Alen Carr Lako Je Prestati Pusiti

Sadržaj Lak način da ostavite pušenje Pridružite se milionima ljudi koji su postali nepušači uz pomoć EASYWAY metode Alena Karra O autoru Uvodna reč Predgovor Uvod Poglavlje 1 - Najgori zavisnik od nikotina Poglavlje 2 - Easy metoda Poglavlje 3 - Zašto je lako prestati? Poglavlje 4 - Zlobna zamka Poglavlje 5 - Zašto i dalje pušimo Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnost Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partner Poglavlje 8 - Otklanjanje bola pri nedostatku nikotina Poglavlje 9 - Stres Poglavlje 10 - Dosada Poglavlje 11 - Koncentracija Poglavlje 12 - Opuštanje Poglavlje 13 - Kombinovane cigarete Poglavlje 14 - Čega se odričem? Poglavlje 15 - Svojevoljno ropstvo Poglavlje 16 - Uštedeću x dinara nedeljno Poglavlje 17 - Zdravlje Poglavlje 18 - Energija Poglavlje 19 - Opušta me i pruža mi samopouzdanje Poglavlje 20 - Te zle, crne senke Poglavlje 21 - Prednosti pušača Poglavlje 22 - Prestanak pušenja uz pomoć volje Poglavlje 23 - Pazite se smanjivanja Poglavlje 24 - Samo jedna cigareta Poglavlje 25 - Povremeni pušači Poglavlje 26 - Pušenje u tajnosti Poglavlje 27 - Društveno ponašanje? Poglavlje 28 - Pravo vreme Poglavlje 29 - Da li će mi nedostajati cigareta? Poglavlje 30 - Da li ću dobiti na kilaži? Poglavlje 31 - Izbegnite lažne postavke stvari Poglavlje 32 - Lak način da prestanete Poglavlje 33 - Period odvikavanja Poglavlje 34 - Samo jedan dim Poglavlje 35 - Da li će meni biti teže? Poglavlje 36 - Glavni razlozi za neuspeh Poglavlje 37 - Zamene Poglavlje 38 - Da li treba da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu? Poglavlje 39 - Trenutak otkrovenja Poglavlje 40 - Poslednja cigareta Poglavlje 41 - Poslednje upozorenje Poglavlje 42 - 12 godina povratnih reakcija Poglavlje 43 - Pomozite pušaču koji je ostao na brodu koji tone Poglavlje 44 - Savet nepušačima Finale: Pomozite da se ovaj skandal okonča

O Autoru

Alen Kar (Allen Carr) je bio veoma uspešan biznismen, i to što je pušio 100 cigareta na dan ga je vodilo u očaj, a onda je posle trideset godina i bezbroj neuspelih pokušaja otkrio ono što je ceo svet čekao - lak način da prestane da puši. (The Easy way to stop smoking). Iako mu je namera bila da se reši sopstvene zavisnosti, efikasnost njegovog pristupa ga je ubedila da bi taj metod mogao i drugima da pomogne, i tako je napustio svoj dotadašnji posao i krenuo u misiju spašavanja pušača širom sveta. Ohrabren neverovatnim uspehom EASYWAY metode, Alen je osnovao lanac klinika koje nose njegovo ime i one sada postoje širom zemaljske kugle. Alen je tako stvorio značajnu reputaciju, a EASYWAY metoda je u svetu priznata kao najbolja metoda za prestajanje s pušenjem. Fenomenalan uspeh metode je postignut zahvaljujući usmenim preporukama. Do dana današnjeg EASYWAY nije imao reklamu. "The EASYWAY to stop smoking" (EASYWAY da prestanete da pušite ili Lak način da prestanete da pušite) je danas internacionalni bestseler, i prodat je u preko 5 miliona primeraka na preko 20 jezika. Svetska mreža EASYWAY klinika se takođe stalno uvećava, skoro su se otvorile klinike u Sjedinjenim Američkim Državama, i još neke treba da se otvore u periodu 2004 -2005. godine. Informacije o EASYWAY metodi i ekspanziji klinika u Americi mogu se naći na internet sajtu.

Predgovor

Pretpostavite da postoji čarobna metoda za prestanak pušenja koja će omogućiti bilo kojem pušaču, uključujući i vas lično, da prestane pušiti:      

     

ODMAH TRAJNO BEZ KORIŠTENJA SNAGE VOLJE BEZ APSTINENTSKE KRIZE BEZ DOBIVANJA NA TEŽINI BEZ ŠOK TERAPIJE, TABLETA, FLASTERA ILI SREDSTAVA

OSTALIH ZAMENSKIH

Pretpostavimo nadalje da: NEMA POČETNOG RAZDOBLJA KADA SE OSEĆATE ZAKINUTIMA ILI JADNIMA ODMAH POČNETE VIŠE UŽIVATI U DRUŠTVENIM DOGAĐAJIMA OSEĆATE VIŠE SAMOPOUZDANJA I SPREMNIJE SE NOSITE SA STRESOM MOŽETE SE BOLJE KONCENTRIRATI NEĆETE PROVESTI OSTATAK ŽIVOTA SUZDRŽAVAJUĆI SE OD NAPASTI DA ZAPALITE CIGARETU I NE SAMO DA ĆE VAM BITI LAKO PRESTATI, VEĆ ĆETE ZAPRAVO UŽIVATI U PROCESU OD TRENUTKA KADA UGASITE TU POSLEDNJU CIGARETU

Kada bi takva čarobna metoda postojala, biste li je koristili? Najverojatnije, da. No, vi, naravno, ne verujete u čarolije. Ni ja. Međutim, metoda koju sam gore opisao postoji. Zovem je LAK NAČIN (u originalu se metoda zove EASYWAY, op. p.). Metoda, ustvari, nije čarobna, samo se čini takvom. Upravo takvom se činila i meni kada sam je otkrio i znam da je mnogi od miliona bivših pušača koji su uspešno prestali pušiti koristeći metodu LAK NAČIN takođe gledaju na taj način. Naravno da vi i dalje teško možete poverovati mojim tvrdnjama. Ne brinite, smatrao bih vas pomalo naivnima ako biste moje tvrdnje prihvatili bez ikakvih dokaza. S druge strane, nemojte napraviti pogrešku i odbaciti ih zato što verujete da su vrlo preterane. Vi tako i tako najverojatnije čitate ovu knjigu na preporuku nekog bivšeg pušača koji je pohađao EASYWAY kliniku ili koji je pročitao ovu knjigu. Nije važno jeste li dobili preporuku direktno ili putem osobe koja vas voli i jako je zabrinuta da, ukoliko ne prestanete, neće vas više biti da biste bili voljeni. Kako LAK NAČIN radi? Nije to lako objasniti ukratko. Pušači dolaze u naše klinike u raznim stanjima panike, uvereni da neće uspeti i verujući da će, ako nekim čudom i prestanu pušiti, prvo morati izdržati neodređeno razdoblje potpunog jada, da im druženja više nikad neće predstavljati užitak, da se neće moći dobro koncentrirati i nositi sa stresom i da, iako možda nikada više neće pušiti, nikada neće biti potpuno slobodni i da će do kraja života imati povremenu želju popušiti cigaretu pa će se morati odupirati napasti.

Glavnina takvih pušača napušta kliniku nakon nekoliko sati kao sretni nepušači. Kako uspevamo postići takvo čudo? Zakažite sastanak u jednoj od EASYWAY klinika kako biste to saznali. Međutim, ono što mogu reći jest da većina pušača očekuje od nas da postignemo taj cilj govoreći im o strašnim rizicima za njihovo zdravlje, o tome da je pušenje prljava, odvratna navika, da ih košta pravo bogatstvo te da su glupi što već nisu prestali pušiti. Ne. Ne, mi im ne govorimo s visoka stvari koje već znaju. To su problemi koje imate kad ste pušač. To nisu problemi prestajanja pušenja. Pušači ne puše iz razloga iz kojih ne bi smeli pušiti. Kako bismo prestali pušiti, potrebno je otkloniti razloge zbog kojih pušimo. LAK NAČIN se bavi tim problemom. Čini to uklanjanjem želje za pušenjem. Jednom kada se ukloni želja za pušenjem, bivši pušač ne treba koristiti snagu volje. Metoda LAK NAČIN postoji u obliku klinika, knjiga, video kaseta, audio kaseta, CD-a i seminara na Internetu. U svim je oblicima metoda jednaka, radi se jednostavno o različitim oblicima predstavljanja metode. Koji biste oblik vi trebali koristiti? To je pitanje ličnog izbora. Neki ljudi više vole čitati knjige, drugi gledati video. Klinike imaju tako visok postotak uspeha da možemo nuditi garanciju povraćaja novca. Cene zavise o lokaciji klinike i ako ste jedna od onih 20 posto osoba koje trebaju više od jedne posete, možete doći na koliko god trebate dodatnih poseta besplatno. Mi nikada ne odustajemo niti od jednog pušača. Ako odlučite da više ne želite prestati pušiti, vratit ćemo vam sav uplaćeni novac. Temeljem našeg jamstva da ćemo vam vratiti novac, prosek uspešnosti u našim klinikama iznosi preko 90 posto na svetskoj razmeri. Nemojte nikako dopustiti da vas bilo što od gore napisanoga odvrati od vrednosti ove knjige. Knjiga je sama po sebi zaokružen seminar i milioni su pušača lako prestali pušiti tako što su samo pročitali ovu knjigu. Ako imate kakvih nedoumica, telefonirajte najbližoj klinici kako bismo vas savetovali šta dalje činiti.

Upozorenje Možda ste malo uplašeni nad činjenicom da ćete pročitati ovu knjigu. Možda vas, kao kod većine pušača, sama pomisao na prestanak ispuni panikom i iako vi nameravate da prestanete jednog dana, to neće biti danas. Ako očekujete da vas ja obavestim o užasnim rizicima po zdravlje koji prate pušače, ili kako pušači potroše malo bogatstvo za vreme svog pušačkog života, ili da je to jedna odvratna, prljava navika i da ste vi glupi, beskičmenjaci bez snage volje, onda moram da vas razočaram. Takve taktike meni nikada nisu pomogle da prestanem i kada bi vama mogle da pomognu, vi biste onda već prestali da pušite. Moj metod, koga ću zvati EASYWAY, ne funkcioniše tako. U neke od stvari koje ću reći ćete teško poverovati. Međutim, kada budete završili sa knjigom, ne da ćete u to poverovati, nego ćete se pitati kako je moguće da vam je mozak toliko bio ispran da ste verovali u suprotno. Postoji uobičajno loše shvatanje da mi biramo da pušimo. Pušači ne biraju da puše isto kao što alkoholičari ne biraju da to postanu, ili narkomani da postanu zavisnici od heroina. Tačno je da mi biramo da zapalimo te prve eksperimentalne cigarete. Ja ponekad između više stvari - biram da odem u bioskop, ali to ne znači da ću ceo život provesti u njemu.

Uporedite to sa svojim životom. Da li ste ikada doneli pozitivnu odluku da u određenim trenutcima u svom životu, ne biste mogli da uživate u jelu ili nekom druženju a da pri tom ne pušite, ili da ne možete da se koncentrišete ili uhvatite u koštac sa stresom bez cigarete? U kom trenutku ste doneli odluku da vam trebaju cigarete, ne samo za društvena okupljanja, nego da su vam potrebne da ih stalno imate kod sebe i osećali ste se nesigurno, čak obuzeti panikom ako ih nemate? Kao i svaki drugi pušač, vi ste uvučeni u najpokvareniju, najsuptilniju zamku koju su čovek i priroda zajedno smislili. Ne postoji roditelj na ovoj planeti - bilo da je pušač ili nepušač, kome se sviđa ideja da njegovo dete puši. Ovo znači da svi pušači žele da nikada nisu ni počeli da puše. To i nije toliko iznenađujuće - nikome nije trebala cigareta da bi uživao u obroku ili da se izbori sa stresom pre nego što se navukao. U isto vreme, svi pušači žele da nastave sa pušenjem. Ipak nas niko ne primorava da zapalimo; bilo da razumemo zašto je to tako ili ne, samo pušači su ti koji odluče da zapale cigaretu. Kada bi postojalo magično dugme koje bi pušači mogli da pritisnu i probude se sledeće jutro sa osećajem kao da nikada nisu zapalili tu prvu cigaretu, jedini pušači koji bi sutra ujutru postojali bili bi oni mladi ljudi koji su još uvek u svojoj eksperimentalnoj fazi. Jedina stvar koja nas sprečava da prestanem je: STRAH. Strah da ćemo morati da preživimo neodređen period patnje, bola i nezadovoljene želje - da bismo onda bili slobodni. Strah da više ni u jednom obroku niti društvenom okupljanju nećemo tako uživati kao što smo uživali sa cigaretom. Strah da više nikada nećemo biti u stanju da se koncentrišemo, izborimo sa stresom ili budemo isto toliko sigurni u sebe kao što smo bili sa cigaretom. Strah da će se naša ličnost i karakter promeniti. Ali najviše od svega, strah od "jednom pušač - uvek pušač", da nikada nećemo biti potpuno slobodni i da ćemo u nekim prenutcima, do kraja života, želeti povremeno da zapalimo cigaretu. Ako ste, kao ja, već pokušali sve uiobičajne načine da prestanete da pušite i ako ste prošli kroz pakao onoga što ja nazivam - metoda moći volje za ostavljanjem pušenja, ne samo da će taj strah uticati na vas, nego ćete biti ubeđeni da nikada nećete moći da prestanete. Ako vam je nelagodno, u panici ste ili ako se osećate da nije pravo vreme za vas da ostavite cigarete, onda dozvolite mi da vas uverim da su vaša nelagodnost ili panika uzrokovani strahom. Cigareta ne ublažava taj strah, ona ga stvara. Vi niste odlučili da upadne u zamku nikotina. Ali kao sve zamke, ona je napravljena tako da vi ostanete u njoj. Zapitajte se, kada ste zapalili te prve cigarete, da biste videli kako je to, da li ste tada odlučili da ostanete pušač do kraja života? I, kada ćete prestati sa pušenjem? Sutra? Sledeće godine? Prestanite da se zavaravate. Zamka je napravljena tako da vas drži žarobljenim čitavog života. Šta mislite - zašto tamo neki pušači nisu prestali da puše sve dok ih to nije ubilo?

Ova knjiga je prvobitno izdata od strane "Penguin" izdavača pre jednu deceniju, i sve od tada bila je najprodavanija knjiga svake godine. Znači, sada imam deset godina povratnih reakcija. Kao što ćete uskoro pročitati, te povratne reakcije su mi otkrile informacije koje su prevazišle moja najluđa zamišljanja o tome koliko će biti efikasna mojai knjiga. Takođe su mi na taj način otkrivena dva aspekta EASYWAY metode koja su me zabrinula. Ovo drugo ću objasniti kasnije. Prvo, evo tri tipična primera koje sam izvukao iz pisama koje sam dobijao: "Nisam verovao u tvrdnje koje ste izneli i izvinjavam se što sam sumnjao u vas. Bilo je lako i uživao sam u tome, baš kao što ste rekli. Dao sam kopije vaše knjige svim svojim prijateljima i rođacima koji puše, ali ne mogu da shvatim zašto oni neće da je pročitaju." "Vašu knjigu mi je dao bivši prijatelj koji je bio pušač, pre 8 godina. Tek sada sam je pročitao. Jedino zbog čega se kajem je što sam protraćio 8 godiona." "Upravo sam završila sa čitanjem knjige EASYWAY. Znam da je prošlo tek četiri dana, ali osećam se sjajno, i znam da nikada više neću osetiti potrebu da pušim. Počela sam da čitam vašu knjigu pre pet godina, pročitala sam je do pola i uspaničila se. Znala sam da ako nastavim da je čitam moraću da prestanem sa pušenjem. Zar nisam bila luckasta?" Ne, ta mlada dama iz poslednjeg primera nije bila luckasta. Spomenuo sam magično dugme. EASYWAY radi po principu magičnog dugmeta. EASYWAY nije čarolija, ali meni i stotinama hiljada bivših pušača kojima je bilo lako i prijatno da prestanu to sve deluje kao čarolija! Ovo je upozorenje. Imamo situaciju kokoška i jaje. Svaki pušač želi da prestane i svakom pušaču je lako i prijatno da prestane. Samo strah sprečava pušače da pokušaju da prestanu. Najveći dobitak je osloboditi se tog straha. Ali nećete se osloboditi tog straha dok ne završite sa knjigom. Naprotiv, kao dama u trećem primeru, strah će se povećavatio kako čitate knjigu i to će vas možda sprečiti da je završite. Vi niste odlučili da upadnete u zamku, ali budite načisto sa sobom, nećete umaći tome ako ne donesete pozitivnu odluku da to uradite. Već se možda dvoumite oko ostavljanja. S druge strane se možda plašite. U bilo kom slučaju molim vas imajte na umu: VI NIŠTA NE GUBITE! Ako po završetku čitanja knjige odlučite da želite da nastavite da pušite, ništa vas ne sprečava u tome. Ne morate čak ni da smanjite ili prestanete da pušite sok čitate ovu knjigu i zapamtite - nema šok terapije. Naprotiv, imam samo dobre vesti za vas. Da li možete da zamislite kako se osećao grof Monte Kristo kada je konačno pobegao iz zatvora? Tako sam se i ja osećao kada sam pobegao iz nikotinske zamke. Tako se osećaju milioni bivših pušača koji su koristili moju metodu. Do kraja ove knjige: TAKO ĆETE SE VI OSEĆATI! SAMO NAPRED! Ako ste pušač sve što treba da uradite je da nastavite da čitate. Ako ste nepušač koji je kupio ovu knjigu za one koje volite, sve što treba da uradite je da ih ubedite da pročitaju ovu knjigu. Ako ne možete da ih ubedite, onda vi pročitajte knjigu a poslednje poglavlje će vas posavetovati kako da prenesete poruku ljudima, i takođe kako da sprečite svoju decu da počnu da puše. Nemojte da vas zavara činjenica da oni to sad mrze. Sva se deca tako osećaju dok se ne navuku.

Uvod "IZLEČIĆU SVET OD PUŠENJA" To sam govorio pričajući sa svojom ženom. Mislila je da sam odlepio. To je sasvim razumljivo ako se uzme u obzir da me je ona videla u brojnim pokušajima da prestanem da pušim. Najskorija su bila dva pokušaja dve godine ranije. Preživeo sam šest meseci čiste patnje pre nego što sam se konačno prepustio i zapalio cigaretu. Nije me sramota da priznam da sam plakao kao beba. Plakao sam jer sam znao da sam osuđen da budem pušač zauvek. Toliko sam truda uložio u taj pokušaj i prošao kroz toliku patnju da sam znao da nikada više neću imati snage da stavim sebe na tako strašan test. Ja nisam nasilan čovek, ali da je neki nepušač koji voli da popuje bio toliko glup u tom trenutku da mi kaže da svi pušači mogu lako da prestanu, momentalno i zauvek, ne bih odgovarao za svoje postupke. Međutim, uveren sam da bi me svaka porota na svetu, sastavljena samo od pušača, oslobodila na osnovu opravdanih razloga za ubistvo. Možda je i vama teško da poverujete da svaki pušač može lako da prestane. Ako je tako, ja vas molim da ne bacite ovu knjigu u đubre. Molim vas da mi verujete. Uveravam vas da čak i vi možete lako da prestanete. U svakom slučaju, tako sam i ja, posle dve godine, gasio ono za šta sam znao da će biti moja poslednja cigareta, i ne samo da sam govorio svojoj ženi da sam ja već nepušač, nego sam govorio da ću izlečiti svet od pušenja. Moram da priznam da me je njena skeptičnost tada iritirala. Međutim, to ni u kom slučaju nije umanjilo moju ushićenost. Pretpostavljam da je moja oduševljenost u saznanju da sam već rećan nepušač poremetila malo moju percepciju. Gledajući stvari unazad, mogu da shvatim njeno ponašanje. Sad shvatam zašto su Džojs i moji bliski prijatelji i rođaci mislili sa sam kandidat za ludnicu. Kada pogledam unazad na svoj život, izgleda mi kao da je sve bila priprema za rešavanje problema sa pušenjem. Čak i one godine učenja i obavljanja posla računovođe su bile bezvredne u rešavanju zamke pušenja. Kažu da ne možeš da prevariš sve ljude u isto vreme i da to činiš stalno, ali ja verujem da duvanske korporacije upravo to rade godinama. Ja takođe verujem da sam ja jedini koji je prvi zaista shvatio zamku nikotina. Ako vam delujem arogantno, požuriću da dodam da tome nisam doprineo ja, nego okolnosti mog života. Dan za pamćenje bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamišljam one koji su sigurno imali isti osećaj olakšanja i oduševljenja kao ja kada sam ugasio poslednju cigaretu. shvatio sam da sam pronašao nešto za šta se svaki pušač moli - lak način da ostavi cigarete. Posle testiranja metode na prijateljima i rodbini, prestao sam da se bavim računovodstvom i postao konsultant, sa punim radnim vremenom, u pomaganju drugima da ostave cigarete. Napisao sam prvu verziju knjige 1985. Jedan od mojih neuspeha, čovek koga opisujem u 25-om poglavlju, bio je moja inspiracija. Dva puta me je posetio i oba puta smo obojica plakali pri susretu. Bio je toliko uznemiren da nisam mogao dovoljno da ga opustim da bi mogao da upije ono što mu govorim. Ponadao sam se da kada bih to zapisao, on bi to mogao da pročita kada je njemu pogodan trenutak za to, i to koliko god puta mu je potrebno, i da će tako poruka da dopre do njega. Nisam sumnjao da će EASYWAY metoda delovati efikasno na druge pušače kao što je delovala na mene. Ipak, pre nego što sam svoju metodu stavio u pisanu formu knjige, obavio sam jedno istraživanje tržišta na svoj način. Komentari nisu bili ohrabrujući: "Kako knjiga može da mi pomogne da ostavim cigarete? Ono što mi treba je moć volje!" "Kako knjiga može da spreći užasnu krizu koja se javlja kada prestanete?"

U prilog ovakvim pesimistićkim komentarima, i ja sam imaosvoje sumnje. Često je na klinikama bio slučaj da pacijent pogrešno razume poentu. Ali ja sam bio u stanju da na licu mesta ispravim situaciju. A kako će knjiga to moći da uradi? Setio sam se vremena kada sam učio za računovođu, kada nisam razumeo ili se nisam slagao sa nekim delom knjige - to je bila ogromna frustracija, jer ne možete da pitate knjigu da vam objasni nešto. Takođe sam bio veoma svestan, posebno u današnje vreme televizije i spotova, da mnogi ljudi nisu naviknuti da čitaju. Zajedno sa svim ovim faktorima, imao sam jednu sumnju koja je prevazišla sve ostale. Ja nisam bio pisac i bio sam veoma svestan svojih ograničenja u tom smislu. Bio sam siguran da mogu da sednem licem u lice sa pušaćem i da ga ubedim koliko će prijatnija biti socijalna okupljanja, kako će on ili ona biti u stanju da se koncentriše i podnese stres kao nepušač i kako proces prestanka može biti lak i prijatan. Ali da li ja to mogu da prenesem kroz knjigu? Čak sam sumnjao u to da li ja uopšte imam pravo da stavim EASYWAY u knjigu i da li je možda trebalo da zaposlim profesionalnog pisca. Nikako nisam bio siguran da će to biti uspeh. Bogovi su mi bili naklonjeni. Primio sam hiljade čestitki koje su sadržale komentare poput: "To je najbolja knjiga ikada napisana." "Vi ste moj guru" "Vi ste genije." "Trebalo bi da dobijete odlikovanje viteza." "Vi bi trebalo da ste državni premijer." "Vi ste svetac." Nadam se da nisam dopustio sebi da nešto uobrazim zbog takvih komentara. Potpuno sam svestan da ti komplimenti nisu bili upućeni meni kao piscu, da hvale moju veštinu pisanja, nego baš obrnuto - da ih dobijam baš zbog nedostatka veštine. Ti komplimenti su mi stizali od ljudi jer - bilo da vam je draže da odete na kliniku ili pročitate knjigu: EASYWAY metoda funkcioniše! Ne samo da imamo svetsku mrežu EASYWAY klinika, nego je ova knjiga prevedena na preko dvadeset jezika, i dok ja ovo pišem, ona je bestseler broj 1 u Nemačkoj. Posle otprilike godinu dana od početka rada klinika, ja sam mislio da sam naučio sve što ima da se nauči o pomaganju ljudima da ostave pušenje. Neverovatno, ali 14 godina posle otkrivanja metode ja praktično naučim nešto novo svakog dana. Ova činjenica me je malo zabrinula kada sam bio zamoljen da budem recenzent prvog izdanja koje je izašlo posle šest godina otkako se knjiga štampa. To je bio horor - jer za praktično sve što sam napisao trebalo je da se vratim unazad i da prepravljam i bolje objasnim. Nije trebalo da brinem. Osnovni principi EASYWAY su postojani danas kao i onda kada sam metodu otkrio. Prelepa istina je: LAKO JE PRESTATI! To je činjenica. Moja jedina poteškoća je da ubedim svakog pušača u to. Čitavo moje iskustvo koje sam sakupio u 14 godina pomoglo je tako što je omogućilo svakom pušaču da ugleda svetlost. Na klinikama pokušavamo da dostignemo savršenstvo. Svaki neuspeh nas duboko zaboli jer mi znamo da svaki pušač može lako da prestane. Kada pušači ne uspeju, ophode se prema tome kao prema svom ličnom neuspehu. Mi se prema tome ophodimo kao prema svom neuspehu - nismo uspeli da ubedimo te pušače koliko je lako i prijatno da prestanu. Posvetio sam prvo izdanje pušačima koje nisam uspeo da izlečim. Ta stopa neuspeha bila je zasnovana na principu garancije koju imamo na klinikama - "vraćamo novac ako niste zadovoljni". Prosečna trenutna stopa neuspeha na našim klinikama je ispod 5%. To znači uspeh od preko 95%. Iako sam bio svestan da sam otkrio nešto neverovatno, ni u najluđim snovima nisam očekivao da ću postići takvu stopu uspeha. Sad možete da se pobunite i kažete da ako sam zaista verovao da ću izlečiti svet od pušenja - mora da sam očekivao stopu uspeha od 100%.

Ne, nikad nisam očekivao da ću postići 100%. Ušmrkavanje nikotina je ranije bila najpopularnija vrsta nikotinske zavisnosti dok nije postala antisocijalna i izumrla. Ipak, postoje i dalje neki čudaci koji ponekad ušmrknu nikotin, i verovatno će ih uvek biti. Začuđujuće, Parlament spada u poslednja utočišta ušmrkavanj nikotina. Pretpostavljam da to i nije tako čudno kad se nad tim zamisliš političari generalno kaskaju stotinama godina iza svog vremena. Tako da će uvek biti čudaka koji će to raditi. Ja nikada nisam očekivao da ću morati da lečim svakog pušača ponaosob. Ono što sam ja mislio da će se desiti, onog trenutka kad objasnim misterije oko zamke u koju ste upali kao pušač i kad razbijem iluzije tipa: x Pušači uživaju dok puše x Pušač bira da puši x Pušenje otklanja dosadu i stres x Pušenje pomaže koncentraciji i opuštanju x Pušenje je navika x Potrebna je moć volje da bi se prestalo x Jednom pušač - uvek pušač x Govoriti pušaču da će ga to ubiti mu pomaže da prestane x Zamene, posebno one koje sadrže nikotin u sebi, pomažu da se ostave cigarete x Svi pušači moraju da prođu kroz period patnje da bi prestali, ja sam naivno pomislio da će ostatak sveta takođe videti istinu i usvojiti moju metodu. Mislio sam da će mi glavni neprijatelji biti duvanske industrije. Neverovatno, ali moje glavne prepreke su bile institucije za koje sam mislio da će mi biti najveći saveznici: mediji, Vlada, organizacije poput Udruženje za pušenje i zdravlje, QUIT (organizacija koja pomaže odvikavanje) i renomirano zdravstvo. Verovatno ste gledali film "Sestra KEni". U slučaju da niste, u filmu je reč o vremenu kada je dečija paraliza, ili polio, bila prokletstvo naše dece. Jasno se sećam da je ta reč u mene usadila isti strah koji danas osećam kada čujem reč "rak". Efekat polio virusa nije bio samo taj što parališe ruke i noge, već što uzrokuje poremećaj oblika udova. Lekari su tada stavljali udove u gvozdena pomagala da bi se sprečio poremećaj. Rezultat je bila doživotna paraliza. Sestra Keni je verovala da su ta gvozdena pomagala zaustavljala proces oporavka i dokazala je hiljadu puta da mišići mogu ispočetka da se formiraju i da dete može ponovo da hoda. Međutim, Sestra Keni nije bila lekar, bila je obična sestra. Kako se usuđuje da se meša u nešto što je povereno samo stručnim doktorima? A nije bilo važno to što je ona pronašla rešenje za problem i što je dokazala njegovu efikasnost. Deca koju je lečila Sestra KEni su znala da je ona u pravu, kao i njihovi roditelji, ali renomirano zdravstvo ne samo da nije usvojilo njene metode već su joj zabranili da radi u medicini. Trebalo je 20 godina da prođe da bi medicina prihvatila ono što je bilo očigledno. Gledao sam film mnogo godina pre nego što sam otkrio EASYWAY. Film je bio veoma interesantan i bez sumnje bilo je istine u njemu. Međutim, bilo je isto tako očigledno da je Holivud iskoristio veliku porciju poetske slobode. Nemoguće je da je sestra Keni otkrila nešto što združena medicinska nauka nije uspela da otkrije. Sigurno ti renomirani lekari nisu baš bili takvi dinosaurusi kakvim ih predstavljaju? Kako je moguće da im je trebalo 20 godina da prihvate ono što im je bilo ispred nosa? Kaže se da su nekada činjenice čudnije od naučne fantastike. Izvinjavam se onima koji su pravili film Sestra Keni što sam rekao da su uzeli previše poetske slobode. Čak i u ovo tzv. osvešćeno doba gde imamo modernu komunikaciju, posle 14 godina, ja nisam uspeo da prenesem poruku. Da, dokazao sam svoju suštinu; jedini razlog zašto vi čitate ovu knjigu je zato što vam je neki bivši pušač preporučio. Ne zaboravite, ja nemam ogromnu finansijsku moć kao Britanska Zdravstvena Organizacija ili Udruženje za zdravlje i pušenje. Kao i sestra KEni, ja sam ussamljena individua.

Kao i ona, ja sam poznat samo zato što moj sistem funkcioniše. Već me tretiraju kao gurua broj jedan koji pomaže pušačima da ostave cigarete. kao i sestra KEni, i ja sam dokazao suštinu. Ali kakva korist što je sestra KEni dokazala svoju priču, kad je ostatak sveta i dalje radio upravo suprotno od onoga što treba? Poslednja rečenica u ovoj knjizi je ista kao u originalnom rukopisu: Postoji vetar promene u društvu. Pokrenuta je jedna grudva snega i nadam se da će ova knjiga pomoći da to postane lavina snega. Zbog mojih prethodno iznesenih stavova, pomislićete da ja uopšte ne poštujem medicinu kao profesiju. To je daleko od istine. Jedan od mojih sinova je doktor i ne mogu da zamislim finiju profesiju za čoveka. Dobijamo više preporuka za naše klinike od doktora nego od bilo koje druge profesije i, iznenađujuće, najviše naših klijenata je iz medicinske struke nego bilo koje druge. Ranije su me doktori smatrali šarlatanom. Avgusta 1997. imao sam veliku čast da budem pozvan da predajem na 10-toj Svetskoj Konferenciji o zdravlju i duvanu koja je održana u Pekingu. Mislim da sam bio prvi nekvalifikovani doktor koji je imao tu čast. Sam poziv je bio mera mog napretka. Međutim, to je bilo isto kao da sam držao predavanje zidu. Kako žvakaća guma sa nikotinom i flaster nisu rešili problem, sami pušači su izgleda prihvatili da ne možeš da se izlečiš od zavisnosti jedne droge tako što ćeš prepisati kao lek istu tu drogu. To je isto kao da kažete zavisniku od heroina: nemoj da pušiš heroin, pušenje je opasno, ubrizgaj ga u venu (ne pokušavajte to sa nikotinom, istog trenutka će vas ubiti). Zato što medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu ljudima da prestanu da puše, sve je skoncentrisano na to da im govore ono što oni već znaju: pušenje nije zdravo, to je prljavo i odvratno, asocijalno i skupo. A ne shvataju da nije stvar u tome da oni puše zato što ne razumeju razloge zašto ne treba da puše. Pravo rešenje je da se otklone razlozi zbog kojih oni puše. Kada je svetski dan za borbu protiv pušenja, zdravstveni stručnjaci govore: "Ovo je dan kada svaki pušač pokušava da prestane." Svaki pušač zna da je to jedan dan u godini kada će većina pušača popušiti duplo više nego što inače puši, i to potpuno otvoreno, jer nijedan pušač ne voli da mu se govori šta da radi, pogotovo od strane ljudi koji tretiraju pušače kao idiote i koji ne razumeju zašto oni puše. Zato što ne razumeju u potpunosti same pušače ili kako da im olakšaju da prestanu, njihov stav je: "Probaj ovaj metod. Ako to ne uspe, probaj nešto drugo." Da li možete da zamislite da postoji 10 načina šta se radi u slučaju zapaljenja creva? Devet od tih deset metoda izlečilo je 10% pacijenata, što znači da je ubilo 90%, a deseta metoda je izlečila 95%. Zamislite da je deseta metoda bila dostupna više od 14 godina, ali velika većina u medicini je i dalje preporučivala ostalih devet metoda. Jedan od doktora na toj konferenciji je uvideo jedan detalj kog se ja nisam dosetio. Izneo je činjenicu da je moguće da će se doktori suočiti sa zakonskim posledicama zbog nesavesne prakse jer ne savetuju svoje pacijente o najboljem načinu da prestanu sa pušenjem. Ironija je u tome što je baš on bio veliki zagovornik terapije koja koristi nikotinske zamene (žvake sa nikotinom, flastere itd.) Veoma se trudim da ne budem osvetoljubiv, ali nadam se da će on biti prva žrtva svojih ideja. Dok pišem, britanska vlada je upravo potrošila 2.5 miliona funti na šokantnu TV kampanju koja pokušava da ubedi omladinu da se ne navuče. Mogli su isto tako da potroše te pare i na kampanju u kojoj će ih ubeđivati da motori mogu da ih ubiju. Da li oni shvataju da omladina zna da ih jedna cigareta neće ubiti i da nijedan klinac nikada ne očekuje da će se navući? Veza između pušenja i raka pluća je utvrđena pre već 40 godina. Uprkos tome, više mladih se danas navuče nego ikada ranije. Mladima nije potrebno da gledaju horore o pušenju na televiziji. Pušači ionako izbegavaju takve programe. Praktično svaki mlad čovek u zemlji je bio svedok kako je pušenje uzrokovalo propast u njenoj ili njegovoj familiji. Ja sam gledao kako moj otac i sestra bivaju uništeni od te droge; to me nije sprečilo da i sam upadnem u zamku.

Pojavio sam se na državnoj stanici sa doktorkom koja nikada nije bila pušač i nikada nije izlečila nijednog pušača, tvrdeći kategorično kako će ta kampanja da spreči mlade da se navuku. Samo da je vlada imala razuma pa da je meni dala tih 2.5 miliona funti. Ja bih finansirao kampanju koja bi garantovala smrću nikotinske zavisnosti za par godina. Ja zaista verujem da je grudva snega postala fudbalska lopta. Ali posle 14 godina to je tek zrnce peska u pustinji. Ja sam zahvalan hiljadama bivših pušača koji su posećivali moje klinike, pročitali moje knjige, gledali moje spotove i preporučili EASYWAY svojim prijateljima, rođacima i svima onima koji bi ih slušali, i molim se da tako i nastave. Međutim, grudva snega se neće pretvoriti u lavinu dok medicina i mediji ne prestanu da preporučuju metode koje otežavaju ostavljanje cigareta i prihvate da EASYWAY metoda nije još samo jedna u nizu metoda: VEĆ JEDINI RAZUMAN METOD ZA KORIŠĆENJE! Ne očekujem da mi još poverujete, ali kad budete završili knjigu, biće vam jasno. Čak i nekoliko ljudi koji ne uspeju - kažu: "Još mi nije pošlo za rukom da ih ostavim, ali vaš način je bolji od bilo kog drugog za koji znam." Ako, kada završite knjigu, osećate da mi dugujete zahvalnost, možete i te kako taj dug da platite. Ne samo što ćete preporučiti EASYWAY svojim prijateljima, nego svaki put kada vidite na TV-u ili čujete na radiju, ili pročitate članak u novinama koji propagira neku drugu ideju, nazovite ih ili im pišite i pitajte ih zašto ne propagiraju EASYWAY metodu. To će pogurati lavinu, i ako ja poživim da to vidim, umreću kao srećan čovek. Ovo treće izdanje EASYWAY služi da vas uvede u umetnost tehnologije i pokaže kako je lako i prijatno da se ostave cigarete. Da li se osećate kao da je smak sveta? Ma zaboravite to. Ja sam postigao neke sjajne stvari u svom životu. Ali najveća je ta što sam uspeo da pobegnem iz ropstva nikotinske zavisnosti. Pobegao sam pre 14 godina i - i dalje sam ushićen činjenicom da sam slobodan. Nema razloga da budem depresivan, ništa loše se ne dešava: naprotiv, učinićete nešto što bi svaki pušač na planeti želeo da učini: BIĆETE SLOBODNI !

Poglavlje 1 - Najgori zavisnik od nikotina koga sam upoznao Možda bi trebalo da počnem opisujući moju kompetentnost za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam doktor ni psihijatar; moje kvalifikacije su daleko pogodnije. Proveo sam 33 godine svog života kao zakleti pušač. U kasnijim godinama pušio sam sto cigareta kada imam loš dan, a inače nikad manje od šezdeset na dan. U toku svog života više puta sam pokušavao da prestanem. Jednom sam čak prestao na 6 meseci, ali sam i dalje zastajao pored pušača da bih osetio miris duvana, i dalje sam putovao u delu za pušače u vozu. Za većinu pušača, kada je o zdravlju reč, imamo slučaj: "Ja ću prestati da pušim pre nego mi se nešto desi". Ja sam dospeo u fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam konstantne glavobolje i konstantno sam kašljao. Mogao sam da osetim pulsiranje vertikalne vene na svom čelu, i iskreno sam verovao da će svakog trenutka da se desi eksplozija u mojoj glavi i da ću umreti od moždanog udara. To mi je smetalo, ali me nije zaustavilo. Došao sam u fazu kada sam čak prestao da pokušavam da ostavim cigarete. Nije to zbog toga što sam ja toliko uživao u pušenju. Ponekad u svom životu pušači pate od iluzije da im prija ta cigareta na koju su navikli, ali ja nikad nisam patio od te iluzije. Uvek sam prezirao i ukus i miris, ali mislio sam da mi cigareta pomaže da se opustim. Davala mi je snagu i samopouzdanje, i uvek sam se osećao jadno kada sam pokušavao da prestanem, nikada nisam bio u stanju da zamislim ugodan život bez cigarete. Jednom prilikom, moja žena me je poslala kod hipnotizera. Bio sam potpuno skeptičan, ne znajući ništa o hipnozi i u iluziji da će me dočekati osoba koja izgleda kao neki indijac, sa minđušama po telu i tome slično. Bio sam u svim uobičjnim iluzijama od kojih pate pušači izuzev jedne - znao sam da nisam osoba koja nema volje. Ja sam imao kontrolu nad svim drugim delovima života ali cigarete su kontrolisale mene. Mislio sam da hipnoza podrazumeva nametanje volje, i iako nisam hteo da ometam proces (kao svi pušači, veoma sam želeo da prestanem da pušim), mislio sam da me niko neće zavarati idejom da meni nije potrebno da pušim. Ispostavilo se da je cela seansa bila gubljenje vremena. Hipnotizer je pokušao da me natera da pomerim svoje ruke i noge i radim neke slične stvari. Izgledalo je da ništa ne funkcioniše kako treba. Nisam pao u nesvesno stanje. Nisam pao u trans, ili barem mislim da nisam, ali ipak posle te seanse sam prestao da pušim. E sad, pre nego što odjurite kod hipnotizera, dozvolite mi da vam nešto objasnim. Hipnoza je sredstvo komunikacije. Ako se prenese pogrešna poruka, vi nećete prestati da pušite. Nevoljno kritikujem čoveka kod koga sam bio jer da nije bilo njega do sada bih bio mrtav. Ali to je tako uprkos tome, a ne zahvaljujući njemu. Takođe ne želim da izgleda kao da govorim protiv hipnoze; naprotiv, ja je koristim u svojim konsultacijama. Ona predstavlja moć sugestije i moćnu silu koja može biti iskorišćena u dobrom i lošem smislu. Nikada nemojte ići kod hipnotizera ako vam on ili ona nisu preporučeni od strane nekoga koga poštujete i kome verujete. Tokom tih odvratnih godina kada sam bio pušač mislio sam da mi život zavisi od cigareta, i bio sam spreman da radije umrem nego da živim bez njih. Danas me ljudi pitaju da li mi se ikada desi da poželim da zapalim po koju. Odgovor je:"Nikada, nikada, nikada." Upravo suprotno. Imao sam divan život. Da sam umro od pušenja, ne bih mogao da se požalim. Bio sam veoma srećan čovek, ali najlepša stvar koja mi se desila je da sam se oslobodio tog košmara, tog ropstva u kom sam sistematski uništavao sopstveno telo i patio da bih imao tu privilegiju da pušim.

Da objasnim nešto od samog početka: ja nisam nikakav mistik. Ne verujem u mađioničare ni vile. Razmišljam mozgom naučnika, i naikako nisam mogao da shvatim šta mi se u svemu tome činilo kao magija. Počeo sam da čitam o hipnozi i o pušenju. Ništa što sam pročitao nije objasnilo čudo koje se desilo. Zašto je bilo tako smešno jednostavno da prestanem kada sam ranije prolazio kroz nedelje najcrnje depresije? Trebalo mi je dosta vremena da shvatim, uglavnom zato što sam išao u suprotnom pravcu. Pokušavao sam da shvatim zašto je bilo tako lako prestati, a ustvari pravi problem je zašto pušači misle da je teško prestati. Pušači pričaju o užasnom stanju kada ne puše, ali kada sam pogledao unazad i pokušao da se setim tih užasnih momenata, oni za mene nisu postojali. Nije bilo nikakvog fizičkog bola. Sve je bilo u umu. Moje zanimanje sa punim radnim vremenom je pomaganje drugim ljudima da se reše te navike. Veoma, veoma sam uspešan. Pomogao sam da se izleče hiljde pušača. Da naglasim od samog starta: ne postoji tako nešto što se zove zakleti pušač. Još uvek nisam upoznao nikog ko je bio toliko mnogo navučen (ili, bolje, mislio da je toliko navučen) kao što sam bio ja. Ne samo da svi mogu da prestanu da puše, nego to mogu lako da urade. U suštini nas strah čini pušačima: strah da u životu nikada nećemo uživati kao što smo uživali sa cigaretama i strah da ćemo se osećati kao da vam je nešto oduzeto. U stvari, to je tako daleko od istine. Ne samo da je uživanje u životu bez cigareta podjednako, nego se beskrajno više uživa, na mnogo načina, a zdravlje, snaga i bogatstvo su još i najmanje prednosti. Svi pušači mogu lako da prestanu - čak i vi! Sve što treba da uradite je da pročitate knjigu do kraja sa otvorenim umom. Što više budete mogli da razumete, utoliko će vam lakše biti da to doživite. Najvažnije od svega, nećete ići kroz život kukajući za cigaretama ili se osećati kao da vam je nešto oduzeto. jedina misterija će biti zašto ste toliko dugo pušili. Da na nešto upozorim. Postoje samo dva razloga zašto moja metoda može da ne uspe: 1. NEUSPEH U PRAĆENJU INSTRUKCIJA Nekim ljudima je odbojno što sam ja toliko izričit u nekim savetima. Na primer, ja ću vam reći da ne prestajete uz pomoć zamena kao što su slatkiši, žvakaće gume, itd. (posebno bilo šta što sadrži nikotin). Razlog zašto sam ja toliko izričit je zato što znam o čemu pričam. Ne poričem da ima mnogo ljudi koji su prestali koristeći takve zamene, ali oni su uspeli uprkos tim stvarima, a ne zahvaljujući njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav dok stoje na mostu napravljenom od užadi, ali to nije najlakši način. Sve što vam govorim ima svrhu: da lako prestanete i time osigurate uspeh. 2. NESPOSOBNOST DA SHVATE Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Ispitajte ne samo sve ono što vam ja kažem već i vaše lične stavove i ono što vas je društvo naučilo o pušenju. Na primer, vi koji mislite da je pušenje samo navika, zapitajte se zašto ostalih navika, a u nekima od njih uživate, možete tako lako da se odreknete, a tako je teško odreći se navike koja ima odvratan ukus, košta vas bogatstva i ubija vas. Vi koji mislite da uživate u cigareti, zapitajte se zašto neke druge stvari u životu, u kojima beskonačno više uživate, možete da uzmete i ostavite. Zašto morate da imate cigarete pri sebi i nastaje panika ako ih nemate?

Poglavlje 2 - Easy metoda Cilj ove knjige je da vas dovede u stanje uma u kom, umesto uobičajnih metoda prestanka pušenja gde se na početku osećate kao da se penjete uz Mont Everest i provedete sledećih nekoliko nedelja žudeći za cigaretom i zavideći svim pušačima, vi se odmah osećate ponosno, radosno, kao da ste izlečeni od strašne bolesti. Od tog trenutka, kako dublje ulazite u život sve ćete se više pitati kako ste ikada bili pušač u svom životu. Gledaćete na pušače sa žaljenjem, nećete im zavideti. Ako niste nepušač ili bivši pušač, od suštinske važnosti je da nastavite da pušite dok ne završite ovu knjigu. Ovo će možda izgledati kao kontradiktornost. Kasnije ću objasniti kako vam cigarete apsolutno "ništa ne rade". U stvari, jedan on mnogobrojnih paradoksa kod pušenja je da u trenutku kada pušimo cigaretu mi je gledamo i pitamo se zašto to radimo. Samo kada nemamo mogućnost da pušimo mi je doživljavamo kao dragocenu. Međutim, da prihvatimo to da, sviđalo se to vama ili ne, vi verujete da ste navučeni. Kada verujete da ste navučeni, nikada ne možete biti potpuno opušteni ili koncentrisani ako ne pušite. Zato nemojte pokušavati da prestanete pre nego što završite sa čitanjem cele knjige. Dok čitate, želja za pušenjem će se smanjivati. Nemojte ostavljati stvar na pola - to može biti fatalno. Zapamtite, sve što treba da uradite je da pratite instrukcije. "Znam da me NIŠTA neće naterati da ponovo propušim. Tako je lepo biti SLOBODAN, disati punim pravilno i ne biti rob." Krisi J. Uz pomoć povratnih reakcija, posle 12 godina od prvog izdanja knjige, izuzev poglavlja 28, "Vreme", ova instrukcija da nastavite da pušite dok ne završite knjigu me je najviše isfrustrirala. Kada sam prestao da pušim, mnogi moji prijatelji i rođaci su prestali, jednostavno zato što sam i ja prestao. Mislili su: "Ako on može, svako može". Tokom godina uspevao sam da nateram one koji nisu prestali, uz pomoć malih naznaka, saveta, da shvate koliko je lepo biti slobodan. Kada se knjiga prvi put štampala, dao sam knjigu rulji koja je još duvanila. Bilo je po principu - iako to možda bude najdosadnija knjiga ikada napisana, oni će je pročitati pa makr samo zbog toga što ju je napisao njihov prijatelj. Bio sam iznenađen i povređen kada sam saznao, mesecima kasnije, da se nisu potrudili da završe knjigu. Čak sam otkrio da je prva kopija koju sam potpisao i dao nekome koga sam smatrao bliskim prijateljem - data nekom drugom. Bio sam povređen tada, ali sam prevideo strah koji se uvuče u pušača koji je rob nikotinu. Može da prevaziđe prijateljstvo. Ja sam zamalo isprovocirao razvod zbog toga. Moja majka je jednom rekla mojoj ženi: "Zašto mu ne zapretiš da ćeš ga ostaviti ako ne ostavi cigarete?" Moja žena je odgovorila: "Zato što bi on ostavio mene kada bih mu to rekla." Bilo me je sramota da to priznam, ali verujem da je ona bila u pravu; takav je strah koji stvara pušenje. Sad shvatam da mnogi pušači ne završe knjigu zato što osećaju da će prestati čim pročitaju knjigu. Neki namerno pročitaju jedan red dnevno da bi tako odložili taj zao dan kada treba da prestanu zauvek. Sada sam potpuno svestan da neke ljude njihovi bližnji bukvalno nateraju da pročitaju knjigu. Posmatrajte to ovako: šta imate da izgubite? Ako ne prestanete kad završite sa knjigom, neće vam biti ništa gore nego što vam je sada. NEMATE APSOLUTNO NIŠTA DA IZGUBITE A MOŽETE MNOGO DA DOBIJETE! Kad smo već kod toga, ako niste pušili par dana ili nedelja ali niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač ili nepušač, onda nemojte pušiti dok čitate. U stvari, vi ste već nepušač. Sve što treba da uradimo je da dođemo do toga da vaš mozak "stigne" vaše telo. Do kraja knjige bićete srećan nepušač. "Nisam ni sanjala da ću ikada poželeti da prestanem da pušim, a kamoli da ću naterati sebe da pročitam ovu knjigu!" Rejčel G.

U osnovi, moja metoda je totalna suprotnost uobičajnim metodama za prestajanje. Uobičajna metoda je da se napravi lista svih štetnih faktora pušenja i da se kaže:"Ako mogu dovoljno dugo da izdržim bez cigarete, u jednom trenutku će želja za cigaretom da nestane. Tada ću moći ponovo da uživam u životu, oslobođen od ropstva duvana." Ovo je logičan pogled na tu stvar, i hiljade pušača svakog dana prestane da puši koristeći neku od ovih metoda. Međutim, veoma je teško uspeti ako pratite ove metode, iz sledećih razloga: 1. Prestanak pušenja nije pravi problem. Svaki put kada ugasite cigaretu vi ste prestali da pušite. Možda ćete imati jednake razloge da jednog dana kažete "Ne želim više da pušim" svi pušači ih imaju, svakog dana njihovih života, a razlozi su verovatno jači nego što možete i da zamislite. Pravi problem nastaje drugog dana, desetog dana ili hiljaditog dana, kada u trenutku slabosti, ili u trenutku kada ste jaki, zapalite jednu cigaretu, i zato što je to delimična zavisnost od droge vi ćete poželeti još jednu, i iznenada - vi ste ponovo pušač. 2. Zdravstvena upozorenja bi trebalo da nas zaustave. Naš zdrav razum nam govori: "Prestani da radiš to. Ti si budala", ali u stvari to otežava. Mi, na primer, pušimo kada smo nervozni. Kažite pušaču da ga pušenje ubija i prvo što će uraditi je da će zapaliti cigaretu. Ima više opušaka ispred Royal Marsden bolnice, najvažnije ustanove u Engleskoj koja leči rak, nego ispred bilo koje druge bolnice u zemlji. 3. Svi razlozi za prestajanje u stvari otežavaju proces iz dva razloga. Prvo, oni stvaraju osećaj žrtvovanja. Uvek nas teraju da se ostavimo našeg malog prijatelja, poroka, zadovoljstva, kako god to pušač doživljava. Drugo, zaslepljuju. Mi ne pušimo zato što ne razumemo razloge zbog kojih treba da prestanemo. Prvo pitanje je:"Zašto mi želimo ili osećamo potrebu da to radimo?" EASYWAY metoda je u osnovi ovo: prvo da zaboravimo razloge zbog kojih želimo da prestanemo, da se suočimo sa problemom cigareta i da upitamo sebe sledeća pitanja: 1. šta to meni donosi? 2. da li ja zapravo uživam u tome? 3. da li zaista osećam potrebu da idem kroz život i da patim se, samo da bih mogao da držim tu stvar u svojim ustima i gušim sebe? Prelepa istina je da ničemu ne doprinosi. Da skroz pojasnim, ja ne mislim da štetni faktori pušenja nadjačavaju prednosti; svi pušači to znaju. Ja mislim sledeće - ne postoje prednosti pušenja. Jedina prednost koju je pušenje ikada imalo bio je socijalni "plus"; danas čak i sami pušači gledaju na to kao na antisocijalnu naviku. Većina pušača oseća da je neophodno da nađu realne razloge zašto puše, ali su to sve zablude i iluzije. Prva stvar koju ćemo uraditi je da otklonimo ove zablude i iluzije. U stvari, vi ćete samo shvatiti da se ničeg ne odričete, već da postoje prelepe, pozitivne stvari koje možete da dobijete kada postanete nepušač, a zdravlje i novac su samo dav plusa. Onog trenutka kada se orkloni ta iluzija da život više nikada neće biti isti bez cigareta, onda kada shvatite da ne samo da je život isti bez cigareta nego beskonačno lepši, onda kada osećaj da vam je nešto oduzeto ili da nešto propuštate nestane, tada možemo da stanemo i razmotrimo pitanje zdravlja i novca - i mnogo drugih razloga za ostavljanje pušenja. Shvatanje ovih činjenica će biti pozitivna dodatna pomoć pri ostvarivanju onoga što želite da proživite ostatak života bez ropstva nikotinu.

Poglavlje 3 - Zašto je teško prestati? Kao što sam ranije objasnio, zainteresovao sam se za sve ovo zbog sopstvene zavisnosti. Kada sam konačno prestao to je bilo kao magija. Ranije kada sam pokušavao da prestanem prolazio sam kroz nedelje najcrnje depresije. Bilo je čudnih dana kada sam bio prilično raspoložen ali odmah sledećeg dana vraćala se depresija. To je isto kao kada biste kopali rukama da izađete iz klizave rupe: osećate da ste blizu vrha, vidite sunce a onda jednostavno skliznete nazad dole. Povremeno zapalite cigaretu, ona bude odvratnog ukusa i onda se pitate zašto vi to uopšte morate da radite. Jedno od pitanja koje uvek postavljam pušačima pre mojih konsulatacija je: "Da li želite da prestanete da pušite?" U jednom smislu to je glupo pitanje. Svi pušači bi hteli da prestanu. Ako kažete dokazanom pušaču: "Kada biste mogli da se vratite u vreme pre nego što ste se navukli, sa znanjem koje sada imate, da li biste počeli da pušite?", odgovor je: "NIKAKO". Recite najzakletijem pušaču - neome ko ne misli da to ugrožava njegovo zdravlje, ko nije zabrinut zbog načina kako društvo na to gleda i onome ko može sebi to da priušti (nema ih mnogo danas): "Da li podržavate svoju decu da i ona puše", odgovor je: "NIKAKO". Svi pušači osećaju da ih je obuzelo zlo. Ranija postavka je bila: "Prestaću, samo ne danas nego sutra". S vremenom dođemo u fazu kada mislimo da ili nemamo moć volje ili da postoji nešto od suštinske važnosti u cigareti što mi moramo da imamo da bismo uživali u životu. Kao što sam ranije rekao, problem nije objasniti zašto je lako prestati; problem je objasniti zašto je to teško. U stvari, pravi problem je objasniti zašto ljudi to uopšte rade, ili zašto je u jednom trenutku 60% nacije pušilo. Sve to oko pušenja je neverovatna enigma. Jedini razlog što mi to radimo je zato što hiljade ljudi radi isto. Ipak svi bi želeli da nikad nisu ni počeli, govoreći nam kako je to samo gubljenje vremena i novca. Mi ne možemo baš u potpunosti da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Mi onda shvatimo da je to stvar odraslih i radimo naporno na tome da se i sami navučemo. Onda provedemo ostatak života govoreći svojoj deci da to ne rade i sami pokušavamo da prestanemo. Takođe, provedemo ostatak života u patnji. Prosečan pušač koji popuši 20 cigareta na dan potroši 50000 funti u svom životu na cigarete. Šta radimo s tim novcem? (Ne bi bilo tako strašno kada bismo ih bacili u đubre.) Mi ga ustvari koristimo da sistematski pretrpavamo svoja pluća otrovima koji prouzrokuju rak, sve više sprečavamo kiseonik da dopre do mišića i organa u našim telima, tako da svakog dana postajemo sve više letargični. Osuđujemo sebe na doživotnu prljavštinu, loš zadah, zube sa flekama, rupice na garderobi probušene pikavcima, prljave pepeljare i ustajali smrad duvana. To je doživotno ropstvo. Provodimo pola svojih života u situacijama u kojima nam društvo ne dozvoljava da pušimo (crkve, bolnice, škole, metroi, pozorišta, itd.) ili, kada pokušavamo da smanjimo ili prestanemo, osećamo se kao da nam se nešto oduzima. Ostatak našeg pušačkog života provodimo u situacijama kada nam je dozvoljeno da pušimo ali mi bismo želeli da to ne moramo. Kakav je to hobi kada dok to radiš želiš da to ne radiš, a kad to ne radiš patiš za cigaretom? To je životni vek u kome te tretiraju kao neku vrstu kuge i, što je najgore od svega, jedan život proveden u preziranju, a inače ste jedno inteligentno, racionalno ljudsko biće. Pušač prezire sebe, prezire svaki Državni dan borbe protiv pušenja, prezire svako obaveštenje od strane vlade o ugrožavanju zdravlja ili zastrašujuću priču o raku, ili kampanje posvećene lošem zadahu, svaki put kada ga zaboli u grudima, svaki put kada je usamljeni pušač u društvu nepušača. Da ide kroz život sa ovim odvratnim crnim senkama u pozadini svog uma, šta čovek dobija iz toga? APSOLUTNO NIŠTA! Zadovoljstvo? Užitak? Opuštanje? Nešto što vas prdiže? Sve su to iluzije, osim ako nošenje uskih cipela zarad užitka kada ih skinete smatrate zadovoljstvom! "Uvek sam mislila da ću se osećati manje srećnom i manje sigurnom u sebe ako prestanem da pušim. A u stvari lepota vaše knjige je u tome što se, od samog početka, osećate SREĆNIJE I SIGURNIJIM!" Dženifer O.

Kao što sam rekao, pravi problem je objasniti ne samo zašto je pušačima teško da prestanu nego zašto ljudi uopšte puše. Verovatno ćete reći: "To je sve u redu. Ali kada se jednom navučete na nikotin veoma je teško odvići se.! Ali zašto je to teško, i zašto mi to radimo? Pušači traže odgovor na ovo pitanje čitavog svog života. Neki kažu da je to zbog neverovatnog bola kada prestanete. U stvari, pravi simptomi prestanka korišćenja nikotina su tako blagi (v. poglavlje 6) da većina pušača živi i umre a da nikada ne shvate da su zavisni od droge. Neki kažu da se u cigaretama veoma uživa. Nije tako. One su prljave i odvratne. Pitajte bilo kog pušača koji misli da on puši samo zato što uživa u cigareti, kad nema cigarete koje on puši i može da nabavi samo one koje mu se ne dopadaju, da li prestane da puši. Uživanje nema veze s tim. Ja uživam dok jedem jastoga ali to ne znači da sam dospeo u fazu kada moram da imam 20 jastoga koji mi vise oko vrata. Kada je o drugim stvarima u životu reč - mi uživamo dok ih radimo, ali se ne osećamo ugroženo kada to ne radimo. Neki traže razloge u psihologiji - Frojdov sindrom, "dete na majčinoj sisi". Zaista je upravo obrnuto. Uobičajeni razlog zašto počnemo da pušimo je da pokažemo da smo zreli i odrasli. Kada bismo morali da sisamo cuclu u javnosti, umrli bismo od sramote. Neki misle da je obrnuto, da je to zbog mačo izgleda kada udišete dim ili izduvate kroz nozdrve. Ponovo ovaj argument nema poente. Zapaljena cigareta u uvetu bi izgledala smešno. Koliko smešnije izgleda neko ko udiše otrove koji uzrokuju rak u svoja pluća? Neki pravdaju činjenicu da puše i kažu: "Tako imam nešto da radim sa rukama". Pa zašto je onda zapalite? "To je oralna satisfakcija." Pa zašto je palite? "To je divan osećaj dima dok ulazi u moja pluća." Užasan osećaj - zove se gušenje. Mnogi veruju da pušenje otklanja dosadu. To je takođe zabluda. Dosada je stanje uma. Ne postoji ništa interesantno u cigareti. Razlog zašto ja pušim 33 godine bio je zato što me to opušta, daje mi osećaj sigurnosti i snagu. Takođe sam znao da me ubija i koštalo me je mnogo, čitavo bogatstvo. Zašto nisam otišao kod svog doktora i pitao ga za neko drugo rešenje - kako da se opustim i da se osetim snažno i sigurno? Nisam otišao jer sam znao da će mi ponuditi neko drugo rešenje. To nije bio moj razlog - to je bilo moje opravdanje. Neki kažu da puše samo zato što i njihovi prijatelji puše. Da li ste zaista toliko glupi? Ako jeste, molite se da vaši prijatelji ne počnu da odsecaju sebi glave da bi se rešili glavobolje! Većina pušača koja malo porazmisli o svemu dođe do zaključka da je to samo navika. To u stvari nije objašnjenje. Nego, pošto se odbace sva druga racionalna objašnjenja, to predstavlja jedini preostali izgovor. Nažalost, ovo objašnjenje je jednako logično. Svakog dana u životu mi menjamo navike, i u nekima od njih veoma uživamo. Ispran nam je mozak pričom da je pušenje navika i da je teško rešiti se navike. Da li je teško odreći se navike? U Ujedinjenom Kraljevstvu mi imamo naviku da vozimo levom stranom ulice. Ipak kada vozimo u Sjedinjenim Državama mi istog trenutka prekidamo tu naviku bez ikakvog problema. Očigledno da je zabluda da je teško odreći se navika. Činjenica je da mi stvaramo navike i odričemo ih se svakodnevno.

Pa zašto je onda tako teško odreći se navike koja ima odvratan ukus, koja nas ubija, koja nas košta bogatstvo, koja je prljava i odvratna i koje bismo inače želeli da se odreknemo, kada je sve što treba da uradimo da to prestanemo da radimo? Odgovor je da pušenje nije navika: TO JE ZAVISNOST OD NIKOTINA! Zato tako izgleda, da je teško "odviknuti se". Možda vi mislite da ovo objašnjenje pokazuje zašto jeste teško prestati? Da, objašnjava zašto mnogim pušačima jeste teško da prestanu. To je zato što ne razumeju šta je zavisnost od droge. Glavni razlog je što su pušači ubeđeni da ima nekog istinskog zadovoljstva u pušenju i veruju da će se oni žrtvovati ako prestanu. Prelepa istina je da onog trenutka kada shvatite zavisnost od nikotina i prave razloge zbog kojih pušite, prestaćete to da radite - prosto ćete prestati - i za tri nedelje jedina misterija će biti zašto vam je bilo potrebno da pušite toliko dugo koliko jeste, i zašto ne možete da ubedite ostale pušače KOLIKO JE LEPO BITI NEPUŠAČ!

Poglavlje 4 - Zlobna zamka

Pušenje je najprefinjenija i najzlobnija zamka koju su stvorili priroda i čovek. Šta nas uopšte navodi na to? Hiljade odraslih koji to već rade. Oni nas čak upozoravaju da je to prljava, odvratna navika koja će nas na kraju uništiti i koštati nas bogatstva, ali mi ne možemo da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Jedan od patetičnih aspekata pušenja je taj da mi treba stvarno dobro da se pomučimo da bismo se navukli. To je jedina zamka u prirodi koja nema ništa privlačno u sebi. Ono što predstavlja zamku nije to što cigarete imaju divan ukus, nego to što imaju odvratan ukus. Da je ta prva cigareta koju smo zapalili imala divan ukus, zazvonili bi alarmi i pošto smo inteligentna ljudska bića, shvatili bismo zašto polovina odraslog stanovništva sistematski uništava sebe trujući se. Ali zato što je ta prva cigareta imala odvratan ukus, naši mladi umovi su sigurni da se mi nikada nećemo navući, i mislimo da zato što u njima ne uživamo možemo da ih ostavimo kad god to poželimo. To je jedina droga u prirodi koja vas sprečava da ostvarite svoj cilj. Dečaci obično počnu zato što žele da izgledaju moćno, jako - to je imidž Hemfrija Bogarta, ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju osećate dok pušite tu prvu cigaretu je da ste moćni. Ne usuđujete se da udahnete, i ako udahnete mnogo puta, prvo će vam se zavrteti u glavi a onda će vam biti loše. Sve što želite da uradite je da pobegnete od ostalih dečaka i bacite tu prljavu stvar. Kod žena, cilj je da izgledaju kao prefinjene moderne mlade dame. Kad uzimaju te male dimove cigarete izgledaju tako smešno. Dok dečaci nauče kako da izgledaju moćno a devojčice kako da izgledaju prefinjeno, poželeće da nikada nisu ni počeli da puše. Pitam se da li su žene ikada izgledale prefinjeno dok puše, ili je to plod naše mašte koji su stvorile reklame za cigarete. Čini mi se da nema sredine između nekoga ko uči iz onoga što vidi i pušača veterana. Mi onda provodimo ostatak svog života pokušavajući da objasnimo sebi zašto to radimo, bilo da je to zbog zdravlja, nedostatka novca ili čisto zbog toga što su cigarete učinile da se osećate kao neko ko ima kugu. Čim prestanemo, pod većim smo stresom (strah od ostavljanja nikotina) i stvar na koju se oslanjamo da nam otkloni stres sada postaje nešto bez čega moramo.

Posle nekoliko dana mučenja mi odlučimo da smo izabrali pogrešno vreme. Moramo da sačekamo da period stresa prođe, i čim to bude tako - razlozi za ostavljanje pušenja nestaju. Naravno, takav period nikada neće doći, jer, prvo, mi smatramo da naš život teži ka tome da postane sve više stresan. Kako napuštamo sigurnost kod roditelja, prirodan proces koji sledi je nalaženje doma, pa onda hipoteke, bebe, odgovorniji poslovi itd. Ovo je takođe iluzija. Istina je da su najstresniji periodi za bilo koje biće rano detinjstvo i pubertet. Mi umemo da pobrkamo odgovornost sa stresom. Život pušača automatski postaje stresan jer duvan ne opušta niti vas oslobađa stresa, kao što društvo pokušava da vas ubedi. Upravo obrnuto: duvan čini da postanete više nervozni i uzdrmaniji stresom. Čak i oni pušači koji se reše navike (većina to uradi, jednom ili više puta za života) u stanju su da žive savršeno srećne živote ali da se onda odjednom ponovo navuku. Cela caka sa pušenjem je kao lutanje po ogromnom lavirintu. Čim uđemo u lavirint naši mozgovi postanu zamagljeni i zaklonjeni oblacima, i provedemo ostatak života pokušavajući da pobegnemo. Mnogi od nas to i uspeju, da bi onda kasnije došli do trenutka kada se ponovo navuku. Ja sam proveo 33 godine pokušavajući da pobegnem iz tog lavirinta. Kao i svi pušači, nisam mogao da ga shvatim. Ipak, zahvaljujući spletu neobičnih okolnosti, od kojih nijedna nema veze sa mnom, želeo sam da saznam zašto je ranije bilo toliko teško ostaviti cigarete a onda, kad asam to i uspeo, ne samo da je bilo lako nego sam i uživao u tome. Otkako sam prestao da pušim, moj hobi, i kasnije, moja profesija su bili otkrivanje mnogh misterija povezanih sa pušenjem. To je bila kompleksna i fascinantna zagonetka i, kao Rubikova kocka, skoro nemoguća za rešavanje. Ipak, kao kod svih komplikovanih zagonetki, ako znate rešenje, lako je! Ja imam rešenje za lako ostavljanje pušenja. Vodiću vas do izlaska iz lavirinta i osiguraću to da se nikad unutra ne vratite. Sve što treba da radite je da pratite uputstva. Ako skrenete na pogrešnom skretanju, ostatak instrukcija neće imati poentu. Dozvolite da naglasim da svako može lako da prestane, ali prvo moramo utvrditi činjenice. Ne, nisam mislio na zastrašujuće činjenice. Znam da ste ih vi već svesni. Postoji sasvim dovoljno informacija o kobnim posledicama pušenja. Da to može da vas spreči, vi biste već prestali. Mislim, zašto nam je toliko teško da prestanemo?! Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da saznamo pravi razlog zašto mi još uvek pušimo.

Poglavlje 5 - Zašto i dalje pušimo Svi mi počnemo da pušimo iz glupih razloga, obično zbog nekog pritiska dok smo u nekom društvu, ali zašto onog trenutka kada osetimo da smo se navukli, ipak nastavljamo da pušimo? Nijedan redovan pušač ne zna zašto puši. Da pušači znaju pravi razlog, oni bi prestali to da rade. Postavio sam to pitanje hiljadama pušača na mojim konsultacijama. Pravi odgovor je isti za sve pušače, ali način na koji ga iznose je uvek drugačiji. Taj deo konsultacija mi je bio najzanimljiviji i u isto vreme najpatetičniji. Svi pušači znaju, u dubini duše, da su budale. Znaju da nisu imali potrebu da puše pre nego što su se navukli. Mnogi od njih mogu da se sete da je prva cigareta koju su zapalili imala odvratan ukus i da su morali da se pomuče da bi se navukli. Ono što najviše nervira je što oni osećaju da nepušači ništa ne propuštaju i da im se smeju. Pa ipak, pušači su inteligentna, razumna ljudska bića. Oni znaju da preuzimaju veliki rizik po svoje zdravlje i potroše bogatstvo na cigarete za svog života. Zato je njima neophodno da imaju razumno objašnjenje za svoju naviku. Pravi razlog zašto pušači nastave da puše (kad shvate da su se navukli) je blaga kombinacija faktora koje ću izneti u sledeća dva poglavlja: 1. NIKOTINSKA ZAVISNOST 2. ISPRAN MOZAK

Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnost Nikotin je bezbojna droga, ugljanog sastava, koja je sadržana u duvanu i koja od pušača napravi zavisnika. To je najbrža zavisnička droga koja je poznata čovečanstvu, i potrebna je samo jedna cigareta da bi ste postali navučeni. Svaki dim cigarete šalje, kroz pluća mozgu, malu dozu nikotina koji deluje brže nego doza heroina kada je narkoman ubrizga u venu. Ako vi iz jedne cigarete dvadeset puta uvučete dim, onda vi primate dvadeset doza droge sa samo jednom cigaretom. Nikotin je droga koja brzo deluje, i ono što uđe kroz krvotok kroz nikotin, brzo nestane, prođe od pola sata do 45 minuta, sat vremena od kada ste zapalili da se isčisti. To objašnjava zašto većina pušača puši u proseku 20 cigareta na dan. Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin velikom brzinom napušta telo i pušač počinje da prolazi kroz bol (krizu). U ovom trenutku moram da razbijem iluziju da pušači prolaze kroz taj bol. Pušači misle da je taj bol užasna trauma od koje pate kada pokušaju ili su prinuđeni da prestanu da puše. Sve je to u stvari na psihičkoj bazi: pušač oseća da mu je oduzeto zadovoljestvo. Ovo ću objasniti kasnije.

Stvarni bolovi kada se skidate sa nikotina su tako blagi da mnogi pušači žive i umiru a da nikada ne shvate da su zavisni od droge. Kada koristimo termin "zavisnik od nikotina" mi mislimo da "samo imamo tu naviku". Mnogi pušači se užasno plaše droga, a oni su upravo to - zavisnici od droge. Na svu sreću lako je rešiti je se, ali prvo morate da prihvatite da ste zavisni. Ne postoji nikakav fizički bol kada prestanete da uzimate nikotin. To je prosto prazan, nemiran osećaj, osećaj da nešto nedostaje; i to je razlog zašto mnogi pušači misle da je to samo nešto uz pomoć čega imaju šta da rade sa rukama. Ako je duži period bez nikotina, pušač postaje nervozan, nesiguran, iznerviran, nedostaje mu sigurnost u sebe i postaje iritiran. To je kao glad - za otrovom, NIKOTINOM. Za sedam sekundi po paljenji cigarete obezbeđen je svež nikotin i žudnja prestaje, rezultujući osećajem opuštenosti i sigurnosti. U prvim danima, kada počinjemo da pušimo, bol od nedostatka nikotina i osećaj olakšanja koji dolaze posle su tako neprimetni da mi nismo ni svesni da oni postoje. Kada počnemo redovno da pušimo mislimo da je to zbog toga što ili uživamo u tme ili nam je prešlo u naviku. Istina je da smo već navučeni; nismo toga svesni, ali to malo nikotinsko čudovište je već u našem stomaku i tu i tamo moramo da ga nahranimo. Sve to sa pušenjem je serija zavrzlama. Svi su pušači svesni da su budale i da ih je zarobilo nešto zlo. Ipak, mislim da je najpatetičniji aspekt pušenja taj što užitak koji pušač dobija iz cigarete leži u zadovoljstvu pokušavanja da se vrati u to stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego što se navukao. Znate onaj osećaj kada alarm u komšinijoj kući zvoni ceo dan, ili kad postoji neko blaže ali uporno uznemiravanje. I onda, u jednom trenutku buka iznenada prestane - i doživljavamo osećaj mira i spokoja. To u stvari nije osećaj mira, nego kraj uznemiravanja. "Hvala vam za vaša uviđanja, vaš humor; predvideli ste sve moguće scenarije. Smejala sam se naglas mnogo puta!" G-đa Dž.Sanders Pre nego što uđemo u lanac nikotina, naša tela su kompletna. Ali mi onda napadamo telo nikotinom, a kad ugasimo cigaretu i nikotin počne da napušta naše telo, patimo od bola nedostatka - nije to fizički bol, samo prazan osećaj. Mi nismo ni svesni da on postoji. Naš zdrav razum to ne shvata. Nije ni potrebno. Sve što znamo je da moramo da želimo cigaretu, i kada je zapalimo, žudnja nestaje, i za momenat mi smo zadovoljni i sigurni isto onoliko koliko smo bili pre nego što smo postali zavisnici. Međutim, zadovoljstvo je samo privremeno, jer, da bismo oslobodili žudnju, mi moramo da snabdemo telo sa još nikotina. Čim ugasite cigaretu žudnja ponovo počinje, i tako se lanac nastavlja. To je doživotni lanac - SEM UKOLIKO GA NE PREKINETE. Cela ta stvar sa pušenjem ja kao da nosite uske cipele samo da biste osetili zadovoljstvo kada ih skinete. Pstoje 3 glavna razloga zašto pušači to ne vide na taj način. 1. Od rođenja smo podložni masovnom ispiranju mozga, koje nas ubeđuje kako pušači doživljavaju neverovatno zadovoljstvo dok puše. Zašto im mi ne bismo poverovali? Zašto bi inače oni trošili sav taj novac i tako mnogo rizikovali? 2. Iz razloga što odsustvo nikotina ne uzrokuje nikakvu fizičku bol, već samo prazan osećaj nesigurnosti, nerazdvojan od gladi i stresa, i zato što baš u tim trenutcima gladi i stresa mi imamo običaj da zapalimo, mi težimo da smatramo taj osećaj normalnim. 3. Međutim, glavni razlog zašto pušači ne uspeju da vide pušenje u pravom svetlu je zato što pušenje "radi" po principu: onda kada ne pušite patite od tog osećaja praznine, ali zato što je proces navlačenja na nikotin tako neprimetan i postepen u početnim godinama, smatramo taj osećaj normalnim i ne krivimo za to prethodnu cigaretu.

To je taj obrnuti proces koji čini da bude veoma teško skinuti se sa neke droge. Zamislite stanje panike u kome je zavisnik od heroina koji nema heroin. Sad zamislite beskrajnu radost u trenutku kada taj zavisnik konačno može da zabije iglu u svoju venu. Da li zaista možete da zamislite da neko oseća bilo kakvo zadovoljstvo prilikom ubadanja igle u sebe, ili - da li vas i sama pomisao ispunjava strahom? Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od takvog osećaja panike. Heroin ne oslobađa od te panike. On je stvara. Nepušači ne pate od praznog osećaja da im je potrebna cigareta ili počnu da paniče kada ostanu bez zalihe. Nepušači ne mogu da shvate zašto pušači vide zadovoljstvo jedino u tome da nabiju te prljave stvari u svoja usta, da ih onda zapale vatrom i udišu tu prljavštinu u svoja pluća. I znate šta? Ni pušači ne shvataju zašto to rade. O pušenju se priča kao o nečemu što je opuštajuće ili što pruža neko zadovoljstvo. Ali kako možete biti zadovoljni ako prethodno niste bili nezadovoljni? Zašto nepušači ne pate od tog osećaja nezadovoljstva i zašto, posle obroka, kada su nepušači potpuno opušteni, pušači to nisu sve dok ne zadovolje to malo nikotinsko čudovište? Oprostite mi ako se malo zadržim na ovoj temi za trenutak. Glavni razlog zašto je pušačima teško da prestanu je taj što smatraju da se odriču pravog zadovoljstva. Apsolutno je neophodno da shvatite da se apsolutno ničega ne odričete. Najbolji način da shvatite delikatnost nikotinske zamke je da je uporedite sa jelom. Ako imate naviku da redovno jedete, da imate redovne obroke, onda niste svesni gladi između obroka. Samo ako je vreme u kejem imate obrok pomereno mi bivamo svesni gladi, i čak tada, ne postoji nikakva fizička bol, nego samo prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao: "Potrebno mi je da jedem". A proces zadovoljavanja gladi je veoma prijatno popunjavanje slobodnog vremena. Pušenje je skoro identično. Prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao "želim ili potrebna mi je cigareta" je identičan gladi za hranom, iako jedno neće zadovoljiti ono drugo. Kao kod gladi, nema fizičke boli i osećaj je tako neprimetan da ga nismo ni svesni u prostoru između cigareta. Sem kada želimo da zapalimo a to nam nije dozvoljeno, kada postajemo svesni bilo kakvog osećaja nelagodnosti. Ali kada zapalimo, osećamo se zadovoljeno. Ova sličnost sa jelom pomaže pušačima da poveruju u to da oni iz toga imaju neko stvarno zadovoljstvo. Nekim pušačima je veoma teško da shvate da ne postoji nikakvo zadovoljstvo u pušenju. Neki se bune: "Kako možete da kažete da ne postoji nikakvo zadovljstvo?" Kada zapalim osećam se manje nervozno nego pre toga". Iako jedenje i pušenje deluju da su veoma slični, u stvari su sušte suprotnosti: 1. Jedete da biste preživeli i produžili svoj život, dok vam pušenje skraćuje život 2. hrana generalno ima dobar ukus, i dok jedemo osećamo prijatnost i u tome možemo uživati celog života, dok pušenje podrazumeva udisanje odvratnog i otrovnog dima u pluća. 3. Jelo ne stvara glad i otklanja je, a prva cigareta stvara žudnju za nikotinom i svaka sledeća cigareta osigurava da od toga patite ceo život, umesto da otkloni tu žudnju. Ovo je pogodan trenutak da se razbije još jedan uobičajen mit o pušenju - da je pušenje navika. Da li je jelo navika? Ako mislite da jeste, probajte da je se odreknete. Ne, da bismo opisali jelo kao naviku bilo bi isto kao kada bismo opisali disanje kao naviku. Obe stvari su neophodne za preživljavanje. Tačno je da neki ljudi imaju naviku da svoju glad zadovolje u različitim momentima i sa različitim vrstama hrane. ali samo jelo nije navika. Takođe ni pušenje. Jedini razlog zbog kog pušač zapali cigaretu je da bi otklonio taj prazan, nesiguran osećaj koji je stvorila prethodna cigareta. Istina je da se kod pušača razlikuje vreme u kome će oni po navici da nadoknade nedostatak nikotina, ali samo pušenje nije navika. U javnosti često se priča o pušenju kao o navici, a u ovoj knjizi, zato što je tako zgodnije, i ja spominjem "naviku". Mađutim, stalno budite svesni da pušenje nije navika, naprotiv to nije ni više ni manje nego ZAVISNOST OD DROGE!

Kada počnemo da pušimo mi moramo da nateramo sebe da naučimo kako da se sa tim izborimo. I pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da redovno kupujemo cigarete, nego mi moramo da ih imamo. Ako ih nemamo, počnemo da paničimo, i kako život teče naginjemo ka tome da pušimo sve više i više. To je zato što kao sa bilo kojom drugom drogom, naše telo teži da postane imuno na efekte nikotina i unos nikotina postaje veći. Posle vrlo kratkog perioda pušenja, cigareta prestaje da otklanja u potpunosti bol od nedostatka koji stvara, tako da kada zapalite cigaretu vi se osećate bolje nego u momentu pre nego ste to uradili, ali ste u stvari više nervozni i manje opušteni nego što biste bili da ste nepušač, čak i kada biste zapalili cigaretu. To je čak smešnije od nošenja tesnih cipela, jer se tokom života povećava nelagodnost čak i pošto skinete cipele. To je mnogo gore, jer kad ugasite cigaretu, nikotin ogromnom brzinom počinje da napušta telo, što objašnjava zašto u stresnim situacijama pušač teži lančanom pušenju. Kao što sam rekao, "navika" ne postoji. Pravi razlog zašto svaki pušač nastavlja da puši je to malo čudovište u stomaku. Stalno i iznova on mora da ga nahrani. Pušač će sam odrediti kada će to uraditi, i to se dešava u 4 tipa situacije ili kombinaciji svih njih. To su: DOSADA / KONCENTRACIJA - dve potpune suprotnosti! STRES / OPUŠTENOST - dve potpune suprotnosti! Koja magična droga može odjednom da promeni isti onaj efekat koji je imala pre dvadeset minuta? Ako malo razmislite, koje druge situacije postoje u našem životu, osim spavanja? Istina je da pušenje niti otklanja dosadu niti pomaže koncentraciji i opuštanju. To su samo iluzije. Pored toga što je droga, nikotin je takođe veoma moćan otrov i koristi se u insekticidima (pogledajte u nekom rečniku). Ono što je sadržano u nikotinu, kad abi vam bilo ubrizgano u venu, istog trenutka bi vas ubilo. U stvari, duvan sadrži mnoge otrove, uključujući ugljen-dioksid, i biljka duvana je ista vrsta kao "deadly night-shade".(Atropa belladonna - otrov). Ako slučajno imate viziju da ćete se prebaciti na lulu ili cigare, moraću da naglasim da se sadržina ove knjige onosi na sve vrste duvana i sve vrste supstanci koje sadrže nikotin, uključujući žvake, flastere, sprejeve za nos i inhalatore. Ljudsko telo je najprefinjenija stvar na našoj planeti. Nijedna druga vrsta, čak ni najprostije amebe ili crvi ne mogu da prežive ako ne znaju razliku između hrane i otrova. Procesom prirodne selekcije tokom hiljada godina, naša tela i umovi razvili su tehnike za razlikovanje hrane od otrova i nepogrešive metode za izbacivanje otrova. Sva ljudska bića imaju averziju prema mirisu i ukusu duvana dok se ne navuku. Ako dunete u lice deteta ili životinje razblaženim duvanom ono će kašljati i pljuvati. Kada smo popušili tu prvu cigaretu, udisanje je izazvalo kašalj, a ako smo popušili previše tog prvog puta, osetili smo vrtoglavicu ili nam je bukvalno bilo loše. To nam je naše telo govorilo: "HRANIŠ ME OTROVOM. PRESTANI TO DA RADIŠ." To je momenat u kome se često donese odluka da li ćemo postati pušači ili ne. Pogrešno je verovanje da fizički slabi ili mentalno slabi ljudi bez volje postaju pušači. Srećni su oni kojima je ta prva cigareta odvratna; njihova pluća fizički ne mogu da se izbore sa tim, i oni su zauvek izlečeni. Ili nisu mentalno pripremljeni da prođu kroz okrutan proces učenja udisanja a da se ne zakašlju.

To je po meni najtragičniji deo svega ovoga. To koliko se naporno trudimo da bismo se navukli, i to je razlog zašto je teško zaustaviti tinejdžere. Zato što oni još učet da puše, zato što je njima još

odvratan ukus cigareta, oni veruju da mogu da prestanu kad god budu hteli. Zašto ne uče od nas? Ali onda, zašto mi nismo učili od naših roditelja? Mnogi pušači veruju da uživaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Ono što zaista radimo dok učimo da pušimo je da učimo naša tela da postanu imuna na loš miris i ukus da bismo dobili fiks, kao zavisnici od heroina koji misle da uživaju dok sebe bodu. Bol od nedostatka heroina je relativno okrutan, i sve u čemu oni uživaju je ritual otklanjanja tog bola. Pušač uči sebe da zanemari loš ukus i miris da bi dobio svoj "fiks". Pitajte pušača koji veruje da puši samo zato što uživa u mirisu i ukusu duvana: "Da li kada ne možete da nabavite vrstu cigareta koje inače pušite vi prestanete da pušite?" Nema šanse. Pušač će radije zapaliti konopac i pušiti ga nego da se uzdrži, i nije važno da li se prebacuje na cigarete sa mentolom, cigare ili lulu; oni imaju odvratan ukus ali ako budete uporni svideće vam se. Pušači će čak pokušati da puše i dok imaju prehladu, grip, bolove u grlu, bronhitis ili zapaljenje pluća. Uživanje nema veze sa tim. Da ima, niko ne bi popušio više od jedne cigarete. Hiljade bivših pušača je čak navučeno na one odvratne žvake sa nikotinom koje im prepišu doktori, a neki od njih čak još uvek puše. Dok sam držao konsultacije nekim pušačima bude alarmantno kad shvate da su zavisnici od droge i misle da će im onda biti još teže da prestanu. U stvari, to je dobra vest iz dva važna razloga: 1. Razlog zbog koga većina nas nastavlja da puši je taj da, iako znamo da loše strane nadjačavaju prednosti, mi verujemo da postoji nešto u cigareti u čemu mi zaista uživamo ili da nam je neka vrsta oslonca. Mislimo da kada prestanemo da pušimo da će ostati praznina, da neke situacije u životu nikada neće biti iste. To je iluzija. Činjenica je - cigareta vam ništa ne pruža; ona samo uzima i stvara iluziju. Ovo ću detaljnije objasniti u jednom daljem poglavlju. 2. Iako je to najbrža droga na svetu po tome kojom brzinom se navučete, nikad niste tako navučeni da ne možete da se izbavite. To je droga koja brzo deluje i potrebno je samo tri nedelje da 99% nikotina izađe iz vašeg organizma, a bol od nedostatka je toliko blag da su mnogi pušači živeli i umrli a da nisu bili svesni sa su patili od toga. Pitaćete, sasvim opravdano, zašto je onda mnogim pušačima teško da prestanu, zašto prolaze kroz mesece mučenja i provedu ostatak svog života kukajući za cigaretom u nekim trenutcima. Odgovor je u drugom razlogu zbog kog pušimo - ispranost mozga. Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se. Većina pušača izdrži celu noć bez cigareta. Bol od nedostatka nikotina ih ne probudi. Mnogi pušači će čak izaći iz spavaće sobe pre nego zapale prvu cigaretu ujutru; mnogi će prvo doručkovati; mnogi će sačekati da prvo stignu na posao. Mogu 10 sati da izdrže bol od nedostatka i to im uopšte ne smeta, ali ako bi pokušali da 10 sati u toku dana budu bez cigarete, čupali bi kosu sa glave. Mnogi pušači će danas kupiti novi automobil i uzdržavaće se da puše u njemu. Mnogi će posećivati pozorišta, ići u supermarkete, crkve itd. i to što neće moći u tim trenutcima da zapale im neće smetati. Čak ni u metrou nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad ih neko ili nešto sprečava da puše.

Danas će se mnogi pušači uzdržavati od pušenja u domu nepušača ili u društvu nepušača i neće im biti mnogo neprijatno što to ne čine. U stvari, većina pušača je produžila vreme trajanja kada u nekim trenutcima apstiniraju bez po muke. Čak i ja sam mnog oputa zadovoljno bio opušten celo

veče bez cigarete. U kasnijim godinama, ja sam se kao pušač čak radovao večerima u kojima neću morati da gušim sebe (kakva nebulozna "navika"). Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se, čak i dok ste još uvek zavisni, i ima hiljade pušača koji će ostati povremeni pušači čitavog života. Oni su isto tako žestoko navučeni kao i teški pušači. Postoje teški pušači koji su se rešili "navike", ali ipak povremeno zapale, i to je ono što ih drži zavisnima. Kao što rekoh, sama nikotinska zavisnost nije glavni problem. To je samo katalizator koji održava naše mozgove zbunjenim, a pravi problem je: ispranost mozga. Može biti utešno onima koji su teški pušači i koji puše ceo život da je njima podjednako lako da prestanu kao i onima koji ponekad zapale. I na neki čudan način - lakše je. Što dalje idete sa "navikom", to vas voše vuče dole i veća je dobit kad aprestanete. Takođe može biti utešno da znate da glasine koje kruže, tipa "potrebno je 7 godina da to čudo izađe iz organizma" ili "svaka cigareta koja popušite skraćuje vam život za pet minuta" - nisu istinite. Nemojte misliti da su loši aspekti pušenja preterani. Oni su nažalost zanemareni, ali istina je da je "pet minuta" očigledno pretpostavka i može se primeniti samo u slučaju da se zarazite nekom bolešću koja je opasna po život ili ako ubijete sebe duvanom. U stvari, nikotin nikada ne napušta vaše telo u potpunosti. Ako su oko vas pušači, u vazduhu je, i čak i nepušači udišu mali procenat. Međutim, ova naša tela su neverovatne mašine i imaju neverovatnu moć oporavka; ali samo ako već niste zaradili neku od bolesti kod kojih nema povratka. Ako sad prestanete, vaše telo će se oporaviti u roku od nekoliko nedelja, i biće skoro kao da nikada niste ni pušili. "Nisam imala nijedan košmar niti nesanicu kao pri prošlom pokušaju da prestanem da pušim, niti sam se osećala nešto naročito loše. Baš obrnuto ... osećala sam se kao da živim nov život i da ga u potpunosti kontrolišem." Marta F. Kao što sam rekao, nikad nije kasno da prestanete. Ja sam pomogao da se izleči mnogo pušača koji su imali 50 i 60 godina i čak nekoliko njih u svojim 70-im i 80-im. Jedna 91-godišnja žena je posetila moju kliniku sa svojim 66-godišnjim sinom. Kada sam je pitao zašto je odlučila da prestane da puši, odgovorila je: "Da njemu budem primer." Kontaktirala me je šest meseci kasnije i rekla da se ponovo oseća kao mlada devojka. Što vas je dublje nikotin uvukao biće vam veći užitak kad prestanete. Kad sam j prestao odmah sam sa 100 cigareta dnevno prešao na NULA, i nisam osećao nikakav bol. U stvari, bilo je veoma priajtno. Ali moramo otkloniti ispranost mozga.

Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partner Kako i zašto uopšte počnemo da pušimo? Da biste ovo u potpunosti razumeli morate da ispitate moćan efekat podsvesti, ili kako je ja zovem, usnuli partner. Mi svi mislimo da smo inteligentna, dominantna ljudska bića koja sama određuju svoj put u životu. U stvari, 99% naših odluka je nametnuto. Mi smo proizvod društva u kom živimo - odeća koju nosimo, kuće u kojima živimo, naši osnovni životni pogledi na stvari, čak i one stvari po kojima težimo da se razlikujemo - npr. da li pripadamo radničkoj ili konzervativnoj stranci. Nije slučajno što oni koji podržavaju radničku stranku pripadaju radničkoj klasi, a oni koji podržavaju konzervativnu potiču iz srednje i više klase. Podsvest ima veoma snažan uticaj na naš život, pa čak kad se radi o nekim činjenicama, ne o mišljenjima, milioni ljudi mogu da budu obmanuti. Pre nego što je Kolumbo oplovio oko sveta većina ljudi je mislila da je Zemlja ravna. Danas mi znamo da je okrugla. Kada bih ja napisao desetine knjiga u kojima bih pokušavao da vas ubedim da ona jeste ravna, ne bi mi pošlo za rukom, pa ipak koliko je nas otišlo u svemir i uverilo se odande da je videlo tu loptu? Čak i da ste oplovili ili obleteli svet, kako znate da niste putovali u krug koji je iznad ravne površine? Ljudima koji se bave reklamom je veom dobro poznato koliku moć sugestija ima nad podsvešću, i odatle ogromni posteri kojima je pušač bombardovan dok vozi, i reklame u svakom časopisu. Mislite da je to traćenje novca? Niste u pravu! Pokušajte i sami isti princip. Sledeći put kad auđete u pab ili restoran po hladnom danu i onaj ko je sa vama u društvu pita šta želite da popijete, umesto da kažete "brendi" (ili bilo šta drugo), ukrasite to sa: "Da li znaš šta bi mi zaiste prijalo danas? Onaj divan topao ukus brendija." Primetićete da će vam se čak i ljudi koji ne vole brendi - pridružiti. Od najranijih godina našu podsvest svakodnevno bombarduju informacijama da nas cigareta opušta, daje sigurnost i snagu, i informacijom da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate neki crtać ili film ili predstavu u kojima postoji scena kada nekoga treba da poguve ili streljaju, koja je njihova poslednja želja? Tako je, to je cigareta. Značaj ovoga naš svesni um ne registruje, ali naš usnuli partner to upija. Stvarna poruka je: "Najdragocenija stvar na ovom svetu, moja poslednja misao i ono što ću uraditi biće pušenje cigarete." U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta. Mislite da se to ovih dana promenilo? Ne, naša deca su i dalje bombardovana velikim bilbordima i reklamama u časopisima. Reklamiranje cigareta bi trebalo da je zabranjeno, pa ipak u vreme kada je najveća gledanost televizije mi vidimo vrhunske svetske igrače bilijara kako non-stop puše. Programe obično sponzorišu duvanski giganti, a najzlobniji trend današnjice je način na koji se danas reklamira: stvara se veza između cigareta i sportskih dešavanja i džet-seta. Gran Pri trkački automobili su modelirani čak i nazvani prema vrstama cigareta. Da možda nije obrnuto? Postoje prilozi na televiziji u kojima vidimo par koji deli cigaretu u krevetu posle vođenja ljubavi. Aluzije su očigledne. Divim se onima koji reklamiraju cigarete, ne zbog njihovih motiva nego zbog genijalnosti njihove kampanje, vidimo čoveka koji će se uskoro suočiti sa smrću ili nekom propašću - balon u kom leti se zapalio ili će pasti, ili će motorom upasti u reku, ili je on Kolumbo i njegov brod će upravo doći do ivice sveta i pasti preko. I sve to bez iijedne reči. Čuje se lagana muzika u pozadini. On je zapalio cigaretu; izraz pravog blaženstva preplavljuje njegovo lice. Mi smo pušači i potpuno svesni - mi ne registrujemo tu reklamu, ali "usnuli partner" strpljivo vari očigledne aluzije. "Vaše uputstvo da se puši dok se čita knjiga je veoma pametno. Kako sam čitala knjigu, osećala sam da sam svesna svake cigarete koju sam popušila." Kirsti L.

Istina, postoji i obrnut publicitet - zaplašivanje rakom, amputiranim nogama, kampanja o lošem zadahu - ali sve ovo ne doprinosi da pušač prestane da puši. Logično je očekivati da bi trebalo, ali to nije teko. To čak ne sprečava mlade da počnu. Svih godina dok sam bio pušač, zaista sam verovao da - da sam znao za sve povezanosti raka pluća sa pušenjem, nikada ne bih postao pušač. Istina je što to ne menja ništa. Zamka je ista danas kao i kada je ser Volter Ralej upao u nju. Sve kampanje protiv pušenja samo doprinose zabuni. Čak i sami proizvodi, te divne sjajne pakle koje vas mame da probate njihov sadržaj, sadrže poruke o smrtnosti sa strane. Koji pušač to čita, a kamoli dovede sebe dotle da se suoči sa svim tim? Ja verujem da vodeći proizvođač cigareta ustvari koristi "Goverment Health Warning" za prodaju svojih proizvoda. Mnoge scene reklama sadrže zastrašujuća stvorenja kao što su pauci, neke bube itd. Upozorenje o zdravlju su sada tako opširna i otvorena da pušač ne može da ih zaobiđe, koliko god se trudio. Strah koji pušač proživljava ga natera da se uhvati za tu sjajnu, zlatnu paklu cigareta. Ironija je da pušač sam sebi najviše ispira mozak. Pogrešno je verovanje da puše oni ljudi koji nemaju moć volje i koji su fizički slabi. Morate biti fizički jaki da biste mogli da se izborite sa otrovom. Ovo je jedan od razloga zašto pušači odbijaju da prihvate statistike koje dokazuju da pušenje narušava vaše zdravlje. Svako zna priču o nekom deda Peri koji je pušio 40 na dan, nikada nije bio bolestan, i živeo je do svoje 80-te godine. Pušači čak odbijaju da razmisle o tome da hiljade drugih pušača umre u mladosti ili činjenicu da bi deda Pera mogao i danas da bude živ da nije pušio. Ako napravite malo istraživanje mađu svojim prijateljima i kolegama koji su pušači uvidećete da su oni, uglavnom, ljudi sa jakom voljom. Oni su zaposleni, neki su biznismeni il isu u nekoj specijalizovanoj profesiji, pa su lekari, advokati, policajci, nastavnici, prodavci, medicinske sestre, sekretarice, domaćice sa decom, itd. drugim rečima, svako ko ima stresan život. Glavna zabluda pušača je da pušenje otklanja stres i da je ono povezano sa tipom osobe koja je dominantna, koja se hvata u koštac sa odgovornošću i stresom, i naravno, to je tip osobe kojoj se divimo i težimo da je kopiramo. U drugoj grupi su ljudi koji obavljaju monotone poslove, budući da je drugi razlog za pušenje - dosada. Međutim, ideja da pušenje ublažuje dosadu je, bojim se, iluzija. Neverovatno je to do koje mere je ljudima ispran mozak. Jako nas uznemirava duvanje lepka, zavisnost od heroina itd. Broj onih koji umiru od duvanja lepka ne dostiže ni deset godišnje, a onih koji umru od heroina je manje od hiljadu godišnje, u Engleskoj, na primer. Postoji jedna druga droga, nikotin, na koju se više od 60% nas navuče u nekom trenutku života i većina zbog toga propati ostatak svog života. Dobar deo njihove ušteđevine ode na cigarete, a stotine hiljada ljudi unište sebi život svake godine jer se navuku. To je ubica broj jedan našeg društva, a računaju se i saobraćajne nesreće, požari i drugo. Zašto duvanje lepka i zavisnost od heroina smatramo tako velikim zlom, a ne i droga na koju potrošimo većinu svog novca i droga koja nas ubija i koja je do pre nekoliko godina smatrana prihvatljivom navikom u društvu? Poslednjih godina počelo je na pušenje da se gleda kao na nesocijalnu, naviku koja može da ugrozi naše zdravlje, ali je to legalno i prodaje se u sjajnim paklicama u svakoj trafici, pabu, restoranu. Najveću zagarantovanu zaradu u Britaniji ima njena vlada. Ona godišnje zaradi 8.000.000.000 funti na pušačima, a duvanske kompanije potroše više od 100.000.000 godišnje samo na reklamiranje duvana. Morate da počnete da se odupirete ovakvoj ispranosti mozga, kao kad kupujete automobil koji je polovan. Učtivo ćete klimati glavom ali nećete poverovati ni reč koju vam prodavac govori.

Pogledajte malo dublje. Neka vas ne zavaraju prelepe pepeljare ni upaljači od zlata niti milioni ljudi koji su prevareni (navučeni). Zapitajte se: Zašto JA to radim? Da li mi je to stvarno potrebno? NE, NARAVNO DA NIJE. Meni je ovu ispranost mozga najteže objasniti. Zašto inače razumno i inteligentno ljudsko biće postane kompletan imbecil kada je reč o njegovoj zavisnosti? Boli me da priznam da sam, među hiljadama ljudi kojima sam asistirao da se reše navike, ja bio najveći idiot od svih njih. Ne samo da sam dospeo do toga da pušim 100 cigareta dnevno, nego sam imao primer svog oca koji je bio težak pušač. On je bio jak čovek, koji je umro u najboljim godinama zbog pušenja. Sećam se kako sam ga posmatrao dok sam bio dečak; kašljao bi i pljuvao ujutru. Mogao sam da vidim da on ne uživa u tome i bilo mi je očigledno da ga je obuzelo nekakvo zlo. Sećam se da sam govorio majci:"Ne dozvoli mi da ikad postanem pušač." U petnaestoj godini sam bio fanatik za fitnesom. Sport je bio moj život i bio sam pun snage i samopouzdanja. Da mi je neko rekao da ću dočekati da pušim 100 cigareta dnevno ja bih se kockao u životnu ušteđevinu da se to neće desiti. U četrdesetoj godini bio sam fizički i mentalno zavistan od cigareta. Došao sam u fazu kada nisam mogao da uradim najprostiju stvar, u fizičkom ili psihičkom smislu, a da prethodno ne zapalim. Kod većine pušača okidač je stres, normalan stres u životu, kao što su razgovor telefonom ili durzženje. Ja nisam mogao ni da promenim kanal na televiziji ili sijalicu a da ne zapalim. Znao sam da me to ubija. Nije bilo šanse da zavaram sebe da nije tako. Ali zašto nisam mogao da vidim šta mi je sve to radilo psihički - ne mogu da shvatim. Toliko je bilo očigledno, ispred nosa, da me je maltene ujedalo za nos. Najsmešnija stvar je što većina pušača pati od zablude da uživa u cigareti. Ja nikada nisam bio u toj zabludi. Ja sam pušio zato što sam mislio da mi pomaže da se skoncentrišem i da smiruje moje nerve. Sada kada sam nepušač, najteže mi je da uopšte pokušam da poverujem da je tako bilo. To je kao da sam se probudio iz košmara, i to je to. Nikotin je droga, i vaša čula su pod dejstvom droge - Vaše čulo ukusa, vaše čulo mirisa. Najgori aspekt pušenja nije to što škodi zdravlju i džepu, nego iskrivljenosti uma. Vi tražite bilo kakav razuman izgovor da biste nastavili da pušite. Sećam se da sam u jednom periodu pušio na lulu, posle neuspelog pokušaja da ostavim cigarete, i u ubeđenju da je to manje štetno i da ću tako smanjiti unos nikotina. Neki od tih duvana za lulu, apsolutno su odvratni. Aroma može biti prijatna, ali, recimo, njih je odvratno pušiti. Sećam se da je otprilike tri meseca vrh mog jezika bio iziritiran i natečen. Braon lepljiva tečnost se skuplja u dnu lule. Nekad se desi da slučajno izvrnete lulu i progutate tu prljavštinu. Uglavnom se odmah potom ispovraćate, bez obzira na to u čijem ste društvu. Trebalo mi je tri meseca da savladam korišćenje lule, ali ono što mi nije jasno je - zašto mi nije palo na pamet u ta tri meseca da sednem i zapitam sebe - čemu ovo mučenje? I naravno, onog trenutka kada savladaju lulu, niko ne izgleda tako zadovoljno kao pušači lula. Većina njih je ubeđena da puši zato što uživa u luli. Ali zašto im je trebalo da se toliko muče da nateraju sebe da im se to svidi kad asu bili potpuno srećni bez nje? Odgovor leži u tome da kad se jednom navučete na nikotin, raste procenat ispranosti mozga. Vaš podsvesni um zna da malo čudovište mora da se nahrani, i vi blokirate sve ostalo iz svog mozga. Kao što sam već naglasio, ljudi puše iz straha, straha od tog praznog nesigurnog osećaja koji imaju kad prestanu da uzimaju nikotin. To što toga niste svesni - ne znači da to nije tako. Vi to i ne morate da razumete, ništa više nego što mačka treba da razume gde su vrele cevi ispod poda. Ona samo zna da kada sedne na određeno mesto dobija osećaj toplote.

Glavna poteškoća pri odricanju od pušenja je upravo ta ispranost mozga. Ispranost mozga koju nam je donelo društvo u kom rastemo, poduprto našom ispranošću mozga jer smo zavisnici, i najjača od svih, ispranost mozgova naših prijatelja, rođaka, kolega. Klasičan primer ispranog mozga je verovanje da se nečeg odričete. Taj izraz podrazumeva, označava žrtvovanje. Prelepa istina je da se apsolutno ničeg ne odričete. Naprotiv, oslobodićete se odvratne bolesti. Sada ćemo da počnemo da otklanjamo tu ispranost mozga. Od sada, više nećemo govoriti "odricanje", već prestanak, ili ono što zaista jeste: BEG! Jedina stvar koja nas na samom startu ubedi da propušimo je to što svi ostali ljudi to rade. Mi se osećamo kao da nešto propuštamo. Radimo naporno na tome da se navučemo, pa ipak niko nikada ne otkrije šta je to on ili ona propuštao. Ali svaki put kada vidimo da neko drugi puši - to nas uveri da mora da nešto u tome ima, inače oni to nebi radili. Čak i kada se oslobodi navike, bivši pušač oseća kao da mu je nešto oduzeto kad na nekoj zabavi ili nekoj drugoj zgodi u društvu - neko zapali. Oseti se sigurno. Ma može da zapali jednu. I onda, pre nego što postane svestan, ponovo je navučen. Ovo ispiranje mozga je veoma moćno i potrebno je da budete svesni efekta toga. Mnogi stariji pušači će se setiti serije o detektivu Polu Templu, koja je išla kao radio program i bila veoma popularna posle rata. U jednoj epizodi se radilo o zavisnosti od marihuane, koja je inače poznata kao "vutra" ili "trava". Pušačima to nije bilo poznato, ali neki zli ljudi su prodavali cigarete kaoje su sadržale "travu". Nije bilo nikakvih štetnih efekata. Ljudi su samo postali zavisni i počeli stalno da kupuju te cigarete. (Tokom mojih konsultacija bukvalno hiljade pušača je priznalo da je probalo "travu". Niko od njih nije rekao da se na nju navukao.) Imao sam otprilike sedam godina kada sam slušao taj program na radiju. To je bilo moje prvo saznanje o zavisnosti od droge. Ideja zavisnosti, kada ste primorani da uzimate drogu, me je ispunjavala užasom, i čak i dan danas, iako sam ubeđen da "trava" ne stvara zavisnost, ne bih se usudio da uzmem jedan dim marihuane. Kakva ironija da sam završio kao zavisnik od droge koja je broj 1 u svetu po tome kako i koliko ste od nje zavisni. Da me je samo taj isti Pol Templ upozorio o samoj cigareti. Kakva ironija da, 40 godina kasnije, čovečanstvo troši hiljade funti na istraživanja o raku, a milioni se troše na ubeđivanje zdravih mladih ljudi da se navuku na prljavi duvan od koga britanska vlada ima najveću zagarantovanu zaradu. Otklonićemo sada ispranost mozga. Nije nepušač uskraćen već jadan pušač koji celog života ostaje uskraćen za:  ZDRAVLJE  ENERGIJU 

BOGATSTVO



SPOKOJ



SAMOPOUZDANOST



HRABROST



SAMOPOŠTOVANJE



SREĆU



SLOBODU

A šta dobija od te žrtve? APSOLUTNO NIŠTA - osim iluzije da pušenjem pokušava da dođe do stanja mira, spokoja i sigurnosti, svega onoga što nepušač već poseduje.

Poglavlje 8 - Otklanjanje bola pri nedostatku nikotina Kao što sam ranije objasnio, pušači misle da puše iz zadovoljstva, zato što ih to opušta ili ih nekako diže. U stvari, to je iluzija. Pravi razlog je - da bi se odagnao osećaj koji imate u međuprostoru, bol od nedostatka nikotina. U početku, koristimo cigaretu samo u društvu i ona nam dođe kao neka potpora. I možemo sa njom a možemo i bez nje. Međutim, suptilni lanac je već oformljen. Naš podsvesni um počinje da shvata da kada u pojedinim trenutcima popušimo cigaretu ona može biti nešto u čemu veoma uživamo. Što ste više navučeni na drogu, veća je potreba da otklonite taj bolni međuprostor bez nikotina i što vas cigareta sve više vuče u propast to ste više obmanjeni verovanjem da ona radi upravo suprotno. Sve se to dešava lagano, tako postepeno, da toga niste čak ni svesni. Svaki novi dan vam nije ništa različit od drugog. Većina pušača ne shvata da je navučena dok ne pokuša da prestane, i čak i tada mnogi neće to da priznaju. Ima nekolicina takvih, koji će uporno držati glavu u pesku ceo život, pokušavajući da ubede sebe i druge da uživaju u tome. Imao sam ovakvu vrstu razgovora sa hiljadama tinejdžera. Ja: Ti shvataš da je nikotin droga i da je jedini razlog zašto ti pušiš to što ne možeš da prestaneš. Tinejdžer: Svašta! JA uživam u tome. Da ne uživam, prestao bih. Ja: Prestani na nedelju dana da mi dokažeš da možes to da uradiš, ako hoćeš. Tinejdžer: Nema potrebe. Ja uživam u tome. Da sam želeo da prestanem, prestao bih. Ja: Samo na nedelju dana prestani, da dokažeš sebi da nisi navučen. Tinejdžer: Zašto bih? Ja uživam u tome. Kao što je već rečeno, pušači teže da pojačano puše kada su pod stresom, kad im je dosadno, kada im je potrebno da se koncentrišu, opuste ili u kombinaciji ovih momenata. Ovo će biti više objašnjeno u sledećih nekoliko poglavlja.

Poglavlje 9 - Stres

Ne mislim pri tom samo na velike tragedije koje se dese u životu, već i na manje stresove tipa druženja sa ljudima, razgovori telefonom, iscrpljenost domaćice koja ima bučnu malu decu i tako dalje. Uzmimo kao primer telefonski razgovor. Za većinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo biznismenima. Većina poziva ne dolazi od zadovoljnih mušterija niti od vašeg šefa koji vas zove da vam čestita. To je uvek neka vrsta napetosti - nešto nije uredu ili neko ima određeni zahtev. U takvim trenutcima pušač će, ako već nije, zapaliti cigaretu. On ne zna da to čini, ali on zna da mu to iz nekog razloga pomaže. Ono što se zaista desilo je ovo. Bez svesti o tome, on je već bio napet. (npr. jer već neko vreme nije zapalio, a ima potrebu, tj. ima bol od nedostatka nikotina). Otklanjajući delimično tu napetost kao normalni stres, sada je generalni stres umanjen i pušača to diže. U tom trenutku, to u stvari nije iluzija, taj osećaj da ga je to podiglo. Pušač će se osećati bolje tada nego u trenutku pre nego što je zapalio. Međutim, čak i u trenutku dok puši tu cigaretu pušač je napet mnogo više nego što bi bio da je nepušač - jer što ste više zavisni od droge - to ona više negativno utiče na vas i manje vam pomaže kad je koristite, tj. kad pušite. Obećao sam da nema šok terapije. U primeru koji ću vam predstaviti, ne pokušavam da vas šokiram, samo prosto naglašavam da vam cigareta uništava nerve, umesto što mislite da ih opušta. Probajte da zamislite da ste došli u fazu kada vam doktor kaže da će te ako ne prestanete da pušite morati da vam amputiraju noge. Samo na trenutak zastanite i zamislite svoj život bez nogu. A sad zamislite stanje uma čoveka, koji - pošto mu je izrečeno ovakvo upozorenje - nastavlja da puši i završi sa amputiranim nogama. Ja sam slušao o pričama poput ove i odbacivao sam ih kao preterane. U stvari, ponekad sam priželjkivao da mi doktor kaže tako nešto; tada bih prestao. A svakog trenutka sam očekivao da ću doživeti moždani udar, i da ću izgubiti ne samo svoje noge nego život. Nisam mislio da preterujem, mislio sam da sam ja jednostavno težak pušač. "Kada bi svaki pušač pročitao ovu knjigu otvorenog uma, duvanske kompanije bi prestale da postoje, i imali bismo milione veoma, veoma srećnih ljudi." Kerol En F. Ovakve priče nisu preterane. To je ono što ova odvratna droga može da vam učini. Kako idete kroz život ona vam sistematski oštećuje nerve i oduzima hrabrost. Što vam više hrabrosti oduzme, to ste više obmanjeni da ona radi upravo suprotno. Svi znamo za paniku koja obuzme pušača kada izađe u grad kasno uveče i u strahu je da će ostati bez cigareta. Nepušačima se to ne dešava. Cigarete su uzrok takvog osećaja. U isto vreme, cigarete vam tokom života ne samo oštećuju nerve, već vam, zato što su moćan otrov, progresivno uništavaju fizičko zdravlje. Kad dođe u fazu kada ga sve to ubija, pušač veruje da je cigareta njegova snaga i da ne može da se suoči sa životom bez nje. Utuvite sebi u glavu da cigareta ne opušta vaše nerve; ona ih polako ali sigurno uništava. Jedna od velikih prednosti prestanka pušenja je to što vam se vraća samopouzdanje.

Poglavlje 10 - Dosada Još jedno pogrešno verovanje je da cigarete otklanjaju dosadu. Dosada je stanje uma, način gledanja na stvari. Kada pušite cigaretu vaš um vam ne govori: "Ja pušim cigaretu. Ja pušim cigaretu." To se jedino dešava kada duže vreme ne pušite ili pokušavate da smanjite, ili dok pušite onih nekoliko prvih cigareta posle neuspelog prestanka. Pravo stanje stvari je ovakvo: kad aste navučeni na nikotin i ne pušite, nešto nedostaje. Ako nečim možete da okupirate misli, a da to nije stresno, možete da izdržite dugo a da vas uopšte ne zabrine nedostatak droge. Međutim, kada vam je dosadno ništa vam ne može skrenuti misli sa toga, i vi onda hranite čudovište. Kada ugađate sbi (npr. ne pokušavate da prestanete ili da smanjite), čak i samo palenje cigarete je podsvesno. Čak i oni koji puše lulu ili oni koji sami zavijaju duvan mogu svoj ritual da obave automatski. Kad bi bilo koji pušač pokušao da se seti cigareta koje je zapalio u toku dana, mogao bi da se seti samo nekoliko njih, npr. prve u toku dana ili one posle obroka. Istina je sledeća - cigarete indirektno povćavaju dosadu zato što čine da se osećate letargično, i umesto da preduzmete neke aktivnosti puni energije, vi tumarate okolo, dosadno vam je i pušite. Zato je važno da se shvati ispranost mozga. Zato što pušači imaju običaj da puše kad im je dosadno i zato što nam od rođenja govore da pušenje otklanja dosadu, a ne pada nam na pamet da to ispitamo. Takođe nam je ispran mozak verovanjem da žvakaće gume pomažu opuštanju. Činjenica je da ljudi kad su pod stresom imaju običaj da škrguću zubima. Sledeći put kad vidite da neko žvaće žvaku, posmatrajte pažljivo i zapitajte se da li oni izgledaju opušteno ili napeto. Posmatrajte pušače koji puše zato što im je dosadno. Oni i dalje izgledaju kao da im je dosadno. Cigareta ne otklanja dosadu. Kao bivši lančani pušač uveravam vas da ne postoji dosadnija stvar koju možete da radite nego da palite jednu prljavu cigaretu zqa drugom, dan za danom, godinu za godinom. "Susrela sam se sa predstavnikom firme koja proizvodi'Nikorete' (žvake koje pomažu pri odvikavanju od pušenja - prim.prev.) i on mi je rekao 'Uvek možete da prepoznate nepušače kojima je pomogao Alen Kar, jer to su nepušači koji su srećni'." Una M.

Poglavlje 11 - Koncentracija Cigarete ne pomažu koncentraciji. To je još jedna iluzija. Kada pokušavate da se koncentrišete, automatski gledate da izbegnete ono što vas ometa, npr. osećaj da vam je hladno il ivruće. Pušača nešto već ometa: malom čudovištu je potreban fiks. Tako da kad želi da se koncentriše ne mora o tome ni da razmišlja. On automatski pali cigaretu, delimično otklanja žudnju za cigaretom, pristupa onome što želi da uradi i u tom trenutku je već zaboravio da ju je uopšte zapalio. Cigarete ne pomažu koncentraciji. Pomažu da se ona uništi, jer posle nekog vremena, čak i dok puši cigaretu, kod pušača u tom trenutku nije zadovoljena potreba za nikotinom. Pušač tada povećava unos nikotina, i time se povećava i problem. Koncentracija biva oštećena iz još jednog razloga. Progresivno blokiranje arterija i vena otrovom sprečava dotok kiseonika u mozak. U stvari, vaša koncentracija i inspiracija će se značajno poboljšati kad se ovaj proces obrne. Ja nisam uspeo sa metodom snage volje jer sam bio sprečen sa aspekta koncentracije. Mogao sam da se snađem sa tim da sam nervozan i loše volje, ali kada je trebalo da se koncentrišem na nešto zaista teško, morao sam da zapalim cigaretu. Mogu da se setim panike koju sam osetio kada sam otkrio da nije dozvoljeno da se puši za vreme ispita za računovođu. Već sam bio lančani pušač i ubeđen da ja neću moći da se skoncentrišem bez cigarete tri sata. Ali prošao sam testove, i ne mogu da se setim da li sam tada uopšte razmišljao o pušenju, dakle, kad je kritičan trenutak, nije mi smetalo. Nedostatak koncentracije koju pušač doživljava kada pokušava da prestane da puši se ne dešava, u stvari, zbog toga što njegovo telo fizički pati zbog nedostatka nikotina, nego, kad aste pušač imate mentalne blokade. Kada vam se to desi, šta radite? Zapalite cigaretu, ako to već niste učinili pre toga. Kad to ne pomogne, šta onda uradite? Uradite ono što jednostavno morate da uradite: nastavljate dalje, kao što rade nepušači. Kada ste pušač, cigareta se ni za šta ne krivi. Pušači nikada ne pate od "pušačkog kašlja", samo su konstantno prehlađeni. Onog trenutka kad prestanete da pušite, sve što krene loše u vašem životu svali se na činjenicu da ste prestali da pušite. Kada vam se onda desi mentalna blokada - umesto da nastavite dalje, vi kažete: "Da samo mogu da zapalim sada, to bi rešilo moj problem." Tad počinjete da dovodite u pitanje svoju odluku da prestane da pušite. Ako verujete da pušenje istinski pomaže koncentraciji, ako vas to zabrinjava sasvim sigurno nećete moći da se koncentrišete. Sumnja stvara problem, a ne to što osećate bol jer niste uneli nikotin u telo. Zapamtite: pušači pate od tog osećaja pri nedostatku nikotina, a ne nepušači. Kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu, preko noći sam prešao sa 100 cigareta dnevno na nijednu, bez ikakvog vidljivog gubitka koncentracije.

Poglavlje 12 - Opuštanje Mnogi pušači misle da ih cigareta opušta. Istina je u stvari d aje nikotin hemijski stimulator. Ako obratite pažnju na svoj puls, videćete kako vam se puls ubrzava ako popušite jednu cigaretu za drugom. Jedna od omiljenjih cigareta za većinu pušača je ona posle obroka. Obrok je momenat u toku dna kada prestajemo da radimo; tada sedamo i odmaramo se, utoljujemo glad i žeđ i onda smo potpuno zadovljni. Međutim, jedan pušač ne može da se opusti, jer on ima još jednu glad da zadovolji. On cigaretu smatra šlagom na torti, ali to je samo malo čudovište koga treba nahraniti. Istina je da zavisnik od nikotina nikada nije potpuno opušten, i kako život teče to se pogoršava. Najneopušteniji ljudi na ovoj planeti nisu nepušači, nego biznismeni od 55 godina koji su lančani pušači, koji konstantno kašlju i pljuju, imaju visok krvni pritisak i neprestano su nervozni. Kad se dospe u takvu fazu cigareta prestaje da čak i delimično otklanja simptome koje stvara. Sećam se perioda kada sam bio mladi računovođa, starao se o porodici. Jedno od moje dece bi uradilo nešto loše i ja bih onda žestoko prasnuo, a to uopšte nije bila reakcija primerena toj situaciji i tome što je dete uradilo. Stvarno sam verovao da me je stvorio neki zli đavo. Sad znam da to nije bila nikakva nasledna crta u mom karakteru, nego je malo nikotinsko čudovište stvaralo problem. U to vreme mislio sam da su me pogodile sve muke ovog sveta, a kad pogledam unazad na svoj život pitam se gde je u svemu tome bio stres. U svim drugim aspektima života ja sam bio taj koji je držao kontrolu. Jedina stvar koja je mene kontrolisala bila je cigareta. Tužno je to što ni danas ne mogu da ubedim svoju decu da je pušenje uzrokovalo da budem takve naravi. Svaki put kada čuju da pušač pokušava d aopravda svoju zavisnost, poruka je "Oh, one me smiruju. Pomažu mi da se opustim." Pre nekoliko godina, u Velikoj Britaniji su agencije za usvajanje dece zapretile da će zabraniti pušačima da usvajaju decu. Javio se jedan čovek, iritiran. Rekao je: "Vi uopšte niste upravu. Sećam se kad sam bio dete i nešto se posvađam sa svojom majkom, ja bih čekao da ona zapali cigaretu jer bi onda bila opuštenija." Zašto nije mogao da razgovara sa svojom majkom kad ona nije pušila? Zašto su nepušači tako neopušteni kada ne puše, čak i posle obroka u restoranu? Zašto su u takvim trenutcima nepušači opušteni? Zašto pušači ne mogu da se opuste bez cigarete? ledeći put kada uđete u supermarket i vidite mladu domaćicu kako vrišti na svoje dete, samo je posmatrajte kad izlazi. Prva stvar koju će uraditi kad izađe je paljenje cigarete. Posmatrajte pušače, posebno u trenutcima kada ne mogu da zapale. Primetićete da oni tada približavaju ruke ustima, ili puckaju palčevima, ili vrte kosu. Pušači nisu opušteni. Oni su zaboravili kako izgleda biti potpuno opušten. To je jedna od mnogih lepota koje će vam se povratiti.

Poglavlje 13 - Kombinovane cigarete Ne, kombinacija cigareta nije kada pušite dve ili više u isto vreme. Kada se to desi, počinjete da se pitate zašto ste i prvu zapalili. Ja sam jednom opekao svoju ruku pokušavajući da stavim cigaretu u usta - a jedna mi je već bila u ustima. U stvari, to i nije tako glupo kako izgleda. Kao što sam već rekao, s vremenom cigareta prestaje da otklanja taj osećaj nedostatka nikotina, i u trenutku dok pušite imate osećaj da tu nešto nedostaje. Ovo je užasna frustracija lančanog pušača. Kad god vam je potrebno da vas nešto "digne", a već ste pušač, i cigareta vas ne diže, potežete za pićem ili nekom drugom drogom. Ali, da napravim jednu digresiju. Kombinovana cigareta je ona koja se "dešava" kada smo u situacijama kada se obično puši, npr. na zabavama, venčanjima, ručkovima u restoranima. Ovo su primeri situacija koje su i stresne i opuštajuće. Ovo na prvi pogled može izgledati kao kontradiktornost, ali nije. Svaka vrsta druženja može biti stresna, čak i sa prijateljima, a u isto vreme vi želite da uživate i da bidete potpuno opušteni. Postoje situacije kada su svi razlozi prisutni u isto vreme. Vožnja može biti jedna od tih situacija. Ako ste bili kod zubara ili lekara, to je stresno i pri odlasku možete da odahnete. Vožnja uvek podrazumeva određen stepen stresa. Vaš život može biti ugrožen i morate da se skoncentrišete. Možda niste svesni ova dva primera, ali to što su oni u podsvesti to ne znači da ne postoje. Ako se zaglavite u saobraćajnoj gužvi, ili se dugo vozite autoputem, takođe vam može biti dosadno. Još jedan klasičan primer ja partija karata. Ako igrate bridž ili poker, morate se koncentrisati. Ako gubite više nego što možete sebi da priuštite, to je stresno. Kako prolazi dosta vremena i vi ne dobijate dobar set karata, to može biti dosadno. I dok se sve to dešava, vi ne radite ništa; treba da se opuštate. Dok traje partija karata, nevezano za to koliko mala potreba postoji za nikotinom, svi pušači lančano puše, iako su inače pušači koji povremeno zapale. Pepeljare će se napuniti i prepuniti za tren oka. Non-stop će iznad glava biti oblak dima. A kada biste nekog od tih pušača udarili po ramenu i pitali da li uživa, odgovor bi bio: "Mora da se šalite." Često posle ovakvih noći, kad se probudimo sa užasnim osećajem u grlu, odlučimo da prestanemo da pušimo. Ove kombinovane cigarete često smatramo posebnim, i za njih mislimo da će nam najviše nedostajati - u trenutcima kada razmišljamo o tome da prestanemo. Mislimo da nikada više nećemo na isti način uživati u životu. U stvari, isti je princip i na poslu: cigarete dok radite daju osećaj olakšanja. Da skroz pojasnimo. Nije cigareta posebna, nego prilike. Kad se rešimo potrebe za cigaretom, uživaćemo više u takvim prilikama i stresne situacije će biti manje stresne. Ovo će više biti objašnjeno u sledećem poglavlju.

Poglavlje 14 - Čega se odričem? APSOLUTNO NIČEG! Ono što nam otežava da prestanemo je strah. Strah da će nam nešto biti oduzeto, zadovoljstvo ili oslonac. Strah da neke situacije u kojima smo uživali više neće biti iste. Strah od nemogućnosti da se izborimo sa stresom. Drugim rečima, efekat ispranosti mozga je takav da verujemo da u nama postoji neka slabost, ili pak verujemo da u cigareti postoji nešto što nam je neophodno, te ako se toga odreknemo - ostaje praznina. Shvatite: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU! Naša tela su najprefinjenije stvari na ovom svetu. Bilo da verujete da postoji neko ko nas je stvorio, ili da smo nastali procesom prirodne selekcije, ili oboje, kakvo god biće ili sistem je napravilo ova naša tela, to mora biti hiljadu puta efektnije od čoveka! Čovek ne može da stvori ni najmanju ćeliju, a kamoli neko čudo popud čula vida, ili reprodukcije, našeg sistema cirkulacije ili naših mozgova. Ako je proces nastanka ili kreator imao nameru da mi kao ljudi pušimo, imali bismo neke filtere koji bi odvodili otrove iz našeg tela u nekakav dimnjak. Naša tela su ustvari snabdevena sistemima samoodbrane koji nas upozoravaju, kao što su kašalj, vrtoglavica, bolest, a mi ignorišemo sve to, na sopstveni rizik. Prelepa je istina da se ničega ne odričete. Kad izbacite to čudovište iz svog tela i više vam ne bude ispran mozak, niti ćete želeti cigarete niti će vam one biti potrebne. Nisu uz cigarete lepši obroci. Cigarete ih uništavaju. Uništavaju vaša čula ukusa i mirisa. Posmatrajte pušače u restoranima, dok puše između jela. Oni ne uživaju u jelu; oni ne mogu da dočekaju da se jelo završi, da bi mogli da puše. Mnogi to rade uprkos tome što to smeta nepušačima. Nisu pušači bezobzirni ljudi. Njima je grozno - ili moraju da se uzdržavaju i da se onda zbog toga osećaju jadno, ili puše - ali se pri tom ponovo osećaju jadno jer time smetaju drugim ljudima, i tako se osećaju krivim i preziru sebe zbog toga. Posmatrajte pušače koji su na nekim zvaničnim funkcijama i kada su na nekom sastanku. Mnogi od njih odjednom imaju slabu bešiku i moraju da se iskradu da popuše jednu na brzinu. U takvim situacijama se vidi kakva je to zavisnost. Pušači ne puše zato što uživaju u cigaretama. Oni to rade jer se osećaju jadno bez njih. Mnogi od nas počnu da puše na nekim društvenim okupljanjima, dok smo u nekom društvu, mladi i stidljivi, i onda počnemo da verujemo da ne možemo da uživamo u nekoj takvoj prilici bez cigarete. To je glupost. Duvan vam oduzima samopouzdanje. Najveći dokaz straha koji cigareta urezuje u pušača se može videti u slučaju žena. Praktično sve žene su veoma samokritične kad je reč o njihovom izgledu. One se nikada ne bi pojavile na nekom prijemu a da nisu besprekorno sređene i namirisane. Pa ipak to što im iz usta smrdi na ubuđalu pepeljaru ih ni najmanje ne uznemirava. Ja znam da im to veoma smeta - mnoge od njih mrze miris svoje kose i odeće, ali ih ipak ne uznemirava. Eto kakav strah ova užasna droga urezuje u pušača. Cigarete ne pomažu pri druženjima sa ljudima; uništava ih. Morate da držite piće u jednoj ruci i cigaretu u drugoj, uvek praznite pepeljare i pokušavate da ne duvate dim u lice osobe sa kojom razgovarate, i pitate se da li oni osećaju vaš zadah ili da li vide fleke na vašim zubima.

Ne samo da se ničeg ne odričete, nego samo možete prelepe stvari da dobijete. Kada pušač razmišlja da prestane da puši, on teži da posmatra stvari iz ugla zdravlja, novca i društvenih pravila. To su očigledno ispravne i važne stvari, ali ja lično verujem da je najveći dobitak kada prestanete psihološke prirode, misleći pri tom na: 1. vraća vam se samopouzdanje i snaga 2. oslobađate se ropstva 3. nećete kroz život ići sa odvratnim crnim senkama u svom mozgu, sa znanjem da vas pola sveta prezire, i najgore od svega, da prezirete samo sebe. Ne samo da je život lepši kada ste nepušač, nego se u njemu beskonačno više uživa. Ne mislim samo na to da ćete biti zdravij i bogatiji. Mislim na to da ćete biti srećniji i da ćete uživati u životu mnogo više. O prednostima toga da živite kao nepušač pričaćemo u sledećih nekoliko poglavlja. Nekim pušačima je teško da shvate značaj "praznine", možda će u tome pomoći sledeća analogija. Zamislite da na licu imate hladan osip. A ja imam jednu neverovatnu kremu. Ja vam kažem: "Probajte ovo." Vi utrljate kremu i osip momentalno nestane. Nedelju dana kasnije osip se ponovo javi. Vi me pitate: "Imate li još one kreme?" Ja kažem: "Zadržite tubu. Možda vam ponovo zatreba." Vi stavite kremu. I gle čuda, osip ponovo nestane. Svaki put kada se osip ponovo javi, biva veći i postaje bolniji a interval između pojavljivanja je sve kraći i kraći. Na kraju osip vam prekrije celo lice i postane veoma bolan. Sada se osip vraća na svakih pola sata. Vi znate da će ga krema otkloniti privremeno, ali veoma ste zabrinuti. Da li će osip u jednom trenutku zahvatiti celo telo? Odete kod lekara. On ne moze da vas izleči. Probate neke druge preparate, ali ništa ne pomaže izuzev ove neverovatne kreme. Zad već postajete zavisni od kreme. Nikada ne izlazite a da niste sigurni da imate tubu kreme sa sobom. Ako idete u inostranstvo, sigurno ćete poneti više tuba kreme sa sobom. Sada, u skladu sa zabrinutošću za sopstveno zdravlje, ja vam naplaćujem 100 dolara po tubi. Vi nemate drugog izbora sem da platite. Onda pročitete u rubrici o zdravlju u vašim novinama da se to ne dešava samo vama; mnogi ljudi pate od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da krema ne otklanja osip. Sve što ona radi je da šalje osip ispod površine kože. Krema je uzrok proširenosti osipa. Sve što treba da uradite je da prestanete da koristite kremu. U dogledno vreme, osip će nestati. Da li ćete nastaviti da koristite kremu? Da li će vam biti potrebna moć volje da prestanete da uzimate kremu? Ako niste poverovali u članak, treba da prođe nekoliko dana da shvatite, ali kada shvatite da se stanje sa osipom poboljšava, želja ili potreba da koristite kremu će nestati. Da li ćete se osećati jadno? Naravno da nećete. Imali ste užasan problem za koji ste mislili da je nerešiv. Sada ste našli rešenje. Čak i da je bilo potrebno godinu dana da osip potpuno nestane, svaki dan kako se situacija poboljšavala, vi biste pomislili: "Zar to nije divno? Neću umreti." Tako je izgledala magija koja se meni desila kada sam ugasio tu poslednju cigaretu. Da razjasnimo nešto u primeru sa osipom i kremom. Osip nije rak pluća, niti skleroza arterija, niti upala pluća, angina, hronična astma, bronhitis ili infarkt. Sve se to dešava zbog osipa. Nije reč o hiljadama koje potrošimo, niti što doživotno imamo loš zadah i fleke na zubima, što smo letargični, umorni i što kašljemo, što provodimo godine i godine gušeći sebe i želeći da nije tako, i bivamo kažnjeni kad nam nije dozvoljeno da pušimo. Nije reč o tome što vas drugi preziru, ili što, najgore od svega, prezirete sami sebe. Sve to ide u prilog osipu. Osip je ono što nas natera da zatvorimo svoj um za sve ove činjenice. To je panika pri pomisli: "Želim cigaretu." Nepušači ne pate od tog osećaja. Najgora stvar od koje patimo je strah, a najveća dobit je što ćete se osloboditi tog straha. To je bilo kao da se ogromna malga u mom umu podigla. Tako jasno sam video da osećaj panike u meni kada želim cigaretu nije neka moja slabost, ili neka magična osobina cigarete. To je sve uzrokovano prvom cigaretom; i svaka sledeća, daleko od toga da otklanja taj osećaj, ona ga stvara.

U isto vreme video sam da svi ostali "srećni" pušači prolaze kroz isti košmar kroz koji sam prolazio i ja. Nije im bilo loše kao meni, ali svi su smišljali lažne argumente da opravdaju svoju glupost.

Poglavlje 15 - Svojevoljno ropstvo Obično kada pušač pokuša da prestane, glavni razlozi za to budu zdravlje, novac ili društvena neprihvatljivost. Ova odvratna droga delimično doprinosi tome da vam je mozak ispran i vi postajete rob. Čovek se teško borio u prošlom veku da se ukine ropstvo, pa ipak pušač provede svoj život u patnji ropstva koje je sam sebi nametnuo. Čovek je izgleda nesvestan činjenice da, kada mu je dozvoljeno da puši, on žudi za tim da bude nepušač. Sa većinom cigareta koje popušimo u svom životu je slučaj da u njima ne uživamo, nego uopšte nismo ni svesni da smo ih popušili. Samo posle perioda uzdržavanja od pušenja mi upadamo u zabludu da uživamo u cigareti (npr. prva ujutru, ona posle obroka ...) Jedini trenutci kada cigareta postaje dragocena su oni kada pokušavamo da smanjimo ili se uzdržavamo od pušenja, ili kada nas društvo natera na to (npr. kada smo u crkvi, bolnici, supermarketu, pozorištu ...) Zakleti pušač treba da ima na umu da takav trend postaje sve gori i gori. Danas se ne dozvoljava pušenje u metrou. Sutra će to biti zabranjeno na svim javnim mestima. Prošli su dani kada je pušač mogao da ode kod prijatelja ili nekog poznatog i pita: "Jel' bi vam smetalo da zapalim?" Danas, kada jedan pušač ulazi u kuću nekog nepoznatog mora očajnički da traži pepeljaru i da se nada da će zateći opuške u njoj. Ako ne nađe pepeljaru, generalno - pokušaće da izdrži, ali ako ne može, pitaće za dozvolu da puši i verovatno će čuti: "Puši ako moraš", ili "Pa, mi bi smo te molili da ne pušiš. Ostaje nam miris duvana u kući." Jedan pušač, koji se već osećao napaćeno, tada poželi da se zemlja otvori i da ga proguta. Sećam se, dok sam ja pušio, svaki put kada sam išao u crkvu to je bilo iskušavanje. Čak i za vreme svadbe moje rođene ćerke, kada je trebalo da stojim tamo kao ponosan otac, šta sam ja radio? Ja sam mislio: "Ajde, da požurimo sa tim pa da može da se izađe i zapali po jedna." Pomoći će vam da posmatrate pušače u ovakvim prilikama. Oni se drže zajedno. Nikad to nije samo jedna pakla. To je dvadeset pakli razbacanih okolo i razgovor je uvek isti. "Da li pušite? "Da, ali evo uzmite jednu od mene" "Uzeću od vas kasnije". Onda zapale i duboko udahnu, razmišljajući: "Zar mi nismo srećnici? Imamo svoju malu nagradu, Jadan nepušač nema nikakvu nagradu." "Jadnom nepušaču" nije potrebna nikakva nagrada. Mi nismo napravljeni da živimo ovaj život sistematski trujući svoja tela. Patetika je u tome što i dok puši, pušač ne doživljava osećaj mira, sigurnosti i spokoja koji nepušač stalno doživljava u svom nepušačkom životu. Nepušač ne sedi u crkvi i oseća se uznemireno i nadajući se da će ceremonija uskoro da prođe, kako bi mogao da zapali cigaretu. On uživa celog svog života.

Sećam se takođe kako sam se u zimskim danima kuglao u zatvorenim prostorijama, i stalno se pretvarao da imam slabu bešiku da bih mogao da izađem napolje i zapalim. Ne, to nije bio dečak od 14 godina koji ide u školu, nego 40-godišnji član Instituta računovođa. Koja patetika. A i dok sam se kuglao nisam uživao. Samo sam čekao da se to završi da bih ponovo mogao da pušim, a kuglanje je inače bio moj omiljeni hobi i to je trebalo da bude moj način opuštanja. Za mene je jedna od neverovatnih lepota toga što ste nepušač to što se oslobodite tog ropstva, to što sam bio u stanju da uživam u ostatku svog života a ne da provedem pola tog vremena žudeći za cigaretom, i onda kada zapalim, da priželjkujem da nisam u toj situaciji. Pušači treba da znaju da, kada su u kućama nepušača ili jednostavno u društvu nepušača u nekoj drugoj situaciji, nije nepušač taj koji ih "ometa", nego "malo čudovište". "Ranije sam mislila da ne mogu da se izborim sa stresom ako ne pušim. Sada znam da ću umeti bolje da se izborim sa tim ..." Dženifer O.

Poglavlje 16 - Uštedeću x dinara nedeljno Ne mogu da preteram u ponavljanju činjenice da ono što otežava prestanak pušenja jeste ispranost mozga, i čim pre to shvatimo, lakše će nam biti da postignemo cilj. Povremeno se desi da se upustimo u raspravu sa ljudima koje zovem zakleti pušači. Po mojoj definiciji zakleti pušač je onaj koji to može sebi da priušti, koji ne veruje da to ugrožava njegovo zdravlje i nije zabrinut što je to društveno neprihvatljivo. (Nema mnogo takvih ljudi ovih dana.) Ako je reč o upravo takvom mladom čoveku, ja mu kažem: "Ne mogu da verujem da niste zabrinuti zbog svog novca koji na to trošite." Obično mu se tada užare oči. Da sam ga napao na temu zdravlja ili zato što je društveno neprihvatljivo pušiti, osećao bi da nema argumente, ali po pitanju novca: "A, ma ja to mogu sebi da priuštim. To je samo x funti nedeljno i mislim da je toga vredno. To je moje jedino zadovoljstvo ili porok" itd. Ako je on pušač koji puši 20 cigareta dnevno, ja mu kažem: "I dalje ne mogu da verujem da niste zabrinuti zbog novca. Potrošićete više od 40.000 funti u svom životu na to. A šta radite sa tim novcem? Vi ga čak ne palite niti ga bacate. Vi koristite taj novac da uništite svoje fizičko zdravlje, da uništite svoje nerve i samopouzdanje, da ceo život patite u ropstvu, da ceo život imate loš zadah i fleke na zubima. Pa zar vas to ne zabrinjava? Posebno kod mladih pušača, u toj tački dolazimo do činjenice da oni nisu sagledali iz ugla troška na duže staze. Za većinu pušača cena jedne kutije je već dovoljno velika. Ponekad shvatimo koliko nedeljno potrošimo, i to nam unese uzbunu. Veoma retko (i to samo onda kda razmišljamo da prestanemo) mi uzmemo da procenjujemo koliko godišnje trošimo i to je zapanjujuće, ali koliko trošimo za ceo život - to je nezamislivo. Međutim, pošto to jeste argument, zakleti pušač će reći: "Ja to mogu sebi da priuštim. To je samo toliko i toliko nedeljno." On samom sebi glumi nekog prodavca.

Onda ja kažem: "Ponudiću vam nešto što nećete moći da odbijete. Vi mi platite sada 1000 funti, a ja ću vas snabdevati cigaretama do kraja vašeg života." Da sam nudio da preuzmem na sebe plaćanje hipoteke od 40.000 funti, umesto 1.000 funti, pušač bi prihvatio i začas bismo se dogovorili, pa ipak nijedan zakleti pušač (i molim vas imajte na umu da ne pričam o nekome kao što ste vi, koji želi da prestane, nego o nekome ko nema nameru da to učini) nikada nije prihvatio moju ponudu. Zašto? Često, u ovom trenutku mojih konsultacija pušač će reći: "Gledajte, ja nisam zabrinut sa aspekta novca." Ako i vi ovako razmišljate, zapitajte sebe zašto niste zabrinuti. Zašto ćete u svim drugim trenutcima u životu gledati da uštedite po svaku cenu po koju funtu, a ipak trošite hiljade funti trujući sebe i ne marite za trošak? Odgovor na ovakva pitanja je sledeći. Svaka druga odluka koju donesete u životu će biti rezultat analitičkog procesa u kom vi razmatrate mane i prednosti, pa onda dođete do razumnog odgovora. To može da bude pogrešan odgovor, ali je bar bio rezultat razumne dedukcije. Kada bilo koji pušač razmatra prednosti i mane pušenja, odgovor je uvek: "PRESTANI DA PUŠIŠ! TI SI BUDALA!" I tako svi pušači puše ne zato što to žele ili zato što su tako odlučili nego zato što misle da ne mogu da prestanu. Isperu sebi mozak. Odluče da nabiju glavu u pesak. Izvucite glavu iz peska na trenutak. Pušenje je lančani proces i lanac za ceo život. Ako ne prelomite taj lanac, ostaćete pušač do kraja života. Sad procenite koliko mislite da ćete potrošiti na cigarete do kraja svog života. Iznos će varirati od osobe do osobe, ali u svrhi ovog testa pretpostavićemo da je to 10.000 funti. Uskoro ćete doneti odluku da zapalite poslednju cigaretu (ne još, molim vas zapamtite glavne instrukcije). Sve što treba da uradite da biste ostali nepušač je da ne upadate ponovo u zamku. To jest, da ne zapalite onu prvu cigaretu. Ako to uradite, to će vas koštati 10.000 funti. Ako mislite da je ovakvo gledanje na stvari pogrešno, još uvek se zavaravate. Samo pomislite koliko biste para uštedeli da nikada niste upalili tu prvu cigaretu. Ako ovaj argument doživljavate kao činjenicu, zapitajte se kako biste se osećali kada biste dobili ček na neki iznos sutra? Skakali biste od radosti! Pa počnite da skačete! To vas čeka, a to je samo jedan od mnogo dobitaka koji vam sleduje. Tokom perioda odvikavanja od pušenja bićete možda u iskušenju da zapalite još jednu poslednju cigaretu. Ono što će vam pomoći da odolite tom iskušenju je prisećanje da će vas to koštati 15.000 funti (ili koliko god ste izračunali da vam treba u proseku). Pravio sam takve ponude na televiziji i radiju godinama. Još uvek mi je to neverovatno - nijedan pušač nije prihvatio moju ponudu. Neke članove mog golf-kluba zezam svaki put kada čujem da se žale kako su porasle cene duvana. U stvari, plašim se da ako ih previše isprovociram, neko od njih će jednom možda i prihvatiti moju ponudu. Izgubio bih malo bogatstvo kada bi se to desilo. Ako ste u društvu srećnih, veselih pušača koji vam govore koliko oni uživaju u tome, recite im da poznajete idiota koji će, ako mu unapred plate onoliko koliko bi za godinu dana potrošilil na duvan - on da ih snabdeva cigaretama do kraja života. Možda mi vi nađete nekoga ko će prihvatiti moju ponudu? "Osećam se kao da ste mi dali mogućnost da osetim svet u svoj njegovoj lepoti, i da imam snage u svom telu, kao što i priliči jednom 23-godišnjaku." Zoran K.

Poglavlje 17 - Zdravlje Mozak je pušačima najviše ispran, kada je reč o zdravlju. Oni misle da su svesni rizika po zdravlje. Nisu. Čak i u mom slučaju, dok sam očekivao da mi glava eksplodira, i iskreno verovao da ću biti u stanju da se suočim sa posledicama, i dalje sam sebe zavaravao. U tim danima, da mi se desilo da sam izvadio cigaretu iz pakle i da se zatim upalilo crveno svetlo, iza koga se čuje glas upozorenja koji kaže: "OK, Alene, to ti je zadnja! Sva sreća upozoren si, i to je to. Do sad asi nekako pregurao, ali ako popušiš još jednu cigaretu tvoja će glava eksplodirati." Šta mislite - da li bih zapalio tu cigaretu? Ako sumnjate u odgovor, samo pokušajte da odete do glavne ulice u gradu u kojoj je gust saobraćaj, stanite na ivicu pločnika sa zatvorenim očima i pokušajte da zamislite d aimate izbor da ili prestanete da pušite ili da sa povezom preko očiju pređete tu ulicu pre nego zapalite sledeću cigaretu. Nema sumnje šta biste izabrali. Ja sam radio ono što svaki pušač radi ceo život: sve sam ignorisao i držao glavu u pesku, nadajući se da ću se probuditi jednog jutra i da više neću želeti da pušim. Pušači ne mogu sebi da dozvole da razmišljaju o rizicima po zdravlje. Da to rade, čak bi i iluzija da uživaju u toj "navici" nestala. To objašnjava zašto šok terapija koju mediji koriste kada je Svetski dan borbe protiv pušenja - nema efekta. Samo nepušači mogu sebe da nateraju da to pogledaju. Takođe, jasno je zašto će pušači, kada se sete nekog deda Pere koji je pušio 40 na dan i živeo 80 godina, ignorisati hiljade ljudi koji su umrli u svojim najboljim godinama zbog ove otrovne supstance. Ja otprilike šest puta nedeljno vodim ovakve razgovore sa pušačima (uglavnom sa mladima): Ja: Zašto želite da prestanete da pušite? Pušač: Ne mogu sebi to da priuštim. Ja: Zar vas ne brinu rizici po zdravlje? Pušač: Ne. Sutra može da me udari autobus. Ja: Da li biste vi namerno pali pod autobus? Pušač: Naravno da ne. Ja: Zar se ne trudite da kad prelazite ulicu pogledate levo i desno? Pušač: Naravno. Upravo tako. Pušač se veoma naporno trudi da ne padne pod autobus, i šanse su stotine hiljada prema jedan da će se to desiti. Pa ipak pušač rizikuje da skoro sigurno postane invalid zbog duvana i čini se da toga u potpunosti nije svestan. Takva je moć ispranosti mozga. Sećam se jednog poznatog igrača golfa koji nije hteo da putuje u Ameriku na neko takmičenje jer se bojao letenja. A lančano je pušio za vreme partije golfa. Zar to nije čudno: kada bi osetio da i najmanja sitnica na avionu nije uredu, on ne bi ušao u njega, iako je rizik sto hiljada prema jedan, a ipak rizik od cigarete je ogroman a on toga očigledno nije svestan. I šta pušač time dobija?

APSOLUTNO NIŠTA! Još jedan uobičajen mit o pušenju je pušački kašalj. Većina mladih ljudi koja dođe da me poseti nije zabrinuta za svoje zdravlje jer ne kašlje. Činjenice su upravo obrnute. Kašalj je prirodan način da se iz pluća izbace strane materije. Kašalj sam po sebi nije bolest; to je samo simptom. Kada pušači kašlju to je zbog toga što njihova pluća pokušavaju da izbace otrove koji su začetnici raka. Kada ne kašlju ti otrovi ostaju u njihovim plućima, i tada oni prouzrokuju rak. Pušači gledaju da izbegnu vežbanje i preraste im u naviku da plitko dišu da se ne bi zakašljavali. Ja sam ranije verovao da će me moj konstantni pušački kašalj ubiti. To što sam većinu prljavštine izbacio iz svojih pluća je, u stvari, verovatno spasilo moj život. Samo gledajte na to ovako. Da imate lep auto i pustite da on rđa a da ništa ne preduzimate, to bi bilo prilično glupo, jer bi to uskoro postao krš koji više ne bi mogao da vam služi kao prevoz. Međutim, to ne bi bio smak sveta; bilo bi samo pitanje novca i vi biste uvek mogli da kupite novi auto. Vaše telo je vozilo koje vas vodi kroz život. Svi mi govorimo da je zdravlje nešto najdivnije što posedujemo. Koliko je to istinito, rećiće vam milioneri. Većina nas može da se priseti neke bolesti ili nesreće koja nam se desila u životu kada smo molili da nam bude bolje. (KAKO BRZO ZABORAVLJAMO.) Time što ste pušač ne samo da dopuštate da sve zarđa i nište ne radite po tom pitanju; vi sistematski uništavate vozilo koje vam treba za ceo život, a imate samo jedno. Opametite se. Ne morate to da radite, i zapamtite: PUŠENJE NIČEMU NE DOPRINOSI. Samo na trenutak izvucite glavu iz peska i zapitajte se, kad biste znali da će sledeća cigareta koju zapalite biti okidač za rak, da li biste je zapalili? Zaboravite na bolest (teško je to zamisliti), nego zamislite da morate da idete u bolnicu i trpite te odvratne testove - radijum terapiju itd. Sad više ne planirate svoj život. Planirate svoju smrt. Šta će biti sa vašom porodicom i onim koje volite, sa vašim planovima i snovima? Ja često vidim ljude kojima se to desi. Ni oni nisu mislili da će se to njima desiti, i najgora stvar u svemu nije sama bolest, nego svest da su oni doprineli da se bolest pojavi. Dok smo pušači stalno govorimo: "Prestaću sutra." Probajte da zamislite ljude kojima se desilo da se razbole. Njima više nije ispran mozak. Oni tada vide "naviku" u pravom svetlu i provedu ostatak svog života misleći: "Zašto sam zavaravao sebe da mi je potrebno da pušim? Kad bih samo imao šansu da se vratim unazad!" Prestanite da se zavaravate. Vi još imate vremena. To je lančana reakcija. Ako popušite sledeću cigaretu, to će voditi sledećoj i sledećoj. Vi već prolazite kroz to. Na početku knjige sam obećao da neće biti šok terapije. Ako ste već rešili da prestanete da pušite, ovo za vas onda nije šok terapija. Ako se još razmišljate, preskočite ostatak ovog poglavlja i vratite se kad pročitate celu knjigu. Čitavi tomovi knjiga sa statistikama su napisani o tome koliko štete cigarete mogu da nanesu zdravlju. Nevolja je u tome što dok pušač ne odluči da prestane - on to ne želi da zna. Čak i upozorenje na kutiji cigareta je gubljenje vremena jer pušač to ne želi da pročita, a ako slučajno pročita, prva stvar koju će uraditi je paljenje cigarete. Pušači gledaju na rizike po zdravlje kao na igru pogodak-promašaj, kao kada stanete na minu. Utuvite sebi u glavu: već se dešava. Svaki put kada udahnete dim cigarete vi udišete katran koji je okidač za rak, a rak nikako nije najgori ubica među bolestima koje cigarete stvaraju ili kojima dorinose. Takođe značajno doprinose bolestima srca, arterioskleroze, zapaljenju pluća, angini, trombozi, hroničnom bronhitisu i astmi. Dok sam ja pušio, nisam znao šta je to arterioskleroza ili zapaljenje pluća. Znao sam samo za teško disanje i kašalj a direktan rezultat mog pušenja su bili astma i napadi bronhitisa. Ali, iako su mi stvarali osećaj nelagodnosti nije bilo nekog pravog bola, i ja sam podnosio nelagodnost.

Priznajem da me je mogućnost da dobijem rak pluća užasavala, i to je verovatno razlog zašto sam to blokirao u svom mozgu. Neverovatno je kako su ogromni rizici po zdravlje zamagljeni strahom od prestanka pušenja. Ne zbog toga što je veći strah od prestanka pušenja, nego to što ako prestanemo danas - odmah ćemo osetiti strah, a strah da ćemo dobiti rak pluća je neki budući strah. Zašto gledati na stvari sa negativnog aspekta? Možda se to neće desiti. Do tada ću sigurno prestati. Mi gledamo na pušenje kao na vučenje konpca. Sa jedne strane konopca - strah. To je prljavo, skupo, nezdravo i zarobljava. Sa druge strane - plusevi. To je moje zadovoljstvo, moj prijatelj, moj oslonac. Nikada da shvatimo da je i sa druge strane konopca takođe strah. Nije što mi toliko uživamo u cigaretama, nego što se osećamo jadno bez njih. Zamislite zavisnike od heroina kojima je uskraćen heroin: ogromna muka kroz koju prolaze. Sad zamislite neverovatnu slast koju osećaju kada im se dozvoli da zabodu iglu u svoju venu i zadovolje tu žudnju. Probajte da zamislite kako neko uopšte može da poveruje da uživa u zadovoljstvu zabadanja igle u svoju venu. Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od tog osećaja panike. Heroin ne otklanja taj osećaj: naprotiv, on ga stvara. Nepušači se ne osećaju jadno jer im nije dozvoljeno da puše posle jela. Samo pušači pate od tog osećaja. Nikotin ne otklanja taj osećaj; on ga stvara. Strah od raka pluća me nije naterao da prestanem, jer sam verovao da je to kao hodanje po minskom polju. Ako prođete - odlično. Ako nemate sreće - staćete na minu. Znali ste koji rizik preuzimate i ako ste bili spremni da to učinite, zar može iko drugi da bude kriv? Dakle, kada bi neki nepušač pokušao da me osvesti da uvidim rizike, ja bih koristio taktike zavaravanja koje usvoje svi zavisnici bez razlike. "Pa od nečega ćemo svi umreti." Naravno, ali da li je to razlog da namerno skraćujete sebi život? "Kvalitet života je važniji od dužine života." Upravo tako, ali nadam se da ne mislite pri tom da je kvalitetniji život nekoga ko je alkoholičar ili zavisnik od heroina, nego život nekoga ko nije? Da li vi zaista verujete da je život pušača bolji od života nepušača? Pušač gubi u svakom smislu - njegov život je i bedniji i kraće traje. "Moja pluća verovatno trpe veću štetu od izduvnih gasova iz automobila nego od pušenja." Čak i kad bi to bilo tačno, da li je to logičan razlog da vi još dodatno kažnjavate svoja pluća? Da li možete da zamislite nekoga ko je toliko glup da bi stavio auspuh u svoja usta i namerno udisao taj dim koji izlazi? PUŠAČI TO I RADE! Rzmišljajte o tome sledeći put kada vidite kako jadan pušač duboko uvlači dim iz "dragocene" cigarete! Shvatam zašto mi zakrčenje arterija i rizik da se dobije rak pluća nisu pomogli da prestanem. Sa ovim prvim sam se nekako snalazio, ali sam za ovo drugo blokirao mozak. Kao što ste i sami svesni, poenta moje metode nije da vas uplaši da zato prestanete, nego upravo suprotno - da shvatite kako ćete daleko više uživati u životu onda kada pobegnete. Međutim, da sam mogao da vidim šta se dešava unutar mog tela, verujem da bi mi to pomoglo da prestanem. Ne mislim pri tom na neku šok tehniku kojom se pušaču pokazuje boja njegovih pluća. Bilo mi je jasno po flekama na mojim zubima i prstima da ni pluća sigurno ne izgledaju bolje. Pod uslovom da nastave da funkcionišu, pluća su bila manja sramota od zuba i prstiju jer ih barem niko ne vidi.

Ono na šta mislim je progresivno zakrčavanje naših vena i arterija, postepeno uskraćivanje dotoka kiseonika i hranljivih materija do naših mišića i organa i umesto toga snabdevanje istih otrovima i ugljendioksidom (ne samo od izduvnih gasova automobila, nego i pušenjem.) Kao i većini ljudi koji voze, i meni smeta pomisao na prljavo ulje ili prljavi filter u motoru mog automobila. Možete da zamislite da kupite nov Rols Rojs i da nikad ne promenite ulje ili filter za ulje u njemu? To mi radimo našim telima kad postanemo pušači. Mnogi lekari danas povezuju različite vrste bolsti sa pušenjem, kao dijabetes i rak dojke. to me uopšte ne iznenađuje. Duvanska industrija je iskoristila činjenicu da medicina nikad nije naučno dokazala da je pušenje direktan uzrok raka pluća. Statistički podaci toliko govore da nema potrebe za dokazima. Ni meni niko nikad nije naučno dokazao zašto kada se udarim čekićem po prstu, to boli. Uskoro mi je postalo jasno. Moram da naglasim da ja nisam lekar, ali kao u primeru sa prstom i čekićem, postalo mi je jasno da su moja zakrčenja arterija, stalan kašalj, povremeni napadi astme i bronhitisa direktno povezani sa tim što pušim. Međutim, ja zaista verujem da je najveća šteta koju pušenje nanosi našem organizmu postepeno opadanje našeg imuniteta. Sve biljke i životinje na ovoj planeti su podložne konstantnim napadima virusa, bakterija, parazita ... Najjača odbrana koju mi imamo protiv bolesti je naš imuni sistem. Svi prođemo kroz infekcije i bolesti. Verujem da svi u životu patimo od neke vrste raka. Međutim, ne verujem da je ljudsko telo stvoreno da oboli, i ako ste jaki i zdravi, vaš imuni sistem će se odbraniti od ovih napada. Kako vaš sistem imuniteta može da radi efektno ako vi ne snabdevate organe i mišiće kiseonikom i hranljivim materijama i umesto toga ih snabdevate otrovima i ugljendioksidom? Ne uzrokuje pušenje sve ove bolesti, nije stvar u tome, nego u tome što dolazi do postepenog razaranja imuniteta, kao kod SIDE. Od nekih negativnih efekata pušenja na moje zdravlje sam patio godinama, ali nekih drugih negativnih efekata sam postao svestan tek mnogo godina pošto sam prestao da pušim. Dok sam bio zauzet preziranjem idiot i budala koji bi radije da im se odseku noge nego da prestanu da puše, uopšte mi nije palo na pamet da ja već patim od arterioskleroze. To što mi je boja lica stalno bila siva pripisao sam mom prirodnom tenu ili tome što ne vežbam. Nikada mi nije sinulo da je to zbog toga što su mi zapušeni kapilari. Imao sam problema sa venama u svojim 30-tim godinama života, koje su nekim čudom nestale kada sam prestao da pušim. Pet godina pre nego sam prestao da pušim došao sam u fazu kada sam svake noći imao neki čudan osećaj u nogama. Nije to bio oštar bol kao da me je neko uboo iglom, nego neki osećaj nervoze. Svako veče sam molio svoju ženu Džojs da mi masira noge. Tek godinu dana nakon što sam ostavio cigarete, sinulo mi je da mi više nisu bile potrebne masaže. Dve godine pre nego što sam prestao, povremeno bih imao užasne bolove u grudima, i bojao sam se da je to rak pluća, ali sad pretpostavljam da je to bila angina. Nisam imao nijedan napad otkako sam prestao. Kad sam bio dete užasno mnogo sam krvario kad bih se posekao. To me je užasavalo. Niko mi nije objasnio da je krvarenje prirodan i neophodan proces ozdravljenja i da bi krv prestala da ide kada se taj proces završi. Mislio sam da sam hemofiličar i plašio se da ću iskrvariti do smrti. Kasnije, kada bih imao neku dublju posekotinu veoma malo bih krvario. Nekakva braon-crvenkasta tečnost bi izlazila iz rane. Boja me je zabrinjavala. Znao sam da krv treba da bude jarko crvena i pretpostavio sam da imam neku bolest krvi. Ali radovalo me je to što sam krvario u manjoj količini. Sve dok nisam prestao da pušim nisam shvatio da je uzrok takve boje krvi nedostatak kiseonika. Nisam pridavao značaja toj činjenici tada, ali kada pogledam unazad, ovakav efekat koji je pušenje imalo na mene me ispunjava

najvećim strahom. Kad pomislim na moje jadno srce koje pokušava da pumpa, dan za danom, a da to sve odrađuje kako treba, shvatam da je pravo čudo da nisam preživeo moždani udar ili srčani udar. To me je nateralo da shvatim, ne koliko su naša tela krhka, nego koliko su to jake i genijalne mašine!

U svojim 40-im sam već imao fleke na rukama. U slučaju da ne znate, to su fleke braon ili bele boje koje veoma stari ljudi imaju na licu ili rukama. Pokušavao sam da ih ignorišem, misleći da su one trag rane senilnosti koju sam doživeo zbog toga kako sam živeo. Posle pet godina od prestanka, jedan pušač sa Rejns Park klinike mi je rekao da kada je on prestao da puši te iste fleke su nestale. Ja sam na svoje zaboravio, i na moje čuđenje, i one su takođe nestale. Čini mi se da mi je oduvek igralo ispred očiju kada bih naglo ustao, posebno kad bih bio u kadi. Osećao bih vrtoglavicu, kao da će mi se mozak pomračiti. Nikad nisam povezao sa pušenjem. U stvari, bio sam ubeđen da je to sasvim normalno i da se dešava svima. Sve do pre pet godina, kada mi je jedan bivši pušač rekao da mu se te stvari više ne dešavaju, nisam uopšte shvatao da se to ni meni više ne dešava. Možete da zaključite da sam ja nekakav hipohonad. Mislim da jesam bio, dok sam bio pušač. Jedno od velikih zala pušenja je što nas zavara sa nam nikotin daje snagu, a u stvari on je postepeno i u malim procentima razgrađuje. Bio sam šokiran kada sam čuo da je moj otac izjavio da uošte nema želju da živi do svoje pedesete. Tada nisam znao da ću 20 godina kasnije i ja patiti od istog osećaja nedostatka radosti življenja, životne energije. Možete zaključiti i misliti da je ovo poglavlje bilo potrebno ili pak nepotrebno. Obećavam vam da je upravo suprotno. Ja sam se plašio smrti kada sam bio dete. Verovao sam da pušenje otklanja taj strah. Možda ga jeste otklanjao. I ako je bilo tako, taj strah je zamenjen drugim strahom: STRAHOM OD ŽIVOTA! Sada mi se vratio strah od umiranja. To mi ne smeta. Shvatam da taj strah sada postoji jer sada toliko uživam u životu. Ne sedim i ne razmišljam o tom strahu kao kad sam bio dete. Prezauzet sam življenjem svog života do maksimuma. Prognoze su da neću doterati do stote, ali pokušaću. Takođe ću pokušati da uživam u svakom dragocenom trenutku! Postojale su još dve prednosti, koje se tiču zdravlja, a koje mi nisu pale na pamet dok nisam prestao da pušim. Prvo - svake noći sam imao košmare. Sanjao sam kako me jure. Mogu samo da pretpostavim da su ovi košmari bili rezultat toga što se moje telo osećalo nesigurno tokom noći jer nije dobijalo nikotin. Sada povremeno kad asanjam imam košmar - da sam ponovo propušio. To je sasvim uobičajen san bivših pušača. Neki se brinu da je to znak podsvesnog vapaja za cigaretom. Ne brinite. Činjenica da je to bio košmar već samo po sebi znači da ste veoma zadovoljni što ne pušite. Posle svakog košmara, kada se probudite, ima jedan trenutak kada kao da ste u zoni sumraka, kad niste sigurni da li se ta katastrofa zaista dešava, ali zar nije divan osećaj kada shvatite da je to bio samo san? Kada sam opisivao kako sam sanjao da me jure svake noći u snu, kada sam kucao tekst - umesto "chase" (eng. "chase" - juriti) - otkucao sam "chaste" (eng. "chaste" - uzdržavanje od seksualnih odnosa). Možda je to bio "Frojdovski lapsus", ali to mi daje dobar uvod u sledeći deo. Kada na klinikama govorim o efektima koje pušenje ima na koncentraciju, nekad bih rekao: "Koji organ na vašem telu ima najveću potrebu za dobrom snabdevenošću krvlju?" Tada bi se pojavili glupi izrazi na licu, uglavnom na licima muškaraca, pokazujući da nisu shvatili poentu. Međutim, potpuno su u pravu. Ja sam prilično stidljiv Englez i ta tema mi je malo neptijatna, i nemam nameru da idem u detalje toga kako je pušenje imalo negativne efekte na moj seksualni život ili na život nekog bivšeg pušača sa kojim sam pričao na tu temu. Ipak, nisam bio svestan tih efekata dok nije prošlo neko vreme po prestanku pušenja i dok mi se nisu poboljšale seksualne veštine.

Ako pogledate bilo koji naučni film o životu u prirodi, videćete da je prvo pravilo života u prirodi opstanak, a drugo pravilo je preživljavanje vrsta, ili reprodukcija. Priroda se stara da se reprodukcija ostvari samo ako su oba partnera fizički zdrava i ako znaju da mogu da pruže sigurnost doma, teritorije, snabdevanje hranom i ako su partneri pogodni jedno za drugo. Čoveku je sposobnost mišljenja omogućila da malo prekrši ova pravila. Ja znam da je činjenica da pušenje može da uzrokuje impotenciju. Takođe znam da je istina da ćete kad ase fizički osećate dobro i zdravo, više i češće uživati u seksu. Pušači su često u iluziji da su negativni efekti pušenja prenaglašeni. Istina je obrnuta. Nema sumnje da su cigarete ubica broj 1 u društvu. Problem je u tome što statistika ne navodi precizno u kojim su sve slučajevima cigarete bile uzrok smrti ili foaktor koji je doveo do smrti. Procenjeno je ja je uzrok 44% požara koji se dese u domaćinstvima cigareta, i pitam se koji procenat saobraćajnih nesreća ima takođe veze sa tim, kada u jednom deliću sekunde vi mislite da možete da odvojite oči sa puta samo da zapalite cigaretu. Ja sam obično oprezan vozač, ali najbliže što sam bio smrti (pored pušenja) je bilo kad asam pokušao da srolam cigaretu dok sam vozio, i nervira me kad samo i pomislim koliko puta mi je samo cigareta ispala iz usta u toku vožnje - i uvek završavala negde između sedišta. Siguran sam da je mnogo pušača pokušalo da dohvati upaljenu cigaretu jednom rukom dok drugom vozi. Uticaj ispranosti mozga je takav da mi težimo da mislimo kao čovek koji, dok pada sa zgrade od 100 spratova, kaže, dok pada pored 50-tog sprata: "Zasad je dobro". Mi mislimo da ako smo do sada uspeli da umaknemo, još jedna cigareta neće napraviti nikakvu razliku. Pokušajte da vidite stvari na drugačiji način: ta "navika" je lanac koji traje doživotno, gde svaka cigareta stvara potrebu za sledećom. Kada vam to postane navika, vi ste zapalili fitilj. Problem je ŠTO NE ZNATE KOLIKO JE FITILJ. Svaki put kada zapalite cigaretu bliži ste eksploziji bombe. KAKO ZNATE DA TOME NEĆE DOPRINETI SLEDEĆA CIGARETA KOJU ZAPALITE? "Sve situacije u životu koje su me ranije plašile i za koje sam mislila da neću moći sa njima da se izborim bez cigarete - sada ne predstavljaju nikakav problem. I zato želim da vam kažem 'hvala'." Peti D.

Poglavlje 18 - Energija Većina pušača je svesna uticaja ovog progresivnog prcesa u kom ostavljamo pluća bez kiseonika. Međutim, većina ih nije svesna koliko nikotin utiče na polju energije. Jedna od caka kod zamke sa pušenjem je ta što se uticaj na fizičkom i mentalnom nivou dešava tako postepeno, u tako malim procentima da mi toga nismo svesni i smatramo to normalnim. To je veoma slično navikama loše ishrane. Stomačić se stavara postepeno i to nije alarmantno. gledamo ljude koji su strahovito gojazni i pitamo se kako su mogli sebi da dozvole da se dovedu u takvo stanje. Zamislimo da se to desi preko noći. Odete u krevet sa 70kg, u dobroj formi, zategnutih mišića i bez trunke sala. Ujutru se probudite sa 90kg, debeli, sa salom i stomačićem. Umesto da se probudite puni energije i potpuno odmorni, vi se budite osećajući se jadno, letargično i jadva možete da otvorite oči. Bićete uspaničeni, pitajući se kakvu ste to strašnu bolest zakačili preko noći. A bolest je ista. Činjenica što vam je trbalo 20 godina da postanete takvi je nevažna.

Tako je i sa pušenjem. Kada bih sada mogao da vas prebacim u vaše telo i stavim u stanje uma u kakvom ste bili kad biste na samo tri nedelje prestali da pušite, to je sve što bi bilo potrebno da vas ubedim da prestanete. Pomislili biste: "Zar ću se stvarno osećati tako dobro?" Ili, ono što je suštinski, pitali biste se: "Zar sam zaiste tako nisko pao?" Naglašavam da pri tom ne mislim da ćete se samo osećati zdravije i da ćete imati više energije, nego da ćete biti sigurniji i moći bolje da se koncentrišete. Dok sam bio tinejdžer, jurcao sam nekud stalno samo zato jer je to bilo zabavno. A u trajanju od tridesetak godina bio sam konstantno umoran i letargičan. Borio sam se da se probudim ujutru u 9 sati. Posle večernjeg obroka ležao bih na kauču, gledao TV i zadremao posle samo pet minuta. Zato što se moj otac tako isto ponašao, ja sam mislio da je to normalno ponašanje. Mislio sam da za korišćenje energije ekskluzivno pravo imaju samo tinejdžeri i deca, a da starost počinje u ranim dvadesetim. Ubrzo pošto sam ugasio svoju poslednju cigaretu, mogao sam da odahnem jer su nestali zakrčenje arterija i kašljanje, a od tada nisam imao napad astme ni bronhitisa. Međutim nešto zaista divno i neočekivano se desilo. Počeo sam da se budim u sedam ujutru, sa osećajem da sam se potpuno odmorio i da sam pun energije, sa željom da vežbam, džogiram i plivam. U 48-oj nisam mogao da potrčim ni jedan korak. Moje sportske aktivnosti su bile kuglanje, koje smatram rekreacijom za stare, i golf, za koji sam koristio malo vozilo. U 64-oj ja džogiram dva-tri kilometra dnevno, a kada se osećate fizički i mentalno jaki, divan je osećaj biti živ. Problem je u tome što je vraćanje vaše fizičke i mentalne snage kad prestanete takođe postepen. Ne ide to baš toliko sporo, ali ako prolazite kroz traumu prestanka pušenja korišćenjem moći volje, sve ono što možete da dobijete na polju zdravlja ili novca biće zanemareno depresijom kroz koju ćete prolaziti. Nažalost, ne mogu da vas prebacim istog trenutka u vaše telo i um za tri nedelje unapred. Ali vi možete! Vi instiktivno znate da je ono što vam ja govorim tačno. Sve što vam je potrebno je: MAŠTA! "Mislila sam da ne mogu da izdržim jedan dan bez cigarete. A sada ... ne mogu da verujem da sam toliko dugo bila pušač i da sam živela u tolikom strahu od nedostatka cigareta." Beverli Dž.

Poglavlje 19 - Opušta me i pruža mi samopouzdanje Ovo je najgora varka u pušenju, i po meni se izjednačava sa završetkom ropstva, što je najveća dobit kad aprestanete - da više ne morate da idete kroz život sa osećajem nesigurnosti od koga pate pušači. Pušačima je veom teško da shvate da cigareta u stvari stvara onaj osećaj nesigurnosti koji imate kad uveče izađete u grad i ostanete bez cigareta. Nepušači ne pate od tog osećaja. Duvan uzrokuje taj osećaj. Postao sam svestan prednosti prestanka pušenja mesecima kasnije, što je bio rezultat konsultacija sa drugim pušačima. 25 godina sam odbijao da idem na pregled. Kada sam uzimao osiguranje, insistirao sam na "bez lekarskog pregleda" i plaćao skuplje zbog toga. Mrzeo sam da posećujem bolnice, doktore i zubare. Nisam mogao da se suočim sa činjenicom starenja, penzije i tome slično.

Nijednu od ovih stvari nisam povezivao sa svojom "navikom" pušenja, već je skidanje sa nikotina bilo kao buđenje iz lošeg sna. Danas se radujem svakom novom danu. Naravno, dešavaju mi se loše stvari, i ja sam podložan normalnom stresu, ali divno je imati samopouzdanja, da se sa tim izborim, a višak zdravlja, energije i samopouzdanja čine dobre trenutke još boljim.

Poglavlje 20 - Te zle, crne senke Još jedna radost ostavljanja ove biljke je oslobađanje onih zlih crnih senki u pozadini naših mozgova. Svi pušači znaju da su budale i ignorišu loše efekte pušenja. Većinu vremena pušenje je za nas automatska stvar, ali crne senke su uvek šćućurene u našoj podsvesti, odmah ispod površine. Prednosti pri ostavljanju cigareta su divne. Nekih sam bio svestan za vreme pušačkog života, kao što su rizici po zdravlje, trošenje novca i prosta činjenica da je glupost biti pušač. Međutim, moj strah je bio takav; ja sam toliko bio opsednut d abi odoleo svim iskušenjima od onih ljudi koji čine dobro i žele dobro, ili bilo kog drugog ko bi pokušao da me odgovori od pušenja, da su sva moja mašta i energija bile usmerene na pronalaženje bilo kakvog mlitavog izgovora koji će mi dozvoliti da nastavim da pušim. Za neverovati, najgenijalnije ideje su mi padale na pamet kad asam pokušavao da prestanem. Bile su naravno inspirisane strahom i bedom kroz koje sam prolazio dok sam pokušavao da prestanem uz pomoć moći volje. Nije bilo šanse da vidim stvari sa aspekta zdravlja ili novca. Ali sada kad asam slobodan zapanjuje me kako sam uspešno blokirao mozak za još važnije dobiti od prestanka pušenja. Već sam pomenuo prosto ropstvo - provodimo pola svog života u trenutcima kada nam je dozvoljeno da pušimo, radimo to automatski i piželjkujemo da nikada nismo ni propušili, a drugu polovinu provodimo osećajući se jadno zato što nam društvo ne dozvoljava da pušimo. U prethodnom poglavlju sam pričao o tome kako je neverovatno ponovo imati energije. Ali za mene najveće bogatstvo nije bilo u ideji zdravlja, novca, ili kraju robovanja, nego otklanjanje tih zlih senki, otklanjanje osećaja da me preziru i sa stalnim izvinjavanjima nepušačima, i najviše od svega mogućnost da poštujem sebe. Većina pušača nema slabu volju, kako se to obično misli u društvu. U svim drugim aspektima svog života ja sam bio taj koji je držao stvari pod kontrolom. Prezirao sam sebe što sam zavistan od te biljke za koju sam znao da mi uništava život. Ne mogu vam opisati čistu sreću od osećaja kad se otklone te zle crne senke, zavisnost i samopreziranje. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju gledati druge pušače, bilo da su oni maldi, stari, da povremeno puše ili su teški pušači, ne sa osećajem zavisti, već sa osećajem sažaljenja za njih i osećajem uzdignutosti što vi više niste rob te odvratne biljke. Poslednja dva poglavlja su se bavila važnim prednostima života kao nepušača. Smatram da je neophodno da se napravi balans, pa sledeće poglavlje nabraja prednosti pušača.

Poglavlje 21 - Prednosti pušača

Poglavlje 22 - Prestanak pušenja uz pomoć volje U našem društvu je prihvaćena činjenica da je teško prestati sa pušenjem. Čak i knjige koje vas savetuju da to uradite obično počinju sa tim da vam govore kako je to teško. Istina je da je to smešno lako. Da, shvatam zašto preispitujete tu izjavu, ali uzmite je u razmatranje. Ako je vaš cilj da pretrčite kilometar za manje od četiri minuta, to je teško. Možda ćete morati da naporno trenirate godinama, i možda ćete i tada biti fizički nesposobni da to uradite. (Većina onoga što postignemo je u našem umu. Zar nije čudno koliko je to bilo teško dok Rodžer Banister to nije uradio, a danas je to uobičajeno?) Bilo kako bilo, da biste prestali da pušite sve što treba da uradite je da više ne pušite. Niko vas ne tera da pušite (izuzev vas samih) i, za razliku od hrane i pića, to vam nije potrebno da biste preživeli. I zato ako želite da prestanete, zašto bi to bilo teško? U stvari, i nije. Pušači to otežavaju jer koriste metodu moći volje. Ja na to gledam kao na bilo koji drugi metod koji tera pušača da oseća kao da pravi neku vrstu žrtve. Hajde da malo razmotrimo metodu moći volje. Mi ne odlučujemo da želimo da postanemo pušači. Mi prosto eksperimentišemo sa prvih nekoliko cigareta i zato što one imaju odvratan ukus mi smo ubeđeni da možemo da prestanemo kad god poželimo. Mi popušimo tih prvih nekoliko cigareta samo kad želimo, a to uglavnom bude u društvu pušača ili na nekom dešavanju. Pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da ih redovno kupujemo i da pušimo kad to poželimo, nego pušimo svaki dan. Pušenje postaje deo našeg života. Gledamo da uvek imamo cigarete pri sebi. Verujemo da nam je na nekom događaju i pri obrocima bolje sa njima i da nam otklanjaju stres. Ne pada nam uopšte na pamet da će ista cigareta iz te pakle imati isti ukus i posle obroka i ujutru kad ustanemo. Ustvari pušenje ne doprinosi užitku obroka niti nekih dešavanja, niti otklanja stres, stvar je u tome što pušači misle da oni ne mogu da uživaju u obroku ili da podnesu stres bez cigarete. Obično nam treba mnogo vremena da shvatimo da smo navučeni jer smo u iluziji da pušimo zato što uživamo u cigareti, a ne da pušimo zato što nam je potrebna cigareta. I tako dok ne uživamo u cigaretama (što je uvek slučaj), patimo od iluzije da možemo da prestanemo kad god poželimo. Obično se dogodi da shvatimo da postoji problem, sve do trenutka kad poželimo da prestanemo. Prvi pokušaji da prestanemo su sve češći i obično ih uzrokuju nedostatak novca (momak upozna devojku i oni štede za zajednički život i ne žele da troše na cigarete), ili zdravlje (tinejdžer je aktivan sportista i vidi da mu to smeta pri disanju). Šta god da je razlog, pušač uvel čeka stresnu situaciju, bilo da je to zdravlje ili novac. Čim prestane, malo čudovište traži da se nahrani. Pušač tada poželi cigaretu, i zato što ne sme da zapali on oseti da je još više pod stresom. Ono čime obično otklanja stres sada nije dostupno, i on preživljava trostruki udarac. Verovatni rezultat posle jednog perioda mučenja je "Smanjiću" ili "Izabrao sam pogrešno vreme" ili "Sačekaću dok mi ne prođe stres". Međutim, onog trenutka kad prođe stres, on više nema potrebu da prestane i ne odlučuje da to uradi do sledećeg stresnog trenutka. Naravno, nikad nije pravi trenutak zato što ljudima u životu ne postaju stvari manje stresne; naprotiv. Odlazimo od roditelja i ulazimo u svet građenja sopstvenog doma, preuzimanje hipoteka, rađanje dece, odgovornije poslove itd. Naravno da život

pušača ne može nikada postati manje stresan jer cigareta stvara stres. Kako raste nivo unosa nikotina, to pušač postaje sve više anksiozan i sve je veća iluzija o njegovoj zavisnosti. A u stvari je iluzija da život postaje sve više strsan, a pušenje, ili nešto slično tome, stvara tu iluziju. O ovome će biti više reči u poglavlju 28. Posle prvih neuspeha pušač se obično oslanja na to da će se jednog dana probuditi i da više neće osećati potrebu da puši. Ovo je obično potkrepljeno pričama koje je čuo od drugih bivših pušača. (Npr. "Imao sam grip i posle toga više nisam imao potrebu da pušim".) Ne zavaravajte se. Ispitao sam ove glasine, i to nikad nije tako jednostavno kao što izgleda. U takvim slučajevima pušač se već spremao da prestane i grip je samo poslužio kao pokretač. Ja sam proveo 30-tak godina čekajući da se probudim jedno jutro sa željom da više nikada ne poželim da zapalim. Kad god sam bio gadno prehlađen jedva sam čekao da to prođe jer me je to ometalo u pušenju. Veoma često ljudi koji su prestali "samo odjednom" - pretrpe šok. Možda neki blizak rođek umre od bolesti koja je povezana sa pušenjem i oni se uplaše. Mnog oje lakše reći: "Samo sam odlučio da jednog dana prestanem. Takav sam ti ja." Ne zavaravajte se! To se neće desiti ako se vi ne potrudite da se desi. Hajde da uz pomoć više detalja razmotrimo zašto je metoda moći volje tako teška. Većinu života mi praktikujemo metodu držanja glave u pesku i govorimo: "Prestaću sutra." U nekim trenutcima nešt će pokrenuti pokušaj da prestanemo. To može biti zabrinutost za zdravlje, novac, društvenu neprihvatljivost ili to što prolazimo kroz period kada baš mnogo pušimo i to nam uopšte ne prija. Šta god bio razlog, izvlačimo glavu iz peska i počnemo da razmatramo razloge za i protiv. Onda shvatimo ono što smo znali celog života: na osnovu zdrave procene, zaključak je: PRESTANI DA PUŠIŠ. Ako bi trebalo da ocenite prednosti prestanka pušenja od 1 do 10 i uradite isto - samo sa prednostima pušenja, zbir prednosti za prestanak bi premašio prednosti pušenja. MEđutim, iako pušač zna da će mu biti bolje kao nepušaču, on veruje da se on žrtvuje. Iako je to iluzija, to je moćna iluzija. Pušač ne zna zašto ali on veruje da za dobre trenutke i loše trenutke u životu cigareta pomaže. Pre nego pokuša da prestane, ometa ga ispranost mozga ovog društva, potpomognuta sa sopstvenom ispranošću mozga. Ovome se mora dodati još moćnija ispranost mozga tipa "koliko je teško prestati". On je čuo priče o pušačima koji već mesecima ne puše, i još uvek žude za cigaretom. To su nezadovoljni ljudi koji prestanu i onda celog života kukaju nad činjenicom da bi voleli da zapale. Čuo je za pušače koji već godinama ne puše, i kao žive srećne živote, ali čim popuše jednu cigaretu ponovo se navuku. Takođe zna za nekolicinu pušača koji su u naprednim fazama bolesti koji vidno uništavaju sebe i jasno je da ne uživaju u cigaretama, ali ipak nastavljaju da puše. On je verovatno, u skladu sa ovim, verovatno i sam doživeo neko slično iskustvo. Dakle, umesto da se počne sa osećajem: "Divota! Jeste li čuli novost? Ja više nemam potrebu da pušim!", on počinje osećajem propasti, kao da pokušava da se popne na Mont Everest, i čvrsto veruje da kad se malo čudovište zakači za vas, navučeni ste za ceo život. Mnogi pušači čak kreću u proces izvinjavajući se svojim prijateljima i rođacima: "Vidi, pokušavam da ostavim cigarete. Verovatno će biti nepodnošljiv tokom narednih nekoliko nedelja. Pokušaj da izdržiš samnom." Mnogi pokušaji su osuđeni na propast pre nego što počnu. Da pretpostavimo da pušač preživi nekoliko dana bez cigarete. Sastav duvana brzo nestaje iz njegovih pluća. Niije kupovao cigarete i zbog toga ima više novca u novčaniku. Zato razlozi za

njegov prestanak pušenja polako počinju da nestaju iz njegove glave. To je kao da vidite užasnu nesreću na putu dok vozite. to će vas malo usporiti, ali kada sledeći put budete kasnili na sastanak vi ćete na to zaboraviti i vozićete kao ludi.

Na drugoj strani konopca, malo čudovište vuče jer nije dobilo svoj fiks. Nema fizičkog bola; ako ste nekad osećali isto to jer ste bili prehlađeni, niste prestali da radite ili postali depresivni. Smejali biste se tome. Sve što pušač zna je da mu treba cigareta. Zašto mu je to toliko važno on ne zna. Malo čudovište u stomaku sada oslobađa veliko čudovište u glavi, i osoba koja je do pre nekoliko sati nabrajala razloge za prestajanje - sada očajnički traži svaki izgovor da ponovo propuši. Sada kaže: 1. Život je suviše krata. Može negde i da me raznese bomba ili da me zgazi autobus. Uobilajeno je da se danas govori da sve stvari izazivaju rak. 2. Izabrao sam pogrešan trenutak. Trebalo je da sačekam da prođe Božić/ da prođe moj godišnji odmor / posle određenog sresa u životu. 3. Ne mogu da se skoncentrišem. Nervozan sam i loše volje. Ne mogu valjano da radim svoj posao. Prijatelji i porodica me neće voleti. Bolje da se suočim sa činjenicama - za svačije je dobro da ja ponovo propušim. Ja sam potvrđeni pušač i nema šanse da ću ikada biti srećan bez cigarete (ovo je mene držalo 33 godine) U toj fazi pušač se obično preda. Zapali cigaretu i ludilo se povećava. U isto vreme ima neviđen osećaj otklanjanja žudnje sa cigaretom, i malo čudovište ipak na kraju dobija svoj fiks; sa druge strane ako je prošao duži period bez cigarete - ona ima užasan ukus i pušač ne može da shvati zašto on uopšte puši. To je razlog zbog koga pušač misli da nema volje. U stvari, nije reč o nedostatku volje; on je samo promenio način razmišljanja i doneo savršeno razumnu odluku u svetlu najnovije informacije. Kakva je korist da budete zdravi ako se osećate jadno? Koja je poenta da budete bogati ako se osećate jadno? Nikakva. Bolje je da živim kraće, ali da uživam, nego da živim duže i budem jadan. Srećom, ovo nije tačno - upravo je obrnuto. Život nepušača je beskrajno lepši i u njemu se više uživa, ali ova zabluda je mene držala 33 godine i moram da priznam, da je ovo istina, ja bih još uvek bio pušač (ispravka - ne bih bio živ). Muka kroz koju pušač prolazi nema veze sa otklanjanjem bola pri nedostatku nikotina. Tačno je, ti trenutci su okidač za osećaj jada, ali prava agonija je u mozgu i uzrokovana je sumnjom i nesigurnošću. Pušač kreće u proces misleći da se žrtvuje - i onda počinje da se oseća kao da će mu nešto biti oduzeto - a to je vid stresa. U jednom trenutku kada mu mozak kaže "Uzmi cigaretu!" to je već momenat stresa. Tako da čim prestane, on želi cigaretu. Ali sada ne može da zapali jer je prestao da puši. To ga čini još više depresivnim, i to je onda ponovo okidač. Još jedna stvar koja sve otežava je čekanje da se nešto desi. Ako vam je cilj da položite vozački ispit, čim ga položite vi ste sigurni da ste stigli do cilja. Kod metode moć volje vi kažete "Ako mogu da izdržim bez cigarete, potreba za njom će u jednom trenutku nestati." Kako znate kad ste uspeli? Odgovor je da nikada ne znate jer čekate da se nešto desi a ništa se više neće desiti. Vi ste prestali onda kada ste popušili tu poslednju cigaretu, a ono što sada radite je da čekate koliko će to da potraje pre nego popustite. Kao što sam gore rekao, agonija kroz koju pušač prolazi je psihička, uzrokovana nesigurnošću. Iako nema fizičkog bola, to je ipak moćan uticaj. Pušač se oseća jadno i nesigurno. Daleko od toga da je zaboravio na pušenje; on postaje opsednut pušenjem.

Može se desiti da depresija traje danima ili nedeljama. Njegov um je opsednut sumnjama i strahovima. "Koliko dugo će trajati želja?" "Da li ću ikada više biti srećan?" "Da li ću ikada više imati potrebu da ustanem iz kreveta?" "Da li ću ikada više uživati u obroku?" "Kako ću se ubuduće boriti sa stresom?" Pušač čeka da se stvari poboljšaju, ali zato što i dalje kuka, cigareta postaje dragocenija. U stvari, desi se nešto, ali pušač nije svestan toga. Ako može da preživi tri nedelje a da uopšte ne udahne nikotin, fizička potreba za njim će nestati. Međutim, kao što sam ranije naveo, bolovi od nedostatka nikotina su tako blagi da ih pušač nije ni svestan. Ali posle 3 nedelje većina pušača oseti da se rešila muke. Onda zapale cigaretu da bi se u to uverili, i ona to upravo uradi. Ima užasan ukus, ali bivši pušač je sada ubacio svežu dozu nikotina u telo i čim ugasi cigaretu nikotin će početi da napušta telo. Sada će mali glas u pozadini mozga početi da govori: "Želiš još jednu." U stvari, on se jeste bio rešio muke ali se sad ponovo navukao. Pušač obično neće odmah upaliti cigaretu. On misli "Ne želim da se ponovo navučem." I tako dozvoljava da prođe siguran period. To mogu biti sati, dani, čak nedelje. Bivši pušač sada kaže: "Pa nisam se navukao, tako da mogu bez brige da popušim još jednu." Upao je u istu zamku kao i nekada kada je prvi put počeo da puši i ponovo je na klizavom konopcu. Pušači koji uspeju uz pomoć metode snage volje smatraju da je ta metoda teška i da treba dosta vremena za nju, jer je glavni problem ispran mozak, i dugo posle prestanka fizičke navučenosti pušač i dalje kuka za cigaretom. Mnogi pušači uspeju koristeći ovu metodu, ali to je težak način i zahteva mnogo truda, i pre će se na taj način doći do neuspeha nego uspeha. Čak i oni koji uspeju, idu kroz život osećajući se ranjivo. Ostane u njima procenat ispranog mozga i verovanja da u nekim lošim ili dobrim trenutcima cigareta može da vas podigne (Većina nepušača takođe pati od te iluzije. Oni su takođe podlegli ispranosti mozga ali ili shvate da ne mogu da uživaju u pušenju ili ne žele da puše zbog posledica). To objašnjava zašto mnogi pušači koji prestanu - ponovo propuše posle mnogo vremena. Mnogi bivši pušači će ponekad zapaliti cigaretu kao "poseban gušt" ili da bi ubedili sebe kako su odvratne. To se i desi, ali čim je ugase nikotin počne da napušta telo i mali glas u pozadini mozga kaže: "Želiš još jednu." Ako zapale još jednu, ona je odvratnog ukusa i oni kažu: "Divno. Sve dok ne uživam u njima neću se navući. Posle Božića/godišnjih/trauma/prestaću." Prekasno. Već su navučeni. Ponovo su upali u istu zamku. Kao što stalno ponavljam, uživanje nema veze sa tim. Nikada nije imalo veze! Da pušimo zato što u tome uživamo, niko nikad ne bi popušio više od jedne cigarete. Mi pretpostavljamo da uživamo u njima jer ne možemo da verujemo da bismo mogli da budemo toliko glupi da pušimo a da ne uživamo. To je taj deo u podsvesti koji se odnosi na pušenje. Kad biste mogli da budete svesni otrova koji ulaze u vaša pluća i da morate da kažete sebi: "Ovo ćete koštati 50.000 funti, i ova cigareta možda jeste ona koja će uzrokovati rak." Čak bi i iluzija uživanja nestala. Kada pokušavamo da ignorišemo negativne efekte pušenja, osećamo se glupim. Kada bismo morali da se suočimo sa tim, to bi bilo nepodnošljivo! Ako posmatrate pušače, posebno na društvenim funkcijama, videćete da su oni srećni samo kada nisu svesni da puše. Kad postanu svesni toga, počne da im bude nelagodno i počnu da se izvinjavaju. Mi pušimo da bi smo nahranili to malo čudovište... i kad izbacite to malo čudovište iz svog tela i veliko čudovište iz svog mozga, nećete imati ni želju ni potrebu da pušite.

Poglavlje 23 - Pazite se smanjivanja Većini pušača je smanjenje broja cigareta koje popuše osnova za prestanak ili pokušaj da kontrolišu malo čudovište, a i većina lekara i savetodavaca preporučuje smanjivanje kao pomoć. Očigledno, što manje pušite to vam je bolje, ali kao osnova za prestajanje - taj način je fatalan. Baš ti naši pokušaji da smanjimo nas drže zarobljenim ceo život. Obično kada smanjujemo broj popušenih cigareta, posle toga pokušamo da prestanemo i ne uspemo. Posle nekoliko sati ili dana uzdržavanja pušač će reći sebi nešto poput: "Ne mogu da se suočim sa činjenicom da ne pušim, zato ću od sada samo pušiti u trenutcima kad je neki povod ili ću smanjiti na deset cigareta dnevno. Ako mi pređe u naviku da pušim deset dnevno, mogu da ostanem na tome ili da još više smanjim." Neke užasne stvari tada mogu da se dese: 1. Tada je pušaču najgore. Još uvek je navučen na nikotin i održava čudovište u životu, ne samo u svom telu nego i u mozgu. 2. Sad samo čeka kada će zapaliti sledeću cigaretu. 3. Pre nego je smanjio, kad god je hteo da zapali to bi uradio i bar delimično otklonio bol od nedostatka nikotina. A sada, u skladu sa stresom koje život nosi, on u stvari nameće sebi da pati od boli pri nedostatku nikotina većinu vremena. I time čini da se oseća jadno i da bude loše volje. 4. Dok je udovoljavao sebi, nije uživao u većini cigareta i nije bio ni svestan da ih puši. To je bilo automatski. Jedine cigarete u kojima je mislio da uživa bile su one posle perioda apstinencije, npr. prva jutarnja, posle jela ... Sad pošto postoji veći razmak između cigareta, on "uživa" u svakoj koju zapali. Što duže čeka, svaka cigareta time deluje kao veći užitak jer užitak nije u samoj cigareti; užitak je u kraju muka, bilo da je to blaga fizička žudnja za cigaretom ili psihička, kad kuka. Što duže patite, to svaka cigareta izgleda kao veći "užitak". Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost. To je lako. Pušači izdrže celu noć bez cigarete; želja za cigaretom ih ne budi. Mnogi pušači će izaći iz spavaće sobe pre nego što zapale. Mnogi će pre cigarete doručkovati. Neki će sačekati da stignu na posao pa će onda zapaliti prvu cigaretu. Izdržaće 10 sati bez cigarete i to im ne smeta. A da u toku dana moraju 10 sati da budu bez cigarete, počupali bi sebi kosu s glave. Mnogi pušači će kupiti nov auto i uzdržavati se od pušenja u njemu. Pušači će posećivati supermarkete, pozorišta, bolnice i zubare bez preterane neprijatnosti. Mnogi će se uzdržavati u društvu nepušača. Čak ni u metroima nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad im neko kaže da

ne smeju da puše. U stvari, za pušače je skriveno zadovoljstvo da izdrže dug period bez cigarete. To im daje nadu da možda jednog dana neće više želeti da puše. Pravi problem kad aprestajete je ispranost mozga, iluzija da je cigareta neka vrsta oslonca ili nagrade i da život više neće biti isti bez nje. Daleko od toga da će vas smanjivanje udaljiti od ideje pušenja; sve što se tada dešava je da postajete nesigurni i jadni, ubeđeni da je najdragocenija stvar na svetu cigareta i da nema šanse da ćete ikada biti ponovo srećni bez nje.

Ništa nije patetičnije od pušača koji pokušava da smanji. On je u iluziji da što manje puši to će mu se manje pušiti. A ustvari je obrnuto. Što manje puši, duže pati od nedostatka nikotina; što češće uživa u cigareti ona sve više gubi ukus. Ali to ga neće sprečiti da puši. Ukus nikada nije imao veze sa svim tim. Da pušači puše zato što uživaju u ukusu, niko nikada ne bi popušio više od jedne cigarete. teško vam je da u to poverujete? O.K., hajde da popričamo o tome. Koja cigareta ima najgori ukus? Tako je, ona prva koju zapalite ujutru, ona od koje zimi kašljemo i pljujemo. A koja je, za većinu pušača, najdragocenija cigareta? Tako je, prva cigareta ujutru! Da li sada zaista verujete da vi pušite zato što uživate u ukusu i mirisu, ili mislite da je možda razumnije objašnjenje da to radite jer tako otklanjate bol od nedostatka nikotina u prethodnih 9 sati? Od suštinske je važnosti da otklonimo iluzije o pušenju pre nego ugasite tu poslednju cigaretu. Ako ne otklonite iluzije da uživate u ukusu određenih cigareta pre nego ugasite poslednju cigaretu, nema šanse da ćete biti sigurni da se nećete ponovo navući. Dakle, ako ne pušite u ovom trenutku, zapalite jednu. Udahnite 6 puta duboko taj divni duvan i zapitajte se šta je to tako veličanstveno u tom ukusu. Možda vi verujete da su samo cigarete u određenim trenutcima dobrog ukusa, kao one posle obroka. Ako je tako, čemu onda pušenje svih ostalih cigareta? Zato što vam je to prešlo u naviku? Pa zašto bi neko dozvolio sebi da mu pređe u naviku da puši kad smatra da su cigarete lošeg ukusa? I žašto ista cigareta, iz iste pakle, ima različit ukus posle obroka, od one prve ujutru? Hrana ne manja ukus posle cigareta, pa zašto bi onda i cigareta imala drugačiji ukus posle hrane? Nemojte se samo oslanjati na ono što ja govorim, proverite, zapalite povremeno cigaretu posle obroka da se uverite da nema drugačiji ukus. Razlog iz kog pušači veruju da ona posle jela ima bolji ukus ili kad smo u društvu pa pijemo alkohol, je u tome što su to trenutci kad asu i pušači i nepušači zaista srećni, ali zavisnik od nikotina nikad ne može biti zaista srećan ako malo čudovište ostane nezadovoljeno. Nije reč samo o tome što pušači uživaju u ukusu cigarete posle jela; na kraju krajeva, mi duvan ne jedemo, i kako se uopšte može pričati o ukusu? Stvar je u tome što bi se oni osećali jadno da u takvim trenutcima ne mogu da zapale. Znači, kada pušite srećni ste, kada ne pušite niste srećni. Smanjivanje ne da ne pomaže nego je to najgori oblik mučenja. To ne može da uspe jer se pušač u startu nada da ako mu pređe u naviku da puši sve manje i manje, da će tako smanjiti želju za cigaretama. Pušenje nije navika. To je zavisnost, a priroda svake zavisnosti je da traži sve više i više, a ne sve manje i manje. Tako pušač ako želi da smanji mora da vežba moć volje i disciplinu do kraja svog života. Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost od nikotina. Sa tim je lako izboriti se. Pogrešno je verovanje da cigareta pruža neku vrstu užitka. Takvo verovanje se u startu oformilo ispranošću mozga kojoj smo podvrgnuti pre nego što počnemo da pušimo, koja je onda pojačana sopstvenom zavisnošću. Sve do čega smanjivanje unošenja nikotina može da dovede je da poveća tu zabludu, do te mere da pušenje dominira životom pušača u potpunosti i da ga drži u uverenju da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Kao što sam već rekao, smanjivanje nikad ne upali jer morate da vežbate moć volje i discipline do kraja života. Da nemate dovoljno volje da prestanete, onda sigurno nemate ni dovoljno volje da biste uspeli da smanjite. Prestanak je mnogo lakši i manje bolan.

Čuo sam za hiljade slučajeva gde smanjivanje nije uspelo. Mali procenat jeste postigao uspeh posle kratkog perioda smanjenja popušenih cigareta, ali ti pušači su zaista prestali, nevezano za to što su smanjili. Neuspeo pokušaj da smanji čini da se pušač oseti kao nervozna olupina, i još više ga ubedi da je navučen za ceo život. To je upravo onaj sled događaja koji će ga sigurno držati da puši još pet godina, pre sledećeg pokušaja. Ipak, smanjivanje pomaže da se u potpunosti ilustruje beskorisnost pušenja jer jasno pokazuje da se u cigareti uživa samo posle perioda apstinencije. Dakle, izbor je sledeći. 1. Doživotno smanjivanje broja popušenih cigareta. Ovo bi bila samonametnuta tortura, a ionako ne biste uspeli u tome. 2. Gušite sebe do kraja života u sve većoj meri. Koja je poenta? 3. Budite dobri prema sebi. Prestanite s tim. Još jedna važna stvar kod smanjivanja jeste činjenica da ne postoji tako nešto kao što je povremena cigareta. Pušenje je lančani proces koji će trajati ceo život, osim ako se vi ne potrudite da prekinete taj lanac. ZAPAMTITE: SMANJIVANJE ĆE VAS SAMO UVUĆI DUBLJE U PROBLEM. "Sada mogu da plivam, vozim bicikl, surfujem i trčim a da ne moram da zastajem da bih uhvatio dah na svakih pola sata." Kevin M.

Poglavlje 24 - Samo jedna cigareta "Samo jedna cigareta" je mit koji morate da sebi izbacite iz glave. Samo sa jednom cigaretom se i počinje s pušenjem. Samo jedna cigareta je ta koja će nam pomoći da prebrodimo neki trenutan problem, ili koju ćemo zapaliti negde u društvu, i baš ona pokvari naše mnogobrojne pokušaje da prestanemo. Samo jedna cigareta dovoljna je da ga, kad uspe da prelomi i reši se toga, vrati nazad u zamku. Ponekad se to dešava da bi ljudi dokazali sebi da im ona više nije potrebna, i jedna cigareta upravo to i uradi. Ona bude odvratnog ukusa i ubedi pušača da sse više nikada neće navući, ali on je već navučen. Pomisao na tu specijalnu cigaretu je ono što mnoge pušače spreči da prestanu. Prva ujutru i ona posle obroka. Neka vam bude apsolutno jasno da filozofija "samo jedna cigareta" ne postoji. To je lančani proces koji će trajati celog vašeg života osim ako ga ne prrekinete. Upravo taj mit o gušt-cigareti čini da pušači kukaju za njom kad prestanu. Nek vam pređe u naviku da to više ne gledate tako - to je fantazija. Kad god pomislite na pušenje, zamislite ceo život u kom trošite malo bogatstvo na privilegiju da sebe uništavate fizički i mentalno, na životni vek ropstva, lošeg zadaha. Šteta je što ne postoji nešto kao što je cigareta što bismo mogli da iskoristimo da nas ponekad digne ili da u tome uživamo. Ali nek vam bude jasno: cigareta to nije. Ona će vas samo združiti sa doživotnom bedom. Ne biste nikada u životu popili cijanid zato što vam se sviđa ukus lešnika, i zato prestanite da kažnjavate sebe sa mislima o povremenoj cigareti ili cigari. Pitajte pušača: "Kada biste imali mogućnost da se vratite u vreme pre nego ste se navukli, da li biste postali pušač?" Neizbežan je odgovor: "Vi mora da se šalite ": Pa ipak, svaki pušač svakodnevno ima mogućnost takvog izbora. Zašto se ne upustiti u to? Zbog straha. Zbog straha da nećete moći da prestanete ili da život nikada neće biti isti bez cigarete. Prestanite da se zavaravate. Vi to možete. Svako može. To je smešno lako. Da bi vam bilo lako da prestanete postoje neke osnovne stvari koje morate da shvatite. Do sada smo se već sa nekim od tih stvari suočili: 1. Ničega se ne odričete. Samo na prelep način možete da dobijete. 2. Nikada ne razmišljajte o povremenoj, gušt-cigareti. Takva ne postoji. 3. Vi niste drugačiji od nekog drugog. Svaki pušač može lako da prestane.

Mnogi pušači misle da su zakleti pušači ili da imaju karakter zavisnika. Ja vam obećavam da tako nešto ne postoji. Niko nema potrebu da puši, pre nego što se navučete na nikotin. Droga vas navlači - a ne priroda vaše ličnosti. Takav je efekat ove droge, ona vas tera da mislite da imate karakter zavisnika. Od suštinske važnosti da prestanete u to da verujete, jer ako u to verujete, onda ćete i biti zavisni od nikotina, čak i kada umre to malo čudovište u vašem stomaku. Od suštinske je važnosti da vam više ne bude ispran mozak.

Poglavlje 25 - Povremeni pušači, tinejdžeri, nepušači Običaj je da teški pušači zavide povremenim pušačima. Svi smo upoznali nekad nekog takvog: "O, ja mogu da izdržim celu nedelju bez cigarete, to mi uopšte ne smeta". Mi pomislimo: "Što ja nisam takav!" Znam da je u to teško poverovati, ali nijedan pušač ne uživa u tome što je pušač. Nikad ne zaboravite:  

Nijedan pušač nikad ne odluči da postane pušač, težak ili neredovan, ili Svi pušači sebe smatraju glupim, i zato:



Svi pušači moraju da lažu sebe i druge, u pokušaju punom taštine, da bi opravdali svoju glupost.

Ja sam nekad bio zaluđen golfom. Ali ja sam se hvalio koliko često ga igram i želeo sam da igram još više. Zašto se pušači hvale time koliko malo puše? Da je to kriterijum, onda bi se sigurno smatralo normalnim da se uopšte ni ne puši. Da vam ja kažem: "Da li znate, ja mogu cele nedelje da preživim bez šargarepe i to mi ni najmanje ne smeta", vi biste pomislili da sam ja neki ludak. Ako ja uživam u šargarepama, zašto bih želeo da se trudim da izdržim cele nedelje bez njih? Da ne uživam u šargarepama, zašto bih dao takvu izjavu? Znači, kada pušač izjavi: "Ja mogu cele nedelje da izdržim bez cigareta, to mi uošte ne smeta", on pokušava da ubedi i sebe i vas da on nema nikakav problem. Ono što on ustvari govori jeste: "Uspeo sam da preživim celu nedelju bez cigarete." Kao i svaki pušač, on se verovatno nadao da će posle toga moći da preživi samo nedelju dana, i sada zamislite koliko je dragoceno izgledala ta cigareta koja mu je bila oduzeta cele jedne nedelje? Ovo je razlog koga su povremeni pušači više navučeni od teških pušača. Ne samo da je iluzija zadovoljstva veća, nego su oni manje motivisani da prestanu da puše jer troše manje novca i manje su podložni rizicima po zdravlje. Zapamtite, jedino zadovoljstvo koje pušači dobijaju iz pušenja je otklanjanje tog osećaja boli pri nedostatku nikotina, i kao što sam već objasnio, čak i to zadovoljstvo je iluzija. Zamislite to malo nikotinsko čudovište u svom stomaku kao stalan svrab koji je izražen u tako blagoj meri da ga većinu vremena nismo ni svesni. Ako vas nešto stalno svrbi, prirodno ćete želeti da to počešete. Kako naša tela postaju sve više i više imuna na nikotin - mi ćemo početi lančano da pušimo. Postoje tri glavna faktora koji sprečavaju pušače od lančanog pušenja: 1. NOVAC. Većina ne može sebi to da priušti.

2. ZDRAVLJE: Da bi otklonili osećaj nedostatka nikotina, moramo da unesemo otrov. Varira samo spremnost, od čoveka do čoveka, da se sa tim izbori. To može biti automatska zabrana (od strane organizma). 3. DISCIPLINA. Koja je nametnuta od strane društva, ili mesta na kom je pušač zaposlen, ili prijatelja i rodbine, ili od strane samog pušača - jer se u umu svakog pušača sešava vuča konopca, s jedne strane čovek, s druge srane nikotin. Ja sam ranije mislio da je to što lančano pušim moja slabost. Nisam mogao da shvatim kako moji prijatelji mogu da doziraju 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba jake volje. Nikad ami nije sinulo da većina pušača nije u stanju da lančano puši: potrebno je da imate veoma jaka pluća da biste mogli tako. Neki od tih ljudi koji puše pet dnevno a kojima teški pušači zavide - tako rade jer im njihova fizička konstitucija ne dozvoljava da puše više, ili zato što ne mogu novčano da priušte sebi da toliko puše, ili zbog posla, društva, ili zbog toga što mrze sami sebe jer su navučeni pa im to ne dozvoljava da puše više. Može biti važno da u ovom trenutku izvedemo dve definicije. NEPUŠAČ. Neko ko nikada nije upao u zamku, ali ne treba da se opusti i ne zabrine. On je nepušač samo blagošću Boga. Svi pušači su bili ubeđeni da se nikada neće navući, a neki nepušači i dalje uzmu cigaretu povremeno. POVREMENI PUŠAČ. Postoje dve osnovne definicje povremenih pušača: 1. Pušač koji je upao u zamku ali nije toga svestan. Ne zavidite takvim pušačima. I oni su u zamci i verovatno će uskoro postati teški pušači. Zapamtite, kao što svi alkoholičari počinju kao oni koji povremeno popiju, tako svi pušači počinju kao povremeni pušači. 2. Pušač koji je prethodno bio težak pušač i misli da ne može da prestane. Ovo su najpatetičniji pušači od svih. Oni spadaju u razne kategorije, i svaka zahteva poseban komentar. PUŠAČ KOJI PUŠI PET DNEVNO. Ako uživa u cigareti, zašto puši pet dnevno? Ako može sa njima i bez njih, zašto onda uopšte puši? Zapamtite, ova "navika" ustvari čini da udarate glavom u zid da bi vam bilo lepo kad to prestanete da radite. Onaj ko puši pet dnevno otklanja osećaj potrebe za nikotinom u određenim trenutcima u toku dana. Ostatak dana, iako toga nije svestan, on udara glavom u zid i tako se ponaša većinu vremena u svom životu. On puši pet dnevno jer ili ne može sebi da priušti više ili je zabrinut za zdravlje. Lako je ubediti teškog pušača da on ne uživa u tome, ali pokušajte da ubedite povremenog pušača. Svako ko je pokuašo sa smanji znaće da je to najgore mučenje od svih i da će to učiniti da ostane navučen do kraja svog života. PUŠAČ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU ILI SAMO UVEČE. On kažnjava samog sebe jer pola dana pati - ne otklanjajući potrebu za nikotinom, samo da bi u drugoj polovini sana to mogao da uradi. Pitajte i njega - ako već uživate u cigareti, zašto onda ne puši ceo dan ili, ako ne uživa u cigareti, zašto onda uopšte puši. PUŠAČ KOJI 6 MESECI PUŠI, A 6 NE. (Ili "Ja mogu da prestanem kad god to hoću. Uradio sam to već hiljadu puta.") Ako uživa u pušenju, zašto prestaje da to radi na 6 meseci? Ako ne uživa, zašto posle tog vremena ponovo propuši? Istina je da takav pušač i dalje navučen. Iako se reši fizičke zavisnosti, ostaje mu najveći problem - ispran mozak. On se nada svaki put da će zauvek prestati i tako upada ponovo u zamku. Mnogi pušači zavide ovima koji mogu da tako prestanu i ponovo nastave kad hoće. Oni misle u sebi: "Koja je to sreća da mogu to tako da kontrolišu, da puše kad žele i da prestanu kad žele." Ono što oni previde je činjenica da ti pušači to ne kontrolišu. Jer dok puše, oni razmišljaju kako bi voleli da su nepušači. Prolaze kroz muku prestajanja pušenja, onda se osete ugroženo, i ponovo padaju u zamku, želeći da to nije tako. Njima je od svih najgore. Kada su pušači - voleli bi da to nije tako; kada su nepušači - želeli bi da mogu da puše. Ako porazmislite, ovo se neprestano dešava u našem životu pušača. Kada nam je dozvoljeno da pušimo, mi to uzmemo ili zdravo za gotovo ili želimo da nismo pušači. Samo kad ne smemo da pušimo, cigarete nam izgledaju dragoceno. Ovo je užasna dileme za pušače. Nikad ne mogu da pobede jer

kukaju za mitom, za iluzijom. Postoji jedan način na koji mogu da dobiju i to je ako prestanu da puše i prestanu da kukaju! PUŠAČ ČIJI JE STIL "PUŠIM SAMO U SPECIJALNIM PRILIKAMA". Da, svi tako počnemo, ali zar nije fascinantno kako se broj situacija ubrzano povećava i pre nego što postanemo toga svesni mi pušimo u svim prilikama? PUŠAČ ČIJI JE STIL "PRESTAO SAM, ALI POVREMENO ZAPALIM". Na neki način ovo je najpatetičniji primer od svih. Oni ili prolaze kroz život sa osećajem ugroženosti, ili, što je češći slučaj, jedna povremena cigareta se pretvara u dve. Oni ostaju na klizavom konopcu, a on samo vuče NA DOLE. Pre ili kasnije oni su ponovo teški pušači. Ponovo su upali u staru zamku. Postoje još dve kategorije povremenih pušača. U prvu spadaju oni koji puše samo ponekad ili zapale cigaru u društvu. Ovi ljudi su ustvari nepušači. Oni ne uživaju u pušenju. Radi se samo o tome da se oni osećaju kao da nešto propuštaju. Žele da i oni budu u igri. Svi mi ovako počinjemo. Kada neko ponudi cigaretu, posmatrajte kako posle nekoliko trenutaka pušači uzimaju i pale te cigarete. Čak i teški pušači jedva čekaju kada će da završe sa njom. Radije bi pušili neku vrstu cigareta koju oni vole. Što je cigareta skuplja ili veća, to frustracija biva veća - ta prokleta stvar kao da može celu noć da gori. U drugu kategoriju retko ko spada, zaista. U stvari, od hiljade ljudi koji su tražili moju pomoć, mogu da se setim samo desetak njih koji u nju spadaju. Najbolje ću objasniti o kojoj je kategoriji reč, na najsvežijem primeru. Nazvala me je jedna žena i tražila privatnu seansu. Ona je advokat, pušila je oko 12 godina i nikada nije popušila ni više ni manje od dve cigarete dnevno, za čitavo to vreme. Ona je, ispostavilo se, bila žena jake volje. Objasnio sam joj da je stepen uspešnosti kod grupnih seansi isti kao i kod privatnih, i da sam mogao da radim samo sa jednom osobom kada je reč o poznatoj ličnosti čije bi prisustvo poremetilo rad grupe. Počela je da plače, i ja to nisam mogao da zanemarim. Seansa je bila skupa; jeste, većina pušača će se pitati zašto je ona želela uopšte da prestane. Oni bi rado platili cenu koju sam ja njoj naplatio - kada bi mogli da puše samo dve cigarete dnevno. Oni greše misleći da su povremeni pušači srećniji i da imaju više samokontrole. Možda imaju samokontrole, ali srećniji nisu. U ovom slučaju, oba roditelja ove žene je umrlo od raka pluća pre nego što se ona navukla. Kao i ja, i ona je imala ogroman strah od pušenja pre nego što je popušila prvu cigaretu. Kao i ja, i ona je na kraju postala žrtva ogromnog pritiska i probala je tu prvu cigaretu. Kao i ja, i ona se seća kako je imal odvratan ukus. Ali ona se, za razliku od mene, koji sam kapitulirao i postao veoma brzo lančani pušač, oduprla takvom sledu događaja. Sve u čemu ikada možete da uživate u cigareti je otklanjanje žudnje za njom, bilo da je to blaga fizička žudnja za nikotinom ili psihička tortura koja je uzrokovana time što ne možete da se počešete tamo gde vas svrbi. Same cigarete su prljavština i otrov. Zato vam se samo u periodu apstinencije pričinjava da uživate u njima. Kao kada ste gladni ili žedni, što se duže tako osećate, veće je zadovoljstvo kad ih utolite. Pušači prave grešku kada misle da je pušenje samo navika. Oni misle: "Kad bih samo mogao do određene granice da pušim ili samo u posebnim prilikama, moj mozak i teli bi to prihvatili. Tako bih mogao da se zadržim na nekom nivou ili da smanjim, ako bih to poželeo." Neka vam ovo bude jasno: "navika" ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge. Prirodna je sklonost da tu potrebu za nikotinom zadovoljite, ne da je trpite. Čak i kada bi sve ostalo na nivou na kom je sada, morali biste da vežbate moć volje ili discipline do kraja svog života, jer kako vaše telo postaje imuno na drogu, ono želi sve više i više, ne manje i manje. Kako vas droga uništava fizički i psihički, kako vam postepeno uništava nervni sistem, vašu snagu i samopouzdanost, tako ste vi sve manje u stanju da smanjite interval između svake cigarete. Zbog toga, u ranijim danima, mi jesmo u stanju da pušimo ili ne. Ako se prehladimo, jednostavno prestanemo. To takođe objašnjava zašto neko poput mene, koji nikada nije ni bio u iluziji da uživa u cigaretama, lančano puši iako je svaka cigareta fizičko mučenje.

Nemojte zavideti toj ženi. Kada popušite cigaretu na svakih 12 sati, to stvara osećaj da je ona najdragocenija stvar na planeti. 12 godina se ta jadna žena borila. Nije bila u stanju da prestane da puši, a ipak se plašila da poveća unos nikotina da ne bi dobila rak pluća kao njeni roditelji. Ali 23 sata i 10 minuta svakog dana ona je morala da se bori sa tim izazovom. Trebalo je imati ogromnu snagu volje da se sa tim izbori, i kao što sam rekao, takvi slučajevi su retki. Ali ona je na kraju bila u suzama. Pogledajte to sa logične strane: ili postoji istinsko zadovoljstvo u pušenju ili ne. Da postoji, ko bi želeo da se uzdržava satima, danima, nedeljama? Zašto bi vam to zadovoljstvo bilo uskraćeno u međuvremenu? Ako nema stvarnog zadovoljstva zašto se onda trudite uopšte da pušite?

Sećam se još jednog slučaja, čoveka koji je pušio pet na dan. Započeo je razgovor preko telefona, hrapavim glasom: "Gospodine Kar, ja samo želim da prestanem da pušim pre nego što umrem." Ovako je taj čovek opisao svoj život. "Imam 61 godinu. Dobio sam rak grla od pušenja. Sada moje telo može da izdrži samo pet cigareta na dan." "Nekada sam čvrsto spavao tokom noći. Sada se budim na svakih sat vremena i sve o čemu mislim su cigarete. Čak i kada spavam, ja sanjam cigarete." "Ne mogu da popušim prvu cigaretu do 10 sati ujutru. Ustajem u 5 ujutru i beskonačno kuvam čajeve. Moja žena ustaje u 8, i ne želi da me vidi u kući, jer sam tako loše volje. Ja onda siđem do kućice sa biljkama i pokušavam da sebe nečim zabavim, ali moj mozak je opsednut cigaretama. U 9 sati počinjem da rolam svoju prvu cigaretu i to činim dok sve ne bude savršeno. Nije što ja želim da to bude savršeno, nego se time zabavljam. Onda čekam do 10 sati. Kad dođe 10 sati ruke počnu nekontrolisano da mi drhte. Ne zapalim u tom trenutku. Kada bih zapalio, morao bih da čekam da prođe 3 sata dok ne zapalim sledeću. Naposletku zapalim jednu, uzmem jedan dim i odmah ugasim. Ovakvim procesom činim da cigareta traje jedan sat. Popušim je skoro do filtera i onda čekam vreme kad mogu da zapalim sledeću." Uz sve druge muke, ovaj jadni čovek je imao opekotine po svojim usnama jer je pušio cigarete do filtera. Verovatno sad imate pred sobom sliku kompletnog imbecila. Nije tako. Ovaj čovek je bio strašno visok i bio je general u Marincima. Bio je sportista i nije želeo da postane pušač. Međutim, za vreme Drugog Svetskog rata društvo je verovalo da cigarete daju snagu, i ljudima u službi su bile davane besplatno. Ovom čoveku je virtuelno bilo naređeno da postane pušač. On je onda ispaštao ceo život zbog toga, i to ga je uništilo fizički i mentalno. Da je životinja, naše društvo bi ga rešilo muka, no naše društvo i dalje dozvoljava fizički i mentalno zdravim, mladim tinejdžerima da se navuku. Možda mislite da je ova priča preterana. Ona je ekstremna ali nije jedna jedina. Postoji hiljade sličnih priča. Taj čovek mi se potpuno otvorio, ali budite sigurni da su mu neki od prijatelja ili poznanika zavideli na tome što je pušio pet dnevno. Ako mislite da ovo može i vama da se desi, PRESTANITE DA SE ZAVARAVATE. TO VAM SE VEĆ DEŠAVA. U svakoj prilici pušači su ozloglašeni lažovi, lažu sami sebe. Moraju tako. Većina povremenih pušača puši mnogo više cigareta, i u mnogo više prilika, nego što bi to hteli da priznaju. Imao sam mnogo razgovora sa pušačima koji naizgled puše pet na dan, koji su popušili više od pet cigareta dok sam ja bio prisutan. Posmatrajte povremene pušače u nekim društvenim prilikama kao na primer na svadbama ili zabavama. Pušiće lančano kao najveći pušači. Nema potreba da zavidite povremenim pušačima. Vama nije potrebno da pušite. Život je beskrajno lepši i slađi bez cigareta.

Tinejdžere je generalno teže izlečiti, ne zato što je to njima teško, već zato što ili ne veruju da su navučeni ili su u početnoj fazi bolesti i pate od iluzije da će automatski prestati sa pušenjem pre nego dospeju u sledeću fazu. Posebno bih želeo da upozorim roditelje koji se gade pušenja da nemaju lažan osećaj sigurnosti. Sva deca se gade ukusa duvana pre nego što se navuku. I vi ste se gadili jedno vreme. Takođe ne dozvolite da vas prevare kampanje od strane države koje zaplašuju. Zamka je ista kao što je oduvek bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali ona takođe znaju da ih jedna cigareta neće ubiti. U nekom dobu mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga iz škole ili kolege na poslu. Vi možda mislite da je njima potrebno da probaju jednu, koja će imati užasan ukus i da će ih to uveriti da se oni neće nikad anavući. Ja smatram da je to što društvo ne može da spreči da naša deca postanu navučena na nikotin jedna od stvari koje najviše uznemiravaju, pored drugih zavisnosti. Mnogo sam razmišljao o ovom problemu i napisao sam knjigu koja je specijalno posvećena tome kako sprečiti ovaj problem kod dece, i kako im pomoći da pobegnu iz svega toga ako su već navučena na nikotin. Činjenica je da je velika većina mladih koja se navuče na teže droge - upoznata sa idejom hemijske zavisnosti, jer oni prvo upadaju u zamku nikotina. Ako im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku značajno ćete smanjiti rizik da postanu zavisni od težih droga. Ja vas preklinjem da ne zanemarite ovo. Neophodno je zaštititi mlade u najranijem dobu, i ako imate dete, ja vas zaista teram da pročitate ovu knjigu. Čak iako sumnjate da je vaše dete već navučeno na drogu, ova knjiga će vam poslužiti kao odličan vodič da biste pomogli svom detetu da se izvuče. "Koža mi se pročistila! Nema više suve kože niti bubuljica koje iskaču! Samo čista, nežna koža! Ja zaista sijam! Ne mogu da verujem Obrazi su mi ponovo rozikasti!" Debi S.

Poglavlje 26 - Pušenje u tajnosti

Tajnog pušača bi trebalo grupisati sa povremenim pušačima, ali efekti tajnog pušenja, koje je tako podlo, zaslužuje posebno poglavlje. To može dovesti do rušenja odnosa među ljudima. U mom slučaju je skoro dovelo do razvoda. Ušao sam u treću nedelju mog neuspelog pokušaja da prestanem. Pokušaj je pokrenulo to što je moja žena bila zabrinuta zbog mog šištanja i kašljanja. Rekao sam joj da je nisam zabrinut za svoje zdravlje. Ona je rekla: "Znam da ti nisi, ali kako bi se ti osećao da gledaš kako se neko koga voliš sistematski uništava?" Taj mi argument bio neodoljiv, i odatle pokušaj da prestanem sa tim. Pokušaj se završio tri nedelje kasnije, praćen žestokom raspravom sa jednim starim prijateljem. Posle mnogo godina sam shvatio da je moj pokvareni um namerno doveo do te rasprave. Opravdano sam se tada osećao rastrojeno, ali ne verujem da je to bila slučajnost, jer se nikada ranije sa tim prijateljem nisam svađao, niti smo se od tada svađali. Jasno mi je da je malo čudovište uzelo maha. Bilo kako bilo, ja sam imao opravdanje. Očajnički mi je bila potrebna cigareta i ponovo sam propušio. Nisam mogao da podnesem pomisao na to koliko će to razočarenje biti za moju ženu, pa joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam bio sam. Onda sam postepeno došao do toga da pušim i u društvu prijatelja, dok se nije došlo do toga da svi znaju da ja ponovo pušim - izuzev moje žene. Sećam se da sam tada bio veoma zadovoljan zbog toga. Mislio sam: "Pa, barem tako smanjujem unos

nikotina." Posle nekog vremena ona me je optužila da ponovo pušim. Nisam to shvatao, ali ona mi je rekla da bih nekada započeo svađu i onda izjurio iz kuće. U drugim situacijama bi mi bilo potrebno dva sata da kupim neke sitnice, a u situacijama kada bih je normalno pozvao da ide samnom, ja bih smišljao izgovore samo da bih išao sam. Najgora stvar kod pušenja u tajnosti je što se tako podušire zabluda u glavi pušača, zabluda da je on ugrožen. U isto vreme, to doprinosi gubitku samopoštovanja u velikoj meri; neko ko je inače iskrena osoba može da natera sebe da vara svoje prijatelje i porodicu. To vam se verovatno desilo ili vam se dešava u nekom obliku.

Meni se desilo više puta. Da li ste ikada gledali TV seriju "Kolumbo"? Tema svake epizode je slična. Negativac, a obično je bogat i cenjen biznismen, učini ono za šta on misli da je - savršen zločin, a njegova uverenost da će ono što je uraditi ostati neotkriveno je pojačana time što otkriva da na slučaju radi smotani i ne-baš-impresivnog-izgleda detektiv Kolumbo. Kolumbo ima tu iritirajuću taktiku da zatvori vrata pošto je ispitao osumnjičenog, i time mu stavi do znanja da je završio sa njim, da je slobodan; ali pre nego se na licu osumnjičenog pojavi izraz zadovoljstva, Kolumbo se ponovo pojavi sa rečima: "Još samo jedna sitnica, gospodine, ali sigurnan sam da to možete da objasnite ..." Osumnjičeni počinje da muca, i od tog trenutka mi znamo i on zna da će ga Kolumbo na kraju imati u šakama. Ma koliko je zločin bio užasan, od tog trenutka moje simpatije su bile na strani ubice. To je bilo kao da sam ja kriminalac, a upravo tko sam se i osećao zbog pušenja u tajnosti. Satima mi nije bilo dozvoljeno da pušim; iskradao bih se u garažu da na brzinu popušim jednu, pritom se deset minuta smrzavajući od hladnoće, i pitajući se u čemu je zadovoljstvo svega toga. Pa onda taj strah od toga da će me uhvatiti na delu. Da li je našla gde sam sakrio cigarete, upaljač i opuške? Osećaj olakšanja kad se vratim u kuću, a da nisam uhvaćen, ali odmah potom strah da ne oseti miris nikotina u mom zadahu ili na odeći. Što sam više i češće rizikovao, to sam sve više shvatao da će me pre ili kasnije otkriti. Kakva je to sramota bila kad se to konačno i dogodilo, a onda sam se odmah vratio lančanom pušenju. AH, KAKVA JE RADOST BITI PUŠAČ! "Život je definitivno nešto u čemu se mnogo više uživa bez cigareta. Zanimljivo je to što uopšte ne mogu da se setim kakav je to osećaj pušiti." Li V.

Poglavlje 27 - Društveno ponašanje

Glavni razlog zašto od 1960. u Velikoj Britaniji ima preko 15 miliona bivših pušača je u socijalnoj revoluciji koja se dešava. Da, znam: zdravlje plus novac su glavni razlozi zašto bismo hteli da prestanemo, ali to su oduvek bili razlozi. Nama nije potrebno da nas neko plaši rakom pluća da bi nam tako ukazao kako cigarete oštećuju naš život. Ova naša tela su najprefinjenije stavri na ovoj planeti, i svaki pušač zna istog trenutka kad povuče prvi dim cigarete da su cigarete otrovne. Jedini razlog zbog koga se upuštamo u sve to je pritisak od strane naših prijatelja u društvu. Jedini

pravi "plus" koje je pušenej ikada imalo je taj što je jedno vreme bilo smatrano savršeno prihvatljivim društvenim ponašanjem. Danas se generalno smatra društveno neprihvatljivim, čak i medju samim pušačima. U prošlosti su pušili jaki ljudi. Ako niste bili pušač, smatrali su vas slabićem, i svi smo veoma naporno radili na tome da se navučemo. U svakom pabu ili klubu ili baru većina muškaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Stalno je bio prisutan oblak dima, i svi plafoni koji nisu redovno krečeni ubrzo bi postajali žuti ili brao. Danas je situacija potpuno obrnuta. Danas - jak čovek nema razloga da puši. Današnji jak čovek nije zavistan od droge. U korak sa socijalnim revolucijama, danas svi pušači ozbiljno razmišljaju da prestanu, i danas pušače smatraju slabim osobama. Najznačajniji trend koji sam ja primetio, otkako sam napisao prvo izdanje ove knjige 1985. je stavljanje sve većeg akcenta na antisocijalne aspekte pušenja. Dani kada je cigareta smatrana ponosnim obeležjem prefinjene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Danas svi znaju da je jedini razlog zbog kog ljudi i dalje puše - taj, što ili nisu uspeli da prestanu, ili su suviše uplašeni da uopšte pokušaju da prestanu. Kako se svakog dana pušači sreću sa raznoraznim zabranama na poslu, zabranama na javnim mestima, napadima bivših pušača, tako se i njihovo ponašanje menja. Skoro sam video nešto što sam viđao kad sam bio mali, ali sam zaboravio, da pušač trese pepeo sebi u ruku ili džepove jer ga je previše sramota da traži pepeljaru. Bio sam u jednom restoranu pre nekoliko godina. Bila je ponoć. Svi su prestali da jedu. U vreme kada je uobičajeno da se puši, nijedna osoba nije pušila. Rekao sam konobaru:"Da li je ovo sada restoran u kome se ne puši?" Odgovor je bio negativan. "To je baš čudno. Znam da mnogo ljudi pokušava da prestane, ali mora da postoji barem jedan pušač ovde." Na kraju je neko u ćošku restorana zapalio cigaretu, i onda su svi lančano počeli da pale. Svi ti ostali pušači su tako sedeli i razmišljali: "Naravno da ja ne mogu da zapalim i budem jedini koji ovde puši." Mnogi pušači neće pušiti za vreme obroka ovih dana jer se sada osećaju samosvesno. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom nego i gledaju okolo da vide da li će ih neko mrko pogledati. Kako svakog dana sve više pušača napušta ovaj brod koji tone, tako oni koji ostaju na njemu sve više bivaju uplašeni mišlju da će oni biti poslednji koji će se spasiti. NE DOZVOLITE DA TO BUDETE VI !

Poglavlje 28 - Pravo vreme

Pored toga što je očigledno da vam pušenje ničemu ne koristi i da je trenutak da prestanete, ja verujem da je tajming veoma važan. Naše društvo pušenje ne sagledava ozbiljno i na to gleda kao na blago neukusnu naviku koja može da vam ošteti zdravlje. Nije tako. To je zavisnost od droge, bolest koja je ubica broj jedan u društvu. Najgora stvar koja se desi u životu svakog pušača je što se navuče na tu odvratnu biljku. Ako ostanu navučeni, strašne stvari se dešavaju. Tajming je važan da biste sebe na pravi način izlečili.

Prvo, pronađite koje su to situacije ili trenutci u kojima vam je pušenje veoma važno. Ako ste biznismen i pušite jer vam se pričinjava da vam otklanja stres, odaberite neki period kada nemate puno posla; dobra ideja je da to bude vaš godišnji odmor. Ako pušite uglavnom kad vam je dosadno ili kada se opuštate, sada radite suprotno. U svakom slučaju shvatite stvar ozibljno i učinite da to bude najvažnija stvar u vašem životu. Pogledajte unapred i razmislite šta bi to za tri nedelje moglo da dovede do neuspeha, koji događaj. Prilike poput svadbi ili Božića ne treba da vas plaše, nemojte se osećati ugroženo. U međuvremenu ne pokušavajte da smanjite, jer će to stvoriti iluziju da uživate u cigaretama. U stvari, to će doprineti da pušite u mnogo većoj meri. Dok pušite tu poslednju cigaretu budite svesni toga kako je lošeg ukusa i mirisa i pomislite kako će divno biti kada dozvolite sebi da prestanete to da radite. ALI PAZITE DA NE UPADNETE U ZAMKU I KAŽETE SEBI: „NE SAD. KASNIJE ĆU.“ I DA TO ODSTRANITE IZ SVOG UMA. RAZRADITE SAD SVOJ RASPORED I RADUJTE SE TOME. Zapamtite da se ničega ne odričete. Naprotiv: samo ćete dobiti prelepe stvari. Ja sam godinama govorio da ja znam više o misterijama pušenja nego bilo ko na ovoj planeti. Problem je u ovome: iako svaki pušač puši samo da bi otklonio hemijsku potrebu za nikotinom, nije nikotinska zavisnost ta koja navuče pušača nego ispranost mozga koja je rezultatte zavisnosti. Inteligentna osoba će „pasti“ na trik o tome kako cigareta daje samopouzdanje. Ali samo će budala nastaviti da pada na to kada shvati da je to trik. Na svu sreću, nisu svi pušači budale; oni samo misle da jesu. Svakom pušaču pojedinačno je na određeni način ispran mozak. Zato postoji tako širok spektar pušača, a to ide u prilog misteriji koja se oko toga pravi. Zahvaljujući povratnim reakcijama koje sam dobijao godinama posle prvog izdanja ove knjige, i sa svešću da svakog dana naučim nešto novo o pušenju, bio sam veoma iznenađen da je moja filozofija iz prvog izdanja knjige još bila valjana. Znanje koje sam ja sticao tokom godina je poslužilo da to znanje prenesem svakom pušaču pojedinačno. Činjenica da – ja – znam da svaki pušač ne samo da može lako da prestane, nego može i da uživa u tom procesu pri tom, može biti bez poente i užasno frustrirajuća ako ja ne dovedem pušača do toga da sam to shvati. Mnogo mi je ljudi reklo:“Vi kažete – Nastavite da pušite dok ne završite sa knjigom. To može da dovede pušača do toga da će mu trebati hiljadu godina dok pročita knjigu ili da je uopšte ne završi. I zato treba da promenite tu instrukciju.“ Ovo zvuči logično, ali ja znam da kada bi moja instrukcija bila „Odmah prestanite“, neki pušači ne bi ni počeli da čitaju knjigu. Davno, jedan pušač je došao da se sa mnom konsultuje. Rekao je: „Zaista me nervira to što moram kod vas da dođem da zatražim pomoć. Ja znam da imam jaku volju. U svim drugim aspektima života ja držim stavi pod kontrolom. Kako to da svi ostali pušači prestaju da puše koristeći samo svoju moć volje, a ja moram da dođem kod vas? Ja mislim da ja to mogu sam da uradim, kad bih mogao da pušim za to vreme.“ Ovo može zazvučati kontradiktorno, ali ja znam na šta je on mislio. Mi gledamo na prestajanje kao na nešto što je vrlo teško uraditi. Šta nam je potrebno kada imamo nešto teško da uradimo? Treba nam naš mali prijatelj. Tako da je prestajanje s pušenjem duplo teže. Ne samo da imamo teži zadatak da ispunimo, što je dovoljno naporno, nego ono za čim inače poežemo u takvim prilikama nam više nije dostupno. Još dugo posle susreta s tim čovekom nisam shvatao da je moja instrukcija da se puši dok se čita ova knjiga ustvari prava poslastica moje metode. Možete da nastavite da pušite dok ste u procesu prestajanja. Prvo se oslobodite svih strahova i sumnji, i kad ugasite tu poslednju cigaretu vi ste već nepušač i uživate u tome. Jedino poglavlje koje me je nateralo da ozbiljno preispitam savete koje sam davao je ovo poglavlje, i tiče se tajminga. Ja vas gore savetujem da – ako su situacije u kojima vam prija cigareta – na poslu, onda izaberite da vam godišnji odmor bude trenutak kada ćete prestati, i obrnuto. U stvari, to nije najlakši način da to uradite. Najlakši način je da izaberete vreme koje vi smatrate najtežim, bilo da se radi o stresnom periodu, nekom društvenom dešavanju, bilo da

je vreme kada vam treba koncentracija ili vam je dosadno. Kad dokažete sebi da možete da se izborite sa najgorim trenutcima u životu, i u njima uživate, u svakoj drugoj situaciji će vam biti lako bez cigareta. Ali kad bih ja tako postavio stvari, da li biste vi uopšte pokušali da prestanete? Da pojasnim. Moja žena i ja želimo da plivamo zajedno. Stižemo na bazen u isto vreme, ali retko plivamo zajedno. Razlog tome je što ona ubaci jedan prst i onda joj treba pola sata da uđe u vodu i počne da pliva. Ja ne mogu da podnesem tu turturu. Ja unapred znam da, ma koliko je voda prohladna, pre ili kasnije ću morati da uđem unutra. I ja sam tako naučio da to uradim na lakši način: ja odmah zaronim. E sad, kada bih ja bio u poziciji da insistiram na tome da ako se ona odmah ne zaroni – ne može uopšte ni da pliva, znam da ona ne bi ni plivala. Sad shvatate problem.

Znam da je mnogo pušača iskoristilo taj moj savet o tajmingu i odložilo ono za šta misle da je sudnji dan. Moja sledeća namera je bila da koristim taktiku iz poglavlja o prednostima pušenja, nešto kao „tajming je vrlo važan, a u sledećem poglavlju ću vas savetovati o tome kad je najbolji trenutak za vas da pokušate“. Vi onda okrenete stranicu i tamo ogromnim slovima piše SADA. To je ustvari, najbolji savet, ali da li biste ga prihvatili? To je najsuptilniji aspekt ove zamke pušenja. Kada nam je život stresan, to nije vreme da prestanemo, a kada nema stresa, nemamo želju da prestanemo. Zapitajte se sledeće. Kada ste pušili te prve cigarete u životu, da li ste tada odlučili da ćete pušiti do kraja života, svaki dan, po ceo dan, i da nikada nećete biti u stanju da prestanete? NARAVNO DA NISTE! Da li ćete nastaviti da pušite do kraja svog života, svaki dan, po ceo dan, i nećete moći da prestanete? NARAVNO DA NEĆETE! Pa kad ćete prestati? Sutra? Sledeće godine? One tamo godine? Zar to nisu pitanja koja sebi postavljate od kako ste se navukli? Da li se nadate da ćete se jednog jutra probuditi probuditi i da više nećete želeti da pušite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam čekao 33 godine da se to meni desi. Kod zavisnosti od droga vi se sve više navlačite, a ne sve manje i manje. Mislite da će vam sutra biti lakše? Prestanite da se zavaravate. Ako možete to da uradite danas, zbog čega mislite da će vam biti lakše sutra? Hoćete da sačekate da stvarno zakačite neku od smrtnih bolesti? To bi bilo bez poente. Prva zamka je verovanje da sad nije pravi trenutak – uvek će sutra biti lakše. Mislimo da su nam životi koje živimo stresni. Ustvari nisu. Više nema većeg stresa u našim životima. Kad odete od kuće vi nemate strah da će vas napasti divlje životinje. Većina od nas ne mora da brine o hrani, ili o krovu nad glavom. Ali pogledajte životinje. Svaki put kad u svom životu zec izađe iz svoje rupe, to je za njega borba k’o u Vijetnamu. Ali zec može sa tim da se izbori. Ima adrenalin i ostale hormone – slično je i kod nas. Istina je da su najstresniji periodi u našim životima rano detinjstvo i pubertet. Ali prirodnom selekcijom nam je omogućeno još pre tri biliona godina da se borimo sa stresom. Ja sam imao pet godina kada je počeo rat. Prošli smo kroz bombardovanje i ja sam dve godine bio odvojen od roditelja. O meni su se strali ljudi koji se nisu lepo ponašali prema meni. To je bio neprijatan period mog života, ali ja sam bio u stanju da se sa tim izborim. Ne verujem da je to ostavilo neke trajne ožiljke; naprotiv, mislim da me je to učinilo jačom osobom.

Kad pogledam unazad na svoj život samo je jedna stvar sa kojom nisam mogao da se izborim a to je ropstvo prokletoj biljci. Pre nekoliko godina mislio sam da su me snašle sve muke sveta. Razmišljao sam o smrti – ne da ću skočiti s krova, već da će me pušenje uskoro ubiti ako nastavim. Moj argument je bio da ako je to moj život i cigarete su mi oslonac, život neće biti vredan življenja bez njih. Ono što nisam shvatao je da kada ste fizički i mentalno deprimirani, sve vas deprimira. Sada se ponovo osećam kao dečak. Samo jedna stvar je doprinela promeni u mom životu – izlazak iz rupe u kojoj sam se krio kao pušač.

Znam da je kliše reći: „Ako nemate zdravlje, nemate ništa“, ali to je apsolutno istinito. Ja sam mislio da su fitnes fanatici mnogo dosadni. Uvek sam govorio da ima nešto važnije u životu od toga da se osećate fizički dobro – to su piće i duvan. Kakva glupost. Kada se osećate fizički i mentalno jakim možete da uživate u onome dobrom što se dešava i da se snalazite sa onim lošim. Mi mešamo odgovornost sa stresom. Odgovornost postaje stresna samo kada osećate da niste dovoljno jaki da se sa njom izborite. Svi Ričardi Bartoni ovog sveta su fizički i mentalno jaki. Ono što ih uništava nije stres, niti posao koji rade, niti starost, nego tzv.zadovoljstva kojima se prepuštaju, koja su iluzorna. Nažalost, u njegovom slučaju i miliona ljudi poput njega, ta zadovoljstva ubijaju. Posmatrajte to ovako. Već ste odlučili da nećete ostati zrobljeni u toj zamci večno. Stoga ćete u nekom trenutku u svom životu, bilo da mislite da je to težak trenutak ili ne, morati da prođete kroz proces oslobađanja. Pušenje nije navika niti zadovoljstvo. To je zavisnost od droge i bolest. Več smo ustanovili da će vam sve teže biti da prestanete „sutra“, umesto što mislite da će sutra biti lakše. Kad je reč o bolesti koja će progresivno da se pogoršava, vreme je da je se rešite SADA – ili čim pre možete. Samo pomislite kako brzo prolazi svaka nedelja u našem životu. To je sve što je potrebno. Samo pomislite kako će lepo biti da proživite ostatak života bez toga da vam senka koja se stalno povećava nadvija nad glavom. I ako pratite moje instrukcije, nećete morati da čekate ni pet dana. Ne samo da će vam biti lako kada ugasite poslednju cigaretu nego ĆETE UŽIVATI! „Više puta sam pokušavala, ali nikada nisam u tome uspela jer sam se uvek osećala ugroženo bez cigareta. Sada se osećam divno.“ Šila M.

Poglavlje 29 - Da li će mi nedostajati cigarete

Ne! Kad to malo nikotinsko čudovište umre i vaše telo prestane da žudi za nikotinom, sva ispranost mozga koja preostane će nestati i vi ćete biti u stanju da se i fizički i mentalno bolje snađete ne samo u stresnim situacijama, nego ćete biti u stanju da u potpunosti uživate u dobrim trenutcima. Postoji samo jedna opasnost, a to je uticaj osoba koje još uvek puše. Razmišljanje „tuđe slađe“ primenljivo je u svim aspektima našeg života i razumljivo je. Ali zašto kada je o pušenju reč, kada negativnih strana ima milion, bivši pušači zavide pušaču?

Koliko nam ispiraju mozak u detinjstvu nije ni čudo da upadnemo u zmaku. Zašto kada shvatimo da je to nešto što je samo za budale, i mnogi od nas uspeju da se reše toga, ponovo upadamo u istu zamku? Zbog uticaja pušača. To se obično dešava kada ste u nekom društvu, pogotovu posle obroka. Pušač zapali i bivši pušač oseća žudnju. To jeste doduše zanimljiv poremećaj, pogotovo ako uzmete u obzir ovo istraživanje tržišta: ne samo da je svaki nepušač, nego svaki pušač na ovom svetu, čak i oni sa svojim ispranim mozgovima, navučeni, koji pate od iluzije da ih to opušta ili da u tome uživaju, žali što se navukao. Pa zašto onda bivši pušači zavide pušačima u ovakvim prilikama? Postoje dva razloga:

1. „Samo jedna cigareta“. Zapamtite: ne postoji takva cigareta. Nemojte samo razmišljati o tim nekim prilikama kad biste zapalili „samo jednu“, nego gledajte na to iz ugla pušača. Možda mu vi zavidite, ali on ne odobrava svoje ponašanje. On zavidi vama. Posmatrajte druge pušače. Oni mogu biti vaša najveća potpora pri prestanku. Primetite kako čim mu izgori cigareta – odmah pali drugu. Posebno obratite pažnju na to kako on nije svestan da je puši i čak i samo paljenje cigarete je automatsko. Zapamtite: on ne uživa u tome; reč je o tome da on ne može da uživa bez cigarete posebno zapamtite da kada ode iz vašeg društva on će morati da nastavi da puši. Sledećeg jutra, kad se probudi i kad mu u grudima bude odvratan osećaj, on će morati da nastavi da guši sebe. Sledeći put kada ga zaboli u grudima, sledeći put kad bude Svetski dan za borbu protiv pušenja, sledeći put kad namerno odbije da pročita upozorenje na paklici cigareta, sledeći put kad čuje da postoji rizik od dobijanja raka, sledeći put kad ode u crkvu, u metrou, u bolnici, biblioteci, kod zubara, lekara, u supermarketu ... sledeći put kad bude u društvu napušača, on će morati da nastav ovaj doživotni lanac samo da bi sebe uništavao fizički i psihički. Suočava se sa doživotnim flekama na zubima, lošim zadahom, doživotnim ropstvom, doživotnim uništavanjem samog sebe i doživotnim crnim senkama u pozadini svog mozga. I sve ovo da bi se postiglo – šta? Da bi pušač bio u iluziji da pušenjem postiže ono stanje u kome je i bio, pre nego se navukao. 2. Drugi razlog zašto je bivšim pušačima teško kada neko puši pored njih je taj što pušač ima nešto da radi, tj.da puši cigaretu, a nepušač ne radi ništa, i onda se oseća kao da mu je nešto oduzeto. Utuvite sebi u glavu pre nego počnete: nije nepušač taj kome je nešto oduzeto, i ko se oseća ugroženo. Jadnom pušaču nedostaju x ZDRAVLJE x ENERGIJA x NOVAC x SAMOPOUZDANJE x SPOKOJ UMA x HRABROST x SMIRENOST x SLOBODA x SAMOPOŠTOVANJE Prestanite da zavidite pušačima i počnite da ih doživljavate kao jadna, patetična bića jer to i jesu. Ja bar to znam: ja sam bio najgori. Zato vi čitate ovu knjigu, a oni koji za to nemaju hrabrosti, koji moraju da nastave da sebe zavaravaju su najpatetičniji od svih. Ne biste zavideli zavisniku od heroina. Heroin u Velikoj Britaniji ubija oko 100 ljudi godišnje. Nikotin ubija preko 120.000 godišnje, a 2,5 miliona ljudi širom sveta. Već je ubio više ljudi nego svi ratovi ikada vođeni. Kao i kod svih drugih zavisnosti od droga, ni kod vas se neće poboljšati

stanje. Svake godine će biti gore i gore. Ako ne uživate u tome što ste pušač-danas, još manje ćete uživati sutra. Ne zavidite drugim pušačima. Sažaljevajte ih. Verujte mi: NJIMA JE POTREBNO VAŠE SAŽALJENJE.

Poglavlje 30 – Da li ću dobiti na kilaži? Ovo je još jedan mit vezan za pušenje, koji je raširen među pušačima koji kada pokušavaju metodom moći volje da prestanu, koriste zamene tipa slatkiša, da bi otklonili bol od nedostatka nikotina. Taj osećaj pri nedostatku nikotina je veoma sličan gladi, i lako je to pomešati jedno sa drugim. Međutim, dok se glad može zadovoljiti hranom, glad za nikotinom nikada nije u potpunosti zadovoljena. Kao i kod svake druge droge, posle nekog vremena telo postaje imuno na drogu i droga više ne zadovoljava našu potrebu u potpunosti. Čim ugasimo cigaretu, nikotin velikom brzinom počinje da napušta naše telo, i onaj ko je zavistan od nikotina je stalno gladan. Prirodno je da će se desiti da počnemo sve više da pušimo, lančano. Međutim, većina pušača biva sprečena da to uradi, iz dva razloga. 1. Zbog novca – ne mogu sebi da priušte više da puše. 2. zbog zdravlja – da bismo otklonili potrebu za nikotinom mi uzimamo taj otrov, što se ponaša kao automatsko proveravanje broja cigareta koje smemo da popušimo. I pušač tako oseća konstantnu glad koju nikada ne može da zadovolji. Zato mnogi pušači počnu da se prežderavaju, da piju ili počnu da koriste teže droge da bi popunili tu prazninu (VEĆINA ALKOHOLIČARA SU TEŠKI PUŠAČI. PITAM SE DA LI JE U STVARI SAMO PUŠENJE NJIHOV PROBLEM?) Za pušača je normalno da počne nikotin da zamenjuje hranom. Za vreme mojih noćnih mora ja sam došao u fazu kada uopšte nisam imao doručak ni ručak. Po ceo dan bih pušio jednu za drugom. U kasnijim godinama sam se radovao večerima, samo zato što tada mogu da prestanem da pušim. Međutim, celo veče bih nešto grickao. Ja sam mislio da je to zbog gladi, ali to je ustvari bilo jer mi je nedostajao nikotin. Drugim rečima, ja sam danju zamenjivao hranu nikotinom, a uveče zamenjivao nikotin hranom. U tim danima bio sam mnogo kilograma teži nego sad, i nisam mogao ništa protiv toga. Kada to malo čudovište nestane iz vašeg tela, užasan osećaj nesigurnosti nestaje. Vraća vam se samopouzdanje, zajedno sa veličanstvenim osećajem samopoštovanja. Vraća vam se sigurnost da možete imati kontrolu nad svojim životom, ne samo kontrolu nad hranom uopšte. To su neke od prednosti kad se oslobodite biljke. Kao što sam rekao, mit o dobijanju na kilaži je uzrokovan time što se koriste zamene za nikotin kad vam on treba u organizmu. U stvari one ne olakšavaju proces prestajanja. One otežavaju. Ovo je više objašnjeno u kasnijem poglavlju koje se tiče zamena.

Ako pratite uputstva, dobijanje na kilaži ne bi trebalo da bude problem za vas.

Poglavlje 31 – Izbegnite lažne postavke stvari Mnogi pušači, dok pokušavaju da prestanu pomoću metode moći volje, pokušavaju da povećaju motivisanost time što naprave lažnu postavku stvari. Postoji mnogo primera za to. Tipičan je: „Moja porodica i ja možemo da odemo na divan godišnji odmor sa parama koje ću uštedeti.“ Ovo deluje kao logičan i razuman pristup, ali je ustvari lažan, jer bi svaki pušač koji poštuje sebe radije pušio 52 nedelje godišnje nego da ide na odmor. U svakom slučaju u njegovom mozgu postoji sumnja jer ne samo da će morati da se uzdržava od pušenja 52 nedelje, nego se pita da li će uopšte moći da uživa u odmoru bez cigareta? Sve to dovodi do toga da pušač oseća da se on mnogo žrtvuje, i onda cigareta izgleda još dragocenije u njegovom umu. Umesto da se koncentriše na drugu stranu: „Šta ja time dobijam? Zašto ja moram da pušim?“ Drugi primer: „Mogao bih da kupim sebi bolji automobil.“ To je istina, i uz pomoć takvog razmišljanja ćete možda i uspeti da se uzdržavate, dok ne kupite auto, ali kad vas prođe taj osećaj da ste se nečim ponovili, osetićete se ugroženo, i pre ili kasnije ćete ponovo upasti u zamku. Još jedan tipičan primer su situacije na poslu ili pritisak u porodici. Oni imaju tu prednost otklanjanja izazova u jednom delu dana. Ali, oni nikada ne uspeju iz sledećih razloga: 1. Lažna je postavka cele priče. Zašto biste vi želeli da prestanete samo zato što su i drugi prestali? Sve to dodatno stvara stres, što povećava osećaj žrtvovanja. Uredu je ako svi pušači žele da u jednom određenom trenutku prestanu. Međutim, ne možete pušače naterati da prestanu, i iako svi pušači potajno to žele, dok ne budu spremni ne treba vršiti pritisak, jer će to samo povećavati njihovu želju za pušenjem. Taj pritisak ih pretvara u pušače u potaji, što još više stvara osećaj zavisnosti. 2. Metoda „kiselo grožđe“, ili zavisnost jednog od drugog. Kada pokušava da prestane metodom moći volje, pušač prolazi kroz period kažnjavanja za vreme dok čeka da želja za pušenjem nestane. Ako popusti, imaće osećaj neuspeha. Upotrebom te metode neko će pre ili kasnije popustiti. Tako će drugi učesnici u procesu prestanka imati izgovor koji su tražili. Nije njihova krivica. Oni bi izdržali. Radi se o tome da ih je Fred izneverio. Istina je da su ustvari većina njih već varali. 3. „Deljenje zasluge“ je obrnut proces od ovog pod 2. U ovoj varjanti to što ste se obrukali jer niste uspeli da prestanete ne pada tako teško jer to podelite sa nekim. Fenomenalan je osećaj kada prestajete da pušite. Kada ste u tom procesu sami, ona podrška koju primite od kolega, prijatelja, rođaka može biti od neverovatne pomoći tih prvih dana. Kada svi prestaju da puše u isto vreme, deli se taj osećaj sa drugima i osećaj koji vi lično imate u znatnoj meri je umanjen.

Još jedan klasični primer lažne postavke stvari je pleme (npr.roditelj nudi detetu novac ako ne bude pušio ili dođe do opklade „Platiću ti 100 funti ako ne uspem“). Bio je primer na TV-u. Policajac koji pokušava da prestane da puši stavio je u svoju kutiju novčanicu od 20 dolara. Napravio je dogovor sa samim sobom. Može ponovo da puši, ali prvo mora da izvadi tu novčanicu od 20 dolara i da je zapali. I prestao je na par dana, ali na kraju je jednom prilikom ipak zapalio novčanicu. Prestanite da se zavaravate. Ako ga ne spreče 50.000 funti koje u životu potroši na cigarete, ili rizik od dobijanja užasnih bolesti, ili doživotni loš zadah; ako ga ne spreče psihička i mentalna tortura i ropstvo ili to što ga preziru, ili što on prezire samog sebe, nekoliko lažnih postavki stvari neće ništa značiti. Takve postavke će samo učiniti da žrtvovanje izgleda samo još strašnije. Pogledajte stvari iz drugog ugla. Šta pušenjem dobijam? APSOLUTNO NIŠTA. Zašto mi je pušenje potrebno? NIJE VAM POTREBNO! SAMO KAŽNJAVATE SEBE.

Poglavlje 32 – Lak način da prestanete Ovo poglavlje sadrži instrukcije kako da lako prestanete da pušite. Ako budete pratili uputstva, videćete kako se lagano prestaje a zatim se u procesu uživa. Ali ne zaboravite definiciju brinete: „devojka koja nije pročitala uputstvo sa bočice“. Smešno je lako prestati sa pušenjem. Treba da uradite samo dve stvari: 1. Donesite odluku da više nikada nećete pušiti. 2. Nemojte zbog toga kukati. Budite srećni. Verovatno se pitate: „Zašto onda postoji ostatak knjige? Zar niste to mogli da kažete na početku? Odgovor je da biste u isto vreme i kukali, i onda, zbog toga posle nekog vremena promenili odluku. To vam se verovatno mnogo puta desilo. Kao što sam rekao, cela caka sa pušenjem leži u finoj, zloj zamci. Glavni problem kad želite da prestanete nije hemijska zavisnost nego ispranost mozga, i bilo je neophodno prvo razbiti te iluzije i porušiti mitove. Morate da upoznate svog neprijatelja. Upoznajte njegove taktike, i lako ćete ga poraziti. Proveo sam većinu života pokušavajući da prestanem i prolazio sam često kroz mnoga stanja depresije. Kada sam konačno prestao prešao sam sa 100 cigareta dnevno na nijednu, i nijednog trenutka mi zbog toga nije bilo loše. Uživao sam čak i u trenutcima kad mi je „nedostajao“ nikotin, i nikada od tada nisam osetio tu potrebu. Naprotiv, prestanak pušenja je najlepša stvar koja mi se u životu desila. Nije mi bilo jasno zašto mi je to bilo toliko lako, i trebalo mi je mnogo vremena da pronađem razlog tome. Znao sam zasigurno da više nikada neću pušiti. Kada sam ranije pokušavao, bez obzira na to koliko sam bio odlučan, ja sam ustvari samo pokušavao da prestanem, nadajući se da ako uspem dovoljno dugo da preživim bez cigarete – da će to uticati da želja za njom nestane. Naravno da želja nije nestala, jer ja sam čekao da se nešto desi, i što sam više kukao, više sam želeo cigaretu, i žudnja nikada nije bivala manja. Moj poslednji pokušaj je bio drugačiji. Kao što i svi pušači danas rade, i ja sam ozbiljno porazmislio o svemu. Sve do konačnog uspeha, pri svakom neuspehu tešio sam sebe da će mi sledeći put biti lakše. Nikada mi nije palo na pamet da ću morati da pušim do kraja života. To me je pzbiljno prestravilo i nateralo da se veoma duboko upustim u razmišljanje na tu temu.

Umesto podsvesnog paljenja cigareta, počeo sam da analiziram ono što osećam dok pušim te cigarete. To je potvrdilo ono što sam već znao. Nisam u njim uživao, i bile su mi prljave i odvratne. Počeo sam da posmatram nepušače. Do tada sam ih uvek gledao kao nedruštvene, nekarakterne, kao da su previše ispravni, da cepidlače. Međutim, kada sam ih sada analizirao, izgledali su mi, ako ništa drugo, jaki i opušteni. Oni su se snalazili sa stresom i mukama života, i uživali su u raznim društvenim prilikama mnogo više nego pušači. Bili su više živahni i imali više entuzijazma nego pušači. Počeo sam da pričam sa bivšim pušačima. Do tog trenutka gledao sam na bivše pušače kao na ljude koji su naterani da prestanu iz zdravstvenih razloga, a koji su uvek potajno želeli da zapale. Neki od njih su rekli: „Imam trenutke kad mi ’nedostaje’ nikotin, ali to se tako retko dešava i uopšte nije zabrinjavajuće.“ Ali većina njih kaže: „Da li mi nedostaje? Mora da se šalite. Nikada se u životu nisam bolje osećao.“ Razgovor sa bivšim pušačima je srušio još jedan mit koji sam uvek imao u glavi. Mislio sam da u meni postoji neka nasledna slabost, i odjednom sam shvatio da svi pušači imaju tu noćnu moru. Rekao sam sebi: „Milioni ljudi prestaju da puše i žive savršeno srećne živote. Meni nisu bile potrebne cigarete dok nisam počeo, i sećam se da sam naporno radio da se naviknem na njih. Pa zašto su mi onda uopšte potrebne?“ Ni u jednoj prilici nisam uživao u pušenju. Mrzeo sam celi taj prljavi ritual i nisam želeo da provedem ostatak svog života robujući toj odvratnoj biljci. Tada sam rekao sebi: „Aledene, SVIĐALO SE TO TEBI ILI NE, POPUŠIO SI SVOJU POSLEDNJU CIGARETU.“ Znao sam da od tog trenutka više nikada neću pušiti. Nisam očekivao da bude lako; u stvari, bilo je upravo obrnuto. Čvrsto sam bio ubeđen da mi sleduju meseci najgore depresije, i da ću celog života patiti. Umesto toga bilo je to apsolutno blaženstvo od samog početka. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim zašto je bilo toliko lako i zašto ovaj put nisam patio pri procesu prestanka. Razlog je što patnja ne postoji, bol od nedostatka nikotina – ne postoji. To su samo sumnja i nesigurnost koji stvaraju osećaj bola. Prelepa istina je: LAKO JE DA SE PRESTANE SA PUŠENJEM. Samo neodlučnost i kukanje mogu da učine teškim. Čak i dok su navučeni na nikotin, pušači mogu relativno dug period da izdrže bez cigareta i da im to uopšte ne smeta. Samo onda kada žele cigaretu a ne mogu da zapale – samo tada pate. Da bi vem bilo lako da prestanete, morate biti sigurni da želite i da je to konačna odluka. Ne da se nadate nego da znate da ste se rešili toga, onda kad donesete odluku. Da nikad u tu odluku ne posumnjate. U stvari, upravo suprotno – uvek da se zbog toga radujete. Ako ste od početka sigurni, biće lako. Ali kako ćete biti sigurni od početka ako ne znate da će biti lako? Zbog toga je neophodno da pročitate ostatak knjige. Ima nekoliko suštinskih stvari i neophodno je da to rasčistite sa sobom pre nego krenete: 1. Shvatite da vi to možete da ostvarite. Vi se ni po čemu ne razlikujete, a jedina osoba koja može da vas natera da zapalite cigaretu ste vi sami. 2. Apsolutno ničega se ne odričete. Naprotiv, samo u mnogome možete da dobijete. Ne mislim samo na to da ćete biti zdraviji i bogatiji. Mislim na to da ćete uživati u dobrim trenutcima više i manje se osećati loše – u nekim lošim trenutcima. 3. Neka vam bude kristalno jasno da samo jedna cigareta ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge i lančana reakcija. Kukajući za povremenom cigaretom samo ćete sebe nepotrebno kažnjavati. 4. Ne gledajte na pušenje kao na društvenu naviku koja vam može škoditi, već kao na zavisnost od droge. Suočite se sa činjenicom, sviđalo se to vama ili ne, RAZBOLELI STE SE OD TE BOLESTI. Ona neće nestati ako vi zakopate glavu u pesak. Zapamtite: kao i sve

bolesti koje vas čine bogaljem, ne samo što traje doživotno nego se sve više pogoršava. Najlakši način je da to izlečite sada. 5. Ne gledajte na bolest (tj. hemijsku zavisnost) iz ugla „ja sam pušač“ ili „nepušač“. Svi pušači, kada bi im se pružila prilika da se vrate u vreme pre nego su se navukli – zgrabili bi tu šansu da odmah prestanu. Vi imate tu šansu danas. Ni na tren ne razmišljajte o tome kao o „odricanju od pušenja“. Kada donesete tu konačnu odluku da ćete popušiti svoju poslednju cigaretu već ćete biti nepušač. Pušači su oni jadnici koji moraju da kroz život sebe uništavaju cigaretama. Nepušač je neko ko to ne radi. Kada donesete tu odluku, već ste postigli svoj cilj. Uživajte u toj činjenici. Nemojte sedeti i kukati čekajući da nestane hemijska zavisnost. Odmah krenite da uživate u životu. Život je divan čak i kada ste navučeni na nikotin, a svakim danom će biti sve divniji kad to više ne budete bili. Da bi vam bilo lako da prestanete da pušite morate biti sigurni da ćete uspeti da se u potpunosti uzdržite za vreme odvikavanja (maksimalno tri nedelje). Ako pravilno gledate na stvari, videćete koliko je to smešno lako. U ovoj fazi, ako ste proširili svoje vidike kao što sam tražio na početku, već ste odlučili da želite da prestanete. Sad već treba da se osećate uzbuđeno, i da osećate da jedva čekate da izbacite otrov iz svog sistema. Ako se osećate kao da će propast sveta, to je zbog jednog od ovih razloga: 1. Neke kockice u vašem umu se nisu dobro sklopile. Pročitajte ponovo pet tačaka, gore napomenutih, i zapitajte se da li verujete da je to istina. Ako u bilo šta sumnjate, pročitajte ponovo određene delove knjige koje se toga tiču. 2. Vi se bojite neuspeha samog po sebi. Ne brinite. Samo čitajte dalje. Cela caka sa pušenjem je trik sa samopouzdanjem. Inteligentni ljudi padaju na taj trik, ali samo će budala, kad jednom sazna za trik, da nastavi da zavarava sebe. 3. Slažete se sa svim, ali i dalje se osećate jadno. Nemojte! Otvorite oči. Nešto divno se dešava. Spremite se da pobegnete iz zatvora. Od suštinske je važnosti da se ubacite u pravi način razmišljanja: zar nije divno što sam nepušač! Sve što je sada potrebno je da vas zadržimo u takvom razmišljanju dok traje period odvikavanja, i u sledećih nekoliko poglavlja se bavimo specifičnostima koje vam omogućavaju da ostanete u takvom načinu razmišljanja. Nakon tog perioda nećete više morati da tako razmišljate. Mislićete kako je sve bilo automatski, i jedina misterija u vašem životu biće: „Bilo je tako očigledno, kako nisam ranije sve uvideo?“ No, dva važna upozorenja: 1. Odložite plan da ugasite poslednju cigaretu – do završetka knjige. 2. pomenuo sam nekoliko puta da taj period odvikavanja traje do tri nedelje. To može prouzrokovati nesporazum. Prvo, podsvesno ćete možda osetiti kako sad treba da patite tri nedelje. Nije tako. Drugo, izbegnite zamku razmišljanja na ovaj način: „Samo da se nekako uzdržim tri nedelje i onda ću biti slobodan.“ Ništa se zapravo neće desiti posle tri nedelje. Nećete se odjednom osetiti kao nepušač. Nepušači se ne osećaju ništa drugačije od nepušača. Ako kukate o prestajanju sa pušenjem za vreme te tri nedelje, velika je verovatnoća da ćete kukati i kad prođu te tri nedelje. Ono što hoću da kažem je: ako odmah krenete u celu priču sa stavom: „Nikada neću pušiti. Zar to nije sjajno?“, posle tri nedelje sav izazov i želja će nestati. Ali ako kažete: „Samo kad bih mogao da preživim tri nedelje bez cigarete“ – umiraćete za cigaretom čim isteknu te tri nedelje. „Pročitao sam knjigu ... sa osećajem ’Kako samo mogao da budem tako glup sve to vreme?’ Osećam da sam uradio nešto veoma dobro za svoju budućnost i budućnost moje troje dece.“ Džon D.

Poglavlje 33 – Period odvikavanja U periodu do tri nedelje posle poslednje cigarete koju ste popušili može da se desi da budete podložni onom osećaju kad ne unosite nikotin. U tome je sadržano dva faktora: 1. Osećaj nedostatka nikotina, taj prazan osećaj nesigurnosti, nalik gladi, koji pušači prepoznaju kao želju za nečim ili nešto što im zapošljava ruke. 2. Psihološki okidač u određenim situacijama, kao što je telefonski razgovor. Nemogućnost da se shvati i napravi razlika između ova dva različita faktora je ono što otežava pušačima da uz pomoć metode volje prestanu da puše, i to je takođe razlog zašto mnogi pušači koji uspeju uz pomoć metode volje – ponovo upadnu u zamku. Iako taj osećaj pri nedostatku nikotina u telu ne uzrokuje fizički bol, ne potcenjujte njegovu moć. Postoji bol od gladi, koja nam se desi ako ceo dan budemo bez hrane; možemo osećati kako nam „krče creva“, ali nema fizičke boli. Pa ipak, glad je snažna sila, i možemo biti veoma iritirani ako budemo uskraćeni za hranu. Slično je kada naše telo žudi za nikotinom. Razlika je u tome što naše telo treba hranu ali ne treba otrov i ako pogledate stvari iz pravog ugla videćete da je osećaj koji imate kad ne unosite nikotin veoma lako prevazići i da on nestaje veoma brzo. Ako pušači mogu da se uzdrže nekoliko dana uz pomoć metode moći volje, žudnja za nikotinom ubrzo nestaje. Jedan drugi faktor uzrokuje teškoću. Pušaču prelazi u naviku da puši u određenim trenutcima ili prilikama, što stvara povezanost ideja (npr. „Ne mogu da uživam u piću bez cigarete“). Bilo bi lakše da shvatite uz jedan primer. Imate automobil nekoliko godina, i recimo komandna tabla je sa leve strane od volana. Na sledećem automobilu koji kupite ona je s desne strane. Sad vi znate da je ona sa desne strane, ali nekoliko nedelja vi greškom uključujete brisače svaki put kad hoćete da date žmigavac. Kad prestanete da pušite to je slično. U početku odvikavanja, mehanizam koji radi kao okidač nekad će proraditi. Mislićete: „Ja želim cigaretu.“ Od suštinske je važnosti da uvidite da je to ispranost mozga, i ovi okidači će brzo nestati. Pri metodi moći volje, kad pušač veruje da se žrtvuje, kuka zbog toga i čeka da mu nestane želja za cigaretom, umesto da otkloni ove okidač-mehanizme, on ih povećava. Uobičajen okidač je obrok, posebno kad je pušač u restoranu sa prijateljima. Bivši pušač se već oseća jadno jer mu je uskraćena cigareta. Njegovi prijatelji zapale i on se još više oseća loše. Sad on više ne uživa u jelu ili onome što bi trebalo da bude prijatan boravak u društvu ljudi. Zbog toga što postoji povezanost između obroka i cigarete i društvenog okupljanja on sad trostruko pati, i još više

mu je ispran mozak. Ako je odlučan i može dovoljno dugo da izdrži, on na kraju prihvata svoju sudbinu i nastavlja svoj život. Međutim, deo ispranog mozga nastavlja da postoji, i mislim da je druga najpatetičnija stvar kod pušenja kad pušač prestane zbog zdravlja ili novca, a posle nekoliko godina i dalje žudi za cigaretom u nekim prilikama. On se drži iluzije koja postoji samo u njegovom umu i nepotrebno muči sebe. Čak i uz pomoć moje metode – kad se reaguje na te okidače, to uzrokuje neuspeh. Bivši pušač gleda na cigaretu kao na „lek“ koji nema dejstvo. On misli: „Znam da mi cigareta ništa „ne radi“, ali dok ja mislim da mi radi, u nekim slučajevima će mi biti od pomoći.“ Takav „lek“, iako ne pomaže, može biti snažna psihološka podrška koja otklanja neke simptome i tako doprinosi boljitku. Cigarete, međutim, to nisu. One stvaraju simptom koji otklanjaju, a posle nekog vremena, prestaju i taj simptom da otklanjaju u potpunosti; ovakav „lek“ stvara bolest, i takođe je otrovni ubica broj 1 u društvu. Biće vam lakše da shvatite efekte kad se pogledaju na primeru nepušača ili pušača koji je prestao pre nekoliko godina. Uzmite npr. slučaj žene koja ostaje bez svog muža. Uobičajeno je da u takvim trenutcima pušač kaže: „Uzmite cigaretu. Pomoći će vam da se smirite.“ Ako žena prihvati cigaretu, ona neće biti umirujuće jer ta ista žena nije zavisna od nikotina i ne postoji osećaj nedostatka nikotina koji mora da se nadoknadi. U najboljem slučaju to će je, u tom trenutku, u psihološkom smislu, podići. Ugasiće cigaretu, a tragedija koja se desila i dalje je „tu“. U stvari, sve će biti pojačano, jer će žena početi da oseća da joj nedostaje nikotin, i njen izbor će biti ili da to izdrži ili da to umiri tako što će popušiti još jednu cigaretu, i time započeti lanac bede. Sve što cigareta može da joj uradi je da je podigne, psihološki, u tom trenutku. Isti efekat je mogao biti postignut sa par utešnih reči ili pićem. Mnogi nepušači i bivši pušači su postali zavisni od biljke baš zahvaljujući ovakvim situacijama. Veoma je važno da shvatite gde je ispranost mozga, od samog starta. Neka vam bude jasno: cigareta vam nije potrebna, i samo kažnjavate sebe jer i dalje nastavljate da na njih gledate kao na nešto što vas „diže“ ili je nekakav oslonac. Nema potrebe da se osećate jadno. Cigarete ne ulepšavaju obroke niti društveno okupljanje; one ih uništavaju. Takođe zapamtite da pušači za vreme obroka ne puše jer u tome uživaju. Puše zato što moraju. Oni su zavisni od droge. Ne mogu da uživaju u jelu niti u životu bez njih. Izbacite iz glave koncept da je pušenje navika u kojoj se uživa kao takvoj. Mnogi pušači misle: „Samo kad bi postojala čista cigareta.“ Postoji. Svaki pušač koji proba biljne cigarete uskoro shvati da je to čisto gubljenje vremena. Neka vam bude jasno da ste vi pušili samo zato da biste uneli nikotin u telo. Kada se otarasite žudnje za nikotinom nećete imati potrebu da gurnete cigaretu u usta više nego što ćete imati potrebu da gurnete cigaretu u uvo. Bilo da osećaj nedostatka nikotina dolazi zbog odvikavanja (prazan osećaj) ili je u pitanju neki okidač, prihvatite to. Fizički bol ne postoji, i ako pravilno gledate na stvari neće biti problema. Ne brinite o odvikavanju. Osećaj sam po sebi nije gadan. Samo je ta povezanost između toga što želite cigaretu a ona vam je uskraćena – problem. Umesto da kukate, recite sebi: „Ja znam o čemu je reč. To je osećaj odvikavanja od nikotina. To je ono šd čega pušači pate ceo svoj život i to je ono što ih tera da puše. Nepušači ne pate od tog osećaja. To je samo još jedna loša strana ove droge. Zar to nije sjajno? Izbacujem to zlo iz svog tela!“ Drugim rečima, sledeće tri nedelje imaćete blagu traumu u svom telu, ali za to vreme, i do kraja svog života, nešto divno će se dešavati. Rešićete se odvratne bolsti. Ono što iz toga dobijate nadjačava to što ćete imati blagu traumu, i uživaćete u odvikavanju. To će biti momenti uživanja.

Gledajte na celu stvar kao na uzbudljivu igru. Gledajte na nikotinsko čudovište kao na nekog parazita unutar vašeg stomaka. Morate da ga izgladnite u naredne tri nedelje, a on će pokušati da vas natera da zapalite cigaretu da bi tako ostao u životu. U nekim trenutcima će činiti da se osećate jadno. Nekad ćete biti opušteni. Neko će vas možda ponuditi cigaretom i vi ćete možda zaboraviti da ste prestali. Pa ćete se onda možda osećati ugroženo kad se setite svega. Budite spremni na ovakve zamke unapred. Kakav god izazov bio, shvatite da to vidite kao izazov samo zato što imate čudovište u telu, i svaki put kad odolite tom izazovu izborili ste se sa još jednom bitkom. Šta god radili, ne pokušavajte da zaboravite na pušenje. To je jedna od stvari koja čini da pušači koji koriste moć volje budi depresivni. Trude se da prežive dan nadajući se da će u jednom trenutku samo zaboraviti na to. To je kao kada ne možete da zaspite. Što više brinete, to vam je teže da zaspite. U svakom slučaju nećete moći da na to zaboravite. Prvih dana „malo čudovište“ će vas podsećati, i to ne možete da izbegnete; dokle god ima pušača oko vas i promocija cigareta – nešto će vas stalno podsećati. Suština je – da nema potrebe da zaboravite. Ništa loše se ne dešava. Nešto divno se dešava. Čak i da mislite o tome hiljadu puta na dan, UHVATITE SVAKI TRENUTAK, PODSETITE SEBE KAKO JE DIVNO BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE OSEĆAJA ČISTE SREDINE JER VIŠE SEBE NEĆETE MORATI DA GUŠITE. Kao što sam rekao, videćete da ćete uživati u momentima odvikavanja, i bićete iznenađeni koliko brzo ćete zaboraviti na pušenje. Šta god radili – NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Kad jednom počnete da sumnjate, počećete da kukate, i to će se pogoršati. Umesto toga iskoristite taj trenutak kao nešto što će vas „podići“. Ako je razlog sumnji – depresija, podsetite se da su vas cigarete ustvari činile depresivnim. Ako vas prijatelj ponudi cigaretom, ponosno recite: „Srećan sam što mogu da kažem da mi one više ne trebaju.“ To će ga povrediti, ali kad vidi da vama to ne smeta, već će biti na pola puta da vam se pridruži. Zapamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite sebe koliko ćete novaca potrošiti na jednu cigaretu, i zapitajte se da li zaista želite da rizikujete sa tim zastrašujućim bolestima. I pre svega, setite se da je taj osećaj sumnjanja samo privremen i da ste svakog trenutka sve bliže svom cilju. Neki pušači se plaše da će morati da ceo život provedu u obrtanju procesa „automatskih okidača“. Drugim rečima, oni misle da će morati da žive život zavaravajući sebe da im ustvari nije potrebna cigareta, korišćenjem psihologije. To nije tako. Zapamtite da optimista vidi da je flaša polupuna a pesimista da je poluprazna. U slučaju pušenja, flaša je prazna a pušač je vidi kao punu. Pušač je taj kome je ispran mozak. Kad počnete da govorite sebi da nije potrebno da pušite, za veoma kratko vreme više neće ni biti potrebe da to govorite, jer prelepa istina je ... da vama nije potrebno da pušite. To je poslednja stvar koja vam je potrebna; pazite samo da to bude i poslednja stvar koju ćete uraditi. „Kako dani prolaze, sve mi je teže da zamislim kako to izgleda pušiti. Dešva mi se da u nekom dužem periodu zaboravim da sam ikada bio pušač.“ Daglas Džejms V.

Poglavlje 34 – Samo jedan dim

Ovo je greška pušača koji koriste metodu moći volje. Proći će za 3 ili 4 dana pre nego zapale poneku cigaretu ili uzeti dim ili dva. Oni ne shvataju poražavajući efekat koji to ima na njihovo samopouzdanje. Za većinu pušača prvi dim nema dobar ukus, i to njihovoj svesti daje podsticaj. Oni pomisle: „Dobro je. Nisam u tome uživao. Gubim želju za pušenjem.“ U stvari je obrnuto. Neka vam bude jasno: U CIGARETAMA NIKAD NISTE NI UŽIVALI. Uživanje nije razlog zbog koga ste pušili. Da pušači puše zato što u tome uživaju, nikada ne bi popušili više od jedne cigarete. Jedini razlog zašto ste pušili jeste da biste nahranili to malo čudovište. Samo pomislite: izgladnjivali ste ga 4 dana. Koliko li je dragocena bila ta jedna cigareta ili jedan dim za njega. Vi niste toga svesni, ali fiks koji je vaše telo primilo otići će do vaše podsvesti i vaša ranije priprema biva oslabljena. Mali glas u pozadini vaše glave će reći: „Uprkos svoj logici, one su dragocene. Želim još jednu.“ Taj mali dim ima dva efekata koji su oštećujući. 1. On održava malo čudovište u životu. 2. Što je još gore, on drži veliko čudovište živo u vašem umu. Ako ste već uvukli jedan dim, biće još lakše uvući još jedan. Zapamtite: uz „samo jednu cigaretu“ ljudi i počnu da puše.

Poglavlje 35 – Da li će meni biti teže? Kombinacije faktora koji određuju koliko je lako svakom pušaču ponaosob da prestane su beskonačne. Kao prvo, svi imamo različite karaktere, vrste posla, lične okolnosti, tajming ... Neke profesije više otežavaju, ali ako se otkloni ispranost mozga to ne mora da bude tako. Nekoliko individualnih orimera će pomoći. Posebno teško to pada ljudima iz medicine. Mi mislimo da će lakše biti doktorima jer su oni svesniji loših efekata po zdravlje i svakodnevno nailaze na činjenice koje to dokazuju. Iako su ovo jaki razlozi za prestajanje, oni ne olakšavaju sam proces: 1. Stalna svest o rizicima po zdravlje stvara strah, a strah opet stvara potrebu za nikotinom. 2. Posao lekara je ekstremno stresan, i dok radi, nije u stanju da otkloni stres koji stvara potrebu za nikotinom. 3. Dodatni stres zbog osećaja krivice. On je svestan da bi trebalo da drugima bude primer. To ga još više opterećuje i uvećava osećaj ugroženosti. Za vreme svojih zasluženih pauza, kada je zapali, cigareta postaje veoma dragocena. To je vid povremenog pušenja i odnosi se na svaku situaciju kada je pušač primoran da se uzdržava u dugim vremenskim intervalima. Pri korišćenju metode moći volje pušač se oseća jadno jer se oseća ugroženo. on ne uživa u pauzi niti u šolji čaja ili kafe koju pije. Tako se osećaj gubitka značajno povećava, i zbog asocijacije ideja, cigareta preuzima zaslugu za celu situaciju. Međutim, ako prvo otklonite ispranost mozga i prestanete da kukate za cigaretom, pauza i šolja čaja će i dalje biti prijatni čak i dok vam telo žudi za nikotinom. Još jedna teška situacija je dosada, posebno kada je iskombinovana sa periodima stresa. Tipični primeri za to su vozači ili domaćice sa malom decom. Posao je stresan, ali je većina posla koji se obavlja monoton. Pri pokušaju da se prestane uz pomoć metode moći volje, domaćica ima dosta vremena da kuka o svom „gubitku“, što povećava osećaj depresije. Ovo se takođe može lako prevazići ako pravilno gledate na stvar. Nemojte brinuti što će vas nešto stalno podsećati da ste prestali da pušite. Iskoristite takve trenutke da uživate u činjenici da se rešavate zlog čudovišta. Ako gledate na stvari pozitivno, ovi trenutci odvikavanja mogu postati trenutci uživanja.

Zapamtite, svaki pušač, nevezano za godine, pol, inteligenciju ili zanimanje može lako da prestane pod uslovom da SLEDI SVA UPUTSTVA.

Poglavlje 36 – Glavni razlozi za neuspeh

Postoje dva glavna razloga za neuspeh. Prvi je uticaj drugih pušača. U trenutku slabosti ili za vreme nekih dešavanja u društvu neko će zapaliti. Ja sam se nalazio u takvim situacijama i borio se sa njima. Iskoristite taj momenat da podsetite sebe da „jedna cigareta“ na postoji. Uživajte u činjenici da ste prekinuli lanac. Zapamtite da vam pušač zavidi, i neka vam ga bude žao. Verujte mi, njemu je potrebno vaše sažaljenje. Drugi glavni razlog za neuspeh su trenutci kad imate loš dan. Neka vam bude jasno pre nego što počnete, bilo da ste pušač ili nepušač, imaćete i loših i dobrih dana. Život je takav, sve je relativno, i ne možete imati dobre trenutke bez loših. Problem kada se koristi metoda moći volje pri prestajanju je što pušač, čim mu je loš dan, odmah kukati za cigaretom, i tako učiniti da loš dan bude još gori. Nepušač je bolje opremljen, ne samo fizički nego i mentalno, da se snađe sa stresom i teškim situacijama u životu. Ako vam se desi da imate loš dan dok se odvikavate, zastanite i razmislite. Podsetite se da ste imali loše trenutke kada ste pušili (inače ne biste odlučili da hoćete da prestanete). Umesto da kukate, recite sebi nešto tipa: „O.K., danas i nije tako dobar dan, ali pušenje to neće srediti. Sutra će biti bolje, a ja barem imam jednu dobru stvar u životu ovog trenutka. Rešio sam se odvratne navike pušenja.“ Kada ste pušač vi morate da blokirate u svom mozgu činjenice o lošem uticaju pušenja po zdravlje. Pušači nikada nemaju „pušački kašalj“, to su samo stalne prehlade. Kada vam se automobil pokvari usred nedođije, vi zapalite cigaretu, ali da li onda budete sretni i veseli? Naravno da ne. Onda kada prestanete da pušite, postoji težnja da za sve loše što vam se desi u životu ili krene naopako okrivite to što ste prestali sa pušenjem. Ako vam se pokvari automobil pomislićete: „U ovakvim trenutcima bih zapalio cigaretu.“ To je tačno, ali zar ste zaboravili da cigareta nije rešavala problem, i da samo kažnjavate sebe time što kukate za nekakvim iluzornim osloncem. Stvarate nemoguću situaciju. Osećate se jadno jer ne možete da zapalite cigaretu, a osećaćete se još jadnije ako je zapalite. Vi znate da ste doneli pravu odluku, i zato nemojte mučiti sebe sumnjajući u tu odluku. Zapamtite: pozitivan mentalni pristup je od suštinskog značaja, uvek u životu.

Poglavlje 37 – Zamene

Zamene podrazumevaju žvakaće gume, slatkiše, pepermint bombone, biljne cigarete i tablete. NE KORISTITE NIŠTA OD TOGA. One samo otežavaju, ne olakšavaju. Ako imate krizu i iskoristite neku zamenu, to će produžiti krizu i otežati. Ono što se u vama dešava je: „Moram da zapalim ili moram da popunim prazninu.“ To će samo doprineti tome da vam se iznova i iznova javljaju krizne i da se produžava mučenje. U bilo kojoj prilici, zamene ne otklanjaju krizu. Vi žudite za nikotinom, ne za hranom. Sve što će se desiti je da će vas korišćenje tih zamena naterati da razmišljate o pušenju. Zapamtite ovo: 1. Ne postoji zamena za nikotin. 2. Vama nije potreban nikotin. To nije hrana, to je otrov. Kada dođe kriza setite se da pušači pate od toga, nepušači ne. Gledajte na krizu kao na još jedno zlo te droge. Gledajte na krizu kao na smrt čudovišta. 3. Zapamtite: cigarete stvaraju prazninu; one je ne popunjavaju. Što brže nučite mozak da vam nije potrebno da pušite, ili radite bilo šta drugo u zamenu za to, to ćete pre biti slobodni. Posebno izbegavajte bilo koji proizvod koji sadrži nikotin u sebi, bilo da su to žvake, flasteri, sprej za nos ili ono što je najnovije – inhalator koji liči na plastičnu cigaretu. Istina je da mali procenat pušača koji je pokušaju da prestanu koristeći zamene za nikotin uspe u tome, i to zahvaljujući upotrebi tih sredstava. Međutim, oni prestaju da puše upkos tome a ne zahvaljujući tome. Nažalost, mnogo lekara još uvek prepisuje terapije sa zamenom za nikotin (NRT – nicotine replacement therapy). Ovo ne iznenađuje jer, ako u potpunosti shvatite nikotinsku zamku, NRT zvuči veoma logično. Zasnovana je (terapija) na verovanju da kada pokušate da prestanete da pušite imate dva moćna neprijatelja da porazite: 1. Da se rešite navike. 2. Da preživite užasne fizičke bolove pri odvikavanju od nikotina. Ako imate dva moćna neprijatelja da porazite, logično je da nećete sa oba da se borite u isto vreme. Tako NRT teorija kaže da prvo prestanete da pušite ali da nastavite da uzimate zamenu za nikotin.

Onda, kada se rešite navike, postepeno smanjujte unos nikotina, i tako se rešavate svakog neprijatelja pojedinačno. Zvuči logično, ali je zasnovano na pogrešnim činjenicama. Pušenje nije navika nego nikotinska zavisnost i bol koji se oseća kada se odvikavate je neprimetan. Kada prestajete da pušite, vi pokušavate da ubijete i malo nikotinsko čudovište u svom telu i veliko čudovište u svom mozgu, i to što je brže moguće. NRT terapija produžava život malog čudovišta što zauzvrat produžava život velikog čudovišta. Zapamtite da EASYWAY metoda čini da lako prestanete odmah. Možete ubiti veliko čudovište (ispranost mozga) i pre nego što popušite poslednju cigaretu. Malo čudovište će biti mrtvo, i čak i dok umire, ono neće biti veći problem nego što je to bilo dok ste bili pušač.

Samo pomislite – kako je moguće da lečite nekoga ko je zavistan od droge tako što ćete mu preporučiti istu tu drogu? Jedan veoma priznat i visoko cenjen lekar je čak na nacionalnoj televiziji izjavio da su neki pušači toliko zavisni od nikotina da kad bi prestali da puše – morali bi da koriste zamenu za nikotin do kraja života. Kako doktor može tako da greši i da veruje da je ljudsko telo ne samo što zavisi od hrane, vode i kiseonika – nego je zavisno od moćnog otrova? Mi imamo pacijente – pušače na našim klinikama koji su prestali da puše ali su navučeni na žvaku od nikotina. Neki su navučeni na žvaku a i dalje puše. Nemojte da vas prevari činjenica da ta žvaka ima odvartan ukus – takav je isti ukus imala i prva cigareta. Sve zamene imaju isti efekat kao i nikotinska žvaka. Ne pričam das o situacijama tipa: „ne mogu da zapalim cigaretu, pa ću uzeti jednu običnu žvaku, ili slatkiš, ili pepermint bombone da bih popunio prazninu“. Iako se ne može napraviti razlika između osećaja da želite cigaretu i gladi, jedno neće zadovoljiti drugo. U stvari, ako je nešto napravljeno da učini da vi poželite cigaretu – to su žvakaće gume i pepermint bombone. Ali glavno zlo tih zamena je što one produžavaju pravi problem, a to je ispranost mozga. Kada kažete: „Treba mi nešto u zamneu za pušenje“, vi u stvari govorite: „Ja se žrtvujem“. Depresija koja je povezana sa korišćenjem metode moći volje je uzrokovana činjenicom da pušač veruje da se žrtvuje. Ono što ćete tako uraditi je da ćete zameniti jedan problem drugim. Nema užitka u tome da se tovite slatkišima. Samo ćete se udebljati i osećati se jadno, i veoma brzo ćete se vratiti duvanu. Povremenim pušačima je teško da prestanu da veruju da im je oduzeta njihova mala nagrada: cigareta koja se zapali za vreme pauze u kancelariji ili među radnicima u fabrici kojima nije dozvoljeno da puše dok rade, ili profesori u zbornici između časova, ili ona koju lekari zapale na brzinu između primanja pacijenata. Neki od njih kažu: „Ja čak ne bih ni išao na pauzu kad ne bih pušio.“ To dokazuje poentu: često se na pauzu ide ne zato što je ona pušaču potrebna, nego što pušač ima očajničku želju da se počeše tamo gde ga svrbi. Zapamtite, te cigarete nikada nisu bile nikakva nagrada. To vam je isto kao da nosite uske cipele samo radi osećaja olakšanja kad ih skinete. Znači, ako osećate da vam je potrebna mala nagrada, neka vam to bude zamena – dok radite, nosite obuću koja je za broj manja od vašeg broja, i onda osetite taj divan osećaj olakšanja i zadovoljstva kada je skinete. Možda mislite da bi to bilo malčice glupo. Potpuno ste u pravu. To je teško da vidite na taj način – dok ste još u zamci, ali pušači to rade. Takođe je teško da shvatite da vam uskoro neće biti potrebna ta „mala nagrada“, i gledaćete na svoje prijatelje koji su još u zamci sa iskrenim žaljenjem i pitaćete se kako to da oni ne vide suštinu. Međutim, ako nastavite da se zavaravate da je cigareta prava nagrada ili da vam je potrebna zamena za cigaretu, osećaćete se jadno i deprimirano, i postoji šansa da ponovo propušite. Ako vam je zaiste

potrebna pauza dok ste na poslu – uskoro ćete mnogo više uživati u njoj jer više nećete morati da gušite sebe. Zapamtite, nije vam potrebna zamena. Ta kriza je samo žudnja za otrovom i uskoro će nestati. Neka vam to bude glavna misao narednih dana. Uživajte što oslobađate svoje telo od otrova i svoj mozak od ropstva i zavisnosti. Ako vam se poveća apetit i počnete malo više da jedete, pa u narednih par dana nabacite koji kilogram viška, ne brinite zbog toga. Kada budete doživeli „momenat otkrovenja“ koji ću opisati kasnije, imaćete samopouzdanja i videćete da ćete biti u stanju da rešite svaki problem pozitivnim razmišljanjem, uključujući i to kako se hranite. Ali ono što ne smete da radite je da nešto grickate između obroka. Ako budete to radili, ugojićete se i osećaćete se jadno. Tako se nećete rešiti problema. „Ja nisam odustao od pušenja: ja sam postao nepušač. To je najveće dostignuće u mom životu i želim da me ceo svet čuje.“ Dejvid O.

Poglavlje 38 – Da li treba da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu? Do sada sam bio kategoričan u svojim savetima i zamolio bih vas da ove savete shvatate kao uputstva a ne kao predloge. Ja jesam kategoričan jer prvo, postoje čvrsti, praktični razlozi za to i, drugo, zato što su ti razlozi opravdani hiljadama slučajeva. Na pitanje da li ili ne da pokušavate da izbegnete situacije koje mogu da vas izazovu za vreme odvikavanja, žalim što ne mogu da budem kategoričan. Svaki pušač će morati sam o tome da odluči. Ja mogu, međutim, da dam ono što će, nadam se, biti savet od pomoći. Ponavljam da je strah taj koji nas drži da pušimo celog života, i taj strah se sastoji od dve različite faze: 1. Kako da preživim bez cigarete? Ovaj strah je panični osećaj koji pušači imaju kada izađu uveče u grad i polako ostaju bez cigareta. Strah nije uzrokovan krizom nego je to psihološki strah zavisnosti – ne možete da preživite bez cigarete. To dostiže vrhunac kad apušite poslednju cigaretu; tada su vam krize na najmanjem nivou. To je strah od nepoznatog, vrsta straha kao kod ljudi koji uče da rone. Treba vam hrabrost da zaronite. Ubeđeni ste da ćete se zakucati na glavu. Uroniti je najteži deo. Ako budete hrabri da to uradite, ostalo je lako. To objašnjava zašto mnogi šušači koji su jake volje ili nikada nisu pokušali da prestanu ili mogu da izdrže samo pra sati kad prestanu. Postoje pušači koji puše 20 na dan, koji kada odluče da prestanu – popuše cigaretu brže nego da nisu odlučili da prestanu. Ta odluka stvara paniku, koja je stresna. To je jedna od situacija u kojoj će mozak pokrenuti okidač: „Uzmi cigaretu“, ali vi sada to ne možete. I onda se osećate ugroženo, što stvara stres. Okidač se ponovo pokreće – polako fitilj dogoreva i vi zapalite cigaretu. Ne brinite. Panika je samo psihološka. Vi ste zavisni od straha. Prelepa istina je da niste zavisni od straha, čak i dao ste zavisni od nikotina. Ne paničite. Samo mi verujte i pustite se.

2. Druga faza straha je na duže staze. Misli se na strah da u nekim situacijama u budućnosti nećete uživati bez cigarete i da nećete moći da se izborite sa tegobama bez cigarete. Ne brinite. Ako se pustite videćete da je ustvari obrnuto. Izbegavanje situacija koje mogu da vas izazovu dele se na dve glavne kategorije: 1. „Držaću cigarete pri ruci, ali neću ih pušiti. Osećaću se sigurnije da znam da su mi tu negde.“ Mislim da je stopa neuspeha kod ljudi koji ovako misle mnogo veća nego kod ljudi koji ih se reše. Mislim da je to tako uglavnom zbog činjenice da ako imate loš trenutak za vreme odvikavanja, lako je zapaliti cigaretu koja vam je na dohvat ruke. Ako imate toliko ponosa i ne izađete da kupite paklu cigareta biće vam lakše da prevaziđete izazov, a ionako će vas kriza proći i pre nego stignete do radnje.

Međutim, milim da je glavni razlog za veći procenat neuspešnosti u ovakvim slučajevima to što pušač ne oseća potpunu predanost tome da želi da prestane da puši. Zapamtite dve suštinske stvari neophodne za uspeh: Potpuno uverenje. „Zar nije divno to što mi više nije potrebno da pušim?“ U bilo kom slučaju, zašto su vam zaboga potrebne cigarete? Ako i dalje osećate potrebu da držite cigarete negde u blizini, predlažem da prvo ponovo pročitate knjigu. To samo može da znači da nešto niste dobro shvatili. 2. „Da li da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu dok se odvikavam?“ Moj savet je – da, pokušajte da izbegnete takve situacije. Nije baš razumno da podležete još većem pritisku. Kad je reč o nekim društvenim izlascima moj savet je obratan. Ne, ne izbegavajte takve situacije, izađite i zabavljajte se. Vama nisu potrebne cigarete čak i dok ste zavisni od nikotina. Idite na neku zabavu, i uživajte u činjenici da vam nije potrebno da pušite. To će vam brzo dokazati kako je život bolji bez cigareta, a samo pomislite koliko će lepši biti kad malo čudovište više ne bude u vašem telu, zajedno sa svim tim otrovom.

Poglavlje 39 – Trenutak otkrovenja

Trenutak otkrovenja se obično desi posle otprilike tri nedelje pošto pušač prestane da puši. Nebo postaje lepše, i to je trenutak kada nestaje ispranost mozga, i kada umesto da kažete sebi da vam nije potrebno da pušite – vi odjednom osećate da je i poslednja karika prekinuta i da vi možete da uživate u ostatku svog života i da vam nikada više neće biti potrebno da pušite. Uglavnom od tog trenutka počinjete da gledate na druge pušače sa sažaljenjem. Oni koji pokušaju da prestanu uz pomoć metode volje ne dožive ovaj osećaj, jer iako im je drago što su bivši pušači, oni nastavljaju svoj život misleći da su napravili neku žrtvu. Što ste u životu više pušili, to je više veličanstven ovaj osećaj, i on će trajati ceo život.

Ja smatram da sam bio veoma srećan u ovom životu, ali najlepši trenutak je bio trenutak otkrovenja. Što se tiče nekih drugih velikih dešavanja u mom životu, iako se sećam da ih je dosta bilo srećnih, nikad ne mogu jasno da se setim kako su ti trenutci izgledali. A nikada mi nije dosta radovanja nad činjenicom što više ne moram da pušim. Ako mi se danas desi da se osećam loše i da mi je potrebno da me nešto digne, samo pomislim kako je divno što više nisam navučen na tu odvratnu biljku. Polovina ljudi koji me zovu pošto prestanu kaže isto, da je to bio najveličanstveniji trenutak njihovog života. O! Kakvo vas zadovoljstvo čeka! Posle 12 godina od izlaska knjige, i 12 godina kako se bavim konsultovanjem, naučio sam da u većini slučajeva momenat otkrovenja ne dođe posle tri nedelje, nego već posle nekoliko dana. U mom slučaju desio se pre nego sam ugasio poslednju cigaretu, i mnogo puta, dok sam u početku držao konsultacije, za vreme nekih od seansi kad sam lice u lice sa čovekom, pre nego što stignem do kraja seanse pušač bi rekao tipa: „Ne morate više ni reč da kažete Alene. Sve mi je jasno i znam da više nikad neću pušiti.“ U grupnim seansama naučio sam da vidim kad taj trenutak dođe a d apušači sami ništa ne kažu. Iz pisama koje dobijam vidim da knjiga ima isti efekat. Idealno bi bilo kad biste pratili sve instrukcije i potpuno shvatili psihologiju, i desilo bi vam se odmah. Danas na svojim konsultacijama ja govorim pušačima da je potrebno pet dana da prođe da se fizički odviknu i oko tri nedelje da se bivši pušač skroz oslobodi. U neku ruku ja ne volim da dajem takva uputstva. Mogu d aizazovu dva problema. Prvo, ja na taj način namećem ljudima ideju da moraju daprođu kroz patnju koja će trajati od pet dana do tri nedelje. Drugo, bivši pušač će misliti: „Ako mogu da preživim pet dana ili tri nedelje, onda mi sledi super osećaj čim to vreme prođe.“ Međutim, njemu mogu tih pet dana ili tri nedelje biti prijatni, ali će uslediti jedan od loših dana, koji se dešavaju i pušačima i nepušačima, koji neće imati veze sa pušenjem nego će biti uzrokovan nekim drugim faktorom. I tako će, bivši pušač, čekajući momenat otkrovenja, doživeti ustvari depresiju. To može uništiti njegovo samopouzdanje. Međutim, ako ne dam nikakvo uputstvo, buvši pušač bi mogao da provede ceo život čekajući da se desi nešto, a ništa se neće desiti. Mislim da je to ono što se događa većini pušača koji pokušavaju da prestanu zu pomoć metode moći volje. U jednom trenutku bio sam izazvan da kažem da će se otkrovenje odmah desiti. Ali da sam tako rekao i da tako ne bude, bivši pušač bi izgubio samopouzdanje i mislio bi da se to nikad neće desiti. Ljudi me često pitaju o značaju ovih pet dana i tri nedelje. Da li sam ja do tih brojki došao tek onako? Ne. To, kao što je očigledno, nisu utvrđeni datumi, ali posle godina rada do tih brojki se došlo. Posle otprilike pet dana po prestanku, bivšem pušaču pušenje više nije glavna preokupacija u glavi. Većina bivših pušača doživi otkrovenje baš u tom periodu. Ono što se uglavnom desi je da ste u nekoj stresnoj situaciji ili u nekom društvu, a nekada u takvim situacijama niste mogli bez cigarete. Odjednom shvatite da ne samo da uživate ili se uspešno borite sa stresom, nego vam pomisao da pušite uopšte nije pala na pamet. Od tog trenutka uglavnom sve ide glatko. Tada znate da ste slobodni. Primetio sam pri mojim ranijim pokušajima da prestanem uz pomoć metode volje, i iz priče drugih pušača – da je period od tri nedelje onaj u kom i najozbiljniji pokušaj da se prestane – ne uspe. Mislim da je ono što se desi činjenica da posle otprilike tri nedelje vi shvatite da više nemate želju da pušite. Onda imate potrebu da to sebi dokažete, i zapalite cigaretu. Ona bude čudnog ukusa. Dokazali ste sebi da vam to više ne treba. Ali ste takođe uneli svežu dozu nikotina u svoje telo, a nikotin je upravo ono za čim je vaše telo žudelo poslednje tri nedelje. Pojavljuje se mali glas koji vam govori: „Nisi prestao. Želiš još jednu.“ Ne zapalite odmah sledeću jer ne želite da se ponovo navučete. Puštate da prođe bezbedan period pauze između cigareta. Kada sledeći put budete izazvani moći ćete da kažete sebi: „Ali nisam se ponovo navukao, tako da nije problem ako zapalim još jednu.“ To je put ka neuspehu.

Suština problema nije u čekanju da dođe momenat okrovenja nego u shvatanju da onog trenutka kada ugasite poslednju cigaretu, vi ste sa tim završili. Već ste time uradili sve što treba da se uradi. Prestali ste da unosite nikotin. Nijedna sila na svetu vas ne može sprečiti da budete slobodni izuzev ako vi sami ne budete kukali ili čekali da se desi otkrovenje. Idite i uživajte u životu; snalazite se od samog početka. Na taj način će vam se desiti otkrovenje. „...Nikako ne mogu rečima da objasnim koliko sam zahvalna što sam krenula putem koji me je doveo do toga da se oslobodim nikotina ... a osećaj slobode je neverovatan.“ Edna Dž. „Shvatila sam po prvi put koliko je pušenje u stvari kontrolisalo moj život ...“ Dona B.

Poglavlje 40 – Poslednja cigareta Ako ste odlučili kada ćete to uraditi, spremni ste za svoju poslednju cigaretu. Pre nego je popušite, zapitajte se o dve osnovne stvari: 1. Da li ste sigurni u uspeh? 2. Da li imate osećaj propasti sveta ili osećaj uzbuđenja jer ćete upravo postići nešto veličanstveno? Ako imate nekih sumnji, najpre ponovo pročitajte knjigu. Ako još uvek budete imali nekih pitanja, neđite primerak knjige Jedini način da zauvek prestanete da pušite ili stupite u kontakt sa vama najbližom EASYWAY klinikom (detaljna lista na kraju). Zapamtite da vi nikada niste doneli odluku da ćete upasti u zamku sa pušenjem. Ali zamka je tako napravljena da vas doživotno zarobi. Da biste pobegli potrebno je da donesete pozitrivnu odluku da ćete popušiti svoju poslednju cigaretu. Zapamtite, jedini razlog zbog koga vi čitate ovu knjigu je zato što biste silno voleli da pobegnete. Zato donesite tu odluku sada. Čvrsto obećajte, da kada popušite poslednju cigaretu, bilo da vam to padne lako ili teško, nećete više nikad poušiti. Možda se brinete što ste i ranije u životu ovo sebi obećavali ali ste i dalje pušili, ili da ćete proći kroz neku blagu traumu. Ne bojte se, najgora stvar koja može da vam se desi je da ne uspete, tako da nemate ništa da izgubite a možete mnogo da dobijete. Ali nemojte uopšte da mislite o neuspehu. Prelepa je istina da je smešno lako da se prestane i možete čak u tom procesu i da uživate. Ovog puta koristićte EASYWAY metodu! Sve što treba je da pratite uputstva koja ću vam dati: 1. Obećajte sebi sada i pri tom to zaista mislite. 2. Popušite poslednju cigaretu svesno, udahnite prljavštinu duboko u svoja pluća i zapitajte se gde je tu uživanje.

3. Kada je ugasite, uradite to ne sa osećajem: nikad više ne smem da pušim, ili nije mi dozvoljeno da pušim, nego sa osećajem: zar to nije sjajno! Slobodan sam! Više ne moram da robujem nikotinu! Više nikad te prljave cigarete ne moram da trpam u svoja usta! 4. Budite svesni da će nekoliko dana nikotinski saboter biti prisutan u vašem stomaku. To ćete iskusiti kroz osećaj: „Želim cigaretu“. Ponekad sam o tom malom nikotinskom čudovištu pričao kao o blagoj fizičkoj potrebi za nikotinom. To je ustvari netačno, i važno je da shvatite zašto. Zato što je čudovištu potrebno oko tri nedelje da izumre, bivši pušači veruju da će malo čudovište nastaviti da traži cigaretu i pošto su ugasili poslednju cigaretu, i da će im onda biti potrebna moć volje da odole tom izazovu. To nije lako. Telo ne žudi za nikotinom. Samo mozak žudi za nikotinom. Ako budete imali taj osećaj „želim cigaretu“ u sledećih nekoliko dana, vaš mozak ima jednostavan izbor. Može to da shvati onako kako zaista jeste – da je to samo prazan nesiguran osećaj uzrokovan prvom cigaretom koju smo u životu zapalili i tako stvarali isti osećaj sa svakom sledećom koju smo zapalili, i vi možete reći: „JUHU! JA SAM NEPUŠAČ!“. Ili mozete početi žudeti za cigaretom i da od toga patite čitav život. Razmislite na trenutak. Zar to nebi bilo neviđeno glupo? Da kažete sebi: „Nikad više ne želim da pušim“, a onda provedete ostatak života govoreći: „Što bi mi prijala cigareta“. To rade pušači koji koriste metodu moći volje. Nije ni čudo što se osećaju tako jadno. Provode ostatak svog života očajnički kukajući za onim što nikako ne žele. Nije ni čudo što ih tako malo uspe a ono malo njih koji uspe nikada se ne oseća potpuno slobodno.

5. Samo sumnja i čekanje otežavaju prestanak. Dakle, nikada nemojte sumnjati u svoju odluku, vi znate da je to ispravna odluka. Ako počnete da u nju sumnjate, stavićete sebe u poziciju u kojoj nikako ne možete da dobijete. Osećaćete se jadno jer žudite za cigaretom a ne možete da zapalite. Još više ćete se osećati jadno ako zapalite. Kakav god sistem koristili, zapitajte se šta vi želite da postignete time što prestajete da pušite? Da više nikad ne pušite? Ne! Mnogo bivših pušača to uradi i ostatak života se oseća ugroženo. koja je prava razlika između pušača i nepušača? Nepušači ne osećaju potrebu da puše, ne žude za cigaretama i ne moraju da vežbaju moć volje da bi odagnali želju za pušenjem. To je ono što vi pokušavate da uradite i potpuno ste u stanju da to uradite. Ne morate da čekate da vas prođe zudnja za cigaretama niti morate da čekate da postanete nepušač. Vi ćete to postići čim ugasite poslednju cigaretu; prekinuli ste unos nikotina: VI STE SREĆAN NEPUŠAČ!

I ostaćete srećan nepušač ako: 1. Nikad ne posumnjate u svoju odluku. 2. Ne budete čekali da postanete nepušač. Ako budete čekali, čekaćete, a nište se neće desiti, što će stvoriti fobiju. 3. Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili čekati da dođe „trenutak otkrovenja“. Ovako ili onako – stvorićete fobiju. 4. Nemojte koristiti zamene. 5. Gledajte na pušače u pravom svetlu i sažaljevajte ih umesto da im zavidite. 6. bilo da imate loš dan ili dobar dan, ne manjajte svoj život samo zato što ste prestali da pušite. Ako ga budete menjali, žrtvovaćete se a nema potrebe za tim. Zapamtite, vi

se ničega ne odričete. Naprotiv, izlečili ste sebe od odvratne bolesti i pobegli ste iz zatvora. Kako dani budu tekli, i vaše fizičko i mentalno zdravlje se bude popravljalo, dobri trenutci će vam biti još bolji a loši trenutci manje loši nego kad ste bili pušač. 7. Kad god pomislite na pušenje, bilo u narednih nekoliko dana ili ako budete mislili o tome do kraja života, uvek se setite: „JUHU, JA SAM NEPUŠAČ!“

Poglavlje 41 – Poslednje upozorenje Nijedan pušač sa znanjem koje ima sada, ne bi se vratio u vreme kada se navukao, da mu se pruži takva prilika. Mnogi pušači koji mi se obrate za pomoć su ubeđeni da ako im ja pomognem da prestanu da puše nikada više neće pušiti, pa ipak hiljade pušača uspešno prestanu, to potraje nekoliko godina, a onda se ponovo navuku. Verujem da će vam ova knjiga pomoći da relativno lako prestanete da pušite. Ali pazite: pušačima kojima je lako da prestanu, lako je i da ponovo započnu. NE UPADAJTE U TU ZAMKU. Bez obzira koliko dugo već ne pušite, ili koliko ste sigurni da se nikada više nećete navući, neka vam postane pravilo u životu da ni zbog jednog razloga nećete pušiti. Odolite milionima funti koje duvanske kompanije potroše na reklamu, i zapamtite da oni prodržavaju ubistvenu drogu i otrov koji je ubica broj 1. ne biste bili u iskušenju da probate heroin; a cigarete ubiju stotine hiljada više ljudi nego heroin. Zapamtite, prva cigareta koju biste zapalili ne bi imala neki značaj. Nemate krizu koju treba da smirite, i zato će vam ona imati odvratan ukus. Time ćete uneti nikotin u svoje telo, i mali glas u pozadini mozga će vam reći: „Želiš još jednu“. Tako ćete imati izbor da vam malo bude loše ili da ponovo započnete lanac prljavštine.

Poglavlje 42 – 12 godina povratnih reakcija Prošlo je 12 godina otkako je objavljeno prvo izdanje ove knjige, i sada imam isto toliko godina povratnih reakcija, što se konsultacija koje sam držao, što od knjige. U početku je to bila borba.

Moja metoda je u početku bila odbijana od strane tzv.stručnjaka. danas pušači dolaze iz svih krajeva sveta da bi prisustvovali mojim konsultacijama, i među njima je više pripadnika medicine nego bilo koje druge profesije. Knjigu u Velikoj Britaniji već smatraju najefektnijom pri prestajanju s pušenjem, a i širom sveta raste njen ugled. Nisam ja neki dobrica. Vodim rat i naglašavam: on nije protiv pušača nego protiv nikotinske zamke, iz čisto sebičnih razloga, jer uživam u tome. Svaki put kad čujem da je neki pušač pobegao iz zatvora je osetim veliko zadovoljstvo, iako to nema veze sa mnom. ,ožete da zamislite koliko je zadovoljstvo u tome što sam ovih godina primio hiljade pisama zahvalnosti. Bilo je tu i frustracija. One su najčešće izazvane dvema kategorijama pušača. U prvoj grupi su oni pušači koji su, uprkos upozorenju iz prethodnog poglavlja, prestali da puše ali su se ponovo navukli i misle da sledeći put neće uspeti. Ovo se ne odnosi samo na čitaoce ove knjige, nego i na ljude koji su bili na mojim konsultacijama. Jedan čovek me je nazvao pre nekoliko godina. Bio je veoma uznemiren; u stvari plakao je. Rekao je: „Platiću vam 1.000 funti ako možete da mi pomognete da prestanem na nedelju dana. Znam da ako preživim nedelju dana, moći ću da prestanem zauvek.“ Rekao sam mu da već postoji određena cena koju naplaćujem i da je to sve što on treba da plati. Bio je na grupnoj seansi i, na njegovo veliko iznenađenje, bilo mu je lako da prestane. Poslao mi je veoma lepo pismo zahvalnosti. Ono što kažem bivšim pušačima koji odlaze sa mojih seansi je: „Zapamtite, nikad više ne smete popušiti cigaretu.“ Ovaj čovek o kom pričam rekao je: „Ne bojte se Alene. Ako sam uspeo da prestanem, nikad više sigurno neću pušiti.“ Video sam da upozorenje nije baš delovalo. Uzvratio sam mu: „Znam da se sada tako osećate, ali kako ćete se osećati za šest meseci?“ rekao je: „Alene, nikada više neću pušiti.“ Godinu dana kasnije me je ponovo nazvao. „Alene, zapalio sam jednu cigaretu za Božić, a sada ponovo pušim 40 na dan.“ Pitao sam ga: „Da li se sećate kada ste me prvi put nazvali? Toliko ste mrzeli pušenje da ste bili spremni da mi platite 1.000 funti samo da pomognem da prestanete na nedelju dana.“ „Sećam se. Zar to nije glupo?“ „Da li se sećate da ste mi obećali da više nećete pušiti?“ „Znam. Ja sam budala.“ To je kao da nađete nekoga ko je do grla u živom blatu i propada dalje, i vi mu pomognete i izvučete ga. On vam bude zahvalan i onda, šest meseci kasnije, sam ponovo skoči u to živo blato. Da ironija bude veća, kad aje taj čovek ponovo došao na seansu, rekao je: „Da li možete da poverujete – ponudio sam svom sinu 1.000 funti ako prestane da puši do svog dvadesetprvog rođendana. Platio sam mu. Sad ima dvadeset dve i puši više nego ikada. Ne mogu da verujem da može da bude toliko glup.“ Rekao sam: „Ne znam kako možete da kažete da je on glup. On bar nije upao u zamku 22 godine, i ne zna u kakvom je problemu. Vi ste dobro znali sve i izdržali ste samo godinu dana.“ Ako vam ne pomogne čitanje ove knjige, pročitajte „ONLYWAY to stop smoking“ ili posetite vama najbližu EASYWAY kliniku. Pušači kojima je lako da prestanu i koji ponovo propuše su poseban problem. Kada se vi oslobodite MOLIM VAS, NE PRAVITE ISTU GREŠKU. Pušači veruju da se ti ljudi ponovo navuku jer su i dalje navučeni i nedostaje im cigareta. Ustvari, njima bude toliko lako da prestanu da onda izgube strah od pušenja. Pomisle: „Mogu ponekad da zapalim. Čak i ako se ponovo navučem, biće mi lako da prestanem.“ Bojim se da to ne funkcioniše tako. Lako je prestati sa pušenjem, ali nemoguće je pokušati kontrolisati zavisnost. Na jedan jedini način ćete postati nepušač, a to ćete postići samo ako ne budete pušili.

U drugu kategoriju pušača spadaju oni pušači koji su suviše uplašeni da pokušaju da prestanu, ili, kada pokušaju, vide to kao veliku borbu. Glavne poteškoće su: 1. Strah od neuspeha. Nema sramote u neuspehu, ali ne pokušati znači biti glup. Posmatrajte to ovako – krijete se ni od čega. Najgore što može da se desi je da ne uspete, i tada vam neće biti ništa gore nego što vam je sada. Samo pomislite kako bi bilo divno uspeti. Ako ne pokušate, neuspeh vam je zagarantovan. 2. Strah od panike i strah da ćete se osećati jadno. Ne brinite. Samo pomislite: šta vam se strašno može desiti ako više nikada ne popušite nijednu cigaretu? Apsolutno ništa. Strašne stvari će vam se desiti ako nastavite da pušite. U svakom slučaju, panika je uzrokovala cigarete i to će ubrzo nestati. Najveća dobit je što ćete se osloboditi tog straha. Da li vi zaista verujete da su pušači spremni na to da im odseku noge i ruke samo da bi mogli da uživaju u pušenju? Ako paničite, duboko disanje će pomoći. Ako ste okruženi ljudima koji vas „spuštaju“, sklonite se od njih. Pobegnite u garažu ili praznu kancelariju ili bilo gde. Ako vam se plače, neka vas ne bude sramota. Plakanje je prirodan način da se oslobodimo tenzije. Niko nikada nije plakao a da se posle toga nije bolje osetio. Jedna od užasnih stvari koju možemo da uradimo mladom dečaku je da ga naučimo da ne plače. Oni pokušavaju da se izbore sa suzama, ali im podrhtava vilica. Mi Britanci učimo sebe da ukrutimo gornju usnu, da ne pokazujemo osećanja. Ljudska bića treba da pokazuju osećanja, a ne da ih pakuju unutar sebe. Vrištitie ili vičite. Šutirajte kartonsku kutiju. Posmatrajte svoju borbu kao bokserski meč koji ne smete da izgubite. Niko ne može da zaustavi vreme. Sa svakim trenutkom koji prolazi to malo čudovište u vama umire. Uživajte u svojoj neizbežnoj pobedi. 3. Ne prate se uputstva. Neverovatno, ali neki pušači mi kažu: „Vaš metod jednostavno samnom nije uspeo.“ Onda opišu kako ne samo da su ignorisali neke instrukcije, nego skoro sve. 4. Pogrešno shvatanje instrukcija. Glavni problemi su ovi: x „Ne mogu da prestanem da mislim na pušenje.“ Naravno da ne možete, i ako pokušate, stvorićete fobiju i bićete nikakvi. To je kao kada noću želite da zaspite; što više pokušavate, sve vam je teže da zaspite. Ja razmišljam o pušenju 99% svog života. Ali važno je na koji način razmišljate. Ako mislite: „Oh, što bih voleo da zapalim“ ili „Kada ću se osloboditi nikotina“, osećaćete se jadno. Ako mislite: „JUHU! Slobodan sam“, bićete srećni. x „Kada će umreti to malo čudovište u meni?“ nikotin napušta vaše telo ogromnom brzinom. Ali nemoguće je proceniti kad aće vaše telo prestati da pati od tog osećaja kada se odvikavate od nikotina. Taj prazan osećaj nesigurnosti je identičan osećaju gladi, depresije ili straha. A sve što cigareta radi je da doprinosi povećanju tih osećaja. To je razlog zbog kojeg oni koji pokušavaju putem metode moći volje nikada nisu sigurni da li su se rešili toga. Čak i kada telo prestane da pati od krize pri odvikavanju od nikotina, ako osete glad ili budu pod stresom, njihov mozak će govoriti: „To znači da ti treba cigareta.“ Suština je da vi ne treba da čekate da nestane žudnja za nikotinom; to je toliko blag osećaj da ga nismo ni svesni. Mi to samo prepoznajemo kao osećaj „želim cigaretu“. Kada odlazite od zubara, da li vi čekate da prestane da vas boli vilica? Naravno da ne. Nastavljate sa svojim životom. Iako vas vilica još uvek boli, vi se osećate dobro. x Čekanje momenta otkrovenja. Ako ga čekate, samo stvarate još jednu fobiju. Ja sam jednom prestao na tri nedelje uz pomoć metode moći volje. Sreo sam tada svog starog prijatelja iz škole, bivšeg pušača. On me je upitao: „Kako ti ide?“ Rekao sam: „Preživeo sam tri nedelje.“ On je rekao: „Kako to misliš, preživeo sam tri nedelje?“ Kazao sam mu: „Preživeo sam tri nedelj bez cigarete.“ Odgovorio mi je: „I šta ćeš sad da radiš? Da preživljavaš do kraja života? Šta ti to čekaš? Uspeo si. Ti si nepušač.“ Mislio sam tada: „On je potpuno u pravu. Šta ja to čekam?“ Nažalost, tada nisam u

potpunosti shvatao prirodu zamke, i ponovo sam propušio, ali to je poenta – vi postajete nepušač onog trenutka kad ugasite poslednju cigaretu. Važno je da se osećate kao srećan nepušač od samog starta. x „Još uvek žudim za cigaretom“. Ako je tako, ponašate se veom glupo. Kako možete da tvrdite: „Želim da budem nepušač“, i onda kažete „želim cigaretu“. To je kontradiktorno. Ako kažete „želim cigaretu“, vi ustvari govorite „želim da budem pušač“. Nepušači ne žele da puše cigarete. Vi već znate da želite da budete, i zato prestanite da kažnjavate sebe. x „Propuštam dobre stvari u životu“. Zašto? Sve što treba da uradite je da prestanete da kažnjavate sebe. Ne treba da prestanete da živite. Pazite, to je veoma lako. Sledećih nekoliko dana prolazićete kroz blagu traumu. Vaše telo će prolaziti kroz skoro neprimetnu krizu pri odvikavanju od nikotina. E sada, imajte ovo na umu: sad vam nije ništa gore nego što vam je bilo. Od takvog osećaja ste patili celog života, svaki put dok ste spavali, ili bili u crkvi, supermarketu ili biblioteci. To vam nije smetalo kad ste bili pušač, i ako ne prestanete, prolazićete kroz ovakve stvari celog života. Cigarete ne poboljšavaju obroke niti druženja; one ih uništavaju. Čak i dok vam telo još žudi za nikotinom, obroci i druženja su sjajni. Idite na neka druženja, čak i ako tamo ima 20 pušača. Zapamtite da vama ništa nije uskraćeno; njima jeste. Svako od njih bi voleo da je na vašem mestu. Uživajte što ste primadona i u centru pažnje. Prestajanje sa pušenjem je sjajna tema za razgovor, pogotovo kada pušači vide da ste srećni i veseli. Misliće da ste neverovatni. Važno je da od samog starta uživate u životu. Nema potrebe da im zavidite. Oni će zavideti vama. x „Osećam se jadno i nervozan sam“. To je zbog toga što niste pratili neke od mojih instrukcija. Pronađite o kojoj je reč. Neki ljudi shvate i veruju u sve što kažem ali im na početku procesa sve izgleda kao da je propast sveta. Vi radite ne samo ono što vi želite da uradite, nego što bi svaki pušač na planeti hteo da uradi. Uz pomoć bilo koje metode, ono što bivši pušač pokušava jeste da izgradi jedan način razmišljanja, tako da kad god pomisli na pušenje kaže sebi: „JUHU! SLOBODAN SAM!“ Ako je to vaš cilj, zašto čekati? Krenite sa takvim načinom razmišljanja i nikada ne gubite to iz vida. Ostatak knjige je o tome da morate da shvatite da nema drugog načina.

LISTA Ako budete pratili ova jednostavna uputstva, ne možete da ne uspete. 1. Čvrsto obećajte sebi da nikada više nećete pušiti, žvakati ili upotrebljavati bilo šta slično što sadrži nikotin, i držite se svog obećanja. 2. Neka vam bude jasno: apsolutno ničega se ne odričete. Time ne mislim samo to da će vam biti bolje kao nepušaču (to ste i sami znali ceo život); niti mislim da ste, iako nema razumnog razloga za pušenje, vi u tome uživali, inače to ne biste ni radili. Ono što mislim jeste da nema istinskog zadovoljstva u pušenju. To je samo iluzija, kao kada biste udarali glavom u zid samo da biste osetili zadovoljstvo kada to prestanete da radite. 3. Nema zakletih pušača. Vi ste samo jedan od milion ljudi koji su upali u tu zamku. Kao i milioni bivših pušača koji su nekada mislili da nikada neće pobeći, i vi ste pobegli. 4. ako biste morali da izvagate razloge za i protiv pušenja, zaključak bi uvek bio: „Prestani to da radiš. Ti si budala.“ To se nikada neće promeniti. Uvek je bilo tako, i uvek će biti. Kada to tako sagledate, naćete da ste doneli pravu odluku, i nemojte mučiti sebe sumnjajući u nju.

5. Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili da vas zabrine što o tome stalno mislite. Ali kad god vam se desi da pomislite – bilo daje to danas, sutra ili do kraja života, pomislite – „JUHU! JA SAM NEPUŠAČ!“ 6. NE KORISTITE nikakve zamene. NE ČUVAJTE paklu cigareta pri sebi. NE IZBEGAVAJTE druge pušače. NEMOJTE menjati svoj način života ni na koji način samo zato što ste prestali da pušite. Ako budete pratili ova uputstva, uskoro ćete imati momenat otkrovenja. Ali: 7. Ne čekajte da taj momenat dođe. Nastavite da živite svoj život. Uživajte u dobrim trenutcima i borite se sa lošim. Videćete da će brzo taj momenat doći sam od sebe.

Poglavlje 43 – Pomozite pušaču koji je ostao na brodu koji tone Danas su pušači u panici. Osećaju da se u društvu dešavaju promene. Na pušenje se danas gleda kao na naviku koja nije društveno prihvatljiva, a to shvataju i sami pušači. Oni takođe osećaju da se približava skori kraj ere pušenja. Milioni pušača prestaju sa pušenjem, i svi pušači su svesni te činjenice. Svaki put kada se neki pušač spase sa broda koji tone, oni koji su ostali na njemu se osećaju loše. Svaki pušač instiktivno zna da je van pameti davati toliki novac da bi udisao u svoja pluća kancerogene otrove iz osušenog lišća koje je zamotano u papir. Ako i dalje ne mislite da je to glupo, pokušajte da gurnete zapaljenu cigaretu u svoje uvo i zapitajte se u čemu je razlika? Samo jedna razlika postoji. Tako ne mozete uzeti nikotin. Ako možete da prestanete da gurate cigarete u svoja usta, neće vam biti potreban nikotin. Pušači ne mogu da nađu razuman razlog za pušenje, ali ako neko drugi to radi, onda se i ne osećaju toliko glupo da i sami to rade. Pušači tako providno lažu o svojoj navici, ne samo druge ljude nego i sebe. Moraju. Od suštinske je važnosti da mozak bude ispran, kako bi drugačije poštovali sebe? Oni osećaju potrebu da opravdaju svoju naviku, ne samo sebi, nego i nepušačima. Tako ustvari stalno reklamiraju iluzorne prednosti pušenja. Ako pušač prestane putem metode moći volje, on se oseća ugroženo i teži da postane neko ko stalno kuka. To samo dokazuje drugim pušačima koliko su u pravu što puše. Ako bivši pušač uspe da se reši navike, on je zahvalan što više ne mora da sebe guši niti da utroši novac na to. Ali on nema potrebu da opravda sebe; on ne govori kako je divno biti nepušač. To će uraditi samo ako ga neko pita, a pušači ga to nikad aneće pitati. Ne bi im se svideo odgovor. Zapamtite, strah ih tera da puše, i radije će zabadati glavu u pesak. Jedino će pitati kako je to biti nepušač onda kada vide da je vreme da prestanu.

Pomozite pušaču. Otklonite ove strahove. Recite mu kako je divno što ne morate da gušite sebe, kako je divno buditi se ujutru i osećati se fizički dobro i zdravo umesto da se budite i da vam iz pluća šišti i da kašljete, kako je divno osloboditi se ropstva, biti u stanju uživati u punoći života, nemati više crne senke u glavi. Ili, još bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu. Veoma je važno da ne zastrašujete pušača govoreći mu kako zagađuje atmosferu ili kako je na neki način nečist. Postoji verovanje da je bivši pušač najgori u tom slučaju. Mislim da to ima veze sa tim što on koristi metodu moći volje pri prestajanju. Bivši pušač, iako se rešio navike, još uvek ima ispran mozak, i deo njega i dalje veruje da se on žrtvuje. Osetljiv je, i njegov prirodni odbrambeni mehanizam je da napadne pušača. To može pomoći bivšem pušaču, ali ne pomaže pušaču. To ga samo vraća unazad, i čini da se oseća još gore i takođe čini da njegova želja za cigaretom postane još veća. Iako su promene u društvu koje se tiču pogleda na pušenje glavni razlog zbog kog milioni pušača prestaju da puše, to im ne olakšava. U stvari, malo im i otežava. Većina pušača danas misli da oni prestaju zbog zdravstvenih razloga. To baš i nije tako. Iako je ogroman rizik po zdravlje glavni razlog da se prestane, pušači godinama ubijaju sebe i to ništa nije značilo. Glavni razlog zbog koga pušači prestaju da puše je zato što je društvo počelo da tretira pušenje onako kako treba: kao odvratnu zavisnost od droge. Uživanje je uvek bilo iluzija; ovakav stav otklanja iluziju, i tako pušač nema „slamku“ da se za nju uhvati.

Zabrana pušenja u Londonskom metrou je klasičan primer dileme pušača. Pušač ili zauzme stav „O.K., ako ne mogu da pušim u vozu, naći ću neki drugi prevoz“ – št oništa dobro ne donosi već samo guvitak za Londonski Transport, ili kaže „Dobro, to će mi pomoći da smanjim pušenje.“ Kao rezultat se dobija da umesto što bi popušio jednu ili dve cigarete u vozu, a ni u jednoj ne bi uživao, on se uzdržava čitav sat. Za vreme tog perioda uzdržavanja, ne samo da će se osećati psihički ugroženo i čekati svoju nagradu nego će njegovo telo žudeti za nikotinom. Kako je dragocena ta cigareta koju bi onda konačno zapalio! Prinudne apstinencije ne pomažu da se smanji unos nikotina jer pušač samo više uživa u cigaretama onda kada mu se dozvoli da puši. To samo urezuje u njegov um da je cigareta dragocena i da je on zavistan od njih. Mislim da je najgori uticaj ovakvog nametnutog uzdržavanja na trudnice. Mi dopuštamo da svakodnevno bombarduju tinejdžere masivnim reklamiranjem a to je ono što ih i navuče na pušenje. Onda kada su u najstresnijem dobu svog života, i kada im se pričinjava da im je potrebna cigareta, medicina ih ucenjuje da prestanu jer to škodi bebi. Mnogi ne uspeju da prestanu da puše i naterani su, ne svojom krivicom, da pate od osećaja krivice do kraja svog života. Mnogi i uspeju, i budu zadovoljni time, misleći: „Dobro, ja ću to učiniti za dobrobit bebe, a za 9 meseci ionako ću se izlečiti od toga.“ Onda dođe strah od porođaja i bol, sve praćeno najvećim doživljajem u njihovim životima – rođenjem njihove bebe. Straha i bola više nema, i prelepa beba je stigla – a stari okidač se ponovo aktivira. Još postoji ispranost mozga, i maltene pre nego što se iseče pupčana vrpca, devojčica već ima cigaretu u ustima. Ushićenost te prilike blokira u njenoj glavi odvratan ukus cigarete. Ona nema nameru da se ponovo navuče. „Samo jedna cigareta.“ Prekasno! Ona je već navučena. Nikotin je ponovo ušao u njeno telo. Stara žudnja se ponovo javlja, i ako uspe da se ne navuče odmah, post-natalna depresija će je sigurno dovesti do toga. Čudno je to da iako zavisnici od heroina krše zakon, stav našeg društva je veoma opravdano sledeći: „Šta možemo učiniti da pomognemo jadnom čoveku?“ Hajde da zauzmemo isti stav prema jadnom pušaču. On ne puši zato što želi već zato što misli da mora i za razliku od zavisnika od heroina, obično prolazi kroz višegodišnje mentalne i fizičke muke. Uvek kažemo da je brza smrt bolja od spore, i zato – ne zavidite jadnom pušaču. On zaslužuje vaše sažaljenje.

„Moj život trenutno je jedno veliko čudo! Sve mi je novo i fenomenalno. Otvorili ste vrata kroz koja sam prošla, i beskrajno sam vam zahvalna!“ Debi S.

Poglavlje 44 – Savet nepušačima

POMOZITE DA VAŠI PRIJATELJI ILI RODBINA KOJI PUŠE PROČITAJU OVU KNJIGU. Prvo prostudirajte sadržaj ove knjige i pokušajte da stavite sebe na mesto pušača. Nemojte ga terati da čita ovu knjigu niti da prestane da puši tako što ćete mu pri tom reći da narušava svoje zdravlje ili traći novac. On to već zna bolje od vas. Pušači ne puše zato što u tome uživaju ili zato što to žele. Oni to samo govore jer su zavisni od cigareta, zato što misle da ih cigareta opušta i da im daje snagu, sigurnost i zato što misle da nikad više neće uživati u životu bez cigarete. Ako pokušate da naterate pušača da prestane da puši, on će se osećati kao životinja koja je upala u zamku i još više će želeti cigaretu. Tako može da postane pušač u potaji i u njegovom mozgu cigareta će postati još dragocenija. (Vidi poglavlje 26)

Umesto toga, pogledajte drugu stranu svega. Odvedite ga u društvo bivših pušača (ima ih 15 miliona samo u Britaniji). Neka mu oni kažu kako su i oni mislili da će biti navučeni celog života i koliko je život bolji kad ste nepušač. Kad učinite da on u to poveruje, njegov um će početi da se otvara. Onda krenite da objašnjavate iluzije koje se stvaraju kada je u krizi. Ne samo da ga cigareta ne diže, nego upravo one uništavaju njegovo samopouzdanje i čine ga nervoznim i neopuštenim. Tada bi trebalo da bude spreman da sam pročita knjigu. Očekivaće da naiđe na stranice teksta o raku pluća, srčanim bolestima, itd. Objasnite da je pristup potpuno drugačiji i da se jako malo priča o bolestima i da je to neznatan deo ove knjige. POMOZITE DOK TRAJE ODVIKAVANJE. Bilo da bivši pušač pati ili ne, vi pretpostavite da je tako. Ne pokušavajte da umanjite njegovu patnju govoreći mu kako je lako prestati; on to može sam. Umesto toga recite mu kako ste ponosni, kako on bolje izgleda, kako lepše miriše, kako lakše diše. Veoma je važno d aovo radite. Kada pušač pokuša da prestane, euforija izazvana tom činjenicom i pažnja koju dobija od prijatelja i kolega može mnogo da pomogne. Međutim, brzo se zaboravlja, tako da ih stlano podsećajte na prednosti života kao nepušača. Samo zato što on ne priča o pušenju, vi možete pomisliti da je on zaboravio na sve to a vi nećete želeti da ga podsećate. Upravo je suprotno kada se koristi metoda moći volje, jer bivši pušač postaje samo time opsednut. Zato ne bojte se da pomenete to, i nastavite da ga hvalite; on će vam sam reći ako ne želi da ga podsećate na pušenje. Dajte sve od sebe da ga oslobodite pritiska dok je u fazi odvikavanja. Pokušajte da smislite načine da mu učinite život interesantnijim i lepšim. Ovo takođe može biti period testiranja i za nepušače. Ako je neko vreme nervozan unutar jedne grupe ljudi, to može doprineti da svi postanu nervozni. Zato učestvujte u tome ako se bivši pušač oseti nervozno. On se može istresti na vama, ali ne uzvraćajte mu istom merom; to je upravo

trenutak kada mu je najviše potrebna vaša pohvala i razumevanje. Ako ste i vi nervozni, pokušajte da to ne pokazujete. Jedan od trikova koje sam ja koristio dok sam pokušavao da prestanem pomoću metode moći volje je da odjednom dobijem takav napad besa, nadajući se da će moja žena ili prijatelji reći: „Ne mogu da podnesem da te gledam kako se mučiš. Za ime Boga, zapali cigaretu.“ Tako pušač i dalje ima obraz, jer nije on „popustio“ – rekli su mu drugi da zapali. Ako bivši pušač koristi ovakav zaplet, ni u kom slučaju ga ne hrabrite da puši. Umesto toga, recite: „Ako cigarete čine da se tako osećaš, hvala nebesima što ćeš uskoro biti slobodan. Kako je divno da si tako snažan i razuman da želiš da prestaneš.“

Finale: Pomozite da se ova svinjarija okonča Po mom mišljenju, pušenje je najveća svinjarija našeg društva, uz nuklearno oružje. Sigurno je da je ljudski rod toliko napredovao zato što ima sposobnost komunikacije, prenošenja znanja i iskustva ne samo među pojedincima, nego i budućim generacijama. Čak i niže brste osećaju da je neophodno da upozore svoje mladunce o opasnosti i zamkama života. Ako se nuklearno oružije ne upotrebi, nema problema. Ljudi koji podržavaju nuklearno naoružanje mogu lukavo da kažu: „To oružje čuva mir.“ Ali ako se upotrebi, rešiće i proble sa pušenjem i svaki drugi problem, a bonus političarima je to što neće biti nikog da im kaže: „Niste bili u pravu“. (Pitam se da li je to razlog zašto ga i podržavaju.) Međutim, koliko god se ne slažem sa idejom nuklearnog naoružanja, barem su odluke o njegovom korišćenju donete u veri, iskrenoj veri da će to pomoći ljudskom rodu, dok je sa pušenjem drugačije, znaju se činjenice. Možda se za vreme poslednjeg rata zaista verovalo da cigarete daju snagu i pouzdanost. Danas se zna da je to sve iluzija. Pogledajte reklame za cigarete danas. Nema u njima tvrdnje da cigarete opuštaju ili da su zadovoljstvo. Tu su samo tvrdnje o kvalitetu duvana. Zašto bi nas zanimao kvalitet otrova? Neverovatno je to licemerje. Kao društvu, jako nam smetaju duvanje lepka i zavisnici od heroina. Kad se to uporedi sa pušenjem cigareta, ovi problemi izgledaju sićišno. 60% ljudi je zavisno od nikotina, a većina njih potroši najviše novaca na cigarete. Desetinama hiljada ljudi je uništen život jer su navučeni. Pušenje je bez premca najveći ubica u društvu i investicija od koje je najviše zaradila Britanija. Ona zaradi 8.000.000.000 funti godišnje na muci zavisnika od nikotina, a duvanske industrije troše godišnje 120.000.000 funti na reklamiranje te prljavštine.

Kako pametno te kompanije koje prave duvan štampaju upozorenje na kutijama cigareta, a britanska vlada potroši jako malo para na TV kampanje, gde se priča o raku, lošem zadahu, odsečenim nogama, a onda se opravdaju u moralnom smislu i kažu „Mi smo vas upozorili na opasnost. To je vaš izbor.“ Pušač nema izbor, kao što ni zavisnik od heroina nema izbor. Pušač ne odluči da se navuče; on biva uvučen u zamku. Da pušači imaju izbor, jedini ljudi koji bi sutra ujutru i dalje pušili bili bi oni mladi koji veruju da mogu da prestanu kad god to požele. Odakle ti dvostruki standardi? Zašto se na zavisnike od heroina gleda kao na kriminalce, a ipak oni mogu da se registruju kao zavisnici u Velikoj Britaniji i da dobiju besplatan heroin i terapiju koja će im pomoći da se izleče? A pokušajte da se registrujete kao nikotinski zavisnik. Ne možete dobiti cigarete po istoj ceni. Platićete tri puta više za njih. Ako odete kod lekara za pomoć, ili će vam reći: „Prestanite to da radite, to vas ubija“, što već znate, ili će vam prepisati nikotin u nekom drugom obliku, što ćete platiti nešto malo a sadržaće istu onu drogu u sebi sa koje se pokušavate da skinete. Kampanje koje zastrašuju ne pomažu pušačima da prestanu. One uplaše pušače, što čini da oni žele da još više puše. To čak ne sprečava ni tinejdžere da se navuku. Oni znaju da cigarete ubijaju, ali takođe znaju da ih jedna cigareta neće ubiti. Pošto je ta navika toliko učestala svuda, pre ili kasnije, tinejdžer će pod pritiskom društva ili iz radoznalosti zapaliti tu jednu cigaretu. I baš zato što će imati odvratan ukus, on će se navući. Zašto mi dozvoljavamo da se ovaj skandal dešava? Zašto vlade država ne smisle odgovarajuće kampanje? Zašto nam ne kažu da je nikotin droga i otrov ubica, koji vas ne opušta niti vam daje samopouzdanje nego vam ubija nerve i samo sa jednom cigaretom se možete navući? Sećam se kada sam čitao knjigu Vremenska mašina H.G. Velsa. Knjiga opisuje incident u dalekoj budućnosti gde čovek pada u reku. Njegovi drugovi samo sede pored obale, nemareći za njegove vapaje. Taj incident mi je bio nehuman i veoma me uznemirio. Mislim da je generalna apatija društva u vezi sa problemom pušenja veoma slična. Mi dozvoljavamo da se u doba dana kada najviše ljudi gleda televiziju – prenose turniri sa sportovima koje sponzorišu duvanske industrije. Vidimo igrače kako pale cigarete. Zamislite kad bi neki takav događaj bio sponzorisan od strane mafije a igrač je zavisnik od heroina, i da ga prikazuju kako bode sebe iglom! Zašto dozvoljavamo društvu da mladi ljudi uništavaju sebi život, a život im je bio kompletan pre nego su počeli da puše, mentalno i psihički, da ceo život žive u prljavštini i bolesti? Možete pomisliti da ja previše dramatizujem. Nije tako. Moj otac je umro u svojim ranim pedesetim jer je pušio. Bio je jak čovek i mogao je da poživi do danas. Verujem da sam ja bio vrlo blizu smrti u svojim četrdesetim, iako bi moja smrt bila pripisana moždanom udaru a ne pušenju. Sada provodim svoj život u pomaganju ljudima koji su postali bogalji od neke bolsti ili su u zadnjim stadijumima bolesti. I ako razmislite – i vi ppoznajete dosta takvih ljudi. Neke promene su se desile u društvu. Jedna grudva se odkotrljala i nadam se da će ova knjiga doprineti da to postane lavina. I vi možete da pomognete i prenesete poruku.

FINALNO UPOZORENJE

Sada možete uživati u ostatku svog života kao nepušač. Da biste to osigurali, morate pratiti ove jednostavne instrukcije: 1. Čuvajte ovu knjigu na bezbednom mestu i tamo gde možete u svakom trenutku da dođete do nje. Nemojte je izgubiti, pozajmiti niti baciti. 2. Ako ikada počnete da zavidite drugom pušaču, shvatite da oni zavide vama. Niste vi ugroženi. Pušač je ugrožen. 3. zapamtite da niste uživali u tome što ste pušač. Zato ste prestali. Uživajte u tome što ste nepušač. 4. Zapamtite, „samo jedna cigareta“ ne postoji. 5. Nikada ne sumnjajte u svoju odluku. Vi znate da ste doneli pravu odluku. 6. Ako budete imali ikakvih poteškoća, kontaktirajte najbližu Alen Kar kliniku. Na sledećim stranama ćete naći listu tih klinika.

Sada konačno možete reći „JUPI! JA SAM NEPUŠAČ!“ Postigli ste nešto stvarno veličanstveno. Svaki put kada čujem da je neki pušač napustio brod koji tone – osetim ogromno zadovoljstvo.

Alen Kar Srbija (“Viva Partners d.o.o.”) Kneza Miloša 45 11000 Beograd Srbija Tel: +381 (0)11 / 264 1045 http://www.allencarr.rs