Aleksej Suvorin - Ozdravljenje pomocu gladi i hrane

Метода Суворина Оздрављење помоћу глади и хране Први део - Оздрављење помоћу глади. А. Суворин И3ДАЊЕ УДРУЖЕЊА „НОВО ЗДРАВЉЕ - НОВИ ЖИВОТ“ БЕ0ГРАД. 1 9 2 8. РУСКА ШТАМПАРИЈА У БЕОГРАДУ, Космаjска ул. 51 Идеја и суштина моје методе. Ето шта је потпуно ново у мојој методи: Савремена храна (месна и масна) оставља много шкодљивих остатака у човечијем организму, које он никако не може да преради до краја и избаци напоље, док врши варење хране преко стомака. Али му се снаге за то ослобађају одмах, чим почне да гладује. Онда он тражи материјал за исхрану изнутра себе, прерађује га па остатке избацује преко језика напоље. Приметивши то на сопственом искуству, ја сам први понудио, да се ради оздрављења човека принуди његов организам да гладује присилно. Онда он - као сама непогрешива природа, потпуно непогрешиво узима за своју исхрану најпре све отпатке и рђу, који су се у њему прикупили, избацује остатке после тога напоље и на тај се начин прочишћава. Неколико хиљада факата за ове три године показали су да заједно са овим ђубретом и рђом човечији организам напушта велика количина тако званих „болести". Поред тога ја сам приметио, да и ако тај процес иде у физичком организму, али пак њиме руководе психичке снаге, брижљиво сачувати које је стога од нарочите важности за резултат гладовања. Ова посматрања и факта јесу основа моје методе лечења. Да ли заиста излечује „метода Суворина"? Ово је, наравно, прво питање, које се поставља према свакој методи лечења - она мора не само да лечи, већ и да излечује! Ево факата, јавно посведочених свакодневном штампом Београда пред лицем целе престонице и самих доле наведених установа и лица - г. Министра Народног Здравља, Лекарске Коморе и самих болесника, који су се излечили. Лекарска Комора ме је оптужила г. Министру Народног Здравља, да ја лечим „непознатим начином“, немајући дипломе, и тражила, да се ми забрани лечење. У своме објашњењу г. Министру ја сам рекао, да ако моја метода и до данас остаје непозната за Лекарску Комору, то у томе кривица није од мене: има већ три године, као ја стално обраћам пажњу лекара и клиника Београдских на моју методу лечења, нудећи да сам послужим као објекат проучавања исте, зли до данас је све то било узалуд. Даље, ја немам, заиста, дипломе, али диплома није ни потребна за давање савета болесницима, на који начин може се излечити без употребе ма каквих опасних средстава и отрова! „Ја се нисам никад правио лекар. За свет свеједно да ли имам какву диплому. За људе је важно, само, да ли ћу их ја излечити, или не? Ја не лечим, већ само чистим човеков организам помоћу процеса дубоког прочишћавања, који је од мене откривен и у последње доба озбиљно проучен. Тај процес има своје одређене фазе, ток и рок (40 дана), исто тако као што трудноћа жене има рок од 9 месеци. Да ту дејствује не моја лична досетљивост, него заиста неки стални процес природе, доказује сама цифра успеха моје праксе и мојих исцељења, на име - 100 на сто! Проценат,

који не постоји ни за једног дипломираног лекара у свету и који мора да има своје објашњење! Ни сам кабинет министара, чак ни ја сам не бих могао забранити ни принудно прекинути моју праксу, јер би свеједно продужили да ми долазе кући људи ради себе, своје деце, родитеља и другова, да дознају, колико и како треба гладовати, да се човек ослободи чира у стомаку, реуме, емфиземе и др. У Београду и у целој Србији само ја сам могу на основу опита одговорити на то. Ни један лекар не може дати на основу опита према томе никакав одговор. Шта да раде болеснице онда“. На крају ја сам молио г. Министра да ми се даду из Опште Државне Болнице 3 болесника, који болују од чира у стомаку, 3 који болују од емфиземе плућа, 3 који болују од проширења аорте, њим ћу од себе придружити још три болесника са живчаним парализама,' које су лекари прогласили неизлечиве. Са тим болесницима, под контролом лекара, ја се обавезујем на оне тачке: 1. Примењивањем моје методе, по мом руководству, под потпуном контролом господе лекара Болнице, сви ти болесници већ у току првих 10 дана осетиће знатно олакшање и добиће унутрашње уверење да су на добром путу. 2. Њихове болести ће се излечити: чир у стомаку за 3 недеље; емфизема плућа за 5 недеља и проширење аорте за 6 недеља. Ону моју изјаву Лекарска Комора је узела као доказ праве моје психозе и тражила је званично истраживање мојих психичких способности. Јесте!! Јесте !! Чак до тога дошло! Као одговор, ја сам јавио у главним Београдским новинама („Политика" и „Време" од 30. новембра и „Ново Време“ од 6. децембра 1927. године) следеће: НЕ МОЈЕ МИШЉЕЊЕ, НЕГО МОЈА ФАКТА, „Лекарска Комора изјавила је своје мишљење, да исцељења помоћу моје методе лечења јесу само моје „уображење" и труди се да сугерира то своје мишљење г. Министру Народног Здравља. Али, шта вреди „мишљење" чак целе Коморе дипломираних лекара, кад его су „факта": У току октобра - новембра само у Београду и Земуну следећа лица су се исцелила од чира у стомаку (и у цревима) по мојој методи: Витомир Кораћ, министар на расположењу, Страхињића Бана 26. В. В. Лукомски, архитекта, Краља Милана 44. Г-ђа Гашић, Дринчићева 21. Г. Стефан Матић, официр морнарице, Дубровачка 9, Земун. Г-ђа Сојка Хасан, Риге од Фере 16. Г. Васа Марковић, шеф ложионице железничке станице, Земун. Г. Данило Алчех, Краља Петра 70. Г. Подваљни, шеф „Чистоће", Краља Милана 30. Јулија Партонић, Молерова 90. Сва ова лица пре лечења гладовањем била су на прегледу код лекара, који су њима потврдили, да болују од чира у стомаку (и у цревима); већина је имала и рентгенске слике. И пак сви су се исцелили и постали су здрави! Како може г. Министар Народног Здравља без ислеђења ствари, тј. горе наведених факата, забранити ми да саопштавам људима, како се треба лечити по методи, која даје такве резултате, и коју дипломирани лекари не познају?! Зашто да не знају? Зашто онда имају дипломе на знање? 29. новембра 1927. АЛЕКСЕЈ СУВОРИН.

Г. Министар, као и сви становници вароши Београда заједно са члановима Лекарске Коморе добили су пуну могућност да провере истинитост ових факата и ниједан од њих па ни Лекарска Комора нису дали нити исправке, нити противу разлога и мени није забрањено лечење!! Моја метода заиста излечује! У чему је моје откриће? Да гладовање олакшава многе болести, да се апетит обично губи на крају првог дана, да се може гладовати без икаквих катастрофа чак и неколико десетка дана, да се у почетку гладовања на језику појављује меки „талог", а на крају тај талог се губи па онда долази апетит - све је то било познато и раније, али апсолутно није било познато, зашто се ово све дешава у организму човека, непознат је био сам механизам гладовања, није била тачно опредељена његова суштина и улога у животној радњи човечјег организма, његове фазе, рок и место, на коме се тај механизам врши у организму. Ја први показујем науци медицине, да I. Приликом систематског гладовања по начелу „ништа не јести и пити само воду" у човеку се одмах почиње храњење од сопствених резерва и врши се процес, који ја називам природним аутоматским процесом дубоког прочишћавања организма изнутра. Овај процес ја називам - природним - јер при овом процесу температура гладовника се обично смањује са 0,51,5 степена и не излази ван граница 35 - 37 степени - толико се организам осећа нормално; - аутоматским јер га врши сама природа према раније опредељеном плану без икаквог учешћа човека и његове вештине, која веома често греши; - дубоким - јер у току 40 дана свога потпуног рока он обухвата цео организам н ткива човека, добротворно делујући ма његове најдубље живчане центре; - делујућим изнутра - јер он не лечи болести споља, већ избацује исте из дубина човечјег организма, уништавајући саме корене истих. Неправилно храњење, пре свега храњење са месом, у току десетка хиљадугодишњица (ако не више, рачунајући од времена открића ватре) напунило је организам човека остацима, које он не може избацити, јер је сувише слаб, док се врши варење хране у стомаку. Али се у њему одмах појављују снаге и могућност, када његов стомак престаје да узима целу његову енергију. Нама још непознати апарат варења хране изнутра почиње онда да ради у организму, избацујући све ђубре највећим делом преко уста. II. Дакле, за општу асенизацију човечјег организма у њему стално делују не један, већ два механизма и постоје не један, већ два пута: један - за време, када се организам храни нормално, тј. преко стомака, и тај пут води преко црева одозго и други - за време када организам гладује, тј. храни се од својих унутрашњих резерва, и овај пут води у организму одоздо и завршава се у устима на површини језика. Центар овог тока излазећих отпадака унутрашњег сагоревања материје налази се у корену језика на брежуљку Papilae circumvallatae. III. Избацивање преко пљувачке и уста остатака сагоревања материје почиње се већ од првог дана гладовања, чиме се објашњава до сада непојмљива појава да апетит се губи на крају првог дана: ови остаци трују живце укуса, који се налазе на површини језика, чиме и убијају апетит за све време трајања процеса, тј. док се траје избацивање ових пеплова преко уста. IV. Организам обично треба од 5 до 6 дана да коначно припреми евакуацију преко уста ових пеплова од унутрашњег сагоревања. Природно је да се у то време осећа нужда у води која на време не може да стигне преко уста; с тога се неки део пеплова задржава у дубоким деловима црева, трујући истовремено организам и често изазивајући главобољу, слабост и вртоглавицу, чиме се доказује несумњиво и узрок ових болова. Обично шестог

дана организам успева да очисти онај застој пеплова и у њему се утврђује чврсто и мирно осећање. V. Прве две недеље гладовања дају нарочито видне последице за живчане болести, реуму, гихт, водену болест, скора запаљења и ране у вези са истовременом ликвидацијом у организму отока, гноја и страних соли. VI. Ако гладовник прекида гладовање пре 30 дана то му обично иде лако за руком, и ако апетит у току првих дана бива веома слаб, јер је организам приморан да прими натраг пеплове, већ спремљене и достављене к местима избацивања и то му привремено трује крв. Ако се пак покушај прекида гладовања врши после 30-ог дана, онда организам директно протестује против тога и избацује храну путем повраћања натраг, јер у ове дане се почиње евакуација најоштријих пеплова већ припремљених за избацивање, примити које натраг је веома тешко за организам. VII. Збиља почетком четвртог десетка дана гладовања почиње се евакуација преко уста пеплова нарочито вида и „талог“ на језику постаје при првом пуном гладовању (од 40 дана) жуте боје, после пак и са мрким мрљама. При поновним гладовањима боја и својства талога се мењају. Последњег дана (обично 39-ог) језик се сасвим чисти, сем брежуљка Papilae circumvallatae, који остаје офарбан кругом мрке боје са шпицом унапред. Затим се очишћава и он и долази „неукротив апетит", који, даје брзо обнављање изгубљених ткива тела. VIII. Живчани организам обнавља своје издатке не тако брзо и ако при почетку нормалне исхране и сувише оптеретите срце радом око растурања по телу веће количине сокова од хране, тј. ако будете у ово доба јели и сувише много, узимајући у обзир само физички апетит, и будете неопрезно трошили своје живчане снаге, онда могу се појавити кроз недељу и по дана после гладовања привремене набреклости руку и ногу, појаве анемије мозга и др. које брзо пролазе при регулисању исхране и при привременом смањивању исте, нпр. при узимању хране само један пут дневно, или при једнодневном посту. IX. Потпуни рок, у току кога организам, натеран гладовањем, успева да ликвидира у себи све непотребне, штетне и другостепене за живот елементе и један део тих материјала употреби на своју исхрану, док остатке и пеплове, избаци ван, обично износи 40 дана, као што је потпуни рок за развиће ембриона у организму жене 9 месеци. После тога рока приликом даљег гладовања организам већ почиње да гризе и делове и ткива тела, који су неопходно потребне за живот и здравље човека - онда треба почети јести. X. С тога не може бити никаквог спорта у гладовању, као што не зависи од воље жене да носи дете у својој утроби не 9, већ девет и по месеци. Они пак, који гладују и пошто се код њих језик на крају 40 дана очисти, - нису ништа друго, но самоубице и медицина мора то објаснити ширим масама и борити се противу тога. XI. При овом процесу сав материјал другог реда, који није апсолутно потребан за одржавање живота, одлази па исхрану човека. Сав човек се некако исисава, испарава се изнутра и на крају гладовања претвара се у живи костур са обешеним живцима и сувим мишићима, покривен смежураном сувом кожом. XII. Цело његово обличје често али не увек - говори о крајњој изнемоглости, али у исто време животна снага у њему нимало није смањена и он је обично пун енергије и самопоуздања. Ово је природно, јер његово мршављење није резултат болести и високе температуре, која је исту пратила, већ је последица природног процеса са нормалном температуром. Опа животна енергија одмах се активно показује тиме, што се обично кроз недељу и по или две недеље дана овај живи костур се облачи у ново тело и онде је човек сам себи судија, шта треба да прими од овог новог тела, а шта да одбаци, да би за увек постао здрав. XIII. За време овог општег процеса прочишћавања у човеку пролазе неколико засебних завршених процеса, који апсолутно обнављају најважније његове органе: бубреге, срце, џигерицу, црева. Први се журе да се ослободе свакакве унутрашње рђе - бубрези и срце од непотребне масти; мокраћа постаје тамно жута чак и крваво црвена, показујући, каквим

трулежoм су били препуни бубрези. Мишићи срца, из којих гладовање исисава маст, постају сувљи, растегљиви и стога снажнији - срце постаје чвршће и појачава се. Нарочиту пажњу лекара заслужује процес потрошње организмом резерви шећера (гликогена) у џигерици, који служе извором физичке енергије човеку. Ове резерве се код појединих људи троше из непознатих разлога врло брзо и они онда кроз 15-25 дана поста осећају изненадно тешку слабост, изнемоглост, која брзо расте. Узрок је онда не само гладовање, не само не примање хране, већ привремени нестанак резерви шећера у џигерици. Лекар мора то да предупреди и да могућност пацијенту да доведе гладовање до краја. Обично у току четврте недеље иде пуном снагом најважнији за резултате гладовања процес умирања слузокоже у унутрашњости црева и њеног избацивања ван заједно са нечистоћама, које су се за њу залепиле и седеле на њој деценијама. Ово се обично прати наступањима повраћања, а понекад и лупањем срца. Наравно ово може да застраши и самог гладовника и његове блиске. Стварно овде нема ништа опасног - то се врши природно и добротворно за човека чишћење организма, али лекар мора да зна, на који начин треба уклонити ове и сувише тешке и непријатне осећаје код гладовника. XIV. Обично се процес завршава око 40 дана тиме, што се језик очишћава од „талога" и што се појављује апетит. Понекад пак не долази прво или друго. Онда је ово обично знак, да црева још нису очишћена сасвим. У томе случају треба одгодити за неколико дана храну и очистити црева (комбинацијом од уље-вазелина, лека за прочишћавање и клизме). Кад су црева очишћена - језик сав постаје чист и онда је дошао природни крај гладовању! Све ово је само по себи веома важно и апсолутно ново за науку савремене медицине и даје ми право рећи да сам учинио „откриће“ у физиологији човека. До сада медицина није имала на расположењу толико чудотворног, заиста магичног оруђа. Први пут човек добија могућност после можда многих хиљада векова да са разумевањем и до краја очисти машину свога организма и тиме да јој да могућност да ради сасвим друкчије. Јасно је велики значај овога за целокупан његов живот и развитак његових снага! Историја методе. Још 1912. год. у Петрограду, када сам писао књигу „Нови човек“, ја сам први пут применио на себи дуго гладовање, да проверим речи Л. Мечникова, да при добровољном гладовању апетит се осећа само у току првих 20 часова. Ја сам онда гладовао 10 дана. Речи Мечникова су се потпуно обистиниле и ја сам приметио, да приликом гладовања човек потпада неком нарочитом процесу, осећа неко ново дубоко стање организма, које би узалуд покушавао објаснити другим људима, који га не би разумели, па би чак скорије веровали да је луд, него да се заиста може не јести ништа данима и недељама, а не осећати глад и уз то не само не умрети, већ и оздравити од најтежих болести!! Преда мном је било нешто дубоко природно, а у исто време и потпуно за људе ново!! Јесени 1924. год. у Београду ја сам први пут издржао потпуни рок гладовања - око 40 дана. Моје гладовање је трајало 39 и по дана и онда сам први пут осетио и на самом себи се уверио, да приликом дугог гладовања у човеку заиста се врши моћан процес чишћења изнутра, који се завршава у року од 40 дана (више или мање) и чији се непотребни остаци избацују ван на нарочит начин преко уста углавном. Свега сам гладовао у току последње 3 године - пет пута - 39 дана, 21 дан, 37 дан, 37 дан и 12 дана. Ово и хиљаде случајева гладовања, које сам од тога доба пратио у току од три године потпуно су потврдиле посматрање и допустиле да ово своје запажање разрадим у методу, коју сам успео у Србији и да докажем. Како у њеном основу не лежи нека нова комбинација вештачких, раније познатих начина и средстава лечења, већ процес саме природе, увек непогрешиве и неодољиве, то је потпуно природан и необичан проценат излечења - и то 100%. Суштина процеса је чишћење организма од највећих његових дубина - а каква машина и када није

радила боље после свог чишћења? Понављам, за две године од неколико хиљада случајева, ја не знам ниједан случај примене ове методе, који не би донео или потпуно излечење - оно најчешће или, у сваком случају знатног побољшање, које после поновног издржаног потпуног курса гладовања претвара се најчешће у потпуно излечење. Када су се болесници придржавали свих мојих упутстава и болесник, или његов лекар нису покушавали да се самовласно и непажљиво боре са природним током процеса дубоког прочишћавања, који се сам нагласи - не знам ниједан случај незгоде или катастрофе. Ако ко зна за такве случајеве, молим да ми исте саопшти, или још боље, огласи преко штампе са тачним именима и адресама. Још један пут понављам - ја такве случајеве не знам! Нарочито брзи и поражавајући резултати постижу се приликом лечења онда када је основни узрок болести: 1) гној у крви и ткиву; 2) непотребне соли у плућима; 3) малаксање и повреда срца; 4) удебљање; 5) нова болест, која се у последње време јасно барем за мене опредељена - страдање дубоких - ја бих рекао: најдубљих — живчаних центара (сушење жлезди). Механизам излечења је при ономе веома једноставан и опредељује се па и потврђује се приликом већ незнатног набљудавања. Механизам излечења и факта. Општи механизам излечења је прочишћавање организма изнутра. Не примајући хране преко стомака, организам ипак мора да живи, тј. да се храни те ту храну је принуђен пронаћи унутра себе и пошто ту дејствује сама непогрешива природа, организам и употребљује за своје потребе непогрешиво прво оно, што му унутра њега шкоди, али он није имао снаге избацити исто, док су његове снаге биле запослене радом стомака и то најпре гној и непотребне соли у крви и ткивима (шећер, млечна и мокраћна киселина и др.), затим - оно, што му је било сувишно и то - маст и најзад - оно, без чега у крајњем случају ипак могао је да живи, и то сувишак мишица (месо). I.- При гноју у крви и ткиву приликом гладовања организам узима себи на исхрану сами материјал, од кога се гној у њему ствара. Стога гној више не долази у ране односно запаљења, не гложе више исте и ране и запаљења се суше изнутра и — затварају се. Чир у стомаку излечује се у року од једне и по до три недеље. Чак и туберкулозни процес у плућима се зауставља при гладовању, али при томе наравно треба изводити гладовање веома пажљиво, узимајући у обзир резултате од сваког дана, и пре поста појачати организам болесника, али пак не само са млеком, месом, машћу и јајима, као што се то обично ради и што даје болеснику не крв тј. снагу, већ само маст тј. терет. II.- При страним солима у крви и ткиву, као например при мокраћној и млечној киселини (гихт и реума), кречу (склероза), шећеру (дијабетес) и др; излечење долази с тога што и ове соли организам узима ради своје исхране и ради обнове оболелог ткива, које пропада приликом гладовања. Природно је, да се овом приликом распадају нагомилавања кристала тих соли, који иначе изазивају болове реуме, ишијаса и др; и опадају набреклости у зглобовима. Исто се тако објашњава и излечење водене болести: сваки грам соли има особину да собом веже, тј. задржава у организму 96 грама воде и када се процесом гладовања из организма удаљују непотребне соли, мора да са њима излази, и заиста излази са мокраћом, и вода: не стало онога, што је држало њу у организму. Требало је само принудити организам да сам разблажи оне соли, што се и постиже гладовањем. При воденој болести олакшање се осећа већ другог дана и за две до три недеље болест нестаје. III.- При неправилностима и слабости срца малаксало срце увек ради лаганије и стога увек се покрива машћу; његови мишићи постају лабавији, губе своју растегљивост. Гладовање скида са срца маст, његови мишићи се суше и појачавају и од првих дана гладовања човек осећа да је његово срце постало снажније, да је почело његово излечење. IV.- При болести одебљања удаљују се гладовањем без нарочитих мука велике количине масти. Америчке медицинске лабораторије утврђују да при крајњем гладовању (смрти од глади) ткиво човека овако губи у својој тежини:

Маст - 97% Мишићи - 30% Џигерица - 66% Слезина - 63% Крв - 17% Живци - 0%!! Дакле када човек задржава свега 4 - 5% своје масти, он још увек живи — може да живи! У исто време при гладовању он је потпуно обезбеђен од ма какве повреде својих живаца. Гладовање само чисти влакна живаца, а не гложе исте (нула губљења!) и с тога сви гладовници већ од првих дана и даље за све време трајања гладовања осећају неки нарочити мир, јачину и душевну равнотежу и њихова интелектуална делатност се знатно повећава. V.- Патње дубоких живчаних центара изражавају се у страдању жлезди и могу се приметити обично још од младих година. Он се испољавају обично у боловима периферијских органа - руку и ногу - понекад у облику језе и убода на први поглед безначајних, понекад у екземи и упорним ранама. Затим у току 10 - 15 година код болесника се појављује читава кита најтежих болести - од неурастеније са јаким главобољама и болова у џигерици, бубрезима и очима до сипње, испадања зуба и опште слабости организма. И све се то ишчезава и губи на чудан начин од гладовања свега понекад за 2 -3 недеље. Очигледно је да је центар свих тих болести био општи и да га треба тражити у дубинама организма - у жлездама, у живцима, у мозгу. Све се ово потпуно подудара са најновијим закључцима науке о стварању болести. Асистент нашег чувеног академика Павлова, професор Сперански нарочитим начином, који је он сам изумео - начином „буксирања кроз енкефаличку баријеру“ уводио је одговарајуће серуме у мозак, делујући непосредно на дубоке живчане центре и зечеви истих експеримената су оздрављали од тетануса, дифтерије и дезинтерије, а деца - од шарлаха. Закључак проф. Сперанског: „Опште оболевање није ништа друго, но испољавање факта да је у процес болести уведен и живчани систем“. Како пак непосредно и дубоко делује гладовање баш на дубоке живчане центре јасно се види из тога, што као обична последица свих дугих гладовања увек долази поред ликвидације одређених болести, у исто време и знатно побољшавање уопште свих органа и способности човека - вида, срца, косе, зуба, стомака, гласа, рукописа, полног система, памћења, сна н др. Могу да кажем да гладовање никад не лечи само једну одређену болест, већ приликом гладовања увек долази излечење баш целог организма - оно делује моћно на све жлезде. Тако г. В. Евгенскиј саопштава ми следеће резултате његовог гладовања од 24 дана: 1) Тежина у ногама и њихова општа замореност чак и при кратком ходању потпуно се изгубила. Ноге су постале лаке, као да имам 20 година. Ходање ми је лако и брзо. 2) Ишијас, који се поновио за време гладовања потпуно је нестао после 2 недеље поста („За време гладовања обично васкрсавају корени старих болести с тим да затим ускоро умру - овог пута за свагда“. (Прим. А. Суварова). 3) Нестало је сузење из очију. 4) Црне мушице у очима скоро су сасвим ишчезле. 5) Белило очију од жутог постало сасвим бело и чисто. 6) Модре вене из слепоочница и образима су ишчезле. 7) Прошла је хронична кијавица, од које сам патио током много година. 8) Ја сам престао да шкргућем зубима у сну од чега сам патио деценијама. 9) Тако исто не хрчем више у сну. 10) Дуго време могу да спавам на левој страни, што раније нисам могао. 11) Осећам се изврсно, апетит је чак и штетан: за 14 дана добио на кантару 11 килограма. Г. Андр. Вандоро, чиновник града Битоља, који је гладовао 42 дана, пише ми 22 априла (1927.). Првих седам дана осећао сам нарочиту слабост у ногама. Апетит се понекад појављивао. Седмог дана целу ноћ ми је нешто тиштало груди - збивало се нешто са срцем.

Осмог пак дана ујутру ја сам осетио да ми сметају цвикери, уверио сам се да видим много боље ненаоружаним оком, одбацио сам цвикере, и ево већ 6. месеци од кад се са истим не служим. До гладовања сам имао слабо срце и неку ману у органима дисања. После гладовања ево већ 6. месеци ја се осећам врло добро. Реума је нестала. Ја сам постао много окретљивији, хитрији. За време гладовања ја сам од 74 кг изгубио 14 кг и сада у току 6 месеци регулишем своју тежину тако, да она не прелази 71 кг, нити се спушта испод 69 кг. Н. Л. Шаншијев, стар 67 година (Пачир-Бачка) овако набраја болести и патње, од којих се избавио четрдесетодневним гладовањем (крај лета 1927. год.). 1) Нестанак главобоље. 2) Нестанак тешког дисања. 3) Нестанак реуматичних болова. 4) Нестанак несанице и повратак здравог сна. 5) Темељно побољшање рада стомака и црева. 6) Знатно побољшање очију. 7) Знатно побољшање хронично болесног језика (пукотине на спољном делу језика). 8) Потпуно излечење емфиземе плућа. 9) Потпуно излечење хроничног бронхитиса. 10) Знатно смањење миокардита. 11) Знатно смањење склерозе. 12) Опште појачање снаге. Овоме списку г. Шаншијев је додао у своме следећем писму још једно знатно побољшање: побољшање раста косе и њена појава на телу чак и тамо где их раније није било: на грудима, на куковима. „Коса ми је на глави иначе прилична. Ћеле немам. Али на темену једио место је давало утисак да ће се ускоро оголити. Сада пак, после гладовања ово сумњиво место више не угрожава опасношћу“. В. Докукин после три гладовања (0, 10 и 40 дана) пише ми: „Без обзира на моје стрпљење приликом купања у хладној води, увече сам увек осећао хладноћу и када сам ишао на спавање, дуго нисам могао да се загрејем чак и испод два топлих јоргана. Ујутру сам устајао потпуно загрејан са великом количином топлоте у телу, која ме је располагала за купање. Увече и ноћу сам опет осећао хладноћу без обзира на топло време. Нарочито сам осећао хладноћу за време свих трију гладовања. Сада после трећег гладовања више не осећам хладноћу увече и ноћу. Сада ми је врућина да спавам чак и под једним јорганом. Ја га скидам и спавам под једним чаршавом. Овој промени се чудим и радујем и том приликом спомињем вас са захвалношћу“. „За својих 58 година ја нисам очистио зубе више од 20 - 30 пута и они су били код мене увек жути. За време гладовања зуби су постали сасвим бели, као од перла“. Ево факата излечења посебних болести приводим само неколико од хиљада, за ове 3 године. Емфизема плућа и проширење аорте. Инжењер Игн. Де Бонди (Варшава) је патио од емфиземе плућа, коју је добио на гњурачким радовима у Порт Артуру и која му је причињавала велике болове. Кашаљ, тешко дисање убијали су сваку вољу и могућност за рад. Гладовао је 33 дана. Сипња је почела да се губи већ од првих недеља. После 4 недеље г. Бонди почео је лако да се диже на четврти спрат без одмора „о томе нисам могао већ много година ни да маштам“. Лако је оставио пушење раније је био страсан пушач. Кроз месец дана г. Бонди ми је писао: „Осећам се тако добро, да сутра идем, пешке у хаџилук за Ченстохово (230 километара)“. Ђенерал Вас. Е. Флуг, стар 67 година патио је од проширења аорте и срца. „Ја сам изгубио" - пише ми он - “сваку способност за рад; нисам могао ни четврт сата да седим поред писаћег стола, а да не осетим болове у левом делу груди". Он је извршио 4 гладовања по 12 дана свако са одмором од по 4 - 5 месеца и већ после првог гладовања „ја сам се осетио

много боље, после пак четвртог су сасвим нестали сви субјективни симптоми - сада радим поред писаћег стола без умора по 6 - 8 часова беспрекидно". Чир у стомаку. Ђенерал Евг. Леонтовић саопштава ми из Кишињева: „У августу лањске године дошао је код мене у Кишињев из Сорока козачки генерал Петар Абрамович Овчиников, кога сам одавно и добро познавао. Дошао је он у таквом стању да сам мислио да му остаје још само неколико дана живота. Он је дошао у Кишињев да изврши операцију, јер је страшно патио око 2 месеца - није могао да једе, нити да спава, омршавио је невероватно, једном речи живи леш. Отишао је код лекара. Решили су чир у стомаку - операција. Са овим је свратио код мене другог дана. „Изгледате ми рђаво" - рекао сам му - „овако, како иде - не ваља. Али знате, шта бих ја урадио на вашем месту? Ја бих покушао да гладујем, као што саветује Суворин". Ту сам му дао ваше чланке. Пошто је исте прочитао, Овчиников је кроз два сата одлучио да гладује, и одбио операцију и отпочео гладовање. 14 дана он ништа није окусио, нити пио. После тога је почео помало да се храни млеком. На крају друге недеље он је осетио побољшање, болови су се смањили, па и сасвим престали, а затим је и сасвим оздравио. Он је скоро био опет овде. Угојио се, изгледа много јачи диван апетит и добро је расположен, као никад до сад". При потпуном гладовању може се и не пити, нарочито у току првих недеља, када човек губи дневно обично до три четвртине, па и један килограм тежине, а наше тело садржи 75% воде, она и поји организам. Неурастенија. Архитекта А. Катеринић (Београд) оболео је од тешке неурастеније: почео да се лако замара, изгубио вољу за рад и способност радити, главобоља, несаница. Отпочео је гладовање. Очигледна несугласица: иначе је била замореност, а човек томе додаје још замореност од лечења!! Ма ипак је резултат: после 22 дана гладовања г. Катеринић је постао чио, свеж и весео, пун снаге, ради лако и са успехом. Потпуна душевна обнова! И ово шта је он говорио са јавне трибине о разлици између недовољне исхране (пост у обичном смислу те речи) и потпуног гладовања: „Последње време мога бављења у Русији ја сам се хранио врло рђаво н на ногама су се појавиле ране, које нису пролазиле ни од каквог лечења. Лекари су ми рекли да је то од рђаве исхране. У Србији ја сам почео да се боље храним, ране су прошле, али су од њих остале мрље. Када сам сада отпочео гладовање, ја сам помислио: „шта ће бити са мрљама? Да се не претворе оне сада опет у ране?“. Десило се пак сасвим за мене нешто неочекивано: нестале су и мрље“! Дакле, од недовољне исхране се ране појављују, а од потпуног гладовања нестају чак и мрље од рана! Ово је ипак потпуно разумљиво: при гладовању у организму се јавља процес дубоког прочишћавања, који организам нема снаге да отпочне док се траје рад стомака, и ако смањени. Разлика између поста н гладовања је не мања но што између рибе и птице! Патње дубоких живчаних центара. Е. М. Плетенева (Врањ. Бања). Следеће болести, - које су по својој спољној форми биле потпуно самосталне, а које се почеле са малим боловима у рукама и ногама - развили су се код г-ђе Плетеневе за време од 12 последних година и примиле веома тешку форму, и то: 1. Глаукома са губљењем вида, при чему су очне јабучице изашле из очних дупља; 2. Живчани напади у потиљку са тешким главо бољама; 3. Тешко дисање са спазмама у грлу; 4. Потпуно растројство варења стомака;

5. Општа слабост, која је достигла дотле, да болесница није могла ништа да жваће са зубима, јер су се исти љуљали! Гладовала је свега 16 дана. Резултат: вид се није повратио, али су очне јабучице ушле у очне дупље. Све остало: главобоља, тешко дисање, растројство варења стомака, слабост, љуљање зуба - све је то нестало. Сем вида, болесница је за две недеље постала здрава жена! Ишијас, жучни камен. X. Изрељски (Београд). Без обзира на свако годишње одласке у Врањ. Бању, код њега су се развили болести: 1. Ишијас; рентгенски зраци су показали око крста таложење соли са великим рогом на страну; 2. Јако гојење; 3. Рђаво варење стомака; 4. „Каменолом" у жучи и џигерици. Према дијагнози лекара операција је била неопходна, али раније је болесник требао да се за исту припреми нарочитим режимом ради мршављења и то у року од годину дана. Лети 1926 године г. Изрељски је гладовао 14 дана и, као резултат, седмог дана су из њега изашле после дубоке клизме 50 мањих жучних камена и три камена у величини голубијег јаја. Болови у џигерици су престали. 2. Варење стомака је постало одлично. 3. За 14 дана је изгубио 11 килограма и 4. Ишијас није прошао, али рентгенска слика је показала, да је велики „рог у нагомилавању соли око крста нестао. Да ли морам, да овај случај рачунам као минус само зато што ишијас није прошао сасвим за две недеље гладовања? За овакве болести, као што су туберкулоза, рак и сифилис ја за три године своје праксе лечења нисам могао да прикупим коначне факте, али из искуства имам податке да гладовање брзо смањује при туберкулози количину гноја у ранама и шуштање у плућима и да много олакшава опште стање болесника. Наводим тачне факте по лечењу ових болести гладовањем, из стручне америчке књижевности: Туберкулоза. „Рhysical Culture Magazin“ Дец. 1920: „Л. X. - млада жена од 32 године. Потпуно развијена туберкулоза са свим класичним симптомима. Пошто је издржала неколико недеља режим исхране течностима (млеко и сокови од поврћа са водом), она је провела 24 дана, потпуно гладујући само је много пила воде. У току неколико првих дана појава шлајма из плућа се много повећала, али затим постепено се смањила. Од 22-ог дана бацили туберкулозе у шлајму нису нађени. Болесница се опоравила и постала је потпуно здрава“. Према саопштењу генерала Казановића код калмика Семиреченске области туберкулоза се лечи строгим гладовањем. Човек се приводи потпуном мршављењу кост и кожа. Њему дају да пије само воду - хладну или врућу према наредби лекара. Када човек дође до стања костура у сувој кожи - њега поје кумисом (коњско млеко) и туберкулоза је у њему убијена.

Сифилис. „Рhysical Culture Magazin“ 1921 г. Џозеф Томас. Најјача реакција Васермана - 4 крста. Издржао је „нарочито" лечење, које је излечило спољне појаве болести. Кроз два месеца, када је он ступио у флоту, симптоми су се поново појавили и Васерманова реакција је поново дала 4 крста. Затим у току 9 месеци болесник је издржао курс салварсана, живе и јодистог калијума с тим јединим резултатом да је стомак сасвим престао да ради и развила се анемија. Реакција Васермана је поново показивала 4 крста. Пошто је одбио да продужи лечење, он је био отпуштен из морнарице са неповољном отпусницом, али је ипак претпоставио ова кво отпуштање, него да изгуби сасвим своје здравље. Он је гладовао 19 дана и појео је за све то време само једну јабуку и то тринаестог дана. После гладовања он је издржао млечну дијету од 13 недеља. [Млечна дијета се почиње од дана воћне дијете са пиреима. Затим млако млеко, које треба испијати помало са краја чаше, да би се млеко добро мешало са пљувачком. Првог дана пити свака два сата по две трећине чаше. Другог дана пити сваких два сата по целу чашу. Даље треба скраћивати паузе и доћи до 4 - 5 литара дневно. Ради отварања апетита дозвољава се дневно две-три поморанџе, или друго слатко воће]. Резултат: све појаве болести су нестале. Васерманова реакција је постала негативна. Рак. О раку Берн. Мак Фаден у својој књизи „Fasting for Health“ каже: „У последњим стадијама рака од гладовања не треба очекивати више него брзо олакшање патње, што се често и дешава, али у ранијим фазама рака може се оправдано веровати да ће гладовање заиста зауставити а затим и излечити ужасну болест, као што се то заиста и десило на мојим очима неколико пута. Др А. Рабаљати, познати специјалиста рака, поуздано се изражава за гладовање при почетним стадијумима рака и ово његово мишљење деле многи познати лекари. Чак и у познијим формама рака гладовање пружи више наде на заустављање болести и продужетак живота (у сваком случају подношљивијег живота), но сваки други начин лечења“. Првом ауторитету Сједињених Америчких Држава у практичној медицини, др Гарвеју Келогу, први ауторитет медицинске хемије у Немачкој проф. Ерлих прича о својим огледима над исхраном животиња при раку: „Развиће рака може бити много ограничено избором хране али да би се обезбедио одређени резултат (тј. да се болест заустави) требало је приводити наше животиње гладовањем скоро до смрти“. Сакагија. Чак и овакво страшна болест, као што је коњска сакагија, изгледа да се лечи гладовањем. Генерал Ек ми је причао случај са ветеринаром мортирног дивизиона у Галицији 1915. године. који се излечио од сакагије гладовањем. Дивизијски генерал Шишко у своме писму, мени упућеном, саопштава: „бациле сакагије и туберкулозе нарочитом кошуљом (изражавајући се простачки „воском") заштићене су од деловања инјекција лекова, које с тога треба уносити у организам у сувише великим количинама, опасним по здраво ткиво. Али је интересантно да приликом сецирања степских калмичких коња, који су цркли од других узрока, нпр. устрељених после прелома костију, понекад се у плућима налазили трагови одавно излечене само по себе сакагије - појава незапамћена у културним рејонима. Стални боравак на свежем ваздуху игра овде, дабоме, своју улогу, с друге пак стране, степски коњи у чопорима издржавају и противу своје воље режим гладовања сваке године између 1. Децембра до 1. Априла, у току један и по до два и по месеца дана. Ово време без хране бива нарочито тешко онда, када због леда, који прекрива земљу при великим мразовима, коњи не могу да добију траву од ланске године, као што они то раде, када је

земља прекривена само снегом. Могуће да ово принудно гладовање потпомаже самоизлечење од сакагије"... Све је ово, у ствари сасвим једноставно. Ми смо се сами заплашили свемоћним бацилом, док је он у ствари само плесан, који може да се развије само тамо, где за себе има одговарајући терен и прљавштину. На чистом терену она не може да живи. Дакле треба само очистити терен - организам човечији - и никакви бацили неће бити за нега опасни. А гладовање наиме и чисти организам до највећих његових дубина!! Гладовање при оштрим и дечијим болестима. Да ли заиста помаже гладовање при оштрим болестима? Помаже, много помаже, чак и при толико тешким болестима, као што су оштро запаљење бубрега и плућа. Од првог се излечио гладовањем и воћним режимом чувени пропагандиста дугих гладовања у Немачкој Арн. Ерет, док ево што прича о своме првом покушају гладовања, изведеном над самим собом, не мањи познати пропагандиста истог у Сједињеним Америчким Државама Берн. Мак-Фаден: „Оболео сам од запаљења плућа. Применио сам гладовање. Лако побољшање се појавило већ првог дана. Другог дана оно се повећало. Петог дана су нестали сви симптоми болести". Исти писац („Fasting for Health“) саопштава следеће случајеве - бирам најнеобичније због година старости болесника: „Мали Џени Уелс (Кентаки), стар 4 год. Типично запаљење плућа, које се као што увек изненада појавило са оштрим симптомима. Гладовао је 6 дана, много је пио мало укисељене воде. Играо се у кревету, четвртог пак дана на поду. Незнатно повећање температуре је приморало да се гладовање продужи и за шести дан. Болови у грудима су престали већ трећег дана. За недељу дана потпуно излечење". „Милер - дете од 1. године. Домаћи лекар се определио за типичан шарлах. Три дана гладовања уз мало додавање сока од поморанџе води за пиће уништили су сваку озбиљност симптома болести. Оздрављење лако и потпуно". „Т. Л. - девојка од 16 година, висина 170 цм и тежина 52 кг. Одређени случај туберкулозе грла. Пила је два дана сок од поморанџе са водом, затим у току 15 дана само воду и после опет 2 дана сок од поморанџа. Млечна дијета и два месеца на селу завршили су потпуно њено оздрављење и учинили њен глас звонким као звонце. У току 3 месеца после гладовања она је добила 5 кг преко свега, што је мерила пре гладовања". Ови примери у довољној мери одговарају такође на питање, да ли је допуштено гладовање и за организме младе, организме, који се још развијају и дечије? Границе старости мојих пацијената до сада су биле: 75 година у једну страну и 15 година у другу страну. Једна девојчица из Београда гладовала је под мојим надзором да избегне операцију слепог црева. Она је одлично издржала пуне 3. недеље, све време посећивала гимназију и вршила своје задатке. Била је хитра, весела, имала одличан сан. Резултат је потпуни успех. Друга девојчица, њена другарица, истих година, је боловала од последице операције слепог црева, коју је она издржала на пола године пре тога. Код ње су појавили отоци на левој нози и никакво лечење није помагало. За 18 дана гладовања разлика у обиму леве ноге према десне са 3 цм смањила се до 1 цм, али случајно се оклизнула на калдрми, она је опет повредила ногу и била приморана да обустави гладовање. Гладовање је болесница издржавала такође одлично. Код девојке од 17 година, која је гладовала 20 дана, потпуно оздравиле се и ишчезле „лимфатичне жлезде" (кахексија). Чувени лекар древности, „отац медицине" Хипократ је рекао: „Кад лекар храни болесника, он не храни болесника, већ његову болест“

Кратки курс леченог гладовања. Како треба отпочињати, водити и завршавати гладовање. Гладовање нарочито помаже у случајевима болести црева и стомака, спољних и унутрашњих запаљења (катара) и рана (чир у стомаку), шећерне болести, склерозе, реуме, гихта, водене болести, ишијаса, невралгије, неурастеније, болести очију, кожних болести, екземе, гнојних запаљења, рахитиса, болести бубрега, жуч бешике (камени), мокраћних канала, џигерице, срца (проширење аорте), плућа (емфизема), туберкулозе, маларије, анемије, опште слабости, кахексије (лимфатичних жлезда), контузија, гојења, солитера и др. Први дан. У јутру првог дана гладовања треба очистити сав канал за храну леком за чишћење одозго на доле. У овом случају лек за чишћење не може бити замењен са клизмом (клистиром), јер она чисти само доњи део тога канала. У току од два дана пре почетка гладовања храна мора да буде „лака“ - мање меса, масти и путера. Није паметно најести се пред гладовањем „последњи пут", како што то многи раде, па после нарочитим лековима за чишћење чистити црева од свега тога. Увече пред први дан гладовања узима се средство за чишћење (мајчино лишће, карлсбадска со - о њима види даље) и ујутру до деловања средства за чишћење треба направити клизму (види даље) тако да се дејство средства за чишћење и клизме уједини. Од првог дана гладовања треба: 1. Мерити се по могућности сваког дана. Ови подаци често су од важности доцније. Исто тако узмите тачну меру појаса, груди и врата. 2. Сваког дана треба мерити температуру и бележити исту у таблици. Она се обично у току првих три дана смањује на пола један - један и по степена и даље до краја гладовања држи се на тој висини, скоро без промене. 3. У току прве недеље треба правити клизму сваког дана од 1,5 литра чисте воде од 28-30 степена Целзијуса, задржавајући воду у себи 10-15 минута, да се организму пружи могућност да воду усиса. У овоме случају место клизме се не може применити лек за чишћење, јер у ово време клизма поред чишћења црева има за задатак и да дода воду дубљим деловима црева, где она у ове дане не може да стигне на време преко стомака. Услед тога се задржава избацивање остатака сагоревања материје, које се тих дана врши у организму. Тиме се привремено трује крв и појављују се, као обично последица тога - главобоља, слабост н вртоглавица. Човек наравно мисли да се све то дешава с тога, што он не једе, али чим направи клизму - одмах ове појаве престају, из чега се види њихов прави узрок, а то је недостатак воде у дубоким деловима црева. Пошто средство за чишћење само по себи одузима много воде од црева; оно у ово доба је нарочито незгодно. После прве се недеље клизме могу правити ређе - према потреби, али ће оне увек добро деловати на организам, спречавајући појаву болова, који произлазе из прекомерног исушивања прева. Треба пак увек имати у обзиру да вода свакако по мало гаси процес прочишћавања организма. Ако у току првих недеља код вас се појављују ти при клизмама главобоља, вртоглавица и слабост - ово обично показује нарочиту нечистоћу црева и присуство у њиховим дубоким деловима „запушача". Онда узмите лек за чишћење, па ако је потребно поновите га. Чистоћа црева је веома важна за нормални ток процеса. Најбоље је отпочињати гладовање са цревима добро очишћеним и без оштрих запаљења у њима. Поред тога што ово много побољшава опште резултате гладовања, од нарочите је важности оно да све нечистоће и отпаци, који су се задржавали у организму, имају при гладовању склоност да излазе преко унутрашњих путева и преко уста (бели и жути „талог" на језику), трујући уз пут крв и изазивајући тиме главобољу, слабост, понекад чак и запаљење суседних органа (мокраћне бешике и др.) од токсина. Помоћу узимања одговарајуће хране сваки стомак и свака црева (чак и при „колиту“ - запаљењу дебелих

црева) могу бити очишћени и доведени у подношљиво стање у року од неколико недеља. Упутства за то ја шаљем на захтев - само треба да ми саопштите јесу ли црева више склона затвору или проливу. Које средство за чишћење треба узимати и како га треба узимати? Средство за чишћење (изузев, наравно таквих отрова, као што је каломел) боље је узимати више но је потребно, него мање, јер треба да ово средство делује брзо, енергично и краткорочно - да човек не буде полу болестан и зацело болестан у току 6-8 сати. Изаберите оно средство за чишћење, које лакше подносите. Најнормалније је, наравно, рицинус, али само онда, кад га узимате пре гладовања, јер узето за време гладовања оно може да буде примљено огладнелим организмом као храна и делом усисана и његово деловање као средства за чишћење ће се знатно смањити. С тога за време гладовања је боље узимати соли и биљне декохте. Карлсбадску со можете узимати на један пут до 25 грама, ако се тражи брзо дејство. Средство са меким дејством је мајчино лишће - „мутер блетер". Треба узети 25-35 листа, бацити у кључалу воду - као чај, кувати на ватри 2 минута, оцедити и пити тај декохт увече врућим - дејство ће следовати ујутру. Лек дејствује без болова, ако се не кува, већ се натопи у млаку воду - 25 - 35 листића, у чашу воде ујутру, увече испити и ујутру оно дејствује. На многе добро делује „фијакерпулфер" - 5 грама. Минералне воде - Фрање Јозефа вода и др. узимају се по 150 - 250 грама на један пут. Алое - омиљено средство Кнајпа - треба узимати на оштрици ножа. Pulvis likviricium се узима по 1- 2 мале кашике на чашу воде. Ове су дозе, наравно, приближне. Повећавајте исте, или смањујте према потреби и вашем организму, само да оне дејствују на време, кад треба, енергично и брзо. Када се њихово дејство заврши, можете попити пола чаше (највише) вруће воде са црним вином и шећером да се умири стомак, а кроз 3 - 4 сата или увече направите клистир, да се умире и црева. Благовремено је и паметно предузети 2-ог или 3- ег дана гладовања мере за прогањање пантљичаре и глиста. Често се на њихово присуство и не сумња. Међутим они могу јако утицати на ток гладовања. Од двадесет и три учесника прве групе гладовника код једнога се нашао солитер - проценат много већи, но што се обично допушта. Међутим тај човек је мислио да болује само од реуме! Ради прогањања глиста узмите после два дана гладовања увече једну тацну некуваног семена од тикве (ако имате добре зубе може и са опном) и сутрадан у ујутру узимате добро средство за чишћење. К а к о т р е б а п р а в и т и к л и с т и р ? За самца, који штеди време и новац, најзгодније је за клистир гумено црево са куглом за пумпање. При притиску на куглу вода иде по гуменом цреву као у пумпи под притиском. Операција је много једноставнија и бржа него са иригатором, где се вода креће само због своје тежине. При клистиру са пумпањем она траје свега 3 - 5 минута. При томе суд са водом може да стоји и ниже кревета болесника и уопште није потребан нарочити суд. Најбоље је правити клистир лежећи на левој страни (као што је то примљено у Европи), или чучећи на коленима и лактовима (као што се ради у Америци). Пред почетак треба истерати из гуменог црева и кугле сав ваздух, окренувши отвор црева горе и притиснувши куглу, да би вода испунила цело гумено црево. Крај гуменог црева са отвором уводи се у тело испочетка прано, а после 2- 3 сантиметра се окреће на горе дуж кичме јер је овде такав правац црева. За време гладовања. За време трајања гладовања не треба ништа јести. Из пића се може узимати само оно пиће, које не може да служи и као храна: воду, чај са једном кашичицом шећера или мед са лимуном, најбоље пак лимунаду од меда, хладну или врућу, према укусу - на један литар воде узети 6 - 8 кафених кашика меду и половина лимуна. За време друге половине гладовања, када се појављује одвратност према слатком, није се вода са црним вином - 3 - 4

кашике (велике) на чашу воде. Пити треба мањим гутљајима и у мањим количинама, највише четврт чаше наједанпут. Чај може бити и од цвећа липе, камилице и др. Пријатна и освежава такође и вода, која је стајала преко ноћи са кожом од поморанџе. Пити треба само по потреби, узимајући у обзир: 1) да организам добија воду од самог тела, које у те дане губи у својој, тежини од три четвртине до једног (и више!) килограма дневно од гладовања, јер наше тело садржи на 75% воде и 2) да у дубоке делове организма вода преко стомака свеједно неће моћи да доспе на време. С тога треба пити само у случају потребе, не принуђавајући себе и не заборављајући правити клистире. Апетит се обично губи на крају првог дана па до краја последњег дана (четрдесетог). Ова настраност је стварно потпуно природна: почев од првог дана организам, који не добија хране од стомака почиње да се храни од својих унутрашњих резерви, па остатке избацује кроз уста и пљувачке. При томе они успут трују живце укуса у устима и на језику и природно је да се за све то време док траје избацивање тих остатака, тј. док траје гладовање, апетит се губи. На крају пак 40 дана, када се процес дубоког чишћења завршава - језик се чисти од белог талога и онда се појављује живи и здрави апетит. Онда треба отпочети јести унутрашње резерве су исцрпљене и организам мора у противном да једе самог себе. Пре тога могу се десити наступи случајног апетита, например од физичке преморености али се ови наступи губе одмах после 2 - 3 гутљаја хладне воде. Почев од друге недеље гладовања треба настојати са чишћењем дубоких делова црева, узимајући сваких 3 - 4 дана средство за чишћење. Немојте се надати ипак, да ћете моћи за ово време потпуно очистити црева, те немојте примати средства за чишћење чешће, него што је горе наведено, да не бисте узалуд надражили црева. Најгоре нечистоће, најстарији „запушачи“ покрећу се обично само почев од четврте недеље, када почиње да изумире у цревима болесна слузокожа, која често собом покрива целокупну унутрашњу површину црева. Онда се избацују и нечистоће, које се чврсто залепиле за слузокожу и које су седеле на цревима као жуљеви, отежавајући пролаз хранљивим масама и задржавајући варење хране. Ред на борбу са овим непријатељима вашег здравља ће доћи тек треће недеље. Ово је веома важна недеља за припрему мирног тока последњих десет дана четрдесетодневног гладовања да би се главно чишћење црева од умрле слузокоже и главних нечистоћа успело завршити пре ових последњих десет дана. У трећој и четвртој недељи треба узимати или декохт мајчиног лишћа или чашу воде Франца Јозефа (250 гр) и то увече а ујутру пре дејства ових средстава за чишћење направити клистир од најмање једног и по литра воде. У току ове четврте недеље препоручују се два пута узети хемијски чисти вазелин (у течности) ради појачања дејства средстава за чишћење и то по једну велику кашику три пута дневно сваког дана, кад се увече прима лек за чишћење. Почев од 30-ог - 31-ог дана гладовања језик од белог и жућкастог постаје затвореножути, доцније пак и са мрким мрљама. Организам избацује онда најтеже и најоштрије пеплове оног грдног сагоревања материје, које успева за то време да се у њему сврши. То су најтежи дани за гладовника - најтежи, али и најкориснији по њега и његово здравље. У ове дане нема рачуна прекидати гладовање јер при таквом прекиду организам мора да прими натраг отпатке, већ спремљене за избацивање, који ће га тровати све дотле, докле их организам поново не преради и не избаци другим путевима. Човек се онда осећа у току неколико недеља даље на половину болесним, а поред тога се знатно смањује и општи успех гладовања. Покушаји прекидања гладовања после 30 дана обично изазивају протест стомака у облику повраћања - организам избацује натраг сваку примљену храну, чак и млеко и сок од поморанџе и најпаметније је покорити се, продужити гладовање и привести га природном крају - чишћењу језика и појави апетита, тј. - навршити потпун његов рок (40 дана). За време гладовања треба радити свој обични посао и без озбиљне потребе немојте остајати у постељи, само избегавајте већа физичких натезања, после којих може да се појави напад апетита (краткорочног, коме се не треба подавати). Од лежања у постељи црева слабе, док по завршетку гладовања баш црева требају да издрже око обнове организма најнапорнији рад.

Ретки случајеви кад се и после првог дана апетит не губи, објашњавају се тиме, што евакуација отпадака кроз уста и пљувачку код човека понекад се не почиње одмах. Онда се и бели талог на језику појављује нешто доцније. Како услед тога живци укуса не осећају тровања од отпадака то и апетит се не губи, али ипак не за дуго за 2-3 дана. Најређи изузеци то су случајеви када апетит остаје чак и 14-15 дана. Узрок овога су веома често глисте. Ако је пак ово последица устројства самог језика, онда се то не дешава при следећем гладовању језик успева да се примени новом тражењу организма. Прелаз нормалној исхрани. Прелаз нормалној исхрани треба увек саобразити двема приликама: 1) Да ли се тај прелаз врши приликом нормалног завршетка гладовања, тј. када се језик сасвим очистио и појавио се апетит, или при језику још покривеном талогом и при одсуству живог апетита; и 2) Да ли су били до гладовања код човека здрави стомак и црева или не? Први случај - при нормалном језику и апетиту. У овом првом случају тј. када је све нормално, прелаз на нормалну исхрану врши се за два дана. Ни у ком случају не треба гладовање организма, довољно истрошеног, заменити дуготрајним примањем хране у малим количинама - бајаги ради опрезности. Баш напротив, ово може да буде неопрезно, ако само осећање самог болесника не тражи то из ма којих разлога. Права је опрезност пружити организму могућност да успостави своје нормално осећање, снаге и способност за рад шта пре. Ако језик се није сасвим очистио, или ако још нема потпуног апетита - узимајте хранљиво и узбуђујуће црева пиће - млеко са соком од слатких јабука и шаргарепе на равне делови (свако по једну трећину) са иструганом на рендету главицом црног лука (на једну чашу око 15 грама лука) и не узимајте до појаве живог апетита тврде хране. Отпочињати исхрану после гладовања треба, наравно са течностима, затим њима додавати каше, затим пак кувано и печено јело. Првог јутра: млеко, кафа, чај, сок од поморанџе. На подне: каша, компот, пире од кромпира. Увече: чорба од кромпира, каше од поврћа, пире од јабука, мало сира. Другог јутра: каше. За ручак: макароне, сир, салата од поврћа, котлете од кромпира, сирово воће, млевени ораси. Увече: - све остало, кувано и печено. На крај долази и месо, које чак нарочито прља организам својим трулим остацима и од чије употребе је иначе корисно уздржати се. Други случај - када је језик још покривен талогом, или када пре почетка гладовања стомак и црева нису били здрави. Овде треба нарочито чувати стомак и црева и што је главно, подржавати апетит и не оптеретити га сувишном храном у погрешној нади да се може присилити раду. Прва два дана узимајте само пиће: млеко са соком од шаргарепе и јабука — све на равне делове по једну трећину. Може додати мало туцаног белог лука према укусу, као н коњака и јаког вина. Ово је пиће веома хранљиво, дезинфицира и побуђује радњу стомака. Пити треба малим гутљајима, не више од једне четвртине чаше на једанпут. Количина-према потреби. Препоручују се такође поморанџе и грожђе, не само њихов сок, већ и цела воћка - треба их добро жвакати, испљувајући њихово месо, кожу и семена јер жвакање само по себи већ побуђује радњу стомака После два-три дана овакве исхране треба прелазити на нормалну исхрану на начин, као што је горе наведено.

У оба случаја. Два најглавнија и облигатна услова исхране одмах после гладовања јесу: 1) Треба добро све жвакати, и 2) Не треба се прејести - зауставите се одмах, чим вам стомак шапне: „доста!“ Боље је јести по мало али чешће. У сваком случају ви сами требате да се чувате тих дана од сваких растројства стомака и црева, јер само ви можете да се чувате тога. По завршетку гладовања треба правити клистир сваки пут, кад не будете имали столицу, док се не установи нормалан самосталан ред црева, што се обично долази најраније кроз 3-4 дана после прекида гладовања. Од трећег дана после гладовања почните приводити ваш апетит нормалним размерима. Ако будете узимали сувише много хране у току првих дана, ви ћете заморити не стомак, него срце напорним радом око гурања сокова од хране по организму - срце ће се слабити и могу да се појаве отоци на ногама, и ако кратковремени, али ипак непријатни, и који иначе нису требали да се појаве. Ако се они појане одмах смањите примање хране и они ће нестати. Уопште после гладовања немојте се журити да надокнадите изгубљену тежину. То се ради само по себи и веома лако и брзо, али кад то се чини брзо, онда долази младо мекано тело. Не треба дозволити да се накнади више од половине изгубљене тежине. У току првих недеља тако исто не треба се сувише напрезати „ради пробе“ издржљивости организма. Дајте му да се мало умири. Чувајте ваше нове снаге - оне су основ вашег новог здравља, По завршетку гладовања измерите размере струка, груди и врата. На опште знање. За време гладовања се треба чврсто држати тих двеју одлука: 1) „До краја гладовања за мене храна не постоји“ и 2) „Здравље већ долази мени - треба га само примити“; И још ово; за време гладовања не треба сматрати себе за болесника завршавајте своје свакодневне послове, избегавајте само већа напрезања - нарочито у подизању тешких предмета. У току пак првих три недеља немојте сматрати себе за потпуно здравог већ за реконвалесцента чувајте се од трошења нових снага - препустите њима да оне саживе јако са организмом. Форме гладовања у циљу лечења. „Пакети". Поред потпуног рока 40 дана (око тога) може се изводити гладовање и „пакетима“', тј. серијама по 3 - 6 - 10 дана са паузама ради одмора између њих. „Пакети" такође показују врло добре резултате, нарочито за болести живчане и срчане, склерозу, шећерну болест и др. Непрекидно гладовање не треба увек одмах извести. Често је корисније, а понекад и апсолутно потребно, привести организам дугом гладовању полако, претходно га појачати у његовим слабим странама. Например код човека постоји стари катар стомака. На основу тога катара се развило права малокрвност, тј. не обична „малокрвност", чији је узрок загађење крви страним материјама и слабим осакаћеним клицама, које треба тачније називати „бледокрност", или „рђавокрвност“, већ права малокрвност када се у организму отежава сама производња крви. Само чишћење крви гладовањем неће учинити организам нормалним, тј. пунокрвним. Добро пак промишљена доза гладовања, узевши у обзир све прилике болести, може да пусти поново у рад фабрику крви, која се зауставила. Без тога болесник може после прве недеље гладовања осетити симптоме, који ће га приморати да прекине гладовање, којим би се могао излечити, и он ће говорити: „То није за мене“ - док је оно било баш за њега, само он га није почео онако, како је то требало. Дешава се н ово: веома дебљи, али помало слаби човек отпочне да гладује. Он има све услове за то да са успехом заврши потпуно гладовање. Али глад исисава таложену маст у области стомака; тамо се образују шупљине, у које се спуштају горњи органи: бубрези, џигерица, стомак. Појављују се тешки болови. Одлука се

слаби. „Ако је такав почетак, шта ће бити даље?“. Гладовање се прекида. Човек би могао да издржи гладовање, али не може да издржи мршављење. И то је нажалост: са пакетима се може постићи - ово је најважније за женске-чак да се омршави само струк, лице пак ће остати свеже, без бора. Неке пак болести, као што су, нпр. стари катари, траже дугог и беспрекидног гладовања, јер само онда се чишћење спушта у организму довољно дубоко и болесно ткиво има времена да се препороди довољно. У сваком случају апсолутна је истина да за чишћење организма и побољшање здравља корисно је свако гладовање, ма како би оно кратко било, ма да је прекинуто већ првих дана. Чак и пола сата гладовања пред ручак приносе своју корист - повећавају апетит! На који начин треба сачувати резултате гладовања за своје здравље? Овде имамо три главних питања: 1. На који начин сачувати и даље добру радњу стомака и црева, која се обично добија од гладовања? 2. На који начин сачувати своју крв од прљавштине? 3. Како се сачувати од новог одебљања? 1. На који начин сачувати и даље добру радњу стомака и црева, која се обично добија од гладовања? Већ само по себи гладовање ће научити човека пажњи према своме стомаку. Стомак се највише замара од масти и путера, које он треба сам да производи од брашна (хлеба) и воћа, а не да исте добије готове, што приводи атрофији великог дела механизма за варење хране у стомаку, оног дела, који је намењен за прераду храњивог материјала у маст, што и приводи доцније гихту, малокрвности итд. Да би сте очистио стомак и успоставила његова енергија, узмите за правило да сваког месеца придржавајте се по три дана следећег режима за чишћење и обнову стомака: Првог дана: - никакве хране, нити пића, сем струганих јабука са млеком н хлебом. Треба узети слатке јабуке, опрати их, очистити од мрља на кори и заједно са кором и семенком истругати на рендету. Додати 2 - 3 велике кашике млека (боље је сировог) на сваку јабуку, и веома укусно, лако и хранљиво јело је готово. Треба само добро жвакати сваку кашику ове необично укусне каше, јер само онда она ће се напојити птиолином пљувачке и биће лако усвојена стомаком. Како пак ова каша је сувише лака за озбиљно жвакање, треба је јести са мало бајатог хлеба - уколико мање хлеба, утолико боље - јер хлеб приморава да га жваћете, а заједно са хлебом и оно, што иде уз њега. Количина: 4-6 пута дневно по 1-2 јабуке, на овај начин спремљене. И ако је оно јело укусно и хранљиво јести треба сваки пут у колико је могуће мање. У овом васпитању ограничавања хране се састоји и један део режима. Најбоље су јабуке за ово јело - слатке јабуке: памуклијарка, калачарка, тетовка, будимка. Другог дана: исте јабуке, али без млека и хлеба. Тако исто у колико је могуће мање, али онолико колико је потребно да човек буде сит. Старати се да у себи развијате осећај ове паметне мере ситости. Трећег дана: - исте јабуке, али са млеком, хлебом и ситно исеченом зеленим салатом (слатким купусом) равни делови јабука и салате. Можете да претворите млеко у кисело млеко, исцедивши на једну чашу млека половину лимуна, - зашећерите са медом. Треба добро жвакати! Људи, који се боје киселине од јабука, и ако се тога не треба бојати, могу узети место јабука истругану на средњем рендету шаргарепу, тако исто сирову - њу треба не само опрати, већ и очистити од земље. Треба добро жвакати.

2.

На који начин сачувати своју крв од прљавштине?

Немојте јести меса; једите што мање масти, путера и соли; сирће замените са лимуном, узимајте највише једно јаје дневно - свега: и у сосовима и у тесту. Једите црни хлеб место белог. Кувати и пећи треба само кромпир, пасуљ (у две воде), спанаћ (у две воде), бундеве, сир и хлеб са тестом - пите, макароне итд. Ватра од шпорета убија животну снагу хране - витамине и квари је. Марва, коју хране куваном храном (куваном цвеклом, бардом од пива итд.) болује од склерозе, туберкулозе, ишијаса, гихта баш исто тако, као болују људи при обичној „варошкој“ храни. Сваког дана треба имати столицу - и то увек истог сата. Сваки случај затвора и закашњења треба поправити клистиром и избором хране, ако затвор вије престао од првог пута. 3.

Како се сачувати од новог одебљања?

О томе ја ћу говорити потанко у својој књизи „Лечење храном- - овде ћу дати само општу формулу. Она има два дела - покушајте први део. Ако то га не буде довољно - сигурно ћете успети са другим делом. Први део оне тајне: -узимајте храну само два пута дневно - у подне и увече, ујутру пак пијте само пола чаше воде - хладне или вруће према времену године - малим гутљајима. За многе је већ и ово довољно да са заустави дебљање. При оваквом режиму ви ћете осећати целог јутра нарочиту свежину снага и радићете нарочито лако! Ако дебљање ипак напредује - ето је и друга половина тајне: сваких недељу дана издржите потпуно гладовање од једног дана. Ви сте издржали десетак дана гладовања - гладовање од једног дана за вас наравно није ништа! Ако будете решили гладовати два дана недељно боље да гладујете два дана редом, јер ће се за то време у организму развити процес дубоког чишћења и поред смањене хране ви ћете од овог гладовања добити и чишћење организма. 52 оваквих чишћења за годину дана имаће огромног утицаја на ваше здравље и осећање. - Али ако пак и ово не помогне и ја ћу ипак дебљати?! Онда ћу вам шапнути сасвим око ува „додајте још и трећи дан!“ - сигурно ћете постићи успех, нарочито ако за време осталих дана чешће будете спомињали мудру изреку проф. Грахама „пијаница још може да живи до старости, онај пак који сувише много једе никад." ВАЖНО ЗА СВЕ. Овде се изводи опште правило за првих 7-10 дана гладовања. За доцније време су потребни за разне организме разне промене и допуне, да би се могло избећи и сачувати се од нежељених компликација. Ко хоће да гладује и четврту недељу, мора да предузме све неопходне мере, почевши већ од друге недеље. Какве су то мере, то зависи од онога, што ће на човеку показати прва недеља. Међутим многи, пошто су добили ово моје упутство, мисле да је на овим странама наведено све о гладовању, цела „метода Суворина". Ово није тачно. „Метода Суворина" се састоји у чувању живчаних снага организма од трошења узалуд приликом гладовања и у паметном њиховом искоришћавању за здравље човека. Ово се, наравно, не може утиснути у једно исто „опште правило“ и ја скидам са себе сваку одговорност онда, када људи примењују „методу Суворина“ без мојих савета и прегледа бар једанпут недељно, па ако се човек обрати мени први пут само 30-ог, 35-ог или чак 38-ог дана гладовања због неочекиваних компликација, ја задржавам право да му кажем: „Немојте тражити од мене оно, што није могуће - ја не могу да вас повратим у другу недељу гладовања, коју сте погрешно пропустили у наврат, пошто нисте на време предузели онда неопходне мере". Наравно, гладовање је веома једноставно, ако се под тиме подразумева само

неузимање хране, што ће у сваком случају олакшати стомак. Успешно пак упутити здравље човека к побољшању без до- садног и често тешког одуговлачења није баш тако једноставно те, понављам, за примену „методе Суворина" без саветовања са мном ја скидам са себе сваку одговорност. Ја дајем усмено и писмено сва обавештења по гладовању. За определење рокова гладовања од важности су ови подаци, који молим да ми се саопштавају приликом тражења савета: 1) Раст и тежина човека, тј. да ли је он дебео или мршав; нормална температура и пулс. 2) Ако се позива на малокрвност, какве су појава тога? Откад је оно? 3) Како стоји варење хране - да ли има пише наклоности затворима, или проливима? Да ли се добро варе сирово воће и поврће? Шта ви од њих волите и шта не волите? 4) Ако имате катаре, - откад су оне код вас? 5) Какве болести наглашују лекари? Откад су оне код вас? 6) Мишљење о томе самог болесника. Молим све да ми саопштавају о резултатима гладовања, о нарочитим случајевима неусаглашеностима са оним, шта сам горе навео, о неуспесима и сретним случајевимауспесима на адресу: Београд, Алексију Суворину. ДНЕВНИК ГЛАДОВАЊА ОД 40 ДАНА. Лети 1925 г. у јуну у Бугарској завршио је четрдесетодневни пост руски рударски инжењер И. И. Берладин коме задебљање срца и проширене аорте већ правили су тешкоће у његовој служби у руднику, која тражи да човек много ходи, а неки пут пузи се у подземним ходницима - у ваздуху, који је отрован разним гасовима. Ето његов сопствени исказ о томе гладовању, који је особито интересантан још због тога, да су осећаји прве недеље поста били врло тешки и нису обећали успех. - У први дане г. Берладину нису била тачно испуњена моја упутства: клизме се замењивале пургативом, због чега је г. Берладин имао за прве дане ове тешкоће: главобољу, вртоглавицу и пр. 19. Маја 1925 г. Патим од проширења аорте, задебљања срца, неправилне исхране и шпиритуса, који сам примао у знатној количине за време Немачког рата (ја сам био на фронту у току целих трију година, као официр козачког гардијског пука). Неопажено дошла је на плата. Смрт овде поднела је рачун (у облику претње) од свакодневног пењања уз великих стрмина. Почев од Јануара, не једем меса и не пијем нити капљице вина. Осећам се боље, изгубио сам 6 кг. Али осећам и знам, да су моја ткива препуњена киселине мокраћне. Услед тога одлучио сам у циљу веће реакције и најдубљег прочишћења организма да применим ваш експерименат гладовања. Ја сам знам усред својих пријатеља два лица, која су чинила експерименте ове врсте. Инжењер М. И. М-киј добио је задебљање срца и растројство џигерице и бубрега од неправилне исхране и пића (прекомерно употребљавање пива). Он апсолутно гладовао у току 25 дана (пио је чај без хлеба и шећера), и после гладовања његова тежина смањила се од 7 до 5,5 пуда (од 112 до 88), и он постао је ванредно бодар, енергичан и потпуно здрав. Други В. С. С-лов, угледни индустријалац и спахија. Он је патио од задебљања и катара. Гладовао је у току 30 дана, ма да сви око њега смејали се и сажаљевали су - и постао је здрав. Нажалост тим здрављем није могао дуже времена користити се - бољшевици су га стрељали. 7.Јуна Од 1-ог Јуна отпочео сам гладовање према вашим саветима и неким информацијама из књиге професора З. Милера о лечењу помоћу гладовања. Претходно примио сам пургатив. Први дан. Јака глад. Пио сам само воду. Увече клизма од 1 литра млаке воде. Треба да се обележи, да је код мене услед артериосклерозе проширене аорте и она због тога притискује једњак (такво мишљење неких лекара а остали лекари оспоравају то мишљење и

тврде, да је то притисквање изазвано нервима чак неурастенијом). То притискивање изражава се спазмом у грлу и осећајем, како бих подавио се коштицом од шљиве. Тај осећај мени не смета, али врло узнемирава и увек налази се у вези са јаком главобољом. Пре гладовања ја сам примао у току месеца јод и неке пилуле, и тај притисак прекинуо се. Дакле, првог дана нисам приметио никакву промену у свом „самоосећају“. Тежина без сваког одела - 82,70 кг. Мој раст - 1,75 м. Други дан. Пио сам само воду. Појавио се умор, слабост и рђав укус у устима. Језик је чист са танком (лаком) белом бојом. Увече примио сам пургатив, клизму нисам узео. Трећи дан. Пробудио сам се са јаком главобољом. Осетио сам дремљивост, али кад сам отишао на рад, она прекинула и осећам сам се бодар. Пошто имамо врло рђаву воду, почео сам пити чај без шећера. Порција четири чаше, у току дана. Црева продужавају се чистити, због тога клизму нисам узео. Притисак у грлу - не знам због чега - појачао ФАЛЕ СТРАНИЦЕ 54-55 сад износи без сваког одела) 79 кг, тј. у току 6 дана изгубио сам 3,7 кг. Увече отишао сам у клозет изашла је тамно-црвена суз, клизму услед тога нисам узео. У грлу притиска скоро не осећам. Језик имам са белим бојом и мрком цртом. Пулс износи 60 и 75. Осећам језу. Седми дан. Осећам себе тако бодар, лак и снажан, као што је давно нисам осећао. Глава је јасна. У грлу скоро не осећам притиска. Пулс 75. Мислим - пити чај са шећером (једном кашиком) само пре одласка на рад, тј. два пута, а три остале чаше пити са лимуном, а можда и две пити са лимуном, али без шећера. 17. Јуна. Данас већ имамо седамнаести дан мог гладовања. Почев од 7-ог дана у „самоосећају“ свршио се прелом. У току целог тог времена осећам се врло добро. Спавам дубоко, будим се без главобоље, осећам се бодар, лак. Пун енергије, хтео бих да трчим н скачем, па данас 17ти дан гладовања! Моја спазма у грлу осећа се врло слабо и удаљено. Језик је бео са мрком цртом у средини. Пулс изјутра и у средини дана 75-80, увече, кад лежим у кревету, - 60, али је јак и раван! Клизме узимам кроз дан од литра и по. Јединствено, што није пријатно, рђав задах у устима. Као што могу судити према вашим белешкама, то је нормално, јер даје потврду вашој теорији избацивања отпадака одоздо у вис помоћу језика - због тога и смрад клозета из уста. То је у стварности рђаво. Нерви не могу бити мирни. Глад, на жалост, непрестаје. Кад осећам мирис јела, имам јаку жељу да једем. Сањам укусно јело. Моја порција јела још се скратила. Почев од 7-ог дана, пијем у току дана 3 чаше чаја са једном кашиком сирупа свака и 2 чаше воде. Мање пити не могу, у противном случају малаксавам. Пре гладовања имао сам: струк 102 цм, прса 110 цм, врат 42 цм. Тежина пре гладовања 82,7 кг, сада 75,4 кг. Дакле у току 17 дана изгубио сам 7,3 кг. Чини ми се то је мало уз онај физички рад (кретања), који имам. Професор З. Милер уопште пише о гладовању скоро исто, што и ви пишете (осим теорије избацивања отпадака помоћу језика), али он саветује гладовати не више од 21 дана. Према његовом мишљењу боље је учинити у току године 2 - 3 гладовања, него гладовати један пут 30 - 40 дана. Он тврди, да после 21 дана животна енергија организма малаксава и та брза замена материје одједном прекида се и долази исисавање и пад животне снаге. До 21-ог дана још имам 4 дана али хтео бих гладовати док ћу имати снагу то чинити. Чини ми се, да могу гладовати још врло и врло дуго времена. Само да не смета рад. 28. Јула. Ја сам завршио своје гладовање. Решио сам потпуно испунити ваш савет и продужити своје гладовање до 40 дана, ако будем у стању. - Почев од 20-ог до 35-ог дана гладовања у целом био је врло добар „само осећај". Неки пут, кад сам се врло уморио за време рада,

долазила је код мене прекомерна слабост и у таквом случају пио сам неколико гутљаја белог вина. У току 21 дана гладовања изгубио сам 10,3 кг. Продужавам узимати клизме. 25-ог дана спреда језик почео чистити се, постао је ружичаст, али у средишту на белој боји имао је жуто-мрке апотоке. 27-30-ог осећао сам јаку, „врло живу" глад. Нарочито жели се - не знам због чега, - црни лук и риба. Према месу сам равнодушан. 30-ог дана мерење тежине показало је, да сам изгубио 13,2 кг. Прегледао је мене доктор Бугарин, који је раније определио задебљање и проширење срца. Сада. за његово изненађење, срце потпуно је нормално. Чекам прочишћавања језика, али, на жалост, долази 32 дан, а боја не силази са језика. Почев од 30-ог дана појавила се одвратна, густа, лепка слина, као пена. Сваки тренутак пљујем њу. Моја госпођа радује се - моја авантура консеквентно обраћа мене у „бесног камила". Почео сам пити сода-воду. Почео сам испирати уста марганцево киселим калијом. Појачао се смрад из уста и почео се погоршавати општи „самоосећај". Изјутра пробудио се сам бодар, али, кад долази време ручка, већ осећам се рђаво, а увече испуштам дах, као шта гумене свињче са вашара од врбице. Буквално падам. Почев од З6-ог дана почели су болети прса, грло, путеви за дисање. Изглед имам као мртвац. Пријатељи уверавају, да услед скупоће пратње време да прекинем експеримент. Смрт је сувише скупа авантура за избеглицу. Али... издржавам. Језик не прочишћава се. Мрке мрље на њему постају бледо-жуте, али не силазе. На тај начин долази 39-ти дан. Снага потпуно оставила је мене. За време пута у рудник два пута падам. Али глава је јасна, не врти се, а само ноге издају. 40-ог дана, на задњем делу језика још има бела боја и на њој жуте потоке. Почев од 36-ог дана глад пропао је - напротив осећам одвратност према јелу. 40-ог дана опет осетио сам слаб наступ глади. Услед ванредног изнурења решио сам да почнем да једем. У 7 сати увече узео сам клизму и појео (или испио) пола тањира сирупа компота од јабука, али јабука нисам јео. 40-ог дана измерио сам своју тежину. Интересантни су резултати. Кад сам почео гладовање, имао сам раст 1,75 м: струк 102 цм, прса 110 цм, врат 42 цм, тежина 82,7 кг. Кроз 40 дана гладовања: струк 83 цм, прса 101 цм, врат 38 цм. - Дакле имамо смањење: струк 19 цм, прса 9 цм, врат 4 цм. Тежина 16,4 кг. Нарочито постале су мршави ноге, леђа, прса, руке, на трбуху остала је још дебљина из под кожом и могао бих још продужити гладовање, а и за рад нисам већ имао снагу и морао сам завршити. Другог дана попио сам чај са лимуном и два пута у току дана попио сам супу од поврћа (вегетаријанску) са гризом и сировим жуманцем од јаја. Двопека нисам јео. Увече имао сам „столицу“, врло малу. Очигледно црева спавају. Слабост. Трећег дана „самоосећај" је врло добар. Језик очистио се. Попио сам две чаше кафе са млеком и појео 2 двопека и мало парче шунке без дебљине, један тањир бујона од пилета. Четвртог дана стомак одлично вари али црева не раде. Морао сам узети клизму. Јео сам бујон са јајем, двопеке, компот и шунку, али од свега мало. Петог дана почео сам да једем све (осим меса). Од тог времена је почео развијати се врло брзо апетит и успостављати снага. Црева још раде слабо (анемија). Обратио се сам код руског лекара, који је знао, да сам имао проширење срца и аорте. Он није одобравао моју намеру да гладујем. Он је дуго времена прегледао мене и, најзад признао је - срце има нормалне размере, - и задебљање не постоји. Али, тврди, успех тумачи се тим, да имам јак организам, други човек рискирао би смрћу. Али... чини ми се, да то мије тако! Глад за свију осим користи ништа неће донети. То је сад моје дубоко убеђење. Доктор је дао мени неке капљице за црепа. Примао сам те капљице неколико дана и сада црева одлично раде. Сада већ 3 недеље од тренутка, кад сам завршио гладовање. Осећам се као млад човек, способан трчати и скакати. Прошла је моја дремљивост и слабост. Ја сам бодар, свеж и способан за рад. Месо не једем. Једем поврће, млеко, пиринач, воће. У току првих 11 дана добио сам 8 кг тежине Уплашио се сам и решио да будем опрезан. Сала пазим да тежина моја неће премашити 70 кг. Дакле, моја велика захвалност вама, драти Алексије Алексијевићу! Код тога болесника организам је био врло зађубрен и због тога у њему у току првих

дана гладовања ослободило се одједном сувише много отпадака, који је организам због одсуства клизми није стигао избацивати ван себе и они привремено отровали су га. Шестог дана организам, најзад, победио је ту „запуштеност“ и појавио се врло добар „самоосећај“. Иста зађубреност организма, била је очигледан узрок да процес очишћења није завршио у току 40 дана. а за то требало је још 2 дана; језик прочистио се само 43-ћег дана, истог времена дошао је јак апетит и опет стално врло добар „самоосећај”. Нешто за „данас“ и „за сутра“ методе. О роковима гладовања. При гладовању излечују се следеће болести за време: - чир у стомаку или цревима - од 2 до 4 недеље, - емфизема плућа - од 4 до 5 недеља, - сипња - од 2 до 5 недеља, - проширење аорте - од 4 до 6 недеља, - склероза - од 1 до 3 недеља, - дијабетес - од 8 до 12 дана, - застарели катари - од 4 до 6 недеља, - водена болест и отоци - од 2 до 3 недеље, - камени у жучи, бубрезима, јетри - од 10 дана до 6 недеља, - реума и гихт - од 5 дана до 6 недеља (надувеност зглобова траје више), - лимфатичне жлезде (кахексија) - од 2 до 4 недеље, - неурастенија - од 3 до 5 недеља, - маларија - од 6 до 9 недеља (понекад треба два течаја гладовања), - шуљеви - од 2 до 10 недеља, понекад и више, али болест увек попушта, - екземе - од 3 до 6 недеља понекад потребно је понављање течаја, али увек долазе олакшица. Нема још, а није ни могло бити, података за решење питања, уколико гладовање доприноси потпуном излечењу сифилиса, туберкулозе, скрофулозе (анемије) али оно, кад се примењује опрезно, увек доприноси очигледно и знатно олакшање симптома и у сваком случају мора рећи да пошто те три болести нису ништа друго но „плесан", који се појављује на зађубреном терену, а гладовање баш нарочито дубоко прочишћава терен организма - онда потпуно излечење од тих болести није могуће без гладовања. Како је непознато порекло рака (канцера), он стоји на нарочитом месту, али по њему овакав ауторитет, као што је проф. Ерлих, говори да гладовање даје при раку „одређене резултате" („New Diateetics“, dr H. Kelog) и свакако олакшава то опште тешко стање, које обично прати ову болест. Стални резултат свих дуготрајних гладовања јесте осећај опште лакоће, енергија за рад, неуморност. Потпун развитак мишића и опште истрајности тела недостижан је за спортисте без гладовања, јер само оно ослобађа целокупан организам од непотребних течности и масти у најдубљим његовим деловима и довољно га суши - боље и дубље него што икакво знојење или масажа. Поновљена гладовања. Гладовање ствара човеку сасвим нове могућности и, морам рећи - велике могућности. Издржавши три пуна гладовања (од 37 до 39,5 дана-док језик поцрвени и појави се апетит), ја сам се уверио да прво пуно гладовање чисти цео организам, нарочито пак стомак и груди. Друго пуно гладовање опет чисти цео организам, нарочито пак грло, уста, нос и

уши. Треће пуно гладовање опет чисти цео организам, нарочито пак темеље мозга - где се налазе центри наших интелектуалних способности - памћења, духа, логике и др. Овај део организма код варошанина је увек пун набреклости, отока и запаљења, што собом повлачи лењост и слабост мишљења. У току последњих 5 дана мога трећег пуног гладовања код мене је почело чишћење овог дела. Отоци и набреклости су почели да без икаквих болова теку прозирном слузи и ја сам осетио да се цео онај део ослобађа н чисти. Глава се сва разбистрила. За мене није постојало више заморености мозга - изгледало је да не бих осетио умор чак и да радим четрдесет сатова беспрекидно - не бих ни могао осетити умора! После прекида гладовања овај осећај се изгубио, али морам признати да се моја способност за непрекидан интелектуални рад много повећао. Раније, пре три године, држећи предавање од једног сата, ја сам унапред знао да ће се оно свршити главобољом. Сада ја држим предавања понекад по 2,5 сата, затим дајем објашњење слушаоцима у току једног сата и одлазим са потпуно свежом главом. Човек је створење бескрајно обилује снагама. Али су оне у њему преоптерећене, а највише преоптерећене су ђубретом од неправилне исхране. Да постане снажнији, човек не мора да тражи снагу и узбуђујићих средстава на страни. Њему је довољно да скине са себе један део терета, који га притискује и од слабог, изнуреног болесника он постаје живахан, енергичан, здрав човек. На мојим очима већ хиљаду пута је чинило ову чудну промену гладовање, изведено по моме систему. Основна пак истина гладовања јесте онај добија највише од гладовања, који зна добро да се одмори после њега. Пре него себи допустите идуће гладовања - морате добро се одморити од претходног - одморити се и потпуно искористити његове резултате - увек добре.

Алексије СУВОРИН