ALP Skripta Krovopokrivaci

ALP Project Sistem RADOVI NA VISINI U INDUSTRIJSKIM SREDINAMA “KROVOPOKRIVAČ” Radoslav Milojević Godina 2010

UPOZORENJE! Industrijski radovi u vertikalnim sredinama su potencijalno opasne aktivnosti. Korisnicima ove skripte preporučujemo čujemo ujemo predhodnu obuku od licenciranih organizacija, ovlašćenih ovlaš lica i instruktora, tj. licima koja su u grupama pod odgovarajućim odgovaraju voñstvom stvom i kontrolom. Obavezno pažljivo pročitajte itajte bezbednosna upozorenja i instrukcije koje se nalaze na svakom proizvodu (delu opreme koji koristite), ali nikada ne zanemarite iskustvo, odgovornost i odgovarajući odgovaraju trening! odgovarajuć Korisnici preuzimaju kompletnu nu odgovornost za svoje postupke, način na in upotrebe opreme i naučenih nau tehnika. Ovu skripta daje osnovne smernice za korišćenje koriš predmetnih tehnika i ne isključuje uje njihovu modifikaciju zbog potreba konfiguracije terena ili drugih faktora kojima se sistemi mogu bezbednosno – ogranizaciono unaprediti. “ALP Project Sistem” d.o.o. i autori ovih tekstova ne mogu preuzeti odgovornost za neadekvatno korišćenje koriš opreme za radove i intervencije u vertikalnim sredinama ili zloupotrebu predmetnih tehnika.

SADRŽAJ TEMATSKA JEDINICA Predgovor …………………………………………………………………………. “ALP” šema i nivoi obuke ……………………………………………………….. Zakonska regulative kod nas i u Evropskoj Uniji ………………………………… Zakonska regulativa BZR kod nas ............................................................. Aneks direktive 2001/45/EC Evropskog parlameta ………………………. Upotreba užeta u industrijskim radovima na visini (prevod teksta) ……………. 1. Tehnike, obuka i nadzor: ........................................................................... 2. Tehnike ....................................................................................................... 3. Obuka ......................................................................................................... 4. Nadzor ......................................................................................................... 5. Šta je upotreba užeta ..................................................................................... 6. Za šta koristiti uže ....................................................................................... 7. Prednosti upotrebe užeta u vertikalnim sredinama: ..................................... 8. Upotreba užeta na svetskom nivou .............................................................. 9. Standardi i pravilnici .................................................................................... a. Industrijski standardi opreme za radove na visini ............................................ b. Terminološke definicije pojmova za izvoñenje radova – intervencija ............ 1. Vrste rada ………………………………………………………………… 2. Sidrišta …………………………………………………………………… 3. Oprema ……………………………………………………………………. a. Opšta oprema ……………………………………………………. b. Specifična tehnička oprema (sintetika i metal) ………………… c. Oprema za izvlačenje – spuštanje ……………………………………….. d. Mehanički sistemi za izvlačenje – spuštanje povreñenog ………………. e. Sistemi za sprečavanje pada …………………………………………….. Sidrišta – razlaganje sila na osiguravalištima ……………………………………. Sigurnosne linije i užarija ………………………………………………………… Dodatne osiguravajuće sprave u radovima na industrijskom užetu ……………… Konektori ………………………………………………………………………… Tereti ………………………………………………………………………………. Osobe …………………………………………………………………………….. Opasnosti u industrijskim radovima na visini …………………………………… 1. Klasične opasnosti …………………………………………………….. 2. Objektivne i subjektivne opasnosti ……………………………………… 3. Faktor pada ………………………………………………………………. 4. Suspension trauma ……………………………………………………….. Sigurnosne zone ………………………………………………………………… 1. Zona ograničenog pristupa ……………………………………………… 2. Zona radnog ograničenja ………………………………………………… Lista provere opreme ……………………………………………………………… Čvorovi ……………………………………………………………………………. Granična i bezbedna radna opterećenja …………………………………………… Bezbednosne procedure upotrebe i korišćenja opreme u uslovima radova – intervencija u vertikalnim sredinama ……………………………………………. 1. Generalno ……………………………………………………………….. 2. Područje primene i odgovornosti ……………………………………….. 3. Opis (tok) postupaka …………………………………………………….. 4. Tehničke procedure – postupci ………………………………………….. a. Instalacija sidrišta – osiguravališta ……………………………….. b. Montaže “life line sistema” ………….………………………………. c. Spuštanje – podizanje povreñenog radnika – leñno kopčanje …. Reference za dalje čitanje (izvori) …………………………………………………

STRANA

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 1

PREDGOVOR Poslednjih godina smo svedoci velike ekspanzije obima radova na visini u industrijskom okruženju. To je dobrim delom uzrokovano prodorom tehnika i metodika koje su se u svetu “ustoličile” unutar zadnjih 30 – tak godina i delimično prihvaćene i u našim krajevima, otvarajući nove mogućnosti jeftinijih i bržih intervencija u grañevinarstvu i industriji, a možda najviše zahvaljujući fantastičnom razvoju mobilnih telekomunikacija koje zadnjih godina beleže najbrži rast i ekspanziju kako u svetu, tako i kod nas. Pored toga klasično grañevinarstvo, teška industrija i ostale industrijske grane i dalje imaju stepen rasta što se odražava i na radna mesta koja po svojoj klasifikaciji imaju veze sa radovima na visini. Sve je veća potreba za kvalifikovanim kadrovima koji u segmentima pripreme, montaže i održavanja mogu da odgovore na rastuće zahteve mobilnih operatera, grañevinske ili metalne industrije i njihovih izvoñača radova. Posledica rasta industrijskih aktivnosti je i rastući broj incidenata i povreda koje su vezane za radove na visini i tipska radna mesta koja su vezana za tu vrstu aktivnosti. Time se postavljaju novi zahtevi i standardi koje prvenstveno moraju prihvatiti izvoñači radova a za njima i prateće službe koje u incidentnim slučajevima intervenišu u akcijama evakuacija i spasavanja. Ova skripta obrañuje neke tehničke procedure koje su prisutne u radovima na visini u industrijskim sredinama, evakuacije i spasavanjima u industrijskim uslovima i ne treba ih shvatiti kao model koji se može iskoristiti u svim uslovima. Različite sredine imaju različita organizaciona i tehnička rešenja i ni jedan model se ne može uzeti kao potpuno pravilan i siguran obrazac rešenja u incidentnim situacijama. U kontekstu propisa i novousvojenih Zakona zaštite na radu, kao i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ( SL. Glasnik RS br. 101-2005), DIREKTIVOM 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA Od 27. juna 2001. i Dopunjenom Direktivom Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zaštite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16(1) Direktive 89/391, ova skripta bi trebala da pomogne svima koji imaju nameru da svoje uhlebljenje traže unutar radova na visini u industrijskim sredinama. “ALP Project Sistem” je za sada jedina firma na našim prostorima koja svojim dvadeset osmogodišnjim (28 godina), praktičnim iskustvom u radovima na visini, kadrovima, organizacijom kurseva i licencama koje poseduje (domaćim i inostranim), direktno utiče na povećanje bezbednosti u radovima i intervencijama na visini. Iskreno sa nadamo da ćemo i Vama pomoći. Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 2

ZAKONSKA REGULATIVA B.Z.R. U REPUBLICI SRBIJI

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU R. S. (SG RS BR. 101/05), KAŽE: III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA 1. OPŠTE OBAVEZE Član 9. Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac se ne oslobaña obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreñivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. … Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagoñen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu ureñeni, odnosno proizvedeni i obezbeñeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Član 11. Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeñuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr. 3. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH Član 27. Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvoñenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreñuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. … Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagoñeno specifičnostima njegovog radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. Član 28. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se na način i po postupku utvrñenim aktom o proceni rizika. Član 30. Kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi. ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 3

IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH Član 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi: 1. ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odreñen, sve dok se te mere ne obezbede; 2. ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43. ovog Zakona, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom; 3. ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 27. stav 2. ovog Zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio; ……. U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada……… Član 34. Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu. U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu. Član 35. ……..Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.

U načelu sve odredbe Zakona su apstraktne, tj, definišu se obaveze i prava poslodavca i radnika bez zalaženja u tehničke detalje i procedure koje se tiču opreme za rad, radnih bezbednosnih procedura, načina za izbegavanje radnih rizika i metoda spasavanja i evakuacije. Savezni Zavod za Standardizaciju je još 2007. godine počeo sa prepisivanjem standarda E.U. za opremu za radove na visini, time što je dodao ispred oznaku R.S. CE ili R.S. EN, zatim oznaku i broj standarda za odreñenu opremu. Posao do danas na žalost nije završen jer prepis nije i Zakon, tj nije prihvaćen u potpunosti. Na primer po «naredbi» koja datira iz 1987 godine, opisuje kakve moraju biti karakteristike radnih šlemova i ko to kontroliše. Dosta je godina prošlo od tada, radni-grañevinski šlemovi su se promenili na bolje, ali ti «poboljšani» modeli koji se koriste u E.U, po našoj Zakonskoj regulativi kod nas ne mogu da proñu jer ne ispunjavaju uslove koji su stari više od 25 godina. Tehničko Opitni Centar Vojske Srbije (TOC), je od države ovlašćen da daje mišljenje u smislu «prošao test» ili «nije prošao test» na osnovu analiza i testova uzoraka koju uvoznici dostavljaju. Tako dolazimo u situaciju da država sa jedne strane podržava razvoj i unapreñenje B.Z.R., a sa druge svojim aktima direktno utiče na to da pojedini segmenti opreme za rad na visini u grañevinskom sektoru, daleko zaostaju u bezbednosti time što ne unapreñuje svoja Zakonska akta i odredbe Zakona. Još jedan problem se javlja u potrebi dodatne edukacije i obuke osoba (inspektora zaštite na radu, koordinatora za bezbednost, nadzornika radova, šefova gradilišta, voña timova....), koji bi trebalo da nadgledaju i kontrolišu sporvoñenje mera zaštite na radu u radovima na visini. Najveći broj ljudi koji se bave ovim poslom nisu upoznati sa karakteristikama i načinom funkcionisanja specifične opreme za radove na visini, a još više sa karakteristikama bezbednosnih sistema i bezbednosnih procedura pri radovima na industrijskom užetu u vertikalnim sredinama. Tako se dešava da se ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 4

u industrijskim radovima na visini pojavljuju izvoñači sa neprikladnom opremom ili pogrešnim bezbednosnim procedurama. Na primer, kada se u grañevinskim radovima desi pad sa visine, inspektor zaštite na radu vrši uviñaj na licu mesta, kako bi se došlo do saznanja kako se nesreća desila i ko je za nju odgovoran. Inspektor intervjuiše poslodavca, nadzornike radova, radnike i ostale koji su bili prisutni i koji mogu dati korisne informacije. Informacije koje inspektor dobija su obično polovične i nepotpune i u nekim slučajevima povreda ili gubitka života se nečija konkretna odgovornost ne može utvrditi. Inspektoru se plasira informacija da je nesrećni radnik imao zaštitini pojas, ali ne i kojim bezbednosnim postupkom i procedurom se radnik sa tim pojasom «kopčao» u zaštitni bezbednosni sistem (gelender, ograda, life line...). Pošto inspektor najćešće ne poznaje bezbednosne-tehničke procedure kopčanja i karakteristike ostalih zaštitinih sistema u bezbednosnom lancu, niti procedure pregleda i održavanja predmetne opreme (kako bi se potencijalno sagledao propust u redovnoj kontroli ili genezi papira koje predhode radnom Dnevni list “Politika”, naslovna strana, ne tako davno… zadatku), time se neki slučajevi mogu Srećom, sve je manje oavakvih scena na gradilištima u Srbiji svrstati u okviru odredbe člana 9 Zakona koji kaže: .....U slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogañaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog Zakona... U tom smislu će država (nadležna Ministarstva i uprave), u budućem periodu imati puno posla. Rezime: -

-

Zakonska regulativa u Srbiji ne poznaje i ne tretira radove na industrijskom užetu u vertikalnim sredinama, i samim tim ne definiše tehničke smernice koje bi izvoñači i naručioci radova morali da ispoštuju. Tako se javlja pogrešan način pristupa problemu sa pogrešnim izborom opreme. Kadrovska struktura i obučenost osoba (ko-ordinatora za bezbednost, inspektora zaštite na radu), koji bi tu vrstu radova trebali da kontrolišu nije na nivou sadašnjih a ni budućih zahteva tržišta

„ALP Project Sistem“ d.o.o. u kontekstu suštine prava i obaveza zaposlenih, a na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Gl. RS br. 101/05), i članova: 32, 33, 34, 35 i 36 kojima se regulišu prava ali i obaveze zaposlenih daje sledeće: Uputsvo pri izvršavanju radnih zadataka – sa obaveznim poštovanjem: 1. Pre početka radnog zadatka proučiti šta i kako je predmet izvršenja – na osnovu dokumentacije, i ako je potrebno uz pomoć voñe grupe 2. Provera ispravnosti odeće, obuće, zaštitnog šlema, opreme za rad (alata i opreme za nošenje alata), sistema za sprečavanje padova, pozicioniranja, konektora, karabinera, pojaseva, užadi, ankera i druge opreme potrebne za bezbedno izvršenje radnog zadatka 3. Provera odeća (radno odelo), rukavice, zaštititni šlem, zaštitne naočere, radne zaštitne cipele, moraju biti: zakopčane, bez slobodnih delova odeće (rukavi, nogavice i slično), zaštitini šlem – pričvršćen ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 5

4.

5.

6. 7. 8.

ispod brade, bez mogućnosti da spadne pri naglim pokretima ili kontaktima sa strukturom fasade ili konstrukcije, zaštitne cipele zašnirane do kraja i vezane sa čvrstom petljom, kaiš i slična oprema prikopčana na potrebnu meru, a krajevi uvučeni u za to predviñene alke, trake za radna odela na rukavima i nogavicama (ako su sa „čičak trakama“ – obezbeñeni da se samo-oslobode) Pre stupanja na skele, platforme i slično, proveriti njihovu ispravnost i pričvršćenost za tlo, fasadu ili drugu radnu konstrukciju. U slučaju neispravnosti, zajedno sa monterima i voñom grupe izvršiti ispravno postavljanje (ukoliko spada u zonu odgovornosti izvoñača), ili prijaviti ovlašćenom nadzoru ukoliko spada u zonu odgovornosti investitora. Od potrebnog alata i opreme, nositi samo ono što zahteva radni zadatak, izbegavati nepotrebno opterećenje. Alat i opremu nositi u za to utvrñene specifične torbice, alke, kaiševe i sl, smeštene na bokovima tela ili transportovane na način koji najmanje imaju dodira sa strukturom ili fasadom. UPOTREBA ALKOKOHA I OPIJATA JE STROGO ZABRANJENA. Upotrebljavati samo vodu (flaširanu), i osvežavajuće napitke. Na radnom zadatku može biti zaposlen samo radnik u dobrom psiho-fizičkom zdravstvenom stanju Za svu opremu koju koristi, zaposleni mora da prouči sve njene karakteristike i načine upotrebe.

Sa druge strane Zakonska regulativa u zemljama E.U. se u nijansama razlikuje od zemlje do zemlje, ali glavne zajedničke smernice se poštuju. Tako se postavljaju opšti principi bezbednosnog funkcionisanja u radovima na visini i u radovima na industrijskom užetu: ANEKS DIREKTIVE 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA 27. jun 2001. i dopunjena Direktiva Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zaštite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16(1) Direktive 89/391/EEC, tekst prikladan EEA ) 4.

Mere vezane za upotrebu radne opreme obezbeñene za privremeni rad na visini.

4.1.

Opšte mere

4.1.1.

4.1.3.Upotreba užeta i tehnike pozicioniranja se mogu koristiti samo u okolnostima kada procena rizika ukazuje da se posao ne može obaviti sigurnije i gde upotreba druge, sigurnije opreme za rad nije opravdana. Uzimajući u obzir procenu rizika, a posebno u zavisnosti od trajanja posla i ergonomskih ograničenja, mora se obezbediti sedište sa odgovarajućom dodatnom opremom.

4.1.2.

U zavisnosti od izabrane opreme za rad na osnovu predhodno navedenog, moraju biti odreñene odgovarajuće mere za minimizaranje rizika za radnike, koji su svojstveni toj vrsti opreme. Ukoliko je potrebno, mora se obezbediti instaliranje zaštite za sprečavanje padova. Ona mora biti odgovarajuće konfiguracije i dovoljne izdržljivosti da spreči ili zaustavi pad sa visine i, što je bolje moguće, spreči povrede radnika. Kolektivna osiguranja za sprečavanje padova mogu biti prekinuta samo na mestima pristupa merdevinama ili stepeništu.

4.1.3.

Kada izvoñenje odreñenih zadataka zahteva privremeno uklanjanje kolektivne zaštite za sprečavanje padova, moraju se preduzeti odgovarajuće mere sigurnosti. Zadatak ne bi trebalo obaviti pre preduzimanja tih mera. Kada je odeñeni zadatak izvršen, u celosti ili samo privremeno, mora se postaviti kolektivna zaštita za sprečavanje padova.

4.1.6.

Privremeni radovi na visini se mogu obavljati samo onda kada vremenski uslovi ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje radnika.

4.2.

Posebne mere vezane za upotrebu merdevina.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 6

4.2.1.

Merdevine moraju biti postavljene tako da se obezbedi njihova stabilnost u toku rada. Prenosne merdevine se moraju postaviti na stabilno, jako, fiksirano stajalište odgovarajuće veličine, tako da prečage budu horizontalne. Viseće merdevine se moraju bezbedno pričvrstiti, sa izuzetkom merdevina od užeta, kako se ne bi pomerale i kako bi se sprečilo njihovo ljuljanje.

4.2.2.

Neophodno je sprečiti proklizavanje nogara prenosnih merdevina tokom upotrebe, osiguravanjem vertikalnih nogara na samom ili blizu gornjeg ili donjeg kraja, pomoću sprava protiv klizanja ili na neki drugi, jednako efikasan način. Merdevine koje se koriste za pristup moraju biti dovoljno dugačke da nadvise pristupnu platformu, osim ukoliko nisu preduzete druge mere koje pružaju sigurno hvatište. Prilikom korišćenja preklopnih i teleskopskih merdevina mora se sprečiti pomeranje njihovih sekcija jedne ka drugoj. Kod pokretnih merdevina se mora sprečiti njihovo pomeranje pre stajanja na njih.

4.2.3.

Merdevine se moraju koristiti na način koji će pružiti radnicima sigurno hvatište i oslonac u svakom trenutku. Posebno, ukoliko se teret mora nositi ručno na merdevinama, on ne sme onemogućiti držanje za sigurno hvatište.

4.3.

Posebne mere vezane za upotrebu skele

4.3.1.

Kada list (knjižica) proračuna za odabranu skelu nije dostupan ili ne obuhvata proračune za zamišljenu strukturu, moraju se uraditi proračuni snage i stabilnosti, osim ukoliko je skela montirana u skladu sa opšte prihvaćenim standardom konfiguracije.

4.3.2.

U zavisnosti od složenosti odabrane skele, montiranje, upotreba i demontaža moraju biti isplanirani od strane kompetentnog lica. To može biti u obliku standardnog plana, uz dodatne delove u vezi sa detaljima konkretne skele.

4.3.3.

Neophodno je sprečiti proklizavanje nosećih delova skele, bilo pričvršćivanjem za noseću podlogu, korišćenjem sprave protiv klizanja ili nekim drugim jednako efikasnim sredstvom, a podloga koja trpi opterećenje mora biti dovoljno velika. Mora se utvrditi da je skela stabilna. Skela na točkovima se mora obezbediti pomoću odgovarajućih sprava, od slučajnog pomeranja tokom rada na visini.

4.3.4.

Dimenzije, oblik i izgled platformi skele, moraju biti odgovarajući za posao koji treba obaviti i teret koji treba da se prenese, i da omoguće bezbedno kretanje. Platforme skele se moraju sklopiti tako da se njihovi delovi ne mogu pomerati prilikom upotrebe. Ne smeju postojati opasni razmaci izmeñu delova platformi i vertikalnih kolektivnih osiguranja za sprečavanje padova.

4.3.5.

Kada delovi skele nisu spremni za upotrebu, na primer tokom montiranja, demontiranja ili zamene, moraju biti obeleženi znacima opšteg upozorenja prema nacionalnim merama u skladu sa Direktivom 92/58/EEC, i prikladno razdvojeni fizičkim sredstvima, kako bi sprečili pristup opasnoj zoni.

4.3.6.

Skela može biti montirana, demontirana ili značajno izmenjena samo pod nadzorom kompetentnog lica, i od strane radnika koji su prošli odgovarajuću obuku za operacije predmetnih radova, koja se odnose na odreñene rizike u skladu sa članom 7, a posebno na: (a) Razumevanje plana za montažu, demontažu i izmene date skele; (b) Bezbednost tokom montaže, demontaže i izmene date skele; (c) Mere za prevenciju rizika od pada lica ili predmeta; (d) Bezbednosne mere u slučaju promene vremenskih uslova, koji mogu da ugroze sigurnost date skele; (e) Dozvoljeni teret; (f) I ostale opasnosti do kojih, gorepomenuta montaža, demontaža ili izmena, može dovesti. Lice koje vrši nadzor i radnici na tom zadatku, moraju imati na raspolaganju plan za montažu i demontažu, naveden u tački 4.3.2., uključujući i uputstvo koje plan može da sadrži.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 7

4.4.

Posebne mere vezane za upotrebu užeta i tehnike pozicioniranja Prilikom upotrebe užeta i tehnika pozicioniranja moraju se ispuniti sledeći uslovi: (a) Sistem mora sadržati najmanje dva zasebno pričvršćena užeta, jedno za pristup, spuštanje i podršku (radno uže), i drugo pomoćno (sigurnosno uže); (b) Radnici moraju imati i koristiti odgovarajući pojas, kojim su povezani na sigurnosno uže; (c) Radno uže mora biti opremljeno bezbednim sredstvima za penjanje i spuštanje i sistemom za zaustavljanje, koje sprečava pad korisnika, ukoliko izgubi kontrolu nad kretanjem. Sigurnosno uže mora biti opremljeno pokretnim sistemom za sprečavanje padova, koji prati kretanje radnika. (d) Sav alat i pribor koji će radnik koristiti mora biti osiguran za radni pojas ili sedište, ili na neki drugi prikladan način; (e) Radovi se moraju propisno isplanirati i nadgledati, kako bi radnik odmah bio izbavljen u hitnim slučajevima; (b) U skladu sa članom 7, radnici moraju proći odgovarajuću obuku za operacije predmetnih radova, posebno procedure spasavanja.

U izuzetnim slučajevima u kojima bi, u pogledu procene rizika, upotreba drugog užeta činila rad opasnijim, može se dozvoliti upotreba jednog užeta, uz preduzete odgovarajuće sigurnosne mere u skladu sa nacionalnim Zakonskim odredbama i/ili praksom. Sklopljeno u Luksemburgu, 27.06.2001. Za Evropski Parlament Predsednik N. FONTAINE

Za Savet Predsednik A. BOURGEOIS

Tekst uredio i spremio: Tomislav Milojević - Dipl. Ing. Maš.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 8

ODGOVORNOST KAO KLJUČNI NI FAKTOR POJMA BEZBEDNOSTI PRI RADOVIMA NA VISINI Sve naše odluke na ovaj ili onaj način na utičuu na krajnji rezultat naših aktivnosti bez obzira da li su te aktivnosti u radu ili slobodnom vremenu van radnog mesta. Nekada Nekada se rezultati tih odluka prikažu tek posle odreñenog enog vremenskog perioda i nisu sagledive odmah, tako da smo i zaboravili kako je do toga došlo. U tom smislu je bitno da shvatimo da smo kao odrasli i svesni subjekti ODGOVORNI za odluke koje donosimo i praksu koju primenjujemo. U uslovima radova na visini, sve odluke koje donosimo moraju biti u skladu sa pozitivnom praksom principa bezbednosti i poštovanja Zakonskih i drugih normativnih akata koje predviña predvi država i pravno telo gde predviñ smo zaposleni. Važeći Zakon on o B.Z.R. R.S. predviña predvi krivično – pravne sankcije za nepoštovanje tih bezbednosnih propisa od nivoa izvršioca (radnika), preko odgovornog lica za BZR, do nivoa direktora i pravnog lica. U prirodi čoveka čiji iji je psiho psiho-profil formiran na ovim prostorima je duboko usañena usa potreba za improvizacijom, pojednostavljenjem ili izbegavanjem procedura koje nam se u tom trenutku čine nepotrebne. Tako se javljaju situacije da se osnovni princip BZR ne poštuje čak ak i kada je bezbednosna oprema na raspolaganju, bezbednosni nosni sistemi ispravni i u funkciji a dokumentacija precizno predviña predvi način i vreme njihove upotrebe. Jedan deo problema se rešava adekvatnim nadzorom i internom pravnom regulativom koju svako pravno telo za svoje potrebe može i mora doneti, ali suština suštin se nećee promeniti jer istog momenta kada kompetentni nadzor izostane ili regulativa nije donesena, jedan deo radne operative počne po da izbegava bezbednosne procedure koje radnici smatraju besmislenim. U tom kontekstu najveći ći efekat (u kombinaciji sa nadzorom adzorom i regulativom), daje stalna edukacija koja formuliše pristup da su radnici odgovorni prevenstveno preve sami prema sebi, svojim porodicama i prijateljima, prijateljima pa tek onda prema firmi, ekološkoj okolini i državi. Taj idealistički ki pristup forsira njihovu svest da zamisle situaciju u kojoj nije mogao da ostvari prihode od rada (gubitak radnog mesta, premeštanje na slabije plaćenu pla radnu poziciju ili čak ak invaliditet...), i posledice koje mogu nastati u njegovoj porodici, bliskom okruženju sa finansijskog aspekta ili li nemogućnost nemoguć u profesionalnom dokazivanju sa socijalno – drušvenog aspekta. Otkaz ili lom sigurnosnih sistema nije Ljudska psihologija najozbiljnije tretira pojave imaginarna stvar koja se nama nikada neće ne koje su najbliže subjektu (a ne nešto što se desilo nekome desiti. Nije pitanje “da li će se desiti”, već u npr. Norveškoj), pa je i logika „to se može desiti upravo “kada će se desiti” meni“, najefektnija. Ako se ovaj pristup bezbednosti nametne kao uobičajen, uobi ajen, nadzor nema potrebe da konstantno kontroliše radnike da li koriste zaštitna sredstva, a menadžment odmah oseti benifit smanjenja povreda, smanjenja gubitka kvalifikovanih radnika ili zaustavljanja zaus proizvodnog procesa. Krivično-pravni pravni aspekt treba postaviti u drugi plan a u prvi samosvest radnika da se ne sme povrediti. Tako i odgovornost za poštovanje BZR principa i procedura delimo na: A. Ličnu odgovornost a. Prema sebi (porodici, prijateljima) prijatel b. Prema kolegama u timu i kompaniji u kojoj smo zaposleni c. Prema okruženju (ekološka okolina, država) B. Profesionalna odgovornost a. Prema saradnicima, kolegama, radnicima b. Prema kompaniji, projektu na kome radio c. Prema okruženju (ekološka okolina, društvo) Radoslav adoslav Milojević Milojevi ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 9

UPOTREBA UŽETA U RADOVIMA NA VISINI: PROŠLOST I SADAŠNJOST Ovaj tekst je namenjen onima koji malo znaju o upotrebi užeta u industrijskim vertikalnim intervencijama, ali bi želeli da ga bolje razumeju. Sam naslov sadrži ono o čemu ćemo govoriti. Razmotrićemo kako se upotreba užeta razvijala u sistemu bezbednog rada kakav imamo danas. Razmotrićemo statistike nesreća u 20-tak godina. Videćemo kako mi definišemo upotrebu užeta i gde i kada ga možemo koristiti. Na kraju ćemo videti gde se trenutno na svetu koristi, i videti razvoj standarda i pravila u praksi. Prve podatke o upotrebi užeta u radovima na visini našao sam u tekstovima Paul Sheldon-a, Britanskog alpiniste koji je aktivno uključen u rad IRAT-a organizacije. Njegovo prvo sećanje o upotrebi užeta je vezano za rane šezdesete godine, kada je jedan od njegovih kolega koristio tehnike planinarenja da se popne uz fabričke dimnjake od cigle radi njihovog rušenja. U kasnim sedamdesetim i početkom osamdesetih ove tehnike su se koristile prilikom nameštanja mreža protiv odrona i stabilizacije stena u Francuskoj. Otprilike u isto vreme, korišćene su u Velikoj Britaniji za inspekciju visokih fasada stambenih blokova koje su imale problema sa betonom koji se raspadao. Prava upotreba užeta kakvu danas poznajemo, počela je u prvoj polovini osamdesetih korišćenjem tehnika koje su se zasnivale na sistemu koji su razvili speleolozi tokom kasnih šezdesetih i sedamdesetih. Slične tehnike su sredinom osamdesetih godina počele da se koriste na našim prostorima, otprilike u sličnim poslovima u kojima se koriste i danas. Speleološki sistem je bio i još uvek jeste bezbedan sistem, sa veoma malim brojem nesreća od kada je u potpunosti razvijen. Meñutim, zasnivao se na korišćenju jednog užeta. Da bi bio prikladan za rad na visinama, originalan speleološki sistem se dalje razvijao tokom osamdesetih. Glavna razlika je bila u tome što je u sistemu za rad dodato još jedno pomoćno uže koje će omogućiti dodatnu sigurnost, tako da sistem sada ima dva stepena sigurnosti. Primena tehnika upotrebe užeta na zgradama, mostovima i drugim grañevinama kao što su radarski i komunikacioni tornjevi je povećana. Te tehnike su normalno počele da se koriste za radove na teško pristupnim konstrukcijama i radnim mestima kao što su naftne platforme u Severnom moru. Danas je standardna procedura da se koristi uže za odreñene vrste poslova, kao što su inspekcije, čišćenje i farbanje na platformama, ne samo u Severnom moru, već širom sveta. Sredinom osamdesetih, pojavom specifičnih poslova u vezi sa radovima na visini, počela su da se osnivaju i prva udruženja i organizacije koje su se bavile tom problematikom. 1987. godine, šest kompanija je formiralo prvo svetsko udruženje za prodaju užadi koja se koriste za pristup radnom mestu – Udruženje za prodaju užadi u industrijske svrhe iz Velike Britanije (IRATA). Organ Vlade Velike Britanije koji je zadužen za zdravlje i bezbednost, pod nazivom „Izvršni organ za zdravlje i bezbednost“ (HSE), se angažovao po tom pitanju od samog početka i predstavlja osnovni pokretač koji se brine da upotreba užeta za pristup radnom mestu predstavlja bezbedan sistem rada. U početku, radnici na užetu su bili planinari i speleolozi, koji su morali da savladaju radne veštine. Sada je osnova proširena i uključuje mnoge pojedince koji nemaju takva iskustva. Takoñe postoje trgovci koji su savladali tehnike upotrebe užeta u cilju poznavanja materije i bolje prodaje. Primećeno je da su podaci o bezbednosti upotrebe užeta u Velikoj Britaniji najbolji u celoj grañevinskoj industriji. To je najverovatnije zbog toga što je većina radnika na užetu obučavani prema strogim standardima. Kasnije ćemo pogledati neke statističke podatke, ali prvo da istražimo neke od osnovnih razloga zbog kojih je upotreba užeta toliko bezbedan sistem rada. Nekoliko faktora je bitno u sistemu bezbednosti rada na industrijskom užetu: 1. Tehnike 2. Obuka 3. Nadzor 4. Odgovarajuća oprema Rad na užetu u vertikalnim sredinama se može obaviti na pouzdano bezbedan način kada su ljudi kompetentni, adekvatno obučeni i iskusni, sposobni da proveravaju sopstvenu opremu i kada su pod odgovarajućim stepenom nadzora.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 10

Tehnike U daljem tekstu se opisuje tipičan sistem upotrebe užeta: Sistem se sastoji od dva užeta ili linije: radnog užeta i pomoćnog sigurnosnog užeta. Oba užeta su nezavisno fiksirana i tako postavljena da se izbegne bilo koja vrsta habanja. Užad koja se koriste nisu bilo kakva užad, već su dizajnirana za ličnu zaštitu (zaštitu lica) i ispunjavaju propisane uslove Evropskog Standarda EN 1891. Statička Kernmantle užad (vrsta užadi sa unutrašnjim jezgrom od odreñenog materijala i istkanim spoljnim omotačem), se koriste zbog toga što su efikasnija u upotrebi od dinamičke užadi, koja su elastičnija. Radni pojas ima nisku centralnu tačku kačenja radi bolje efikasnosti. Mora da ispunjava propisane uslove odgovarajućeg Evropskog Standarda kao što je EN 813 DONJI POJAS (za radni položaj). Prilikom penjanja i spuštanja, osoba je povezana ne samo za radno uže, već i za sigurnosno (pomoćno) uže, putem kratke pupkovine i pomoćne sprave, koja je vrsta stege za uže. Pomoćna sprava zapravo nije sprava za zaustavljanje padova. Po njenom dizajnu i načinu upotrebe, više predstavlja spravu za sprečavanje padova. Ona se ručno ili automatski pomera uz i niz uže tako da je uvek iznad mesta za kopčanje na pojasu. Trebalo bi je držati što je moguće više. Prilikom nepredviñenog dogañaja, potencijalnog otkazivanja sistema radnog užeta, pad će biti sprečen. Još jedna osnovna karakteristika pomoćne sprave je da se može osloboditi pod opterećenjem, kako bi se omogućio postupak spasavanja. U novije vreme su se pojavile sprave koje imaju istu ulogu, ali po svojim tehničko-tehnološkim karakteristikama mogu biti i sprave koje deluju kao šok apsorberi, tako da u stvari dobijaju i ulogu sprave koja radi i funkciju bezbednog zaustavljanja padova (npr. Roker - Troll, tj, licencirani proizvodi tog tipa npr. Locker – Singing Rock, Lift – Camp, itd.. ). Sprava za spuštanje se takoñe vodi duž istog radnog užeta. Koriste se samo sprave koje će zaustaviti ili dozvoliti samo sporo automatski kontrolisano spuštanje bez upotrebe ruku, tako da u slučaju nepredviñenog dogañaja radnik neće pasti na zemlju. Kada radnik doñe u radnu poziciju, pojas ostaje prikačen za radno uže kako bi se obezbedila dodatna udobnost i sigurnost. Pojas ostaje i jeste uvek primarna veza sa radnim i sigurnosnim užetom. Ovo opisuje tipičan sistem za upotrebu samog užeta, koje zovemo «radno pozicioniranje». Ako radnik želi da se popne na grañevinsku konstrukciju, obično je potreban sistem za zaštitu od pada. Tada se donji pojas kombinuje sa grudnim pojasom kako bi se postigla visoka tačka kačenja koja je potrebna za pojas za sprečavanje pada, na primer EN 361. Užad i ostala oprema se koriste kako bi potencijalne padove što je moguće više skratili i sveli silu udara na minimum. Kod drugih vrsta grañevinskih radova (npr, radovi na grañevinskim skelama i sl..), radnici se najčešće kopčaju u leñnu tačku koja se nalazi izmeñu plećki radnika. To je pozicija koja mu omogućava da bezbednosni sistem ne smeta u procesu rada, ali u slučaju propadanja kroz konstrukciju ili bilo kog slučaja gde radnik ostaje da visi u prostoru, mora ga «osloboditi», tj evakuisati samo kompetentna osoba sa završenom obukom za spasavanje i evakuaciju, što je redak slučaj. Ako se tome doda i potencijalna pojava efekta „suspension trauma“ ili „sinkopa“ (više o tome u poglavlju «opasnosti u radovima na visini», ove skripte), situacija može postavi vrlo ozbiljna po zdravlje i život radnika. Obuka Obuka je vitalni element u obezbeñenju sistema sigurnosti u bilo kojoj radnoj situaciji, ne samo prilikom upotrebe užeta. U organizacijama koje se bave obukom za radove na visini i asocijacijama koja od tih firmi nastaju, uobičajeno je da postoje nekoliko nivoa radnika na industrijskom užetu. Obuku sprovode specijalizovane kompanije za tu vrstu obuka ili rukovodeća kompanija organizuje obuku unutar firme. Voñe obuke moraju imati nivo 3.

Obuka: Telekom Srbija – T.K. Centar

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 11

Nadzor Veoma je važno da na radnom mestu postoji dobar nadzor. Samo tehničar nivoa 2 ili 3, sa njegovim velikim iskustvom u radu na užetu, može biti nadzornik. Svako radno mesto u zavisnosti od tehničkih zahteva, mora da ima nadzornika nivoa 2 ili 3. Uloga nadzornika je da obezbedi da rad i da radnici postupaju u skladu sa uputstvima: tj. da teži ka rezultatu: nula nezgoda, nula gubitaka i nula defekata. Broj supervizora na gradilištu zavisiće od konfiguracije objekta, komplikovanosti posla, broja radnog tima i njihovih veština. O tome će se odlučiti u toku obavezne procene rizika, koja se obavlja pre početka posla i obično svakog dana posle početka. Nadzornik poznaje sve važne Zakonske odredbe. Veoma važno, on ili ona, će sa ostatkom tima imati plan spasavanja na licu mesta. Sve radne operacije koje su na radilištu potrebne će se pažljivo posmatrati i procenjivati od strane nadzornika, i postepeno se uvoditi u posao, sve dok nadzornik ne bude zadovoljan postignutim nivoom stručnosti. Kombinacija ispravnih tehnika, redovne obuke i dobrog nadzora rezultirala je velikim smanjenjem broja nezgoda. Podaci kojima raspolažemo iz Velike Britanije, Norveške i Nemačke kažu da je rad na visini u industrijskom okruženju, tehnikom pristupa industrijskim užetom višestruko sigurniji od recimo rada na grañevinskim skelama. Obavljeno je više od 5.000.000 radnih sati na užetu bez i jedne smrtne nesreće. Tokom perioda od devet godina – od 1989. do 1998. bilo je približno 85 prijavljenih nezgoda na užetu u Velikoj Britaniji. Zbir podataka za period od devet godina pokazuje konstantnu i zavidno nisku stopu incidenata od oko 4,7 na 100.000 radnih sati. U 43% slučajeva, povreda se odnosi na donje delove ruke, 18% na stopala, 18% na oči i 10% na leña, grudi i stomak, a nijedna nije bila teška povreda. Obično su povrede nastajale prilikom upotrebe alata, a ne zbog načina upotrebe užeta. Od 1989 do 2001 godine imamo povećanje broja radnih sati na 7.705.000 sa 4,3 incidenta na 100.000 radnih sati. Ovako dobra statistika je prvenstveno rezultat rigorozne obuke i stručnog nadzora. Ipak nesreće se dešavaju i za to uglavnom je zaslužan ljudski faktor. Edukacija je dugoročan proces i u nju se moraju uključiti svi od državnih institucija do radnika na terenu. Šta je to upotreba užeta? 1. Vrsta posla Glavne razlike izmeñu korišćenja užeta i ostalih vrsta visećeg pristupa su: • • •

• •

Pojas spada pod primarno sredstvo za kopčanje osobe; Osoba je okačena direktno za uže, a ne indirektno kao kod druga dva sistema; Ovaj sistem koristi dva odvojena obezbeñena sistema, jedan kao sredstvo za pristup, izlazak i pozicioniranje za rad, a drugi kao pomoćno osiguranje; Pored toga što je to sistem visećeg pristupa, takoñe važi i za sistem za lično obezbeñenje Radna i sigurnosna užad su statična, tj. operativac se kreće uz i niz uže, a to uže ga ne podiže, niti spušta.

Zona radnog ograničenja

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 12

2. Zaštita od pada Postoje tri vrste sistema za zaštitu od padova: Zone ograničenog pristupa (prepreka u kretanju). Sprečava osobu da doñe do dela u kojem postoji rizik od pada. To je namenjeno da spreči pad. Zona u kojoj je onemogućen pristup ostalim licima da ne bi došlo do povreda ili drugih neželjenih dogañaja. Ulazak u ovu zonu omogućen je samo uz posebnu opremu i dozvolu nadzornika radova - voñe intervencije. Voña tima ili nadzornik radova odreñuje veličinu zone u zavisnosti od procene rizika za predmetno radno mesto. Time postižemo više pozitivnih efekata: - U zonu ograničenog pristupa ulaze samo Zona ograničenog pristupa ovalšćeni radnici koji trenutno imaju posla. Ostali koji trenutno nemaju posla u toj zoni, su na bezbednom mestu od potencijalnih povreda koje mogu zadobiti od pada opreme, materijala ili drugih predmeta koje koriste drugi radnici na visini. - U zonu ograničenog pristupa nema mogućnosti da uñu druga civilna ili profesionalna lica koja ne pripadaju radnom timu (ekipi), čime se smanjuje mogućnost da se neko drugi ko ne pripada radnom timu povredi. - Zonu ograničenog pristupa kontrolišemo fizički i vizuelno, tako da možemo ostaviti (katkotrajno lagerovati), material i alat bez opasnosti da će nešto od materijala ili alata nestati. Zone radnog ograničenja pri pozicioniranju u radu. Prvenstveno služi da drži operativca fiksiranog ili u visećem položaju u toku rada, ali obično ima dodat neki element za zaštitu od pada a koji će ograničiti dužinu i silu pada. Zaustavljanje pada. Sistem koji je predviñen da spreči da osoba padne na tlo prilikom pada. U gradaciji zaštite od pada, upotreba užeta je obično forma pozicioniranja za rad i pri tome se koristi oprema za radno pozicioniranje. Povremeno, postaje sistem za zaustavljanje pada, i tada se koristi oprema za zaustavljanje. 3. Gradacija rizika Ukoliko podrazumevamo da se gradacija rizika sastoji iz četiri nivoa... 1. 2. 3. 4.

Isključiti rizik, npr. još u fazi projektovanja grañevine (najviši nivo) Upotreba platformi, npr. podići skele (zaštititi lokalitet) Koristiti opremu za suspenziju osoba (zaštititi lokalitet i osobe) Koristiti opremu za zaustavljanje padova (zaštititi osobe- najniži nivo zaštite) ...tada je upotreba užeta obično na nivou 3 u sistemu gradacije. Bilo bi veoma dobro kada bi sve moglo lepo da se svrsta u jednu od navedenih kategorija.

Nažalost, život nikada nije tako jednostavan. Na primer, nekada je potrebno da se radnik penje uz grañevinu kako bi dospeo do mesta za rad. U tom slučaju, koristi se oprema za zaustavljanje pada. To bi snizilo poziciju u hijerarhiji rizika, kao što se vidi iz gore navedenog, na nivo 4.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 13

Kada treba koristiti uže? Tehnika upotrebe užeta je idealna za mesta do kojih je teško ili nemoguće prići na drugi način i/ili gde nema tzv kolevki, skela ili platformi, i tamo gde je preporučljivo koristiti takvu tehniku za vrstu posla koji treba obaviti. Primeri za to su: • • • • • • •

Visoke zgrade Mostovi Litice pored puteva Okna, atrijumi Stubovi i tornjevi Satelitski, radarski, telekomunikacioni sistemi Specifične konstrukcije bez uobičajenog pristupa..

Za šta se koristi uže? Uže je najbolje koristiti za lake i srednje zadatke. Primeri za to su: • Provera i testiranje - snimanje - nedestruktivno testiranje • Telekomunikacije: - Montaže antenskih sistema, održavanje • Održavanje i popravke - zaptivanje i reinstalacija - zamena stakala i staklenih panela • Čišćenje i farbanje - pranje mlazom pod pritiskom - prskanje/ krečenje/ farbanje • Pranje prozora • Geotehnika (civilni inženjering) - postavljanje mreža protiv odrona - Radovi na površinskim kopovima, velikim infrastrukturalnim objektima visokogradnje i niskogradnje u cilju pripreme terena ili zaštite ljudskih života i materijalno-tehničkih dobara u toku procesa rada - usmeravanje pritiska • Intervencije u spasavanju i evakuaciji ljudi i materijalnih dobara u rezidentnim, industrijskim i ruralnim sredinama (urušavanja objekata, evakuacije iz nepristupačnih sredina, objekti zahvaćeni požarom, zemljotresi, poplave itd.., kao i intervencije i spasavanja radnika u industriji zbog delimčnog otkaza bezbednosnih sistema, povrede radnika, itd Prednosti upotrebe užeta u vertikalnim sredinama: •

Postavljanje i rastavljanje sistema je brzo i zahteva mali broj osoba u kratkom vremenu. Tako se broj rizičnih sati za ljude svodi na minimum.

•

Zbog brzog postavljanja i rastavljanja sistema, potencijalno zaustavljanje procesa proizvodnje ili radnih procesa u industriji je minimalno ili svedeno na razumnu meru. Uznemiravanje stanara, pešaka i saobraćaja je minimalno. Sistem se može rastaviti na kraju svake smene, smanjujući mogućnost vandalizma i krañe.

•

Cena. Niža je od drugih metoda, na primer od postavljanja skele.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 14

•

Upotreba užeta u svetu Rad sa užetom se upotrebljava širom sveta

Interesantno je primetiti različiti stav koji vlasti imaju širom sveta prema upotrebi užeta. On varira od pozitivnih koraka koji se primenjuju u Evropi sa novom Direktivom (nacrtom) o Privremenom radu na visinama, koja podržava upotrebu tehnike rada sa užetom, preko "pravimo se da ne postoji iako postoji’ pristupa koji se trenutno primenjuje u Nemačkoj, do potpune zabrane kao što je slučaj u Hong Kongu. Negativan pristup je uglavnom zasnovan na manjku razumevanja. Takoñe, neke od ovih zemalja su osnovale svoja nacionalna udruženja za rad sa užetom. Takvi primeri su: Australija, Francuska, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Južno-Afrička Republika i Sjedinene Američke Države. Standardi i pravilnici Asocijacije i stručna udruženja koja se bave predmetnom problematikom u saradnji sa drugim medicinskim udruženjima postavljaju standarde i bezbednosne procedure koje se stalno preispituju i unapreñuju. Postoje ustaljeni evropski standardi za upotrebu slabo-rastegljvog užeta i pojasa za sedeću poziciju pri pristupu radnom mestu, kao i završni nacrt standarda za upotrebu penjalica, spuštalica i pomoćnih ureñaja. U Britaniji, IRATA se smatra vodećim organom u radu sa užetom. U Norveškoj, SOFT, Norveško udruženje za prodaju i upotrebu užeta, ima sopstveni pravilnik. U Australiji i Novom Zelandu postoji niz standarda koji se odnose na industrijske sisteme za pristup radnom mestu upotrebom užeta, koje su u saradnji izdali Standardi Australija i Standardi Novi Zeland. Nemačko udruženje za upotrebu užeta, FISAT, ima svoj sopstveni pravilnik. U Južno-Afričkoj Republici, Južno-Afrička kancelarija za Standarde je objavila standard iz dva dela: Industrijska upotreba užeta: procedure na radnom mestu i procedure vezane za obuku i izdavanje sertifikata. Najzad, na nivou meñunarodnih standarda, upotreba užeta pri radu spada pod nadležnost Meñunarodne Organizacije za Standarde (ISO). Na našim prostorima još ne postoje asocijacije i udruženja koje se ozbiljno i stručno bave ovom tematikom. “ALP Project Sistem” je za sada jedina firma na našim prostorima koja svojim pristupom, kadrovima, iskustvom, stručnim programima i metodologijom pokušava da napravi bezbednosni pomak na bolje. Ipak, jedna lasta ne čini proleće, pa se u tom smilu nadam da će se u skoroj budućnosti u ovaj program uključiti kako druge organizacije tako i institucije nadležnih Ministartava i uprava. Poslednji zaključak na osnovu iznetog bi bio da, uz odgovarajuću upotrebu tehnika za rad sa užetom od strane dobro obučenog lica sa adekvatnim nadzorom, upotreba užeta može naći svoje mesto u industriji i dokazano je da predstavlja vredan i bezbedan sistem rada. Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 15

INDUSTRIJSKI STANDARDI OPREME ZA RADOVE – INTERVENCIJE NA VISINI:

EN 353

EN 354

EN 355

Sistemi za sprečavanje padova

Pupčanici – gurtne

Šok apsorberi

EN 358

EN 360

EN 361 / EN 813 / EN 358

Sistemi za pozicioniranje

Samo spuštajući sistemi za sprečavanje pada

Komplet pojasevi

EN 362

EN 397

EN 795

Konektori - karabineri

Industrijski šlemovi

Ankeri, spojke, ostali priključci

EN 813

EN 1496

EN 1891

Seceći pojasevi

Sistemi za spasavanje

Semi statik užad

EN 892

EN 341

EN 12278

Dinamička užad

Spuštalice – d.stop - osiguravanje

Koturače

EN 0123

EN 567

Mobilni ankeri

Penjalice

TERMINOLOŠKE DEFINICIJE POJMOVA ZA IZVOðENJE RADOVA - INTERVENCIJA U VERTIKALNIM SREDINAMA NA INDUSTRIJSKOM UŽETU

VRSTE RADOVA Pristup užetom Tehnika koja zahteva upotrebu užarije, najčešće koristeći dva nezavisna osiguravajuća sistema, jedan kao glavni, a drugi kao pomoćni sistem, u kombinaciji sa pojasevima i descenderima (spuštalicama), da bi se stiglo do mesta rada i odstupilo od mesta rada. Radno pozicioniranje Tehnika koja omogućava osobi da radi na visini, uz upotrebu opreme, na taj način da je pad sprečen ili nemoguć. Radno ograničenje Tehnika kojom se onemogućava dolaženje do zona gde je moguć pad sa visine. Spasavanje kolege ili civilnih lica Izvlačenje i briga o povreñenom ili onemogućenom članu tima za pristup užetom. Ovo obuhvata evakuaciju osobe od mesta opasnosti do sigurne zone. SIDRIŠTA Sidrište - Osiguravalilšte Fiksirani sistem za sigurno uvezivanje osobe ili linije za stabilnu – sigurnu tačku. Napomena: takoñe poznato kao “osiguranje” Posebnu pažnju obratiti na efekat razlaganja sila, tj, uglove koji se formiraju izmeñu dve ili više fiksnih tačaka. Taj efekat (poznat i kao “paralerogram sila”), je veoma bitan za kasnije instalacije pri evakuacijama i spasavanju, gde su uglovi veliki, što znači i velika opterećenja na fiksne tačke.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 16

Sidrišna tačka: Mesto na sidrištu za vezivanje - fiksiranje linije ili osobe TERETI * Maksimalno radno opterećenje Maximalna težina koja moze biti podignuta delom opreme, naznačeno od proizvoñača. Bezbedno radno opterećenje Odreñeno bezbedno opterećenje - težina pod odreñenim uslovima, naznačena od strane proizvoñaca. Tačka pucanja Najmanja sila pri kojoj puca odreñeni deo opreme prilikom testiranja, pod odreñenim uslovima. Test izdržljivosti Test opterećenja pri kome se opterećuje odreñeni novi deo opreme kako bi se utvrdilo da oprema nema nikakve deformacije pri opterećenju u tom trenutku. Ovaj rezultat se moze teoretski povezati sa performansama opreme pri njenoj upotrebi. OSOBE Osposobljena osoba Odreñena osoba koja je trenirana i koja poseduje odreñena teorijska i praktična znanja koja omogućavaju pravilno izvoñenje odreñenih zadataka. Pomoćno osoblje Osoblje koje nadgleda sidrišta ili teren ispod operativaca. Nadzornik radova - intervencije Osoba odgovorna za sve segmente radnog mesta – intervencije.

Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 17

OPREMA . 1. OPŠTA OPREMA: - Radno odelo - Proizvodi se od različitih matarijala u zavisnosti od radnog mesta i uslova u kojima se koristi. Za radove u industrijskim vertikalnim sredinama se uglavnom koriste jednodelni kombinezoni, preko njega se oblači zaštitini pojas na koji kačimo dosta karabinera (konektora), penjalica, spuštalica itd.. Svi moraju biti vizuelno prepoznatljivi i lako dostupni. Tako je meñusobna vizuelna kontrola opreme mnogo jednostavnija. Što nije slučaj kada preko pojasa i opreme imate bluzu ili neki drugi vid radnog mantila. -

Rukavice - Većina povreda u radovima na industrijskom užetu se bazira na sitnim ogrebotinama, posekotinama ili ubodima ruku. S obzirom na okruženje i higijenske uslove, te povrede se kasnije mogu inficirati i iskomplikovati. S toga je bitno je se nose odgovarajuće radne rukavice koje bi to sprečile, a sdruge strane omogućile normalan rad u “pipavim” uslovima. Zato su na nekim rukavicama palac, kažiprst i srednji prst nepokriveni.

-

Zaštitne naočare - Prošlo je vreme ružnih i rogobatnih zaštitnih naočara. Sada su one dizajnirane tako da pored toga što imaju osnovnu zaštitnu ulogu, pritom i lepo izgledaju. Na nekim modelima se mogu menjati nijanse stakla u zavisnosti od uslova vidljivosti. Pored mehaničke imaju i UV zaštitu. Ako radnicima nabavimo zaštitne načare koje pored svoje funkcionalnosti imaju i lep dizajn, nećemo morati da ih teramo da ih koriste. Nosiće ih svojom voljom i van radnog vremena.

-

Zaštitini šlem – kaciga - Zaštitin šlem – kaciga za radove na visini u industrijskim vertikalnim sredinama mora da ispunjava nekoliko uslova: 1. Da ima mogućnost odreñene “lateralne” deformacije, kako bi mogao da primi potencijalni udar, amortizuje isti i eventualno u cilju amortizacije udara pukne. Time se postiže smanjeni prenos udara na vrat i vratne pršljenove koji su vrlo osetljivi na udare tog tipa. 2. Da ima “V” izraz u cilju bojeg podešavanja i zadržavanja iste na glavi pri naglim pokretima, provlačenjima ili eventualnim propadanjima kroz konstrukciju. Veliki procenat povreda glave sa smrtnim ishodom (skoro 30%), nije nastao od pada predmeta na šlem, već od propadanja radnika kroz razne vrste konstrukcija, gde običan šlem pri prvom kontaktu sa konstrukcijom spadne sa glave pa radnik

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 18

-

ostane bez ikakve zaštite pri daljim kontaktima sa strukturama (skela, klime ureñaji, delovi fasade i sl…) 3. Da ima mogućnost “kačenja” odreñenih dodataka u cilju bolje vidljivosti ili komunikacije sa ostalim članovima tima (čeona lampa, komunikacioni ureñaj, zaštitin vizir itd.) 4. U zavisnosti od standarda, koji želimo postići u uslova u kojima radimo, zaštitni šlem – kaciga treba da ispunjava i druge uslove koji nam rad čine bezbednijim i prijatnijim: a. U radovima gde imamo potencijalni strujni luk (visokonaponska mreža ili slično), kaciga mora imati atest za bezbedan rad u pomenutim uslovima. b. U radovima pri toplim izvorima ili na jakom suncu dobro je da ista ima ventilacione otvore i u bojama koje ne privlače svetlost (npr. Bela). Zaštitne cipele - U zavisnosti od uslova u kojima radimo, moramo imati odgovarajuću zaštitnu radnu cipelu. Za radove na industrijskom užetu, bitno je da cipela bude duboka u cilju zaštite skočnih zglobova. Time se izbegavaju evantualne distorzije što je česta povreda pri kretanju na neravnim terenima. U radovima u klasičnom grañevinarstvu bitno je da cipela ima zaštitnu kapu koja sprečava veće povrede prstiju u slučaju pada tereta i zaštitnu ploču u samom ñonu cipele koja sprečava povrede koje mogu nastati pri proboju stranih tela kroz ñon cipele (ekseri i sl.)

2. LINIJE, UŽARIJA, OSTALA SINTETIČKA OPREMA Sidrena linija Fleksibilna linija zakačena za sidrište bar jednim krajem služi za osiguranje (u pojasnu tačku u kombinaciji sa ostalim spravama), koje je koriste. Napomena: Sidrena linija može biti radna i pomoćna. Radno uže Sigurnosna linija koja se koristi isključivo za osiguravanje, pozicioniranje i ograničavanje kretanja uključujući i penjanje i spuštanje niz/uz uže. Pomoćno uže Pomoćno uže na posebnom sidrenom sistemu koje služi da pruži podršku u slučaju otkazivanja primarne linije tj. radnog užeta, uz primenu posebnih sprava za osiguravanje – primanje udara. Dinamičko uže Uže specijalno dizajnirano da apsorbuje energiju pada istezanjem i samim tim smanji udarnu silu. Užad niskog istezanja Tekstilno uže sa manjim koeficijentom istezanja i samim tim manjom mogućnošću za ublaživanje pada. Napomena:Takoñe poznata i kao polustatička užad. Nekada su se zvala statička užad ali danas se taj izraz koristi samo za užad koja nemaju mogucnost istezanja i absorbovanja energije pada, kao sto su užad sa čeličnim jezgrom (sajle), i aramidska užad. ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 19

Kernmantel užad Textilna užad koja se sastoje iz srži koja je obmotana zaštitnom košuljicom. Srž je uglavnom glavni nosioc opterećenja i obično se sastoji iz paralelnih elemenata koji su upleteni zajedno u jedan ili par slojeva. Košuljica ili zaštitni omotač je tu samo da bi zaštitio srž od spoljnih uticaja abrazije i UV zračenja. Zaštite za užad Služe da zaštite glavnu i pomoćnu užad od potencijalnih oštećenja pri radovima – intervencijama u vertikalnim sredinama. Mogu biti jednostavne u vidu ojačanog creva koje se otvara – zatvara čičak trakom, ili mehaničke zaštite koje se stavljaju na oštre ivice gde uže u toku rada “curi”, smanjuje trenje i omogućava duži radni vek užeta. Crevasta i mahanička zaštita ivica Sidrena gurtna Gurtna od tekstila ili sajle (uže sa čeličnim jezgrom, fabrički zakrimpovana), koja se koristi kao sidrena tačka za sidrišta ili pupkovinu u koju je nemoguće ukopčati se direktno već uz pomoć karabinera ili druge vrste industrijskog konektora

Pupkovina (“Kravlji rep”) Kratka gurtna ili pupkovina koja se koristi za ukopčavanje direktno iz noseće pojasne tekstilne tačke u sidrišnu tačku. Obično se pravi od komada dinamičkih užadi i čvorova (najčešće “osmica”). Prednost je što je jeftina za napraviti i zamenu u slučaju oštećenja, ali nema industrijski standard, što je u današnje vreme jako bitno u slučaju bilo kakvih povreda. Absorber energije Komponenta koja se koristi u sistemu za ublažavanje pada. Specijalno se pravi da minimizuju energiju nastalu usled pada. Takoñe je poznata i kao šok apsorberi.

Radni pojasevi Pojasevi posebnog dizajna i konstrukcijskih rešenja koji služe da rasporede potencijalni udar pri padu sa visine na što veću površinu tela i time spreče povrede. Moraju ispunjavati sledeće uslove: a. Za radove koje izvode radnici na industrijskom užetu: Bitno je da ima prednja dva kopčanja (donje i gornje) “Tapacirane” postavke na trakama sedećeg pojasa Dva metalna kopčanja na bokovima u cilju boljeg “pozicioniranja” Noseće gurtne za opremu na bokovima pojasa b. Za radove u grañevinarskoj industriji: “Leñno” kopčanje koje omogućava radniku da nesmetano radi i pravilan položaj tela u slučaju pada sa visine.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 20

Konektor Lako otvorljiva sprava koja se koristi za spajanje komponenata, i omogućava korisniku da se poveže sa sidrištem direktno ili indirektno. Karabiner Konektor, formiran kao zatvoreni krug, sa opružnom bravicom koja omogućava ulazak, najčešće sa automatskim zaključavanjem u zatvorenoj poziciji. Dele se po materijalu od koga su napravljeni, obliku, načinu zaključavanja i sl. Mehanički sistemi za izlačenje – spasavanje povreñenog Mehanički sistemi za izvlačenje ili spuštanje povreñenih (radnika, ili drugih ugroženih lica), funkcionišu na principu redukcije (npr. 1 prema 10). Gornji karabiner se kopča u sigurno sidrište a donji preko odgovarajućeg blokera u uže palog radnika ili direktno u slobodnu pojasnu tačku. Sistem redukcije lako podiže palog radnika i rasterećuje njegovu pupkovinu, koja se pritom iskopča i radnik lako spusti u bezbednu zonu gde mu se može pružiti dalja pomoć ili transport.

Sistem za sprečavanje pada Lični sistem za sprečavanje pada služi da spreči sudar korisnika sa strukturama ili zemljom. Popularno nazvan kao “blokator pada” “Milan” - Skylotec Mehanička kočnica za sprečavanje pada

Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 21

ODRŽAVANJE OPREME *: UŽARIJA, POJASEVI, ŠLINGE, KACIGE, METAL: Užad, treba držati dalje od toplotnih izvora, hemijskih supstanci (razreñivači, farbe, acetilen, ulja, goriva...), i prljavštine. 1. Skladištenje a. Sintetika: sobna temperatura, daleko od svetla, toplotnih izvora, U.V. zračenja, hemije i oštrih predmeta, po mogućstvu u zasebnim vrećama. b. Metal: grupisane po tipu opreme na suvom i kontrolisanom okruženju 2. Održavanje a. Sintetika: 1. Užad: periodično otprašivanje i pranje (30 st. bez hemije), sušiti na promaji bez mehaničkih sprava za sušenje. Izbegavati direktno sunčevo svetlo. Izbegavati zaprljanost od industrijske prašine, kvarcnog peska, opiljaka metala (gradilišta), stakla, keramike. Koristite radno uže samo za rad, ne za šlepanje i izvlačenje vozila iz blata i snega. 2. Pojasevi, industrijske gurtne: važi isto kao i za užariju. Naročito obratiti pažnju (skoro uvek u drugoj boji u odnosu na podlogu), da li su oštećeni šavovi na pojasevima. 3. Kacige: važi isto kao i za užariju i pojaseve b. Metal: periodično odprašivanje / čišćenje i podmazivanje sklopova 3. Kontrola a. Svakodnevna kontrola korisnika (radnika), obavezno pre početka radova (vizuelno, dodirno) b. Periodična komisijska kontrola organizacije ( na 6 meseci), po formularu za kontrolu tog modela opreme (vizuelno, dodirno i provera funkcionalnosti). 4. Životni vek a. Sintetika: definiše preporuka proizvoñača i stepen mehaničkog ili hemijskog oštećenja. Obično oko 5 godina, (može biti uništeno ili oštećeno već pri prvoj upotrebi), mada većina proizvoñača preporučuje obavezno menjanje posle maksimalno 10 godina, bez obzira da li se aktivno koristilo ili je bilo uskladišteno u magacinu. Profesionalne organizacije koje užad koriste svakodnevno (u procesu rada ili obuke), kao što su Vojska, Policija, organizacije koje se bave radovina na visini, spasavanjem i sl, trebale bi užariju i sintetičku opremu menjati kvartalno u toku godine. b. Metal: definiše stepen mehaničkog, hemijskog ili toplotnog oštećenja, ukoliko toga nema, može trajati i više desetina godina.

*Pogledati stranu br. 25 ove skripte «Lista za proveru opreme» ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 22

LISTA ZA PROVERU OPREME ZA SVU TEXTILNU OPREMU: □ □

Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o upotrebi od proizvoñača? Da li je proizvod istekao iz vremenskog roka upotrebe – preporuke proizvoñača?

oštećenjima srži ili proveriti krajeve užadi.

-

- Izužetna istrošenost bilo kog dela - Abrazija bilo kog dela koji

-

trpi opterećenje Čupavo uže ili gurtna (indikator abrazije) Useci, pogotovo na delovima koji trpe opterećenje Prljave gurtne i užarija. Ovo ubrzava abraziju kako spoljnu tako i unutrašnju

Obavezno

Akcije

1. Vizuelno – proveriti:

-

košuljice.

-

Preterana unutrašnja prljavština - očistiti po uputstvu proizvoñača. Ako nije moguće potpuno ukloniti nečistoće, uže češće pregledati na mestima oštećenja. Neobicno meke i tvrde povrsine - ukloniti iz upotrebe. Ponekad je oštećenje samo lokalno tako da se deo užeta moze iseći.

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz upotrebe taj deo opreme. POJASEVI 1. Vizuelno i dodirom proveriti

2. Vizuelno i dodirom – proveriti: -

Oštećenja od hemikalija Puderasta površina Gubitak boje Otvrdnule površine Oštećenja toplotom

3. Akcije -

Proizvod istekao iz roka upotrebe - izbaciti iz upotrebe Preterana istrošenost bilo kog dela - izbaciti iz upotrebe Abrazija. Mala količina je dozvoljena, kod većih ukloniti iz upotrebe Useci - izbaciti iz upotrebe Prljavština - očistiti po uputstvima proizvoñača Hemijska kontaminacija - izbaciti iz upotrebe Toplotno ostećenje - izbaciti iz upotrebe Useci na vezovima - izbaciti iz upotrebe

□ Svaki tekstilni deo pojasa posebno, gurtne za ukopčavanje proveriti na sve popisano pod generalnim inspekciskim procedurama. 2. Kopče za zatezanje i podešavanje: -

Pravilno sklapanje Korozija Preterana istrošenost Pukotine Ostala oštećenja

3. Ostale metalne i plastične komponente pojasa: -

Pravilno funkcionisanje Korozija Pukotine Ostala oštecenja

4. Akcije Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz upotrebe taj deo opreme. RADNA I POMOĆNA UŽAD - LINIJE 1. Vizuelno – proveriti: □ Proveriti krajeve užadi na preterano habanje 2. Vizuelno i dodirom – proveriti: □ Unutrašnja oštećenja se mogu napipati prstima. Premekani ili pretvrdi delovi užadi su prouzrokovani

□ Textilne delove tretirati prema generalnim inspekciskim procedurama □ Kopče za zatezanje i podešavanje: - Preterana istrošenost - ukloniti iz upotrebe - Korozija - ukloniti iz upotrebe - Pukotine - ukloniti iz upotrebe - Ostala oštecenja - ukloniti iz upotrebe - Nepravilno funkcionisanje - ukloniti iz upotrebe Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 23

GURTNE, PUPKOVINE I OSTALA SLIČNA OPREMA

-

1. Vizuelno i dodirom proveriti - Unutrašnjost i spoljašnost, gurtne za ukopčavanje i ostale textilne delove na sve stavke popisane pod generalnim inspekciskim procedurama. - Sve čvorove radi sigurnosti - Da višak užeta posle čvora bude veći od minimalne dužine - Da čvorovi u kravljem repu nisu prezategnuti (da bi mogli da pruže kakvu-takvu apsorbciju energije)

-

2. Akcije -

Gurtne za ukopčavanje - tretirati prema generalnim inspekciskim procedurama Čvorovi - ako se dvoumite uklonite iz upotrebe. Čvorovi se mogu prevezati od strane kompetentne osobe. Opteretite čvor težinom tela i proverite da viri bar 10 cm. viška užeta. Ako se čvor u kravljem repu učini prezategnut, prevezite ga ili zamenite kravlji rep.

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe.

Zglobni delovi su u dobrom stanju Zaključavajući mehanizam je potpuno funkcionalan i bez “lufta” Bez deformacija na bilo kom delu opreme 3. Akcije

-

Ukloniti sve strane materije Neka habanja su dozvoljena. Proveriti proizvoñačka uputstva o održavanju. Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcioniše normalno, ukloniti iz upotrebe Zglob zatvarača nije u dobrom stanju: ukloniti iz upotrebe Deformacije: ukloniti iz upotrebe Zasečeni delovi, teške opekotine: ukloniti iz upotrebe Pukotine: ukloniti iz upotrebe Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe Zaklučavajući mehanizmi imaju “luft”: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe KONEKTORI - KARABINERI □

Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o upotrebi od proizvoñača?

PENJALICE: POMOĆNI UREðAJI 1. Vizuelno proveriti: □

Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o upotrebi od proizvoñača?

-

1. Vizuelno proveriti: -

-

Pohabanost, naročito na nazubljenim delovima, ležište za uže Deformacije Ogrebotine pukotine predhodna obeležja flomasterima ili drugim hemijskim sredstvima opekotine korozija kontaminacija hemijskim sredstvima, razreñivačima, fleke na aluminijumskim delovima (uglavnom nastale od slane vode) pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje, farba)

-

-

2. Vizuelno i dodirom – proveriti: -

2. Vizuelno i dodirom – proveriti: -

Pokretni delovi funkcionišu normalno (rukohvati, zaključavajući mehanizmi)

Pohabanost, naročito na delovima gde naleže uže ili gurtne Deformacije Ogrebotine pukotine predhodna obeležja flomasterima ili drugim hemijskim sredstvima opekotine korozija kontaminacija hemijskim sredstvima, razreñivačima, fleke na aluminijumskim delovima (uglavnom nastale od slane vode) pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje, farba)..

-

Pokretni delovi funkcionišu normalno (bravica se zaključava korektno bez obzira na model, elastičnost opruge na bravici) Zglobni delovi su u dobrom stanju

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 24

-

Zaključavajući mehanizam je potpuno funkcionalan i bez “lufta” Hvatač bravice nije deformisan Bez deformacija na bilo kom delu opreme

KACIGE: □ □

3. Akcije -

Ukloniti sve strane materije Neka habanja su dozvoljena. Proveriti proizvoñačka uputstva o održavanju. Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcioniše normalno, ukloniti iz upotrebe Zglob zatvarača nije u dobrom stanju: ukloniti iz upotrebe Hvatač bravice je deformisan: ukloniti iz upotrebe Deformacije: ukloniti iz upotrebe Zasečeni delovi, teške opekotine: ukloniti iz upotrebe Pukotine: ukloniti iz upotrebe Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe Zaklučavajući mehanizmi imaju “luft”: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe

Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o upotrebi od proizvoñača? Dali je kaciga unutar vremenskih preporuka korišćenja proizvoñača?

Vizuelno i dodirom – proveriti -

Pukotine, deformacije i druga oštećenja na školjki Ostećenja na mehanizmu podbradka Prekomerno habanje bilo kog dela Podešavanje traka funkcioniše normalno i lako 1. Akcije

-

-

Kaciga je izvan preporučenog veka trajanja: ukloniti iz upotrebe Bilo kakva pukotina, deformacija ili druga šteta, uključujući jače zareze na školjki: ukloniti iz upotrebe Ostećenja na mehanizmu podbradka: ukloniti iz upotrebe Nema unutrašnjih traka, ili se trake podešavaju teško: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 25

OPASNOSTI U INDUSTRIJSKIM RADOVIMA NA VISINI Opasnosti koje možemo naći u toku radova bilo u industrijskom ili prirodnom okruženju, skoro da i ne možemo nabrojati. Najbolja zaštita je uvek bila stalna edukacija i zdrav razum. Ali, ako krenemo od nekih uobičajenih podela, opasnosti se dele na: Opasnosti u industrijskom radnom okruženju: a. Mehaničke opasnosti (rad sa mašinama i alatom koje imaju oštra sečiva i ivice, oštri strukturalni delovi fasada ili konstrukcija).. b. Električne opasnosti o atmosferska pražnjenja, o radovi u uslovima visokog ili niskog napona c. Elektromagnetna emisija (poledati stranu br. 32 “Elektro-magnetno zračenje” u radovima mobilne telefonije) o Elektromagnetna zračenja o Radioaktivna zračenja d. Hemijske opasnosti o Industrijski gasovi, gaso opasne zone, o Toksične tečnosti o Industrijska prašina e. Termičke opasnosti (topli izvori) Opasnosti u prirodnom radnom okruženju: a. Atmosferske : o vlažnost, o hladnoća o vrućina (povišena temperatura) o vetar o prašina o uslovi smanjene vidljivosti (mrak, magla) o UV zračenje o vibracije o buka b. Opasnosti od pada sa visine (pogledati stranu 34 i 35, naslovi “faktor pada” i “suspension trauma”) Vrlo mali procenat nesreća izazvanih padovima sa visine je prouzrokovan otkazom bezbednosnog sistema (ma kakav on bio). Razlozi su uglavnom sledeće prirode: Ignorisanje osnovnih bezbednosnih procedura (npr, nekorišćenje zaštitne opreme i zaštitnih sistema, nepotreban boravak u zonama ograničenog pristupa i sl.) Nepoznavanje bezbednosnih procedura (npr. Procedure pre-kopčavanja na sidrištima ili u procedurama pozicioniranja) Nemanje odgovarajuće opreme Nepoznavanje karakteristika bezbednosne opreme i bezbednosnih procedura Ignorisanje karakteristika bezbednosne opreme Takoñe postoji i druga podela opasnosti. To su: 1. Objektivne opasnosti To su sve opasnosti na koje čovek svojim aktivnim učešćem ne može uticati. Npr., vetar duva ili temperatura pada, bez ikakvog uticaja čoveka (radnika), i čovek se samo može prilagoditi toj prirodnoj pojavi. Ali čovek (radnik), svojim ponašanjem, pripremom i shvatanjem opasnosti koje mu prete, se može adekvatno pripremiti za uslove rada i tako izbeći ponekad fatalne posledice te pojave. ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 26

2. Subjektivne opasnosti To je grupacija opasnosti koja proizilazi iz samog čoveka tj, njegovog ponašanja i odnosa prema svojoj okolini. U tu grupu opasnosti se svrstavaju: neiskustvo, psiho fizička nespremnost, bolesti i slabost organizma, slabo poznavanje procesa rada i radnih procedura, precenjivanje sopstvenih mogućnosti, nezrele ambicije, pogrešne procene, neuvežbanost radnih i bezbednosnih procedura, loši meñuljudski odnosi unutar članova radnog tima, loša komunikacija (po vertikalnoj i horizontalnoj liniji) Radoslav Milojević

OPASNOSTI - FAKTOR PADA Faktor pada je broj koji pokazuje koliko je veliki stres na telo čoveka koji je pao. Naravno, pričamo o padu radnika koji koristi potrebnu opremu za zaštitu od pada, koja mu neće dozvoliti da padne na zemlju. Ipak, udar na telo radnika preko pojasa može biti jako veliki. Faktor pada nam pomaže da shvatimo da li će potencijalni pad biti opasan po radnika ili ne. Matematički, faktor pada je odnos potencijalnog pada i dužine pupkovine ili dužine iskorišćenog užeta. Dakle f=h/l gde je f – faktor pada, h – visina pada i l dužina pupkovine, odnosno užeta. Faktor pada f se krece u granicama od 0 do 2, dakle 0≤f≤2. U izuzetnim slučajevima može biti i veći od 2! Što je faktor pada manji, to je udar na palog radnika manji. Razmotrićemo ovaj problem u dva slučaja: 1. slučaj – radnik ukopčan sigurnosnom pupkovinom Dužina pupkovine l je uvek ista, pa ne utiče na promenu faktora pada, ali je jako bitno na kojoj visini je ukopčana u osiguravalište, jer od toga direktno zavisi koliki će biti pad h, pa time i faktor pada f (slika desno). Prikaz rezultata faktora pada Što je kopčanje iznad radnika više, to je faktor pada manji i sa i bez šok absorbera obrnuto.Preporučuje se da kopčanje bude što više, a ako moramo da se ukopčamo u nivou ispod kopčanja na pojasu (nemamo drugu mogućnost na predmetnom randnom mestu), da obavezno koristimo šok apsorber (sintetički ili mehanički). Sa slike takoñe vidimo da je najbolja prva pozicija, jer pada gotovo ni nema, dakle f=h/l=0m/1,5m=0. U drugoj poziciji, ako uzmemo da je dužina pupkovine 1,5m imamo pad od 1,5m, pa je f=h/l=1,5m/1,5m=1. Konačno, najnepovoljniji slučaj prikazuje treća pozicija gde je radnik ukopčan u visini nogu, pa imamo f=h/l=3m/1,5m=2! Faktor pada 2 može izazvati teške povrede kod radnika, pa čak i smrtne ako se ne koristi adekvatna oprema! Dakle, da rezimiramo: što smo ukopčani više (iznad kopčanja na pojasu), to smo bezbedniji! Pripremio: Predrag Zagorac Dipl. Ing. Maš.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 27

OPASNOSTI - SUSPENSION TRAUMA “Suspension” trauma : Ovim pojmom definiše se patološko stanje organizma izazvano dugim nepomičnim višenjem u radnom pojasu, njegovim pritiskom na magistralne (glavne) krvne sudove donjih ekstremiteta i mogućim posledičnim gubitkom svesti. Definicija traume: svaka povreda tela ili stanje šoka izazvana fizičkom silom. Gubitak svesti kod ,,suspension“ traume nije posledica direktnog dejstva sile već dugog nepomičnog višenja u pojasu (ortostaza), stoga bi se termin trauma u ovom slučaju mogao zameniti terminom sinkopa. Sinkopa opisuje stanje iznenadnog gubitka svesti sa mogućnošću spontanog opravka. Nesvestica bi mogla biti dobar svakodnevni primer ovakvog stanja. Bazična fizilogija: Srce kao pumpa nije dovoljno jako da stvori krvni pritisak koji bi bio u stanju da vrati perifernu vensku krvi nazad do srcu. Naročito vraćanje krvi, otežava sila zemljine teže (gravitacija) u donjim ekstremitetima, „vukući“ vensku krv ka centru gravitacije, a nasuprot srcu. Zbog predhodno navedenog, telo ima posebno razvijenu mišićnu pumpu Prikaz položaja tela pri padu sa visine u slučaju leñnog za vraćanje venske krvi ka srcu. kopčanja. Zbog pritiska na femoralne arterije, efekat Kontrakcije mišića donjih ekstremiteta vrše «suspension trauma» potencijalno nastaje posle 10 do 15 spoljašnji pritisak na vene čime se vrši min. Slika prikazuje i bezbednosne zone koje se moraju spoljni pritisak na njihov zid, a posledično ispoštovati u odnosu na dužinu sigurnosne «pupkovine» uzrokuje kretanje krvi kroz njih. Sa druge strane vene nogu imaju specijalne zaliske koji poput jednosmernih ventila regulišu pravac protoka krvi uvek u istom pravcu, ka srcu. U slučaju nepomeranja nogu isključuje se mišićna pumpa i dolazi do zadržavanja krvi u donjim ekstremitetima. U slučaju zadržavanja krvi u venama donjih ekstremiteta, posledično dolazi do smanjenog priliva krvi u mozak , a time i kiseonikom. Ovakvo stanje lako može dovesti do šoka, stoga mozak pokušava da reši nastalu situaciju utičući u prvom mahu na srce, povećanjem srčanog ritma i pritiska. Ukoliko ovaj mehanizam ne da rezultate, mozak će „padom u nesvest (sinkopa) i posledičnim dovoñenjem tela u horizontalan položaj, uticati da krv sa kiseonikom ipak doñe do njega. Ovakav sled dogañaja kao primer može se videti kod vojnika na počasnoj straži tokom parada. Kada zbog dugotrajnog nespomičnog stajanja, a u vezi sa prethodno nevedenim može doći do gubitka svesti i pada. Rizik od „suspension“ traume: Glavi problem kod ove vrste traume jeste taj, što gubitak svesti usled višenja u pojasu neće dovesti osobu bez svesti u horizontalni položaj. Radni pojas koji je zaustavio pad ali i doveo osobu u skoro uspravan položaj, nastaviće da održava telo u istom položaju. Nastaviće se i dalje smanjeno snabdevanje mozga kiseonikom bez obzira na gubitak svesti. Prva pomoć kod „suspension“ sinkope: Svim mišićima u telu je neophodna enrgija za rad. Za stvaranje energije, neophodan je kiseonik iz krvi kojeg doprima arteriska cirkulacija. Arterjiska cirkulacija prenosi kiseonikom obagaćenu krv od scra i pluća prema periferiji.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 28

U slučaju zaustavljanja cirkulacije u nogama, mišići u prvom momentu preuzimaju sav preostali kiseonik iz arterijske krvi donjih ekstremiteta. Nakon toga ukoliko i dalje nema dotoka nove krvi, iscrpljena je ova rezerva kiseonika. Mišići prelaze na novi vid snabdevanja energijom u toku kojeg se vrši sagorevanje masti uz odsustvo kiseonika (anaerobna lipoliza). Ova anaerobna priozvodnje energije stvara otpadne materije poput mlečne kiseline i različitih proteina koji se jednom rečju mogu nazvati toksinima. Kada se ovakvi toksini stvaraju tokom intenzivne fizičke aktivnosti iz normalne cirkulacije se uklanjaju putem bubrega. Ranije se mislilo da su upravo nakupljeni toksini u nogama i njihovo oslobaćanje u sistemsku cirkulaciju najveća opasnost. Naročito rizičan momenat smatrao se trenutak oslobañanja osobe iz visećeg položaja, zbog čega je savetovano da se osoba prilikom pružanja prve pomoći postavi u polu ležeći ili sedeći položaj. Teorijski ovim se želelo da se smanji priliv „zagañene“ krvi u sistemsku cirkulaciji, meñutim ovakvim protokolom se produžavao i period smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom. Govorilo se da je moguće da je izgladnjivanje mozga kiseonikom zapravo veći rizik po zdravlje unesrećenog od uticaja nastalih toksina. Zbog svega navedenog, 2008 god. HSE je napravio vodič za pružanje prve pomoći kod „suspension“ traume baziranog na dotadašnjim objavljenim naučnim medicinskim radovima. Ključne preporuke od strane HSE: Nema promena u odnosu na standardni protokol pružanja prve pomoći kod osoba u horizontalnom položaju bilo bez- ili polusvesnog stanja, čak iako je prethodno bila u visećem položaju. Ne prepručuje se izmena standardne procedure pružanja prve pomoći - A.B.C. Preporučuje se spasavanje unesrećenenog u visećem položaju koji je u stanju sinkope čim bezbedonosni uslovi to omoguće. Ukoliko spasilac nije u stanju da osobu bez svesti odmah oslobodi iz pojasa, preporučuje se podizanje (elevacija) nogu unesrećenog bilo rukama spasioca ili nekog tehničkog sredstva. Osoba koja prva pristupa povreñenom u visećem položaju treba da zna da prepozna simptome koji predhode gubitku svesti, a to su: laka glavobolja, mučnina, rumenilo, peckanje i utrnulost ruku ili nogu, uznemirenost (anksioznost), vizuelni poremećaji, kao i osećaj osobe da će da se onesvesti. Kod većine ljudi gubitak svesti nastaće unutar sat vremena, a kod svakog petog i za manje od 10 min.

Obradio i spremio Dr. Siniša Vujić, Lekar sportske medicine

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 29

INTERVENTNE PROCEDURE - SPASAVANJE I EVAKUACIJA RADNIKA U RADOVIMA NA VISINI * U radovima na visini, a posebno u radovima na industrijkom užetu u vertikalnim sredinama je bitno da svi učesnici u radovima budu upoznati sa svim procedurama pri pri potencijalnim incidentima koje u toj vrsti radova mogu nastati, računajući i pad sa visine. Kada se organizuju i planiraju radovi na visini, odgovorna lica za izvoñenje radova (tim lider, inženjer bezbednosti, koordinator za bezbednost…), moraju unapred definisati planove za evakuaciju i spasavanje za svaku radnu poziciju ili tipsko radno mesto. Pošto su tim lideri ili voñe grupa iskusni radnici sa više hiljada radnih sati provedenih na visini, oni mogu na osnovu svog iskustva predvideti probleme koji u toku ranog procesa mogu nastati, koje neiskusni radnici u početku ne mogu sagledati. Tako oni mogu unapred za svako radno mesto pored uobičajenih mera bezbednosti i preventive, predvideti još i naknadne mere pripreme za potencijalnu evakuaciju ili spasavanje radnika u zavisnosti od procene rizika za svaku radnu poziciju. Ukoliko voñe grupa ili nadzorni organ nisu dovoljno kompetentni da sagledaju problem – opasnost i nañu adekvatno rešenje, moraju se obratiti specijalizovanim kompanijama koje imaju iskustva, reference i obuke za tu vrstu radova – problema. To je jedini ispravan način da se potencijalni problem izbegne pre nego što radovi započnu. Meñutim, ako se i pored mera predostrožnosti incident desi, treba odmah i što pre po predhodno definisanom planu pristupiti evakuaciji – spasavanju ugroženih radnika ili drugih zatečenih lica. Način spasavanja i nivo spasilačke operacije zavisi od konfiguracije terena (konstrukcije, strukture objekta), veličine radnog okruženja (polja rada), broja ugorženih radnika itd. Dokazano je da se u tim situacijama sve meri u minutima, i u tom smislu postoji više načina za izvoñenje spasilačkih akcija: A. Samo-spasavanje (npr. Penjanje nazad na strukturu, konstrukciju itd) - To je moguće ukoliko radnik nije povreñen, nije u stanju šoka i u mogućnosti je da dohvati strukturu sa koje je pao, npr. grañevinska skela ili konstrukcija. To je redak slučaj, jer naveći deo radnika koji padnu ili propadnu sa odreñene konstrukcije su već zadobili odreñenu povredu ili pali u stanje šoka (u zavisnosti od faktora pada i dužine visenja) B. Pomoć ostalih radnika pripadnika iste ili druge radne grupe - Ukoliko su drugi članovi radnog tima – ekipe (tim lider, drugi radnici na radilištu), obučeni za pružanje interventne pomoći ugroženom kolegi, oni odmah reaguju po unapred predviñenoj proceduri i predviñenim sredstvima (opremom). Tako skraćuju vreme koje ugroženi ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 30

provodi u radnom pojasu i umnogome definišu završni rezultat rezultat incidenta. To je najbrži i najpovoljniji scenario. C. Spasavanje – evakuacija od profesionalnih spasilačkih spasila službi. - Ukoliko ostali članovi tima nisu obu obučeni, eni, opremljeni ili u poziciji da pomognu ugroženom radniku, moraju se istog momenta obratiti profesionalnim sionalnim spasilačkim spasila organizacijama (ako iste u okruženju postoje). Na žalost, vreme je jedan od krucijalnih faktora pri ovim incidentima i logično čno je oočekivati ekivati da profesionalne službe nisu odmah na licu mesta. Kada se one probiju do lokacije incidenta, često esto je kasno, jer efekat “suspension trauma” deluje već ve posle 15 minuta višenja u pojasu i loše se završava po ugroženog. Nekoliko osnovnih faktora utičuu na sudbinu ugroženog – povreñenog radnika: 1. Utreniranost – obuka spasilačkog spasilač tima - U zavisnosti od radnih pozicija, procedure mogu biti jednostavne ili komplikovane. Jednostavne procedure je moguće mogu savladati sa radnicima koji učestvuju čestvuju u redovnim radnim procesima i koji mogu prvi i pravovremeno reagovati na svaku incidentnu situaciju. Komplikovane procedure procedure treda da izvode samo kompetentni timovi. 2. Posedovanje odgovarajuće će opreme - Osnovna oprema za spasavanje i evakuaciju treba da bude dostupna svakoj radnoj poziciji kako bi se što pre stavila u upotrebu i time skratilo vreme koje ugroženi provodi u prostoru pros i pojasu. 3. Logistička ka podrška koju spasilački spasila tim ima A. Osnovna podrška koju radnici treba da dobiju od svog menadžmenta je: i. Osnovna radna i interventna obuka ii. Oprema kojom rade i kojom potencijalno intervenišu u slučaju slučaju incidenta iii. Obezbeñivanje ñivanje ostalih ppratećih ih službi i servisa (odgovarajući transport, prva pomo pomoć, komunikacija i sl..)

U situacijama spasavanja nja i evakuacije povreñenih povre radnika – lica, obavezno: 1. uvek obezbedite podršku 2. probajte da što preciznije definišete trenutno stanje ili povredu i tu informaciju informaciju prenesete timu koji podržava akciju spasavanja 3. procenite situaciju, konfiguraciju terena i imajte dovoljno opreme 4. potpuno shvatite neophodne tehnike koje su potrebne da bi ugroženog doveli u bezbednu zonu gde je mogućee pružiti dalju pomo pomoć i transport. Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 31

ČVOROVI VOROVI U POSLOVIMA KROVOPOKRIVAČA OSMICA (figure - of - eight knot) Primena: Osmica je čvor vor koji se najviše koristi i ima mnogo primena. Kada god niste sigurni koji bi čvor vezali, vežite osmiću, osmi nećete pogrešiti, odnosno nećete ete ugroziti ničiji ni život. Osmica se najčešće koristi za fiksiranje radnog i pomoćnog pomo užeta za sidrišta al i za vezivanje čvorova na pupčanicima čanicima ili formiranje sigurnosnih gelendera. Prednosti: Osmica, je sigurna (nećee se razvezati ako je dobro vezana) i trpi veliko opterećenje (svaki čvor or smanjuje nosivost užeta, samo je pitanje koliko. Osmica smanjuje manje od ostalih čvorova). Mane: teško se razvezuje ako je bila pod velikim opterećenjem. optere GARDA Primena: Garda je čvor vor koji uže propušta u jednom, a blokira u drugom smeru. Koristi se pri izradi St.Bernard sistema, sistema izvlačenja tereta, povreñenih enih ili natege užadi (gelenderi i slično) abineri koje koristimo pri pravljenju Veoma je bitno da karabineri ovog čvora, budu istog oblika. Prednosti: Jednostavan za napraviti, pouzdan Mane: Pri velikim opterećenjima enjima hoće hoć da “uštine” uže pa čak i delimično ošteti košuljicu Ako se koriste karabineri sa maticama, moguće mogu je delimično no proklizavanje užeta, zato koristimo karabinere bez matica. To opet znači zna i da oni nemaju industrijski standard, što je u nekim n slučajevima bitno. Zato pre (uže, bloker, lift..), i posle garde (osiguranje garde karabinerom sa maticom), kotistimo opremu sa industrijskim standardom, kako bi smanjili nepotrebne rizike. Pri većim im nategama (gelenderima), postoji mogu mogućnost pre-opterećenja enja i otkaza fiksnih ta tačaka na gelenderima zbog efekta “paralerograma sila”.

TENZIONI ČVOR: VOR: (The Tensionless Hitch) Primena: Sidrišni čvor vor koji koristimo oko dobrih osiguravajućih osiguravaju tačaka aka (jake metalne konstrukcije, drvo i sl..), kada očekujemo veće sile ile (npr, nategnuti gelenderi i sl..) Prednosti: Jenostavna instalacija Trenjem smanjuje opterećenje enje na čvor (tako što se obmota nekoliko puta oko konstrukcije ili drveta), i isti se mnogo lakše razvezuje. Mane: Obratiti pažnju da krugovi užeta budu lepo složeni s kako ne bi došlo do meñusobnog usobnog trenja i ošte oštećenja. Izolovati čvor (fizički ki ili selotejp trakom), kako bi se izbegla oštečenja ošte enja istog zbog trenja sa ostatkom užeta. Potencijalna “poluga” karabinera, zbog čega koristimo čelične ne karabinere sa matico maticom veće nosivosti. -

Radoslav Milojević Milojevi

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 32

POSTAVLJANJE „LIFE LINE“ SISTEMA ZAŠTITE Postoje dva osnovna modela „linije linije života“ života A. Fiksni (stacionarni), sistemi koji se postavljaju u nameri da stalno stoje na izloženim mestima objekta kao što su: - Izložene terase bez odgovarajuće ograde - Ravni i kosi krovovi bez odgovarajuće odgovaraju ograde - Izložene stepenice, merdevine itd.. B. Privremeni sistemi koji služe da se „linija života“ postavi samo dok traju predmetni radovi ili trenutne bezbednosne potrebe u okviru saobraćaja / kretanja radnika, na radilištu U daljoj podeli „Life line“ sistemi se dele na: - Improvizovane sisteme, u kome sve komponente koje učestvuju u u „life life line“ line lancu imaju CE i EN industrijski standard, ali nemaju standard kao lanac bezbednosti (sistem). (sistem) Prave se od sitntetičkih kih užadi, garda čvorova i fiksnih tačaka ta aka koje se biraju u zavisnosti od konfiguracije terena.. Mogu ih postavljati samo obučena obu lica odgovarajućeg eg ranga sa iskustvom i odgovarajućom om obukom. o Prednosti: lako i brzo postavljanje, niska cena sistema o Mane: Sistem može postaviti po samo obučena ena osoba sa iskustvom, iskustvom potencijalna neodpornost na oštre metalne ivice strukture - Atestirani sistemi sa standardom – tekstilni o Prednosti: lako i brzo postavljanje, postavljanje atestirani sistem o Mane: cena, potencijalna ne-odpornost odpornost na oštre metalne ivice strukture - Atestirani sistemi od metalnih komponenti – užadi sa čeličnim nim jezgrom o Prednosti: atestirani sistem, otporan na oštre metalne ivice strukture o Mane: cena i veća ća težina celog sistema.

P Prikaz “life line” sistema zaštite ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 33

Sistem ima svoje pravila funkcionisanja koja su u osnovi jednostavna: - Na horizontalnu “liniju liniju života” života se postavlja vertikalna linija u koju je ukopčan ukop radnik. Ta linija može biti “blokator blokator pada” pada ili druga statička ka linija na koju je radnik ukop ukopčan svojim “šok absorberom”.. Izbor zavisi od konfiguracije krova, potencijalnih dužina padova (propadanja), (propadanja) i cena sistema - Ugao izmeñuu horizontalne i vertikalne linije bi trebao da bude 90 st. i da od istog što manje odstupa. U protivnom su u slučaju slu pada ili propadanja mogućaa horizontalna “klizanja” koja osim što nisu prijatna mogu biti i opasna.

Ovde je naročito ito bitno shvatiti sisteme razlaganja i paralerograma sila, jer ćemo u zavisnosti od toga donositi odluke i procene fiksnih tačaka preko kojih postavljamo horizontalni “life line” sistem.

Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 34

GRANIČNO RADNO OPTEREĆENJE (working load limit WLL), BEZBEDNO RADNO OPTEREĆENJE (safe vorking load SWL) I OBJAŠNJENJE MINIMALNE I MAKSIMALNE NOMINALNE TEŽINE Izraz bezbedno radno opterećenje, bio je inženjerska osnova, posebno u vezi sa opremom koja se opterećuje teretom, mnogo godina. Smatralo se da maksimalno opterećenje komponente podeljeno odgovarajućim faktorom sigurnosti daje bezbedan teret koji može biti podignut i prenet. Pre oko 20 godina, meñutim, SAD su prestale da koriste taj termin, zbog pravnih posledica. Evropski ISO standardi su usledili posle spora. Iako je ovo bio pravilan potez, neko vreme je vladala nedoumica koji bi se izraz mogao koristiti kao zamena. U proteklim godinama, i Amerikanci i Evropljani su se slozili da granično radno opterećenje (WLL) treba zameniti izrazom bezbedno radno opterećenje (SWL) u opisivaniju kapaciteta opreme kao što su konektori, gurtne, pojasevi, itd. Opšta definicija graničnog radnog opterećenja je bila: Maksimalna masa ili sila za koju je proizvod autorizovan da izdrži u upotrebi kada je pritisak nanet neposredno, ukoliko nije drugačije odreñeno, u odnosu na osu proizvoda. Granično radno opterećenje specifikuje proizvoñač. Meñutim, dok je definicija za granično radno opterećenje originalno ograničena isključivo za specifikovani maksimum tereta koji proizvod može da podigne, sada se generalno odnosi na sledeće: • •

Maksimalni teret koji proizvod može da podigne Maksimalni teret koji proizvod može da podigne u odreñenoj konfiguraciji ili aplikaciji, tj u sistemu sa drugim proizvodima.

Ako je granično radno opterećenje namenjeno da se oceni maksimalni teret koji proizvod može da podigne u realnim uslovima, onda se bezbedno radno opterećenje najbolje može primeniti kao umanjeno granično radno opterećenje, prateći procenu kompetentnog lica kao maksimum tereta koji proizvod može da izdrži u uslovima u kojima se koristi. Primer: Ako je gurtna sa konektorom od 3 tone prikačena za sajlu 3 tone ili lanac po specifikaciji za opštu upotrebu, očuvaće svoje propisano radno opterećenje. To je njeno maksimalno opterećenje, a ako dvostruka gurtna ima 2 kraka, granično radno opterećenje kuke u takvoj konfiguraciji je (1,73 * 3t) / 2 = 2,6t Ukoliko će se konektor koristiti u uslovima van opšte aplikacije (npr. U rudarskom oknu ili u opasnim situacijama kao u vrelom okruženju) njena izdržljivost se može još više smanjiti. Njeno bezbedno radno opterećenje (odreñeno od strane kompetentnog lica) u ovoj konkretnoj situaciji biće manja od nominalnog graničnog radnog opterećenja od 3t. Neki britanski (BS), evropski (EN) i meñunarodni standardi (ISO) za ličnu zaštitu od padova sa visine uveli su u reviziju standarda i u nove standarde izraz maksimalni nominalni teret i minimalni nominalni teret. Maksimalni nominalni teret je jednak graničnom radnom opterećenju. Za neke komponente je važno da i minimalna i maksimalna nominacija budu označene na proizvodu. Potrebno je da minimalni nominalni teret bude označen tamo gde na performanse komponente utiče mala masa. Primer proizvoda na čije performanse utiču i mala i velika masa je sprava za spuštanje. Definicije minimalnog i maksimalnog nominalnog tereta koji se koriste u sadašnjim nacrtima Evropskih i ISO standarda su sledeće: Minimalni nominalni teret Minimalna težina u kilogramima lica, uključujući alat i opremu, koja će se koristiti (sa ubačenim tipom proizvoda), prema specifikaciji proizvoñača. Maksimalni nominalni teret Maksimalna težina u kilogramima lica, uključujući alat i opremu, koja će se koristiti, prema specifikaciji proizvoñača. Radoslav Milojević ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 35

BEZBEDNOSNE PROCEDURE UPOTREBE i KORIŠĆENJA OPREME U USLOVIMA RADOVA - INTERVENCIJA U VERTIKALNIM SREDINAMA.

1. GENERALNO: Ovo uputstvo se odnosi na rad, bezbednosne procedure i upotrebu bezbednosne opreme u industrijskim i urbanim vertikalnim sredinama. Proces radova – intervencije, mora uvažiti i tehničko uputstvo sa merama zaštite za sve lokacije i radilišta koje su već predviñeni lokalnom Zakonskom regulativom ili posebnim aktima i dokumentacijom (republičkom, opštinskom, kompanijskom..), i iste usaglasiti u cilju obezbeñenja većeg nivoa zaštite učesnika radova – intervencija. 2. PODRUČJE PRIMENE I ODGOVORNOSTI Uputstvo se primenjuje u svim radovima – intervencijama u industrijskim i urbanim vertikalnim sredinama za koje je direktno ili indirektno odgovorna firma „ALP Project Sistem“, ili njeni zastupnici. Takoñe se primenjuje u svim radovima – intervencijama u industrijskim i urbanim vertikalnim sredinama u pravnim i fizičkim licima koje su korisnici usluga obuke ili prodaje opreme za radove – intervencije u vertikalnim sredinama od firme „ALP Project Sistem“, ili njenih zastupnika. Za primenu uputstva odgovorni su: • Radnik (radnici, spasioci,), koji izvode radove – intervencije u vertikalnim sredinama Za kontrolu i pripremu uputstava odgovorni su: • Tim lider (voña radne – interventne grupe), koji kontroliše radove – intervencije u vertikalnim sredinama na predmetnom radilištu – zoni intervencije. • Inženjer bezbednosti i zdravlja na radu (odgovorno lice za BZR), u kompaniji koja izvodi ili kontroliše radove – intervencije u vertikalnim sredinama na predmetnom radilištu – zoni intervencije. • Koordinator za bezbednost i zdravlje na radu koji je odgovoran za kontrolu i usaglašavanje bezbednosnih procedura svih izvoñača radova na predmetnom gradilištu – zoni intervencije. • Tehnički direktor investitora i izvoñača radova – intervencije • Generalni direktor investitora i izvoñača radova – intervencije

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 36

3. OPIS (TOK) POSTUPAKA: Ovo uputstvo obuhvata zaštitne mere pri radu – intervencijama u vertikalnim sredinama, bez obzira da li se radovi obavljaju na visini ili dubini (jamama, rudnicima, atrijumima i sličnim lokacijama). Radovi – intervencije u vertikalnim sredinama mogu se izvoditi samo po ustaljenoj bezbednosnoj metodologiji i bezbednosnim procedurama predviñenim za konkretnu poziciju računajući tu i: a) Proveru svih bezbednosno - organizacionih parametara koji bi mogli uticati na organizaciju posla i kadrove koji učestvuju u radovima – intervencijama, računajući tu i: o Provera lokalne Zakonske regulative na terenu (država, pokrajina, opština, kompanija), koja bi mogla da utiče na tok i procedure izvoñenja radova - intervencija o Provera kadrovske osposobljenosti izvoñača radova – intervencija (validne licence, kursevi, obuke, završene specijalnosti koje omogućuju radnicima da učestvuju bezbedno i stručno u predmetnim radovima) o Proveru zdravstvene (psiho-fizičke), osposobljenosti za učestvovanje u predmetnim radovima – intervencijama (validni lekarski pregledi definisani Zakonom, provera trenutne operativne sposobnosti za učestvovanje u radovima – intervenciji i sl.) o Proveru uslova rada – intervencija u smislu obezbeñenja zdrave radne sredine i uslova za promenu radne sredine koja ne može dovesti do povreda ili profesionalnih obolenja (vremenski uslovi, potencijalna mogućnost od mehaničkih povreda, električne instalacije, gaso-opasne zone, vrući izvori, skučeni prostori, uslovi smanjene vidljivosti, kontaminirane sredine....), i u odnosu na procenu istih, obezbeñenje mera koje iste mora neutralizovati. b) Pripremne bezbednosne procedure na radilištu (obezbeñenje radne zone i zone ograničenja pristupa, provera radnih zona drugih izvoñača radova ako ih ima, zatvaranje dokumentacije o meñusobnoj odgovornosti...) c) Pripremne radove i procedure u cilju procene rizika odreñenih radnih pozicija i procedura na umanjenju ili neutralizovanju specifičnih opasnosti za predmetno radno mesto (priprema plana potencijalne evakuacije ili pomoći na predmetnom radnom mestu, logistička podrška i sl..) d) Pripremne radove na ureñenju i opremanju sidrišta – fiksnih tačaka koje će primiti očekivanu silu pri izvoñenju radova – intervencija i bezbednosna procena istih. e) Neprekidno praćenje procesa rada – intervencija, od strane kompetentne osobe osposobljene za predviñanje i rešavanje problematičnih situacija f) Konstantna kontrola svih bezbednosnih procedura sa specifičnom opremom definisana obukom za to radno mesto i tehničkom specifikacijom upotrebe proizvoda (alata), proizvoñača na svakom radnom mestu – intervencije. g) Radovi na zatvaranju radilišta – intervencija, i završna provera da li je došlo do promene uslova radne sredine ili radnog okruženja uslovljeno predmetnim radovima – intervencijom, popunjavanjem završne dokumentacije koja istu evidentira, predviñena za tu vrstu radova.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 37

Takoñe, radovi – intervencije u vertikalnim sredinama mogu se izvoditi samo po ustaljenoj bezbednosnoj metodologiji, bezbednosnim procedurama i detaljnim uputstvom korišćenja bezbednosne opreme predviñenim odgovarajućim standardima (definisani Zakonom), za tu vrstu posla koju je specificirao proizvoñač opreme u tehničkim uputsvima korišćenja i održavanja, računajući tu: 1. Proveru svih delova opšte i specifične opreme koja je uključena u radove – intervencije, pre početka izvoñenja radova, uključujući: a. vizuelnu inspekciju b. dodirnu inspekciju c. funkcionalnu – upotrebnu inspekciju 2. Provera vremenskih i upotrebnih resursa opreme (datum isteka garancija, broj radnih sati, dokumentacija o periodičnim pregledima opreme itd..) 3. Provera i čišćenje opreme po svim spomenutim parametrima po završetku radova – intervencije. Ukoliko se primeti bilo kakav nedostatak ili oštećenje opreme po ovim stavkama, istu vidno obeležiti i odstraniti iz upotrebe.

Radoslav Milojević

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 38

TEHNIČKE PROCEDURE – POSTUPCI Pre početka tehničkog izvoñenja radova – intervencija, pogledati „Uputstvo za obaveze pri izvršavanju radnih zadataka“ na strani 6 ove skripte i „Područje primene i odgovornosti“, definisane na strani 42 ove skipte - uputstva i bezbednosne procedure opisane u stavci 3 („opis i tok postupaka“) na strani 43 - 44 ovog uputstva Sva oprema koja se koristi u ovim procedurama mora biti pod standardima definisanim Zakonom ili drugim tehničkim normativima prilagoñeni postojećim pozicijama (industrijski standardi CE i EN, strana 23 „ALP skripta“ za radove u industrijskim vertikalnim sredinama – nivo 1). 1. MONTAŽA SIDRIŠTA – OSIGURAVALIŠTA a) Biranje pozicije za sidrište u zavistnosti od mesta intervencije i pravca delovanja sile (pravac kretanja užeta, spuštanja, pozicioniranja, evakuacije ili slično) b) Biranje i procena podloge (čelična konstrukcija, betonski zid, drugi oblik materijala) c) Montaža i instalacija sidrišta u odabranu podlogu (postavka gurtne oko čelične konstrukcije, bušenje grañevinskih boltova u betonski zid i sl..). d) Delenje procenjene sile na fiksne tačke kopčanjem karabinera i odgovarajućih šlingi ili čvorova direktno na radno i pomoćno uže. Ukoliko ima više tačaka, voditi računa o dozvoljenim uglovima izmeñu njih a posebno izmeñu prve i zadnje tačke u nizu. Radno i pomoćno uže moraju imati zasebna sidrišta (fiksne tačke). e) Procena oštrih ivica i montaža zaštita za uže. f) Vezivanje odgovarajućih čvorova za radno i pomoćno uže (čvor „osmica“) g) Montaža i provera pomoćnih sidrišta za radno i pomoćno uže (ukoliko doñe do otkaza osnovnog).

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 39

2.

POSTAVLJANJE VERTIKALNIH „LIFE LINE“ SISTEMA ZAŠTITE

U jednostavnim vertikalnim sistemima procedure su sledeće: a. U krovnim konstrukcijama koje nemaju spremne fiksne tačke, najednostavniji sistem je fiksiranje jednog kraja industrijskog užeta za podlogu (grañ. anker, auto, drvo itd..), drugi kraj prebaciti preko krovne konstrukcije i ponoviti postupak. Povesti računa da zaštite na užetu budu na odgovarajućim ivicama. b. Ličnim „klizačem“ („loker“, „lift“ ili slični..), se ukopčamo u vertikalnu liniju. Klizač sprečava potencijalni pad. Pored toga ti modeli klizača kontrolisano proklizavaju kada sila preñe 3 do 4 kN, i samim tim u slučaju pada funkcionišu kao šok absorberi. c. Obratiti pažnju na margine polja koje bi trebalo da izbegavamo zbog potencijalnog „pendl“ efekta, tj. efekta proklizavanja.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 40

3. KOMBINOVANI „LIFE LINE“ SISTEMI Su komplikovaniji, i podrazumevaju poznavanje osnovne fizike razlaganja i multipliciranja sila koja su spomenuta u predhodnim tekstovima. a. Kopčanje svojim sigurnosnim sistemom za stabilnu fiksnu tačku (konstrukcija, nosač itd..) b. Procena fiksnih tačaka na stukturi (čelični ili drveni nosači, betonske konstrukcije itd..) c. Montaža sidrišta industrijskom sajlom ili industrijskim šlingama sa CE i EN standardima d. Natega sintetičkog ili čeličnog užeta izmeñu dve fiksne tačke odgovarajućim mernim instrumentima ili sistemom „garde“, na cca 1,5 kN e. Kopčanje svojom sigurnosnom pupkovinom u horizontalni sistem f. Montaža vertikalnog sistema zaštite u horizontalnu „liniju života“ g. Kopčanje sopstvenog klizača u vertikalni sistem h. Izkopčavanje sopstvenog pupčanika iz fiksne tačke (konstrukcija, nosač itd..) i. Pozicioniranje za rad

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 41

4. SPUŠTANJE – PODIZANJE POVREðENOG NA PUPČANIKU SA LEðNIM KOPČANJEM Ove procedura objašnjava jednostavne procese preuzimanja opterećenja povreñenog – ugroženog radnika i njegov transport do podnožja. Komplikovaniji procesi nisu tema ove skripte. a. Pristup povreñenom sa gornje strane. Kopčanje sopstvenim pupčanikom u bezbedno nezavisno sidrište. b. Formiranje sidrišta za «Milan» ili drugu kompatibilnu spravu, ili se koristi isto sidrište na kome je bio ukopčan pali radnik. c. Kopčanje automatskog karabinera iz tela «Milan»-a, za sidrište, drugi karabiner sa užeta se kopča u leñno kopčanje ugroženog (ako je dostupno), ako ne onda se odgovarajućom spravom (bloker, lift, prusihov čvor...), hvata uže na kome visi ugroženi i u njega kopča karabiner. d. Podizanje ugroženog radnika pokretanjem volana spave (mehanički odnos 1 prema 10), u cilju rasterećenja njegovog sidrišta. Svo vreme voditi računa da se višak užeta iz sistema za dizanje skuplja kroz „blok sistem“ sprave. Blokada sprave za podizanje. e. Iskopčavanje sidrišta ugroženog, deblokada sprave za podizanje i spuštanje povreñenog u podnožje objekta gde mu se može pružiti odgovarajuća pomoć i dalji transport u medicinsku ustanovu.

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 42

1. IZVORI – REFERENCE ZA DALJE ČITANJE -

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu R.S (SG RS br. 101/05)

-

Direktiva i anex Evropskog Parlamenta 2001/45/EC i saveta od 27 juna 2001. i dopunjene Direktive Saveta 89/655/EEC Druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16 (1) Direktive 89/391/EEC, tekst prikladan EEA

-

-

Generalna konvencija Mora 20. VI 1988 i Konvencija o bezbednosti i zdravlju u grañevinarstvu, Meñunarodna organizacija rada (22. V11988). Preporuka br. 175 o bezbednosti i zdravlju u grañevinarstvu. Pravilnik o zaštiti na radu pri izvoñenju grañevinskih radova (“Sl. glasnik RS” br. 53/1997). Direktiva br. 92/57 EES, o poštovanju minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, (“Sl. list” br. 245/1992) Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja (Sl. Glasnik R.S. 36/2009)

-

IRATA internacional Code of Practice from 29 december 2009

-

Industrial Rope Access – Investigation into items of personal protective equipment

-

-

Industrial Rope Access - General requirements for certification of personnel engaged in industrial rope access methods International Fall Protection Symposium, Orlando, Florida, USA, 19 October 2000 Rope access: from early beginnings to the future in the UK and beyond by Paul Seddon Industrial Rope Access - Working load limit (WLL), safe working load (SWL) and minimum and maximum rated loads explained The BSI Code Of Practice Terms and Definitions and Equipment Checklist Uticaj antena i mogilnih telefona na zdravlje ljudi – brošura Telenor - Srbija

-

Total access – working at heigt maual – emergency proecedures

-

Singing Rock – working – rescue – intervention 2009-2010

-

Camp – safety 2009 - 2010

-

Skylotec – High 2009 – 2010

-

Petzl - pro 2010 - work techniques

-

Skylotec - www.skylotec.com

-

-

ALP Project Sistem - RADOVI I INTERVENCIJE U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA

Page 43