo milovao. Samo je dva puta izgovorio moje ime, kao da ga je smatrao dovoljno lepim da ga ponovi. Bio je visok i blistav. Njegove oči bile su tako vatreno plave da se činilo da sevaju munje kada bi zatreptao, od čega bi se čovek uplašio kao od oluje koja će ga potpuno progutati. Tada me je poljubio. Njegov jezik kružio je oko mog, a onda zastao kako bi mi dodirivao sam vršak. Polako mi je podizao suknju dok me je ljubio. Skinuo mi je podvezice i čarape. Onda me je podigao i odneo do kreveta. Osećala sam se kao da sam se istopila, kao da je već ušao u mene. Činilo mi se da je njegov glas rastvorio moje telo za njega. I on je to osetio tako da je bio zapanjen kada je njegov ud naišao na otpor. Zastao je da me pogleda. Pročitao je snažno emotivno prepuštanje na mom licu pa gurnuo jače. Osetila sam cepanje i bol, ali vrelina je odagnala sve, vrelina njegovog glasa u mom uhu kada me je pitao: „Da li me želiš onoliko koliko ja tebe

želim?“ Zastenjao je od užitka. Težina njegovog tela na meni odagnala je talas bola. Osetila sam sreću zato što sam otvorena dok sam ležala u polusnu. „Povredio sam te. Nisi uživala“, rekao je Džon. Nisam mogla da mu odgovorim da ga ponovo želim. Moja ruka je dodirnula njegovu muškost. Pomilovala ga. Poskočio je, bio je tako tvrd. Ljubio me je dok nisam osetila novi talas želje, želje da potpuno odgovorim. Ali on je rekao: „Boleće te sada. Sačekaj malo. Možeš li da ostaneš sa mnom celu noć? Da li ćeš ostati?“ Videla sam krv na svojoj butini i otišla da je operem. Osećala sam se kao da me još nije uzeo, kao da je ovo bio samo uvod. Želela sam da me uzme i da doživim zaslepljujući užitak. Vratila sam se na nesigurnim nogama i ponovo pala na krevet. Džon je spavao. Njegovo krupno telo bilo je savijeno kao dok je ležao uz mene, a ruka mu je bila prebačena tamo gde mi je glava ležala. Zavukla sam se pored njega i utonula u polutan. Želela sam da mu ponovo dodirnem kitu. Učinila sam to nežno, ne želeći da ga probudim. A onda sam zaspala. Probudili su me njegovi poljupci. Plutali smo u mračnom svetu telesnog, osećajući samo blago podrhtavanje dok je svaki dodir predstavljao užitak. Čvrsto je držao moje kukove uz sebe. Plašio se da me ne povredi. Raširila sam noge. Bolelo me je kada je ušao, ali zadovoljstvo je bilo jače. Postojao je spoljni krug bola, a dublje iznutra zadovoljstvo zbog njegovog pomeranja u meni. Izvila sam se prema njemu da ga dočekam. Bio je nepomičan ovoga puta. „Sama se pomeraj, uživaj sada“, rekao je. Pomerala sam se oko njegovog uda kako ne bih osećala bol. Stavila sam pesnice pod leđa kako bih se uzdigla prema njemu. Stavio mi je noge na svoja ramena. Ali bol je tada postao jači i on se povukao. Ostavila sam ga ujutru, omamljena ali s novom radošću zbog toga što sam spoznala strast. Otišla sam kući i spavala sve dok me nije pozvao. „Kada ćeš da dođeš?“, pitao je. „Moram da te vidim opet. Brzo. Da li imaš poziranje danas?“ „Da, moram da idem. Doći ću posle toga.“ „Molim te, nemoj da poziraš“, rekao je. „Nemoj da poziraš, molim te. Očajan sam i od same pomisli na to. Dođi prvo kod mene. Želim da pričam s tobom. Molim te, dođi prvo kod mene.“ Otišla sam kod njega. ,,Oh“, rekao je i oprljio mi licem vrelinom svog daha. „Ne

mogu da podnesem da sada poziraš i da se izlažeš. Ne možeš to više da radiš. Moraš mi dozvoliti da se brinem o tebi. Ne mogu da se oženim tobom zato što imam ženu i decu. Dozvoli mi da brinem o tebi dok ne smislimo kako da pobegnem. Dozvoli mi da uzmem mali stan u kojem mogu da te posećujem. Ne bi trebalo da poziraš. Ti pripadaš meni.“ Tako sam počela da vodim tajni život. Umesto da poziram čitavom svetu, čekala sam Džona u prelepoj sobi. Svaki put bi mi doneo poklon, knjigu ili šareni papir za pisanje. Bila tom nemirna dok sam čekala. Samo je vajar znao moju tajnu zato što je naslutio šta se dešava. Nije želeo da prestanem da mu poziram i ispitivao me je. Predvideo je kako će izgledati moj život. Zaplakala sam kada sam prvi put doživela orgazam sa Džonom zato što je bilo tako snažno i čudesno da nisam mogla da verujem da ću ga iznova doživeti. Jedini bolni trenuci bili su oni dok sam čekala. Okupala bih se, nalakirala nokte, naparfimisala se, stavila ruž na bradavice, očetkala kosu, obukla negliže. Te pripreme bi usmerile moju maštu prema trenucima koji će uslediti. Želela sam da me zatekne u kadi. On bi rekao da upravo kreće. Ali ne bi stigao. Često bi ga zadržali. A kada bi konačno stigao, ja sam bila hladna, uvređena. Osećanja bi mi otupela od čekanja. Bunila sam se. Jednom nisam htela da otvorim kada je pozvonio. Onda je blago i skrušeno pokucao i to me je dirnulo tako da sam mu otvorila vrata. Ali bila sam ljuta i htela sam da ga povredim. Nisam odgovorila na njegov poljubac. Bio je povređen sve dok nije zavukao ruku ispod mog negližea i otkrio da sam vlažna, uprkos tome što sam čvrsto stisla noge. Bio je radostan i primorao me je da popustim. Ali tada sam ga kaznila time što nisam seksualno odgovorila. Ponovo je bio povređen zato što je on uživao. Znao je po mom mahnitom lupanju srca, po promenama u glasu i po grčenju mojih nogu koliko uživam u njemu. Ali ovoga puta samo sam ležala poput kurve. To ga je zaista povredilo. Nikada nismo smeli zajedno da izađemo. Bio je previše poznat, kao i njegova žena. On je bio producent. Žena mu je bila dramaturg. Džon nije pokušao da se popravi kada je uvideo koliko me ljuti što moram da ga čekam. Počeo je da dolazi sve kasnije. Rekao bi da će doći u deset uveče i stigao tek u ponoć. Jednoga dana nije me zatekao kada je došao. Bio je mahnit. Mislio je da se neću vratiti. Osećala sam da to namerno radi i da mu se sviđa kada sam ljuta. Dva dana kasnije molio me je da se vratim i popustila sam. Oboje smo bili veoma napeti i ljuti.

„Vratila si se poziranju. Voliš to da radiš. Voliš da se pokazuješ“, rekao mi je. „Zašto me teraš da te čekam toliko dugo? Znaš da mi to ubija želju prema tebi. Osećam se hladno kada dođeš tako kasno.“ „Ne toliko hladno“, odgovorio je. Čvrsto sam stisnula noge tako da ne može ni da me dodirne. Ali on se brzo provukao iza mene i pomilovao me. „Ne toliko hladno“, ponovio je. Na krevetu je gurnuo koleno između mojih nogu i silom ih raširio. „Osećam se kao da te silujem kada si ljuta“, rekao je. „Tada osećam da me toliko voliš da ne možeš da mi odoliš; vidim da si vlažna i uživam u tvom otporu i tvom porazu.“ „Džone, toliko ćeš me naljutiti da ću te ostaviti.“ Tada se uplašio. Ljubio me je. Obećao je da se to neće ponoviti. A ja nisam mogla da shvatim zašto postajem sve osetljivija kada vodimo ljubav uprkos našim svađama. Probudio mi je telo. Sada sam imala još veću želju da se prepustim svim svojim hirovima. Mora da je to znao zato što se, što me je više milovao i budio, sve više plašio da ću ponovo početi da poziram. Polako sam se vratila poziranju. Imala sam previše vremena za sebe i bila sam suviše usamljena dok sam mislila o Džonu. Milard je bio veoma srećan što me ponovo vidi. Mora da je ponovo uništio svoj kip. Sada sam znala da to namerno radi kako bi me zadržao u pozi koja mu se sviđa. Prethodne večeri je pušio marihuanu s prijateljima. Počeo je svoju priču: „Da li si znala da marihuana često pretvara ljude u životinje? Noćas je jedna žena bila potpuno obuzeta tom promenom. Spustila se na ruke i kolena i počela da hoda naokolo poput psa. Svukli smo joj odeću. Ona je htela da nas doji. Želela je da se kao štenad opružimo po podu i sisamo joj grudi. Ostala je na rukama i kolenima i svima nudila grudi. Poželela je da hodamo kao psi iza nje. Zahtevala je da je uzmemo u tom položaju, otpozadi. Uzeo sam je, ali dok sam čučao iza nje, preplavila me je neodoljiva želja da je ugrizem. Ujeo sam je za rame jače nego što sam ikoga ugrizao. Žena se nije uplašila. Ali ja jesam. Odmah sam se osvestio. Ustao sam i video kako je jedan moj prijatelj prati na rukama i kolenima. Nije je milovao niti tucao, samo ju je njuškao poput pravog psa. To me je toliko podsetilo na moj prvi seksualni nadražaj da sam dobio bolnu erekciju. Na selu smo imali krupnu sluškinju s Martinika kada sam bio mali. Nosile je nabrane suknje i šarenu maramu na glavi. Bila je veoma lepa mulatkinja. Terala nas je

da igramo žmurke. A kada bi došao red da se ja sakrijem, ona bi sela i pustila me ispod suknje. Krio bih se između njenih nogu, gušeći se maltene. Sećam se da me je uzbuđivao miris kojim je odisalo njeno međunožje, iako sam bio mali. Jednom sam probao da je dodirnem, ali me je udarila po ruci.“ Pozirala sam i ćutala, a on je prišao da me izmeri nekim instrumentom. Onda sam osetila njegovu ruku na butini. Nežno me je pomilovao. Nasmešila sam mu se. Stajala sam na pijedestalu za modele, a on mi je mazio noge, kao da me vaja od gline. Poljubio mi je stopala pa beskrajno dugo prelazio rukama po mojim nogama i zadnjici. Naslonio mi se na noge i poljubio me. Zatim me je podigao i spustio na pod. Čvrsto me je držao dok mi je milovao leđa, ramena i vrat. Neznatno sam podrhtavala. Ruke su mu bile tako glatke i gipke. Nežno mi je dodirivao celo telo kao da sam kip. Otišli smo do kauča. Oborio me je na stomak. Zatim se svukao i legao na mene. Osetila sam njegovu kitu na guzi. Uhvatio me je oko struka da me podigne kako bi mogao da uđe u mene. U ritmu me je povlačio prema sebi. Zatvorila sam oči da bih ga bolje osetila i čula zvuk kada bi mu ud ušao u moje sokove. Silovito ga je gurao tako da se čulo lagano bućkanje, što me je ushitilo. Zario mi je prste duboko u kožu. Zabolelo me je jer su mu nokti bili oštri. Toliko su me uzbudili njegovi siloviti prodori da sam otvorila usta i zagrizla prekrivač. U isto vreme čuli smo neki zvuk. Milard je brzo ustao, pokupio odeću i ustrčao merdevinama na galeriju, gde je držao svoj kip. Ja sam se sakrila iza paravana. Ponovo se začulo kucanje na vratima ateljea i onda je ušla njegova žena. Drhtala sam, ne od straha već od preneraženosti što smo stali usred našeg uživanja. Milardova žena je videla da je atelje prazan i otišla. Milard je sišao. Bio je obučen. Rekla sam mu da sačeka i počela da se oblačim. Trenutak je bio uništen. Još sam bila vlažna i podrhtavala sam. Kada sam obukla gaćice, dodir svile me je uzbudio poput dodira ruke. Nisam mogla da podnesem napetost i želju. Stavila sam obe ruke preko mace i pritisla je, zažmurivši i zamišljajući da me Milard miluje. I svršila sam, tresući se od glave do pete. Milard je želeo da ponovo vodi ljubav sa mnom, ali ne u ateljeu, gde bi njegova žena mogla da nas iznenadi. Pustila sam ga da nađe drugo mesto. Stan je pripadao njegovom prijatelju. Krevet se nalazio u dubokoj niši. Iznad njega su se nalazila ogledala i male slabe lampe. Milard je isključio sva svetla. Želeo je da bude sa mnom u mraku. „Video sam ti telo i poznajem ga tako dobro da sada hoću da ga osetim zatvorenih očiju. Želim da osetim tvoju kožu i mekoću mesa. Noge su ti čvrste i snažne, ali tako meke na dodir. Volim tvoja stopala s rastavljenim prstima, ne

zgrčenim, lepo lakirane nokte i maljice na tvojim nogama.“ Polako je prelazio rukama po mom telu, pritiskajući mi meso, osećajući svaku krivinu. „Da li osećaš moju ruku između nogu? Da li ti se sviđa? Želiš li je bliže?“ „Bliže, bliže“, odgovorila sam. „Želim da te naučim nešto“, rekao je. „Hoćeš li mi dozvoliti?“ Gurnuo je jedan prst u mene. „Hoću da se grčiš oko mog prsta. Postoji jedan mišić tamo koji može da se grči oko kurca. Probaj.“ Pokušala sam. Njegov prst me je izluđivao. A kako ga nije pomerao, probala sam da se pomeram iznutra. Osetila sam mišić o kojem je pričao, prvo slabo a onda kako se širi i zateže oko prsta. „Da, tako. Radi to jače, jače“, rekao je. Tako da sam nastavila da se stežem i opuštam. Kao da sam imala malena usta u sebi koja su se stezala oko prsta. Želela sam da ga čvrsto stegnem, da ga sisam tako da sam nastavila da pokušavam. Milard je rekao da će ući u mene, ali da se neće pomerati tako da ću morati da se stežem oko njega. Pokušavala sam sve snažnije da ga stisnem u sebi. Ti pokreti su me uzbuđivali , osetila sam da ću u svakom trenutku doživeti orgazam. Ali nakon što sam ga stisla još nekoliko puta, Milard je zastenjao od zadovoljstva i počeo brzo da ulazi i izlazi iz mene kao da ne može da odloži orgazam. Ja sam samo nastavila s unutrašnjim pokretima i osetila sam čudesni duboki orgazam unutar sebe. „Zar ti Džon to nikada nije pokazao?“, pitao me je. „Nije.“ „Šta ti je pokazao?“ „Ovo“, odgovorila sam. „Klekni iznad mene i počni da ga guraš.“ Milard me je poslušao. Kurac mu još nije bio sasvim čvrst zato što je malopre svršio, ali uspeo je da ga gurne rukom. Stavila sam ruku iza sebe i pomilovala ga po jajima. Zatim sam stavila dva prsta oko korena kurca i trljala ga dok se pomerao. Milard se odmah uzbudio, kita mu se ukrutila i ponovo je počeo da ga uvlači i izvlači. Onda se zaustavio. „Ne smem da budem previše zahtevan“, rekao je čudnim glasom. „Bićeš suviše umorna za Džona.“ Legli smo i zapalili cigaretu. Pitala sam se da li je Milard osećao više od

seksualne želje. Da li ga opterećuje moja ljubav prema Džonu? Ali iako je zvučao povređeno, nastavio je da mi postavlja pitanja. „Da li te je Džon uzeo danas? Da li ste vodili ljubav više od jednog puta? Kako te je uzeo?“ U narednim nedeljama Milard me je naučio mnogo čemu što nisam radila sa Džonom. A ja sam onda sve to isprobavala sa Džonom. Na kraju je počeo da sumnja gde sam naučila te nove položaje. Znao je da sam bila nevina pre nego što sam ga srela. Bio je zapanjen kada sam prvi put stegla mišiće oko njegovog uda u sebi. Postalo mi je teško da održavam dve tajne veze, ali uživala sam u opasnosti i u intenzitetu.

Lilit

Lilit je bila hladna u seksu i njen muž je delimično bio svestan toga uprkos njenom pretvaranju. To je dovelo do sledećeg događaja. Ona nikada nije koristila šećer kako se ne bi ugojila, već veštački zaslađivač male bele pilule koje je uvek nosila u tašni. Jednoga dana ostala je bez njih i zamolila je muža da ih kupi na putu do kuće. Doneo joj je bočicu istovetnu onoj koju je tražila i ona je stavila dve pilule u kafu posle večere. Sedeli su zajedno i on ju je posmatrao s izrazom blage tolerancije koji je često imao kada bi bio suočen s njenim izlivima nervoze i krizama egoizma, samooptuživanja i panike. On je na njeno dramatično ponašanje odgovarao nepokolebljivo dobrim raspoloženjem i strpljenjem. Ona je uvek besnela u samoći, obuzimao ju je bes kada je bila sama i tada je prolazila kroz duboke emotivne potrese u kojima on nije učestvovao. Možda je to bio simbol napetosti koja je nedostajala u njihovom seksualnom životu. On je odbijao sve njene primitivne nasilne izazove i neprijateljstva. Nije želeo da uđe u emotivnu arenu s njom i da odgovori na njenu potrebu za ljubomorom, strahom i borbom. Možda bi drugačije reagovala na njegovo prisustvo da je prihvatio njene izazove i igrao igre koje je ona volela. Ali njen muž nije znao za uvod u senzualnu želju, niti za stimulaciju koja je potrebna određenim divljim prirodama. Umesto da joj odgovori čim vidi kako joj se diže kosa, lice počinje da plamti, oči sevaju poput munja, telo postaje nemirno i grčevito poput trkačkog konja, on bi se povukao iza svog zida nepristrasnog razumevanja, blagog zadirkivanja i prihvatanja, kao što neko posmatra životinju u zoološkom vrtu i osmehuje se njenim lakrdijama ali nije privučen njenom prirodom. To je činilo da se Lilit oseća ostavljeno i napušteno - poput prave divlje životinje u nepreglednoj pustinji. Njenog muža nije bilo nigde na vidiku kada bi joj od besa porasla temperatura. On je bio poput vedrog neba koje gleda dole na nju i čeka da prođe oluja. Da se i on

pretvarao u divlju životinju i pojavljivao na drugom kraju pustinje, da joj se suprotstavio podjednako naelektrisanih očiju, kože i kose, teškog koraka, čekajući priliku da skoči, da je besno zagrli, da oseti vrelinu i snagu svog protivnika - možda bi se zajedno zakotrljali i ujedi bi prerasli u nešto drugo, borba bi se možda pretvorila u zagrljaj, čupanje kose bi privuklo njihove usne, zube i jezike. U besu bi se njihova međunožja trljala jedno o drugo, poletele bi varnice i dva tela bi morala da se spoje kako bi prekinula tu neodoljivu napetost. Noćas je sedeo zavaljen u stolici s takvim izrazom u očima, a ona je pri svetlosti lampe mahnito crtala kao da će proždrati crtež kada ga završi. Tada joj je rekao: „Znaš, ono što si uzela uz večeru nije bio šećer. To je bila španska mušica od koje čovek postaje strastven.“ Lilit je bila zapanjena. „To si mi dao?“ „Da, želeo sam da vidim kako će uticati na tebe. Mislio sam da bi moglo oboma da bude veoma prijatno.“ ,,Oh, Bili, kako si me prevario! Obećala sam Mejbel da ću otići s njom u bioskop. Ne mogu da je izneverim. Zatvorena je u kući već nedelju dana. Zamisli ako mušica počne da deluje u bioskopu.“ „Pa, moraš da ideš ako si obećala. Ali ja ću te čekati.“ Lilit je bila grozničava i veoma napeta kada je otišla po Mejbel. Nije se usudila da prizna šta joj je muž uradio. Setila se svih priča o španskoj mušici koje je čula. Jedan Francuz ju je iskoristio u dobru svrhu u osamnaestom veku. Setila se priče o plemiću koji se, s četrdeset godina, već umorio od neprestanog vođenja ljubavi sa svim lepim ženama toga doba. Ali toliko se zaljubio u dvadesetogodišnju igračicu da je proveo tri dana i tri noći s njom u ljubavnom zagrljaju - uz pomoć španske mušice. Lilit je pokušala da zamisli kako to iskustvo izgleda, kako će je neočekivano preplaviti požuda tako da će morati da odjuri kući i prizna mužu. Nije mogla da gleda ekran u mračnom bioskopu. U glavi joj je vladao haos. Napeto je sedela na ivici sedišta i pokušavala da oseti dejstvo droge. Trgla se kada je primetila da sedi raširenih nogu i da joj se suknja podigla visoko iznad kolena. Pomislila je da je to zbog seksualne groznice koja je već počela da raste. Pokušala je da se seti da li je ikada ranije sedela u bioskopu u takvom položaju. Smatrala je raširene noge najbestidnijim mogućim položajem i shvatila da je osoba u redu ispred nje, koji je bio postavljen znatno niže, mogla da vidi ispod njene suknje i nasladi se prizorom novih gaćica i podvezica koje je kupila tog dana. Kao da se sve udružilo za noć orgijanja. Mora da je to intuitivno predvidela kada je kupila gaćice s

lepim čipkastim rubom i podvezice mrke koralnocrvene boje koje su delovale veoma privlačno na njenim glatkim nogama igračice. Ljutito je skupila noge. Pomislila je da neće znati šta da radi ako je u tom trenutku uhvati divlja požuda. Da li će iznenada ustati, reći da je boli glava i otići? Ili će se okrenuti prema Mejbel - Mejbel, koja ju je uvek obožavala. Da li će se usuditi da se okrene prema njoj i pomiluje je? Čula je za žene koje se maze u tami bioskopa. Jedna njena prijateljica sedela je tako u mraku a ruka njene drugarice polako joj je otkopčala rajsferšlus sa strane suknje, skliznula do njene pice i dugo je milovala dok nije svršila. Koliko puta joj je pričala o zadovoljstvu dok sedi mirno i suzdržava gornji deo tela dok je ruka miluje u mraku, tajno, polako, tajanstveno. Da li će se to sada dogoditi Lilit? Nikada nije pomazila ženu. Ponekad je mislila o tome kako mora da je čudesno milovati ženu, zaobljenost zadnjice, mekoću stomaka, izuzetno nežnu kožu između nogu. Pokušala je da dodiruje sebe u mraku, samo da bi mogla da zamisli kako je to milovati ženu. Često je gnječila svoje grudi i zamišljala da pripadaju nekoj drugoj ženi. Zatvorila je oči i setila se Mejbelinog tela u kupaćem kostimu, njenih okruglih grudi koje kipte iz prslučeta i punih nasmejanih usana. Kako bi to bilo divno! Ali još nije među nogama osećala toplotu zbog koje bi izgubila kontrolu i pružila ruku prema Mejbel. Pilule još nisu počele da deluju. Bila je hladna, čak stegnuta, među nogama; osećala je usiljenost, napetost. Nije mogla da se opusti. Da je sada dodirnula Mejbel, ne bi mogla da načini smeliji pokret. Da li Mejbel nosi suknju koja se zakopčava sa strane? Da li bi volela da bude milovana? Lilit se uznemirila. Svaki put kada bi se zaboravila, noge bi joj se raširile u onaj položaj koji joj se činio tako bestidan i primamljiv, kao oni pokreti igračica s Balija, s nogama raširenim daleko od središta tako da ono ostane nezaštićeno. Film se završio. Lilit je u tišini vozila mračnim ulicama. Farovi su obasjali kola parkirana sa strane puta i iznenada otkrila par koji se nije grlio na uobičajeni sentimentalni način. Žena je sedela u muškarčevom krilu, leđima okrenuta prema njemu, a on se grčevito uzdigao prema njoj dok mu se telo trzalo u seksualnom klimaksu. Bio je toliko uzbuđen da nije mogao da se zaustavi kada su ih farovi obasjali. Napeto se izvio da bolje oseti ženu koja sedi na njemu, a ona se pomerala kao neko ko je obnevideo od užitka. Lilit je tiho uzviknula, a Mejbel je rekla: „Svakako smo ih uhvatile u najboljem trenutku“, i nasmejala se. Znači Mejbel je znala za vrhunac koji je Lilit bio nepoznat a tako je želela da ga spozna. Poželela je da pita: „Kakav je osećaj?“ Ali uskoro će saznati. Biće podstaknuta da se prepusti onim željama koje je obično doživljavala

samo u fantazijama, u dugim maštarijama kojima je ispunjavala dane kada je bila sama kod kuće. Sedela bi slikajući i mislila: Ulazi muškarac u koga sam ludo zaljubljena. Prilazi mi i kaže: „Dozvoli mi da te skinem.“ Moj muž me nikada ne svlači; on se skine, uđe u krevet i ugasi svetlo ako me želi. Ali ovaj muškarac mi prilazi i polako me razodeva, deo po deo. Imam vremena da osetim njegove ruke na sebi. Prvo mi otkopčava kaiš, obuhvata mi struk rukama i kaže: „Kakav divan struk imaš, kako je izvijen i tanak.“ A onda mi polako otkopčava dugmiće na bluzi. Osećam njegove ruke koje mi blago dodiruju grudi dok me otkopčava. Grudi mi iskaču iz bluze, a on ih miluje i sisa bradavice poput deteta, neznatno me povređujući zubima. Osećam gmizanje preko celog tela, svi napeti mišići se opuštaju i počinjem da se topim. Postaje nestrpljiv sa suknjom i cepa je. Strast ga je savladala. On ne gasi svetlo. Sve vreme me požudno posmatra, obožava me, greje mi telo rukama dok i najmanji deo mog tela nije uzbuđen. Da li španska mušica deluje na nju? Ne, bila je malaksala zato što je počela da mašta po ko zna koji put, ali to je bilo sve. Ali želela je da iskusi sladostrašče kao onaj par u automobilu. Njen muž je čitao neku knjigu kada je stigla kući. Pogledao ju je i vragolasto se osmehnuo. Nije želela da prizna da španska mušica ne deluje na nju. Bila je veoma razočarana u sebe. Kakva li je ona to hladna žena na koju ništa ne može da utiče - čak ni ono zbog čega je plemić iz osamnaestog veka tri dana i tri noći vodio ljubav bez prestanka. Kakvo li je ona čudovište! Čak ni njen muž to ne sme da sazna. Smejao bi joj se. Na kraju bi potražio osećajniju ženu. Stoga je počela da se svlači pred njim, da šeta naokolo polugola i da se češlja pred ogledalom. To nikada ranije nije radila. Nije želela da je on poželi. Nije uživala u tome. Za nju je to bila žrtva. Njegovo uzbuđenje i uživanje bili su joj odbojni zato što ih nije delila. Osećala se poput kurve koja dobija novac zauzvrat. Bila je kurva bez osećanja koja mu u zamenu za njegovu ljubav i posvećenost pruža svoje prazno neosetljivo telo. Stidela se što joj je telo toliko mrtvo. Kada se konačno uvukla u krevet, rekao je: „Mislim da španska mušica još nije počela da deluje. Spava mi se. Probudi me ako...“ Lilit je pokušala da spava, ali sve vreme je čekala da poludi od želje. Posle sat vremena ustala je i otišla u kupatilo. Ponela je bočicu sa sobom i uzela deset pilula misleći da će to biti dovoljno. Onda je čekala. Njen muž je došao u njen krevet tokom noći. Ali ona je bila toliko stisnuta i suva da je morala da mu navlaži ud pljuvačkom. Ujutru se probudila u suzama. Muž ju je pitao šta se dešava. Rekla mu je istinu. A on se nasmejao: „Ali, Lilit, samo sam se šalio. To nije španska mušica. Samo sam se

našalio s tobom.“ Od tada je Lilit postala opsednuta idejom da mora da postoji veštački način na koji može da se uzbudi. Isprobala je sve načine za koje je čula. Pokušala je da pije velike količine čokolade u koju je dodavala vanilu. Jela je crni luk. Alkohol nije uticao na nju kao na druge ljude zato što je postajala oprezna od prve čaše. Nije mogla da se opusti. Čula je za kuglice koje se koriste kao afrodizijak u indijskim zemljama. Ali kako da dođe do njih? Gde da ih traži? Žene iz Indije su ih stavljale u sebe. Kuglice su bile napravljene od veoma meke gume s nežnom površinom nalik na kožu. Kada bi se ubacile u vaginu, prilagodile bi se njenom obliku i onda se pomerale zajedno sa ženom, oblikujući se prema svakom pokretu mišića i izazivale draškanje koje je bilo daleko uzbudljivije od pokreta penisa ili prsta. Lilit je želela da nabavi jednu i da je neprestano drži u sebi.

Marijana

Nazvaću sebe madam kuće književne prostitucije, madam grupe gladnih pisaca koji pišu erotske priče za „kolekcionara“. Ja sam prva koja je počela da piše i svakoga dana dajem svoje tekstove jednoj mladoj ženi da ih uredno prekuca. Ta mlada žena Marijana, slikarka, uveče prekucava tekstove da bi zaradila za život. Ima zlatnu grivu od kose, plave oči, okruglo lice, čvrste pune grudi, ali ona prekriva bujnost svoga tela umesto da ga ističe, skriva ga pod bezobličnom boemskom odećom, širokim jaknama, suknjicama kakve nose učenice, kišnim mantilima. Došla je iz malog grada. Čitala je Prusta, Kraft-Ebinga i Frojda. I, naravno, imala je brojne seksualne avanture. Ali postoje avanture u kojima telo zapravo ne učestvuje. Obmanjivala je samu sebe. Mislila je da je iskusila seks zato što je spavala s muškarcima, milovala ih i pravila sve propisane pokrete. Ali sve je to bilo površinsko. Njeno telo je zapravo još bilo utrnulo, neoblikovano, nezrelo. Ništa je nije duboko dirnulo. Još je bila devica. Osetila sam to čim je ušla u sobu. Poput vojnika koji neće priznati da je uplašen, Marijana nije želela da otkrije da je hladna i frigidna. Ali išla je na psihoanalizu. Nisam mogla da se ne zapitam kako će na nju uticati erotske priče koje sam joj davala da prekuca. Pored intelektualne neustrašivosti i radoznalosti, posedovala je telesnu stidljivost koju je pokušavala da prikrije. To sam slučajno otkrila kada mi je rekla da se nikada nije sunčala naga i da je i sama pomisao na to plaši. Najviše ju je proganjalo sećanje na jednog muškarca koji je isprva nije privukao. Kada je napuštao njen atelje, on ju je snažno priljubio uza zid, podigao joj jednu nogu i ušao u nju. Neobično je što u tom trenutku nije ništa osetila, ali kasnije bi postala vruća i nemirna svaki put kada bi se toga setila. Noge bi joj se opustile i dala bi sve na svetu da oseti kako je ponovo pritiska to krupno telo, pribija je uza zid tako da ne može da pobegne a onda je uzima. Jednoga dana nije mi donela tekstove na vreme. Otišla sam do njenog ateljea i pokucala na vrata. Niko mi nije otvorio. Gurnula sam vrata i ona su se otvorila.

Marijana mora da je izašla do prodavnice. Prišla sam pisaćoj mašini da vidim dokle je stigla i ugledala tekst koji nisam prepoznala. Pomislila sam da počinjem da zaboravljam šta pišem. Ali to nije moguće. Ovo nisam ja napisala. Počela sam da čitam. I tada sam shvatila. Marijanu je usred posla obuzela želja da napiše svoje doživljaje. Evo šta je napisala: „Kada pročitaš izvesne stvari, postaješ svestan da ništa nisi proživeo, osetio, doživeo. Sada shvatam da je većina onoga što mi se dešavalo bilo kliničko i anatomsko. Genitalije su se dodirivale i spajale ali bez varnica, žestine i osećanja. Kako to da postignem? Kako da počnem da osećam - da osećam? Želim da se zaljubim tako da osetim slabost, da podrhtavam i da postanem meka i podatna među nogama samo od pogleda na muškarca, iako je udaljen čitav blok. Želim da se zaljubim tako da doživim orgazam od same pomisli na njega. Jutros se čulo veoma tiho kucanje na vratima dok sam slikala. Otvorila sam i ugledala lepog mladića, stidljivog, koji mi se odmah dopao. Ušao je u atelje, ali nije gledao oko sebe. Oči su mu bile uperene u mene kao da moli i rekao je: 'Jedan prijatelj me je poslao. Ti si slikar. A ja bih želeo jednu sliku. Pitao sam se da li bi... da li bi htela?' Nepovezano je pričao. Pocrveneo je. Pomislila sam da je poput žene. Rekla sam mu da sedne, misleći da će ga to opustiti. Tada je ugledao moje slike. Bile su apstraktne. Pitao me je da li umem da crtam ljude. 'Naravno', odgovorila sam i pokazala mu svoje crteže. 'Veoma su snažni', rekao je. Bio je bezmalo u transu dok se divio mom crtežu mišićavog atlete. 'Dali si želeo svoj portret?' 'Pa, da. Da i ne. Želim portret. Ali hoću neobičan portret. Ne znam da li ćeš... pristati.' 'Pristati na šta?' 'Pa', konačno je prevalio preko jezika, 'da li bi mi napravila ovakav portret?' Pokazao je na nagog atletu. Očekivao je da reagujem na neki način. A ja sam se toliko navikla na mušku

nagost u slikarskoj školi da mi je njegova stidljivost bila smešna. Nisam videla ništa neobično u njegovom zahtevu osim toga što nagi model plaća da ga nacrtaju. To sam mu i rekla. U međuvremenu sam svojim slikarskim darom zapažanja videla njegove ljubičaste oči, zlatne paperjaste maljice na rukama, nežnu kosu na vrhu ušiju. Donekle je podsećao na pauna i imao je žensku stidljivost koja me je privlačila. Uprkos svojoj pitomosti, izgledao je zdravo i prilično aristokratski. Ruke su mu bile meke i gipke. Imao je lepo držanje. Pokazala sam izvesni profesionalni entuzijazam koji mu se dopao i to ga je ohrabrilo. 'Možemo li odmah da počnemo? Imam nešto novca kod sebe. A mogu sutra da donesem ostatak', predložio je. Pokazala sam ka uglu sobe gde se nalazio paravan koji je skrivao od pogleda moju odeću i lavabo. Ali pogledao me je onim ljubičastim očima i nedužno pitao: 'Mogu li ovde da se svučem?' Bilo mi je donekle nelagodno, ali odgovorila sam da može. Uposlila sam se traženjem papira i ugljena, pomeranjem stolice, oštrenjem ugljena. Činilo mi se da se neprirodno sporo skida kao da čeka da obratim pažnju na njega. Odvažno sam ga pogledala kao da počinjem studiju o njemu, držeći spreman ugljen nad papirom. Svlačio se zapanjujuće promišljeno, kao da mu je to izabrano zvanje, ritual. U jednom trenutku pogledao me je pravo u oči i osmehnuo se, otkrivši lepe ravne zube. Koža mu je bila toliko glatka da je poput satena odbijala svetlost koja je dopirala kroz veliki prozor. U tom trenutku kao da mi je ugljen u ruci oživeo. Pomislila sam da će biti uživanje crtati konture ovog mladića, gotovo kao da ga milujem. Skinuo je kaput, košulju, cipele i čarape. Ostao je samo u pantalonama. Držao ih je kao što bi striptizeta držala nabore svoje haljine, još uvek me gledajući. Tada još nisam razumela zadovoljni sjaj koji mu je obasjavao lice. Tada se nagnuo, otkopčao kaiš i pantalone mu skliznuše na pod. Stajao je ispred mene potpuno nag. Bilo je očiglednu da je seksualno uzbuđen. Nastupio je trenutak napetosti kad sam to videla. Znala sam da ću izgubiti honorar, koji mi je očajnički potreban, ako se pobunim. Pokušala sam da pročitam njegove oči. Kao da su govorile: Nemoj se ljutiti, oprosti mi. Pokušala sam da crtam. Bilo je to neobično iskustvo. Sve je bilo u redu dok sam crtala njegovu glavu, vrat i ruke. Ali videla sam da na njega utiče čim mi pogled pređe

na ostale delove njegovog tela. Penis mu je gotovo neprimetno podrhtavao. Bila sam u iskušenju da nacrtam tu izbočinu podjednako ravnodušno kao što sam skicirala koleno. Ali oprezna devica u meni bila je uznemirena. Pomislila sam da moram da crtam polako i usredsređeno kako bi kriza prošla ili će on pokušati da zadovolji svoju uzbuđenost na meni. Ali ne, mladić se nije pomerao. Bio je ukočen i zadovoljan. Jedino sam ja bila uznemirena, a nisam znala zbog čega. Smireno se obukao kada sam završila. Delovao je potpuno pribrano. Prišao mi je, uljudno se rukovao i pitao: 'Mogu li sutra da dođem u isto vreme?'“ Rukopis se tu završavao i Marijana je ušla u atelje s osmehom na licu. „Zar to nije neobičan doživljaj?“, pitala me je. „Jeste. Ali volela bih da znam kako si se osećala kada je otišao.“ „Posle toga sam“, priznala je, „bila uzbuđena ceo dan dok sam se prisećala njegovog tela i lepog, ukrućenog uda. Pogledala sam svoje crteže i na jednom od njih docrtala sam potpunu sliku tog slučaja. Želja je bila toliko jaka da je postala mučna. Ali takav muškarac samo želi da ga gledam.“ To je mogla da ostane samo avantura, ali Marijani je značilo više od toga. Videla sam da postaje opsednuta mladićem. Drugo poziranje je očigledno usledilo za prvim. Nisu ništa govorili. Marijana nije otkrivala svoja osećanja. On nije govorio o tome kako ga uzbuđuje to što ona posmatra njegovo telo. Svakog narednog dana otkrivala je nove divote. Svaki deo njegovog tela bio je savršen. Kada bi samo pokazao malo zanimanje za njeno telo! Ali nije. Marijana je mršavila i venula od nezadovoljene želje. I prekucavanje doživljaja drugih ljudi uticalo je na nju. Sada su joj svi iz naše grupe davali rukopise zato što su znali da mogu da imaju poverenja u nju. Svake noći je Marijana s bujnim zrelim grudima sedela nagnuta nad pisaćom mašinom i kucala strastvene reći o žestokim fizičkim doživljajima. Određene stvari imale su veći uticaj na nju od drugih. Volela je grubost. Zato je slučaj s tim mladićem bio toliko nemoguć za nju. Nije mogla da veruje da može tako očigledno da uživa u prostoj činjenici da su njene oči uperene u njega kao da ga miluju. Što je bio pasivniji i nekomunikativniji, njena želja da mu učini nešto grubo postajala je sve jača. Sanjala je o tome da ga podredi svojoj volji, ali kako može da pokori muškarca? Pošto ga njeno prisustvo nije dovodilo u iskušenje, kako da ga

natera da je poželi? Želela je da on zaspi da bi ona imala priliku da ga dodiruje, a onda bi je on uzeo dok je polusvestan, polusnen. Ili da uđe u atelje dok se oblači i da ga uzbudi pogled na njeno telo. Jednom je ostavila poluotvorena vrata kada ga je očekivala. Ali on je odvratio pogled kada je video da se oblači i počeo da lista neku knjigu. Bilo ga je nemoguće uzbuditi na drugi način osim pogledom. A Marijana je postajala mahnita od želje za njim. Crtanje se približavalo kraju. Znala je svaki deo njegovog tela, boju kože, tako zlatne i svetle, oblik svih mišića i, iznad svega, neprestano uzdignuti penis, gladak, čvrst, primamljiv. Prišla mu je da namesti komad belog kartona blizu njega koji je bacao svetliji odraz ili još senki na njegovo telo. Tada je konačno izgubila kontrolu i pala na kolena pred njegovim uzdignutim udom. Nije ga dodirnula. Samo ga je gledala, promrmljavši: „Kako je lep!“ To ga je vidno uzbudilo. Ud mu je postao još krući od zadovoljstva. Klečala je veoma blizu njega, bio joj je nadomak usta, ali je samo ponovila: „Kako je lep!“ Pošto se nije pomerao, prišla je bliže. Usne su joj se neznatno rastvorile i nežno je, veoma nežno, jezikom dodirnula vrh glavića. Nije uzmakao. Gledao je njeno lice i kako palacavim jezikom draška vršak kite. Nežno ga je lizala, poput mačke, a onda je usisala mali deo u usta i obujmila ga usnama. Podrhtavao je. Uzdržala se od toga da uradi nešto više jer se plašila da će je odbiti. A on je nije ohrabrio da nastavi kada je stala. Delovao je zadovoljno. Marijana je osetila da samo to može da traži od njega. Skočila je na noge i vratila se svom poslu. U njoj je besneo vihor. Žestoki prizori su joj prolazili kroz glavu. Setila se jeftinih filmova koje je jednom videla u Parizu: tela koja se valjaju po travi, ruku koje traže, nestrpljivih ruku koje skidaju bele gaćice, milovanja, zadovoljstava od kojih se tela uvijaju i talasaju, užitaka koji prolazi telima poput vode i teraju ih da se grče dok talasi zadovoljstva prelaze stomakom ili kukovima, penju se uz kičmu ili spuštaju niz noge. Ali savladala se zbog intuitivnog ženskog znanja o ukusima muškarca koga želi. On je ostao opčinjen, ukrućenog uda i tela koje bi povremeno zadrhtalo kao da je zadovoljstvo strujalo njime od sećanja na Marijanine usne koje se rastvaraju da dotaknu glatku muškost. Sledećeg dana Marijana je ponovila svoj ritual obožavanja, uzbuđena lepotom

njegove muškosti. Ponovo je kleknula kao da se moli ovom neobičnom falusu koji zahteva samo divljenje. Ponovo ga je lizala nežno i palacavo, a drhtaji zadovoljstva razlivali su se čitavim njegovim telom. Opet ga je ljubila, uzimajući ga u usta poput neke slasne voćke i ponovo je zadrhtao. Na njeno zaprepašćenje, mala mlečnobela slankasta kap rastopila joj se u ustima, prethodnica želje, i ona je povećala pritisak i kretnje jezika. Prestala je kada je videla da se on topi od miline, misleći da će možda sada napraviti pokret ka ispunjenju ako ga ona liši zadovoljstva. Prvo se nije pomerao. Ud mu je podrhtavao, mučila ga je želja, a onda je iznenada, na njeno zaprepašćenje, napravio pokret rukom prema kiti kao da će sam sebe da zadovolji. Marijana je postala očajna. Odgurnula mu je ruku, ponovo ga uzela u usta i, uz pomoć obe ruke, milovala ga i sisala dok nije svršio. On se nagnuo od zahvalnosti i nežnosti. „Ti si prva žena, prva žena, prva žena...“, mrmljao je. Fred se preselio u atelje. Ali, kako je Marijana objasnila, nije dalje odmakao od prihvatanja njenih dodira. Ležali su nagi u krevetu i Fred se ponašao kao da ona nema ništa među nogama. Grozničavo je prihvatao njene darove, ali Marijanina želja ostala je nezadovoljna. On je stavio ruku između njenih nogu, i to je bilo sve što je uradio. Dok su ga njene usne milovale, ruka bi mu rastvorila njen cvetić i potražila tučak. Spremno je mazio treperavi otvor kada bi osetio kako se grči. Marijana je uspevala da odgovori na to, ali njena glad za njegovim telom i kurcem nije bila utažena. Žudela je da je uzme potpuno, da uđe u nju. Palo joj je na pamet da mu pokaže rukopise koje je kucala. Pomislila je da bi to moglo da ga podstakne. Ležali su na krevetu i zajedno čitali. Naglas je čitao s uživanjem. Zadržavao se nad opisima. Iznova bi ih čitao a onda bi se svukao, ali bez obzira na to koliko je bio uzbuđen - nije želeo da uradi ništa više od toga. Marijana ga je zamolila da ode na psihoanalizu. Ispričala mu je koliko je to nju oslobodilo. Slušao ju je sa zanimanjem, ali je odbio da ide. Takođe ga je nagovarala da piše o svojim iskustvima. Prvo je bio suviše stidljiv za to. A onda je gotovo kradimice počeo da piše, krijući papire kada bi ona ušla u sobu. Koristio je istrošenu olovku i pisao kao da ispoveda neki zločin. Sasvim slučajno je pročitala šta je napisao. Hitno mu je bio potreban novac. Založio je svoju pisaću mašinu, zimski kaput i sat. Nije mu ostalo ništa više što bi mogao da založi.

Nije mogao da dozvoli da ga Marijana izdržava. Ionako su joj oči bile izmorene od kucanja do duboko u noć, a nikada nije imala više nego što je bilo neophodno za kiriju i veoma malo hrane. Stoga je posetio kolekcionara kome je Marijana nosila rukopise i izvinio se zato što je tekst napisan rukom. Kolekcionaru je bilo teško da ga pročita i, ne sluteći ništa, prosledio ga je Marijani na prekucavanje. Tako se rukopis njenog ljubavnika našao u Marijaninim rukama. Pohlepno ga je pročitala pre nego što je počela da kuca. Nije mogla da savlada radoznalost da što pre otkrije tajnu njegove pasivnosti. Evo šta je pročitala: „Seksualni život je najvećim delom obavljen tajnom. Svi se trude da tako bude. Čak ni najbolji prijatelji ne pričaju jedni drugima pojedinosti svog seksualnog života. Živim s Marijanom u neobičnoj atmosferi. Mi pričamo, čitamo i pišemo o seksualnom životu. Sećam se jednog gotovo zaboravljenog slučaja. To se odigralo kada sam imao petnaestak godina. Bio sam nevin. Moja porodica je kupila stan u Parizu s brojnim balkonima i vratima koja izlaze na njih. Leti sam običavao da šetam nag po svojoj sobi. Jednom sam primetio da su vrata od balkona otvorena i da me s druge strane ulice posmatra jedna žena. Sedela je na svom balkonu i posmatrala me bez i malo stida. Nešto me je navelo da se pretvaram da je ne vidim. Bojao sam se da će otići ako sazna da sam svestan njenog prisustva. Osetio sam veliko zadovoljstvo zbog toga što me posmatra. Šetao sam po sobi pa se opružio na krevetu. Ona se nije pomerala. To smo ponavljali punih nedelju dana. Ali trećeg dana sam dobio erekciju. Da li je to mogla da primeti sa svog balkona? Da li je mogla da vidi? Počeo sam da se dodirujem, osećajući kako pažljivo prati svaki moj pokret. Preplavilo me je predivno uzbuđenje. S mesta na kojem sam ležao video sam njenu raskošnu priliku. Gledao sam pravo u nju i igrao se kitom sve dok nisam svršio. Žena ni u jednom trenutku nije prestala da me gleda. Da li će mi dati neki znak? Da li ju je uzbuđivalo da me posmatra? Mora da jeste. Sledećeg dana sa zebnjom sam čekao da se pojavi. Izašla je na balkon u isto vreme, sela i pogledala prema meni. S ove razdaljine nisam mogao da vidim da li se osmehuje. Ponovo sam legao na krevet. Nismo pokušavali da se sretnemo na ulici, iako smo bili susedi. Sećam se samo zadovoljstva koje sam doživeo, užitka kojem nije bilo ravnog. Uzbudim se samo kada

se setim tog slučaja. Marijana mi pruža slično zadovoljstvo. Sviđa mi se kako me posmatra, gladno, zadivljeno, s obožavanjem.“ Kada je pročitala rukopis, Marijana je shvatila da nikada neće savladati njegovu pasivnost. Zaplakala je, osetila se izdano kao žena. Ali volela ga je. Bio je osećajan, nežan, obziran. Nikada je nije povredio. Nije se ponašao zaštitnički, već kao brat i prilagođavao se njenom raspoloženju. Ophodio se prema njoj kao prema umetniku u porodicu, poštovao je njeno slikarstvo, nosio joj platna, pokušavao da bude koristan. Marijana je bila asistent u jednoj slikarskoj školi. Voleo je da je prati tamo ujutru pod izgovorom da joj nosi boje. Ali ubrzo je shvatila da on ima druge namere. Strastveno su ga zanimali modeli. Ne oni lično, već njihova iskustva u poziranju. Želeo je da postane model. Marijana se pobunila protiv toga. Ne bi joj to smetalo da on nije doživljavao seksualno uzbuđenje kada bi ga posmatrali. Ali budući da je to znala, osećala je kao da se nudi celoj grupi studenata. Nije mogla da podnese tu pomisao. Usprotivila mu se. Ali on je bio opsednut tom idejom i konačno je postao model. Marijana je tog dana odbila da ide na predavanje. Ostala je kod kuće i plakala poput ljubomorne žene koja zna da joj je ljubavnik s drugom ženom. Besnela je. Iscepala je njegove crteže kao da želi da izbriše njegovu sliku iz glave, slike njegovog zlatnog, glatkog, savršenog tela. Iako su studenti bili ravnodušni prema modelima, on se uzbuđivao od njihovih pogleda, a Marijana to nije mogla da podnese. Počeli su da se udaljavaju jedno od drugoga. Činilo se da se on utoliko više prepuštao svom poroku što mu je ona pružala više zadovoljstva. Ubrzo su se sasvim razdvojili. A Marijana je ostala sama da kuca naše erotske priče.

Žena s velom

Džordž je otišao u švedski bar koji je voleo i seo za sto da uživa u dokonoj večeri. Za susednim stolom primetio je veoma elegantan i lep par. Muškarac je bio otmeno i lepo obučen, a žena sva u crnom s velom preko blistavog lica i s nakitom sjajnih boja. Oboje su mu se osmehnuli. Nisu ništa rekli jedni drugima, kao da su stari znanci koji nemaju potrebu za razgovorom. Njih troje su posmatrali šta se dešava oko šanka - parove kako zajedno piju, jednu ženu koja je pila sama, muškarca u potrazi za avanturom - i činilo se da svi razmišljaju o istim stvarima. Konačno se lepo odeveni čovek upustio u razgovor sa Džordžom, koji je dobio priliku da bolje pogleda ženu, otkrivši da je još lepša nego što mu se u prvi mah učinilo. Ali kada je pomislio da će se ona pridružiti razgovoru, rekla je nekoliko reči svom pratiocu koje Džordž nije uspeo da čuje, osmehnula se i udaljila se lebdećim korakom. Džordž je bio razočaran. Više nije uživao u noći. A pored toga, imao je svega nekoliko dolara tako da nije mogao da pozove čoveka na piće i možda otkrije nešto o toj ženi. Na njegovo iznenađenje, čovek se okrenuo prema njemu i pitao ga da li hi popio piće s njim. Džordž je prihvatio. Razgovarali su prvo o iskustvima s hotelima na jugu Francuske, a onda je Džordž priznao da mu je očajnički potreban novac. Čovek mu je odgovorio da je veoma lako doći do novca. Ali mu nije rekao kako. Naveo je Džordža da se još malo otvori. Džordž je imao slabost, kao većina muškaraca, da priča o svojim poduhvatima. To je činio intrigantnim izrazima. Nagovestio je da mu se dogodi neka avantura čim kroči na ulicu i da ga uvek očekuje zanimljivo veče ili interesantna žena. Čovek se osmehnuo i nastavio da sluša. Kada je Džordž prestao da priča, čovek je odgovorio: „To sam i pomislio čim sam vas ugledao. Vi ste osoba koja mi je potrebna. Suočen sam s veoma osetljivim problemom. Nečim potpuno jedinstvenim. Ne znam da li ste imali iskustva s teškim

neurotičnim ženama. Ne? To vidim po vašim pričama. Pa, ja jesam. Možda ih privlačim. A trenutno se nalazim u veoma zamršenom položaju. I ne znam kako da se izvučem iz njega. Potrebna mi je vaša pomoć. A vama je potreban novac. Pa, mogu vam predložiti prijatan način da ga zaradite. Slušajte me pažljivo. Postoji jedna žena koja je bogata i veoma lepa, zapravo, ona je bez mane. Za njom bi mogao svako da poludi, mogla bi da se uda za koga god poželi. Ali ona je nastrana i voli samo nepoznato.“ „Ali svako voli nepoznato“, primetio je Džordž, odmah pomislivši na putovanja, neočekivane susrete, nove situacije. „Ne na način koji ona voli. Nju zanimaju samo muškarci koje nikada ranije nije videla i koje nikada više neće videti. I sve će učiniti za takvog muškarca.“ Džordž je goreo od želje da pita da li se radi o ženi koja je sedela s njim. Ali nije se usuđivao. Čovek je delovao nezadovoljno što mora da priča o tome, iako ga je nešto podsticalo da nastavi priču. Nastavio je: „Imam zadatak da pazim na sreću te žene. Učinio bih sve za nju. Posvetio sam svoj život zadovoljavanju njenih hirova.“ „Shvatam“, odgovorio je Džordž. „I ja bih mogao to da osetim prema njoj.“ ,,A sada“, rekao je otmeni neznanac, „ako pođete sa mnom, mogli biste da rešite novčane probleme za nedelju dana, a uzgred, možda, i vašu želju za avanturom.“ Džordž je pocrveneo od zadovoljstva. Zajedno su izašli iz bara. Čovek je zaustavio taksi. U kolima mu je dao pedeset dolara. A onda mu je rekao da će morati da mu stavi povez preko očiju kako Džordž ne bi video kuću i ulicu u koju odlaze. Džordž je sada bio toliko radoznao da je to već prelazilo u uzbuđenost. Proganjale su ga slike žene koju je video u baru, blistave usne i užarene oči iza vela. Naročito mu se dopadala njena kosa. Voleo je gustu kosu koja teško pada oko lica, dražesni teret, mirišljav i bogat. To je bila jedna od njegovih strasti. Vožnja nije bila duga. Mirno se prepustio misteriji. Povez mu je skinut s očiju pre nego što je izašao iz taksija kako ne bi privukli pažnju taksiste ili vratara. Ali stranac je mudro pretpostavio da će svetlo na ulazu zaslepeti Džordža. Nije video ništa osim jakog svetla i ogledala. Uveden je u najraskošnije odaje koje je ikada video - bele, sa ogledalima, egzotičnim biljkama, skupocenim nameštajem pokrivenim damastom i s tako debelim tepihom da se njihovi koraci nisu čuli. Vođen je iz jedne prostorije u drugu, svaka je bila u drugoj nijansi i prekrivena ogledalima tako da je izgubio osećaj za perspektivu. Konačno su ušli u poslednju sobu. Ispustio je jedva čujni uzvik.

Našao se u spavaćoj sobi s uzdignutim krevetom s baldahinom. Na podu su ležala krzna, na prozorima bogato nabrane bele zavese a svuda su bila ogledala. Bilo mu je drago što može da podnese toliko svojih odraza, sve te beskrajne odraze naočitog muškarca koji je, napet i u iščekivanju usled tajanstvenosti situacije, prosto drhtao od uzbuđenja. Šta to može da znači? Nije imao vremena da se zapita. U sobu je ušla žena iz bara. A čim je ušla, muškarac koji ga je doveo je nestao. Presvukla se. Nosila je prelepu satensku haljinu što joj je isticala gola ramena, koju je samo nabor držao na mestu. Džordžu se činilo da je jedan pokret dovoljan da haljina sklizne poput sjajnog čaršava i da se ukaže njena blistava koža, sjajna poput satena i podjednako glatka na dodir. Morao je da se savlada i da ostane pribran. Još nije mogao da shvati da se njemu - potpunom neznancu - nudi ova prelepa žena. Takođe je osećao stid. Šta ona očekuje od njega? Za čim ona traga? Da li ima neke neispunjene želje? Imao je samo jednu noć da pokaže svoje ljubavničke veštine. Nikada je više neće videti. Da li bi mogao da otkrije njenu tajnu i vodi ljubav s njom više od jednog puta? Zapitao se koliko je muškaraca već bilo u ovoj sobi. Bila je neverovatno lepa, i u njoj je bilo nečega i satenskog i baršunastog. Oči su joj bile tamne i vlažne, usne blistave, a svetlost joj se odbijala od kože. Telo joj je bilo savršeno uravnoteženo. Imala je oštre crte vitke žene ali i izazovnu bujnost. Struk joj je bio veoma tanak tako da su joj grudi još više dolazile do izražaja. Imala je leđa poput igračice i svaki pokret bi zanjihao njene oble kukove. Osmehnula se. Usne su joj bile meke, pune i poluotvorene. Džordž joj je prišao i pritisnuo usne na njena gola ramena. Koža joj je bila tako glatka. Bio je u iskušenju da svuče delikatnu haljinu s njenih ramena i otkrije grudi koje su nadimale saten. Kakvo iskušenje da je odmah razodene! Ali Džordž je osećao da prema ovoj ženi ne može tako brzopleto da se ponaša, da ona zahteva suptilnost i veštinu. Nikada nije o svakom pokretu toliko razmišljao. Pripremio se za dugu opsadu a, kako ona nije pokazivala znakove žurbe, zadržavao se nad njenim golim ramenima i udisao blagi čudesni miris kojim joj je odisalo telo. Mogao je da je uzme odmah koliko je bila moćna čarolija koju je bacala, ali prvo je želeo da ona napravi neki znak, želeo je da je uzbudi a ne da bude mekana i podatna kao vosak pod njegovim prstima. Delovala je iznenađujuće hladno, poslušno ali bezosećajno. Koža joj se nije

mreškala, iako su joj usta bila rastavljena za poljupce, nije ih uzvraćala. Stajali su blizu kreveta, ne progovarajući. Prešao je rukama preko satenskih oblina njenog tela kao da želi da ga upozna. Nije se ni pomerila. Polako se spustio na kolena dok joj je ljubio i milovao telo. Osetio je da nema ništa ispod haljine. Odveo ju je do ivice kreveta i ona je sela. Skinuo joj je papuče. Držao joj je stopala u rukama. Nasmešila mu se, nežno i zamamno. Poljubio joj je stopala pa zavukao ruke ispod duge haljine, prelazeći uz glatke noge sve do butina. Dok su mu ruke gladile njene noge ispod haljine, ona je položila stopala na njegove grudi. Ako joj je koža na nogama tako glatka - kakva li je onda između nogu, gde je uvek najmekša? Butine su joj bile čvrsto stisnute pa nije mogao da nastavi da istražuje. Ustao je i nagnuo se da je poljupcem obori u ležeći položaj. Noge su joj se neznatno raširile kada je legla. Prelazio je rukama preko svih delova njenog tela, kao da želi da raspali i najmanji delić svojim dodirom, milujući je od ramena do stopala dok nije ponovo pokušao da zavuče ruku između njenih nogu koje su sada bile raširenije tako da je gotovo mogao da joj dotakne picu. Od njegovih poljubaca kosa joj se raščupala, a haljina joj je spala s ramena i delimično otkrila grudi. Strgnuo ju je ustima i potpuno razotkrio grudi, izazovne, napete, nežne, s ružičastim bradavicama poput mlade devojke. Njena popustljivost ga je gotovo terala da je povredi kako bi se bar na neki način pokrenula. Milovanja su ga uzbudila, ali ne i nju. Njeno međunožje bilo je hladno i mekano na dodir, podatno ali bez vibracija. Džordž je pomislio da je njena tajna u tome što ne može da se uzbudi. Ali to nije moguće. Njeno telo je obećavalo senzualnost. Koža joj je bila tako osetljiva, a usne tako pune. Nemoguće je da je bezosećajna. Neprestano ju je mazio, sneno, kao da ne žuri, čekajući da se u njoj upali neka iskra. Ogledala su bila svuda oko njih, odražavajući sliku žene koja leži s grudima ispalim iz haljine, lepim stopalima koja vise s kreveta i blago rastavljenim nogama ispod haljine. Moraće da joj potpuno strgne haljinu, da legne u krevet pored nje i oseti njeno telo uz svoje. Počeo je da joj svlači haljinu a ona mu je pomogla u tome. Telo joj je izronilo poput Venere iz mora. Podigao ju je tako da može da leži potpuno opružena na krevetu dok joj usnama dodiruje sve delove tela.

Tada se nešto čudno dogodilo. Kada se nagnuo nad nju da uživa u lepom prizoru njenog ružičastog međunožja, ona je zadrhtala i Džordž umalo nije kriknuo od radosti. „Svuci se“, rekla je. Svukao se. Znao je da je moćniji kada je nag. Bio je opušteniji nego obučen zato što je bio sportista, plivač, šetač, alpinista. I tada je shvatio da će moći da je zadovolji. Pogledala ga je. Da li je zadovoljna? Da li je bila prijemčivija kada se nagnuo nad nju? Nije bio siguran. Ali sada ju je toliko želeo da je jedva čekao da je dodirne vrhom svoje muškosti. Zaustavila ga je. Želela je da ga ljubi i miluje. Bila je toliko nestrpljiva da se njena obla zadnjica našla blizu njegovog lica tako da ju je obasuo poljupcima i milovanjima. Preplavila ga je želja da istraži i dotakne svaki kutak njenog tela. S dva prsta je rastvorio njen otvor i uživao u prizoru sjajne kože, laganog izlivanja meda i dlačica koje su se uvijale oko njegovih prstiju. Usta su mu postajala sve pohlepnija, kao da su se pretvorila u polni organ, sposoban da se toliko naslađuje njome da bi dostigao neki potpuno nepoznati užitak ako bi nastavio da je draži jezikom. Kada je slasno zaronio u njeno meso, ponovo je osetio kako je zadrhtala od zadovoljstva. Odgurnuo ju je od svog uda, bojeći se da će se ona zadovoljiti samo time da ga ljubi i tako ga lišiti uživanja da se nađe duboko u njoj. Kao da su oboje osetili nezajažljivu glad za ukusom mesa. Usne su im se stopile, tragajući za vrludavim jezicima. Krv joj je ključala. Konačno je uspeo da je raspali svojom sporošću. Oči su joj blistale a usne nisu mogle da se odvoje od njegovog tela. Napokon ju je uzeo kada je lepim prstima raširila picu, kao da ne može više da čeka. Čak i tada su odgađali zadovoljstvo i osetila je da je miran i zarobljen u njoj. Tada je pokazala na ogledalo i, smejući se, rekla: „Pogledaj, izgleda kao da ne vodimo ljubav, kao da ti samo sedim u krilu. A ti si, mangupe jedan, sve vreme u meni, čak podrhtavaš. Ah, ne mogu više da podnesem ovo pretvaranje da nemam ništa u sebi. Izgaram. Pomeraj se, pomeraj!“ Bacila se na njega kako bi mogla da se vrti ukrug oko njegovog uspravnog uda. Iz tog erotskog plesa je crpla toliko zadovoljstvo da je zaječala. Istovremeno je ekstaza poput bleska munje pogodila Džordžovo telo. Uprkos siline njihovog vođenja ljubavi, nije ga pitala za ime niti je tražila da se vrati. Nežno ga je poljubila u gotovo bolne usne i poslala ga napolje. Mesecima ga je

proganjalo sećanje na tu noć i nije mogao da oživi to iskustvo ni s jednom ženom. Jednoga dana sreo je prijatelja koji je dobio lep honorar za neke članke i pozvao ga na piće. Ispričao je Džordžu za neverovatni događaj koji je doživeo. Darežljivo je trošio novac u jednom baru kada mu je prišao uglađeni muškarac. Predložio mu je prijatnu razbibrigu - da posmatra veličanstveno vođenje ljubavi. Kako je Džordžov prijatelj bio okoreli voajer, odmah je prihvatio ponudu. Odveden je u tajanstvenu kuću, u skupoceni stan gde se sakrio u jednoj mračnoj sobi i posmatrao nimfomanku kako vodi ljubav sa izuzetno obdarenim i potentnim muškarcem. Džordžu je stalo srce. „Opiši mi ženu“, rekao je. Prijatelj mu je opisao ženu s kojom je Džordž vodio ljubav, čak i istu satensku haljinu. Takođe mu je ispričao za krevet s baldahinom, za ogledala, sve. Džordžov prijatelj platio je sto dolara za predstavu, ali bila je vredna toga i trajala je satima. Siroti Džordž! Mesecima je bio podozriv prema ženama. Nije mogao da poveruje u toliku perfidnost i pretvaranje. Postao je opsednut time da sve žene koje ga pozovu u svoj stan kriju posmatrača iza zavese.

Elena

Elena je posmatrala ljude u redovima oko sebe dok je čekala voz za Mont. Svako putovanje pobuđivalo je njenu radoznalost i nadu koje čovek oseća pre nego što se podigne zavesa u pozorištu, istu onu uzbudljivu zebnju i iščekivanje. Izdvojila je sve muškarce s kojima bi možda poželela da priča i zapitala se da li će oni putovati istim vozom kao i ona ili samo ispraćaju druge putnike. Njena čežnja bila je neodređena, poetska. Da ju je neko otvoreno upitao šta očekuje, ona bi verovatno odgovorila: „Le merveilleux.“ Bila je to glad koja nije poticala iz nekog određenog dela tela. Istina je ono što joj je jedna osoba rekla kada je kritikovala nekog pisca koga je upoznala: „Ti ga ne vidiš onakvim kakav jeste. Ti nikoga ne vidiš onakvim kakav jeste. On te razočarava zato što očekuješ nekoga.“ Ona jeste očekivala nekoga - svaki put kada bi se otvorila vrata, kada bi otišla na neku zabavu, na bilo kakav skup, kad god bi ušla u kafe ili pozorište. Nijedan od muškaraca koje je izabrala kao poželjno društvo na put nije ušao u voz. Stoga je otvorila knjigu koju je ponela: Ljubavnik ledi Četerli. Kasnije se Elena nije sećala ničega u vezi s putovanjem osim velike topline u telu, kao da je popila celu bocu najboljeg burgundskog vina. Kao i velikog besa što je otkrila tajnu koja kao da je bila zločinački sakrivena od nje. Prvo je otkrila da nikada nije iskusila osećanja koja je Lorens opisao, a zatim je shvatila da upravo u tome leži uzrok njene gladi. Ali postojala je još jedna istina koje nije bila potpuno svesna. Zbog nečega je neprestano bila na oprezu od same mogućnosti doživljaja, uvek bi osetila poriv da pobegne od prizora zadovoljstva i predavanja. Mnogo puta je stajala na samoj ivici pa pobegla. Mogla je da krivi samo sebe za ono što je izgubila ili zanemarila. Potisnuta žena iz Lorensove knjige ležala je sklupčana u njoj, konačno izložena, osećajna, kao da ju je mnoštvo milovanja pripremilo za dolazak nekoga. Nova žena je izašla iz voza u Sou. To nije bilo mesto u kojem je želela da započne svoje putovanje. So je bio planinski vrh, izolovan, s pogledom na Ženevsko

jezero. Bilo je proleće, sneg se topio i, dok je mali voz huktao uz planinu, Elena je bila ozlovoljena njegovom sporošću, usporenim pokretima Švajcaraca i životinja, nepokretnim teškim krajolikom, dok su njeno raspoloženje i osećanja jurili poput nabujalog planinskog potoka. Nije nameravala dugo da ostane. Odmoriće se dok njena nova knjiga ne bude spremna za štampu. Sa stanice je odšetala do brvnare koja je izgledala kao kućica iz bajke. A žena koja joj je otvorila vrata ličila je na vešticu. Zagledala se u Elenu crnim očima poput uglja pa ju je pozvala da uđe. Eleni se činilo da je cela kuća napravljena za nju pošto su vrata i nameštaj bili manji nego što je uobičajeno. To nije bila iluzija zato što se žena okrenula prema njoj i objasnila: „Skratila sam nogare na stolovima i stolicama. Dopada li vam se moja kuća? Zovem je kazuca, što na rumunskom znači mala kuća.“ Elena se saplela na gomilu cipela za sneg, jakni, krznenih kapa, ogrtača i štapova blizu ulaza. Te stvari su ispale iz plakara i ostavljene su na podu. Sudovi od doručka još su bili na stolu. Veštičine cipele su odzvanjale kao da su od drveta dok se pela stepenicama. Imala je muški glas i crne maljice oko usana, poput tinejdžerskih brkova. Glas joj je bio dubok i težak. Pokazala je Eleni njenu sobu. Imala je terasu, podeljenu pregradama od bambusa, koja se prostirala celom sunčanom stranom kuće i gledala na jezero. Elena je uskoro ležala izložena suncu, iako je mrzela da se sunča. Od njega bi se osećala strastveno i vatreno svesna svog tela. Ponekad bi mazila samu sebe. Zažmurila je i počela da se priseća scena iz Ljubavnika ledi Četerli. Narednih dana je odlazila u duge šetnje. Uvek je kasnila na ručak. Tada bi je madam Kazimir streljala očima i nije govorila s njom dok ju je služila. Svakoga dana su dolazili ljudi zbog otplate hipoteke na kuću. Pretili su da će je prodati. Bilo je očigledno da će madam Kazimir umreti ako ostane bez kuće, svoje zaštitničke ljušture, kornjačinog oklopa. Ali u isto vreme odbijala je goste koji joj se nisu svideli, kao i muškarce. Na kraju je popustila kada je videla jednu porodicu - muža, ženu i malu devojčicu - koji su stigli pravo s voza, opčinjeni divnim izgledom kazuce. Uskoro su sedeli na terasi pored Elenine sobe i doručkovali na suncu. Jednoga dana Elena je srela muškarca koji je šetao sam prema planinskom vrhu iza brvnare. Hodao je brzo, osmehnuo joj se u prolazu i produžio kao da ga gone neprijatelji. Skinuo je košulju kako bi potpuno uživao u sunčevim zracima. Ugledala je divan atletski torzo koji je već poprimio zlatnu boju. Glava mu je bila mladalačka,

budna ali već pokrivena prosedom kosom. Oči nisu bile sasvim ljudske. Imale su nepomični hipnotišući pogled krotitelja životinja, nešto autoritativno i grubo. Elena je viđala takav izraz na licima makroa s kapama i šalovima jarkih boja koji su stajali na ćoškovima Monmartra. Čovek je izgledao aristokratski, ako se izuzmu oči. Pokreti su mu bili mladalački i nedužni. Gibao se dok je hodao, kao da je pripit. Kao da mu se sva snaga usredsredila u pogled koji je uputio Eleni, a onda se osmehnuo nedužno i blago, pa nastavio dalje. Elenu je zaustavio njegov pogled i bila je donekle ljuta zbog njegove smelosti. Ali mladalački osmeh ublažio je oštar utisak njegovih očiju i izazvao je osećanja koja nije umela da objasni. Vratila se nazad. Osećala se nelagodno kada se vratila u kazucu. Želela je da ode. Već joj se rađala želja za bekstvom. Po tome je shvatila da je suočena sa opasnošću. Pomislila je da treba da se vrati u Pariz. Ali na kraju je ostala. Jednoga dana začuo se klavir koji je polako rđao u prizemlju. Donekle pogrešne note podsećale su na klavire u mračnim malim barovima. Elena se osmehnula. Stranac se zabavlja. Zapravo je svirao u skladu s prirodom klavira i davao mu zvuke koji su bili potpuno strani njegovoj buržoaskoj otrcanosti, ništa slično onome što su na njemu ranije svirale švajcarske devojčice s dugim pletenicama. Kuća je odjednom postala vesela i Elena je poželela da zapleše. Klavir je utihnuo ali ne pre nego što ju je navio poput mehaničke lutke. Sama na terasi, okretala se na prstima poput čigre. „Ipak ima živih ljudi u ovoj kući!“, sasvim neočekivano rekao je muški glas veoma blizu nje pa se nasmejao. Mirno ju je posmatrao kroz proreze u bambusu. Videlaje njegovu priliku iza paravana, poput zarobljene životinje. „Hoćete li u šetnju?“, upitao ju je. „Mislim da je ovo mesto grobnica. Kuća mrtvih. A madam Kazimir je veliki okamenjivač. Sve će nas pretvoriti u stalaktite. Dozvoliće nam da pustimo jednu suzu na sat dok visimo s tavanice neke pećine, suze od stalaktita.“ Tako su Elena i sused izašli zajedno. Prvo što joj je rekao bilo je: „Imate običaj da se vraćate; krenete u šetnju pa se vratite. To je veoma loše. To je prvi zločin protiv života. Ja verujem u smelost.“ „Ljudi izražavaju smelost na različite načine“, odgovorila je Elena. „Uglavnom se vratim, kao što vi kažete, a onda odem kući i napišem knjigu kojom cenzori posle

budu opsednuti.“ „To je zloupotreba prirodnih sila“, rekao je čovek. „Ali ja koristim svoju knjigu kao dinamit“, nastavila je Elena. „Postavim je tamo gde želim da izazovem eksploziju i uletim unutra poput vihora!“ Kako je to izgovorila, odjeknula je eksplozija negde u planini gde su pravili put i oboje su se nasmejali toj slučajnosti. „Znači, vi ste pisac“, primetio je čovek. „Ja sam čovek s mnogo zanimanja, slikar, pisac, muzičar, vagabund. Žena i dete su privremeno unajmljeni zbog verodostojnosti. Primoran sam da putujem s pasošem jednog prijatelja koji je morao da mi posudi suprugu i dete. Bez njih, ni ja ne bih bio ovde. Imam dara da uzrujavam francusku policiju. Nisam ubio pazikuću, mada je trebalo. Toliko puta me je izazvala. Samo sam, kao toliki drugi verbalni revolucionari, previše glasno i često hvalio revoluciju u istom kafeu. A jedan detektiv je bio moj najvatreniji sledbenik. Sledbenik, zaista! Ispričao sam svoje najbolje govore kada sam bio pijan.“ „Vi nikada niste bili tamo“, nastavio je, „nikada ne idete u kafee. Najneuhvatljivija je ona žena koju nikada ne možete videti u prepunom kafeu kada je tražite, ona koju morale da lovite i tražite u prerušavanjima njenih priča.“ Njegove nasmešene oči počivale su na njoj dok je govorio. Nisu se pomerale s nje kao da zna za njena izbegavanja i neuhvatljivost. Delovao je kao katalizator na nju. Prikovao ju je za mesto dok joj je vetar podizao suknju poput suknje balerine i nadimao joj kosu kao da će je oduvati. Bio je svestan njene sposobnosti da postane nevidljiva. Ali on je bio jači i držaće je prikovanom na mestu koliko god želi. Postala je slobodna tek kada je okrenuo glavu. Ali nije bila toliko slobodna da pobegne od njega. Posle tri sata šetnje, bacili su se na postelju od borovih iglica nadomak brvnare. Odnekud se čuo klavir. On se osmehnuo i rekao: „Bilo bi divno provesti ovde ceo dan i noć. Da li bi to volela?“ Pustio ju je da puši u tišini dok je ležala na borovim iglicama. Nije odgovorila. Osmehivala se. Onda su odšetali do brvnare i on je tražio ručak i sobu. Naredio je da se ručak donese u sobu. Glatko je izdavao naređenja, ne ostavljajući sumnju u svoje želje. Njegova odlučnost u malim stvarima odavala je utisak da će podjednako lako odstraniti sve prepreke za ispunjenje većih želja.

Nije bila u iskušenju da se povuče i pobegne. Osećaj ushićenosti rađao se u njoj i bližio se vrhuncu, kada će se potpuno prepustiti ovom neznancu. Nije čak znala njegovo ime, kao ni on njeno. Njegov pogled kao da ju je ogolio, kao da je prodro u nju. Drhtala je dok se pela stepenicama. Kada su se našli sami u sobi s velikim izrezbarenim krevetom, ona je pošla prema balkonu a on ju je sledio. Mislila je da će napraviti posesivan pokret prema njoj koji neće moći da izbegne. Čekala je. Nije očekivala ono što je usledilo. Nije ona oklevala, već muškarac čiji ju je autoritet doveo ovamo. Stajao je pred njom odjednom klonuo, trapav, nesiguran. Uz razoružavajući osmeh je rekao: „Moraš da znaš, naravno, da si ti prva prava žena koju sam upoznao - žena koju bih mogao da zavolim. Primorao sam te da dođeš ovamo. Moram da budem siguran da želiš da budeš ovde. Ja...“ Bila je ganuta nežnošću, nežnošću kakvu nikada ranije nije osetila, kada joj je priznao svoju bojažljivost. Njegova snaga joj se priklanjala i oklevala pred ispunjenjem sna koji je nastao među njima. Preplavila ju je nežnost. Ona je bila ta koja mu je prišla i ponudila mu svoje usne. Poljubio ju je, držeći je za grudi. Osetila je njegove zube. Ljubio joj je pulsirajuće vene na vratu i grlo dok su mu ruke bile na njenom vratu kao da će joj odvojiti glavu od tela. Lelujala se od želje da je uzme u potpunosti. Svlačio ju je dok ju je ljubio. Odeća je pala oko nje, a oni su još stajali i ljubili se. Onda ju je odneo do kreveta, ne gledajući je zato što su mu usne još bile na njenom licu, grlu i kosi. Njegova milovanja bila su neobična, čas nežna i rasplinuta, čas gruba kao što je i očekivala kada su je njegove oči prikovale, milovanja divlje životinje. Postojalo je nešto životinjsko u vezi s njegovim rukama koje su bile raširene nad svim delovima njenog tela, koje su je istovremeno grabile između nogu i za kosu, kao da će ih otkinuti, kao da je istovremeno zahvatio zemlju i travu. Zatvorila je oči i učinilo joj se kao da ima mnogo ruku koje su je svuda dodirivale i mnoštvo usana koje su tako brzo prelazile njome dok su se zubi oštri poput vučjih zarivali u njene meke delove. Nag je legao preko nje celom dužinom. Uživala je u njegovoj težini na sebi, poželela je da je smrvi svojim telom. Želela je da se zalepi za njega od usta do stopala. Drhtaji su joj prolazili telom. Šaputao je povremeno, govorio joj da podigne noge kao što nikada nije radila dok joj kolena ne dodirnu bradu; šaputao joj je da se okrene i rukama ju je opružio poleđuške. Odmarao se u njoj, legao na leđa i čekao. Onda se ona povukla i podigla u polusedeći položaj, divlje kose i omamljenih

očiju. Kroz izmaglicu je videla da on leži na leđima. Spuštala se dok joj usne nisu dotakle njegovu muškost. Počela je da ga ljubi ukrug. Uzdahnuo je. Ud mu se blago tresao od svakog poljupca. Gledao je u nju. Ruka mu je bila na njenoj glavi i pritiskao ju je nadole sve dok joj usne nisu skroz obujmile glavić. Ostavio je ruku na njenoj glavi dok se pomerala gore-dole i onda je, s uzdahom nepodnošljivog zadovoljstva, pala na njegov stomak i ostala tu dok je on zatvorenih očiju delio njenu radost. Nije mogla da mu uzvrati pogled. Oči su joj bile zamagljene od siline osećanja. Kada ga je pogledala, bila je magnetski privučena da ga ponovo dodiruje rukama, usnama, celim telom. Trljala je celo telo o njegovo poput životinje i uživala u trenju. Onda se srušila na stranu i ležala, dodirujući mu usne kao da ih iznova vaja, poput slepca koji pokušava da otkrije oblik usana, očiju, nosa, da se uveri u njihov oblik, dodir kože, dužinu i teksturu kose, oblik kose iza ušiju. Prsti su joj bili lagani dok je to činila, a onda bi odjednom postali mahniti, zarivali se duboko u meso i povređivali ga kao da grubošću želi da se uveri da je stvaran. Takva su bila spoljna osećanja tela koja su otkrivala jedno drugo. Osećali su se drogirano od tolikog dodirivanja. Pokreti su im bili spori i sneni, a ruke otežale. Njegova usta bila su neprestano otvorena. Kako je med izvirao iz nje! Čežnjivo bi gurnuo prste u nju, pa onda kitu, okretao je tako da je ona ležala na njemu nogu prebačenih preko njegovih. Gledao je kako ulazi u nju, a i ona je mogla da vidi. Videli su kako im se tela zajedno talasaju dok su stremila vrhuncu. On ju je čekao, posmatrajući njene pokrete. Pošto ona nije ubrzavala pokrete, on je promenio položaj i oborio je na leđa. Nagnuo se nad nju kako bi silovitije mogao da prodire u nju, dodirujući vrh materice, tarući se iznova o mesnate zidove. Imala je osećaj da su se probudile nove ćelije u njenoj pici, novi prsti, nova usta, koji su odgovarali na njegovo ulaženje i pridruživali se ritmičkim pokretima dok je usisavanje postepeno postajalo sve lepše a trenje budilo nove slojeve uživanja. Pomerala se sve brže, stremeći vrhuncu. Ubrzao je pokrete unutar nje kada je to video i podsticao je da svrši zajedno s njim, rečima, rukama koje su je milovale i na kraju ustima priljubljenim uz njena tako da su im se jezici pomerali u istom ritmu kao polni organi. Orgazam joj se razlivao između usta i mačkice, poput oprečnih struja sve jačeg zadovoljstva, sve dok nije kriknula, polujecajem, polusmehom, od užitka koji joj je preplavio telo. Madam Kazimir je odbila da razgovara s njom kada se vratila u kazucu. Tiho je nosila tu svoju burnu osudu, ali tako snažno da se to moglo osetiti u čitavoj kući. Elena je odložila povratak u Pariz. Pjer nije mogao da se vrati. Sastajali su se svakoga dana, ponekad se cele noći nisu vraćali u kazucu. San se nije prekidao deset

dana sve dok se nije pojavila jedna žena. Bilo je to jedne večeri kada su Elena i Pjer bili odsutni. Pjerova supruga ju je primila. Zajedno su se zaključale. Madam Kazimir je pokušala da prisluškuje, ali videle su obris njene glave u jednoj malom prozoru. Žena je bila Ruskinja. Bila je neverovatno lepa, s ljubičastim očima, tamnom kosom i egipatskim crtama lica. Nije mnogo pričala. Delovala je veoma uznemireno. Pjer ju je zatekao kada se ujutru vratio. Bilo je očigledno da je iznenađen. Elena je osetila neobjašnjivu zabrinutost. Odmah je osetila neki strah od te žene. Predosetila je opasnost za svoju ljubav. Ali kada su se sastali nekoliko sati kasnije, Pjer joj je objasnio da je u pitanju posao. Žena je bila poslata s naređenjima. Mora da krene dalje. Dobio je zadatak u Ženevi. Spašen je iz nevolja u Parizu pod uslovom da nadalje sledi naređenja. Nije pozvao Elenu da pođe s njim u Ženevu. Čekala je njegov poziv. „Koliko dugo ćeš biti odsutan?“ „Ne znam.“ „Ideš sa...“, nije čak mogla ni da ponovi njeno ime. „Da, ona mi je nadređena.“ „Pjere, bar mi reci istinu ako te više neću videti.“ Ali njegov izraz lica i reči kao da nisu pripadali čoveku koga je tako blisko poznavala. Kao da je govorio ono što je morao da kaže i ništa više od toga. Izgubio je svoj lični autoritet. Pričao je kao da ga neko drugi sluša. Elena je ćutala. Onda joj se Pjer približio i prošaptao: „Nisam zaljubljen ni u jednu ženu. Nikada nisam bio. Zaljubljen sam u svoj posao. S tobom sam bio u velikoj opasnosti. Predugo sam ostao s tobom zato što smo mogli da razgovaramo, zato što smo bili bliski na toliko načina. Zaboravio sam na svoj posao.“ Elena će iznova sama sebi ponavljati te reči. Sećala se njegovog lica dok ih je izgovarao, njegovih očiju koje više nisu bile usredsređene na njene s opsesivnom koncentracijom, već kao da pripadaju čoveku koji sluša naređenja umesto zakone želje i ljubavi. Pjer, koji je učinio više od svakog drugog ljudskog bića da je izvuče iz pećine njenog tajnog zatvorenog života, sada ju je bacio u još dublju uvalu straha i sumnje. Pad je bio veći od bilo kog koji je doživela zato što se usudila da se potpuno prepusti osećanjima. Nikada nije posumnjala u Pjerove reči niti pomislili da ga sledi. Napustila je kazucu pre njega. U vozu se prisećala njegovog lica, tako otvorenog i zapovedničkog,

ali ipak ranjivog i popustljivog. Najstrašnije je bilo to što nije mogla da se povuče kao ranije, da se skloni od sveta, da postane gluva i slepa, da se prepusti nekoj fantaziji kao što je radila kao devojčica kako bi zamenila stvarnost. Bila je opsednuta brigom za njegovu bezbednost i zabrinuta zbog opasnog života koji je vodio. Shvatila je da nije ulazio samo u njeno telo, već i u samo biće. Telo bi joj zatreperilo kad god bi pomislila na njegovu kožu, kosu koju je sunce izbledelo u zlatnu, nepokolebljive zelene oči koje su treptale samo kada bi se nagnuo da obujmi njena usta svojim snažnim usnama; telo joj je još uvek odgovaralo na te slike i osećala se izmučeno. Posle sati bola toliko razdirućeg i snažnog da je mislila da će je potpuno slomiti, upala je u čudno stanje letargije, u polusan. Kao da se nešto slomilo u njoj. Prestala je da oseća bol i zadovoljstvo. Bila je obamrla. Ceo put postao je nestvaran. Telo joj je ponovo bilo mrtvo. Migel se vratio u Pariz posle osam godina razdvojenosti. Migel je došao, ali nije pružio Eleni ni radost ni utehu zato što je on bio simbol njenog prvog poraza. On je bio njena prva ljubav. Bili su deca kada su se upoznali, dvoje rođaka izgubljenih na velikoj porodičnoj večeri s brojnim rođacima, tetkama i tečama. Elena je poput magneta privukla Migela i on ju je pratio poput senke, slušajući svaku njenu reč, reči koje niko drugi nije čuo zato što joj je glas bio tako tih i proziran. Otada joj je pisao pisma i povremeno je posećivao tokom školskih raspusta. Bila je to romantična ljubav u kojoj su jedno drugome predstavljali otelotvorenje svih legendi, priča i romana koje su pročitali. Elena je predstavljala sve junakinje, a Migel sve junake. Prilikom susreta toliko su bili obavijeni nestvarnim da nisu mogli da dodirnu jedno drugo. Nisu se čak držali za ruke. Bili su ushićeni kada su bili zajedno, zajedno su lebdeli, obuzeti istim osećanjima. Ona je bila prva koja je osetila dublje emocije. Zajedno su otišli na ples. Bili su nesvesni svoje lepote. Ali drugi ljudi jesu. Elena je videla kako sve ostale devojke zure u Migela i pokušavaju da mu privuku pažnju. Tada ga je videla onakvim kakav je zaista bio, izvan tople privrženosti kojom ga je obavila. Stajao je nekoliko metara od nje, vrlo visok i vitak mladić, lakih, gracioznih i snažnih pokreta, s brkovima i živcima poput leoparda, lebdećeg hoda ali

spreman na skok. Oči su mu bile zelene kao lišće, fluidne. Koža mu je bila svetla, s tajanstvenim sunčevim odsjajem koji je sijao poput neke svetlucave podvodne životinje. Usne su mu bile pune, s izrazom senzualne gladi i savršenim zubima grabljivice. A on je nju prvi put video izvan legende kojom ju je okružio, video kako je prate svi muškarci. Njeno telo je stalno bilo u pokretu, lako na nogama, gipko, gotovo rasplinuto, primamljivo. Ono zbog čega su je svi jurili bilo je nešto divlje, senzualno u njoj, pune usne koje su bile još bujnije zbog nežnog tela koje se pomeralo s tananošću tila. Ta usta, usađena u lice s drugog sveta, iz kojih je dopirao glas koji je doticao dušu, toliko su mamila Migela da nije mogao da dozvoli da drugi momci plešu s njom. Ali nijedan deo njegovog tela nije je dodirivao osim kada su plesali. Njene oči su ga uvlačile u sebe, u svetove u kojima je bio obamro kao da je drogiran. Ali ona je, dok su plesali, postala svesna svog tela, kao da se odjednom pretvorilo u meso - upaljeno meso u koje je svaki plesni pokret bacao novi plamen. Poželela je da se baci naglavačke u meso njegovih usana i da se izgubi u tajanstvenoj opijenosti. Migelova opijenost bila je drugačija. Ponašao se kao da ga je zavelo nestvarno biće, fantazija. Njegovo telo bilo je mrtvo prema njenom. Što joj je bio bliži, tim je jače osećao zabranu koja je okružuje i stajao je kao da se nalazi pred svetom slikom. Čim bi se našao u njenom prisustvu, prepuštao se nekoj vrsti kastracije. Dok je njeno telo postajalo toplo od njegove blizine, on nije mogao da kaže ništa osim njenog imena: „Elena!“ I tada bi mu ruke, noge i ud postali toliko paralizovani da je prestao da pleše. Čim je izgovorio njeno ime, postao je svestan svoje majke, onakve kakvom ju je doživljavao kada je bio mali: žena veća od drugih, beskrajna, bujna, sa oblinama materinstva koje se prelivaju iz njene labave bele odeće, grudi koje su ga hranile i uz koje se pripijao kada to više nije bilo neophodno, do doba kada je postao svestan pune mračne tajnovitosti tela. Svaki put kada bi video bujne grudi krupnih žena koje podsećaju na njegovu majku, on bi poželeo da ih sisa, da ih žvaće, da ih grize, čak i da ih povredi, da pripije lice uz njih, da se uguši pod njihovom kiptećom bujnošću, da mu bradavice ispune usta, ali nije osećao želju da ih seksualno poseduje. Kada je upoznao Elenu, ona je imala male grudi petnaestogodišnje devojčice, što je probudilo izvestan prezir kod Migela. Nije imala ni jedan od erotskih atributa njegove majke. Nikada nije osetio iskušenje da je razodene. Nikada je nije zamišljao

kao ženu. Ona je bila slika, poput slike svetitelja na malim kartama, slike heroina iz knjiga, slike žene. Samo su kurve imale polne organe. Migel je veoma rano video takve žene zato što su ga starija braća odvlačila u javne kuće. Dok su njegova braća opštila sa ženama, on im je milovao grudi. Gladno bi punio usta grudima. Ali plašio se onoga što je video među njihovim nogama. To ga je podsećalo na ogromna, vlažna, gladna usta. Osećao je da nikada ne bi mogao da ih zadovolji. Bio je uplašen od te pukotine koja mami, od usmina koje bi se ukrutile pod prstima koji ih glade, od tečnosti koja je izbijala poput pljuvačke izgladnelog čoveka. Zamišljao je da je ta ženska glad ogromna, proždrljiva, nezasita. Činilo mu se da bi njegov ud bio zauvek progutan. Kurve koje je on video imale su velike pičke, velike nabrane usmine, velike guzice. Šta je Migelu preostalo? Gde da usmeri svoje želje? Dečacima, dečacima bez nezasitih otvora, dečacima s polnim organima poput njegovog koji ga nisu plašili i čije bi želje mogao da zadovolji. Tako da je baš one večeri kada je Elena osetila navalu želje i topline u telu, Migel otkrio kompromisno rešenje - dečka koji ga je uzbudio bez zabrana, strahova i sumnji. Elena je, potpuno neupućena u ljubav između mladića, otišla kući i plakala cele noći zbog Migelove uzdržanosti. Nikada nije bila tako lepa; osetila je njegovu ljubav i obožavanje. Zašto onda nije hteo da je dodirne? Ples ih je spojio, ali on nije bio uspaljen. Šta to znači? Kakva je to tajna? Zašto je bio ljubomoran kada su joj drugi prilazili? Zašto je gledao druge momke koji su bili toliko željni da plešu s njom? Zašto joj nije dodirnuo čak ni ruku? Ali on ju je opsedao, a i ona je njega proganjala. Njena slika preovladavala je nad svim drugim ženama. Njegova poezija bila je namenjena njoj, njegove tvorevine, njegovi izumi, njegova duša. A seksualni čin odigravao se na nekom mestu daleko od nje. Koliko bi je patnji poštedeo da je znala i razumela. Bila je previše prefinjena da ga otvorena pita, a on je bio previše stidljiv da joj otkrije. A sada je Migel opet tu i svima je poznata njegova prošlost: dugi niz ljubavnih veza s momcima koje nikada nisu dugo trajale. Uvek je bio u potrazi, uvek nezadovoljan. Migel s istim šarmom koji je sada postao izraženiji, jači. Ponovo je osetila njegovu suzdržanost i udaljenost među njima. Čak nije hteo da je uhvati za ruku, sjajnu i preplanulu na pariškom letnjem suncu. Divio se svemu što bi nosila, njenom prstenju, njenim zveckajućim narukvicama, haljini, sandalama, ali nije je dodirivao.

Migela je analizirao čuveni francuski doktor. Kao da su mu se čvorovi života čvršće stezali oko grla svaki put kada bi se pokrenuo, kada bi voleo ili uzeo nekoga. Želeo je oslobođenje, slobodu da živi u svojoj nenormalnosti. To mu je nedostajalo. Imao je osećaj da vrši zločin kad god bi voleo nekog mladića. A posledica toga bio je osećaj krivice, koju je pokušavao da okaje patnjom. Sada je mogao da priča o tome i bez stida je otvorio ceo svoj život pred Elenom. Nije je povredio. Oslobodio ju je sumnji u samu sebe. Budući da nije razumeo svoju prirodu, prvo je krivio Elenu i njoj je pripisao teret njegove hladnoće prema ženama. Rekao je da je to zbog toga što je inteligentna, a inteligentne žene mešaju književnost i poeziju s ljubavlju, što ga parališe. A bila je energična, čak muškobanjasta u nekim stvarima, što ga je plašilo. Bila je tako mlada u to vreme i spremno je prihvatila njegove reči i počela da veruje da su vitke, energične intelektualke nepoželjne. „Da si samo veoma pasivna, veoma poslušna i veoma, veoma inertna, možda bih te poželeo“, rekao joj je. „Ali uvek osećam u tebi vulkan koji se sprema za erupciju, vulkan strasti, i to me plaši.“ Ili: „Možda bih te želeo da si samo kurva, da mogu da osetim da nisi previše uzbudljiva i opasna. Ali osetio bih kako me tvoja pametna glava posmatra i čeka da vidi da li ću omašiti i, recimo, odjednom postati impotentan.“ Sirota Elena godinama je potpuno zanemarivala muškarce koji su je želeli. Mislila je da samo Migel može da potvrdi njenu moć zato što je samo njega želela da zavede. A Migel je, pošto mu je bio potreban još neko kome može da se poveri, upoznao Elenu sa svojim ljubavnikom Donaldom. Elena ga je zavolela čim ga je ugledala, onako kako bi zavolela dete, enfant terrible, nastrano i iskusno. Bio je prelep. Imao je vitko egipatsko telo i razbarušenu kosu poput deteta koje je trčalo. Povremeno bi delovao sitno zbog svojih mekih pokreta, ali kada bi ustao stilizovan, pravih linija i uspravan - delovao je visoko. Oči su mu bile kao da je u transu i tečno je govorio poput medijuma. Elena je bila toliko opčinjena njime da je suptilno i tajanstveno počela da uživa u tome što Migel vodi ljubav s njim - zbog nje. Donald kao žena dok Migel vodi ljubav s njim, dok se udvara njegovom mladalačkom šarmu, bujnim trepavicama, malom pravom nosu, faunovskim ušima, snažnim dečačkim rukama. U Donaldu je videla svog brata blizanca koji je koristio njene reči, koketerije i doskočice. Bio je opčinjen istim rečima i osećanjima kao ona. Neprestano je pričao o svojoj želji da izgori od ljubavi, o želji za odricanjem i za zaštitom drugih. Kao da je

slušala sopstveni glas. Da li je Migel svestan toga da vodi ljubav sa Eleninim bratom blizancem, sa Elenom u telu mladića? Pogledali su se s prepoznavanjem kada ih je Migel na tren ostavio same za stolom u kafeu. Donald više nije bio žena kada je Migel otišao. Ispravio se, pogledao je bez ustručavanja i pričao o tome kako traga za žestinom i napetošću i rekao da Migel nije otac koji mu je potreban jer je premlad. Migel je samo još jedno dete koje je želelo da mu negde obezbedi raj, plažu na kojoj slobodno mogu da vode ljubav, da se danonoćno grle u raju milovanja i vođenja ljubavi; ali Donald je tražio nešto drugo. On je voleo ljubavni pakao, ljubav pomešanu s velikim patnjama i velikim preprekama. Želeo je da ubija čudovišta, da pobedi neprijatelje i bori se poput Don Kihota. Dok je pričao o Migelu, lice mu je imalo isti izraz kao žensko kada zavodi muškarca - izraz taštog zadovoljstva. Pobedničku, nesavladivu unutrašnju proslavu nečije moći. Svaki put kada bi ih Migel ostavio, Donald i Elena bi postali bolno svesni sličnosti između njih, kao i pakosne ženske zavere da očaraju, zavedu i zarobe Migela. Donald joj je rekao nestašno je gledajući: „Pričanje je oblik vođenja ljubavi. Ti i ja postojimo zajedno u svim ushićenim zemljama seksualnog sveta. Ti me privlačiš ka čudesnom. Tvoj osmeh ima hipnotišuće dejstvo.“ Migel se vratio. Zašto je tako nemiran? Otišao je po cigarete. Zatim je otišao po nešto drugo. Ostavio ih je. Kad god bi se vratio, Donald bi se promenio, ponovo bi postao primamljiv kao žena. Videla je kako miluju jedno drugo očima i kako se dodiruju kolenima ispod stola. Postojala je takva bujica ljubavi među njima da je zahvatila i nju. Videla je kako Donaldovo žensko telo buja, kako mu se lice otvara poput cveta, gladnih očiju i vlažnih usana. Kao da joj je bilo dopušteno da uđe u tajne odaje njihove senzualne ljubavi zato što je u obojici videla ono što bi u drugim okolnostima bilo skriveno od nje. Bio je to neobičan greh. „Vas dvoje ste potpuno isti“, rekao je Migel. „Ali Donald je iskreniji“, odgovorila je Elena, misleći na to kako je lako otkrio činjenicu da ne voli Migela u potpunosti dok bi ona to sakrila iz straha da ne povredi partnera. „Zato što manje voli“, primetio je Migel. „On je narcisoidan.“ Toplina je razbila zabranu između Donalda i Elene, između Migela i Elene. Ljubav je sada tekla među njima, deljena, prenošena, zarazna dok su je njene niti

vezivale. Mogla je Migelovim očima da vidi Donaldovo lepo oblikovano telo, uzan struk, kockasta ramena poput figura s egipatskih reljefa, stilizovane pokrete. Na njegovom licu toliko se otvoreno videla rasplinutost da je to delovalo kao oblik egzibicionizma. Sve je bilo otkriveno i ogoljeno pogledu. Migel i Donald su zajedno provodili poslepodneva, a onda bi Donald potražio Elenu. S njom je potvrđivao svoju muževnu prirodu i osećala je kao da mu prenosi svoju muževnu stranu i snagu. Osetila je to i rekla: „Donalde, ja ti dajem muževnost svoje duše.“ U njenom prisustvu postajao je uspravan, čvrst, čist, ozbiljan. Došlo bi do stapanja. Tada je bio savršeni hermafrodit. Ali Migel to nije video. Nastavio je da se ophodi prema njemu kao prema ženi. Istina, kada je Migel bio prisutan, Donaldovo telo bi postajalo mekše, kukovi bi mu lelujali, lice poprimalo izraz jeftine glumice, vamp žene koja prima cveće uz treptanje. Bio je lepršav poput ptice, s hirovitim usnama napućenim za blage poljupce, sav ukrašen i promenljiv, prava burleska malih ženskih pokreta uznemirenosti i obećanja. Zašto muškarci vole tu žensku parodiju a ipak izbegavaju žene? Donaldov bes što ga Migel uzima kao ženu bio je u suprotnosti s tim. „On potpuno zanemaruje moju mušku stranu“, žalio se. „Uzima me otpozadi, zahteva da mi ga gura u dupe i ophodi se prema meni kao prema ženi. Mrzim ga zbog toga. Napraviće pravog pederka od mene. A ja želim nešto drugo. Želim da budem spašen toga da se pretvorim u ženu. A Migel je grub i muževan sa mnom. Izgleda da ga mučim. Silom me okreće i uzima me kao da sam kurva.“ „Da li je ovo prvi put da se neko prema tebi odnosi kao prema ženi?“ „Da. Pre ovoga sam samo sisao, nikada nisam ovo radio. Samo usta i ud. Klečao sam pred voljenim muškarcem i uzimao ga u usta.“ Pogledala je Donaldova mala detinja usta i zapitala se kako mogu da prime nečiju muškost. Setila se jedne noći kada je bila toliko mahnita Pjerovim milovanjima da je proždrljivo obujmila njegov kurac, testise i malje rukama. Poželela je da ga uzme u usta, što je bilo nešto što nikada ranije nije želela nikome da uradi, ali on joj nije dozvolio jer mu se previše dopadalo da bude u njenoj ribici i hteo je da tamo i ostane. A sada je živopisno videla veliki ud - Migelov ud koji je možda bio okružen plavim maljicama - kako ulazi u mala detinja Donaldova usta. Bradavice su joj se ukrutile od tog prizora i odvratila je pogled.

„Tuca me po ceo dan, ispred ogledala, na podu kupatila dok nogom gura vrata, na tepihu. On je nezajažljiv i zanemaruje moju mušku stranu. Ako mi vidi kitu, koja je veća od njegove, i lepša - zaista jeste - on je ne primećuje. Uzima me otpozadi, grubo se ponaša kao prema ženi i ostavi da moj kurac visi. Potpuno zapostavlja moju muškost. Ne postoji ispunjenost među nama.“ „Onda je to kao ljubav među ženama“, rekla je Elena. „Ne postoji ispunjenost, ni prava pripadnost.“ Migel je jednog poslepodneva pozvao Elenu u svoju sobu. Čula je komešanje kada je pokucala na vrata. Upravo je htela da se okrene, ali Migel je otvorio vrata i pozvao je da uđe. Ali lice mu je bilo naduveno, oči krvave, kosa raščupana a usne nadute od poljubaca. „Doći ću kasnije“, rekla je Elena. „Ne, dođi, možeš kratko da sediš u kupatilu. Donald će uskoro otići“, odgovorio je Migel. Želeo je da bude tu! Mogao je da joj kaže da dođe kasnije. Ali odveo ju je malim hodnicima do kupatila koje se graničilo sa spavaćom sobom i, smejući se, rekao joj da sedne. Vrata su ostala otvorena. Čula je dahtanje i teško stenjanje. Kao da su se borili jedan s drugim u mračnoj sobi. Krevet je ritmički škripao i čula je kako Donald kaže: „Boli me!“ Ali Migel je dahtao i Donald je morao da ponovi. Onda se stenjanje nastavilo, ritmičko škripanje kreveta se pojačalo i, uprkos onome što joj je Donald rekao, čula je njegov uzvik radosti. Zatim je rekao: „Gušiš me.“ Prizor u tami imao je čudnovat uticaj na nju. Osećala se kao da jedan deo nje učestvuje u njemu, kao da je ona žena u Donaldovom dečačkom telu s kojim Migel vodi ljubav. Bila je toliko pod uticajem toga da je, kako bi odvratila pažnju, otvorila tašnu i izvadila pismo koje je našla u sandučetu pre nego što je izašla, ali ga još nije pročitala. Kao da ju je udar groma pogodio kada ga je otvorila: „Moja neuhvatljiva prelepa Elena, ponovo sam u Parizu, zbog tebe. Nisam mogao da te zaboravim. Pokušao sam. Sasvim si me zarobila kada si mi se u potpunosti predala. Da li ćeš se videti sa mnom? Nisi se zauvek povukla i otuđila od mene? Zaslužujem to, ali nemoj to da mi radiš zato što ćeš time ubiti duboku ljubav, utoliko veću zbog borbe protiv tebe. Ja sam u Parizu...“

Elena je istrčala iz stana, zalupivši vrata za sobom. Pjer ju je nestrpljivo čekao u hotelu. Svetlo u sobi nije bilo upaljeno. Kao da je želeo da se sretnu u mraku, kako bi bolje osetio njenu kožu, njeno telo, njeno međunožje. Oboje su bili grozničavi zbog razdvojenosti. Ali uprkos njihovom žestokom susretu, Elena nije mogla da doživi orgazam. Duboko u njoj još se nalazio strah i nije mogla da se pre pusti. Pjerovo zadovoljstvo bilo je toliko jako da nije mogao da se suzdrži kako bi je sačekao. Toliko dobro ju je poznavao da je naslutio razlog njenog tajnog povlačenja, znao je da ju je ranio i uništio njenu veru u njegovu ljubav. Ležala je umorna od želje i milovanja, ali neispunjena. Pjer se nagnuo nad nju i nežnim glasom rekao: „Zaslužio sam ovo. Kriješ se od mene, iako želiš da se vidiš sa mnom. Možda sam te zauvek izgubio.“ „Ne“, odgovorila je Elena. „Sačekaj. Daj mi vremena da ponovo počnem da ti verujem.“ Ponovo je pokušao da vodi ljubav s njom pre nego što je otišla. Ali opet se susreo s onim tajnim, zauvek zatvorenim bićem, iako je ona dostigla potpuno seksualno zadovoljstvo kada ju je prvi put pomilovao. Pjer je sagnuo glavu i seo na ivicu kreveta, poražen, tužan. „Ali vratićeš se sutra? Vratićeš se? Šta da radim da mi ponovo veruješ?“ Bio je u Francuskoj bez ličnih isprava i rizikovao je da ga uhapse. Elena ga je premestila u stan jednog odsutnog prijatelja kako bi bio bezbedniji. Sada su se sastajali svakog dana. Voleo je da je dočeka u mraku, da njihove ruke postanu svesne prisustva jedno drugog pre nego što vide lice. Poput slepaca, dodirivali su tela jedno drugome, zadržavajući se na najtoplijim oblinama, prelazeći istu putanju svaki put; znajući po dodiru gde je koža najmekša i najosetljivija, a gde najčvršća i izložena dnevnom svetlu, mesto na vratu gde su odjekivali otkucaji srca, gde su živci podrhtavali što se ruka više bližila središtu između nogu. Njegove ruke su sada poznavale punoću njenih ramena neočekivanu za tako vitko telo, čvrstinu grudi, grozničave malje ispod ruku koje ju je zamolio da ne brije. Struk joj je bio veoma tanak, a njegove ruke su volele oblinu koja se postepeno širila od struka do kukova. S ljubavlju je pratio sve krivine, želeći da rukama poseduje njeno telo i da zamišlja njegovu boju. Samo jednom joj je video telo na dnevnom svetlu, jednog jutra u Sou, i tada se oduševio njime i glatkoćom tena boje blede slonovače. Slonovača je postajala zlatna blizu međunožja, poput starog hermelina. Zvao je njenu mačkicu „malom liskom“, čije bi se dlačice nakostrešile kada bi posegnuo za njom.

Za rukama su sledile njegove usne, pa nos zaronjen u mirise njenog grla, tražeći zaborav, drogu koja je izbijala iz njenog tela. Elena je imala mali mladež skriven u tajnim naborima tela između nogu. Pretvarao bi se da traži taj mladež kada bi mu se prsti popeli uz njene noge i iza lisičjeg grma, pretvarao se da hoće da dodirne mali mladež a ne picu. Dok je milovao mladež, samo bi slučajno dotakao ribicu, tako lagano, tek da oseti brzo grčenje od zadovoljstva koje su njegovi prsti izazivali, da oseti kako se listovi osetljive biljke zatvaraju, preklapajući se nad uzbuđenjem, zatvarajući tajni užitak čije je vibracije osetio. Ljubio je mladež a ne picu, iako je osećao kako odgovara na poljupce nedaleko od nje, putujući pod kožom, od mladeža do vrha ribice koja se otvarala i zatvarala kako su joj se njegove usne približavale. Zaronio bi glavu tamo, omamljen mirisom sandalovine i morskih školjki, golicanjem stidnih dlačica, lisičjeg grma, jedna dlaka mu je ušla u usta, druga se izgubila među posteljinom gde ju je kasnije našao, sjajnu i naelektrisanu. Često bi im se pomešale stidne dlačice. Kada bi se Elena kasnije kupala, našla bi Pjerove dlake umotane oko svojih, njegove su bile duže, gušće i jače. Elena je dozvoljavala da njegove usne i ruke nađu sva tajna skrovišta i kutke i da se tamo odmaraju. Padala je u san ispunjen milovanjima, naginjući glavu nad njegovom kada bi položio usne na njeno grlo, ljubeći reči koje ne može da izgovori. Kao da je predosećao gde želi da se spusti naredni poljubac, koji deo njenog tela želi da bude ugrejan. Spustila bi pogled na svoja stopala i ljubio bi je tamo, ili ispod ruke, u udubljenje na leđima, ili gde se stomak spušta u dolinu gde počinju stidne dlačice, male, lake i retke. Pjer bi ispružio ruku, poput mačke, da ga mazi. Povremeno bi zabacio glavu, zatvorio oči i dozvolio joj da ga obaspe lepršavim poljupcima koji su bili samo nagoveštaj grubljih koji će uslediti. Kada više ne bi mogao da podnese svilenkaste lagane dodire, otvorio bi oči i ponudio usne poput zrelog voća da zagrize i ona bi se gladno bacila na njih, kao da izvlači sam izvor života iz njih. Kada bi im želja prožela svaku poru i malju na telu, prepustili bi se grubim milovanjima. Povremeno je čula kako joj kosti krckaju, kada bi podigla noge na njegova ramena, čula je usisavanje poljubaca, zvuk kišnih kapi usana i jezika, vlage koja se širi iz topline usta kao da su jeli voće koje se topi. On je čuo njene čudne, prigušene i pevajuće zvuke, poput neke egzotične ptice u ekstazi, a ona njegov dah koji je bio sve teži kako mu je krv postajala gušća i bogatija. Kada bi mu porasla groznica, dah mu je podsećao na dah legendarnog bika koji besno juri da oduševljeno probode, probode bez bola. Bilo je to probadanje koje bi je

gotovo podiglo s kreveta, podiglo joj ribicu u vazduh kao da će joj probosti celo telo, pokidati ga i ostaviti tek kada napravi ranu, ranu ekstaze i zadovoljstva koja joj je parala telo poput munje puštajući je da opet padne, stenjući, kao žrtva prevelikog zadovoljstva, zadovoljstva poput male smrti, omamljujuće male smrti koje droga i alkohol ne mogu da pruže, koje ništa ne može da pruži osim dva tela koja se vole, koja se vole duboko unutar svojih bića, svakim atomom, ćelijom, živcem i misli. Pjer je sedeo na ivici kreveta. Navukao je pantalone i zakopčavao kaiš. Elena je obukla haljinu, ali je još bila smotana oko njega dok je sedeo. Tada joj je pokazao svoj kaiš. Uspravila se da ga pogleda. Bio je to težak, jak kožni kaiš sa srebrnom kopčom, ali bio je toliko izlizan da je izgledao kao da će se raspasti. Vrh je bio potpuno iskrzan. A bio je tanak kao komad tkanine na mestima gde ga je kopča stezala. „Moj kaiš se izlizao“, rekao je Pjer. „To me rastužuje zato što ga imam deset godina.“ Zamišljeno ga je posmatrao. Dok ga je gledala kako sedi s otkopčanim kaišem, jasno se setila trenutka pre nego što bi ga otkopčao i pustio da mu pantalone spadnu. Nikada ga ne bi otkopčao pre nego što bi ga milovanje i snažni zagrljaj dva tela jedno uz drugo toliko uzbudili da bi ga zarobljeni kurac zaboleo. Uvek je postojao taj trenutak napetosti pre nego što bi spustio pantalone i izvadio ud kako bi ga dotakla. Nekada bi joj dozvolio da ga ona izvadi. Ako ne bi uspela dovoljno brzo da mu otvori šlic, on bi to sam učinio. I najmanji zveket otkopčavanja kaiša bi je uzbudio. Bio je to erotski trenutak za nju, kao što je za Pjera bio trenutak pre nego što bi skinula gaćice ili podvezice. Iako je bila potpuno zadovoljena trenutak pre toga, ponovo se uzbudila. Poželela je da mu otkopča kaiš, da pusti da mu pantalone spadnu i ponovo mu dotakne muškost. Kako je samo iskakao iz pantalona, kako bi se napeto uspravio prema njoj, kao u znak prepoznavanja. A onda ju je iznenadno saznanje da je kaiš toliko star i da ga Pjer uvek nosi pogodilo uz neobično oštar bol. Videla je kako ga otkopčava na drugim mestima, u drugim sobama, u drugo vreme, za druge žene. Bila je ljubomorna, luđački ljubomorna, dok se ta slika ponavljala. Poželela je da kaže: „Baci taj kaiš. Bar nemoj da nosiš isti koji si nosio za njih. Daću ti drugi.“ Kao da je njegova privrženost kaišu predstavljala privrženost prošlosti koje nije mogao potpuno da se oslobodi. Za nju je kaiš predstavljao pokrete koje je pravio u prošlosti. Zapitala se da li su i milovanja bila ista.

Elena je oko nedelju dana u potpunosti odgovarala na njegove zagrljaje, gotovo je gubila svest u njegovom naručju, jednom je čak jecala od žestine uživanja. Ali onda je primetila promenu u njegovom raspoloženju. Postao je rasejan. Nije ga ispitivala. Protumačila je njegovu zamišljenost na svoj način. Mislio je o političkim aktivnostima kojih se odrekao zbog nje. Možda je patio što je neaktivan. Nijedan muškarac ne može da živi samo za ljubav kao što žena može, da mu to bude jedina svrha u životu i da mu ispunjava dane. Ona je mogla da živi samo za to. Zapravo, ona i jeste živela samo za ljubav. Nije mogla ništa jasno da oseća ili čuje kada nije bila s njim. Bila je odsutna. Potpuno je oživljavala samo u njegovoj sobi. Čitavog dana dok bi radila druge stvari, njene misli su se vrtele samo oko njega. Sama u krevetu, sećala se njegovih izraza lica, smeha u uglovima očiju, tvrdoglavosti brade, blistavosti zuba, oblika usana dok izgovara reči požude. Tog poslepodneva ležala je u njegovom naručju i primetila oblake na njegovom licu, zamagljene oči, i nije mogla da mu odgovori. Uglavnom su bivali usklađeni. On bi osetio kako se njeno uživanje povećava, a ona njegovo. Na neki tajanstven način mogli su da odlažu orgazam dok oboje nisu bili spremni. Obično bi njihovi ritmički pokreti bili spori, pa bi postali brži, a onda još brži, ujednačeni s povišenom temperaturom njihove krvi i sve jačih talasa uživanja, i zajedno bi doživeli orgazam, njegov kurac bi podrhtavao dok bljuje spermu, a njena pičkica se tresla od juriša poput plamenih jezičaka vatri u njoj. Danas ju je čekao. Pomerala se da dočeka njegove nalete, izvijala leđa, ali nije mogla da svrši. On ju je molio. „Svrši, ti draga moja. Svrši, draga. Ne mogu više da čekam. Svrši, draga moja.“ Ispraznio se u njoj i pao na njene grudi bez zvuka. Ležao je kao da ga je udarila. Ništa ga nije više povredivalo od njenog neodgovaranja. „Surova si“, rekao je. „Zašto se sada povlačiš od mene?“ Ćutala je. I ona je bila tužna zbog toga što zabrinutost i sumnja tako lako mogu da zaključaju njeno biće od nečega što želi. Čak i ako će im ovo biti poslednji susret, ona ga je želela. Ali zbog toga što se bojala da će biti poslednji, njeno biće se zatvorilo i ona je bila lišena pravog sjedinjenja s njim, apsolutnog jedinstva između njihovih tela. Znala je da će to kasnije da je muči, kao što se dešavalo i ranije. Ostaće nezadovoljena, s otiskom njegovog tela na svome. Ponovo će oživeti slike u glavi, videće kako se naginje nad njom, njihove isprepletene noge, iznova će videti kako njegov ud ulazi u nju, kako je pao na nju kada

se završilo i ponovo će doživeti uskomešanu glad i mučiće je želja da ga oseti duboko u sebi. Dobro joj je bila poznata napetost usled nezadovoljene želje, nepodnošljivo napete, poznati su joj bili živci čežnjivi i ogoljeni, poznato jurišanje krvi, sve spremno za vrhunac koji se nije dogodio. Posle toga nije mogla da spava. Osetila je trnce u nogama zbog čega se tresla kao uznemiren trkački konj. Opsesivne erotske slike proganjale su je cele noći. „O čemu razmišljaš?“, pitao je Pjer, posmatrajući joj lice. „O tome koliko ću biti tužna kada te ostavim, a da nisam bila tvoja u potpunosti.“ „Još nešto ti je na umu, Elena, nešto što je bilo tu kada si došla, nešto što želim da saznam.“ „Brine me tvoja depresija i pitala sam se da li ti nedostaju tvoje aktivnosti i želiš li da im se vratiš.“ ,,Oh, dakle, o tome je reč. Pripremala si se za moj ponovni odlazak. Ali to mi nije na umu. Naprotiv. Video sam se s prijateljima koji će mi pomoći da dokažem da nisam bio aktivan, da sam revolucionar samo u kafeima. Sećaš li se onog Gogoljevog lika? Čoveka koji je dan i noć pričao, ali nikada se nije pokrenuo i učinio nešto? To sam ja. To je sve što sam radio - pričao. Moći ću da ostanem ovde i da budem slobodan ako uspemo to da dokažemo. Za to se borim.“ Kakav su utisak ove reči imale na Elenu! Ogroman, baš kao što su njeni strahovi snažno uticali na njeno senzualno biće, nadvladavajući joj nagone i dominirajući njima. To ju je plašilo. Poželela je da slaže Pjera kako bi je ponovo uzeo. Znala je da su njegove reči dovoljne da je oslobode. Možda je to predvideo zato što je nastavio dugo da je mazi, čekajući da joj dodir njegovih prstiju na njenoj vlažnoj koži ponovo probudi želju. A kasnije, dok su ležali u tami, opet ju je uzeo, a ona je morala da suzbija žestinu i brzinu svog orgazma kako bi ga doživela zajedno s njim. Oboje su kriknuli, a ona je zaplakala od sreće. Od tada se njihova ljubav borila da pobedi ovu hladnoću koja je ležala uspavana u njoj i koju je jedna reč, mala rana ili sumnja mogla da izazove i uništi njihovo pripadanje jedno drugom. S većom je pažnjom posmatrao njeno raspoloženje i njenu osetljivost od sopstvenog. Čak i dok je uživao u njoj, njegove oči su tragale za znakom tih budućih oblaka koji su ga uvek pritiskali. Iscrpljivao se čekajući njeno zadovoljstvo. Zadržavao je svoje. Besneo je zbog tog neosvojivog jezgra njenog bića koje bi se zatvorilo pred njim. Počeo je da shvata neke od muških nastranih privrženosti prema frigidnim ženama. Citadela, neosvojiva devičanska žena. Osvajač u Pjeru, koji nikada nije izleteo

da povede pravu revoluciju, posvetio se tom osvajanju, da jednom zasvagda sruši tu barijeru koju bi podigla protiv njega. Njihovi ljubavni sastanci postali su tajna bitka između dve volje, niz varki. Znao je da neće doživeti orgazam kada se svađaju (a on se svađao zbog njene intimne veze s Migelom i Donaldom, jer je rekao da oni, vodeći ljubav, zapravo vode ljubav s njom). Besneo je i pokušavao da je osvoji najvatrenijim milovanjima. Povremeno bi bio grub prema njoj kao da je kurva kojoj može da plati da mu se pokori. Drugi put bi pokušao da je rastopi nežnošću. Postajao bi mali, maltene dete u njenom naručju. Okružio ju je erotskom atmosferom. Napravio je skrovište od njihove sobe, pokriveno ćilimima i tapiserijama, namirisano. Želeo je da je uzbudi lepotom, raskošem i mirisima. Kupio joj je erotske knjige koje su zajedno čitali. To je bio njegov najnoviji oblik osvajanja - da izazove u njoj tako jaku seksualnu groznicu da nikada ne može da odoli njegovom dodiru. Dok bi zajedno ležali na divanu i čitali, rukama bi dodirivali jedno drugo, tražeći ona mesta opisana u knjizi. Iscrpljivali su se neumerenošću svih vrsta, tragajući za svim zadovoljstvima znanim ljubavnicima, raspaljeni slikama, rečima i opisima novih položaja. Pjer je verovao da je u njoj probudio toliku seksualnu želju da nikada više neće moći da se savlada. A Elena jeste delovala pokvareno. Oči su joj dobile neobičan sjaj, ne svakodnevni žar, već onaj uznemirujući sjaj očiju obolelog od tuberkuloze, s tako jakom groznicom da je imala izgorele krugove oko očiju. Prestao je da napušta sobu u tami. Voleo je da vidi kako dolazi s grozničavim očima. Telo kao da joj je otežalo. Bradavice su joj stalno bile ukrućene kao da je neprestano bila uzbuđena. Koža joj je postala toliko preosetljiva da bi se nabrala pod njegovim prstima čim bi je dotakao. Drhtaj bi joj prošao kičmom, a svaki živac bi joj reagovao. Ležali bi na stomaku, još uvek obučeni, pa bi otvarali novu knjigu i zajedno čitali, milujući se. Ljubili su se nad erotskim slikama. Njihove usne, slepljene, pale bi preko ogromnih izbočenih ženskih zadnjica, preko nogu raširenih poput kompasa, preko muškaraca koji čuče kao psi dok im veliki penisi gotovo dodiruju pod. Bila je jedna slika sa ženom stavljenom na muke, nabijenom kroz polni organ na debeli kolac koji joj je izlazio na usta. Imala je izraz potpunog seksualnog zadovoljstva i u Eleni je probudila osećaj uživanja. Kada ju je Pjer uzeo, činilo joj se da radost što je nataknuta na njegov kurac dopire i do njenih usta. Otvorila ih je i isturila jezik kao na slici, kao da je u isto vreme želela da joj njegov ud bude u ustima. Elena bi danima divlje odgovarala, bezmalo poput žene koja samo što nije

izgubila razum. Ali Pjer je otkrio da rasprava ili gruba reč još uvek mogu da zarobe njen orgazam i ubiju erotski plamen u njenim očima. Kada su iscrpli novitete erotike, otkrili su novi svet - svet ljubomore, straha, sumnji, ljutnje, mržnje, neprijateljstva, svet borbe kroz koju nekada prolaze ljudska bića protiveći se vezivanju s drugom osobom. Pjer je sada pokušavao da vodi ljubav s drugim Eleninim stranama ličnosti, onim koje su najzapretenije, najosetljivije. Gledao ju je dok spava, dok se oblači, dok se češlja pred ogledalom. Tražio je duhovni put do njenog bića do kojeg je mogao da dopre novim vidom vođenja ljubavi. Više je nije špijunirao da se uveri da je doživela orgazam iz prostog razloga što se Elena sada pretvarala da uživa čak i kada nije. Postala je savršena glumica. Pokazivala je sve znakove uživanja, grčenja pice, ubrzan dah, puls, udare srca, iznenadnu malaksalost, padanje unazad, maglu nalik na nesvesticu koja bi usledila. Mogla je sve da simulira - za nju je uzajamna ljubav bila toliko neopozivo povezana s uživanjem da je mogla da postigne zadihanu emotivnu reakciju čak i kada nije osetila fizičko uživanje - sve osim unutrašnjeg treperenja orgazma. Ali znala je da muški ud to teško može da otkrije. Otkrila je da je Pjerova težnja da ona uvek doživi orgazam destruktivna i predvidela da bi to moglo da dovede do toga da on izgubi poverenje u njenu ljubav, što bi ih na kraju razdvojilo. Zato je izabrala pretvaranje. Tako je Pjer posvetio pažnju novoj vrsti udvaranja. Čim bi ušla, on bi posmatrao kako se kreće, kako skida kaput i šešir, kako protresa kosu, koje prstenje nosi. Mislio je da može da nasluti njeno raspoloženje na osnovu tih znakova. Tada bi to postalo osnova za njegovo osvajanje. Danas je bila detinjasta, popustljiva, s raspuštenom kosom i glavom koja se neznatno saginje pod težinom života. Imala je manje šminke, nevini izraz lica i nosila je laganu haljinu svetlih boja. Danas ju je nežno mazio, posmatrajući savršenstvo njenih nožnih prstiju, slobodnih poput prstiju na ruci; članke na kojima su se nazirale svetloplave vene; malu tačku od mastila koja je zauvek tetovirana ispod kolena gde je kao petnaestogodišnjakinja - učenica u crnim čarapama - mastilom pokrila malu rupu u čarapi. Vrh penkala se pri tom slomio, ubo je i zauvek ostavio tačku na njenoj koži. Tražio bi neki slomljeni nokat kako bi mogao da žali njegov gubitak, jadan, skraćen, među ostalim dugim zašiljenim noktima. Brinuo se zbog njenih malih briga. Prigrlio bi malu devojčicu u njoj koju je želeo da poznaje. Postavljao bi pitanja: „Znači, nosila si crne čarape?“ „Bili smo veoma siromašni, a to je bio deo školske uniforme.“ „Šta si još nosila?“ „Bluzu srednje dužine i tamnoplave suknje, što sam mrzela. Tako sam volela lepu

odeću.“ ,,A ispod?“, pitao je tako nedužno kao da je pita da li je nosila kišni mantil kada je padala kiša. „Nisam sigurna kakav mi je tada bio donji veš. Sećam se da sam volela podsuknje s volanima. Bojim se da sam morala da nosim vuneni donji veš. A leti bele kombinezone i duge gaće. Nisam volela duge gaće. Bile su tako pune. Tada sam sanjala o čipki i stalno gledala donje rublje u izlozima radnji, opčinjena, zamišljajući sebe u satenu i čipki. Ne bi našao ništa očaravajuće u donjem vešu male devojčice.“ Ali Pjer je mislio da bi to bilo baš očaravajuće, bez obzira što je veš bio beo i verovatno bezobličan. Zamišljao je sebe zaljubljenog u Elenu u njenim crnim čarapama. Želeo je da zna kada je doživela prvi senzualni treptaj. Dok je čitala, odgovorila je Elena, pa dok se spuštala na sankama a jedan dečak je celom dužinom legao preko nje. Posle toga se zaljubljivala u muškarce koje bi videla iz daljine, ali čim bi joj se približili, ona bi otkrila neku manu zbog koje bi se ohladila. Bili su joj potrebni neznanci, čovek koga bi videla na prozoru, čovek koga je jednom videla na ulici, čovek koga je jednom videla u koncertnoj sali. Posle takvih susreta, Elena bi pustila da joj kosa divlje pada, postala nemarna u oblačenju, donekle izgužvana, i sedela bi poput neke Kineskinje zabrinute zbog malih događaja i ispunjena delikatnom tugom. Onda bi joj Pjer, ležeći pored nje i držeći je samo za ruku, pričao o svom životu, nudeći joj slike sebe kao dečaka, da se uporedi sa slikama male devojčice koje je ona njemu pružila. Kao da se ljuska njihovih odraslih ličnosti rastvorila, poput neke dodate strukture, kako bi se otkrila suština. Elena je kao dete bila ono što je ponovo postala zbog njega - glumica, simulator, neko ko živi u svojim fantazijama i ulogama i nikada ne zna šta zaista oseća. Pjer je bio buntovnik. Odrastao je među ženama, bez oca, koji je poginuo na moru. Odgajala ga je dadilja jer je njegova majka živela samo za to da nađe zamenu za muškarca koga je izgubila. Nije bilo materinstva u njoj. Bila je rođena ljubavnica. Ophodila se prema sinu kao prema mladom ljubavniku. Previše ga je mazila, primala ga ujutru u svom krevetu u kojem je mogao da oseti doskorašnje prisustvo muškarca. Dokono bi jeli doručak koji bi donela dadilja, uvek besna što zatiče dečaka kako leži pored majke na mestu gde je donedavno ležao njen ljubavnik. Pjer je voleo putenost svoje majke, kožu koja se uvek nazirala kroz čipku, obline koje su se videle pod suknjama od šifona, opuštena ramena, nežne uši, izdužene podrugljive oči, svetlucave ruke koje se pojavljuju iz širokih rukava. Ona je pravila

svetkovinu od svakoga dana. Odbacivala je ljude koji nisu bili zabavni, sve koji bi pričali o bolesti ili nesreći. Kada bi otišla u kupovinu, neumereno bi kupovala kao da je Božić i za svakoga iz porodice uzela neko iznenađenje. Sebi je iz hira kupovala beskorisne predmete kojima se okruživala, a onda bi ih nekome poklonila. Pjer je kao desetogodišnjak bio upućen u sve pripreme koje je zahtevao život ispunjen ljubavnicima. Pomagao je majci u oblačenju, gledao kako stavlja puder ispod pazuha i zavlači pufnu između grudi. Video je kako izranja iz kade polupokrivena ogrtačem, obnaženih nogu, i gledao kako oblači svoje duge svilene čarape. Volela je da je podvezice visoko stežu tako da su joj čarape gotovo dodirivale kukove. Pričala je o muškarcu s kojim će se videti dok se oblačila, hvaleći aristokratsku prirodu jednoga, šarm drugoga, spontanost trećega, genij četvrtoga - kao da će Pjer jednoga dan postati spoj svih njih za nju. Kada je Pjer napunio dvadeset godina, počela je da osujećuje sva njegova prijateljstva sa ženama, čak i posete javnim kućama. Nije bila zadivljena time što je tražio žene koje liče na nju. U bordelima je tražio da se žene obuku za njega, promišljeno i sporo, kako bi mogao da iskusi neobjašnjivu i neodređenu radost - istu onu koju je osećao u prisustvu svoje majke. Za tu ceremoniju zahtevao je koketeriju i naročitu odeću. Kurve bi ga oraspoložile smehom. Tokom tih igara njegova bi želja odjednom postala divlja; cepao bi im odeću, a vođenje ljubavi podsećalo je na silovanje. Ispod toga su ležala njegova zrela iskustva koja toga dana nije priznao Eleni. Pričao joj je samo o detetu, svojoj nevinosti, svojoj nastranosti. Bilo je dana kada bi određeni delovi njegove prošlosti, najerotičniji, isplivali na površinu, prožimali svaki njegov pokret, dali njegovim očima uznemirujući sjaj kao kada ga je Elena prvi put videla, opuštenost usana, prepuštanje. Čitavo lice poprimilo bi izraz nekoga kome nijedno iskustvo nije promaklo. Tada je mogla da zamisli Pjera s njegovim kurvama, dobrovoljnog tragaoca za siromaštvom, prljavštinom i propadanjem kao jedinim pravim pratiocima određenih dela. Pariški mangup, voyou, probudio bi se u njemu, poročni čovek koji može da se opija tri dana i tri noći, prepuštajući se svakom iskustvu kao da je poslednje, trošeći svu svoju želju na neku čudovišnu ženu, želeći je zato što je prljava, zato što su je toliki muškarci imali i zato što je njen govor prožet vulgarnostima. Bila je to strast za samouništenjem, za niskošću, za jezikom ulice, ženama s ulice, opasnošću. Bio je uhvaćen prilikom racija kada se tražio opijum i uhapšen što je prodao jednu ženu. Njegova sposobnost za anarhiju i pokvarenost ponekad mu je davala izgled čoveka koji je sposoban za sve i zbog toga mu Elena nije u potpunosti verovala. On je

u isto vreme bio svestan njene sklonosti prema demonskom i prljavom, prema uživanju u padu, skrnavljenju i uništavanju svog savršenog bića. Ali zbog ljubavi prema njoj nije joj dozvoljavao da proživi s njim išta od toga. Plašio se da je upozna s nekim porokom i izgubi je zbog toga, zbog nekog osećanja koje on ne bi mogao da joj pruži. Zato su retko otvarali vrata tom pokvarenom delu njihovih bića. Ona nije želela da zna šta su radili njegovo telo, njegove usne, njegov kurac. A on se bojao da joj ne otkrije njene mogućnosti. „Znam da si sposobna za mnoge ljubavi“, rekao je, „da sam ja prvi i da te sada ništa neće zaustaviti u tome da se rastvoriš. Ti si senzualna, tako senzualna.“ „Ne možeš da voliš toliko puta“, odgovorila je. „Želim da se moj erotizam isprepliće s ljubavlju. A duboka ljubav se ne može često doživeti.“ On je bio ljubomoran na njenu budućnost, a ona na njegovu prošlost. Postala je svesna toga da ona ima dvadeset pet godina, a on četrdeset, da je on doživeo i umorio se od mnogih stvari koje ona nije čak ni iskusila. Elena je znala da se Pjer priseća prošlosti kada bi se tišina odužila i kada bi mu s lica nestao onaj nevini izraz, a usne mu se blago, prezrivo izvile i na njima zatitrao osmeh. Ležala je pored njega i gledala ga kroz duge trepavice. Nakon jednog trenutka rekao joj je: „Bio sam donžuan dok te nisam upoznao, Elena. Nikada nisam istinski želeo da upoznam neku ženu. Nikada nisam hteo da ostanem s nekom. Uvek sam osećao da žena koristi svoj šarm ne zbog strastvene veze, već da bi dobila od muškarca neki trajni odnos - brak, recimo, ili bar zajednički život, da bi stekla nekakav mir, posed. To me je plašilo, osećaj da se iza grande amoureuse krije mala predstavnica buržoazije koja želi sigurnost u ljubavi. Ono što me privlači kod tebe jeste to što si ostala ljubavnica. Ti zadržavaš grozničavost i žestinu. A povlačiš se kada osetiš da nisi spremna za veliku borbu ljubavi. Nisam ti privržen zbog uživanja koje mogu da ti pružim. Ti ga odbacuješ kada nisi emotivno zadovoljna. Ali sposobna si za sve, za bilo šta. Osećam to. Otvorena si prema životu. Ja sam te otvorio. Prvi put se kajem zbog svoje moći da žene otvorim za život, za ljubav. Koliko te volim kada odbijaš da komuniciraš telom i tražiš druge načine da dopreš do celog bića! Učinila si sve da slomiš moj otpor prema uživanju. Istina, u početku nisam mogao da podnesem tu moć koju imaš, da se povučeš. Činilo mi se kao da gubim svoje moći.“ Ovaj razgovor je ponovo Eleni otkrio Pjerovu nesigurnost. Nikada nije pozvonila na njegova vrata a da se nije zapitala da li je otišao. U starom plakaru otkrio je gomilu erotskih knjiga koje je bivši stanar sakrio ispod ćebadi. Sada bi je svakoga dana dočekivao s pričom da je nasmeje. Ali video je da je rastužuje.

Nije znao da se erotičnost i nežnost prožimaju u ženi i da prave moćnu vezu, gotovo neraskidivu. Sve njene erotske fantazije bile su vezane samo za njega, njegovo telo. Kada bi na bulevarima pogledala jeftin film koji bi je uzbudio, ona bi došla kod njega s radoznalošću ili željom da proba nešto novo. Počela je da mu šapuće određene želje na uvo. Pjer je uvek bio iznenađen kada bi Elena bila spremna da mu pruži zadovoljstvo a da ga pri tome ona ne doživi. Ponekad bi posle neumerenosti bio umoran, manje potentan, ali je ipak želeo da ponovi osećaj razaranja. Tada bi je uzbudio milovanjima i spretnošću ruku koja se graničila s masturbacijom. Za to vreme njene bi ruke kružile oko njegovog uda poput osetljivog pauka, sa znalačkim prstima koji bi dodirivali najskrivenije živce. Prsti bi joj se polako sklopili oko kurca, prvo milujući glatku kožu, osećajući kako buja od navale guste krvi, osećajući blago poigravanje živaca, iznenadnu napetost mišića, pipajući kao da sviraju na žičanom instrumentu. Elena je po stepenu napetosti znala kada Pjer ne može da zadrži dovoljnu čvrstinu da uđe u nju, kada može da reaguje samo na njene nervozne prste, kada želi masturbiranje, i tada bi zbog uživanja usporio pokrete ruku na njoj. Bio bi opijen njenim rukama, zatvorio oči i prepustio se njenim milovanjima. Jednom ili dvaput probao bi kao u snu da nastavi da je dodiruje, ali onda bi pasivno legao kako bi bolje osetio njene znalačke dodire i sve veću napetost. „Sada, sada“, promrmljao bi. „Sada.“ To je značilo da njena ruka treba da ubrza kako bi bila u ritmu s groznicom koja pulsira u njemu. Njeni prsti pomerali bi se u ritmu s ubrzanim kolanjem krvi dok bi njegov glas molio: „Sada, sada, sada.“ Slepa za sve osim za njegovo uživanje, ona bi se nagnula nad njim, raspuštene kose, usana blizu njegovog uda, nastavljajući pokrete rukama i u isto vreme ližući vrh glavića sve dok njegovo telo ne bi zadrhtalo i uzdiglo se da ga progutaju njene ruke i usta, da bude uništeno, i seme bi pokuljalo, poput malih valova koji se lome na pesku, jedan za drugim, mali talasi slane pene koji bi se raspršili na obali njenih ruku. Onda bi nežno obujmila izmoreni kurac usnama i pokupila dragocenu tečnost ljubavi. Njegovo uživanje toliko bi je usrećilo da bi se iznenadila kada bi je zahvalno poljubio i rekao: „Ali ti nisi uživala.“ ,,Oh, jesam“, odgovorila bi Elena glasom u koji nije mogao da posumnja. Divila se kontinuitetu njihove ushićenosti. Pitala se kada će njihova ljubav ući u period spokoja. Pjer je postajao sve slobodniji. Često je bio napolju kada bi ga zvala. A ona je u

međuvremenu savetovala staru prijateljicu Kej, koja se upravo vratila iz Švajcarske. Kej je u vozu upoznala muškarca koji bi se mogao opisati kao Pjerov mlađi brat. Kej se uvek poistovećivala sa Elenom, bila je pod uticajem njene ličnosti tako da je mogla da se zadovolji samo avanturom koja, bar površno, podseća na Eleninu. I ovaj čovek je imao zadatak. Nije joj rekao o kakvom je zadatku reč, ali ga je koristio kao izgovor, možda kao alibi, kada bi otišao ili proveo ceo dan a da ne vidi Kej. Elena je sumnjala da je ona dala Pjerovom blizancu snažnije boje nego što je ovaj zaista imao. Za početak, obdarila ga je takvom nenormalnom muževnošću koju je kvarila samo njegova navika da zaspi pre ili neposredno posle vođenja ljubavi, ne čekajući da joj zahvali. Usred razgovora osetio bi iznenadnu želju da je siluje. Mrzeo je donji veš. Rekao joj je da ne nosi ništa ispod haljine. Njegova želja bila je zapovednička - i neočekivana. Nije mogao da čeka. Pored njega je spoznala brze odlaske iz restorana, divlje vožnje u taksijima sa zavesama, seks iza drveća u Bolonjskoj šumi, masturbaciju u bioskopu - a nikada u buržoaskom krevetu u toplini i udobnosti spavaće sobe. Njegova požuda bila je izrazito nestalna i boemska. Voleo je podove s tepisima, čak i hladne podove kupatila, pregrejanih turskih amama, opijumskih jazbina, gde nije pušio već je voleo da leži s njom na madracu toliko uskom da su ih kosti bolele kada bi se probudili. Kej je morala da bude budna da prati njegove hirove i pokuša da nađe sopstveno neuhvatljivo zadovoljstvo u toj divljoj trci, što bi joj verovatno bilo lakše da je imala malo udobnosti. Ali ne, on je uživao u tim iznenadnim tropskim izlivima. Pratila ga je kao mesečarka. Elena je imala osećaj da se sudarala s njim u svojim maštanjima kao s komadom nameštaja. Ponekad, kada ne bi stigla da potpuno i strastveno procveta i tokom njegovog silovanja, ležala bi pored njega dok je spavao i zamišljala predanijeg ljubavnika. Zažmurila bi i pomislila: sada mi njegova ruka polako, veoma polako, svlači haljinu. Prvo me posmatra. Jedna ruka mu je na mojoj zadnjici, a druga počinje da istražuje, klizi, kruži. Sada gura prst tamo gde sam vlažna. Dodiruje je kao što bi žena gladila komad svile da ispita kvalitet. Veoma lagano. Pjerov blizanac bi se prevrnuo u stranu i Kej bi zadržala dah. Zatekao bi je s rukama u čudnom položaju da se probudio. Onda bi nenadano, kao da je pogodio njene želje, stavio ruku između njenih nogu i ostavio je tamo kako ne bi mogla da se pomeri. Prisustvo njegove ruke još ju je više uzbudilo. Tada bi ponovo zažmurila i pokušala da zamisli da se njegova ruka pomera. Kada bi stvorila dovoljno živu sliku, počela bi ritmički da grči i otvara vaginu sve dok ne bi osetila orgazam. Pjer nije imao čega da se plaši od Elene koju je poznavao i tako delikatno oplovio.

Ali postojala je Elena koju nije znao, muževna Elena. Iako nije nosila kratku kosu niti muško odelo, nije jahala konje, pušila cigare niti zalazila u barove gde su se takve žene okupljale, postojala je duhovno muževna Elena koja je trenutno ležala uspavana u njoj. Pjer je bio bespomoćan u svemu osim u ljubavi. Nije umeo da zakuca ekser u zid, da okači sliku, ukoriči knjigu, priča o bilo kakvim tehničkim stvarima. Živeo je u strahu od slugu, domara, vodoinstalatera. Nije mogao da donese nijednu odluku, da potpiše bilo kakav ugovor; nije znao šta hoće. Elenina energija je brzo popunjavala te praznine. Njen um je bio plodniji. Ona je kupovala knjige i novine, pokretala aktivnost, donosila odluke. Pjer je to dozvolio. To je odgovaralo njegovoj nehajnosti. A ona je postajala smelija. Osećala se zaštitnički prema njemu. Čim bi prošli seksualni napadi, on bi se povukao poput paše i dozvolio joj da vlada. Nije primetio kako se rađa nova Elena, kako stiče nove obrise, navike, novu ličnost. Elena je primetila da privlači žene. Kej ju je pozvala da upozna Lejlu, čuvenu pevačicu u noćnim klubovima, ženu sumnjive seksualnosti. Otišle su kod nje. Ona je ležala na krevetu. Soba je odisala jakim mirisom narcisa, a Lejla se malaksalo, opijeno, naslonila na uzglavlje. Elena je pomislila da se oporavlja od mamurluka, ali to je bio Lejlin prirodni stav. A iz tog malaksalog tela izlazio je muški glas. Onda su se ljubičaste oči zaustavile na Eleni, diveći joj se s muževnom promišljenošću. U sobu je ušla Lejlina ljubavnica Meri, uz šuškanje širokih svilenih suknji koje su lepršale od njenih brzih koraka. Bacila se na podnožje kreveta i uhvatila Lejlu za ruku. Gledale su se tako pohotno da je Elena spustila pogled. Lejlino lice bilo je oštro, Merino maglovito; Lejline oči bile su oivičene teškim crnim krejonom kao na egipatskim muralima, a Merine u pastelnim bojama - svetle oči, morskozelena senka na kapcima, koralnocrveni nokti i usne; Lejline obrve su bile prirodne, a Merine tanke poput olovke. Kada bi gledale jedna drugu, Lejline crte kao da su postajale mekše, a Merine su poprimale deo Lejline određenosti. Ali Merin glas ostajao bi nestvaran, rečenice lebdele nedovršene. Meri je bilo neprijatno u Eleninom prisustvu. Umesto da iskaže neprijateljstvo ili bojazan, ona je zauzela ženstveni stav, kao prema muškarcu, i pokušala da je očara. Nije joj se svidelo kako Lejla posmatra Elenu. Sela je blizu Elene, podavijenih nogu poput male devojčice, i izazovno pućila usne dok je pričala. Ali Elena se gnušala upravo takvog detinjastog ponašanja kod žena. Okrenula se prema Lejli, čiji su pokreti bili zreli i jednostavni. „Hajdemo zajedno u atelje. Odmah ću da se obučem“, rekla je Lejla. Njena malaksalost je iščezla kada je skočila iz kreveta. Bila je visoka. Govorila je

mangupskim žargonom, kao momak, ali s kraljevskom smelošću. Niko to nije mogao da joj zameri. Ona nije zabavljala ljude u noćnom klubu, već je vladala. Ona je bila magnetsko središte sveta žena koje su mislile da su osuđene zbog svog poroka. Ona ih je gonila da se ponose svojim zastranjivanjem umesto da podlegnu buržoaskoj moralnosti. Oštro je osuđivala samo ubistva i slom ličnosti. Želela je da se žene ponose time što su lezbijke. Ona im je pružala primer. Nosila je mušku odeću uprkos policijskoj zabrani. Nikada joj niko nije dosađivao zbog toga. Činila je to graciozno i nehajno. Jahala je konja po Bolonjskoj šumi u muškom odelu. Bila je tako elegantna i otmena, i imala tako aristokratsko držanje da bi joj se ljudi koji je nisu poznavali gotovo nesvesno klanjali. Primorala je druge žene da visoko drže glavu. Ona je bila muževna žena prema kojoj su se muškarci prijateljski ophodili. Tragična duša koja je ležala ispod ove uglađene površine izbijala je samo u njenom pevanju kojim je cepala spokoj ljudi u parčiće i širila teskobu, kajanje i nostalgiju. Elena nije osetila njenu snagu, već skrivenu ranu, dok je sedela pored nje u taksiju. Usudila se na nežan gest. Uhvatila je kraljevsku ruku i zadržala je u svojoj. Lejla je nije nepomično ostavila u njenoj, već je odgovorila na stisak uzrujanom snagom. Elena je već shvatila da njena moć ne može da joj pruži ispunjenje. Merin cmizdravi glas i njene providne male lukavosti svakako nisu mogle da zadovolje Lejlu. Žene nisu, poput muškaraca, bile tolerantne prema ženama koje su se namerno pretvarale da su male i slabe, misleći da će time izazvati aktivnu ljubav. Lejla mora da pati više od muškarca zato što ona razume žene, što je ne mogu obmanuti. Kada su ušle u atelje, Elena je osetila neobičan miris pregorelog kakaa ili svežih šampinjona. Ušle su u prostoriju koja je podsećala na arapsku džamiju ispunjenu dimom. Bila je to ogromna soba okružena galerijom s nišama u kojima su se nalazili samo dušeci i male lampe. Svi su nosili kimona. I Elena je dobila jedan. Tada je shvatila. Ovo je bila opijumska jazbina: prigušena svetla, ljudi koji leže naokolo ravnodušni prema pridošlicama, veliki spokoj, odsustvo razgovora, samo povremeni uzdasi. Nekoliko ljudi u kojima je opijum probudio želju ležalo je u najmračnijim uglovima, poput kašika, kao da spavaju. Ali tišinu je prekidao ženski glas koji je isprva ličio na pesmu, a onda se pretvorio u drugačije oglašavanje, u oglašavanje egzotične ptice koja je konačno popustila u sezoni parenja. Dva mladića ležala su zagrljena i šaputala. Elena bi povremeno čula kako jastuci padaju na pod, čula bi gnječenje svile i pamuka. Žensko oglašavanje postalo je jasnije, glasnije, podižući se u harmoniji s njenim zadovoljstvom, u tako skladnom ritmu da ga je Elena pratila pokretom glave sve dok nije dostigao svoj vrhunac. Elena je osetila da ta kadenca nervira Lejlu. Nije želela da je čuje. Bilo je to tako izričito, tako ženstveno, odavalo je da muškarac

probija ženski meki ljubavni jastuk i da svaki nalet izaziva mali krik ekstatične rane. Šta god žene radile jedna drugoj, one nikada nisu mogle da izazovu ovakvu nabujalu kadencu, ovakvu vaginalnu pesmu; samo je niz uboda, muških neprestanih nasrtaja, mogao to da izazove. Tri žene su legle na uske dušeke, jedna pored druge. Meri je želela da legne pored Lejle, ali ova joj nije dozvolila. Domaćin im je ponudio lule za opijum. Elena je odbila. Bila je dovoljno omamljena usled svih tih pokrivenih lampi, te zadimljene atmosfere, egzotičnih draperija, mirisa, prigušenih zvukova milovanja. Imala je tako opčinjen izraz lica da je Lejla pomislila da je Elena pod uticajem neke druge droge. Nije shvatila da je stisak njene ruke u taksiju doveo Elenu u stanje koje je bilo potpuno drugačije od svega što je Pjer probudio u njoj. Umesto da dopru pravo do središta njenog tela, Lejlin glas i dodir obavili su je u sladostrasnu odoru novih nadražaja, nečeg napetog što nije težilo ispunjenju već produženju. Bilo je to nalik ovoj prostoriji koja je uticala na nju svojim tajanstvenim svetlom, bogatim mirisima, senovitim nišama, jedva vidljivim oblicima, misterioznim uživanjima. San. Opijum nije mogao da joj izoštri čula više nego što su već bila ovim snažnim radosnim osećanjem. Njena ruka potražila je Lejlinu. Meri je pušila i već je sklopila oči. Lejla je ležala na leđima, otvorenih očiju, i posmatrala Elenu. Uzela je Eleninu ruku, kratko je držala a onda je zavukla ispod svog kimona. Položila ju je na svoje grudi. Elena je počela da je miluje. I.ejla je otkopčala blejzer ispod koga nije nosila bluzu. Ali ostatak tela bio joj je pokriven uskom suknjom. Elena je osetila kako Lejlina ruka polako klizi ispod njene haljine, tražeći prostor između čarapa i gaćica. Elena je blago nagnula glavu ulevo kako bi mogla da je stavi na Lejline grudi i poljubi ih. Bojala se da će Meri otvoriti oči i naljutiti se. Povremeno bi je pogledala. Lejla se nasmešila. A onda se okrenula kako bi mogla da šapne Eleni: „Sastaćemo se i biti zajedno? Da li to želiš? Hoćeš li da dođeš sutra kod mene? Meri neće bili lamo.“ Elena se osmehnula, klimnula glavom u znak pristanka, još jednom je krišom poljubila i legla na leđa. Ali Lejla nije povukla ruku. Gledala je Meri i nastavila da mazi Elenu. Elena se topila pod njenim prstima. Eleni se činilo da su ležale samo nekoliko trenutaka, ali odjednom je primetila da prostorija postaje hladnija. Svanulo je. Iznenađeno je skočila. Svi ostali su spavali. Čak je i Lejla zaspala. Elena je obukla mantil i izašla. Rana zora ju je otreznila. Želela je da priča s nekim. Videla je da je blizu Migelovog stana. Migel je spavao s Donaldom. Probudila ga je i sela na kraj kreveta. Pričala je. Migel ju je

jedva razumeo. Mislio je da je pijana. „Zašto moja ljubav prema Pjeru nije dovoljno jaka da me odvrati od toga?“, uporno je ponavljala. „Zašto me baca u naručje drugih ljubavi? I to ljubavi prema ženi? Zašto?“ Migel se osmehnuo. „Zašto se toliko plašiš malog skretanja? To nije ništa. Proći će. Pjerova ljubav je probudila tvoju pravu prirodu. Previše si ispunjena ljubavlju i volećeš mnogo ljudi.“ „Ne želim to, Migele. Želim da budem potpuna.“ „To nije veliko neverstvo, Elena. Samo tražiš sebe u drugoj ženi.“ Vratila se kući, okupala i odmorila, pa otišla kod Pjera. Pjer je bio veoma nežan prema njoj. Toliko nežan da je uljuljkao njene sumnje i potajne brige. Zaspala mu je u naručju. Lejla ju je uzalud čekala. Dva-tri dana Elena je pokušavala da ne misli na nju, tražeći veće dokaze ljubavi od Pjera i želeći da bude okružena i zaštićena kako ne bi odlutala od njega. Brzo je primetio njenu uznemirenost. Gotovo nagonski ju je zadržavao kad god bi htela ranije da ga napusti. Fizički ju je sprečavao da ikud ode. A onda je, zajedno s Kej, Elena upoznala vajara Žana. Lice mu je bilo blago, ženstveno i privlačno. Ali on je bio ženskaroš. Elena je bila na oprezu. Tražio je njenu adresu. A kada ju je posetio, ona je žarko pričala protiv intimnosti. „Ja bih želeo nešto lepše i toplije“, odgovorio je. Bila je uplašena. Postala je još bezličnija. Oboje su osećali nelagodnost. Sada je sve upropašćeno, pomislila je. Neće se vratiti. I kajala se zbog toga. Osećala je neodređenu privlačnost koju nije mogla da objasni. Napisao joj je pismo: „Kada sam otišao od tebe, osetio sam se preporođen i oslobođen svih laži. Kako si uspela da rodiš novo biće a da to nisi čak ni želela? Ispričaću ti šta mi se jednom dogodilo. Stajao sam na uličnom ćošku u Londonu i posmatrao mesec. Toliko sam uporno gledao da me je hipnotisap. Ne sećam se kako sam satima kasnije stigao kući. Osećao sam se kao da mi je mesec uzeo dušu. To si mi i ti učinila kada sam te posetio.“ Dok je čitala, živo se sećala njegovog šarma i melodičnog glasa. Poslao joj je još pisama s delićima kristala, sa egipatskim skarabejom. Nije odgovorila na njih. Osećala je privlačnost prema njemu, ali bila je ispunjena neobičnim strahom od

one noći koju je provela s Lejlom. Tog dana se vratila Pjeru kao da se vratila s dugog putovanja, i bila je otuđena od njega. Svaka spona morala je da bude obnovljena. Bojala se te razdvojenosti, razdaljine koja se pojavila između nje i njene velike ljubavi. Jednoga dana Žan ju je čekao ispred vrata kada je izašla, podrhtavajući, bleda od uzbuđenja i izmučena nesanicom. Bila je ljuta što on ima moć da je uznemiri. Primetili su da su oboje odeveni u belo. Leto ih je obujmilo. Lice mu je bilo blago, a emotivni potres u njegovim očima uhvatio ju je u mrežu. Imao je dečji, neposredan smeh. Osetila je Pjera unutar sebe, kako je grabi i zadržava. Zatvorila je oči da to ne bi videla. Pomislila je da se možda samo zarazila, zarazila od njegovog žara. Seli su za sto u skromnom kafeu. Konobarica je prolila vermut. Iznerviran, Žan je tražio da se sto izbriše, kao da je Elena princeza. „Donekle se osećam kao mesec koji ti je na trenutak uzeo dušu a onda ti je vratio“, rekla je Elena. „Ne bi trebalo da me voliš. Čovek ne bi trebalo da voli mesec. Povrediću te ako mi se previše približiš.“ Ali videla je u njegovim očima da ga je već povredila. Tvrdoglavo je koračao pored nje gotovo do samih vrata Pjerove zgrade. Zatekla je Pjera opustošenog lica. Video ih je na ulici i pratio ih do malog kafea. Posmatrao je svaki gest i izraz koji su razmenili. „Bilo je nekoliko veoma osećajnih gestova među vama“, rekao je. Bio je poput divlje životinje, kosa mu je pala na čelo a oči su mu upale. Sat vremena bio je mračan, van sebe od besa i sumnje. Ona ga je zaklinjala svojom ljubavlju i privijala mu glavu na svoje grudi da ga umiri. Zaspao je od puke iscrpljenosti. Ona se iskrala iz kreveta i stala ispred prozora. Vajarev šarm je izbledeo. Sve je izbledelo usled dubine Pjerove ljubomore. Pomislila je na Pjerovo telo, njegov ukus, ljubav koju su delili, ali je u isto vreme čula Žanov tinejdžerski smeh, poverljiv, osećajan, a videla je i Lejlin snažan šarm. Bila je uplašena. Uplašena zato što više nije bila čvrsto vezana za Pjera, već za nepoznatu ženu koja je ležala, popustljiva, otvorena, šireći se. Pjer se probudio. Pružio je ruke prema njoj i rekao: „Sada je gotovo.“ Tada je zaplakala. Poželela je da ga preklinje da je drži utamničenu, da ne dozvoli nikome da je namami i udalji od njega. Strastveno su se poljubili. Uzvratio je na njenu želju tako što ju je tako snažno zagrlio da su joj kosti zapucketale. Nasmejala

se i rekla: „Gušiš me.“ Ležala je i topila se od materinskog osećaja, želje da ga zaštiti od bola. A on kao da je mislio da može da je poseduje jednom zasvagda. Njegova ljubomora ga je navodila na bes. Snaga se probudila u njemu tolikom silinom da nije mogao da čeka na njeno zadovoljstvo. Osećala se poput majke koja prima dete u sebe, privlačeći ga u sebe da ga uljuljka i zaštiti. Nije osećala seksualni poriv, već želju da se rastvori, da prima, samo da obavija. Ponekad bi zatekla Pjera slabog, pasivnog, nesigurnog, mlitavog tela, kako izbegava čak i napor da se obuče i izađe na ulicu. Tada bi se osetila odlučno i aktivno. Imala je čudna osećanja kada bi zajedno zaspali. Izgledao je ranjivo kada spava. Tada bi osetila kako njena snaga postaje veća. Poželela bi da uđe u njega poput muškarca i da ga poseduje. Želela je da prodre u njega oštro poput noža. Ležala bi između sna i jave, poistovećujući se s njegovom muževnošću, zamišljajući kako se pretvara u njega i uzima ga kao on nju. A ponekad bi pala unazad i ponovo postala ona - more, pesak i vlaga. Tada joj nijedan zagrljaj nije delovao dovoljno grubo, dovoljno brutalno, dovoljno životinjski. Ali iako je njihovo vođenje ljubavi postalo silovitije posle Pjerove ljubomore, vazduh kao da je postajao gušći, a njihova osećanja uzburkanija. Neprijateljstvo, zbunjenost i bol sada su bili tu. Elena nije znala da li je njihova ljubav pustila korenje, ili je primila otrov koji će ubrzati njeno truljenje. Da li je osećala izvesno mračno zadovoljstvo u vezi s tim što joj je nedostajalo, kao što su joj nedostajale razne morbidne mazohističke sklonosti koje su drugi ljudi imali prema porazima, nesreći, siromaštvu, poniženju i neredu? Pjer joj je jednom rekao: „Najjasnije se sećam velikih nesreća u svom životu. Prijatne trenutke sam zaboravio.“ Kej je posetila Elenu. Bila je preporođena, blistava. Konačno se ostvarila njena želja da živi među mnogim ljubavnicima. Došla je da ispriča Eleni kako je našla ravnotežu između brzopletog ljubavnika i jedne žene. Sedele su na Eleninom krevetu, pušile i pričale. „Poznaješ tu ženu. Mislim na Lejlu“, rekla je Kej. Elena nije mogla a da ne pomisli kako Lejla opet voli ženicu. Da li će ikada voleti neku ravnu sebi? Neku jaku poput nje? Obuzela ju je ljubomora. Želela je da bude na Kejinom mestu i da Lejla vodi ljubav s njom. „Kakav je osećaj kada te voli Lejla?“, pitala je. „Neverovatan, čudesan, Elena. To je potpuno neverovatno. Pre svega, ona uvek

zna šta želim, u kakvom sam raspoloženju, čemu težim. Nikada ne pogreši. Pogleda me kada se nađemo i ona zna. Ona posvećuje toliko vremena vođenju ljubavi. Zaključa me na nekom čudesnom mestu - kaže da mora da bude čudesno mesto. Jednom smo otišle u hotelsku sobu zato što je Meri bila u njenom stanu. Lampa je bila prejaka. Ona ju je pokrila svojim donjim vešom. Prvo vodi ljubav s grudima. Satima se samo ljubimo. Ona čeka dok ne postanemo opijene od ljubljenja. Tada poželi da se potpuno svučemo i legnemo prilepljene jedna za drugu, da se prevrćemo jedna preko druge dok se ljubimo. Uzjaše me kao konja i onda se pomera na meni, trljajući se. Dugo mi ne dozvoljava da svršim. Sve dok ne postane nesnosno. To je tako otegnuto vođenje ljubavi, Elena. Posle njega si sva lepršava i želiš još.“ „Pričale smo o tebi“, dodala je posle kratke pauze. „Ispitivala me je o tvom ljubavnom životu. Rekla sam joj da si opsednuta Pjerom.“ „A šta je ona rekla?“ „Rekla je da nije znala da Pjer može da bude išta drugo osim ljubavnik žena poput prostitutke Bižu.“ „Pjer je voleo Bižu?“ ,,Oh, samo nekoliko dana.“ Slika Pjera kako vodi ljubav sa čuvenom Bižu izbrisala je sliku Lejle kako vodi ljubav s Kej. Bio je to dan ljubomore. Da li će se ljubav pretvoriti u dugi niz ljubomora? Kej joj je svakoga dana pričala nove pojedinosti. Elena nije mogla da odbije da ih čuje. Mrzela je Kejinu ženstvenost i volela Lejlinu muževnost. Naslutila je Lejlinu borbu da bude ispunjena i njen poraz. Zamišljala ju je kako oblači mušku svilenu košulju i stavlja srebrne manžetne. Poželela je da pita Kej kakav joj je donji veš. Želela je da vidi Lejlu kako se oblači. Eleni se činilo da, baš kao što pasivni homoseksualac postaje karikatura žene za svog aktivnog partnera, tako i žene koje se potčine dominantnoj lezbijskoj ljubavi postaju karikature ženskih najtričavijih osobina. Kej je to pokazivala, preterivala je sa svojim hirovima. Zapravo je posredstvom Lejle volela samu sebe. Mučila je Lejlu onako kako se ne bi usudila da muči muškarca. Osećala je da će žena u Lejli biti popustljiva. Elena je bila uverena da Lejla pati zbog osrednjosti žena s kojima vodi ljubav. Nije mogla da ostvari veličanstvene veze zato što su bile okaljane detinjastim ponašanjem. Kej je poput školarke jela slatkiše koje je držala u džepu. Pućila je usne.

Oklevala je u restoranu pre nego što bi naručila, a onda bi promenila narudžbinu kako bi glumila cabotine, ženu s neodoljivim kapricima. Elena je uskoro počela da je izbegava. Počela je da shvata tragediju koja se krije iza svih Lejlinih veza. Lejla je stekla novi pol time što je postala nešto iznad muškarca i žene. Mislila je o Lejli kao o mitskoj ličnosti, uvećanoj. Lejla ju je proganjala. Vođena nejasnom intuicijom, odlučila je da ode u englesku čajdžinicu iznad knjižare na Rué de Rivoli, gde su se okupljali homoseksualci i lezbijke. Sedeli su u odvojenim grupama. Usamljeni sredovečni muškarci tražili su mladiće, a ostarele lezbijke su tragale za mladim devojkama. Svetlo je bilo prigušeno, čaj mirišljav a kolači dovoljno dekadentni. Elena je videla Migela i Donalda čim je ušla i pridružila im se. Donald je bio zaokupljen ulogom kurve. Voleo je da pokazuje Migelu kako privlači druge muškarce i kako bi lako mogao da dobija novac za svoje usluge. Bio je uzbuđen zato što ga je jedan veoma istaknuti sedokosi Englez, čovek poznat po tome što velikodušno plaća svoja zadovoljstva, gutao očima. Donald je pokazivao sav svoj šarm, spuštajući pogled poput žene s velom. Migel je bio na granici da se naljuti. „Prestao bi da flertuješ s njim kada bi znao šta traži od svojih mladića“, rekao je. „Šta?“, pitao je Donald s morbidnom radoznalošću. „Zaista želiš da ti kažem?“ „Da, želim da znam.“ „On samo želi da momci leže dok on čuči nad njima i pokriva im lice... možeš da pogodiš čime.“ Donald se namrštio i pogledao sedog muškarca. Jedva da je mogao da poveruje u to kada je video njegovo aristokratsko držanje i otmene crte lica; kada je video kako nežno drži muštiklu i njegov sanjivi romantični pogled. Kako takav čovek može da učini tako nešto? Donald je prestao da izaziva. Utom je ušla Lejla, ugledala Elenu i prišla njihovom stolu. Poznavala je Migela i Donalda. Volela je Donaldovo paunovsko paradiranje - širenje imaginarnih boja i perja, iako nije imao farbanu kosu, našminkane trepavice i lakirane nokte poput žena. Smejala se zajedno s Donaldom, divila se Migelovoj otmenosti, a onda se okrenula prema Eleni i zaronila svojim tamnim očima u njene zelene. „Kako je Pjer? Zašto ga ponekad ne dovedeš u atelje? Idem tamo svako veče pre pevanja. Nikada nisi došla da čuješ kako pevam. Možeš me naći u noćnom klubu svako veče oko jedanaest.“

„Hoćeš li mi dopustiti da te odvezem tamo kuda si pošla?“, kasnije ju je pitala. Zajedno su izašle i sele na zadnje sedište Lejline crne limuzine. Lejla joj se primakla i pokrila joj usta svojim punim usnama u beskonačnom poljupcu od kojeg Elena umalo što nije izgubila svest. Šeširi su im spali na sedište. Lejla ju je zagrlila. Elenine usne spustile su se na Lejlino grlo, u prorez njene crne haljine otvorene na grudima. Trebalo je samo usnama da skloni svilu kako bi osetila početak grudi. „Hoćeš li ponovo da me izbegavaš?“, pitala je Lejla. Elena je stisla kukove pokrivene svilom, diveći se njihovoj bujnosti i punoći dok ih je milovala. Primamljiva glatkoća kože i svilena haljina kao da su se stopile. Osetila je izbočenost podvezica. Poželela je da je odmah tu natera da raširi kolena. Lejla je naredila šoferu nešto što Elena nije čula. „Ovo je otmica“, rekla je Lejla, smejući se grohotom. Bez šešira, razbarušene kose, ušle su u zamračeni stan sa žaluzinama spuštenim zbog letnje jare. Lejla je uhvatila Elenu za ruku i povela je u spavaću sobu. Zajedno su pale na raskošni krevet. Ponovo svila, svila pod prstima, svila između nogu, svilena ramena, vrat, kosa. Svilenkaste usne koje podrhtavaju pod prstima. Bilo je kao one noći u opijumskoj jazbini: dugo milovanje i dragoceno održavana napetost. Svaki put kada bi se približile orgazmu, jedna od njih bi videla da pokreti postaju brži i ponovo se prepustila poljupcima - pravoj bujici kao u beskrajnom snu - a između vlažnih poljubaca čuli su se tihi zvuci, poput kiše. Lejlin prst bio je čvrst, zapovednički, poput muškog uda, a jezik je dopirao daleko kao da poznaje sve kutke u kojima može da uskomeša živce. Umesto da ima jedno seksualno jezgro, Elenino telo kao da je imalo milion polnih otvora, podjednako osetljivih, kao da su senzibilna usta uvećavala svaku poru. Koža na njenoj ruci kao da se odjednom otvorila i zgrčila kada bi preko nje prešli Lejlin jezik ili prsti. Zastenjala je, a Lejla je zagrizla njeno meso, kao da želi da izazove još glasnije uzdahe. Jezikom je probadala Elenu između nogu, okretno i oštro. Orgazam koji je usledio bio je tako snažan da su se obe zatresle od glave do pete. Elena je sanjala o Pjeru i Bižu. Bujnoj Bižu, kurvi, životinji, lavici; raskošnoj boginji obilja čije je telo, sa svim porama i oblinama, predstavljalo postelju senzualnosti. U snu su je Bižuine ruke grabile a telo joj je bujalo u talasima, uskomešano, prožeto vlagom, obavijeno mnogim sladostrasnim slojevima. Bižu je ležala ničice, inertna, budeći se samo za trenutke ljubavi. Tečnosti požude kapale su duž srebrnih senki njenih nogu, oko kukova oblikovanih poput violine koji su se podizali i spuštali

praćeni zvukom mokre svile oko njenih grudi. Elena ju je svuda zamišljala u uskoj haljini ulične kurve kako neprestano vreba i čeka. Pjer je voleo njen bestidni hod, naivni pogled, pijano prkošenje, devičanski glas. Nekoliko noći je voleo tu hodajuću pičku, tu bujnu matericu otvorenu za sve. A sada ju je možda ponovo voleo. Pjer je pokazao Lejli fotografiju svoje majke, majke raskošnih oblina. Sličnost s Bižu bila je zapanjujuća. Samo su oči bile drugačije, Bižuine su bile okružene svetloljubičastim krugovima, dok su oči Pjerove majke delovale zdravije. Ali telo... Izgubljena sam, pomislila je Elena. Nije verovala Pjerovim rečima da mu se Bižu sada gadi. Počela je često da odlazi u kafe u kojem su se Pjer i Bižu upoznali, nadajući se da će otkriti nešto što će okončati njene sumnje. Nije otkrila ništa, osim da Bižu voli mladiće svežih lica, svežih usana, sveže krvi. To ju je donekle umirilo. Dok je Elena pokušavala da sretne Bižu i raskrinka neprijatelja, Lejla je varkama pokušavala da sretne Elenu. Tri žene su se srele kada ih je jednoga dana pljusak primorao da uđu u isti kafe. Lejla je bila naparfimisana i elegantna, visoko uzdignute glave, sa krznom od srebrne lisice što joj je podrhtavalo na ramenima, preko otmenog crnog odela. Elena je bila u somotu boje vina, a Bižu u večnom kostimu ulične kurve - uskoj crnoj haljini i cipelama s visokim potpeticama. Lejla se nasmešila Bižu, a onda je ugledala Elenu. Tri žene su, drhteći, sele da popiju aperitiv. Elena nije očekivala da će biti toliko očarana Bižuinim putenim šarmom. S njene desne strane je sedela Lejla, oštra i sjajna, a s leve Bižu, poput senzualnog kreveta u koji je Elena želela da zaroni. Lejla ju je pogledala i osetila žaoku patnje. Onda je počela da se udvara Bižu, što je umela da učini mnogo bolje od Elene. Bižu nikada nije upoznala ženu poput Lejle. Znala je samo žene s kojima je radila i s kojima se upuštala u orgije poljubaca da bi nadomestila grubost muškaraca. Sedele bi i ljubile se dok ne bi dospele u hipnotičko stanje. To je bilo sve. Bila je osetljiva na Lejlino suptilno laskanje, ali je u isto vreme bila opčinjena Elenom. Elena je bila potpuna novost za nju. Elena je za muškarce prestavljala vrstu žene koja je suprotna kurvi, žene koja poetizuje i dramatizuje ljubav, meša je sa osećanjima, ženu koja izgleda kao da je napravljena od neke druge tvari, ženu koja kao da je stvorena čudom. Ali Bižu je dovoljno dobro poznavala muškarce da zna da je to takođe žena koja ih nagoni da je upoznaju sa senzualnošću i uživaju dok gledaju kako postaje rob senzualnosti. Što je žena bila više uzvišenija, utoliko je bilo veće uživanje u njenom skrnavljenju i erotizovanju. Ispod sveg tog sanjarenja, ona je

duboko u sebi bila samo obična kurtizana koja živi za uživanje muškaraca. Bižu je bila kurva nad kurvama, ali poželela je da se zameni sa Elenom. Kurve uvek zavide ženama koje imaju sposobnost da, pored gladi, izazovu želju i iluziju. Bižu, hodajuća nemaskirana pička, želela je da izgleda kao Elena. A Elena je mislila o tome kako bi volela da se menja s Bižu zbog svih onih slučajeva kada se muškarci umore od udvaranja i požele samo životinjski i neposredan seks. Elena je žudela da svakoga dana bude iznova silovana, bez obaziranja na svoja osećanja. Bižu je žudela da bude idealizovana. Samo je Lejla bila zadovoljna što je rođena oslobođena od muške tiranije i što ne zavisi od muškaraca. Ali nije shvatala da nije oslobođena muškaraca time što ih podražava. Otmeno i laskavo se udvarala kurvi nad kurvama. Budući da se nijedna od tri žene nije povukla, otišle su zajedno. Lejla je pozvala Elenu i Bižu u svoj stan. Mirisalo je na upaljeni tamjan. Jedino svetlo dopiralo je od osvetljenih staklenih kugli ispunjenih vodom i ribama u duginim bojama, koralima i staklenim morskim konjicima. To je davalo sobi podvodnu atmosferu, nalik na san, mesto gde su tri žene, lepe na sasvim različite načine, ispuštale iz sebe takve seksualne naboje da bi svaki muškarac bio nadjačan. Bižu se plašila da se pomeri. Sve joj je izgledalo tako krhko. Sela je prekrštenih nogu poput arapskih žena i pripalila cigaretu. Elena kao da je isijavala svetlo poput staklenih kugli. Oči su joj u polumraku grozničavo sijale. Lejla je odisala tajanstvenim šarmom i širila oko sebe atmosferu nepoznatog. Sve tri su sele na veoma nizak kauč, na ustalasano more jastuka. Lejla se prva pokrenula i zavukla ruku, punu prstenja, ispod Bižuine haljine. Ispustila je jedva čujni uzvik kada je iznenada dotakla kožu tamo gde je očekivala svileno rublje. Bižu se zavalila i ponudila usne Eleni. Elenina krhkost je probudila njenu snagu i Bižu je prvi put shvatila kako je to biti muškarac i osetiti kako se ženska tananost povija pod težinom usana, osetiti malu glavu povučenu unazad teškim rukama dok meka kosa leti naokolo. Bižuine snažne ruke oduševljeno su obujmile otmeni Elenin vrat. Držala joj je glavu poput pehara među rukama dok je ispijala duge gutljaje nektara iz njenih usta a jezik joj podrhtavao. Lejla je osetila ubod ljubomore. Kad god bi pomilovala Bižu, ona bi isti pokret prenela na Elenu - potpuno isto milovanje. Nakon što je Lejla poljubila Bižuine bujne usne, Bižu je uzela Elenine usne među svoje. Kada je Lejla zavukla ruku dublje ispod Bižuine haljine, Bižu je posegnula ispod Elenine. Elena se nije pomerala, bila je potpuno malaksala.

Tada se Lejla spustila na kolena i počela s obe ruke da mazi Bižu. Podigla joj je haljinu, a Bižu se izvila unazad i zažmurila kako bi bolje osetila pokrete toplih i odlučnih ruku. Kada je videla kako se Bižu nudi, Elena se odvažila da dodirne puteno telo i sledi svaku bogatu oblinu - postelju paperjastog, nežnog, čvrstog mesa bez kostiju koje je mirisalo na sandalovinu i mošus. Bradavice su joj se ukrutile kada je dodirnula Bižuine grudi. Ruka joj se srela s Lejlinom kada je prošla oko Bižuine zadnjice. Tada je Lejla počela da se skida. Ostala je u mekom malom crnom korsetu koji je držao njene čarape s malenim crnim podvezicama. Njene vitke bele butine su blistale, a međunožje joj je ostalo u senci. Elena joj je spustila podvezice da vidi kako izranjanju glatke noge. Bižu je svukla haljinu preko glave pa se nagnula napred da je povuče, izloživši pri tome punoću svoje zadnjice, udubljenje na dnu kičme, uvijena leđa. Tada je i Elena skinula haljinu. Nosila je crne čipkaste gaćice s prorezima napred i pozadi, koje su pokazivale samo senovite nabore njenih seksualnih tajni. Pod nogama im se nalazilo veliko belo krzno. Pale su na njega, tri tela u ritmu, pomerajući se jedno uz drugo da osete grudi na grudima i stomak na stomaku. Pretvorile su se u usta, prste, jezike i čula. Usta su tragala za drugim ustima, bradavicom, klitorisom. Ležale su isprepletene i veoma polako se pomerale. Ljubile su se dok se ljubljenje nije pretvorilo u mučenje, a tela postala nemirna. Ruke su im neprestano pronalazile podatno meso i otvore. Krzno na kojem su ležale odisalo je životinjskim vonjem koji se mešao s mirisom njihovih pičkica. Elena je potražila raskošno Bižuino telo. Lejla je bila agresivnija. Postavila je Bižu sa strane, s jednom nogom prebačenom preko svog ramena, i ljubila je. Bižu bi se povremeno izvila unazad, dalje od peckavih jezika i ugriza, od jezika koji je bio tvrd kao muški polni organ. Zadnjica bi joj pala na Elenino lice kada bi se tako pomerila. Elena je rukama uživala u njenom obliku i ubacila je prst u uski mali otvor. Tamo je mogla da oseti svaki grč izazvan Lejlinim poljupcima, kao da dodiruje zid uz koji je Lejla pomerala jezik. Kada bi se Bižu povukla pred jezikom koji ju je istraživao, natakla bi se na prst koji joj je pružao užitak. Njeno uživanje bilo je izraženo melodičnim žuborenjem iz grla i povremeno bi, kao divljak kojem se rugaju, iskezila zube i pokušala da ujede onu koja ju je mučila. Kada je Bižu bila pred orgazmom i više nije mogla da se uzdrži od zadovoljstva, Lejla je prestala da je ljubi i ostavila je s nepodnošljivim osečanjem, na ivici ludila. Elena je prestala u istom trenutku. Pošto više nije mogla da se savlada, Bižu se poput nekog veličanstvenog divljaka

bacila preko Elene, raširila joj noge, postavila se između njih, zalepila ribicu na Eleninu i počela očajnički da se pokreće. Poput muškarca je udarala o Elenu da oseti kako se njihove mačkice sudaraju i stapaju. Ali kada je osetila kako joj se uživanje povećava, zaustavila se kako bi ga produžila, pala na leđa i usnama se bacila na Lejline grudi, na goruće bradavice koje su tražile da budu milovane. Elena je bila u groznici pred orgazmom. Osetila je ruku ispod sebe, ruku o koju je mogla da se trlja. Poželela je da se baci na tu ruku dok ne svrši, ali je takođe želela da produži uživanje. Prestala je da se pokreće. Ruka je posegnula za njom. Ustala je, a ruka je opet došla do njene pice. Onda je osetila kako joj Bižu stoji iza leđa i dahće. Osetila je zašiljene grudi i trljanje Bižuinih stidnih dlačica o guzu. Bižu se trljala o nju, a onda se polako pomerala gore-dole, znajući da će trenje primorati Elenu da se okrene kako bi sve to osetila na svojim grudima, mačkici i stomaku. Ruke, odjednom ruke svuda. Lejlini špicasti nokti uronili su u najmekši deo Eleninog ramena, između grudi i pazuha, izazivajući bol, sladostrasni bol, kao da ju je tigrica zgrabila da je rastrgne. Elenino telo je gorelo takvom vrelinom da se bojala da će još jedan dodir izazvati eksploziju. Lejla je to osetila i razdvojile su se. Sve tri su pale na kauč. Prestale su da se dodiruju i gledale su jedna drugu, diveći se svom neurednom izgledu i vlazi koja je blistala na njihovim lepim nogama. Ali nisu mogle da odvoje ruke jedna od druge. Sada su Elena i Lejla napale Bižu želeći da je dovedu do vrhunca uživanja. Bižu je bila okružena, obavijena, prekrivena, lizana, ljubljena, grizena, kotrljana na krznu, milion ruku i jezika ju je mučilo. Sada je preklinjala da bude zadovoljena, raširila je noge i pokušavala da se zadovolji trljanjem o druga tela. Nisu joj dozvolile. Jezicima i prstima su je mamile, naprednazad, ponekad se zaustavljajući da bi se dotakle jezicima - Elena i Lejla, s usnama na usnama, isprepletenih jezika nad Bižuinim raširenim nogama. Bižu se uzdigla da primi poljubac koji će okončati njenu napetost. Elena i Lejla su je zaboravljale i potpuno se usredsredile na osećaj u svojim palacavim jezicima. Bižu je bila nestrpljiva i do ludila uzbuđena tako da je počela da gladi samu sebe. Lejla i Elena su joj odgurnule ruku i bacile se na nju. Bižuin orgazam bio je poput savršenog raspinjanja. Sa svakim grčem pomerala se kao da je probadaju. Umalo nije zaplakala od želje da se sve to završi. Elena i Lejla nastavile su da palacaju jezicima nad njenim nepokretnim telom dok su im ruke pijano tražile jedna drugu, zalazeći svuda dok Elena nije kriknula. Lejlini prsti su pronašli njen ritam i Elena se priljubila uz nju, čekajući da bukne zadovoljstvo dok je sopstvenim rukama pokušavala da pruži Lejli isto uživanje. Pokušale su zajedno da svrše, ali Elena je bila prva. Pala je, odvojena od Lejline

ruke, pogođena silinom orgazma. Lejla je pala pored nje i ponudila mačkicu Eleninim ustima. Kako je Elenino zadovoljstvo postajalo slabije, kotrljajući se i odumirući, dala je Lejli svoj jezik. Palacala je njime po usminama dok se Lejla nije zgrčila i zastenjala. Zagrizla je Lejlino nežno meso. Lejla nije osetila zube zarivene u nju pod grčevitom provalom uživanja. Elena je sada shvatila zašto neki španski muževi odbijaju da upoznaju svoje žene sa svim mogućnostima vođenja ljubavi - da bi izbegli da probude u njima neutaživu strast. Umesto da bude zadovoljna i umirena Pjerovom ljubavlju, ona je postala još osetljivija. Što je više želela Pjera, time je rasla njena glad za drugim ljubavima. Činilo joj se da je ne zanima ukorenjivanje ljubavi ni njena postojanost. Ona je od svih želela samo trenutak strasti. Čak nije htela da ponovo vidi Lejlu. Želela je da vidi vajara Žana zato što je sada bio u uspaljenom stanju koje je volela. Želela je da sagori. Govorim gotovo kao svetica, pomislila je, jer je želela da sagori od ljubavi, mada ne od mistične ljubavi, već od razarajućeg senzualnog susreta. Pjer je u njoj probudio ženu koju ne poznaje, nezajažljivu ženu. Gotovo kao da je snagom volje učinila da joj se želja ostvari i zatekla je Žana kako je čeka na vratima. Kao i uvek, nosio je mali poklon u paketu koji je trapavo držao. Način na koji mu se telo pomeralo i oči treperile kada bi mu prišla odavali su snagu njegove želje. Njegovo telo već ju je zaposelo, a on se kretao kao da je postavljen unutar nje. „Nikada nisi došla da me posetiš“, krotko je rekao. „Nikada nisi videla moje radove.“ „Hajdemo sada“, odgovorila je i lakim plešućim korakom pošla pored njega. Stigli su do čudnog ogoljenog kvarta Pariza, blizu jedne od gradskih kapija, do grada od stovarišta pretvorenih u ateljee, odmah pored radničkih kuća. Žan je tu živeo s kipovima umesto nameštaja, velikim kipovima. On je bio nestalan, promenljiv, preosetljiv, ali je svojim drhtavim rukama stvorio čvrstinu i moć. Kipovi su bili poput spomenika, pet puta veći od običnih - trudna žena, nemarni senzualni muškarac sa šakama i stopalima poput korenja drveća, jedan muškarac i žena bili su tako stopljeni da nije mogla da se razazna granica između njihovih tela. Obrisi su im bili potpuno stopljeni Povezani svojim genitalijama, oni su se uzdizali nad Elenom i Žanom. U senci tog kipa pošli su jedno ka drugom, bez reči, bez osmeha. Čak im se ni

ruke nisu pomerale. Kada su se približili, Žan je pribio Elenu uz kip. Nisu se poljubili niti dodirivali rukama. Samo su im se torza doticala, ponavljajući u toplom ljudskom mesu stapanje tela kipa nad njima. Priljubio je polni organ uz njen u sporom opčinjujućem ritmu kao da će tako da joj uđe u telo. Skliznuo je dole kao da će da joj klekne pred nogama, ali samo da bi se ponovo podigao, ovoga puta pritiskom tela podižući njenu haljinu tako da se pretvorila u hrpu izgužva nog materijala ispod njegovih ruku. Ponovo se priljubio uz nju, pomerajući se sleva nadesno ili zdesna nalevo, ukrug, pritiskajući sa suzdržanom grubošću. Osetila je izbočinu njegove želje kako se trlja o nju kao da pali vatru s dva kamena, izazivajući varnice svaki put kada bi se pomerio. Konačno je skliznula dole kao u snu i pala na gomilu, uhvaćena između njegovih nogu. On kao da je želeo da je zadrži u tom položaju, da je ovekoveči, da prikuje njeno telo moćnim naletima svoje nabrekle muškosti. Ponovo su se omerali, ona da ponudi najdublje uvale svoje ženstvenosti, a on da ih veže zajedno. Grčila se kako bi bolje osetila njegov pritisak, pomerala se s tihim uzvicima nepodnošljive radosti kao da je dotakla najranjiviji deo njegovog bića. Zatvorio je oči da oseti to produženje svog bića u kojem mu se skupila sva krv i koje je ležalo u njenim sladostrasnim dubinama. Više nije mogao da se suzdržava i navalio je da je osvoji, da joj napuni utrobu do vrha svojom krvlju. Dok je to primala, mali prolaz u kojem se kretao čvrsto se sklopio oko njega, progutavši jezgro njegovog bića. Kip je bacao senku na njihov zagrljaj koji se nije rastvarao. Ležali su kao da su pretvoreni u kamen, osećajući kako poslednja kap zadovoljstva jenjava. Već je razmišljala o Pjeru. Znala je da se neće vratiti Žanu. Sutra bi već bilo manje lepo, pomislila je. Obuzeo ju je gotovo sujeveran strah da će Pjer osetiti izdaju ako ostane sa Žanom, i kazniti je. Očekivala je da bude kažnjena. Kada je stala pred Pjerova vrata, očekivala je da zatekne Bižu u njegovom krevetu, raširenih nogu. Zašto Bižu? Zato što je Elena očekivala osvetu zbog izdaje svoje ljubavi. Srce joj je mahnito udaralo kada je otvorio vrata. Pjer se nedužno osmehnuo. Ali zar nije i njen osmeh bio nedužan? Pogledala se u ogledalo da se uveri u to. Da li je očekivala da se demon koji ju je gonio pojavi u njenim zelenim očima? Primetila je nabore na suknji i trunke prašine na sandalama. Osetila je da će, ako budu vodili ljubav, Pjer znati da Žanova srž pluta zajedno s njenom vlažnošću. Izbegla je njegova milovanja i predložila da posete Balzakovu kuću u Pasiju. Bilo je blago kišno poslepodne, ispunjeno onom sivom pariškom melanholijom

koja navodi ljude da ostanu unutra, koja stvara erotsku atmosferu zato što podseća na nekakvu tavanicu nad gradom i obavija ih mlitavim vazduhom kao u niši. Svuda se nalazio neki podsetnik erotskog života - poluskrivena radnja s donjim rubljem, podvezicama i crnim čizmama, provokativni hod Parižanki, zagrljeni ljubavnici u taksiju. Balzakova kuća nalazila se na vrhu brdovite ulice u Pasiju koja je gledala na Senu. Prvo su morali da zvone na vratima stambene zgrade pa da se spuste stepenicama koje su izgledale kao da vode u podrum ali su izlazile u baštu. Onda su morali da pređu baštu i pozvone na još jedna vrata. To su bila vrata njegove kuće, skrivene u bašti stambene zgrade, tajne i tajnovite kuće, tako skrivene i izolovane u srcu Pariza. Vrata im je otvorila žena koja je izgledala kao duh iz prošlosti - izbledelo lice, izbledela kosa i odeća, beskrvna. Živeći s Balzakovim rukopisima, prvim izdanjima, slikama i gravurama žena koje je voleo, bila je prožeta nestalom prošlošću i kao da je sva krv iscurila iz nje. I glas joj je bio udaljen, avetinjski. Spavala je u ovoj kući ispunjenoj mrtvim suvenirima. Postala je podjednako mrtva za sadašnjost. Kao da je svake noći legala u Balzakov grob da spava pored njega. Sprovela ih je kroz sobe a onda do kraja kuće. Stigla je do vrata u podu, provukla duge koščate prste kroz alku i povukla je kako bi Elena i Pjer mogli da pogledaju. Vrata su se otvarala na malo stepenište. Balzak je postavio ta vrata kako bi žene koje su ga posećivale mogle da izbegnu praćenje ili sumnje svojih muževa. I on ih je koristio da pobegne od ljudi kojima je dugovao novac. Stepenište je vodilo na stazu pa do kapije koja se otvarala prema izolovanoj ulici što je izlazila na Senu. Neko je mogao da pobegne ovuda pre nego što bi osoba na ulaznim vratima stigla da prođe kroz prvu sobu. Ta vrata su toliko govorila o Balzakovoj ljubavi prema životu da su na Elenu i Pjera delovala poput afrodizijaka. „Voleo bih da te uzmem ovde na podu“, prošaptao je Pjer. Avetinjska žena nije čula ove reči, izgovorene s neposrednošću pariškog mangupa, ali je videla pogled koji ih je pratio. Raspoloženje posetilaca nije bilo u skladu sa svetošću ovog mesta i ona ih je brzo ispratila napolje. Dašak smrti im je raspalio čula. Pjer je zaustavio taksi. Nije mogao da čeka. Naterao je Elenu da mu sedne u krilo, okrenuta leđima prema njemu, potpuno oslonjena na njega, skrivajući ga sasvim. Podigao joj je suknju. „Nemoj ovde, Pjere“, rekla je Elena. „Sačekaj da stignemo kući. Videće nas

ljudi. Molim te, sačekaj. Oh, Pjere, boli me! Pogledaj, policajac nas je video. A sada stojimo i ljudi s trotoara mogu da nas vide. Pjere, Pjere, prestani.“ Ali bila je preplavljena zadovoljstvom dok se slabašno branila i pokušavala da sklizne s njega. Zbog napora da nepomično sedi bila je svesnija svakog Pjerovog pokreta. Sada se plašila da će možda požuriti, gonjen brzinom vožnje i strahom da će se uskoro zaustaviti pred njihovom kućom a taksista se okrenuti prema njima. A želela je da uživa u Pjeru, da obnovi sponu i harmoniju njihovih tela. Videli su ih sa ulice. Ali nije mogla da se odvoji, a osim toga njegove ruke su sada bile oko nje. Tada ih je siloviti skok preko rupe na putu razdvojio. Bilo je prekasno da nastave svoj zagrljaj. Taksi se zaustavio. Pjer je imao tek toliko vremena da se zakopča. Elena je pomislila da mora da izgledaju pijano i raščupano. Telo joj je bilo toliko obamrlo da se teško kretala. Pjer je perverzno uživao u ovom prekidu. Voleo je osećaj da su mu se kosti bezmalo istopile u telu, gotovo bolno povlačenje krvi. Elena je delila njegov novi hir. Ležali su na krevetu i pričali. Elena mu je ispričala priču koju je tog jutra čula od mlade Francuskinje koja je šila za nju. „Madlen je radila u velikoj robnoj kući. Poticala je iz porodice najsiromašnijeg skupljača đubreta u celom Parizu. Njeni roditelji su živeli od toga što su preturali po kantama za smeće i prodavali komade lima, kože i papira koje bi našli. Madlen je počela da radi u odeljenju s raskošnim nameštajem za spavaće sobe. Nadgledao ju je otmeni, uštirkani, ukočeni poslovođa odeljenja. Ona nikada nije spavala u krevetu, već samo na gomili rita i novina u straćari. Kada je niko nije gledao, ona je opipavala satenske čaršave, dušeke, perjane jastuke kao da su od hermelina ili činčile. Imala je onaj prirodan pariški dar da izgleda šik u odeći kupljenoj za isti novac koji su druge žene davale samo za čarape. Bila je atraktivna, s veselim očima, kovrdžavom crnom kosom i lepim oblinama. Razvila je dve strasti: da ukrade nekoliko kapi parfema ili kolonjske vode sa odeljenja s mirisima i da pre zatvaranja prodavnice legne na najmekši krevet i zamišlja da će tu da spava. Najviše je volela one s baldahinom. Osećala se bezbednije kada je ležala iza zavesa. Nadglednik je obično toliko žurio da krene da je imala nekoliko minuta da se prepusti svojoj fantaziji. Mislila je da njene ženske čari postaju mnogo veće kada leži u takvom krevetu. Želela je da je vide određeni uglađeni muškarci koje je viđala na Šanzelizeu i shvate koliko lepo izgleda u divnoj spavaćoj sobi. Njena fantazija postala je složenija. Udesila je da se ispred kreveta postavi toaletni sto sa ogledalom kako bi mogla da se divi sebi dok leži. Ali jednoga dana,

kada je završila sve korake rituala, otkrila je da je nadglednik zapanjeno posmatra. Taman je htela da skoči s kreveta kada ju je zaustavio. 'Madam', rekao je (uvek ju je oslovljavao sa madmazel), očaran sam što sam vas upoznao. Nadam se da ste zadovoljni krevetom koji sam napravio prema vašim naređenjima. Da li je dovoljno mekan? Mislite li da će mesje grof biti zadovoljan?' 'Mesje grof će srećom biti odsutan nedelju dana, pa ću moći da uživam u krevetu s nekim drugim', odgovorila je. Sela je i ponudila mu svoju ruku. 'Poljubite je kao što biste poljubili ruku neke dame u salonu.' Osmehujući se, učinio je to s uglađenom elegancijom. Tada su čuli zvuk i pobegli u različitim pravcima. Svakoga dana krali su pet ili deset minuta u gužvi pred zatvaranje. Planirali su malu scenu dok su se pretvarali da slažu stvari, brišu prašinu ili ispravljaju greške na nalepnicama s cenama. On je dodao najefektniji predmet - paravan. Zatim posteljinu obrubljenu čipkom s drugog odeljenja. Tada bi namestio krevet i stavio ukrasni pokrivač. Pričali bi dok joj ljubi ruku. Zvao ju je Nana. Pošto joj nije bila poznata ta knjiga, poklonio ju joj je jednom prilikom. Smetalo mu je što njena uska mala crna haljina odudara od pastelne posteljine. Pozajmio bi mrežasti negliže koji se preko dana nalazio na lutki i njime pokrio Madlen. Iako su prodavci prolazili oko njih, nisu mogli da vide šta se dešava iza paravana. Kada se Madlen dovoljno nauživala u ljubljenju ruke, on ju je poljubio u udubljenje kod lakta. Tamo joj je koža bila osetljiva i kada bi savila ruku, izgledalo je kao da je poljubac tu skriven i zaštićen. Madlen ga je ostavila tamo poput presovanog cveta a kasnije, kada je ostala sama, opustila je ruku i poljubila isto mesto kao da želi prisnije da ga oseti. Taj poljubac, spušten tako tanano, bio je snažniji od svih onih prostih štipkanja koja je doživela na ulici zbog njenih čari i od svih onih bestidnosti koje su joj šaputali radnici: Viens que je te suce. Prvo je sedeo na podnožju kreveta, a onda bi se ispružio pored nje da pripali cigaretu uz ceremoniju uživaoca opijuma. Uuznemirujući koraci s druge strane paravana činili su njihove sastanke tajnovitim i opasnim kao da su ljubavnici na randevuu. Tada bi Madlen rekla: 'Volela bih da možem da pobegnemo od praćenja ljubomornog grofa. Ide mi na živce'. Ali njen obožavalac je bio previše mudar da kaže: 'Pođi sa mnom u neki skroman mali hotel.' Znao je da to ne može da se odigrava u nekoj prljavoj sobi, u limenom krevetu s iscepanim ćebadima i sivim čaršavima. Poljubio ju je u najtopliji deo vrata, ispod kovrdžave kose, pa u vrh uva, gde Madlen ne može kasnije da ga oseti, već samo da ga dodirne prstima. Uvo joj je gorelo celog dana posle tog poljupca zato što je počeo da ga gricka. Madlen bi preplavila malaksalosi čim bi legla, što je možda bilo zbog njenog

shvatanja aristokratskog ponašanja ili zbog poljubaca koji su poput ogrlice padali na njeno grlo ili još niže gde su počinjale grudi. Nije bila devica, ali grubost napada koje je upoznala - gurnuta uza zid u mračnim ulicama, bačena na pod kamiona ili prevrnuta iza straćara skupljača đubreta, gde su se ljudi parili a da ne vide lica jedno drugome nikada nije probudila njena čula kao ovo postepeno i ritualno udvaranje. Vodio je ljubav s njenim nogama tri ili četiri dana. Terao ju je da obuje krznene papuče za spavaću sobu, skidao joj čarape, ljubio joj stopala i držao ih kao da uzima celo njeno telo. Kada je bio spreman da joj podigne suknju, toliko je zapalio je ostatak njenog tela da je bila zrela za konačno podavanje. Budući da su imali malo vremena i očekivalo se da izađu iz radnje sa ostalima, morao je da zanemari milovanja kada je došao trenutak da je uzme. A ona nije znala šta joj se više sviđa. Ako je bude dugo milovao - neće imati vremena za vođenje ljubavi. A ako je odmah uzme - osetiće manje uživanje. Sada su se iza paravana odigravali isti prizori kao u najraskošnijim spavaćim sobama, samo užurbaniji. A svaki put su morali ponovo da obuku lutku i da nameste krevet. Ali nikada se nisu sastajali izvan tog trenutka. To je bio njihov san za taj dan. On je prezirao jeftine avanture svojih drugova u hotelima gde je soba koštala pet franaka. Ponašao se kao da posećuje prostitutku s najviše udvarača u Parizu i bio je amant de coeur žene koju izdržavaju najbogatiji muškarci. „Da li je njihov san ikada narušen?“, pitao je Pjer. „Jeste. Sećaš se štrajka u velikim robnim kućama? Zaposleni su ostali u njima dve nedelje. Za to vreme drugi su parovi otkrili mekoću najkvalitetnijih kreveta, divana, kauča i sofa. Otkrili su kako ljubavni položaji mogu da budu raznovrsni na krevetima koji su široki, niski i čiji im bogati materijali golicaju kožu. Madlenin san je postao javno vlasništvo i vulgarna karikatura uživanja koja je spoznala. Završila se jedinstvenost njenih susreta s ljubavnikom. Ponovo je počeo da je oslovljava s madmazel, a ona njega s mesje. Čak je počeo da nalazi zamerke njenoj veštini prodavanja tako da je na kraju napustila radnju.“ Elena je kupila staru kuću na selu kako bi u njoj provodila leta. Kuća je morala da se okreči. Migel je obećao da će joj pomoći. Počeli su s potkrovljem koje je bilo slikovito i složeno, sastavljeno od niza malih nepravilnih soba, povremeno soba unutar soba koje kao da su naknadno dodate. I Donald je bio tu, ali njega nije zanimalo krečenje. Odlazio bi da istražuje veliku baštu, selo i šumu koji su okruživali kuću. Elena i Migel su radili sami, pokrivajući i sebe bojom kao i stare zidove. Migel je držao četku kao da slika portret

i odmakao bi se da vidi svoj napredak. Vratili su se u mladelačko raspoloženje dok su radili zajedno. Kako bi je šokirao, Migel je pričao o svojoj „zbirci zadnjica“, pretvarajući se da ga očarava ta naročita strana lepote zato što je Donald imao savršenu zadnjicu. Bila je umetnost naći zadnjicu koja nije suviše okrugla, kao većina ženskih, niti previše ravna, poput većine muških, već nešto između, nešto vredno stiskanja. Elena se smejala. Mislila je o tome kako Pjer za nju postaje žena kada joj okrene leđa i kako bi želela da ga siluje. Mogla je da zamisli kako se Migel oseća kada leži iza Donaldovih leđa. „Ako je zadnjica dovoljno zaobljena i čvrsta a mladić nema erekciju, onda se to ne razlikuje mnogo od žene“, primetila je Elena. „Da li ipak opipaš da se uveriš da postoji razlika?“ „Da, naravno. Zamisli kako bi bilo uznemirujuće da tamo ne otkrijem ništa ili da nađem sisarske izbočine iznad - grudi za mleko, nešto što bi ubilo seksualni apetit.“ „Neke žene imaju veoma male držače za mleko“, istakla je Elena. Bio je njen red da se popne na merdevine kako bi dohvatila zidni venac i ugao kosog krova. Suknja bi joj se pridigla kada bi podigla ruku. Nije nosila čarape. Noge su joj bile glatke i vitke, bez „okruglastih preterivanja“, kako je Migel rekao, koji joj je sada davao komplimente budući da je njihov odnos bio oslobođen ikakvih seksualnih nadanja s njene strane. Elenina želja da zavede homoseksualca predstavlja čestu žensku grešku. Uglavnom ih je ženska čast navodila na to, želja da dokažu svoju moć, iako imaju veoma male izglede na uspeh; možda imaju osećaj da su svi muškarci pobegli od njihove vlasti i da moraju ponovo da budu zavedeni. Migel je svakoga dana patio zbog takvih pokušaja. On nije bio feminiziran. Imao je lepo držanje, a pokreti su mu bili muževni. Ali obuzela bi ga panika čim bi neka žena počela da koketira s njim. Odmah bi predvideo celu dramu: žensku agresivnost, njeno tumačenje njegove pasivnosti kao puke bojažljivosti, njeno napredovanje, njegovu mržnju prema trenutku kada će morati da je odbije. Nikada to nije mogao da učini s mirnom ravnodušnošću. Bio je preosetljiv i saosećajan. Ponekad bi patio više od žena, kojima je bila važna samo taština. Imao je familijarni odnos prema ženama pa se uvek osećao kao da povređuje nečiju majku, sestru ili ponovo Elenu u nekoj novoj transformaciji. Sada je znao koliko je naudio Eleni time što je bio prvi koji je izazvao sumnju u njenu sposobnost da voli ili bude voljena. Svaki put kada bi odbio udvaranje neke žene, osećao se kao da je počinio manji zločin, kao da joj je zauvek ubio veru i

samopouzdanje. Kako mu je bilo lepo u Eleninom društvu, dok je bez opasnosti uživao u njenim ženstvenim darovima. Pjer se starao za senzualnu Elenu. Ali u isto vreme Migel je bio veoma ljubomoran na Pjera, baš kao što je bio na svoga oca dok je bio dete. Majka bi ga izbacila iz sobe čim bi njegov otac ušao. Otac je nestrpljivo čekao da Migel izađe. Mrzeo je što su satima bili zaključali. A čim bi njegov otac otišao, majčina ljubav, zagrljaji i poljupci vratili bi se njemu. Bilo bi potpuno isto kada bi Elena rekla: „Idem da se vidim s Pjerom.“ Ništa nije moglo da je zadrži. Bez obzira koliko uživali zajedno, koliko bi obasipala Migela nežnostima, ništa nije moglo da je zadrži kada bi došlo vreme da se vidi s Pjerom. Takođe ga je opčinjavala tajna Elenine muške prirode. Kad god bi bio s njom, osetio bi njenu vitalnost, aktivnost i upornost. U njenom društvu kao da su nestajale njegova lenjost, neodređenost i sklonost ka otezanju. Ona je bila katalizator. Pogledao je njene noge. Dijanine noge, Dijane lovca, žene-mladića. Noge za trčanje i skakanje. Preplavila ga je neodoljiva radoznalost da vidi ostatak njenog tela. Približio se merdevinama. Stilizovane noge nestajale su u gaćicama obrubljenim čipkom. Želeo je da vidi još. Pogledala je u njega i videlada je posmatra razrogačenih očiju. „Elena, samo bih voleo da vidim kako si napravljena.“ Ona se osmehnula. „Hoćeš li mi dozvoliti da te pogledam?“ „Već me gledaš.“ Podigao je rub njene suknjie koja se rastvorila poput letnjeg kišobrana i sakrila mu glavu od njenog pogleda. Počela je da se spušta merdevinama, ali njegove ruke su je zaustavile. Uhvatio je elastični pojas njenih gaćica i raširio ga kako bi spale. Ostala je na pola merdevina, s jednom nogom uzdignutijom od druge, što ga je sprečilo da joj skroz svuče gaćice. Povukao je nogu nadole prema sebi kako bi joj skinuo kilote. Ruke su mu s ljubavlju obujmile njenu zadnjicu. Poput vajara uveravao se u tačne obrise onoga što je držao, osećajući čvrstinu i zaobljenost, kao da je to samo deo kipa koji je otkrio i kao da ostatak tela uopšte nije tu. Nije se obazirao na okolno meso i obline. Milovao joj je samo zadnjicu i postepeno ju je spuštao sve bliže svom licu, sprečavajući Elenu da se okrene kako se spuštala s merdevina. Prepustila se njegovom hiru, misleći da će to biti samo orgija za oči i ruke. Kada

je stigla do poslednje prečke, on je držao po jednu poluloptu u obe ruke i gnječio ih poput grudi, hipnotički vraćajući ruke tamo odakle su započele milovanje. Elena se okrenula prema njemu, naslonjena na merdevine. Osetila je da će pokušati da je uzme. Prvo ju je dodirnuo tamo gde je otvor bio premali za njega i to ju je zabolelo. Uzviknula je. Tada se pomerio napred, našao pravi ženski otvor i otkrio da može da sklizne unutra. Bila je zapanjena kada je videla koliko je snažan u njoj. Ali iako se silovito kretao, nije ubrzavao pokrete kako bi stigao do klimaksa. Da li je postajao sve svesniji toga da se nalazi u ženi umesto u mladiću? Polako se povukao, ostavivši je poluzadovoljenu i sakrio lice od nje da ne vidi njegovo razočaranje. Poljubila ga je da mu pokaže da ovo nije bacilo senku na njihov odnos i da ga razume. Elena je ponekad na ulici ili u kafeu bila opčinjena souteneur licem nekog čoveka, krupnog radnika u čizmama do kolena sa surovom zločinačkom glavom. Osetila bi seksualnu jezu straha i mračnu privlačnost. Ženka u njoj bila bi očarana. Na trenutak bi se osetila poput kurve koja očekuje ubod u leđa zbog neke nevernosti. Osećala je teskobu. Bila je zarobljena. Zaboravila je da je slobodna. Bio je probuđen mračni sloj pečurke, podzemni primitivizam, želja da oseti brutalnost muškarca, silu koja će je otvoriti i opustošiti. Žene imaju potrebu da budu povređene - to je tajna erotska želja. Morala je da se otrese dominacije takvih slika. Setila se da ju je kod Pjera prvo privukao opasni sjaj u njegovim očima, očima muškarca bez krivice i skrupula, koji uzima ono što hoće i uživa, nesvestan opasnosti i posledica. Šta se dogodilo s tim nepokornim tvrdoglavim divljakom koga je upoznala na planinskoj stazi jednog blistavog jutra? Bio je pripitomljen. Živeo je za to da vodi ljubav. Elena se osmehnula na to. To je bila vrlina koja se retko mogla naći kod muškaraca. Ali još je bio čovek prirode. Ponekad bi ga pitala: „Gde ti je konj? Uvek izgledaš kao da si ostavio konja pred vratima i spremaš se da uskoro odgalopiraš.“ Spavao je go. Mrzeo je pidžame, ogrtače, kućne papuče. Bacao je cigarete na pod. Kupao se u ledenoj vodi poput istraživača. Podsmevao se udobnostima. Birao bi najtvrđu stolicu. Jednom mu je telo bilo toliko vrelo i prašnjavo a voda tako hladna da je došlo do isparavanja i dim je počeo da izlazi iz njegovih pora. Pružio je ruke iz kojih je izlazila para prema njoj, a ona je rekla: „Ti si bog vatre.“ Nije mogao da se prilagodi vremenu. Nije znao koliko se toga može uraditi za sat vremena. Polovina njegovog bića uvek je spavala, ušuškana materinskom ljubavlju

koju mu je ona pružala, obmotana maštanjima, lenjošću, pričama o putovanjima na koje će otići, o knjigama koje će napisati. U neobičnim trenucima bio je veoma čist. Bio je oprezan poput mačke. Iako je spavao bez odeće, nije šetao nag po stanu. Pjer je intuitivno razumevao svakoga. Ali nije obitavao tamo, nije spavao i jeo u tim nadmoćnim svetovima kao ona. On se često raspravljao, ratovao, pio u društvu običnih prijatelja, provodio večeri s neukim ljudima. Ona to nije mogla. Ona je volela izuzetno i neobično. To ih je razdvajalo. Želela je da bude poput njega, bliska sa svima, s bilo kime, ali nije mogla. To ju je rastuživalo. Često bi ga ostavljala kada bi zajedno izašli. Njihova prva ozbiljna svađa bila je zbog vremena. Pjer bi je nazvao i rekao: „Dođi kod mene u osam.“ Ona je imala svoj ključ. Ušla bi unutra i čitala knjigu. On bi stigao u devet. Ili bi nazvao dok ga čeka i rekao: „Samo što nisam stigao“, i došao dva sata kasnije. Jedno veče predugo ga je čekala (a čekanje je bilo utoliko bolnije zato što je zamišljala kako vodi ljubav s drugom ženom) tako da je nije zatekao kada je stigao. Tada je bio njegov red da besni. Ali to nije promenilo njegove navike. Drugi put mu je zaključala vrata. Stajala je ispred vrata i slušala ga. Već je počela da se nada da neće otići. Duboko se kajala što im je veče upropašćeno. Ali čekala je. Tada je ponovo nežno pozvonio. Verovatno ne bi bila tronuta da je ljutito zvonio, ali on je to učinio tako nežno i s osećanjem krivice da je otvorila vrata. Još je bila ljuta. Želeo ju je. Ona mu se opirala. Uzbudilo ga je njeno odbijanje. A ona se rastužila zbog njegove želje. Imala je osećaj da je Pjer želeo ovakvu scenu. Kako je postajao sve uzbuđeniji, njena uzdržanost je bivala sve veća. Zatvorila je sebe seksualno. Ali med je kapao kroz zatvorene usmine i Pjer je bio u ekstazi. Postao je strastveniji, primorao ju je svojim snažnim nogama da raširi kolena, zaleteo se u nju i svršio s neverovatnom žestinom. Iako se ranije pretvarala da oseća zadovoljstvo kako ga ne bi povredila, ovog puta namerno to nije učinila. Kada je zadovoljio svoju strast, Pjer ju je pitao: „Jesi li svršila?“ „Nisam“, odgovorila je. Bio je povređen. Osetio je punu surovost njenog povlačenja. „Volim te više nego što ti mene voliš“, rekao je. Ali znao je koliko ga voli i bio je zbunjen. Posle toga ležala je otvorenih očiju i razmišljala kako je njegovo kašnjenje

nedužno. Već je zaspao kao dete, skupljenih pesnica, s kosom u njenim ustima. Još je spavao kada je otišla. Ali na ulici ju je preplavio takav talas nežnosti da je morala da se vrati u stan. Bacila se na njega i rekla: „Morala sam da se vratim. Morala sam da se vratim.“ „Želeo sam da se vratiš“, odgovorio je. Dodirnuo ju je. Bila je tako vlažna. Dok je klizio u nju i iz nje, rekao je: „Volim da vidim kako te povređujem tamo, kako te probadam u malu ranu.“ Tada je počeo silovito da se zariva u nju kako bi izvukao iz nje grč koji je zadržavala. Bila je srećna kada je otišla. Može li ljubav da se pretvori u vatru koja se ne gasi, poput vatre indijskih jogija? Da li je počela da uči kako da magično hoda preko usijanih žeravica?

Baski i Bižu

Bila je kišovita noć. Ulice su bacale odsjaj poput ogledala. Bask je imao trideset franaka u džepu i osećao se bogato. Ljudi su mu govorili da je veliki slikar na svoj naivni sirovi način. Nisu znali da on preslikava s razglednica. Dobio je trideset franaka za poslednju sliku. Bio je euforičan i želeo je da proslavi. Tražio je jedan od onih malih crvenih fenjera koji obećava zadovoljstvo. Vrata je otvorila žena materinskog izgleda. Ali njene hladne oči odmah su se spustile do njegovih cipela jer je na osnovu njih prosuđivala koliko može da naplati za uživanje. A onda su joj se, zarad sopstvenog zadovoljstva, oči zaustavile na šlicu pantalona. Lica je nisu zanimala. Njen život je prošao u bavljenju isključivo ovim delom muške anatomije. Njene krupne oči, još uvek blistave, prodorno su ponirale u muške pantalone kao da mogu da procene veličinu i težinu muškog uda. Bio je to znalački pogled. Volela je da spaja ljude, s više oštroumnosti od drugih majki prostitucije. Predložila bi određene parove. Bila je stručna poput izrađivača rukavica. Čak i kroz pantalone mogla je da izmeri mušteriju i da se potrudi da mu nađe savršenu rukavicu koja mu lepo pristaje. Nije bilo zadovoljstva ako bi bilo previše mesta, niti ako je rukavica preuska. Maman je mislila da ljudi danas ne znaju dovoljno o značaju pristajanja. Želela je da podeli svoje znanje, ali muškarci i žene su postajali nemarni i bili su manje zahtevni od nje. Muškarac koji bi se plutajući obreo u prevelikoj rukavici, pomerajući se kao u praznom stanu, pokušao bi da izvuče što više zadovoljstva može. Ostavio bi ud da leprša poput zastave i izvadio ga bez pravog čvrstog zagrljaja koji bi mu ugrejao utrobu. Ili bi ga gurnuo navlaženog pljuvačkom, kao da pokušava da se provuče kroz zatvorena vrata, stisnut uskim okruženjem i skupljajući se još više samo da bi tu ostao. A ako bi se devojka srdačno nasmejala od uživanja ili pretvaranja da uživa, on bi odmah bio istisnut napolje zato što je preuska. Ljudi su sve manje znali o dobrim spojevima. Maman je prepoznala Baska tek kada mu je pogledala šlic i nasmešila se. Bask je delio ovu strast za nijanse s Maman i znala je da ga nije lako zadovoljiti. Imao je hirovitu muškost. Bunio se kada bi se suočio s pičkom nalik na poštansko sanduče. Povlačio se suočen sa zatvorenom tubom. Bio je poznavalac, gurman ženskih kutija za

nakit. Voleo je one pokrivene somotom i udobne, srdačne i prijanjajuće. Maman mu je uputila čeznjivi pogled koji nije pružala drugim mušterijama. Sviđao joj se Bask, ali ne zbog svog klasičnog lica s malim nosem, bademastih očiju, sjajne crne kose, lebdećeg lakog koraka i nehajnih pokreta. A ni zbog crvenog šala i kape koju je nosio mangupski naherenu. Ni zbog njegove zavodljivosti. Već zbog njegovog kraljevskog pendentif, njegove plemenite izbočine, osećajne i neumorne prijemčivosti, srdačnosti i rastegljivosti. Nikada nije videla takav. Nekada bi ga položio na sto kao da stavlja kesu s novcem i udario njime kao da zahteva pažnju. Prirodno ga je vadio, kao što bi drugi muškarci skinuli kaput kada bi im bilo toplo. Odavao je utisak kao da mu ne prija da bude zatvoren i sputan da mora da bude na vazduhu gde će mu se diviti. Maman se neprestano prepuštala navici da gleda u muško međunožje. Kada bi izlazili iz urinoirs i zakopčavali se, ona je bila srećna kada bi uspela da na brzinu vidi zlatni ud pre nego što nestane, ili tamnosmeđ, ili lepo zašiljen kakve je najviše volela. Na bulevarima je često bivala nagrađena prizorom nemarno zakopčanih pantalona, a njene oči, obdarene oštrim vidom, mogle su da prodru u senoviti prorez. Još je bilo bolje kada bi videla neku skitnicu kako mokri uza zid zgrade i oprezno drži ud kao da mu je to poslednji srebrnjak. Neko bi pomislio da je Maman bila lišena intimnijeg posedovanja takvog zadovoljstva, ali nije. Mušterije koje su dolazile u njenu kuću smatrale su da je primamljiva i znali su njene vrline i prednosti nad drugim ženama. Maman je mogla da proizvede istinski slastan sok za pir ljubavi, koji je većina žena morala veštački da pravi. Maman je mogla muškarcu da pruži potpunu iluziju nežnog obroka, nečeg veoma mekanog pod zubima i dovoljno vlažnog da utoli svačiju žeđ. Često su među sobom pričali o prefinjenim sosovima u koje je Maman umela da umota svoje zalogaje ružičaste poput školjke, o čvrstini njenih darova nalik na bubnjeve. Bilo je dovoljno da neko jednom ili dvaput kucne u tu okruglu školjku. Njen slastan ukus bi se pojavio, nešto što su njene devojke retko uspevale, med koji je mirisao na morske školjke i koji je činio prolaz u žensku nišu među njenim nogama pravim užitkom za muškog posetioca. Bask je voleo da bude tu. Bilo je ublažavajuće, zasićujuće, toplo i zahvalno gozba. Za Maman je to bila svetkovina i ona je davala sve od sebe. Bask je znao da joj nisu potrebne duge pripreme. Maman se celog dana hranila putovanjima svojih očiju, koje nikada nisu zalazile iznad ili ispod sredine muškog tela. Uvek su bile u ravni sa šlicem. Volela je one izgužvane, zakopčane na brzinu posle žurne seanse. Kao i one lepo ispeglane, još bez nabora. A mrlje, oh, mrlje od ljubavi! Čudne fleke koje je mogla da ugleda kao da nosi lupu. Kada pantalone ne bi

bile dovoljno spuštene ili kada bi se ud vratio na svoje prirodno mesto u pogrešnom trenutku, nastala bi mrlja poput dragulja s malim blistavim trunčicama kao da se neki mineral istopio; kao da se materijal ukrutio od šećera. Prelepa fleka, mrlja želje bilo da je isprskana poput parfema iz muške fontane ili zalepljena od previše grozničave i prijanjajuće žene. Maman je volela da počne tamo gde bi se čin već odigrao. Bila je osetljiva na prijemčivost. Ta mala fleka bi je potresla između nogu dok hoda. Zbog otpalog dugmeta osetila bi da joj je muškarac prepušten na milost. Ponekad je u velikoj gužvi imala hrabrosti da ispruži ruku i dodirne. Ruka joj se kretala poput lopovske, s neverovatnom okretnošću. Nikada se ne bi spetljala i dodirnula pogrešno mesto već pravo ispod pojasa gde je ležala mekana ustalasana izbočina a ponekad, neočekivano, drska palica. U podzemnoj železnici, u mračnim kišnim noćima, u bulevarima punim ljudi ili u salama za igru, Maman bi se oduševljeno divila i pozivala na oružje. Koliko puta je bilo odgovoreno na njen poziv i oružje bi se pružilo prema njenoj ispruženoj ruci! Volela bi da vidi postrojenu vojsku s jedinim oružjem koje je moglo da je pokori. U svojim maštanjima videla je tu vojsku. Ona je bila general koji maršira i daje odlikovanja dugačkim i lepim, zaustavljajući se pred svakim muškarcem kojem se divila. Oh, kada bi bila Katarina Velika i mogla da nagradi paradu poljupcem svojih pohlepnih usana! Da može da poljubi samo vršak kako bi izazvala prvu suzu radosti! Njena najveća avantura bila je parada škotskih vojnika jednog prolećnog jutra. Čula je razgovor nekolicine Škota dok je pila u baru. „Mladi stupaju u vojsku i uče da hodaju na takav način“, objašnjavao je jedan. „To je naročit hod. Težak, veoma težak Postoji coup defesse, zamah kojim treba da se zaljuljaju kukovi i torbica koja visi napred na kiltu. Ako se torbica ne pomeri, to je promašaj. Njihov korak je složeniji od baletskih.“ Maman je mislila o tome kako se svaki put zajedno s torbicom zaljulja kilt, kao i druge stvari koje vise. I njeno ostarelo srce brže je zakucalo. Ljuljanje. Ljuljanje. Sve odjednom. To je savršena vojska. Ona bi volela da prati takvu vojsku u bilo kakvom svojstvu. Jedan, dva, tri. Već je bila dovoljno uskomešana zbog ljuljanja privezaka kada je muškarac za šankom dodao: „Znate da ne nose ništa ispod kilta.“ Ne nose ništa ispod! Ti snažni muškarci, tako uspravni i pohotni! Uspravljene glave, snažne gole noge i suknjice - to ih je činilo ranjivim poput žena. Krupni pohotni muškarci, primamljivi poput žena i nagi ispod kilta. Maman je želela da postane pločnik po kojem će oni koračati kako bi mogla da zaviri ispod svakog kratkog kilta u skrivenu „torbicu“ koja se ljulja sa svakim korakom. Maman je osetila navalu krvi. Bilo je pretoplo u baru. Bio joj je potreban svež vazduh.

Gledala je paradu. Pulsirala je kao da su Škoti sa svakim korakom ulazili u njeno telo. Jedan, dva, tri. Ples preko njenog abdomena, brutalan i ujednačen, a krznena torbica se njiše poput stidnih dlačica. Maman je bila vrela kao julski dan. Nije mogla da misli ni o čemu drugom osim o tome da se progura do prvog reda a onda da se spusti na kolena i pretvara se da je pala u nesvest. Ali videla je samo noge kako nestaju pod plisiranim škotskim suknjama. Kasnije, kada je ležala uz kolena policajca, prevrnula je očima kao da će dobiti napad. Kada bi se vojnici samo okrenuli i koračali preko nje! Zato njen sok nikada nije presušio. Bio je dovoljno negovan. Noću bi joj koža bila nežna kao da je celog dana ključala nad blagom vatrom. Očima bi prešla od mušterija do žena koje su radile za nju. Ni njihova lica nisu joj privlačila pažnju, već samo tela od struka naniže. Terala bi ih da se okreću pred njom, pljesnula bi ih da oseti čvrstinu mesa pre nego što obuku kombinezone. Znala je da se Meli obmota oko muškarca poput mašne tako da on ima utisak da ga nekoliko žena grli. Znala je za jednu lenjivicu koja se pretvarala da spava i time davala bojažljivim muškarcima smelost kakvu niko drugi nije mogao, dozvoljavajući im da je dodiruju i istražuju, kao da ne postoji nikakva opasnost u tome. Njeno krupno telo skrivalo je tajne u bogatim naborima, ali im je njena lenjost omogućavala da je otkriju radoznalim prstima. Maman je znala vitku vatrenu devojku koja je napadala muškarce kako bi se osećali kao žrtve sticaja okolnosti. Bila je omiljena među muškarcima koje je grizla savest. Oni su dozvoljavali da ih siluje. Tako je njihova savest bila mirna. Mogli su da kažu svojim ženama da se ona bacila na njih i iskoristila ih. Oni bi legli, a ona bi sela na njih, kao na konja, mamuzajući ih do neminovnih pokreta pritiskom i galopiranjem po njihovoj ukrućenoj muškosti, ili blagim kasom, ili dugim koracima. Jakim kolenima stegla bi slabine svojih podređenih žrtava i, poput plemenite jahačice, elegantno se uzdizala pa padala unazad dok bi joj sva težina bila usredsređena na sredini tela, a povremeno bi udarala muškarca da ubrza grčevite pokrete kako bi mogla da oseti jaču životinjsku snagu među nogama. Kako je samo jahala životinju ispod sebe, mamuzajući nogama i snažno gurajući podignutim telom dok životinja ne bi zapenušala a onda bi je nagonila uzvicima i udarcima da galopira još brže! Maman je znala za prikriveni šarm Vivijen s juga. Njeno telo kao da je bilo napravljeno od vrelih žeravica, zarazno tako da bi se i najhladnije telo ugrejalo od njenog dodira. Ona je znala za napetost i usporenost. Volela je prvo da sedne na bide za ritual pranja. Raširila bi noge preko malog sedišta. Imala je istaknutu zadnjicu, dve velike jamice na dnu kičme, zlatnosmeđe kukove, široke i čvrste poput leđa cirkuskog

konja. Obline bi joj nabujale kada bi sela. Ako bi se muškarac umorio da je posmatra otpozadi, mogao je da stane ispred nje i gleda kako se poliva vodom po stidnim dlačicama i između nogu, kako pažljivo rastvara usmine dok se sapuna. Tada bi je pokrila bela pena, pa ponovo voda i pojavile bi se blistave ružičaste usmine. Nekada bi mirno proučavala usmine. Bile bi blago naduvene ako je bila s previše muškaraca tog dana. Bask je voleo tada da je posmatra. Nežno bi se obrisala kako ih ne bi dodatno iritirala. Bask je došao jednog takvog dana i naslutio da može iritaciju da iskoristi za uživanje. Vivijen je drugim danima bila letargična, teška i ravnodušna. Legla bi kao na nekoj klasičnoj slici i to na način koji naglašava udoline i uzvišenja njenih oblina. Ležala je na boku s glavom položenom na ruku, a njeno bakarno telo povremeno bi se nadimalo kao da se muči od erotskog bujanja pod milovanjem nevidljive ruke. Takva je bila kada se nudila, raskošna i gotovo neosetljiva na uzbuđenja. Većina muškaraca nije ni pokušavala da je uzbudi. Prezirno je odvraćala usne od njih i sve više nudila telo ali suzdržano. Mogli su da joj rašire noge i da je gledaju koliko god žele. Nisu mogli da izmame sok iz nje. Ali kada bi se muškarac našao u njoj, počela bi da se ponaša kao da sipa vrelu lavu u nju i njeno previjanje je bilo silovitije od žena koje uživaju zato što je ona dramatizovala kako bi izgledalo da istinski uživa. Uvijala se poput pitona i bacakala u svim pravcima kao da je prže ili biju. Moćni mišići davali su njenim pokretima snagu koja je izazivala najniže životinjske porive. Muškarci su se borili da zaustave grčeve, da umire orgastički ples oko njih, kao da je prikovana za nešto što je muči. Onda bi odjednom, iz kaprica, postala nepomična. A to bi ih, perverzno usred sve veće žestine, umirilo tako da bi ispunjenje bilo odloženo. Pretvorila bi se u gomilu nepomičnog mesa. Onda bi ih nežno sisala, kao da sisa palac pred spavanje. Tada bi ih njena letargija nervirala. Pokušavali bi ponovo da je uzbude, dodirujući je svuda, ljubeći je. Ona bi se pokorila, netaknuta. Bask je kupovao vreme. Posmatrao je Vivijenino ritualno pranje. Danas je bila naduvena od prevelikog broja napada. Bez obzira koliko mala suma novca bila ostavljena na stolu, ona nikada nije sprečila nijednog muškarca da se zadovolji. Velike pune usmine bile su blago nadute od previše trljanja i u njoj je besnela mala groznica. Bask je bio veoma nežan. Ostavio je svoj mali dar na stolu. Svukao se. Obećao joj je balsam, vatu, oblaganje nečim mekim. Zbog nežnosti više nije bila na oprezu. Bask se ponašao prema njoj kao da je žena. Samo nežni dodir da ublaži i umiri groznicu. Koža joj je bila tamna kao u Ciganke, veoma glatka i čista, čak napuderisana. Prsti su mu bili osetljivi. Dodirnuo bi je samo slučajno, ovlaš, a onda joj je položio ud na stomak kao igračku, samo da bi mu se divila. Odgovorio bi kada bi mu se neko obratio. Njen stomak je pulsirao pod njegovom težinom, blago se

talasajući kako bi ga osetila. Kako nije pokazivao nestrpljenje da ga pomeri na neko zaklonjenije i skrovitije mesto, ona je sebi dozvolila da se raširi i prepusti. Zbog proždrljivosti drugih muškaraca, njihovog egoizma i nestrpljivost da se zadovolje bez obaziranja na nju postajala bi odbojna. Ali Bask je bio velikodušan. Upoređivao je njenu kožu sa satenom, njenu kosu s mahovinom, njen miris sa aromom dragocenog drva. Onda je stavio ud na otvor i nežno pitao: „Boli li te? Neću ga gurnuti ako te boli.“ Ta nežnost je ganula Vivijen. Odgovorila je: „Malo boli, ali pokušaj.“ Napredovao je samo po dva centimetra odjednom. „Da li boli?“ Ponudio se da ga izvadi. Ali Vivijen ga je ohrabrila: „Samo vrh. Pokušaj ponovo.“ Tako je glavić ušao još dva centimetra i stao. To je Vivijen dalo dovoljno vremena da oseti njegovo prisustvo, vremena koje joj drugi muškarci nisu davali. Između svakog novog napredovanja imala je vremena da oseti kako je prijatno njegovo prisustvo među mekim zidovima mesa, kako se dobro uklapa, niti previše usko niti suviše labavo. Ponovo je sačekao pa gurnuo još malo dublje. Vivijen je imala vremena da oseti kako je lepo biti ispunjen, koliko dobro pristaje ženskoj pukotini da prima i drži. Osetila je zadovoljstvo što ima nešto što može da drži, da razmenjuje toplinu, da se dve tečnosti pomešaju. Ponovo se pomerio. Napetost. Svest o praznini kada bi se povukao. Njeno meso bi se odmah skupilo. Zatvorila je oči. Njegovo postepeno prodiranje izazivalo je isijavanje svuda okolo, nevidljive struje koje su upozoravale dublje delove njene utrobe da se približava eksplozija, nešto što je stvoreno da ispuni tunel mekih zidova i da bude progutano u gladnim dubinama gde su čekali nemirni nervi. Njeno telo postajalo je sve popustljivije. Ušao je još dublje. „Boli li te?“ Izvadio ga je. Bila je razočarana a nije htela da prizna koliko je venula iznutra bez njegovog prisustva što je širi. Bila je primorana da moli. „Ubaci ga opet.“ Bilo je slatko. Gurnuo ga je dopola tako da je mogla da ga oseti ali ne i da ga stisne, da ga istinski drži. Ponašao se kao da će ga ostaviti tako. Želela je da se pomeri kako bi ga progutala, ali se suzdržavala. Došlo joj je da vrišti. Njena unutrašnjost koju još nije dodirnuo gorela je od njegove blizine. Na kraju tunela nalazilo se meso koje je zahtevalo da uđe. Izvijalo se napred, otvoreno da ga usisa. Zidovi pice pomerali su se poput morskih anemona, pokušavajući sisanjem da ga uvuku unutra, ali on je bio tek toliko blizu da pošalje valove bolnog zadovoljstva. Ponovo se pomerio, gledajući joj lice. Video je kako otvara usta. Sada je želela da uzdigne telo, da potpuno proguta njegov ud, ali je čekala. Bila je na ivici histerije od njegovog laganog zadirkivanja. Otvorila je usta kao da želi da otkrije koliko joj je pička otvorena, da otkrije njenu glad. Tek tada je

zaronio do samog kraja i osetio njene grčeve. Evo kako je Bask otkrio Bižu. Jednoga dana u kući ga je dočekala Maman, koja se topila i rekla mu da je Vivijen zauzeta. Onda se ona ponudila da ga uteši, gotovo kao da je on prevareni muž. Bask je rekao da će da sačeka. Maman je nastavila da ga zadirkuje i mazi. Tada je Bask pitao da li može da gleda. Svaka soba je bila uređena tako da novajlije mogu da posmatraju kroz tajni otvor. Bask je povremeno voleo da gleda kako se Vivijen ponaša sa svojim mušterijama. Zato ga je Maman odvela do pregrade, gde se sakrio iza zavese i posmatrao. U sobi je bilo četvoro ljudi: muškarac i žena, stranci odeveni s diskretnom elegancijom, gledali su dve žene na velikom krevetu. Vivijen, krupna i tamnoputa, ležala je opružena na krevetu. Iznad nje se, na rukama i kolenima, nalazila veličanstvena žena s kožom boje slonovače, zelenim očima i dugom, gustom, kovrdžavom kosom. Grudi su joj bile uperene naviše, struk se sužavao do neverovatne tanušnosti, a kukovi su joj bili široki. Bila je građena kao da je oblikovna u korsetu. Telo joj je imalo čvrstu glatkoću poput mermera. Na njoj ništa nije bilo mlitavo niti opušteno, već je odisailo pritajenom snagom, poput pume. Imala je neumerene i strastvene pokrete poput Španjolki. To je bila Bižu. Dve žene su bile lepo uparene, nije tu bilo plašljivosti niti sentimentalnosti. Žene od akcije, obe sa zajedljivim osmehom i pokvarenim izrazom lica. Bask nije mogao da odredi da li se pretvaraju ili zaista uživaju zato što su im pokreti bili savršeni. Stranci mora da su tražili da gledaju muškarca i ženu i ovo je bio Mamanin kompromis. Bižu je pričvrstila gumeni penis koji je imao to preimućstvo da nikada ne klone. Šta god radila, taj penis je stajao izbočen iz njenog ženskog grma kao da je prikovan večnom erekcijom. Bižu je čučala i pomerala ovu lažnu muškost ne unutra već između Vivijeninih nogu kao da bućka mleko, a Vivijen je grčila noge kao da je draži pravi muškarac. Ali Bižu je tek počela da je zadirkuje. Kao da je odlučila da natera Vivijen da oseti ud samo spolja. Postupala je s njim kao sa zvekirom, nežno kucajući o Vivijenin stomak i međunožje, blago udarajući po dlačicama i vrhu klitorisa. Konačno je Vivijen neznatno poskočila pa je Bižu nastavila s kuckanjem i Vivijen je opet skočila. Strankinja se nagnula napred kao da je kratkovida kako bi videla tajnu ove senzitivnosti. Vivijen se nestrpljivo prevrnula i isturila svoj cvet prema Bižu.

Bask se iza zavese osmehivao Vivijeninoj odličnoj predstavi. Muškarac i žena bili su opčinjeni. Stajali su odmah pored kreveta, mutnih očiju. „Želite li da vidite kako vodimo ljubav kada se osećamo lenjo?“, pitala je Bižu. „Okreni se“, naredila je. Vivijen se prevrnula na desni bok. Bižu je legla iza nje. Ispreplele su noge. Vivijen je zažmurila. Tada je Bižu rukama napravila prolaz, šireći Vivijenine tamnosmeđe guzove kako bi mogla da gurne penis između njih. Vivijen se nije pomerala. Dozvolila joj je da gura i udara. Onda se neočekivano trgla poput konja kada se ritne. Bižu se povukla da bi je kaznila. Ali Bask je video kako se gumeni penis sada presijava, gotovo kao pravi, još uvek trijumfalno uspravan. Bižu je ponovo počela da je nadražuje. Dodirivala je vrhom penisa Vivijenina usta, uši, vrat, položila ga između njenih grudi. Vivijen je stisla grudi da ga zarobi. Pomerala se da oseti Bižuino telo, trljala se o njega, ali Bižu je postala neuhvatljiva kada je Vivijen podivljala. Muškarac koji se naginjao nad njima postao je nemiran. Želeo je da se baci na žene. Njegova partnerka mu nije dozvolila, iako je pocrvenela. Bask je odjednom otvorio vrata. Naklonio se i rekao: „Tražili ste muškarca i evo me.“ Zbacio je odeću sa sebe. Vivijen ga je zahvalno pogledala. Bask je shvatio da gori. Dve muškosti će je zadovoljiti više nego onaj zadirkujući, neuhvatljivi ud. Bacio se između žena. Gde god bi stranci pogledali, videli bi nešto što ih očarava. Jedna ruka je rastvarala nečiju guzu i gurala ispitivački prst unutra. Usne su se zatvarale nad udom što je poskakivao, jurišao. Druga usta su obujmila bradavicu. Lica su bila pokrivena grudima ili zaronjena u stidne dlačice. Noge su stiskale ruku koja rovari. Pojavio bi se blistavi vlažni penis pa ponovo nestao u mesu. Koža boje slonovače i telo Ciganke bili su obavijeni oko muškog mišićavog tela. Tada se dogodilo nešto neobično. Bižu je bila sasvim pokrivena Baskovim telom. Vivijen je bila zanemarena na trenutak. Bask se nadvijao nad ovom ženom koja je bujala pod njim poput cveta, mirišljava, vlažna, sa erotskim očima i vlažnim usnama, potpuno nabujala žena, zrela i sladostrasna. Ali njen gumeni penis stajao je između njih i Baska je preplavio čudan osećaj. Taj penis je dodirivao njegov i branio ženski otvor poput probojca. Gotovo ljutito je naredio: „Skini ga.“ Ona je zavukla ruke ispod leđa, otkopčala pojas i odgurnula gumeni penis. Tada se bacio na nju. Ona je još držala gumeni penis i stavila ga je iznad zadnjice muškarca koji je zaronio u nju. Kada bi se uzdigao da se ponovo zarije u nju, ona bi gurnula gumeni penis u njegov čmar. Poskočio je poput divlje životinje i još silovitije se zaleteo u nju. bio je napadnut otpozadi svaki put kada bi se podigao. Osetio je ženine grudi zgnječene pod sobom, kako se talasaju pod njegovim, njen stomak boje slonovače kako se nadima pod njegovim, njene kukove uz svoje, njenu

vlažnu pičku koja ga je obavijala. Svaki put kada bi gurnula gumeni penis u njega, on je osećao ne samo svoje previranje već i njeno. Mislio je da će poludeti od dvostrukog nadražaja. Vivijen je ležala, posmatrala ih i dahtala. Stranci su, još uvek odeveni, pali preko nje i grozničavo su se trljali o nju, suviše zbunjeni divljim nadražajima da bi potražili otvor. Bask je klizao napred-nazad. Krevet se tresao kako su se komešali, grabili i savijali dok su sve obline bile ispunjene a mašina Bižuinog putenog tela proizvodila med. Talasi uživanja prolazili su im od korena kose do vrhova nožnih prstiju. Nožni prsti su potražili jedni druge i isprepleli se. Jezici su im štrčali poput tučka cveta. Bižuini krici sada su se penjali kao beskrajne spirale, ah, ah, ah, ah, šireći se, prostirući se, postajući žešći. Bask je na svaki uzvik odgovarao dubljim prodiranjem. Bili su nesvesni uvijenih tela nedaleko od njih. On je morao da uživa u njoj do uništenja, u Bižu, u ovoj kurvi koja je imala hiljadu pipaka na njegovom telu, prvo ispod njega, pa iznad njega, činilo mu se da je svuda unutar njega, prsti su joj bili svuda, njene grudi u njegovim ustima. Vrisnula je kao da ju je ubio. Pala je unazad. Bask je ustao, omamljen, uzavreo. Probojac mu je još bio krut, crven i upaljen. Privukla ga je izgužvana odeća strankinje. Nije joj video lice koje je bilo skriveno ispod podignute suknje. Muškarac je ležao nad Vivijen i uzimao je. Žena je ležala preko njih i mlatarala nogama po vazduhu. Bask ju je povukao za noge, želeći da je uzme. Ali ona je vrisnula i ustala. Rekla je: „Samo sam htela da gledam.“ Doterala je odeću. Muškarac je ustao s Vivijen. Iako su oboje bili raščupani, ceremonijalno su se naklonili i požurili napolje. Bižu je sedela i smejala se. Imala je izdužene uzane oči. Bask joj je rekao: „Priredili smo im lepu predstavu. A sada se obuci i pođi sa mnom. Vodim te kući. Platiću Maman koliko god traži za tebe.“ I odveo ju je kući da živi s njom. Ako je Bižu mislila da ju je Bask odveo kući kako bi je imao samo za sebe, čekalo ju je razočaranje. Bask ju je gotovo neprestano koristio kao modela, ali uveče su mu uvek dolazili prijatelji umetnici na večeru i Bižu je tada morala da kuva. Nakon večere bi je naterao da legne na krevet u ateljeu dok on razgovara s prijateljima. Samo ju je držao pored sebe i milovao. A njegovim prijateljima to nije moglo da promakne. Njegova ruka bi mehanički kružila oko njenih zrelih grudi. Bižu se nije pomerala. Zauzela bi malaksalu pozu. Tada bi Bask dodirivao njenu haljinu kao da je koža. A haljine su savršeno pristajale uz njeno telo. Njegova ruka ju je s odobravanjem tapkala i mazila, kružila preko stomaka pa je neočekivano golicala kako bi je naterala

da se uvija. Rastvorio bi joj haljinu, izvadio jednu dojku i rekao prijateljima: „Da li ste ikada videli ovakvu sisu? Pogledajte!“ Oni bi gledali. Jedan bi pušio, drugi skicirao Bižu, treći pričao, ali svi bi gledali. Spram crne haljine dojka je, tako savršenog oblika, imala boju starog mermera. Tada bi Bask uštinuo bradavicu, koja bi se zacrvenela. Onda bi joj ponovo zakopčao haljinu. Prelazio bi jo| preko nogu dok ne bi stigao do podvezice. „Zar te ne steže mnogo? Da vidim. Da li je ostao trag?“ Podigao bi joj suknju i pažljivo skinuo podvezicu. Kada bi podigla nogu, muškarci su mogli da vide glatke blistave obrise butina iznad čarapa. Tada bi se opet pokrila i Bask bi nastavio da je miluje. Oči bi joj se zamaglile kao da je pijana. Ali budući da je sada živela kao Baskova žena, svaki put bi pokušala da se pokrije u društvu njegovih prijatelja, skrivajući svaku novu tajnu u crnim naborima haljine. Ispružila bi noge. Izula cipele. Erotski sjaj koji je blistao iz njenih očiju, sjaj koji guste trepavice nisu mogle da zaklone, protresao bi tela muškaraca poput vatre. Znala je da Bask prilikom takvih večeri ne namerava da joj pruži zadovoljstvo, već da je muči. Ne bi se zadovoljio sve dok lica njegovih prijatelja ne bi postala promenjena, kao da su rastavljena. Povukao bi rajsferšlus sa strane haljine i zavukao ruku unutra. „Danas ne nosiš gaćice, Bižu.“ Mogli su da vide njegovu ruku ispod haljine kako miluje stomak i spušta se prema nogama. Onda bi se zaustavio i povukao ruku. Posmatrali bi kako njegova ruka izranja ispod crne haljine i ponovo zakopčava rajsferšlus. Jednom je zatražio toplu lulu od svog prijatelja. Čovek mu ju je dodao. Stavio je lulu ispod Bižuine haljine i prislonio je uz njenu picu. „Toplo je“, rekao je. „Toplo i glatko.“ Bižu je uzmakla od lule zato što nije želela da vide da je ovlažila od Baskovih milovanja. Ali lula je to otkrila pošto je izgledala kao da je bila zaronjena u sok od breskve. Bask ju je vratio vlasniku koji je na taj način mogao da okusi Bižuin seksualni miris. Plašila se šta će sledeće izmisliti. Čvrsto je stisnula noge. Bask je pušio. Tri njegova prijatelja sedela su oko kreveta, pričajući nepovezano kao da ono što se dešava nema nikakve veze s njihovim razgovorom. Jedan od njih je pričao o slikarki koja je punila galerije slikama džinovskih cvetova duginih boja. „To nisu cvetovi“, rekao je onaj što je pušio lulu, „već pičke. Svako to može da vidi. To je njena opsesija. Ona slika pičke veličine žene. Isprva liči na latice, na srce cveta, ali onda možeš da vidiš nejednake usmine, lepu središnju crtu, talasasti rub usmina kada su rastvorene. Kakva li je to žena kada neprestano izlaže tu džinovsku pičku, sugestivno nestajući u ponavljanju nalik na tunel, pretvarajući se od veće u manju, u senku, tako da imaš utisak kao da stvarno ulaziš u nju. Osećaš se kao

da stojiš pred jednom od onih morskih biljaka koje se rastvaraju samo da progutaju hranu koju mogu da uhvate, rastvaraju s istim podrhtavajućim ivicama.“ Bask je u tom trenutku dobio ideju. Zamolio je Bižu da mu donese četku za sapunjanje i brijač. Poslušala je. Bila je srećna što je dobila priliku da ustane i otrese se erotske letargije koju su njegove ruke izazvale. Nešto mu je bilo na umu. Uzeo je četku i sapun pa počeo da pravi penu. Stavio je novi žilet u brijač. Tada joj je rekao da legne na krevet. „Šta ćeš da radiš?“, pitala je. „Noge mi nisu dlakave.“ „Znam da nisu. Pokaži ih.“ Ispružila je noge. Bile su toliko glatke da su izgledale kao da su ispolirane. Sijale su poput nekog bledog dragocenog drveta, visokog sjaja, bez ijedne dlačice, neravnine ili ožiljka, bez mane. Tri muškarca su se nagnula nad njenim nogama. Ona je pokušavala da ih izvuče pa ih je Bask prislonio uz svoje pantalone. Podigao joj je suknju dok se ona borila da je spusti. „Šta hoćeš da uradiš?“, ponovo je pitala. Skroz joj je podigao suknju i otkrio tako raskošan čuperak kovrdžavih dlačica da su tri muškarca zviznula. Držala je noge skupljene dok su joj stopala počivala na Baskovim pantalonama. Odjednom je na tom mestu osetio golicavi nadražaj, kao da stotine mrava šeta po njegovom udu. Rekao je trojici muškaracada je drže. Bižu se prvo otimala, a onda je shvatila da je manje opasno da leži mirno zato što joj je pažljivo brijao stidne dlačice, počevši od kraja gđe su ležale raštrkane i sjajne na njenom baršunastom stomaku. Stomak joj se tu spuštao u blagoj krivini. Bask ju je nasapunao pa brižljivo obrijao, brišući joj dlačice i vodu peškirom. Muškarci nisu mogli da vide ništa osim dlačica zato što je čvrsto skupila noge, ali kako ju je Bask dalje brijao i stigao do središta trougla, otkrio je breg i glatko predbrežje. Dodir hladne oštrice uznemirio je Bižu. Bila je delom ljuta, a delom uzbuđena, odlučna da ne pokaže svoje međunožje, ali brijanje je otkrilo lepu glatku zaobljenu liniju. Otkrilo je pupoljak na početku, mekano nabrano meso koje okružuje klitoris i vrh jače obojenih usmina. Želela je da se pomeri, ali se plašila da je brijač ne poseče. Tri muškarca su je držala i nagnula se da gledaju. Mislili su da će se Bask tu zaustaviti. Ali on joj je naredio da raširi noge. Zatresla je stopalima naslonjenim na njega, što ga je samo još više uzbudilo. Rekao joj je: „Raširi noge. Ima još dlačica ovde.“ Bila je primorana da ih raširi i on joj je nežno obrijao malje, ponovo raštrkane i blago uskovrdžane s obe strane pice. Sada je sve bilo izloženo - dugačke vertikalno položene usmine, druga usta koja se nisu otvarala kao ona na licu, već samo ako bi odlučila da se malo napne. Ali Bižu

nije htela da se napne i mogli su samo da vide dve usne, zatvorene, koje brane prolaz. „Sada izgleda kao slike te žene, zar ne?“, pitao je Bask. Ali na slikama je pička bila rastvorena, usne razdvojene otkrivajući bleđi unutrašnji sloj poput unutrašnjeg dela usta. Bižu to nije htela da pokaže. Ponovo je skupila noge čim je brijanje bilo gotovo. „Nateraću te da se otvoriš dole“, rekao je Bask. Isprao je sapun sa četke. Počeo je četkom polako da prelazi preko pičkinih usta. Bižu se u početku stegla još više. Glave muškaraca nagle su se bliže. Bask je držao njena stopala na ukrućenom udu i pažljivo je četkao pičku i vrh klitorisa. Muškarci su tada videli da Bižu više ne može da steže zadnjicu i pičku. Kako se četka pomerala, njeni guzovi su se zatalasali unapred a usmine se jedva primetno rastvorile. Nagost je izložila sve nijanse njenih pokreta. Rastvorene usmine otkrile su drugi bledi sloj, pa treći. Bižu se napinjala kao da će se otvoriti. Stomak joj se pomerao u ritmu, uzdižući se i padajući. Bask se jače oslonio na njene noge, koje su podrhtavale. „Prestani“, molila je Bižu, „prestani.“ Svi su videli kako je tečnost potekla iz nje. Tada se Bask zaustavio zato što nije želeo da joj pruži zadovoljstvo, već ga je čuvao za sebe kasnije. Bižu je žudela za time da napravi razliku između svog života u javnoj kući i onog kao družbenice i modela jednog umetnika. Ali Bask je pravio samu jednu razliku, koja se sastojala u bukvalnom posedovanju. Voleo je da je pokazuje i oduševljava svoje posetioce njome. Terao bi ih da joj pomažu prilikom kupanja. Voleli su da gledaju kako joj grudi plutaju u vodi, kako voda postaje uzburkana od pokreta njenog stomaka, kako se pridiže da se nasapunja između nogu. Voleli su da brišu njeno mokro telo. Ali ako bi neko pokušao da se nasamo vidi s Bižu i da je uzme, Bask se pretvarao u demona koga su se bojali. Kako bi mu se osvetila, Bižu je osećala da ima pravo da ide kud poželi. Bask ju je održavao u visoko erotizovanom raspoloženju i nije se uvek trudio da je zadovolji. Tada su počela njena neverstva, ali Bižu ih je sprovodila tako neupadljivo da Bask nikada nije mogao da je uhvati. Bižu je skupljala ljubavnike na Grand Šomijer, gde je pozirala na časovima crtanja. Zimi se nije svlačila brzo i kradimice kao što su ostali modeli činili pored peći blizu postolja za modela, već pred svima. Bižu je imala dar za to. Prvo bi raspustila svoju neukrotivu kosu i protresla je poput grive. Zatim bi

otkopčala kaput. Činila je to polako kao da miluje samu sebe. Kao da nije bila svesna svog izgleda, već se rukama uveravala u savršeni izgled svog tela, tapkajući ga iz zahvalnosti zbog njegove savršenosti. Crna haljina koju je uvek nosila prianjala joj je uz telo poput druge kože i bila je puna tajanstvenih proreza. Jednim pokretom bi je smaknula s ramena na grudi, ali ne dalje od toga. Tada bi odlučila da izvadi ogledalce i pogleda trepavice. Onda bi otkopčala rajsfleršus i otkrila rebra, početak grudi i obline stomaka. Svi studenti bi je gledali iza štafelaja. Čak su i devojke gledale Bižuine raskošne obline koje su blistavo pokuljale iz haljine. Opčinili bi ih koža bez mane, meke obline i čvrsto meso. Bižu je umela da se protrese, kao da želi da opusti mišiće, kao mačka pre nego što skoči. Od tog potresa koji bi prošao celim telom grudi su joj izgledale kao da ih neko grubo mesi. Onda bi uhvatila haljinu za rub i polako je podigla preko remena. Uvek bi se zaglavila kada bi prešla ramena. Nešto bi se zakačilo za njenu dugačku kosu. Niko joj nije pomagao. Svi su bili skamenjeni. Pojavilo bi se telo bez dlačica, sada potpuno nago, s blago rastavljenim nogama zbog ravnoteže, i sve ih opčinilo senzualnošću svake krivine, bujnošću i ženstvenošću. Široke crne podvezice bile su visoko nameštene. Nosila je crne čarape, a ako je padala kiša, duge kožne čizme, muške čizme. Dok se borila s čizmama, bila je prepuštena na milost svih koji bi joj prišli. Studenti su bili u bolnom iskušenju. Neko bi se pravio da hoće da joj pomogne, ali ona bi ga šutnula kada bi joj se približio, naslutivši njegove prave namere. Nastavila bi da se bori sa zaglavljenom haljinom, tresući se kao u ljubavnom grču. Konačno bi se oslobodila kada bi studenti naparili oči. Oslobodila bi svoje bujne grudi i zamršenu kosu. Nekada bi je zamolili da ostane u čizmama iz kojih je poput cveta izranjalo žensko telo boje slonovače. Tada bi vetar želje zapahnuo ceo razred. Postala bi model kada bi se popela na postolje, a studenti bi se tada setili da su slikari. Ako bi joj se neki od njih dopao, zadržala bi pogled na njemu. To je bilo jedino vreme kada je mogla da ugovori sastanak zato što bi Bask došao po nju krajem poslepodneva. Student bi znao šta znači njen pogled: da prihvata da popije piće s njim u obližnjem kafeu. Poznavaoci su znali da taj kafe ima dva sprata. Na gornjem bi se uveče okupljali kartaroši, ali je u toku poslepodneva bio potpuno pust. Samo su ljubavnici to znali. Bižu bi otišla tamo sa studentom, popeli bi se malim stepeništem sa znakom na kojem je pisalo lavabos i obreli se u polumračnoj prostoriji s ogledalima, stolovima i stolicama. Bižu bi naručila piće pa se zavalila na kožnu klupu i opustila. Mladi student koga je izabrala bi drhtao. Iz njenog tela je isparavala vrelina kakvu nikada nije osetio. Bacio bi se na njene usne, mameći je svežom kožom i lepim zubima da se potpuno otvori u poljupcu i odgovori jezikom. Rvali bi se na dugoj uskoj klupi. Dodirivao joj

je sve delove tela koje je mogao da dohvati, bojeći se da će u nekom trenutku reći: „Stani, neko može da se popne stepenicama.“ U ogledalima su se odražavali njihovo rvanje, njena raščupana kosa i izgužvana haljina. Studentove ruke bile su gipke i smele. Skliznuo je pod sto i podigao joj suknju. Tada jeste rekla: „Stani, neko može da se popne stepenicama.“ On je odgovorio: „Neka se popne. Neće me videti.“ Istina je da niko ne bi mogao da ga vidi pod stolom. Ona je sedela uspravno, odmarajući lice na dlanovima kao da sanjari i dozvolila mladom studentu da klekne i zagnjuri glavu pod njenu suknju. Postala je malaksala i prepustila se njegovim poljupcima i milovanjima. Osetila je mladićev jezik na mestu gde se ranije nalazila Baskova četka za brijanje. Pala je unapred, obnevidela od uživanja. Tada su začuli korake. Student je brzo ustao i seo pored nje. Počeo je da je ljubi kako bi prikrio zbunjenost. Konobar ih je zatekao u zagrljaju i žurno ih je ostavio čim je spustio pića. Bižuine ruke bile su zagnjurene duboko u studentovu odeću. Tako ju je silovito ljubio da je pala na bok preko klupe a on preko nje. Prošaptao je: „Dođi u moju sobu. Molim te, dođi u moju sobu. Nije daleko.“ „Ne mogu“, odgovorila je Bižu. „Bask će uskoro doći po mene.“ Uzeli su jedno drugom ruke i stavili ih tamo gde će izazvati najviše zadovoljstva. Sedeći s pićem ispred sebe kao da razgovaraju, milovali su se. U ogledalu su izgledali kao da će zaplakati, toliko su im crte lica bile stegnute, usne podrhtavale, oči treptale. Neko je mogao da nasluti pokrete njihovih ruku po izrazima lica. Student bi je povremeno pogledao kao da ga je ranila i bori se da udahne. Još jedan par se popeo na sprat dok su im ruke još bile uposlene pa su ponovo morali da se ljube, poput romantičnih ljubavnika. Mladi student nije mogao da sakrije stanje u kojem se nalazio pa je otišao da se olakša. Bižu se vratila na čas, uspaljenog tela. Kada je Bask došao po nju pred kraj časa, ponovo je bila mirna. Bižu je čula za jednog vidovnjaka i otišla je da ga poseti. To je bio veliki crnac iz zapadne Afrike. Sve žene iz njenog kvarta odlazile su kod njega. Čekaonica je bila puna. Ispred nje je visila velika crna svilena kineska zavesa sa zlatnim vezom. Muškarac se pojavio iza nje. Izgledao je kao vrač ako se izuzme njegovo obično odelo. Sjajnim očima se zagledao u Bižu pa nestao iza zavese sa ženom koja je došla pre nje. Seansa je trajala pola sata. Tada je čovek podigao crnu zavesu i uljudno ispratio ženu do ulaznih vrata.

Bio je red na Bižu. Propustio ju je kroz zavesu i obrela se u sobi u kojoj je vladao gotovo potpuni mrak, veoma maloj prostoriji u kojoj su visile kineske zavese, osvetljenoj samo kristalnom kuglom ispod koje se nalazila sijalica. Svetlo je obasjavalo lice i ruke vidovnjaka, dok je sve ostalo bilo u mraku. Oči su mu bile hipnotišuće. Bižu je odlučila da se odupre hipnozi i da ostane potpuno svesna onoga što se dešava. Rekao joj je da legne na kauč i da bude veoma mirna dok on, sedeći pored nje, usredsredi svu pažnju na nju. Zažmurio je te je i Bižu zatvorila oči. Pun minut je ostao tako zanet, a onda joj je stavio ruku na čelo. Bila je topla, suva, teška i naelektrisana. Glas mu je bio kao iz sna: „Udata si za čoveka koji te tera da patiš.“ „Jesam“, odgovorila je Bižu, misleći na Baska, koji ju je pokazivao svojim prijateljima. „On ima neobične navike.“ „Ima“, zapanjeno je odgovorila Bižu. Zatvorenih očiju jasno je videla te prizore pred sobom. Činilo se da i vidovnjak može da ih vidi. „Nesrećna si i pokušavaš to da nadoknadiš time što si veoma neverna“, dodao je. „Da“, opet je rekla Bižu. Otvorila je oči i videla da je crnac napregnuto posmatra pa ih ponovo zatvorila. Položio joj je ruku na rame. „Spavaj“, rekao je. Bila je umirena njegovim rečima u kojima je naslutila tračak sažaljenja. Ali nije mogla da zaspi. Telo joj je bilo napeto. Znala je kako se disanje menja u snu i kako se grudi podižu. Zato se pretvarala da spava. Sve vreme je osećala ruku na rumenu i njena toplina je prodirala kroz odeću. Počeo je da joj gladi rame. Radio je to tako lagano da se uplašila da će zaista zaspati, a nije želela da prestane prijatan osećaj koji joj je strujao kičmom od njegovog dodira. Potpuno se opustila. Dodirnuo joj je grlo pa čekao. Hteo je da se uveri da zaista spava. Dotakao joj je grudi. Bižu se nije pomerila. Oprezno i vešto joj je gladio stomak i pritiskom prsta povukao crnu svilenu haljinu kako bi se ocrtao oblik njenih nogu i onoga između njih. Kada je ta dolina postala vidljiva, nastavio je da joj miluje ruke. Ali još joj nije zavukao ruku ispod haljine. Tada je nečujno ustao sa stolice i klekao s druge strane kauča. Bižu je znala da

iz tog položaja može da joj zaviri pod haljinu i vidi da ne nosi ništa ispod. Dugo ju je posmatrao. Osetila je kako joj podiže haljinu kako bi bolje video. Bižu se ispružila s blago rastavljenim nogama. Topila se pod njegovim dodirom i pogledom. Kako je divno kada te neko posmatra dok navodno spavaš, kada znaš da je muškarac potpuno slobodan. Osetila je kako se svila podiže i kako su joj noge izložene vazduhu. Buljio je u njih. Jednom rukom ih je milovao nežno i polako, uživajući u glatkim linijama i svilenom prolazu koji je vodio ispod haljine. Bižu je bilo teško da leži nepomično. Želela je da još malo raširi noge. Kako je polako njegova ruka putovala! Osetila je kako prati konture nogu, zaustavljajući se nad oblinama, kako se zadržava na kolenu pa nastavlja put. Zaustavio se pre nego što je došao do međunožja. Mora da je posmatrao njeno lice da vidi da li je potpuno hipnotisana. Počeo je da joj pipa međunožje s dva prsta, da ga gnječi. Kada je osetio kako tiho curi med iz nje, zavukao je glavu pod njenu suknju, sakrio se među njenim nogama i počeo da je ljubi. Jezik mu je bio dugačak i okretan, prodoran. Morala je da se savlada da se ne pomeri prema njegovim pohlepnim ustima. Mala lampa je bacala tako slabu svetlost da se odvažila da upola otvori oči. Izvukao je glavu ispod njene suknje i polako se svlačio. Stajao je blizu nje, veličanstven, visok, poput nekog afričkog kralja, blistavih očiju, ogoljenih zuba i vlažnih usana. Ne pomeriti se, ne pomeriti se kako bi mu dozvolila da joj radi sve što želi. Šta bi mogao da uradi muškarac hipnotisanoj ženi koje nije morao da se boji niti da je zadovolji na bilo koji način? Uzdizao se nag nad njom, obujmio je rukama pa je pažljivo okrenuo. Sada je Bižu ležala na stomaku kako bi mogao da gleda njenu raskošnu zadnjicu. Podigao joj je haljinu i rastvorio dva brega. Zastao je kao da želi da napari oči. Prsti su mu bili čvrsti i topli dok joj je razdvajao meso. Nagnuo se i poljubio deo između pice i guze. Onda je podvukao ruke ispod njenog tela i podigao je prema sebi kako bi ušao otpozadi. Prvo je mogao da dohvati samo guzni otvor, koji je bio suviše mali i uzan da prodre, a onda je našao veći prorez. Njihao se napred-nazad jedan trenutak pa stao. Ponovo ju je obrnuo kako bi mogao da gleda kako je uzima spreda. Ruke su mu našle njene grudi pod haljinom i silovito ih je gnječio. Ud mu je bio veliki i potpuno ju je ispunio. Zarivao ga je s takvom žestinom da je Bižu pomislila da će doživeti orgazam i odati se. Želela je da uživa bez njegovog znanja. Toliko ju je uzbudio

žestokim seksualnim ritmom da je odjednom, kada je skliznuo iz nje da je zagrli, osetila nailazak orgazma. Njena želja se svodila na to da ga opet oseti. Pokušao je da ga gurne u njena poluotvorena usta. Uzdržala se da odgovori i tek je neznatno otvorila usta. Bio je potreban ogroman napor da ga ne dodirne, da se uzdrži od pomeranja. Ali želela je da ponovo oseti ono neobično zadovoljstvo ukradenog orgazma, kao što je on uživao u ukradenim milovanjima. Njena pasivnost ga je dovela u grozničavo stanje. Dodirivao joj je celo telo i ulazio u nju na sve moguće načine. Sada je sedeo nad njenim stomakom i gurao ud između njenih grudi, stežući ih oko njega dok se pomerao. Osetila je kako se njegove dlačice taru o nju. Tada je izgubila kontrolu. U isto vreme je otvorila oči i usta. Muškarac je zastenjao od zadovoljstva, pritisnuo usne na njene i počeo da trlja celo telo o njeno. Bižuin jezik je lepršao po njegovim ustima dok joj je grizao usne. Odjednom se zaustavio i upitao je: „Hoćeš li da učiniš nešto za mene?“ Klimnula je glavom. „Ja ću leći na pod a ti čučni iznad mene tako da mogu da ti gledam pod haljinu.“ Ispružio se na podu. Ona je čučnula iznad njegovog lica i držala haljinu tako da mu je pokrila glavu kada ju je pustila. Rukama joj je držao guzove poput voća i jezikom prolazio između polutki. Dražio joj je klitoris, zbog čega je Bižu počela da se ljulja napred-nazad. Jezikom je osetio svako grčenje Dok je čučala iznad njega, videla je kako mu uspravni ud pulsira sa svakim dahom zadovoljstva koji je ispuštao. Začulo se kucanje na vratima. Bižu se trgla i brzo ustala, vlažnih usana od poljubaca i čupave kose. Međutim, vidovnjak je mirno odgovorio: „Nisam jos spreman.“ Onda se okrenuo prema njoj i osmehnuo se. Uzvratila je osmeh. Brzo se obukao. Sve je spolja opet izgledalo kako treba. Dogovorili su se da se ponovo sastanu. Bižu je želela da dovede svoje prijateljice Lejlu i Elenu. Da li bi to voleo? Preklinjao ju je da to učini. Rekao joj je: „Ne privlači me većina žena koja dolazi ovamo. Nisu lepe. Ali ti... dođite kad god poželite. Plesaću za vas.“ Ples za tri žene odigrao se jedne večeri kada su sve mušterije otišle. Svukao se i pokazao svoje blistavo zlatnosmeđe telo. Oko struka je pričvrstio lažni penis, istog

oblika i boje kao njegov. „Ovo je ples iz moje zemlje“, rekao je. „Na svetkovinama plešemo za žene.“ U slabo osvetljenoj sobi, u kojoj je svetlost obasjavala njegovu kožu poput vatre, počeo je da pomera stomak usled čega se penis talasao na veoma sugestivan način. Izvijao je telo kao da ulazi u ženu i simulirao grčeve muškarca zahvaćenog raznim tonalitetima orgazma. Jedan, dva, tri. Poslednji trzaj bio je divlji, kao da se odvaja od života tokom seksa. Tri žene su posmatrale. Najpre je preovlađivao lažni penis, ali u žaru plesa pravi je počeo da se nadmeće svojom dužinom i težinom. Sada su se oba pomerala u ritmu njegovih pokreta. Zažmurio je kao da ne oseća potrebu za ženom. Njegov uticaj na Bižu bio je snažan. Svukla je haljinu i zaplesala izazovno oko njega. Ali on bi je samo povremeno dotakao vrhom uda po delovima tela o koje bi se očešao. Nastavio je da se obrće i trza uz nevidljivo telo u divljačkom plesu. To je uticalo i na Elenu pa je svukla haljinu i klekla nedaleko od njih, kako bi samo bila u orbiti njihovog seksualnog plesa. Odjednom je poželela da je ovaj veliki, moćni, čvrsti ud koji se tresao pred njom - dok je izvodio muški danse du ventre s izazovnim pokretima - tuca dok ne prokrvari. Sada je i Lejla, koju muškarci nisu privlačili, bila zahvaćena istim raspoloženjem kao i njene prijateljice. Pokušala je da zagrli Bižu, ali ova to nije htela. Bila je opčinjena s dva uda. Lejla je pokušala da poljubi i Elenu. Trljala je bradavice o obe žene, pokušavajući da ih podstakne. Priljubila se uz Bižu ne bi li iskoristila njeno uzbuđenje, ali ona je nastavila da gleda muške organe koji su se njihali pred njom. Otvorenih usta maštala je o tome kako će je tucati čudovište s dva kurca, koje može istovremeno da zadovolji njena dva centra uzbuđenja. Afrikanac se srušio, iscrpljen od plesa, a Elena i Bižu su u isto vreme skočile na njega. Bižu je brzo ubacila jednu kitu u pičku, a drugu u guzu. Divlje se izvijala nad njegovim stomakom dok nije pala, zadovoljena, uz dugi krik užitka. Elena ju je odgurnula u stranu i zauzela isti položaj. Ali videla je da se Afrikanac umorio pa se nije pomerala, čekajući da povrati snagu. Njegova muškost ostala je uspravna u njoj i, dok je čekala, Elena je počela da se grči, veoma polako i nežno, bojeći se da ne doživi orgazam prebrzo. Želela je da njeno uživanje dugo traje. Posle jednog trenutka zgrabio ju je za zadnjicu i počeo da je podiže kako bi mogla da prati brzi protok njegove krvi. Savijao ju je, oblikovao, gurao i vukao da je uskladi sa svojim ritmom sve dok nije uzviknuo. Tada se pomerala

ukrug oko njegove nabrekle muškosti dok nije svršio. Posle toga je naterao Lejlu da čučne nad njegovim licem kao što je uradio s Bižu pre neki dan i sakrio lice između njenih nogu. Iako Lejla nikada nije poželela muškarca, postala je svesna osećaja koji je prvi put iskusila dok ju dražio njegov jezik. Želela je da je uzme otpozadi. Zauzela je drugi položaj i zamolila ga da joj gurne veštačku kitu. Bila je na rukama i kolenima, a on je uradio šta je tražila. Elena i Bižu su zapanjeno posmatrale kako je rastvorila guzu s vidljivim uzbuđenjem, a Afrikanac ju je češkao i ujedao dok je pomerao veštački penis u njoj. Osećala je mešavinu bola i uživanja zato što je ud bio prevelik, ali ostala je na rukama i kolenima dok je Afrikanac bio zalepljen za nju. Grčevito se pomerala sve dok nije dostigla zadovoljstvo. Bižu je često odlazila kod Afrikanca. Jednoga dana dok su ležali na kauču, on je zagnjurio lice ispod njenih pazuha i udisao njen miris. Umesto da je ljubi, počeo je celu da je njuška poput životinje - prvo ispod ruku, zatim kosu pa između nogu. To ga je uzbudilo, ali nije hteo da je uzme. „Znaš, Bižu, više bih te voleo kada se ne bi kupala tako često“, rekao je. „Volim miris tvog tela, ali on je nedovoljno jak. Ispari od tolikog pranja. Zbog toga me retko privlače belkinje. Volim jak ženski miris. Molim te, kupaj se ređe.“ Bižu je počela ređe da se kupa kako bi mu udovoljila. Naročito je voleo miris između njenih nogu kada se ne bi oprala, čudesni miris sperme i semena koji podseća na školjke. Onda ju je zamolio da mu donese svoj donji veš. Da ga nosi nekoliko dana pa da mu ga donese. Prvo mu je donela spavaćicu koju je često nosila, lepu, crnu, s čipkom na ivicama. Bižu je ležala pored njega, a Afrikanac je pokrio lice spavaćicom i udisao miris. Ležao je mirno kao u transu. Bižu je videla kako je od želje nabrekao ispod pantalona. Nežno se nagnula nad njim i otkopčala jedno dugme, pa drugo i konačno treće. Otvorila je pantalone i potražila njegovu muškost koja je bila uperena nadole, zarobljena tesnim gaćama. Ponovo je morala da otkopčava dugmad. Konačno je ugledala meso uda, smeđe i glatko. Pažljivo je zavukla ruku unutra kao da želi da ga ukrade. Afrikanac je, glave pokrivene spavaćicom, nije ni pogledao. Polako je povukla ud nagore, izvukla ga iz njegovog zgrčenog položaja i oslobodila. Podigao se uvis, uspravan, gladak i tvrd. Ali jedva da ga je dotakla usnama kada ga je Afrikanac povukao od nje. Uzeo je izgužvanu i izbalavljenu spavaćicu, položio je na krevet, celom dužinom se bacio preko nje i zagnjurio kitu u nju. Počeo je da se pomera

gore-dole kao da Bižu leži pod njim. Gledala je, opčinjena načinom na koji se gura preko spavačice, a nju zanemaruje. Njegovi pokreti su je uzbudili. Bio je u takvoj groznici da se oznojio i omamljujući životinjski miris isparavao je iz njegovog tela. Bacila se na njega. On se nije obazirao na njenu težinu na leđima i nastavio je da se pokreće uz spavaćicu. Videla je kako ubrzava pokrete. A onda se zaustavio. Okrenuo se i počeo polako da je svlači. Bižu je pomislila da je izgubio interesovanje za njenu spavaćicu i da će sada voditi ljubav. Skinuo joj je čarape i ostavio joj podvezice na nagim nogama. Zatim joj je svukao haljinu, još toplu od njenog tela. Bižu je nosila crne gaćice da mu udovolji. Polako ih je spustio pa se zaustavio da pogleda kožu boje slonovače koja se pojavila, deo njene guze, početak doline s jamicom. Ljubio ju je tu, palacajući jezikom oko slatke pukotine dok je nastavljao da joj svlači gaćice. Nijedan deo nje nije ostao nepoljubljen dok ih je vukao niz njene butine. Svila je bila poput druge ruke na njenoj koži. Podigla je jednu nogu da se oslobodi gaćica i sada joj je video celu picu. Poljubio ju je tamo, a ona je podigla drugu nogu i položila obe na njegova ramena. Držao je njene gaćice i nastavio da je ljubi, vlažnu i zadihanu. A onda se okrenuo i zagnjurio lice u gaćice, u spavačicu, obmotao čarape oko uda, položio crnu haljinu preko stomaka. Izgledalo je da odeća ima isti učinak na njega kao ruka. Grčio se od uzbuđenja. Bižu je ponovo pokušala da mu usnama i rukama dotakng ud, ali on ju je opet odgurnuo. Ležala je naga i gladna pored njega i gledala kako on uživa. Surovo ju je mučio. Pokušala je da ljubi druge delove njegovog tela, ali on nije odgovarao. Nastavio je da miluje, ljubi i miriše odeću dok telo nije počelo da mu podrhtava. Legao je na leđa a muškost mu se tresla u vazduhu bez ičega da je obavije i drži. Od uživanja se tresao od glave do pete, grickajući i žvaćući gaćice. Njegov ukrućeni kurac sve vreme je bio blizu Bižuinih usta, ali nedostupan. Konačno je ud žestoko zadrhtao i bela pena se pojavila na vrhu. Bižu se bacila na njega da pokupi poslednje kapi. Jednog poslepodneva kada su Bižu i Afrikanac bili zajedno, a ona je videla da je nemoguće da ga privuče svom telu, rekla je u očajanju: „Vidi, pička mi je postala prevelika od tvog neprestanog ljubljenja i grickanja. Ti mi vučeš usmine kao da su bradavice. Postale su veće.“ On joj je uzeo usmine između palca i kažiprsta i pogledao ih. Rastvorio ih je poput latica cveta i odgovorio: „Mogla bi da ih probušiš i staviš minđušu kao što

radimo u Africi. Želim da ti to uradim.“ Nastavio je da se poigrava njenim cvetom. Postala je ukrućena od njegovog dodira a bela tečnost se pojavila na ivicama, kao nežna pena malog talasa. Bio je uzbuđen. Dodirnuo ju je vrhom glavića. Ali nije ušao u nju. Bio je obuzet željom da joj probuši usmine kao da su usne školjke i da joj stavi malu zlatnu minđušu, kao što je video da rade ženama u njegovoj zemlji. Bižu nije verovala da je ozbiljan. Uživala je u njegovoj pažnji. Ali odjednom je ustao da donese iglu. Bižu ga je odgurnula i pobegla. Ostala je bez ljubavnika. Bask je nastavio da je muči i da raspaljuje neodoljivu želju kako bi joj se svetio. Bila je srećna samo kada ga je varala. Šetala je ulicama i često odlazila u kafee osećajući glad i radoznalost. Želela je da iskusi nešto novo, nešto što još nije doživela. Sedela je u kafeima i odbijala pozive. Jedno veče spustila se stepenicama na kej pored reke. Ovaj deo grada bio je slabo osvetljen uličnim svetiljkama. Buka saobraćaja se jedva čula. Usidrene barže bile su neosvetljene zato što su njihovi stanari u ovo doba spavali. Spustila se do veoma niskog kamenog zida i naslonila se da gleda reku. Nagnula se, opčinjena svetlom koje se odbijalo u vodi. Tada je čula zaista čudesan glas kako joj šapuće na uvo, glas koji ju je odmah očarao. „Molim vas, nemojte da se pomerate. Neću vas povrediti. Ali ostanite tako“, rekao je. Glas je bio tako dubok, bogat i rafiniran da je poslušala i samo je okrenula glavu. Ugledala je visokog, lepog, otmeno odevenog muškarca iza sebe. Osmehivao se pri slabom svetlu, s prijateljskim, razoružavajućim, galantnim izrazom. Tada se i on nagnuo preko zida i rekao: „Jedna od mojih životnih opsesija bila je da vas nađem ovde, u ovom položaju. Ne znate koliko divno izgledate, s grudima priljubljenim uza zid i haljinom podignutom pozadi. Kako lepe noge imate.“ „Ali mora da imate mnogo prijateljica“, rekla je Bižu, osmehujući se. „Nijednu nisam želeo kao vas. Preklinjem vas, nemojte se pomerati.“ Bižu je bila zainteresovana. Očarao ju je glas neznanca i bila je u transu pored njega. Osetila je kako njegova ruka polako prelazi preko njene noge, pa ispod haljine.

Pričao je dok ju je milovao: „Jednog dana gledao sam kako se dva psa igraju. Keruša je bila zauzeta glodanjem koske koju je pronašla, što je mužjak iskoristio da je zaskoči otpozadi. Imao sam četrnaest godina. Osetio sam divlje uzbuđenje samo od gledanja. Bila je to prva seksualna scena koju sam video i tada sam prvi put osetio seksualno uzbuđenje. Od tada može da me uzbudi samo žena koja se naginje kao vi.“ Njegova ruka ju je i dalje milovala. Prislonio se uz nju i, kada je video da je podatna, počeo je da se pomera kao da će je preklopiti svojim telom. Bižu se odjednom uplašila i pokušala da se oslobodi zagrljaja. Ali muškarac je bio snažan. Već je bila pod njim i trebalo je samo da je još malo savije. Pritisnuo joj je glavu i ramena uza zid i podigao joj suknju. Bižu ponovo nije nosila donji veš. Muškarac je ispustio tihi uzvik. Počeo je da mrmlja požudne reči koje su je umirile, ali u isto vreme ju je držao nagnutu, potpuno u svojoj vlasti. Osetila ga je iza leđa, ali nije pokušao da je uzme. Samo se pribijao uz njeno telo što je jače mogao. Osetila je snagu njegovih nogu i čula kako je obavija njegov glas, ali to je bilo sve. Onda je osetila nešto mekano i toplo na sebi, nešto što nije moglo da prodre u nju. U sledećem trenutku bila je pokrivena toplom spermom. Muškarac ju je ostavio i otrčao. Lejla je odvela Bižu na jahanje u Bolonjsku šumu. Lejla je izgledala veoma lepo na konju, vitka, muževna i ohola. Bižu je delovala raskošnije, ali nije imala tako otmeno držanje. Jahanje u Bolonjskoj šumi bilo je divno iskustvo. Videle su otmene ljude i jahale dugim i skrovitim šumskim stazama. Povremeno bi naišle na kafe u kojem su jahači mogli da se odmore i ručaju. Bilo je proleće. Bižu je imala nekoliko časova jahanja i sada je prvi put mogla da jaše bez trenera. Polako su jahale i sve vreme pričale. Onda se Lejla otisnula u galop, a Bižu ju je sledila. Posle izvesnog vremena su usporile. Obe su se bile zarumenele. Bižu je osetila prijatnu nadraženost među nogama i toplinu na zadnjici. Pitala se da li se i Lejla tako oseća. Njeno uzbuđenje postalo je veće posle još pola sata jahanja. Oči su joj blistale, a usne se ovlažile. Lejla ju je s divljenjem posmatrala. „Jahanje ti pristaje“, rekla je. Držala je bič s kraljevskim samopouzdanjem. Rukavice su savršeno pristajale njenim dugačkim prstima. Nosila je mušku košulju i manžetne. Njeno jahaće odelo

otkrivalo je obrise struka, grudi i zadnjice. Ali Bižu je bujnije ispunjavala svoju odeću. Grudi su joj bile izazovno uperene naviše. Kosa joj je slobodno lepršala na vetru. Ali, oh, vrelina na njenoj zadnjici i između nogu, osećaj kao da je istrljana alkoholom ili vinom, kao da ju je vešta maserka istapkala. Osetila je divno golicanje svaki put kada bi se podigla i spustila u sedlu. Lejla je volela da jaše iza nje i posmatra kako se njeno telo pomera na konju. Još uvek nevešta, Bižu se nagnula napred u sedlu tako da joj se videla zadnjica, okrugla i zategnuta u jahaćim pantalonama, kao i lepo oblikovane noge. Konji su se ugrejali i izbila im je pena na usta. Iz njih je izbijao snažni vonj koji se preneo na odeću dve žene. Lejlino lelo kao da je postalo lakše. Nervozno je držala bič. Ponovo su se otisnule u galop, jedna pored druge, poluotvorenih usla, dok im je vetar šibao lice. Dok je nogama stezala slabine konja, Bižu se setila kako je jednom jahala na Baskovom trbuhu. A onda se podigla, sa stopalima na njegovim grudima i genitalijama tačno ispred njega. Ostala je u tom položaju kako bi uživao u pogledu. A jednom je on bio na podu na rukama i kolenima, a ona mu je sela na leđa i pokušala da ga povredi stiskajući mu bokove kolenima. Uznemireno se smejući, on ju je podsticao da nastavi. Njena kolena su bila jaka poput kolena jahača, a Bask se toliko uzbudio da je četvoronoške išao po celoj sobi sa uzdignutim udom. Povremeno bi Lejlin konj podigao rep u trku a onda se snažno šibnuo njime. Sjajna dlaka sijala mu je na suncu. Žene su se zaustavile i sjahale kada su stigle do najgušćeg dela šume. Odvele su konje do dela obraslog mahovinom i sele da se odmore. Zapalile su cigarete. Lejla je i dalje držala bič. „Guza mi gori od jahanja“, rekla je Bižu. „Daj da vidim“, rekla je Lejla. „Nije trebalo prvi put toliko da jašemo. Daj da vidim kako izgledaš.“ Bižu je polako otkopčala kaiš i pantalone pa ih malo smaknula i okrenula se kako bi Lejla mogla da vidi. Lejla ju je povukla preko svojih kolena i ponovila: „Daj da vidim.“ Spustila joj je pantalone još malo kako bi sasvim ogolila zadnjicu. Dodirnula je Bižu. „Boli li te?“ „Ne boli. Samo je toplo, kao da sam se ispekla.“ Lejla je obujmila okrugle guzove. „Jadne male“, rekla je. „Boli li te ovde?“ Ruka joj je zašla dublje u pantalone, dublje između nogu.

„Toliko je vruće da gori“, rekla je Bižu. „Svuci pantalone da se ohladi“, predložila je Lejla i povukla ih još malo niže. I dalje je držala Bižu na kolenima. „Kakvu divnu kožu imaš, Bižu. Odbija svetlost. Neka te vazduh rashladi.“ Nastavila je da mazi Bižu između nogu kao da je mače. Kad god bi se pantalone popele, ona bi ih povukla nadole. „Još uvek gori“, rekla je Bižu, ne pomerajući se. „Trebalo bi da pokušamo nešto drugo ako nastavi da gori“, odgovorila je Lejla. „Radi mi šta god želiš“, prepustila se Bižu. Lejla je podigla bič i pustila ga da polako padne na nju. „Od toga mi je još toplije“, primetila je Bižu. „Želim da budeš toplija, Bižu. Hoću da budeš onoliko topla koliko možeš da podneseš.“ Bižu se nije pomerila. Lejla ju je ponovo udarila bičem. Ovoga puta je ostao crveni trag. „Prevruće je, Lejla.“ „Hoću da goriš tamo dole“, odgovorila je Lejla, „dok ne budeš više mogla da izdržiš. Tada ću te umiriti poljupcima.“ Ponovo ju je udarila. Bižu se nije micala. Udarila ju je jače. „Tako je vruće, Lejla, poljubi me“, rekla je Bižu. Lejla se nagnula i spustila dugi poljubac na mesto gde se zadnjica spuštala prema ribici. A onda ju je ponovo udarila. Pa još jednom. Bižu je grčila guzu kao da je boli, ali osećala je goruće zadovoljstvo. „Udari jače“, rekla je. Lejla ju je poslušala. A onda ju je pitala: „Hoćeš li ti meni to da radiš?“ „Hoću“, odgovorila je Bižu i ustala. Ali nije podigla pantalone. Sela je na hladnu mahovinu, položila Lejlu na kolena, otkopčala joj pantalone i počela da je bičuje, prvo nežno a onda sve jače. Lejla se grčila i bujala od svakog udarca. Zadnjica joj je bila crvena i upaljena. „Hajde da se svučemo i zajedno uzjašemo konja“, predložila je.

Svukle su se i popele na istog konja. Sedlo je bilo toplo. Priljubile su se jedna uz drugu. Lejla je bila iza i stavila je ruke oko Bižuinih grudi i poljubila joj rame. Kratko su jahale u tom položaju. Svaki pokret konja izazvao bi trljanje sedla o njihove ribice. Lejla je ujedala Bižuino rame, a Bižu bi se povremeno okrenula i ugrizla Lejlinu bradavicu. Vratile su se na postelju od mahovine i obukle se. Pre nego što je Bižu obukla pantalone, Lejla ju je zaustavila da joj poljubi klitoris. Ali Bižu je osećala samo svoje užarene guzove i molila je Lejlu da joj otkloni nadraženost. Lejla joj je milovala guzu a onda je ponovo bičevala, jako. Bižu se grčila pod udarcima. Lejla joj je jednom rukom raširila guzove kako bi bič padao između njih, na osetljivi otvor, i Bižu je uzviknula. Lejla je nastavljalada je šiba sve dok Bižu nisu preplavili trzaji. Tada se Bižu okrenula i počela snažno da šiba Lejlu, ljuta zato što je uzbuđena ali nezadovoljena, zato što gori a ne može to da zaustavi. Kad god bi je udarila, osetila je podrhtavanje među svojim nogama, kao da uzima Lejlu, kao da ulazi u nju. Pošto su obe bile besno bičevane do crvenila, bacile su se jedna na drugu rukama i jezicima dok nisu dostigle vrhunac uživanja. Dogovorili su se da zajedno odu na izlet: Elena, njen ljubavnik Pjer, Bižu i Bask, Lejla i Afrikanac. Otišli su u jedno mesto izvan Pariza. Ručali su u nekom restoranu na Seni. A zatim su ostavili automobil u hladu i peške otišli u šumu. Prvo su hodali u grupi, a onda je Elena zaostala s Afrikancem. Odjednom je odlučila da se popne na drvo. Afrikanac joj se smejao, misleći da neće moći. Ali Elena je znala kako da se popne. Veoma vešto stavila je jednu nogu na prvu nisku granu i popela se. Afrikanac je stajao ispod drveta i posmatrao je. Mogao je da joj vidi ispod suknje. Nosila je donji veš ružičast poput školjke, tesan i kratak, tako da joj se video veći deo nogu i butina dok se pela. Afrikanac se smejao i zadirkivao je. Dobio je erekciju. Elena je sela na visoku granu. Afrikanac nije mogao da je dohvati zato što je bio previše težak i krupan da se popne na prvu granu. Mogao je samo da sedi, da je gleda i oseća kako mu se erekcija povećava. „Čime ćeš me darivati danas?“, upitao je. „Ovim“, odgovorila je Elena i bacila nekoliko kestena.

Sedela je na grani i njihala noge. Bižu i Bask su se vratili da je pronađu. Bižu je osetila blagu ljubomoru kada je videla da dva muškarca gledaju Elenu te se bacila na travu i rekla: „Nešto mi se uvuklo pod odeću. Bojim se.“ Dva muškarca su joj prišla. Prvo je pokazala na leđa i Bask je joj je zavukao ruku pod haljinu. Tada je rekla da oseća nešto napred i Afrikanac je gurnuo ruku ispod haljine i počeo da traži ispod grudi. Utom je Bižu zaista osetila kako joj nešto gamiže po stomaku i počela je da se trese i prevrće po travi. Njih dvojica su pokušali da joj pomognu. Podigli su joj suknju i počeli da traže. Nosila je satensko donje rublje koje ju je potpuno pokrivalo. Otkopčala je jednu stranu gaćica za Baska, koji je, u svačijim očima, imao više prava da pretražuje njena tajna mesta. To je uzbudilo Afrikanca. Grubo je okretao Bižu i pljeskao je po telu, govoreći: „Ovo će ga ubiti, šta god da je.“ Bask je takođe pretraživao Bižu po celom telu. „Moraćeš da se skineš“, konačno je rekao. „Ne preostaje nam ništa drugo.“ Obojica su joj pomogli da se svuče dok je ležala na travi. Elena je gledala s drveta. Osećala je toplinu i golicanje i poželela da to njoj rade. Bižu je, naga, počela da pretražuje među nogama i stidnim dlačicama. Budući da nije ništa našla, počela je da oblači donji veš. Ali Afrikanac nije želeo da se skroz obuče. Podigao je bezopasnog malog insekta i stavio ga na Bižu. Mileo joj je po nogama i Bižu se opet kotrljala da ga se otrese, ne želeći da ga dotakne prstima. „Skinite ga, skinite!“, uzvikivala je, kotrljajući svoje divno telo po travi i nudeći sve one delove po kojima je insekt mileo. Ali nijedan od njih nije želeo da je izbavi. Bask je uzeo grančicu i počeo da udara po insektu. Afrikanac je uzeo drugu grančicu. Udarci nisu bili bolni, već samo golicavi i pomalo peckavi. Tada se Afrikanac setio Elene i vratio se do drveta. „Siđi“, rekao je. „Pomoći ću ti. Možeš da mi staviš nogu na rame.“ „Neću da siđem“, rekla je Elena. Afrikanac ju je molio. Počela je da se spušta, a taman kada je htela da se spusti na najnižu granu, Afrikanac joj je uhvatio nogu i stavio je na svoje rame. Skliznula je i pala s nogama oko njegovog vrata, s picom uz njegovo lice. Afrikanac je u ekstazi udahnuo njen miris, čvrsto je držeći. Kroz haljinu je namirisao i osetio njenu ribicu. Zadržao je Elenu i grickao joj

odeću držeći je za noge. Ona je pokušavala da pobegne, šutirala ga i udarala u leđa. Tada se pojavio njen ljubavnik, raščupane kose, besan što je vidi u takvom položaju. Uzalud je pokušavala da objasni da ju je Afrikanac uhvatio zato što je skliznula kada se spuštala. I dalje se ljutio, željan osvete. Pokušao je da se pridruži paru na travi. Ali Bask nije nikome dozvoljavao da dodirne Bižu. Nastavio je da je udara grančicom. Utom se iza drveća pojavio veliki pas i došao do nje. Počeo je da je njuška s očiglednim uživanjem. Bižu je vrisnula i pokušala da ustane. Ali ogromni pas se postavio iznad nje i pokušavao da gurne njušku između njenih nogu. Tada je Bask, koji je imao okrutan izraz lica, dao znak Eleninom ljubavniku. Pjer je shvatio. Uhvatili su Bižu za ruke i noge tako da je pas mogao da njuška tamo gde je želeo. Počeo je s uživanjem da liže satenski kombinezon, baš na onom mestu gde bi i muškarac lizao. Bask joj je otkopčao donji veš i pustio psa da nastavi pažljivo i predano da je liže. Jezik mu je bio grub, mnogo grublji od ljudskog, dug i snažan. Lizao ju je s elanom dok su tri muškarca posmatrala. Elena i Lejla su se takođe osećale kao da ih liže pas. Bile su uznemirene. Svi su posmatrali i pitali se da li Bižu oseća ikakvo zadovoljstvo. U početku je bila preplašena i žestoko se borila da se oslobodi. A onda se umorila od beskorisnog uvijanja i povređivanja članaka na rukama i nogama koje su muškarci tako jako stezali. Pas je bio lep, s velikom kudravom glavom i čistim jezikom. Sunce je obasjalo Bižuine stidne dlačice koje su izgledale kao brokat. Pica joj je bila blistava i mokra, ali niko nije znao da li od psećeg jezika ili uživanja. Kada je prestala da se opire, Bask je postao ljubomoran, šutnuo psa i oslobodio je. Došao je trenutak kada je Bižu dosadila Basku i on ju je napustio. A ona se toliko navikla na njegove fantazije i okrutne igre - naročito na to što je uvek uspevao da je veže tako da bude potpuno bespomoćna dok joj rade razne stvari - da mesecima nije mogla da uživa u novostečenoj slobodi niti da se upusti u vezu s bilo kojim muškarcem. Nije uživala ni u ženama. Pokušala je da pozira, ali više joj se nije dopadalo da izlaže telo, da je studenti posmatraju i žele. Sama je lutala danima, ponovo se vrativši na ulicu.

A Bask se vratio traganju za svojom ranijom opsesijom. Bio je rođen u dobrostojećoj porodici i imao je sedamnaest godina kada su njegovi roditelji unajmili francusku guvernantu za njegovu mlađu sestru. Ta žena je bila niska, punačka i uvek koketno obučena. Nosila je male kožne čizme s rajsferšlusom i tanke crne čarape. Stopala su joj bila mala, veoma izvijena i zašiljena. Bask je bio zgodan dečko i francuska guvernanta ga je primetila. S njegovom mlađom sestrom zajedno su odlazili u šetnje. Pred sestrom je malo šta moglo da se dogodi među njima, osim dugih ispitivačkih pogleda. Guvernanta je imala mali mladež kod ugla usana. Bask je bio opčinjen njime. Jednoga dana joj je rekao da je veoma lep. „Imam još jedan mladež na mestu koje ne možeš da zamisliš i na kojem ga nikada nećeš videti“, odgovorila je. Mladić je pokušavao da zamisli gde se nalazi drugi mladež. Pokušao je da zamisli guvernantu nagu. Gde li se nalazi mladež? Video je gole žene samo na slikama. Imao je jednu razglednicu na kojoj se nalazila igračica u kratkoj suknji od perja. Kada bi duvao u razglednicu, suknja bi se podigla i žena bi bila otkrivena. Jedna noga joj je bila u vazduhu, kao da je balerina, i Bask je mogao da vidi od čega je načinjena. Čim se vratio kući, uzeo je razglednicu i disao u nju. Zamišljao je da gleda telo guvernante i njene punačke bujne grudi. Olovkom je nacrtao mali mladež između njenih nogu. Bio je veoma uzbuđen i želeo je da po svaku cenu vidi guvernantu golu. Ali morali su da budu oprezni zbog Baskove velike porodice. Uvek se neko nalazio na stepenicama, neko bi bio u svakoj sobi. Sutradan mu je tokom šetnje dala maramicu. Otišao je u svoju sobu, bacio se na krevet i pokrio usta maramicom. Osetio je miris njenog tela na njoj. Držala ju je u ruci tog toplog dana tako da je upila malo njenog znoja. Miris je bio tako bujan i tako je uticao na njega da je po drugi put osetio nemir među nogama. Video je da ima erekciju, što mu se do tada dešavalo samo u snu. Sledećeg dana dala mu je nešto uvijeno u papir. Stavio je to džep i odmah posle šetnje otišao u sobu da otvori paketić. U njemu su se nalazile gaćice boje kože s čipkastim rubom. Bile su nošene. I one su mirisale na njeno telo. Mladić je zagnjurio lice u njih i doživeo divlje zadovoljstvo. Zamislio je kako joj skida gaćice. Osećaj je bio tako živopisan da je doživeo erekciju. Počeo je da se dodiruje dok je ljubio gaćice. Onda je njima trljao svoju muškost. Dodir svile ga je opčinio. Činilo mu se da dodiruje njeno telo, možda baš ono mesto gde je zamišljao da ima mali mladež. Odjednom je svršio, bio je to njegov prvi orgazam, grč zadovoljstva od kojeg se

kotrljao po krevetu. Sutradan mu je dala novi paketić. U njemu se nalazio brushalter. On je ponovio ritual. Zapitao se šta još može da mu pruži što bi moglo toliko da ga uzbudi. Sledio je veliki paket. Njegova sestra je postala radoznala. „To su samo knjige“, rekla je guvernanta. „Ništa što bi tebe zanimalo.“ Bask je požurio u svoju sobu. Otkrio je da mu je dala mali crni čipkasti korset koji je nosio otisak njenog tela. Čipkaste trake bile su izlizane od čestog nošenja. Bask se ponovo uzbudio. Ovoga puta se svukao i navukao korset na sebe. Povukao je čipkaste trake onako kako je video da njegova majka radi. Bolno ga je stezao, ali on je uživao u bolu. Zamišljao je da ga guvernanta grli i steže rukama do ivice gušenja. Kada je odrešio čipku, zamišljao je da oslobađa njeno telo kako bi je video nagu. Ponovo je postao grozničav. Proganjale su ga razne slike - guvernantin struk, kukovi, butine. Noću bi stavio svu njenu odeću u krevet i zaspao s njom. Gurao je ud u odeću kao da je njeno telo. Sanjao je o njoj. Vrh njegovog uda bio je neprestano vlažan. Ujutru bi imao podočnjake. Dala mu je svoje čarape. A onda mu je dala svoje crne kožne čizme s rajsferšlusom. Stavio je čizme na krevet. Ležao je nag među njenim stvarima, trudeći se da zamisli njeno prisustvo, žudeći za njom. Čizme su izgledale tako živo. Izgledalo je kao da je ušla u njegovu sobu i da šeta po krevetu. Ispravio ih je među svojim nogama da ih pogleda. Činilo se kao da će prošetati njegovim telom elegantnim zašiljenim stopalima i smrviti ga. Ta misao ga je uzbudila. Počeo je da se trese. Privukao je čizme bliže telu. Onda je podigao jednu do vrha penisa. Toliko se uzbudio da je svršio preko sjajne kože. Ali to se pretvorilo u mučenje. Počeo je da piše pisma guvernanti u kojima ju je molio da uveče dođe u njegovu sobu. Ona ih je sa zadovoljstvom čitala u njegovom prisustvu. Tamne oči su joj blistale, ali nije htela da ugrozi svoj položaj. A onda se jednoga dana vratila kući zato što joj se otac razboleo. Mladić je više nikada nije video. Ostala mu je proždrljiva glad za njom, a njena odeća ga je proganjala. Jednoga dana spakovao je svu njenu odeću i otišao u javnu kuću. Našao je ženu koja je fizički podsećala na guvernantu. Rekao joj je da obuče njenu odeću. Posmatrao ju je kako vezuje korset koji joj je podigao grudi i istakao zadnjicu, gledao kako zakopčava grudnjak i navlači gaćice. Onda ju je zamolio da obuje čarape i čizme.

Uzbuđenje mu je bilo ogromno. Trljao se o tu ženu. Ispružio se pred njenim nogama i molio je da ga dodirne vrhom čizme. Prvo mu je dotakla grudi, pa stomak i na kraju glavić. Poskočio je od vatrenosti i zamišljao da ga dodiruje guvernanta. Ljubio joj je donji veš pa pokušao da je uzme. Ali želja mu je minula čim je raširila noge zato što nije bilo malog mladeža.

Pjer

U mladićkim danima, Pjer je jednog jutra veoma rano odlutao do keja. Šetao je pored reke kada je video kako jedan čovek pokušava da izvuče nago telo iz reke na palubu jedne barže. Telo je bilo uhvaćeno na lanac sidra. Pjer je požurio da pomogne čoveku. Zajedno su uspeli da podignu telo na palubu. Čovek se okrenuo prema Pjeru i rekao: „Sačekaj dok pozovem policiju“, i otrčao. Sunce je tek počelo da izlazi i obasjalo je nago telo ružičastim sjajem. Pjer je video da nije u pitanju samo žena, već veoma lepa žena. Njena duga kosa prilepila joj se za ramena i pune okrugle grudi. Njena glatka zlatna koža se presijavala. Nikada nije video lepše telo, očišćeno vodom, s divnim mekim oblinama. Opčinjeno ju je posmatrao. Sunce ju je osušilo. Dodirnuo ju je. Još je bila topla i mora da je nedavno umrla. Oslušnuo joj je srce. Nije udaralo. Njena dojka kao da se prilepila uz njegovu šaku. Stresao se pa se nagnuo i poljubio joj dojku. Bila je elastična i meka pod njegovim usnama kao da je živa. Iznenada je osetio neobuzdanu seksualnu želju. Nastavio je da ljubi ženu. Razdvojio joj je usne. Tada je malo vode poteklo iz njih, poput pljuvačke. Imao je osećaj da če oživeti ako je bude dovoljno dugo ljubio. Vrelina s njegovih usana prešla je na njene. Ljubio joj je usne, bradavice, vrat, stomak, a onda su se njegova usta spustila do mokrih kovrdžavih stidnih dlačica. Kao da ju je ljubio pod vodom. Ležala je ispružena, s blago rastavljenim nogama i rukama pored sebe. Njena koža je blistala zlatnim sjajem pod suncem, a mokra kosa je izgledala kao morska trava. Kako mu se dopadalo kako leži, tako otkriveno i bespomoćno! Kako su mu se dopadale njene sklopljene oči i blago rastvorene usne. Telo joj je imalo ukus rose, mokrog cveća, pokislog lišća, trave u mokro jutro. Koža joj je bila kao saten pod njegovim prstima. Svidela mu se njena pasivnost i ćutanje. Osetio je kako gori od napetosti. Konačno je pao na nju. Voda je potekla između

njenih nogu kada je ušao u nju. Osećao se kao da vodi ljubav s vodenom vilom. Njeno telo se ustalasalo od njegovih pokreta. Nastavio je da se zariva u nju, očekujući da u svakom trenutku oseti njen odgovor, ali telo se samo pomeralo u njegovom ritmu. Uplašio se da će se onaj čovek vratiti s policijom. Pokušao je da se brzo zadovolji, ali nije mogao. Nikada mu nije trebalo toliko dugo. Hladnoća i vlaga njene utrobe, njena pasivnost, njegovo toliko produženo uživanje - ali ipak nije mogao da svrši. Očajnički se kretao kako bi se oslobodio muka i izručio svoju toplu tečnost u njeno hladno telo. Oh, kako je želeo da svrši dok joj ljubi grudi i grozničavo se kreće u njoj! Ali i dalje nije mogao da svrši. Otkriće ga čovek i policija kako leži nad telom mrtve žene. Konačno je podigao njeno telo oko struka, podigavši je na svoj ud i divlje se zabadajući u nju. A onda je čuo uzvike svuda oko sebe i u tom trenutku je osetio kako je eksplodira u njoj. Povukao se, spustio telo i otrčao. Ta žena ga je danima proganjala. Nije mogao da se istušira a da se ne seti dodira mokre kože i kako je blistala na svetlosti zore. Nikada više neće videti tako lepo telo. Nije mogao da čuje kišu, a da se ne seti kako je voda potekla između njenih nogu i iz usta, kako je bila meka i glatka. Osetio je da mora da pobegne iz grada. Nakon nekoliko dana obreo se u jednom ribarskom selu gde je naleteo na niz jeftinih slikarskih ateljea. Iznajmio je jedan. Kroz zidove je mogao da čuje sve što se dešava. Usred niza ateljea, a odmah do Pjerovog, nalazilo se zajedničko kupatilo. Legao je da spava i odjednom ugledao bledi zrak svetlosti između zida od dasaka. Prislonio je oči na pukotinu i video kako ispred nužnika stoji dečko od petnaestak godina, oslanjajući se jednom rukom na zid. Svukao je pantalone do kolena i raskopčao košulju, nagnuvši kovrdžavu glavu nad onim što radi. Desnom rukom je zamišljeno dodirivao mladi ud. Povremeno bi ga jako stisnuo i tada bi trzaj prošao njegovim telom. Pri slaboj svetlosti, zbog kovrdžave kose i mladog bledog tela delovao je poput anđela, ako se izuzme činjenica da drži ud u desnoj ruci. Spustio je drugu ruku sa zida i čvrsto uhvatio testise, dok je desnom i dalje grubo pritiskao i stiskao ud. Nije se mnogo ukrutio. Uživao je, ali nije mogao da dostigne klimaks. Bio je razočaran. Pokušao je sve pokrete prstiju i šake. Sada je čežnjivo držao svoje mlitavo spolovilo. Zbunjeno ga je odmerio pa navukao pantalone, zakopčao košulju i izašao. Pjer je sada bio potpuno budan. Ponovo ga je proganjala uspomena na

utopljenicu, koja se pomešala s prizorom dečka što se igra sa sobom. Prevrtao se u krevetu kada se ponovo upalilo svetlo u kupatilu. Pjer nije mogao da odoli a da ne proviri. Ugledao je ženu od pedesetak godina kako seda na šolju. Bila je krupna, jake građe, s teškim licem i proždrljivim ustima i očima. Sedela je samo trenutak kada je neko pokušao da otvori vrata. Umesto da otera uljeza, ona je otvorila vrata. Na njima je stajao dečko koga je malopre video. On je bio zapanjen što su se vrata otvorila. Žena nije ustala sa šolje, već ga je pozvala unutra osmehujući se i zatvorila vrata. „Kako si ti lep dečak“, rekla je. „Verovatno već imaš mladu prijateljicu? Sigurno si već iskusio malo uživanja sa ženama?“ „Nisam“, bojažljivo je odgovorio momak. Opušteno je pričala s njim kao da su se sreli na ulici. On je bio iznenađen i buljio je u nju. Video je samo njene pune usne i lukave oči. „Nemoj mi reći da nikada nisi iskusio uživanje, dečače moj.“ „Nisam“, rekao je momak. „Zar ne znaš kako?“, upitala je žena. „Zar ti drugari u školi nisu rekli kako se to radi?“ „Jesu“, odvratio je dečko. „Video sam kako to rade desnom šakom. Probao sam, ali ništa se nije desilo.“ Žena se nasmejala. „Ali postoji drugi način. Zaista nisi čuo za drugi način? Niko ti ništa nije rekao? Hoćeš da kažeš da znaš to da radiš samo svojom rukom? Ali postoji drugi način koji uvek deluje.“ Dečak ju je sumnjičavo pogledao. Ali ona se široko osmehivala, velikodušno, umirujuće. Mora da je još osećao izvesni nemir od sopstvenih milovanja zato što je zakoračio prema ženi. „Kakav je to način za koji vi znate?“, radoznalo je pitao. Nasmejala se. „Zaista želiš da znaš, a? Ali šta će biti ako ti se bude dopalo? Hoćeš li da obećaš da ćeš ponovo doći da me vidiš ako stvarno budeš uživao?“ „Obećavam“, odgovorio je momak.

„Dobro, onda, popni mi se u krilo, ovako, samo klekni na mene, nemoj da se bojiš. Sada.“ Srednji deo njegovog tela bio je u istoj ravni s njenim velikim ustima. Vešto mu je otkopčala pantalone i izvukla mali kurac. Momak ju je zapanjeno posmatrao kada ga je stavila u usta. Ali kada je počela da pomera jezik a ud se izdužio, preplavilo ga je takvo zadovoljstvo da je pao na njeno rame i dozvolio da mu proguta celu muškost sve dok joj usne nisu dodirnule stidne dlačice. Osetio je nešto daleko uzbudljivije od onoga kada je pokušao sam sebe da zadovolji. Pjer je sada video samo velike pune usne kako sisaju osetljivi ud, povremeno ga ispuštajući iz pećine pa ga ponovo gutajući tako da se ne vidi ništa osim dlačica. Stara žena je bila proždrljiva ali strpljiva. Dečak je bio iscrpljen od uživanja, umalo se nije onesvestio nad njenom glavom i krv joj je pojurila u lice. Ali i dalje je odlučno žvakala i lizala sve dok momak nije počeo da se trese. Morala je da ga uhvati s obe ruke ili bi ispao iz njenih usta od siline drhtaja. Počeo je da ispušta jecaje poput ptičjeg peva. Bacila se na njega s još većom grozničavošću i tada se dogodilo. Momak joj umalo nije zaspao na ramenu od iscrpljenosti i morala je nežno da ga odvoji od sebe krupnim rukama. On se usiljeno osmehnuo i pobegao. Pjer je ležao i prisećao se pedesetogodišnje žene koju je poznavao kada je imao samo sedamnaest godina. Ona je bila prijateljica njegove majke. Bila je ekscentrična, svojeglava i oblačila se po modi od pre deset godina - bezbroj podsuknji, tesni korseti, duge gaće od čipke, haljine s teškim suknjama i dubokim dekolteom pa je Pjer mogao da vidi malu dolinu između grudi, tamnu senovitu liniju koja je nestajala unutar čipke i volana. Bila je lepa žena s bujnom crvenkastom kosom i finim maljicama na koži. Uši su joj bile male i nežne, a ruke punačke. Usne su joj bile naročito privlačne - prirodno crvene, veoma pune i široke, s malim ravnim zubima koji su se uvek videli, kao da se sprema da ugrize. Došla je da poseti njegovu majku jednog dana kada je padala jaka kiša. Posluga je imala slobodan dan. Ona je zatresla krhki kišobran, skinula otmeni šešir i raspustila veo. Počela je da kija dok je stajala u dugoj mokroj haljini. Pjerova majka je bila u krevetu zato što je imala grip. Dobacila je iz svoje sobe: „Draga, svuci odeću ako si pokisla, a Pjer će je staviti da se suši pored vatre. Ima paravan u salonu. Možeš tamo da se svučeš, a Pjer će ti dodati moj kimono.“

Pjer se užurbao s očiglednom nestrpljenjem. Uzeo je majčin kimono i raširio paravan. U salonu je gorela lepa vatra u kaminu. Soba je bila topla i mirisala je na narcise koji su bili u svim vazama, na drvo koje gori, na ženin parfem od sandalovine. Dodala je Pjeru haljinu dok je stajala iza paravana. Još je bila topla i mirisala je na njeno telo. Držao ju je i mirisao, omamljen, pre nego što je prebacio na stolicu pored vatre. Tada mu je dodala veliku tešku podsuknju, potpuno mokru i isprskanu blatom. I nju je pomirisao sa uživanjem pre nego što ju je stavio ispred vatre. Ona je u međuvremenu pričala i smejala se, ne primećujući njegovo uzbuđenje. Dobacila mu je još jednu podsuknju, lakšu, toplu, koja je mirisala na mošus. A onda mu je uz sramežljiv smeh bacila duge čipkaste gaćice. Pjer je odjednom shvatio da one nisu mokre, da ih je bez potrebe skinula zato što je to želela i da stoji gotovo naga iza paravana, znajući da je on svestan njenog tela. Kada bi ga pogledala preko paravana, video bi njena zaobljena ramena, meka i sjajna poput jastučića. Nasmejala se i rekla: „Dodaj mi sada kimono.“ „Zar vam nisu i čarape mokre?“, upitao je Pjer. „Da, zaista jesu. Sada ću ih skinuti.“ Sagla se. Zamislio je kako otkopčava haltere i svlači čarape. Pitao se kako joj izgledaju noge i stopala. Više nije mogao da se suzdržava i povukao je paravan, srušivši ga. Pjer ju je otkrio u pozi u kojoj ju je zamišljao. Nagnula se i skidala crne čarape. Celo telo joj je imalo zlatnu boju i nežnu teksturu kao lice. Imala je dug struk i pune grudi, bila je bujna ali čvrsta. Nije se obazirala na pad paravana. Rekla je: „Vidi šta sam uradila dok sam skidala čarape. Dodaj mi kimono.“ Prišao joj je, buljeći u nju - ona je bila prva naga žena koju je video, toliko nalik na slike koje je video u muzeju. Osmehivala se. Ogrnula se kao da se ništa nije dogodilo i prišla vatri. Ispružila je ruke da ih ugreje. Pjer je bio potpuno malaksao. Telo mu je gorelo, ali nije znao šta da radi u vezi s tim. Nemarno je držala kimono, želeći da se ugreje. Pjer je seo ispred njenih nogu i zurio u nju sa širokim osmehom. Njene oči kao da su ga pozivale. Približio joj se, još uvek klečeći. Odjednom je raširila kimono, uhvatila ga za glavu i položila mu usta na svoju ženstvenost. Njene stidne dlačice dodiri vale su mu usne i izluđivale ga. Utom se začuo glas njegove majke iz udaljene spavaće sobe: „Pjere! Pjere!“ Ustao je. Majčina prijateljica je zavezala kimono. Ostali su da podrhtavaju i izgaraju, nezadovoljeni. Ona je otišla u sobu njegove majke, sela na podnožje kreveta

i ćaskala s njom. Pjer je sedeo s njima, nestrpljivo čekajući kada će žena poći da se obuče. Poslepodne se oteglo u beskraj. Konačnu je ustala i rekla da mora da se obuče. Ali majka je zadržala Pjera. Želela je nešto da popije. Htela je da joj navuče zavese. Zamajavala ga je dok se njena prijateljica nije obukla. Da li je naslutila šta se dešavalo u salonu? Pjeru je na usnama ostao samo dodir njenih dlačica i ružičaste kože. Kada joj je prijateljica otišla, njegova majka je pričala s njim u zamračenoj sobi. „Sirota Meri En“, rekla je. „Desilo joj se nešto užasno kada je bila mlada. Silovali su je vojnici kada su Prusi osvojili Alzas i Lorenu. Otada ne dozvoljava muškarcima da joj priđu.“ Pjera je raspalila pomisao da je Meri En bila silovana. Jedva je uspevao da sakrije nemir. Meri En je verovala njegovoj mladosti i nevinosti. S njim je izgubila strah od muškaraca. On je bio dete za nju. Zato je dozvolila da njegovo mlado nežno lice zađe među njene noge. Te noći je sanjao kako joj vojnici cepaju odeću i šire noge. Probudio se s neobuzdanom željom za njom. Kako bi mogao da je vidi? Da li će mu ikada dozvoliti da joj uradi nešto više osim da je nežno ljubi između nogu? Da li se zauvek zatvorila? Napisao joj je pismo. Bio je zapanjen kada je dobio odgovor. Pozvala ga je da je poseti. Dočekala ga je u slabo osvetljenoj sobi. Na sebi je imala labavo vezan ogrtač. Odmah je kleknuo ispred nje. Ona se popustljivo nasmešila. „Kako si nežan“, rekla je. Pokazala je na široki divan u uglu pa se ispružila na njemu. On je legao pored nje. Bio je bojažljiv i nije mogao da se pomeri. Tada je osetio kako se njena ruka vešto provlači ispod njegovog kaiša, zavlači ispod pantalona, klizi nadole, blizu stomaka, uzbuđujući svaki delić tela koji bi dotakla, lebdeći, spuštajući se. Ruka se zaustavila u njegovom žbunu, igrala se dlačicama, kružila oko uda, ali ga nije dodirivala. Počeo je da se komeša. Pomislio je da će umreti od uživanja ako mu dodirne ud. Otvorio je usta od napetosti. Njena ruka je nastavila da se pomera polako, tako polako preko njegovih stidnih dlačica. Prstom je potražila usku rečicu između malja i uda gde je koža glatka, tražila je sve osetljive delove, skliznula ispod uda, pritisla mu testise. Konačno se njena ruka sklopila oko pulsirajućeg uda. Doživeo je šok od toliko žestokog uzbuđenjada je uzdahnuo. I on je ispružio ruku, naslepo petljajući oko njenog ogrtača. Želeo je da oseti jezgro njenih nadražaja. I on je želeo da klizi i uđe u njene

skrivene delove. Petljao je s njenim ogrtačem dok nije pronašao otvor. Dodirnuo je stidne dlačice i uvalu između noge i venerinog brega, dotakao osetljivu kožu, otkrio vlažno mesto i gurnuo prst unutra. Onda je grozničavo pokušao da gurne ud u nju. Video je kako svi vojnici navaljuju na nju. Krv mu je pojurila u glavu. Odgurnula ga je i nije mu dozvolila da je uzme. Prošaputala mu je na uvo: „Samo rukama“, i zavalila se unazad. I dalje ga je milovala ispod pantalona. Kada se ponovo okrenuo da gurne svoj podivljali ud u nju, odgurnula ga je, ovog puta ljutito. Njena ruka ga je uzbudila i nije mogao mirno da leži. „Svršićeš ovako. Uživaj“, rekla mu je. Legao je na leđa i uživao u njenom milovanju. Ali video bi kako se vojnici naginju nad njenim golim telom čim bi zatvorio oči, video kako joj šire noge, kako otvor kaplje pod napadima, a ono što je osećao podsećalo je na pomahnitalu zadihanu želju vojnika. Meri En se odjednom pokrila ogrtačem i ustala. Sasvim se ohladila. Izbacila ga je i nikada je više nije video. Pjer je još bio veoma privlačan kao četrdesetogodišnjak. Njegovi uspesi kod žena i duga veza sa Elenom koju je raskinuo izazivali su mnogo govorkanja kod meštana u malom selu u kojem se nastanio. Sada je bio oženjen veoma nežnom i šarmantnom ženom. Ali njeno zdravlje se pogoršalo dve godine posle venčanja i postala je bezmalo invalid. Pjer ju je vatreno voleo i u početku se činilo da ona oživljava od njegove strasti. Međutim, postepeno su uzbuđenja postala opasnost za njeno slabo srce. Na kraju joj je doktor savetovao da se uzdrži od vođenja ljubavi i sirota Silvija je ušla u dugi period čednosti. I Pjer je odjednom bio lišen seksualnog života. Silvija nije mogla da ima decu te su ona i Pjer na kraju odlučili da usvoje dvoje dece iz seoskog sirotišta. Bio je to veliki dan za Silviju i ona se otmeno obukla za tu priliku. Bio je to veliki dan i za sirotište zato što su sva deca znala da su Pjer i njegova žena dobri ljudi koji imaju lepu kuću i veliko imanje. Silvija je izabrala decu - Džona, nežnog plavokosog dečaka, i Martu, vatrenu crnokosu devojčicu. Oboje su imali oko šesnaest godina. Bili su nerazdvojni u sirotištu, bliski kao brat i sestra. Odveli su ih u veliku lepu kuću i oboje su dobili sobe koje gledaju na prostrani park. Pjer i Silvija su im pružili svu svoju brigu, nežnost i savete. Pored toga, Džon je pazio na Martu.

Ponekad bi Pjer osetio zavist zbog njihove mladosti i drugarstva. Džon je voleo da se rve s Martom. Dugo je ona bila jača od njega. Ali Pjer je jednoga dana video kako je Džon prikovao Martu na zemlju, uspeo da joj sedne na grudi i pobednički uskliknuo. Pjer je tada video da Marta nije nezadovoljna zbog tog poraza, koji je uključivao vatreno preplitanje dva tela. Zaključio je da je već počela da se razvija u ženu. Želela je da muškarac bude jači. Ali iako se žena stidljivo pomaljala u mladoj devojci, Džon nije bio galantan prema njoj. Ponašao se kao da mu je drug u igri, čak kao da je i ona momak. Nikada joj nije davao komplimente, niti bi primećivao njenu koketnost, a ni to kako se obukla. Zapravo se trudio da bude grub prema njoj kada bi pokazala ranjivost i ukazivao joj je na slabosti. Bio je bezosećajan. A sirota Marta je bila zbunjena i povređena, ali nije to želela da pokaže. Jedino je Pjer primetio da je njena ženstvenost povređena. On je bio usamljen na velikom imanju. Morao je da se stara o farmi koja se graničila s imanjem, kao i o drugim posedima u Silvijinom vlasništvu izvan sela, ali to ga nije ispunjavalo. Nije imao družbenika. Džon je toliko dominirao nad Martom da ona nije obraćala pažnju na Pjera. Ali on je iskusnim okom zrelog muškarca jasno video da je Marti potrebna drugačija veza. Jednoga dana ju je zatekao uplakanu u parku. Usudio se da joj blago kaže: „Šta je bilo, Marta? Uvek možeš ocu da poveriš ono što ne možeš da kažeš drugu.“ Pogledala ga je kao da je tek tada postala svesna njegove nežnosti i saosećanja. Priznala je da joj je Džon rekao da je ružna, trapava i nalik životinji. „Kakav nerazuman dečko“, rekao je Pjer. „To uopšte nije tačno. On to kaže zato što je previše nalik na devojčicu i ne ume da ceni tvoju zdravu i odlučnu lepotu. On je zapravo šmokljan, a ti si čudesno snažna i lepa na način koji on ne shvata.“ Marta ga je zahvalno pogledala. Pjer je otada počeo da joj govori lepe reči svakoga jutra: „Ta plava boja tako lepo ide uz tvoj ten“, ili: „Ta frizura je veoma lepa.“ Kupovao joj je poklone da je iznenadi, parfeme, šalove i druge sitnice. Silvija više nije izlazila iz spavaće sobe i samo bi povremeno sedela u stolici u vrtu kada bi bilo veoma sunčano. Džon je bio zaokupljen svojim naučnim studijama i posvećivao je Marti sve manje pažnje. Pjer je imao automobil kojim je odlazio da obavlja poslove u vezi s nadgledanjem farme. Uvek je išao sam. Sada je počeo da vodi Martu sa sobom. Imala je sedamnaest godina i bila je prelepa od zdravog života, imala je čist ten i

blistavu crnu kosu. Oči su joj bile vatrene i čežnjivo bi se zaustavljale na Džonovom vitkom lelu - previše često, pomislio bi Pjer, koji ju je posmatrao. Očigledno je bila zaljubljena u njega, ali Džon to nije primećivao. Pjer je osetio ubod ljubomore. Proučavao se u ogledalu i upoređivao sa Džonom. Poređenje je išlo u njegovu korist zato što je Džon, iako lep mladić, posedovao određenu hladnoću, dok su Pjerove zelene oči još privlačile žene, a telo mu je odisalo snažnom toplinom i šarmom. Suptilno je počeo da se udvara Marti deleći joj komplimente i obasipajući je pažnjom. Postao je njen poverenik pa mu je čak priznala da je Džon privlači. Ali dodala je: „On je potpuno neljudsko biće.“ Jednoga dana Džon ju je otvoreno uvredio u Pjerovom društvu. Ona je plesala i trčala. Bila je razigrana i živahna. Ali Džon ju je iznenada prekorno pogledao i rekao: „Takva si životinja. Tvoja energija nikada neće postati prefinjena.“ Prefinjenost! Znači to je on želeo. Želeo je da uvede Martu u svoj svet studija, teorija i istraživanja, da uguši njenu vatrenost. Marta ga je ljutito pogledala. Priroda je radila u prilog Pjerovoj humanosti. Leto je činilo Martu malaksalom. Leto ju je svlačilo. Budući da je nosila sve manje odeće, postajala je sve svesnija svog tela. Povetarac joj je milovao kožu poput ruke. Noću se prevrtala u krevetu zbog nemira koji nije shvatala. Nije plela kosu i osećala se kao da ju je nečija ruka raspustila oko njenog grla. Pjer je brzo osetio šta se s njom dešava. Nije pokušavao da joj se približi. Dodirnuo bi njenu svežu golu ruku kada bi joj pomogao da izađe iz automobila. Milovao bi je po kosi kada je bila tužna i pričala o Džonovoj ravnodušnosti. Ali njegove oči su počivale na njoj i znale su svaki deo njenog tela koji je mogao da nasluti pod haljinom. Znao je koliko joj je koža paperjasta, kako su joj noge glatke bez malja, kako su joj mlade grudi čvrste. Njena kosa, neukrotiva i bujna, često bi se očešala o njegovo lice kada bi se sagla da zajedno s njim pregleda izveštaje sa farme. Njen dah se često mešao s njegovim. Jednom je očinski zadržao ruku oko njenog struka. Nije se odmakla. Nekako su njegovi pokreti odgovarali na njenu duboku potrebu za toplinom. Ona je mislila da popušta očinskoj toplini koja ju je obavijala i postepeno je ona postala ta koja je tražila njegovu blizinu kada su bili zajedno, ona je stavljala njegovu ruku oko sebe dok su se vozili, ona je odmarala glavu na njegovom ramenu kada bi se kasno poslepodne vraćali kući. Vraćali su se s nadgledanja blistajući od tajnog razumevanja. Džon je to primetio. Postao je još mrzovoljniji. Ali sada mu se Marta otvoreno suprotstavljala. Što je bio uzdržaniji i stroži prema njoj, tim je više želela da raspali vatru u sebi, svoju ljubav prema životu i pokretu. Prepustila se druženju s Pjerom.

Na oko sat vremena vožnje odatle nalazila se napuštena seoska kuća koju su ranije izdavali. Počela je da propada, a Pjer je odlučio da je obnovi za dan kada se Džon bude oženio. Pre nego što je pozvao majstore, otišao je s Martom da vide šta treba da se radi. Bila je to velika kuća na sprat. Gomila bršljana ju je bezmalo sasvim pokrila i prekrila prozore prirodnom zavesom, zamračujući unutrašnjost. Pjer i Marta su otvorili prozor. Zatekli su gomilu prašine, plesniv nameštaj i nekoliko soba uništenih od kiše. Ali jedna soba je bila gotovo netaknuta. Bila je to glavna spavaća soba. Veliki zamračeni krevet, mnoštvo draperija i ogledala, kao i izlizani tepih, davali su joj određenu veličanstvenost u polumraku. Preko kreveta je bio prebačen teški somotski prekrivač. Pjer je seo na krevet gledajući oko sebe očima arhitekte. Marta je stajala blizu njega. Letnja vrelina ulazila je u sobu u talasima, od čega im se krv uzburkala. Marta je ponovo osetila kako je miluje nevidljiva ruka. Nije joj izgledalo neobično što je odjednom prava ruka skliznula ispod njene odeće i, podjednako nežna i meka kao letnji povetarac, počela da joj dodiruje kožu. To joj je delovalo prirodno i prijatno pa je zažmurila. Pjer je privukao njeno telo i ispružio je na krevet. I dalje je žmurila. Ovo joj se činilo kao puki nastavak sna. Ležeći sama toliko letnjih noći, očekivala je ovu ruku koja joj je radila sve što je zamišljala. Polako se prikradala kroz odeću i svlačila je kao da je haljina lagana koža koju treba oguliti kako bi se oslobodila prava topla koža. Ruka se pomerala svuda, do mesta za koja nije ni sanjala da će ih dotaći, tajnih mesta koja su pulsirala. Odjednom je otvorila oči. Ugledala je Pjerovo lice odmah iznad svoga kako se priprema da je poljubi. Naglo je sela. Dok je žmurila, zamišljala je da se Džon prikrada njenom telu. Ali razočarala se kada je videla Pjerovo lice. Pobegla je od njega. Vratili su se kući u tišini, ali nisu bili ljuti. Marta je bila kao omamljena. Nije mogla da zaboravi Pjerove ruke na telu. Pjer je bio nežan i kao da je razumeo njen otpor. Zatekli su Džona ukočenog i mrzovoljnog. Marta nije mogla da zaspi. Kad god bi zadremala, ponovo bi osetila ruku, očekivala njene pokrete dok se penje uz nogu i prikrada tajnom mestu koje je pulsiralo i očekivalo. Ustala je i stala kraj prozora. Celo telo joj je uzvikivalo od želje da je ta ruka ponovo dodirne. Ova žudnja puti bila je gora od gladi i žeđi. Sutradan je ustala bleda i odlučna. Odmah posle ručka okrenula se prema Pjeru i pitala ga: „Treba li da pogledamo onu farmu danas?“ Pristao je. Odvezli su se. Osetila

je olakšanje. Vetar joj je šibao lice i bila je slobodna. Posmatrala je njegovu desnu ruku na volanu, divnu ruku, mladalačku, gipku i nežnu. Odjednom se nagnula i prislonila usne na nju. Pjer joj se osmehnuo s takvom zahvalnošću i srećom da joj je srce poskočilo. Zajedno su prošli zaraslom baštom preko staze obrasle mahovinom u mračnu zelenu sobu sa zavesama od bršljana. Otišli su pravo do velikog kreveta i Marta se ispružila na njemu. „Tvoje ruke“, promrmljala je, ,,oh, tvoje ruke, Pjere. Osećala sam ih cele noći.“ Kako su umiljato i nežno njegove ruke počele da pretražuju njeno telo, kao da tragaju za mestom gde se skupljaju njeni nadražaji. Nije znala da li su oko njenih grudi ili ispod njih, na kukovima ili u dolini između njih. Čekao je da njeno telo odgovori i naslutio bi po najmanjem podrhtavanju da je njegova ruka dotakla mesto koje je želelo da bude dodirnuto. Njene haljine, pokrivači, spavaćice, kupke, vetar, vrućina - sve se udružilo da pripremi njenu kožu za milovanja koja su oni započeli, dajući njegovim rukama toplinu i moć da uđu na tajna mesta. Ali Džonov lik bi se umešao čim bi se Pjer nagnuo da joj poljubi lice. Zatvorila bi oči, a Pjer bi osetio kako se i njeno telo zatvara. Stoga mudro nije nastavljao s milovanjem. Marta je bila obuzeta pijanstvom koje ju je navodilo da se ponaša neoprezno kada su se vratili kući. Kuća je bila tako uređena da je Pjerov i Silvijin stan bio povezan s Martinom sobom, koja je preko kupatila bila povezana sa Džonovom. Sva vrata su stajala otvorena dok su deca bila mlada. Ali sada je Silvija volela da zaključava svoja vrata. Vrata između Martine i Pjerove sobe takođe su bila zaključana. Tog dana Marta je otišla da se okupa. Dok je ležala u vodi, čula je kako se Džon kreće po svojoj sobi. Telo joj je bilo u velikoj groznici od Pjerovih milovanja, ali je žudela za Džonom. Želela je da još jednom pokuša da probudi njegovu želju, da ga istera na čistinu kako bi znala da li postoji ikakva nada da je on zavoli. Kada se okupala, uvila se u dugi beli ogrtač i raspustila dugu gustu crnu kosu. Umesto da se vrati u svoju sobu, ušla je u Džonovu. Bio je preneražen kada ju je ugledao. Objasnila je svoje prisustvo rečima: „Veoma sam zabrinuta, Džone. Potreban mi je tvoj savet. Uskoro ću da odem iz ove kuće.“ „Da odeš?“ „Da“, odgovorila je Marta. „Vreme je da odem. Moram da naučim da postanem nezavisna. Želim da idem u Pariz.“

„Ali potrebna si ovde.“ „Potrebna?“ „Ti si družbenica mog oca“, ogorčeno je rekao. Da li je moguće da je ljubomoran? Marta je bez daha čekala da kaže još nešto. A onda je dodala: „Trebalo bi da upoznam ljude i pokušam da se udam. Ne mogu zauvek da budem na teretu.“ „Da se udaš?“ Tada je prvi put video Martu kao ženu. Uvek ju je smatrao detetom. A sada je video bujno telo koje se jasno ocrtavalo ispod ogrtača, vlažnu kosu, grozničavo lice, meke usne. Ona je čekala. Njeno iščekivanje bilo je tako snažno da su joj ruke klonule sa strane, a ogrtač se rastvorio i otkrio njeno potpuno nago telo. Džon je tada shvatio da ga ona želi, da mu se nudi, ali umesto da se uzbudi, on se povukao. „Marta! Oh, Marta!“, uzviknuo je. „Kakva si ti životinja! Zaista si kurvina ćerka. Da, u sirotištu su svi govorili da ti je majka kurva.“ Marti je krv pojurila u lice. „A ti si impotentan“, odbrusila je, „ti si monah, ti si žena. Nisi muškarac. Tvoj otac je muškarac.“ Izjurila je iz njegove sobe. Džonova slika prestala je da je muči. Želela je da je izbriše iz svog tela i iz krvi. Sačekala je da padne mrak i da svi zaspu pre nego što je otključala vrata koja su vodila u Pjerovu sobu. Ušla je u njegov krevet i ponudila mu svoje hladno i napušteno telo. Pjer je po načinu na koji je došla u njegov krevet znao da se oslobodila Džona i da je sada njegova. Kakav užitak osetiti meko mlado telo kako klizi uz njegovo. On je leti spavao go. Marta je zbacila ogrtač i ostala naga. Njegova želja se odmah probudila i osetila je njegovu krutost uz stomak. Njena raspršena osećanja sada su bila usredsređena na samo jedan deo njenog tela. Zatekla je sebe kako pravi pokrete koje nikada nije naučila, kako joj ruka steže njegov ud, kako pribija telo uz njegovo, kako joj usne žude za poljupcima koje je Pjer mogao da joj pruži. Grozničavo mu se podala, a Pjer je bio toliko uzbuđen da joj je pružio najveću gozbu. Svaka noć je predstavljala orgiju. Njeno telo je postalo gipko i znalačko. Veza među njima bila je toliko snažna da im je bilo teško da se pretvaraju preko dana. Kad god bi ga pogledala, osetila bi se kao da ju je dodirnuo između nogu. Ponekad bi se

zagrlili u mračnom hodniku. Priljubio bi je uza zid. Na ulazu je stajao veliki mračni plakar pun kaputa i čizama za sneg. Niko nije tamo ulazio preko leta. Marta bi se tamo sakrila i Pjer bi joj se pridružio. Prepustili bi se uživanju, ležeći na kaputima u tom malom prostoru, zatvorenom i tajnovitom. Pjer već godinama nije imao seksualni život, a Marta je bila stvorena za to i oživljavala je samo u tim trenucima. Uvek bi ga dočekala otvorenih usta i već vlažna među nogama. A njegova želja bi se probudila pre nego što bi je video, na samu pomisao da ga čeka u mračnom plakaru. Ponašali su se kao životinje koje se bore, spremne da prožderu jedna drugu. Ako bi njegovo telo pobedilo i prikovalo je ispod sebe, uzeo bi je s takvom silinom da je izgledalo kao da je probada udom sve dok ne bi pala od iscrpljenosti. Bili su u čudesnoj harmoniji i uzbuđenje im je uporedo raslo. Umela je da se popne na njega poput okretne životinje. Trljala bi se o njegovu nabreklu muškost, uz stidne dlačice, s takvom grozničavošću da bi zadahtao. Mračni plakar je postao životinjska jazbina. Ponekad bi se odvezli do napuštene seoske kuće i tamo proveli poslepodne. Bili su toliko prožeti vođenjem ljubavi da se Marta, kada bi joj poljubio kapke, osećala kao da ju je poljubio između nogu. Tela su im bila nabijena željom koju nisu mogli da iscrpe. Džon je delovao kao bleda slika. Nisu primetili da ih posmatra. Promena na Pjeru bila je vidljiva. Lice mu je sijalo, oči su bile užarene, telo je delovalo mlađe. A tek promena na njoj! Putenost je bila ispisana preko celog njenog tela. Svaki njen pokret bio je senzualan - služenje kafe, uzimanje knjige, igranje šaha, sviranje klavira, sve je radila uz milovanje. Telo joj je postalo bujnije, a grudi napetije pod odećom. Džon nije mogao da sedi između njih. Čak i kada se nisu gledali ili razgovarali, među njima se osećalo moćno strujanje. Jednoga dana kada su se odvezli u napuštenu seosku kuću, Džon je, umesto da se vrati učenju, osetio nalet lenjosti i želju da bude napolju. Popeo se na bicikl i počeo da se vozi bez cilja. Nije razmišljao o njima, ali možda se podsvesno setio glasina iz sirotišta da je Martu napustila čuvena prostitutka. Činilo mu se da se celoga života plašio Marte iako ju je voleo. Osećao je da je ona životinja, da može da uživa u ljudima kao u hrani, da je njeno mišljenje o ljudima u potpunoj suprotnosti s njegovim. Ona bi rekla: „On je lep“, ili: „Ona je šarmantna.“ A on bi rekao: „On je zanimljiv“, ili: „Ona ima karakter.“ Marta je ispoljavala senzualnost čak i kao mala devojčica kada bi se rvala s njim

ili ga mazila. Volela je da se igra žmurke i sama bi odala svoje skrovište ako ne bi mogao da je nađe kako bi mu dala priliku da je uhvati i zgrabi za haljinu. Jednom su se zajedno igrali i podigli su mali šator. Sklupčali su se veoma blizu jedno drugoga. Tada je video Martino lice. Zatvorila je oči kako bi uživala u toplini dodira njihovih tela, a Džon je osetio ogromni strah. Zašto strah? Celog života ga je proganjalo to povlačenje pred senzualnošću. Nije to umeo sebi da objasni. Ali bilo je tako. Ozbiljno je razmišljao o tome da se zakaluđeri. Ne razmišljajući o odredištu, stigao je do stare seoske kuće. Dugo je nije video. Polako je prešao preko mahovine i izrasle trave. Iz radoznalosti je ušao i počeo da razgleda. Tako je tiho stigao do spavaće sobe u kojoj su bili Pjer i Marta. Vrata su bila otvorena. Zaustavio se, prikovan prizorom. Kao da se ispunio njegov najveći strah. Pjer je ležao na leđima, poluzatvorenih očiju, a Marta se, potpuno naga, ponašala poput demona i popela se na njega u grozničavoj gladi za njegovim telom. Džon je bio paralisan scenom. Sve je video u trenutku. Marta, glatka i putena, ne samo da je ljubila Pjerov ud već je čučala iznad njegovih usta, bacala se na njegovo telo, trljala grudi o njegove dok je on očarano ležao, hipnotisan njenim milovanjima. Ubrzo je Džon nečujno odjurio. Video je najgori pakleni porok i potvrdio svoj strah da je Marta erotična, a da je njegov poočim jednostavno popustio pred njenom strasti. Što se više trudio da izbriše taj prizor iz glave, utoliko mu je više prožimao celo biće, odlučan, neizbrisiv, proganjajući. Kada su se vratili, pogledao im je lica i zapanjio se kako ljudi drugačije izgledaju u svakodnevnom životu nego kada vode ljubav. Promene su bile bestidne. Martino lice sada je izgledalo zatvoreno, iako su njene oči, kosa, usta, jezik ranije uzvikivali od uživanja. A Pjer, ozbiljni Pjer, malopre nije bio otac već mladalačko telo ispruženo na krevetu i prepušteno neumerenoj požudi oslobođene žene. Džon je osetio da ne može da ostane kod kuće a da ne oda svoje otkriće bolesnoj majci, svima. Objavio je da će stupiti u vojsku, a Marta mu je dobacila iznenađeni prodorni pogled. Do tada je verovala da je Džon samo puritanac. Ali takođe je mislila da je voli i da će joj podleći pre ili kasnije. Želela ih je obojicu. Pjer je bio ljubavnik o kome žene sanjaju. A Džona bi mogla da podučava uprkos njegovoj prirodi. A sada odlazi. Među njima je ostalo nešto nedovršeno, kao da je toplina stvorena tokom njihovih igara prekinuta da bi se nastavila kada odrastu. Te noći je ponovo pokušala da dopre do njega. Dočekao ju je s takvom odbojnošću da je zahtevala objašnjenje, navela ga da prizna i tada joj je rekao šta je video. Nije mogao da veruje da ona voli Pjera. Mislio je da je to životinja u njoj. Naslutila je po njegovoj reakciji da nikada neće moći da ga ima.

Stala je na vratima i rekla: „Džone, ti si uveren da sam ja životinja. Pa, lako ti mogu dokazati da nisam. Rekla sam ti da te volim. To ću ti i dokazati. Ne samo da ću prekinuti s Pjerom već ću dolaziti kod tebe svake noći i zajedno ćemo spavati poput dece. Dokazaću ti da mogu da budem čedna i oslobođena želje.“ Džon je razrogačio oči. Bio je u velikom iskušenju. Bila mu je nepodnošljiva pomisao da Marta i njegov otac vode ljubav. Sebi je to objasnio moralnim razlozima. Nije shvatio da je ljubomoran. Nije znao koliko bi želeo da bude na Pjerovom mestu i da poseduje njegovo iskustvo sa ženama. Nije se zapitao zašto odbacuje Martinu ljubav. Ali zašto ga nije obuzimala prirodna glad kao druge muškarce i žene? Pristao je na Martinu ponudu. Marta lukavo nije prekinula s Pjerom na način koji bi ga uzbunio, već mu je samo rekla da misli da Džon nešto naslućuje i da želi da umiri njegove sumnje pre nego što ode u vojsku. Dok je čekao Martu sledeće noći, Džon je pokušavao da se seti svega o svojim seksualnim osećanjima. Njegovi prvi utisci bili su neraskidivo povezani s Martom njih dvoje u sirotištu kako štite jedno drugo, nerazdvojni. Njegova ljubav prema njoj tada je bila vatrena i spontana. Uživao je da je dodiruje. Jednoga dana, kada je Marta imala jedanaest godina, neka žena je došla da je poseti. Džon ju je video na brzinu, čekala je u dnevnoj sobi. Nikada nije video nekoga poput nje. Nosila je tesnu odeću koja je isticala njeno bujno puteno telo. Imala je talasastu zlatnocrvenu kosu i usne toliko jarko obojene da su opčinile dečaka. Buljio je u nju. Tada je video kako dočekuje Martu i grli je. Rekli su mu da je to Martina majka koja ju je ostavila kao malu. Kasnije ju je priznala, ali nije mogla da je zadrži zato što je bila omiljena prostitutka u gradu. Posle toga Džon je osećao veliki nemir, čak i ljutnju, kad god bi Martino lice sijalo od uzbuđenja ili bi pocrvenelo, kada bi nosila usku haljinu ili napravila najmanji koketni pokret. Činilo mu se da vidi njenu majku u njoj, da joj je telo provokativno, da je požudna. Ispitivao ju je. Želeo je da zna njene misli, snove i najskrivenije želje. Ona mu je naivno odgovarala. Volela je Džona najviše na svetu. Ona bi osetila najveće zadovoljstvo kada bi je on dodirnuo. „Šta tada osećaš?“, pitao je Džon. „Smirenost i zadovoljstvo koje ne umem da objasnim.“ Džon je bio uveren da nije osećala to gotovo nevino zadovoljstvo zbog njega, već zbog bilo kog muškarca. Zamišljao je da se Martina majka isto tako oseća sa svim muškarcima koji je dodiruju.

Izgubio je Martu zato što se okrenuo od nje i uskratio joj pažnju koja joj je bila potrebna. Ali to nije shvatao. A sada je osećao veliko zadovoljstvo u tome što je nadmoćniji od nje. Pokazaće joj šta je čednost i to kakva ljubav, ljubav bez senzualnosti, može da postoji među ljudima. Marta je nečujno došla u ponoć. Nosila je dugu belu spavaćicu i ogrtač. Njena duga gusta crna kosa padala joj je preko ramena. Oči su joj neprirodno sijale. Bila je tiha i nežna kao da mu je sestra. Savladala je svoju uobičajenu živahnost. Tako nije plašila Džona. Izgledala je kao druga Marta. Krevet je bio veoma širok i nizak. Džon je ugasio svetlo. Marta je skliznula na krevet i opružila se, ne dodirujući Džona. On je drhtao. Ovo ga je podsetilo na sirotište kada je, kako bi duže pričao s njom, bežao iz muške spavaonice i razgovarao s njom kroz prozor. Tada je nosila belu spavaćicu, a kosa joj je bila upletena u kike. Rekao joj je to i pitao je može li da joj uplete kosu. Dozvolila mu je. U mraku je upleo njenu bujnu kosu. A onda su se oboje pretvarali da su zaspali. Ali Džona su mučile razne slike. Video je Martu nagu, njenu majku u uskoj haljini što otkriva svaku oblinu, Martu kako čuči poput životinje nad Pjerovim licem. Krv mu je tukla u slepoočnicama i poželeo je da ispruži ruku. To je i učinio. Marta ju je uhvatila i stavila je na levu dojku, preko srca. Osetio je kako joj srce bije kroz spavaćicu. Tako su konačno zaspali. Ujutru su se zajedno probudili. Džon je otkrio da se tokom noći približio Marti i da je spavao priljubljen uz nju, kao kašika. Probudio se sa snažnom željom, osećajući njenu toplinu. Ljutito je iskočio iz kreveta i pretvarao se da mora brzo da se obuče. Tako je protekla prva noć. Marta je bila nežna i pokorna. Džona je mučila sopstvena želja. Ali ponos i strah bili su veći. Sada je znao čega se plaši. Bojao se da ne bude impotentan. Plašio se da je njegov otac, poznat kao donžuan, potentniji i veštiji. Pribojavao se da ne bude smotan. Plašio se da neće moći da zadovolji vulkansku vatru koju bi probudio u Marti. Manje vatrena žena ne bi ga toliko plašila. Toliko je želeo da savlada svoju prirodu i seksualni nagon. Možda je preterano uspešno to uradio. Sada je sumnjao u svoju moć. Marta mora da je to naslutila ženskom intuicijom. Svake noći je bila sve mirnija, nežnija, pokornija. Nevino su zajedno spavali. Nije odavala vrelinu koju je osećala među nogama dok je on ležao blizu nje. Uspevala je da zaspi. A on bi ponekad ostajao budan, progonjen slikama njenog nagog tela. Jednom-dvaput probudio se usred noći, priljubio se uz nju i bez daha je milovao. Njeno telo je bilo opušteno i toplo od sna. Usudio se da joj podigne spavaćicu visoko

iznad grudi i pređe rukom preko njenog tela kako bi osetio njegove konture. Nije se probudila. To ga je ohrabrilo. Nije radio ništa više osim što ju je mazio, polako i pažljivo opipavajući njene obline dok nije znao gde joj koža postaje mekša, gde se nalazi najbujnije meso, gde su doline, gde počinju stidne dlačice. Ali nije znao da je Marta polubudna i da uživa u njegovom milovanju. Nijednom se nije pomerila kako ga ne bi uplašila. Jednom je bila toliko raspaljena njegovim ispitivačkim rukama da umalo nije doživela orgazam. A on se jednom usudio da stavi svoju nabreklu muškost uz njenu zadnjicu, ali ne više od toga. Svake noći je postajao malo odvažniji, iznenađen time što se ona ne budi. Njegova želja se nije gasila, a Marta je bila u takvoj erotskoj groznici da se divila svojoj moći obmanjivanja. Džon je postao smeliji. Naučio je kako da gurne ud između njenih nogu i da ga veoma lagano trlja bez prodiranja u nju. Toliko je uživao da je počeo da shvata sve ljubavnike sveta. Izmučen tolikim noćima odricanja, Džon je jedne noći zaboravio na predostrožnost pa je, poput lopova, uzeo poluzaspalu Martu. Bio je zapanjen kada je čuo da svaki njegov prodor izaziva tihe zvuke uživanja iz njenog grla. Nije otišao u vojsku. A Marta je nadalje zadovoljavala oba svoja ljubavnika, Pjera preko dana, a Džona noću.

Manuel

Manuel je razvio naročiti oblik uživanja zbog čega ga je porodica odbacila i živeo je kao boem na Monparnasu. Kada ne bi bio opsednut svojim erotskim potrebama, bio je astrolog, odličan kuvar, vešt govornik i sjajno društvo u kafeima. Ali ništa od toga nije mu odvraćalo pažnju od njegove opsesije. Pre ili kasnije Manuel bi otkopčao pantalone i izvadio unekoliko zastrašujuću kitu. Što je više ljudi bilo oko njega, utoliko bolje. Što prefinjenije društvo, tim bolje. Kada je bio okružen slikarima i modelima, sačekao bi dok svi ne bi postali pripiti i veseli pa bi se skroz svukao. Njegovo asketsko sanjivo lice, pesničke oči i vitko monaško telo bili su u tolikoj suprotnosti s njegovim ponašanjem da bi se svi zaprepastili. Nije uživao kada bi se okrenuli od njega. Ali upao bi u trans ako bi ga izvesno vreme posmatrali, lice bi mu bilo preplavljeno ekstazom i uskoro bi se valjao po podu i svršavao. Žene su imale običaj da beže od njega. Morao je da ih moli da ostanu i pribegavao je svim mogućim trikovima. Pozirao je kao model i tražio posao u ženskim ateljeima. Ali muškarci su ga izbacivali na ulicu zato što je dobijao erekciju pred pogledima studentkinja. Na zabavama bi prvo pokušao da odvuče neku ženu u praznu sobu ili na balkon. Tada bi skinuo pantalone. Preplavila bi ga ekstaza ako bi žena bila zainteresovana. A ako ne bi, on bi otrčao za njom nazad na zabavu sa svojom erekcijom i stajao tako, nadajući se da će pobuditi radoznalost. Nije predstavljao lep prizor, već veoma nezgrapan. Budući da njegov ud nije izgledao kao da pripada ozbiljnom licu i telu, delovao je još istaknutije, kao da mu ne pripada. Na kraju je našao ženu nekog siromašnog književnog agenta koja je umirala od gladi i satirala se od posla i s njom je postigao sledeći dogovor. On bi došao ujutru i uradio sve kućne poslove za nju, oprao sudove, očistio atelje i otišao u kupovinu pod uslovom da mu ona dozvoli da se skine. Tada je zahtevao njenu punu pažnju. Želeo je da ona gleda kako raskopčava opasač, otkopčava dugmad i skida pantalone. Nije nosio gaće. Uzeo bi svoj ud i protresao ga poput osobe koja meri neki dragoceni

predmet. Ona je stajala blizu njega i posmatrala svaki pokret. Morala je da gleda njegov ud kao da je videla hranu koja joj se dopada. Ta žena je naučila kako da ga potpuno zadovolji. Postala bi opčinjena njegovom kitom i rekla: „Imaš divan kurac, najveći koji sam videla na Monparnasu. Tako je gladak i tvrd. Predivan je.“ Dok je to govorila, Manuel bi tresao kitu kao ćup sa zlatom pred njom i počinjao da balavi. Divio se samom sebi. Dok su se oboje naginjali u divljenju, njegovo zadovoljstvo bi postalo toliko da bi zatvorio oči i počeo da se trese od glave do pete, još uvek ga drmusajući pred njenim licem. Tada bi se podrhtavanje pretvorilo u snažne talase i on bi pao na pod i sklupčao se poput lopte dok je svršavao, nekada čak i po svom licu. Često je stajao na mračnim uličnim ćoškovima, nag ispod mantila. Rastvorio bi mantil i protresao ud kada bi naišla neka žena. Ali to je bilo opasno i policija je prilično strogo kažnjavala takvo ponašanje. Još češće bi ušao u prazan odeljak voza, otkopčao dva dugmeta i zavalio se kao da je pijan ili da spava. Ud bi mu neznatno izvirivao iz otvora. Ljudi bi ulazili na drugim stanicama. Ponekad bi imao sreću i preko puta njega sela bi neka žena i zabuljila se u njega. Pošto je izgledao kao da je pijan, obično niko nije pokušavao da ga probudi. Ali ponekad bi ga neki čovek ljutilo prodrmao i rekao mu da se zakopča. Žene se nisu bunile. Osećao bi se kao u raju ako bi ušla žena sa školarkama. Tada bi dobio erekciju i na kraju bi situacija postala toliko nepodnošljiva da bi žena i devojčice izašle iz kupea. Jednoga dana Manuel je pronašao svoju bliznakinju u ovoj vrsti uživanja. Sedeo je sam u kupeu i pretvarao se da spava kada je ušla žena i sela preko puta njega. Po napadno našminkanim očima, debelom sloju pudera, podočnjacima, preterano ukovrdžanoj kosi, izlizanim cipelama, koketnoj haljini i šeširu shvatio je da je ona prilično zrela prostitutka. Posmatrao ju je kroz poluzatvorene kapke. Bacila je pogled na njegove upola raskopčane pantalone pa se zagledala u njega. Tada se i ona zavalila unazad i pretvarala se da spava, široko raširenih nogu. Podigla je suknju kada je voz krenuo. Bila je naga ispod nje. Raširila je noge i otkrila se dok je posmatrala Manuelov ud koji je postajao sve tvrđi i polako izvirivao kroz pantalone dok nije sasvim izleteo napolje. Sedeli su jedno preko puta drugog i gledali se. Manuel se uplašio da će se žena pomeriti i pokušati da mu dotakne kitu, što nije želeo. Ali ne, ona je bila zavisna od istog pasivnog zadovoljstva. Znala je da joj gleda pičku pod crnim grmom malja. Konačno su oboje otvorili oči i nasmešili se. Njega je već hvatala ekstaza, ali je imao vremena da primeti da i ona uživa. Video je kako se blistava tečnost pomalja na

njenim stidnim usnama. Jedva primetno se pomerala napred-nazad, kao da se uljuljkuje u san. Njegovo telo zadrhtalo je od sladostrasnog užitka. A ona je onda masturbirala pred njim, osmehujući se sve vreme. Manuel se oženio tom ženom koja nikada nije pokušala da ga ima na način drugih žena.

Linda

Linda je stajala pred ogledalom i kritički se posmatrala pri dnevnoj svetlosti. Počela je da se brine zbog svojih godina pošto je prešla tridesetu, iako ništa na njoj nije odavalo da joj lepota bledi. Bila je vitka i mladalačkog izgleda. Mogla je da prevari svakoga osim sebe. U sopstvenim očima koža joj je gubila onu čvrstinu i glatkoću, onu mermernu mekotu kojoj se tako često divila u ogledalu. Nije bila manje voljena. Naprotiv, voleli su je još više zato što je sada privlačila sve mladiće koji su naslućivali da od takve žene mogu da nauče tajne vođenja ljubavi, mladiće koje nisu privlačile mlade devojke njihovih godina, neodlučne, nevine, neiskusne i još pod kontrolom svojih porodica. Lindin muž, lep četrdesetogodišnjak, voleo ju je mnogo godina s grozničavošću ljubavnika. Gledao joj je kroz prste zbog njenih mladih obožavaoca. Verovao je da ih ona ne shvata ozbiljno, da se zanima za njih samo zato što je detinjasta i oseća potrebu da se zaštitnički postavi prema ljudima koji tek počinju da žive. I za njega se govorilo da je zavodnik žena svih staleža i ćudi. Setila se kako je Andre prve bračne noći bio ljubavnik koji joj se divio, obožavao sve delove njenog tela kao da je ona umetničko delo, dodirivao je s divljenjem i hvalio njene uši, stopala, vrat, kosu, nos, obraze, butine dok ju je milovao. Njegove reči i glas, njegov dodir, otvorili su njeno telo poput cveta prema toploti i svetlu. Naučio ju je da postane savršeni seksualni instrument i da vibrira od svih oblika milovanja. Jednom ju je podučio da uspava ostatak tela i da usredsredi sva svoja erotska osećanja na usta. Tada je bila poput poludrogirane žene, koja je ležala mirno i malaksalo dok su joj usta i usne postali drugi seksualni organ. Andre je imao naročitu strast prema ustima. Na ulici je gledao ženama u usta. Za njega su usta ukazivala na seks. Stisnute i tanke usne nisu ukazivale na raskoš ili putenost. A pune usne su obećavale otvorenu i darežljivu ženstvenost. Vlažne usne su ga mamile. Kada bi video rastvorena usta koja kao da su spremna za poljubac, on bi

uporno pratio njihovu vlasnicu ulicama dok ne bi uspeo da zavede tu ženu i ponovo sebi dokaže postojanje razotkrivajuće moći usta. Lindina usta su ga odmah zavela. Imala su perverzni polubolni izraz. Bilo je nešto u načinu na koji ih je pomerala, u strastvenom širenju usana, što je obećavalo da je ona osoba koja će šibati voljenog muškarca poput oluje. Kada ju je prvi put video, osećao je da je uvučen u ta usta, kao da već vodi ljubav s njom. Tako je bilo njihove prve bračne noći. Bio je opčinjen njenim ustima. Bacio se na njih i ljubio ih dok nisu počela da gore, dok jezik nije bio istrošen, dok se usne nisu nadule. Uzeo ju je tek kada je sasvim nadražio njena usla, čučeći nad njom i pritiskajući joj grudi svojim snažnim kukovima. Nikada se nije prema njoj ponašao kao prema supruzi. Uvek joj se iznova udvarao poklonima, cvećem, novim uživanjima. Vodio ju je na večeru u cabinets particuliers u Parizu, u velike restorane u kojima su konobari mislili da mu je ona ljubavnica. Birao je najbolju hranu i vino za nju. Opijao ju je nežnim rečima. Vodio je ljubav s njenim ustima. Naterao bi je da mu kaže da ga želi. A tada bi je pitao: „Kako me želiš? Koji deo tebe me želi noćas?“ Ponekad bi odgovorila: „Moja usta te žele. Želim da te osetim u ustima, duboko u ustima.“ A drugi put bi odgovorila: „Vlažna sam među nogama.“ Tako su razgovarali za stolom u restoranu, u malim odajama za obedovanje napravljenim za ljubavnike. Konobari su bili diskretni i znali su kada ne treba da se vrate. Muzika je dopirala iz nevidljivog izvora. Uvek je u uglu stajao divan. Kada bi večera bila poslužena i pošto bi Andre stiskao Lindina kolena među svojima i ukrao joj nekoliko poljubaca, uzeo bi je tu, na divanu, obučenu, pa su izgledali poput ljubavnika koji nemaju vremena ni da se svuku. Vodio ju je u operu i u pozorišta poznata po mračnim ložama, gde bi vodili ljubav dok gledaju predstavu. Vodio je ljubav s njom u taksiju, u barži usidrenoj ispred Notrdama, gde su ljubavnici iznajmljivali kabine. Svuda samo ne kod kuće, u bračnoj postelji. Vozio ju je u mala udaljena sela, gde bi iznajmili sobu u romantičnoj krčmi. Uzeo bi joj sobu u raskošnim bordelima koje je znao. Tada bi se prema njoj ophodio kao prema kurvi. Naterao bi je da se potčini njegovim hirovima, tražio da ga bičuje, zahtevao od nje da puzi na rukama i kolenima i da palaca jezikom po njegovom telu poput životinje. To je razbudilo njenu senzualnost do takvog stepena da se uplašila. Bojala se dana kada joj Andre neće biti dovoljan. Znala je da je njena senzualnost čila, dok je

njegova predstavljala poslednje trzaje čoveka koji se istrošio neumerenim životom i sada joj je davao cvet toga. Jednom prilikom Andre je morao da otputuje na deset dana. Linda je bila nemirna i grozničava. Nazvao ju je Andreov prijatelj, trenutno najpopularniji slikar u Parizu, miljenik žena. Rekao joj je: „Je li ti dosadno, Linda? Da li bi htela da nam se pridružiš na jednoj specijalnoj zabavi? Imaš li masku?“ Linda je tačno znala na šta misli. S Andreom se često smejala Žakovim zabavama u Bolonjskoj šumi. To je bila njegova omiljena zabava: da u letnjim večerima okupi visoko društvo koje nosi maske i da se odvezu u Bolonjsku šumu s bocama šampanjca, pronađu čistinu u šumi i prepuste se zabavi. Bila je u iskušenju. Nikada nije prisustvovala njegovim zabavama. Andre to nije želeo. Šaljivo je rekao da bi maske mogle da ga zbune, a nije želeo da vodi ljubav s pogrešnom ženom. Linda je prihvatila poziv. Obukla je novu večernju haljinu od teškog satena koji joj je, poput vlažne rukavice, isticao konture tela. Nije nosila donji veš, kao ni nakit po kojem bi mogli da je prepoznaju. Promenila je frizuru, pa je sada umesto dečačkog paža imala pompadurku koja joj je otkrivala oblik lica i vrata. A onda je stavila crnu masku na lice i zakačila lastiš za kosu kako joj ne bi spala. U poslednjem trenutku odlučila je da promeni boju kosu. Oprala ju je i ofarbala u gar-crno umesto u svetloplavo. Ponovo je stavila periku i zaprepastila se kada je videla koliko drugačije izgleda. Oko osamdeset ljudi okupilo se u velikom ateljeu pomodnog slikara. Bio je slabo osvetljen kako bi se sakrio identitet gostiju. Kada su se svi okupili, odvedeni su do automobila koji su ih čekali. Šoferi su znali kuda da voze. U najdubljem delu šume nalazila se lepa čistina pokrivena mahovinom. Tu su se smestili, poslali šofere u automobile i počeli da piju šampanjac. Mnogi su već počeli da se pipkaju u pretrpanim automobilima. Maske su ljudima davale osećaj slobode koji je pretvorio i one najugladenije u izgladnele životinje. Ruke su se zavlačile ispod otmenih večernjih haljina i dodirivale se, kolena su se ispreplitala, dah ubrzavao. Lindu su spopala dva muškarca. Prvi se trudio da je uzbudi tako što joj je ljubio usne i grudi. Drugi je imao više uspeha time što joj je gladio noge ispod duge haljine dok drhtajem nije odala da se uzbudila. Onda ju je odneo u tamu. Prvi muškarac se pobunio, ali je bio suviše pijan da bi se takmičio. Odnesena je od grupe do mesta gde je drveće stvaralo mračne senke na mahovini. U blizini su se čuli uzvici otpora, stenjanje, jedna žena je kriknula: „Uradi to, uradi, ne mogu više da

čekam, uradi to, uradi mi to!“ Orgija je bila u punom zamahu. Žene su se međusobno milovale. Dva muškarca su nadražila jednu ženu do grozničavosti, a onda su se zaustavila samo da bi uživala u pogledu na nju s haljinom spuštenom dopola, spalom bretelom, otkrivenom dojkom, dok je ona pokušavala da se zadovolji bestidnim stiskanjem uz njih dvojicu, trljanjem o njih; preklinjala je i zadizala haljinu. Linda je bila preneražena životinjskim ponašanjem svog napadača. Ona je znala samo za sladostrasna milovanja svog muža, a sada se našla u šakama nekoga ko je očigledno bio mnogo moćniji i čija je želja bila toliko žestoka da je delovala proždrljivo. Njegove ruke su je zgrabile poput kandži, podizao ju je da im se genitalije spoje ne obazirući se na to da li će joj pri tom polomiti kosti. Koristio je coups de belier poput pravog roga koji ulazi u nju, bilo je to probadanje koje nije bolelo već je navodilo da uzvrati istom silinom. Pošto se zadovoljio tako divlje i žestoko da se zaprepastila, prošaptao je: „Želim da se sada potpuno zadovoljiš, da li si me čula? Kao što nikada nisi.“ Držao je uspravni ud poput primitivnog drvenog simbola kako bi radila šta želi s njim. Navodio ju je da oslobodi najžešći apetit na njemu. Jedva da je bila svesna toga da ga ujeda. Dahtao je na njeno uvo: „Nastavi, nastavi. Znam da žene nikada istinski ne uzimaju muškarce onako kako žele.“ Iz dubina tela za koje nije ni znala da postoje, oslobodila se silovita groznica koju nije mogla da umiri. Nije joj bilo dosta njegovih usta, jezika, kite u sebi. Bila je to groznica koja se nije mogla zadovoljiti orgazmom. Osetila je njegove zube zarivene u rame dok je ona grizla njegov vrat. Tada je pala i izgubila svest. Probudila se u nekoj otrcanoj sobi na krevetu s gvozdenim rešetkama. Neki čovek je spavao pored nje. Oboje su bili nagi ali polupokriveni čaršavom. Prepoznala je telo koje ju je gnječilo prethodne noći u šumi. Bilo je to atletsko telo, krupno, smeđe, mišićavo. Glava je bila lepa i snažna, okružena čupavom kosom. Dok ga je posmatrala s divljenjem, on se probudio i osmehnuo se. „Nisam mogao da dozvolim da se vratiš s ostalima. Možda te više nikada ne bih video“, rekao je. „Kako si me doveo ovamo?“ „Ukrao sam te.“ „Gde smo?“

,,U veoma bednom hotelu u kojem živim.“ „Znači da nisi...“ „Nisam prijatelj ostalih, ako si na to mislila. Ja sam običan radnik. Jedno veče sam se biciklom vraćao s posla i video jedan od vaših partouzes. Svukao sam odeću i pridružio se. Žene su uživale u meni. Nikada me nisu otkrili. Pobegao bih posle vođenja ljubavi. Sinoć sam opet prolazio tuda i čuo sam glasove. Video sam kako te ljubi onaj čovek i odneo te. Doveo sam te ovamo. Možda ćeš imati problema zbog toga, ali nisam mogao da te tek tako izgubim. Ti si prava žena, sve ostale su slabe u poređenju s tobom. Ti si živa vatra.“ „Moram da idem“, rekla je Linda. „Ali obećaj mi da ćeš se vratiti.“ Seo je i pogledao je. Izgledao je otmeno zbog svoje lepote i ona je počela da pulsira od njegove blizine. Počeo je da je ljubi i ponovo je osetila malaksalost. Stavila je ruku na njegov ukrućeni ud. Uživanja prethodne noći još su strujala njenim telom. Pustila ga je da je ponovo uzme gotovo da bi se uverila da nije sanjala. Ne, ovaj čovek čija je muškost pretvarala celo njeno telo u vatru i koji ju je ljubio kao da mu je to poslednji poljubac bio je stvaran. Linda se vratila kod njega. Na tom mestu se osetila najživlje. Ali izgubila ga je posle godinu dana. Zaljubio se u drugu ženu i oženio se njom. Linda se toliko navikla na njega da su joj svi drugi sada delovali previše nežno, previše uglađeno, previše bledo i slabo. Nijedan muškarac koga je poznavala nije posedovao divlju snagu i grozničavost njenog izgubljenog ljubavnika. Stalno je tragala za njim u malim barovima, u izgubljenim mestima Pariza. Upoznala je boksere, cirkuske zvezde, sportiste. Pokušala je da s njima otkrije ista milovanja. Ali oni nisu uspevali da je uzbude. Kada je Linda ostala bez radnika zato što je želeo da ima svoju ženu kojoj će se vraćati kući i koja će se brinuti o njemu, ispovedila se svom frizeru. Pariški frizer igra važnu ulogu u životu Francuskinja. On ne samo da doteruje njenu kosu, što je zadatak kome je teško udovoljiti, već je i modni arbitar. On je njen najbolji kritičar i ispovednik u ljubavnim pitanjima. Dva sata koliko je potrebno da se kosa opere, uvije i osuši sasvim je dovoljno za ispovesti. A skrovitost malog salona čuva tajne. Linda je imala samo dvadeset godina kada je došla u Pariz iz malog grada na jugu Francuske u kome se rodila i upoznala svog muža. Bila je loše odevena, stidljiva i nevina. Imala je raskošnu kosu koju nije umela da dotera. Nije se šminkala. Postala je potpuno svesna svojih nedostataka dok je šetala Ulicom Sent Onore i divila se

izlozima. Shvatila je šta znači čuveni pariški šik i koliko su važni detalji koji pretvaraju svaku ženu u umetničko delo. Svrha svega toga je da istakne ženske fizičke atribute. A tome je naročito doprinosila veština frizera. Nijedna zemlja nije uspevala uspešno da podražava erotizam francuskog odevanja i umetnosti naglašavanja čari tela posredstvom odeće. U Francuskoj su znali za erotska svojstva teškog crnog satena koji je posedovao blistavi efekat vlažnog nagog tela. Znali su koji krojevi najbolje ocrtavaju konture grudi i čine da nabori haljine prate pokrete tela. Znali su za tajanstvenost velova, čipke na koži, izazovnog donjeg rublja, smelo izrezane haljine. Oblik cipela i glatkoća rukavica davali su Parižankama lep izgled i odvažnost koji daleko prevazilaze zavodljivost drugih žena. Vekovi koketerije stvorili su oblik savršenstva koji ne poseduju samo bogate žene, već i siromašne prodavačice. A frizer je sveštenik ovog kulta savršenstva. On podučava žene koje dolaze iz provincije. On čini da vulgarne žene postanu prefinjene, da blede zablistaju, svima daje novu ličnost. Linda je imala sreću da dospe u Mišelove ruke. On je imao salon blizu Šanzelizea. Mišel je bio vitak, elegantan i donekle feminiziran četrdesetogodišnjak. Govor mu je bio uglađen, imao je divne salonske manire, ljubio joj je ruku kao aristokrata, a mali brkovi su mu bili zašiljeni i voskirani. Pričao je veselo i živahno. Bio je filozof i tvorac žena. Kada je Linda ušla u njegov salon, nakrivio je glavu poput slikara koji se sprema da napravi umetničko delo. Linda je posle nekoliko meseci postala ispolirani proizvod A Mišel je postao njen ispovednik i režiser. On nije uvek bio frizer imućnih žena. Nije se ustručavao da prizna da je počeo u veoma siromašnom kvartu u kojem je njegov otac bio frizer. Tamo je ženska kosa bila uništena glađu, jeftinim sapunima, nepažnjom i grubim rukovanjem. „Suva kao perika“, pričao je. „Previše jeftinog parfema. Postoji jedna mlada devojka koju nikada neću zaboraviti. Radila je kao frizerka. Imala je strast prema parfemima, ali nije mogla da ih priušti. Uvek sam čuvao poslednje bočice kolonjske vode za nju. Kad god bi nekoj ženi naparfimisao kosu posle pranja, postarao bih se i da malo ostane u bočici. Voleo sam da ga sipam između Žizelinih grudi. Bila je toliko oduševljena da nije primetila koliko ja uživam u tome. Palcem i kažiprstom povukao bih njen okovratnik i sipao nekoliko kapi parfema, krišom gledajući njene mlade grudi. Sladostrasno bi se pomerila napred, zatvorila oči i uživala u mirisu. Ponekad bi uzviknula: 'Oh, Mišel, previše si sipao!' Tada bi haljinom protrljala grudi da se obriše.“ „Jednom nisam mogao da se uzdržim. Spustio sam nekoliko kapi parfema na njen

vrat. A kada je zabacila glavu i zažmurila, ruka mi je skliznula pravo do njenih grudi. Pa, Žizel se nikada nije vratila. Ali to je bio samo početak moje karijere parfimisanja žena. Ozbiljno sam pristupio tom zadatku. Držao sam parfem u raspršivaču i uživao u tome da ga isprskam po grudima mušterija. Nikada to nisu odbijale. Onda sam počeo da ih četkam nakon što završim s kosom. To je veoma lep zadatak - četkanje kaputa lepo građene žene. Kosa nekih žena dovodi me u stanje koje ne mogu da ti opišem. Moglo bi da te uvredi. Ali kosa nekih žena miriše tako intimno, poput mošusa, i čini da muškarac... pa, ne mogu uvek da se savladam. Znaš koliko su žene bespomoćne kada se zavale kako bi im se oprala kosa, kada su pod haubom ili kada stavljaju trajnu.“ Mišel bi pogledao mušteriju i rekao: „Ti bi lako mogla da zarađuješ petnaest hiljada franaka mesečno“, što je podrazumevalo stan na Šanzelizeu, kola, lepu garderobu i darežljivog prijatelja. Ili bi mogla da postane prvoklasna žena, ljubavnica nekog senatora ili pomodnog pisca ili glumca. Uvek je čuvao tajnu kada bi pomogao nekoj ženi da dostigne položaj koji želi. Menjao bi imena kada bi pričao o nečijem životu. Znao je jednu ženu koja je već deset godina udata za predsednika velike američke kompanije. Još uvek je imala kartu prostitutke i bila je dobro poznata u policiji i bolnicama gde su prostitutke odlazile na nedeljni pregled. Ni dan-danas nije se sasvim navikla na svoj novi položaj i ponekad bi zaboravila da ima novac za napojnicu muškarcima koji su je služili tokom putovanja preko okeana. Umesto napojnice davala im je karticu sa svojom adresom. Mišel je savetovao Lindu da nikada ne bude ljubomorna, da ima na umu da je više žena na svetu od muškaraca, naročito u Francuskoj, i da žena mora da bude velikodušna u vezi sa svojim mužem - neka pomisli samo na to koliko bi žena moglo da bude uskraćeno za ljubav. To je ozbiljno govorio. Verovao je da je ljubomora vrsta škrtosti. Jedine istinski velikodušne žene jesu prostitutke i glumice koje ne uskraćuju svoja tela. Po njemu su najpodlije bile Amerikanke, koje su lovile bogataše i znale kako da izvuku novac od njih a da im se ne predaju, što je za Mišela predstavljalo znak lošeg karaktera. Smatrao je da svaka žena treba da bude kurva u određenom trenutku. Verovao je da sve žene duboko u sebi priželjkuju da jednom u životu budu kurve i da je to dobro za njih. To je najbolji način da sačuvaju svest da su žene. Prema tome, bilo je prirodno da se Linda ispovedi Mišelu kada je ostala bez svog radnika. On joj je savetovao da se prepusti prostituciji. Rekao je da će tako imati zadovoljstvo da dokaže sebi da je poželjna nezavisno od ljubavi i da će možda naći

muškarca koji će se prema njoj ponašati s neophodnom grubošću. U svom svetu bila je previše obožavana i razmažena da bi spoznala svoju pravu vrednost kao žena i da bi se prema njoj ophodili s grubošću koju je volela. Linda je shvatila da je to najbolji način da otkrije stari li i gubi moć i čari. Stoga je uzela adresu od Mišela, sela u taksi i otišla u Aveniju di Boa, u jednu privatnu kuću koja je delovala veličanstveno, skrovito i aristokratski. Primili su je bez pitanja. „De bonne famille?“ To je bilo sve što su želeli da znaju. Ovo je bila kuća specijalizovana za žene de bonne famille. Nadglednica je odmah pozvala mušteriju: „Imamo jednu pridošlicu, ženu prefinjene otmenosti.“ Linda je odvedena u prostrani budoar s nameštajem od slonovače i brokatnim draperijama. Skinula je šešir i veo. Stajala je pred velikim ogledalom u zlatnom ramu i nameštala kosu kada su se vrata otvorila. Ušao je čovek gotovo grotesknog izgleda. Bio je nizak i zdepast, s glavom prevelikom za svoje telo, s crtama lica poput preterano izraslog deteta, previše nežnim, neodređenim i mekim za njegove godine i stas. Brzo joj je prišao i ritualno joj poljubio ruku. „Draga moja, kako je divno što si uspela da pobegneš od kuće i muža“, rekao je. Linda je taman htela da se pobuni kada je shvatila da ovaj čovek ima potrebu da se pretvara. Odmah se prepustila ulozi, ali je zadrhtala u sebi na pomisao da će morati da se poda tom čoveku. Oči su joj već gledale prema vratima i zapitala se da li će moći da pobegne. Uhvatio je njen pogled i brzo rekao: „Nema razloga da se plašiš. Ono što tražim od tebe nije ništa što bi trebalo da te zaplaši. Zahvalan sam ti što ugrožavaš svoj ugled da bi se ovde sastala sa mnom, što si ostavila muža zbog mene. Tražim tako malo zato što me tvoje prisustvo čini srećnim. Nikada nisam video lepšu i plemenitiju ženu od tebe. Volim tvoj parfem, tvoje haljine, tvoj ukus za nakit. Dozvoli mi da ti vidim stopala. Kakve divne cipele. Kako su elegantne. A kako su ti nežni članci. Ah, retko me posećuju tako divne žene. Nisam imao sreću s njima.“ Sve više joj je delovao poput deteta zbog trapavih pokreta i mekoće ruku. Kada je pripalio cigaretu, pretpostavila je da mu je to prva zato što ju je tako nezgrapno držao i radoznalo posmatrao dim. „Ne mogu dugo da ostanem“, rekla je, gonjena potrebom da pobegne. Nije ovo očekivala. „Neću te dugo zadržavati. Mogu li da dobijem tvoju maramicu?“ Dala mu je finu naparfimisanu maramicu. Pomirisao ju je s ogromnim uživanjem.

„Nemam nameru da te uzmem kao što očekuješ“, rekao je. „Nisam zainteresovan da te posedujem kao drugi muškarci. Tražim samo da provučeš ovu maramicu između nogu i da mi je daš.“ Shvatila je da će ovo biti mnogo lakše nego što je mislila. Spremno je to učinila. Posmatrao ju je dok se saginjala, podizala suknju, otkopčavala čipkaste gaćice i onda polako provukla maramicu između nogu. Nagnuo se i stavio ruku preko maramice samo da bi povećao pritisak i naterao je da je još jednom provuče. Drhtao je od glave do pete. Pogled mu se zamaglio. Linda je shvatila da je veoma uzbuđen. Uzeo je maramicu i gledao ju je kao da je žena ili dragi kamen. Bio je previše uzbuđen da priča. Otišao je do kreveta, položio maramicu na pokrivač, otkopčao pantalone i bacio se na nju. Gurao se i trljao o maramicu. Zatim je seo, umotao ud u maramicu i nastavio da povlači ruku gore-dole. Uzviknuo je od užitka kada je doživeo orgazam. Potpuno je zaboravio na Lindu. Bio je u ekstazi. Maramica je bila mokra od njegove sperme. Legao je na leđa, stenjući. Linda ga je ostavila. Dok je prolazila hodnicima kuće, srela je ženu koja ju je dočekala. Žena je bila zaprepašćena što tako brzo odlazi. „Dala sam ti našu najprefinjeniju mušteriju, bezopasno stvorenje“, rekla je. Nedugo posle tog događaja, Linda je sedela u Bolonjskoj šumi i gledala paradu prolećnih haljina nedeljom ujutru. Upijala je boje i parfeme i divila se otmenosti kada je postala svesna naročitog mirisa nedaleko od sebe. Okrenula je glavu. S njene desne strane sedeo je lepi četrdesetogodišnjak, otmeno odeven, pažljivo začešljane sjajne crne kose. Da li je miris dopirao iz njegove kose? Parfem je podsetio Lindu na njen put u Fes i izuzetno lepe Arape. Snažno je delovao na nju. Pogledala je muškarca. On se okrenuo i osmehnuo se. Bio je to blistavi beli osmeh krupnih snažnih zuba s dva manja mlečna zuba zbog čega je delovao kao mangup. „Imate parfem koji sam osetila u Fesu“, rekla je Linda. ,,U pravu ste“, odgovorio je čovek. „Bio sam u Fesu. Kupio sam ovaj miris na njihovoj tržnicu Imam strast prema parfemima. Ali ne koristim nijedan drugi otkako sam probao ovaj.“ „Miriše kao dragoceno drvo“, primetila je Linda. „Muškarci treba da mirišu na dragoceno drvo. Uvek sam sanjala da jednom odem u neku zemlju u Južnoj Americi s čitavim šumama dragocenog drveća koje ispušta čudesne mirise. Svojevremeno sam bila zaljubljena u pačuli, veoma stari miris. Ljudi ga više ne koriste. Potiče iz Indije. Indijski šalovi naših baka uvek su mirisali na pačuli. Volim da šetam dokovima i mirišem začine u stovarištima. Da li i vi to radite?“

„Da. A ponekad pratim žene samo zbog njihovog parfema.“ „Želela sam da ostanem u Fesu i da se udam za Arapna.“ „Zašto niste?“ „Zato što sam se jednom zaljubila u Arapina. Posetila sam ga nekoliko puta. Bio je to najlepši muškarac koga sam videla. Imao je taman ten, oči crne kao ugljen i takav osećajni grozničavi izraz lica da me je oborio s nogu. Imao je gromoglasan glas i najotmenije manire. Uvek bi stajao kada razgovara s nekim i nežno mu držao obe ruke kao da želi da dotakne sva ljudska bića istom mekoćom i nežnošću. Bila sam potpuno očarana ali...“ „Šta se dogodilo?“ „Jednog izuzetno toplog dana sedeli smo u njegovom vrtu i pili čaj od nane. Tada je skinuo turban. Glava mu je bila potpuno obrijana. To je arapska tradicija. Čini se da su im sve glave sasvim obrijane. To me je nekako izlečilo od moje zaslepljenosti.“ Neznanac se nasmejao. Savršeno usklađeno su ustali i počeli da šetaju. Linda je bila omamljena mirisom koji je dopirao iz njegove kose kao da je popila čašu vina. Noge su joj bile nesigurne, a glava maglovita. Grudi su joj se podizale i spuštale sa svakim dubokim dahom. Neznanac je posmatrao talasanje njenih grudi kao da gleda kako se more valja pred njegovim nogama. Zaustavio se na kraju šume. „Tamo živim“, rekao je i štapom pokazao na stan s mnoštvom balkona. „Da li biste popili jedan aperitiv sa mnom na terasi?“ Linda je prihvatila. Činilo joj se da će se ugušiti ako ostane bez parfema koji ju je opčinio. Sedeli su na njegovoj terasi i pili u tišini. Linda se malaksalo zavalila. Neznanac je nastavio da gleda njene grudi. Onda je zažmurio. Nijedno se nije pomeralo. Kao da su oboje utonuli u san. On je napravio prvi pokret. Dok ju je ljubio, Linda se vratila u Fes, u vrt visokog Arapina. Setila se svojih osećanja tog dana, želje da bude ogrnuta belim ogrtačem Arapina, želje za njegovim moćnim glasom i zažagrenim očima. Osmeh stranca bio je bleštav kao Arapinov osmeh. Neznanac jeste bio Arapin, Arapin s gustom crnom kosom koji miriše na Fes. Dva muškarca su vodila ljubav s njom. Držala je oči zatvorene. Arapin ju je svlačio. Arapin ju je dodirivao užarenim rukama. Talasi parfema rastopili su njeno telo, otvorili ga, pripremili ga za popuštanje. Nervi su joj

bili spremni za vrhunac, napeti, prijemčivi. Otvorila je oči dopola i videla blistave zube koji su se spremali da je zagrizu. Tada ju je njegova muškost dotakla pa ušla u nju. Kao da je bio naelektrisan i sa svakim prodorom slao bi strujne udare kroz njeno telo. Raširio joj je noge kao da će ih polomiti. Njegova kosa joj je pala na lice. Kada ju je pomirisala, osetila je kako se bliži orgazam i navela ga da ubrza nalete kako bi zajedno svršili. Zarikao je poput tigra kada je doživeo orgazam, bio je to gromoglasan uzvik radosti, ekstaze i divljeg uživanja kakav nikada nije čula. Zamišljala je da će Arapin tako uzviknuti, poput neke životinje iz džungle koja urla od zadovoljstva zbog plena. Otvorila je oči. Lice joj je bilo pokriveno crnom kosom. Uhvatila ju je usnama. Tela su im se potpuno ispreplela. Toliko joj je žurno svukao gaćice da su ležale oko njenih članaka i nekako je uspeo da zaglavi stopalo u njima. Pogledali su u svoje noge vezane komadom crnog šifona i nasmejali se. Mnogo puta se vratila u njegov stan. Njena želja bi se probudila pre susreta, još dok se oblačila za njega. Čitavog dana njegov bi miris dopirao iz nekog tajnog izvora i proganjao je. Ponekad bi se, dok bi prelazila ulicu, setila nekog prizora toliko živopisno da bi je komešanje među nogama primoralo da stane, bespomoćna i rastopljena. Nešto od toga bi se zalepilo za njeno telo i mučilo je noću kada bi spavala sama. Nikada se nije tako lako uzbuđivala. Uvek su joj bili potrebni vreme i milovanja, ali činilo se da je za Arapina, kako ga je zvala, uvek spremna, bila je uzbuđena mnogo pre nego što bi je dodirnuo. Bojala se da će svršiti od prvog dodira njegovog prsta po ribici. To se jednom i dogodilo. Bila je vlažna i podrhtavala je kada je stigla u njegov stan. Usmine su joj bile krute kao da su bile milovane, bradavice napete, celo telo joj je podrhtavalo. Osetio je njenu uzbuđenost kada ju je poljubio i odmah joj je zavukao ruku do pice. Nadražaj je bio toliko snažan da je svršila. Ali jednoga dana, dva meseca posle prvog susreta, otišla je kod njega i nije osetila želju u njegovom naručju. Kao da nije bio isti čovek. Hladno je posmatrala njegovu eleganciju i običnost dok je stajao pred njom. Izgledao je kao bilo koji otmeni Francuz na Šanzelizeu, na premijeri ili na hipodromu. Ali zašto se promenio u njenim očima? Gde je nestala omamljenost koju je uvek osećala u njegovom prisustvu? Sada je bio tako običan, tako sličan svim drugim muškarcima. Nimalo nalik Arapinu. Njegov osmeh je bio manje blistav, glas manje slikovit. Odjednom se bacila u njegove ruke i pokušala da mu pomiriše kosu. „Tvoj

parfem, nemaš parfem!“, uzviknula je. „Potrošio sam ga“, odgovorio je Arapin-Francuz. „I nisam uspeo da nađem drugi. Ali zašto te to toliko uznemirava?“ Linda je pokušala da oživi raspoloženje u koje ju je bacao. Osetila je da joj je telo hladno. Pretvarala se. Zatvorila je oči i počela da zamišlja. Opet je bila u Fesu i sedela u vrtu. Arapin sedi pored nje na niskom mekanom divanu. Baca je na divan i ljubi je dok joj zvuci male fontane odzvanjaju u ušima, a poznati miris gori u posudi za tamjan pored nje. Ali ne. Fantazija je bila prekinuta. Nije bilo tamjana. Mesto je mirisalo na francuski stan. Muškarac pored nje bio je neznanac. Izgubio je čaroliju zbog koje ga je želela. Nikada više nije otišla kod njega. Iako Linda nije uživala u avanturi s maramicom, ponovo je postala nemirna nakon što nekoliko meseci nije izašla iz svog sveta. Proganjale su je uspomene, priče koje je čula, osećaj da svuda oko nje muškarci i žene uživaju u senzualnim zadovoljstvima. Uplašila se da joj telo umire sada kada je prestala da uživa u svom mužu. Setila se kako je bila slučajno seksualno probuđena kao mala devojčica. Majka joj je kupila gaćice, male i tesne između nogu. Nadražile su joj kožu i počela je da se češe uveče pre nego što je zaspala. Ali češanje je postajalo sve nežnije i shvatila je da joj to prija. Nastavila je da miluje kožu i otkrila da uživanje postaje veće kada su joj se prsti približili malom mestu u sredini. Pod prstima je osetila deo koji bi se ukrutio pod njenim dodirom i koji je bio najosetljiviji. Posle nekoliko dana otišla je na ispovest. Sveštenik je sedeo na stolici, a ona je klečala pred njim. Bio je dominikanac i nosio je dugi gajtan s resama koji mu je padao s desne strane. Linda je osetila te rese kada mu se naslonila na kolena. Sveštenik je imao dubok topao glas koji ju je obavijao. Nagnuo se napred dok je pričao s njom. Zastala je kada je završila s običnim grehovima - ljutnjom, lažima i sličnim. Sveštenik je primetio njeno oklevanje i pitao je mnogo tišim glasom: „Da li si ikada imala nečiste snove?“ „Kakve snove, oče?“, pitala je. Čvrste rese što su dodirivale osetljivo mesto među njenim nogama delovale su na nju kao kada se milovala pre nekoliko noći. Pokušala je da im se primakne. Želela je da čuje kako je topao i sugestivan glas sveštenika ispituje o nečistim snovima. „Da li si ikada sanjala da te neko ljubi ili da ti nekoga ljubiš?“, upitao je. „Nisam, oče.“

Sada je osetila da je rese uzbuđuju mnogo više od njenih prstiju zato što su na neki tajanstveni način činile deo sveštenikovog toplog glasa i deo reči kao što su „poljupci“. Priljubila se još bliže i pogledala ga. Osetio je da ima nešto da mu prizna i pitao je: „Da li ikada miluješ samu sebe?“ „Kako?“ Sveštenik je upravo hteo da odbaci to pitanje, pomislivši da je njegov predosećaj bio pogrešan, ali izraz njenog lica potvrdio je njegove sumnje. „Da li si se ikada dodirivala rukama?“ Tada je Linda neodoljivo poželela da se protrlja i opet dostigne ono ogromno zadovoljstvo koje je otkrila pre nekoliko noći. Ali plašila se da sveštenik ne shvati šta radi i odbaci je, čime bi nadražaj nestao. Odlučila je da zadrži njegovu pažnju tako da je odgovorila: „Oče, istina je. Moram da priznam nešto strašno. Češala sam se jedne noći, a onda sam se milovala i...“ „Dete moje, dete moje“, rekao je sveštenik, „moraš odmah da prestaneš s tim. To je nečisto. Uništiće ti život.“ „Zašto je nečisto?“, pitala je Linda i priljubila se još čvršće uz rese. Njeno uzbuđenje je raslo. Sveštenik se nagnuo tako da su mu usne gotovo dodirivale njeno čelo. Osetila je vrtoglavicu. „Samo tvoj muž može tako da te miluje“, rekao je. „Zloupotreba je kada to sama radiš, postaćeš slaba i niko te neće voleti. Koliko si često to radila?“ „Tri noći, oče. Imala sam i snove.“ „Kakve snove?“ „Da me neko drugi tamo dodiruje.“ Uzbuđenje joj je raslo sa svakom reči koju bi izgovorila. Pretvarajući se da oseća krivicu i stid, bacila se na sveštenikova kolena i sagla glavu kao da će zaplakati. Ali zapravo je dodir resa izazvao orgazam od koga je drhtala. Sveštenik je mislio da se trese od krivice i srama, pa ju je podigao iz klečećeg položaja i počeo da je umiruje.

Marsel

Marsel je došao na splav, s plavim očima punim iznenađenja i čuđenja, punih odblesaka s reke. Gladne oči, pohlepne, gole. Nad nevinim upijajućim pogledom padale su divlje obrve, divlje kao da je Bušman. Neukrotivost je bila naglašena sjajnim čelom i svilenkastom kosom. I koža mu je bila osetljiva, nos i usta ranjivi, prozirni, ali seljačke ruke su, kao i obrve, potvrđivale njegovu snagu. Govorio je kao u nekom ludilu, i imao je poremećaj da sve analizira. Neprestano je razdvajao na delove sve što bi ga zadesilo, sve što bi mu palo šaka tokom čitavog dana. Nije mogao da ljubi, žudi, poseduje ili uživa a da to odmah ne prouči. Svoje poteze je planirao unapred uz pomoć astrologa. Često bi se susreo s čudesnim jer je imao dar da ga izaziva. Ali čim bi ga zadesilo nešto čudesno, on bi to prigrabio sa žestinom čoveka koji nije siguran da vidi, da to doživljava i koji želi da ga učini stvarnim. Volela sam njegovo ranjivo biće, senzibilno i porozno, i to neposredno pre nego što bi progovorio, kada je delovao kao veoma nežna životinja, kao i ono senzualno biće kada njegova bolest nije bila primetna. Tada je izgledao kao da nema rane, kao da korača s teškom torbom punom otkrića, beleški, programa, novih knjiga, novih talismana, novih parfema i fotografija. Tada je delovao kao da pluta poput neusidrenog splava. On je lutao, skitao, istraživao, bavio se neuobičajenim, pravio horoskope, skupljao ezoterična znanja, skupljao biljke i kamenje. „Postoji savršenstvo u svemu što ne može da se poseduje“, rekao je. „To vidim u delovima isečenog mermera i trošnim komadima drva. Postoji savršenstvo u ženskom telu koje nikada ne može da se poseduje niti da se potpuno spozna, čak ni tokom vođenja ljubavi.“ Nosio bi lepršavu kravatu boema staru stotinu godina, mangupski kačket, prugaste pantalone francuskog buržuja. Ili crni kaput poput monaha, leptir-mašnu lošeg provincijskog glumca, šal omotan oko vrata kakav nose makroi, žut ili crven poput bivolje krvi. Ili odelo koje bi mu dao neki poslovni čovek s kravatom kakvom su se šepurili pariški gangsteri ili šeširom kakav nedeljom nosi otac jedanaestoro dece.

Pojavio bi se u crnoj košulji zaverenika, kariranoj košulji seljaka iz Burgundije, radničkom odelu od plavog somota s vrećastim pantalonama. Ponekad bi pustio bradu i tada bi ličio na Hrista. A nekada bi se obrijao i podsećao na mađarskog violinistu iz putujućeg cirkusa. Nikada nisam znala kako će se prerušiti. Ako je imao neki identitet, onda je to bio identitet promene, identitet da bude bilo šta, kao glumac u neprekidnoj drami. „Doći ću jednoga dana“, rekao mi je. A sada je ležao na krevetu i posmatrao ofarbanu tavanicu splava. Opipao je pokrivač na krevetu. Pogledao je reku kroz prozor. „Volim da dođem ovamo na baržu“, rekao je. „To me umiruje. Reka je poput droge. Moje patnje izgledaju nestvarno kada dođem ovamo.“ Kiša je dobovala po krovu splava. Pariz je uvek u pet popodne odisao erotikom. Da li zbog toga što su se ljubavnici sastajali u to doba, od pet do sedam, kao u svim francuskim romanima? Nikada noću, činilo se, zato što su sve žene bile udate i slobodne samo u „vreme za čaj“, čuveni alibi. U pet bih uvek osetila drhtaje senzualnosti zajedno sa senzualnim Parizom. Čim bi se spustio sumrak, činilo mi se da svaka žena žuri da se sastane sa ljubavnikom, a da svi muškarci jure kod svojih ljubavnica. Marsel me je na odlasku poljubio u obraz. Njegova brada me je pomilovala. Ovaj poljubac u obraz, nalik na bratski, prožet je bio napetošću. Zajedno smo večerali. Predložila sam da odemo da plešemo. Otišli smo u Bal Negre. Marsel se odmah oduzeo. Plašio se da igra. Pokušala sam da ga namamim, ali nije hteo da pleše. Bio je trapav. Bojao se. Drhtao je kada me je konačno uzeo u ruke, a ja sam uživala u komešanju koje sam izazvala. Osećala sam zadovoljstvo što sam blizu njega, blizu njegovog visokog vitkog tela. „Je si li tužan? Želiš li da odemo?“, upitala sam. „Nisam tužan, već blokiran. Kao da me čitava prošlost zadržava. Ne mogu da se opustim. Ova muzika je tako divlja. Osećam se kao da mogu da udahnem ali ne mogu da izdahnem. Samo sam sputan, neprirodan.“ Nisam ga više pitala da igra. Plesala sam s jednim crncem. Izašli smo u hladnu noć, a Marsel je pričao o čvorovima, strahovima i paralizi u sebi. Osetila sam da se čudo nije dogodilo. Oslobodiću ga čudom, a ne rečima, ne neposredno niti rečima koje sam koristila za bolesne. Znam od čega pati. I ja sam

svojevremeno patila od toga. Ali poznajem slobodnog Marsela. Želim da bude slobodan. Ali Marsel je postao ljubomoran kada smo na splavu zatekli Hansa, i kada je Gustavo je stigao u ponoć i ostao na splavu posle njega. Videla sam da Marselove plave oči tamne. Besno je gledao Gustava kada me je poljubio za laku noć. „Izađi sa mnom na tren“, rekao je. Izašla sam sa splava i hodala pored njega mračnim kejom. Kada smo ostali sami, on se nagnuo i poljubio me strastveno, žestoko. Njegove pune velike usne kao da su ispijale moje. Ponovo sam mu ponudila svoja usta. „Kada ćeš doći da me vidiš?“, pitao je. „Sutra, Marsele. Sutra ću doći kod tebe.“ Obukao je laponski kostim da me iznenadi kada sam došla kod njega. Kostim je ličio na rusku nošnju, a nosio je i šubaru i visoke crne filcane čizme koje su mu dopirale bezmalo do kukova. Soba mu je ličila na jazbinu svetskog putnika, puna predmeta iz celog sveta. Zidovi su bili pokriveni crvenim ćilimima, a preko kreveta su bila pobacana životinjska krzna. Bilo je zatvoreno, intimno i sladostrasno, kao sobe iz opijumskih snova. Krzna, tamnocrveni zidovi, predmeti nalik na fetiše afričkog sveštenika - sve je bilo veoma erotično. Poželela sam da naga ležim na krznima i da me uzme dok ležim na životinjskim mirisima, dok me krzno miluje. Stajala sam u crvenoj sobi, a Marsel me je svukao. Uhvatio me je za goli struk. Željno je rukama istraživao moje telo. Osetio je snažnu punoću mojih kukova. „Prvi put - prava žena“, rekao je. „Toliko je njih bilo ovde, ali prvi put vidim pravu ženu koju mogu da obožavam.“ Činilo mi se da su se miris i dodir krzna pomešali s Marselovom životinjskom prirodom dok sam ležala na krevetu. Ljubomora je razbila njegovu bojažljivost. Bio je poput životinje, gladan svakog nadražaja, svakog načina na koji bi mogao da me upozna. Vatreno me je ljubio i ujedao mi usne. Ležao je na životinjskim krznima i ljubio mi grudi, dodirivao mi noge, picu, guzu. Onda se pri slaboj svetlosti uspravio nada mnom i gurnuo mi ud u usta. Osetila sam kako sam ga zakačila zubima dok ga je gurao napred-nazad, ali njemu se to svidclo. Posmatrao me je i milovao, ruke su mu bile svuda po mom telu, njegovi prsti su bili svugde želeći da me potpuno upoznaju, da me drže.

Zabacila sam mu noge na ramena, visoko, tako da može da gleda dok prodire u mene. Želeo je sve da vidi. Hteo je da vidi kako kita ulazi i izlazi, sjajna i čvrsta, velika. Podigla sam se na pesnice kako bih mogla što više da se približim njegovim naletima. Tada me je obrnuo i postavio me poput keruše, ulazeći u mene otpozadi dok mi je rukama gnječio grudi. Ulazio je u mene i milovao me u isto vreme. Bio je neumoran. Nije mogao da svrši. Čekala sam da svršim zajedno s njim, ali on je odlagao. Želeo je da odugovlači, da zauvek oseća moje telo, da bude beskrajno uzbuđen. Osetila sam umor i uzviknula: „Svrši sada, Marsele, svrši sada.“ Počeo je žestoko da se zariva, da se kreće u meni s divljim rastućim vrhuncem. Uzviknula sam, a on je svršio gotovo u isto vreme. Pali smo nazad na krzna, oslobođeni. Ležali smo u polumraku okruženi čudnim oblicima - saonicama, čizmama, kašikama iz Rusije, kristalima, morskim školjkama. Na zidovima su visile erotske kineske slike. Ali sve je, čak i komad lave iz Krakatua i bočica peska iz Mrtvog mora, imalo erotski nagoveštaj. „Tvoj ritam mi savršeno odgovara“, rekao je Marsel. „Žene su uglavnom prebrze za mene. Zbog toga me hvata panika. One dožive svoje uživanje, a ja se onda bojim da nastavim. Ne daju mi dovoljno vremena da ih osetim, upoznam, dostignem. Onda poludim kada odu zato što razmišljam o njihovoj nagosti i tome kako nisam doživeo vrhunac uživanja. Ali ti si spora. Ti si kao ja.“ Stajali smo pored kamina i pričali dok sam se oblačila. Marsel mi je zavukao ruku ispod suknje i ponovo počeo da me miluje. Odjednom smo ponovo bili slepi od požude. Stajala sam zatvorenih očiju i osećala kako se njegova ruka pomera. Uhvatio me je za dupe snažnim seljačkim stiskom. Pomislila sam da ćemo se opet spustiti na krevet, ali on je umesto toga rekao: „Podigni haljinu.“ Naslonila sam se na zid i uzdigla telo prema njegovom. Gurnuo mi je glavu između nogu, rukama me uhvatio za guzu i počeo da palaca jezikom po mojoj ribici, da je sisa i liže dok opet nisam ovlažila. Tada je izvadio kurac i povalio me uza zid. Bio mu je tvrd i napet kao bušilica i zarivao se u mene dok nisam bila potpuno mokra i rastopljena njegovom strašću. Volim da vodim ljubav s Gustavom više nego s Marselom zato što on nema bojazni, strahove, zebnje. On upada u san i hipnotišemo jedno drugo milovanjima. Ja mu dodirujem vrat i prolazim mu prstima kroz crnu kosu. Milujem mu stomak, noge, kukove. Njegovo telo počinje da drhti od uživanja kada mu pređem prstima od leđa do zadnjice. Voli milovanja poput žene. Njegova muškost počinje da se komeša. Ali ne dodirujem ga dok ne počne da poskakuje. Tada ispušta tihe uzvike zadovoljstva.

Uzmem ga celom šakom, čvrsto ga držim i povlačim gore-dole. Ili dodirnem vrh glavića jezikom, a on mi ga tada gurne u usta. Ponekad mi svrši u usta i ja progutam spermu. Nekada on počne s milovanjima. Prsti su mu tako topli i znalački pa se brzo ovlažim. Dogodi se da budem toliko uzbuđena da doživim orgazam samo od dodira njegovog prsta. Njega uzbuđuje kada oseti da pulsiram i podrhtavam. Ne čeka da orgazam prođe, već gura ud u mene kako bi osetio poslednje grčeve. Njegova kita me potpuno ispunjava, kao da je stvorena za mene da bi mogla lako da klizi unutra. Obujmim je unutrašnjim usnama i usisavam u sebe. Ponekad mu je kita veća nego obično i kao da je nabijena elektricitetom. Tada je uživanje neizmerno, produženo. Orgazam kao da nema kraja. Žene ga često jure, ali on je sličan njima i mora da veruje da je zaljubljen. Iako lepa žena može da ga uzbudi, on je impotentan ako ne oseti nekakvu ljubav. Čudno je kako se nečiji karakter oslikava u seksualnom činu. Ako je neko nervozan, bojažljiv, uznemiren, uplašen - i seks je takav. A ako je neko opušten vođenje ljubavi predstavlja uživanje. Hansov ud nikada ne gubi čvrstinu i zato on samouvereno ne žuri. On se postavlja unutar svog uživanja kao što se postavlja u datom trenutku da bi uživao, mirno i potpuno, do poslednje kapi. Marsel je nesigurniji, nemirniji. Čak i kada mu je kita ukrućena, osećam da je željan da pokaže svoju moć i da žuri gonjen strahom da njegova snaga neće potrajati. Sinoć sam pročitala nešto što je Hans napisao, neke opise seksa, i podigla ruke iznad glave. Osetila sam kako mi satenske gaćice klize niz struk. Stomak i pica su mi bili tako živi. Hans i ja smo se u mraku upustili u dugotrajnu orgiju. Osećala sam se kao da uzimam sve žene koje je on imao, sve što su njegovi prsti dotakli, sve jezike, sve pičke koje je pomirisao, svaku reč o seksu koju je izgovorio, sve sam to primila u sebe, kao orgije sećanja čitavog jednog sveta sastavljenog od orgazama i groznice. Ležim pored Marsela na njegovom kauču. On u polumraku priča o svojim erotskim fantazijama i kako ih je teško zadovoljiti. Uvek je želeo da žena nosi mnogo podsuknji kako bi on mogao da legne ispod nje i viri. To je radio sa svojom dadiljom pretvarao bi se da se igra i virio joj pod suknju. Taj prvi nagoveštaj erotskog uzbuđenja ostao mu je u sećanju. „Pa, ja ću to učiniti“, rekla sam. „Hajde da uradimo sve ono što smo uvek želeli da učinimo. Imamo celu noć. A ovde imamo gomilu predmeta koje možemo da iskoristimo. Imaš i kostime. Obući ću se za tebe.“ ,,Oh, hoćeš li?“, pitao je Marsel. „Učiniću sve što želiš, sve što zatražiš od

mene.“ „Prvo mi donesi kostime. Imaš seljačke suknje koje mogu da obučem. Počećemo s tvojim fantazijama. Nećemo se zaustaviti dok ih sve ne ostvarimo. A sada me pusti da se obučem.“ Otišla sam u drugu sobu i obukla razne suknje jednu preko druge, suknje koje je kupio u Grčkoj i Španiji. Marsel je ležao na podu kada sam se vratila u sobu. Pocrveneo je od zadovoljstva kada me je ugledao. Sela sam na ivicu kreveta. „Ustani“, rekao je Marsel. Ustala sam. On je ležao na podu i virio mi ispod suknji. Neznatno ih je podigao. Ja sam nepomično stajala raširenih nogu. Toliko me je uzbudilo što me Marsel posmatra da sam zaplesala onako kako sam videla da to Arapkinje čine. Plesala sam iznad njegovog lica, polako njišući kukovima tako da može ispod sukanja da vidi kako mi se ribica pomera. Njihala sam se, pomerala i okretala, a Marsel je gledao i dahtao od zadovoljstva. Više nije mogao da se suzdržava pa me je povukao pravo na lice i počeo da me ujeda i ljubi. Zaustavila sam ga posle nekog vremena. „Nemoj da me dovedeš do orgazma, želim da uzbuđenje traje.“ Izašla sam pa se za njegovu sledeću fantaziju vratila potpuno naga, ali u njegovim crnim filcanim čizmama. Marsel je poželeo da budem okrutna. „Molim te, budi gruba“, preklinjao je. Naga, u dugim crnim čizmama, počela sam da mu naređujem da radi ponižavajuće stvari. Rekla sam mu: „Idi i dovedi mi lepog muškarca. Hoću da me tuca pred tobom.“ „To neću učiniti“, odgovorio je Marsel. „Naređujem ti da to uradiš. Rekao si da ćeš učiniti sve što budem tražila.“ Marsel je ustao i sišao niz stepenice. Vratio se posle pola sata sa svojim susedom, veoma lepim Rusom. Marsel je bio bled. Video je da mi se Rus dopada. Ispričao mu je šta smo radili. Rus me je pogledao i osmehnuo se. Nije bilo potrebno da ga uzbuđujem. Dok mi je prilazio, već je bio uzbuđen mojom golotinjom i crnim čizmama. Ne samo da sam se podala Rusu već sam mu šapnula: „Neka dugo traje, molim te, potrudi se da traje.“ Marsel je patio. Uživala sam u Rusu, koji je bio krupan, snažan i mogao dugo da se savlađuje. Izvadio je nabreklu kitu dok je Marsel gledao. Kada sam osetila da ću svršiti zajedno s Rusom, Marsel je hteo da mi gurne kitu u usta, ali nisam mu dozvolila. „Moraš da sačekaš“, rekla sam. „Ima još stvari koje ću ti tražiti. Neću ti

dozvoliti da svršiš!“ Rus je uživao. Ostao je unutra nakon što je svršio i želeo je još, ali ja sam se izmakla. „Voleo bih da me pustiš da gledam“, rekao je. Marsel se pobunio. Rekli smo mu da ide. Zahvalio mi se, veoma ironično i grozničavo. Želeo je da ostane s nama. Marsel mi je pao pred noge. „To je bilo okrutno. Znaš da te volim. To je bilo veoma surovo.“ „Ali raspalilo je tvoju strast, zar ne?“ „Da, ali me je i povredilo. Ja ti to nikada ne bih uradio.“ „Ja nisam tražila da budeš surov. Postajem hladna kada su ljudi grubi prema meni, ali ti si to želeo i uzbudio si se.“ „Šta sada želiš?“ „Volim da vodim ljubav dok stojim kod prozora“, odgovorila sam, „dok me ljudi gledaju. Želim da me uzmeš otpozadi a da niko ne vidi šta radimo. Volim tu tajnovitost.“ Stala sam kod prozora. Ljudi iz drugih zgrada mogli su da me vide i Marsel me je uzeo dok sam tako stajala. Nisam pokazivala znake uzbuđenja, ali uživala sam. On je dahtao i jedva se savlađivao pa sam morala da mu govorim: „Tiho, Marsele, budi tih da niko ne shvati.“ Ljudi su nas videli, ali mislili su da samo stojimo i gledamo na ulicu. Ali mi smo uživali u orgazmu, kao što parovi čine u ulazima i ispod mostova po celom Parizu. Umorili smo se. Zatvorili smo prozor. Legli smo da se odmorimo. Počeli smo da pričamo u mraku, sanjajući i prisećajući se. „Marsele, pre nekoliko sati ušla sam u podzemnu železnicu u špicu, što retko činim. Talasi ljudi su me gurali, a ja sam samo stajala zaglavljena. Odjednom sam se setila avanture iz podzemne železnice o kojoj mi je pričala Alruna kada je bila uverena da je Hans iskoristio gužvu da bi milovao neku ženu. U tom trenutku osetila sam kako se nečija ruka blago očešala o moju haljinu, kao da je slučajno. Kaput mi je bio raskopčan, a haljina tanka. A ta ruka je nežno prelazila preko haljine baš na vrhu mačkice. Nisam se pomerila. Čovek ispred mene bio je toliko visok da nisam mogla da mu vidim lice. Nisam želela da pogledam gore. Nisam bila sigurnada je on, nisam ni želela da znam ko je. Ruka me je mazila preko haljine pa blago pojačavala pritisak da oseti picu. Neznatno sam se uzdigla kako bi je približila prstima. Prsti su postali odlučniji, vešto i lagano prateći oblik usmina. Osetila sam talas zadovoljstva. Bili smo bačeni jedno na drugo kada je voz zakočio, a ja sam se pritisla uz celu šaku. On

je napravio smeliji pokret i uhvatio usmine. Bila sam grozničava od zadovoljstva i osetila kako mi se bliži orgazam. Neprimetno sam se trljala o ruku. A ruka kao da je naslutila šta osećam i nastavila je da me miluje dok nisam svršila. Od orgazma mi se protreslo telo. Tada se voz zaustavio i reka ljudi je pokuljala napolje. Čovek je nestao.“ Objavljen je rat. Žene su plakale na ulici. Prve noći je nastupilo zamračenje. Već smo doživeli probe, ali pravo zamračenje bilo je nešto sasvim drugo. Probe su bile vesele. A sada je Pariz bio ozbiljan. Ovde-onde bi se videlo plavo, zeleno ili crveno stražarsko svetlo, sićušno i slabo poput malih osvetljenih ikona u ruskim crkvama. Svi prozori su bili pokriveni crnim tkaninama. Prozori kafea bili su pokriveni ili ofarbani u teget. Bila je blaga septembarska noć. Zbog tame je delovala još prijatnije. Atmosfera je odisala nečim neobičnim - iščekivanjem, napetošću. Polako sam otišla do Bulevara Rapaj. Bila sam usamljena i nameravala sam da odem do kafea Kupola da razgovaram s nekim. Konačno sam stigla. Bio je dupke pun, polovina gostiju bili su vojnici, dok su drugu polovinu činile stalne kurve i modeli. Međutim, većina umetnika je otišla. Veći deo je bio pozvan kući, u svoju zemlju. Nije bilo Amerikanaca, Španaca, ni nemačkih izbeglica. Vladala je francuska atmosfera. Sela sam za sto i uskoro mi se pridružila Žizel, mlada žena s kojom sam nekoliko puta pričala. Bilo joj je drago što me vidi. Rekla je da ne može da ostane kod kuće. Brat joj je pozvan u vojsku i kuća je odisala tugom. Tada nam se pridružio još jedan prijatelj, Rože. Uskoro nas je bilo petoro. Svi smo došli u kafe kako bi bili među ljudima. Svi smo se osećali usamljeno. Tama nas je izolovala i otežavala izlaske. Ljudi su bili primorani da budu unutra kako ne bi bili sami. Svi smo to želeli. Sedeli smo uživajući u svetlu i piću. Vojnici su bili uzbuđeni, a svi su bili prijateljski raspoloženi. Sve barijere su spuštene. Ljudi nisu čekali da se upoznaju. Svi smo bili u istoj opasnosti i delili istu potrebu za društvom, pažnjom i toplinom. Kasnije sam predložila Rožeu da izađemo. Želela sam da ponovo budem na mračnim ulicama. Šetali smo polako i oprezno. Stigli smo do arapskog restorana koji volim i ušli. Ljudi su sedeli za veoma niskim stolovima. Mesnata Arapkinja je plesala. Ljudi su joj davali novac, a ona bi ga stavila na grudi i nastavila da igra. Večeras je bilo mnogo vojnika koji su se napili od teškog arapskog vina. I plesačica je bila pijana. Nikada nije imala mnogo odeće na sebi - maglovite prozirne suknje i opasač, ali sada je imala prorez na suknji i kada bi igrala trbušni ples, videle bi joj se razigrane stidne dlačice i meso oko njih koje je podrhtavalo. Jedan oficir joj je ponudio kovanicu od deset franaka: „Podigni je pičkom!“

Fatima nije bila nimalo uznemirena. Otišla je do njegovog stola, blago raširila noge i izvila se kao kad pleše tako da su joj usmine dotakle novac. Isprva nije mogla da ga uhvati. Ispuštala je usisavajuće zvuke dok je pokušavala, a vojnici su se smejali zato što su bili uzbuđeni prizorom. Konačno su se usmine dovoljno stegle oko kovanice i ona ju je podigla. Ples se nastavio. Mladi Arapin koji je svirao flautu vatreno me je posmatrao. Rože je sedeo pored mene i blago se osmehivao, opčinjen plesačicom. Arapinove oči nastavile su da me prže pogledom. Bilo je to poput poljupca, opekotine na koži. Svi su bili pijani, pevali su i smejali se. Kada sam ustala, podigao se i Arapin. Nisam bila sigurna šta radim. Pored ulaza se nalazila mračna skučena sobica za kapute i šešire. Garderoberka je sedela s vojnicima tako da sam ušla. Arapin je razumeo. Čekala sam okružena kaputima. Arapin je raširio jedan kaput na pod i položio me na njega. Pri slaboj svetlosti videla sam kako vadi veličanstven kurac, gladak i lep. Bio je toliko lep da sam ga poželela u ustima, ali on mi nije dao. Odmah mi ga je gurnuo između nogu. Bio je tako tvrd i vruć. Bojala sam se da će nas otkriti i želela sam da požuri. Bila sam toliko uzbuđena da sam odmah svršila, ali on je nastavio da se zariva i trese u meni. Bio je neumoran. Polupijani vojnik otvorio je vrata da uzme kaput. Nismo se pomerali. Zgrabio je svoj kaput a da nije ušao u sobicu u kojoj smo ležali. Otišao je. Arapinu je dugo trebalo da dostigne orgazam. Imao je toliko snage u kiti, rukama i u jeziku. Sve na njemu bilo je tvrdo. Osetila sam kako mu kita postaje veća i vrelija, toliko se trljao o picu da je nadražaj postao grub, bezmalo kao struganje. Ulazio je i izlazio u istom ritmu, nikada ne žureći. Ležala sam na leđima i više nisam razmišljala o tome gde se nalazimo. Mislila sam samo na njegov tvrdi kurac koji je ujednačeno i opsesivno ulazio i izlazio iz mene. Bez upozorenja ili promene ritma, odjednom je svršio poput prskajuće fontane. Ali nije izvadio svoj probojac. I dalje je bio krut. Želeo je da svršim još jednom. Ali ljudi su napuštali restoran. Srećom, nekoliko kaputa palo je preko nas i sakrilo nas. Bili smo u nekoj vrsti šatora. Nisam želela da se pomerim. „Da li ću te ponovo videti?“, pitao me je Arapin. „Tako si mekana i lepa. Hoću li te ikada opet videti?“ Rože me je tražio. Ustala sam i dovela se u red. Arapin je nestao. Sve više ljudi je odlazilo. Policijski čas je počinjao u jedanaest. Ljudi su mislili da sam ja garderoberka. Više nisam bila pijana. Rože me je našao. Hteo je da me vodi kući. „Video sam kako te Arapin posmatra. Moraš da budeš pažljiva“, rekao je. Marsel i ja šetamo kroz tamu, od kafea do kafea, guramo u stranu teške crne zavese

dok ulazimo, zbog čega se osećamo kao da ulazimo u neki podzemni svet, u grad demona. Crno kao crno donje rublje francuske kurve, duge crne svilene čarape igračica kankana, široke crne podvezice napravljene naročito da zadovolje najperverznije muške kaprice, uski mali crni korseti koji ističu grudi i guraju ih prema muškim ustima, crne čizme iz scena bičevanja u francuskim romanima. Marsel je drhtao zbog sladostrašća prema crnoj boji. „Misliš li da postoje mesta koja navode ljude da požele da vode ljubav?“, pitala sam. „Svakako da postoje“, odgovorio je Marsel. „Bar se ja tako osećam. Baš kao što ti poželiš da vodiš ljubav na krznima na mom krevetu, ja uvek poželim da vodim ljubav u sobama s draperijama, zavesama i materijalima na zidovima, mestima koja podsećaju na pičku. Uvek sam raspoložen za seks kada sam okružen crvenom bojom. Takođe i u odajama s mnogo ogledala. Ali najviše me je uzbudila jedna soba koju sam svojevremeno video nedaleko od Bulevara Kliši. Kao što znaš, na ćošku tog bulevara stoji poznata kurva s drvenom nogom koja ima mnogo obožavaoca. Uvek sam bio opčinjen njom zato što sam znao da nikada neću moći da se nateram da je zavolim. Bio sam siguran da bih se paralisao od užasa čim bih ugledao drvenu nogu. Ona je bila veoma vesela mlada žena, nasmešena, dobroćudna. Ofarbala je kosu u plavo. Ali obrve su joj bile izrazito crne i čupave poput muških. Imala je nežne maljice nad gornjom usnom. Mora da je bila crna maljava južnjačka devojka pre nego što je ofarbala kosu. Njena zdrava noga bila je jaka i čvrsta, a telo joj je bilo lepo. Ali nisam mogao da se nateram da je pitam. Setio bih se jedne Kurbeove slike kada bih je ugledao. To je slika koju je jedan bogataš odavno naručio, tražio je da naslika ženu tokom seksualnog čina. Kurbe, koji je bio veliki realista, naslikao je ženski polni organ i ništa više. Izostavio je glavu, ruke i noge. Naslikao je torzo i pažljivo predstavljen polni organ kako se grči od uživanja i steže penis koji izviruje iz grma izrazito crnih dlačica. To je sve. Osećao sam da bi tako bilo i s tom kurvom, da bih razmišljao samo o njenoj pički i trudio se da ne pogledam noge niti bilo šta drugo. Možda bi to bilo uzbudljivo. Dok sam stajao u uglu i razmišljao, prišla nam je veoma mlada kurva. Mlade kurve su retke u Parizu. Obratila se onoj s drvenom nogom. Počela je kiša. Mlada je govorila: 'Hodam po kiši već dva sata. Uništila sam cipele. A nijedne mušterije.' Odjednom mi ju je bilo žao. 'Hoćeš li sa mnom na kafu?', pitao sam je. Ona je radosno prihvatila. 'Šta si ti, slikar?', upitala me je. 'Nisam slikar', odgovorio sam, 'ali razmišljao sam o jednoj slici koju sam video.' 'Ima divnih slika u kafeu Vepler, rekla je. A pogledaj ovu.' Iz tašnice je izvadila nešto što je podsećalo na nežnu maramicu. Otvorila ju je. Na njoj je bila naslikana ženska zadnjica, postavljena tako da se vide cela pička i veliki kurac. Povukla je

elastičnu maramicu i izgledalo je kao da se zadnjica i kurac pomeraju. Onda ju je okrenula i sada je izgledalo kao da se kita talasa, ali i kao da ulazi u pičku. Napravila je neki pokret od čega je cela slika oživela. Nasmejao sam se, ali prizor me je uzbudio. Nismo stigli do kafea Vepler zato što me je devojka pozvala u svoju sobu. Bila je to veoma bedna kuća na Monmartru, gde žive ljudi iz cirkusa i vodvilja. Popeli smo se na peti sprat. 'Moraćeš da mi oprostiš zbog nereda', rekla je. 'Stigla sam u Pariz tek pre mesec dana. Pre toga sam radila u bordelu u malom gradu i dosadilo mi je da gledam iste muškarce svake nedelje. Bilo je bezmalo kao da sam udata! Znala sam kada će doći kod mene, kog dana i u koje vreme, bili su tačni kao sat. Znala sam sve njihove navike. Više nije bilo iznenađenja. Zato sam došla u Pariz.' Ušli smo u njenu sobu. Bila je veoma mala. Bilo je prostora samo za veliki krevet s gvozdenim rešetkama na koji sam je gurnuo i koji je odmah zaškripao kao da vodimo ljubav poput dva majmuna. Ali nisam mogao da se naviknem na to da nema nijednog prozora. Bilo je kao da ležimo u grobnici, zatvoru, ćeliji. Ne mogu tačno da ti opišem kako sam se osećao. Ali pružalo mi je osećaj sigurnosti. Bilo je divno biti tako sigurno zatvoren s mladom ženom. Bilo je gotovo podjednako divno kao da sam već u njoj. Bila je to najčudesnija soba u kojoj sam vodio ljubav, tako povučena od sveta, tako uska i udobna. Kada sam ušao u nju, čitav svet je mogao da nestane za mene. Bio sam na najlepšem mestu na celom svetu, u toploj mekoj pički koja me je zatvarala od svega ostalog, štiteći me, skrivajući me. Želeo sam da živim s tom devojkom i da nikada više ne izađem. To sam i učinio na dva dana. Dva dana i dve noći samo smo ležali na njenom krevetu, milovali se, tonuli u san, ponovo se milovali pa spavali, sve dok nije ličilo na san. Kad god bih se probudio, kita mi se nalazla u njenom vlažnom mračnom otvoru. Tada bih se pomerao pa se opet umirio sve dok nismo baš ogladneli. Tada sam izašao po vino i hladno meso pa se opet vratio u krevet. Nije bilo dnevnog svetla. Nismo znali koje je doba, da li je dan ili noć. Samo smo ležali, osećajući našim telima, gotovo neprestano jedno u drugome, pričajući jedno drugome na uvo. Ivon bi rekla nešto što bi me nasmejalo. Rekao bih: 'Ivon, nemoj da me zasmejavaš toliko ili će mi iskliznuti.' Kurac bi mi ispao iz nje kada bih se smejao i morao bih da ga vraćam. 'Ivon, da li si se umorila od ovoga?', pitao sam je. 'Ah, ne', odgovorila je, ovo je jedini put da sam uživala. Mušterije su uvek u žurbi i to me na izvesni način vređa. Pustim ih da rade šta hoće, ali sam nezainteresovana. A pored toga, to je loše za posao. Tako se prebrzo umoriš i ostariš.

Uvek imam osećaj da se, kada ne obraćaju mnogo pažnje na mene, povlačim negde duboko u sebe. Da li razumeš?'“ Tada me je Marsel pitao da li je bio dobar ljubavnik kada smo prvi put vodili ljubav kod njega. „Bio si dobar ljubavnik, Marsele. Svidelo mi se kako mi grabiš dupe obema rukama. Tako si ga čvrsto stisnuo kao da nameravaš da ga pojedeš. Dopalo mi se kako si mi uzeo mačkicu s obe ruke. Uzeo si je tako odlučno i muževno. Imaš u sebi nešto što podseća na pećinskog čoveka.“ „Zašto žene to nikada ne kažu muškarcu? Zašto prave toliku tajnu od toga? Misle da na taj način uništavaju svoju tajanstvenost, ali nije tako. Ali ti si rekla šta osećaš. To je divno.“ „Verujem da to treba reći. Postoji toliko tajni koje nam ne pomažu da uživamo jedno u drugome. A sada je izbio rat i mnogi će umreti a da nisu ništa doživeli zato što im se jezik zaveže kada treba da pričaju o seksu. To je glupo.“ „Setio sam se Sen Tropea“, rekao je Marsel. „Najlepšeg leta koje smo doživeli...“ Živo sam videla to mesto kada je progovorio. Bila je to slikarska kolonija u koju su odlazili pripadnici visokog društva, glumci i glumice, ljudi čije su jahte bile usidrene tamo. Mali kafei na obali, veselost, razigranost, nemarnost. Svi su bili u kupaćim kostimima. Svi su se družili - vlasnici jahti i umetnici, umetnici i mladi poštar, mladi policajac, mladi ribari, mladi tamnoputi ljudi s juga. Plesalo se u unutrašnjem dvorištu pod suncem. Džez orkestar je bio s Martinika i vreliji od letnje noći. Jedno veče smo sedeli u uglu kada su najavili da će ugasiti svetlo na pet minuta, pa na deset i konačno na petnaest usred svakog plesa. „Pažljivo birajte partnere za quart d'heure de passion“, rekao je čovek. „Pažljivo birajte partnere.“ Došlo je do velikog uzbuđenja i komešanja. A onda je počeo ples i konačno su se ugasila svetla. Nekoliko žena je histerično zavrištalo. Muški glas je rekao: „Ovo je nečuveno, neću to da trpim.“ Još neko je uzviknuo: „Upalite svetla.“ Ples se nastavio u tami. Moglo se osetiti da su tela uspaljena. Marsel je bio u ekstazi dok me je držao kao da će me polomiti, naginjući se nada mnom, kolena zaglavljenih između mojih i sa ukrućenom kitom. Ljudi su uspeli samo malo da se protrljaju za pet minuta. Svi su delovali uznemireno kada su se svetla

upalila. Nekoliko lica imalo je izraz kao da se izvinjavaju, druga su bila bleda. Marselova kosa bila je raščupana. Platneni šorc jedne žene bio je izgužvan. Platnene pantalone jednog muškarca takođe su bile izgužvane. Atmosfera je bila strastvena, životinjska, naelektrisana. Ali bilo je potrebno zadržati prefinjeni izgled, pristojno ponašanje, otmenost. Neki ljudi su bili toliko šokirani da su otišli. Drugi su čekali kao da očekuju oluju. A neki su čekali s blistavim očima. „Misliš da će neko početi da vrišti, da će izgubiti kontrolu i pretvoriti se zver?“, pitala sam. „Ja ću“, odgovorio je Marsel. Počeo je drugi ples. Ugasiše se svetla. Vođa orkestra je rekao: „Ovo je quart d'heurre de passion. Dame, gospodo, imaćete deset minuta sada, pa još petnaest kasnije.“ U publici su se čuli prigušeni krici žena koje su se bunile. Marsel i ja smo bili priljubljeni kao igrači tanga. Mislila sam da ću svršiti svakog trenutka. Ali svetla su se upalila, a nemir svuda naokolo bio je još veći. „Ovo će se pretvoriti u orgije“, rekao je Marsel. Ljudi su sedeli zamagljenog pogleda, kao da im smeta svetlo. Oči zamagljene uzburkanom krvi i živcima. Više se nije mogla videti razlika između kurvi, žena iz visokog društva, boema, meštanki. Meštanke su bile prelepe na onaj strastveni južnjački način. Sve žene su bile preplanule i odevene kao Tahićanke, pokrivene školjkama i cvećem. Neke školjke su se polomile od stiskanja tokom plesa i ležale su na podijumu za igru. „Mislim da neću izdržati sledeći ples“, rekao je Marsel „Silovaću te.“ Ruka mu je skliznula pod moj šorc da me oseti. Oči su mu bile užarene. Tela. Noge, toliko nogu, sve tamne i sjajne, a neke dlakave poput lisičjih. Jedan muškarac maljavih grudi nosio je mrežastu majicu kako bi ih pokazivao. Izgledao je kao majmun. Ruke su mu bile duge i obavijene oko njegove partnerke kao da će je proždrati. Poslednji ples. Svetla su se ugasila. Jedna žena je ispustila tihi uzvik poput ptice. Druga je počela da se brani. Marsel je nagnuo glavu i počeo jako da me grize za rame. Bili smo priljubljeni jedno uz drugo i trljali smo se. Zatvorila sam oči. Teturala sam se od uživanja. Bila

sam nošena valom želje koji je dopirao od svih ostalih igrača, iz noći, iz muzike. Mislila sam da ću tada doživeti orgazam. Marsel je nastavio da me ujeda i uplašila sam se da ćemo se srušiti na pod. Ali omamljenost nas je spasila i dozvolila nam da odlažemo čin, da uživamo u onome što je ležalo iza njega. Svi su bili opijeni i posrtali su od nervoznog uzbuđenja kada su se svetla upalila. Marsel je rekao: „Ovo im se više sviđa od prave stvari. Većini se ovo više dopada. Zbog toga traje toliko dugo. Ali ne mogu više da izdržim. Neka sede tu i uživaju u tome kako se osećaju. Oni vole da se golicaju, da tu sede - muškarci sa svojim erekcijama, a žene rastvorene i vlažne. Ali ja želim da svršim, ne mogu da čekam. Hajdemo na plažu.“ Svežina na plaži nas je umirila. Ležali smo na pesku, odakle smo mogli da čujemo džez ritam iz daljine, poput srca koje kuca, poput penisa koji ulazi u ženu. Dok su nam se talasi lomili preko stopala, valovi unutar nas kotrljali su nas jedno preko drugog dok nismo zajedno svršili, kotrljajući se po pesku uz ritam džeza. I Marsel se prisećao toga. „Kakvo čudesno leto!“, rekao je. „Mislim da su svi znali da će to biti poslednja kap zadovoljstva.“

O autorki

Anais Nin je rođena u Francuskoj kao Anhela Anais Huana Antolina Rosa Edelmira Nin i Kulmel 21. februara 1903. godine a umrla 14. januara 1977. godine u Los Anđelesu. Kubanka po ocu i Katalonka po majci, postala je poznata po svojim dnevnicima koje je počela da piše sa jedanaest godina. Njen otac Hoakin Nin bio je kubanski pijanista i kompozitor, a majka Rosa Kulmel bila je pevačica. Posle razvoda roditelja, sa braćom i majkom seli se iz Barselone u Njujork. Sa šesnaest godina napustila je redovno školovanje i počela da radi kao model. Godine 1923. u Havani udala se za Hjua Parkera Gilera, bankara i umetnika, koji je kasnih četrdesetih godina XX veka počeo da se bavi eksperimentalnim filmom. Anais Nin je tada pisala o D. H. Lorensu, Otu Ranku i proučavala psihoanalizu. Anais Nin u svojim dnevnicima, koje je pisala više od sedam decenija, oslikava unutrašnji svet njenog života i veza. Njene erotske tekstove i knjige kritičari su često hvalili a nju kao autora proglasili za jednu od najboljih pisaca ženske erotike. Bila je jedna od prvih žena koje su se u potpunosti posvetile svetu erotskog i jedna od prvih Evropljanki modernog doba koja je pisala erotske romane. Godine 1973. Anais Nin je dobila počasni doktorat filadelfijskog Univerziteta umetnosti. Odabrana je za počasnog člana Američkog nacionalnog instituta za umetnost i književnost 1974. godine. Zahvaljujući Rupertu Polu objavljeni su svi njeni dnevnici i knjige u periodu 1985-2006.