Aleksander Bajt - Bermanov dosije.pdf

November 24, 2017 | Author: Vlado Vujnovic | Category: N/A

Short Description

Download Aleksander Bajt - Bermanov dosije.pdf...

Description

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

SRPSKA RE^

1

BIBLIOTEKA S R P S KE R E Î Direktor Danica Dra{kovi} Urednik Qiqana [op

Naslov originala: Aleksander Bajt BERMANOV DOSJE Druga popravljena in dopolnjena izdaja

ISBN 86-491-0057-0 Copyright Copy right © 2006. by „„Srpska Srpska re~” re~ Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoàvati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a niti moè biti na bilo koji na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoàvana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~ po odredbama Zakona o autorskim pravima.

2

Aleksander Bajt

BERMANOV DOSIJE Prevod sa slovena~kog Miqenka Vitezovi}

Beograd 2006. 3

4

„B BERMANOV DOSIJE”, DOSIJE , DOPUWEN I POPRAVQEN

Gospodin Aleksander Bajt, precizan u nauci i profesuri, bio je precizan i u pisawu svojih uspomena. Kwigu Bermanov dosije je posle objavqivawa, do kraja svog ìvota, u te{kim bolovima, dopuwavao, kako bi bila {to konciznija i {to logi~nija. Wegov bridak analiti~ki um nije ga napustio i nije mu dozvoqavao da miruje. Uspomene nije su{tinski produìo, ì o, niti je u bilo ~emu izmenio svoje istorijske sudove. Pa ipak, ~ini~inilo mu se potrebnim da popravi i dopuni hiqade sitnica: re~ koja }e biti preciznija, re~enicu koja }e – prenesena na drugo mesto – u~initi celinu jasnijom i kontekst bogatijim; ponegde je trebalo izmeniti neki datum, za koji su mu bri`qivi ~itaoci saop{tili da je bio druga~iji; u kwizi, ina~e, nije bilo zna~ajnijih stvarnih gre{aka. Ispravaka u svrhu upotpuwavawa nakupilo se toliko da smo tekst pripremili za novo izdawe. Za to smo se moralno obavezali. Dopuwenu kwigu autor je predao nekoliko nekoliko dana pre kraja svog zemaqskog puta. I sada je ovde. Precizni ~itaoci i istori~ari }e se obradovati, a novi ~itaoci mo}i }e da je ~itaju u novom obliku. Mo`da jo{ ekonomi~nijem i preglednijem, digitalnom, savremenom i modernom, kakav bi èleo i autor. Aleksander Zorn

5

4

PREDGOVOR PR EDGOVOR

7

PREDGOVOR

Ove uspomene po~eo sam pisati za sebe. Hteo sam, jednostavno, da na pa pa-piru zadrìm celinu, koja se u velikim krpama sve brè cepala u zaborav. Kratko razdobqe, o kojem govore, bilo je najuzbudqivije u mom ì ìv votu. [to vi{e starim, zauzimaju sve vi{e mesta. Naàlost, to vreme bilo je tako protivre~no i nesigurno, da bi bilo krajwe neoprezno da sam doga|aje zapisivao neposredno. Vreme koje je usledilo, bilo je toliko ne neprijaprijateqsko, da je bilo najpametnije da ih ne obnavqam ni u mislima, kad ih ve} nisam mogao prognati iz svesti. Ose}am du`nost da ih sada, ovako zapizapisane, istina, po se}awu, izloìm svakome koga interesuju. Svi koji su bili u bliìm dodirima s komunisti~kom vla{}u, znali su da „s Bajtom ne{to ne {tima”. U ~emu je stvar, niko nije shvatao. Neka kada da svemogu}i sekretar CK, da mu ne pomiwem ime, u razgovorima sa svojim prijateqima, jo{ sedamdesetih godina, pomiwao me kao „belogardejsku k...”. Iz ~etrdeset pete, dok sam bio ~lan kulturne grupe u sastavu Vrhovnog {taba JA, stoji slu`bena vosovska karakteristika: „reakcionar”. Odbijawe ponu|enog ~lanstva u KP 1947. verovatno je izazvalo naga|awa o razlozima za tu „nepromi{qenu drskost”. Izgovarao sam se radom na disertaciji o Marksovom zakonu vrednosti, za koju sam unapred pretpostavqao da se ne}e svideti vlastima, no, do nekog ve}eg wu{kawa nije do{lo, jer sam tih dana potpadao pod jurisdikciju mo}nog ministra za industriju i rudarstvo Franca Lesko{eka-Luke, koji nije dopu{tao ~eprkawe po svom feudu. Kasnije, kad sam ve} postao ekonomista, posebno kolege van Slovenije, ìveli su u uverewu da je razlog za politi~ka sumwi~ewa upravo „jereti~ka” disertacija, koju sam odbranio 1953, pa i moji kasniji nekonformisti~ki pogledi na ekonomiju, kako ih je nazivao Joè Mencinger. Mnogi, pre svega slovena~ki ekonomisti, u op{toj atmosferi nepoverewa koje me je okruìvalo, svojim ~estim „stru~nim” napadima na mene, prikupqali su politi~ke po poe ene. Skoro da nije bilo nijednog mog istupawa, koje nije izazvalo napad. Nema potrebe da ih nabrajam. U Ekonomistu i Na{im razgledima do dobro bro su dokumentovani. âk i moj prevod II

8

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

toma Kapitala Kapitala,, koji sam po~eo da radim 1960. godine, da ih nekako uti{am, direktorka Cankar Cankarje jeve ve zalo`be proglasila je nemarksisti~kim. Trebalo je mnogo spretnosti, da se moj stvarno nemarksisti~ki uxbenik ekonomije iz 1960, jedini te vrste u celom socijalisti~kom svetu, svetu, ne samo u Jugoslaviji (u {tampanom {tampanom obliku, pod naslovom Uvod u politi~ku ekonomiju, izdala ga je Cankarjeva zalo`ba 1965), u raznim varijantama zadrì sve do kraja. Na Pravnom fakultetu u Qubqani, u drugom izdawu zagreba~kog Informatora iz 1979, pod naslovom Osnove ekonomske analize i politike, politike, uprkos srpskohrvatskom, koriste ga i danas (posledwe izdawe je iz 1998). Cankarjeva zalo`ba, naime, nije pokazala zanimawe za ponovno izdawe. Onih, koji su preìveli ratne i poratne godine, svakog dana ima sve mawe. Posebno onih, koji tada{we doga|aje nisu posmatrali komunisti~kim o~ima. Uglavnom su ih odnele brojne ~istke ili su osu|eni na progonstvo (slu`beno, bili su „u bekstvu”) i time izop{teni iz kolektiva. Ko je ostao, sam se uti{ao, ako nije hteo da doìvi sli~nu sudbinu. Nikada se nisam ose}ao gordijim, nego kad bi me mla|e kolege-prijateqi opisivali kao „nepokolebqivog”. Nepokolebqivost je naj~e{}e bila {ipak u xepu. Da me Bog otac nije nadario gorewskom bandog bandoglavo{}u, lavo{}u, cini~kom zajedqivo{}u i samoqubivim inatom, ni palac ne bi virio iz skrivene pesnice. Posmatrawe i procewivawe doga|aja svojim vlastitim o~ima ne moè se nikome oduzeti. Ovo pisawe treba da obelodani kakvo je bilo moje. Ne mogu pre}utati svoja shvatawa kojima sam se rukovodio. Po{to su bila subjektivna, utemeqena na vrednostima, koje sam u skladu s vaspitawem i sredinom u kojoj sam odrastao postavqao pred druge, na uverewima, a ne na ~iwenicama, smatrao sam svojom du`no{}u da ih proverim uz pomo} znawa, koje mi je postalo dosti`no kasnije. Po~etne ambicije bile su skromne. Ma koliko da sam se intimno distancirao, pedesetogodi{wa stvarnost je, najzad, postala i moja. Radilo se, pre svega, o utemeqewu nekih koraka koje sam uradio, ta~nije, koje nisam uradio, u najkriti~nijem razdobqu na{e istorije. [to sam vi{e kopao, vi{e je ostalo neotkopano, trebalo je dubqe bu{iti. Spoznawa, do kojih sam do{ao, prevazi{la su sve ono, {to sam kao dvadesetogodi{wi protivnik komunizma iz uverewa prevodio u subjektivne ~iwenice. Kopawe po istoriji je tako dobilo novo, sasvim samostalno zna~ewe, nezavisno nezavisno od mojih ratnih dogodov{tina. Skoro nau~no. Po nameri, sasvim sigurno. Istorija, koja je tako nastala, jako se razlikuje od partijski zapisane i izloène. U lo{em smislu, kao {to se moglo i o~ekivati. Ali ba{ u toliko lo{em, nisam ni pretpostavqao. Ako je zaprepastila mene, sigurno }e i druge. Ve}ini se sigurno ne}e dopasti. Mislim da mi je ipak du`nost da je ispri~am. Ta~nije, upravo zato, jer bi ina~e izgledalo da druge isti-

PREDGOVOR PR EDGOVOR

9

ne, osim partijske, uop{te nema. Duàn sam, pre svega, samome sebi, brojnim qudima, koji su me pratili kao ekonomistu i cenili zbog nepopustqive kriti~nosti, posebno svima onima, koji nisu imali mogu}nost da je napi{u, iako su je poznavali, pa i svima onima, kojima je slu`bena istorija jedina koja im je data. Nedopustivo bih pogre{io da je sa sobom odnesem u zaborav. Wome }u doprineti istini vi{e negoli svojom ~etrdesetogodi{wom ekonomijom. Moja ocena partije nikada nije bila ba{ visoka. Time, {to je iskoristila oslobodila~ki rat za izvo|ewe revolucije, ne samo objektivno – tako ne{to ne moè se negirati – ve} pre svega subjektivno, po~inila je nad slovena~kim narodom najve}i zlo~in koji se moè zamisliti. Wime je sama sebe stavila van zakona. Ne legalnog, taj je u ovom slu~aju bezna~ajan, ve} op{tequdski prirodnog, vaè}eg za sva mesta i sva vremena. Postavqaju se dva pitawa. Nemogu}e je negirati da je partija organizovala {iroku antiokupatorsku borbu i da je u woj u~estvovalo na hiqade Slovenaca. Jako je ra{ireno, naizgled, prihvatqivo mi{qewe, da je zapravo svejedno kakve su joj pri tom bile namere i da je presudno to {to nas je time uvrstila me|u demokratske sile sveta, koje su se obra~unale sa demonskim silama Osovine. Moja istorija govori da nas je me|u demokratske sile uvrstio Simovi}ev udar protiv Cvetkovi}eve vlade. Vojska tako|e, iako se jugoslovenska vojska raspala za desetak dana i sile Oso Osovine vine okupirale celokupnu dràvnu teritoriju. teritoriju. Hitler je zbog Simovi}evog dvorskog prevrata skoro {est nedeqa kasnio sa napadom na Sovjetski savez. Tu partija nije bila potrebna i wen doprinos je u najbo najboqem qem slu~aju ni{tavan. I za oslobo|ewe Jugoslavije i Slovenije, zakqu~no sa povra}awem teritorije okupirane od Italije, otpor protiv okupa okupatora, tora, kakav je pokrenula partija, bio je nepotreban. Jedno i drugo zavisilo visilo je iskqu~ivo od pitawa koja }e strana pobediti. îsta i neosporna posledica otpora kakav je organizovala partija, bile su, dakle, samo `rtve koje je pretrpelo stanovni{tvo, kako ono pod oru`jem, tako i civilno. Takav otpor bio je krajwe nesvrsishodan. Potreban i smisaon bio je samo u slu~aju ako je iza wega stajao sasvim druga~iji ciq – izvo|ewe revolucije i uvo|ewe komunisti~ke totalitarne vlasti. Pri ostvarenim politi~kim odnosima u antihitlerovskoj koaliciji i delimi~noj sovjetskoj okupaciji Jugoslavije, borba protiv okupatora postala je nepotrebna i nesvrsishodna ~ak i s tog aspekta. Sovjetski savez je bio toliko velikodu{an, da je komunisti~ku vlast uveo posvuda dokle su se dokotrqali wegovi tenkovi. Taj wegov poklon ni Jugosloveni nisu mogli izbe}i. Ina~e, i pored svih proleterskih korpusa, bez wega se kod nas nikada ne bi u~vrstio boq{evi~ki totalitarizam.

10

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Informbiroovska rezolucija iz 1948. za{titila nas je od najgorih realsocijalisti~kih ekscesa komunisti~ke diktature. Bez obzira na to jesmo li spremni smatrati samoqubqe vrlinom, i bez obzira na to {to je nekoliko godina na kolenima moqakao za ponovni prijem u sovjetski raj, to je Titova zasluga. Pod ideolo{kim pritiskom „socijalisti~kog lagera” \ilas i Kidri~ su izumili samoupravqawe, koje nije samo negiralo centralisti~ko rukovo|ewe privredom i osposobilo dràvu za uspe{no ideolo{ko ina}ewe, nego je nudilo i neke podsticajne odgovore na otvorena pitawa industrijske demokratije, koji su se poklapali s dugoro~nim te`wama najrazvijenijih delova qudskog dru{tva. Upravo radi toga, anti tiin informbiroovska inovacija smestila je Jugoslaviju u centar svetske pa`we, ne samo politi~ke, ve} pre svega i nau~ne. Naàlost, zao duh Kardeq, koji nije hteo da rizikuje ni hiqaditi deo partijske prevlasti, sli~no oslobodila~kom di la~kom ratu, skrenuo ju je u suprotne vode. Svojim „samoupravnim sporazumevawem i dru{tvenim dogovarawem” 1974. godine, po posle sle reforme iz 1965, zloupotrebio ju je da istisne slob slobodno odno trì{te, kao i za potpunu obnovu politi~ke i ideolo{ke prevlasti partije sedamdesetih godina. Na prelazu iz osamdesetih u devedesete godine, partija je, da bi se odràla na vlasti, ideju samoupr samoupravqawa avqawa izdala do kraja. Umesto da osamostaqewem sa~uvamo sve ono {to je u sistemu pozitivno, ako ni zbog ~ega drugog, a ono da bi prelaz ka privatnom vlasni{tvu u privredi bio {to bezbolniji, elemente takvog prelaska pripremio sam u kwizi Samoupravni oblik dru{tvenog vlasni{tva (Zagreb 1988, Globus), u èqi da se bar individualno odrì na vlasti, kumovala je povratku privrednog i dru{tvenog ure|ewa u stawe daleko pre Drugog svetskog rata. Od politi~ki zakasnelih, „disidenata” osamdesetih godina, koji su, zbog po potisnu tisnutosti tosti sa rukovode}ih poloàja, u svojoj vlastitoj partiji morali nastupati revolucionarno, ni{ta se drugo nije ni moglo o~ekivati. Posebno zato, jer im je neo~ekivano preticawe od strane prave omladine nudilo jedinstvenu priliku da pokaù pripadnost wihovim idealima na najmawe primerenom, nacionalnom nivou, koji je jo{ pre nekoliko decenija pokazao pokazao svoju su{tinu u nacizmu, a na politi~kom, da ostanu pritajeni konzervativci i daqe vladaju politi~kom scenom. Kao neistori~ar, uprkos suprotnoj èqi, nisam mogao izbe}i brojne stru~ne oma{ke. Istori~aru se najvi{e razotkrivam navo|ewem izvora, gde su sekundarni pome{ani sa primarnima, izvorni sa stoput ponovqenim, novi sa davno prevazi|enim. Koliko brojnim i kojima, ni sam ne znam. Drugi veliki nedostatak proizlazi iz okolnosti {to sam u odre|enoj ta~ki morao prestati s prou~avawem dodatnih izvora. U protivnom, rizikovao bih da ne doìvim objavqivawe i prijem dosijea. Popravqawe Popravqawe nedo-

PREDGOVOR PR EDGOVOR

11

stataka zahtevalo je vi{e vremena nego {to sam imao na raspolagawu. Kao neistori~ar, ni sa izobiqem vremena, ne bih mogao popraviti sve. Mo Mo` `da bih potpunije i doslednije dokumentovao istorijska doga|awa, odstranio neta~nosti i nepodudarnosti, navodio proverenije datume i sli~no. Za popuwavawe rupa u op{tem istorijskom znawu morao bih se, jednostavno, jo{ jednom roditi i umesto ekonomiji, posvetiti istoriji. Na sre}u, to je onaj deo dosijea, koji }e struka u budu}nosti bez sumwe popuniti. Ako mogu, neka joj stru~ni nedostaci posluè kao podsticaj da se {to brè lati svog zadatka i ne prenosi odgovornost na kasnije generacije. Istoriju pi{u pobednici. Revolucija je istoriji posebno dobra sluàvka. Ne samo {to svojim tuma~ewima prekraja stvarnost, nagla{ava jedne i pre}utkuje druge ~iwenice; to je jo{ i najmawi problem koji treba re{iti. Neuporedivo teè ograni~ewe je pristrasnost raspoloìvih izvora, ma kako oni bili sre|eno objavqeni i sabrani s obe strane. O nekim ~iwenicama uop{te nema podataka, za wih jednostavno ne znamo da postoje, druge su spretno redukovane. Wihovo otkri}e i prikazivawe u pravom svetlu mogao bi biti predmet istorijskog detektivskog rada. Osim slu~ajno, u taj deo zadatka se nisam upu{tao. Drugim re~ima, „moja” istorija zapravo i nije moja. Prema prete`no upotrebqenim izvorima, jo{ uvek je slu`bena istorija, ve}im delom weno alternativno tuma~ewe. îtalac neka mi oprosti opise koji reflektuju moje me|uratno shvatawe doga|aja. Oni su „napisani” pre svega ostalog, istovremeno s doìvqavawem. Nikada ih nisam mogao izbrisati iz se}awa. Trebalo ih je samo preto~iti u pisanu re~. Ima mnogo jednostavnosti u wima, ~ak i naivnosti. Me|utim, Me|u tim, wima je protkan veliki deo tada{we stvarnosti, ne samo moje. Ko im se nije mogao prilagoditi, nije preìveo. Da imam nekog iskustva u pisawu, bili bi boqi, ako ne i sasvim dobri. Uprkos tome, ne bi bilo po{teno da ih se stidim, niti da ih krijem. Neka ih ~italac primi kao dokumentarne. Ako ni{ta drugo, pokazuju kakve je neobi~ne forme spontano preuzimao nacionalisti~ki otpor, jer ga je partijska monopolizacija spre~ila u organizovanijem, a time i efikasnijem nastupu. Faktografski deo pripovedawa, posebno geografski, na brojnim naknadnim razgledawima mesta severozapadno od Gariqana, proverio sam do detaqa. Taj kraj poznajem kao svoj dlan. Proveru puta na istok obavio sam na brzinu, jer nisam imao vremena. Isto vaì za glavne scene ratnih doga|awa u Srbiji, Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini. Aleksander Bajt

4

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

Prvi deo

ITALIJANSKA SLEPA ULICA

13

4

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

15

UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

Napu{tawe Qubqane êtvrtak, dvadeset tre}eg septembra 1943. godine ve} je rano nagovestio sun~ani dan. Vlagom protkana magla jo{ sino} se neprimetno prikrala pod kro{we, prema jutru prili~no je orosila prerano poùtelo li{}e kro{wi prastarih kestenova u Dunajskoj i nedavno posa|enih platana u Masarikovoj ulici. Koù vrata, ruku i lica kvasila je vla`nim vazduhom, prave}i mokru masku u hodu. Prete{ke, razvu~ene kapqice otkidale su se s li{}a i pre uvla~ewa u kosu i ode}u raspr{ivale se po nepokrivenim delovima tela. Prerano otpalo li{}e, raskva{eno, lepilo se na |onove i ublaàvalo udarce mesinganih blokeja na potpeticama po plo~niku, da ne odzvawaju, kao da ve} neki pripadnik Vermahta kora~a ulicom. Retki pe{aci ùrili su pognute glave, brane}i se ne samo od nagrizaju}e vlage, ve} i od samog susreta sa svirepim pogledom ispod zeleno-sivog {lema, koji se tih dana mogao pojaviti bilo gde i bilo kada. Mama i Dragica, koje su me pratile, imale su druge misli u glavi, ako su im misli uop{te imale kakav smisao. Verovatno su ve} sasvim otupele. Za nagovarawe je odavno bilo prekasno. Poku{ale su sve {to se moglo. Dobro su znale da vi{e ni{ta ne bi pomoglo. Bio sam bandoglav, {to i prili~i Gorewcu. Hodale su pored mene, s vremena na vreme uhvatile bi me za ruku, svaka za sebe, da ona druga ne primeti. Obe je optere}ivala nesigurnost kojoj se izlaèm, mada s blagim olak{awem, jer }u izbe}i opa opa-snosti koje me neizbe`no ~ekaju kod ku}e. To, {to jo{ nije sigurno u kakvoj formi }e se pojaviti, samo ih je ~inilo ve}im. Najgore su one opasnosti, za koje ne znamo kada }e sti}i. Opra{tawe je bila jo{ ~ista formalnost. Sve smo ve} obavili kod ku}e. Zagrqaj, stisak ruku, poqupci, koje su i pored ~vrste voqe zasolile suze, bili su samo usiqeni kraj vi{ednevnog rastajawa. Dragica se na trenutak napela kao struna, dobro sam to osetio, a u mami se kona~no slomila i posledwa nada. Majke se nadaju do samog kraja. Ruka joj je nepomi~no ostala da visi o mojoj. Ho}e{ li se vratiti? Ho}e{ li mo}i? Kada?

16

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nije bilo vremena za odgovore koje smo ionako znali napamet, i koji nam, uprkos tome, nisu ni{ta kazivali. Pre svega, trebalo je izbe}i mnogobrojne poglede, od kojih nisu svi bili ni puni razumevawa, ni dobronamerni. @elezni~ka stanica je sve vreme okupacije sluìla za tajna posmatrawa qudi, koja su za Italijane obavqali doma}i „„confidenti” confidenti”.. Pro Pro-menom poslodavca, sigurno je da nisu svi zadràli svoj posao, ali ni novih nije nedostajalo. Na priliku su ~ekali jo{ otkad su se Nemci posle italijanske okupacije Gorewske zadovoqili [entvidom i ^rnu~ama, kao ju`nom granicom „Dowe Koru{ke”. Samo mali pokret ili treptaj o~ima, agentu u civilu bio je dovoqan da se pravac putovawa nepopravqivo okrene, ~esto zauvek. Policijska kontrola je bila rutinska, kao da pokazujem voznu kartu koju ne treba ni poni{titi. Qudi su izlazili na peron u redu, kratkom i razmaknutom, zbijali su se tek pred policajcima. Jedva da je trebalo izgovoriti pokoju re~. Dozvola za putovawe do Padove, s nema~kim orlom i kukastim krstom ispod wega i najnovijim datumom bila je dovoqna. Nisu proveravali identitet. Obja{wewe, da }u u [tatkomandi u Padovi dobiti dozvolu na nastavak putovawa do Napuqa, dokle sam, kao sin èlezni~ara imao besplatnu voznu kartu i gde sam, navodno, ostavio svoje kwige i ostale stvari, kad sam posle invazije, u strahu od Engleza, po~etkom septembra, pobegao, nisu hteli da saslu{aju. Nisu hteli ni da pogledaju lasciapassare /propusnicu/ do tamo, koju sam nabavio jo{ ~e ~etrde trdeset set prve i koja je sluìla kao jedini dokaz za moju pri~u, iako nikada nikada nije iskori{}ena u svrhu u koju je izdata. „Weiter „Weiter gehen!” /Nasta /Nastavi daqe!/ Odse~no sam udarao blokejima idu}i prema peronu, vi{e zbog povra}ene hrabrosti, nego zbog kamenitog plo~nika. Mora da ih je moja spoqa{nost ubedila kako je Padova predaleko za mene. Tu`no detiwasto lice sa bujnom, na ~elu jedva vidqivo na~etom kosom, prestravilo bi i [trauba. I umirilo, jer se nije iskrivilo u pla~. I pored mihoqskog leta, nosio sam dug, plavo-siv kaput, dok je u Italiji za ovo doba godine i svetlosme|e vuneno, besprekorno skrojeno odelo bilo pretoplo. âk sam i {al prebacio preko wega. Zato je moj jedini prtqag bila akten-ta{na, tanka i laka, da ve} na prvi pogled nije mogla primiti ni{ta drugo do nekoliko ko{uqa, pe{kir i ~etkicu za zube. U woj zaista i nije bilo ni~ega vi{e. Osim ne{to rubqa i najmawe potrebnog pribora za brijawe, tu je bila i RACI automobilska karta Italije u razmeri jedan prema milion, izdawe Anno XIX (1939), najdetaqnija koju sam tada mogao na}i. Pravi student, koji ne misli na sutra, a mama ga je obukla da se ne prehladi. Ni dan-danas ne znam otkud mi ose}aj da Nemci nemaju druge brige, nego da posvuda samo mene traè. Dok sam se prethodnih dana, na vrelini

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

17

popodnevnog sunca, gurao u smrdqivoj gomili, koja jo{ nije dostigla civilizacijski stepen da sama stane u red ispred klasi~ne gimnazije, da od wihove policije isposlujem dozvolu za put, uveravao sam samoga sebe, da }u nai}i na slu`benike koji i pored crnih uniformi obavqaju duàn posao i da se vesele ako ga obave {to brè mogu, pa zatim odu da gledaju svoja posla. Kad stoji{ ispred uniforme u ~etiri oka, takvom razmi{qawu brzo do|e kraj. Dozvola za put mogla bi biti obi~an uput kojim }e te odvesti do onih koji }e te kona~no zgrabiti. Ko zna {ta sve znaju o meni? Jednom smo, kao gimnazijalci, bili u Ko~evju, zgraàli smo se nad }irili~nim natpisima iznad radwi i pevali slovena~ke pesme. Doma}ini su nas gledali otvoreno neprijateqski. Mora da su i na{e vo|e bili svesni opasnosti, jer smo iz grada do {kole, gde smo no}ili, smeli da idemo samo u grupama i samo dawu. Drugi put sam sa grupom slovena~kih momaka bio na nekakvom zboru u Mariboru. Ponegde bismo zastali i pevali pevali i to je bilo sve, ali u vazduhu smo ose}ali nervozu. Uve~e, u kafani, radnici, radnici, koji su govorili nema~ki, ne{to su se domun|avali i prete}e pogle pogledavali davali na na{ sto. I mi smo se domun|avali, ali zato da bismo bili ti{i. Verovatno smo izabrali pogre{nu kafanu. Kako bih zbog ovakve antinema~ke delatnosti mogao do}i na Himlerov indeks, nikada se nisam pitao. Istina, Melita, koja me tada pratila do Ceqa – zapravo, ja sam pratio wu, putovala je na raspust rodbini u Galiciju iznad @alca, zato sam i putovao u Maribor na svoju ruku, a ne sa drugarima – i koja je bar naslu}ivala, ako ne i znala, da }emo im pokazati {ta im sleduje, ~etrdeset prve se iselila u Austriju. Dve godine posle na{eg razlaza imala je jedva {esnaest, optirao je wen otac, a ne ona. Ona nije bila obave{tajka, imala je ne`nu koù i mio pogled. Ni bele dokolenice, kojima su devojke iz Kulturbunda izazivale po qubqanskim ulicama, nije kupila sama. Neke druge mogu}e Himlerove cinkaro{e nisam poznavao. Kod o~eve rodbine u Gorewskoj, davno pre rata, upoznao sam ose}awe mawe vrednosti pred „ibermen{ima”. To je austrougarsko nasle|e. Bilo je prisutno i drugde. Ne samo da mu nikada nisam podlegao, ve} je u meni rodilo otpor, da ne kaèm mr`wu. Neprijatnost, ne zato {to pripadam slabijem narodu, nego {to mi na licu mogu pro~itati da im ne priznajem superiornost, da ih upravo zbog toga ne volim, diktirala mi je da ih izbegavam. [to pre iz Qubqane, bila je moja glavna briga, jo{ pre nego {to sam ih ugledao kako pod {lemovima, s ma{inkama u rukama, u dvoredu dvoredu kora~aju Masarikovom, od Bavarskog dvora prema Uzajamnoj {tedionici, i razoruàvaju bezvoqne Italijane. Oni su posle primirja zadràli oru`je samo zato da prilikom predaje ne razqute svoje dotada{we savez-

18

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nike. Kad su ga predali, wihova lica izraàvala su sre}u koju su jedva prikrivali. Trebalo im je sau~e{}e, a ne saàqewe. Nije bilo jasno kad su se vi{e pla{ili, kad su se predavali Nemcima, ili kad su pre tri godine „slomili otpor jugoslovenske vojske na Vrhniki” i „juna~ki” okupirali Qubqanu. Wima je do{ao kraj. I pored straha, veselili su se {to im se to dogodilo u Qubqani, a ne u Kola{inu, ili Fo~i. Jedanaestog aprila 1941. krenuo sam predve~e, kao i svako svakoga dana, iako ne ba{ jednako bezbri`no, da se proskitam po gradu. [e [elenburlenburgovom ulicom (sada Slovenska), izme|u Glavne po{te i Bate (sa (sada{ da{wa Nama), polako i oprezno, dovezla su se na motorima dvojica bersaqera /voj/vojnici italijanske pe{adije/, sa crnim petlovskim perjem zaka~enim za {lemove. Skrenuli su u Pre{ernovu ulicu (sada{wa ôpova) i zaustavili zaustavili se neposredno pored po{te. Kao da nameravaju da u sandu~e ubace pismo za svoje kod ku}e. Motore su potpuno ugasili, uprli se nogama o plo~nik da se ne prevrnu i po~eli upla{eno da se osvr}u kad }e po~eti napad. Osim wihovog komandanta, koji ih je i poslao u izvi|awe, niko im ni{ta nije u~inio naào. Kako su izgledali, ne bi ni mogao. Tako se, dakle, zaposeda zaposeda utvr|eni neprijateqski grad, otkrivao sam su{tinu vojni~kih saop{tewa. Iznena|eno smo zurili u wih, kao da dolaze s druge planete. Jesu li uop{te stvarni? Petlovo perje! Niko ih nije pitao {ta ho}e, niti se okrenuo. Sve je bilo odlu~eno pre, kad jugoslovenska vojska, uprkos Rupnikovoj odbrambenoj liniji kod Logateca (delovi te linije jo{ uvek stoje), upravo po wegovoj zapovesti, Italijanima nije pruìla nikakav otpor, a slovena~ki politi~ari ~ak poèleli dobrodo{licu. Dok sam mesinganim blokejima lupkao po poplo~anom peronu, obuzimalo me prijatno saznawe da sam kona~no uspeo. Ve} na èlezni~koj stanici bio sam, prakti~no, eksteritorijalan. S onima koji me traè verovatno se vi{e ne}u susresti. A odneo sam im i kaput i odelo! Prugasto, tamnosivo, ostalo je kod ku}e, melirano, svetlosme|e, skrivao sam pod kaputom. Jo{ pre napada na Jugoslaviju, Brane (Len{~ak), moj najboqi prijateq iz mladosti, „drè se ko krpa i zakrpa”, govorili su za nas, i ja, ~esto smo u svojim {etwama u Kle~e razgovarali o totalitarnim reìmima. Ne samo na~elno. Pre svega, i o mogu}im podràvqewima, kojima su nam pretili. Dva odela i kaput, koje sam zaradio daju}i ~asove, i bicikl, koji sam dobio na tomboli i na kome mi je zavideo ceo Beìgrad, bili su moja najve}a briga. On je mislio da su opasni Rusi, a ja, zbog blizine, da su opasniji Nemci. Ruska zima je toliko rashladila wihov Vermaht, da je narod dobrovoqno davao sve {to je trebalo za front. Fabriku nisam imao, niti o~ekivao da je nasledim, kao kolega s pravnog, Qubo (Sirc). Na o~evu

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

19

ku}u u Pleter{nikovoj, gde smo stanovali, nisam ni pomi{qao. Verovatno zato, jer je nisam sam podigao. Stoga i nisam bio svestan toga da bi mi, pri takvom imovinskom stawu, trebalo jo{ mnogo toga dodati da bih se pribliìo wihovom dowem pragu. Mitja Bite`nik me ~ekao na peronu. Bio je zamena, zato je i imao kratak rok trajawa. S wim sam se dogovorio za prelazak fronta u Italiji, kad je postalo jasno da s Binetom (Vedamom) nisam uspeo. Stalno je izmi{qao neki novi razlog za odlagawe. Kasnije se izgovarao da ga nije pustila Dragi~ina sestra Vida, u to vreme wegova devojka. Meni razlog nije bio posebno vaàn, bilo mi je ào {to ne}u imati s kim da uìvam u tazbinskom razumevawu. Tada sam jo{ sa sigurno{}u ra~unao na wega. Me|utim, novi razlozi su govorili da je wegova negativna odluka prevagnula jo{ u Qubqani. Ne{to mla|eg Bite`nika odu{evila je pomisao da }emo preko Kaira bez problema sti}i u London. Kako do Kaira, nije bilo vredno razmi{qawa, kao ni {ta }emo raditi u Londonu. Sama pomi po misao sao da }e nas avionom, kao engleske oficire za vezu, prebaciti na jugoslovensku oslobo|enu teritoriju, izgledala je sjajno. U engleskoj uniformi si ne samo sasvim za{ti}en, ve} uìva{ i posebno privilegovan poloàj. Za tu mogu}nost i opravdanost takvih o~ekivawa saznao sam od Branetovog starijeg brata Zdravka, koji je uspeo u svojoj nakani pre samo dva meseca. Kao jugoslovenskog studenta u Londonu, koji se dobrovoqno prijavio u britansku armiju, posle pripremnih ve`bi, 18. jula 1943, zajedno sa jo{ ~etvoricom Jugoslovena, kao poru~nika RAF-a (Royal Air Force) Force), prebacili su avionom na partizansku teritoriju, nedaleko od Cerknog u Primorskoj. Okolnost {to je bio ube|eni komunista, dok sam ja ja pripadao sasvim suprotnom polu politi~kog spektra, nije mi se ~inila zna~ajnom. Kasnije sam se uverio da sam bio u pravu. Posle godinu dana, zbog ose}aja nepoverewa od strane vode}ih komunista – wegovih predratnih drugova, i wu{kawa VOS-a /Vojno-obave{tajne slu`be/, zatraìo je prelazak u NOV, u ~emu je, uz posredovawe Borisa Krajgera, uspeo. Kao kulturni radnik Cankarjeve brigade bio je rawen u borbi, na levoj ruci je izgubio nekoliko prstiju i te{ko mu je ozle|en levi lakat. Odvezen je u bolnicu u Bari. Posle rata vratio se u Qubqanu, posetio svoje u Zalogu i negde u leto 1945. godine neobja{wivo i{~ezao. Tada su jo{ konfrontacije konfrontacije izme|u Engleza i komunista bile zao{trene do te mere, da bi bilo ~udno da se nije tako desilo. Uprkos tome, niko nikada nije razre{io tajnu da li su o wegovoj likvidaciji odlu~ile samo veze s engleskom vojskom ili i sumwi~ewa da je pre rata pripadao tajnoj organizaciji TIGR. Verovatno jedno i drugo. Ili

20

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

apsurdna sumwa da je plavogardejac. Jednom prilikom, naime, Kardeq je od Glavnog {taba Slovenije zahtevao da mu se po{aqu podaci o izjavama „plavogardejaca i Len{~aka”.1 Ina~e, Bite`nik i ja smo se, bez obzira na kasnije informacije, nadali da }e nas Englezi, na na{u èqu, prebaciti na Mihailovi}evu teritoriju, ako ve} ne direktno na nastavak studija na nekom dobrom engleskom ili ameri~kom univerzitetu. Voz je krenuo ta~no po redu vo`we. Putnika je bilo malo. Uprkos tome {to smo imali karte prve klase, ùqali smo tvrde drvene klupe. Da su bile i od kamena, ne bi nas mawe radovale. Nema~ki vojnici su povremeno obilazili vagone, ali nije bilo nikakve kontrole. Oko borovni~kog vijadukta, ~ija su tri sprata skoro sto godina starih zidanih svodova razneli razneli partizani, u duga~kom luku obilazili smo korak po korak. Novi nasipi jo{ nisu bili dovoqno ~vrsti. Ta cena bila je vi{e nego vredna zastra{uju}eg pogleda na wegove preostale potporne grede sa obe strane, iako ih je u magli trebalo vi{e zamisliti, nego {to su se mogle videti. Magla je poja~avala tajanstvenost kojom su bile pokrivene. Na svu sre}u, od Verda pa nadaqe, magla je po~ela da se cepa i prore|uje. U Postojni je vi{e nije bilo. Na jasnom belo-plavom nebu sijalo je sunce, kao da nikada ne}e za}i. Taman, kad je priroda potpomogla dobre izglede, po~ele su komplikacije. Kod Prestranka se za~ulo o{tro cviqewe ko~nica. Voz je odjednom stao, ali ne naglo. Mora da je ma{inovo|a unapred unapred primetio da je pruga prekinuta. Prepe{a~ili smo nekoliko kilometara. Po{to nisam imao prtqaga, pomogao sam poneti tu|i, veliki kofer, koji sam jedva vu vukao. kao. Oro{eno ~elo je bio znak da sam pretoplo odeven, ~ak i za hladno seosko jutro. To mi ne bi smetalo, da nisam postao svestan opasnosti „slobode”. Ako su tokom no}i razneli prugu, partizani bi mogli biti tu negde, u blizini. Bar je moje znawe taktike navodilo na takav zakqu~ak. To bi mogao biti jadan kraj na{e ekspedicije. Sre}om, pogre{io sam. Novi voz nas je ~ekao na suprotnoj strani. Verovatno je prekid trajao ve} nekoliko dana, tako da je sve sre|eno bez uzbu|ewa. U [empeter, u Krasu (sada Pivka), stigli smo oko jedanaest. Sve prepuno sunca. Na ogromnom nebu nigde nijednog obla~ka. Po tako plavom nebu ne jedri ni bog Ra. Okolne stenovite breùqke osvetqavalo je i ra{~istilo tako dobro, da se i igla mogla na}i. Vladao bi potpuni mir, da zbog voza, koji je stigao pre nas, iz Rijeke, na peronu uz stanicu, i zapravo zapravo na jednom jedinom pokrivenom peronu od tri postoje}a, nije nastala popri-

1

Zbornik VI VI/6, /6, str. 211

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

21

li~na gu`va i galama. Prava suprotnost maglovitoj i pospanoj Qubqani, li~ gde qudi jedva i usta otvaraju. Tek sam tada razumeo mamine pri~e. Tokom Prvog svetskog rata bila je blagajnica u stani~nom restoranu, kod Dolni~ara, nepodno{qiva gu`va stalno je vladala na {empeterskoj stanici, dawu i no}u, konobari su posluìvali hranu u restoranu i po vagonima u velikoj ùrbi, kako bi mogli zadovoqiti sve naruxbe. Mornari~ki oficiri na putu za Pulu i be~ka gospoda za Abaciju (Opatiju) bili su sve pre nego strpqivi gosti. Jedan svetski rat kasnije, za neke je taj septembarski ~etvrtak u [empetru o~igledno bio praznik. Masovno su kupovali Slovenca, {tam {tampanog panog na samo dve stranice i na tri jezika (pored slovena~kog, jo{ na itali italijanjanskom i nema~kom), koji je masnim naslovom preko cele stranice saop{tasaop{tavao: „General Leon Rupnik, predsednik uprave Qubqanske pokrajine”, pokrajine”, i objavqivao proglas predsednika zemaqske uprave, kako je sam sebe nazvao, „Slovencima i Slovenkama”. Da li se sada{wa „moja deèla”, koja mi jo{ uvek zvu~i potcewiva~ki, tada rodila? Osnivawe Qubqanske pokrajine bilo je o~ekivano, zamenila je, od Italijana nasle|enu, Provincio di Lubiana, Lubiana, a ipak sam se iznenadio {to sam pre same objave uspeo da zbri{em daqe. Slede}i potez, koji se tako|e mogao o~ekivati, a koga sam se najvi{e pla{io, bilo je osnivawe domobranske vojske. Kao {to sam saznao tek mnogo kasnije, do toga je do{lo ve} narednog dana. Slovenec je 24. septembra, jednako masnim slovima kao dan ranije naimenovawe Rupnika predsednikom pokrajine, objavio „Osnivawe slovena~ke domobranske legije”, s proglasom, u kojem je re~eno {ta je „na{a” du`nost: „Svaki po{ten, za borbu sposoban Slovenac od 18 do 35 godina starosti, da se dobrovoqno javi za za{titu svoje otaxbine, za odràvawe i o~uvawe reda i discipline i za obnavqawe razru{enih domova, u slovena~ku domobransku legiju.” Pro~itao sam ga tek pola veka kasnije, za potrebe ovog pisawa. Za mene je to bilo ne samo potvrda da sam pravilno predvideo razvoj doga|aja, ve}, pre svega, da sam odmaglio u posledwem trenutku. Nema sumwe da }e biti pritisaka i s jedne i s druge strane i da }e biti te{ko sa~uvati neutralnost. Da sam ostao u Qubqani, verovatno bi me na neki na~in nagovorili da se pridruìm antikomunisti~kim snagama, ma kako bi se one formirale i nazvale. Tokom leta sam se jo{ nadao da }e kona~no uspeti organizacija nekomunisti~kog vojnog otpora protiv okupatora. Zajedno sa Sokolskom legijom, ustanovqenom 2. avgusta 1941, pripremala ga je Narodna legija, nastala u prole}e 1943. iz bratstva Pobratim (u zaglavqu wegovog ~asopisa Vir otisnut je kneèvski kamen), koje su jo{ pre rata organizovali profesori Anton Kro{eq i, sada ve} ubijeni, Anton

22

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Oven2 i nekoliko hri{}ansko-socijalno i liberalno usmerenih pojedipojedinaca. na ca. Politi~ki, bila je levo krilo Slovenske zveze /Slovena~kog saveza/ (SZ), nastale 6. aprila 1942. godine sveobuhvatne (zato i Vseslovenska zveza) /Sveslovena~ki savez/ ilegalne politi~ke organizacije, koja je trebalo da udruì sve nekomunisti~ke i antikomunisti~ke snage u Sloveniji: u tom smislu bila je nekakav ilegalni naslednik Narodnega sveta Slovenije (NSS) (NSS) /Narodnog saveta Slovenije/, ustanovqenog na dan nema~kog napada na Jugoslaviju.3 Pripadala joj je jo{ i katoli~ka, najja~a, najuti najuticajcajnija i tako daqe, ve} 29. maja 1941. zasnovana Slovenska legija /Slovena~ka legija/. Ciq Slovenske zveze bio je da, u povoqnoj prilici, kad okupatori budu dovoqno iscrpqeni, a neizbe`ne `rtve dostignu o~ekivani nivo, svojim legijama jurne u oruàni otpor protiv wih. Oruàni sukob trebalo je da sluì pre svega za utvr|ivawe delova slovena~ke teritorije, okupirane izme|u dva rata. Sli~no onome, kako nam je, posle Prvog rata, general Majster obezbedio Maribor. Legije su sastavqale „Jugoslovensko vojsko v domovini” (JVvD) /Jugoslovenska vojska u otaxbini, JVuO/, kako su se posle naimenovawa Draè Mihailovi}a za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, u januaru 1942. nazvali wegovi „Vojno~etni~ki odredi”. Pripadnike JVuO ipak su i posle tog datuma, skoro bez izuzetka, nazivali ~etnicima. To je bila srpska navika jo{ iz oslobodila~kih ratova iz 19. veka, kad su se „hajdu~ke ~ete” borile protiv Turaka, posebno iz oba Balkanska rata i Prvog svetskog rata. Suprotno od dana{weg vremena, izraz je u to vreme u Sloveniji bio sasvim neutralan. Wegova politi~ki jaka istorija u Srbiji kod nas nije bila poznata.4 Na primer, kad su na{e predratne novine izve{tavale o arapskim ustanicima protiv britanske vlasti u Palestini, po pravilu su ih nazivale ~etnicima. Boqeg izraza, jednostavno, nismo imali. Pojam „komite”, jo{ iz turskih vremena, utonuo je u zaborav, iako su ga i partizani i ~etnici koristili za ozna~avawe gerilske taktike „udri i beì”. Koristio se najvi{e u vezi s makedonskim ustanicima. „Hajduci” su isuvi{e podse}ali na razbojnike da bi bili prihvatqivi.

2

Profesora Ovena su, navodno, u maju 1942. godine partizani u blizini ^rnomqa namamili u {umu i likvidirali ga (P. Bor{tnik, Pozabqena... Pozabqena...,, str. 58; vidi Arhiv MNZ, spis 300-2/ZA). 3 Pripreme za osnivawe SZ tekle su prakti~no sve vreme od NSS, i odnosile su se pre svega na wen program. Navedenog dana prihva}en je osniva~ki dokument SZ (vidi J. VoDosje”...,, str. 140 i d. du{ek Stari~: „„Dosje”... 4 O tome N. [ehi}, êtni{tvo êtni{tvo... ...

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

23

Zbog uop{tenosti izraza, tokom Drugog svetskog rata, ime ~etnik, posebno u Srbiji, pa i u drugim delovima Jugoslavije (osim Slovenije), koristile su i druge oruàne grupe, ~ak i fa{isti~ki qoti}evci (nazvani tako po svom vo|i Dimitriju Qoti}u). Prema pri~awu Milovana \i \ila asa, ni on za svoje crnogorske borce ne bi imao ni{ta protiv imena „~etnik”, da ve} nije iskori{}eno. Verovatno ni Slovenski poro~evalec, poro~evalec, koji je u svom 6. broju izvestio da su se odmah, ~im je fa{isti~ka Nema~ka objavila rat Sovjetskom savezu, u Srbiji „svom snagom obnovile ~etni~ke borbe”. U Crnoj Gori, u Hrvatskoj i u zapadnoj Bosni, komunisti~ki ustanici isprva su se nazivali gerilcima. Taj izraz su doneli iz [panskog gra|anskog rata. Pod uticajem Radio Moskve, prevladalo je ime „partizani”, poznato jo{ iz vremena borbi protiv Napoleonovog upada, pa i iz Oktobarske revolucije. Sovjeti su ga pro{irili ~ak i na Mihailovi}eve ~etnike. Tokom rata najpoznatiji su bili ~etnici pod zapovedni{tvom junaka iz Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova, starog vojvode Koste Milovanovi}a Pe}anca. Grupe Pe}an~evih ~etnika oti{le su u {ume ju`ne Srbije odmah posle okupacije. Uglavnom su istupale protiv albanskih hajduka. Ve} tokom leta 1941. godine po~eli su otvoreno sara|ivati s Nemcima. Postali su poznati kao „legalni” ~etnici. Zbog wih je Mihailovi} istrajavao pri doslednoj upotrebi izraza Jugoslovenska vojska u otaxbini. Po mi{qewu mnogih, izraz ~etnik vi{e je {tetio pokretu, nego {to mu je koristio. Osnivawe domobrana bila je posledica vojni~kog sloma Italije i sledstveno tome, nema~ke okupacije Qubqanske pokrajine. U Italiji su se, 25. jula 1943, sa znawem kraqa Viktora Emanuela III III,, otarasili fa{isti~kog reìma, kraq je smenio Musolinija kao predsednika vlade, a novu vladu je sastavio mar{al Pjetro Badoqo. Ceo svet je znao da }e Italija svakog ~asa okon~ati borbe. Posle tajnih pregovora sa saveznicima, u avgustu, u Lisabonu, general Kastelano je 3. septembra kod Sirakuze na Siciliji, uz ovla{}ewe Badoqa, potpisao uslove za primirje ((armistizio armistizio). ). Saveznike je u ime generala Ajzenhauera zastupao wegov na~elnik {taba general Bedel Smit, koji je pregovarao s Kastelanom jo{ u Lisabonu. Iako su se dogovarali kako da italijanskim okupatorskim silama na Balkanu omogu}e povla~ewe na obalu i prevoz preko Jadrana, bilo je jasno da }e ve}i deo wihovog oru`ja pre}i u ruke partizanima. Zvani~na kapitulacija Italije, koja je usledila 8. septembra, potvrdila je tu bojazan. [anse za nekomunisti~ki otpor u Sloveniji jako su se smawile, ako je jo{ i{ta ostalo od wih. Partizani, s kojima je trebalo i nadaqe ra~unati kao sa spremnim napada~ima, koji }e poku{ati da po svaku cenu, ve} u korenu saseku svaki poku{aj oruànog otpora protiv okupatora, organizovanog nezavi-

24

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

sno od wih, zaista su se dokopali modernog italijanskog naoruàwa, ukqu~uju}i artiqeriju i tenkove. I ne samo u Sloveniji. Iz Qubqane i drugih mesta, brojni dobrovoqci, velikim delom {pekulanti koji su ra~unali na skori kraj rata, znatno su uve}ali partizanske redove. Veze u Narodnoj legiji su se odjednom razlabavile, ako ne i pocepale, odjednom vi{e niko nije znao ko je ko, pre svega, ko kome pripada. Oportunisti – pod uticajem komunista, za wih se zaka~io nadimak „oprezne riti” (OR) /oprezne guzice/ – u o~ekivawu skora{weg kraja rata masovno su se preobra}ali. Nije bilo ni{ta posebno da se, ina~e aktiva an, n, ~lan Slovenske zaveze odlu~i za partizane. Postavqalo se pitawe, da li se za kratko vreme, za koje se smatralo da je jo{ ostalo na raspolagawu – ve}i deo qudi kladio bi se da }e se rat okon~ati jo{ pre prvog snega – uop{te moè i{ta uraditi, kad su uz partizansko ja~awe vojni~ki ionako ostali na margini? Ako, razume se, uop{te opstanu. Osim toga, u Qubqani sam ostao skoro sasvim sam. Moj najboqi prijateq Brane Len{~ak, rodom iz Ajdov{~ine u Primorskoj, zbrisao je u Milano jo{ u julu, gde je imao strica, hotelijera. Nameravao je da, uz wegovu pomo}, prvom povoqnom prilikom {mugne u sigurnu, neutralnu [vajcarsku. Za beg se dogovorio sa svojim i mojim kolegom s Pravnog, Qubom Sircem. Pridruìo im se i Marko Natla~en, sin biv{eg bana Dravske banovine istog imena, ubijenog jo{ 1942. godine od strane VOS-a. Prelaz granice uspeo im je tek neposredno pre sloma Italije.5 U takvom rasulu, jurista Marjan Medve{~ek, ne{to stariji od mene, s kojim, ina~e, nisam imao nikakvih dodira, jedva da sam ga poznavao, samo mi se ~inilo da pripada istoj Narodnoj legiji6 kao ja, usred saobra}ajne gu`ve na ostrvcetu u Aleksandrovoj (sada{wa Cankarjeva), izme|u Qubqanske kreditne banke (sada{wa Banka Slovenije) i palate Bate (sada{wa Nama), neo~ekivao je stao da me nagovara i ube|uje svim silama, da kre kre-nem s wim u Dolewsku, gde se priprema oruàni nacionalisti~ki otpor protiv okupatora. Nagovarawe je bilo zaista neobi~no. Za nare|ewe za odlazak na teren bio je nadleàn vojni zapovednik Narodne legije za Beìgrad. Uprkos tome {to je stanovao samo dve ku}e daqe od na{e, tih dana se nije mogao videti. Znao sam da blizu Ambroèvog trga postoji kancelarija za regrutaciju, koja bi u trenutku potpunog raspada mogla preuzeti nadle`nost zapovednika, ali otuda nisam dobio nikakav nagove{taj, a kamoli

O wihovom bekstvu pi{e Q. Sirc, Izme|u Hitlera i Tita, Tita, posebno str. 109 sl. Urednici navedene kwige Q. Sirca misle, da je Marjan Medve{~ek „tada najverovatnije” bio vo|a Narodne legije (str. 103, nap. 18). Mislim da gre{e. 5 6

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

25

poziv, iako su kancelariju vodili moji poznanici. Zato sam od samog po~etka bio nepoverqiv. Osim toga, Medve{~ek je, u èqi da me ubedi, bio toliko èstok i nervozan, da mi je postao jo{ sumwiviji.7 Ina~e, odluka da se probijem „do Engleza”, odnosno saveznika, koji su posle iskrcavawa 10. jula na jugu (ameri~ka Sedma armija) i istoku (britanska Osma armija) do 15. avgusta okupirali celu Siciliju, bila je toliko ~vrsta, da je verovatno ni u kom slu~aju ne bih izmenio. Iskrcavawem Osme britanske armije 3. septembra i na vrhu ~izme (severno od Re|o Kalabrije, u vili San \ovani i na podru~ju Melito Porto Salvo, kao {to je to „davala na znawe” – „„wird wird bekannt gegeben” – u saop{tewu broj 1197, od 4. septembra OKW – Oberkomando der Wehrmacht)8, i brzim napredovawem preko Scile (Haribdu na Siciliji okupirali su pre) i po ostalim Hanibalovim tragovima (Crotone (Crotone), ), potpomognuti dodatnim iskrcavawima u zalivu sv. Eufemije i kod Taranta, posebno kasnijim iskrcavawima podr{ke, 10. septembra kod Amalfije i Salerna (gde se u tzv. operaciji „Avalan~” /Avalanche Avalanche/9 iskrcala ameri~ka Peta armija), ve} blizu Napuqa, odluka

7 Tek u prole}e 1996, pri pregledu arhiva nekada{we Ozne, shvatio sam da je Medve{~ek bio dvojni agent, uba~en u Narodnu legiju od komunista. Neko vreme je radio za „masovnu” VOS, kasnije je bio ~lan posebne VOS za mihailovi}evce. Postao je ~ak i na~elnik obave{tajne slu`be Narodne legije. Posle kapitulacije Italije, predao je ko komu munistima potpuni spisak svih wenih ~lanova, kao i wene obave{tajne i operativne izve{taje. U {u{umu me sigurno nije zvao ~etnicima, ve} partizanima. Ina~e, u kona~nom rezultatu ne bi bilo velike razlike. U Narodnoj legiji sam 1943, u leto, postao {ef obave{tajne slu`be za qubqanski okrug „D”, koji se protezao severno od ju`ne èleznice izme|u gorewske èèleznice i [martinske ceste. Ako me partizani ne bi streqali odmah po dolasku u {umu, dokraj~io bi me wihov metak na Gr~aricama. 8 Wehrmacht (oruàne snage), ~iji je vrhovni zapovednik bio Hitler, ukqu~ivao je tri roda vojske, suvozemnu vojsku (Heer (Heer), ), mornaricu (Kriegsmarine (Kriegsmarine)) i vazduhoplovstvo (Luft Luftwaffe waffe). ). Svaki rod je imao svoju Oberkommandu Oberkommandu.. Vrhovni zapovednik vojske bio je general Fon Brau{i}; jo{ u decembru 1941, Hitler ga je razre{io du`nosti i preuzeo zapovedni{tvo nad vojskom. Glavne poslove je obavqao na~elnik {taba Franc Halder. Vrhovni komandant vazduhoplovstva bio je rajhmar{al Herman Gering, mornarice, od prole}a 1943. veliki admiral Denic. Pojmom Vermaht, tokom rata podrazumevali smo samo vojsku. Time smo pretekli Hitlera, koji je dve nedeqe pre kraja rata i formalno ukqu~io OKH OKW.. Upotreba ovog pojma zadràna je i u ovom spisu. u OKW 9 Peta armija je nastala tek u Africi i osim engleskih delova, bila je sastavqena od tek regrutovanih i stoga neuve`banih ~eta. Osnovao ju je general Dvajt Ajzenhauer, kao zapovednik savezni~kih ekspedicijskih sila u Severnoj Africi (AFHQ (AFHQ sa sedi{tem u Alìru) krajem 1942, da bi wome spre~io eventualni napad s le|a – {panskih, ili ~ak nema~kih sila iz {panskog Maroka. Od samog po~etka, komandovao je ameri~ki general Mark Klark, sedi{te wegovog glavnog stana bilo je najpre u Oranu (Alìr), a kasnije u U`di

26

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je izuzetno aktuelizovana, posebno, jer su se Nemci jo{ pripremali za pomerawe mer awe severno od Rima. înilo se ~ak, da kasnim, da bih se, u oklevawu, mogao sresti s Englezima negde „na kraju Trà{ke ceste”. Na savezni~ko iskrcavawe u Istri nisam ra~unao. Otkad su se odlu~ili za Italiju, pametno bi bilo samo jo{ iskrcavawe u dolini Poa, jer bi tako postigli dvoje, slom nema~kog otpora na jugu Italije, zarobqavawem velikog dela wihovih snaga, i mogu}nost prodora preko qubqanske kotline u Panonsku niziju, a time i u zale|e nema~kih snaga na jugoistoku (Balkan) i istoku. Po{to je Luftvafe tada bila ve} jako oslabqena, ni velika razdaqina ne bi bila ozbiqna strate{ka prepreka. Me|utim, i to je bilo malo verovatno. Pravilnost odluke da ne idem u {umu kasnije se potvrdila i za slu~aj da sam zaista uspeo sti}i tamo. To je bila sudbina prvog ve}eg poku{aja da se formira nekomunisti~ki vojni~ki otpor protiv okupatora. Tada je postalo o~igledno da nikome, najmawe komunistima, nije stalo do stvarno zajedni~kog, nadstrana~kog ili nestrana~kog otpora, koji bi opravdano vaìo kao op{tenarodni. Major Karel Novak, zapovednik JVuO za Sloveniju, posle neuspelih prole}nih i letwih poku{aja u raznim delovima Slovenije, a ne samo u „Qubqanskoj pokrajini”, okupiranoj od Italijana, ve} i u Gorewskoj i [tajerskoj, po~eo je da organizuje nacionalisti~ke (nekomunisti~ke) odrede za borbu protiv okupatora; posle privremenog zadràvawa svojih skromnih snaga u okolini Oto~ca, kod Novog Mesta, odlu~io je je da stvori jako upori{te u Gr~aricama, desetak kilometara zapadno od Ko~evja. Otuda je Hitler, kao i iz celog ko~evskog kraja, na silu preselio ko~evske Nemce u dowe Posavqe i Obsoteqe, da mu brane najju`niju granicu germanstva.

(francuski Maroko). U Italiju je stigla tek iskrcavawem kod Salerna. Suprotno woj, Osma armija, kojoj je komandovao britanski feldmar{al Bernard Montgomeri – Monti, imala je iza sebe slavnu istoriju. Ne samo da se zajedno sa ad hoc osnovanom Sedmom ame ameri~ri~kom armijom, kojoj je zapovedao general Xorx Paton, iskrcala na Siciliji, nego i kasnije na peti italijanske ~izme. Pre svega, 4. novembra 1942, kod El Alameina ispred Aleksandrije, kad se grad ve} pripremao za evakuaciju, pobedila je Romelov afri~ki tenkovski tenkovski korpus, potom nezadrìvo poterala Nemce preko Kirenajke i Libije (Tripolitanije) sve do Tunisa. Obe armije bile su deo savezni~ke Petnaeste armijske grupe, kojoj je komandovao general Harold Aleksander. Istovremeno, Aleksander je bio zamenik vrhovnog savezni~kog komandanta svega Sredozemqa generala Dvajta Ajzenhauera. Kad je Ajzenhauer odre|en za vrhovnog komandanta savezni~kih ekspedicijskih snaga za napad na Evropu (operacija „Overlord”), odmah posle Nove godine 1943, wegovo mesto je preuzeo general Majtland Vilson-Xambo, do tada zapovednik za sredwi istok (GHQ (GHQ ME), ME), sa sedi{tem u Kairu.

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

27

U Gr~arice su se Novakovi borci premestili po~etkom septembra, po~ev{i odmah da se utvr|uju i naoruàvaju. U isto vreme brojno su ih oja~ali qubqanski dobrovoqci, uglavnom iz Sokolske, ne{to iz Narodne legije, pa i iz seoskih straà MVAC ((Milizia Milizia Volontaria AntiCommunista10), u kojima su se prikrivale wihove brojne pristalice. Pre nego {to su zapo~eli bilo kakve akcije – ~ekali su na obe}ani dolazak li~kih ~etnika, koji bi ih oja~ali ne samo broj~ano, nego, u prvom redu, vojni~kim znawem – osmog septembra, na dan objave armisticija, uz podr{ku Tom{i~eve, opkolila ih je [ercerova partizanska brigada i italijanskim topovima i artiqercima, za tri dana, potpuno razbila i ve}inu zarobila. Za wihovu sudbinu saznao sam s velikim zaka{wewem, ali zato iz prve ruke, od samih preìvelih u~esnika.

Usamqeni ilegalac Vo`wa od [empetra prema Trstu bila je izuzetan doìvqaj. Po prvi put sam se u tom pravcu vozio èleznicom daqe od Rakeka (gde je tokom oba rata vodila granica izme|u Italije i Jugoslavije). Sve je bilo novo. Od Postojne prema Trstu, istu razdaqinu sam pre{ao biciklom pre dve godine. Verovatno da sam tada, zbog zamornog okretawa pedala, sustiù}i prebrze drugare, koji su s lako}om savladavali strme klance, glavu preduboko sagiwao, a o~i, zalivene znojem, prejako usmeravao prema putu, da bih bio u stawu da posmatram okolinu. Pre svega, put je tekao po mawe {irokim i mawe golim povr{inama nego èleznica. Prema Diva~i, panorama se {iri, osim nekoliko borovih stabala potpuno nestaju ogromne planinske livade, oivi~ene stenama, bez tragova qudi nadaleko, stvaraju}i ambijent tajanstvene samo}e i veli~ine, kakve nam prikazuju filmovi o ameri~kim prerijama. Neverovatna suprotnost sa nastawenom, {umovitom Gorewskom, gde se voz neprestano kre}e pored ku}a, {uma i wiva, i gde je uzvi{enost prostranstva samo u pogledu nagore, na okolne planine. Stalno sam visio na prozoru, vazduh se udisao lak{e i punije, samo {to ga je tajanstvena praznina {irine, u suprotnosti s aerodinami~kim pravili-

10

Seoske straè su se po~ele osnivati sredinom leta 1942, kao za{tita seoskog stanovni{tva od partizanskih napada i drugog nasiqa; prvi odredi MVAC nastali su u avgustu 1942, godinu dana posle jedinica jednakog imena u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. U jedinicu MVAC su se, posle unakrsnog napada partizana i Italijana, legalizovali ostaci [tajerskog bataqona (P. Bor{tnik, Pozabqena Pozabqena..., ..., str. 48).

28

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ma, zadràvala u napuwenim plu}ima. Imao sam ose}aj da sam u tu|ini, iako sam znao da je ta tu|ina isto toliko slovena~ka kao i bilo koji drugi deo na{e zemqe. Ho}emo li bar u ovom ratu uspeti da je ukqu~imo u slovena~ke dràvne granice? Mitja me pratio samo do Trsta. Sve vreme puta bio je }utqiv i zami{qen, kao da vi{e ne veruje da je doneo pravilnu odluku. Na pitawa je odgovarao kratko, tako da smo dobar deo puta pre}utali. U Trstu je naglo ìvnuo i u jednoj od ku}a, u uskoj uli~ici s druge strane Pjaca Unita, upustio se u prolaznu avanturicu. Posle toga ga je grizla savest. Odjednom, bez okoli{awa, setio se, da je u Qubqani ne{to zaboravio. [ta, ostala je tajna. Bio sam uveren da je sve iz prsta isisao i zato nisam navaqivao na wega. Morao se vratiti. Trebalo je da ga u Trstu ~ekam do narednog dana. Tako sam, bez velikog odu{evqewa, dobio priliku da se proskitam po gradu. Jo{ pre sam u ulici San Anastazio, iznad èlezni~ke stanice, potraìo Dragi~inu tetku Doru, koju sam do tada poznavao samo po pri~awu. Kao neudatu po{tansku slu`benicu Slovenku, celog ìvota su je preme{tali iz jednog italijanskog grada u drugi. Radila je u Veroni, Ale Alesandrisandriji i mestima premalo poznatim da bih ih upamtio. Tek pred penziju je mogla ostati u Trstu. Iskustvom neudate ène, odmeravala me je, ho}u li biti dobar mu` za wenu ro|aku. Ispit sam verovatno pro{ao, jer me je na odlasku nadarila pqosnatom konzervom bez etikete, u kojoj je vaqda bio gula{, vi{e nego dobrodo{ao u onim vremenima oskudice. ûva}u je kao zlatnu rezervu. U kasnim ve~erwim satima potucao sam se po ulicama, koje su zbog zamra~ivawa i obla~nog vremena bile tako mra~ne, da se nije video ni prst pred nosom, dok sam po ulici Torebjanka stidqivo odbijao qubavne ponude, sude}i po glasovima, starijih dama, nekih i sa znawem stranog – slovena~kog – jezika, s jedinstvenom cenom – „una „una birra giovanotto” / „Jedno „Jedno pivo, mladi}u!”/. Jo{ tada sam bio teoreti~ar. O~igledno je s primirjem potra`wa za wihovim uslugama jako opala. Kao {to sam i o~ekivao po wegovim izgovorima za povratak u Qubqanu, Bite`nik se sutradan nije pojavio. Jutarwi voz stigao je bez wega. Da ~ekam jo{ jednu no}? Gubitak i drugog saputnika na putu ka saveznicima u ju`noj Italiji u posledwih nekoliko dana, govorio je lo{e o mojim sposobnostima da odaberem odgovaraju}eg partnera. Pomi{qao sam, da li da ga ~ekam sve dok se ne pojavi? Ina~e }u ja biti krivac za razdvajawe. Sigurno ga je u Qubqani zadràlo ne{to {to nije mogao re{iti. Po{to mi je brzi povratak obe}avao onako vatreno, da je zvu~alo kao da se unapred pravda {to me ostavqa na cedilu, odlu~io sam da put ipak nastavim

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

29

sam, bez oklevawa. Nisam imao izbora, samo bih nepotrebno gubio vreme. Nikada ga vi{e nisam video. Mislim da se posle rata nastanio u Trstu. Zna~i, ipak se vratio iz Qubqane, ali kasnije od dogovorenog. U Padovu sam stigao kasno uve~e, bez problema. Od èlezni~ke stanice, za koju sam i u mraku video koliko je poru{ena od vazdu{nih napada, krenuo sam potpuno praznim ulicama direktno prema Pratu. Na raskrsniraskrsnici ulica koje se slivaju sa severa, na{ao sam, ve} posle pono}i, jeftin hotel~i} s pla}awem unapred, i u vru}ini, bezbri`no i bez pixame, uvukao se u krevet. To me i spasilo, kako se ubrzo pokazalo. Odmor nije trajao dugo. Najpre sam pomislio na buve, pa na ricinusovo seme, Italija je bila poznata i po stenicama, bockalo me ~esto i na premnogo mesta istovremeno. Da ne bih optuìo nedu`nog, morao sam da otkrijem krivca. Kad mno{tvo uboda vi{e nisam mogao podneti, sko~io sam iz kreveta i uz zamra~ene prozore upalio svetlo. Po plahti je bilo posejano na stotine malih, milimetar i po dugih prozirnih ~ioda s crvenim glavicama. Kas Kasnije nije sam saznao da tako izgledaju stidne va{i, „picajzqi”, kako ih mi zovemo i koje su nam ~esto sluìle za zadirkivawe. Verovatno su nekoliko dana pre mog dolaska gladovale, kad su se tolikom brzinom napile moje krvi. Znao sam da je te{ko otarasiti ih se, ako se zapate. Kad sam posle uporne galame u prizemqu, koriste}i pe{kir umesto smokvinog lista, blizu kuhiwe otkrio samo pospanog portira i ogor~eno se uzrujao zbog ~isto}e hotela, hladnokrvno mi je rekao da tako ne{to ovde nikada nisu videli, a kamoli imali, i ako je istina da ih ima – zna~i, poverovao mi je, ali nije hteo da proverava – onda sam ih sigurno sam doneo. „A {ta je s buba{vabama, koje po kamenim plo~icama jure pod ormare u mraku?”, hteo sam da ga dotu~em, uverqivo mi je odgovorio da je to „ne{to sasvim drugo, buba{vaba ima u svakoj kuhiwi”. Na kraju sam jo{ mogao biti sre}an {to mu nije palo na pamet da traì od{tetu od mene. Sa spavawem je bilo gotovo. Na neki drugi hotel, u ranim jutarwim i policijskim ~asovima, vi{e nisam mogao ra~unati. Ni finansijski to ne bih podneo. Potrajalo je neko vreme dok se nisam toliko o~istio, da sam se usudio obu}i. Mo`da je pomogla Kaloderma postrasura postrasura,, moja jedina kozmeti~ka investicija do tada, koju sam nosio s priborom za brijawe. Potom sam odeven {etao po sobi, dok se nije razdanilo, kako bih mogao oti}i. Ni~eg ~udnog, dakle, nije bilo u tome {to sam me|u prvima stao u red pred Lo|o Amuleo, na zapadnom kraju Prata dela Vale, u kojoj se smestila nema~ka „komandatura” s kancelarijom nadle`nom za putne dozvole. Posle dugog ~ekawa, tokom koga sam razmi{qao, ho}u li radi malo znawa nema~kog imati prednost pred mno{tvom koje je razumelo samo italijanski, upoznavaju}i se usput i sa ~inovima oficira Vermahta i Vafen SS, koje

30

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

u Qubqani nisam vi|ao (istina, nisam ih ni traìo), negde poslepodne, pored brojnih stubova, stigao sam na red u dvori{noj kancelariji. Vrlo brzo mi je postalo jasno da }u ostati praznih ruku. Deùrni oficir se, dodu{e, osmehnuo, kad sam mu ponudio svoj nema~ki. To nije bilo malo, posebno stoga {to odavno nevaè}a propusnica, lasciapassare, za Napuq, nije ostavila nikakav utisak na wega. Ti qudi se ne smeju tako jeftino kao Italijani. Za moje tada{we potrebe, to je bilo kao i ni{ta. Zapravo, ~ak mnogo mawe, jer se nije mogla iskqu~iti mogu}nost da policijske patrole prema jugu budu obave{tene o namerama mladi}a aus Leibach Leibach,, kako me oslovqavao. Verovatno nije bio siguran kako da izgovori moje ime. Propusnicu za put iz Qubqane do Padove, kojom sam dokazivao legalnost svoje prisutnosti u Padovi, vratio mi je, kako bih je mogao koristiti u eventualnim policijskim kontrolama. Wome neka se vratim u Qubqanu, kako znam i umem, u svakom slu~aju odmah, ozbiqno mi je savetovao. savetovao. Razumeo sam da se radi o nare|ewu. O nekoj propusnici za put do Napuqa nije hteo ni da ~uje, iako nije bio nequbazan i posvetio mi je izvesno vreme. Pre nego {to sam postao svestan {kripca u koji sam zapao, ve} sam bio u hodniku i na ulici. Po~etni deo plana mi je propao. Bila je to prava prilika da ponovno razmotrim ceo plan, posebno stoga {to mi je Bite`nik svojim odlaskom iz Trsta ve} nagovestio jednu od jednostavnih mogu}nosti. Ispod sve re|ih kro{wi platana pre{ao sam u jugoisto~ni deo Izole Memie. U hodu sam opona{ao bezbri`nost, kako ne bih izazvao pa`wu kojeg revnosnog gestapovca koji posmatra s prozora Amuleje. Na osun~anoj klupi udubio sam se u razmi{qawe. Nisam razmi{qao u kom pravcu da krenem, ve} iskqu~ivo o tome kako da se s novonastalim statusom najbezbednije probijem na italijanski jug. Odjednom mi je sinulo: odlukom da se ne vratim u Qubqanu, postao sam ilegalac. Nikada nisam ni pomi{qao da se taj status zadobija na tako jednostavan na~in, ~ak i protiv vlastite voqe. Dobro sam bio svestan posledica. Mora}u da se krijem. Autostop, kao pre ~etiri godine po Francuskoj, moj novi status u~inio bi preopasnim. Autobus nije dolazio u obzir, jer se prilikom kontrole ~ovek nikuda ne moè sakriti, a jo{ mawe pobe}i. @eleznica se ~inila najmawe opasnom, preporu~ivala ju je i bespla besplattna vozna karta do Napuqa s neograni~enim trajawem, koju sam, kao èlezni~arev sin, imao jo{ od 1941. godine. Kad sam je zatraìo, u èlezni~koj direkciji u Qubqani prigovorili su mi {to sam se i pre dve godine besbesplatno vozao po Nema~koj, besplatne karte za inostranstvo bile su dostupne samo jednom u deset, ili uglavnom u pet godina, a taj prigovor je bila i jedina cena koju sam morao platiti za wu. Osim o~evog negodovawa {to sam je izdejstvovao mimo wega. Primedbu da se ipak ne radi o inostranstvu, jer

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

31

je Provincia di Lubiana deo Italije, nisam imao smelosti da upotrebim, iako me jako privla~ila, po{to je otvarala mogu}nost da dobi dobijem jem tri be bessplatne karte za godinu dana. A ne bi bilo ni previ{e ~asno. Pre odlaska nisam propustio priliku da ponovno razgledam baziliku Del Santo, sagra|enu iznad groba svetog Antona, iako sam u mislima bio mnogo daqe, nego u bo`jem hramu. Prvi put sam je posetio na izletu biciklom do Bre{e, na koji sam krenuo s nekoliko drugara, ubrzo posle italijanske okupacije ~etrdeset prve. S verom sam odavno raskrstio, na podnevnu nedeqnu misu u katedralu i{ao sam jo{ samo kao Dragi~in pratilac, ali sam, posle razgledawa bronzanih reqefa Donatela na glavnom oltaru i wegovog Hrista, pomislio i na sv. Antona i zamolio ga za za{titu. Ako pomaè, potreban mi je vi{e nego ikome. Na putu do èlezni~ke stanice nameravao sam da razgledam i Palatu del Bo, sedi{te Univerziteta u Padovi, sa slavnim anatomskim amfiteatrom, prvim u Evropi, Aulu Mawo s katedrom Galilea Galileja u predvorju, ali sam kroz pritvorena ulazna vrata, s nosom u otvoru, posmatrao samo weno dvori{te, a i ono je vi{e nego sjajno. To je o~igledno bilo dovoqno, da za mnoge posleratne stru~wake za moju pro{lost postane podatak da sam tokom rata studirao ekonomiju u Padovi i tako stekao prednost nad drugima, kojima to nije bilo dato. Niko me nije mogao spre~iti da razgledam zgradu Palaco dela Ra|one, naàlost, samo spoqa. Drvenog kowa u jednoj jedinoj sali, od poda do stropa, mogao sam videti samo na slikama. Civilnih vozova prema jugu bilo je jako malo, skoro svi su bili pretrpani italijanskim vojnicima i oficirima koji su se vra}ali s istoka, pre svega s Balkana, tek poneko s ruskog fronta. Niko se vi{e nije ni osvrtao na wih, izazivali su samo neprijatnosti. Glavni talas je ve} pro{ao. U nadle`nim centrima vi{e nikoga nije bilo da ih uputi {ta i kako da ~ine, a oni sami kao da nisu znali ni kako se zovu, ni odakle su. Mnogi su putovali sto~nim vagonima, ~ak i oficiri. Uglavnom neobrijani, u izno{enim, pa i pocepanim uniformama, ~esto u civilnim kaputima, umesto vojni~kih {iwela, skoro bez izuzetka pogu`vani i isprqani. Ko zna koliko se dana, a mo`da i nedeqa, nisu presvukli. Wihova vojska raspala se nimalo slavnije od jugoslovenske pre dve i po godine, samo {to su ovi bili mnogo daqe od svojih domova. Ve}inom su putovali pojedina~no, kako je ko znao i umeo, bez putnog naloga i bez ikakvog vo|stva. Bedna uniforma predstavqala je voznu kartu. Grupe su nastajale slu~ajno i brzo se rasturale. Zamra~ena stanica bila je pretrpana, svi su se gurali pred kancelarijama da saznaju ne{to pouzdano o saobra}ajnim vezama. Mnogi, Mno gi, o~ajni u o~ekivawu nastavka puta, polegali su po podu, ne samo uza zid, nego i posred ~ekaonice. Znali su da }e ih, ako i uhvate voz u pravom

32

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

smeru, ve} na prvoj stanici ukloniti na sporedni kolosek. Glavni koloseci morali su biti slobodni za nema~ke vozove, koji su u urednim razmacima prevozili vojsku i opremu prema sve blièm frontu na jugu. Kasno uve~e najavqen je dolazak redovnog civilnog rapida (brzog voza) iz Venecije, koji }e posle kratkog stajawa nastaviti put ka Rimu. Na putu }e stati na nekoliko predvi|enih stanica. Vojnike nisu pu{tali da u|u u wega, propusnice nisu pregledavali, a po{to se italijanskim kondukterima u~inilo da sam stranac, namerno sam im se obra}ao na nema~kom, nisam imao nikakvih problema s ulaskom. Nije bilo gu`ve. Bilo je dosta nema~kih oficira, ali se nije mogla primetiti nikakva patrola koja bi kontrolisala putnike. Nijedna patrola nije iza{la, niti je koja u{la, pa i u vozu, koji sam, iz predostro`nosti, pro{ao s jednog kraja na drugi, nikoga nisam primetio. Policija u civilu bila je malo verovatna. Vi{e me brinulo da neposredno pre polaska, kad se vi{e ne bih mogao predomisliti, ne prikqu~e vagone s policajcima. Na sre}u, to se nije desilo. Jo{ pre nego {to je brzi voz krenuo, obezbedio sam mesto kraj vrata polupraznog kupea prve klase. Izgledalo je kao da su svi putnici u{li u Padovi, ~ak i da su se poznavali, tako su opu{teno razgovarali. Da ne bih ispao nema~ki {pijun, kad ve} izgledam kao Nemac, objasnio sam im da sam kao Jugosloven studirao u Napuqu, posle armisticija vratio sam se u Qubqanu, a sada, kad se stvari sre|uju, da se vra}am. Posle op{te qubaznosti i jednoglasnog mi{qewa da su bili matti (ludaci) {to su i{li da se tuku na Balkanu, premestio sam se u hodnik, kako bih imao boqi pregled nad doga|ajima i bio pokretqiviji. Pregled voznih karata obavqen je povr{no, u prolazu, za mene u hodniku. Bez problema. Ubrzo se u tami ~ulo samo jo{ ravnomerno kloparawe to~kova o spojnice {ina. U kupeu se sve umirilo, razgovor je prestao, sa sedi{ta kraj prozora za~ulo se blago hrkawe dame sredwih godina. U~inilo mi se da je opasnost pro{la. Komotno sam se smestio u svoje sedi{te. Nisam mogao zaspati, jer sam se pla{io da bi na nekoj od stanica mogla mo gla u}i policijska kontrola. Polubudan sam pratio vo`wu po dolini Poa, zastajawe i izmenu dela putnika u Bolowi, uspiwawe na Apenine i prolazak kroz tunele, i negde posle Firence svladao me san. Kad sam se probudio, svawivalo je, a kad su razmakli zavese, svetlost je ispunila ceo kupe. Prestra{eno sam pojurio u hodnik, ali sve je bilo mirno i bez opasnosti, samo se kondukter odmarao na sedi{tu na kraju hodnika, gde pre nije bilo nikoga. Ubrzo smo se zaustavili ispod etrurskog Orvijeta. Oduvek sam ga èleo razgledati. Sazidan je visoko na vulkanskom breùqku, i, na àlost, àlost, sa stanice se mogla videti samo wegova severna strana, ali ne i deo koji se

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

33

{iri ka jugu, niti katedrala na wegovom vrhu. Poznata je po najìvopisnijem gotskom pro~equ u Italiji, pre svega, po ~udesnom portalu i prozoru iznad wega. Ovaj put ne}e biti ni{ta od obilaska grada. Voz prema jugu bio je isuvi{e dragocen da bih ga propustio. Ne{to razonode nudila je stanica, puna ìvota, kao da i nije rat. Tek poneko uniformisano lice. Doma}i trgovci glasno su nudili orvijetsko belo vino u lepim litarskim i polulitarskim bocama. Premda je bilo jutro, ba{ bi prijalo s jednom kobasicom, ali mogla se kupiti samo proja, gro`|e, smokve i masline i nepoznati lokalni ~asopis. Sunce je bilo toliko jako da sam ~itao u senci. U Orvijetu je voz zastao kao da smo stigli na letwi raspust i kao da ne}e nastaviti vo`wu pre nego {to pokupujemo sve {to grad ima na prodaju. Niko nije odgovarao, ali i bez pitawa videlo se da su za sve krivi nema~ki vojni vozovi, koji imaju prednost. Da sam znao za neo~ekivani zastoj bez kraja, mogao sam da vidim sve {to je zanimqivo u gradu. Ali nada, da }emo ubrzo nastaviti put, nije mi dopu{tala da se udaqim od voza i ispustim ga iz vida. Preme{tali su nas s koloseka na kolosek. Svaki ~as bismo se ponadali da }e voz kona~no krenuti. Jedina sre}a u nesre}i bila je u tome {to u vreme zastoja nije bilo ni vojnih, ni policijskih patrola. Neprijatnosti su tek bile pred nama. Kad smo se kona~no pokrenuli i na{li na otvorenoj pruzi, sveop{te veseqe je kratko trajalo. Na stanici nepoznatog imena, s jedva nekoliko koloseka, prebacili su nas na sporedni i otka~ili lokomotivu, koja je odmah nestala. Ubrzo se saznalo da }e je zameniti druga. To ubrzo je postajalo sve duè. Pored nas su kloparali vozovi, prete`no teretni i vojni, pojavio se i poluteretni sa civilnim civilnim putnicima i italijanskim vojnicima u povratku, i stao. Pre nego {to sam odlu~io da li da presednem, nastavio je prema Rimu. Zato sam slede}eg, koji je stigao sat kasnije, sa~ekao na peronu i odmah po dolasku ukrcao se u wega. Mesto sam na{ao u putni~kom vagonu, tvrdu klupu, ali uz prozor-vrata, {to je bilo idealno. Celom duìnom vagona, spoqa, bila je drvena stepenica, koja je tokom vo`we omogu}avala {etwu, tako da se od policijske patrole moglo {mugnuti iz jednog kupea u drugi. Na sre}u, ni na ovom putu nije bilo traga ma kakvoj patroli; nije bilo ni konduktera. Putnici i nisu ba{ bili probrani, verovatno ni ja nisam izgledao boqe. Uprkos svemu, neumorno su brbqali i galamili, zbrda-zdola, da se nije znalo ko pri~a, a ko slu{a. Pokazalo se da se pri pregledu voznih karata ve}ina na{la na spoqnoj stepenici. Kad mi se oglasio èludac bio sam ve} na odlasku, pa sam kupio crne masline u zamotuqku od novina, koje je, sede}i na zemqi, prodavao jedan starac. Ne{to i zbog radoznalosti, da vidim kakve su. Ukus je bio toliko gorak, da nisam mogao progutati ni prvu koju sam oprezno, pa ipak prebrzo

34

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

zagrizao. S vremena na vreme poku{avao sam opet, ali se èludac uvek bunio. Masline su ipak u~inile svoje. Posle nekog vremena, glad je sasvim i{~ezla. Ostatak sam poklonio mom~i}u koji ih je za~as smazao s par~etom bajatog hleba. Izbor putni~kog voza pokazao se pametnim. Voz se, istina, ~esto zaustavqao, kao u inat, pri tom su ga preticali brì vozovi, ali smo ipak uredno, kao po redu vo`we, nastavqali daqe. Najvi{e me je veselilo {to se me|u brìma nije pojavio na{ rapido. Sve vreme posle promene voza brinulo me je, naime, da li je rapido postao vredan svog imena. Da se zaista pojavio, umislio bih da je to samo zato, jer sam ga ja napustio. S izborom izme|u dve mogu}nosti uvek sam imao problema. îm bih neizostavno odabrao belo, crno bi mi se u~inilo boqim. Ipak nisam bio Buridanov magarac. Uvek bih izabrao, nisam nikad oklevao izme|u leve i desne glavice kupusa. Buridanov magarac ne bi stigao do Rima ni pe{ice, ni vozom, pre bi lipsao.

Front usred Rima Tako sam se u Svetom gradu na{ao ve} rano popodne. Kroz nepodno{qivu gu`vu dolaze}ih i odlaze}ih putnika na èlezni~koj stanici, nije bilo lako progurati se na ulicu, ali bio sam pokretqiv, jer nisam imao prtqag. Iako sam nameravao da {to pre krenem prema jugu, nisam ni pogledao red vo`we. U gu`vi bih ga te{ko na{ao. Kasnije sam shvatio da mi ne bi ni koristio, jer su vozovi ionako saobra}ali bez voznog reda. Ako ih je uop{te i bilo. Sun~ano nedeqno popodne bilo je kao stvoreno za razgledawe grada. Uz dosada{wi gubitak vremena od jednog celog dana, jo{ malo se ne}e primetiti. Ve}i grad nikada ranije nisam video. U stvari, nikada nisam ni stigao ju`nije od Mantove, kroz koju sam pro{ao biciklom na povratku iz Bre{e. Bila je to najju`nija paralela Italije, koju sam upoznao pre dve godine. Brzo sam zakqu~io da rimskih breùqaka ili nema ili su zaravweni, da bih se mogao orijentisati po wima, ili ih ~ak prebrojiti. Za orijentaciju sam, dakle, koristio sunce. Razgledawe je bilo kao idealni turisti~ki jednodnevni tour po centru grada, kako sam to kasnije zakqu~io. Pjaca Esedra, po Via XX Setembre na Korso d’ Italija, s istoka u Vilu Borgeze, na Korso Vitorio Veneto, pa nadole na Via del Tritone, sa zastajawem kod Fontane Trevi, trk pored obeliska Marka Aurelija, do Panteona, i u trouglu na Pjacu Venecija s istoimenim renesansnim dvorcem (Palata Venecija). Nekada je bio konzulat mleta~ke republike u papskoj

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

35

dràvi, pedeset godina kasnije postao je italijanska svojina, a posle prevlasti fa{izma reprezentativno sedi{te Musolinijeve vlade. S uskog balkonskog prozora na glavnom pro~equ Palate Venecija, du~e du~e je urbi et orbi najavio uvo|ewe novog dru{tvenog poretka, pobedu nad abisinskim carem Hajle Selasijem i kasnije, pobedu nad saveznicima. Osmog juna 1941. u woj je primio ~lanove qubqanskog pokrajinskog konzulata s nekada{wim banom Markom Natla~enom na ~elu, koji su do{li da mu se poklone „u ime” slovena~kog naroda. Samo dva meseca pre mog dolaska, dogodilo mu se ono {to je najmawe o~ekivao: od subjekta su ga promenili u objekt. O tome je odlu~io veteran fa{isti~kog pokreta, grof Dino Grandi, ministar sta r spoqnih poslova pre Musolinijevog zeta ]ana i konzul u Velikoj Britaniji, od prole}a nosilac najvi{eg italijanskog odlikovawa „Ogrlice objave”, {to ga je zvani~no izdiglo u kraqevog ro|aka. Po~etkom juna, Veliki savet fa{isti~ke revolucije, u kojem je Grandi imao jak uticaj, ponudio nu dio je jedan od dva mogu}a fa{isti~ko-ustavna re{ewa problema, u koji je Italija nezaustavqivo tonula. Drugo re{ewe trebalo je da obezbedi Senat, da u wemu nisu sedamdesetogodi{waci izigravali mladi}e, malo previ{e sklone mutirawu. Tako se dogodilo da je Dino Grandi, u najelegantnijoj dvorani Palate Venecija 24. jula, uve~e, u jedno~asovnom govoru predloìo da Veliki savet obnovi delovawe ustavnih orga gana na s Wegovim veli~anstvom kraqem, kao vrhovnim komandantom oruànih snaga, na ~elu. Fa{isti~ku partiju nije uzeo u obzir. Vladavina jednog ~oveka uni{tila je fa{izam, nastavio je. U toku dana nastojao je da dokaè du~eu kako je wegovom putu do{ao kraj i da sam treba da u~ini neizbeàn korak. Za svaki slu~aj, general Ambrozio i wegovi saradnici su se postarali za odluke, da reìmski prevrat ne bi omanuo. Posle brojnih govora za i protiv, Veliki savet je u nedequ, u tri izjutra, s tipi~nom italijanskom prevrtqivo{}u s dvanaest palaca nadole, sedam nagore, i dva neispruèna, zbacio Musolinija kao kowokradicu iz sedla, na koje je uzjahao dvadeset druge godine. Tako mu je Grandi „vratio” opoziv iz Londona pre ~etiri godine, jer se bio, navodno, isuvi{e poenglezio. Kako samo susedu Marku Aureliju na Kapitolu uspeva da se ve} skoro dve hiqade godina drì na zlatnom kowu, mora da se pitao Musolini, kad ga je pogodila nepravedna sudbina. âk se i grof ]ano, nekada{wi ministar spoqnih poslova, a sada konzul u Vatikanu, okrenuo protiv tasta. Narednog dana, Musolini se se uputio da podnese izve{taj kraqu. Za tu du`nost odavno su bili odre|eni ~etvrtak i ponedeqak. Poàli}e se kraqu, razmi{qao je, uvek su se dobro razumeli, sigurno }e pomo}i. Najzad, jo{ uvek je predsednik vlade. Ujedno se domi{qao, kako da s mar{alom Gracijanijem, koga je ceo svet ogovarao da su mu Abisinci ozledili mu{kost,

36

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

izgura generala Ambrozija s wegovog poloàja. Kraq, koji se tokom nedeqe detaqno obavestio o toku sednice fa{isti~kog saveta, i sam je ve} izvesno vreme razmi{qao kako da se otarasi naduvenka, odmah se uhvatio za neo~ekivanu {ansu. Patuqasti Viktor Emanuel III III,, u mar{alskoj uniformi, for mi, odjednom se zato u~inio du~eu vi{im, nego obi~no. Kako je u ovim godinama mogao toliko porasti, verovatno je pomislio. Primio ga je na stepenicama ste penicama glavnog ulaza u Vilu Savoju, zahtevaju}i da odmah podnese ostavku kao predsednik vlade. Kraqevo mi{qewe, da je upravo on trenutno najomraèniji ~ovek u Italiji, znao je od ranije. Ostao mu je, navodno, samo jedan jedini prijateq, samo ono, Wegovo veli~anstvo, koje }e se pobrinuti za wegovu li~nu sigurnost. I pre nego {to je u{ao, du~e je ve} bio na odlasku, shvativ{i da kraq nije govorio koje{tarije, kao obi~no. Na dnu stepenica, karabiwerski kapetan, s rukom na svojoj helebardi, qubazno ga je pozvao, da, iz zdravstvenih razloga, umesto u svoj automobil, sedne u wegova sanitetska kola. Nikada nije pomi{qao da }e se wegov Mar{ (Marcia) na Rim okon~ati vo`wom u marici (imala je oblik razara~a „Persefona”) na Poncu (ostrvo van Gaetskog zaliva), gde }e mo}i da uìuìva u dru{tvu komuniste Lui|ija Longa, socijalisti~kog prvaka Pjetra Ne Ne-nija i Tita Zambonija, nesu|enog atentatora na wega, zatvorenih na susednom ostrvcetu Ventotene. Prigovarala je samo kraqica Jelena. Vre|ao ju je muèvqev postupak. „Nije trebalo da Oni to urade ba{ pred kraqevskom palatom!” Jo{ sa Cetiwa joj se gadilo kad bi nagazila na pasji izmet pred svojim vratima. Sutradan je mar{al Badoqo u Brindiziju sastavio novu vladu bez fa{ista. Bez imalo oklevawa, mada ne i bez svakog straha, uspeo je u onome o ~emu je razmi{qao ve} duè vreme. Osnovna pobuda za to bilo je nezadovoqstvo tokom rata, kako u Rusiji, tako i u Tunisu. Kraq nije mogao ni da zamisli da jo{ jednom podnese ponièwe, kakvo je podneo propa{}u italijanskog fronta kod Kobarida 1917. godine. Saveznici su 10. jula okupirali Siciliju. Na sastanku 19. jula u Feltreju Musolini nije rekao Hitleru da Italija vi{e nije sposobna da u~estvuje u ratu, {to bi omogu}ilo da se problemi srede ~asno za sve zainteresovane. Tek sutradan, kad je video kako savezni~ke lete}e tvr|ave uni{tavaju veliki deo Ve~nog grada, saop{tio je kraqu da }e u septembru prekinuti vezu s Nema~kom. Kraqu je bilo dosta izvla~ewa. Odlu~io je da sam iza|e na scenu. Najzad, on je unuk Viktora Emanuela II II.. Zbog wegove preduzimqivosti odjednom je iz nasledne kombinacije ispao ~ak i proengleski prestolonaslednik Umberto Pijemontski. Glavni oslonac bio mu je ministar dvora, vojvoda Akvarone, koji je odràvao kontakte s generalom Ambrozijem, na~elnikom {taba Commando supremo, supremo, generalom Kastelanom i ostalim zaverenicima. Pripre-

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

37

me su se razvla~ile jo{ od februara. Hap{ewem nekih 850 fa{isti~kih prvaka, du~eovom nasiqu nad dràvom i qudima do{ao je kraj. [irokim belim stepenicama popeo sam se jo{ vi{e na kararski beli Kampidoqo, da vidim Marka Aurelija koji je imao vi{e sre}e, i sav u zlatu ~vrsto se odrào i posle dve hiqade godina na jednako pozla}enom kowu. Nastavio sam po Viale deqi Fori Romani do Koloseuma, oko wega pored Konstantinovog slavoluka do Cirkusa Maksimusa, potom kroz sredwovekovni Rim ulicom Korso Vitorio Emanuele do An|eoske tvr|ave i crkve sv. Petra. Na tom dugom putu ni{ta nije podse}alo na rat. Ponegde bi se pojavili nema~ki oficiri, koji su, poput mene, {etali kao turisti. Dva svoda mosta do Hadrijanove An|eoske tvr|ave bila su sru{ena pre, nisu ih imali na savesti. Pravo turisti~ko uìvawe po~elo je na {irokoj aleji Via dela Konciqacione, koja je {irom otvarala pogled na crkvu sv. Petra s leve obale Tibra. Sagradili su je 1937. u ~ast Lateranskog sporazuma iz 1929, izme|u Italije i Vatikana, do tada{weg trga Rustiku~i (sada trg Pija XII XII), ), ispred trga sv. Petra preko, ba{ u tu svrhu sru{enih, sredwovekovnih gra|evina, zbijenih izme|u nekada{wih Borgo Vekjo i Borgo Nuovo, i trga Skosakavali. Iza An|eoske tvr|ave ima ih i danas. Alejom bi povremeno pro{ao poneki pe{ak. Tako sam ve} izdaleka mogao primetiti sumwivo bleskawe ispod visokih stubova s nizom svetiqki ispod wih, koji okruùju prostrani Trg sv. Petra ispred bazilike. Ose}aj sigurnosti je i{~ezao. Iako su bili kamuflirani, {lemovi na nemirnim glavama Vermahta reflektovali su svetlost. Uzdu` celog mermernog luka, na plo~niku koji povezuje polukru`ne kolonade i ozna~ava granicu izme|u Italije i Vatikana, naoruàni lakim ma{inkama, oslowenih na nogare, okrenutih cevi ka nametqivcu spoqa, stajali su raspore|eni nema~ki vojnici. Spre~avali su pristup na trg, a time i u crkvu. Pored stubova, ~ekalo je na poziv nekoliko terenskih vozila, u tamnoj pozadini prime}ivali su se poluoklopni kamioni, kojima su vojnici dovezeni. Ako ide{ k Englezima, kao {to sam ja i{ao, mora{ biti spreman da negde, ispred wih, naleti{ na nema~ki front. Ne samo da sam bio spreman na to, nego mi se sve vreme motao po glavi. Ali ni u najbujnijoj ma{ti nisam mogao zamisliti da }u na wega naleteti nasred samog Rima, na vatikanskoj granici. Mora da su tu bili ve} neko vreme. Izgledali su kao da im je dosadno. Ni wihovi oficiri, koji su stajali na po~etnom delu trga sv. Petra, dakle, unutar Vatikana, nisu pokazivali nikakvu posebnu borbenost. Ako su uop{te razgovarali, sigurno je vi{e bilo re~i o svemu drugom, nego o svom zadatku. Jedino ako nisu psovali {to ne mogu da se {etaju po Rimu. Ako su imali imalo vojni~ke ~asti, mora da ih je grizao crv stida. Ko je mogao

38

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

i da pomisli kako }e svemogu}i nema~ki Vermaht izabrati vojno tako bezna~ajnog protivnika, kao {to su naranxasto-crveni {vajcarski helebardisti? Nije to Vermahtu prvi put, ali nikada vojno nije bio tako slab, kao sada. âk i uprkos pokajawu u Kanosi 1077, Henrik IV IV,, koji nije hteo da se odrekne investiture, ~etiri godine kasnije zaposeo je Rim i papu Grgura VII koji se sakrio u An|eoskoj tvr|avi i spasio begom k ju`noitalijanskim Normanima. Skoro sto godina kasnije, Normani su iz sli~nog {kripca spasili i papu Aleksandra III od Fridriha I Barbarose. Sada{wi Pije XII XII,, dakle, nije bio nikakav izuzetak, osim za mene, koji se jo{ nisam dobro upoznao s istorijom. Hitler je u julu izgledao mnogo borbeni borbenije. Kad su se u OKW dogovarali kako da wihovi padobranci s 3. tenkov tenkovsko-artiqerij sko-artiqerijskom divizijom okupiraju Rim i pohvataju Badoqovu vladu i ceo wen aparat, neko je napomenuo da treba narediti da se najpre zaposednu pristupi Vatikanu, da im ne pobegnu. „Nepotrebno”, odgovorio je Hitler, „u Vatikan Vatikan }u u}i kad mi se prohte... Ceo diplomatski kor }e biti tamo. Prokleto malo me brine, ali ako tamo bude sva posada, izvu}i }emo iz wega celo krdo prasadi”. Promenio je mi{qewe. Ja sam se smirio tek onda, kad sam se uverio da s druge strane fronta nema {vajcarskih straàra s helebardama, usmerenih protiv Vermahta. [ta ako su ukopani u rovovima na vi{oj, odbrambeno povoqnijoj platformi, neposredno pored crkve? Samo, za{to bi im u tom slu~aju Vermaht pokazivao zadwice? Najnovija nema~ka juri{na taktika? Stislo me je u èlucu, jedva sam progutao pquva~ku. Sva sre}a, jer bih se ina~e te{ko suzdrào od smeha. Zbog {lemova i neprijatnih lica pod wima, koja su me nezainteresovano posmatrala, takav vegetativni odziv mogao bi zauvek da upropasti moje planove s Englezima. Kasnije sam doku~io da je nema~ko opsedawe Vatikana bilo posledica neodlu~nosti italijanskog komandanta Rima. Wegovu odbranu Badoqo je poverio mla|em ge generaneralu \akomu Karboniju, ina~e na~elniku SIM-a (tajne vojne slu`be bezbednosti), a koji je imao zna~ajnu ulogu u odstrawivawu Musolinija. Motorizovanim korpusom tri divizije, ~iji je komandant postao upravo zbog tog zadatka, trebalo je da okupira grad i za{titi od mogu}eg nema~ko-fa{isti~kog protivudara. Tada nije bilo problema. Kad su se Nemci pribliìli gradu, najpre je odlu~io da ga brani. Kad je feldmar{al Keselring dovukao dodatne snage, predomislio se. Nije mogao da ga natera ni brigadir Maksvel Tejlor, koga su Britanci preko mora pro{vercovali u Rim da u~estvuje u organizaciji otpora. Tejlor se obratio Badoqu za posredovawe, da pritegne Karbonija, jer u novonastaloj situaciji ne moè da se objavi potpisano primirje s generalom Kastelanom. Ajzenhauer je insistirao, i 8. septembra uve~e, preko alìrskog radija, objavio je primirje, a odmah

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

39

posle toga i tekst, koji je trebalo da pro~ita Badoqo. Mar{al je tada bio na savetovawu sa svojim savetnicima na Kvirinalu. Prisutan je bio i kraq. Posle neuspe{nih rasprava u vezi sa objavqivawem primirja, Badoqo je s vladom, kraqem i wegovom svitom pobegao prema Brindiziju. Karboni je jo{ toliko bio priseban da je u posledwem trenutku poku{ao organizovati odbranu grada. U me|uvremenu su dvojica starijih generala, 10. septembra popodne, potpisala predaju grada Nemcima. Badoqo je Karbonija kasnije predao komisiji da ustanovi wegovu krivicu. Tako su nema~ke ~ete 10. septembra okupirale Rim. Posle saop{tewa OKW „gibt bekannt” istog dana preuzele su „~uvawe” vatikanskog grada. Straù na granici s wim postavile su 14. septembra i za nagradu zaposele deo vatikanske teritorije. U doma}im novinama, osim navedenog saop{tewa OKW OKW,, o tome nisam na{ao ni traga, a kamoli video wihovu sliku koja bi ih ovekove~ila.11 Istog popodneva, sad je sunce ve} zalazilo, o~ekivalo me jo{ jedno iznena|ewe. Mnogo prijatnije, mada nimalo istorijsko. Na povratku prema èlezni~koj stanici, osetio sam na Korsu da su glasni i brzi koraci iza mene odjednom posustali i zaustavili se. Pre nego {to sam se instinktivno okrenuo, kako bih izbegao mogu}u opasnost, sna`na ruka pqesnula me po ramenu da mi je zamalo izbila akten-ta{nu iz ruku, istovremeno je zagrmelo: „Bi-pi, Ve~na vatro, kog |avola radi{ tu?” Kad smo se okrenuli jedan ka drugome, postalo je jasno da me ne pozdravqa niko drugi do Nemirni plamen, zastavnik Zmajeve zastave. Nismo se videli bar ~etiri godine, jo{ u osmom razredu prestao sam da odlazim na kampovawe, iako sam imao ispit iz osamnaest vatara (i isto toliko ~vorova), zbog ~ega sam nosio zlatnu naramenicu, {to mi je davalo izgled skautskog mar{ala. Rim je u to vreme, posebno zbog rata, bio jako daleko. Psiholo{ki mnogo daqe nego geografski. Tako smo se odjednom na{li u starim vremenima, na Naklovoj glavi na Bohiwskom jezeru, gde smo naj~e{}e kampovali, na Voglu i Komni iznad wega, pa na Triglavu, na koga smo planinarili preko Komar~e, Triglavskog jezera i Hribarice, u kratkim pantalonama i letwoj ko{uqi, s pola pikavca i komadom hleba. Bar ja. Sve vreme, izme|u onoga tada i rimske sada{wosti, i{~ezlo je.

O doga|aju je ipak, {to je opreznije mogao, 18. septembra izvestio vatikanski Osservatore Romano. Romano. Zabeleìo je da su na „granicama” vatikanskog grada nasuprot Trga sv. Petra postavqene nema~ke „straè”, do raspore|ivawa je verovatno do{lo 13. septembra. Istovremeno je negirao „fantasti~ne” vesti o tome na BBC i u {vajcarskim novinama koje su ih „skinule” iz telegrama Svete stolice britanskom Forin Ofisu 18. septembra 1943. (PRO PRO – Public Record Office, Office, britanski dràvni arhiv, London, WO – War Office, Office, vojno ministarstvo, 106/3977). 11

40

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kako je Mitja do{ao u Rim, {ta je ovde radio, nije rekao. Nisam ga ni pitao. U to vreme takve stvari se nisu pitale, a ako i jesu, pre~ule bi se. Dodu{e, ni pre nisu bile predmet na{ih razgovora. Kao i uvek, bio je lepo odeven, s leptir ma{nom i izuzetno raspoloèn. O~igledno mu je dobro i{lo, ne gore nego kod ku}e. Bio je iz ugledne qubqanske porodice [vigqev. Otac, dr Zdenko, bio je advokat, sekretar englesko-jugoslovenskog dru{tva i ~lan Rotari kluba, on sam, inèwer, nekoliko godina stariji od mene. Veliki deo moje skautske karijere bio je povezan s wim, od tre}eg razreda osnovne {kole, kad smo iz dvori{ta tada{we u~iteqske {kole na Resqevi, sami preseqavali drvenu baraku nekada{we austrijske zdravstvene stanice i iznad Latermanovog drvoreda u Tivoliju, neposredno iza tada{weg qubqanskog velesajma, preuredili u sedi{te Zmajeve zastave, pa sve do vi{e gimnazije, kad sam uz pomo} oca Kazimira Zakraj{eka, veoma liberalnog popa kod sv. Kri{tofa, osnovao u Beìgradu Savsku ~etu. Tako sam pripadao skautima na dva kraja. Nikada u svojoj skautskoj karijeri nisam zauzeo tako visoki poloàj, kao Nemirni plamen. Zastavnik je za slovena~ke skaute tada bila najva`nija funkcija posle bana (Dravske banovine) i biskupa (Qubqanske biskupije). Izdigao sam se do ~etovo|e (Savske ~ete). Mitja je za nas bio pojam i zato, jer je ne{to pre rata na svoj (svoga oca) ra~un posetio Sjediwene Dràve, {to je, kad se vratio, izizgledalo kao da dolazi s drugog sveta. Po{to je imao vaàn posao, pozdravili smo se na brzinu, ali me je uve~e pozvao na ve~eru u restoran u dowem delu ulice Vitorio Veneto, sigurno najotmenije ulice u Rimu. Put na èlezni~ku stanicu sada je izgubio zna~aj. Potraìo sam konak, sobu u privatnom stanu u Via XX Setembre, a potom u mraku, koji je ve} prelazio u no}, {etao jedva prepoznatqivim ulicama, pre svega da bih se {to boqe sna{ao i prona{ao dogovoreni restoran. Pokazalo se da je to superluksuzni lokal s probranim gostima, mo`da ~ak klub. Imali smo svog vlastitog konobara. Hranu i vino, koji nisu pokazivali ni trag od rata, donosila su druga dvojica. Svi u frakovima, sve s promi{qenom lako}om, da smo ve~eru zavr{ili tek negde oko jedanaest. Uglavnom smo razgovor nastavili obnavqawem skautskih uspomena, verovatno i stoga {to ni pored dugogodi{weg poznanstva, nismo bili posebno bliski i {to se kao neskauti nismo poznavali. Razlika u godinama bila je jedan od razloga. Otkad sam ga u Aleksandrovoj kolibi pod Triglavom video kako s nekim poznanicima ve~era pala~inke, dok sam ja, iscrpqen od celodnevne ki{e, na zajedni~kom leàju gulio par~e hleba, pridruìo se i klasni razlog. Nikada nisam razmi{qao u marksisti~kim kategorijama, ja ma, ali tada mi se, po prvi put, u~inilo da nisu ba{ iskqu~ivo propa-

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

41

gandni balast. O saveznicima na jugu gatao je kao i svi drugi, da }e, naime, svakog ~asa u}i u Rim. Kad sam mu rekao da mislim pre}i na wihovu stranu, rekao je da i on ima sli~ne planove. Sigurno je nameravao da ih sprovede na neki elegantniji na~in. Zato i nije toliko ùrio kao ja. Od wega sam saznao da je s desne strane ulice Vitorio Veneto, u nema~koj komandi, u hotelu Ekscelzior, zaposlena Karmen, jedna od najlep{ih devojaka tada{we Qubqane. [ta radi, kako je do{la u Rim, posebno, kako to da radi za Vermaht (najblaà varijanta), nisam ni pitao, niti mi je Mitja rekao. Mo`da nije ni znao. Karmen nisam poznavao li~no, samo sam je posmatrao pri susretima na ulici – plavih o~iju, zlatno sme|e kose, glatko spu{tene na ramena, uvijene ka unutra, kako je to tada bilo u modi me|u mladim devojkama. Uprkos tome, odlu~io sam da je posetim, mo`da bih uz wenu pomo} mogao isposlovati kakav dokument koji bi mi put na jug u~inio mawe riskantnim. Opra{taju}i se te mra~ne no}i s Mitjom ispred restorana, uz snaàn stisak ruke, obe}ali smo jedan drugome susret u Londonu. Vi{e ga nikada nisam video. Poku{aj s nema~kom komandom sutradan nije uspeo. Prijavio sam se u pola deset. Karmen su svi poznavali, mora da je uìvala poverewe, jer mi je dozvoqeno da odem do we na tre}i sprat bez pratwe. Stepenice i hodnici bili su pokriveni debelim tepisima, kako i prili~i hotelu Ekscelzior u Vitorio Veneto. Verovatno joj je deùrni oficir telefonirao da dolazim. Po{la mi je u susret, tako da smo razgovarali u hodniku. Bilo je odmah jasno da od posla nema ni{ta, da se komanda u hotelu uop{te ne bavi takvim stvarima, a da pri~am o svojim namerama nije bilo pametno ni za mene, ni za wu. Preporuku da se obratim policiji jednostavno sam pre~uo. Nisam je ni pitao da li misli na gestapo ili kvesturu, niti gde da ih na|em. Ostalo je da smo stari znanci aus Leibach (iz Qubqane) i da drugih razgovora nemamo. Na kraju sam smatrao uspehom {to sam iza{ao iz hotela, a da me niko nije pitao odakle i kako sam stigao, ni kuda nameravam. Sada mi je jo{ samo preostalo da {to pre nestanem iz Rima. Samo gubim vreme. Na èlezni~koj stanici, qut {to sam potro{io toliko vremena na ve~eru, ustanovio sam da sam jo{ sino} mogao otputovati na jug. Danas je ve} sve neizvesno. Voz }e sti}i, kakav bude i kad bude, odgovarali su svi koje sam pitao. Putnici, a ne stani~ni slu`benici. Oni ionako ni{ta nisu znali, ako bi se uop{te pojavili. Glavno obja{wewe kojim su umirivali nestrpqive, koji to jo{ nisu znali, bilo je da se na jugu vodi rat; {ta to zna~i u odnosu na odlazak vozova, moralo je biti jasno i bez obja{wewa. Ni{ta, zna~i, nisam izgubio {to prilikom dolaska u Rim nisam pogledao red vo`we. Bio sam na samom izvoru saobra}ajnih informacija, koje su nastajale i prenosile se me|u putnicima, umesto u saobra}ajnom centru, ka-

42

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ko je to ina~e obi~aj u miru. Pomisao, da uhvatim kakav autobus, svima, kojima sam je oprezno ponudio na razmatrawe, izgledala je jako zabavno. Svi putevi, ne samo Apija i Kasilina, zagu{eni su nema~kom vojskom koja se vaqa prema jugu. Tako sam se ceo dan preme{tao po velikoj stani~noj ~eka~ekaonici sa nadstre{nicom od gvozdeno-staklene konstrukcije i po peronima sa sli~nim krovom. Bar stotinu ve}ih evropskih èlezni~kih stanica s kraja 19. veka izgleda ovako. [etao sam i po neposrednoj blizini stanice. Nemaca nije bilo, wihov saobra}aj se kretao mimo we. Glavne èlezni~ke stanice nisu za brzi saobra}aj. Ceo dan se nije ukazala ni jedna jedina prilika. Jedino je razgovora bilo napretek. Mnogi italijanski vojnici su tvrdili da je dawu putovawe isuvi{e opasno i da je ba{ dobro {to nema nijednog voza. Uprkos wihovom iskustvu, nisam im verovao. Tokom vo`we po Orvijetu video sam brojne brojne vozove koji su saobra}ali dawu, pune Vermahta, a ne prqavih vojnika raspu{tene italijanske vojske i civila. Nemci sigurno nisu namerno izlagali svoje vojnike savezni~kim avionima, da bi brinuli za bezbednost svojih izdajni~kih saveznika. Svaki drugi vojnik je dolazio s Balkana, iz Jugoslavije, tako da su imali o ~emu pri~ati, kad su saznali da i ja dolazim otuda. Ova zajedni~ka ta~ka, uz moje natucawe italijanskog i wihove neizbe`ne infinitive, u trenutku nas je zbliìla. Izgledali su tako bedno, da sam skoro zaboravio {ta su sve radili kod nas. Vi{e se nisam morao pretvarati da sam Nemac, na {ta je pomi{qao svaki Italijan kad bi me ugledao. S druge strane, po{to ih nije bilo, ni Nemci me vi{e nisu zabriwavali. Nije bilo ni agenata u civilu, kako su mi to tvrdili Italijani. Kao „ilegalac”, ose}ao sam se iznena|uju}e dobro. Nije bilo problema ni sa ishranom. U blizini stanice, posebno u uli~icama blizu bazilike Santa Marija Ma|ore, bilo je sve puno kafana, gde se osim vina mogla dobiti pasta, minestra i minestrone, ka~amak sa sosom od paradajza u brojnim varijantama, ri jantama, naj~e{}e sa samlevenim sardinama iz slanih buradi, pa riòto s vrap~jim mesom. Na tezgama oko stanice bilo je pe~enih ranih marona, kuvanih mu{ula, ~ak i sveìh ostriga s limunom, a od vo}a gro`|e i smokve, sveè i suve. Predve~e su na severnom delu stanice, gde su po~iwali magacini, prodavali i golubove, o~erupane, modre. Kad sam ih ugledao takve, ne bih ih jeo ni pe~ene. Bili su nameweni drugim kupcima. Premda se jo{ ja~e smrknulo, sve je bilo kao dawu. Sa svih strana pristizali su novi raspu{teni vojnici biv{e italijanske vojske, tako da je na stanici ponovno nastala gu`va, kao pri mom dolasku u Rim. Jedino {to je smer kretawa bio druga~iji, izlazak na stanicu, iz ~ekaonice na peron, pa opet nazad na ulaz. Svako je hteo da vlastitim o~ima vidi i vlastitim u{ima ~uje sve {to se moglo videti i ~uti, niko nije verovao onome {to

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

43

su drugi pri~ali, iako su svi govorili isto. Ni malobrojni èlezni~ari nisu mogli da ih spre~e u tome, ~ak i da su hteli. Sve je zavisilo od vesti koje su nastajale, {irile se i dopuwavale drugima, uvek podjednako pogre{nim: da se priprema voz koji }e krenuti na jug. Tako sam se odjednom na{ao u talasaju}em mno{tvu, me|u novim, obraslim, neprepoznatqivim licima, koja su se gurala u svim pravcima i nestajala, isto onako kako su se pojavqivala. Ma koliko bila nova, sva su bila potpuno jednaka. Poznanstva, stara vi{e od dva dana, zauvek su nestajala u gu`vi. I ja sam se utopio u woj, u zajedni~koj èqi da se ipak pojavi kakav voz. Gu`va je neprestano ra|ala neproverene novosti, koje su kona~no otupele i najve}e optimiste. Kad se kasno no}u s udaqenih {ina za~ulo pomerawe vagona prema peronu, imao sam dvostruku sre}u. Na{ao sam se ba{ na peronskoj strani stanice, i to na onom peronu na koji su gurnuli dugu kompoziciju praznih teretnih vagona. I pored strahovitog pritiska mno{tva, uspeo sam da se uguram u jedan od wih. Da se ne pretrpa, neki odlu~niji odgurivali su s vrata svakoga ko bi poku{ao da se popne i utrpa. Bilo je vike, cike i naguravawa, ne samo oko nas, ve} du` celog perona. U me|uvremenu, vagoni su se odbijali ~as prema stanici, ~as daqe od we, kao da smo na ranìrnoj. O~igledno su dodavali nove vagone. Udari su se prenosili po ~itavom vozu takvom snagom, da sam mogao prebrojiti wegovu duìnu. Za kraj, ~itava kompozicija se bu~no odbila od ~eli~nih odbojnika, zabetoniranih na kraju {ina. Jedan takav udarac uspeo je zatvoriti vrata vagona, {to je sre}nike u wemu, zajedno sa mnom, ispunilo nadom da je pravo na prevoz kona~no izboreno. O voznoj karti niko nije ni razmi{qao, ni èlezni~ari, jer ih nije ni bilo. Ni o tome da smo prebacili normu otto cavalli (osam kowa), odnosno, quaranta militari (40 vojnika), poznato jo{ s vagona JD@. Osim te sre}e, koju sam delio s drugima, imao sam pred wima zna~ajnu prednost. Bilo mi je potpuno svejedno da li je voz littorale (obalni) ili continentale (kontinentalni). I pored geografske karte koju sam nosio sa sobom, nisam zapravo bio svestan da prema jugu vode dve pruge. Kad se pronela vest da voz kre}e prema Frozinoneu, i mawi deo putnika uz so~ne psovke nervozno isko~io, umesto wih se, i pored ~vrstog pritvarawa vrata, uguralo nekoliko novih, susedi su me uverili da mesto, za koje sam ~uo po prvi put, ne leì u nekom drugom, ve} u ju`nom pravcu. Geografsku kartu nisam ni pogledao, bez {ibica se ne bi moglo ~itati. Osim toga, nisam hteo da izazovem pa`wu me|u sasvim nepoznatim putnicima, prete`no vojnicima. Oko jedanaest sati prikop~ali su lokomotivu. Po {i{tawu pare me|u vagonima i udarcima ~eki}a po to~kovima, {to je za èlezni~arevog

44

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

sina ozna~avalo isprobavawe ko~nica, moglo se zakqu~iti da se kona~no kre}e. Nije potrajalo dugo, a voz je povukao i polako pre{ao u ubrzano udarawe to~kova o {ine. ûli smo ga tek kad se smirilo urlawe i skakawe od veseqa {to smo krenuli. Ve}ina je ubrzo posedala po podu. Stajao sam u uglu, nasuprot vrata i u smeru vo`we, oslawaju}i se o oba zida. Uàrene cigarete i, s vremena na vreme, pri paqewu, osvetqena lica i oblaci dima me|u wima, bilo je sve {to se moglo videti. Nikome se nisam obra}ao, niti je iko i{ta hteo od mene. Glavu su mi ispunile ozbiqnije misli. Ovo je sada ozbiqno, ne radi se samo o putovawu. Ako se vo`wa iz bilo kog razloga ne prekine, ja sam na posledwem delu puta ka Englezima. Sada ve} sigurno ~vrsto drè Napuq u svojim rukama i iz wega prodiru nama u susret. înilo se da smo vremenski sasvim uskla|eni. Ja prema wima, oni prema meni. Vreme je da se pripremim za engleski. S Italijanima samo nepotrebno gubim vreme. Scenariji, koje sam zami{qao o prelasku na englesku stranu u Qubqani, bili su vi{e nego magloviti. Zapravo, nisam ni razmi{qao o wima. Da se treba pozdraviti sa „How „How do you do”, do”, bila je jedina ~vrsta ta~ka. Sada su po~eli sami da se name}u, neverovatno, postajali su odre|eniji, mnogo jasnije pojavili su se i rizici koje donose. Crna no} se postarala da su se svi odvijali no}u. Trenuta~no najaktuelnija i najjednostavnija mogu}nost, a da bi mogla biti stvarna, bila je vo`wa kroz ni~iju zemqu, gde bi se zbog pucwave u vazduh i vike napada~a voz naglo zaustavio. Kad bismo otvorili vrata i jedan preko drugoga poskakali na zemqu, sve oko nas bili bi sve sami Englezi. Zbog wihovih {e{ira sa {irokim obodom, scenario bi bio vi{e kaubojsko-filmski, kao da su Australijanci, na potpuni scenario u nepotpunom svetu ne treba ni ra~unati. Mogu}nost da voz zaustave Nemci, izgledala mi je malo verovatna. I da se tako ne{to desi, ja bih se ve} nekako izvukao iz mno{tva Italijana, pobegao u no}, u svakom slu~aju, uz pomo} lasciapassare i vozne karte slagao bih da se vra}am u Napuq. Ko bi dao propusnice takvim odrpancima, kakvi su moji saputnici? Bilo bi verovatnije da se voz zaustavi zbog poru{ene pruge, kako se to ve} desilo kod Prestranka. Tada bismo se rasturili u mrak, na{li kakvo zgodno skrovi{te, najboqe u nekom gustom planinskom predelu i pritajili se dan ili dva. U me|uvremenu }e se svuda okolo utvrditi Englezi. Samo treba sti}i do wih, re}i im otkud sam i kuda idem, pa }e za mene biti kraj rata. Izgledalo mi je tako jednostavno, da mi je bilo ào {to Bine i Mitja nisu putovali sa mnom i {to }u sam uìvati u pobedi. Da se na|em na frontu, posebno napredovawem Engleza me|u nema~ke poloàje, izgledalo mi je mawe verovatno. Do tako ne~eg moglo bi do}i samo kod bezglavog povla~ewa Nemaca, a beàwe, uprkos El Alameinu i Staqingradu,

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

45

tada jo{ uvek nije bio deo wihovih vojni~kih navika. Mawa verovatno}a bila bi vi{e posledica opasnosti koju je donosila, nego neverica da }e Nemci uistinu beàti navrat-nanos. Podsvesno sam je potcewivao, pre svega zbog opasnosti kojoj bih se u tom slu~aju izloìo. Kad je izgledalo da }u svakog ~asa naleteti na wih, i daqe sam zami{qao da }u na~in susreta s Englezima izabrati po svom ukusu.

San \ovani Inkariko Iz razmi{qawa me je probudilo uzrujavawe i negodovawe pojavom oficira s otrgnutim ~inovima, moje visine, s ne{to izrazitijim jagodi~nim kostima i velikim rancem o boku, koji je kr~io sebi put me|u posedalim i zaspalim putnicima. Usmerio se pravo ka meni. Neodlu~no me pogledavao, opet zagledao ne{to drugo u mraku, ispuwenom dimom cigareta i ravnomernim udarawem to~kova o {ine, kao da sam ja wegova posledwa briga. Najzad se odlu~io i upitao me, jesam li mo`da Nemac. ûo je da ne znam za Frozinone, a to ne znaju samo Nemci. Pa to je ipak glavni grad Provincie di Frosinone! Frosinone! Razlog za wegovo ~u|ewe nije ba{ delovao ubedqivo. Kao opravdawe poverio sam mu da dolazim iz Jugoslavije i da sam Slovenac. Razveselio se i zapo~eo razgovor. I bez pitawa, raspri~ao se o dogodov{tinama iz Albanije i Crne Gore, gde je proveo najve}i deo svog ratovawa. Poznavao je i Qubqanu. Rekao je da je poru~nik i da su mu partizani na povratku u Italiju rado pomagali, dodu{e, wegovi su im predali naoruàwe celokupnog pe{adijskog bataqona. Dodao je da na fa{izam nikada nije mnogo davao, da }e sigurno pobediti Rusi, {to bi bilo dobro za mene, a ni on nema ni{ta protiv. Savezni{tva s Nemcima ionako im je ve} preko glave. Posle armisticija pokazali su da su ro|eni neprijateqi Italijana. Iz torbe je izvukao sir i hleb, na putu se obezbedio iz posebnog centra za esercito esercito,, vojnike povratnike. Uvek je dobijao dovoqno, mogao je ne{to i da sa~uva, za svaki slu~aj. Kao stvoreno da se sti{a glad koja se sve ja~e ogla{avala u mom èlucu. Imao je i vode. Sve je podelio sa mnom, kao da zajedno putujemo maltene jo{ iz Crne Gore. Pokazalo se, da ni ostali putnici nemaju problema s prehranom i pi}em. Voz se zaustavqao na brojnim stanicama i zato napredovao puèvim korakom. Povremeno bih za~uo neko ime, vaqda mesta gde se zaustavio. Na Na-wi-àlost, ni{ta mi nije bilo poznato. Kasnije sam ustanovio da su me|u wi ma bila i imena mesta zbog kojih bih morao da se postidim {to sam i{ao u gimnaziju. Svaki put bi isko~io poneki putnik, pra}en uzvicima ostalih da je sre}an {to je ve} kod ku}e. Po{to novih putnika na tim stani-

46

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

cama nije bilo, gu`va u vagonu postepeno je postajala podno{qivija. Neki su polegali. Moj poru~nik je iz suprotnog ugla dovukao veliki kofer, pa smo seli na wega. Ispri~ao mi je da je rodom iz San \ovanija Inkarika, otprilike na tre}ini puta od Rima do Napuqa, na podno`ju ju`nog venca breùqaka iznad doline reke Liri, da ima mla|eg brata i sestru i da su mu jo{ ìvi otac i majka. Kad sam mu rekao da je sastav moje porodice jednak, da sam i ja u svojoj porodici najstariji, a sestra najmla|a, osetio sam da mi je postao bliì. Predstavili smo se jedan drugome. Zvao se Vini~o Petroncio, wegov otac je penzionisani mornari~ki oficir, kapetan, ina~e vlasnik podosta zemqe i nekoliko kolona. Brat se zove Nino, a sestra Adelaide. Objasnio sam mu da sam u junu diplomirao na pravnom fakultetu u Qubqani i da sam se odmah zaposlio kao advokatski pripravnik. Ve} u slede}oj re~enici postao sam avvocato avvocato.. Odmah smo pre{li na ti. „ûj, avokato”, po~eo je posle duèg }utawa, tokom koga je iz gomile bistrih kombinacija izabrao najpogodniju, „ako misli{ raggiungere gli inglesi /pridruìti se Englezima/ vo`wom u nepoznatu no}, budi uveren da }e se voz zaustaviti kilometrima daleko ispred fronta, negde, gde }e{ biti Nemcima pred o~ima, da }e te istresti iz ga}a i u najboqem slu~aju naterati da radi{ najopasnije poslove na dometu engleske artiqerije, ili ~ak pe{adije. Svi tako postupaju kad se povla~e, nemaju drugog izbora. Po Po|i |i sa mnom u San \ovani, imamo veliku ku}u, moè{ ostati koliko ho}e{, ho }e{, ionako }e{ se ve} posle nekoliko dana probuditi u engleskoj okupaciji, ili }e{ ih iz na{e sigurne paese (varo{ice) dawu posmatrati kako niz drumove gawaju Nemce prema Rimu. Za moje roditeqe bi}e{ kao ~etvrto dete. Ispri~a}u im {ta si sve u~inio za mene tokom bega iz Jugoslavije. Hrane i pi}a bi}e dovoqno, bez obzira na to {ta su sve mo`da pro{li dok me nije bilo. Svi su ìvi, znam to iz posledweg pisma koje sam dobio po~etkom septembra.” Ne treba re}i koliko me je wegov poziv iznenadio i, pre svega, razveselio. Iznenadio, jer mu je odmah bilo jasno da se probijam ka Englezima, iako mu to nisam pomenuo. Po prvi put sam ~uo re~ raggiungere /pridruìti/, za koju se kasnije pokazalo da je u onim okolnostima i u onom trenutku pravi terminus technicus. technicus. Pa, bogami, i zbog vekodu{nosti poziva. [ta }e sve nabajati svojima o mojoj pomo}i pri wegovom povla~ewu iz Jugoslavije, mogao sam samo da zamislim. To je zna~ilo da }u morati i sam da laèm, pa makar i potvr|ivawem. Poziv me je razveselio i zato {to je kao realisti~an potvrdio moj drugi scenario, da ne}u morati da traìm skrovi{te, {to je izuzetan dobitak ve} sam po sebi. Stan i hrana, lepo pripremqeni, ve} me ~ekaju u San \ovaniju. Kakav neverovatan spoj ratne ve{tine i sredozemne gostoqubivosti, u pravo vreme i na pravom me-

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

47

stu, bio je moj prvi utisak. Iako sam poku{ao da odbijem, poziv sam u sebi ve} prihvatio. Pre nego {to sam mu odgovorio, slu{aju}i wegovo izlagawe o prednosti poziva, razmi{qao sam, {ta mi bi da mu, i pored uro|ene nepoverqivosti, toliko verujem, da bez ikakvog razmi{qawa prihvatim poziv pripadnika, do nedavno, neprijateqske vojske. Mo`da on i jeste taj za koga se izdaje, a mo`da i nije. No}u bi mogao da me odvede bilo kuda, ne}u znati ni gde sam, ni {ta da radim, ako odjednom nestane. Bilo je ipak malo verovatno da bi me predao Nemcima, iako se mo`da pretvara da ih mrzi. Lice, osvetqeno cigaretom, i pored zapu{tenosti, govorilo mi je da je otvoreno i iskreno. Nastavak puta u mrklu no} bez wega, doneo bi mi ve}u opasnost i neuporedivo ve}u nesigurnost. Osim ~iwenice da u mra~nom, teretnom vozu putujem na jug, bez wega ne bih znao ni gde sam. Saldo rizika s wim u~inio mi se minimalnim, bar u onaj mra~ni no}ni ~as, uz ravnomerno kloparawe to~kova o spojnice {ina, za koje nije bilo jasno gde i kada }e se kona~no zaustaviti. Ubrzo potom, iza{li smo sasvim sami na zapu{tenu i mra~nu stanicu êprano, nekih {est kilometara ju`no od istoimene varo{ice. Ko zna da li bi se voz uop{te zaustavio na slede}oj, mawoj stanici Izoleta – San \ovani Inkariko, pravoj stanici mesta u koje smo se uputili, i odakle je put ne{to kra}i. Niko od èlezni~ara nije se pojavio pri dolasku, voz je nastavio put u beskrajnu no}, bez ikakvih direktiva ili signala, iako je u stanici {kiqila zadimqena petrolejka i ~ulo se zvrjawe telegrafa. Jedan sat posle pono}i. Prilago|enost na vagonski mrak i tanka ~etvrt meseca na nebu, potpuno bezobla~nog, zvezdanog, omogu}ili su nam raspoznavawe stvari. Kad smo pored stani~nih zgrada iza{li na put – vodi iz êprana u severozapadnom delu doline pored San \ovanija, kroz planin planinski ski lanac na jug, gde se probija do Tirenskog mora – wegov beli odsjaj delovao je kao svetlo koje je osvetqavalo mra~nu okolinu. Nigde nijedne svetiqke ili osvetqenog prozora, ni ku}e se nisu prime}ivale. Odmarali su se ne samo qudi, nego i sve drugo, ìvo i mrtvo, bez razlike. Ni{ta nije ukazivalo na blizinu fronta. Ovakav blaèni mir ve} dugo nisam uìvao. Vini~o je iz grmqa, iznad jaruge, uz drum, privukao dugu odlomqenu granu, mokru na lisnatom delu. Nad jarugom su se svijale vrbe. Ni{ta drugo nije ni moglo rasti na samoj vlazi. Vojni~kim noèm ju je zarezao i na rezu odlomio najdebqi kraj, isto je uradio i s lisnatim delom, dobijenom {tapu odrezao je i odlomio sve kra}e gran~ice. Toliko se zaneo tim reckawem, da sam postao nestrpqiv. Shvatio sam da je time dobio nosa~. Kad ga je progurao kroz ko`ni kai{, kojim je spre~io da se kofer raspadne, postalo je jasno da je jedan kraj namewen meni. Svako sa svoje strane nosili

48

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

smo o wega obe{en, ali jo{ uvek preteàk kofer. „Savija}e se samo toliko, da ublaì udarce neuskla|enih koraka”, stru~no je objasnio Vini~o. Mnogo kasnije, kad sam ve} postao ekonomista, iz marksisti~ke politi~ke ekonomije nau~io sam da se izradom sli~nih pomagala majmun preobrazio u ~oveka, od be~kog Bem-Baverka sam saznao, da smo tenente /poru~nik/ i ja i{li roundabout putem (okolo) brè, nego da smo krenuli direktno, bez zadràvawa rezawem {tapa. U no}i bez oblaka nisam ni sawao da }e mi se te jeseni sve obiti o glavu, da }u iznova i iznova dolaziti do zakqu~ka da sve ide u suprotnom pravcu, od ~oveka ka majmunu, i pre~icama, koje su neuporedivo duè. Ina~e, {tap se posle nekoliko koraka pokazao previ{e elasti~nim. Quqawe kofera pove}avalo je wegovu teìnu. Morali smo ga nositi obema rukama. êsto smo se zaustavqali da zamenimo mesta, da teì teret premestimo iz leve u desnu ruku, pa opet sve ispo~etka. Glasni koraci bez odjeka gubili su se u no}i. Kraj je jako vlaàn, rekao je Vini~o. To su potvr|ivale niske, razvu~ene izmaglice, koje su delovale kao poqane. N Ni ije se oglasila nijedna àba. Nije se za~ula nijedna ptica, ni }uk, nijedan pas nije zalajao. Samo su zanzare po oznojenim obrazima i vratovima podmuklo iskori{}avali zaposlenost na{ih ruku. Nije se vaqda sve ìvo po po-sakrivalo i pobeglo pred bliskim ratnim vihorom? Vini~a nisu morile takve misli. Tako je i u miru, obja{wavao je, qudi no}u nemaju {ta da rade, struja je skupa, jako su {tedqivi i rano idu u postequ. Mogu}e je da struje vi{e i nema, da osvetqavaju ì{cima, radi vlage u okolini nema ni ku}a. @abe, ptice i psi ostali su nerazja{weni, ali ubedio me je. Pri svemu {to se doga|alo, toliko sam zavisio od wega, da bi bilo neumesno neumesno da imam i vlastito mi{qewe. âk se nisam dosetio da su zanzare komarci. Kad smo preko mosta pre{li Sako, kako se zove reka ispod wega, put je neko vreme vodio prema istoku, uz podno`je dvogrbih gora, vidqivih na ju`nom svetlom nebu, sli~nih na{oj Grmadi i [marnoj gori. Ubrzo je po~eo da se pewe preko obronka i vra}a prema jugu. U podgorju su se u duga~kim srebrnim prugama protezali niski vinogradi, ponegde nasadi maslina, crni dud ili mo`da smokva uz ivicu. Nije se moglo prepoznati {ta razvuvuje. Levo nadole, nizina je postajala sve dubqa, prepletena retkom, raz ~enom, svetlucavom, pritajenom izmaglicom. [to smo duè hodali, postajala je sve gu{}a. U vagonu je bilo vru}e, znojili smo se, i sada sam, uprkos brzom hodu i te{kom teretu, po~eo ose}ati slegawe hladno}e na sveè oznojenu koù. Jo{ uvek nikakvog odziva na korake, nikakvog odjeka. Samo su komarci po~eli da posustaju. „Kod ku}e smo”, skoro ne~ujno je izgovorio Vini~o, da ne naru{i mir, kad smo neposredno iza grobqa pre{li na put iz Izolete i kad se s desne

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

49

strane pojavila olupana, poluzar|ala tabla s natpisom San \ovani Inkariko, P. di Fr. (Provincia (Provincia di Frosinone). Frosinone). Jo{ stotiwak metara i po~eli smo da se pewemo {irokim, strmim stepenicama, prava minijatura onih na Pjaci di Spawa u Rimu, iznad wih putem desno, nagore, s tesno sazidanim ku}ama koje, uprkos no}i, nisu krile svoju starost s leve, i niskim zidom iznad strmine brega s desne strane. O{tra krivina levo nagore, oko ku}e, koja je izgledala kao ogromna gradska kula, pa jo{ stotiwak metara i ve} smo stajali pred zatvorenim vratima dvospratne ku}e Petroncijevih. Ce Ce-lom {irinom prvog sprata rasporedili su se prozori. Iza wih mora da je bila zatvorena terasa, ili ne{to sli~no. I uz potmuli odjek zvekira po zatvorenim vratima, iza kojih se sigurno protezao veliki kameniti hodnik sa stepenicama za sprat, Vini~o se ispomagao i lupawem {tapom, zvawem mame i tate, pa Nina i Adelaide. Mirnoj no}i do{ao je kraj, ne samo za uku}ane, nego i za pola sela, koje je probudio svojim nestrpqewem. Ku}a se kona~no probudila. Iza mra~nih prozora na spratu upalilo se svetlo, nastala je gu`va. Vikawe „„Vinicio, Vinicio, è arrivato Vinicio!” /Vini~o, stigao je Vini~o!/ ~ulo se sve do ceste. Adelaide je prva str~ala niz stepenice, posle reskog otkqu~avawa izjurila je iz ku}e i sko~ila u zagrqaj bratu, koji se jedva odrào na nogama. Komotna spava}ica nije skrivala lepo zaobqen stas. Mogla je imati oko osamnaest godina, sva puna radosti i raspoloèwa. Slede}i je bio Nino, zatim madre re, visoka, izgledala je kao starija Adelaidina sestra, ogrnuta lakim ogrta~em. Grlili su se sve troje zajedno, u zamr{enom klupku. Posledwi se dostojanstveno pojavio padre Petroncio, jak, zdepast {ezdesetogodi {ezdesetogodi{wak. Po svemu sude}i, bio je apsolutni gospodar u ku}i. îm je pri{ao Vini~u, da ga i sam zagrli i stisne mu ruku, svi su se odmakli. „Dobro je {to si se vratio pre nego {to su se maledetti tedeschi /prokleti Nemci/ povukli, preko fronta bi bilo mnogo opasnije.” U mraku se nije mnogo videlo, videlo, uski zraci svetlosti kroz pritvorena vrata samo su nas zaslepqiva zaslepqivali, li, ali uprkos tome, mogao bih se zakleti da su mu o~i zasuzile. Rukom i glavom odlu~no je naredio da u|emo. Mo`da nije èleo da nas susedi slu{aju, a mo`da samo nije hteo da se primete tragovi wegove nekontroli lisane sane razneènosti. @ene, koje su se opet bacile na Vini~a, silom je ugurao u veliki hodnik iza ulaznih vrata. U me|uvremenu, Vini~o je obja{wavao da zajedno dolazimo iz Jugoslavije, da sam mu pomagao sve vreme puta, koliko god sam mogao i da }u ostati nekoliko dana kod wih u o~ekivawu Engleza. Govorio je jako tiho, iako vi{e nismo bili napoqu. Nisam primetio nikakvo iznena|ewe. Padre Petroncio se prvi rukovao sa mnom, rekav{i da mogu ostati koliko ho}u, nemaju problema ni sa hranom, ni sa prostorom, a Englezi }e sigurno usko-

50

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ro sti}i. Kad je ~uo moje ime, bez razmi{qawa me je prekrstio u Sandra. Madre mi je, sti{}u}i ruku, ubedqivo ponavqala wegovu dobrodo{licu, sve {ta imaju stoji mi na raspolagawu. Nino, kojem je bilo dvadesetak godina i Adelaide, o~igledno su me primili kao razonodu u dugotrajnom i nestrpqivom ~ekawu. Za ose}aj neizvesnosti bili su premladi. Na prvom spratu, u prostranoj trpezariji sa oslikanim plafonom i staklenim lusterom, sto je ve} bio prostrt, ~a{e postavqene, ukqu~uju}i i onu namewenu meni, ~ekale su nas i dve otvorene boce vina. Najboqeg, doma}eg. Sve je pripremila sitna devojka, koja se vrzmala po kuhiwi pored trpezarije. Tek kad smo zauzeli mesta, slu{aju}i pa`qivo Vini~a, majka ju je dovela iz kuhiwe da je predstavi Vini~u i meni. U ku}i je tek nekoliko nedeqa, zove se Stela, pisali su ve} Vini~u o woj. Iz campagne (sela) je. Kasnije se pokazalo da je k}erka jednog od wihovih kolona. Stara Klementina vi{e nije mogla sve sama, sad samo dolazi da pomaè kad ima nekih posebnih poslova. Majka nas je posluìla na brzinu pripremqenom minestrinom, koja je ba{ prijala, pe~enom ov~etinom, koju su u me|uvremenu podgrejali i koja je ostala skoro nedirnuta. Na àlost, najeli smo se u vozu. „Ni{ta zato”, rekli su, „kad je sutra prepe~emo, bi}e jo{ ukusnija.” Ni nekoliko vrsta pi{kota, koje su verovatno ve} nekoliko dana ~ekale Vini~a, jedva da je neko probao. U taj kasni sat nikome nije bilo do hrane i pi}a. Samo sam ~a{u, podignutu u znak zahvalnosti za o~evu dobrodo{licu Vini~u i meni, ispio do dna. Soba koju su mi dodelili bila je, po svoj prilici, Stelina. Na brzu ruku izneli su iz we posteqinu i ostale stvari i zamenili ih drugima. „Stela ionako naj~e{}e ide ku}i da spava”, objasnili su kasnije. Soba je bila izduèna, stisnuta izme|u trpezarije i druge sobe kao neki klin. Uz prozor, koji gleda na put kojim smo stigli ku}i, gde je bila naj{ira, dostizala je jedva za jo{ pola prozora sa svake strane. Suprotni zid je bio uì. Jedva metar. Sto, krevet, {iroki ormar, sve je stajalo uz jedan zid, pored toga jo{ stolica i foteqa. Omamila me je sveìna posteqine. Nije potrajalo ni minut i ve} sam utonuo u ~vrsti san. Nisam stigao ni da sa~inim bilans dugog dana. Mogu ustati kad god ho}u, saop{tili su mi kroz vrata. Vini~o ionako ne}e ustati pre podneva. Ujutro me sa~ekao predivan pogled s prozora. Ispred mene, u pravcu severozapada, na nekih sto pedeset metara visokom stenovitom breùqku koji se zavr{ava tupim grebenom, s krajwe leve strane, sme{tena je kamena crkvica, paralelno s breùqkom kra{kog oblika, samo nià nego {to sam navikao kod nas. Desno dole vodi bela cesta, koja nam je rano jutros osvetqavala put u San \ovani. Dolazi sa severa u wegovo podno`je, preko ~ijeg se najve}eg dela, desno od we, {iri jezero plavozelene boje; wegova

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

51

leva strana sluì spajawu dveju reka, jedne, koja doti~e u zmijolikoj liniji sa severa i druge, isto tako spore, sa zapada. îm se spoje, ispod mosta koji stoji na nekoliko zidanih lukova, lewo se izlivaju u jedan levak jezera, s likom hobotnice koja vreba u pravcu San \ovanija. Jedna od reka mora da je Sako, preko koje smo no}as pre{li. I preko kraja drugog levka, kojim s krajwe desne strane reka isti~e iz jezera, stoji {iroki zidani most na jednom poduèm luku. Uz vodu svuda rastu bujne vrbe i sveè zelene livade. Otuda sino}wa izmaglica i vlaga. Sve se to nalazi u delu doline koja se, dokle dopire pogled, prostire od udaqenog planinskog severozapada s leve, pa duboko na jugoistok s desne strane. Samo ku}e, desno od na{e, spre~avaju da se vidi taj wen najisto~niji deo. Dolina je krajem septembra jo{ uvek bujno zelena. Voda i sunce mora da joj daju izuzetnu plodnost, a qudima bogat ìvot. Sa suprotne strane okruùje je {irok i duga~ak venac breùqaka, iza kojih se, posebno sasvim desno, u pravcu severoistoka, ocrtavaju po~eci visokog planinskog lanca. Ako se ne varam, uprkos blistavim stenama, prime}uje se sneg na wima. Nebo, samo plavetnilo, svetlost koja {tipa za o~i, senke, koje sunce baca iza ku}e prema podno`ju breùqka sa crkvom, tamne, dobijaju}i hrapave oblike i predmeti postaju neprepoznatqivi. Vazduh je ~ist i sve`, kao letwe jutro na nekom alpskom proplanku. I – tek mi je sada do{lo do mozga – mir, samo blaèni mir, koji je vladao cele no}i i ne~ujno se produìo do jutra. Niotkuda nikakvog glasa, ni qudskog, ni ìvotiwskog, nikakvog treska, zujawa motora, ni dole u dolini, ni gore na nebu, ni pucwa pu{ke ili ma{inke, ni grmqavine topova ili eksplozije granata. Znao sam da ne moè biti istina, svejedno sam pomislio, nije li me moj tenente s otrgnutim epoletama mo`da doveo pravo u raj. Takve lepote, svetlosti i mira ne moè biti nigde drugde, osim u nebesima. Kao da me je za~arao. Ve} nekoliko dana se iz sve snage trudim da stignem u pakao fronta, ùrim u podrhtavawe zadimqenog, sumporom proètog vazduha i potresawe tla, razorenog od brojnih eksplozija, gde ni svoj glas ne ~uje{, a na{ao sam se u spokojnom, danono}nom miru. Kako da se iz ovog beskrajnog mira probijem do Engleza? Mora da su jo{ jako daleko. „Svakog ~asa stiù”, predvi|ao je padre Petroncio. To bi se moglo ostvariti samo u slu~aju da se dovezu preko jezera, pa jo{ i da savr{eno uskla|eno veslaju. Da su obrisi visokih gora na udaqenom severoistoku Abruci, wihov najju`niji deo, saznao sam tek posle doru~ka. Na RACI geografsku kartu sam zaboravio. Vini~o, umesto koga }e do podne verovatno spavati Adelaide (cele no}i nije mogla spavati, jer je „znala” da stiè Vini~o), pozvao me u {etwu po selu. Sada ga po prvi put vidim u civilnoj ode}i i na dnev-

52

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nom svetlu. Obrijan, sasvim je zgodan, malo ja~i od mene, ima dvadeset {est godina. Bar znam s kim imam posla. Tek sada sam stekao pribliàn utisak kuda me dovela vo`wa u mra~nom sto~nom vagonu i u isto tako mra~noj no}i, od rimske Stazione Termini, Termini, u nepoznatom pravcu, prema jugu Italije. Takore}i, u weno srce, ako ne savremeno, a ono, bez sumwe, anti~ko. Nemam na {ta da se àlim. Jedini ciq, radi kojeg sam do{ao u Italiju, po~eo je da bledi. Crkva, koja se na izlasku iz ku}e otkriva na ble{tavom breùqku ispred nas, jeste Madona dela Gvardia, nazvana tako zbog dominantnog poloàja iznad doline. Levo, iza nas, po~iwe planinski masiv Monte êrvaro. va ro. Proteè se iza San \ovanija Inkarika i {iri prema jugu u pravcu Pika, susednog gradi}a na istoj padini breùqaka, koji s ju`ne strane okruùju dolinu. Jezero ispod nas je – a {ta bi drugo i bilo – Lago di San \ovani Inkariko. U wega se uliva Liri, reka koja dolazi iz severnih planina. Ne{to pre u{}a, s wom se spaja Sako, koja doti~e s levog, rimskog pravca. Vi{elu~ni most, ispod kog se zajedno ulivaju u jezero, jeste Ponte Farneze. Pored mosta, na kraju drugog levka, jezero je ustavqe ustavqeno no i pokre}e mawu elektranu, i istovremeno podiè nivo vode ne{to vi{e od prirodnog. Otuda Liri nastavqa oprema istoku, pod severne obronke Monti Aurun~i, sve do svog ulivawa u Gari, na kraju doline. Ni{ta ~udno {to je reka dala ime celoj dolini – Vale del Liri. Ovde, u dolini, ispod nas i u brdima zapadno od nas, koji se zovu Monti Lepini, pre nastanka Rima ìveli su Vol{i,12 severno od wih, iznad Saka i u gorwem toku reke Liri, Herni. Po wima se nazivaju obronci breùqaka iznad suprotne, severne strane doline. I jedne i druge kasnije su pokorili Rimqani. Ni put, ni most preko Sakoa, kojim smo stigli sa stanice êprano, odavde se ne vide. Zaklawaju je Madona dela Gvardia i susedni Monte Ma~erino – no}u su mi li~ili na [marnu goru i Grmadu. Ali s leve strane, u daqini, beli se Via Kazilina (po gradu Kazilinum, zapadno od Kapue u Kampawi, dokle je nekada sezala rimska vlast – ju`niji gradovi bili su gr~ki), nekada{wa Via Latina. Stiè iz Frozinonea na zapadu, kod êprana pravi o{tru okuku na sever i nastavqa prema Kasinu pod planinplaninskim vencem na suprotnoj strani doline. Sa severa, uz Liri, preko êprana, prema San \ovaniju, put, kojim smo ju~e dope{a~ili neposredno iza grobqa, a vodi zamalo u samo selo, nastavqa se na jugoistok prema Piku i kroz planine s na{e strane doline, sve do Gaete in Formije na Tirenskom

Italijanski Volsci Volsci.. Neki ih nazivaju Vol{anima. Nema~ki prevod Volsker mi najvi{e odgovara. 12

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

53

moru. Otuda bih mogao za mawe od sata biti na Krasu, u Gorici, Vodicama, Podgori, Sabotinu i drugim slovena~kim krajevima i brdima. Mora da sam blenuo jako glupo, pa Vini~o nije ~ekao s obja{wewem. Musolini je dao da se isu{e pontinske mo~vare uz more, na isu{enoj ravnici sazidao je mnoga nova naseqa, a imena im je dao po krajevima slavnim sa so{kog fronta u Prvom svetskom ratu. Nije mu smetalo {to ih je iz planinskih krajeva preneo u mo~varnu ravnicu. Za Soru, koju sam ubrzo ot otkrio krio na geografskoj karti na gorwem toku reke Liri, tvrdio mi je da postoji jo{ iz predrimskog doba i da ne moè biti ni u kakvoj vezi s gorewskom Sorom. Kad smo zaobi{li gra|evinu nalik tvr|avi, koju je dnevna svetlost razotkrila kao vi{espratnu stambenu zgradu od kamena, tipa kasarne, otvorio se pogled i na isto~ni deo doline Lirija. Visoke gore, koje reku nadvisuju sa suprotne strane, predstavqaju jugoisto~ni kraj Abruca s Monte Kairom kao najvi{im vrhom (1670 m) u sredwem grebenu, neposredno pored grebena iznad doline, i jo{ vi{a La Meta (2241 m), kao najudaqenija. Od bogatih poqa ove doline, srca nekada{weg Lacija, preìvqavala su brojbrojna plemena s planina ju`no od Rima, koja su se, posle po~etnog opirawa, kona~no stopila kao podjarmqena ili savezni~ka u rimsku Italiju. Ovom dolinom mar{irale su mnoge armije. Rimske legije, koje su u ~etvrtom veku veku pre n. e. mar{irale ka Kasinumu da pokore Samnite, Hanibalova armi armija ja vek kasnije, pomaù}i zaposednutoj kampawskoj Kapui, pojavila se pred Rimom ((Hanibal Hanibal ante portas) portas) i navrat-nanos pobegla nazad, sve do Re|a, ne misle}i vi{e na savezni~ku Kapuu. Tit Livije, koji izve{tava o tome, nije siguran da li je u tim podvizima po ovoj dolini Hanibal i{ao u na napad pad na Rim, ili je beào od wega. I Belizarova vizantijska armija u ~etvrtom veku n. e. mar{irala je prema Rimu da iz wega istera Gote, a nekoliko godina kasnije je, potu~ena, beàla iz wega, kao Hanibalova osam stotina godina pre. S krajwe desne strane, gde se dolina gubi u plavkastoj izmaglici nejasnih obrisa, mogao bih da sa~ekam Engleze, razmi{qao je Vini~o. Kad stignu na wen izdignuti po~etak, ni nizak prelaz izme|u Monte Trokja (428 m) na severu i Monte Ma|orea (588 m) na jugu, ni Monte Kasino (516 m) koji nam je ne{to bliì, na wenom severoisto~nom kraju Monte Kaira, vi{e ih ne}e zaustaviti. Tenkovima }e dolinom nezaustavqivo prodreti sve do Rima. Onda }u mo}i da sednem u prvi voz i odvezem se u Napuq, a otuda kuda mi se prohte. Na padinama planina na suprotnoj strani doline, pravo ispred nas, ~u~i varo{ica Rokaseka, s ve}om èlezni~kom stanicom dole, u dolini. Da se u Kastelu di Rokaseka, na ju`noj ivici varo{ice, godine 1226. rodio potowi sv. Toma Akvinski, saznao sam kasnije. Desno, u smeru prema Kasi-

54

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nu Pjedimonte, a levo prema severu, leì sedi{te Provincije Frozinone. Kao i sve ostale varo{ice, sazidan je na breùqku, mada ga odavde, zbog velike razdaqine, ne moèmo videti. Ju~e smo pro{li kroz wegovu èlezni~ku stanicu. Gotovo sve stanice leè u dolini, ispod grada. Urbana Urbana pravila u starom Laciju nisu mogla predvideti èleznicu, koja nije pogodna za stenovite breùqke, kao dvokolice sa volovskom zapregom. S na{e strane doline, nasuprot Pjedimonta, u niziji, pored Lirija, leì stari papski gradi} Pontekorvo, s pravilno kupastim Monte Laucijem (479 m) ispred sebe. Izuzetno slikovit za pogled, sam gradi}, bar sada, nije ni{ta posebno. posebno. U sredini doline, izme|u Rokaseka i Pontekorva leì gradi} Akvino, po kome je sv. Toma dobio ime i gde je ìveo satiri~ar Juvenal. Svojevremeno je bio glavni grad Vol{a, tada mnogo ve}i nego danas. Akvino je vaqda jedini gradi}, uz Kasino, sazidan u dolini, a ne na padinama breùqaka. Put smo nastavili pored stepenica, kojima smo se rano jutros popeli na cestu koja vodi do wihove ku}e. Tek sada sam primetio da su sa obe strane stepeni{ta nasadi cve}a. Stalno zalivane, ruè ponovno cvatu. Pored op{tine, stigli smo do pove}eg trougaonog trga uz glavni drum, kojim je jo{ do nedavno vozila coriera /linijski autobus/. To je upravo onaj put koji smo tokom no}i napustili radi pre~ice po stepenicama. Dowim delom San \ovanija, preko obli`weg Pika, kroz planine, vodi do Tirenskog mora. Na suprotnoj strani ulice stoji velika zgrada sa po{tom i barom u prizemqu. Posle Prvog svetskog rata, San \ovani je imao oko 1.400 stanovnika. U vreme moje posete, imao ih je mnogo mawe. Pre{li smo jedva stotiwak metara, a kod ku}e su nas ve} ~ekali s pripremqenim ru~kom. Pretpostavqali su da }emo se zadràti. Na svakom koraku bi nas neko zaustavio da se rukuje s Vini~om. Neki su samo radi wega izlazili iz ku}e, ne samo da ga pozdrave, nego i da se raspitaju o svojim sinovima i muèvima, iako niko s wim nije bio u istoj jedinici. Najpre bi se izjadali nad svojom sudbinom, a onda bi ga blagosiqali zbog wegove sre}e. Tada sam nau~io re~i kao {to su dolore /bol/, destino /sudbina/, guaio /nesre}a/, pazienza /strpqewe/ i sli~ne. I wima je slagao da ga pratim iz Jugoslavije, gde smo se sprijateqili, zbog ~ega je poèleo da upoznam wegovu porodicu. Kladim se da su se ~udili kako je u divqoj Jugoslaviji mogao na}i takvo pitomo june. Za nekoliko dana, navodno, vra}am se nazad. U~iteq u godinama, blizu penzije, zabrinuo se za mene, misli da ne treba da oklevam s povratkom, da me ne preduhitre Englezi. Dottore-veterinario Alariko Pa{ifiko, omalen simpati~an tridesetogodi{wak, poku{ao me svim snagama nagovoriti da se ne vra}am ku}i, ve} da s wima sa~ekam Engleze. Za{to da se probijam na sever, gde }e rat tek po~eti? Wemu sudbina nije bila naklowena, zbog malog rasta mimoi{li su ga i vojska

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

55

i rat. Svi su saznali da sam ve} laureato avvocato /diplomirani pravnik/. Neki ba{ i nisu bili ube|eni u to. Vini~o mi je objasnio da u ovim krajevima studiraju samo retki, uglavnom jako dugo. Mnogi i odustanu kad za|u u godine. Na tako mlade, kao {to sam ja, nisu navikli. Kad smo se vratili, postalo mi je jasno za{to se uku}ani nisu bunili kad smo Vini~o i ja iza{li, po{to nisu imali priliku za malo duì razgovor raz govor s wim. êkala nas je gozba, ne samo ru~ak. Padre Petroncio je odrào dugi govor o izgubqenom sinu i ponovno okupqenoj porodici. U govoru sam unapre|en unapre|en u caro Sandro /dragi Sandro/ i smatran wenim pridruènim ~lanom. Adelaide je Vini~a tako ne`no pogledala, grlila i qubila, da sam po~eo da se pitam nije li mu mo`da èna, a ne sestra. U preostalom vremenu beskona~no dugog ru~ka slu{ali smo jo{ beskona~nije Vini~ove ratne dogodov{tine, prekidane Ninovim zavidqivim pitawima i primedbama. Kad bi neka pri~a zazvu~ala posebno neverovatno, morao bih je, kao stru~wak za Balkan, potvrditi. Majka bi sela za sto samo povremeno, iako je ve}i deo posla u kuhiwi obavqala Stela, ali je uvek nalazila vremena za suze radosnice. S vremena na vreme, poneki seqak bi do{ao da pozdravi Vini~a i posle ~a{e vina brzo odlazio. Ve} je ~uo da je s wim stigao izvesni jugoslavo jugoslavo.. Ovaj ovde? Dobrodo{ao. Tokom razgovora, koji se razvukao do ve~ere, saznao sam da je padre Rafaelo Petroncio penzionisani mornari~ki kapetan, da se bavio kontra{pijunaòm, i da je vi{e vremena proveo po kancelarijama, nego na ratnim brodovima. Po ~inu je vi{i od poru~nika Vini~a. U~inilo mi se da se ~udi {to se wegov sin iz rata nije vratio s vi{im ~inom. Svi su pokazivali neskrivene simpatije za komunizam. Nisam bio iznena|en. Tuma~io sam to kao najmawe zahtevno preusmerewe posle propasti fa{izma. Kad klatno postigne jednu krajnost, ono neizostavno ode u drugu. Bilo je to karakteristi~no za Italiju. U mnogim slu~ajevima radilo se o vra}awu na polazi{ne socijaldemokratske pozicije posle Prvog svetskog rata, koje je nacionalizam spretno kanalizovao u fa{izam. Instinktivna mr`wa pre pre-ma Nemcima, posebno razumqiva zbog ponièwa kojima su bili izloèni, ne samo posle predaje, nego sve vreme savezni{tva s wima, posebno u Rusiji, bio je drugi razlog. Mo`da su hteli i da mi malo ugode. Za wih sam bio komunista, mada me ni{ta nisu pitali o tome. Nisam imao nikakvu èqu da ih razo~aram. U selu ima jo{ dosta okorelih fa{ista, mnogi ~ekaju na obnavqawe fa{isti~ke vlasti, u me|uvremenu obave{tavaju Nemce o svemu {to se u selu doga|a. Rekli su mi da ne govorim o saveznicima niti ikakvim planovima u vezi s wima, da ne do|e do kakvih neprijatnosti. Sa susedima Ta{otima, u tesno prizidanoj ku}i pored wih, nisu u najboqim odnosima, samo se pozdravqaju. Sigurno }u se sresti s wima.

56

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

U selu nema stalne nema~ke jedinice, na putu se Nemci tako|e retko sre}u, ve}inom u tranzitu. Glavni vojni tansporti kre}u se po Kasilini, severnom ivicom doline, kuda vodi i èleznica. âk i avion, koji redovno, svakog dana, nisko, duboko ispod vrhova gora, prevozi po{tu na front, leti severnom, nama suprotnom stranom doline. Jedina vlast u kraju su sindaco /gradona~elnik/ i karabiwerski maresciallo /narednik/, bolestan, jedva da se pojavquje u stanici koja se nalanalazi niè, na pro{irenom delu ulice pre izlaza na glavni put, u istoj zgradi gde je i op{tina. Jedina crkva je sasvim blizu, na malom zatvorenom trgu iza nas, do koga se moè popeti uskom i kratkom Via Trebelio, uz nekoliko stepenica. S wegove ~esme, na otvorenom, nezazidanom delu trga nasuprot crkve, pruà se lep pogled po San \ovaniju i dolini, ali se mora{ popeti na ivicu ~esme. Dotore-veterinario je, navodno, naj{kolovaniji ~ovek u selu. Kasnije sam otkrio da ulica uz na{u ku}u nosi ime po Ta{otima, Via Ta{oti, na wihovoj ku}i uzidana je spomen-plo~a o jednome od wih. Nema sumwe da su najvi|enija porodica u varo{ici. Da im Petroncijevi ne zavide? Morao sam im pri~ati o sebi, sve ono {ta sam ve} ispri~ao Vini~u, da mi je otac ma{inovo|a, majka doma}ica, da imamo svoju ku}u, jednospratnu, da u woj stanuje i porodica moje budu}e supruge Dragice i da smo se nas dvoje zbliìli kad je uveden coprifuoco /policijski ~as/. Pokazao sam im Dragi~inu sliku i objasnio da se italijanski zove Karlina, a oni su primetili da je zaista karina (draga). Pri~ao sam im i kako sam studirao i diplomirao, najvi{e ih je razveselila i ubedila diploma pravnog fakulteta, jer ju je izdala Reggia Università Università di Lubiana. Lubiana. To je, zapravo, bio prepis originala, koji nikada nije postojao. Da bih diplomu mogao koristiti, vlastoru~no ju je ispisao na zvani~nom papiru i opremio potrebnim {tambiqima dr Rudolf Trofenik, sekretar Pravnog fakulteta, koji je stanovao kod nas, u Pleter{nikovoj. Original nisam izvadio, jer bi bio italijanski kraqevski.13

Miris pravog fronta Sutradan izjutra Vini~o i ja smo oti{li u op{tinu, da Vini~o uzme bonove za ìvotne namirinice, naravno, samo za industrijske namirinice. Za mene ih nije mogao dobiti, jer }u ostati samo nekoliko dana. Na iz-

13

Diplomu sam izvadio tek posle rata, na slovena~kom.

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

57

lasku iz op{tine u daqini su se za~uli avioni. Niko nije sumwao da su engleski. Pre nego {to smo na trgu potraìli odgovaraju}i zaklon, iz pravca Pontekorva, na visini od petstotiwak metara, po potpuno jasnom nebu, preletelo nas je jato od {est dvotrupnih lajtninga, ne bombarduju}i i ne pucaju}i. Odmah smo iza{li na ~istinu i okupili se na stepenicama, odakle se otvara naj{iri pogled po dolini. Avioni su ocrtali {i{irooki luk iznad reke Liri, iznad planina, na suprotnoj strani doline, okrenuli se nazad prema jugu, odmah potom spustili se poput {tuka, jedan za drugim, o{tro nadole, prema èlezni~koj stanici Rokaseka i o~igledno po~eli da bacaju bombu za bombom. Sigurno su imali nekoliko pogodaka da ka u ciq. U vazduh su sunuli vatreni plamenovi, po~eo je da se {iri gusti dim, u dowem delu crven od odsjaja vatre, dok se nagore dizao u plavim, ~a|avim kolutovima. I pored sunca i udaqenosti od jedva {est kilometara, tara, bilo je nemogu}e proceniti {ta su bombardovali. Me{tani su kasnije pri~ali da su uni{tili voz sa cisternama nafte, koji je, usmeren ka jugu, ~ekao na stanici. Pri tome su, navodno, razrovali èlezni~ke koloseke, da su {ine virile sa svih strana, mawi delovi su doleteli ~ak do sela. Tako sam se prvi put susreo sa savezni~kom vojskom. I za stanovnike San \ovanija bilo je ovo prvo savezni~ko ratno dejstvo kome su bili svedoci. Nije ba{ bilo veselo. Me{tani su bili ube|eni da }e posle avionskog napada odmah uslediti tenkovi, za wima drugi rodovi vojske. Ja sam smatrao da je front jo{ uvek daleko, ~im u ovakve akcije {aqu avione. Posmatrali smo ih kao sa tribine, postavqene za pra}ewe vojnih manevara na unapred pripremqenom poligonu. Po belim obla~i}ima, koji su nastajali u vazduhu, moglo se zakqu~iti da sa èlezni~ke stanice, ili wene blizine, puca nema~ka protivavionska odbrana, „flak”, ali previsoko, da bi bila opasna. Zbog buke eksplozija ba~enih bombi i pogo|enih meta, ispaqivawe protivavionskih granata i wihovo rasprskavawe u vazduhu uop{te se nije ~ulo. Mogu}e je da smo, i pored sigurne razdaqine, bili previ{e van sebe da bismo bili sposobni za preciznije prosu|ivawe. Ipak smo se usaglasili u tome da su se svi avioni u pravilnom redu, onako kako su se obru{avali na ciq, neo{te}eni, opet podigli i, brzo postiù}i visinu, odleteli pravo na jugoistok. U pozadini tamnosivih Abruca, ve} posle nekoliko minuta, ocrtavali su se jo{ samo kao bele ta~ke koje se udaqavaju. Nisu ostavqali nikakav crni dim iza sebe. Morali su leteti preko Kasine. Protivavionska odbrana ih o~igledno nije uznemiravala. Sigurno bismo nastavili da meqemo o uzbudqivom doga|aju, koji je posebno razveselio i uzbudio seoske mangupe, da se jo{ istog popodneva nije dogodio drugi, propra}en s ne{to mawe odu{evqenog uzbu|ewa. Pre

58

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

no {to smo ustali od stola posle ru~ka, ispred ku}e se za~ulo tr~awe i vikawe „„Scampa, Scampa, scampa, tedeschi!” /Spasavajte se, Nemci!/ „Beìte”, jednoglasno su nas terali padre i madre Petroncio i Adelaide, „beìte na Madonu dela Gvardia.” Vremena za razmi{qawe nije bilo, nisam stigao ni da pogledam kroz prozor, da proverim {ta se zapravo doga|a. Sledili smo Nina, koji je o~igledno znao {ta treba ~initi u ovakvom slu~aju. Str~ali smo niz stepenice, sve jedan preko drugoga. Dvadesetak momaka ve} je tr~alo putem pored na{e ku}e pravo u {umu. Nastavili smo preko kolskog puta koji je vijugao prema vrhu, prave}i pri tome veliku krivinu preko prevoja izme|u Madone i gora êrvaro, ju`no od we. Padine su jako strme, pune kamewa i o{trih stena, koje su sluìle kao oslonac na kamenitoj osulini. Mnogi su odrali dlanove do krvi, ali ve}ina je to primetila tek na vrhu. I grmqa je bilo na pretek, najvi{e brnistre, pa kupine, koju sam jedino poznavao, sve samo trwe koje je pravilo oderotine i cepalo ode}u. U me|uvremenu je Nino, kad smo se pribliìli jedan drugome, sav zadihan, objasnio da se to doga|alo i pre, pokupe te u kamione i odvuku nekud, pusti}e te, navodno, kad se zavr{i posao. A to zna~i nikad. Da strah nije bio neopravdan, uverili smo se kad su se iza ku}e, visoke kao kula, pojavili prvi nema~ki vojnici. Tr~ali smo koliko su nas noge nosile, svakako mnogo brè od Nemaca. Nismo se zaustavili ni kad su zastali me|u stenama i grmqem. Prvi su ~ekali da ih ostali sustignu, a onda su verovatno diskutovali {ta da rade, na kraju su samo zurili za nama. Svakako, neo~ekivano demokratski na~in prihvatawa odluka Vermahta. Brinuli smo se da ne zapucaju, posebno zato {to se ubrzo za~ulo nekoliko pucweva. Sigurno nisu ciqali, vaqda su samo hteli da nam uteraju strah u kosti. Toliko nisu mogli proma{iti, sigurno su ~uli zvi`dawe i udarawe metaka o stene. Uprkos tome, nastavqali smo bekstvo do vrha, svi, bez izuzetka, duboko zadihani, ve}ina jo{ i zaposlena do krvi razderanim dlanovima. Kod crkve smo ostali sve do kasne ve~eri, iako su Nemci ubrzo odustali i vratili se istim putem kojim su se i pojavili. Neki su ispri~ali da su stigli u dva kamiona do glavnog trga, a onda pe{ice daqe, uvereni, da }e momke pokupiti tek tako, od ku}e do ku}e. S prvim takvim skupqawem su imali sre}e. Taktika na{eg beàwa bila je, zna~i, odraz ste~enog iskustva. Madona dela Gvardia, oko 150 metara visoko iznad ku}e Petroncijevih, ta~nije, uvale ispod we, sjajna je kao ta~ka za osmatrawe, obuhvata 360 stupweva, ali za povla~ewe pred traga~ima nikako ne odgovara. Da su Nemci hteli, pohvatali bi nas bez ikakvih problema. Povla~ewe u viso~je prema jugu, putem preko nièg prevoja, kojim smo se vratili kad je opasnost

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

59

pro{la i kad smo saznali da su Nemci oti{li odakle su i do{li, bilo bi nemogu}e, jer bi ga lako zauzeli. Bilo bi dovoqno nekoliko naoruànih vojnika da spre~e silazak na wega i beg prema jugu, na zaravan Vale Inkariko. Mogli smo se povu}i strmom padinom na zapadnu stranu Madone dela Gvardia, ali tada bismo se na{li u dubokoj jaruzi izme|u Madone dela Gvardia i susednog Monte Ma~erina. Otuda se moglo pobe}i samo do druma kojim smo stigli Vini~o i ja no}u iz êprana. Ni beàwe u susedno naseqe Falvatera, koje s tri strane tesno okruùju breùqci, ne bi bilo uspe{no, kamionom su mogli sti}i do svakog mesta, gde bi nas, eventualno, primetili da se spu{tamo i pohvatati nas bez pote{ko}a. Padine su bile tako retko obrasle da su jedva ponegde omogu}avale uspe{no skrivawe, i to samo pojedincu i za kratko vreme. Opasnost je pro{la, bar za jedan dan. Vini~o mi je saop{tio da idemo u berbu, na suprotnu stranu, van glavnog puta su wihovi vinogradi, tamo nas niko ne}e traìti. Dolazak kamionima skoro da nije mogu}, po ogromnim vinogradima i brojnim niskim ku}ama ne bi nas mogli na}i. Osim toga, jasno im je, vaqda, da neko mora da radi na poqima, ako ho}e uspe{no ratovati. Kladio bih se ipak da znaju da }e vino od obranog gro`|a popiti popiti Englezi, stoga mi razlog nije delovao posebno ubedqivo, ali nisam prigovarao. Prvi mi je bio dovoqan. Ve~era je bila jo{ jedna porodi~na sve~anost. Nino narednog dana postaje punoletan. Svi su ga darovali primereno doga|aju. Ja sam ostao zbuwen, iako je svima bilo jasno da nemam {ta da mu dam. Glavni poklon je tek trebalo da stigne, kako sam shvatio, malo kasnije. Padre Petroncio je, uzimaju}i re~ posle Vini~a, sve~ano poklonio Ninu ni mawe ni vi{e, nego celu kolonsku porodicu koja ìvi na wihovoj zemqi, sa ku}om i gospodarskim zgradama, pripadaju}om ba{tom, vinogradima i wivama. Poklon nije bio prisutan, a nije bilo ni wegovog zastupnika. Kasnije sam se uverio da je promenu vlasnika o~ekivala i poklowena porodica. Osim mene, niko se nije iznenadio. Pokazalo se da je tako ne{to uobi~ajeno u takvim pri prililikama. Pona{ao sam se, kao da zaista nema ni~eg svakodnevnijeg od poklawawa qudi. qudi. Ni doma}inima nije padalo na pamet da bih mogao biti iznena|en, a kamoli ogor~en, {to sam zapravo i bio. Kad sam u povoqnoj prilici neusiqeno napomenuo da kod nas nema kolona, dobio sam odgovor da ih ni kod wih mnogi nemaju, posebno u gradovima. U~inilo mi se da takvi qudi kod wih ne uìvaju poseban ugled. Stoga se u detaqnije raspitivawe radije nisam upu{tao. Verovatno bih pod znak pitawa postavio wih same, a ne wihove me|usobne odnose, koje, kao ne{to {to se podrazumeva, smatraju normalnim redom stvari. Povrh svega, nisam bio ube|en da se radi o poklonu u onom smislu re~i, kakav je imao Adelaidin pribor za brijawe.

60

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

U berbu smo oti{li rano izjutra svi, osim mame. Jo{ s puta se videlo da kre}emo me|u same vinograde. Zaustavili smo se uz prizemnu ku}u Bepa, kolona, koji je ju~e, zajedno s porodicom, promenio svog vlasnika. Jedna soba, uz kuhiwu, data nam je na raspolagawe, ako zatreba. Imaju ~etvoro dece, dva de~aka i dve devoj~ice, najmla|e je tek prohodalo, s wima ìvi i nono. Primili su nas uz glasno pozdravqawe i veseqe. Mislim da se nisu pretvarali. Jugoslovena vide po prvi put, iako znaju kako za Mihailovi}a, tako i za Tita. Supruga Angela se odmah izvinila, u vreme berbe u kuhiwi ima posla preko glave. Ispod guste pergole pred ku}om, sve do vrata, sastavili su duga~ak sto, sa klupama sa strane, uvek, kaù, tako ~ine. Pored nekoliko stabala breskvi i smokava, neposredno uz samu ku}u, okruìvalo nas je more vinograda. Loza niska, oko tri stope, izme|u wih i stabala povr}e i mahunarke, komora~ i odavno obran, povaqan pasuq, celer, mrkva i angurije, sve ve} prezrelo. Primedbu da senka usporava zrewe, zaustavio sam na jeziku. Zemqa svetle sme|e-sive boje, na prvi pogled obra|ivana ru~no, te{kim pijucima, oko ku}e ~vrsto utabana i, uprkos dugotrajnom su{nom vremenu, neraspucana i samo tu i tamo, po povr{ini, pra{wava. Liri, kaù, napaja celu dolinu, nedaleko otuda priti~e iz jezera, podzemna voda je jako visoko. Do vode se moè do}i za jedan dan, tako malo ma lo treba kopati. Radije koriste stare, isprobane i duboke bunare i velike podzemne cisterne. Neke su jo{ iz predrimskih vremena. Gro`|e smo, osim oca Petroncija, koji je ostao kod ku}e u razgovoru s doma}icom, pre svega posve}en pu{ewu lule, brali bez odmora do kasnog popodneva. Za osveèwe su nam donosili samo vodu. Vedro nebo i jo{ uvek visoko sunce pove}avali su potra`wu za wom. Kod ku}e nas ~eka vino, koliko god ko ho}e, za prepodne bi bilo prejako, ne samo za mene, nego i za mlade Petroncijeve. Pokazalo se da berba traje ve} nekoliko dana i da pomaù unajmqeni radnici, sve sami stariji mu{karci iz okoline. Petroncijevi i ja stigli smo na wen sve~ani kraj. Gro`|e smo iz pletenih brenti istresali u {iroku burad na nezgodno visokim kolima. Za to su bila potrebna dva zamaha. Najpre je trebalo brentu s ramena prebaciti na kola, a onda podi}i i istresti u bure. Bez ~etiri ruke nije i{lo. Burad su bila te{ka, jedva smo ih pomerali. Odvozili su ih u udaqeni podrum u suprotnom pravcu od ku}e. Tako je glavni doga|aj i{ao mimo nas. Pre rata berba je, kaù, bila mnogo ìvqa. Koristili su je i za lov na fazane i prepelice. Sada je pucawe zabraweno, kao i posedovawe pu{aka. Fa{isti su imali precizne spiskove, tako da se nisu mogle sakriti prilikom predaje karabiwerima. I wima su kasnije oduzete. Oko tri sata, po nepodno{qivoj vrelini, vratili smo se do ku}e, na ru~ak. Pridruìla nam se i madre Elizabeta, tako, da je porodica bila

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

61

potpuna. Sto je bio prekriven velikim arcima svetlog papira, s posebnom salvetom za svakoga, dvanaest ukupno. Je{}emo iz debelih porcelanskih tawira, a piti iz niskih ~a{a od komprimiranog stakla. Ve} su postavqene. Priboru nedostaju noèvi. Na ru~ku }e biti i ~etiri mu{karca, vlasnici vinograda, koji se grani~e s Petroncijevima. Takav je, kaù, obi~aj. Po{to Nino preuzima vlasni{tvo, imaju razlog vi{e za razgovor. I pored toga, nisu bili ba{ razgovorqivi. âk su i me|usobno malo govorili, iako su se najvi{e dràli zajedno. Kao da je dovoqna wihova cewena prisutnost. Uprkos letu i vru}ini, bili su odeveni u crno, kao da su do{li na sahranu. Nosili su i crne {e{ire. Padre Petroncio je, i pored toga {to je izgubio podanike, i daqe sedeo na po~asnom mestu, nasuprot wega Bepo. Ninu nije pripalo posebno mesto. Deca su imala zaseban sto, za najmla|eg se brinula Stela. S wima je sedeo i nono. Radnicima su ru~ak odneli u podrum, kao i svaki dan. Posle ru~ka nastavi}e berbu do ve~eri. Sutra }e sve biti zavr{eno. Za primo piatto servirali su kukuruznu ~orbu. Izgledom kao gusta tarana, samo {to se blago gru{a. Prelili su je paradajz sosom s dodatkom ribqeg ragua i posuli naribanim parmezanom. Prvi put sam jeo tako ne{to. Prijalo mi je. Posle dugog prepodneva bilo bi ~udo da nije. Kad budem u prilici, sam }u pripremiti takvo jelo. I drugi su ga hvalili, verovatno iz pristojnosti. Doma}ica se oglasila tek kad ju je pohvalila madre Petroncio. Glavno je bilo tek pred nama. U nekoliko litarskih boca sa {irokim grli}ima i vidqivo ozna~enom merom i ìgom, posluìli su belo i crno vino. Ko {ta voli, treba da popijemo {to vi{e moèmo, burad treba isprazniti. Izgledalo je da na dva velika tawira stiù hrpe prepe~enih pili}a. Bile su to zaprène i po le|ima i batacima poùtele jarebice. O~erupane i o~i{}ene, prerezane na pola, ubacili su ih u kqu~alu vodu, jer vi{e nisu bile mlade, zatim ih umo~ili u belo vino, kakvo je i ovo na stolu, da bi ih na kraju prepekli na slanini u hlebnoj pe}i koja stoji u dvori{tu. Sve vreme su ih zalivali vinom. Kako su ih ulovili, niti je ko rekao, niti pitao. Bepo je tvrdio da ih nisu ga|ali, jer nemaju pu{ke. Bio je jako ponosan na svoju {alu, iako su svi znali da su ih pokosili meci. Jedan od gostiju je u batku na{ao par~ence olova i kroz zube primetio susedu da i u wegovom vinogradu rado kqucaju sa~mu. Patlixani, narezani na kri{ke i jako proprèni na uqu i ove}i paradajz, tako|e narezan na tanke kri{ke u salati, bili su prilog. Da nismo od jutra do mraka razgovarali o Englezima i wihovom napredovawu na sever, izgledalo bi da ìvimo u mirnodopsko vreme. I soli, izgleda, ima dovoqno. O Englezima su se pripovedale same teorije, bez ~iwenica, osim neproverenih. Svi su se pozivali na radio koji, navodno,

62

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

slu{aju svako ve~e, verovatno Palermo i London, kao mi, ali za neke su saveznici napredovali, a za druge su se zaustavili; o tome gde su zapravo, mi{qewa su se razlikovala do pedeset kilometara i vi{e. Ako su svi aparati kr~ali kao na{, Nemci su dosledno ometali sve emisije, nije ni ~udo. Osim toga, svi su slu{ali tajno, u zatvorenim sobama, da susedi ne primete. Mnogi su jo{ uvek verovali nema~kim izve{tajima, iako nisu hteli priznati. Svi su bili jedinstveni u mi{qewu da su saveznici morali ve} odavno biti u San \ovaniju da je sve i{lo po planu. Sigurno je samo da do Kasina jo{ nisu prodrli, jer bismo ih i ~uli i videli. Sutradan rano izjutra u~inilo se da ve} stiù. Tokom no}i, od kasinske strane ~ula se mukla grmqavina, verovatno avionsko bombardovawe. S na{e strane sela ni{ta se nije moglo videti; seqaci, okupqeni na trgu u ve}em broju nego obi~no, pri~ali su da su se videli blesci i odsjaji svetlosti. I pre nego {to se sleglo prvo uzbu|ewe, za~ula se buka, brujawe avionskih motora i pucwava kao iz te{kih ma{inki ili brzometnih topova. San \ovani su nisko i velikom brzinom, jedan za drugim, preletela dva aviona, leteli su prema Ro~i, dizali se i spu{tali, sipaju}i sve vreme kratke, vatrene plamenove. Englez gawa Nemca, bila je op{ta ocena. I odu{evqewe. Naredni avion je zaista podse}ao na spitfajer. Da ne bi postao prelaki plen, Nemac, mora da je bio meser{mit, o{trim krivinama krivinama i naglim uzletima i spustovima, poku{avao je da izbegne pogotke i sve vreme ga|ao prema Englezu, ne bi li ga se otarasio. Okrenuli su se prema nama, Nemac se odjednom usmerio skoro vertikalno nagore, Englez se smesta pribliìo. Na visini od nekih 500 metara vi{e puta su se preokrenuli, nu li, iz Nemca je jako blesnulo, a onda je iza sebe po~eo ostavqati sve gu{}i snop crnog dima. Jurnuo je ka zemqi, oba su se vrtela u spirali nadole, kao u crnom vodopadu, i i{~ezla me|u ku}ama koje su zatvarale pogled na podno`ja breùqaka u pravcu Pontekorva. ûo se jak tresak, usleusledila je eksplozija i bledi blesak, koji se prime}ivao na sun~anom zraku. Oba su tresnula o tlo, bilo je op{te uverewe, s drugog sprata ku}e na uglu neko je vikao da je to i video. Na bezglavo veseqe svih, iza ku}a na ivici sela, neo~ekivano je, kao blesak, u luku nagore, uzleteo Englez, dizao se sve vi{e u nebo, a onda brzo udaqio u pravcu iz koga su doleteli, prema Pontekorvu. Bravo, Englezu, dobro si obavio svoj zadatak! De~urlija De~urlija je pojurila iz sela, da vlastitim o~ima vidi kako izgleda oboreni avion sa crno-belim krstom na trupu, a ja sam se s Vini~om i Ninom vratio ku}i na doru~ak. Mada bismo i sami voleli da ga razgledamo svojim o~ima, nismo hteli rizikovati, jer }e ubrzo sti}i nema~ke patrole. Svom snagom smo navijali radio, kako bismo saznali da li se front zaista pomerio ka nama, do podne, osim kr~awa, pi{tawa i nerazumqivih

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

63

signala, nismo mogli uhvatiti ni{ta korisno. Uz to je i{lo i stalno upozorewe da ga uti{amo, da ne ~uju Ta{oti. Tada me je po prvi put ne{to preseklo. [ta ako su se zaista zaustavili? Ako nameravaju prezimiti negde severno od Napuqa i nastaviti tek u prole}e? Jedina op{tepriznata vest bila je, naime, da je Peta armija, sastavqena polovinom od Engleza, polovinom od Amerikanaca, prvog oktobra umar{irala u Napuq. Da pre~u~im u San \ovaniju celu zimu? Ko }e trpeti da dangubim o wegovom tro{ku? Ina~e, jasno je re~eno, posle nekoliko dana vrati}u se u Jugoslaviju. U svojoj sobi, iz ormara, u kojem je bilo nekoliko pra{wavih kwiga, uzeo sam minijaturnu Vergilijevu Eneidu Eneidu,, u italijanskom izdawu iz 1830. godine (Torino, prevod A. Karo), kasnije su mi je poklonili, i posle nekoliko stihova na{ao ne{to kao poru~eno. „„E E quanto durer durerà à, signore, ancora?” /„A koliko }e jo{ trajati, gospodine?”/ Za{to, zapravo, ~ekam? Vaqda se na neki na~in moè sti}i do Engleza, ~ak i ako su se zaista ukopali do prole}a. Dani su, i pored jeseweg skra}ivawa, postajali sve duì, sve dosadniji. ni ji. Ne znaju}i {ta da radim, ~esto sam odlazio na trg uz glavni put. Najvi{e vremena sam provodio s veterinarom. S Petroncijevima sam se ionako vi|ao za ru~kom, pa uve~e, nikud se nije moglo iza}i. Veterinara niko nije zvao imenom, ni ja, tako|e, mada mi se predstavio. Bio je jednostavno dottore veterinario, veterinario, odnosno veterinario, zavisno od toga da li govori{ s wim, ili o wemu. Ponekad bismo svratili u bar na autobuskoj stanici, popili kampari ili ~a{u ~incana, uglavnom smo {etali gore-dole, ulicom od trga prema na{oj ku}i, pa natrag. Jedno prepodne me pozvao da gledam kastrirawe prasadi. Obavqao je to javno, na ulici, ispred op{tine. De~urlija, koja je jedva ~ekala priliku da se jeftino zabavi, polegla je nerasta bo~no, na tlo, bilo ih je toliko da se veterinar jedva progurao do wega, potom je brzim rezovima noèm i s nekoliko {avova obavio posao. Prasi}i su groktali i otimali se, ko da ih ìve dere. Posle operacije vlasnici su ih s mukom pohvatali, vezali i odvukli sa sobom. Ako se pla}a koliko treba, pla}a se po ku}i, mada neki poku{avaju u{tedeti svaki centim. Danas je traìo da dovedu vi{e prasadi odjednom, da ne gubi vreme. Za mene je uvek imao dovoqno vremena. Jednog jutra sam na trenutak pomislio da sam preveliki pesimista. Odjednom se u~inilo da je front jako blizu. U ku}i sam bio sam, svi su oti{li svojim poslom, kad se iza ku}e, iz daqine, za~ulo sve bliè brujawe avionskih motora. Ne{to iz radoznalosti, vi{e u strahu od bombardovawa, str~ao sam niz stepenice, da iza|em na otvoreno i vidim {ta je. Kad sam stigao do hodnika, za~uo se strahovit tresak i jak vazdu{ni pritisak iza le|a izbacio me kroz ulazna vrata napoqe. Imao sam ose}aj da ih je sam

64

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

treskom otvorio umesto mene. Pra{ine je bilo kao u vazdu{nom vrtlogu. Udar vetra odneo je iz hodnika i sa stepenica i mnoge druge predmete. Posebno visoko letele su novine. Sve vreme sam se odrào na nogama, iako me nosilo kao da namerno jurim na zid kraj puta, kotrqaju}i se niz kamenite stepenice, do uske ba{tenske terase ispod wih. Bar s jedne strane sam bio dobro sakriven, ali samo od metaka. I mawa bomba, ba~ena na cestu ili ku}u, sru{ila bi ceo zid na mene. Tada je u o{trom luku, izbegavaju}i Madonu dela Gvardija, bez daqeg bombardovawa ili pucawa, uz strahovitu buku, nisko iznad ku}a, preleteo blistavi lajtning i u daqini se pridruìo ostalim avionima. Prva misao mi je bila da }e se vratiti. Ali po brzom udaqavawu prema suprotnoj strani doline, ubrzo je postalo jasno da je napad pro{ao. U op{tem uzbu|ewu koje je usledilo posle straha, na ulicu su iza{li brojni drugi stanovnici, jedan za drugim vra}ali su se ku}i i Petroncijevi, a glavna briga je bila kuda je pala bomba i {ta je pogodila. Olak{awe je ~ekalo iznad nas, sa strane, na koju je oslowena Petroncijeva ku}a i jo{ nekoliko uz wu, ukqu~uju}i i crkvu. Bomba je eksplodirala na kamenitom delu predgorja Monte êrvaro, nagnutom na suprotnu, isto~nu stranu. Po nekim ku}ama je letelo kamewe, osim razbijenih prozorskih stakala nije bilo primetne {tete i niko nije bio povre|en. Nisam mogao da shvatim otkuda toliki pritisak vazduha, jer na{a ku}a stoji niè od drugih i dobro je za{ti}ena, osim toga, nalazi se ispod ispusta na koji je pala bomba. Istina, ku}e iza we nisu gra|ene tesno zbijene, kao Petroncijeva. Osetio sam da mi ne{to curi niz levu nogu. Zna~i, pogo|en sam, pomislio sam. Kad sam povukao pantalone preko kolena, zaista je bila krv, na sre}u, samo jaka oderotina po cevanici. Nesvesno sam strugnuo ivicom stepenica, pre nego {to sam pao na terasu. Ni{ta posebno, za nedequ dana ne}e se ni primetiti. U me|uvremenu su se rasplamsale spekulacije o razlozima za{to je jedan avion skrenuo preko San \ovanija i bacio bombu. Slu~ajno, bilo je naj~e{}e mi{qewe, kome se, bez prihvatqivijeg razloga, nisam mogao suprotstaviti. Potrudio sam se da slu~ajni doga|aj uklopim u {ire doga|awe. Englezi ve} sigurno napreduju kroz dolinu. Po{to je Kasilina na suprotnoj strani doline, zbog velike udaqenosti ne moèmo ih videti. Avionima progone Nemce koji beè. Onaj avion, koji je bacio bombu, imao je za za-datak da kontroli{e put do Pika i Pontekorva. Mo`da je bila namewena nekom nema~kom transportu na tom putu, ali je gre{kom sletela na proplanak iznad wega. Vi{e nego sjajno obja{wewe za neo~ekivan doga|aj. Me|utim, od Kasiline se nije ~ula nikakva buka koju bi izazivao prevoz mehanizacije, bez koje se u takvim operacijama ne moè; ako ve} nema

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

65

buke, uprkos lakom asfaltu, morala bi se dizati pra{ina. Wu ne bismo mogli prevideti. Osim toga, gawawe Nemaca, bez wihovog zaustavqawa i pucawa na progonioce, bilo je malo verovatno. Kad se pokazalo da su se avioni izgubili u istom pravcu iz kog su se i pojavili, da se vi{e niotkuda ne pojavquju, shvatio sam da je to najobi~nija samoobmana. Naseo sam, bez ikakvog kvog razmi{qawa, jer je to odgovaralo mojim èqama. êka}u i daqe. „Poslepodne”, rekli su mladi Petroncijevi, „idemo u Pastenu”. Zapravo, i{li smo samo delom puta prema varo{ici Pastena, najpre gore, na prevoj ispod Madone dela Gvardija, gde na blatwavim travwacima stoji prastaro seosko imawe Tremendoci. Oko wega pasu ovce. Ubrzo je bilo iza nas. Put se nastavqa izme|u dva grebena breùqaka, Monte êrvaro i zapadnije, Monte No~ela, kao najvi{i sa svake strane. Planinskim pa{wakom Vale Inkariko stigli smo do zaravni s vi{e mawih imawa, od kojih jedno pripada wihovim dobrim znancima. Dobar sat hoda, od prevoja daqe, uglavnom po ravnom, travnatom i ~ak mo~varnom terenu. Put skoro sve vreme vodi pored skoro praznog poto~nog korita, ispod pqosnate stene. Blago nagnuti obronci pregra|eni su drvenim ogradama i kamenim zidovima. S obe strane prese~eni su tamnim `lebovima, jedva dovoqno vla`nim za rast debelolisnih sivo-zelenih biqaka. Kad padne ki{a, okruèni gorama, me|u wima ùre, jedva ~ujno ùbore}i, mali potoci. Tu je stara, niska kamena ku}a sa nejednako ukopanim zidovima, neravno pokrivena ru~no odlivenim lapornim plo~ama. Jo{ vi{e {}u}urene, skoro sru{ene gospodarske zgrade, ograde i staje, ba{ kao i na prevoju ispod Madone dela Gvardija i krda ovaca po brdima iznad wih. Me|u wima sve prepuno dece. Zaselak, mo`da ~ak i cela dolina, zove se Valata. Dok je ovako kako je sada, smatrali su na{i doma}ini, kad smo se pozdravili i upoznali, bi}e dobro. Samo da se ne pojave tedeschi, sigurno }e hteti ovce. Verovatno ni{ta ne pla}aju. Do sada jo{ nisu dolazili, ali govori se da uzimaju sve s reda. Sre}a {to im je dosta dobra spuzza, kako sam ih razumeo. Ubrzo }e morati da beè, bili su uvereni. Krenuli smo da beremo pe~urke, po livadama, dokle ne stiù ovce, na{li smo prili~no ovola /{kripaca/, zovu ih por~ini, to su velike bele pe~urke veli~ine jajeta s naranxastom quskom na vrhu, koje su do polovine ~u~ale u mekoj zemqi. Nareza}e ih, osu{iti i prodati. Za svoju potrebu ih ionako imaju previ{e, a ono {to smo mi nabrali moèmo odneti sa sobom u San \ov \ovani. Za nas su pripremili puève. Kad smo se vratili iz berbe pe~uraka, gazdin sin, na{ vr{wak, dovukao je iz polusru{ene kamene kolibe dopola napuwenu vre}u puèva i istresao u vedro hladne vode. Bili su mali, centimetar {iroki puì}i,

66

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

od otvora zavijeni u {iqak, prugasti kao zebra. Od ju~e su leàli nasoqeni u vre}i, zato je sva mokra. Industrijska so, opravdavali su se, kupovali su je za koze. So iz puèva izlu~i svo blato, otuda toliko crnozelenih sluzavih izmetina, ispra}e ih u vodi i pripremiti za kuvawe. Raspaqeno paqeno je otvoreno ogwi{te, u sredini, me|u kamewem, pored nekoliko paweva koji su sluìli kao sedi{ta, skoro kao na Naklovoj glavi u skautskim vremenima. U mawem kotlu prokqu~ala je voda, u wu su istresli o~i{}ene puève, nisu ni ogrezli, i ispod velikog poklopca pirjanili desetak minuta. U me|uvremenu su ih nekoliko puta prome{ali. U drugom kotlu je ~ekao ve} pripremqeni ka~amak sa obarenom, iseckanom blitvom, kako sam razumeo. Svako je dobio pun tawir. Jelo su prelili te~no{}u koja je ostala od pirjawewa puèva. Wih smo palcem i kaìprstom vadili iz kotla u kom su se kuvali, ako su bili prevru}i, vra}ali smo ih natrag. Iz ku}ice smo ih izvla~ili uz pomo} na brzinu nacepkanih ~a~kalica, preostalu te~nost smo popili ili dosuli na palentu. Mislim da sam dobio apetit vi{e od brawa pe~uraka i èqe za novim, nego od ukusa specijaliteta. Ina~e, puèvi za mene nisu bili novost. Probao sam ih jo{ na putu autostopom po Francuskoj. Izlet u Pastenu zavr{io se mawe mirno nego {to je po~eo i kako je proticao. Pre nego {to smo stigli do Tremendocijevih, saznali smo da su Nemci ponovno upali u selo, da je ve}ina momaka pobegla na Madonu, gde sad ~ekaju da selo postane sigurno, nekolicinu su ipak uhvatili i odveli. Misli se da }e ih poslati na rad u Nema~ku, ako ne na neki od frontova, ali sigurno je da se vi{e ne}e vratiti. Umesto da se spustimo u selo, popeli smo se na Madonu i pridruìli se odbeglim momcima. S prevoja je put mnogo mawe strm od onog iz sela, zato preko wega vodi kolski put. Kad smo smeli da se vratimo u selo bila je ve} no}, saznali smo da su Nemci odavno oti{li. Ti tedeschi su postepeno po~eli da me brinu. Ako me uhvate zajedno s Italijanima, te{ko }u se pritajiti kao jedan od wih. Po fizionomiji i ode}i vidi se da sam stranac. Ose}aj ilegalnosti, koji sam dolaskom u Rim potpuno izgubio, po~eo je ponovno da se javqa. Istina, s nema~kim, makar i mucavim, vaqda bih se nekako izvukao, sigurno me ne bi poslali na rad u okolicu, ve} bi me evakuisali na sever, mo`da i u Nema~ku. To bi bio prili~no neslavan proboj fronta ka Englezima. Na opasnost su posredno i neusiqeno po~eli da me upozoravaju i moji doma}ini. Niko nikada nije rekao da zapravo ne zna ko sam i odakle sam, ali sam sve vi{e shvatao da u vezi sa mnom mora da postavqaju sebi mnoga pitawa. Osim toga, oklevawe Engleza postajalo je sve providnije. Onih nekoliko dana, posle kojih je trebalo da se vratim u Jugoslaviju, odavno je

Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

67

pro{lo. De{avalo se da me poneki seqak pri susretu za~u|eno upita, kako to da jo{ nisam u Jugoslaviji. Prilikom jednog upada Nemaca, koji su izuzetno izveli dopodne, nismo uspeli da blagovremeno pobegnemo iz ku}e na Madonu dela Gvardija. „Brzo u busiju”, povikao je padre Petroncio. Potr~ao sam za Ninom i Vini~om gore, po stepenicama, pravo u moju sobu, gde smo pani~no odmakli teàk ormar i kroz rupu u zidu jedan za drugim u{li u malu, mra~nu prostoriju. Padre Petroncio je s mukom vratio ormar na svoje mesto, uza zid. Vojnici su pregledali sve sobe, pogledali su i moju, ali nisu otkrili ni{ta sumwivo. „Vidite, kakvo sam dobro skrovi{te napravio”, pohvalio se kasnije padre. „Vi{e ne morate brinuti ho}ete li blagovremeno pobe}i na Madonu. I da stignu do ku}e, vi jo{ uvek moète da se sakrijete”. Tako sam saznao za tajnu koja mi verovatno nije bila namewena. Premda je bila u mojoj sobi, sam je nisam otkrio. Rupa u zidu je ostala onako kako su je probili, neomalterisana, dovoqno velika da se jedan ~ovek provu~e kroz wu. Mora da su je napravili pre nego {to smo Vini~o i ja stigli. Pra{inu od probijawa ne bi mogli sakriti od mene. êmu je sluìo zazidani prostor iza sobe, za{to niotkuda nije imao normalan ulaz, a kamoli prozor, ostala je tajna. O~igledno je bilo samo to da je deo uske ugaone ku}e, koja je dozidana uz wihovu, tako|e wihova svojina. Va`nije od tajne, bile su opasnosti, nastale u vezi s tom rupom. Beàwe à we na brdo sa seoskim momcima je jedno, a skrivawe u planski pripremqenoj rupi, drugo. Ako nas uhvate, bi}e gore nego da nas uhvate na brdu. Ako nismo na Madoni, a Nemci nas ipak ne uhvate, za jedan dan celo selo }e sa saznati znati za skrovi{te. Mogao bi neko umisliti da je napravqeno posebno za mene. Nemcima bi ga mogao izdati iz zlobe, zavisti, ili iz du`nosti, ako tajno sara|uje s wima. Mo`da i od straha, da odvrati sumwu od sebe. Sve dok beìm na Madonu dela Gvardija, seoski momci i ostali smatra}e me svojim. Ako ne delim opasnost s wima, odvajam od wih Nina i Vini~a, ne}e vi{e ose}ati jednaku solidarnost s nama, kao pre. Obuzeo me je ose}aj da o opasnosti mog skrivawa kod wih po~iwu razmi{qati i Petroncijevi. Dok pri dolasku Nemaca beìm u brdo, kao i svi ostali, odgovornost u celini ostaje na meni. Ako me kriju u svojoj ku ku}i, }i, sve je druga~ije. Odgovornost je i wihova. Po~eli su izri~ito da me upozoravaju na opasnosti kojima se izlaèm. [ta bi se desilo da neki cinkaro{ javi Nemcima da se krijem kod wih, da sam jugoslovenski partizan koji organizuje otpor, posebno otkad su po~eli da se interesuju za kapetana Rosija koji, navodno, u {umi ima ve}u grupu partizana. Jedno su Nino i Vini~o, drugo sam ja. Ne da se boje, ali ima razlike. Wima ne mogu ni{ta, osim da ih odvedu na rad. Za mene postaje opasno.

68

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Sva ta upozorewa bila su puna rupa i s jedne i s druge strane, ali je odlu~uju}e bilo to {to je do wih uop{te do{lo. Tako je u meni sazrela odluka da se oprostim i preko planina probijem do Engleza. Abruci nisu dolazili u obzir, put preko doline sa suprotne strane bio je preopasan zbog {irine, morao bih pre}i nekoliko cesta i èleznicu, pre svega, potpuna je nepoznanica {ta se de{ava na Kasilini. Sigurna je samo ~iwenica da glavni nema~ki transport na front mora i}i ba{ po woj i èleznicom, {to zna~i da su pod jakom straòm. Obalna Apia je za wih preopasna, izme|u Tera~ine i Gaete planine je pritiskaju ka moru, tako da se pred napadima iz vazduha nema kuda povu}i, a izloèna je i napadima s mora. Sna}i }u se, ako uspem da se probijem u brda na suprotnoj strani doline, na pribli`no istu ta~ku, na kojoj sam sada u San \ovaniju. êkao bi me jed je dnaki put na jug. Za mogu}nost da bih se mogao kriti u opatiji na Monte Kasinu, gde se kasnije zaista zateklo mno{tvo izbeglica, nisam znao. Hva Hvala bogu {to nisam. Bi}e najboqe da se popnem u planine, na ~ijem osojnom podno`ju leì i San \ovani, i koje od po~etnih Monti Lepini postepeno prelaze u Monti Aurun~i, pa wima oprezno nadiru prema jugu. O capitanu Rossiju prvi mi je pri~ao Nino. U {umama prema Napuqu ima, navodno, ve}i broj dobro naoruànih partizana – biv{ih vojnika, koji samo ~ekaju ~as da napadnu Nemce. Vesti nisam uzimao ozbiqno. Da nameravaju okupiti istomi{qenike za kasniju borbu protiv saveznika, izgledalo bi mi pametnije. Napad na Nemce krajwe je neverovatan. Jedini motiv, koji bi, u trenutku kad se svakog ~asa o~ekuje dolazak Engleza, imalo oruàno okupqawe u brdima, jeste jeftino zadobijena slava zbog u~estvovawa u oslobo|ewu. U septembru 1943. mnogi su oti{li u slovena~ke {ume iz takvih pobuda. Vini~o se slagao sa mnom. Kako izgleda, svi samo ~ekaju da se vrate ku}i i otarase se uniforme. Kome je jo{ do borbe? Za moj prelazak Monti Aurun~a capitano Rosi bi mogao biti prepreka. Me|utim, ako je u Aurun~ima kapitano Rosi, u Abrucima je verovatno capitano ta no Bianchi. Bianchi. S obzirom na teù dostupnost Abruca, ~ak i verovatnije.

69

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

MONTI AURUNÎ

O odluci da napustim San \ovani, najpre sam obavestio veterinara. Bilo mu je ào, jer smo se lepo druìli, ipak, i on je mislio da je za mene najboqe da odem. Pre ve~ere rekao sam Vini~u, a za ve~erom svima. Padre Petroncio je ponovio da mogu ostati, ako ho}u, koliko god dugo èlim, da se mogu vratiti kad god ho}u i da sam uvek dobrodo{ao. Nije mi promaklo da me uzdigao u „„mio mio caro Sandro”. Sandro”. Po{to sutra ujutro ne}e ustati rano, zagrlio me i poqubio, tako da unapre|ewe nije ostalo samo na re~ima. Od Nina i Adelaide oprostio sam se posle ve~ere. Pripreme su brzo obavqene. Dali su mi kai{ o koji }u obesiti akten-ta{nu da je nosim kao ranac, kako ne bih morao da je u hodu prebacujem iz ruke u ruku. Mesingane blokeje na petama sam pri~vrstio, jer ne moram upozoravati na sebe kao u Aleksandrovoj ulici, ali da ih ne izgubim. Iz automobilske karte RACI izrezao sam 10 cm visok i 14 cm {irok sektor izme|u Frozinonea na severozapadu, Kampobasa na severoistoku, zaliva Gaeta na jugozapadu i Salerna na jugoistoku. Presavijenog, mogao sam poneti u nov~aniku, da mi sluì za pribli`nu orijentaciju po glavnim mestima, cestama i vrhovima. Ostatak sam, zajedno sa (ovom prilikom poklowenom) Virgilijevom Eneidom i jo{ nekim sitnicama, ostavio kod Petroncijevih. Uze}u ih kad ih, po povratku iz Engleske, zasigurno, ponovo posetim, obe}ao sam im.

Ravegrande Sutradan, znatno pre izlaska sunca, uz doru~ak, posebno pripremqen za mene, oprostio sam se i od madre Petroncio i Vini~a. Bilo im je ào {to moram i}i. Na kraju je, u spava}ici, dotr~ala i Adelaide, rekav{i, da ne bi sebi mogla oprostiti da me nije videla na odlasku. Poneo sam poqupce od svih troje, svima su se prikrale suze u o~i, dobio sam i ne{to za putni tro{ak. S obzirom da kre}em u nepoznato, dobro }e mi do}i. I meme-

70

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ni je bilo te{ko. U proteklih desetak dana jako sam se vezao za wih. Glavni razlog je bila wihova neposrednost. Ose}ao sam se, kao da napu{tam porodicu koja me usvojila. Tim vi{e {to u Gorewskoj, odakle sam rodom, qudi nemaju obi~aj da iskazuju ose}awa da se vide i ~uju. Kad ih dobijamo od drugih, osvoje nas. Po~etni pravac bio je poznat. S puta, desno nagore, do prevoja ispod Madone dela Gvardia, levo, pored imawa Tremendocijevih, gde su me pozdravqali klimaju}i glavama, daqe prema jugu u Vale Inkariko, neko vreme putem prema Pasteni, onda jo{ jednom levo, pa preko prevoja izme|u Monte êrvara i Monte No~ele, pored poznanika u Valati. Kod ku}e su bila samo deca. Da se ne bih zadràvao, zamolio sam ih da kaù roditeqima da ih pozdravqa jugoslavo jugoslavo. Nastavak puta bio je jednostavan. Uglavnom po ravnom, dnom {irokih planina, tu i tamo po obroncima, ali bez ve}ih uspona i spustova. Generalni pravac bio je jugoistok, a wime sve vreme dobro utabana mulatiera /brdska staza za tovarne ìvotiwe/. Ponegde bi se pojavila seoska ku}a, gde sam, uzgred, proveravao da li sam zaista jo{ uvek na putu prema Piku. S desne strane nare|ali su se sve niì vrhovi Finokjara, Vaqa i Palinferno, potowi iznad strmnih stena, levu stranu zatvarali su niski bregovi s prevojima izme|u sebe, koji su ponegde omogu}avali pogled na Liri, pa ~ak i na Pontekorvo, od koga reka pravi o{tru krivinu prema jugu. Jako sunce i è|, i pored ranog jutra, bili su mi glavna neprijatnost. U Fontani Silvi bilo je vode skoro do vrha, pa sam mogao da je zahvatim lako, bez konopca. Oko devet sati ispod mene se na uzvi{ici pojavio Piko, sa crkvom na vrhu, a iza wega najvi{i breùqak u wegovom pravcu, Monte Pota (644 m). Za pribli`no {est kilometara vazdu{ne linije tri sata hoda nisu bila mnogo. Put pod Pikom – vodi sa severa preko cele doline Lirija, pri ~emu preseca Kasilinu i obilazi êprano i San \ovani, a iza Pika kre}e u planine prema Gaeti na moru – izgledao je sasvim prazno. Uprkos tome, nisam se spustio direktno na wega, jer bih u tom slu~aju morao i}i dosta dugo po brisanom prostoru, te bih tako bio otkriven. Skrenuo sam prema breùqku, malo ju`nije, da ga prese~em na mestu koje je bliè podno`ju. Piko se otuda vi{e ne vidi. Bezbedno sam se smestio iza gustog grma, ne{to malo pojeo i primetio da su u selu naj~e{}e zaprege, kojima se seqaci voze u poqe ili odvoze iz wega, i pri tome presecaju put. [to se ti~e Vermahta, putem su pro{la tri kamiona, iza wih mercedes sivo-zelene boje, sve bez zastoja, posle toga duga pauza. Ne usu|uju se kroz dolinu, koja je posebno kod Kampodimele jako uska? Jesu li mo`da stvarno partizani u planinama?

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

71

Dobro skriven od pogleda s puta, izme|u stena i retkog drve}a spustio sam se nadole. Tek tada sam primetio da sam se na{ao u koritu presu{enog potoka i da na drum moram preko wega, a onda opet nekoliko metara uzbrdo. Time sam izgubio pregled doga|awa na putu. Ipak sam, pewu}i se, ose}ao da na wemu nema nikoga. Jo{ pre nego {to sam upao u korito, na sup suprotnom rotnom breùqku, ne{to bliè Piku, primetio sam da ukoso nagore, me|u grmqem i ogradama s leve i {umom s desne strane, postoji uzak put. Skoro idealno. Bez pote{ko}a i neopaèno, stigao sam do wega, cestu sam skoro presko~io, koliko sam ùrio, a prema gore sam, zahvaquju}i grm grmqu qu koje me je skrivalo do visine grudi, mogao hodati polaganije i tako odahnuti. S leve strane sam stigao do skromne ku}e s pogledom dole, na drum, i desno, na Piko i Monte Pota visoko iznad wega. Stara ènica mi se obradovala, sama se ponudila da mi donese vode, dobro zna {ta mi treba. treba. Kad sam joj poverio da sam Jugosloven, saose}ajno je primetila da putovawe po stranoj zemqi mora biti jako te{ko. Ispri~ala mi je, da su samo ne{to malo pre mene, ovuda pro{la dvojica militari /vojnika/, /vojnika/, rekli su da idu raggiungere gli inglesi /da se pridruè Englezima/. Tuda i}i i Lei /Vi/, zar ne? Ako poùrim, sti}i }u ih. U razgovoru s kolonima u berbi, po pr prvi vi put sam primetio da glagolske oblike izraàvaju u infinitivu. Ve Verorovatno da ih ja lak{e razumem. Stvarno sam poùrio, ali ne zato da ih sustignem, ve} zato {to sam izgubio previ{e vremena u posmatrawu puta prema Piku. Popeo sam se nekoliko kilometara na zapadni obronak Monte Makjone (413 m) i ju`no od wega stigao do zaseoka Landolfi s nekoliko ku}a, a onda, izme|u dva vi{a vrha, popeo se u strme planine na jugu i nastavio u istom pravcu isto~nom padinom prili~no visokog Monte Fontanino (823 m). S leve stra strane, ne, ispod padine, otvarala se privla~na prostrana ravnica, nekoliko re~nih korita vijugalo je prema severoistoku izme|u zaselaka San Olivo i Monti~eli, gde se ravnica {iri prema severu do Pontekorva. înilo mi se da je ipak preopasno da izaberem lak{i, nizinski put. Pre svega, bio je po strani od glavnog pravca koga sam se morao dràti. Ona dvojica vojnika verovatno su se spustili dole i krenuli tim putem, ina~e bih ih ve} sustigao. Povremeno bih nai{ao na koju ku}u, uglavnom sa starim qudima, èqnim razgovora, ali vreme je prebrzo prolazilo. Bilo mi je dovoqno da opet ~ujem kako ne znaju ni{ta ni o Nemcima, ni o Englezima i da okrenem koju ~a{u vode. Saznao sam da je gorje, kojim se probijam, severni deo Monti Aurun~i. Ime je dobilo po Auruncima, koji su u anti~ko vreme ìveli na wima. Monti Lepini zavr{avali su se pre Pika. ûdesan pogled na dolinu prema San Olivu i daqe, prema Pontekorvu, ~inio je put po severoisto~nim padinama Fontanina pravom turisti~-

72

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kom transverzalom. Nebo, kao i svih prethodnih dana, prepuno sunca. NaNaàlost, s wim su stigle vru}ina i è|. Neprijatnost je poja~avala omorina, koja se sve vi{e ose}ala u vazduhu. Po{to mi se kaput, obe{en preko akten-ta{ne i sam previ{e zaplitao oko nogu, hodao sam odeven u vuneni sako. Kao u inat, put je vodio malo gore, pa opet malo dole, s velikim velikim krivinama po izbo~enim rebrima i spustovima u useke od bujica. Ponegde bi hrastovi i bukve bacili malo senke na mene da sam mogao da se zaustavim i rashladim. Sve ~e{}e sam se odmarao. @e| je postajala nesnosna, izvora s vodom nigde, osim mo`da duboko u dolini, gde se u re~nim koritima, usmerenim prema severu, mo`da moglo moglo nai}i na kakav vir sa zaostalom vodom. Na visini od oko 500 metara vi{e nije bilo ku}a, iako su, leè}i ne{to niè, zapu{tene terase upozoravale da je u neko ranije vreme sve bilo bri`qivo obra|eno. Sada je bilo skoro golo, zaraslo u nisko hra{}e. Na{ao sam se u procepu. Ako nastavim hodati po ovim padinama, sve do Morona del Sara~ino, koji je bio vi{i od Fontanina, i daqe, sti}i }u preduboko na jug i previsoko u planine. Monte Revole na jugu ima skoro hiqadu trista metara. U imenu brda ispred sebe po prvi put sam nai{ao na tragove Arapa, iako sam slu{ao tuma~ewa da podse}a na Saracene, pleme koje je u anti~ko doba naseqavalo ju`ne Abruce daleko prema istoku. Kasnije je takvih tragova bilo sve vi{e, ne samo u imenima vrhova, ve} i krajeva i ~ak seoskih imawa, {to sam vi{e nadirao prema jugu. Ovde su svoje ime sigurno ostavili pravi Saraceni, iako nisu ba{ morali biti oni iz zaliva Akabe i Sinaja, gde je ìvelo arapsko pleme s tim imenom. Bez straha od wih, spustio sam se prema ju`nom produètku doline, posejane brojnim seoskim ku}ama. Nisam rizikovao pre, ali sada moram. Dolina je bila najkra}i put do obronka na suprotnoj strani. Zaobilaznica bi bila neuporedivo duà. Naàlost, tek na dnu doline primetio sam da sam se prevario. Izme|u dva obronka nije se protezala dolina, ve} se uzdiuzdizala visoka zaravan ispod Monte Fumone (412 m). S visine to nisam primetio. Tako sam morao ponovno da se pewem; kad sam to s mukom savladao, morao sam jo{ jednom da se spustim, da bih kona~no mogao da se ponovo dignem na suprotni obronak, koji je obe}avao prodor u pravom smeru. Jedina sre}a u nesre}i bila je u tome, {to sam pre uspona na zaravan, na sirosiroma{nom imawu dobio vodu i {to sam se odmah potom na{ao uz re~icu Mola Franka, u kojoj sam se temeqito osveìo. Kad sam stigao u blizinu obronaka Morone del Sara~ino (906 m), pojavili su se s Tirenskog mora na ju`nom nebu prvi oblaci. Silovito su jurijurili ka severu. Nad planinama, prema kojima sam se kretao, nebo je postalo olovno sivo, skoro crno, samo su vrhovi kumulusa prema severu jo{ ostajali sne`no beli. Za~ula se udaqena grmqavina. To je bila potvrda da nene-

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

73

snosne vru}ine ne dolaze samo od sunca, ve} i od omorine koja se pojavila u vazduhu. Osveèwe u re~nom koritu, koje je jedva zadràlo malo, ali vi{e nego dovoqno vode da pokvasim ruke i poprskam lice, odjednom je postalo suvi{no. Iznenada je zahladilo, po~ele su padati krupne kapi, prve otkad sam stigao u Italiju. Najpre jako retke, ubrzo su se pretvorile u jaki pqusak s naglim udarima vetra, bez odre|enog pravca. Pqusak je bio kratkotrajan, ali toliko jak da je za nekoliko minuta po rasutom pesku izdubio duboke rukavce, po kojima je voda preskakala prema koritu. Sklonio sam se u zavetrinu betonskog nasipa kraj napu{tenog kamenoloma. Pojavio se kao naru~en na podno`ju padine. Qutilo me je {to }e mi duplo osveèwe oduzeti jo{ ne{to od ionako nedostatnog vremena. êkaju}i da se razvedri, za~uo sam iza pe{~anika vikawe mu{karaca, klizawe i kotrqawe kamewa pod nogama. Grupa italijanskih vojnika se niz nasip kamenoloma spu{tala prema mom zaklonu, s neprikrivenom namerom da se tu skloni od ki{e, kao i ja. Primio sam ih s veselim pozdravom, a oni, prili~no pokisli, s direktnim pitawem, idem li i ja raggiungere gli inglesi. inglesi. Naravno. [ta bih ina~e radio ovde? Ni{ta normalnije od toga, nema ~u|ewa. Bili su ve} visoko na strmini, ali su se vratili, ugledav{i betonski krov, pod kojim su mogli da se za{tite od iznenadnog pquska. Kad su saznali da sam iz Jugoslavije, bili su iskreno odu{evqeni i pozvali su me da im se pridruìm. Da li mo`da pripadaju kapetanu Rosiju, hteo sam znati. Nisu ni ~uli za wega. Usledilo je predstavqawe. Taj i taj, otuda i otuda, previ{e imena da bih ih upamtio, a nije ni trebalo. Isto kao i ki{a, druèwe i pazienza /strpqewe/, koja nam treba u o~ekivawu razja{wewa ((„„ci vuole pazienza” / /potrebno potrebno je strpqewe/), trajali su kratko. Za pacijencu su koristili i poseban znak, labavo quqawe desnog dlana gore-dole, prema stomaku. Kad smo posle pquska krenuli uzbrdo prema prevoju Portela, izme|u duga~kog grebena Kosta Drita (uglavnom iznad 800 m) na severoistoku, Monte Malvi~ina (798 m) i Monte Maurijela (994 m) na jugozapadu, pridruìli su nam se jo{ neki vojnici. Svi su ùrili u istom pravcu. Pokazalo ka zalo se da smo se na{li na mestu gde su se najrazli~itiji putevi sa severa spajali u jedan jedini prema jugu. Vi{e nisam poku{avao da upamtim ni fizionomije. Sa svih strana ~ulo se neprestano „andiamo raggiun raggiungere” gere” /hajdemo da se pridruìmo/, naj~e{}e bez dodatka „„gli gli inglesi”. inglesi”. Kona~no sam shvatio da se radi o novom, prilikama prilago|enom, pozdravu. Kasnije sam ga u svakoj prilici glasno koristio i ja. Bio je jasan, govorio je sve. U trenutku je uspostavqao svest o pripadnosti istoj grupi qudi koji ne pripadaju nijednom sloju, a kojima je izloènost istoj sudbini usadila me|usobno razumevawe i poverewe. Kao da se oduvek poznajemo. Infi-

74

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nitivi su me donekle zbuwivali, tako nikada ne}u nau~iti italijanski, italijanski, razmi{qao sam; ubrzo sam primetio da ih koriste i u me|usobnom razgovoru. Iako sam bio u civilu, nisam primetio da me ne smatraju jednakim jednakim sebi. Dodu{e, nisam bio jedini. Mnogi sre}nici su se odavno otarasili uniforme. Ve}ina su bili Kalabrezi, neki iz Kampawe i Napuqa, pa ~ak i sa Sicilije. Ko bi mogao znati kolike su razlike u wihovim vari varijanta jantama italijanskog? Pokazalo se da je sveitalijanski, ta~nije, sveju`noita sveju`noitali lijanjanski, samo wihov govor uz pomo} gesta, ruku i prstiju. Wima su se o~igledno sporazumevali lak{e nego svojim brojnim varijantama italijanskog. @urba svih u istom pravcu u~vrstila me je u uverewu da idem putem koji }e me odvesti do ciqa. Takva logika ina~e nije bila karakteristi~na za moj na~in razmi{qawa. Naprotiv, kad svi jurnu u jednom pravcu, on mi sam po sebi postane sumwiv, i ja po~iwem da traìm boqi. Gomili ne treba verovati. Na sre}u, grupa se sve vi{e razvla~ila, a time se i druèwe razbijalo. Iscrpqivali su se u takmi~ewu ko }e pre sti}i na prevoj. Zbog mnogo izbo~enog korewa i hodawem pomerenog kamewa, korak po raskva{enoj strmini bio je krajwe nesiguran. Klizao sam se, zanosio, nikada nisam znao kuda }e mi noga stati u slede}em trenutku, iako sam poku{avao da uporno buqim u uzbrdicu ispred sebe. Iznova i iznova trebalo je odgovarati na istovetna pitawa saputnika, koji su me jedan za drugim preticali, a time i ometali, pored toga jo{ i kotrqali kamewe pod moj korak. Bio sam zadovoqan kad sam se kona~no na{ao na repu kolone. Namerno sam zaostajao, ne samo zato {to sam bio jako umoran. Dangubqewe u San \ovaniju mi je oslabilo kondiciju. I dosadilo mi je da govorim stalno jedno te isto. Posle prevoja, s visoke padine Monte Malvi~ino, otvorio se pogled na usku dolinu, nagnutu na severoistok, stisnutu me|u obroncima, po kojoj u daqini te~e Rio Poleka prema Rokaguqelmi, gorwem delu wom skrivene varo{ice Esperia, nad kojom visoko u stenama breùqka, na ju`noj strani, strani, caruju ru{evine nekada{we normanske tvr|ave. Varo{ici su jo{ Grci dali ime, jer je sazidana na krajwoj zapadnoj ivici Magne Grecie (esperios – zapadni). Pogled zatvaraju obronci najvi{eg, pravilno kupastog i sasvim golog Monte d’ Oro (828 m), koji stoji u pozadini iza svega toga. Na padinama iznad Poleka raste nekoliko ogromnih kedrova, sigurno nisu ma ma-wi od libanskih, kao da su tu da, ionako ~udesnu, sliku u~ine jo{ {a {arorolikijom. Crkvica Madona dele Gracije, s malim manastirom (Padri trinitari), koja, izgleda, stoji iza sru{ene tvr|ave, ne moè se videti. U jednom momentu nije bilo sigurno koji je pravac pravi. Mnogi od upravo upoznatih ra|un|ere uputili su se direktno prema Esperiji. Delovala je kao magnet. Neke sam video kako odu{evqeno silaze. Verovatno

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

75

ih je prevario laki put, koji sve do Esperije blago pada. Po{to ni{ta nisam hteo da rizikujem, planinsku varo{icu bi mogla da kontroli{e kakva nema~ka posada, okrenuo sam se prema jugu, u jo{ vi{e planine, gde je Monte Revole wihov zapadni po~etak. I u tom pravcu, koji je zahtevao najpre spu{tawe, s prevoja je izgledalo da treba si}i sasvim u dolinu, a onda ponovno uspiwawe, na prelaz isto~no od Monte Maurijela, otisnula se i nekolicina mojih skora{wih kompawona. Nebo je opet bilo prete`no ~isto, kasno popodnevno sunce povratilo je svoju snagu. Sve pre nego prijatno za neprestano dizawe i spu{tawe po stotiwak metara gore-dole. Brzo sam po{ao za wima. Ali samo zato da me na distanci vode, a ne da im se pridruìm. Nepun sat kasnije, bio sam na isto~nom prevoju, ispod Monte Maurijela i tu me ~ekalo novo razo~arawe. Na svakom usponu sam o~ekivao da }u sti}i na neku visoku zaravan, koja }e te}i bez preteranih uspona i spu{tawa, {to ravnije. Sada se na visini od nekih {est stotina metara, odjednom, preda mnom otvorila brdovita zaravan Poleka, obrasla grmqem, osu{enom travom i retkim drve}em. Neumoqivo je saop{tavala da glavni uspon u planine, posle prelaska preko we, tek po~iwe. Prema jugoistoku, kuda sam se uputio, iznad zaravni Poleka, dizale su se nove gore, samo znat znatno vi{e, s nekoliko vrhova i iznad 1300 metara. Ovaj put je bio najteì. Po{to sam bio jako iscrpqen, dvostruko teì. Kasnije sam shvatio da je dvostruko uspiwawe i ponovno spu{tawe bilo suvi{no, napravio sam preveliku zaobilaznicu. Da sam nastavio putem po obronku ispod Morone del Sara~ino, direktno na jugoistok do Monte Maurijela, stigao bih do istog ciqa s mnogo mawe truda i brè. Sasvim je pala no}. Nekoliko sati sam se pewao u uvale izme|u Belvedera (1167 m) i Moron~elija (1065 m), na istoku, i Sera Kapriolija (1167 m), na zapadu. Najpre sam morao da se dignem na obronak Kosta Serini, a onda se po Kanale Skarikati, ~ije ime jasno govori kakav je, popeti jo{ vi{e. Snaga mi je sasvim popu{tala, noge vi{e nisam ose}ao, jedva bih povukao jo{ koji korak, klecao sam, posrtao. Vi{e nije i{lo. Seo sam na prvi zgodan kamen, s namerom da na wemu zaspim i preno}im. Da nije u mom pravcu nai{ao jedan stariji me{tanin, na tome bi i ostalo. Kad sam ga upitao ide li i on „ra|un|ere”, nasmejao se i rekao da na toj valle ìvi. Privremeno. Takvih kao on ima jo{ dosta. Tako sam saznao da sam hteo preno}iti na ivici vi{e od hiqadu metara visoke visoravni La Vale. Proteè se nekoliko kilometara prema istoku, sve do obronaka Ravegrande. Sa severa je okruùje greben s brojnim vrhovima, s Monte Kave~e i Monte Forte kao najvi{ima (oko 1.300 m), a na jugu, u dubinu jako razu|ene planine, s Monte Petrelom u pozadini. S 1.533 metara ona je najvi{i vrh Monti Aurun~i.

76

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Na Vali sam se susreo s novim ratnim dostignu}em, sa sfolatima (izbeglicama). „Siamo „Siamo sfollati” sfollati” bio je novi refren, koji je zvu~ao sasvim druga~ije od nadobudnog i razdraganog „andiamo „andiamo raggiungere”. raggiungere”. Ve} sam pasivni oblik, umesto aktivnog, ukazivao je na razliku. Bio je uvek blizu suza, izgovoren vi{e o~ima, nego re~ima, puni straha i bola, nisu ga izgovarali demobilisani vojnici, ve} mlade ène s gomilom dece, poneki starac ili starica. Kad sam u mraku stigao do ba~ije, me|u stajama su se vrzmale senke mu{karaca, ali to su bili „andjamo ra|un|ere”, koji su, kao i ja, traìli pogodno mesto da preno}e. Iako se u mraku jedva i{ta videlo, po zracima svetla, koje je ulazilo kroz pukotine grubo tesanih vrata i zamra~enih okanaca kamenih pastirskih staja, moglo se zakqu~iti da je ba~ija dosta nastawena. Ovaca u to vreme ili vi{e nije bilo na tako visokim planinama, ili su ih vlasnici odagnali, ili poklali, u svakom slu~aju, bilo je o~igledno da se istorija ovde odvija suprotno Marksovoj Engleskoj. Ovde su, naime, qudi „devoured „devoured”” /po`derali/ ovce, a ne obrnuto. Qudi su izbegli uglavnom iz Formije i Gaete, dole, uz more. Prognali su ih Nemci, da ih ne bi ometali u odbrani, verovatno i zato da u ofanzivi s juga, ili u bombardovawu s mora, ne bude previ{e `rtava. Mnogi su beàli jednostavno iz straha, iako ih niko nije terao. Sa sobom su poneli {ta su mogli. Mu{karci se jo{ nisu vratili s fronta, neke su Nemci na brzinu odvukli sa sobom na rad, a nekolicina wih, na ba~iji, i pored toga {to sve rade ène, stalno su prezaposleni. Ko bi ina~e diskutovao o tome gde su zapravo Englezi, kako }e se zavr{titi rat i {ta }e raditi kad se vrate ku}i. Poneki se po ceo dan kriju u kolibi u strahu od iznenadne racije. Do sada Nemci nisu dolazili na ba~iju, ali za nema~ke navike znaju jo{ iz doline. Za kapetana Rosija su mnogi ~uli, ène tako|e, ali ga niko nije video. Saznao sam da su ba{ danas pristigli na ba~iju neki jugoslovenski partizani. Po{to sam do sada s mnogima razgovarao, ne kriju}i odakle dolazim, zakqu~io sam, da mi se vra}a vlastiti odjek. A to {to je zadobio masovnu formu nije mi izgledalo nimalo neobi~no. Preuveli~avawe bilo ~ega novog, ~ime se qudi mogu praviti va`ni pred drugima, sti~u}i tako ugled poznavalaca i kojima se dive neznalice, predstavqa prastaru dru{tveno-psiholo{ku pojavu. Iz udaqene ove}e, {irom otvorene kamene kolibe, dopirala je jaka svetlost, osvetqavaju}i prilike koje su se okupqale ispred we, kao da pod kapom nebeskom nema nikakve opasnosti. Pokazalo se da se radi o crkvi, ~ak biskupskoj, koju su na brzinu uredili u ve}oj pastirskoj staji. Veskovo /biskup/ je iz Gaete, zajedno s nekoliko vernika, izbegao na ba~iju. Qudi su mu pomogli da donese najnu`nije liturgijske rekvizite. Tako moè vr{iti svete obrede, ne samo redovno, nego i u potpunom ornatu i sa celim

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

77

uobi~ajenim ceremonijalom i sjajem. Kad sam stigao do crkve, taman su zavr{ili zajedni~ku molitvu. Ve}ina qudi se razilazila. Za biskupa sam zakasnio, ve} je i{~ezao u mraku. Ministranti su jo{ gasili sve}e i tako|e odlazili. I pored lo{eg osvetqewa i maju{nosti, crkva je zaista bila prava crkva. Ne samo sa oltarom i tabernaklom, nego i sa pozla}enim sve}wacima i svetim slikama po zidovima. Samo bo`jeg puta nije bilo. Dok su stigli na planinu, izbeglice su ga pre{le vi{e nego jednom. Crkvu nisu zatvarali, ostavili su dve sve}e da gore i ja sam odmah prihvatio neizgovoreni poziv. Mogao bih da preno}im u crkvi, sinulo mi je. U pore|ewu sa spavawem pod vedrim nebom na ivici proplanka, odjednom mi se osmehnula neo~ekivana sre}a. Posebno stoga, {to se nebo opet nanaobla~ilo i bilo je samo pitawe vremena, kad }e po~eti da pada ki{a. Ne pqusak, ve} dosadno, uporno padawe. Me|u molitvom zanesenim vernicima bila je nekolicina andjamo ra|un|ere, ~ija je pobo`nost bila sli~na mojoj. Mo`da za jednu ispovest ve}a. Polegali su po podu, tako zbijeni da sam se jedva provla~io izme|u wih. Podest ispod oltara, zapravo uzak vrh stepenice, izbegli su iz bogobojaznosti. To mesto je pripalo meni, iako sam stigao posledwi i, kolebaju}i se, ~ekao u pozadini. I ja sam, kao i drugi, ne{to malo jeo pre spavawa. Ve}ina je otvarala nov~anike i zagledala fotografije svojih dragih. Kasnije sam shvatio da je to omiqeni na~in kojim Italijani izraàvaju svoju privrènost svojim voqenima. Opona{ao sam ih, u nov~aniku sam nosio Dragi~inu sliku. Pre nego su odlu~ili da zaspu, mnogi su se na kolenima ponovno pomolili i vi{e puta prekrstili. Samo je slu~aj hteo {to su se klawali prema meni. Kaput, koji mi se ceo dan motao oko nogu i pregrejavao me, sada se pokazao vi{e nego korisnim. I akten-ta{na ispod pe{kira pokazala se kao udoban jastuk. Nisam izazivao zavist, jer su mnogi vojnici nosili {iwele, kojima su se pokrivali, kao i ne{to za pod glavu. Debeqko na stepenici ispod mene, koji je jo{ leè}i gutao ne{to s jakim mirisom na beli luk, imao je pod glavom pravi pravcati, belo presvu~eni jastuk sa ~ipkama po ivicama. Sigurno ga nije doneo s fronta. Zato i nije zagledao u nov~anik. Jako umoran, u mislima sam preleteo pre|eni put. U vazdu{noj liniji iznosio je dvadesetak kilometara, putovawe po Aurun~ima gore-dole, sa svim stranputicama, sigurno je dodalo dva-tri puta vi{e. Sutra vi{e ne}u mo}i da podnesem takav put. Treba li uop{te? Ako su Nemci napustili Formiju i Gaetu, Englezi mora da su jako blizu. Borio sam se sa snom, misli su nadolazile i gubile se nekontrolisano, vi{e nisam mogao ni ni hteo da ih vodim. Formija mi ni{ta nije zna~ila, mu~ilo me je pitawe da li je Gaeta uistinu nekada{wa tvr|ava papske dràve, u koju se, pred pijemontskim Kavurom i Garibaldijem, u posledwoj nadi Austrije, godine

78

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

1860, sklonio kraq obe Sicilije, Burbon Fransoa II Napuqski. Ho}e li Nemci opona{ati habsbur{kog miqenika i pobe}i na sever, kao on u Rim, posle kapitulacije Gaete? Ako su neki sfolati stigli na ba~iju jo{ pre petnaest dana, kao {to su pri~ali, Englezi mora da su u blizini ve} duè duè vreme. [ta ih je zaustavilo? Mora}u da se probijam do wih. Preko ovog grebena, evo mene kod wih, i savladao me je san. Navaqivao sam na brdo puno sluzavog korewa i u cipelama, punim odrowenog kamewa, teturao i teturao, da sam se jedva odràvao na nogama. Bile su mi jako te{ke, s mukom sam ih pomerao. Nikuda nisam stigao, mada sam se toliko trudio. Kad sam se s najve}im naporom nekako popeo, zaàlio sam. S vrha su ispod {lemova vrebali vojnici s uperenim ma{inkama. Nisam mogao odrediti kojoj vojsci pripadaju. Bilo je o~igledno samo to da iz Esperije pucaju direktno u mene. Kad sam se u opasnosti naglo probudio, i pored hladno}e, bio sam sav oznojen. Drhtao sam, bio sam sav u strahu. Pobedile su ga orguqe, koje su odzvawale iz zlatno osvetqene katedrale u Gaeti. Dragica }e ubrzo do}i. Mnoge nedeqe sam posle podnevne mise i{~ekivao ispred katedrale, da zajedno idemo u {etwu u Tivoli. Kako to da je danas nema? Iza Lunderovog stuba pritajeno pristiù crnoko{uqa{i. Boqe {to je nema, sam }u lak{e pobe}i od racije. Kad sam se ponovno razbudio, jo{ uvek sam bio mokar od znoja i groznica me jo{ uvek tresla. Sada je bila prava. Kroz jo{ uvek otvoren ulaz pritiskao je hladan i vlaàn vazduh. Okrenuo sam se, ~vrsto umotao u kaput i ponovno zaspao. Probudili smo se promrzli u vla`no, maglovito jutro. Jo{ se nisu videla podno`ja vrhova oko ba~ije. No}u je padala ki{a, zemqa je bila duboko raskva{ena, a vazduh odvratno hladan i vlaàn. Ni blagi vetri} nije pomagao. Ba~ija je jo{ uvek spokojno spavala, a u crkvi, na podu, ve} su mnoga mesta bila prazna. Mnogi su me pretekli. Ispod oltara doru~kovao sam posledwe par~e ka~amaka s prènim patlixanom, izgwe~enim u ta{ni. Vode mi nije nedostajalo. Debeqko je ponudio punu ~uturicu. Sino} su pri~ali da na zapadnom delu planine, tamo negde, gde sam se s mukom dovla~io ovamo, na Valu, postoji prastara cisterna Kupa, u kojoj uvek ima vode. Mora da sam pro{ao mimo we, ako sam stigao uvalom Skarikati. Ima i nekoliko pozza /izvora/. Bio sam odlu~io da odmah ujutro prona|em jednoga od wih i po{teno se raèdnim. Sada mi vi{e nije bio potreban. Ni za umivawem vi{e nisam ose}ao nikakvu potrebu. Andjamo ra|un|ere su jo{ uvek tvrdili da su Formija i Gaeta napu{teni. Upornost vesti me je ispuwavala nadom. Mo`da su uz more, ispod nas, zaista Englezi. Ovde u brdima je bezbedno, i najgore borbe bi mogle pro}i, a da ne saznamo za wih. Englezi bi ve} mogli da prodru do Rima, a italijanski sfolati bi se i daqe od nema~kih racija skrivali po planinama. Bi}e najboqe da se u ovim

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

79

brdima zadrìm jo{ dan, dva. Rizici su najmawi. Mo`da se dogodi ono, zbog ~ega sam ovamo i do{ao. Pored nekih koliba, koje su otvarale pospane i neuredne ène, i iz svih mogu}ih posuda izlivale prqavu vodu, da mi se nije dalo da se pribliìm, krenuo sam po ba~iji prema istoku. I daqe svuda magla, oblaci i sipqewe, odozdo sve vi{e blata. Da se ne bih spustio preduboko u nizinu, nastavio sam put po obroncima Ravegrandea. Vreme je sasvim promenilo raspoloèwe. Ne samo moje. Kod mene je va`niji bio umor. Ponegde bi iz magle izronio jo{ poneki andjamo ra|un|ere, zainteresovao se kuda idem, pa kad bi saznao da i ja idem ra|un|ere, potvrdio bi da ide i on i nestao u svom pravcu. Trebalo bi po tome da zakqu~im da su Englezi svuda oko nas. Po{to sam odlu~io da ne ùrim, wihovi odlasci u razli~itim pravcima me nisu zabriwavali. Jedan je odlu~io da me prati. Najpre sam ga osetio iza sebe, posle nekog vremena se pokazao, i s jedva ~ujnim raggiungere pokazao u mom pravcu. Kad sam potvrdio, bez obja{wewa je nastavio da me sledi. To je u~inilo jo{ nekoliko izgubqenih, mora da su u mom stranom izgledu, a potom i u sve brojnijoj pratwi, videli garanciju da se kre}u u pravom smeru. Za kratko vreme prikupilo nas se za ceo vod. Sve sami militari, samo ja na ~elu kolone u civilu. Lei je oficir, ohrabrio se jedan da pita. Kad sam ga upitao kako je do{ao na tu pomisao, objasnio je da samo oficiri imaju toliko para da mogu kupiti civilno odelo. Moj odgovor je izazvao osipawe voda. Nepogre{ivi Kalabrez je morao u to i to selo, ima tamo, kaè rodbinu. Kao i ja, palo mi je na pamet. Ve}ina me je naprosto bez re~i pretekla. Kuda, zapravo, toliko ùre? U ovim planinama i oni su stranci, kao i ja, u svojoj naivnosti ~ak i bez magle i oblaka ne bi znali u kom pravcu idu. Pod niskom stenom, jedva vidqivom u magli, vrh se uop{te nije video, naleteo sam na trojicu, izgubqenu i o~ajnu. Kad su saznali da stièm iz Vale, izgledalo je, kao da sam im spasio ìvote. Odmah su se uputili u pravcu iz koga sam stigao. stigao. Prema podnevu magla je po~ela da se razre|uje. Sve vi{e ju je odnosio laki vetri}, koji je pirkao po planini od istoka. Budio je nadu da }e je proterati do vedrine. Jo{ malo, pa }e sinuti. Maglu je zaista oduvao, ali nije doneo vedrinu. Pove}ao je vidqivost samo toliko da se videlo nebo kako visi duboko ispod vrhova, te{ko i olovno sivo, neprovidno, ne samo za sun~eve zrake, nego i za svetlost. I daqe je romiwalo, ~ak sve gu{}e. Bez sunca, kaput je postajao sve teì, namo~ila se i pustena, tamno-plava tamno-plava baskijska beretka, kupio sam je neposredno pre po~etka rata u Bajonu, u Biskajskom zalivu. Prvi put, otkad sam oti{ao iz Qubqane, morao sam je povu}i preko jo{ uvek preguste kose.

80

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Takav je ostao ceo dan. Skoro nikad nije bilo sigurno gde je sever, a gde jug. I ako bi se kroz oblake naslutilo sunce, ve} posle stotiwak metara vijugavog puta vi{e nisam znao u kom pravcu sam okrenut. Skautske ve{tine su potpuno otkazale. Sveè vode bilo je dovoqno po pukotinama i u udubinama stena, ali se po~ela javqati glad. Smestio sam se ispod litice koja se nadnela nad put, ispod we je bilo malo vla`nog korova, i zapalio vatru. Vlaga je davala vi{e kupastog dima, nego toplote. Kad sam otvorio tetkinu zlatnu rezervu da se po~astim toplim gula{em, u woj je bila samo boranija u slanoj vodi. Danas se kvare i konzerve, a ne samo vreme, pomislio sam. A ja je sve vreme od Trsta nosam u akten-ta{ni! Boraniju nije trebalo podgrejavati. Pokvarila mi je apetit, izazvan pomi{qu na gula{. Bar je vi{e ne}u nositi. Nisam ùrio, zapravo, nikuda nisam nameravao da idem, podvukao sam se pod stenu i zaspao. Mogu}i prolaznici me ne mogu videti. Budio sam se s vremena na vreme, zna~i, ni wih nije bilo mnogo. Dok sam leào ve} sasvim budan, vi{e uop{te nisu nailazili. Opet sam bio sam sa ki{om, {to se izdaleka moglo videti. Kasno popodne nastavio sam put prema istoku. Postao sam izvi|a~. Oblaci su se toliko podigli, da u pravac vi{e nisam sumwao. Teren se, uprkos neprestanim usponima i spustovima, opasno sniàvao. Verovatno sam bio na krajwem isto~nom kraju Ravegrandea, ju`no od Kole del Karpino. Hteo sam da vidim kako se put spu{ta prema dolini Gariqana. Za svaki slu~aj, ako se u woj pojave Englezi. Da dolinom te~e Gariqano, ni najmawe nisam sumwao. Put je bio naporan, kao {to sam i o~ekivao. Uvek bi se pokazalo da su ispred mene jo{ neki usponi preko kojih treba da se probijem. Ve} u mraku, spu{tao sam se uvalom prema kilometar {irokoj dubodolini na ina~e strmom obronku, toliko strmom, da je stvarao utisak visokih kamenih stena. Dubodolina je bila otvorena direktno prema dolini Gariqana; na wenom dnu, jo{ uvek nekih tri stotine metara iznad doline, leì prastara varo{ica Spiwo Saturnija Vekio (i Superiore in di Sopra). Bilo je ve} isuvi{e mra~no da bih s visine bilo {ta razaznao. Posvetio sam se klizavom putu, koji je me|u oguqenim stenama vodio po desnoj obali uvale. Na dnu uvale, u koritu izdubqenom od bujice, preskakao je preko stena malecki potok. Oblaci su se spustili. Opet je po~ela da pada ki{a. Petstotiwak metara putem nadole, u mraku se vaqao gusti beli dim. Od vatre su se ponegde prime}ivali odsjaji po zemqi i u dimu. ûli su se glasovi, koje je, uprkos ki{i, donosio odjek po uvali prema gore. Jo{ vi{e sam usporio ionako usporeni korak i napregnuo o~i, istovremeno sam na obe obale traìo pogodan zaklon i skrovi{te, ako budem morao beàti. U dimu se postepeno oblikovala vigvamska silhueta. S vremena na vreme,

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

81

s jedne strane osvetqena, izlazila bi i ulazila poneka prilika i nestajala ja la u mraku, ili iza vrata. Dim je otuda dolazio, a ~uli su se i qudski glasovi. Velika stena na putu ih je zaklawala. Galama je najavqivala Italijane. Kad sam oprezno dopuzao iza stene, glasovi su se ve} sasvim odre|eno raspoznavali kao italijanski. Andiamo raggiungere, raggiungere, ko bi drugi mogao biti! Strah je popustio, vi{e sam se klizao, nego hodao nizbrdo po raskva{enom putu. Tu je bila ve}a slamnata koliba, postavqena na ravnom prostoru, donekle iznad puta, s malo odignutim krovom, kako bi mogao izlaziti zi ti dim, i drvarom istesterisanih tankih hrastovih cepanica. Unutra su bila bar petnaestorica italijanskih vojnika, koji su stajali i ~u~ali oko vatre, koja se vi{e dimila nego gorela, su{e}i prokisle {iwele, ode}u i cipele. Neki su i ~arape razapeli iznad vatre, kao da su hteli da zadah pe~uraka od isparavaju}e ode}e za~ine topqenom gorgonzolom. Videlo se da ih je toplota oraspoloìla. Glasno zbijaju {ale. Neki su me pozdravili, salve jugoslavo, poznaju me s puta i iz crkve. I meni su neke fizionomije izgledale poznato. Kuda }e{ po ovakvom vremenu, zar nisi dosta mokar? Ima vremena do jutra. Sada }emo pripremiti ve~eru na kakvu jo{ nisi nai{ao u ovim brdima, bi}e prava gozba. Sutra rano }emo se zajedno spustiti u dolinu, gde su ve} Englezi. Neki, koji su hteli preko doline ve} danas, vratili su se, pri~ali su kasnije, jer su s oboda pogorja ~uli topove i mitraqeze. Kako je prema ve~eri sve utihnulo, mora da su Englezi ve} na moru, zapadno od Gaete. Boqe vesti nisam mogao poèleti. Posle razo~arawa s tetkinom konzervom, dobra vest je bila poziv na ve~eru. [to se ti~e Engleza, nisam mogao shvatiti, kako su, uz napu{tenu i, dakle, brawenu Gaetu, mogli da se probiju preko uskog dela izme|u mora i planina do Sperlonge prema severu. Na nekim mestima je sli~na Termopilu u vreme Kserksovog upada, kada je izme|u obala Oite i Malijskog zaliva bilo mesta jedva za kolski put. Takve prirodne zapreke mogu se savladati samo prevarom. Kraqevi iz Napuqa nikada nisu uspeli da potisnu papske ratnike severnije od Gaete, preko prastare ju`ne granica nema~ko-rimskog carstva. U sveop{tem odu{evqewu, nisam se udubqivao vi{e. Radije sam sebi zamerio ve{ta~ki stvorenu malodu{nost. Dobio sam mesto u krugu pored vatre, izlagao kaput i delove ode}e toploti, da se sve isparavalo. Ubacivali su mokro drvo, unose}i ga direktno spoqa u kolibu, davalo je dosta topline, iako se po povr{ini presijavalo od vlage. Sako se brzo osu{io za ponovnu upotrebu, bio je mokar samo po le|ima, s dowim delom pantalona je i{lo ne{to teè, a za kaput ionako imam dovoqno vremena. Obe{en preko greda u kolibi, do jutra }e se sigurno osu{iti. Napoqu, ispred kolibe, za~ula

82

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

se vika. Svi su se razveselili i izjurili iz we. Kamerati, koji su se popodne vratili iz planiranog spu{tawa u dolinu, ispri~ali su pri~u o govedu koje je pokosila granata. I pored ki{e, morali su jo{ jednom na put, da donesu najboqe komade mesa, ako su ra~unali na preno}i{te. Neka poùre, o{tro su im preporu~ili, da meso ne razvuku ìvotiwe. Sada su se pewali s ogromnim, na brzinu odse~enim komadima goveda, obe{enim o motke, koje su nosila po dvojica, zadwi na ramenima, predwi u rukama, uporedo, zbog uzbrdice, nije se moglo hodati. Komade goveda su poslagali po mokroj zemqi uz kolibu. Ono {to je usledilo, bilo je samoposluìvawe. Svako bi odrezao po komad, najbliì i najukusniji, odstranio koù i loj, naseckao kako mu odgovara, nabo na za{iqeni {tapi} koji je ve} pripremio i umesto ode}e, izloìo vatri. Svi su bili odeveni kao vojnici pozvani na obavezno prawe, neki, kao ja, u dowem rubqu. Neukusno, mogao bi svako da primeti, ali nama po voqi i razumqivo samo po sebi. Ovako naseckano meso kod nas nazivamo ra`wi}ima, obja{wavao sam, oni to dobro znaju, odgovorili su, samo {to su mnogo mawi i nisu od govedine. Glad nas je toliko omamila da smo se bacili na meso i pre nego {to je bilo dovoqno pe~eno. Govedo nije bilo gajeno za ~ika{ke klanice, verovatnije je sluìlo kao zapre`na stoka. Jo{ u San \ovaniju i pod Pikom, zapazio sam sivkasto-belo govedo, upregnuto u jednoosovinska kola s ogromnim ogromnim to~kovima sa svake strane. Kod nas je sto~na zaprega na seoskim imawima uobi~ajena, u Italiji me iznenadila. Ipak nije sve sam Fiat! Vo, ~ije smo meso pekli i `vakali, mora da se godinama mu~io s te{kim teretom teretom ~as po kamenitim, ~as po blatwavim seoskim putevima. Miris, s povr{ine malo osmu|enog, a iznutra vi{e zagrejanog, nego pe~enog mesa, bio je suvi{e primamqiv, da bismo mu odoleli. Bolele su me ~equsti, kao da se wima ve} dva dana pewem uzbrdo, obrazi su mi goreli, jer sam i wih, a ne samo govedinu, izlagao vatri. Pa i zbog veselog raspoloèwa. Ve~era i preno}i{te, sve o istom tro{ku! Isuvi{e veselog da bi potrajalo. Spoqa su se za~uli, poznati iz San \ovanija, povici „Scampa, tedeschi!” Gore, prema nama, i daqe, pored kolibe, putem prema suprotnom obronku, pani~no je beào neustanovqiv broj mu{karaca. Mora da su me{tani, bili su bez uniformi. Za raspitivawe nije bilo vremena. U panici, koja je u trenutku obuzela i nas, guraju}i se, vukli smo s unutra{wih greda kolibe obe{ene delove ode}e, na brzinu navla~ili na sebe, obuvali se, grabe}i po bisagama i {ipkama s osmu|enim mesom. Razbeàli smo se kud koji. Neki u dubodolinu i na suprotnu obalu, drugi kra}im putem, na strminu iznad kolibe, a ja, sa jo{ nekolicinom, ka putu na suprotnom obronku, gde sam se dao u trk za beguncima iz doline. Gonioci su morali biti jo{ daleko, iz dubodoline ispod nas ni{ta se

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

83

nije ~ulo, poùrio sam da od begunaca saznam ne{to vi{e o opasnosti iz doline. Ubrzo sam se predomislio, sve vi{e su se udaqavali, ~uo sam jo{ samo lupawe planinarskih cipela o kamewe. Svi na{i su me pretekli. Na kraju, po{to mi se u~inilo da sam, spu{taju}i se prema kolibi, video pe}inu nagnutu nad obalu, iza koje bih mogao dobro da se sakrijem, spustio sam se nizbrdo do poto~i}a, pa na suprotnu obalu, gde je trebalo da bude. Nigde je nisam na{ao. Nije bilo vremena za traèwe, u obla~noj no}i i po ki{i stvari su se jedva razaznavale; na{av{i se uz pove}i kamen, jednostavno sam seo na wega, spreman da se ispruìm, ako se Nemci zaista pojave. Nizak hrastov grmi} s ne{to zaostalog li{}a, levo, ispod mene, dovoqno je pokrivao sivilo kamena da ne postanem meta za hitac u centar, kao na sportskim streqanama. Kad Nemci u|u u kolibu, u miru }e se do sita na`derati na na{ ra~un, sinulo mi je. Ostalo je i dosta ode}e, sumwao sam da bi bila dovoqno dobra za wih. Ja nisam ni{ta izgubio. Beretku sam povukao preko obrva, okovratnik kaputa preko glave, obujmio kolena, seo i ~ekao. Sat i vi{e. Sve vreme je bez prestanka padala ki{a. Osim tog {uma, sve je bilo mirno, niotkuda glasa, samo se ~uo èludac koji se borio s tvrdom, nesa`vakanom govedinom i u daqini poneki pritajeni korak, siguno nije nema~ki. Oprezno sam se izvukao paralelno s putem po obali do krivine, s koje se, u daqini, video slab dim i naslu}ivali se obrisi kolibe. Povremeno bi iskrsnula koja tamna prilika, osvetlila se u trenuta~nom plamsaju vatre, pa opet i{~ezla. Sigurno neki od na{ih, mislio sam, u ùrbi su ne{to zaboravili, pa su se prikrali natrag, da isprave propu{teno. Nemci sigurno nisu, oni se ne moraju skrivati, niti kretati u ti{ini, a u ~izmama i ne mogu. Sigurno bi se prime}ivali iskri~avi plamenovi svetlosti, prodiru}i kroz uske otvore wihovih zasewenih baterijskih lampi. Vratio sam se, ponovno vrebao s pogodnog, za{ti}enog mesta, na kraju sam se uverio da Nemaca stvarno nema i da ih ne}e ni biti. Za{to bi no}u hvatali upla{ene me{tane? S povra}enom hrabro{}u, u mraku sam prevalio va lio dobar deo obale, na{ao dovoqno zaklowenu pe}inu, skupio se na suvom delu wenog unutra{weg zida, na sitnom kamewu u podno`ju koje je ostalo suvo. ûlo se kako ispod wega oti~e voda. Ponovno potpuno prokisao kaput razapeo sam kao {atorsko krilo, izme|u stene i brda, pri ~emu sam se ispomagao vla`nim suvarcima i te{kim kamewem. Toga je bilo napretek. Ubrzo sam zaspao, trzaju}i se u polusnu i sawaju}i kako beìmo pred Nemcima u dolinu, u kojoj su ve} Englezi. Da zaista jesu, Nemci bi se beàwem u brdo samo spasavali pred Englezima, ne bi se ni osvrtali na civile. Ko zna {ta je civile upla{ilo, da su onako pani~no beàli iz doline. Za neke mra~nije misli bilo je ve} prekasno. Savladao me san. I pored umora,

84

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

~esto sam se budio. Morao sam se preme{tati po kamewu, telom ga oblikovati u udobniji leàj. ]ulio sam u{i, ne ~uju li se mo`da kakvi glasovi, koji bi mogli postati opasnost. Ni~ega nije bilo, no} i ki{a su sve poklopili. Tek prema jutru oglasio se }uk. Ki{a je ujutro stala, oti{la je s mrakom. Jo{ uvek je bilo obla~no, levante je duvao prema severozapadu, samo se na vrhovima planina zadràzadràla kratkotrajna izmaglica. @eludac me vi{e nije boleo od pretvrde govedine, ali se javila jaka glad. Mogao sam je uti{ati samo vodom. Vazduh je cen-bio sve`, taman za kaput, koji je prokisao, naàlost. Iscedio sam ga, cen trifugirao uvrtawem u krug, pa opet iscedio po dowoj ivici, da mi obe{en o {tap preko ramena ne bi kapao u cipele. Kolibu sam na{ao praznu, niko nije prespavao u woj, nigde ni traga Nemcima. Meso je nestalo, zajedno sa kostima, ~ak i polupe~eni ra`wi}i. Verovatno ìvotiwe. Sav strah, sedewe na ki{i i spavawe na otvorenom, pokazali su se izli{nim.

Mateoti i Andrija, Frane i Makinista Ako sam se ju~e spu{tao uvalom prema udubini me|u visokim stenama, na ~ijem dnu je sazidan Spiwo, s namerom da se upoznam s mogu}nostima brzog pristupa Englezima u dolini, posle no}a{wih doga|aja postalo mi je jasno da tamo nemam {ta da traìm. Bilo bi besmisleno rizikovati da, umesto na Engleze, naletim na Nemce. Vratio sam se uvalom nagore i uputio se jo{ vi{e ka severu. Nadao sam se da }u otkriti neku mawu, nenastawenu i pogodnu ba~iju, na kojoj bih se zadrào, sve dok se ne bih dokopao pouzdanih vesti o stawu u dolini. Kretao sam se polako, nikud mi se nije ùrilo. Budu}i da sam sluìo kao ve{alica za kaput koji se su{io vise}i na {tapu koji sam obema rukama drào popreko, za vratom, brì hod nije ni bio mogu}. Ostao sam potpuno bez hrane. S vremena na vreme, susreo bih poneku grupu italijanskih vojnika, koji su i{li u suprotnom smeru, uvereni, ba{ kao i ja ju~e, da }e u dolini uspeti raggiungere gli inglesi.. Ube|ivati ih u suprotno, nije imalo nikakvog smisla. Grupe ne inglesi misle. Jedan od wih mi je kao nagradu za moje jugoslovenstvo istresao u akten-ta{nu {aku osu{enih roga~a. Za taj dan sam bio zbrinut. Dok sam bio dete, sveti Nikola nam je donosio roga~e za dobrotu, a bra{no od roga~a bila nam je omiqena poslastica jo{ na Ledini. Ujutro, na putu do {kole, kupovali smo ga u skromnoj bakalnici na uglu Resqeve i Komnenskog, po pet dekagrama svako, u {iqastim, rukom savijenim kesicama od novinskog papira. U~iteqica nije shvatala otkud toliko kihawa. Da }u se ikada prehrawivati roga~ima, nikome ne bih poverovao, tako|e nisam znao

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

85

da su, svuda gde uspevaju, omiqena hrana za magarce. Bila mi je poznata Marksova maksima „Man „Man ist, was er isst” /~ovek je ono {to jede/, ali iz we nisam vadio ponu|eni zakqu~ak. Vi{e nego roga~ima, bio sam zadovoqan sobom zbog zakqu~ka da bi, i pored op{tih izjava da su Englezi ve} u dolini, spu{tawe u wu bilo preopasno; odlu~io sam, shodno tome, da se vratim u vi{e, sigurnije delove gorja. Dobijao sam ose}aj da se u presu|ivawu novosti i glasova, koje smo razmewivali prilikom susreta, sve vi{e osamostaqujem. To vi{e nije bilo presu|ivawe logi~nosti teoretskih zakqu~aka na osnovu pretpostavqenih pravnih okolnosti, kao na studijama, ve} procewivawe verovatno}e samih doga|aja, koji su se nudili kao ~i ~i-we enice. Me|u pani~nim i sujevernim me{tanima, ~ije su tvrdwe obi~no bile toliko posva|ane s logikom, da ih nije bilo te{ko odbaciti, to i nije bilo ba{ veliko dostignu}e. Bio sam svestan toga da zakqu~ke i odgovaraju}e odluke, u nedostatku vi{e informacija kojima raspolaù me{tani, moram primati kao uro|ene. Bliè podnevu, kad sam prestao da su{im kaput no{ewem na {tapu preko ramena, iako je jo{ uvek bio vlaàn, na zaravni Fa|eto dostigla su me dvojica italijanskih civila. Jedan je bio jako mlad, jedva da je imao sedamnaest godina, debequ{kast, dobro raspoloèn. Drugi mora da je imao tridesetak godina, za glavu vi{i od debeqka i ozbiqno zami{qen. Pridruìli su mi se, kao da smo se dogovorili da }emo put nastaviti zajedno. Kao kad ku~e na|e novog gospodara. Imali su jednake planove kao i ja. Debeqko je pobegao iz Milana, jer se bojao da }e ga otkriti. U periferijskom italijanskom vojnom magacinu bacio je u vazduh 200 barela nafte. Kako? Molotovqev koktel je bacio na lepqivo tlo, tako je po~elo da gori, a plamen je u~inio svoje. Stariji je, kako je rekao, ube|eni socijalista i jednostavno ne podnosi Nemce. Pred italijanskim fa{istima nije imao kuda da beì. Kako to da nije vojnik, nisam hteo da pitam. U Rimu su naleteli naleteli jedan na drugog, odmah su odlu~ili da put nastave zajedno, nameravaju da i daqe idu skupa, sve dok ne stignu do Engleza. Sa hranom su bili na istom kao i ja, samo {to su umesto roga~a imali, tako|e poklowene, suve smokve. Kad smo stigli na ba~iju, koja je odgovarala mojoj predstavi o tome {ta mi treba, posedali smo po kamewu i mleli isto pitawe. Jesu li Engle Englezi zi zaista u dolini? Otkud onda sino} Nemci? Wih dvojica su tako|e ~uli za wih. Rekao sam im svoju odluku. Zakqu~ak je bio jednoglasan. Ako su Englezi stvarno u dolini, nije va`no ako do wih stignemo koji dan kasnije. Ako pak nisu, onda je najboqe da se zadrìmo u brdima, dok ne do|u. Ionako ne}e potrajati dugo. Tada smo primetili da na ba~iji nismo sami. Iza kamene pastirske kolibe ~uli su se glasovi i koraci. Bila su to dvojica bu~nih civila. Ni

86

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

izdaleka nije bilo sumwe da govore hrvatski. Andjamo ra|un|ere, povikao sam im umesto pozdrava, da bi kasnije, kad otkriju da sam Slovenac, bili vi{e iznena|eni. To su sigurno ona dvojica jugoslava jugoslava,, o kojima su pri~ali na Vali. Italijani su tvrdili da je istina, videli su ih, kad su me|u sfolatima moqakali za hranu i nisu bili sami. Pre nego {to su stigli stigli do nas, izmenili su me|u sobom nekoliko komentara, za~iwenih so~nim jugoslovenskim „jebemti”, iza svake druge re~i. Ono {to je preostalo posle ~i{}ewa wihovog re~nika, ukazivalo je na nadu da verovatno imamo ne{to hrane i ko }e od wih pitati za wu. Bili su jadno odeveni, izgu`vani i neobrijani. Bilo bi dobro videti kako ja sam izgledam, palo mi je na pamet. Bio sam neobrijan. Kad su stigli sasvim blizu, pozdravio sam ih wihovim zdravo i upitao {ta rade u ovim brdima. Na moje iznena|ewe, nisu se ni najmawe za~udili. O~ito su ve} navikli na Jugoslovene u ovim toplim krajevima. Pa vi niste s Ponce, zakqu~ili su. Pokazalo se da su iz Dalmacije i da su kao zarobqeni partizani internirani na Izola Poncu, izvan Gaetskog zaliva. Tokom leta, ceo logor je prevezen brodovima u Tera~ino i nastawen u desetak kilometara udaqenoj Fondi na kraju ravnice. Tako nisu imali tu ~ast da budu internirani na isto ostrvo na kome je posle 26. jula skoro dve nedeqe proveo i MuMusolini, pre nego {to su ga, u strahu od nema~kog kidnapovawa, posle tronedeqnog zatvora na ostrvcetu La Madalena kod Sardinije, doveli na Gran Saso u severnim Abrucima. U Fondima je me|u nasadima pomoranxi bila ispra`wena kasarna s brojnim barakama, koju su iskoristili za logor. Tako su bili ponovno internirani, ali je reìm bio mnogo blaì, hrane vi{e nego na Ponci, ali to je trajalo samo kratko vreme. Kad su se, posle armisticija, od Tera~ine po~ele pribliàvati nema~ke kolone, straàri su pobegli, a logora{i se razi{li kud koji. Wih dvojica pravo u planine, jer su tako navikli. Sada ~ekaju Engleze, boje se Nemaca, jer bi ih verovatno uhapsili i ponovno bacili u kakav logor, posebno stoga {to nemaju nikakve dokumente. Ostali su u kasarni u Fondima, gde je bila uprava logora. Englezi bi trebalo da su odavno tu, u planinama nema vi{e nikakve hrane, ne znaju {ta da rade. Imaju pentolu /lonac/, moèmo odmah ne{to skuvati, skuvati, ako imamo imamo malo proje. Kotli} podesan za otvorenu vatru, skoro precizna polukru`nica, promera oko 40 cm, spoqa ~a|avo crn, iznutra se na olupanim delovima ispod kositrene povr{ine svetlucao ùti ùti mesing. Zadovoqili su se s nekoliko roga~a i smokava, ali ih nisu pojeli, ve} sa~uvali za kasnije. Vreme je prolazilo, sve {to se moè re}i me|u neznancima ve} smo vi{e puta ponovili, ali niko nije pokazivao èqu da se bilo kuda pomeri. Bi}e najboqe da se drìmo zajedno, predloìo sam im, kad sam im

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

87

iz o~iju pro~itao da misle isto. Italijani, koji su naslu}ivali ovakvo re{ewe susreta, upla{ili su se da }e pored trojice Jugoslovena postati balast koji }e oni odbaciti, bili su vi{e nego ute{eni kad sam ih upitao imaju li i{ta protiv da nam se pridruè i Dalmatinci. Sad }emo biti pravi partizani, zakqu~ili su. Dalmatinci su rekli da nemaju i{ta protiv toga {to smo petorica. Bi}emo prava grupa. S italijanskim ne}e biti pote{ko}a. Moèmo prespavati u pastirskoj kolibi, gde su wih dvojica prespavala pro{lu no}, dovoqno je velika za svu petoricu, a mo}i }emo i da zapalimo vatru. Nikuda nam se ne ùri. Svakoga dana slu{aju vesti iz doline, da su u woj Englezi, ali oni, rekli su, ni{ta ne veruju. S odlukom da jo{ neko vreme ostanemo u planinama, ne}e, dakle, biti nikakvih problema. Predstavili smo se jedni drugima, obojica Dalmatinaca zovu se Frane, ocenio sam da imaju izme|u dvadest pet i dvadeset osam godina, jedan je Spli}anin, a drugi ma{inovo|a iz [ibenika. „Makinista”, objasnio je milanski debeqko, i taj nadimak mu je ostao. Wegovo ime Andrea brzo se promenilo u Andrija, starijeg Italijana smo s vremenom, kako sam ga ja krstio, po~eli zvati – Mateoti. Bar dva-tri puta dnevno bi ga pomenuo. Da nisam znao ko je, pomislio bih da se radi o svecu. Najradije je pri~ao o wegovim pogledima na dru{tvo, pa o tome kako ga je izdajica socijalizma, Musolini, kao ve} izabranog socijalisti~kog poslanika, u junu 1924. godine dao ubiti, ~ime se otarasio najsposobnijeg protivnika. Bez wega i drugih socijalisti~kih poslanika, koji su zbog toga napustili Aventin, uzeo je u ruke svu vlast u Italiji. Ja sam zadrào ime iz San \ovanija, a otkad sam im pokazao diplomu pravnog fakulteta, postao sam vi{e avvocato,, nego Sandro. Posebno, kad bi se uvijeno {alili sa mnom. cato Dalmatinci su se ponudili da na brzinu skoknu do nekih poseda, na niìm padinama, gde ih ve} poznaju. Boqe je da idu sami, ne treba da se sazna da imaju toliko da mogu davati drugima. Ne moè se svima pomagati. Obi~no izmole smokve ili jabuke. Znaju da nisu sfolati i to im ide u korist. Izbeglice su sa sobom donele hranu iz grada, boqu nego {to je sami imaju. Ionako moraju do wih, jer su ve} sve pojeli, a za nas je najboqe da se nastanimo u wihovoj kolibi, da nas neko drugi ne pretekne. Preko no}i ni mi{ja rupa ne ostane slobodna. Kad su se vratili, ne uspev{i da nakupe ni pola kilograma suvih smokava, uzbu|eno su pri~ali da se s istoka ~ula grmqavina topova. I mi smo ne{to ~uli, ali sam ubedio Italijane da to nisu topovi. Zar ne vide, da je obla~no i sve vreme potmulo grmi? Bili su zadovoqni s o~igledno besmislenim tuma~ewem, jer posle dvodnevne stalne obla~nosti obi~no ne grmi, ili su se samo pretvarali da su zadovoqni. Frane je pri~ao da su

88

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Englezi zapo~eli ofanzivu, da su muwevito okupirali èlezni~ki most i drumski Ponte di Gariqano, neposredno pre izlivawa reke u more, da su se preko wega prebacili u zapadni deo doline, koju sada postepeno zauzimaju, dok Nemci, navodno, beè bez otpora. Bi}e najboqe da se odmah uputimo u dolinu, pre pono}i bi}emo kod Engleza, sigurno }emo dobiti boqe preno}i{te od ove govwive ov~ije staje. Mateoti i Andrija su me prekorno posmatrali. I bez ijedne re~i, znao sam wihov zakqu~ak. Andiamo raggiungere gli inglesi. Pomislio sam da }u jo{ jednom biti `rtva zamene ~iwenica sa èq èqama. Po{to sam „obla~nim” tuma~ewem „pokvario faccio faccio”” /radwu/, bilo je besmisleno i poku{ati da se suprotstavim odluci ~etiri petine upravo ro|ene druìne. Spremili smo, dakle, {ta smo imali, i ublaàvaju}i glad `vakawem roga~a uz dodatak smokava, uputili se niz padinu prema istoku, odakle treba da stigne te{ko o~ekivana Lux /svetlost /svetlost/.. U po~etku su Dalmatinci poznavali put, potom smo i{li po ose}aju, jer se ve} smrkavalo. Sada idemo putem koji po krivini vodi nadole, u Spiwu, govorio je Frane. Tamo je spust najlak{i, ispred Spiwe po~iwe cesta. Na woj se vi{e ne moèmo izgubiti, a i hodawe }e biti lak{e, nego severnije. [ta }e biti ako su na drumu Nemci, ako su se povukli da se reorganizuju i krenu u kontranapad? Da li se isplati u posledwem minutu staviti sve na kocku, podrivao sam wihovu odlu~nost. Uspelo je. Preusmerili smo se prema severozapadu, u suprotni pravac, kako bismo stigli na zaravan, me|u paralelne vrhove grebena, koji ome|uju dolinu Gariqana sa zapadne strane. Preko mnogo nièg, spoqa{weg prevoja, koji se prema severu diè i zavr{ava s Monte Famerom (1168 m) iznad Auzonije, na wenom isto~nom, i Esperije, na severnom obronku, s pogodnog prevoja spusti}emo se u dolinu. Naàlost, odavde se to ne moè izvesti. Spust onemogu}avaju visoke strme litice, koje doseù skoro do doline. Put je bio mnogo zahtevniji nego do sada, neutaban, ponegde kao da i{~ezava, tako da smo se ~esto gubili. Mo`da bismo mogli krenuti popreko prema ciqu, ali s takvim pre~icama svi smo imali lo{a iskustva. Ide{ pravo najkra}im putem, iznenada naleti{ na neprohodne, odvaqene stene, grmqe koje ti pocepa ode}u, u mraku te put zanese u kakav stenovit usek, pa ti treba ceo sat da se iskobeqa{ iz wega. U me|uvremenu je pala no}. Stigli smo na zaravan, na kojoj je greben lanca vrhova na isto~noj strani bio isprekidan. Uputili smo se prema pukotini me|u wima. Na prethodno mudrovawe o pre~icama naprosto smo zaboravili. Za no}no, isto~no nebo, pukotina je bila nekako presvetla i previ{e ruì~asta. Potmula grmqavina, koja je dopirala iz we, postajala je sve odre|enija. Trebalo je poùriti. [to smo vi{e nadirali prema pu-

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

89

kotini, postajali smo sve uvereniji da je jedno i drugo odsjaj i odjek doga|awa u dolini. Mo`da su stvarno dole Englezi, mo`da upravo biju ogor~eni boj s Nemcima. Posledwi deo puta morali smo pre}i uzbrdo. Greben, dakle, nije bio samo prekinut sve do zaravni, bio je i niì nego na drugim mestima. Nebo je postajalo sve svetlije. Morali smo pro}i pored ogromnih stena, u ~ijoj smo se senci na{li u skoro potpunom mraku. Tako je put po divqini bio naporniji nego po ravnomerno osvetqenom kamenitom, slabo obraslom terenu. Ne samo mrak, i prelazi na svetlost smawivali su vidqivost. Oko jedanaest sati, posle napornog pentrawa, dovukli smo se na kameniti greben, s koga se kona~no otvorio pogled prema istoku, u dolinu Gariqana i preko we. Ono {to smo videli prevazi{lo je i najbujniju ma{tu, svetlost na nebu, koja je pentrawem na ivicu stene postajala sve ja~a, najavqivala je ne{to sasvim neuobi~ajeno. Bili smo zaprepa{teni. Ne{to sli~no niko od nas jo{ nije video, stoga niko nije ni znao {ta to gledamo. Bili smo samo jedinstveni u mi{qewu da je veli~anstveno. „Vatromet!”, vikao je Andrija ma{u}i rukama, da nas upozori na najneobi~nije erupcije svetlosti na nebu. I drugima je za trenutak sinula ista misao. Celo nebo iznad isto~nog dela doline Gariqano, nasuprot nas, visoko ka planinama, bilo je crvenkasto osvetqeno, kao da ga je zahvatio ogroman poàr, za nas vi{e silan, nego opasan. Samo je na krajwoj ju`noj, za nas desnoj, strani vladao mir i mrak. Tamo je svetlost osvetqavala oblake i bacala duga~ke svetle}e pege po ravnoj, crnoj povr{ini. Nije trebalo poga|ati. To je Tirensko more. Bezbrojne svetle linije, od sasvim belih, preko ùtih i oran`, do tamnocrvenih i qubi~astih, iscrtavale su se po nebu. Sevale su u svim pravcima, preticale se i ukr{tavale, nestajale, dok su se ispod wih neprestano dizale nove. I svetlosne rakete su se u najrazli~itijim pravcima dizale prema nebu, rasprskavale se ispod oblaka i rasvetqavale ih, kao da su svi u samom Helijevom ogwu. Hiqade raketara ne bi moglo izazvati ovako jake, masovne i neprestane eksplozije svetlosti, da se ne moè razaznati jedna od druge. Potmulo je tutwalo, bez prestanka, ~as za nijansu ti{e, ~as glasnije, uz izrazite kra}e pucweve i zloslutno praskawe. Razdaqina je bila prevelika da bi se mogla otkriti veza izme|u svetlosti i grmqavine. îtava atmosfera je drhtala u nejasnoj grmqavini i blesku neprestanih eksplozija. Prva pomisao je bila da Englezi proslavqaju pobedu nad Nemcima kokoje su proterali iz doline. Zna~i, nije ba{ sve bilo iz prsta isisano, o ~emu se pri~alo. Me|utim, ne doga|a li se sve predaleko na horizontu da bi bilo stvarno? Sasvim na dnu doline, crna tama morske povr{ine kao {iqasti jezik useca se u kontinent, prema severu postaje sve {ira. To mora da

90

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

su planine na suprotnoj strani doline, najju`niji obronci Monti Aurun~a, masiv Monte Masiko (811 m) iznad Mondragonea, uz more, i wihova senka koja beì ispod wih. Veli~anstveno slavqe prire|eno je iza tih planina, isto~no od wih, ina~e ne bi bile mra~ne prema nama i ne bi stvarale senku. Nije vaqda ponovo po~eo izbijati Vezuv? Me|utim, ako je to ona kupasta planina, koja se sada osvetqava ~as kao od rasplamsale vatre, ~as kao od èravice koja se gasi, sve se doga|a zapadno od wega. Iznad wega se ne vidi ni{ta osim razvu~enog oblaka koga osvetqavaju isti odsja sjaji. ji. Mo`da su se samo otvorila vrata kraqevstva Hada, za koji su Grci verovali da je negde na Flegrijskim poqanama, po Homeru i Vergiliju u jezeru Avernus, u krateru istoimenog vulkana, u blizini sibilskih Kuma. One su malo ju`nije od Volturna, dvadesetak kilometara po strani od nas. Bez velikog ube|ivawa saglasili smo se da smo svedoci èstokih ratnih operacija, koje teku dvadesetak kilometara jugoisto~no od nas. Mo`da je u toku engleska ofanziva, mo`da ~ak veliko, a mo`da i samo rutinsko rutinsko danono}no me|usobno bombardovawe, osvetqavawe mogu}ih pokreta ~eta, protivavionska odbrana i sli~no. Front ni ja, ni moji novope~eni drugovi zapravo nikada nismo videli. Tako ni{ta nismo mogli znati, nismo imali nikakvo merilo da procenimo kakvim smo ratnim operacijama svedoci. Van svake sumwe je bilo samo to, da je doga|aj iznad svega veli~anstven. Polako, kad su se o~i i u{i navikle i kad smo po~eli povezivati pojedipojedine ubedqive ocene me|u sobom, dolazili smo do jednog, sasvim nesumwivog spoznawa. Koliko god je bio veli~anstven, posmatrani doga|aj za nas je bio i porazan. Razo~arawe je bilo strahovito. âk i u slu~aju da zaista posmatramo bitku u kojoj su Englezi u ofanzivi, moraju pre toga zauzeti bar najniè ju`ne predele isto~nih obronaka Monti Aurun~a, pre svega prevoj ispod Sesa Aurunka, ako ho}e dospeti do Gariqana, za koji smo, u nastupu odu{evqewa, pretpostavili da su ga ve} pregazili. Da bi stigli u na{e podno`je, moraju stvarno isforsirati put preko wega i slomiti nema~ku odbranu na wegovoj desnoj obali. Kako izgleda, Nemci ne beè, najmawe pani~no. âk je i RACI karta u merilu jedan prema milion bila dovoqna potvrda za ovakav zakqu~ak. Niko nije govorio. Niko da kaè {ta sada i kuda. Bliìla se pono}. „Manaccia Manaccia la Madonna!” bio je jedini komentar koji sam ~uo. Stigao je od Andrije. No}, koja nas je pratila na povratku, istim putem, bila je najcrwa koju sam do tada doìveo. Visoke litice ispred nas, koje su postepeno tamnele, iza wih osen~ena, duplo mra~nija tama, bili su na{i pratiopratioci. Crno oko nas, jo{ crwe u nama. Nismo hodali dugo, razo~arawe je umor u~inilo neizdrìvim. Zavukli smo se u prvu jarugu koju smo ugledali ispod ne{to svetlije litice, rasprostrli sitan pesak s wenog ulaza u unu-

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

91

tra{wost i prepustili se svaki svom o~ajawu. Uprkos izgladnelosti, nikome nije palo na pamet da treba jesti. Jo{ su najmawe poti{teni bili Dalmatinci. Bili su veterani u razo~arawima. Mi, ostali, bili smo novajlije. Ujutro smo sebi priu{tili topao doru~ak. Makinista je otkrio vir zaostale vode me|u kamewem, oti{ao po wu s kotli}em u koji smo istresli preostale smokve i skuvali ih. Kompot od smokava je bio uàsno, skoro odvratno sladak, skuvane smokve tako|e. Podsetio me na cikoriju od smokve, koja je pre rata sluìla kao dodatak kafi od ìta. I ona je bila preslatka, ali wena presudna dobra strana bila je ta {to je bila preskupa, pa je roditeqi nisu kupovali. Toplota te~nosti bila je jedino {to je u kompotu od smokava bilo prijatno. Smek{ala je udove uko~ene od hladno}e, pa smo ih lak{e i brè pokretali. Artiqerijske grmqavine vi{e nije bilo. Niko nije mogao re}i kad je prestala. Verovatno rano izjutra. Pre~vrsto smo spavali. Sada je trenutak da trezveno prou~imo poloàj i odlu~imo kuda da krenemo. Nikuda nismo ùrili. Saglasili smo se da ne}emo nastavqati zapo~eti put na severozapad, kojim bismo stigli u vi{e delove gorja. Trebalo bi da se smestimo negde na obronku wegovog spoqnog grebena, odakle bismo svojim vlastitim o~ima neprekidno posmatrali razvoj doga|aja u dolini. Po{to je silazak s grebena, s koga smo no}u posmatrali vatromet iza najisto~nijih obronaka Monti Aurun~a s druge strane doline, jako teàk, ako ne i nemonemogu}, vratili smo se na jug, gde se taj greben {iri u oblu zaravan, s koje se moè sti}i na drum koji vodi iz doline, iz Spiwo Saturnije Nuovo nagore, ka Spiwo Saturnija Vekjo. Otuda su se videla oba, kao i udaqeniji udaqeniji Minturno i Gariqano iza wega. Iako je varo{ica sazidana na breùqku, s planina izgleda kao da se proteè po ravnici. Po{to nismo hteli da se previ{e pribliìmo naseqima, vratili smo se prema zapadnom obronku spoqa{weg, prema severu sve vi{eg grebena iznad doline Gariqana. Iza wega smo se probijali prema severu ju~e uve~e i dostupni grebenasti prevoj iskoristili za osmatra~nicu. Nije potrajalo dugo, a s jednog, mnogo ju`nijeg prevoja na grebenu, ponovo se otvorio pogled na dolinu Gariqano. Spiwo, koji je ostao iza nas, na jugu, vi{e se nije video. Udaqili smo se dovoqno da izbegnemo mogu}a iznena|ewa. Bilo je rano popodne, slaba{no sunce je kroz retke oblake sijalo iza desnog ramena. Ono je pomoglo da se prema moru sve niè planine na suprotnoj strani doline, koje su no}u, zbog eksplozija, delovale kao duga~ka crna mrqa, sada vide sasvim jasno. Sada se dobro razaznaje i Gariqano, iako samo po drve}u uz obale i po kratkotrajnim bleskovima koje nam je slala wegova tamnozelena povr{ina s delova toka usmerenih u od-

92

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

govaraju}em uglu, sa suncem prema nama. Ju~e se nigde nije video. Ni prostrana dolina kojom te~e, jer je bila obavijena mrakom, i mi smo je samo naslu}ivali. Sunce je otkrivalo da je visoko, na blago nagnutim padinama brda, na suprotnoj strani morske obale, dolina bujno zelena; ~ak tamnozelena, tamo gde su se {irili nasadi maslina. Prava suprotnost svetlosivom moru na desnoj, ju`noj strani panorame, u koju se pretvorila ju~era{wa crna povr{ina, po kojoj su plutali izgubqeni svetlosni pramenovi. Frane se trudio da iza na{ih le|a otkrije Poncu, ali je nije mogao na}i. Ni Gaetu, koja je mnogo ju`nije od we, jo{ uvek je kriju primorski obronci planina, koje nam sluè kao vidikovac. Zato nismo mogli videti Engleze koji su zauzeli Poncu jo{ 15. septembra, o ~emu, naàlost, nismo imali pojma. I da smo ga imali, od toga ne bismo imali nikakve koristi. Zbog izbo~enih obronaka nisu se videli ni severni delovi lanca planina, koji zatvara dolinu s krajwe leve strane, iako je u wemu najvi{i Monte Famera (1175 m).

Pe}ina pod stenama planina Monte Aurun~i Hodawe preko jako strme padine bilo je naporno. Iznad nas skoro neprekinute litice, duboko ispod nas sitan pesak, teren po kojem smo hodali bio je, dodu{e, najmawe strm, obrastao travom i stri~kovima, pun ogromnih, pet do deset metara visokih litica, koje su ponegde prelazile u prave breùqke, obrasle ne samo travom i grmqem, nego i pojedina~nim stablima. Izbegavali smo i jedno i drugo. Nadali smo se da }emo na dnu stena na}i neku udubinu u kojoj bismo se mogli nastaniti. Za nepun sat smo je stvarno otkrili. Pedesetak metara iznad nas, pojavila se kao crna mrqa na dnu skoro vertikalne kamenite stene. Ulaz u wu merio je bar {est metara u visinu i osam u {irinu. Nudila je odli~nu za{titu od vremenskih nepogoda, u woj bismo, skoro bez opasnosti, mogli i da zapalimo vatru. Iako iz we, niti ispred we, nismo mogli posmatrati dolinu, niti smo mogli pobe}i pred neprijateqem, bez sumwe bismo se odlu~ili za wu, da ba{ tada nismo otkrili ne{to, {to ni u najbujnijoj ma{ti nismo mogli o~ekivati. Na mestu gde nam je dobar deo puta kamewe, odroweno s litice, zatvaralo pogled u dolinu, dizala se s padine obrasla uzvi{ica. Tamo, gde je trebalo da bude wen vrh, virila je {iroka, zbog okomitih stena nedostupna kamenita pe}ina, gotovo pravilnog, vaqkastog oblika. Kao neki minijaturni Devil’s Tower. Tower. Put ispod uzvi{ice zahtevao je preduboki spust, da bismo je zaobi{li s dowe strane. Kad smo se zbog toga popeli na wen obrasli deo iza pe}ine, uz podno`je smo otkrili odvojenu liticu koja je s wom

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

93

~inila useklinu. Oslawaju}i se raskre~enim nogama i rukama o liticu i pe}inu istovremeno, uspeli smo se podi}i i tako sti}i na vrh pe}ine. Jo{ ve}e iznena|ewe ~ekalo nas je na vrhu, kuda sam dopuzao s Franetom. Drugi su polegali po kamewu oko usekline. Bili smo jako umorni i gladni. Vrh je bio vodoravno odse~en, skoro potpuno okrugle povr{ine propromera desetak metara, pokriven utabanim peskom i delimi~no obrastao ret ret-kom travom, iz koje je ponegde virio poneki mawi kamen. Uz ivicu su rasli busenovi visoke trave, divqih stri~aka i drugog niskog grmqa. Kao glavno iznena|ewe, na sredini je stajala koliba pravilnog konusnog oblika. U promeru, pro meru, na zemqi, imala je oko tri metra, izgledala je kao indijanski tipi, samo {to je bila od slame, a ne od koè. Bila je i pokrivena slamom i mamila nas je da se uvu~emo u wu i bez brige se prepustimo odmoru. Kad su, na poziv da smo na{li sjajni bivak, na vrh pe}ine dopuzali i ostali, pote{ko}a je imao samo Mateoti, niko nije sumwao da smo zaista otkrili pravo mesto za ~ekawe na Engleze. Vidik je bio potpun. Bili smo pr pri ibli`no podjednako visoko kao ujutro u udubini iznad Spiwe Saturnije Vekjo, kad smo prvi put ugledali Gariqano. Me|utim, dok smo tamo posmatrali iz useka, dodu{e {irokog, ali s obe strane ome|enog kamenitim stenama, ovde ni{ta nije zastiralo na{ pogled. Videla se cela Auzonija, sa Selvakavom na krajwoj levoj strani, na desnoj strani vidik je dopirao pravo do naseqa Skauri, razvu~enog uz Viju Apiju uz more. Vladali smo horizontom od ~itavih 180 stepeni. Boqu vidikovu ta~ku nismo mogli otkriti. Ispod nas je, kao na dlanu, leào ceo severni deo pokrajine Kampawe. Gde god Englezi stignu u svom probijawu, mi }emo ih videti. Smrkavalo se, a mi smo bili bez ikakve hrane. U dolinu se vi{e nije moglo. Nismo znali kakve opasnosti mogu da se kriju u woj, put natrag verovatno tako|e ne bismo na{li. Na sre}u, na{a pe}ina je bila gostoqubiva i sa hranom, a ne samo krovom i posteqom. Oko kolibe sve je bilo puno rasutog boba. Wegova bledoùta boja je, uprkos mraku, omogu}avala da ga bez ikakvog problema nakupimo za tre}inu kotli}a. Iako se razlikovao od doma}eg, koga sam raspoznavao po tamnoj mrqi iznad klice, prepoznao bih ga i bez Mateotijevog obja{wewa da svuda po zemqi ima mnogo fave /boba/. I Dalmatinci su ga poznavali. Ko ga je prosuo, za{to, ko je bio ovde pre nas, ho}e li se uve~e vratiti, {ta }emo uraditi u tom slu~aju, bila su pitawa koja su ostala bez odgovora. Ubrzo se pokazalo da smo okupacijom zadobili neosporno vlasni{tvo nad celom liticom, ukqu~uju}i i sve {to se zateklo na woj. Nije pro{lo mnogo vremena otkako je prestala da pada ki{a i sigurno ima vode. Makinista se dosetio da je u mawoj guduri, ispod kamenite jaruge iznad nas, primetio baru u mahovini. Uprkos sve gu{}em mraku uspeo

94

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je da je na|e, a suvaraka oko litice bilo je dovoqno da zapo~nemo s kuvawem boba. Svi smo znali da zahteva dugo kuvawe, duè od pasuqa; pre toga treba ga potopiti, ina~e se te{ko vari. Glad je u~inila svoje. Saglasili smo se da ga ne treba potapati, ionako ga je ki{a ve} dovoqno smek{ala. Isto onako, kako sam zajedno s Italijanima u uvali pre dva dana lakomo gutao polupe~enu govedinu, nedugo posle kqu~awa i sada smo jedan drugome dokazivali da je bob sigurno ve} skuvan i po~eli se trpati wime. Pa i morali smo, jer je sam navaqivao iz kotli}a, toliko se nakuvao. Posledice su bile krajwe neprijatne, verovatno zbog praznih èludaèludaca koji su se odvikli od normalnih obroka hrane. Bolovi u èlucu, celom trbuhu i celom telu bili su nepodno{qivi. Posedali smo i polegali u krug po pe}ini, kao poko{ena vojska, neki van kolibe, neki u woj, previjali smo se, hvatali za stomake i stewali, prebacivali se u kolibu, pa opet napoqe. Mislio sam da je meni najgore. Bio sam sav u znoju, tresao sam se, srce mi je divqe udaralo. Po prvi put mi se desilo da mi nije od straha du{a bila u nosu. Problemi, koje sam kao student imao s vinom, jer sam morao dràti „meru” s kolegama da ne ispadnem „jadac”, bili su ma~ji ka{aq u pore|ewu s bolovima koje je izazvao nedokuvani bob. Ako sam jo{ iole razmi{qao, bio sam uveren da mi je do{ao kraj, da ne}u preìveti. âk sam i èleo da umrem. Samo brzo, da do|e kraj nepodno{qivim bolovima. Ironije, da }u na frontu pasti zbog nesvarenog boba, dok drugi padaju pogo|eni olovom, bio sam, dodu{e, svestan, ali mi je bilo sasvim svejedno ako skon~am ovako neslavno. Kasnije su svi pri~ali sli~nu pri~u. Svakome od nas se ~inilo da je ba{ wemu najgore. I smrt su svi èleli. Prema jutru bolovi su popustili, preìveo sam. Preìveli su i svi ostali. Sigurno nismo ni imali pojma koliki bolovi su potrebni za opro{taj od ovoga sveta. Da bi stvari pre{le meru, pokazalo se da nam dobrotvor, koji je prosuo bob po pe}ini i ponudio nam ga za ve~eru, nije ostavio samo tu zamku. Sve nas je obuzeo jak svrab. Tamo, gde je rubqe bilo uz koù, bilo je najgore. No}u, dok su nas mu~ili stomaci, nismo imali vremena za ~e{awe. Mo`da su mravi, ili neki drugi insekti. Neko vreme se nismo ni prali. Pra{ina stare slame, koja se mrvi pod nama i koju ni ode}a ne moè spre~iti da se ne slepi na oznojenu koù, bilo je dodatno obja{wewe. Kad se razdanilo, i kad smo se ispred kolibe pregledali oko struka, gde je bilo najgore, nestale su sve sumwe. Svi smo bili prepuni va{ki. Obi~ne va{ke, pidoki, znali su Dalmatinci. Bile su sive na jednoj polovini, prozirno bele s druge, koja je kod mnogih bila ve} crvena od posisane krvi. Va{ke nisu poseban problem, dodali su, samo ode}u i rubqe treba iskuvati ili prepeglati, tako }emo ih se re{iti. Jedino nisu znali re}i da li znaju za neku perionicu ili peglaonicu ode}e u blizini i {ta }emo no-

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

95

siti u me|uvremenu, dok se ode}a i rubqe budu iskuvavali i peglali. Nije nam preostalo ni{ta drugo, nego da pregledamo svu ode}u koju smo imali na sebi, komad po komad, od {ava do {ava, milimetar po milimetar. Po{to nas je opet obuzela nesnosna glad, karakteristi~na za jutra posle preobilne i prete{ke ve~ere, ovom poslu su za sada mogli da se posvete samo Mateoti i Makinista. Nas trojica ostalih odlu~ili smo da se spustimo u dolinu i do|emo do kakve hrane. Em-em, kako smo po~eli da ih zovemo po po~etnim MM, morali su, osim toga, po~istiti kolibu i izbaciti va{qivu slamu. Boqe je leàti na goloj zemqi, nego trpeti va{ke. Do{lo je vreme za detaqnije razgledawe obronaka ispod nas. Osuline kamewa se na dowem, mawe strmom delu zavr{avaju nakupinama, idu}i ka podno`ju sve ve}ih stena. S leve strane prekida ih trougaona pineta /borik/, koja se {iri ka dolini. Jo{ niè, na poloènijim padinama po~iwu vo}ke, od jo{ uvek olistalog duda i maslina, do ve} otpalih jabuka, smokava i roga~a. Izme|u wih proteù se obra|ene wive i ba{te, jo{ niè vinogradi. Wih ima najvi{e. Takva je oblast kontrade /predeo/ Spini~o na pribli`no tri stotine metara visokom podno`ju na{e padine. Krov ku}e, u kojoj smo kasnije sve ovo saznali, jedva se vidi ispod kro{awa. Jo{ nekoliko wih je tako sakriveno. Izraz kontrada dolazi od pogodbene predaje imawa porodici kolona koja ìvi i radi na woj. Kao i na na{em Krasu, wive su ogra|ene pregradama od sloènog kamewa. I putevi, koliko se moè videti, ome|eni su wime. Ne{to malo niè, me|u drve}em, krije se crkvica Madona di Korijano. Nimalo se ne razlikuje od drugih krovova, ni po posmrtnom zvonu koje se moè videti samo iz blizine. Nedaleko od we, prema dolini, blago pada oblast kontrade Korijano. Po woj je crkvica dobila svoje ime. Sli~an je kraj i pod ostalim padinama Monti Aurun~a, na kojima stoji na{a pe}ina, sli~ni su i krajevi dubqe u dolini, sve do druma iz Auzonije na jug, prema Minturnu i Skaurama i preko wih. Izuzetak je samo prostrano, desetak metara duboko use~eno podru~je, koje s desne strane, od juga, ome|uje Spini~o. Izgleda kao neki {iroki umrtvqeni krater s nabacanim velikim kamewem na osu{enom dnu, u wemu uspeva samo najotpornije grmqe, potpuno je nenaseqeno i neupotrebqivo. Po gorwem delu {qunkovite osuline i{lo nam je brzo, svakim korakom, sli~nim skoku, kliznuli bismo nekoliko metara niè. Kasnije, zbog sve krupnijeg kamewa, preskakawe s noge na nogu je prestalo, morali smo oprezno kora~ati s kamena na kamen, birati za skok najpogodnije kamewe, ali najkrupnije kamewe na jako nagnutom terenu oteàvalo nam je i to. Puzali smo preko wih, ili se kroz nisko grmqe probijali pored wih. Na sre}u, slu~ajno smo me|u wima prona{li utabanu stazu, kojom smo popreko po brdu stigli do obra|ene zemqe i u blizinu ku}a. Tamo je duìnom

96

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

celog podgorja vodio dobro utaban kolski put, ogra|en sa obe strane niskim zidovima naslaganog kamewa. Nikakvih znakova ìvota. U blizini prve ku}e, iznad kolskog puta, primetili smo snopove slame. Uprkos svemu, dakle, spava}emo na mekom. Samo je treba izneti na brdo i prostrti. Kad smo se uverili da, na sre}u, nema ni traga ni glasa Nemcima, a naàlost, ni stanovnicima, ku}u smo zaobi{li i pribliìli se drugoj, koja nam se ukazala na udaqenosti od stotiwak metara. Iza debelih pritvorenih vrata, nepoverqivo nas je do~ekala jedna starica. Kaè, sama ìvi u ku}i. Tamna, krastava koà lica bila joj je na vi{e mesta razjedena, izgledalo je, kao da je na nekim mestima ìvo meso. Gubava je, pomislio sam. Po{to je znala kako nepoznati reaguju na wen izgled, sama je objasnila da joj je lice pojeo rak. Dobila ga je od sunca. Na pitawe, imali li kukuruznog griza ili tako ne~ega, mada mi je knedla zapiwala u grlu, uverqivo je zakukala noi poveri /jadni mi/, otkud nam, sve su nam pokupili. Na nagovarawe i obja{wewe da nismo otuda, da su dvojica ~ak iz Jugoslavije, oti{la je u ku}u i donela nam pregr{t suvih smokava. Tako sam dobio prvu milostiwu. Kako to da u ku}i ìvi sama? Svi su sfolati, samo je ona ostala. Ka Ka-ko to? Neko mora ostati. Razi{li su se svuda po Italiji, gde imaju rodbinu. To traje ve} petnaestak dana. Mora da je imala dosta poverewa u nas, za ovakvu ispovest. Dobro je, {to s nama nije bio Makinista, jer izgleda mawe nedu`no od nas dvojice i Andrije. Pokazalo se da u ku}i, osim we, stvarno nema vi{e nikoga, jedino ako wen nastup nije bio dobro odigrana uloga, koja treba da nas {to brè otera daqe, dok nas iza mra~nog prozora sve vreme pa`qivo kontroli{e nabijena lova~ka pu{ka. Vaqda sam bio isuvi{e nepoverqiv.14 U neobaveznom razgovoru saznali smo, tako|e, da takvih kao mi ima mnogo, da stalno dolaze i odlaze, i da ubrzo vi{e ni~ega ne}e imati ni za sebe. Wena porodica se zvala, ako sam dobro razumeo, Mosketa. Put smo nastavili kolskim putem ka severu, prema Auzoniji. Nailazili smo ne samo na usamqene ku}e, nego i na zaseoke od dve ili ~ak tri

14

Ne sasvim. Skoro pola veka kasnije, u istoj ku}i, nai{ao sam na jednaku staricu, sa sli~no o{te}enim licem, koja me je na pri~u da nam je tokom rata darovala suve smokve ube|ivala da to ne moè biti istina, jer ih ni za sebe nisu imali. Kad sam shvatio da se radi o generacijskom pomaku, da verovatno razgovaram sa k}erkom one starice iz 1943, zainteresovalo me je da li je u oktobru 1943. godine mo`da bila van ku}e, me|u sfolatima. Potvrdila je da sve vreme rata nikada nije bila izbeglica. Dakle, bilo je ta~no da starica 1943. godine nije bila sama u ku}i, ve} je skrivala pred nama svoju k}erku, sada{wu staricu, s kojom sam razgovarao 1991. godine.

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

97

kontadinske ku}e. Gospodarske zgrade, vajate, torove, staje, ovde ne ubrajam. Skoro svuda se otvarala ista slika: ve}inom stare ène, poneki starac, od qudi sredwih godina samo kakav bogaq. Sreli smo ~ak jo{ jednu staricu s licem unakaènim od raka.15 Samo se u jednoj ku}i pojavila mla|a majka s dvoje dece. Svi su bili noi poveri poveri,, svima su sve pokupili pre nas i svuda su nam davali po pregr{t suvih smokava, ~ak i bez poniàvaju}eg moqakawa. Delovali su kao da pla}aju nekakav porez, koji im nije po voqi, ali su se navikli na wega. Kao nekakav otkup, da im stranci ne dosa|uju i da {to pre odu daqe. Ne izgledaju li tako po~eci svake mafije? – palo mi je na pamet. Kad smo odlu~ili da se vratimo istim putem, Franetov ranac je bio skoro pun smokava. Zakqu~ili smo da je svaka dodatna pregr{t sve {krtija, vaqda zbog sve debqeg ranca koji nas je izdavao. Brzo smo nau~ili da treba prositi s praznim bisagama. Pazili smo i da se pred doma}inima ne ~e{emo oko struka, da nas ne oteraju. U prvoj ku}i, na koju smo nai{li pri spustu – u me|uvremenu je i ona oìvela – staru doma}icu smo zamolili za slamu. Iz snopa s kocem u sredini mogli smo uzeti onoliko koliko smo mogli poneti. „Bar nam je ne}e spaliti”, rekla je. Vezivawe u snopove nam je i{lo ne{to teè, jer je bila mnogo kra}a i `bunastija od gorewske. Ispomagali smo se komadima blatwavog konopca koji se vukao po dvori{tu. Po{to smo tokom rada razgovarali o mnogo ~emu i tako se upoznali, za trud nas je nagradila jabukama. S pet jabuka, kad smo joj rekli da su dvojica kompawona ostala na uzvi{ici. Dobili smo i vode koliko smo hteli. hteli. Sve vreme na putu nismo sreli ni jednog mu{karca, ni me{tanina, niti nekog sli~nog nama, na sre}u, ni Nemaca. Osim u Auzoniji i po drumovima, uop{te ih nema, a i tamo su retki, mislila je ve}ina sagovornica. No}u se iz doline vi{e ~uje brujawe kamionskih motora, jer se dawu boje avionskih napada Engleza. Tako|e, ne idu u brda. Ako ste beàli pred wima, beàli ste pred svojom vlastitom senkom, ili vas je neko gadno pre-

15

Rak koè na licu starih èna u tim krajevima nije bila nikakva posebnost. I sada se mogu videti starije ène s rakom lica. Negde osamdesetih godina, na drumskoj pijaci traìo sam radwu koja je otvorena i poslepodne. Kroz otvor, sli~an ulazu u magacin, zatvoren limenom roletom, ugledao sam praznu, zadimqenu prostoriju s betonskim podom i otvorenom vatrom na sredini. Tu je ìvela starica sa strahovito unakaènim licem, do ìvog mesa, bez nosa, po svemu sude}i izolovana od drugih. Nisam mogao izvu}i od we ni jednu jedinu re~ koja bi bila razumqiva. Ispred nosa mi je povukla roletu do visine kolena. Sli~ni jadnici mogli su se videti kod nas pre rata, nedeqom i ve}im praznicima, uz put koji je vodio do èlezni~ke stanice Oto~e, gore, prema ravnici, na kojoj stoji hodo~asni~ka crkva.

98

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vario, ocenila je na{u vojni~ku hrabrost pogrbqena starica. Kako je s drudruge strane Gariqana, nisu nam znali re}i, Engleze niko nije video, ni u Skaurima uz more, kuda bi trebalo najpre da stignu, ako misle do Rima po Vija Apiji. „È „È un guaio” i „ci „ci vuole pazienza” bio je naj~e{}i komentar. Treba biti strpqiv, do}i }e oni. Primetio sam da svojim oskudnim italijanskim prolazim ne samo dobro, nego me uglavnom ne izdaje da sam stranac, neitalijan. Razumqivo, razgovor se ograni~avao na najjednostavnije, ~esto ponavqane re~i i re~ere~enice. Bili su navikli da severwaci govore sasvim druga~ije od wih, kao ja, ili neki Milanac, sigurno nisu razlikovali. Kad bih ih upozorio da sam Jugosloven, imao sam utisak da ne o~ekuju da }u govoriti neki drugi jezik od italijanskog. Pravi stranci za wih su bili samo tedeski /Nemci/. Vra}aju}i se, brzo smo shvatili da je padina prepletena stazama i putevima, vode ~ak i preko {qunka, tako da se do pe}ine moè do}i na vi{e na~ina. To nam je posebno koristilo u no{ewu slame. Preskakawe s noge na nogu po {qunku je samo za ùrbu ili za zabavu, u oba slu~aja za put nizbrdo. Puteve su sigurno koristili kozji ili ov~ji pastiri i lovci, a lovac je tamo bio svaki mu{karac, tako da nije ~udno {to su dobro utabani. Zato putevi ne najavquju neo~ekivane posete. Sada nema ni lovaca, ni pastira, kao ni koza i ovaca. Tako|e smo se uverili da se na{a pe}ina iz doline i s puta ne moè primetiti, jer je jednake tamnosive boje kao stena u pozadini. Ne moè se razaznati ni kad se gleda pravo u wu. Verovatno je izdaje senka podnevnog sunca, kad pada popreko po padini. Ali i tada je sve puno najrazli~itijih senki, odozdo te{ko raspoznatqivih. Dobro smo se sakrili. Najopasnije bi bilo pribliàvawe neprijateqa po padini, na istoj visini na kojoj stoji i pe}ina, posebno ako bi dolazio istim putem na kojem smo je, nehotice, i mi otkrili. Na stenu iznad we se ne moè pobe}i. Kad bi puzawe i bilo mogu}e, postali bismo odli~na meta. Skoro kao na streqani. U rupi na dnu stene iznad nas uhvatili bismo se u pravu mi{olovku. Jedino {to bi nam preostalo, bilo bi bekstvo prema severu, na jako strmu, ali obraslu padinu, koja na stotiwak metara prekida okomite stene iznad nas. Nije iskqu~eno da smo prethodnu no} upravo s wenog kamenitog kraja posmatrali vatromet iza planina isto~no od Gariqana. Bilo bi nam jako te{ko, ali ni gonioci ne bi imali lak posao. Lak{e bismo pobegli, ako bi opasnost stigla iz doline. Mogli bismo je blagovremeno primetiti i pobe}i u istom pravcu iz kog smo i naleteli na pe}inu. Jedino ako bi vojnici stigli pod liticu neo~ekivano i otkrili nas slu~ajno, ili ako bi nas neko izdao, bili bismo izgubqeni. I mawa grupa vojnika bi nas brzo naterala da se sami spustimo do wih i dignemo ruke.

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

99

Po povratku, koliba je bila po~i{}ena, slama s leàja pobacana u guduru, tlo pometeno do gole zemqe, a u ode}i i rubqu, navodno, na{i drugovi nemaju vi{e ni jedne va{ke. Sad treba da se o~istimo i nas trojica, pa moèmo na spavawe na sveè prostrtu slamu. Rekli su da sve vreme niko nije prolazio, {to je potvrdilo pravilnost na{eg zakqu~ivawa. Ako ne stojimo na samoj spoqnoj ivici pe}ine, ne}e nas videti niko ni iz doline, niti s podno`ja breùqka na kojem stoji pe}ina. Mateoti i Makinista su pripremali kuvane smokve za kasni ru~ak, koji je, s izuzetkom nekoliko suvih smokava, bio ujedno i doru~ak. „Noktawe” (prevod italijanskog izraza – va{ke se tamane stiskawem izme|u dva nokta oba palca – pritisak jednim noktom uz ode}u ili rubqe nije dovoqan) smo nastavili posle ru~ka. Sva sre}a {to je iza oblaka provirilo sunce koje nas je bar malo grejalo, jer smo morali polugoli sedeti na otvorenom. Me|uvreme je bilo iskori{}eno za detaqnije razgledawe ravnice koja se proteè ispod na{ih obronaka daleko prema istoku. Ima oblik trougla. Jedan wegov ugao leì u planinama s na{e krajwe leve strane: u podpodno`jima Monte Famera (1168 m), iza koje se krije Esperija, a ispred we, na prelazu iz doline Liri u dolinu Gariqano, smestila se Auzonia. Drugi ugao je na moru ispod gora, iznad Spiwe Saturnije Vekjo, s na{e krajwe desne strane. Iza wih se krije aurun{ka Gaeta. Po Vergiliju, kog koga sam ~i ~i-tao jo{ u San \ovaniju, ime joj je dao trojanski junak Eneja, kojem je u woj umrla dojiqa. Ispred gora rasprostiru se primorski Skauri s istoimenim breùqkom na obali. Tre}i ugao leì ta~no na na{oj desnoj strani i na morskoj obali, ali bar deset kilometara ispod udaqenog Monte Masika (811 m), iza koga se krije obalni Mondragone. Krak koji spaja zadwe uglove ispuwava Gaetski zaliv s prostranim pe{~ano-mo~varnim obalama, nazvanim Pantana di Sesa. Drugi ~ini gorje koje se proteè nasuprot nas i koje se od Monte Masika, blizu mora, postepeno diè prema severu. Duìnom najnièg dela wegovog grebena sazidana je Sesa Aurunka, rodni kraj satiri~ara Lucilija. Nisko pqosnato sedlo ju`no od Sese Aurunke, o~igledno je najpogodnije mesto za upad Engleza u dolinu Gariqana.16 Iskoristili su ga i Italijani, kad su progonom Burbona pre osamdeset godina uni-

16

Posebno s visine na{e pe}ine, pogorja, koja okruùju dolinu Gariqana, ne deluju visoko. Ako bismo sudili po wihovim vrhovima, isto je. Najvi{i Monte Famera dostiè mawe od 1.200 m visine. Me|utim, sve te planine i vrhovi diù se s nadmorske visine 0, ili koji metar vi{e, zbog ~ega deluju masivnije, nego vrh podjednake visine u Julijskim alpima. Posmatrano iz doline Gariqana, planine, iznad ~ijih je podno`ja na{a pe}ina, po masivnosti mogu da se porede s Karavankama, gledanim s visine Save Dolinke. Samo su strmije.

100

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{tili jo{ jednu stranu dràvu na svom tlu. Na severu, planine dostiù najve}u visinu vrhom Monte Santa Kro~e (1005 m), niè planine se jo{ ispred wega zaokruùju prema na{em levom uglu ispod Monte Famera. Tre}a stranica su, svakako, obronci glavnog masiva Monti Aurun~i, na kojima se diè na{a pe}ina. Ona je i najkra}a, iako izgleda, po{to te~e pod na{im nogama, kao najduà. Ispod M. S. Kro~e, izme|u planina, probija se u dolinu Gariqano i u velikim krivinama, pribli`no po svojoj sredini, lewo preta~e prema moru. Izgleda kao Qubqanica. Od pamtiveka na wenom u{}u love ribu ogromnim mreàma u obliku lepeze, s obale ili iz ~amca, razapetim na dve duga~ke motke. Najvi{e jeguqe. Kraj s wegove leve, kampawske strane, skoro sasvim je ravan, leì jedva koji metar iznad mora, zato je, posebno uz more, mo~varan. âk i kad doti~e izme|u gora, povr{ina Gariqana dostiè jedva tri metra nadmorske visine. Na na{oj, lacijskoj strani, dolina li na je breùqkasta, i Minturno, donekle po strani od morske obale, sagra|en je na breùqku (140 m), ~ak iz same obale viri breùqak Skauri, pa i druga naseqa su ve}inom na uzvi{icama. S visine, s koje posmatramo, to se jedva prime}uje. Anti~ke Minturne, ~ije je gradsko jezgro jo{ sa~uvano, sagra|ene su na desnoj obali Gariqana, kilometar pre ulivawa u more. Tada se jo{ zvao Liris. Sada{wi Minturno leì nekoliko kilometara severnije. Kao i u mnogim drugim gradovima na obali, na primer, u Pestumu, ju`no od NapuNapuqa, i stanovni{tvo Minturna neprestano je prore|ivala malarija koju su izazivali rojevi komaraca anofelesa. Preko Pons Tirenusa, koji ~e ~esto sto pomiwe Ciceron, Liris je kroz Minturne premo{}avala dolaze}a Vija Apija. Sagra|ena je jo{ pre Rimqana uzdu` obale, da {titi etrursku trgovinu s gr~kim jugom od divqih samnitskih i ostalih plemena po planinama u unutra{wosti. Vodila je sve do Brundisiuma /Brindizija/ u Kalabriji. Pribli`no tamo, gde je nekada stajao Pons Tirenus, sada stoji Ponte di Gariqano, vise}i most na debelim èleznim lancima. Pri~vr{}eni su na svakoj obali sa po dva debela, na vrhu tupo zaobqena, okrugla stuba od belog mermera. Iako svaki stub ~uva po jedna sfingica sa svake strane druma, vi{e nije u upotrebi. I wih je jako na~eo zub vremena. U sada{woj formi postavili su ga napuqski Burboni. Time su zadobili pravo da ga i sru{e. To su i u~inili 1860. godine, artiqerijskom paqbom ispod Minturna (tada se zvao Treto, ad Trajektum), da bar donekle zaustave napredovawe Pijemonteza i Garibaldija, i omogu}e Fransoau II II,, wegovoj vojsci i dvoru bekstvo u papsku Gaetu. Kasnije su ga novi gospodari obnovili, kao {to su obnovili i staro ime Minturno.

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

101

Dowi tok Gariqana bio je i u ranijoj istoriji svedok brojnih bitaka. I 1503. godine preko wega su beàli Francuzi, tada pred {panskim vojskovo|om Gonzalesom Fernandezom de Kordoba, mo}nim Gran Kapitanom, zvanim obi~no El Kapitano. Poraèni Francuzi su se tada sklonili u Gaetu, gde su, zbog pomorske blokade {panskog admirala Kardone morali kapitulirati. Time je na tri stotine pedeset godina u~vr{}ena {pansko-habsbur{ka vlast na italijanskom jugu. [est stotina godina pre, godine 915, u suprotnom pravcu beàli su preko u{}a Gariqana Saraceni, koje je pobedio papa Jovan X.. Tada se Gaeta iskupila za sudbonosni potez svog vojvode od pre nekoliko decenija, koji je podstakao Saracene iz Agropolija (ju`no od Pestuma) da navale na Monte Kasinu. ûven je i krajwi levi ugao doline Gariqano na prevoju ispod Monte Famera. Na uzvi{ici iznad wega sazidana je tvr|avica Auzonija, anti~ka Auzona. Ime, koje je, kao i Esperija, po{tovano u Italiji, mnoge ustanove se ponose wime, dolazi od gr~kog naziva plemena Aurunka. Nekad su sva plemena u okolini, Aurunci i Sidi~ini, u vreme helenizma i cela negr~ka Italija uop{te, bili poznati pod imenom Auzoni. Uprkos tome, ime je ponovo dobila tek ujediwewem Italije, godine 1862. (u me|uvremenu se zvala Le Frate, jo{ pre Kastrum Fraktorum). Drum ispred nas, koji se iza Auzonije, sa prevoja, na koji se diè iz Pontekorva i Kasina u dolini Lirija, spu{ta u smeru sever-jug u sve {iru dolinu, nastavqa put izme|u niskih breùqaka prema moru s na{e desne strane, gde se izme|u Minturna i Spiwe Saturnije di Soto gubi iz na{eg vida. Kod Skaura uzdu` Gaetskog zaliva dostiè Viju Apiju. Ona se isto~no od Minturna, nekako do Gariqana jo{ i vidi, daqe, prema istoku se gubi, verovatno u beskrajnim mo~varnim izmaglicama. Ispod Auzonije te~e korito, bujicom use~ene Auzente, deluje sasvim prazno; direktno ispred nas je, mostom Orefi~i, izveden drum preko we, a potom se sve vi{e udaqava prema istoku i ubrzo gubi me|u breùqcima i rastiwem isto~no od Minturna. Negde u daqini zavr{ava se u Gariqanu, predaleko da bi se moglo videti. Sasvim ispod Auzonije, gde teku drum i korito jedno uz drugo, nalazi se prostrana pineta, sa crkvom Madona del Pijano. Svojim tamnim zelenilom izdvaja se kao ostrvo iz sivila kamewa i bleduwavog sasu{enog li{}a. Osim druma, koji preko prevoja kod Auzonije povezuje obe doline, dolinu Lirija na severu i dolinu Gariqana na jugu, u pravcu M. S. Kro~e vodi jo{ jedan, lo{iji drum, {to se i iz daqine vidi. Uspiwe se na severoisto~ne padine i preko wih do naseqa Koreno Auzonio. Nedaleko od Korena gubi se u planinama, niz wegove padine, nevidqive od na{e pe}ine, vijugavo se spu{ta sve do mesta gde se kroz sutjesku me|u visokim planinama probija reka Gariqano iz doline Lirija u dolinu Gariqano.

102

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Takva je, dakle, panorama u kojoj }emo ugledati Engleze, kad se budu probijali prema Gariqanu. Mo}i }emo da ih vidimo i ~ujemo vlastitim o~ima i u{ima, bar po buci i pra{ini koje }e izazvati. Mora}emo brzo da se spustimo u dolinu, da ne zakasnimo, jer ih treba pozdraviti pri dolasku. Kad pre|u Gariqano, vi{e ih niko ne}e zaustaviti. Uprkos tome {to je sve krenulo gore nego {to sam zami{qao u San \ovaniju, pomisao da treba samo mirno ~ekati na izabranoj osmatra~nici, bez napornog savladavawa brda i dolina, delovala je sasvim umiruju}e. S ne{to za zak ka{wewa, dodu{e, kona~no sam u situaciji koju sam èleo. I vreme se iz dana u dan popravqalo. Umiruju}e je bilo i to {to je ve} iza nas i generalna proba prodora Engleza u dolinu Gariqana. Po lancima planina na suprotnoj strani Gariqana, tekla je, naime, sino}wa bitka, ili ono {to smo posmatrali s grebena, ispod koga smo se sada smestili na udobnu i sigurnu osmatra~nicu. Nije iskqu~eno da je od nas bila udaqena trideset i vi{e kilometara. Mo`da su se borili uz reku Volturno, koja te~e dvadesetak kilometara jugoisto~nije od Gariqana, po ravnici koja se proteè iza tog lanca planina. Po onome {to smo videli tokom no}i, nismo mogli stvoriti odre|eniju predstavu. Sa stopostotnom sigurno{}u ne mogu tvrditi da li smo zaista bili svedoci engleskog forsirawa Volturna. Nisu vaqda proslavqali Garibaldijevo uni{tavawe burbonske armije na Volturnu pre osamdesetak godina, a jo{ mawe na{e sme{tawe u loù „sredozemnog teatra”17 iznad Garigliana. Zaista je {teta {to je Stiliko dao da se spale Sibiline kwige. Ina~e bismo mogli da devicu iz bliskih, izvorno gr~kih, neko vreme i etrurskih Kuma (Cumae (Cumae), ), koja je bila najpo{tovanija u Italiji, priupitamo ne samo ~emu smo to bili svedoci18, ve}, pre svega, ~emu }emo tek biti svedoci.

Vojnu oblast Sredozemqa saveznici su nazivali „„Mediteranean Mediteranean Theatre”. Theatre”. Komanda je bila u Alìru (AFHQ (AFHQ). ). 18 Ipak, datumi se poklapaju, i bez Sibile skoro da nema sumwe da smo bili svedoci bitaka za Volturno. U no}i na 13. oktobar 1943. godine Peta armija je zapo~ela bitku za prelazak preko Volturna, koja je trajala nekoliko dana. Wenom ameri~kom [estom korpusu, na severnom delu blizu Kapue, prelazak je uspeo jako brzo, britanski Deseti korpus, na ju`nom delu, i pored toga {to su se u nameri da omogu}e uspostavqawe sigurnog prelaska na desnu obalu Volturna, mawe engleske jedinice iskrcale i na morsku obalu u nema~kom zale|u, nai{ao je na niz te{ko}a. Iako su ga nekoliko dana kasnije ~vrsto dràli u svojim rukama, preko wega se vaqalo mno{tvo vojske i oru`ja i odmah se utvr|ivalo. Tako je Petnaesta armijska grupa 19. oktobra mogla da saop{ti vojnom ministarstvu u Londonu da se neprijateq povla~i na nove odbrambene poloàje, na Monte Masiku, i na kraj Rokamonfina ispod vrha M.S. Kro~e (PRO (PRO WO 106/3916). 17

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

103

Postepeno poboq{awe vremena imalo je i neprijatne posledice. U blizini pe}ine vi{e nije bilo vode. Do poto~i}a, use~enog bujicom Pi{inola, {i nola, koji te~e u pravcu Spiwa u dolinu, bilo je daleko i, pre svega, opasno, osim toga, na na{oj visini bio je jo{ uvek suv. Tegqewe vode iz bunara kraj ku}a ispod nas bilo je isuvi{e naporno. Osim dve ~uturice, ninismo ni imali potrebnih posuda, nigde nismo mogli na}i neku ve}u opletenu bocu ni ov~ije mehove, po zaseocima su se zakliwali da ih nemaju. Tako smo vodu koristili samo za najnu`nije potrebe. @e| smo gasili samo kad smo se spu{tali po hranu, vodu za pi}e je nudio svako, a jeli smo samo nekuvane suve smokve. Ponegde bismo dobili po jabuku. Kukuruznog bra{na ili krupice nije bilo nigde, ~ak ni kad bismo se spustili dubqe u dolinu, na podru~je Korijano, ili na obronke ju`nije, prema Spiwu, na podru~je Rinola, ili zaselak Pi{inola, s druge strane poto~i}a, gde je bilo nekoliko seoskih ku}a. Prednost suvih smokava bila je u tome, {to nismo morali loìti vatru. Dim iz pe}ine upozoravao bi na nas u celoj dolini. Trpeli smo i druge, mnogo gore neprijatnosti. Ve} prve no}i, posle va{qive bartolomejske, zakqu~ili smo da nije bila dovoqno krvava. Te{ili smo se da poneka preostala va{ka i nije tako opasna. Mo`da su se, i pored preciznog ~i{}ewa, sa~uvale u rubqu, mo`da ih ima i u slami od koje su na~iweni zidovi kolibe, a mo`da ni sa poda nismo sve po~istili. Verovatnije je da su se pre tamawewa izlegle gwide koje se te{ko prime}uju prostim o~ima. Zato smo postali svesni opasnosti tek kad ih je ve} bilo za celo poqe, posebno oko struka i u koraku. Svla~ewe i noktawe je zato postalo svakodnevni posao. Naj~e{}e smo se bacali na wih oko podneva, kad bi se zagrejala atmosfera, i kad bi stari ugrizi po~eli ja~e da svrbe. Me|utim, {ta god da smo preduzeli, nismo mogli da se otarasimo va{ki. Ni kolowska vodica Kaloderma, kojom smo prelili sve zapa}ene gwide, nije pomagala. Postepeno smo postajali pravi stru~waci za gwide. Svetle i tamnije, neke skoro crne, tamno i svetlo sive, ve}e i mawe, one s duga~kom crvenom crtom na belom zatku, sa skoro kvadratnom mrqicom, i verovatno najplemenitije, sa crvenim krstom u wemu. Zvali smo ih templarima, iako su imale konkurenciju u latvijskoj Bra}i ma~a. Prema neproverenoj teoriji, razvijenoj u pe}ini ispod najvi{eg grebena Monti Aurun~a, u oktobru 1943. godine, ove su bile najopasnije. Ubrzo po dolasku u pe}inu, jedan za drugim dobili smo proliv. Po na{em uverewu, uzrok su bile smokve, kriva je mo`da bila i neprokuvana voda. Kad je najpre proteralo te ralo Mateotija, svi smo zbijali {ale na wegov ra~un. Posle nekoliko dana mogli smo zbijati {ale samo svaki na svoj ra~un. Ni proliva nismo mogli da se otarasimo. Nije i{lo ni bez smokava niti bez neprokuvane vode. Suve smokve postale su glavna, ako ne i jedina hrana hrana,, vodu nismo imali

104

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

gde da prokuvamo, morali smo je piti tamo gde smo nai{li na wu. Jo{ je bilo dobro {to je konstrukcija toaleta na pquskawe s pe}ine jednostavna i efikasna, i {to nismo morali brinuti za wegovo ispirawe. Dokle god je dopirao pogled, nisu se prime}ivale nikakve vojne aktivnosti, ni u dolini, ni u brdima, niti u vazduhu. Beli balon~i}i u vazduhu, daleko na istoku, koji su se vremena na vreme pojavqivali, pa potom polako bledeli i nestajali, nisu se brojali, iako su oni verovatno dolazili od protivvazdu{ne odbrane, mo`da u Kapui ili Kazerti, koje su zasigurno ve} odavno engleske. Sve je odavalo utisak, kao da je zakqu~eno primirje, ako ne ~ak i mir. Drumom izme|u Auzonije i Minturna i Gaete mogao se primetiti saobra}aj saobra}aj vojnih transporta, u grupi se kretalo samo po nekoliko kamiona koji bi, sude}i po spoqnom izgledu i skromnoj straì, mogli prevoziti i glavice kupusa. Pa i oni su se pojavqivali jako retko. Bilo je sasvim sigurno da je ~itava dolina zapadno od Gariqana jo{ ~vrsto u nema~kim rukama. Prema relativno velikoj ùrbi kojom su saveznici preplavili Siciliju i po ~izmi stigli do Napuqa, tako ne{to nije se moglo razumeti. @ivot na pe}ini svakog dana je postajao ne samo dosadniji, nego i bezizgledniji. Proliv i va{ke, da ne pomiwem glad, zamarali su nas sve. Po~ele su da nas brinu i cipele. Ogulile su se spu{tawem po {qunku, na nekima su zinule rupe. Na mojima se kombinovani ùto-sme|i ùto-sme|i boks izmenio u prqavobeli semi{. I pored toga jo{ nisu propu{tale vodu. Kako bismo ih sa~uvali, u dolinu smo i{li utabanim putevima, a to to je zahevalo vi{e vremena. êtiri sata za izvo|ewe dobre svakodnevne akci ci-je za snabdevawe, postalo je pravilo. Poku{aji da uhvatimo kakvu ìvotiwu uvek bi se izjalovili, uprkos tome {to je Makinista tvrdio da }emo zamkom, koju je doneo iz doline, lako uhvatiti zeca ili lisicu. Naàlost, ni ma~ku nismo videli, a kamoli uhvatili. Mora da su imale ~ast da se na|u na jelovniku davno pre na{eg dolaska. Divqa~, ako je i{ta preostalo, po ekonomskoj teoriji me|unarodnih pokreta faktora, najverovatnije je sva pripala Englezima, gde je i imala vi{u cenu. Wihovo bombardovawe podno`ja mo`da bi ubilo koju skrivenu kozu ili ovcu, ali gladnih usta u dolini bilo je isuvi{e da bi i{ta sa~ekalo na nas. Sve je ukazivalo na to da je volovska gozba u guduri za nas uistinu bila posledwa ve~era.

Dosadna razonoda Prvu promenu donelo je obla~no jutro, kad smo iz pravca mora, nekako od Spiwa, za~uli zloslutno zavijaju}i zvuk, kao da se izvija iz metalnog

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

105

tunela. Trenutak potom, kad se razlegao potmuli pucaw i potresao svu atmosferu, postalo je jasno da smo ~uli topovski pucaw. Ni{ta se nije videlo, de lo, sve se doga|alo duboko u planinskoj useklini, u kojoj je sme{ten Spiwo. Da je {rapnel doleteo iz topova s engleske strane i rasprsnuo se u useklini oko Spiwa, zvuk eksplozije bio bi sasvim druga~iji. Pre svega, ne bi bilo onog zloslutnog muklog zavijawa. U razmaku od nekih pola sata, sve se jo{ jednom ponovilo. U zati{ju, koje je usledilo, na{e po~etno odu{evqewe preobrazilo se u novo razo~arawe. I bez poznavawa temeqne artiqerijske ve{tine, znali smo da se radi o dalekometnom topu, mo`da i o vi{e topova koji pucaju iza Spiwa, dakle, iza na{ih ramena, desno, daleko prema istoku, verovatno nekud preko planina Monte Masika, s druge druge strane Gariqana. U dolini ispred planina, eksplozije se nisu mogle videti, de ti, ni na wima, tako|e, jer takvi te{ki topovi ne bi mogli ostati neprime}eni. To je zna~ilo da granate lete iza Monte Masika, a to je bilo isto kao da Englezi jo{ uvek nisu zauzeli planine iza Gariqana. Top je verovatno bio ukopan na drumu koji smo zapazili pri prvobitnom spu{tawu s Ravegrandea, skriven iza nekoliko metara {irokog grebena prema dolini. Ina~e bi ga Englezi sigurno napali bombarderima. U dolini su bili iznena|eni kao i mi, nekolicina andiamo raggiungere ge re,, na koje su naleteli Italijani koji su se tog dana spustili po hranu, potvrdili su da puca te{ka artiqerija i da je iza Spiwa sme{tena cela baterija. Mora da su je dovukli po Apiji, ili no}u, ina~e bismo primetili transport. Narednog jutra pucawe se ponovilo. Ga|ali su iz vi{e topova, po va, za jedan top vremenski razmaci su bili prekratki. Mora da su svi bili bi li podjednako te{ki i mora da su tukli na podjednakoj razdaqini. Paqba je trajala vi{e od dva sata. Popodne se sve ponovilo. Slede}eg jutra opet, jako rano, pa jo{ jednom popodne. Posle toga, svakoga dana, jednom ili dvaput dnevno, ujutro bez izuzetka. Tako je tutwawe nema~ke artiqerije postalo deo na{e svakida{wice. Dotakli smo front. Naàlost, s nema~ke strane; Englezi mora da su strahovito daleko. Jednog sun~anog prepodneva ponovila se Rokaseka, samo {to sam posledice mogao posmatrati izbliza. Iza planina, zapadno od Auzonije, pribliàvala se vazduhoplovna flota. Sede}i na zemqi, iza kolibe, tokom svakodnevnog noktawa, bezbri`no smo ih posmatrali. Bog zna, kud su se uputili? Minturno, Formija, Gaeta? Pre nego {to smo se pribrali, muwevito su se usmerili ka zemqi i i{~ezli ispod ivice pe}ine. U istom trenutku razlegla se èstoka mitraqeska paqba. Nije iskqu~eno da su avioni bacili bombe, me|utim, zbog buke od eksplozija koje su usledile, pre svega zbog na{eg uzbu|ewa, nismo ih mogli primetiti. Kad smo sko~ili na noge i stigli na ivicu pe}ine, sve je ve} bilo gotovo. Avioni su se u istom

106

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

rasporedu podigli i nestali prema moru. Sude}i po na~inu napada, sigurno su bili mustanzi. Na drumu ispod nas, u gotovo istovremenim eksplozijama, vatri i, najpre crvenom, a onda sve crwem dimu, na{la se skupina od {est nema~kih vojnih kamiona koji su se kretali u pravcu Minturna. Na prvi pogled su se dobro videli, ubrzo potom po~eo ih je prekrivati dim, pa smo u wegovim oblacima vi|ali ~as jedan, ~as drugi, ~as spreda, ~as pozadi. Zadwi se uz golo drvo, vaqda uz neku jabuku, postrance zario u jarak sa svoje desne strane, upravo se prevrtao na bok, pri ~emu je polomio jabuku. Iz wega su se na sve strane iskotrqali limeni sudovi. Ne{to ih je zavr{ilo u jarku. Kroz vrata kabine izvukao se voza~, izgubio ravnoteù i ostao da visi na wima. Dva kamiona su se zaglavila s motorima u levom jarku, zadwi to~koto~kovi jednoga od wih str{ali su u vazduh. Dvojica vojnika su preko {oferske kabine vi{e pali, neko iza{li iz wega, prebacili se na ivicu druma i nestali u jarku. Dvojica su izba~ena prema sredini druma, ko zna odakle. Kad se dim donekle razi{ao, na drumu je ostao da leì jo{ samo jedan nepokretan vojnik. Ne{to daqe, dva kamiona, postavqena ukoso u uglu, jedan do drugoga, jo{ su se kretali drumom. O~igledno se jedan zario u onoga ispred sebe i gurao ga napred. Udarao je svojim levim bokom o wegov levi bok, motorom okrenutim u suprotnom pravcu. Iz ova dva kamiona {i{tali su najja~i plamenovi; teàk dim, koji je od wih potiskivao levante drumom prema Auzoniji, bio je najgu{}i. Goreo je i put ispod wih, verovatno se razlila nafta, ili tako ne{to. Samo je iz predweg kamiona isko~io gologlavi vojnik, voza~, i odmah pao. Kamion ispred ova dva se tek zaustavqao, bio je mo`da dvadesetak metara udaqen od najgoreg dima. Iz wega su iskakali vojnici pod {lemovima i s pu{kama u rukama, beè}i prema niskom zidu uz nasade maslina. Dvojica su pala i ostala da leè, neki su se jedva vukli, jedan je odsko~io unazad i pomogao zaostalom. Wihov kamion uop{te nije goreo, samo se nagnuo ulevo i zaustavio. Aviona vi{e nigde nije bilo, nismo ni gledali za wima. Tu i tamo poneki vojnik bi pretr~ao drum, crni dim se i daqe vijao. Opet je zavladao potpuni mir, bar do nas nije dopiralo pucketawe koje je sigurno izazivao sve slabiji poàr. Avioni }e se vratiti i ponovo napasti, pomislio sam, kao i nema~ki vojnici kojih nije bilo na vidiku. Ipak se nisu vratili. Kad su to i Nemci shvatili, po~eli su bauqati iz jaraka, iz masliwaka su iza{la dvojica, podupiru}i jedan drugog, iz prvog kamiona izvukli su dvojicu, naizgled mrtvih, kamerada. Na travi, pored jarka, s na{e strane, sada leè trojica, preìveli pregledaju kamion, vaqda se pitaju da li je jo{ upotrebqiv. Verovatno nije, jer se jedan za drugim vra}aju. Nekolicina u grupi odlazi prema Auzoniji. Oni, koji su ostali, si-

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

107

gurno su raweni, jedva se vuku. Neki leè, neki sede pored jarka. Dvojica pomaù rawenicima, ùre od kamiona do kamiona, vra}aju se, ma{u rukama, ka ma, vaqda u o~ajawu, jer ne nalaze zavoje i injekcije. I mi smo mlatarali rukama. Jedan drugome smo dokazivali kako se odvijala celokupna operacija. Ni u ~emu se nismo slagali, osim u broju kamiona i mrtvih vojnika koji su ostali da leè na drumu, kao i da su vojnici vikali i urlali, iako se na velikoj razdaqini nisu mogli ~uti. Posebno stoga {to je levante duvao paralelno s padinom, daqe od nas. Za takvu nesigurnost, osim razdaqine, bilo je jo{ nekoliko objektivnih razloga. Uprkos dobroj vidqivosti i svetlom putu, qudske prilike su se jedva razaznavale. Neke doga|aje skrivali su kamioni, posebno dim, koji je povremeno prekrivao celokupnu scenu. Glavni razlog je bilo na{e uzbu|ewe i nemogu}nost pra}ewa doga|aja na vi{e mesta istovremeno. Mada je popri{te doga|awa zbog udaqenosti bilo malo i moglo se zato celo obuhvatiti pogledom, detaqnije pra}ewe doga|aja na jednom kraju nije nam dozvoqavalo posmatrawe ostalih mesta. Jo{ je verovatnije da je pogled beào s jednog kraja na drugi, ne ostavqaju}i vremena da se doga|aj ureè u pam}ewe. Osim toga, neprestano smo morali paziti da se u uzbu|ewu ne okliznemo niz travnatu ivicu pe}ine koja je bila o{tro odse~ena. Dalmatinci su jedva zadràli Andriju, kad se spotakao o vlastitu nogu. Kad smo se u prepirci koliko je vojnika ostalo da leì na putu, ponovo na{li na ivici pe}ine, kako bismo zakqu~ili ko je u pravu, vi{e nije bilo nijednoga, nijednoga, ni mrtvog, ni ìvog, ni rawenog. Jesu li ih odvezli spasioci, a da mi to nismo ni primetili? Ili su se povukli u masliwak, odakle se ne vide? Ostali su samo kamioni. Tamo, gde su se bili i zaustavili. Saobra}aj na drumu je bio preslab da bi kome smetali. Sigurno se moè pro}i pored wih. Popodne smo primetili da su tri kamiona, koji su ostali na kolovozu, gurnuti preko ivice puta. Ko i kada ih je izgurao, nismo videli. No}u je nestao prvi, jedini koji nije izgoreo, a druga dva ubrzo potom. Uzbudqiv doga|aj nije nimalo ublaìo narastaju}u malodu{nost. Za{to Za {to ~ekati, mo`da samo treba pre}i dolinu, pa }emo sti}i do Engleza. Iza Spiwa Nemci ga|aju savezni~ku pozadinu, linija fronta je, dakle, ve} na grebenima gora na suprotnoj strani Gariqana, mo`da na wihovim podno`jima, bili smo spremni da na brzinu promenimo mi{qewe. Kad bi svi ~ekali kao mi, u brdima iza nas i po padinama skupilo bi se na stotine andiamo raggiungere. raggiungere. Osim pojedinaca, nigde se ne vide. Sigurno su nas svi pretekli. Dalmatinci su komentarisali da se jo{ uvek kriju u La Vali i po okolnim planinama. A da smo mi ispred svih. Ako ne idu preko doline, onda znaju da je preopasno. To „samo preko doline” dugo je najmawe deset kilometara. Nigde nijednog Nemca, seqaci u podno`ju i kaù da ih

108

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nema, sledio je suprotni komentar. Poslepodne, kad smo ve}, bog zna po koji put, razmotrili razloge za i protiv odlaska preko doline, opovrgnuto je zavodqivo ube|ewe da u woj vi{e nema Nemaca. Razli~itim putevima ispod nas, pewao se, u ùrbi, ve}i broj italijanskih civila i vojnika. Po{to smo mogli da ih vidimo samo dok se nisu kretali iza stena, nismo mogli ustanoviti koliko ih zapravo ima. Izgledalo je kao da se ve}ina usmerila ka na{oj pe}ini. Zar znaju za wu i nameravaju da se ovde nastane? To bi pokvarilo sve na{e planove. Kad se za~ulo poznato „scampa” „scampa” kojim su upozoravali jedni druge, laknulo mi je. Beàli su. Pred kim drugim, ako ne pred Nemcima? Upla{ili smo se i mi, i jednih i drugih, iako Nemce nigde nismo videli, ni na padini, niti u podno`ju, sve do drve}a. Mora da jako zaostaju. Za{to onda Italijani tako uznemireno beè? Sa svim prtqagom, {to smo brè mogli, spustili smo se s pe}ine i sakrili iza we. Otuda moèmo pobe}i niz padinu levo i desno, po potrebi. Na steni je ostao samo Frane, da nas upozori na Nemce, ako se stvarno pojave. U nu`di bi u trenutku bio kod nas, da beìmo daqe. Na sre}u, begunci nisu stigli ni do {qunka ispod pe}ine, a kamoli do we. Beàli su ispod we, u pravcu iz koga smo mi stigli kad smo prvi put naleteli na pe}inu. Tako su se prema nama potpupotpuno otkrili. Dok smo se skrivali, nismo mogli ustanoviti koliko ih stvarno ima. Posledwi je nosio pu{ku preko ramena. Za{titnica na za~equ, pomislio sam. Koliko sam mogao oceniti na razdaqini, bila je to lova~ka dvocevka. Kad se na{ao nekako na na{oj visini i ve} krenuo u suprotnom smeru, okrenuo se prema pe}ini i u trku za drugovima povikao, kao da govori nama, „Scampare, „Scampare, partigiani, scampare!” Pri tome je mahao pu{kom u pravcu svog bekstva, kao da nam pokazuje kuda treba da beìmo i mi. To me zaprepastilo, jer je zna~ilo da poznaje pe}inu, kao i ko se krije u woj. Kako je saznao? Od nas sigurno nije, tvrdili su Dalmatinci. Me|utim, pri~ali smo da smo iz Jugoslavije, ona dvojica da dolaze s Ponce, zakqu~ak da smo partizani, nije zahtevao mnogo pameti. Da smo na pe}ini, mogao je da vidi svaki me{tanin koji nije bio slep, pa i stare ène, koje sigurno poznaju svaki pedaq padine iznad svojih ku}a. Bog zna, koliko puta su tuda terale ovce ili koze na pa{u. Ina~e, povik partigiani partigiani,, mogao bi da se odnosi i na wih. Da li je hteo re}i da su momci koji tr~e s wim pred Nemcima, partizani? Nisu vaqda partizani kapetana Rosija19?

19

Pregledom arhiva savezni~kih armija u Italiji iz 1943. godine, u junu 1995. godine ustanovio sam da je Rosi zaista postojao, iako ne nu`no kao kapetan. U originalnim dine Secret War Diaries Pedeset {este (londonske) divizije, s datumom 5. novembra, zabeleèn

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

109

Do kasno u no} Nemaca nije bilo na vidiku, a no}u bi u brdima bili vi{e izgubqeni od me{tana, pa i andjamo ra|un|ere, koji su se ve} dobro upoznali sa svim delovima planine Monti Aurun~i. Zato smo se vratili na pe}inu. O~ekivali smo da }e se begunci pre ili kasnije vratiti u dolidolinu. Mada je bilo nemogu}e pro}i pored pe}ine, a da ih mi ne ~ujemo, posebno no}u, niko ni{ta nije ni video, ni ~uo. Nisu se vratili ni slede}eg dana. Zar su ostali na planinama Monti Aurun~i? I najva`nije, gde su se skupili, {ta su radili u dolini, ili bar na podno`ju padine? Da li se svi zajedno kriju u nekoj zaba~enoj, prikrivenoj nastambi, nekom ve}em ov~jem toru? Mo`da je to grupa koja je poku{ala da se probije preko doline, pa nije uspela? Ako se isuvi{e pribliìla Auzoniji, ili pak, ako uop{te ima nameru da izbegne dolinu i pre|e s Monti Aurun~a na wihove isto~ne obronke, koji seù do i preko Gariqana, mimo Auzonije, mogla bi naleteti na Nemce. Ne treba mnogo da se krene u bekstvo. Me|utim, da li je beàwe moglo trajati dva kilometra, koliko na prvi pogled iznosi razdaqina izme|u Auzonije i nas? Samo u slu~aju da su ih Nemci pratili do padine. Nemci na padinu nisu stigli, a Italijani su beàli i daqe. Pa i onaj s pu{kom? Mo`da je samo pridruèni me{tanin. Da je znao za pe}inu i za nas, u tom slu~aju ne bi bilo iznena|uju}e. Mo`da je tr~ao posledwi ba{ zato da nas upozori, {to nam je i vredelo, bez sumwe, da ne izda ni nas, ni na{u pe}inu ostalima? Mnogi bi se obradovali takvom skrovi{tu. Mo`da }e nam se javiti po povratku. A mo`da samo on pripada partizanima? Imali smo jo{ jedno tuma~ewe koje smo na kraju ipak odbacili. U ku}ama, u kojima su ìvele samo starice koje su nas darivale suvim smokvama, kriju se doma}i momci i mu{karci, sasvim sigurno tesno povezani me|u sobom, i koji obave{tavaju i upozoravaju jedan drugog na opasnost, kao {to su Nemci, a nas, kao dosadne muve zbog kojih moraju da se kriju, otpremaju smokvama i saose}ajnim pogledima svojih nona. Ovo tuma~ewe smo, zapravo, odbacili samo delimi~no, jer bismo ispali prevelike budale pred samima sobom. [ta bi nateralo skrivene momke i mu{karce da se zajedno upute iz udobnih skrovi{ta i nagnaju u goru, izlaù}i se tako Nemcima? Ako se zaista kriju, Nemci bi, ako se odlu~e za raciju, tu i tamo po-

je izve{taj obave{tajne slu`be, dobijen od karabiwera iz Rokamonfine, da je pre tri meseca engleska podmornica iskrcala u blizini Gaete tridesetogodi{weg Italijana Rosija, sa radio-predajnikom, preko koga im je iz kraja San Bja|o blizu Fonda slao vojne podatke. Posle kapitulacije Italije pre{ao je Nemcima (PRO (PRO WO 169/882, In and Out Logs). Logs). Qudi su verovatno ~uli za nekog engleskog agenta Rosija i u bujnoj ma{ti pretvorili ga u partizanskog komandanta, iako je tada ve} radio za Nemce. Istina, u Italiji ima mnogo Rosija.

110

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nekog i{~a~kali iz wegove rupe, odvukli na prisilni rad, s koga bi pre ili kasnije pobegao, dok bi ve}ina ostala u pripremqenim skrovi{tima. Kao i tokom dotada{weg boravka u pe}ini, Nemaca i daqe nije bilo na vidiku, vi{e se nije pojavila nijedna grupa begunaca, ni ova, ni neka druga, a ni „partizana” s lova~kom pu{kom vi{e nismo videli. Kao i pre, pri spu{tawima niz padinu po smokve, nai{li bismo na pokojeg andjamo ra|un|ere. Izgledalo je da je wihov glavni talas pro{ao. Svi su ve} na drugoj strani, bojao sam se u svojoj zavisti, ili, kao {to misli Frane, zaista negde u okolini Ravegrandea o~ajni~ki ~ekaju da se Englezi ve} jednom pokrenu. Jedan od takvih andjamo ra|un|ere nas je podsetio kako je svet mali. Jednog dana, kasno popodne, Frane se iznenada razveselio. Sandro, eno tamo, ide jedan od tvojih, Slovenac! Duboko ispod nas, spu{tao se niz padinu jedan stariji mu{karac. Kako ga nismo primetili kad je prolazio pored nas? muwevito mi je pro{lo kroz glavu. Frane je iz sveg glasa vikao za wim „Dotore, dotore, ~ekaj, dotore!” Doktor nije reagovao, kao da ne ~u ~uje. je. Pre nego {to je objasnio o ~emu se radi, Frane se spustio po useku s pe}ine i po {qunku duga~kim skokovima sustigao slovena~kog doktora koji nije skretao s puta. Iako smo ih jedva razaznavali, ubrzo je bilo jasno da se Frane prevario, da mu{karac koga je, navodno, prepoznao, nije bio ni doktor, ni Slovenac. Po povratku, Frane nam je ispri~ao da je na Ponci bio jedan stariji Slovenac, sa ~udnim navikama. Dva puta dnevno, svakoga dana, rano izjutra i kasno popodne, na vrhu stene, na ivici logora s pogledom na more, ski skidao dao se i po pola sata go radio ve`be. Bio je advokat iz Maribora, zato su ga i zvali dottore dottore.. Jako te{ko se navikao na logorski ìvot, ali je bio u prednosti, jer je perfektno govorio italijanski. Pred Nemcima se s poro porodicom dicom prebacio u Qubqanu, zvao se Vinko. Shvatio sam. Nije vaqda Vinko Rapotec? Jeste, on je, Dragi~in stric, brat tr{}anske tetke Dore, poreklom iz Kozine kod Trsta. Svet je stvarno jako mali. Po{to je posle Prvog svetskog rata pobegao iz Italije u Jugoslaviju, Italijani su ga sve vreme dràli na spisku. Ubrzo posle prebega iz Maribora u Qubqanu, uhapsili su ga i internirali na Izola Poncu. Za wega sam znao samo po Dragi~inom pri~awu. Budu}i da ga nisam li~no poznavao, nekako mi je kliznuo u senku pam}ewa, posebno {to je, gledaju}i iz Qubqane, Ponca delovala kao da je na kraju sveta. Kakva slu~ajnost, da ga poznaje prvi Jugosloven koga sam susreo daleko od ku}e u italijanskim planinama! Gde je sada? Navodno, ostao je u Fondi, da do|e do dokumenata, bez wih nikuda nije smeo, iako bi mogao da ode ku}i. Sada sigurno vi{e nije tamo. Kasnije sam saznao da je s potrebnim dokumentima o identitetu u Fondu

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

111

stigla wegova k}erka Marijica, imala je dobre veze u Opatiji, odakle joj je bila majka, i odvela ga sa sobom u Qubqanu. Po{to je bio poznati angloanglofil, bio je predsednik Englesko-jugoslovenskog dru{tva i Rotari klu kluba, ba, tako|e i po~asni konzul Francuske republike, jedva sam shvatio kako to da se nije odlu~io za raggiungere raggiungere. Doga|aj s grupom Italijana koji su beàli i daqe je izazivao debate u vezi sa ra|un|ere. Ako je cela grupa Italijana, koji su lak{e od nas dobijali informacije od me{tana – kao doma}i, Andrija je kao obave{tajac bio isuvi{e detiwast, a Mateoti premalo prakti~an – htela da pre|e na suprotnu stranu, pored Auzonije, za koju su morali znati da je u rurukama Nemaca, verovatno je prelazak doline ocenila preopasnim. Me|utim, gde li samo stoje ti Nemci, kad ih mi ne vidimo, a me{tani tvrde da ih nema? Da se nisu zbunili u procewivawu i platili ga pani~nim bekstvom natrag na La Valu, visoko u Monti Aurun~e? Sve sam vi{e bio ube|en da }e breg morati k Muhamedu. êkawe je ostavqalo sve mawe prostora za nadu. Nikome nisam govorio, ali mozak mi se polako sve vi{e bavio samo tim pitawem. Kojim putem treba i}i? Direktno preko doline? Nije li mo`da posledwi trenutak? Zar teretni saobra}aj dolinom nije sve ve}i, a Nemaca sve vi{e? U Auzoniji tako|e. Jednog popodneva u razmi{qawu me je prekinulo Andrijino upozorewe da na krajwem jugu vidi dva broda koji se pribliàvaju obali. To je bilo ne{to novo. Do sada nismo primetili nijednog. Nismo mogli ustanoviti koje su vrste. Isto tako, nije se moglo razaznati prema kom delu obale su usmereni. Obala se prostire u jugoisto~nom smeru, u onom, u kome i mi gledamo. Nekoliko kilometara udaqene ta~ke na woj jedva su primetne. To {to smo na visini ni{ta nam ne pomaè. Moèmo samo naga|ati. Na velikoj razdaqini oba broda su se usmerila pravougaono ka obali. Neko vreme su plovili paralelno, potom se pribliìli obali na nekoliko kilometara, pa u elegantnom luku zaplovili ka pu~ini, desni nadesno, levi nalevo, napraviv{i potpuni krug nazad, jo{ koji kilometar daqe od obale, kad su zavr{ili pravilan krug, opet su plovili paralelno prema obali. Divan manevar, kao da smo admirali pred kojima pokazuju {ta znaju. Mirno, skladno, prora~unato. Kliza~ki par bi za takav potpuno simetri~an krug dobio ~istih deset poena. Po~eli smo shvatati da se radi o vojnom manevru. îjem, bilo je prvo pitawe. Pribliàvawe obali postajalo je sve mirnije. Polako su se zaustavqali, jedva da su se pomerali. Sad ve} stoje, lepo postrojeni, daleko ispred obale, mirni, kao da su im se pokvarili svi motori. Ne ispu{taju nikakav dim, bar ne vidqiv. Jo{ stoje, uop{te se ne pomeraju. Jo{ i jo{. Postajali smo razo~arani. Verovatno su nema~ki, usidrili su se. Mo`da

112

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

su ne{to dovezli i sad istovaruju u ~amce, ili }e ne{to odvesti. Ne vidi se. Da su engleski, ne bi se izlagali nema~kim kanonirima iznad Skaura. Za{to tako daleko od obale? Imaju li predubok gaz? U jednom trenutku, na oba broda istovremeno, upalilo se crveno svetlo. Odmah potom, daleko od obale, u zrak je izbilo nekoliko gejzira. Dakle, ga|aju iz vi{e topova istovremeno. Bio je to divan pogled, pre svega zato {to su se {rapneli razletali nad morskom povr{inom. Ne{to kasnije, iz daqine je doprla potmula grmqavina, a posle i wen odjek od stena Monti Aurun~a, ispod kojih sve to posmatramo. Mora da su engleski, Nemci ne bombarduju okupirana podru~ja. Kako su mogli tako strahovito proma{iti? Kako }e pogoditi brod koji je mnogo mawi, jo{ se i kre}e, kad ni obalu ne mogu pogoditi? Ponovno nova svetlocrvena vatra, opet s oba broda, ne{to bliè obali nova zavesa gejzira, posle nekog vremena ista grmqavina i odjek posle we. Tre}i poku{aj je bio uspe{an. Vatru iz brodova nisu pratili gejz gejziri, nego eksplozije {rapnela po obali i grmqavina s odjekom nekoliko trenutaka posle toga. Tre}u salvu pratila je ~etvrta, pa peta, desetak minuta kasnije nova, pa jo{ jedna. Odzvawala je cela dolina, uprkos prostranosti. Bar je tako izgledalo kod nas, jer je odjek od stena iza nas bio jak. Mora da je na obali bio pravi pakao. Dima je bilo sve vi{e, postajao je sve gu{}i, wegovi oblaci dizali su se sve vi{e u vazduh. [ta su pogo pogodi dili, nismo nikada saznali. Koje mesto ili metu su tukli, tako|e je ostalo nerazja{weno. Mo`da je bilo neko mesto kod Mondragone, severno od Volturna, neka postrojewa u wegovoj blizini, moglo je biti ma koje mesto uz obalu, bliè nas. Do Skaura na obali, ina~e, nema ve}eg grada, ali Nemci su mogli postaviti magacine bilo gde, posebno uz Apiju i èlezni~ku prugu pored we.20

20 Jedi J edino no {to sam saznao neposredno posle rata, bilo je da je admiral Kaningem, nakon {to je u velikoj meri pomogao zauzimawe Taranta, generalu Klarku za pomo} u Salernskom zalivu, gde ga je ~ekala cela nema~ka tenkovska divizija, poslao dva bojna broda, Warspite i Valiant Valiant.. Brodovi su bili poznati po tome {to su 10. septembra 1943. godine dovezli na Maltu ve ve}inu italijanske ratne mornarice, pobeglu iz La Specije, koju su pre toga kod Sardinije napa napali nema~ki bombarderi, pri ~emu su potopili admiralski brod Roma i o{tetili krstaric ricu u Italia Italia.. Sasvim je mogu}e da su tada ve} pomagali Petoj armiji, koja je s mostobrana na desnoj obali Volturna zauzimala isto~ne padine lanca planina od M. S. Kro~e do M. Masiko, ispod kojih tako|e leì Mondragone. Iz dokumenata PRO u Londonu, moè se zakqu~iti da je u kriti~nom ~asu do{lo do vi{e pomorskih napada na obalu, u svim slu~ajevima ameri~kih, bombardovali su, pre svega, èlezni~ke stanice i tunele, ne le, najvi{e u okolini Minturna, iako su brodovi u svim zabeleènim slu~ajevima bili drugi i nastupali su u druga druga~ijim ~ijim formacijama.

Prvi deo – MONTI AURUNÎ

113

Ostalo je otvoreno i pitawe, kako to da nema~ka artiqerija sa svojih odli~nih poloàja iza Spiwa nije napala oba broda. Da li su topovi imali prekratak domet? Nisu vaqda iz dana u dan bquvali vatru i gvo`|e na breùqke iza Seso Aurunko! Zar nisu imali posmatra~e koji na daqinu usmeravaju name{tawe topova i odmah saop{tavaju potrebne izmene? Za ga|awe ciqeva na moru verovatno ih stvarno nemaju, me|utim, zar ne mogu ga|ati i mewati pravac i ugao projektila odoka? Sigurno bi mawe proma{ili, nego oba broda prvim salvama. Da li je za{titna uzvisina ispred wih bila previsoka da bi ih mogli usmeriti ne{to niè? Ili jednostavno nije bilo nikoga s ovla{}ewem da se iskoristi neo~ekivano ponu|ena prilika? Ovaj doga|aj me je podstakao na razmi{qawe da je linija fronta sve pre nego pokretqiva, da Englezi u najboqem slu~aju napreduju jako polako i da se Nemci utvr|uju boqe i vi{e nego {to je potrebno da se Englezi spre~e u napredovawu. Samo postavqawe dalekometnih topova kod Spiwa trebalo je da me dovede do ovakvog zakqu~ka. Takvi topovi su preskupi da bi se izlagali pe{adiji koja bi ih u muwevitoj ofanzivi mogla zapleniti. Novo upozorewe da treba misliti na proboj do Engleza. Osim toga, smokve i wihove posledice pretile su da }e nam uni{titi ne samo telesnu otpornost, nego i moral, do te mere da jednostavno vi{e ne}emo biti sposobni za bilo kakav odlu~uju}i potez. Razgovor sam zapo~eo sa svom potrebnom oprezno{}u. Glavni problem su bili Dalmatinci. êsto sam ih slu{ao kako govore da bi se rado vratili ku}i, u Hrvatsku. Jo{ su u Fondima ~uli da je usta{ka vlast obe}ala amnestiju za sve partizane koji }e se predati i da ih ne}e terati u domobranske jedinice. Neprestano su se time bavili. Kad bi na{li odgovor na pitawe kako sti}i do Hrvatske bez li~nih dokumenata, sigurno bi nas ve} napustili. Budu}i da je bilo poznato da êr~il ima nameru da se saveznici iskrcaju na Balkanu, i da su Nemci dugo mislili kako wihovo iskrcavawe u Italiji zna~i samo odvra}awe pa`we od Balkana, rekao sam im da }e prelaz iz ju`ne Italije u Dalmaciju biti jednostavan i neriskantan kad i wu zauzmu Englezi. Ako se udar ofanzive na ju`nom frontu smiruje, to je upravo zato {to planiraju preno{ewe teìh operacija iz Italije na Balkan. Zbog lo{ih iskustava ratovawa na brdovitoj ~iz ~izmi, mi, bilo je sasvim jasno da bi se u tom slu~aju iskrcali {to je mogu}e vi{e na Jadranu, a ne eventualno niè, u Dalmaciji, ili ~ak Gr~koj ili Albaniji. Ja sam tako mislio i stoga {to sam bio uveren da bi se komunisti~ke snage posvuda oduprle iskrcavawu, i da êr~il nije toliko glup, a da to ne bi znao. U to su se uklapale vesti koje su Dalmatinci doneli jo{ iz Fonda, a potvr|ivali su brojni andjamo ra|un|ere, da su savezni saveznici ci na jadranskom

114

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

delu ~izme mnogo uspe{niji nego na tirenskom, jer su samo nekoliko dana posle okupacije Napuqa umar{irali u Termoli koji leì mnogo severnije ni je na ~izmi. Mateoti i Andrija nisu pravili nikakve probleme. Naprotiv! Vi{e puta sam uhvatio wihovo negodovawe, za{to se ne premestimo na drugu stranu doline, gde su planine niè i gde ima mawe pote{ko}a sa hranom. Andrija je verovatno u inat pripovedao kako svake no}i sawa sviwska rebarca, a kad se probudi, i pored praznog èluca mora poùriti da ne uneredi kolibu. Izgledalo je da su, posle neprekidnih ube|ivawa, prednosti odlaska ku}i preko Jadrana postale tolike da kona~no ni Dalmatinci vi{e nisu imali primedbi na pokret. Kad sam bez uvijawa izneo predlog da napustimo pe}inu, i wih dvojica su se sloìla. Ovde vi{e nemamo nikakvih izgleda, sa samim smokvama }emo pomreti i ne}e biti nikakve koristi od toga, ako se Englezi slu~ajno i pojave. Kre}emo sutra ujutro, spusti}emo se pravo u dolinu, brzo pre}i onih nekoliko kilometara, potom u planine na suprotnoj strani, pribli`no u pravcu Koreno Auzonio, malo ulevo, gledaju}i s aspekta pe}ine, direktno u dolinu. Ako zatreba, zna~i, u slu~aju da sve do Gariqana ne nai|emo na Engleze, posle spu{tawa po isto~nim padinama planina, prepliva}emo ga i probiti se do wih. Budu}i da je ìvot na pe}ini postao nepodno{qiv, sve je izgledalo jako jednostavno. Detaqi se ionako ne mogu predvideti, {to da se bavimo wima. Pravo do Engleza, bilo da su na ovoj, ili na drugoj obali Gariqana. U razgovoru, koji je trajao do duboko u no}, najvi{e nas je zabriwava zabriwavalo kako }emo im se pridruìti. Kako }e znati da nismo Nemci, ako samo odjednom isko~imo iz nekog jarka ili iza grma? Sigurno odmah pucaju, crnci jo{ dodatno, za zabavu. Odmah ruke gore iznad za{ti}ene glave i povi~imo da smo Yugoslavs Yugoslavs.. Italijanima je to izgledalo kao spas. Kad bismo popovikali „„italia italiano” no”,, sigurno bi namerno pucali prema wima. Mora da im leè kao kamen na srcu. Na pomo}, koju su im nudili pri iskrcavawu kako na Siciliji, tako i u Kalabriji, sigurno su odavno zaboravili. U najnovijim planovima Nemce smo maltene otpisali. Kao da ih i nema. Uprkos tome, pri prelasku doline moramo biti jako oprezni. Iako nigde nikoga ne vidimo, a me{tani znaju samo za Auzoniju, mogli bismo bilo gde naleteti na wihovu izvidnicu koja bi nam skresala planove. U planinama na suprot suprotnoj noj strani sigurno ih nema, kao ni ovde.

115

Prvi deo – GARIQANO

GARIQANO

Iz orlovske, u àbqu perspektivu Niz padinu, do prvih kontadinskih ku}a, po {qunku, mogli smo se spustiti vezanih o~iju. Svako od nas pro{ao je ovuda bar deset puta, pre nego {to smo se oprostili od pe}ine. Sunce jo{ nije iza{lo, svitalo je iza planina M. S. Kro~e i Sese Aurunke. Dovoqno za pouzdan korak. Obe}avao se jo{ jedan lep dan, ne ba{ sasvim vedar, ali sigurno topao. Uprkos udaqenoj grmqavini topova, svuda je vladao spokojan mir. Naru{avali su ga samo na{i dugi skokovi po {qunku i klizavi koraci po tvrdom kamewu niz padinu. Zaustavili smo se kod ku}e porodice Mosketa na kontradi Spini~o. Stara ènica je petqala po dvori{tu. Toliko puta smo se ve} videli s wom, da nam se nasme{ila u pozdrav. Kad smo joj rekli da odlaziodlazimo zauvek, zasluìli smo pune {ake smokava. Dovoqno za danas, vi{e nam ionako ne}e trebati, na drugoj strani doline bi}e mnogo lak{e s hranom. I vode u dolini sigurno ima. Put je vodio pravo nadole, po sve blaòj padini, sve vreme me|u kamenim me nim zidovima koji su nam sezali do struka. Te{ko smo se spu{tali. Iza nas su ostale kontrade Spini~o i Korijano, crkvicu Madona di Korijano smo zaobi{li, ne razgledav{i je, trebalo je ve} da smo stigli na Trifolu ili ~ak Pantaneli. Zbog brojnih zimzelenih stabala, pre svega maslina, izgubili smo pregled nad dolinom, sigurno smo ve} preduboko za{li u wu da bismo je mogli obuhvatiti pogledom. To nam je i{lo u prilog, jer smo i mi na taj na~in bili prikriveni. S otvorenog dela doline, u prvom redu s puta, nismo bili vidqivi. Glavna opasnost sada je bila vlastita buka. Zato je korak postao oprezniji, nije se vi{e spoticao o kamewe. Sagnuti uz desni kameni zid, kretali smo se skoro na prstima, stoga mnogo sporije. Vi{e nismo razgovarali, samo smo {aputali, pogledavali se i rukama davali znakove da nema opasnosti i da moèmo daqe. Izgleda da Dalmatinci imaju neka korisna iskustva iz partizana. U opasnosti se vaqda svi qudi pona{aju jednako.

116

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nagon samoodràwa, uz malo pameti, svima daje podjednaka uputstva. Na mestima s mawe drve}a, sasvim bismo se {}u}urili uza zid, oprezno razgledali {to je mogu}e daqe unaokolo, pa korak po korak nastavili put tek kad bismo zakqu~ili da je sve „~isto”. I pored toga {to smo na pe}ini bili uvereni da na podgorju nema Nemaca, sada smo ih naslu}ivali iza svakog novog zida, u senci ispod masline ili duda, naro~ito iza ku}e, gde bi mogao da se sakrije ceo vod. Bili smo u neravnopravnom poloàju. Ne samo zbog oru`ja. Mi raspolaèmo samo svojim o~ima, a oni su sigurno opremqeni qe ni dvogledima. Pro{li smo pored dve skupine skromnih kontandinskih ku}a, na prvi pogled ve} duè vreme napu{tenih, sa zalupqenim ispranim kapcima na prozorima stambenih ku}a, ~iji su kameni ragastovi jedini imali neku vrednost. Znali smo da vi{e nigde nema pasa, ni ma~aka, ali nam je ipak prili~no laknulo kad se nije za~uo ni jedan lave`, ili mjauk. I koko{aka smo se bojali, mada su davno nestale. êkali smo ho}e li se ne{to pokrenuti, kre nuti, neko iza}i, za{kripati neka vrata, ili popustiti daska na podu na spratu. Ni{ta se nije dogodilo ni na prvom, ni na drugom imawu. Ako se stanovnici ne kriju u strahu od nas, kao i mi od wih, onda mora da su nenastawena. Tek kad smo se uverili da se ni{ta ne pomera, nastavili smo daqe. Andrija me je pogledavao, toboè, sad se bojimo i sebe samih, ali je bez re~i razumeo da ga grdim. Istina, bojali smo se, ali strah su opravdavali najvi{e na{i neoprezni pokreti. âs neko zaka~i torbom o zid, ~as se spotakne o izbo~eni kamen na putu; Makinista se jednom prilikom jedva odrào na nogama, ali je tresnuo pentolom o kamen da je bakar odjekivao sve unaokolo, kao da poziva na sabor sve ìvo u dolini. Bilo mi je nezgodnezgodno pred Andrijom i Mateotijem, sigurno su druga~ije zami{qali juna{tvo partizana. Kasnije su im Dalmatinci objasnili da je uistinu sve druga~ije kad ima{ oru`je. Ne mora{ se skrivati. Kriju se drugi. Nisam prigovarao. Bio sam ~vrsto ube|en da nam stvarno ne nedostaje ni{ta drugo osim oru`ja. Kako bismo se tek onda bojali! Kroz drve}e je sve vi{e dosa|ivalo sunce koje se diglo iznad vodoravno razvu~enih oblaka. Kao da nam je pred nosom, samo malo nagore, nadesno, de sno, kuda je putovalo. O~i smo zaklawali dlanovima, da boqe vidimo. Stigli smo do otvorenog prostora, ispred nas vi{e nije bilo nikakvog drve}a, samo delimi~no obrani vinogradi. Pad podno`ja se jedva prime}ivao. To mora da je zaravan Pantanele ili San îmento. Na pola kilometra odavde, uz nasip, put se vi{e naslu}uje nego {to se vidi. Pribliàvamo mu se pod pravim uglom. Sunce ne{to mawe smeta kroz drve}e, kolovoz ipak ne vidimo, jer smo pribli`no na wegovoj visini. To je sigurno

Prvi deo – GARIQANO

117

drum iz Auzonije u Minturno, pa daqe u Formiju. Hurikani su spalili kamione ne{to vi{e, prema Auzoniji. Tamo uz drum mo`da postoje rovovi, ovde ih nema. Izdaleka se videlo da nema nikakvog saobra}aja. I pored puta je sve mirno i prazno. Kao da je sve izumrlo. Svakako, neobi~no za blizinu fronta. Kako do druma i preko wega? Uvek je bio duboko ispod nas, sve je izgleizgledalo tako jednostavno, a sada je iznenada ispred nas. Ako si|emo dubqe u vinograd, bi}e iznad nas. Sada }e drum postati osmatra~nica. Naàlost, ne na{a. Prednost, koju smo uìvali na pe}ini, ovde je preuzeo protivnik koji vlada drumom. Svakome, ko god se pojavi na wemu, bi}emo izloèni isto onako kako se dolina izlagala nama, dok smo je posmatrali s pe}ine. Jo{ nas dodatno osvetqava sunce, kao da smo na pravoj sceni pod reflektorima. Blago prekrivawe oblacima, koji ga s vremena na vreme malo zasene, nije dovoqno. [ta, ako iznenada dojuri kamion s vojnicima? U vinogradu }e nas odmah primetiti. Samo isko~e i navale na nas. To nisam predvideo. Kako sam to mogao ispustiti iz vida? Trebalo je da s pe}ine uo~im nasip i da znam gde sunce izlazi i kako putuje po nebeskom svodu. Tako|e, trebalo je krenuti na put posle podne ili bliè podnevu. Prevejani vojskovo|e ~esto su pobe|ivali tako {to je hiqade odapetih strelica wihovih vojnika bio jedini oblak koji je neprijatequ bar toliko zaklonio klo nio sunce, da je mogao da vidi svoju zabludu. O~igledno nisam spadao me|u wih. Povukli smo se u za{titu drve}a, a onda raspr{ili levo i desno, petstotiwak metara unaokolo, paralelno s drumom, kako bismo prona{li pogodno mesto za prelazak. U pravcu Skaura, u kom sam puzao, zaista sam otkrio ne{to korisno. Deo druma je izgledao kao da je ogra|en. Ograda, kao da je gvozdena, sigurno je na mostu. Ispod wega mora da je prelaz, pe{a~ki put, veza me|u vinogradima s jedne strane druma na drugu, mo`da i plitko poto~no korito, po svoj prilici sasvim isu{eno. Po{to nismo primetili korito gorskog potoka Auzente, mora da se nalazimo ju`no od mosta Orefi~i, ispod koga se Auzente, koji te~e niè Auzonije, probija na suprotnu stranu druma i u svom toku do u{}a u Gariqano, isto~no od Minturna, zaseca se duboko u dolinu istog imena. Oprezno, sagnuti iza loze, pro}i }emo kroz vinograde. Nezgodno je {to vi{e nigde ne vidimo zidove. Dodu{e, otkud zidovi, kad vi{e nema kamewa? Sama sivo-sme|a zemqa, les, kakvu sam prvi put video u vinogradima ispod San \ovanija. I to je treba tre balo lo da predvidim, a nisam. Dowi deo doline je skoro vodoravan, samo tridesetak metara nadmorske visine. Svojim otkri}em nisam izazvao neko posebno odu{evqewe me|u drugovima. Ko zna da li je to {to sam video stvarno ograda? Pa i ako jeste, ko

118

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

zna ~emu sluì? Prelaz ispod mosta verovatniji je u mojoj ma{ti, nego na drumu. ûo sam jo{ dosta takvih i sli~nih primedbi. Da bih pokazao kako preuzimam svu odgovornost za svoje pretpostavke, predloìo sam da ~ekaju tu gde jesu, ja idem u izvidnicu da suzbijem svaku sumwu. Ako ustanovim da drum zaista vodi preko mosta, a ispod wega postoji prelaz, obesi}u sako na {tap i podi}i ga, da vide u kom pravcu treba da idu. Razapeti, pogu`vani sako izgleda}e kao stra{ilo za vrapce, ako ga neko primeti s druma. Kaput, koji mi je visio preko torbe, bio bi opasan. Wim bih me{tane, koji ina~e ne nose kapute, upozorio da su negde u blizini stranci. A me{tani bi mogli biti povezani s Nemcima. Za stotiwak metara razdaqine trebalo mi je vi{e od pola sata. Jasno sam video da je to stvarno ograda, svetlost ispod we je prekidala osojnu stranu nasipa, dokazuju}i da stoji na mostu. Bar jednom ovog jutra da nam jugoisto~no sunce pomogne. Uverio sam se, tako|e, da nigde na vidiku nema ìvog bi}a i }emo se ispod mosta, bez posebnih pote{ko}a, provu}i na drugu stranu doline. Otkrio sam jo{ ne{to, {to mi u onom trenutku nije bilo zna~ajno. Travnatim delom terena, izme|u dva vinograda, vodio je plitak, velikim odronima zemqe do polovine zatrpan, ve}im delom travom obrastao jarak, s vodom u dubqim delovima, a pedesetak metara daqe, prema putu, i betonski rov, s metar i po visokim zidovima i otvorenim, zar|alim, za r|alim, limenim poklopcem na vrhu. Kad sam se pribliìo, pokazalo se da se jarak nastavqa i s druge strane rova. Uz wega stoji oko pola metra vi vi-sok betonski zid, uz debele, katranom premazane cevi. Verovatno gledam deo napu{tenog postrojewa za navodwavawe ili isu{ivawe. S obzirom obzirom na to da je teren nizak, pre }e biti za isu{ivawe. Da li je u rovu pumpa? Mo`da, ali odavno napu{tena, jer u blizini nigde nema elektri~nih elektri~nih vodova. Najverovatnije je ovo rov sa branom koja pode{ava povr{inu vode u jarcima i vitlom za weno podizawe i spu{tawe. Na vla`nu motku, koju sam izvukao iz jarka, obesio sam sako i oprezno ga podigao. Ubrzo smo se svi okupili pored rova. Oni su stigli mnogo brè, ali i mawe oprezno od mene. Malo je nedostajalo pa da me ubede da smo isuvi{e oprezni, da se samo zadràvamo i da ovom brzinom ne}emo sti}i do ve~eri na drugu stranu doline. Odmah mi se u rukama na{ao suprotan dokaz, naàlost, vi{e nego neprijatan. Od Auzonije se za~ula buka motora. Pre nego {to smo se bacili na zemqu i dobro sakrili iza rova, dotutwala su tri sivozelena motocikla Vermahta s vojnicima na sedi{tima iza voza~a i u prikolicama, svi pod {lemovima i ma{inkama preko ramena, odnosno, preko prikolica. Zaustavili su se na mostu. Sa zadwih sedi{ta isko~ila su dvojica, salutirala, dok su motocikli s ostalima nastavili daqe. Nema druge, most }e staviti pod straù.

Prvi deo – GARIQANO

119

Bilo je jasno da se na{a operacija prelaska doline okon~ala pre nego {to je dobro i zapo~ela. Trebalo nam je videti lica; partizanska nisu bila ni{ta mawe poraèna od italijanskih. I povla~ewe je bilo rizi~no. Ako nas straàri primete, sigurno }e opaliti za nama nekoliko metaka, da nas zapla{e. Zbog nekolicine upla{enih me{tana ne}e se pomerati s mosta. Sve vreme slo`no kora~aju gore-dole. Jedan se naslonio na ogradu, a {lem zabacio duboko na zatiqak. Kao da se sun~a. Sad moèmo biti veseli {to nam sunce sije u lice, jer nam vojnik na sun~awu mora okrenuti le|a. Tek {to su stigli, a ve} se dosa|uju. Prvome se na sun~awu pridruìo i drugi. Sigurno im je preko glave ovakvih zadataka. Jo{ nisu pogledali pod most. „Idemo li?” prigu{eno je upitao Frane; kao i svi ostali, mislio je na povratak. Za ube|ivawe nije bilo vremena, mogao bih se kladiti da bi propalo. Italijani su u takvim situacijama jo{ uvek radije pristajali s partizanima, nego sa mnom. „Idemo”, odgovorio sam, ne gledaju}i ga i po~eo da puzim po zemqi uz betonski zid, odlu~an da nastavim ~ak i ako me niko ne bude sledio. Na sre}u, zid je vodio direktno prema podhodniku, samo ukoso, tako da se s mosta nije moglo videti {ta se doga|a iza wega. Sunce je osvetqavalo upravo tu stranu zida, pomaù}i da nas otkrije neko ko se mostu pribliàva iz pravca Skaura. Osim toga, od druma smo bili udaqeni jo{ pedesetak metara, vojnike sigurno ne interesuje {ta se de{ava na takvoj razdaqini. Ako ih uop{te i{ta interesuje. Ove povoqne okolnosti doprinele su da se moji predomisle. Uz Andriju, bio sam najmla|i, malo je pomogao i stid da se ne pokaù kukavicama. Andrija je prvi dopuzao iza rova i sledio me. Bio sam polaskan. To mi je bio prvi ose}aj. âk i on daje vi{e na moje mi{qewe, nego na Franetovo Franetovo i Makinistovo zajedno! Odmah potom, postao sam svestan toga da je opasnost da sse e izdamo utoliko ve}a, ukoliko vi{e nas poku{a proboj ispod druma. Jo{ povrh svega, Andrija sa svojom debelom zadwicom i trapavo{}u! Sve dok je razdaqina do druma bila velika, napredovali smo brzo. Ko je iza Andrije, i da li me uop{te svi slede, nisam ni gledao. Bog zna ho}e li Makinista uspeti da ne zvekne svjom pentolom o ne{to? Teren, po kome smo puzali, bio je mek i vlaàn, obrastao niskom travom, s koje jutarwe sunce jo{ nije skinulo svu rosu. Ne bi se ~uo neki nagliji pokret tela, ili lak{e sklizawe cipele. Ali bi zato kotli}, udarcem o beton, mogao izazvati pravu paniku. Do sada je ti{ina. Da ga nije bacio? Mo`da nas ne sledi? Ne, vidim ga na samom kraju. Svi smo tu, jedan za drugim, pomeramo se polako, kao gu{teri na jutarwem suncu. Gde god je pored betona rastao dovoqno visok busen korova, podigao bih se uz wega na kolena i istegnuo vrat, kako bih mogao pogledati na most. Na wemu je vladala potpuna bez-

120

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bri`nost. Samo tako, momci, mislio sam, vas ni pentola ne bi razbudila iz dosade. Iako smo puzali sve sporije, ja sam u mislima ve} bio na sigurnom, pod mostom, ali, pedesetak metara daqe, ~ekalo nas je novo iznena|ewe. Betonski zid je odjednom nestao. Samo jo{ blatwava crna cev na svakih nekoliko metara, koja se uz temeqe vukla prema drumu. Kad sam se okrenuo ka mostu, vojnici su stajali pored ograde s na{e strane puta i gledali prema nama. Gledali smo se o~i u o~i. Sva krv mi se sjurila iz mozga, jeza me je podi{la od potiqka, niz le|a, usta su mi bila puna gorke te~nosti, kao da sam zagrizao ampulu akumulatorskog puwewa. Potpuni, apsolutni strah. Usta puna adrenalina, rekao bih danas. Oni iza mene su osetili da ne{to nije u redu, videli su i vojnike koji su zurili ka nama. Kao da je odjednom sve propalo u zemqu, sve je prekrila mrtva~ka ti{ina. Odmah }e se ma{iti za pu{ke. Na mawe od pedeset metara pogodili bi i zeca. Ali nisu. U stvari, gledali su prema Spiwu, visoko iznad nas. Mo`da se ~ude {to danas nema artiqerijske vatre, ako uop{te znaju za wu, ili se dive slikovitom poloàju Spiwa Saturnija Vekja, na {irokoj udubini, use~enoj me|u visokim stenovitim gorama, kojima sunce osvetqava predwe stene, bacaju}i ogromne senke iza wih. Sada se okre}u ka obroncima planine Monti Aurun~i, na sever prema Auzoniji, ~ak pokazuju rukama. Zar nisu do sada primetili da ih sa zapada okruùju visoki grebeni? Mo`da ih upore|uju sa svojim Alpima? Utvr|uju kuda vodi drum preko prevoja za Auzoniju? Hvala bogu, zanima ih sve drugo osim bezbednosti. Puzao sam polako, pomeraju}i se desnim bokom s obema rukama i nogama, sasvim pribijen uz cev, s neprekidnim pogledom na most, kako bih odmah zastao ako se vojnici opet okrenu prema nama. Sada gledaju na suprotsuprotnu stranu, vi{e im se ne vide noge. Dva brza sagnuta zaleta po travi, de deset set metara odjednom. Samo jo{ trupovi vire ka nebu i zakamuflirani {lemovi iznad wih. Nisu me vaqda ~uli? Za{to bi se onda ponovo preme{tali na na{u stranu? Ne, nisu. Pa, ipak. Sasvim sam se skupio, zaista su se spustili po nasipu na put, jedan s pu{kom u rukama. Idu li prema nama? Samo jo{ nekoliko koraka i otkri}e nas, ~ak i ako ne znaju da smo tu. Sad bih uronio u blato, da mogu. Ne vidi se {ta rade. Teren, na koji su stigli, mora da je niì od na{eg, zakrivaju ih cev i stri~kovi, ~ak i niska trava ispred mog nosa, toliko sam uronio u wu i pribio se uza zemqu. Nisu na vidiku. vi diku. Prebacuju se s noge na nogu. Tako se bar ~uje. Jo{ uvek ih nema. Ne{to {kripi. Pripremaju se za ga|awe? Kako me vide, ako ja ne vidim wih? A ostali? Ose}am da su i oni sasvim pribijeni, tihi i upla{eni. Kora~aju. ûje se, jedan od wih mora da je zagazio u lokvu i ~izmom se zaglibio u blato. „Verdammtes „Verdammtes Dreck” /prokleto govno/ proderao se, a i

Prvi deo – GARIQANO

121

{ta bi drugo! Nogu vu~e iz blata, uz to tako|e ide psovka. Ispire ~izmu u vodi, ~uje se {qapkawe, kamerad se glasno cereka. Rekao sam ti da je dole samo govno, sigurno mu dobacuje. Sad su pre{li ispod mosta na drugu stranu, jedva se ~uju. Bu~no se pewu nagore, po suprotnoj strani nasipa. Po glasnom lupawu ~izama zakquzakqu~ujem da su ve} na drumu. Sigurno se sagiwu. Onaj s blatwavim ~izmama ima i za{ta. [lemovi su ve} na drumu. Wihov izlet ispod mosta sre}no se okon~ao. Ni{ta se nije desilo, samo smo se ìvi smrzli od straha. Jedan od wih se opet sagiwe, sigurno jo{ uvek ~isti ~izme. Sve vreme razgovaraju, sada bez ikakve qutwe, stoga i ti{e. Blatwava ~izma je postala na{ saveznik. Wen vlasnik se sve vreme bavio wom, vi{e uop{te nije stajao uspravno, osim kad je posko~io na jednoj nozi. Drugu je neprekidno drào oslowenu na ogradu, ~iste}i ~izmu. I sva briga drugog kamerada bila je posve}ena wegovoj ~izmi. Jednom je do{ao na na{u stranu, pogledao na sat, zagledao se prema Skaurima na obali, obali, kao da ne{to o~ekuje, pa se opet udubio na drugu stranu druma. Sada smo videli samo wegovu glavu, ali i wu samo kad bi se ispravio. Sve ~e{}e i ~e{}e je pogledavao prema Skaurima. Mo`da o~ekuju ne{to iz Formije? Sve je to bilo dovoqno da dopuzim pod most, a za mnom i svi ostali. Sa straòm na mostu bili smo bezbedni od svakog eventualnog neprijateqa spoqa. Kao i svaki drugi zarobqenik. Bilo je, naime, jasno da smo upali u svoju vlastitu klopku, da ne moèmo nikuda, sve dok Vermaht stoji iznad nas. Na drugoj strani druma nije bilo nikakve cevi, a kamoli zida, uz koji bismo mogli neopaèno puzati. Ni vinogradi nas ne bi sakrili. Videli su se na prili~noj udaqenosti. Suv, jedva obrastao teren, ne{to vi{i nego na na{oj strani, kao da je nasut. Kao da su na wemu po~eli postavqati nekakve barake, pa su odustali. Na{ao sam se u istoj situaciji kao pre deset godina, kad sam s tetkinim slugom Francetom u Ponovi~ima lovio pastrmke, palo mi je na pamet. Zapravo, lovio ih je on, ja sam samo drào sve}u. Sa sobom je poneo korpu za seno. U wu smo, u potoku obraslom drve}em i grmqem, nalomili lisnatih grana, gurnuli je pod obalu, i oti{li dvadesetak metara nizvodno, gde smo duga~kim {tapovima ~arkali pod obalom da popla{imo pastrmke. Kad smo se, sve vreme bu}kaju}i po vodi, vratili do korpe, on ju je samo povukao, okrenuo i istovremeno izvukao iz vode. U woj se bacakalo najmawe pet pastrmki. Jednu za drugom, grabio je spretno i kroz {krge ka~io na ìcu. Trebalo je samo da odemo ku}i i pripremimo gozbu. Na ovom mestu pri~e po~iwe sli~nost situacije. Pre nego {to smo se ispentrali kroz grmqe na travu, s koje smo nameravali na put, koji je ba{ na tom mestu presecao potok, za~uli smo korake i ubrzo potom, upla{eni,

122

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ugledali dvojicu àndarma, kako iz suprotne strane, uvijenih listova na nogama (ovoji su bili jeftiniji od ~izama), kora~aju prema mostu. Povijeni, s korpom, podvukli smo se pod obraslu obalu ispod mosta, ~ekaju}i tako skriveni, da odu svojim putem. @andarmi, koji su, kao i svi ostali, jako mrzeli ribokradice i krivolovce, imali su druga~ije planove. Na mostu su se zaustavili, ~uli smo kako kora~aju i povremeno izmene poneku re~. Odloìli su pu{ke, seli na {iroki zid kraj mosta, razmotali papir s jeftinom salamom i narezali hleb. Doga|awa smo pratili po zvucima koje su dopuwavali jedva ~ujni komentari. S vremena na vreme doletela bi s mosta kakva om~ica koè sa salame, bacali su i hleb, s napomenom da u vodi sigurno ima pastrmki, na kraju je sleteo i zgu`vani komad novinskog papira, u koji je bila umotana salama. Ne}e ih vaqda pastrmke namamiti, pa da poku{aju da ih love, upla{io sam se. Bilo je pet minuta posle podneva, putni~ki voz za Qubqanu je upravo protutwao pored nas, a wima se nikuda nije ùrilo. S puta i pruge iz Litije na Savu niko ih nije mogao videti, zna~i, bili su bezbedni od eventualnog nadzornika. Sa strahom smo ~ekali ho}e li nas ugledati kraj potporne grede. Bilo je leto, potoci sa pritocima izvora iz planina, udaqenih stotiwak metara, nisu bili ba{ topli. Noge su nam se sve vi{e ko~ile, bili smo do kolena u vodi, a nismo imali na {ta da sednemo. Posle sat vremena dugog, ina~e polu~asovnog odmora, kona~no su krenuli daqe – nazad na glavni put, odakle su dotutwali, nas dvojica, hop iz vode, pa trk ku}i, da otkravimo noge i pripremimo uìnu. A ova dvojica iznad nas, nikuda. Nema glasa od wih. Zar jo{ uvek ~iste ~izmu? Podne je ve} pro{lo, nasip vi{e nije bacao senku ni na jednu stranu. Nebo je i daqe bilo prekriveno retkim oblacima. Niko nije bio gladan. @e| smo, i pored odvratnosti, gasili vodom iz blatwavih lokvi ispod mosta, koje su se u me|uvremenu malo razbistrile. Koliko dugo }emo ovako ~u~ati? [ta }e biti, ako je straà stalna, ako se budu smewivali iz dana u dan? Ho}eHo}emo li uspeti da se no}u izvu~emo iz ove zamke? Oko jedan sat iz pravca Skaura za~ula se buka. Postajala je sve ja~a. Pribliàvao se neki automobil. Ne, kamion. Ne, vi{e kamiona. Ne, cela kolona. Ne, transport ve}e jedinice Vermahta, mo`da ~ak s gorskom artiqerijom i drugom lak{om opremom. U prethodnici su sigurno motori risti, sti, wihovi motori nadja~avaju sve, i daqe im dodaju gas. Na mostu iznad nas ne{to vi~u, na{a straà im isto tako glasno odgovara. Svi motori istovremeno poja~avaju pogon. @ure, ve} su pojurili. Sada ravnomerno i o{tro kloparaju iznad nas. Gvozdene traverze pod kamionima poskakuju po betonskim potpornicima. Komadi}i sme}a padaju ispod mosta po nama. Posle nenekoliko minuta buka kamiona se udaqila. Ali ne i na{a straà. Sad su

123

Prvi deo – GARIQANO

ìvnuli. Postali su glasniji. Ne}e ih vaqda opet poterati nu`da, da se jo{ jednom spuste pod most? Ubrzo su se ponovo za~uli motori, to su motocikli, idu ovamo iz pravca prav ca Auzonije. Zaustavili su se, sve vreme pod gasom. I ovi ùre. Samo prigu{en razgovor, povremeno malo glasniji, ~ak i smeh, onda opet pun gas uz strahovitu buku i odlaze. Iznad nas potpuni mir. Da nas nisu ostavili? Niko ne kora~a, ne ~uje se razgovor, ne pale se cigarete. Frane se pomerio do isto~nog dela nasipa. Nema nikoga, pokazuje rukama. Jo{ ~ekamo, mo`da }e se ne{to pomeriti, mo`da }e se pojaviti kakva senka. Ni{ta, ni{ta. Da se nisu odvezli s motoristima? Onim istim od pre podne? Dakle, straà za obezbe|ivawe transporta? Svima su se po glavi vrtela ista pitawa, razumeli smo jedan drugog, iako se nismo usudili ni da {apu}emo. Polako smo se zagrevali. Andrija je hteo pokazati koliko je hrabar. Rukama Ru kama je dao znak da }e se dovu}i do cevi, uz koju smo stigli, puza}e ispod we toliko daleko, da most vidi s druge strane. Bilo mu je dovoqno dvadesetak metara da se uveri kako na mostu vi{e nema vojnika. Nestali su. Hura, operacija je uspela, bio je na{, jo{ uvek nemi odgovor. Uprkos tome, nikakvog veseqa. Reakcija je bila neuobi~ajena. Mateoti se, oslowen o potpornu gredu mosta, tresao celim telom i plakao. Andrija, koji se u me|uvremenu vratio uspravqen, zbuweno ga je tap{ao po ramenima. Vi{e od deset godina stariji od nas, pa pla~e. Onda se okrenuo, obesio na mene i sam zajecao. Jedva sam ga drào, noge su mi jo{ uvek bile sasvim drvene, i ja sam se trudio da zadrìm suze. Dva-tri puta sam opsovao Nemce, pa nam je laknulo. Dalmatinci nisu imali vremena za psihologiju. û~ali su uz betonsku gredu s laktovima na kolenima, drè}i se za glave, da se nisu videli obrazi. I nas trojica smo osetili potrebu da im se pridruìmo. Proklete smokve. Samo da neki èdan andjamo ra|un|ere narednih dana ne otkrije vodu pod mostom. Iz vojni~kih pri~a znao sam da se svi novajlije pri prvom opasnijem ratnom iskustvu pona{aju na sli~an na~in. U tome, dakle, bar nas trojica, Italijani i ja, nismo bili izuzetak. Uglavnom i Dalmatinci. Zapravo, bilo je neobi~no {to smo izdràli od jutra do ranog popodneva, iako nas je obi~no za to vreme nu`da terala bar po dva puta. Sve vreme, otkad smo napustili pe}inu, niko nije osetio nikakve probleme. Od straha smo, zna~i, ozdravili. Otkrio sam primer dijalektike, pomislio sam u {ali, naàlost, pedago{ki neupotrebqiv. Tokom posledwe godine gimnazije ~iAntiDü ühring hring,, ali, uprkos trudu i brojnim primerima, Engles nije tao sam AntiD uspeo da mi utuvi u glavu o ~emu se, zapravo, radi. * * *

124

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Napad na Vermaht, utvr|en na proplanku Preko gole zaravni na suprotnoj strani puta tr~ali smo uspravqeni, samo malo sagnuti, vi{e iz navike, nego iz potrebe. Tako|e i preko suvog korita gorskog potoka Auzente, na koje smo nai{li neposredno iza druma, i koje se, idu}i prema moru, sve vi{e udaqavalo od puta. Tek u vinogradu koji je nudio skrovi{te, odlu~ili smo da zastanemo, vidimo gde smo i dogovorimo se za daqi pravac. Nigde nikoga, dokle oko seè, ~ak ni kraj nekoliko kontadinskih ku}a, sazidanih na kosini padine s desne strane prema Seso Aurunko. Sigurno su napu{tene, a qudi su u izbegli{tvu. Verovatno smo u oblasti Pedisera. Da se sklonimo u wih i tu preno}imo? Isuvi{e opasno. Svaka nema~ka patrola, koja bi eventualno pro{la ovuda, sigurno bi proverila da li se neko krije u wima. Pohvatali bi nas pre nego {to bismo se razbudili. I pored ka{wewa, jo{ je sve prerano. Boqe }e biti da se popnemo na obronak ispod varo{ice Koreno Auzonio, koja leì ta~no iznad nas na severoistoku. I wu }emo izbe}i, jer bi u woj mogla biti nema~ka vojska. Ako su u Auzoniji, onda sigurno dolaze i u Koreno. Visoke planine, prema kojima idemo, nalaze se neposredno iza Korena. Najvi{a, Monte Majo (940 m) desno iznad Korena, Monte Feu~i (839 m) i Monte Fajto (802 m) malo desno ispred wega, i Monte Ornito (764 m) ne{to isto~nije. One odre|uju na{ glavni pravac. Najpre moramo pre}i oko dva kilometra prete`no preko wiva, u po~etku po ravnom terenu, posle malo uzbrdo, na kraju }emo krenuti ka obroncima, obraslim kro{watim sivim drve}em, verovatno maslinama. Za dva sata sti}i }emo do podno`ja planina koje vidimo. Na wima sigurno ima ba~ija, kao na Monti Aurun~ima. Tamo }emo preno}iti. Napredujemo razdvojeno jedan od drugoga, hodamo pribli`no uporedo, ali vi{e nismo u koloni, kao pre podne. Ba{ kao da se pripremamo za napad na neprijateqa za koga znamo gde se krije. Svest da nam prava opasnost preti s le|a, s druma, ne dozvoqava da iko zaostaje. Prelazimo najvi{e preko wiva, neke su po`wevene, ali nisu ponovo obra|ene. âk su, zna~i, gaji jili li i p{enicu. p{enicu. Razumqivo, jer je Musolini bio najve}i strateg bataglie del grano /bitke za ìto/. U Lacio se posebno zagledao kao u jednu od svojih ìtnica. Mora}emo presko~iti nekoliko jaraka, u nekima jo{ ima i vode, uz mnoge stoje betonski rovovi, kao na zapadnoj strani doline. Na nenekim wivama smo nai{li na neobran, uglavnom polutruo i bu|av paradajz. Mnoge vo}ke, sa~uvane za nevoqu, nestale su, usput, u na{im stomacima. Kako li }e se sloìti sa suvim smokvama, da ne zapo~nu, udruène, jo{ ja~i protest? Wive zamewuju vinogradi, u kojima ima vi{e zaklona, iako su skoro bez li{}a. Tu i tamo zakloni nas neki grm ili drvo, jo{ boqe

Prvi deo – GARIQANO

125

kameni zidovi, koji se s visinom opet pojavquju, otkrivamo ~ak i ograde od niskog `buwa. Hodamo sagnuti {to vi{e moèmo, svako sebi traì najpodesniji pravac, ~im ugleda neki zaklon gde se moè zaustaviti i razgledati situaciju. Teren se opasno diè. Put, kojim smo pre{li na ovu stranu, ostao je daleko ispod nas. Neverovatno, jo{ uvek je prazan. Samo se Koreno Auzoniju nikako ne smemo pribliìti, obi}i }emo ga s desne strane, prema istoku. Odmah na zemqu, ako ko od nas ugleda nekog naoruànog ~oveka, ili ma koga drugog, dogovaramo se rukama. Ostali }e se pritajiti i sa~ekati dok situacija ne bude ~ista. Nudili su nam se zakloni u razli~itim oblicima, ali ih nismo mnogo koristili. Nije trebalo. Zato smo brzo napredovali. Nismo pogre{ili u uverewu da se Nemci zadràvaju samo po gradovima i saobra}ajnicama, i da ih na drugim mestima nema. Sada vidimo da i drumove koriste samo povremeno, ako ih uop{te koriste. Ispred nas, neo~ekivano, skoro pod pravim uglom u smeru na{eg napredovawa, pojavila se cesta, za koju uop{te nismo znali, niti smo je primetili u dolasku. Svi smo se istovremeno bacili ba cili na zemqu. Motorizovana patrola moè tek tako da se pojavi, iako put deluje sasvim prazno. Sre}om, ubrzo se pokazalo da je strah bio suvi{an. Ni s jedne ni s druge strane nije bilo ìve du{e. Pre{li smo ga bez opasnosti. Na sli~an na~in pre{li smo preko mnogih utabanih staza i mnogih kolskih puteva, ne nai{av{i ni na jedno ìvo bi}e. Jedan kolski put je vodio u na{em pravcu, ali mi smo ga, iz predostro`nosti, ipak izbegli. Povremeno smo nailazili na polusru{ene kolibe, kontandinske ku}e su bile daleko na desnoj strani, na ivici obronka. âk i ako su bile nastawene, bile su predaleko da bi wihovi stanovnici mogli biti opasni po nas. Napredovali smo jo{ brè nego po ravnim wivama. Ovakvom neometanom brzinom sti}i }emo do ba~ija me|u vrhovima gora za mawe od sat vremena. Mo`da su se Nemci i bez pritiska saveznika povukli, pa smo mi sada u praznom, ni od koga okupiranom prostoru? Mo`da }e se braniti tek kod Gaete i Auzonije? To bi bilo kao poru~eno za nas. U tom slu~aju mogle bi nas iznenaditi samo patrole. Neverovatno! Tek sad sam shvatio da bi mogle biti i engleske. âk verovatnije nego nema~ke. Jesmo li stvarno u oblasti gde krstare i Englezi? Zaustavqamo se samo zato da se red ne razvu~e. Brzinu odre|uje najsporiji, onaj koji nai|e na najve}u prepreku. „Ne}emo se zaustavqati, vidimo jedan drugog, {to brè do uzbrdice, pa na brdo, iako je skoro potpuno golo”, glasio je zajedni~ki zakqu~ak, donesen vi{e gestovima nego re~ima. Otkud odjednom ova golet? Visoko iznad nas, na obronku, izgleda da rastu masline, iza nas sama plodna, obra|ena zemqa. Kako to da, osim bu-

126

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

sewa stri~aka, visokog korova i retkog, niskog `buwa ovde ni{ta ne raste? Prava {ikara. Jako brzo se pokazalo da je golet ispred nas zapravo ogromno kamewe s pojedinim mawim stenama. Iskustvom zadobijenim na pe}ini, pe }ini, hodawe po kamewu nam ne}e smetati. Isto onako kao po wivama i vinogradima, ùrimo od busena do busena, od grma do grma, razmaknuti, svako iza svog zaklona, kad se treba pritajiti. Glavni pravac vodi direktno na sever. Breùqak iznenada prelazi u ravan koja blago pada. Ispred nas se neo~ekivano otvara duboko use~eno korito gorskog potoka, s jo{ uvek belim {qunkom po dnu i oblim kamewem na obali, delimi~no obraslim li{ajevima i stri~kovima, koji su uspeli ni}i u udubqewima. Ovim koritom, kad napada dovoqno ki{e, mora da te~e Rio Kandrela. Zar je od vremena me na Rimqana niko nije obzi|ivao, da je sad ovako razrovana? Sad bar znamo odakle onoliko kamewe. Kako je samo mogla izbiti ovako visoko, da se kamewe obru{ilo daleko unaokolo i zasulo celo brdo, kojim smo se upravo popeli? Ovuda mora da se oblaci cepaju jedan za drugim, kako bi reci – gorskom potoku nasuli ovoliku snagu. A sad, brzo preko wenog korita i odmah na suprotnu obalu, mnogo vi{u, uzbrdo na greben kojim se obala zavr{ava i koji je obrastao. Tragawe za povoqnim mestom za slede}i korak po sprudu i kamewu za bezbolno hvatawe, da bismo {to brè napredovali, smawivalo je pa`wu za udaqeniju okolinu. Tek na vrhu suprotne obale primetili smo da do obraslog obronka ima jo{ dosta hoda. Ispod nas, a pred wim, prostire se plitka poduà uvala, posuta sitnom crvenkastom zemqom bez kamewa. Cela je zasa|ena maslinama i jo{ obra|ena ispod wih. I na gorwem, obraslom delu obronka su masline. Tlo je meko, ali umirujemo korak. I pod kro{wama, kretawe nas ipak izlaè neprijateqskom pogledu s proplanaka ispred nas. Zato svim snagama poku{avamo otkriti ne pomera li se ne{to ispod maslina. Zaustavqamo se i }ulimo u{i. Na obronku bi nas moglo ~ekati neprijatno iznena|ewe. Ne samo nema~ki, i engleski vojnici mogu biti podjednako opasni pri iznenadnom susretu. Me|utim, sve je mirno. Jo{ uvek ne prime}ujemo nigde nikoga, iako nam i sunce pomaè u osmatrawu. Sada sija preko na{ih le|a pravo na proplanak ispred nas i osvetqava senku pod maslinama. Uz wegovu pomo} ne}e nam proma}i nijedan detaq. Svoje duge zrake {aqe s mora, daleko iza Ponce. Kad za|e i i{~ezne ve~erwe rumenilo, vide}e se ostrvo negde iza Gaete. Frane me izdaleka pita bez re~i: Vidi{ li sada gde je Ponca? Ovi umorni zraci su posledwi. Kad se spusti mrak, vide}e se samo kao tamna mrqa na horizontu. Oprez je bio suvi{an. Zbog druga~ijeg terena pewali smo se sve bliè jedan drugome. Jo{ uvek niotkuda ni jednog Nemca, niti me{tanina.

Prvi deo – GARIQANO

127

Englez je bio vi{e tiha èqa, nego realno o~ekivawe, mogli bismo se razo~arati. Posle napornog uspona po obali iznad uvale, ipak je do{lo do promene. S leve strane za~ulo se ne{to novo, neobi~no za prazan kraj: tih, ravnomeran {um. Kao {um jako udaqenog vodopada, ili prigu{eno {u {u-{tawe suvog li{}a. Pored presu{enih reka i velike visine, prva mogu}nost ne dolazi u obzir. Masline ne {u{te, iako su jo{ uvek pokrivene mekim, masnim li{}em. Blizina sela Koreno Auzonio, navela nas je na pomisao da mo`da ~ujemo udaqeni mete` s trga, na koji, ba{ kao i u San \ovaniju, u kasno popodne dolaze seqaci, a blagi libeccio (jugozapadni vetar) donosi ga do nas. Naravno, Koreno je sada s na{e leve strane, leì iznad doline, sli~no San \ovaniju. Zato ga Nemci verovatno obilaze samo s vremena na vreme, pa moè da ìvi svojim mirnim, predratnim ìvotom. Mo`da su Nemci oti{li, povukli se na zapad, a me{tani proslavqaju wihov wi hov odlazak i zato su glasniji? Mo`da i{~ekuju Engleze? @urili smo preko kamewa jo{ jednog neo~ekivanog gorskog potoka, koji ko ji je nekako popreko presecao proplanak. Verovatno korito reke Rio Kamino. Ka mino. Nismo imali poverewa u nepoznate zvukove, ma kako bili slabi, hteli smo ih zaobi}i. Krenuli smo uz potok ka obali, koja je, kao i ona iza Kandrela, strmija od one ispred wega. Dolina je duboko ispod nas, prekrivena pramewem izmaglice, ni{ta se ne moè jasno razaznati. Samo uvala ispod nas, preko koje smo pre{li, svetluca od tamnozelene povr{ine maslinovog li{}a. I visoko iznad nas, na padini, rastu masline. Dok gledamo bogato li{}e wihovih kro{awa, osvetqeno posledwim sun~evim zracima odozdo, skoro je beloruì~asto. Kad smo stigli do prvih, pokazalo se da su zasa|ene na terasama. Od starosti, potporni zidovi su toliko poru{eni da se na nekim mestima uop{te ne moè razlikovati terasa od terase. Zemqa je odavno zasula odroweno kamewe sa zidova koje je prerasla trava. Obronak se otuda diè ne{to strmije, ponegde smo se ispomagali rukama i ~ak puzali na kolenima. Da li su kamewe na zidove terasa naslagali jo{ stari Kampawci? Da li iko bere ove masline? Ko bi to radio, ako su svi sfolati? [ta je s onima, koji se ~uju iz Koreno Auzonija? Mo`da ih otuda nisu prognali. Mo`da su im Nemci dozvolili da ostanu u gradu. Obronak pada u pravcu jugozapada, po strani od linije fronta na istoku, i ne moè imati nikakvu odbrambenu ulogu. Jedino je Gaeta, uz more, sa svojim tesnacima, mesto gde se moè uspe{no prkositi neprijatequ, koji uz ~izmu nadire ka severu. [ta bi oni ovde radili? Da se nisu mo`da vratili sfolati, kad su saznali za odlazak Nemaca? Moglo bi biti i jedno i drugo. Masline su, i pored starosti i zapu{tenosti, obrane. Nije li zapu{tenost, dakle, samo prividna? One zimi ne odbacuju svoje plodove, a ako padnu, oni su skoro neuni{tivi.

128

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Do prole}a bi samo smek{ali, ne bi istrulili. Zaboravqena, gusto ispletena mreà, obe{ena o stablo, isuvi{e je trula da bi bila kori{}ena za skupqawe plodova ove jeseni. A oni nisu imali drugi put, do put u uqarske posude i prese. Obronak, kojim se pewemo, s leve strane se sve vi{e nagiwe prema zapadu. Tako je skriven od na{eg pogleda. Koreno mora da je iza wega. S desne strane savija se u velikom luku, sigurno za svih 180 stepeni, sasvim prema severoistoku. Tamo mora da je duboka dubodolina s uvalom u sredini i novim gorskim potokom, mo`da gorwim tokom reke Rio Kamino. Kad smo se popeli, izgledalo je kao da po {irokom stomaku puzimo na le|a ogromnog bivola, ispruènog na debelom boku s leve, i strmim potiqkom, napetim zbog wu{ke, okrenute u dubodolinu, s desne strane. Izmaglica koja se diè, izgleda kao para iz wegovih nozdrva. Kad se okrenem, pogled me povu~e na dowi deo Gariqana, duboko u dolinu. Tamo se reka izliva u more. Od onog jutra kad smo napustili pe}inu, sada je gledamo prvi put. Zapravo, slutimo. Odaje je samo debeli sloj izmaglice iznad vode i wenih obala, niske vrbe i visoki eukaliptusi. Sve ve}e i sve crvenije sunce {aqe nam jo{ uvek dovoqno svetlosti, iako je ve} skoro za{lo iza Monti Aurun~a i Gaete. Omogu}ava nam da sasvim jasno razaznajemo ~itavu desnu stranu le|a po kojima se pentramo, sve do okrenutog potiqka. Za dobar vidik s leve strane treba se samo propeti na prste, pa i tako obuhvata samo dve-tri terase i seè jo{ stotiwak metara daqe, samo daqe, jer nagore i nadole uop{te ne dopire, toliko je bok zaobqen. Na svu sre}u, {to se vi{e pewemo, to je sve mawe strmo. Uprkos tome, noge sve ja~e klecaju. Kad stignemo na vrh, na}i }emo se na temenu i na krivini puta, koji iznad boka vodi iz Korena s leve strane i nastavqa pored dubodoline s desne strane, do obronaka koji se spu{taju prema se seveveru, a wima nizbrdo sve do Gariqana. Tada }e biti lak{e, jer se usponom na teme udaqavamo od Korena, a bi}e i bezbednije. Drum se, ina~e, ne vidi, iznad temena vi{e nema maslina, ostaje samo retko obrasla kamenita padipadina. Drum je verovatno granica izme|u wega i obra|ene padine ispod puta. puta. Na suncu, koje se sve vi{e pribliàvalo moru, od gorskog potoka Rio Kamino ka nama, posebno s na{e desne strane, ponegde bi zasvetlucalo poneko odba~eno staklo. Nikada odozgo. Iznenada je zasjalo ispod druma, visoko iznad nas. Ni{ta posebno, pomislio sam. Terase, koje bi svojim ivicama zaklawale bleskove prema nama, na mnogim mestima su se survale u ravnomerne nasipe, a ispod svih cesta koje vode po obroncima, svuda po svetu leì mno{tvo razbijenih boca. Ko bi mogao spre~iti da se jedna takva na|e i ispod korenskog puta? Sunce na zalasku osvetqava ih ta~no u onom uglu, u kom se reflektuju direktno u na{e o~i. Dosa|uje nam od ranog

Prvi deo – GARIQANO

129

jutra do mraka! „Pazite, ne{to svetluca”, jedva ~ujno upozoravam ostale. „Da li neko jo{ {ta vidi?”, èlim znati, ne otvaraju}i usta. „Gore, levo, ne{to je blesnulo”, odgovara Andrija, pribliàvaju}i se s desne strane, „ali to nije ni{ta novo. Ve} je vi{e puta zasvetlucalo i uvek bismo se uverili da nema nigde nikoga”. „S leve?” pitam ga, da bih se uverio. „Ne”, ispravqa se, „s desne je uvek dolazilo”. Kad me skoro umirio, s desne strane stra ne su gotovo uvek dolazili odsjaji razbijenog stakla, iznenadio me je Frane, Fra ne, koji je s krajwe leve strane ùrio prema meni. Ne{to nije u redu. Sasvim je sagnut, vu~e se kao raweni kengur, skoro na sve ~etiri i vidno je uznemiren. „Na zemqu, jeste li gluvi?” pokazivao je izdaleka rukama i siktao u uzbu|enim zbu|enim glasom kroz stisnute zube, kad je stigao dovoqno blizu. Uveren je da {um postaje sve ja~i {to vi{e zaobilazimo Koreno. Ne svetlucawe, prava opasnost postaje sve ja~i {um, dolazi nam do mozga. Do|avola, da li uop{te dolazi iz Korena? [ta ako nije uli~na galama i ako je negde bliè? pomislim, a Frane zadihano potvr|uje. Sunce se iza Monti Aurun~a sakrilo u more. Svetlucawe krhotina ispod druma iznad nas je prestalo. A prestala je i na{a bezbri`nost. Svi smo odjednom ~uli nejasne, sve ja~e glasove. Bukvalno smo puzali prema putu iznad nas, zbog opasnosti, nagonski, jedan pored drugog. [ta bi uop{te moglo biti? Polako se nejasan {um vodopada i {u{tawe suvog li{}a iz pravca Korena po~elo raspoznavati kao govor, pome{an s najrazli~itijim drugim {umovima i zvucima. Te{ko ih je bilo razaznati, bilo je nemogu}e re}i da li govor dolazi od me{tana ili stranaca, od Nemaca, ili Engleza, glasovi su se isuvi{e me{ali jedni s drugima. I bilo ih je mnogo. Jedan mi je bio isuvi{e duboko urezan u pam}ewe, da bih mogao pogre{iti: takav zvuk moè dolaziti samo od aluminijumskih mawerki. Sve vi{e se izdvajao kao lupawe mawerki o kamen, ili jedne o drugu. [upqi aluminijum prazne mawerke daje tako bezizraàjan zvuk, koji se ne moè izgubiti iz se}awa. Tokom leta trideset {este, po prvi put sam ga ~uo ispred èlezni~ke stanice u Bohiwskoj Bistrici. Dolazio je od grupe uniformisanih hitlerjungenda s velikim, crnim kukastim krstovima na belim, okruglim poqima krvavocrvenih traka na rukavima i bajonetskim noèvima za pojasom. Bili su deo nacisti~kih agenata, koje je NSDAP (Na (Nacionalsocijalisti~ka cionalsocijalisti~ka partija) slala k nama na javno agitovawe me|u folksdoj~erima i slovena~kim hitlerovcima, a uzgred ih je pla}ala i za {pijunaù. Sedeli su na niskim stepenicama ispred ulaza u stanicu, mazali ma zali margarin na tanke kri{ke crnog hleba i u visoke mawerke, koje su u vodoravnom preseku bile bubreàstog oblika, sipali ~aj. Dok su spremali ma li prazne, odavale su isti, nezaboravni zvuk. U julu trideset devete, kad smo Brane i ja na maturskom putovawu po Nema~koj spavali po brojnim

130

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Hitlerjungendherbergen /preno}i{tima/, naslu{ao sam ih se za ceo ìvot. Nema sumwe, to je sigurno nema~ka mawerka. Odozgo, s puta, za~ule su se ~izme. Ne hodaju same, u wima mora da gazi nema~ka vojska, Wehrmacht Wehrmacht. U to vi{e niko nije sumwao. Frane nam je rekao da jugoslovenska vojska ima emajlirane mawerke. Mateoti i Andrija, pak, da su i italijanske aluminijumske. Obe vojske su propale, iz wihovih porcija sada seqaci hrane koko{ke. Da nije ovo engleska vojska, mo`da smo samo naleteli na Engleze? Niko nije znao kakve su wihove porcije, niko nije ni verovao da ~ujemo ~u jemo wihove. Za trenutak nas je obuzela panika, pome{ana sa samoo samooptu`bama zbog po~iwene gre{ke: s najve}im trudom smo se do{uwali pravo pravo me|u Vermaht! Strah nam je pomogao da se brzo oporavimo. Nije nam bilo bilo sasvim jasno gde se, zapravo, nalazimo, sa svim mogu}im oprezom i brzinom brzinom koju je dopu{tao, po~eli smo puzati uzbrdo na sve ~etiri, da {to mawe vivirimo s padine. Svaki kamen koji gurne{, moè nas odati... Ne spoti~i se o kamewe, pazi da se ne oklizne{... Zar stvarno ne moè{ ti{e... ti{e... Je li Makinista pentolu dobro privezao za le|a... Odmah stani, ako ne{to primeti{... [ta petqa{, kreni daqe... Pazi, da ne odroni{ kamen. Pa, zaustavi ga, prebaci se preko wega wega... ... Kakav trapavko... trapavko... Upozorewa uzdu` i popreko, uprkos prigu{enom glasu, odavala su uzrujanost. Sve je izgledalo vi vi{e {e kao prebacivawe vlastite odgovornosti za po~iwene gre{ke na drugoga, nego izraz stvarne brige da se ne otkrijemo. Svako je dobro znao {ta treba da radi. Posle gu{terskog puzawa po terasama, koje su bile najpodesnije na delovima koji su bili upali, otvorio se pogled na mawe nagnut deo obronka s leve strane. Imali smo {ta i da vidimo! Premda, u tom trenutku nije bilo vremena za posmatrawe. Mi smo tako|e bili izloèni pogledu. Uputstva svakoga svakome namah su se izmenila. Postala su jo{ prigu{enija, s vi{e straha. Proizlazila su, pre svega, iz novog spoznawa, koje nas je muwevito obuzelo: na{li smo se u pravoj klopci. Za obja{wavawe nije bilo vremena, a kamoli za savetovawe: „Stoj, dovraga, ne srqaj daqe!”; „Ne pomeraj se!”; „Na zemqu!”; „Sagni se uza zid!”; „Zar ne vidi{ mreè iznad sebe?”; „Iznad mene?”; „Ni{ta ne vidim, zar sawa{?”; „Ma, istina je, vidim s leve strane, prema Korenu, ali ne mreè, ve} {atore i vojnike, svuda dokle oko dopire, celo more”; „Istina je, mreè su iznad wih”. Takva i sli~na, pa i kontradiktorna obave{tewa i uputstva, koja su se grani~ila sa grubo{}u, upu}ivali smo jedni drugima gestovima i pogledima. Po~ev{i od terasa iznad nas, pa celom levom stranom proplanka, koliko se moglo videti nadole i nagore, terasa, koje su do tada skrivali debeli bivoqi bokovi, pod maslinama su se prostirale kamufla`ne mreè, a pod wima toliko vojnika da je jedva bilo mesta za sve. Neki su leàli,

Prvi deo – GARIQANO

131

ve}ina je sedela, neki su bili bez gorweg dela uniforme, u belim majicama s kratkim rukavima, s kapama i gologlavi, u ~izmama i bosi, pored wih u piramide sloène pu{ke, ba{ kao na fotografijama iz Prvog svetskog rata. Na zidi}ima su bili poloèni mitraqezi, me|u wima {lemovi i opasa~i, ispod wih gomile mawih i ve}ih drvenih sanduka s municijom, sa svim {to treba gorska pe{adija, a ispod svakog maslinovog drveta, sa svake strane stabla, po jedan nizak {ator. To je, zna~i, trg u Korenu i galama u ~ast odlaska Nemaca! Na{li smo se na frontu! Kao zarobqenici, jo{ pre nego {to smo postali svesni da smo na frontu. Neshvatqivo, kako smo mogli da se pentramo tako neoprezno da smo s tri strane upali u wihov obru~, kao da smo hteli pravo k wima, kao da su stvarno bili Englezi, a mi ùrimo u strahu da nam se ne ohladi sa~uvana ve~era. Sunce je sve vreme bilo iza na{ih le|a, sijalo je pravo pod maslimasline, nisko iznad morske povr{ine, skoro vodoravno, kao da ih osvetqavaju automobilski farovi, pa ipak ih nismo primetili. Istina, za suncem na smiraju vukle su se duga~ke izbledele senke, okrenute ka nama, me|u drve}e se uvla~ila retka izmaglica, trebalo je samo malo pa`we da ih ne samo primeti{, nego precizno razazna{ svakog ~oveka i svaki predmet ponaosob. Jedino obja{wewe bi moglo biti da su terase, na kojima se guraju, toliko nagnute prema Korenu da ih s na{eg puta nismo mogli videti, posebno stoga {to smo se pewali sve mawe razmaknuti i zato posmatrali okolinu samo jednim parom o~iju. Od trenutka kad smo ih ugledali, nije bilo ni najmawe sumwe da ispred sebe imamo najoriginalniji Wehrmacht Wehrmacht.. Mawerke nisu varale. Pored u{iju, okomito, do gole koè ostriène ~etvrtaste glave govorile su i bez uniformi. Englezi su izvetrili, kao da nam nikada nisu ni bili na pameti. Sre}a u nesre}i bila je u tome {to su Nemci imali dovoqno posla sa samima sobom, pa se nisu osvrtali oko sebe, kao da se u sun~ano nedeqno popodne udobno odmaraju na obroncima Vinervalda, ili u hladovini Tirgartena i spremaju se da, pre povratka, uz {oqu bele kafe, pojedu par~e pite sa suvim gro`|em. Nedostaju samo ène i deca, kako bi slika porodi~nog praznika bila potpuna. Uprkos dosadi i beznade`nom ~ekawu, bili su dovoqno bu~ni da pre~uju neki od na{ih nepredvi|enih zvukova. Neverovatno, nema~ki vojnici u slobodno vreme mogu da rade {ta i kako im se prohte. Kakva je to komanda, koja im dopu{ta takvu raspu{tenost? Ili su mo`da tek sada stigli, pa se pripremaju za no}ewe? Jesu li to oni koji su pre podne tutwali preko mosta iznad nas, u pravcu Auzonije? Do Korena, jedva pu{komet daqine. Mogu}e je, mada, na prvi pogled, ima ih mnogo vi{e. Trebalo je da se, u tom slu~aju, voze iznad nas celo popodne, da se skupi ovoliki broj. Iznad svega, nigde se nisu prime}ivale nikakve straè

132

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ili izvidnice. Na padini, ispod wih, sigurno ih nije bilo, tamo bismo se susreli s wima. Prema desnoj strani padine ih tako|e nema. Dan je jo{ uvek svetao, a doga|aji su nas toliko prodrmali da ne bismo mogli jo{ jednom omanuti. Prete}a opasnost naterala nas je na promenu taktike. Pentrawe uzbrdo, preko terasa, bio je preopasno. Primetili bi nas, i pored sve svoje bezbri`nosti, dok bismo se prebacivali preko zidi}a, mitraqezi su ionako stalno spremni za paqbu. Jedan za drugim, ispod zidi}a terase iznad sebe, puzali smo prema jedinoj slobodnoj, desnoj strani, skoro na vrh bivoqeg temena. Posle pedesetak metara vi{e ne}e mo}i da nas vide, toliko li ko je okrenut ka useku reke Rio Kamino. Od pogleda s puta, ispod zidi}a, bili smo ionako bezbedni. Dodu{e, na ovom delu, ni mi wih vi{e ne vidimo. Verovatno su se na padini bliè Korenu razvukli ne{to {ire, nego na mestu na kom smo se mi potrudili da im upadnemo u zamku. Ni me|u nama vi{e nije bilo jedinstva. Suprotno dogovoru, Makinista je prvi kliznuo iza narednog zida, malo posle wega ostali, i ja, na kraju. Tako smo se izlagali ne samo mogu}im pogledima odozgo, ve} i onima s leve strane. Da odsjaj ve~erwe rumeni kroz grawe i li{}e nije sve vi{e zastirao pogled, izgledalo bi kao da pionirskim inspektorima pokazujemo kako su nas na{i narednici lo{e uve`bali. Tog popodneva smo se, izgleda, takmi~ili u neopreznosti. Osim toga {to smo puzali preko terasa malo ukoso prema istoku, da izbegnemo blizinu Korena i ne nabasamo na vojnike koji bi mo`da samo gubili vreme sa nama, za bezbednost nismo u~inili ni{ta. Do puta smo stigli bez novih iznena|ewa. Izgledalo je da su sve straè okupqene na wemu, ako su ih uop{te postavili. û~ali smo ispod posledwe terase ispod puta i zurili preko ivice zidi}a. Nadole, prema Korenu, na unutra{woj ivici druma i pored wega, gde nije bilo kamenog zida, jedan iza drugog stajali su kamioni i mawa terenska vozila, poqske kuhiwe, {iroke cerade razvu~ene do stena iznad druma, laki topovi i teì mitraqezi, gomila drvenih sanduka, sve prekriveno mreàma i granama maslina. Shvatio sam otkud maslina kao simbol mira. Originalnijeg simbola mira, od maslinove gran~ice na vermahtskom {lemu, ~ovek ne moè ni da zamisli. Na uskom delu druma, koji je ostao slobodan, u oba smera, gurala se vojska, nosili su i tovarili drvene sanduke, dodaju}i ih jedan drugome u spojenom redu. Duboko, iza Korena, video se deo druma koji vijuga iz Auzonije nagore. U oba pravca, me|u brojnim qudskim prilikama, probijala prob ijala su se vozila, kao na prilazu nekom arapskom bazaru. Otvoreni putni~ki automobili i motocikli imali su prednost. Sigurno su se u wima vozili oficiri i kuriri. Tek tada smo shvatili da je kraj koji se proteè uz drum, a koji upravo posmatramo, zapravo susedno naseqe Stavoli.

Prvi deo – GARIQANO

133

Nismo ni znali da postoji. Odala ga je zar|ala drumska tabla na ulazu, koja je ostala na svom mestu, uprkos opasnosti da }e sluìti kao putokaz Englezima u napredovawu. Koreno Auzonio leì uz drum jo{ nekih petstotiwak metara daqe od Stavolija. Najve}a gu`va odigravala se ba{ izme|u wih. Terasom, na kojoj nije rasla vi{e nijedna maslina, pentrali smo se u bezbednijem pravcu, prema istoku. Po{to je put skretao u brdo, da preko kamenitog mosta zaobi|e {iroku uvalu sa suvim koritom reke Rio Kamino, ubrzo smo iza sebe videli samo jo{ nebo i, u daqini, zamagqene obronke posledweg grebena Monti Aurun~a, s koga smo se jutros spustili. Sada je trebalo samo da brzo pre|emo drum i uputimo se na stenovitu, skoro golu padinu iznad wega. Jedva da se mogao jo{ nazvati drumom. Ko zna da li uop{te vodi daqe po padinama, prema kojima je usmeren? Zato ga s na{e pe}ine nismo ni mogli videti. Nismo primetili nikakvu straù, nijedan kamion, automobil, nikakvu patrolu, nije bilo znaka da na stotine nema~kih vojnika stoji iza nas, niti bilo gde drugde. Kad smo se posle dvestotiwak metara, preko ivice uvale, koja je prema vrhu postajala sve uà, osvrnuli osv rnuli nadole, po padini, utvrdili smo da se Vermaht nastanio ne samo sve do Korena, nego i ispod wega, i daqe, u pravcu Auzonije. Sigurno ih ima mnogo i u Korenu, u svim ku}ama, a qudi su, kao i na drugim mestima, prognani, sfolati. Ako je zaista na padini i na{ jutro{wi transport, jedva da je uve}ao wihov broj. Mora da je ve}ina ovde od ranije, sigurno su stigli iz doline Lirija, preko niskog ravnog prelaza, na kome je, uz drum, sme{tena Auzonija. Sunce je ve} odavno za{lo, ne samo za planine, nego i duboko u more. Kamenite stene koje smo jutros napustili, postajale su crne, plave izmaglice mag lice vukle su se preko wih, ne{to svetliji vrhovi stremili su ka jedva obasjanom, beli~astom plavetnilu, tamnom na severu, prema Auzoniji, i svetloruù~astom na jugu, prema moru. Premalo crveno, da bi nagove{tavalo lepo vreme. Vermaht ispod nas utonuo je u mrak. Tu i tamo za trenutak bi se pojavila kakva svetlost. Pewali smo se jo{ oko sat vremena, po neutabanoj stenovitoj divqini morali smo i da puzimo. Padina je bil bi la jako strma, a uspon, zbog no}i, naporan, posebno {to u mraku nismo mogli birati put. Noge vi{e nisu slu{ale. Klecale su. Na mawem, ka dolini izbo~enom platou, na obronku gorja Monte Majo, bez re~i smo se uvukli u prvu praznu pastirsku kolibu na koju smo nai{li. Uprkos nesnosnoj è è-|i, koja nam je osu{ila usta toliko da nismo mogli ni ovlaìti ispucale usne, zaspali smo pre nego {to se osu{io znoj na na{im telima. Bili smo isuvi{e umorni da bismo razmi{qali o nekom mawe izloènom mestu, ili udobnijem leàju. Ni na straù nismo pomi{qali. Pre no {to sa-

134

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

svim svane, mnogo pre nego {to ustane prvi Nemac, mi }emo nestati. Cele no}i vladao je potpuni mir, nisu ga remetili ni ~ovek, ni ìvotiwa; dole, u Korenu, Vermaht je spokojno spavao. Jedino je plavetnilo neba, koje je sijalo kroz ulaz bez vrata, ispu{talo krike, koji su se u trzajima mi{i}a, razlegali kroz no}. Iz polubudnog stawa nisam mogao pre}i na razmi{qawe, okrenuo sam se na mawe bolni poloàj i u slede}em trenutku ponovno utonuo u umoran san. Kasno no}u, plavetnilo je i{~ezlo, otvor na mestu vrata postao je tamniji od kamenite unutra{wosti. Iz niskih oblaka padala je ki{a, unose}i hladno}u u kolibu. [u{tala je po otpalom suvom hrastovom li{}u, koje je leàlo sve unaokolo kolibe. I koliba je bila puna li{}a, leàli smo na wemu. Do jutra }e se po udubinama na kamewu nakupiti sveà voda, ugasi}emo è| koju su sve vreme, jo{ dok smo se krili ispod mosta, potiskivale misli na neprestanu opasnost. Ne samo zami{qenu, nego surovo realnu. U prijatnom o~ekivawu, ponovno sam se prepustio umornom snu. Kad je po~elo svawivati, na nas su, kroz slamnati krov, padale krupne kapi ki{e. Ponegde je i curio mlaz vode. Nikome nije smetalo. Okretali smo dlanove i srkali zahva}enu vodu. Curkaj, samo curkaj i ne zaustavqaj se.

Valaurea i Monte Kasino Ki{a je prestala pre nego {to smo ustali i raèdnili se. Proplanak je bio zavijen u maglu, planine iznad nas i dolina ispod nas, tako|e, ni{ta ni{ta se nije videlo. Gde smo mi, zapravo? Ako nismo mnogo proma{ili, nal nalazimo se na krajwem ju`nom delu pogorja Monte Majo. Najverovatnije negde blizu podru~ja Krizano, ispod planine Monte Feu~i, oko 600 metara nadmorske visine. Sa~ekajmo da se magla malo razveje. Dok sunce ne iza|e, ne moèmo odrediti stranu sveta. Imali smo jo{ nekoliko smokava za doru~ak, a vodu smo prona{li u obli`wem stewu. Tamne stene bile su po povr{ini o{tro nagrizene, ni mokar |on se nije klizao, kao da su od {mirgl-papira; me|u pukotinama nalazila su se, vekovima stvarana, plitka udubqewa, u kojima se skupqala voda. Koliko za dlan, naj~e{}e de~ji, ali ~ista i sveà. Hodali smo od stene do stene, spu{tali se na kolena i srkali, ali bilo nas je previ{e da bismo stvarno ugasili è|. Otkad smo se probudili, pored te{kih ki{nih oblaka, iznad nas je visilo jo{ teè pitawe, koji je razlog za okupqawe Vermahta oko Korena. Nisu se povukli s fronta, za jedan wegov deo smo znali da je stigao iz Formije. Videli smo da su odeveni u nove uniforme, ali niko od nas nije mogao da se seti da li je me|u brojnim vozilima primetio sanitetska ko-

Prvi deo – GARIQANO

135

la. Dakle, nemaju rawenike. Da li se okupqaju i pripremaju za napad na Engleze? Ni{ta ne ukazuje na to. Idu li u planine? Kolskim putem, po proplancima, prema istoku? Koja vojska se jo{ branila s padinama iza svojih le|a? Da li se skupqaju zbog mogu}eg napada Engleza? Ovde, preko planina? Odakle bi uop{te stigli, kad su na levoj obali Gariqana sve same planine? Pa i da je sve tako, odakle im bezbri`nost, pona{aju se kao da su na odmoru? Ne o~ekuju napad, bar ne uskoro. Jedino {to je sigurno, to je ~iwenica da se kriju, ~ekaju svoj trenutak. Da iznenada upadnu u bitku s boka, kao mnogo puta Hanibalova kowica? Da do|u Englezima s le|a, kad napadnu Formiju? Kroz ove tesnace mogu sti}i u dolinu ta~no na ono mesto gde se Gariqano izvla~i iz planina, a put se, potom, {iroko otvara. Besmislica. Tada }e Englezi imati u dolini na hiqade vojnika. Nije sigurno ni da li se uop{te kriju. Na suncu se svako sme{ta pod drve}e, i ìvotiwa legne uz stablo, razapiwawe mreà je vojni~ki zadatak koji ne bi zaboravili ni na Aleksanderplacu. Postoji samo jedan zakqu~ak. Englezi su jo{ daleko, wihova noga jo{ nije pre{la dowi tok Gariqana. Nemci su isuvi{e bezbri`ni, da bi mogli da veruju u tako ne{to. Mora}emo se probiti do gorweg toka reke u sutjesci, me|u planinama. Tamo je situacija verovatno sasvim druga~ija. Magla se razilazila, sunce je iza{lo, po svetlosti iza oblaka zakqu~ili smo da je obronak okrenut direktno prema jugu. Kre}emo prema istoku. Da se ne bismo morali spu{tati, a posle ponovo pewati, skre}emo na obronak planine, ~iji je vrh sav u oblacima, skoro ta~no prema severu. To je sigurno isto~ni obronak Monte Maja. Nismo mogli videti {ta se proteè ispod nas. Posle sat vremena lakog hoda izme|u wega i susednog Monte Feu~ija, ispod nas se otvara prostrana zaravan, prekrivena providnom maglom. Iz daqine se ~uju koraci koji se pribliàvaju. Prelagani su, da bi bili vojni~ki. Me{tanin na{ih godina, kaè nam da je iz seoceta Valemajo, sa severne padine gorja na kom se nalazimo, da je ve} nedequ dana van ku}e, jer su u paese u{li Nemci koji ih evakui{u u Rim. Sada je na putu za Koreno. Kad je saznao da su i tamo Nemci, po~eo je da se prebacuje s noge na nogu i sam sebi ne{to mrmqa sagnute glave. Pomiwe neku prasad. O~igledno prokliwe Nemce i psuje ih. Sada ve} jako glasno i uzbu|eno. Kona~no se odlu~uje za povratak, istim putem kojim je i do{ao. Ne, ne moè s nama, ùri, kaè, kad smo mu predloìli da put nastavimo zajedno. Raggiungere?? Spustite se ovom padinom i bi}ete usred Valauree. Tamo siRaggiungere gurno nema Nemaca, upravo sam pro{ao tuda, savetuje nam u poverewu. Kako to da mu se ùri nekud kuda nije ni imao nameru da ide, pomislio sam. Nisam ga ni{ta pitao. Da nije mo`da nema~ki {pijun? Da nas ne {aqe u ruke nema~koj zasedi? Mateoti kaè da se pola italijanskih du{a proda-

136

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

lo Nemcima. Sigurno preteruje, bila bi dosta i ova jedna jedina, ~iji je vlasnik upravo odmaglio. Svejedno smo se spustili prema Valaurei. @e| je bila glavni razlog. Bio je u pravu. Ubrzo smo se na{li na prostranoj planinskoj livadi. Ponegde je prekinuta niskim uzvisinama, ali s wenih najravnijih delova vidi vi di se da ~ini jednu povezanu celinu. Utabani putevi, kolski putevi, vode u svim pravcima. Ni na koga nismo nai{li. Osmatrali smo okolinu ne bismo li ne{to otkrili, zagledali u brojne kolibe; isto~no, uz nisko stewe, stajalo je malo seqa~ko imawe, masseria Ruggero, Ruggero, kako smo saznali kasnije, nigde nikoga, sve je bilo napu{teno. Na raskrsnici dva kolska puta pored kojih je tlo bilo meko, da su cipele tonule u blato ispod {irokolisnog niskog rastiwa, otkrili smo bunar. Obzidan kamewem, bez vitla, bio je dovoqan samo jedan pogled koji je odagnao svaku sumwu ima li vode. Pored wega vaqalo se u blatu drveno vedro, po ivicama olupano. Umesto otrgnute metalne dr{ke, neko je sa obe strane debelim ~vorovima vezao komade uèta. „Obri{i ga mahovinom”, mahovinom”, rekao mi je Frane, dok ga okre}em po rukama, „zabaci}u ga u dubinu i zahvatiti vodu. Bi}e dovoqno duga~ko. Voda se zrcali na dnu. Samo ga treba ve{to hitnuti”. Uè je savio u laso i gurnuo vedro u bunar svom svojom dalmatinskom spretno{}u, da nijednom nije udarilo o zid, kru`no obzidan kamewem. „Obi~no zaustavqawe pada vedra na uètu, neposredno iznad povr{ine vode, ne bi vaqalo. Ni{ta ne bih zahvatio, voda je preplitka”, tuma~io mi je. Zaista, ni{ta nije pqusnulo, bar ne toliko da se ~uje, samo tupi udarac, ivica korita utopila se u blistavoj povr{ini koja je trebalo da bude voda. Kad sam ga dograbio jo{ pre vrha, da ne zaka~i kamenu plo~u zida, s jedne strane bilo je samo blato, a unutra nekoliko prstiju guste blatwave vode. Da probamo jo{ jednom? Ne, bi}e jo{ gore, mislim. Popili smo sve, do dna. I ono {to je zahvatio po drugi i tre}i put. Posle toga, vi{e se ni{ta nije moglo zahvatiti, ogledalo na dnu sasvim je i{~ezlo. Na usnama, u usnoj {upqini i po zubima ostalo je blato. Ispquvali smo ga, kao talog skuvane turske kafe. Sa zuba ga nismo mogli skinuti, ostalo je da na wihovoj povr{ini prkosi u tankom sloju. Blato ne moè {koditi, bili smo istog mi{qewa. Samo je neukusno. Da nismo bili bez hrane, nadolaze}u no} proveli bismo na pa{waku. Bilo je dovoqno ov~jih torova s pristojnim leàjevima. Dvojica-trojica da se spuste do prvih ku}a, kao kad smo silazili s pe}ine, i donesu {ta uspeju dobiti, bilo bi, naizgled, najjednostavnije re{ewe, ali nije dolazilo u obzir, jer nismo znali u kom pravcu su nastawene ku}e i da li su jo{ uvek nastawene. Mogli bi se izgubiti u magli koja }e popodne ponovo po~eti da se zgu{wava. Tako smo put nastavili svi zajedno, pravo ka isto-

Prvi deo – GARIQANO

137

ku, pravcem kojim moramo sti}i do Gariqana. Ionako se moramo spustiti. [to smo niè, ve}a je verovatno}a da }emo nai}i na neku nastawenu ku}u. Nismo se predomislili ni kad se magla rano popodne sasvim razi{la, a kroz oblake se tu i tamo pokazalo bledo sunce. Po~eli smo kovati nove planove. Put po obronku od Monte Fajta (803 m), kojim smo i{li, neko vreme se peo, iza Monte Ornita (764 m) mora se pre ili kasnije okrenuti nadole, prema reci. Ne moèmo je proma{iti. Bi}e najboqe da odmah pre|emo na suprotnu stranu, ~im stignemo do wene obale. Kako }emo je pre}i, ne}emo vaqda plivati? Kako? Najboqe goli, sve {to imamo na sebi umota}emo u sveàw i nekako vezati iznad glave. Tok veovatno nije brz, jer, sude}i po geografskoj karti, reka neko vreme me|u planinama te~e u velikim krivinama. Mo`da }emo uz obalu nai}i na kakav ~amac, bri`qivo skriven, pa preveslati na drugu stranu. Po{to smo Nemce ostavili na dan hoda, nismo sumwali da se nalazimo na ni~ijoj zemqi, s Nemcima iza, i Englezima ispred sebe. Po svoj verovatno}i, to bi bio najmawe povoqan slu~aj. Mnogo je verovatnije da }emo naleteti na Engleze ve} na ovoj strani. Ina~e, nisam verovao Italijanima, koji su èqe pretvarali u stvarnost, a sa so{kog fronta je bilo poznato da su se u predasima izme|u ofanziva slovena~ki vojnici kockali s italijanskima. Ovde jedni od drugih ne mogu biti daqe od nekoliko kilometara vazdu{nim putem. Ako je uistinu tako, za prelaz preko reke ne treba brinuti. Englezi ve} znaju kako se prelazi preko we. Posle sat i po hodawa putem koji se uglavnom sve vreme spu{tao, s nièg prevoja, na koji smo se popeli, otvorila se pred nama prostrana dolina. Tu, pod na{im nogama, jo{ je brdovita, potom prelazi u breùqke, a daqe, prema severu, sve je vi{e ravna. Na jednom od breùqaka, tik ispod nas, stoji selo San Andrea (di (di Vallefreda, sada di Vallemaio), Vallemaio), malo daqe, San Ambro|o (na Gariqanu). Nema nikakve sumwe da se nalazimo iznad isto~nog dela doline Lirija. Vidimo Liri kako se, kao kod San \ovanija, severno od San Ambro|a, jo{ uvek lewo preta~e kroz zelenu pokrajinu i u velikom luku okre}e prema planinama s na{e desne strane. Tu negde mora da je Gariqano, u koji se uliva. Niko ga ne vidi. Da li se nalazi sasvim ispod podno`ja ili vi{e prema istoku, pa se ne moè videti? Lanac visovisokih planina s na{e desne strane izgleda onako kako sam ga zami{qao. DiDiù se na wegovoj levoj obali, mora da te~e ispod wih. Da se spustimo ispod prevoja, ho}emo li otuda videti Gariqano? Tada je, skoro ta~no u pravcu San Andreje i San Ambro|a, dakle, prema severu, moju pa`wu privukla, zbog udaqenosti, mala, dodu{e, ali ve} po poloàju uzvi{ena, skoro bela pravougaona gra|evina na vrhu breùqka, visokom pribli`no podjednako kao prevoj na koji smo se popeli. Na we-

138

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

govom isto~nom podno`ju protezala se ve}a povr{ina sazidanih zgrada s prete`no crvenim krovovima. Isuvi{e karakteristi~na i pre~esto vi|evi|ena na slikama, a da ne bih znao da se ispred nas, na breùqku, nalazi opatija Monte Kasino, a ispod we, u dolini, grad Kasino, po kom je opatija dobila ime. Tragawe za Gariqanom me je toliko obuzelo, da je nisam odmah primetio. Odavde se opatija vidi mnogo boqe nego iz San \ovanija, odakle sam je posmatrao celom duìnom doline Lirija, koja je uvek u izmaglici ili isparewu od vrelog vazduha. Ovde je posmatramo preko {irine doline, koja je dvaput kra}a od duìne, osim toga, dobro je osvetqena, uprkos oblacima. Ceo isto~ni deo doline Lirija sada leì izme|u nas i Monte Kasina, kao na otvorenoj geografskoj karti. I korita reka mogu da se naslute pod prizemqenim popodnevnim izmaglicama. „Zar si ga tek sada primetio?” bio je odgovor na upozorewe da vidim Monte Kasino. „Mi smo ga primetili odmah, ~im smo stigli na prevoj. Je li ne{to posebno?” Najzna~ajniji je i najve}i, iako ne i najstariji manastir koji je, ne{to pre kraja isto~nogotskog kraqevstva u Italiji, 529. godine osnovao Benedikt (480-543) iz Norcije, blizu Spoleta u Umbriji, potowi sv. BeneBenedikt i, koji po mi{qewu obojice Dalmatinaca, nije ni{ta posebno. Frawevci ih po Hrvatskoj i Hercegovini imaju na pretek. Onaj iznad Li{tice nije ni{ta mawi. Ako u me|uvremenu nije sve spaqeno, dodao je vi{e za sebe. Na Andriju tako|e nije ostavio neki poseban utisak, samo ga je Mateoti dobro poznavao, iako nije imao priliku da ga vidi. Manastir je izvorno sagra|en na mestu i od gra|e Apolonovog hrama, koji je na vrhu breùqka stajao jo{ od vremena rimskih kraqeva. U svojoj istoriji bio je tri puputa poru{en (ako ne brojimo posledwe ru{ewe u Drugom svetskom ratu). GoGodine 577. zauzeli su ga Langobardi, koji su nam svojim odlaskom iz Panonije omogu}ili da, opra{taju}i se od pripetskih mo~vara, u potrazi za boqim uslovima ìvota, odlutamo daqe na zapad. Opata i monahe protera proterali su u Rim, a neporu{ene delove upotrebili kao tvr|avu protiv Vizantinaca. Obnovqen je tek 717. godine. Tada je postao sredi{te evropskog uglednog sveta. Me|u jake za{titnike spadali su obojica velikana, papa Grgur Grgur i car Karlo, pose}ivali su ga i ostali velika{i. U wemu je ìveo Langobard Pavle Varnefrid, visoki savetnik Karla Velikog, kasnije poznat kao Paulus Diakonus /Pavle \akon/ i pisao svoju sjajnu kwigu Histo Historio rio Langobardorum.. Pre svega zbog svog zanimawa za biskupije koje su Langobardi gobardorum uni{tili u svom prodirawu na zapad, postao je pouzdan izvor za istoriju naseqavawa Slovenaca u novim krajevima, zakqu~no sa Istrom. Posle 747. godine u opatiji je ìveo i smeweni kraq Langobarda Rat~is. Na taj poloàj popeo se s poloàja furlanskog vojvode, na koji je stigao posle slovena~ke pobede u bici na So~i (705), u kojoj su Furlani izgubili izgubili skoro sve

Prvi deo – GARIQANO

139

svoje plemstvo. U novije vreme poznatiji je po natpisu na oltaru crkve u êdadu sa porukom „Rat~is je oti{ao da sluì bogu”. Ako je to ta~no, onda je to prvi sa~uvani slovena~ki tekst (Briìnski spomenici su s prelaza iz prvog u drugi milenijum). Godine 883. manastir je opet poru{en, ovaj put od Saracena. Obnovqen je tek sedamdeset godina kasnije. U to vreme svog postojawa, manastir je stekao velike posede oko Kasina, izme|u ostalog i skoro ~itavu dolinu Lirija. Postao je evropsko kulturno sredi{te, koje je ~uvalo originalna dela i vodilo brigu o prepisima najva`nijih anti~kih spisa. Me|u wima, sa~uvano je prvih pet kwiga Tacitove Historiae Historiae. Manastir je zadobio takvo duhovno zna~ewe, da je slavni opat Deziderio u jedanaestom veku smatrao svojim ìvotnim poslanstvom da ga u celini obnovi. Uz pomo} najboqih graditeqa i umetnika iz Carigrada to je i uradio. Godine 1349. manastir je poru{io zemqotres, ali su ga ubrzo ponovo izgradili i vratili u ìvot. Godine 1503, kad su habsbur{ki [panci, u drugom udaru na anùjsko Napuqsko kraqevstvo (1501-1503), koje }e mirom u Bloau u Francuskoj, godinu dana kasnije, kona~no i prisvojiti, gonili Francuze od juga nagore, vojnici Luja XII utvrdili su se u wemu. Za wih je manastir bio posledwa mogu}a odbrambena baza. Samo nekoliko kilometara zapadnije, uz veliku krivinu Lirija, leào je Pontekorvo, samostalna crkvena drà dràvica, pot~iwena papi, u koju Francuzi nisu imali pristup. Ve} poznatom El Kapitanu, koji je nameravao zauzeti Monte Kasino prvim u ratu upotrebqenim barutom, u snu se prikazao sam sv. Benedikt. Svojom natprirodnom pojavom branio je ulaz u manastir. U tome je komandant video bo`ji znak. Stoga je manastir zaobi{ao dolinom Rapida i razbio Francuze na dowem toku Gariqana. Manastir ~ini ogroman kompleks zgrada. Deluje kao jako utvr|ewe na vrhu breùqka. Sazidan je od kamenih blokova kre~waka, zato izgleda kao da je potpuno beo. Osim dostojanstva, ne pokazuje neku posebnu lepotu. Vidi se da zgrade nisu sagra|ene odjednom i po jedinstvenom nacrtu. Ali utisak koji izazivaju svojim poloàjem na vrhu, visoko iznad doline, nezaboravan je. Ne moè ga nadoknaditi ni unutra{wost, ma kako bila sjajna, ni prostrano dvori{te sa stubovima, impozantnim stubi{tem i vodoskokom na wemu, iako ga je, kao i crkvu sv. Petra u Rimu, projektovao Bramante. U tom trenutku obuzele su me prakti~nije misli. Razdaqina iznosi deset, ili boqe, ne{to vi{e kilometara, ali uprkos tome, moè se videti videti da je sve mirno i spokojno. Breùqkom do manastira vijuga dobro utvr|en put. Da se na Monte Kasinu nalazi nema~ka ili engleska jedinica, moglo bi se mo`da primetiti svetlucawe vetrobranskog ili pobo~nog stakla na

140

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

automobilu u vo`wi. Sunce sije iz povoqnog pravca, {aqu}i zrake ka nama, iako vi{e nema nikakve snage. îtava dolina je tako|e spokojna. Iza Monte Kasina, na vi{i breùqak, nastavqaju se serpentine, ima ih mnogo vi{e, uspiwu se na vrh Belvedere, isto~no od Monte Kajra, ali ni otuda ni{ta ne ble{ti. Zar na Monte Kasinu nema ni Nemaca, ni Engleza, niti igde dokle oko seè? Istina, nismo ih videli ni ispod Koreno AuzoniAuzonija, s pribli`no jednako udaqene pe}ine, a nismo se ni trudili da otkrijemo wihovo prisustvo. Zapravo, nismo se ni brinuli za doga|awa u planinama isto~no od Auzonije. Da smo naprezali o~i ovoliko, kao sada, sisigurno bismo ne{to otkrili. Jedino ako se nema~ka vojska nije naselila ispod Korena istoga dana kao i mi. Bar jedan deo je zaista stigao tada, kotrqali su se mosti}em iznad nas. Na Monte Kasinu su sigurno, zna~i, samo miroqubivi benediktinci. Ina~e, sama po sebi sre}na okolnost da smo direktno ispred sebe ugledali Monte Kasino, upozorila me je da smo sve vreme i{li u pogre{nom pravcu. Umesto prema severoistoku, trebalo je da idemo pravo prema istoku. Prelaèwem Lirija, ~iji se posledwi, najisto~niji deo u velikom luluku presipa oko San Ambro|a, ni{ta ne bismo dobili. Jo{ u San \ovaniju sam znao da bismo u planine, na severnoj strani doline, prispeli samo s kowa na magarca. Ni u {irokoj dolini ispred sebe nismo imali {ta da traìmo. Uprkos miroqubivom izgledu, krije same nepredvidqive zamke. Nema zaklona. Da smo hteli preko Lirija, mogli smo ga pre}i preko mosta u San \ovaniju. Mi moramo pre}i Gariqano. Do Gariqana se moramo probiti. Iznenada mi se u~inilo da ne{to nije u redu. Dve reke, Liri i Gariqano, sigurno ne teku do mora svaka posebno. Malo pa`qiviji pogled na ise~ak RACI karte uverio me je da je Gariqano identi~an s Lirijem. Iznad San Ambro|a u Liri se uliva reka Gari, koja ju`no od Kasina izlazi iz Rapida, koji brzo te~e stenovitim koritom iza Monte Kajra, visoko na severu. Duga~ka je svega nekoliko kilometara. Od u{}a Garija u Liri naziva se Gariqano. Sve vreme smo ga, zna~i, videli, samo nismo znali da vi{e nije Liri, nego Gariqano. Na sre}u, ni oskudno znawe geografije nije ni{ta promenilo u na{em planu. Za nas je i daqe zanimqiv samo onaj deo Lirija-Gariqana koji se ispod San Ambro|a useca u lanac vrhova koje smo posmatrali severoisto~no od nas. Taj lanac se na wegovoj levoj obali vu~e od najsevernijeg Monte Ma|ore (588 m), preko ju`nijih Monte la Defensa (958 m) i Monte Kamina na a sa samom mom (946 m), i daqe, prema jugu, do ve} poznatog, najvi{eg M. S. Kro~ea, n jugu. On nam je bio pred o~ima sve vreme boravka na pe}ini i ukazivao na mesto gde se Gariqano ponovo izvla~i iz okruèwa gorja, i ravnicom, ravnicom, viju viju-gaju}i, sliva prema moru. I mnogo niì lanac vrhova s na{e, desne strane

141

Prvi deo – GARIQANO

Gariqana, ipak je previsok da bismo ga mogli otkriti. Nekoliko kilometara duga sutjeska izme|u tih lanaca pravo je mesto za prelazak preko wewega. Ako idemo u pravom smeru, prema istoku, ve} se nalazimo iznad we. Gubitak vremena, koji je uzrokovala stranputica prema Monte Kasinu, isplatio se veli~anstvenim pogledom na opatiju. Bio je vredno truda. S prevoja smo se spustili popreko, na kosi obronak, i nastavili izvesno vreme ka jugu, idu}i preko dva {iroka, jako obrasla obronka. Verovatno su pripadali breùqcima Monte Garofano (628 m) i Kole êrazola (748 m), kojima zapo~iwe lanac vrhova na na{oj, desnoj obali Gariqana. Izabrali smo skoro vodoravan put, uvale smo zaobilazili kako ne bismo morali da se spu{tamo u wih, a posle opet, s naporom, da se pewemo uzbrdo. Kona~no smo izme|u dva breùqka, na blagoj uzvi{ici, skrenuli direktno na istok. Tu nam se potpuno otkrila varo{ica Roka d’Evandro, na isto~noj padini iznad Gariqana. S mesta, s kog smo posmatrali Monte Kasino, mogao se videti wen najniì deo. I Gariqano, onaj koji smo traìli, kona~no se pojavio. Suprotno mom tvr|ewu, nije se prelivao kroz usku sutjesku, nego bar kilometar {irokom pojasu poqa, jedva ne{to vi{ih od svoje povr{ine, pa i breùqci, na ve}oj udaqenosti, bili su tako niski da su izgledali kao {iroka dolina. Jedino se po wenom suàvawu me|u planine s na{e strane i niz padine M. S. Kro~ea na suprotnoj strani moglo zakqu~iti da }e se Gariqano upravo sada zavu}i izme|u wih. Dakle, u su{tini sam bio u pravu. Verovali su mi. Ise~ak RACI karte, veli~ine deset sa ~etrnaest centimetara, koji sam okretao u svim pravcima, uverio me je da druga~ije ne moè biti. To je i ostalima bilo dovoqno. Moramo pre}i bar jo{ koji kilometar vi{e prema jugu da bismo stigli pravo iznad sutjeske, kojom se Gariqano bukvalno probija kroz planine. Pribliàvawem reci po {iro{irokoj ravnici, bili bismo previ{e otkriveni. Kroz sutjesku }emo se spustiti pravo na wenu desnu obalu, a s we }emo se nekako probiti na drugu obalu. Najboqe no}u. Sutra }emo potraìti Engleze, ako nas u me|uvremenu sami ne otkriju.

Nemci, umesto Engleza Posle zamornog hodawa po razvu~enim padinama Monte Ornita, s koga smo, zbog mnogih uspona, ponovno izgubili svaki pogled na Gariqano, spustili smo se u {iroku uvalu izme|u wih. Padala je od Monte Ornita na zapadu, pravo ka mestu na kojem smo se nadali da }emo na}i obe}anu reku. To je bila uvala Foso di êrkvatorio, koja sa celih 450 m pada ka Gariqanu. ri qanu. Ime joj je odgovaralo, okolina je sva obrasla hra{}em (me{tani

142

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ga zovu i cerqua, cerquito), cerquito), velikim delom zimzelenim, lucino lucino,, na italijanskom. jan skom. Izme|u wih prostirala su se velika podru~ja kedrova. Put nas je vodio po levoj obali uvale, uglavnom me|u stenama, ~as malo nagore, pa opet strmo nadole, ali dobro utaban. Kretali smo se sve opreznije. „Zaustavqamo se kod svake stene, gledamo {ta je ispred nas, oslu{kujemo, ~uj ~uju li se kakvi zvuci. Tek potom nastavqamo daqe, da opet iznenada ne upadnemo me|u wih. Gledajmo i iza sebe, patrole se mogu pojaviti bilo gde.” Sad Sa da je postalo ozbiqno. Frane se spustio u korito uvale. Kad je stigao, mahnuo nam je da do|emo za wim. Znali smo da je otkrio vodu. Posle dugog vremena mogli smo ugasiti è|, svi, koliko god je ko poèleo. Stajala je u malom viru me|u visokim stenama, koliko za jedno vedro, s belim peskom po dnu. S dowe strane moglo se zavu}i na nizak pqosnati kamen koji je ogra|ivao viri}, osloniti se obema rukama o susedne stene i sagnuti glavu do povr{ine. Bila je hladna i kristalno ~ista. Da povr{ina nije stalno podrhtavala, mogli smo se ogledati kao u ogledalu. Ni posle pijewa nivo nije pao. Voda sigurno neprestano doti~e i oti~e, mo`da kroz kamewe na dnu. Otuda i mre{kawe wene povr{ine. Dok smo ~ekali da svi do|emo na red, opazili smo u blizini raznobojne ìce. Vodile su celom duìnom uvale, {to se moglo videti kako uzbrdo, tako i nizbrdo. [est do osam ìca, omotanih u raznobojnu gumu, ili tako ne{to. Elektri~ne? Jakim udarcem tupog kamena o o{tru ivicu stene, kao na koru{kom klepawu, za svaki slu~aj sam kamen drào rukavom, i ìca je bila prese~ena. Ni jedne iskre. Ni pri kontaktu oba dela, ni pri muwevitim udarcima po preseku oguqenog bakra po kaìprstu, nije bilo nikakvog toka. Mora da su telefonske. Kao da smo se odavno dogovorili, sve su bile prese~ene bez re~i. Krajeve smo posakrivali iza stene, da se s puta ne primeti da su vodovi prese~eni. Ma ko da ih je ovde postavio, sada nas besno prokliwe. Ko bi drugi bio, ako nisu Nemci? Trgnuo sam se. [ta, ako smo ih presekli Englezima, ionako se sve vreme nadamo da }emo naleteti na wih ve} na desnoj obali? Nastavili smo put po uvali, sada jo{ opreznije, jer smo se ose}ali krivima. Vera u Engleze nije bila prejaka. I bez è|i, ponegde bi se koji od nas ponovo spustio u korito, popeo na suprotnu obalu i na ìcama izvr{io istu operaciju. Tako su bile prese~ene na vi{e mesta. Bi}e potrebno mnogo vremena da otkriju gde se to dogodilo, da ih poveù i opet uspostave veze. Svako je hteo da u~estvuje, da kasnije sam sebi ne zameri. Prese~ene ìce svaki put bismo sakrili iza najbliè stene. Radi bezbednosti, prekrivali smo ih kamewem, gurali u zemqu, da se ne oslobode: bile su jako krute. Sve smo obavqali u najve}oj ti{ini, samo smo se sme{kali

Prvi deo – GARIQANO

143

jedan drugome. Jedino su udarci tupog kamewa o o{tre ivice stena odjekivali u uvali. Sada se uvala jako pro{irila i produbila. Pruàla se ispod kupastog breùqka Kver~a seka. Obrasla je prete`no brnistrom i niskim hra{}em. hra {}em. Vi{a stabla bila su retkost, me|u wima postepeno se javqalo sve vi{e kestenova. Jo{ malo, pa }emo ugledati Gariqano. Uvala se izvukla u sve polegnutiji pa{wak, oivi~en vo}kama. [irio se prema dolini. Da bismo kora~ali ti{e, umesto po kamenitom putu, spu{tali smo se po mekoj travi. Uvala je ostala na desnoj strani. Ovo podru~je zove se êze Valente. Na krajwoj levoj strani, u senci visokih kestenova, iznad travnate obale, stajala je grubo omalterisana seqa~ka ku}a; okruìvalo ju je nekoliko koliba od grubo obra|enog kamewa. Verovatno staje, vajati ili ne{to sli~no. Samo napred, ne zaustavqamo se, sve do Gariqana. Kad smo pro{li pored vo}aka, livada je pre{la u strmo brdo. Neposredno ispod nas vodio je beli drum, a odmah iza wega, posle uskog podru~ja mo~vara, koje je premo{}avao jo{ jedva vidqiv ostatak prirodnog nasipa od naplavqenog kamewa uz poto~i}, koji je o~igledno napajala gorska voda iz uvale, tekao je tako te{ko o~ekivani Gariqano. Ravnica, iz koje je stizao u velikim krivinama, prema severu se {iri, a s obe strane reke diè se u nisko `buwe. Stigli smo, dakle, na onaj deo toka Gariqana na kojem smo ga pre nekih sat i po, s velike visine, po prvi put ugledali. U velikoj krivini, ~ija se povr{ina svetlucala tamnim bojama, lewo je tekao pravo ka nama, petstotiwak metara ispred nas okrenuo se prema jugu i, posle jo{ jedne krivine, prema zapadu, gube}i se izme|u oba gorska lanca s krajwe desne strane. Na sjajnom vidikovcu, na kojem smo se na{li, potpuno smo se otkrili pogledu iz ravnice uz Gariqano, kao i suprotnoj obali reke. Uprkos tome {to smo kona~no stigli na prag obe}ane zemqe, temeqito uve`bana taktika bacila nas je na tlo. Svi smo istovremeno osetili opasnost i potrebu da se za{titimo od opasnosti. Niska ograda od siqevine uz ivicu livade, koju pri dolasku nismo primetili, do{la nam je kao naru~ena. Otpuzali smo do we i skriveni zurili preko reke. Na suprotnoj strani reke diè se breùqak Kole di Mortola (128 m), ne{to severnije jo{ jedan, malo niì, sa crkvicom Santa Marija di Mortola na vrhu i s nekoliko ku}a sa strane. Iza wih teren polako prelazi u vi{e obronke. Sli~no kao na u{}u uvale s na{e strane, po ju`nom podno`ju breùqka Mortola, na suprotnoj strani, spu{tao se put. Pre kolski put, nego drum. Vodio je ukoso, levo, nadole, use~en izme|u ivica livade iznad sebe, i ve} skoro na ravnom, tek koji metar iznad povr{ine reke, sve vi{e razvu~en na dve strane, okrenuo se direktno prema wenoj

144

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

obali. Mora da je dolazio iz naseqa, rasutih po severnim obroncima M. S. Kro~ea. Silazio je u deltu ravne tamnosive vla`ne povr{ine s hipotenuzom uz reku i sve niìm zidovima ispod nagnute livade, na obe katete. Napajali{te za goveda, pristani{te za skelu, mo`da jedno i drugo? Nikakvih tragova kopita, tragova to~kova, nijedne ìce iznad reke, stubova na obalama, ~ak ni polomqenih, ni na na{oj, niti na drugoj strani reke. Dok s na{e strane nije bilo tragova ìvota, po tamnosivoj vla`noj povr{ini na drugoj strani reke bezvoqno se preme{talo dvadesetak jadn jadnoo odevenih mu{karaca svih godi{ta. Ve} na prvi pogled videlo se da su me{tani, s a{ovima i lopatama u rukama, prili~no mizernog izgleda i nimalo odu{evqeni. Sitan lapor, koji su kopali ispod zida uz livadu, na kolicima su prevozili na trougaoni prostor uz reku; tako su ujedno {i {i-rili drum i u~vr{}ivali raskva{eni prilaz. Po{to je bilo veliko blato, po jedan ~ovek je kolica gurao uz pomo} dr{ki, dok ih je drugi vukao uz pomo} uèta, vezanog za to~ak i preba~enog preko ramena. Bilo je o~igledno da pripremaju skroman mostobran za prelaz preko reke. Ono {to nas je izbacilo iz takta i jo{ vi{e gurnulo u ogradu od pirokante, uprkos trwu, bila su ~etvorica vojnika, s pu{kama obe{enim o rame i okrenutim ka zemqi, pribli`no ravnomerno razme{tenim oko Italijana. O~igledno su im bili dovoqan podsticaj za kopawe, tovarewe i prevoèwe peska, kao i garancija da ne pomi{qaju na bekstvo. Iako je ve} na prvi pogled bilo jasno da su Nemci, ni na trenutak nismo pomislili na nekog drugog, nastavili smo da gledamo, buqimo i buqimo, u beznade`nom o~ekivawu, da }e se, suprotno onome {to vidimo kao na dlanu, ipak pokazati da je to samo privid, da nas glad i umor teraju da vidimo ono {to smo najmawe o~ekivali na suprotnoj obali – Wehrmacht pod {lemovima i pu{kama na gotovs. Ba{ u trenutku kad smo se po prvi put na{li u situaciji da po~nemo ozbiqnije razmi{qati gde }emo precizno i kako pre}i Gariqano, i kako }emo Engleze upozoriti da ne pucaju na nas, pre nego {to dobauqamo na wihovu levu obalu, do{ao je kraj svim naga|awima da li su ve} stigli preko Gariqana ili nisu. âk i drugu stranu reke jo{ uvek drè Nemci! Da nismo imali sre}e i da smo se uvalom spustili do brisanog prostora i stali Nemcima u izlog, na nekom drugom mestu bismo mo`da bezbri`no preplivali Gariqano samo zato da nas na suprotnoj obali pohvataju mokre, kad smo im ovde izmakli suvi. Hvala bogu {to smo vam presekli ìce, sad bar vi{e ne moète razgovarati! Veselili smo se tome, iako nismo videli da preko reke vode bilo kakve ìce, niti smo primetili da im je telefon pri ruci. Nisu mogli biti izdaleka, verovatno iz baze u nekom susednom selu na proplanku, kad imaju toliko poverewa u svoju sigurnost.

Prvi deo – GARIQANO

145

Razo~arawe je bilo toliko da niko nije do{ao u isku{ewe da po~ne tuma~iti {ta je sve znao, a nije rekao, i {ta je sve bio rekao, a nismo hteli da ga slu{amo. Svi smo }utali. Svako je u sebi znao i samome sebi dokazivao sve ono {to su dopu{tale okolnosti i ma{ta na granici o~ajawa. Najkontradiktornije ~iwenice i iskqu~ive mogu}nosti pokazale su se kao potpuno podjednako verodostojne. Da bismo uop{te mogli izvesti kakav zakqu~ak, da bismo uop{te mogli da se nekud pomerimo, morali smo ih jo{ mnogo puta promozgati, odbaciti sve {to se suprotstavqalo ~iwenicama i logici, na kraju, ~ak i ~iwenice posva|ane s logikom, jer su samo „~iwenice”, neproverene tvrdwe i produkt na{e vlastite fantazije, nastale zato, jer smo ih sami èleli. Odjednom smo imali vremena na pretek. Nikuda ne ùrimo, nemamo kuda da idemo, stigli smo na kraj svoga puta, mada nikuda nismo stigli. Dotu~eni, bez misli i nade, prazni, bez veze sa bilo ~im, sami i napu{teni, u tu|oj zemqi. Bilo {ta da uradimo sada, bi}e isto tako besmisleno, kao i bilo {ta drugo, nikuda ne vodi. Ni sa ~im ne moèmo skrenuti sudbinu koja se sru~ila i pokopala nas, kad smo dostigli ono za {ta smo se mu~ili no} i dan. Raggiungere Raggiungere!! Bi}e najboqe da ostanemo tu gde jesmo, pribijeni uz zemqu. Kud god da krenemo, bi}e nam isto, svuda }e biti ispred nas, s pu{kama na gotovs. Ostanimo ovde da leìmo, s otupelim mislima, kao {to su nam otupeli i udovi. Da li ih jo{ uvek ose}amo? Da li smo jo{ uvek sposobni da mislimo, da se pomerimo, da ne{to preduzmemo? Sveje Svejedno dno nam je, vi{e nam ne trebaju ba ju ni mozak, ni noge, vi{e ni~emu ne sluè. Iscrpqenost je bila tako potpuna da ni wu vi{e nismo ose}ali kao iscrp iscrpqenost. qenost. Bila je jo{ samo bleda uspomena, uspomena koja se gubi i samo najve}im naporom zadràva u svesti. Ustali smo tek posle dugog vremena, bez dogovarawa, sporazumni da se vratimo uvalom nazad u planine, s kojih smo se, u velikom o~ekivawu, upravo spustili. Skrenuli smo prema ku}i iza livade. Glavna vrata bila su {irom otvorena. Prigu{eno, koliko smo samo mogli, da nas ne ~uju preko reke, pozvali smo, ima li koga u ku}i i da li nas ~uju. Sve je bilo tiho, pusto, samo su na{e re~i odzvawale u potmuloj praznini. Nigde ìve du{e. Ko zna otkad su u izbegli{tvu i ko je polomio vrata. U hodniku, u nekoliko pletenih korpi, bilo je tamnocrvenih jabuka, kao da su spremqene za prodaju. I mesingana vaga visi sa stola. Moèmo ovde prespavati, cigla nije tako o{tra kao kamen, verovatno u dvori{tu moèmo na}i sena ili slame. Posteqe nismo hteli prqati. Ipak smo se predomislili. Jo{ nije kraj dana i ku}a je preblizu uvali. Otuda moè sti}i patrola, s prese~enim ìcama na savesti bi}e boqe da joj se sklonimo s puta. Samo smo se

146

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

natovarili jabukama. Ja sam ih stavio u ko{uqu, da mi putem budu pri natovarili ruci. Do jutra smo snabdeveni. Izlaze}i iz ku}e, kad smo se ve} okrenuli gore, ka uvali, kraj nas je prozvi`dao metak i odjeknuo pucaw, kao da je doleteo iz uvale. Trenutak posle jo{ jedan, pa jo{ jedan. Nismo ni brojali, koliko ih je bilo. Umor je smesta i{~ezao. Bacili smo se preko odrowene ivice livade me|u kamewe, na u{}u buji~nog korita u poto~i}. Crvene jabuke su letele na sve strane. Opet smo bez dogovarawa slo`no poùrili na strmu padinu uvale na suprotnoj, ju`noj strani, da se {to pre izvu~emo iz we. U uvalu se vi{e niko nije usudio. Drve}e nam je pruàlo bar prividnu za{titu. Iza drvene {upe na ve} goloj obali, punoj sena, zaustavili smo se, zadihani, da predahnemo. Odakle pucwevi, bilo je glavno pitawe. Nismo na{li zadovoqavaju}i odgovor. Ni{ta nije ukazivalo na to da su meci ispaqeni sa suprotne strane reke. Tamo je situacija bila ista, kao i ranije, straàri jedva da su se pomerili. Iz uvale se verovatno ~uo samo eho, pucwevi nisu mogli sti}i iz we. Samo sat vremena pre toga, pre{li smo je celom duìnom i ni na koga nismo nai{li. Da li je neko pucao onako, bez ciqa? Za zabavu? Za{to ba{ u na{em pravcu? U senci jabuka bili smo neprimetni, iako su ostale skoro bez li{}a. Radnici na drugoj obali reke lewo su nastavqali svoj rad, kao da se ni{ta nije desilo. Da li se to Nemci zabavqaju pucawem preko reke, bez obzira na nas, na {ta su Italijani ve} navikli? Mo`da su pucali na kakvu ìvotiwu, koju mi nismo opazili? Samo, odakle bi se stvorila? Sve vreme boravka u planinama, nismo nai{li ni na zzmiju. miju. êtvorono{ci su odavno zavr{ili u stomacima andjamo ra|un|ere i sfolata. I za{to? Nema nikakvog ~amca, kojim bi se dovezli na na{u stranu i odneli pogo|enog zeca. Ho}e li pucati opet? Nisu pucali. Budu}i da je uvala kao pravac povla~ewa otpala, put smo mogli nastaviti samo navi{e, na wenu ju`nu padinu. Posle otvorenog travnatog proplanka postala je kamenita, obrasla brnistrom, zakr`qalim grmqem krutih i nesavitqivih grana, pre svega hrastovima i klekom. Izme|u wih smo se probijali uzbrdo, pribli`no paralelno s Gariqanom, koji je ispod nas tekao prema jugu, tesno sabijen u usku sutjesku. Pored wega je ostalo malo prostora za put. Proplanci ka putu padaju jako strmo, ali no}u bismo se mogli spustiti hvatawem za grane, od drveta do drveta. Ve}inom su kestenovi. Na pogodnom mestu, s kog bismo mogli osmatrati {ta se de{ava na putu i na drugoj obali, svukli bismo se, u pravom trenutku pretr~ali put i s ode}om iznad glave uronili u reku i preplivali je. Za desetak minuta bili bismo na drugoj obali. Stisnuta me|u obalama i jako suèna, reka je sigurno brà, a plivawe napornije. Od pomisli na hladnu

147

Prvi deo – GARIQANO

vodu podi{la nas je jeza, ali niko u tome nije video prepreku. U pore|ewu sa {irokom ravnicom sa obe strane Gariqana na kraju uvale Foso êrkvatorio, na ovom mestu moèmo ga pre}i s mnogo mawe izlagawa opasnosti. Osim toga, padine na suprotnoj strani mawe su strme nego na na{oj, na mnogim mestima je zaravweno. Tu bismo mogli na}i neku stazu, ako ne i kolski put. Beàwe na proplanke bilo bi mawe naporno, za slu~aj da se odnekud pojave Nemci. Dobro da nije obrnuto. Uostalom, {ta bi Nemci radili na na{oj obali, ako jo{ uvek drè planine isto~no od Gariqana? Sigurno ne ~ekaju na nas. Posle plivawa brzo bismo se obukli i u no}i, sa svim oprezom, nastavili put prema istoku, u planinu.

Nemci, kud god da se okrenemo Frane i Makinista su navaqivali da idemo jo{ malo ju`nije, iako moramo uzbrdo, na obronke. Kaù, ovuda, po proplancima do Gariqana, ne vodi nikakva staza, prestrmo je, uprkos kasnom popodnevu svako nas moè jasno videti, s druma ili s druge strane reke. Ma kako bili oprezni, hodaju}i, krunili bismo kamewe, kotrqalo bi se pravo na drum i upozoravalo na nas. No} je jo{ daleko i ne ùrimo. „Sve je to ta~no”, prigovarao sam, „ali prilika, koja nam se iznenada ukazala, isuvi{e je primamqiva da bismo je smeli odbaciti. Ionako je jasno da }emo za plivawe ~ekati no}. Bi}e najboqe da ~ekamo ba{ ovde.” „Ovakvih mesta moèmo jo{ na}i, za{to sada da sedimo, posebno {to su Nemci u blizini”, suprotstavqali su mi se. „Ho}emo li se spustiti do reke s ne{to vi{eg, ili ne{to nièg proplanka, stvarno nije va`no.” Iako je sve to {to su dokazivali bilo ta~no, i wihov predlog je bio u redu, imao sam ose}aj da vi{e nisu ba{ ube|eni da li, s Nemcima na drugoj obali i s neizvesno{}u oko Engleza, jo{ uvek ima smisla plivati na levu obalu reke. Morali su znati da sam svestan svega {to mi govore i da }u sam do}i do istog zakqu~ka. Za{to ùre, za{to i mene poùruju? Pri~e o usta{koj amnestiji za partizane, koji }e se mirno predati i poloìti oru`je, a koje sam ve} vi{e puta ~uo, po~ele su sve vi{e da mi se ukazuju kao prava pozadina wihovog oklevawa. Ta amnestija je bila mamac, koji je postajao sve privla~niji, {to smo vi{e zapadali u te{ko}e. O~igledno su vagali dva rizika. Ovaj, kojem se izlaèmo poku{ajima da se, uprkos tome {to nam sve ide naopako, ipak probijemo na drugu stranu, i onaj, koji ih ~eka u NDH, ako se vrate. Prvi je postajao sve stra{niji, a drugi sve mawe verovatan. Ako ni zbog ~ega drugog, a onda jednostavno zato, jer je prvi bio blizu, takore}i, pred o~ima, a drugi jako udaqen.

148

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Postajalo mi je jasno da i daqe treba da ra~unam na wihovo oklevawe. A Postajalo bi}e ga i vi{e. Italijani se nisu me{ali, videlo se da im je neprijatno i da gube poverewe, dok razdor me|u partizanskim autoritetima postaje sve o~igledniji. Pewali smo se uz breùqak, pri ~emu nismo i{li samo sve vi{e, nego i sve daqe od Gariqana. Dizali smo se na nizak, samo 321 metara visok Monte Pjetrawa, kilometar zapadno od Gariqana. Jo{ malo pa }emo sti}i na vrh, s koga }emo ponovo dobiti pregled nad koritom reke i odlu~iti se za najpovoqnije mesto za spu{tawe. Po{to je nema~ka opasnost ostala daleko iza nas, hodali smo dosta bu~no. Nogama smo lomili suvarke i vrhovima cipela odvaqivali kamewe po strmini. Govorili smo glasno, skoro vikali, ba{ kao nedeqni turisti koji su se razveselili torwu s panoramom i sad su nestrpqivi da {to pre stignu na vrh. Vrh breùqka je bio od posebne vrste. @iv. Dok smo jo{ bili na ravnom grebenu, udaqeni pedesetak metara od wega, opazili smo da se pomera. Iznad niskog, u krug poslaganog kamewa, koje do tada nismo primetili, wegova kamena silhueta dizala se pravo u nebo, zurilo je u nas nekoliko vojnika pod {lemovima i mreàma preko wih, naoruànih pu{kama. Uprkos svetloj pozadini, nije bilo nikakve sumwe da su nema~ki. Sigurno su nas posmatrali, po smatrali, ili bar slu{ali neko vreme, i uverili se da nismo naoruàni. Na{ glasni razgovor ih je vaqda uverio i da nemamo zle namere. Nisu se pomerili, niti dohvatili pu{ke. Uprkos tome, bez re~i smo se dali u pani~an beg niz strmi zapadni proplanak Pjetrawe, jo{ daqe od Gariqana. Ni{ta nas nije zaklawalo, tu i tamo poneki nizak hrast bez li{}a i grmqe kleke bilo je sve {to je tuda raslo, vi{e da nam smeta, nego da nas {titi. Ako nas ho}e ubiti, mogu, tek tako. Bio bi dovoqan samo jedan vojnik s pu{kom. Na zalaze}em suncu ispred nas, izgledali smo samo kao tamne mrqe, svaki metak bi pouzdano smawio wihov broj. Na sre}u, nisu pucali. Ni za zabavu, za nama nisu ispalili ni jedan metak. Kad smo se zaustavili na mawoj zaravni i iza stenovite uzvi{ice pogledali unazad, vrh je opet bio potpuno go, kao i onda kad smo mu se pribliàvali. Naslagano kamewe je o~igledno skrivalo gnezdo u kojem su ~u~u~ali. Opet su se uvukli u wega? Sakrili su se od nas? Tada mi je po prvi put palo na pamet da mo`da strah ne progoni samo nas, nego i pripadnike silnog Vermahta, i pored wihovih ~eli~no zelenih {lemova i brzih {majsera. Ili smo im izgledali toliko bedno da je bilo {teta potro{iti nekoliko metaka na nas? Mo`da nemaju dovoqno municije? [ta uop{te rade rade tamo gore? Hodali smo jo{ sat vremena i daqe prete`no na zapad. Pozadi, ispod ju`ne padine M. Pjetrawa, me|u zelenim drve}em, na sasu{enom travwa-

Prvi deo – GARIQANO

149

ku, ugledali smo dva planinska seqa~ka imawa – bliè, maserio Rufijano i malo daqe, prema istoku, maserio Sara~inisko. Ma koliko da su nas privla~ila, bila su isuvi{e izloèna o~ima nema~kih vojnika na breùqku da bismo ih posetili.21 Put smo nastavili prema zapadu, sve dok nismo otkrili polusru{enu ov~arsku kolibu, u kojoj smo prespavali. U woj su doga|aji iz posledwa dva sata po~eli dobijati smisaono obja{wewe. Vojnici na vrhu bili su, bez sumwe, osmatra~i. Prva pomisao, da predstavqaju artiqerijsku izvidnicu, koja posmatra kuda na neprijateqsku teritoriju padaju granate te{ke artiqerije koja ga|a odnekud iz pozadine, brzo je otpala. Po{to druga artiqerijska odbrambena upori{ta nismo nigde drugde primetili, u obzir bi do{li samo te{ki topovi iznad Spiwo Saturnija Vekjo, koji su nam s vremena na vreme remetili mir na pe}ini ispod Monti Aurun~a. Bila je to, svakako, besmislica, jer su ti topovi dobacivali mnogo daqe, daleko iza planina na levoj obali Gariqana. Ga riqana. Do tamo posmatra~i s niskog breùqka na wegovoj desnoj obali nisu mogli doma{iti. M. S. Kro~e ispred wega dostiè vi{e od 1000 metara visine i tako im zatvara pogled. Osim toga, za tako zna~ajan zadatak sigurno bi imali pri ruci radio-stanicu. Razlog {to nas nisu zasuli mecima, sigurno je u tome {to ne smeju privla~iti pa`wu. Takvu osmatra~nicu jedan jedini spitfajer, bez velikih te{ko}a moè za~as da sravni sa zemqom i uni{ti posadu u woj. Moraju se kriti, ali ne pred nama. Tome je sigurno sluìo okrugao zid od naslaganog kamewa, a mreè su za{tita od pogleda iz vazduha. Oru`je imaju za samoodbranu. Sloìli smo se, jako nam se dopadao zakqu~ak da je wihov zadatak osmatrawe obronaka M. S. Kro~ea, iznad suprotne obale Gariqana, i utvr|ivawe {ta se tamo doga|a, da se odnekud ne prikrade kakva engleska patrola ili ~ak skupina komandosa. Dvogledima imaju dobar pregled bar pet kilometara u dubinu i deset u {irinu, pre svega do druma koji vodi na pribli`no wihovoj visini po suprotnim padinama, ina~e, mnogo vi{ih breùqaka, povezuju}i naseqa Kokuruco i Kalabrito, na severu, i San Karlo i San Martino, na jugu. Front engleskog prodirawa tamo ne bi bio kompaktan. U planinama i ne moè biti kompaktan. Iza svakog breùqka, iz svakog sela, neko moè da se pojavi. U tom slu~aju, osmatra~i ih moraju otkriti i o wihovoj prisutnosti izvestiti u pozadinu. Pre nego {to bi

21 Kasnije sam saznao da su tada oba imawa bila prazna, bez stanovnika, jer su svi pobegli. S wihovim vlasnicima, naslednicima onda{wih, upoznao sam se tek prilikom posledwih poseta. Sada tamo gaje sitnu stoku, pre svega koze, koje u velikim torovima ~uvaju psi, a sami stanuju u naseqima, jer su i zaposleni.

150

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Englezi uspeli da se spuste u blizinu reke, po padinama s na{e strane sve bi se ve} rojilo od Vermahta, koji bi nagrnuo iz skrovi{ta ispod Korena. Skrivawe najmawe dva puka pod maslinama na zapadnim proplancima Monti Auzoni, oko osam kilometara vazdu{ne linije u zale|u iza nas, po~elo je dobijati svoj smisao. Susret s vojnom izvidnicom suprotne padine iznad Gariqana, dao je pravi smisao i na{em presecawu telefonskih ìca u uvali. Dok smo se takmi~ili ko }e ih vi{e prese}i i lukavije sakriti krajeve, nismo razmi{qali ~emu sluè. Telefonom razgovaraju qudi, vojnici su tako|e qudi. U prvom redu, odnekud treba da im stiù nare|ewa, potom oni treba da izveste da li su ih i kako izvr{ili. Nama je bilo va`no da im se {to temeqitije osvetimo za sve svoje probleme. Sada nam je postalo jasno o kakvim se izve{tajima radi, i da smo im presecawem ìca itekako zamrsili konce. Bez telefonskih ìca, u planini ostaju sasvim beskorisni i jadni. Ne mogu pozvati podr{ku u slu~aju da se na drugoj obali pojave Englezi. Otada smo ìce presecali jo{ revnosnije, kad god bismo nai{li na wih. Bilo ih je mnogo. Nismo bili svesni opasnosti kojoj se izlaèmo.22 Na sre}u, ìce u Foso di êrkvatoriju nisu mogle sluìti izvidnicama na Monte Pjetrawi. Izme|u ostalog i zato, jer bi nas ovi s najve}im veseqem ustrelili i pre nego {to bismo ih primetili. Pogre{ili smo, po svoj prilici, sudbonosno. Umesto da ostanemo na mestu odakle nam se nudila lepa prilika za spust niz padine do Gariqana i prelaz preko wega, gde je, stisnut izme|u oba lanca planina, verovatno bio najuì, na{li smo se u gorju, nekoliko kilometara zapadno od wega, samo malo isto~nije od mesta gde smo prvi put prespavali. Ja sam bio kriv. Prebrzo sam popustio Dalmatincima. Mo`da samo umi{qam, ali Frane i Makinista izgledaju zadovoqno, to naime, potvr|uje moje sumwe. I bez pitawa, stalno ponavqaju: „Ma, sutra je novi dan, jedan dan pre, ili kasnije, nije va`no.” Nevoqa je u tome {to je takvih „jedan dan vi{e ili mawe” bilo previ{e do sada. Sutradan smo se sloìli da na ju~era{wim mestima vi{e ne poku{avamo {a vamo sti}i do Gariqana. Potraì}emo drugo, pogodnije mesto. @e| i glad naterali su nas da odemo jo{ koji kilometar na zapad, da na|emo neki

22

Mnogo kasnije, utvrdio sam da presecawe ìca nije bila tako naivna igra, kako nam No.. 59, engleske êtrdeset {este divizije, 8. novembra se ~inilo. Intelligence Summary No 1943. saop{tava da su u Sesi Aurun~ima Nemci putem javnog ogla{avawa zapretili da }e svako prekidawe telefonskih ìca ka`wavati streqawem po dvadeset me{tana (PRO (PRO WO Branch). Wihove patrole imale su zadatak da pohvataju sva sumwiva lica. 169/9767, „B” Branch).

Prvi deo – GARIQANO

151

bunar, makar i blatwav. Na mawem pa{waku, zapadno od Monte Fuga (667 m), stvarno smo ga na{li na suvoj travnatoj ravnici. Bio je isti kao na Valaurei, skoro bez vode. Jako plitak, gorwi deo zida se obru{io u wega. Samo se kraj suprotnog zida svetlucalo dno. Preostali deo popodneva izgubili bi li smo da iz wega izvu~emo bar malo vode. Pored bunara nismo na{li ni vedro, ni uè. Ispomagali smo se kai{evima na koje smo privezali pentolu. Nismo je mogli zabacivati u vodu, bojali smo se da }emo izgubiti i wu i kai{eve, spu{tali smo je optere}enu kamenom na jednoj strani. Svaki put, kad bi bilo sre}e da ivicom utone u pli}ak, odgurali bismo je motkama, ka ma, povezanim me|u sobom pertlama. Motke su, sre}om, leàle spremne, jedna pored druge, kraj bunara, oguqene od koraka i kopita. Bile su razme{tene tako da pri ve}em blatu omogu}e hodawe i vo`wu. Trebalo je nekoliko poku{aja, pre svega, strpqewa, dok nije uspelo. Pri nepodno{qivoj è|i to nije bilo dovoqno. S pravom pobo`nom oprezno{}u, pored blata, izvukli smo na povr{inu i malo guste vode. Strpqewe nije imalo cenu. Kao i u sli~nim prilikama, prokliwao sam samoga sebe {to sam sa sobom poneo bo~icu kolowske vode, a na ~uturicu za pija}u vodu nisam ni pomi{qao. Posle tromog i neuzbudqivog prepodneva, popodne su nas ~ekala tri iznena|ewa. Najpre se pojavio pocepani andjamo ra|un|ere koji se vra}ao od Gariqana. Do wega se spustio po najve}oj uvali, zove se Sprekamuqera. Nekada je gor{tacima sluìla za odbacivawe èna koje bi im dosadile. Toliko je strma, da bi se skotrqale pravo u Gariqano. ûo je da na wemu postoji brana i put, koji vodi preko we, {to mu je dalo nade da }e ga pre}i bez plivawa. Nije mogao pri}i ni u blizinu mosta, jer je nadaleko pod straòm, drum do wega prepun je vojni~kog saobra}aja. Nekoliko dana smucao se po proplancima oko Gariqana, s namerom da ga prepliva prvom prilikom, ali bi ga uvek ne{to omelo u spu{tawe na drum. Kad mu je me{tanin, kod koga je prespavao, rekao da je leva obala celom duìnom minirana, kona~no je digao ruke. Ko ju je minirao? Sigurno Nemci, koji se pripremaju pre maju da se pred Englezima u napredovawu povuku na desnu obalu i otuda izvedu kontranapad. To se poklapalo s utvr|ivawem terena koje smo posmatrali ju~e, ne{to vi{e uz tok reke. Mo`da }e sluìti za postavqawe lakog pontonskog mosta, preko koga bi se u nu`di mogle povu}i mawe jedinice, patrole, pa i lak{a artiqerija, koja se nalazi u gorju na levoj obali. Ove novosti su bile i dobre i lo{e. Vest da je Gariqano na dowem delu tesnaca zajaèn i da se moè pre}i pe{ke, za nas je bila potpuno nova. Doznali smo da sve od Pontekorva na Liriju, pa do Ponte di Gariqano, pre wegovog u{}a u more, nema drugog mosta. Ironija je htela {to smo razo~a-

152

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

rawe zbog nepoznavawa geografije umirivali nema~kom prisutno{}u s na{e strane Gariqana. Brana, pod nema~kom straòm, nije mnogo boqa od brane koje uop{te nema. Dobra vest, pribliàvawe Engleza, samo je potvr|ivala neizbeàn zakqu~ak. Sa~ekajmo s prelaèwem, dok ne zauzmu levu obalu i isteraju sve Nemce. Sada je ve} jasno da }e se to dogoditi pre ili kasnije. Opasnosti pri susretu s wima posle prelaska reke, bi}e iste kao u slu~aju Nemaca, mo`da bi samo bilo opasno naleteti na crna~ku jedinicu, ali kod Engleza }emo posti}i svoj ciq, a posle svako svojim putem. Nemci bi nas u najboqem slu~aju upotrebili za zemqane radove, odakle im ne bismo mogli pobe}i. U mine na obalama, osim Dalmatinaca, nismo verovali. Koliko smo imali prilike da ih posmatramo, obale nisu pokazi pokazivavale da je bilo ko vr{qao po wima. Uprkos tome, nisam mogao odagnati sliku kako u bauqawu po obali aktiviram minu, ona me odbacuje nazad, u reku, a ova me, naduvenog, izbacuje negde na obali Tirenskog mora. Mine su podràle odluku da ne ùrimo s prelaskom Gariqana. Ulile su nam i malo optimizma, koji je posle ju~era{weg otkri}a Nemaca na drugoj obali sasvim splasnuo. Za mene je bio gorak, jer su opet pobedili Dalmatinci. Drugo iznena|ewe je bio ponovni susret s Vermahtom. To se dogodilo na isto~nom delu Valauree, kuda smo stigli posle prelaska brojnih proplanaka, ne veruju}i da }emo sti}i. U stvari, nismo ni znali da smo na woj. Valaurea je prostrana zaravan, nepravilno okruèna proplancima, na zapadu {iroka, na istoku izduèna, s mnogim ispup~ewima, tako da se ni sa jednog kraja ne moè obuhvatiti pogledom. Mora da smo i{li isuvi{e severno kad smo se na woj na{li. Glad je bila glavni razlog. Pretraìli smo svaku pastirsku kolibu u blizini, u nadi da je neko posle no}ewa zaboravio kakvu namirnicu. Jabuka odavno vi{e nismo imali, najvi{e ih je oti{lo u nepovrat tokom dva bekstva, prvi put na breùqku iznad u{}a gorskog potoka, drugi put s nema~kog osmatra~kog brda, ubrzo potom. Hranili smo se jo{ jedino divqim kru{kama koje su ponegde rasle. Ostalo je samo malo neobranih. Bile su gorke, skupqale su nam usta, ali smo ih `vakali, jer su nam gasile è|. Zubima samlevene do drvenaste ka{e, naj~e{}e bismo ih ispqunuli. Do susreta je do{lo na pragu kamene pastirske kolibe koju smo nameravali pro~eprkati. Kad smo joj se pribliìli, iz we su, sagnuti, zbog niskih vratnica, iza{la trojica nema~kih vojnika. Sigurno su ~uli da se pribliàvamo. Nije bilo vremena za naga|awe {ta }e uraditi. Videli smo samo da grabe pu{ke. Raspr{ili smo se, kud koji. Ja sam zamakao iza zida staje za ovce uz ivicu zaravni, otuda sam pani~no tr~ao, vi{e po zadwici zadwici i rukama, nego po nogama, niz `bunasto i kamenito brdo. S leve i desne strane dizali su se proplanci, ~inilo se kao da se zale}em u gorje. Opalio

153

Prvi deo – GARIQANO

je metak, jo{ jedan, pa jo{ jedan. Zvi`duke nisam ~uo, ali mi se u~inilo da su nameweni meni. Skakao sam, padao, kotrqao se, dok sam imao snage. Vi{e ni{ta nisam ~uo, osim svog vlastitog klizawa i padawa. Potpuno iscrpqen, ostao sam da leìm pod ve}im gustim grmom. S najve}im naporom skupio sam telo, okrenuo se, ~u~nuo i ~ekao da do|u, na|u me i odvuku. Bio sam sasvim bespomo}an, malaksao i jadan, da je samo gorewska tvrdoglavost spre~ila da mi ne poteku suze. Smokve, koje ve} dva dana nisam okusio, opet su mi se osvetile. Bez imalo voqe, iznemogao do smrti, ~u~ao sam i ~u~ao. Zaobqeni kamen, na koji sam se oslonio, pomagao mi je da se odrìm u napornom polo poloààju. Niotkuda ni jednog koraka, ni vojni~kog, ni nekog od na{ih. Potpuna ti{ina. Oslawaju}i se o kamen, oprezno sam se podigao. Uspravqen, stajao sam izvesno vreme i oslu{kivao, jo{ uvek nikakvog glasa. I gore, odakle sam se skotrqao, bilo je sasvim mirno. Posle dugog vremena, kona~no mi se u~inilo da se podaqe, s desne strane, ne{to okliznulo po kamewu. Zaista su bili koraci, jedva ~ujni. Pojavio se Frane. Tr~ao je iza mene, prebacio se nizbrdo, malo niè, i bez glasa ~ekao. Isto kao i ja, nije se usudio dati znaka od sebe. Iz grmqa na istom brdu, uskoro su se pojavila pojavila i ostala ostala trojica, Makinista daleko ispod nas, a Italijani malo povi{e nas. Na koga su Nemci pucali? Niko nije bio rawen, ali je svako bio uveren da su pucali ba{ na wega. Nismo imali vremena da se osvr}emo unazad i utvr|ujemo. Mislili smo samo na beàwe. Sada je ionako svejedno. Svi smo ~itavi. Najverovatnije su se zabavqali s nama. Opet mi je palo na pamet, {ta ako je i wih obuzeo strah? Zakleo bih se da nijednog nisam pogledao u lice, jer nije bilo vremena, a i da jesam, ne bih ga video, pred o~ima su mi se neprekidno javqala tri za~u|ena, pre uznemirena, nego besna lica pod {lemovima. Mo`da su nam samo poru~ili da {to brè i dubqe beìmo, kako bi se i oni ose}ali sigurnije. Istina, pojavqivali smo se kao duhovi, ve} na prvi pogled nemo}ni i bez zlih namera, ali i duhovi znaju biti dosadni u nepoznatom kraju, punom iznena|ewa, posebno, ako se prikazuju u odvratnom obli~ju. Nisu mogli biti stariji od nas.

Krvoproli}e iznad mesta San Andrea Tre}e iznena|ewe tek je bilo pred nama. Vratili smo se uzbrdo, ali samo toliko da stignemo na kolski put koji je vodio preko proplanka. Wime smo nastavili put. Najpre smo hodali kao bez ciqa, samo da se udaqimo od dela Valauree s koga smo upravo pobegli. Imali smo ose}aj kao da smo opkoqeni s tri strane. Izgledalo je kao da samo u pravcu kojim smo krenu-

154

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

li, pribli`no ka severoistoku, vi{e ne}emo susresti Nemce. Obronak levo od nas udaqavao se sve vi{e, sve je dubqa postajala rupa izme|u wega i nas, a weno dno je sve mawe padalo. Pojavila se uzdu`na uvala, koja se vukla uz podno`je breùqka, a na wenoj ivici stajala je polusru{ena kamena koliba. Po{to se uvala nastavqala do kraja grebena proplanka kojim smo hodali, budila se nada da se iza wega {iri i da se na woj nalaze pastirske kolibe, a u wima ostaci hrane. [ta god bismo na{li, dobro bi do{lo. Treba se samo spustiti pedesetak metara nizbrdo i pro~eprkati po ostacima. Uprkos umoru, ubrzali smo korak. Greben se ubrzo zavr{io. Staza je kruìla oko wega, sve vi{e prema istoku i jugoistoku. O~igledno smo zaobi{li Monte Garofano sa severne strane. Direktno ispred nas, u daqini, na kasnom popodnevnom suncu, opet se pojavio Monte Kasino. Nadole, do podno`ja, nismo videli, jer se s leve strane staze {irio nisko obrastao plato. Duboko u dolini, na breùqku ispod nas, belela se varo{ica San Andrea. Za~uli smo prigu{eno ~egrtawe iz vi{e izvora. To je pucwava, ne moè biti ni{ta drugo. Poùrili smo prema ivici platoa i popeli se na nasip koji je predstavqao ogradu prema dolini. Pucwava je postajala potpuno razgovetna. Bili su to pu{komitraqezi. Jo{ samo malo i otvori}e nam se pogled nadole. Zanemeli smo. O~ekivana visoravan, u koju se pro{irila uvala na kraju grebena, zaista je leàla ispod nas. Kao neki veliki proplanak, s na{e strane zatvoren obroncima ispod nas, sa suprotne strane uglavnom otvoren ka dolini. Koliko je duboko, nismo imali vremena da razmi{qamo. To je najverovatnije Pasteno Vekjo, ili neka druga visoravan, zapadno, u pravcu Valemaja. Na woj je bilo rasejano desetak koliba, mo`da drvenih, a mo`da i kamenih, pastirskih, ili za sitnu stoku. U tom momentu bilo je sasvim svejedno kakve su i ~emu sluè. Izme|u wih su, bezglavo, kao da ne znaju {ta rade, tr~ali mu{karci, ène i deca. Bar je tako izgledalo. Na nekoliko metara jedan od drugoga, ispod na{e uzvi{ice, tako da smo morali da se nagnemo ako smo hteli da ih vidimo do ~izama, u luku prema ulazu u dolinu, kao tamne silhuete u okviru wene svetlosti, stajala su {estorica nema~kih vojnika, ispaquju}i rafal za rafalom na uspani~ene qude. Padali su, kao da im neko podme}e nogu, s mukom se dizali, muwevito jurili daqe i opet padali. @ene su decu silom vukle za sobom, ispu{tale iz ruku, vra}ale se po wih i opet ih dizale. Qudi o~igledno nisu znali kuda da beè, jurili su u kolibe da jo{ koga spasu bekstvom. Vikali su i vapili vapili u bezglavom o~ajawu. Posebno su glasovi èna i dece, uprkos razdaqini, delovali zaglu{uju}e, ne od ja~ine, nego od straha, koji se od wih uvla~io u nas. Videli smo krv, krvave obraze i ruke, mo`da umirawe, sna`no trzawe rawenih u agoniji, ali zbog daqine nismo mogli razaznati ni fizio-

Prvi deo – GARIQANO

155

nomije, a kamoli wihove izraze i boju. U strahu smo se poistovetili s wima, drhtali smo i tresli se, kao da meci lete na nas, a ne na wih, kao da postajemo deo tih jadnih bi}a. Pa ipak, to nismo bili mi. Pored sveg saose}awa s nesre}nicima, imali smo i svoje probleme. Andrija je stiskao stomak, trude}i se da povrati. I mene je cepalo, ali nisam imao {ta da povratim, samo jak bol i gor~ina na jeziku. Nikada jo{ nisam video ~oveka kako pada pogo|en metkom. A sada, sada, odjednom, masovno ubijawe, ~ak dece i èna. Nismo bili sposobni da vi vi{e {e gledamo. Povukli smo se, pre nego {to su krvave orgije zavr{ene. Pucawe se i daqe ~ulo. Put vi{e nismo nastavili, jer smo ionako hteli da se spustimo ba{ tamo, na pa{wak, po hranu. Za bezose}ajne ubice i mi bismo postali mete. Vratili smo se stazom kojom smo i do{li. Pratio nas je ose}aj da je krug oko nas u celini sklopqen. Opkoqeni smo sa svih strana. Kud god da smo krenuli u posledwa dva dana, svuda smo nailazili na Vermaht. U tom trenutku, to je bilo najmawe zna~ajno. Posledwi doga|aj prevazi{ao je sve {to sam mogao zamisliti i u najbolesnijem predstavqawu ratnih grozota. U snu, Nemci su ~esto pucali na mene, ~esto sam se budio u mori, vaqda od vlastitog vikawa ili opu{tawa mi{i}a u sawanoj opasnosti, sno sti, ali hladnokrvno ubijawe nenaoruànih qudi ni u snu nikada nisam doìveo. Bili smo strahovito pogo|eni. Ja, svakako, s lica sam ~itao da su i drugi u istom stawu, posebno obojica Italijana. Vra}ali smo se polako, niko nije progovarao. Po~eo nas je obuzimati ose}aj krivice. Trebalo je da im pomognemo, da spre~imo ubijawe, ili bar na neki na~in zaustavimo. Bio sam svestan toga da je tako ne{to ipak bilo nemogu}e, da je besmisleno ~ak i pomi{qati na takvu mogu}nost, ali ose}aj krivice javqao se i daqe, ne samo toga dana, nego i mnogo kasnije. Krivica, koje smo, vi{e-mawe, svi bili svesni, bila je druga~ija. Da nismo mo`da oti{li u strahu da ne doìvimo sli~nu sudbinu? Na vi{e od ~etrdeset metara visinske razlike iznad mesta doga|aja ne bi nam se ni{ta dogodilo. Tako|e, da su nas Nemci na neki na~in primetili, mogli smo im pobe}i bez problema. Beìmo li, dakle, i kad nema nikakve opasnosti, ako je samo umi{qamo, i kad je udaqena? Ho}emo li na kraju jo{ samo beàti, ~ak i kad ne nai|emo na Nemce? Bio sam svestan jo{ jedne odgovornosti. Sigurno smo bili jedini svedoci stra{nog ubijawa nedu`nih qudi. Ko bi drugi jo{ mogao da to vidi? Qudi, u koje su pucali, bili su nesumwivo izbeglice, sam bog zna odakle su stigli. To {to se to dogodilo negde iznad varo{ice San Andrea, u pravcu Valemaja, nije mnogo zna~ilo. Ni u wima sigurno nije ostalo mnogo qudi. Ako ve} nisam mogao pomo}i, prvom prilikom moram nekoga obavestiti, na primer, Crveni krst, ili bar novinare, ako ni{ta drugo ne mogu

156

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

uraditi. Prilika mi se ubrzo ukazala, ali je nisam iskoristio. Drugi doga|aji su postali va`niji. Krvoproli}e sam pomenuo jedino u jednom kasnijem tajnom izve{taju saveznicima, ali u drugu svrhu. Tako }e ovaj nacisti~ki zlo~in verovatno ostati zauvek prikriven, nepoznat javnosti, tim lak{e {to su sfolati stizali iz ve}e daqine. U ovom slu~aju, mo`da ni sami nisu znali gde su doìveli strahoviti pokoq. Ako su ga uop{te preìveli, razume se.23 Kad smo se vratili do mesta gde je bila kolska staza, daqe od skro skrovivi{ta, koja su jo{ uvek bila dobra meta, nismo nastavili put, ve} smo krenuli uzbrdo, po kamewu i korovu, da negde prespavamo. Na ivicu Valauree, gde su nas iznenadili Nemci, vi{e nismo smeli. U no}i, u koju se sve vi{e pretapao mrak, ne bismo na sigurnoj razdaqini mogli utvrditi nisu li se mo`da i oni zavukli u koju od koliba, da preno}e. Ispod izduène stene na proplanku, nai{li smo na sasu{enu travnatu ravan. Bila je dovoqno prostrana, pa smo polegali po woj od jednog kraja do drugog. Za leàj smo nagrabili suvo hrastovo li{}e. Bilo nam je hladno svu no}, posebno pred jutro, drhtali smo svi zajedno, iako smo leàli tesno priqubqeni. Nekoliko godina ranije, spavao sam sa skautima na sli~nom mestu, na proplanku iznad Vogla, kad smo proma{ili @agarjev greben i pre no}i nismo mogli sti}i do Naklove glave. Jo{ pre svitawa bili smo na nogama, trqaju}i promrzlo telo.

Vale di Sujo iznad Gariqana Nastavak uspona na obronak na kojem smo prespavali, ujutro je izgledao besmisleno. Vratili smo se nazad na kolsku stazu, s koje smo sino} skrenuli u potrazi za preno}i{tem. Wome smo nastavili put i po ravnom

23

25. septembra 1995. u op{tini San Andrea, razgovarao sam sa sekretaricom od tridesetak godina, koja o doga|ajima tokom rata nije imala pojma, niti su je interesovali. Po wenom mi{qewu, posle rata niko se nije bavio sli~nim doga|ajima, u svakom slu~aju, nije joj poznato da je i{ta objavqeno o tome. Bilo joj je razumqivo da su tokom rata ubijani qudi, ratovi, vaqda, zato postoje. Ne, ne pripada Movimentu sociale, ili tako ne~em. Po broju plakata i crvenih zastava u mestu, bilo je jasno da je op{tina ~vrsto u obnoviteqskim rukama. Na trgu i ulici do grobqa, imao sam sre}u da je ba{ tada bila sahrana jednog doma}eg uglednika, na kojoj posebno stariji svet nije nedostajao, s nekima od wih sam se upustio u razgovor. Ipak se pokazalo da u kriti~nom momentu, u jesen 1943, niko nije bio u varo{ici ili okolini, ni mu{karci, ni ène. U malo zapadnijem Valemaju, kuda sam krenuo odmah potom, nisam zato ni poku{avao da dobijem bilo kakvu potvrdu o krvavom doga|aju.

Prvi deo – GARIQANO

157

terenu stigli na isto~ni deo visoravni Valaurea, na kojoj smo se ju~e zamalo sudarili s Nemcima. Sada je bila prazna, nigde ìve du{e. I tu smo otkrili bunar, ali iz wega nismo imali {ta izvu}i. Voda se zrcalila samo jo{ u uskom polumesecu uz ivicu kamenog zida i prete` te`no no blatwavog dna, koje se na najvi{im delovima ve} su{ilo. Na{om tehnologijom jedva da bismo i{ta zahvatili. Ako bi se pentola zaglavila na dnu, mogli bismo i mi za wom, uz to nam je jo{ palo na pamet {ta bi se desilo, kad bi nas poluodevene i bose iznenadili Nemci. Ju~e nismo pomi{qali na tu opasnost. @e| smo morali zadovoqiti `vakawem i sisawem divqih kru{aka, a i wih smo ve} te{ko nalazili. Bilo je mawe plodova nego drve}a. Bog zna koliko èdnih ih je bralo pre nas. Pretpostavqam da je gor~ina {umskih plodova i wima, kao i nama, skupqala usta. I pored opasnosti da se vi{e nikada ne susretnemo, zbog wih smo se raspr{ili svako na svoju stranu, po celoj visoravni. Kad smo se opet okupili, niko nije nedostajao; u blizini kolibe, iz koje su se ju~e pojavili Nemci, na{li smo nekoliko konzervi sa jo{ sveìm ostacima jetrene pa{tete. Postrugali smo ih i polizali, temeqitije od svakog mrava. Odlu~ili smo da put nastavimo prema jugoistoku, kako bismo stigli do Gariqana mnogo ju`nije od mesta gde smo mu pri{li prvi put: na kraju sutjeske, malo severnije od mesta gde bi, po pri~awu italijanskog ra|un|era|un|ere koji nije uspeo da pre|e, trebalo da stoji brana. Uprkos ju~era{wim neprijatnim iskustvima, nadali smo se da ovuda ne}emo nai}i na Nemce. îwenica da se nekoliko brigada skrivalo oko Korena, bio je glavni, ali ne ba{ posebno ubedqiv razlog. Nadali smo se, tako|e, da }e bar na ovom, mnogo ju`nijem delu reke, Englezi ve} biti na wenoj drugoj obali. Odlu~uju}i faktor u na{em o~ekivawu bila je glad, koja je toliko na~ela sposobnost trezvenog odlu~ivawa, da nam je taj pravac izgledao najpovoqniji samo zato {to je obe}avao hranu. Svo razmi{qawe je bilo podre|eno tom ciqu. Padine su tamo mnogo niè, dvesta-trista metara, uz tok Gariqana postaju jo{ niè. Nizbrdica }e biti mawe naporna. Pre ili kasnije moramo nai}i na neko seqa~ko imawe, na}i bar malo hrane, bilo ono naseqeno ili napu{teno. Hodali smo po isto~nim obroncima Monte Ornita prema jugu, u pravcu samo malo nièg Monte Fuga (667 m), nastavqaju}i po wegovom isto~nom proplanku daqe ka jugu. Polako smo se spu{tali u uvalu izme|u wih. Zove se Vale deq Ja~ino. Stotiwak metara peli smo se uzbrdo, na razvu~en ravan proplanak, kamenit i obrastao retkim, niskim grmqem. To je podno`je Monte Furlita (624 m). Wegov ve}i deo otvoren je prema planinama na isto~noj obali Gariqana. Naseqa ispod M. S. Kro~ea otuda se dobro vide. Na ju`nom delu, podno`je skre}e ka zapadu i duboko ispod nas otvara

158

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pogled na prostranu niziju Gariqana i na Tirensko more na dalekom horizontu. ri zontu. Negde jugoisto~no, ispod nas, Gariqano se, izme|u gora, sliva u niziju, kojom svoj tok nastavqa lewo, u velikim krivinama, koje ponegde okruùju prava ostrva. Na wegovim obalama veoma jasno se vide vrbe i pojedini, mnogo vi{i eukaliptusi. Posmatrali smo ga u smeru wegovog toka, od podno`ja planina ka u{}u u more, ali ne kao s pe}ine ispod Monti Aurun~a, kada je, na velikoj daqini, tekao s leve, na desnu stranu. Na slabom suncu, wegova povr{ina je, na mnogim krivinama, svetlucala i upozoravala na wega. Isto~nu ivicu nizije kojom te~e Gariqano s istoka okruùje lanac planina, koji se od M. S. Kro~ea proteè sve do mora. Uz tok Gariqana prelaze sve vi{e na istok i postaju sve niè. U daqini, ve} skoro kraj mora, po wegovom niskom grebenu prostrla se Sesa Aurunka. Nasuprot woj, zapadno od nas, mora da se diè {iroki proplanak, po kojem smo se pre nekoliko dana pentrali iz doline pored Korena i na breùqke iznad wega. Dakle, otada smo opisali zamalo puni krug svog puta i nesvesno ga, bar nekoliko puta, presekli. Ne}emo ga spojiti. Da se ne bismo na{li u dolini, preko koje smo stigli s pe}ine, spu{tamo se preko nagnutog proplanka prema istoku, donekle na sever. S maweg ispup~ewa pred sobom gledamo nisko gorje na drugoj strani Gariqana. Zaliv, koji nagove{tava wihov pad u sutjesku me|u planinama ispred nas, sutjesku kojom se reka probija ka dolini, udubqen je preduboko da bismo ga mogli proma{iti. Tamo idemo. Spu{tawem smo izgubili prednost vidika. [to smo se vi{e spu{tali, nailazili smo na sve niè, zaobqene grebene. Ubrzo smo bili duboko me|u wima. Za orijentaciju nam je sluìla samo svetlost kasnog jeseweg sunca, koje se probijalo kroz oblake. Vi{e nismo videli ni Gariqano, ni grebene iznad wega, niti more. Na jugoistoku, u daqini, pojavila se pred nama razvu~ena, izduèna visoravan s brojnim zelenim pojasevima, sigurno travwacima, malo daqe od we jo{ jedna, uprkos su{i, skoro sva zelena. înilo se kao da nije naseqena, na woj nije bilo ku}a, dok je na prvoj, uzdu` vidqivog kolskog puta, rasejano u neredu, stajalo nekoliko seqa~kih ku}a. Na ju`nom kraju, desno od nas, a duboko ispod wih, na velikoj udaqenosti, ponovo se pojavio deo Gariqana, s komadom nizije, u svom toku ka moru. Jasno je, visoravni leè pribli`no paralelno iznad Gariqana. Od wega ih odvaja samo posledwi, najniì greben planina. Nije naro~ito duga~ak. Tamo gde se zavr{ava, s desne strane, Gariqano se osloba|a u niziju. Sasvim jasno vidimo proplanke iznad wegove leve obale. Padaju prema nama, osvetqeni kasnim popodnevnim suncem. [to se vi{e spu{tamo, uvala je sve izrazitija. Proplanci, po kojima silazimo, predstavqaju podno`je Monte Furlita, na suprotnoj, ju`noj,

Prvi deo – GARIQANO

159

za nas desnoj strani uvale, ome|uje je podno`je mnogo nièg Monte Rotonda Rotonda (399 m). Diù se pred nama, visoko iznad uvale i potpuno zaklawaju pogled prema moru. Pri dnu podno`ja Monte Rotonda use~ena je plitka zavazavala. Korito gorskog potoka s oblim kamewem usa|eno je na wenom dnu. Te~e pribli`no od zapada ka istoku. Na prvi pogled izgleda da je suvo, na dnu, me|u kamewem, ne vidi se voda. Jo{ nekoliko koraka daqe i u podno`ju Monte Furlita otkrili smo desetak metara dubok, skoro okomit, usek u stewu. Deluje kao kamenolom, napu{ten vekovima. Na wegovom dnu, obraslom divqim `buwem i naplavqenim kamewem na drugoj strani, niù se, jedan za drugim, polukru`ni redovi maslina. Po {est u svakom redu i isto toliko redova. Bujice su vekovima, s obronaka obe planine s leve strane korita, nanele dovoqno plodne zemqe i omogu}ile wihovu sadwu. Bili smo ube|eni da smo otkrili skoro idealno mesto za dugotrajniji boravak. Kad smo se strmom obalom, koja se s leve strane zavr{avala stenovitim usekom, a s desne prelazila u buji~no korito, s mukom spustili s proplanaka Monte Furlita pod masline, otkrili smo da su posa|ene na uzastopnim terasama, koje su podzidane zidi}ima od krupnog oblog kamewa. Sigurno poti~e iz buji~nog korita. Prva, najvi{a terasa, bila je skoro u celini obru{ena, na woj su rasle jo{ samo dve masline, ali su ostale, posebno slede}a, relativno dobro sa~uvane. Masline su bile stare, no, neko ih je ipak obrao tokom rata. Mo`da neki andjamo ra|un|ere koji nas je pretekao. Bio je jako temeqit. Ni jedan plod nije ostao ni na wima, ni ispod wih, iako vreme berbe jo{ nije pro{lo. [teta. Masline bi nam sada itekako dobro do{le, iako bi mo`da bile gor~e od onih u Orvijetu. Na{li bismo mi za wih neki kulinarski recept. Sre}om, odavde do ku}a koje smo videli sa zaravni ne moè biti daleko. To zna~i da smo blizu hrane. Osim toga, na dnu skoro zasutog buji~nog korita mo`da }emo otkriti kakvu lokvicu vode. Ako padne ki{a, sigurno. Naàlost, vidik je bio lo{. Na{li smo se u dubokom kotlu. Polukru`na obala, kojom smo se spustili, bila je prestrma i previsoka da bi nam omogu}ila pogled nazad, na teren s kojeg smo stigli, s leve strane zatvarao ga je stenoviti usek, a na suprotnoj strani strma padina Monte Rotonda. Osim neba, ni{ta se nije videlo. Ostao je otvoren samo pogled u uskom uglu, nadole, po terasama, a ispod wih, u daqinu, do obe otkrivene, ukoso poloène visoravni, pa jo{ daqe, do niskih grebena i proplanaka M. S. Kro~ea, na drugoj strani Gariqana. Me|utim, i u tom pravcu pogled su zaklawale masline. Trebalo je da se popnemo na pogodno mesto i otkrijemo otvore u wihovim kro{wama da bismo ne{to videli. Ispod kro{awa smo bili zakloweni ne samo od pogleda iz vazduha, iz eventualnih aviona, nego i od posmatra~a s proplanaka oko nas, kao i od

160

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

o~iju koje bi nam se pribliàvale iz pravca obe visoravni ispod nas. Kotao je na prvi pogled odavao utisak za{ti}enosti. Nijedna izvidnica ne bi gubila vreme i trud da se spu{ta u wega i mu~i se uspiwawem iz wega. Kretawe po okolnim proplancima bilo je mnogo lak{e. To je bila velika prednost. U kotlu, use~enom u uvalu, izme|u padina dva breùqka, pokriveni maslinovim kro{wama, bili smo dobro za{ti}eni, jedino ako se neko ne odlu~i da ba{ nas i{~a~ka iz skrovi{ta. Ako se to dogodi, mogli bismo beàti u pravcu suprotnom od pribliàvawa neprijateqa, bilo na proplanke iza nas, bilo na nagnute terase s maslinama, ili u gusti{ prema obema visoravnima. U tom pogledu, novi poloàj bio je prava suprotnost pe}ini ispod Monti Aurun~a, koja nam je omogu}avala da na veliku daqinu otkrijemo svakoga ko bi se pribliàvao iz bilo kog pravca. Zato je wen izloèni poloàj toliko mamio svakoga da vidi {ta se de{ava na woj. Frane i Andrija su se uputili niz terase, ka zaravni na kojoj smo iz daqine primetili niz ku}a. Potraì}e slamu i dovu}i je na terase. U prvom redu ne{to hrane, bilo kakve. Ako u ku}ama na|u qude, nek isprose malo kukuruznog bra{na. Da ne}e dobiti smokve, skoro da nije bilo verovatno. Nas trojica preostalih, od podesnog kamewa, iskopanog iz najvi{eg, obru{enog kamenog zidi}a, po~eli smo da zidamo prizemnu kolibu. Posledwi, sle dwi, najvi{i zid, ve} je bio postavqen – izabrali smo najo~uvaniji i najvi{i deo kamenog zidi}a druge terase. Trebalo je sloìti samo jedan red krupnog kamewa i bi}e dovoqno visok. Staja}e izme|u dve masline s bogatim kro{wama, koje }e zaklawati kolibu od nepoèqnih pogleda s proplanaka iza nas. Na zidi} }emo dodati kamewe za ostala tri zida i koliba }e biti gotova. Sagradili smo je uzdu` zidi}a u obliku izduènog pravougaonika, po na{oj meri, duìne tri i {irine oko dva metra. Zidovi su bili brzo gotovi. Kamewe iz obru{enog zidi}a bilo je kao stvoreno za na{ posao. Jako i krupno, jo{ su graditeqi ograde birali najboqe, a mo`da su ga i pomalo obradili. Nije bilo nikakve opasnosti da se zidovi sru{e dok mi spavamo. Trudili smo se da kamewe sa spoqne strane kolibe bude obraslo tamnim, sivo-zelenim li{ajevima, da belina kre~waka ne privla~i nepoèqne poglede. Kad ga ispere ki{a, posta}e jo{ svetlije. Krov }emo napraviti od slame, a ako Frane i Andrija ne dovuku slamu, upotrebi}emo maslinove grane, sabijene u debeli sloj, pada}e s gorweg zidi}a ograde prema pre ma dowem zidu i ima}e jo{ malu strehu. Za ulaz, na najnièm delu pobo~ bo~nog nog zida, ostavili smo pravougaoni otvor. U kolibu }emo ulaziti i izlaziti izla ziti iz we na sve ~etiri. Levo od ulaza, pod gorwim delom planiranog krova, u uglu, pod zidi}em, ogradili smo kameno ogwi{te, da se grejemo i, po potrebi, kuvamo.

Prvi deo – GARIQANO

161

Frane i Andrija vratili su se tek predve~e. Svaki je na le|ima nosio ogroman sveàw povezane slame, u torbama su nosili smokve i stvarno, kukuruzno bra{no, kao {to smo naru~ili. Otprilike, kilogram bra{na. Nisu oti{li tamo kuda su nameravali. Put ih je zaveo na zapad, i{li su zavalom izme|u dva obronka i na dnu nai{li na mawu ravan s wivama i ku}om, ku }om, u kojoj je ostala stara doma}ica. Svi ostali su bili sfolati, ona }e, rekla je, radije umreti u svojoj ku}i, nego da je ubiju negde drugde. Umreti kod svoje ku}e, to je jo{ jedino {to joj ne mogu uzeti. Odu{evio ju je Frane, kad je saznala da je jugoslovenski partizan. Zato su i doneli hrane vi{e nego ikada ranije. Saznali su i da su stanovnici, koji su ostali po ku}ama, me|usobno povezani, premda su jako udaqeni jedni od drugih. Bilo {ta da se desi, obaveste najblièg suseda, tako da se novost brzo pro{iri u svim pravcima. Na pitawe {ta se de{ava kad sretnu Nemce, odgovorila je da prolaze pored wih kao da ih ne vide, pri susretu uporno gledaju u zemqu, iako se ovde pozdravqaju svi, bilo da su me{tani ili stranci. S tedeskima je druga~ije, niko ih nije zvao da do|u. Izgleda da su na svoju providnost navikli, pogotovo {to su svi preostali me{tani prestari da bi bili opasni. Pre nekog vremena, Nemci su im preko letaka poru~ili da se povuku iz ratnog podru~ja, bilo kuda, najboqe u Rim, iako su do sada odluku prepu{tali samim qudima. Mladi}e su odavno pokupili za najrazli~itije poslove. Niko ne zna gde su. Rekla im je da se planinska visoravan s ku}ama, razme{tenim po svojoj duìni, {to smo i sami videli s vrha, zove Vale di Sujo, da je jako plodplodna; paralelno s wom, nekoliko kilometara od Gariqana, malo povi{e, leì jo{ jedna, jo{ plodnija, zove se Valonga. Na Vale di Sujo, pre nekoliko dana, dana, savezni~ki avion bacio je nekoliko mawih bombi. Niko nije shvatio za{to su to uradili. Neki su tvrdili da su avioni opazili nema~ku jedinicu, koja se, ko zna odakle, pojavila u varo{ici Sujo, na po~etku visoravni, bombardovali je, ali su proma{ili za vi{e od jedan kilometar. Obja{wewe je bilo malo verovatno. Ako su avioni bombardovali Sujo zbog nema~kih snaga na wemu, morali su leteti nisko, u tom slu~aju ne bi mogli mogli tako o~ajno proma{iti. Osim toga, avioni vojnike napadaju mitraqezima, a ne bombama. Ovo „ko zna odakle” mo`da govori o nema~koj jedinici koja se no}u dovezla kamionima iz San Lorenca, koji leì u podno`ju breùqaka, na putu za Koreno, ali u San Lorencu nisu videli nikakav transport. transport. Po stari~inoj pri~i, verovatnije je da se radi o jedinici koja sse e povukla s leve strane Gariqana, a Frane je dodao, za nas: „Ako sve to skupa nije neko izmislio, qudi ovde imaju bujnu ma{tu”.

162

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Sve bombe, osim jedne, pale su na poqa i eksplodirale bez {tete. Jedna je tresnula o stewe kraj ku}e; o{tro kamewe, zajedno sa {rapnelima, rasprslo se na sve strane i na vi{e mesta ranilo starog seqaka i raznelo ovcu, koju je potajno pasao. Seqak bi sigurno umro da ga Nemci, koji su do{li da vide {ta se desilo, nisu odvezli u bolnicu. Ionako }e ga ubiti, mislila je starica. U selo Sujo, koje se smestilo na brda{cu proplanka koji strmo pada od Vale di Sujo prema Gariqanu, niko ne sme da ide, otkad se sve ~e{}e pojavquju nema~ke patrole. Saznali su, tako|e, da u sutjesci Gariqana leì nekada{wa Neronova sumporna bawa Akve Ve{ine, sada Terme di Sujo, s nekoliko kupali{ta i skromnim hotelima. Iz wih neprestano izlazi para koja zaudara na trula jaja. ûdno, do nas miris nije stigao ni po najja~em levantu, uop{te nismo znali da postoje. Zaboravili su da pitaju za branu na Gariqanu, o kojoj nam je govorio upla{eni andjamo ra|un|ere. ra|un|ere. Odu{evqewe na{im novim boravi{tem donekle se sleglo, iako je sve {to smo saznali, moglo, ali i nije moralo biti istinito. Granata, koja bi tresnula u stenoviti usek, severno od na{ih maslina, odbila bi prema nama mno{tvo o{trog kamewa koje bi nas moglo raniti. Ipak se nismo predomislili, ve} poùrili da kolibu pre no}i zavr{imo. Nije bilo jednostavno da od starih maslina nase~emo dovoqno ravnih grana, koje }e nam posluìti kao uzdu`ne i popre~ne grede. Imali smo samo xepne noì}e, kojima smo s mukom rezali tvrdo drvo. Nekako smo uspeli. Ispomagali smo se mladim izdancima, koji su jedini stvarno bili potpuno ravni. Grede smo povezali brnistrom, koje je svuda bilo na pretek. Jedino {to se lako lomila, iako je bila zelena. Slamu sam polagao sam. U Grmu na Trati kod Velesovog, o~evom zavi~aju, imali su su{aru pokrivenu slamom, sa kuhiwom bez dimwaka. Visoko, pod slemenom, gde se ni dawu nisu razaznavale stvari, visile su dimqene {unke i drugi komadi sviwetine. Dimili su ih i su{ili do jeseni, pa je za rezawe dobro prokuvanih komada, koje bi sebi priu{tili nedeqom, bio potreban o{tar no`. Tamo sam primetio da se dim nekako gubi kroz slamu, a kad pada ki{a, voda ipak ne curi kroz wu. Veoma retko se de{avalo da se dim zadrì nisko i gu{i nas. Tako sam se pred drugarima predstavio kao stru~wak za slamnate krovove i preuzeo posao u svoje ruke. Oprezno sam raspore|ivao lepo izravnane snopove slame, jedan uz drugi, me|usobno ih prekrivao, da su se jedva mogli uo~iti. Samo zbog no}i, koja se prerano spustila me|u masline, morao sam prestati sa radom pre nego {to je do{ao na red i posledwi snop slame. Sutra }u videti na kojim delovima treba slamu boqe poravnati i skupiti. Uprkos napola obavqenom poslu, bili smo dobro pokriveni. Iz potpuno mra~ne unutra{wosti

Prvi deo – GARIQANO

163

tek bi ponegde zasvetlucala poneka pukotina. Ako ne bude ki{e, posle mnogih dana, po prvi put }emo bezbri`no spavati, pre svega, ne}e nam biti hladno. Prethodna no}, koju smo proveli na otvorenom, jo{ nije i{~ilela iz kostiju. Ose}ali smo se kao kod ku}e. Osim uz najniì, dowi zid, mogli smo udobno sedeti u celoj kolibi. Pomerawe po woj bilo je malo teè, posebno kad smo, vuku}i se na kolenima, morali da propustimo jedan drugoga. Ubrzo smo se i na to navikli. Nismo imali problema s drvima, bilo je dovoqno suvaraka. Mogli smo nalomiti sasu{ene maslinove grane i debla, raspucana od starosti. Bilo ih je svuda po kamewu. Imali smo i dovoqno {ibica, jer niko nije bio pu{a~. Ispod naplavqenog kamewa otkrili smo zar|ao metalni sud bez dna. Trebalo ga je samo izravnati, skinuti zar|ali poklopac i uzastopnim savijawem i gaèwem pregiba prepoloviti, da dobijemo odli~na vrata, koja }e spre~iti prodirawe hladnog vazduha u kolibu i odsjaj vatre iz we. Veli~ina nam je bila potaman. Veliki kamen kraj vrata, za koji smo ih zadenuli, spre~avao je da se prevrnu. Delimi~no sa~uvani natpis „O...i...ive...nato” pod maslinama nije bilo te{ko razre{iti. Sve bi bilo u najboqem redu da nismo ostali bez vode. U koritu ispod nas Frane i Andrija je nisu na{li. Kod seqanke su je mogli dobiti koliko su hteli, nudila im je potrganu pletenku, ali je nisu uzeli, kako je, uz sav ostali tovar, ne bi razbili. Sutra }e i}i po wu. Ako ne bude kod ku}e, ostavi}e je iza ba{tenskog zida kraj ku}e. Vatru, koju smo zapalili u me|uvremenu, iskoristili smo za jo{ ne{to, osim toplote. Jo{ iste ve~eri izmislili smo jelo, o kojem Kalin{ekova majka ni sawala nije. Na jugoslojugoslovenskom bismo ga nazvali ispitkebab. Suve smokve smo blago vaqali me|u dlanovima, kako bi dobile ovalnu i glatku povr{inu, ali ne toliko da im popuca koà. Takve smo naboli svako na svoj {tapi} i pekli na vatri kao ra`wi}e. Jedino je bilo nezgodno {to su u isto vreme mogli da peku samo dvojica, drugi su morali ~ekati. Iako je ogwi{te na sredini zahtevalo mnogo ve}u kolibu i kru`ni oblik, to na terasi nije bilo mogu}e. Ina~e, imali smo mnogo vi{e vremena nego napro{enih smokava. Pokazalo se da je tako pe~ena smokva veoma ukusna. Posebno je èravica posle vatre doprinela da se zape~e kao pravi specijalitet, jer nije bila isuvi{e zadimqena i opaqena. Skoro kao ratluk, samo {to su semenke bile opasne za plombe. Za nekoga, kome smokve nisu bile svakodnevna hrana, kao nama, bile bi prava poslastica. Neprijatno je bilo samo to {to su weni sporedni efekti bili isto tako odvratni, kao i efekti smokava u bilo kom drugom obliku. Vatra je donela sa sobom opasnost i neprijatnost. Opasnost je bila u tome {to se zapalio slamnati krov iznad we. Iako smo pri dodavawu drva

164

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pazili da vatra ne postane previsoka, iznenada je buknula i nekontrolisano se vinula pod krov. Nekoliko puta su se zapalile pojedine slam~ice koje su virile iz snopa. Brzo ga{ewe rukavima spre~ilo je da ne izgori ~it ~i tav krov. Re{ewe je bilo jednostavno. Lim, koji nam je ostao od izrade vrata, zataknuli smo me|u najvi{e kamewe na zidi}u, pa smo mogli loìti vatru skoro bez brige. Po{to je po~eo da se quqa zbog dizawa vrelog vazduha, na dowem kraju smo ga zaglavili, tako da je pod slamom leào ravnomerno, po celoj duìni. Neprijatnost je stigla s toplotom, koja je, kao sunce, izazvala da nas stari ugrizi va{ki po~nu svrbeti tako jako da skoro nismo mogli podneti. Bilo nam je gore nego na suncu, jer je i toplina vatre bila mnogo ja~a. Nije bilo pomo}i. Po{to nam je najgore bilo pri pe~ewu ra`wi}a, zbog ~ega je svako hteo da se izmakne, a nije hteo da se odrekne uìvawa u specijalitetu, uveli smo sistem rotacije. I on je bio smokvast i va{qiv, kao i mnogi drugi, s kojima sam imao posla posle rata. Svako je mogao ispe}i dva {tapi}a smokava da bi ostao ìv od àra vatre. Kad smo posle ve~ere polegali jedan pored drugog na slamu, prvi put, posle mnogih dana, obuzeo nas je ose}aj blaènstva. Kad bi samo {to duè trajao. Naàlost, uznemiravalo nas je se}awe na ju~era{we ubijawe izbeglica, kojem smo bili svedoci. Posle vi{e od pedeset godina, ìvo mi je pred o~ima, kao tada. Ponovilo se isto {to i na pe}ini, s koje smo posmatrali napad savezni~kih aviona na nema~ki konvoj kamiona. Nismo bili jedinstveni skoro ni u jednom detaqu masakra. Ta~nije, ni u jednom, niti je svako za sebe bio uveren kako je bilo. Svako pitawe dovodilo nas je do toga da smo znawe o doga|ajima popravqali i mewali. Koliko je stvarno bilo Nemaca, jesu li zaista bili Vermaht, mo`da neke SS-ovske ili gestapovske sta povske jedinice, da li su qudi zaista bili izbeglice, ili mo`da stalni stanovnici te visoravni, a da ne govorimo o tome koliko ih je bilo, koliko èna i dece me|u wima. Za{to nisu beàli nekud daqe, kako to da niko nije pojurio prema ivici visoravni i skotrqao se nizbrdo, u doli dolinu, nu, gde se nudilo jedino re{ewe, za{to se nisu posakrivali iza kamenih koliba, kad su Nemci pucali samo s dve strane? Jesu li stvarno bile od kamena? Koliko je ostalo da leì mrtvih, koliko èna i dece? Koliko i kako rawenih? Istina, nismo ostali do kraja. Me|utim, ako bismo morali podneti izve{taj samo o onome ~emu smo bili pravi svedoci, morali bismo naknadno uneti na stotine detaqa i ispravaka, kako bismo dobili konzistentnu sliku doga|awa. Da li bi bila istinita? Svako od nas naslikao bi svoju. Da li je bilo pet istina? Opet sam se prisetio profesora krivi~nog prava Maklecova, koji nam je ~esto govorio kako o~evici istog krivi~nog dela, i uz najpo{tenije uverewe, govore svako svoju istinu, a istine raz-

Prvi deo – GARIQANO

165

nih posmatra~a ~esto su kontradiktorne, ~ak i u najbitnijim elementima. [ta bismo o doga|aju ispri~ali nekom me|unarodnom telu, ako bi nam se pruìla prilika? Da je bilo stra{no, da su Nemci na sve strane pucali u izbezumqene qude koji su beàli, mu{karce, ène i decu, koji su padali i dizali se, i to bi najverovatnije bilo sve {to bi se poklapalo u pripovesti svakoga od nas. No}u je padala ki{a, kao naru~ena da se isproba krov. Curilo je na vi{e mesta. Po{to nije bio zavr{en, nismo lupali glavu. Ako posledwim snopom slame ne uspemo napraviti nepropusni krov, odnekud }emo dovu}i limene sudove, kakvog smo ju~e na{li u koritu ispod nas, pa }e problem biti re{en. Ovde vi{e nismo u planinama, gde nema tragova civilizacije – ako za`murimo na sveprisutnu razornu tehnologiju Vermahta. Nije nam trebalo. Snop slame, koji sam ujutro namestio ~im je prestala padati ki{a, uz mawe popravke ju~era{weg posla, pokazao se dovoqnim. Kakva kap, tu i tamo, ne {kodi. Da se slama ne bi klizala, prekrili smo je granama i opteretili kamewem. Nedostajala nam je ìca, koja se obi~no koristi u tu svrhu. Frane i Andrija su sa seqa~kog imawa, gde su ju~e dobili slamu i hranu, doneli pletenku vode. êkala ih je kraj zida, kao {to je seqanka obe}ala, ionako je bila vredna jo{ samo za nas. Nadali su se da }e dobiti jo{ ne{to hrane, ali je ku}a, uprkos ju~era{wem pri~awu vlasnice da }e izdràti do kraja, bila zatvorena, niko se nije oglasio ni na dugotrajno kucawe. Kasnije smo saznali da se sama prijavila Nemcima za evakuaciju, kao i jo{ nekoliko qudi iz Vale di Sujo, koji su u po~etku odlu~ili da istraju u svojim domovima do kraja, zbog ~ega nisu oti{li me|u sfolate, kao ve}ina. Mo`da je to bio pravi razlog za wenu dare`qivost. A mo`da ih se i bojala, tru}aju}i im kako }e radije umreti u svojoj ku}i, nego negde u izgnanstvu. Za ru~ak smo sebi priu{tili retko zakuvano kukuruzno bra{no, za nas ka~amak. Posle dugog vremena, opet smo po~eli odvajati dnevne obroke. Do sada smo jeli iz xepa u usta, uglavnom u hodu, kad bismo osetili toliku slabost da bi nam drhtale i noge i ruke. Po{to nije bilo soli, me{tani su je odavno potro{ili, supu smo zasladili s nekoliko smokava. Tako se neslanost mawe osetila. Otkad smo, po dolasku na pe}inu, zbog nedostatka vode i straha da dim ne oda na{e prisustvo, prestali s kuvawem, nismo okusili toplu te~nu hranu. Bio je to divan ose}aj, utoliko vi{e {to su s obla~no{}u i ki{om dani postajali sve hladniji. Makinistina pentola dokazala je svoju upotrebqivost. Po{to smo morali biti skromni, sa svoje tri litre zapremine bila je taman za nas. Bra{na imamo za jo{ jedan obrok. Bar jo{ jednom }emo se pristojno najesti.

166

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Prvi zadatak sada je bio da stignemo do Vale di Sujo i utvrdimo ~i~ime se moèmo obezbediti na woj. Opet su oti{li Frane i Andrija, sada dobro znaju gde su prvi put skrenuli na pogre{nu stazu, a pridruìo im se i Makinista. Bila je to zaista ona visoravan koju smo videli s proplanka po kojem smo se spustili do na{eg novog boravi{ta. Nisu videli varo{icu Sujo, koja se smestila na brda{cu, na po~etku te visoravni, oko 150 metara iznad Gariqana, jako blizu wegovog izlaska iz sutjeske. Ve}ina ku}a na Vale di Sujo je zatvorena, samo je ponegde ostao starac ili starica. Vi{e ne moèmo ra~unati da }emo i ubudu}e imati sre}e s hranom kao ju~e. Doneli su samo nekoliko {aka smokava. Darodavci su im potvrdili da je nekoliko qudi napustilo visoravan zajedno s doma}icom na koju su Frane i Andrija nai{li prvog dana. Evakuisale su ih patrole iz Korena. Odlu~uju}e je bilo bombardovawe, koga su se svi upla{ili. Do tada su mislili da su bezbedno sakriveni na svom deli}u zemqe, koji razorni rat ne moè pogoditi. Zna~i, opet nas ~eka glad. Jedina prednost nad pe}inom je u tome {to moèmo kuvati, bez opasnosti da }emo se izdati. Jelovnik smo obogatili ~ajem. Tako je doru~ak dobio ne{to od svog uobi~ajenog sadràja. Bila je to dobrodo{la promena, ina~e bismo morali piti vodu od smokava. Iznad korita nisu rasle samo kupine, u to vreme ve} sasu{ene, otkrili smo i nekoliko grmova {ipka. Tog leta mora da je dobro rodio. [teta, nema mnogo grmova. Po{to su vlaga i ki{no vreme tek po~iwali, bobice su jo{ uvek bile ~vrste i crvene, bez li{ajeva. Naàlost, zasla|ivali smo ga smokvama, tako da se ukusa smokava nismo otarasili. Kukuruzno bra{no, koje su Frane i Andrija dobili, bilo je prvo i posledwe. I {ipak smo uskoro potro{ili. Vi{e ga nigde nismo mogli pro pronana}i. Za wim smo àlili ne samo kao za ~ajem. Prokuvan, s jako sitnim dla~icama, bio je prijatnog ukusa, pa smo ga mogli jesti. Traìli smo pe~urke, ali one koje smo na{li nismo smeli jesti, jer ih nismo poznavali. Tako smo sve vreme boravka u kolibi pod maslinama zavisili iskqu~ivo od smokava, ba{ kao i na pe}ini. Jeli smo sirove, kuvane, pe~ene kao ra`wi}e, pa jo{ i pili ~aj od wih. Razlika u na~inu pripremawa smawivala je odvratnost wihovog ukusa, koji je i pored svih kulinarskih ve{tina s vremenom postao nepodno{qiv. Pobe|ivala je velika glad. Mu~ila nas je, sre}om, od jutra do ve~eri, dawu i no}u. Isto tako i dijareja, koja je postala na{ pratilac, ne samo svakodnevni, nego skoro svako~asovni. Ogavnost smokava, kojima smo se hranili iz dana u dan, uskoro je prekinula jedna ovca. Jednog lepog dana, Makinista se vratio s ve{}u da }e na Vale di Sujo nabaviti ovcu - ìvu ovcu. Ako ne budemo previ{e lakomi, mo}i }emo se gospodski hraniti nedequ dana, a mo`da i duè. Stari seqak, koji je nudi, traì za wu dva dolara. Ovcu mora prodati, jer je od-

Prvi deo – GARIQANO

167

lu~io da se i on evakui{e. Nemcima je ne moè prodati, jer ju je sakrio od wih, kad su pretraìvali ku}e. Osim toga, ne pla}aju novcem. Dakle, mi smo na dobitku. Gde }emo na}i ta dva dolara, bilo je moje pitawe, a Makinista je odgo odgo-vorio – pa, od tebe. Dobro da zna da u nov~aniku nosim dva dolara. Zato je i spustio cenu od deset, koliko je vlasnik u po~etku traìo za ovcu. „Tvoja dva”, cerekao se, „toliko sam se namu~io, kao da su moji. Kao da ih imam u xepu”. Stvarno sam imao dva dolara. Kad god bi nam pisao pismo, stric Xon iz Santa Rose u Kaliforniji priloìo bi koji dolar, da se napravi vaàn pred mla|im Ale{om, mojim ocem, pa i pred ostalom bra}om i sestrama, i naglasi svoj visoki ameri~ki standard i velikodu{nost. Makinisti nisam imao {ta da prigovorim. Svi su bili na wegovoj strani. Posta}u vlasnik sigurno najjeftinije ovce na svetu. Zabrinuo sam se, nisu li otkrili i moju drugu tajnu, dukat od dvadeset kruna, koji mi je jo{ u Qubqani Dragica u{ila u podstavu na levom ramenu sakoa, kao zlatnu rezervu (kakva bukvalnost!). Ko zna ~ega bih mogao postati vlasnik za te pare? Tada bih wima mogao kupiti celu Vale di Sujo. Makinista je odmah krenuo i posle sat vremena nestrpqewa, jer nije ba{ bilo sigurno {ta }e se izle}i iz wegovog obe}awa, primetili smo ga, kako od zidi}a do zidi}a hvata ravnoteù s ovcom preko ramena, drè}i je jednom rukom za predwe i drugom za zadwe noge. Uzbrdo je i{la sama, vodio ju je vezanu oko vrata, da mu ne pobegne. Kao vlasniku, pripala mi je ~ast da je zakoqem. Hteo sam da odbijem. Makinista mi je izgledao idealan za taj posao. Usput je izmislio da je kod wih takav obi~aj, i mada je to bilo obi~no lukavstvo, svi su poverovali. Zato sam samo progutao knedlu. Mo`da tim klawem kod Andrije i Mateotija zaradim koji poen u pore|ewu s Dalmatincima – partizanima, odmah sam otkrio svetliju stranu odvratnog zadatka. Tako sam shvatio za{to se jagwe svuda i u svim vremenima smatra simbolom sim bolom krotkosti. Da nam se ne bi izmigoqila, predloìo sam da ovcu drè svi. Jo{ mi je dobro ostalo u se}awu kastrirawe prasadi na trgu u San \ovaniju, kako su o~ajno cvilili i otimali se svim snagama, dok ih je gomila de~urlije jedva zadràvala na zemqi. Toga sam se bojao. Makinista se podsmevao mom predlogu. Pa`qivo sam ovci kleknuo za vrat i najvenajve}im noèm koji smo imali, Makinistinim, posebno nao{trenim za tu priliku, zabo u vrat i prerezao grlo. Neverovatno! Uop{te se nije branila, nije ni poku{ala da izmakne vrat od noà. Jedva da sam osetio laki trzaj wenog tela, iako je vi{e niko nije drào. Leàla je na boku, potpuno nepokretna, kao da se mirno odmara. Krv je isticala iz vrata u brzo podmetnutu pentolu, kao da je neko oprezno sipa iz vedra. Makinista se hvalio

168

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

da je ve} poklao mnogo ovaca. Verovao sam mu, ali mi nije promaklo da je i on skrenuo pogled kad sam joj gurnuo no` pod grlo. Sve ostalo je uradio sam. Obesio ju je za zadwe noge o maslinu, prerezao koù ispod papaka, skoro bez pomo}i noà smaknuo dole, ponegde napravio kakav mali rez, na kraju obema rukama muwevito odrao ovcu sve do vrata i papaka na predwim nogama. Pre nego {to koù osu{imo, otvore na vratu i nogama }emo u{iti i naduvati je, pa }e nam sluìti kao me{ina za vodu, protuma~io nam je. Kad odlu~imo da preplivamo Gariqano, na me{ini }emo preneti svu ode}u, a mo}i }emo i da se drìmo za wu. Nekada je to bio uobi~ajen na~in da reku pre|e ve}i broj vojnika koji, po pravilu, nisu znali plivati. U me|uvremenu je ovci prerezao trbu{nu opnu, izvukao creva, koja smo bacili me|u kamewe, gde }e se za wih pobrinuti ìvotiwe, izrezao svu jestivu sitne` i prstima iskopao o~i. Ko bi pomislio da su tako krupne! Da {to duè ìvimo od mesa, odlu~ili smo da, osim krvi, odmah pojedemo i o~i. Mozak smo ostavili u glavi. Odranu ovcu smo uètom, kojim ju je Makinista dovukao iz Vale di Sujo, podigli na vrh najbliè masline, dowi kraj uèta privezali za stablo, kako bismo je mogli komotno spu{tati, kad god poèlimo komad mesa. Po{to je hladno, ovca }e se o~uvati sveà vi{e od nedequ dana, samo je treba za{tititi od ki{e. Sve je izgledalo gle dalo zami{qeno i ura|eno jako lukavo. înilo se da je pitawe prehrane do dolaska Engleza kona~no re{eno. Ov~ja ~orba, na àlost, bez ger{le i soli, i o~i, koje su se kuvawem jo{ vi{e nadule, nije bila ba{ najukusnija, ali ipak sjajna ve~era za glad protiv koje smo se borili. Jo{ je boqa bila pomisao na ve~ere koje }e uslediti. Bi}e to druga~iji ra`wi}i od ovih na{ih, svakida{wih, smokvinih, koji su nam se sve vi{e gadili, uprkos gladi. Tada nisam znao kako je ukusan specijalitet ov~ji mozak kuvan u soku od limuna, kako ga pripremaju u zemqi nekada{weg Urarta, u isto~noj Anadoliji. Da sam znao, ne bismo kuvawe odloìli za sutradan. Odlagawe je bilo i posledica gre{ke koju smo po~inili u neznawu; trebalo je, naime, da opona{amo stare Rimqane i ov~je iznutrice upotrebimo za proricawe budu}ih doga|aja, a mi smo ih odbacili. Po{to ni{ta nismo znali o budu}nosti, spavali smo ~vr{}e nego {to smo smeli. Mnogo, mnogo ~vr{}e, kako smo shvatili tek kasnije. Kad smo se sutradan probudili, od ovce nije bilo ni traga ni glasa. Nije bilo ni koè. Sve je nestalo bez traga. Nismo otkrili nikakav znak, po kojem bismo mogli zakqu~iti da li ih je odneo ~ovek ili ìvotiwa. Uè, koje je sluìlo za podizawe i spu{tawe ovce, leàlo je na zemqi, kao i nekoliko klinova, na koje smo oka~ili komade jestive iznutrice. Uprkos mekoj zemqi,

Prvi deo – GARIQANO

169

nije bilo otisaka cipela. Pomislili smo da nas je no}u posetila lisica. Me|utim, u tim krajevima, u ono vreme, nisu se videle nikakve divqe ìvotiwe, pa i ta lisica je morala biti bestelesna, kad je razbojni~ki napad izvr{ila bez ikakavih tragova. Najmawe {to bismo morali prona}i, bio bi komadi} odgrizenog uèta. Osim ako ta lisica nije bila iz cirkusa, uve`bana da odvezuje uàd i pentra se po drve}u. Bilo ko da je bio, bio je iznad svega spretan i ne~ujan kradqivac. I to samo na nekoliko metara od ulaza u na{u kolibu! Moje obja{wewe je bilo da nam je sve skupa, ovcu, koù i iznutrice zaista odnela lisica, ali na dve noge. Negde u blizini Vale di Sujo mora da se zadràvaju jo{ poneki andjamo ra|un|ere, jednako izgladneli kao i mi. Od seqaka su saznali kome je prodao ovcu, a gde se krijemo, nije bilo te{ko utvrditi. Mo`da je neko ~ak i pratio Makinistu dok je ovcu s visoravni terao na na{u terasu. Ako je tako, onda moè biti zahvalan Italijanima {to su ga blagovremeno zarobili i internirali na Poncu. S ovakvim sposobnostima, usta{e bi ga pre ili kasnije odrale ba{ ovako, kao on ovcu. Ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da ju je zdipio i sam seqak koji ju je prodao. Dva dolara za krv i o~i bila bi sjajna trgovina, a klawe i drawe besplatno. Najneprijatnije u novom iskustvu bilo je saznawe koliko smo jadni, umi{qamo da smo na terasama pod maslinama bezbedni od svakog pogleda. Gubitak od dva dolara nije bila previsoka cena za to. NaNaàlost, nije mogla biti pla}ena zakqu~kom da se preselimo na drugo mesto. Kad su se posle duè rasprave svi sloìli sa mnom da je lisica bila na dve noge, morali smo se pomiriti sa ~iwenicom da retki me{tani koji nisu napustili svoje domove predobro poznaju svaku stopu zemqe i svojim ostarelim o~ima i u{ima saznaju sve {to se doga|a oko wih, pa makar i visoko u planinama. îm sazna jedan, istog dana saznaju i ostali. Tako je bilo pod pe}inom, tako je i sada, pod maslinama. âk i da otkrijemo boqi zaklon, me{tani bi odmah saznali za wega i wegove nove stanovnike. Avantura s ovcom nas nije samo postavila u grubu realnost saznawa da je na{ zaklon poznat svim me{tanima i da zato zavisimo od wih, ve} nas je ujedno vratila u nemilosrdnu zavisnost od smokava, koje su nas dijarejom, vi{e od same gladi, iscrpqivale do iznemoglosti. Jo{ gore, ni smokava, ma koliko nam se gadile, vi{e nismo mogli isprositi dovoqno da bismo olak{ali bol praznog èluca. Prilike je jo{ dodatno pogor{ala ki{a. Postala je na{ stalni pratilac. Padala je svaki dan. Nije bila jaka, obi~no je samo romiwala, ali skoro bez prestanka, no}u i dawu. Sve oko nas bilo je neprekidno vla`no, zemqa i utabana trava na woj, vetrom naneseno suvo hrastovo li{}e, kao i sveè li{}e iz kro{awa maslina, s koga bi kapalo i posle prestanka ki{e, zajedno s vazduhom, koji nas je okru-

170

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ìvao. Bilo je sve vi{e magle, dizala se iz Vale di Sujo i uvla~ila me|u masline. Ponekad su oblaci magle bili tako niski da nismo mogli dobro razaznati ni susednu maslinu, gravitacija je postala jedina orijentacija. I mi smo bili mokri. Kud god bi se neko uputio, misle}i da ne}e padati, vratio bi se prokisao. Po{to nismo mogli sve vreme ~u~ati u kolibi, pri slabijem romiwawu zadràvali smo se napoqu. Zavisilo je samo od telesne topline, ho}e li nam ode}a biti vi{e ili mawe vla`na. Tu i tamo, oblaci bi se donekle proredili, ali je i sunce, kad bi se probilo iza wih i kroz maglu, bilo isto tako vla`no i bez topline. Samo jednom ili dvaput, prikupilo je toliko snage da se iz mog ra{irenog kaputa podigla jedva primetna para. Mokre gorwe delove ode}e poku{avali smo su{iti u kolibi, prostiru}i ih koliko se moglo, ali ode}e je bilo previ{e, a koliba premala, tako da je i daqe ostajala vla`na. Temperatura vazduha padala je iz dana u dan. Sigurno je bila mnogo nià od deset stepeni Celzijusa, bliè nuli. Nije bilo nimalo toplije od prve polovine novembra kod nas, u Alpima. Sve teè smo se odvajali od gorwih delova ode}e. Tako smo se su{ili samo odeveni, u kolibi, izlaù}i se vatri, bilo nas je, jednostavno, previ{e da bismo se svi mogli dobro osu{iti. Pre nego {to bi se iz ode}e jednog od nas po~ela dizati para, ve} je drugi bio na redu. Boravak u kolibi, samo pri jakoj ki{i, jedva da je bio od koristi. Tako smo ostajali odeveni u stalnu vlagu. Po{to smo neprekidno loìli vatru, vazduh je u kolibi bio gust, ispuwen dimom i parom da se mogao se}i. Da smo tada poznavali Gabrijela Garsiju Markesa i wegovih Sto godina samo}e samo}e,, pri lewom ve~erwem leàwu na vla`noj slami preko raskva{enih i zamagqenih terasa s maslinama, ispod Ponte di Gariqano, sigurno bi se prema na{oj kolibi vijugale crne sluzave jeguqe. Sa sposobnostima sob nostima Margarite Bulgakova (Mihail Afanasjevi~, The Master and Margarita garita), ), koja je na metli doletela na moskovski Arbat, ne bi im bilo te{ko da dopuù u uvalu izme|u Monte Furlita i Monte Rotonda. Onda bismo ih posmatrali kako pred na{im o~ima neprimetno presvla~e ko{uqicu i postaju pastrmke i kroz pukotine razmaknutog kamewa nestaju u viri}ima obli`weg potoka. Samo odvratni smrad na vla`nu i prqavu ode}u i nebrojeno puta oznojena tela, koji je ispuwavao unutra{wost, mogao bi ih odvratiti od posete. Korewe i{~upanih busenova o{tre trave, kojima smo zaptivali rupe me|u kamewem u zidu da se u kolibu ne uvu~e jo{ vi{e vlage i hladno}e, sigurno ih ne bi omele. Nismo se umivali. Uprkos ki{i, korito potoka je ostajalo prazno. Samo se jednom ili dvaput u pesku ispod stena skupilo ne{to vode, ali je brzo i{~ezla. Korito se sigurno ispuni i postane tok samo pri ja~im bujicama, a wih nije bilo. Telesna ne~isto}a i vlaàn vazduh ubrzali su

Prvi deo – GARIQANO

171

razmnoàvawe va{ki, ki{a i hladno}a su spre~avale wihovo tamawewe. Mogli smo ih tamaniti samo na otvorenom, uz to je trebalo skinuti deo ode}e nastawen va{kama. U kolibi je, i pored vatre, bilo isuvi{e mra~no i zadimqeno, pa ni prqave ruke od va{je krvi nismo mogli ~istiti o mokru travu, koja nam je na otvorenom sluìla kao salveta. Loèwe vatre vla`nim drvetom bilo je sve teè. Iako smo ga pre loèwa su{ili pored ogwi{ta, u vatri se znojilo, iz wega se dizao gusti beli dim, a davalo je sve mawe toplote. Sre}a u nesre}i bila je u tome {to beli dim, koji nismo mogli spre~iti da ishlapquje kroz slamnati krov i izvla~i se kroz vrata, u niskoj magli nije bio jako upadqiv. Neki savezni~ki izvi|a~ki avion mogao bi, u ube|ewu da dim dolazi od skrivenih Nemaca, izre{etati zadimqenu povr{inu i jo{ zadimqenije skriva~e pod wom. I pored jo{ uvek suvog korita, stalna ki{a nam je olak{ala obezbe|ivawe be |ivawe pija}om vodom. Uzimali smo je na prostranom proplanku Monte Furlita iznad nas. Skupqala se u povr{inskim udubqenima u stewu. Iznad Koreno Auzonije jednom smo ve} ugasili è| iz takvih udubqewa. Polako smo upoznavali sva udubqewa u kojima je bilo vode. Hodali smo od jednog do drugog i srkali male koli~ine vode koja bi se skupila tokom no}i. Pokazalo se koliko je vlasni{tvo elementarno, posebno u primitivnim dru{tvima, u koje smo sasvim sigurno mi spadali. Stene s udubqewima postale su „moje”, „tvoje”, ~ak i „wegove”. Ovo posledwe je posebno dokadokazivalo kako je prisvajawe postalo istorijski op{tepriznata dru{tvena institucija. Pri tom smo imali konkurente, jer bi posle ki{ne no}i mnoga udubqewa bila prazna. Verovatno ptice. Posle nekoliko dana neprestane sta ne ki{e u udubqewima bi se razrasle tamnozelene sluzave bradavi~ice, po pola centimetra u promeru, tankom niti srasle sa stenom, ali ih nismo otkidali, jer nismo znali kakvu materiju bi mogle osloboditi u vodu pri kidawu koren~i}a. Po{to ih je s vremenom bivalo sve vi{e, srkali smo vodu s wima, pa posle pquvali, ako bi se koja uvukla me|u zube. Bilo je zaista neverovatno, kakav nedostatak vode je mogu} u ovim planinama, ~ak i kad stalno pada ki{a! Mogli smo je na}i u Vale di Sujo, ali zbog ki{e niko nije hteo da se spu{ta samo po wu. Budu}i da su sve ku}e bile zatvorene zbog evakuacije, mogli smo je nasuti samo iz zajedni~kog bunara na raskrsnici. U wemu je bila prqava, kao da je neko namerno bacio blato. Tako su bar tvrdili moji drugari. Ja nisam odlazio u te avanture. Bio sam najslabiji od svih i najvi{e podloàn prolivu, pa sam u svakoj kombinaciji ostajao na terasi. Neko je morao ostajati na straì. Bar za izgovor. Na novom poloàju iznad Vale di Sujo boravili smo ne{to vi{e od nedequ dana, a o kretawu Nemaca i Engleza nismo znali ni{ta vi{e nego

172

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kad smo stigli. Iz pripovedawa me{tana saznali smo da je Gariqano gusto miniran s obe strane, ne samo na suprotnoj, tako da je prelaz potpuno nemogu}. ûli smo da su neki kalabre{ki „militari” pre duèg vremena poku{ali pre}i reku koriste}i „scafo” „scafo” /brodsko korito/, kojih je pre rata bilo nekoliko na Gariqanu. Skela je na suprotnoj obali zaka~ila minu, eksplodirala i potonula zajedno s qudima. Malo preterano, posebno mi je eksplozija delovala neubedqivo, ali ipak zastra{uju}e. To je bilo sve. S proplanaka Monte Furlito iza nas, mogli smo posmatrati breùqke iznad reke s druge strane Gariqana, imali smo dovoqno vremena, od koga smo odvajali za srkawe vode sa zelenim bradavi~icama, ali nismo otkrili ni najmawi trag bilo kakve vojne aktivnosti, bez koje je te{ko poverovati da su Englezi ve} na wegovoj levoj obali. Neosporan je bio samo podatak da su Nemci u Suju, a to je zna~ilo, i na wegovoj celoj desnoj obali. To su svi znali. Naàlost, samo to.

Engleski pozdrav Uskoro nam se ispunila èqa da na suprotnoj strani Gariqana otkriotkrijemo neku vojnu aktivnost, iz koje bismo mogli zakqu~iti da li su Englezi tamo. Ve~erali smo ne{to ranije nego obi~no, ali isti meni kao obi~no – ra`wi}e od smokava. Kad smo zavr{ili, mrak se zgusnuo u no}. Nebom su se, iznad nas, zajedno s levantom, pospano vukli dugi sivi oblaci. Ponegde bi se pocepali u tamnoplavu mrqu i otkrili koju ranu zvezdu na woj. U slede}em trenutku ve} bi se ugasila. Pogled na nebo omogu}io je laki vetri}, koji je duvao s proplanaka iza nas, pod masline. Bio je toliko neàn da smo ga ose}ali samo na obrazima. Ali je svojom neprimetnom uporno{}u rasterao prizemnu maglu i omogu}io pogled do Gariqana i daqe. Ki{a se umorila jo{ tokom dana. Uzela je nekoliko sati odmora. Oblaci su dolazili iz pravca Gariqana, s vrhova na wegovoj drugoj obali, gde je moralo biti wihovo gnezdo. Rojili su se tako gusto, da su se kotrqali prema nama jedan preko drugoga, tako olovno sivi, da je nebo zajedno s vrhovima breùbreùqaka posve nestalo. Me|usobno su se razlikovali samo golubije maglenim sivilom na oblim ivicama. Te{ki su, donose nova vedra ki{e. Jo{ }e padati. S izuzetkom jako udaqene grmqavine, oko nas je vladala potpuna ti{ina. Bilo je isuvi{e vla`no da bi se mogao ~uti ma kakav {um. Datum je oko desetog novembra. Na isto~nom nebu oblaci su se crveno osvetlili. Isuvi{e jako da bi kro{wate masline ispod nas mogle da sakriju wihov ruì~asti odsjaj. Pre nego {to je usledila grmqavina i tresak ispod proplanaka Monte Furli-

Prvi deo – GARIQANO

173

ta, koji se prostirao popre~no iza nas, prema Vale di Sujo, ponovo se zacrvenelo. Sude}i po zvuku, mora da je tresnulo negde u wenoj blizini. Ubrzo se ponovilo. Ne jednom, vi{e puta, sve iznova, nebo se crvenelo, grmqavina za grmqavinom potresala je atmosferu. înilo se da dolazi sve bliè. Da nisu opet avioni, koji su bombardovali dolinu pre nego {to smo se mi naselili u woj? Nemogu}e, ~uli bismo brujawe, ako ih ve} zbog oblaka ne moèmo videti. Ne, to je artiqerija. Neko sa suprotne strane Gariqana topovima ga|a na{u stranu. Niko drugi, do Englezi. Nemci ne bi ga|ali svoje zale|e. Niko nije posumwao da je tako. Hura, kona~no smo ih do~ekali, bila nam je prva pomisao. Beìmo, i to odmah, pre nego doleti granata u stenoviti usek ili na kamewe gorskog korita. Komadi}i kamewa seja}e smrt po na{em skrovi{tu. Beàli smo na obronak Monte Furlita, levo iza nas. Hvataju}i se za `buwe i nisko hra{}e, koje smo u mraku grabili naslepo, pre nego {to smo ga u mraku dobro videli, u ùrbi smo se ve} popeli. Dobro nam je do{lo ~ak i busewe, kao no` o{tre trave: sasvim uz zemqu ne se~e dlanove. Ispomagali smo se kolenima, kad bi nam slabo obrastao, vodom raskva{en uspon brda zanosio noge, koje nisu pronalazile dovoqno ~vrste oslonce u kamewu. U brzini smo ~ak ne{to kamewa skotrqali prema na{im terasama. Na proplanku smo se bezglavo raspr{ili i polegali po tlu, kako bismo sa sigurnog posmatrali {ta se de{ava. U o~ekivawu novih eksplozija, ti{ina oko nas je bila posebno potpuna. Kao da pucawa nije ni bilo. Zato smo se okupili, legli u ravnoj liniji jedan kraj drugoga, popre~no po padini u napetom i{~ekivawu. Po obronku Monte Furlita raslo je samo nisko hra{}e, tu i tamo grm kleke, busen trave ili brnistra. Padine breùqaka na suprotnoj strani, uprkos tamnim oblacima koji su se vaqali s wihovih vrhova, bile su pred na{im o~ima kao na dlanu. Samo se nisu videla podno`ja du` reke, zbog grebena iza visoravni Valonga. Nigde nismo primetili ni{ta neobi~no, ni na na{oj, niti na drugoj strani reke. Po~eli smo se pitati da li da ostanemo na proplanku, ili da se vratimo u kolibu. Ra|ao se ose}aj prekorevawa, kako nas je strah opet nagnao na bezglavo beàwe. Ko zna {ta je zapravo svetlelo u oblacima i odakle su dolazile one eksplozije. Da li su to uop{te bili topovi? Zvuk je bio sasvim druga~iji od onog koji je dolazio ispod Spiwa. Najzad, da nije samo jako grmelo i sevalo? Pre ikakve nove odluke, po~elo je opet. Skoro istovremeno, ispod crnih oblaka na obronku s druge strane Gariqana, otvorile su se dve svetlocrvene pukotine, jedna levo, malo vi{e, a druga desno, malo niè. Iznad wih se crvenelo, na bledim zaobqewima oblaci su postali sasvim crveni. Svetlost je dopirala sve do nas. Crveni plamenovi su gasnuli, iznad wih razvio se beli~asti dim, koji se s vremenom stopio s mrakom. Ni-

174

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je bilo sumwe: topovi su suknuli vatru preko Gariqana. U me|uvremenu je zagrmelo, trenutak potom, na podno`ju proplanka na kojem smo leàli, skoro u ravnoj liniji, eksplodirao je niz granata. Tada su nam glave ve} bile iza stena, svako iza svoje, najbliè. Izgledalo je kao da je podno`je proplanka za trenutak celom {irinom zasula pucketaju}a usijana lava. Tresak je bio o{tar, proplanak prete`no kamenit i padawe kamewa, koje su eksplozije bacile uvis, ~ulo se iz daqine. Svetao dim, koji je nastao u dodiru lave s vlagom, jedva da se podigao. Pritajeno se razvukao po zemqi. Vetri}, koji je duvao iza nas nizbrdo, mora da se sasvim iscrpeo. Odahnuli smo. Granate su pale duboko ispod nas, pedesetak metara visinske razlike i na velikoj udaqenosti, mo`da tri, ~etiri stotine metara. Nije bilo jasno {ta ga|aju, na ovolikoj razdaqini ose}ali smo se bezbedno. Neka samo ga|aju, znaju oni {ta i za{to. Samo tucite, otvorite put na na{u stranu, pa brzo preko reke, pre nego Nemci dozovu odbranu i zatvore vam ga. înilo se da }emo jo{ jednom, kao nekad iznad Spiwa, iz udobne amfiteatarske loè posmatrati borbe u areni ispod nas. Tada su forsirali Volturno, sada Gariqano. Nestrpqivo smo o~ekivali da se paqba ponovi. Pet minuta kasnije, s obronaka na drugoj strani Gariqana, opet je zasijalo. Na istim mestima. Opet su suknuli plamenovi, {aqu}i vatru ka na{oj visoravni. Sada smo ih ve} uo~avali. Pet-{est gorskih topova bquvalo je vatru s leve, i ne{to mawe, s desne strane sa obronaka nasuprot nas. Ogwena lava opet je {iknula u zaglu{uju}em tresku dole, ispod nas, tako|e u ravnoj liniji, i opet se ~ulo padawe kamewa po proplanku. Bleduwavi dim pridruìo se ostatku prethodnog. Precizno ponavqawe prve salve. Samo, {ta ga|aju? Jesu li Nemci na dnu podno`ja Monte Furlita postavili kakve utvrde, za koje nismo znali? Blesnula je i tre}a salva, potom su u podjednakim vremenskim razmacima sledile jedna za drugom. Na istom mestu suprotnog proplanka, u podjednakim razmacima, plamsale su iste pukotine i crveno osvetqavale te{ke stomake crnih oblaka. Postalo je jasno da su topovi postavqeni u jednom redu. Artiqerci su imale prili~no posla izme|u jedne i druge salve, mora da je pro{lo pet minuta, a oni nisu prestajali. Vatra je sukqala u urednim razmacima, opet je plamsao proplanak ispod nas, grmqavina je sledila grmqavinu. Uprkos jakoj svetlosti, koju su izazivale eksplozije ispod na{eg proplanka, jo{ uvek nismo mogli shvatiti {ta, zapravo, ga|aju. Izme|u uzastopnih salvi, primetili smo da po proplanku gori retko obraslo nisko hra{}e i busewe trave. Po{to je sve natopqeno vodom, vatra se gasila sama od sebe. Pri tome je davala providan, razvu~en dim, koji je zbog vlage bio skoro sasvim beo. Izgledalo je da blagi vetri}

Prvi deo – GARIQANO

175

ponovo oìvqava, samo {to se okrenuo, ne duva vi{e s proplanka iza na{ih le|a nizbrdo. Sada beli~asti dim tera nagore, pravo na nas i smawuje nam vidqivost. Ba{ taj vetri} nam je pomogao da ustanovimo ~emu je granatirawe nameweno. Svetlost, koju su izazivale eksplozije granata po obroncima, bila bila je toliko jaka da se nije moglo uo~iti kuda zapravo padaju. Mi bismo svaki put instinktivno za`murili, glavu sasvim sakrili iza kamena ispred sebe, pre nego nas svetlost na trenutak zaslepi. Kad bismo posle eksplozije otvorili o~i, bili bismo poluslepi. Izme|u uzastopnih salvi, kad je zaslepqenost i{~ezla, shvatili smo da beli dim stiè do nas sve bliè, da wegov miris ose}amo sve ja~e, ne samo zbog obrnutog vetra, nego zato {to i nastaje na sve kra}oj razdaqini od nas. I povr{ina proplanka ispod wega, na kojem je ogoqeno hra{}e i busewe trave odavalo posledwe zamiru}e dimove, postajala je sve blià. Zakqu~ak je bio neizbeàn: neizbeàn: uzastopne salve izbacuju granate na sve vi{e delove proplanka. Ve} je slede}a eksplozija otklonila svaku sumwu. Granate su, ina~e, i daqe padale u pribli`no ravnoj liniji, ali nam se ta linija sve vi{e pribliàvala. Shvatili smo i da nam je usijana lava sve bliè, da sve ja~im rasprskavawem uni{tava sve bliè delove proplanka. To je potvr|ivalo i padawe kamewa i zemqe, koje je postajalo sve glasnije i razgovetnije i sve je gu{}e padalo po nama. Ovo saznawe je sve zaledilo, ne samo mene. Vi{e niko nije imao vreme vreme-na za posmatrawe obronaka na drugoj strani Gariqana. Doga|awa su tamo odjednom postala nezanimqiva. Sasvim nas je zaokupilo vatreno treskawe granata, koje nam se pribliàvalo uz proplanak. Saznawe, kojem nismo mogli izbe}i, ma kako stiskali o~i i rukama pokrivali glave, bilo je zastra{uju}e. Pakao, koji se otvara pred nama i bquje usijanu lavu po drhtavom proplanku, zahvati}e i nas svakog ~asa. Ogaw uni{tava sve na {ta nai|e. Postali smo svesni da je nastupio trenutak za brzo odlu~ivawe. Nismo se mogli odlu~iti {ta da radimo: da potr~imo nizbrdo, kako bismo izme|u dve uzastopne salve umakli nemilosrdnom ru{ila~kom ogwu, da pred sve bliòm opasno{}u pobegnemo uzbrdo, ili da jednostavno ~ekamo, pa {ta bude, bi}e. Niko od nas nije imao nikakvih iskustava. Dalmatinci, kojima smo se obra}ali za savet, }utali su. Ovakvo organizovano granatirawe nisu nikad doìveli. Bili smo potpuno nesposobni, ne samo da bilo {ta re{imo, nego i da smislimo, ~ak ni svako za sebe. Kad bih znao kolika je pribli`na razdaqina izme|u linija uzastopnih salvi, kad bih znao u kakvom vremenskom razmaku ga|aju i kad bih znao da li je redosled salvi uop{te konstantan, odluka bi bila jednostavna. U tom slu~aju, znali bismo kad }e biti ispaqena slede}a salva i koja linija eksplozije }e nam se pribliì-

176

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ti. Pojurili bismo {to brè moèmo na nove poloàje, niè od ovih. Razdaqinu nismo mogli izmeriti, niti smo, zbog mraka i uzbu|ewa, mogli ustanoviti vreme. Ovi „kad bih znao” su pravi, a to onda zna~i da na najva`nija pitawa nemamo odgovara. Bili smo okruèni sa previ{e nepoznanica da bismo mogli doneti bilo kakvu odluku. Po{to je izgledalo da linija salvi, po kojoj su pucale granate, postaje sve mawe ravna, beàwem nizbrdo, ~ak i bez tih nepoznanica, mogli bismo uleteti direktno u vatru slede}e salve. Ja bih se uprkos opasnosti odlu~io za beg nizbrdo. Bilo gde da se na|em u momentu eksplozije, na}i }u se slu~ajno, kao {to je i ovo mesto, na kojem se pribijamo uza zemqu, tako|e sasvim slu~ajno. [ansa da me razorna eksplozija pogodi na mestu gde sada leìmo skoro je ve}a nego malo niniè, na padini. [to smo niè, to je ve}a verovatno}a da }e nas slede}a salva presko~iti. Vreme je prolazilo nesmawenom brzinom. Gutalo ga je prepirawe, na trenutke od straha krajwe netolerantno i zajedqivo. Dalmatinci su, uprkos mojim kontrarazlozima navijali za beàwe uzbrdo. „Ti tr~i direktno u vatru”, vikali su. Italijani su nagonski ose}ali da treba beàti daqe od opasnosti, na proplanak, dakle, uzbrdo, podr{ka partizanskog autoriteta oprala ih je od sramote da se rukovode panikom i strahom. Tako sam ostao sam. Me|utim, kad sam im, nemo}an, qutito odbrusio da neka samo beè uzbrdo, niko se nije pomerio. I wima se, kao i meni, u~inilo da su na proplanku, iznad Gariqana ponovno blesnula oba topovska proreza. Za raspravqawe vi{e nije bilo vremena, sudbina je ve} bila u vazduhu i muwevito se pribliàvala. U novonastalom poloàju, beàwe uzbrdo, kao i beàwe nizbrdo, moglo bi postati fatalno. Pre svega, samo beàwe. Takvo granatirawe moè se preìveti samo u leè}em poloàju. Jo{ vi{e smo se priqubili uza zemqu i ~ekali da grune. Sad smo mi na redu. Vi{e niza{ta nisam bio sposoban, i misao mi je zastala. Ta~nije, vi{e nisam bio sposoban da je vodim, stizala je spoqa, nekontrolisano, sa no, i savladavala me. Mora da su i ostali bili u istoj situaciji. Niko se od nas nije ni pomerio, niti progovorio. „Ne strahuj / Dok se ne krene prema Dansinejnu / Birnemska {uma; a put Dansinejna / [uma je jedna sad i krenula. / Oru`je na se! oru`je! pa napred! / Ostanka nema ovde, ako li se / Poka kaè è ta~nim ono {to on re~e / A nema kuda ni da se ute~e. / (Mag(Magbet,, V, 5, u prevodu Velimira @ivojinovi}a); meni je ipak Magbet pao na bet pamet. Leào sam nepokretno na raskva{enoj zemqi, drè}i glavu me|u rukama, i svom snagom stegnutih mi{i}a pritiskao na zemqu, spreman na kraj. Sle|en, bez krvi u rukama i nogama, u celom telu, punih usta suve kiseline. [ta se sve u tim sekundama de{avalo u meni, nikada ne}u biti

Prvi deo – GARIQANO

177

u stawu da opi{em. Posledwe sekunde mo`da uop{te nije mogu}e opisati. âk ni Ivo Andri}, koji je ba{ tih dana pisao posledwe re~enice roman romana Na Drini }uprija, }uprija, tako ne{to nije mogao. Kad se qudi neo~ekivano na|u pred iznenadnim krajem, obi~no se pred wihovim o~ima odvrti ceo ìvot otni ni film, svi najzna~ajniji doga|aji i li~nosti. Kad je glava vi{egradskog Alihoxe krenula niza strmi put na Mejdan, iz wegovog ~ela iscedila se krvava suza i ispod poluzatvorenih o~iju polako klizila po drumskoj pra{ini pod naborano lice. Jasno je video svaki deli} pra{ine koji je pokupila. Sa ~etom kowanika, Timur je na divqem vrancu galopirao direktno prema wegovim umornim vojnicima, koji nisu uspeli pobe}i preko Kizil Irmaka. Posledwim snagama poku{ao je izbe}i silan zamah wegovog ma~a. Od hanxara je u ruci ostala samo jo{ srebrna dr{ka. Ne}e je ispustiti, sada se radi o ìvotu i smrti. Svom teìnom oklopa tresnuo je o zemqu. Zraci jutarweg sunca osvetlili su krvavu klize}u suzu i pove}ali je u hiqadu crvenih pobedonosnih zastava. Morao je potpuno za`muriti, toliko ga je {tipalo. Iz rascepqene glave krv je oticala pod telo. Vi{e nije imao snage ni za jedan trzaj. Moj ìvotni film se nije zavrteo. U meni nije bilo nikakvog straha. Sav sam se pretvorio u jednu jedinu misao, neoptere}enu pro{lo{}u, punu sada{wosti koja je sezala do Gariqana, iznad koga se, u pauzama izme|u uzastopnih salvi, visok kao gorostas, golubije beo, dizao oblak sagorelog baruta. „Umorio sam se od sunca; sada bih voleo da se sru{i gra|evina sveta u provaliju”, odjednom su postale moje jedine ambicije. Ma kako bilo neobi~no, na misao mi je do{la posledwa re~enica Istorije socijalne filozofije profesora Spektorskog. Zajedno s wim, upitao sam ~oveka u ogrta~u, iznad vode Gariqana: „’Gospodaru moj, kakav }e biti kraj tome?’ Odgovorio je: ’Idi, Danilo, jer su zatvorene i zape~a}ene ove rije~i do po{qedwega vremena. (...) / A od vremena, kad se ukine `rtva vazda{wa i postavi gnusoba pusto{na, bi}e tisu}a i dvjesta i devedeset dana. / Blago onome koji pretrpi i do~eka tisu}u i tri stotine i trideset i pet dana. / A ti idi ka kraju; i po~iva}e{ i osta}e{ na dijelu svom do svr{etka svojih dana’”. ((Kwiga Kwiga proroka Danila Danila,, 1. Deo, 12, 8, 9, 11-13; u prevodu \u\ure Dani~i}a). Da li je to su{tina ìvota, da svako zavr{i `rtvom paqenicom? Ovim jedinim pitawem, koje je sadràvalo celu vasionu, ~ekao sam kraj. Bio sam potpuno ravnodu{an, jer smo prepirawem propustili vreme posle posledwe salve, koju smo mogli izbe}i. Tada je stvarno tresnulo. Pre o~ekivanog. Kroz dim, koji je ostao od prethodnih udara granata, veju}i iz vla`nog rastiwa, jasno sam video novo plamsawe svetlocrvene vatre s padina na suprotnoj strani reke, odozdo osvetqene crne oblake i tromo dizawe belog dima na wihovoj ponovo po-

178

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tamneloj pozadini. Strahovit udar celom {irinom proplanka izazvao je podrhtavawe tla kao nijednom do sada. Stena ispred mene se osvetlila i na woj se ocrtala senka mojih spojenih ruku. Kamewe, pesak i zemqa, leteli su preko mene. Do nas je doprlo tutwawe sa suprotne strane reke, sada ~isto i jasno, kao posle prvih salvi. Da li ovako izgleda kraj? Ovako bezbolno? Polako sam po~eo shvatati da nas je posledwa salva bara`ne vatre presko~ila. Salve su se nastavqale, i daqe je udaralo i plamsalo, ali sve vi{e iznad nas, sve udaqenije. Nemo smo izvirivali ispod lakata u doga|awa ispred sebe, sada ve} jedan naspram drugoga. Svi smo jo{ uvek leàli onako kako smo se bili bacili na tlo. Polako smo savladavali uko~enost i po~eli se pokretati. Pre prestanka ga|awa gorwe ivice proplanka, podigli smo se, da se uverimo ho}e li stvarno prestati. Sukqawe vatre s druge strane reke vi{e nam nije smetalo. Opet smo postali ravnodu{ni posmatra~i, posti|eni zbog straha pred samima sobom. Otresali smo zemqu sa sebe, otkidali s kaputa i ode}e stri~kove, koji su se uhvatili za nas kad smo se bacali u zaklon stena i savijali se. U mraku smo se }utke pitali: Jesmo li to mi, isti? Ponovo ro|eni? A onda naglas: „Nek idu k vragu ovakovakvi saveznici!”, u hrvatskoj varijanti. Niko nije bio ozle|en, samo Andrija nije mogao stati na desnu nogu. Hramao je. Pentraju}i se na brdo, iskrenuoo je gleàw. Bili smo saglasni da nas je spasila na{a neodlu~nost, nenu sposobnost da donosimo odluke u odlu~uju}im trenucima. Pogodili bi nas, bilo kuda da smo beàli po proplanku, nizbrdo ili uzbrdo. Bili smo razo~arani {to nijedna granata nije pala u usek stewa, ~ega smo se najvi{e bojali. Zar smo bespotrebno beàli na brdo, direktno pod razorne salve, umesto da ostanemo u zaklonu pod maslinama? Sutradan rano ujutro vratio sam se na proplanak. Hteo sam videti kako izgleda posle granatirawa. Najvidqiviji tragovi bili su spaqeno grmqe i busewe trave. Morao sam paziti da na ogoqenom grawu jo{ vi{e ne zamaèm ionako prqavi kaput. Pogoci granata su se jedva prime}ivali, nisu iskopale nijedan krater, te{ko je bilo poverovati da su zaista padale da le u ravnim linijama. Da nije bilo i{~upanog busewa spaqene trave, ne bih verovao da su eksplozije bacale zemqu i kamewe u talasima na sve strane. Ki{a, koja je kasnije padala, isprala je i raskvasila zemqu, tako da je izgledalo da to busewe, sabijeno, tako leì ve} mesecima. Miris tiwaju}e vatre pune vlage, s blagim dodatkom sumpora, jo{ je najvi{e podse}ao na sino}wi pakao na proplanku. Pa`qivo sam posmatrao drugu stranu. Hteo sam videti ima li znakova artiqerijskog odbrambenog upori{ta, posebno kraj druma, koji bi se tu i tamo zasvetleo iza krivina ili rastiwa. Ni{ta se nije videlo. Sve je izgledalo kao i prethodnih dana, mirno i

Prvi deo – GARIQANO

179

spokojno, kao da se ni{ta nije dogodilo. Bilo je skoro nemogu}e poverovati da se uistinu dogodilo ono {to smo doìveli.24 Imali smo neograni~en materijal za naga|awe koja je bila svrha napada i {ta }e sada uslediti. Znali smo da su artiqerijski napadi obi~no uvod u pe{adijske. Wima poku{avaju izazvati kod neprijateqa pometwu i dezorganizaciju, ako ne i ru{ewe odbrambenih postrojewa i desetkovadesetkovawe redova. Me|utim, niko nije o~ekivao napad engleske pe{adije. Odakle bi mogla sti}i? Preko reke, pa u planine i na{om stranom uzbrdo do granatiranog podru~ja iznad nas? Tako otkrivenu, kakva bi bila i no}u, pa i posle tako èstokog artiqerijskog napada, iz nekoliko dobro skrivenih mitraqeskih gnezda pokosio bi ~ak i sasvim razbijen neprijateq. Uostalom, otkad napadi pe{adije po~iwu no}u? U obzir bi do{li samo komandosi, a oni bi se ovde na{li i pre nego {to smo mi dobro zaspali posle ve~erweg uzbu|ewa. Nismo imali pametnijeg obja{wewa od toga da su proplanak ga|ali da prekinu telefonske ìce, za koje su mogli pretpostaviti da su sprovedene preko proplanka. Neki drugi razlog mogao je da na|e samo stru~wak. Proplanak je {irok oko {est stotina metara, dug malo vi{e, bilo je vaqda petnaest salvi, ne vi{e, ukupno blizu dve stotine granata. Mora da su bili ube|eni da s na{e strane reke nema nema~ke artiqeartiqerije, ni na proplanku, niti iza wega, jer su se no}nim napadom toliko otkrili da bi ih Nemci s nekoliko dobro usmerenih uzvratnih salvi bukvalno pomeli s wihovih poloàja. Od te{kih topova iznad Spiwe Saturnije Vekjo bio bi dovoqan samo jedan dobro usmeren udar. Vlastito samoqubqe umirivali smo obja{wewem da su nas najverovatnije primetili kad smo tokom dana bezbri`no hodali hodali od stene do stene, sagiwali se preko wih, kako bismo izme|u zelenih bradavi~ica srkali vodu. Mo`da su ocenili da polaèmo mine ili razvijamo kolutove ìce. Me|utim, zar na daqini od pet kilometara vazdu{ne linije zaista nisu mogli uo~iti da smo civili i da osim izgu`vane ode}e nemamo ni{ta na sebi {to bi podse}a-

24

U prole}e 1983. godine, skoro slu~ajno, dok sam obilazio isto~nu obalu Gariqana (preko wega vodi najkra}i put iz doline Miwano u Skaure na tirenskoj obali, gde sam prethodnog dana preno}io i u hotelu zaboravio novu vunenu jaknicu, koje se nisam hteo odre}i), saznao sam da su Englezi tamo stigli 7. ili 8. novembra 1943. To mi je rekao seqak mojih godina, s kojim sam razgovarao u vinogradu ispod druma koji vodi iz San Karlo di Sesa nadole, prema jugu, u San Martino di Sesa Aurunka. Na vodoravnom delu druma bili su rasporedili topove, malo iznad mesta na{eg razgovora, i ne{to ispod wega, na nekih stotiwak metara razdaqine. Granatirawe su po~eli ~im se smra~ilo. Sve se poklapalo, najvi{e razme{taj topova. Kad sam mu rekao da su ga|ali nas, mislio je da mora da su bili „mat„matti”” /ludi/. ti

180

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

lo na vojnika, kao i da ni{ta ne ukopavamo, niti i{ta razvla~imo po proplanku? Kako god bismo radili, ne bismo mogli sakriti preno{ewe sanduka i kolutova, {to bi u oba slu~aja bilo neizbe`no. Vaqda imaju dvoglede, ako ve} ne mogu videti golim okom. Jako su nas razo~arali. S takvim o~ima pobili bi nas jo{ u Gariqanu, ako bismo se odlu~ili da ga preplivamo. Mirno sam ocenio da je moja ju~era{wa odluka bila najgora od svih mogumogu}ih. Vremenski razmaci, u kojima su ispaqivali salve na proplanak Monte Furlita, i razdaqine, u kojima su pomerali liniju ga|awa prema wegovoj gorwoj ivici, bili bi dovoqni da se neposredno pre posledwe salve, bez opasnosti, povu~emo uzbrdo. Nismo nimalo sumwali da su nas zaista ga|ali Englezi.25

25

Posle rata sam to proverio. Wihova jedinica, koja je pre 10. novembra 1943. prodrla na zapadni obronak M. S. Kro~ea, pripadala je Desetom engleskom korpusu koji je bio deo Pete armije, pod komandom generala Marka Klarka. Iz arhive britanskog PRO PRO,, moè se utvrditi da je ovamo stigla êtrdeset {esta divizija, najverovatnije wena Sto trideset osma pe{adijska brigada, koja je u svom sastavu imala i potrebnu artiqerijsku podr{ku. Peta armija je, povodom takti~kog otpora Nemaca, prodirala po zapadnom delu ~izme, prema severu, sve od iskrcavawa u Salernskom zalivu 9. septembra iste godine. Kad je sredinom oktobra pre{la Volturno, wena êtrdeset {esta divizija je 30. oktobra zauzela sasvim napu{teni Mondragone na obali, dan kasnije malo braweno mesto Teano, u dolini isto~no od M. S. Kro~ea, najvi{eg vrha na levoj obali Gariqana, 1. novembra Pedeset {esta („londonska”) divizija jo{ i Rokamonfino, malo severnije ispod wegovog vrha. Tako je izborila pristup na drum, koji vodi na wegove zapadne obronke i na sever. Dan kasnije, popela se i na wegov vrh. Istovremeno je nastavqala prodirawe podno`jem Monte Masika, prema u{}u Gariqana (Fo~e del Gariqano). Tre}eg novembra probila se preko {irokog, 200 metara visokog prevoja izme|u Monte Masika i M. S. Kro~ea, i na obroncima koji se spu{taju prema Gariqanu, s predstraàma prodrla u èstoko braweno mesto Sesa Aurunka, koje je kasnije i zauzela. Na podru~je, s koga je pucala na nas, a to su jugozapadni obronci M. S. Kro~ea, mora da je stigla bilo iz Sese Aurunke, ili iza vrha M. S. Kro~ea, iz Teana i Rokamonfina. Sve to s terasa, na kojima smo se skrivali, nismo mogli ni videti, ni ~uti, jer su bile preduboko pod vrhovima. Poloàje, s kojih su nas Englezi ga|ali, zauzeli su u okviru ambicioznog plana sveop{te ofanzive, u kojoj je trebalo da najpre napada Osma armija na jadranskom sektoru, potom Peta na tirenskom. Na tom sektoru imali su nameru da pregaze Gariqano celom wegovom duìnom, prodru u dolinu Lirija i Saka i zauzmu ~ak i Frozinone. Tada je trebalo da izvr{e iskrcavawe ju`no od Rima, u pravcu Albiwanskih breùqaka. Nadali su se da }e se Nemci takti~ki povla~iti, jer su procenili da Italija, ju`no od Poa, za wih vi{e nema vojnog zna~aja. U tome su se quto prevarili. Zato od svega planiranog nije bilo skoro ni{ta. Bar ne tada kad su hteli, pre Nove godine 1944. Nemci su jo{ krajem oktobra 1943. godine, dok su jo{ bili sto kilometara ispred Kasina i jedva ne{to malo severnije od Volturna, na zahtev Hitlera, odlu~ili da po svaku cenu spre~e prodor u dolinu Lirija, kako direktno iz

Prvi deo – GARIQANO

181

Ako izuzmemo nema~ke izvidnice, koje povremeno dolaze iz Korena u Sujo i preko planinskog pa{waka me|u vrhovima iza nas, sve do osmatra~nica na vrhovima iznad Gariqana, posle dolaska Engleza dvaput smo daqe daqe od nema~kih najisturenijih poloàja nego {to iznosi duìna vazdu{ne linije koja nas deli od engleske artiqerije. Da imamo baterijsku lampu, mogli bismo poku{ati da no}u, s neke skrivene ta~ke, po{aqemo signale signale preko reke, neki odgovaraju}i izve{taj. Morao bi biti usmeren pravo ka wihovim odbrambenim poloàjima. Ako bi svetlo skrenulo samo malo prema severu, izve{taj bi mogli preuzeti nema~ki osmatra~i na vrhovima iznad Gariqana, levo od nas. Semafor sam savladao u skautskim vremenima, ne{to engleskog, za nu`du, skucali bismo zajedno. „S.O.S. „S.O.S. Yugoslavs

Miwanske sutjeske pored grada Kasino, tako i preko planina ju`no od wega, kao i prelaèwem Gariqana na ju`nom delu, koje bi omogu}ilo prodor u dolinu Lirija preko AuzoniAuzonije i Korena. Stoga su ispred tih kriti~nih ta~aka u~vrstili prvu odbrambenu liniju, nazvanu na severnom delu Bernhard Linie, Linie, s Monte Kaminom, kao glavnom odbrambenom bazom, a na ju`nom Barbara Linie, Linie, s Monte Masikom kraj Tirenskog mora, kao najzna~ajnijom odbrambenom ta~kom. Poloàje na wima nazvali su Zimskim poloàjima (Winterstellungen (Winterstellungen). ). Tu su nameravali da provedu zimu. Osim toga, Nemci su navedenim poloàjima pretvorili, kako Gariqano, celom svojom duìnom, od u{}a u more nagore, preko Suja me|u gorama, do u{}a reke Gari u wega, pored i severno od Kasina, tako i mnogo opasniji Rapido, u jednu od naj~vr{}ih odbrambenih linija u Drugom svetskom ratu – Gustav Linie. Linie. Odbranu je preuzeo general fon Zenger. Bila je toliko uspe{na, da se sve od mesta, na kojem smo se prvi put spustili na Gariqano, nasuprot mesta Santa Marija di Mortola, pa visoko na sever od Kasina, Englezi Gustav liniji uop{te nisu pribliìli. Tako su Nemci imali dovoqno vremena da Gustav liniju u~vrste betonom i gvo`|em, posebno ispred Kasina. Sva naseqa su bila pretvorena u utvr|ene odbrambene baze. U Kasinu su skoro svaku ku}u prepravili u èlezno-betonsko utvr|ewe. U takvoj situaciji, na na{em severnom sektoru (to je bio onaj koji smo upoznali kad smo prvi put ugledali Monte Kasino), ameri~ki [esti korpus Pete armije, koji je s namerom da drugim snagama olak{a prodor prema Kasinu po dolini, kroz oko 1.600 metara {iro{iroku tzv. Miwansku sutjesku izme|u Monte êzima (1.170 m) na severu, i Monte la Difensa i Monte Ma|ore na jugu, napadao na sektoru severno od Desetog korpusa, 6. novembra je uspeo da zauzme naseqe Kalabrito, jugozapadno od Monte Kamina i koji kilometar zapadno od naseqa Galu~o. Otuda bi se wegove snage drumom, koji vodi preko Roka d d’’Evandro do Santa Marija di Mortole, mogle probiti ka severu, u dolinu Lirija, i tako obi}i Miwansku wan sku sutjesku. Zato su se Nemci qutito odupirali i uzvra}ali èstokim kontranapadima. Osmog novembra saveznici su odbili jake protivnapade Nemaca na Kalabritu i zauzeli mawi vrh ispod M. S. Kamina. Desetog novembra zauzeli su kotu 819 na vrhu Kamina, ali su je zadràli samo na nekoliko minuta. Gubici i iscrpqenost qudstva bili su tako stra{ni da je general Klark 12. novembra naredio povla~ewe sa ~itavog podru~ja M. Kamina. Izveli su ga u no}i na 15. novembar, u takvoj ti{ini, da su Nemci jo{ dva dana svom snagom tukli poloàje na kojima vi{e nije bilo ìvog bi}a. Tu se ratna linija, oko osam

182

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Send Patrol” zvu~alo mi je dovoqno saèto i obave{tajno. Na àlost, nismo imali ni{ta {to bi li~ilo na baterijsku lampu. Vatrom no}u, ili dimom dawu, bilo bi preopasno, kao i davawe znakova zastavama (i to sam savladao), jer se takve poruke nisu mogle usmeriti u usko odre|enom pravcu. Bilo bi problemati~no i da li bi upotrebom afri~ke beì~ne telefonije na drugoj strani reke, isti izve{taj pro~itali isto onako kako smo ga mi emitovali. Bog zna koliko puta bismo ga morali ponavqati, samo zato da Englezi utvrde da se radi o engleskom jeziku. Tada bi nam ve} bila za vratom nema~ka patrola. To je ra|alo drugo pitawe. Ako su nas Englezi ga|ali ubrzo po{to je pao mrak, mora da su poloàje zauzeli jo{ za dana. Kako to da ih Nemci

kilometara isto~no od Gariqana, zaustavila na vi{e od dve nedeqe. Zimske linije su bile bar za jedno vreme uspe{no odbrawene. Na na{em, ju`nom sektoru, 5. novembra, Pedeset {esta divizija je prodorom severno od M. S. Kro~ea uspela da zauzme naseqe Sipi~ano, nekoliko kilometara ju`nije od Kalabrita. Po{to leì ju`no od druma ka S. M. di Mortola i zato nije pretilo prodorom preko Gariqana u dolinu Lirija, Nemci im ga nisu oteli. Istovremeno je êtrdeset {e {e-sta divizija, koja je prodirala izme|u wih, uspela proboj drumom po obroncima M. S. Kro~ea, na kome su zauzeli mesta Ponte, Paoli i nama ve} poznate San Martino i San Karlo, na obroncima ispod tog druma, pa jo{ Koriqano i Lauro uz kolske puteve, koji vode nizbrdo, ka Gariqanu. Sedmu oklopnu diviziju (sve navedene divizije spadale su u Deseti korpus) u prodirawu po obali ka u{}u Gariqana zaustavile su samo poplave (na obali s leve strane Gariqana je prostrano plavno podru~je, poznato jo{ iz anti~kih vremena, nazvano Pantano di Sesa), koje su izazvali Nemci pre povla~ewa. Pojedine izvidnice su ~ak uspele da pre|u Gariqano. Uz morsku obalu stigle su sve do Minturna, u pravcu prema paese Sujo i Kastelforte i na reci naletele na Nemce. Sve je izgledalo da te~e kao podmazano, tako da je êtrdeset {esta divizija u Operational Order No 15, 6. novembra saop{tila da na wenom sektoru na levoj obali Gariqana nema nijednog neprijateqa. Tvrdwa je bila preterana. U stvarnosti, Gariqano su u kontranapadima prelazile ve}e nema~ke jedinice, ili se uop{te i nisu povukle s wega, ~ak ni sa te{kom artiqerijom. Ve} slede}im Operational Order No 16, 15. novembra, priznaje se da se êtrdeset {esta divizija povukla na liniju mesta Aulpi-Lauro-San Kastrez-maseria /seqa~ko imawe/ Pi{inola, koja su dva do ~etiri kilometra isto~no od Gariqana, osim posledweg, sva na obroncima ispod navedenog druma. Pored toga, Nemci su podru~ja koja su Englezi zauzeli neprestano tukli artiqerijom, pa i bombardovali iz vazduha. Obave{tajci su izve{tavali da se Nemci utvr|uju s desne strane Gariqana, sve od brane kod Terme di Sujo, ju`no od Kastelfortea, pa sve do doline gorskog potoka Auzente i po woj do mora, gde su po~iwali prvi obronci iznad ravnice, koji su omogu}avali odbranu. U selu Sujo i na Vale di Sujo trebalo je da razmeste artiqeriju. Sve je to imalo za ciq spre~avawe prodora saveznika preko Korena i Auzonije u dolinu Lirija s ju`ne strane i zaobilaèwe Kasina. Uprkos tome, saveznici su do kraja novembra zauzeli levu obalu Gariqana od Tirenskog mora sve do ispod S. M. di Mortola, gde smo ih prvi put uo~ili i posmatrali kako s

Prvi deo – GARIQANO

183

nisu primetili i svoje snage iz pozadine premestili na odbranu Gariqana? Ako bi Englezi uspeli da pregaze reku, bilo bi mnogo teè zaustaviti wihovo napredovawe, iako bi morali napadati u same planine. Odgovor bi mogao biti da su uradili i jedno i drugo, ali ne po obroncima koji su u dometu na{eg pogleda, nego negde niè, bliè Gariqanu. Mo`da Nemci misle da je otpor na isto~noj obali besmislen? Nekoliko precizno upravqenih salvi sasvim bi lako mogli uputiti zauzvrat, ka topovima na woj. Zar su izvidnice na vrhu M. Pjetrawa prespavale dan, pa su ih Englezi uve~e iznenadili, kao i nas? Jesu li wihove telefonske linije jo{ uvek prekinute? Da nisu mo`da pobegli, opaziv{i pribliàvawe Engleza? Da li je Gariqano zaista ceo miniran? To je bilo slede}e pitawe. Ako su Englezi na wegovoj levoj obali, krajwe je vreme da ga preplivamo. Sutradan smo se, bez dvojice Italijana, koji su radije ostali da trebe va{ke, popeli na Monte Rotondo ispred nas, koji nam je zatvarao pogled ka moru, na dowi tok Gariqana i na ravnicu oko wega. Da nas ne opaze ni Englezi s leve, niti Nemci s desne strane, pewali smo se uskom uvalom. Skriveni iza stena, na jednom od vrhova, vrebali smo ho}emo li ugledati kakvu eksploziju na obalama Gariqana, koja bi nam potvrdila da su zaista minirane.26 Nismo imali sre}e. Nije bilo ni granatirawa obala. Ali smo imali sre}e da na putu nazad, kad smo namerno skrenuli donekle ka Vale di Sujo, nai|emo na napu{tenu ku}u s provaqenim vratima, a u woj, u izgaènoj pletenoj korpi, malo smokava i na podu, kraj we, ~ak nekoliko jabuka. Otkad smo ih pogubili prilikom beàwa od granata u uvali êrkvatorio i pred ariqerijskim osmatra~ima na Monte Pjetrawi, jabuke nismo ni videli.

italijanskim radnicima u~vr{}uju prilaz reci. Tamo se, kao {to znamo, sutjeska sve vi{e {iri prema severozapadu i otvara u dolinu Lirija, ~ime omogu}ava prodor u wu. Mortolu su Nemci zato dràli svim snagama. U sutjesci, kroz koju se Gariqano probija ka moru, svakako se nisu spustili na wegovu levu obalu; sigurno je, tako|e, da na suprotnoj obali nije bilo Engleza. Na suprotnim obalama bili bi jedni drugima isuv{e izloèni pogledu. Od Mortole prema severu, Englezi uop{te nisu stigli do reke, ni do Gariqana, ni do Rapida, ve} se linija fronta sve vi{e udaqavala od wih ka istoku. 26 Iz engleskih vojnih arhiva se vidi da su Nemci gusto minirali obe obale Gariqana, sve do morske obale, kako bi spre~ili bilo kakvo iznena|ewe. Osim uobi~ajenih ukopanih protivpe{adijskih mina, koje eksplodiraju na pritisak teìne, posebno na prilazima reci, me|u grmqem i drve}em, koristili su razapete ìce, koje su bile povezane sa skrivenim minama. Eksplodirale bi kad neko zaka~i ìcu. Kako bi smawili opasnost za vlastite vojnike, mine bi eksplodirale samo ako neko zaka~i ìcu na putu ka nema~kim odbrambenim poloàjima, a ne u suprotnom smeru (Intelligence (Intelligence Summary êtrdeset {este divizije No 65, 14. novembra 1943. godine – PRO WO 8777).

184

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Da pre|emo? To pitawe nas je mu~ilo do kasne ve~eri. Uprkos po prvi put ponu|enoj zreloj prilici, bilo je mnogo razloga protiv. Glavni razlog se sastojao u mi{qewu da bi sada, kad Englezi mogu svakog momenta da pregaze reku, bilo nepotrebno da se upu{tamo u opasnost. Ina~e, nije nam bilo jasno {ta bi Englezi radili sa svojim topovskim baterijama tako visoko na severu, gde je Gariqano najja~e ste{wen izme|u dva planinska lanca koji ga okruùju. Ako planiraju da ga pregaze, mogli bi ga|ati Sujo i Gariqano ispod wega s mnogo povoqnijih poloàja. Ostalo je mi{qewe da se pripremaju na prelaz preko reke. Ju`no od nas sigurno imaju vi{e artiqerije. ti qerije. Desetak gorskih topova nije dovoqno za podr{ku pionirima i pe{adiji prilikom prelaska. Ako pregaze Gariqano, sukobi}e se s Nemcima u dolini i na obroncima iznad nas, tako da }emo se posle engleske pobede skotrqati me|u wih, kao kad divqa kru{ka padne na travu. Jo{ uvek mislim da je èqa obojice Dalmatinaca da se vrate u NDH bila odlu~uju}i argument. Nisu ga, dodu{e, izneli glasno, ali pritiskom iz pozadine, nemilosrdno su nagnuli vagu na takav zakqu~ak. Sutradan sam odlu~io da se i ja spustim u Vale di Sujo. To mi je bilo prvi put, a dogodilo se, i posledwi. Sve vi{e sam ose}ao da }u sa smokvama, kojima sam se hranio, pre ili kasnije postati nesposoban za bilo kakav ozbiqniji napor. Razgovor o prelasku Gariqana i zbog toga je bio prili~no nerealan. Nikada u ìvotu nisam imao glavoboqu, a sada me po~ela mu~iti i vrtoglavica. Moram otkriti na~in kako da do|em do vi{e hrane. Osim toga, hteo sam se uveriti da li drugi, koji po wu odlaze svakodnevno, zaista mogu dobiti samo tako mizerne koli~ine da su nas dovele do ivice izdr`qivosti. Pridruìo mi se Frane, mada ga nisam molio. Direktan put ispod terasa nam se ~inio preopasnim, pa smo se najpre popeli na stenoviti usek, spustili se iza wega dowim delom padina Monte Furlita i nastavili utabanom stazom po obali susedne uvale. Staza je bila prili~no ravna, tu i tamo bismo se malo peli. Ne{to niè, raslo je dosta drve}a, tako|e tako|e kestenovi, na àlost, obrani do posledweg. Kako to da ih niko nikada nije pomenuo, ili bar isprosio od seqaka, koji su ih sigurno ~uvali za zlatnu rezervu? Frane ih nije primetio. Po~eli su se pojavqivati kiparisi. Bilo je {irokolisnih mu{mula, kojima jo{ nije opalo li{}e, lovora, a jo{ niè i stabala smokava. U Vale di Sujo stigli smo sa severnog, najuèg kraja, tako da se pred nama otkrila celom svojom duìnom. Mora da je duga ceo kilometar. Pre svega, s desne, zapadne strane, neravnomerno su bile sazidane skromne ku}e, ve}inom jednospratne. Frane je poùrio napred, da oku{a sre}u u najudaqenijoj, a ja sam po~eo s prvima. Video je da od, ina~e, lakog hodawa drhtim. Na}i }emo se na sredini, a onda se vratiti nazad. Na àlost, ni-

Prvi deo – GARIQANO

185

sam imao sre}e. Tamo gde sam mislio da ima qudi, kucao sam, ali uzalud. Niko nije otvorio. Vrata i prozori nekih ku}a bili su zabijeni daskama, tako da se ve} spoqa videlo da su svi oti{li. Ponegde su bili {irom otvoreni, ponegde razvaqeni ili izba~eni iz leì{ta. Znali smo da ih razbijaju Nemci, jer sumwaju da se u wima kriju za rad sposobni mu{karci. Unutra{wost tih ku}a bila je takva da se ve} spoqa videlo da je iz wih odavno izneseno sve {to se moglo pojesti ili upotrebiti na bilo koji na~in. Vi{e sam se vukao, nego hodao. Ipak sam na{ao ne{to o ~emu smo tih dana samo sawali. Svi izgladneli koji su prolazili ovuda nisu to primetili. Kraj staze, le|ima okrenuta prema na{im terasama, stajala je skromna ku}a sa spratom iznad niskog prizemqa koje sluì umesto podruma, sa dva ulaza, jednim iznad drugog. Tako izgledaju tipi~na prebivali{ta mawe siroma{nih porodica u tamo{wim selima. Prvi, neobi~no nizak ulaz, gde se treba sagnuti ispod grede, vodi u prizemqe i podrum ispod svoda, iznad koga je trem s glavnim ulaznim vratima. Svod s leve strane podupiru uske kamenite stepenice, koje vode od pro~eqa do trema, s desne strane stoji uzak okomit stub. U uglu, izme|u wih i pro~eqa, leào je, okrenut nagore, italijanski {lem iz Prvog svetskog rata. U wemu sam opazio ostatke ka~amaka. Ve}ini prolaznika pre mene, pri pogledu na vrata i prozore, zamandaqenih debelim kapcima, najverovatnije bi splasnula nada, pre nego {to bi provirili u wu. Tako je ~ekao na mene. Ka~amak je bio beo od ki{e, ne{to vode ga je jo{ pokrivalo do polovine; na suvom delu, uz ivicu {lema, bio je zelen, kao od galice. Uverio sam se da u blizini nema Franeta, niti koga drugog, kleknuo sam do {lema, odlio vodu, zahvatao prstima hladne zalogaje i polako pojeo. Po`derao. Sve, osim zelene ivice. Wom bih se mogao otrovati. Nisam smeo ùriti da ga iznena|eni èludac, zbog otpora prema neuobi~ajenoj je noj koli~ini i hladno}i, odmah ne izbaci. Imao sam sre}e. Franeta jo{ nije bilo, niti mi je iko drugi smetao. Sa psom, kome sam ukrao ka~amak, nije bilo problema. Ostavio ga je, okupacija slobodnog dobra je ~vrsti pravni naslov za prisvajawe vlasni{tva. Zakleo sam se samo da ovu odvratnu dogodov{tinu nikada nikome ne}u odati. Zaista sam je pre}utao Franetu, koji se neo~ekivano pojavio preda mnom. Slagao sam da nisam uspeo dobiti ni smokve, iako me pekla savest {to otkriveni ka~amak nisam podelio bar s wim. Najvi{e me je ti{talo {to sam po hranu i{ao iz razloga da proverim drugare, ne jedu li mo`da usput ono {to isprose, dok u zajedni~ki lonac donesu samo ostatke, a prvom prilikom sam zgre{io ba{ u tome, u ~emu sam sumwao u wih. Frane nije bio iznena|en kad je saznao da ni{ta nisam dobio. Sad bar vidi{ kako je, rekao mi je, kao da zna za moje skrivene misli. I on je, vaqda kod

186

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

jedne starice, koja mu je otvorila vrata, isprosio samo nekoliko {aka suvih smokava. Posledwih, neka vi{e ne ra~una na wih. Drugde nije ni poku{avao. Izme|u ostalog i zato {to je na kraju doline, ve} van nastawenog dela, na uzvisini iznad krivine puta nadole, u paeze Sujo – mora da je to bio zapadni produètak Monte Vale Martina, nazvanog La For~ela – opazio nov okrugao betonski zid. Iza wega je mogao biti Vermaht. Do posledwih ku}a zato nije ni i{ao, ve} se vratio stazom iza ba{ta, gde ga je donekle zaklawalo drve}e. Stoga se i pojavio tako iznenadno. Uzalud prosimo, vi{e ni{ta ne}emo dobiti, ovde sigurno ne, zakqu~io je. Trebalo je misliti na nove izvore hrane, mislim, smokava. One su postale najvi{e na {ta smo jo{ mogli ra~unati. Ve} sutradan smo krenuli u dva smera, kako bismo pre~e{qali {to ve}e podru~je. Frane i Makinista su izabrali severoisto~no, u pono`ju planina, koje se proteù uz na{u obalu Gariqana, gde smo, dolaskom iznad Vale di Sujo, primetili s visi vi sine ne nekoliko rasutih ku}a. Ja sam se odlu~io za doline na jugozapadu. Andrija Andri ja i Mateoti su ostali da ~uvaju straù, tokom koje mogu mirno tre tre-biti va{ke. Najverovatnije im je smetala ki{a, koja nije stala jo{ od prethodne ve~eri. Pre{ao sam brdo neposredno iza nas i krenuo ka padini Monte Fur Furli lita, na kojoj smo doìveli artiqerijsko granatirawe. Uputio sam se popreko, prema zapadu, prema stenovitom zavr{etku, kojim se strmo izdiè u vrh Monte Furlito. Negde na toj visini bile su prestale salve. Na za zapad padnoj strani se padina, koja je ina~e nagnuta ka istoku, zbog prevoja s Monte Rotondom, spu{ta malo prema jugozapadu, tako da dowim delom postaje skoro vodoravna, a gorwa polovina, koja se nalazi neposredno ispod strmog stewa, jo{ uvek visi prema zapadu. Tako je skoro u celini izloèna po pogle gledu du s obronaka na suprotnoj strani Gariqana, odakle su nas Englezi granatirali. Nadao sam se da }u u udubqewima ispod stena, gde bi morala biti dubqa, jer su i stene ve}e, na}i dovoqno sveè vode da ugasim è| i operem se za nu`du. Do kraja padine prema jugozapadu nisam imao problema. Po okomitom stewu klizio je tanak mlaz vode, tako da sam se raèdnio i umio, koliko sam, odeven i bez sapuna, uop{te mogao da se operem. Potom sam se gorwim delom padine uputio prema zapadu, gde se breùqci naglo sniàvaju i s padine spu{taju u niziju. Po wenom ju`nom delu te~e Gariqano. Iznenada je zviznulo kroz vazduh i istovremeno iza mene, sre}om, pre kraja obe padine, silovito tresnulo. Nije bilo sumwe, eksplodirala je topovska granata. Ve} sam predobro poznavao wen udar po kamenitoj povr{ini. Samo je kraj padine spre~io da me, uspravqenog, nisu pogodili deli}i {rapnela i kamewa, koje je eksplozija i{~upala iz kamenitog tla. Uprkos zaka{wewu, bacio sam se na zemqu.

Prvi deo – GARIQANO

187

Posle kra}eg razmi{qawa, odlu~io sam da nastavim put. Tr~ao sam koliko sam brzo mogao niz padinu, prema wenom najnièm delu, nagnutom ka zapadu. Dok sam tr~ao, sve vreme sam pogledavao prema breùqcima na drugoj strani Gariqana, odakle su Englezi no}u ga|ali proplanak. Za mawe od minuta, ugledao sam bledi blesak, za~uo pucaw i zavijawe {rapnela, potom wegovu eksploziju, tada ve} na mojoj strani. Ionako sam ve} bio na zemqi. Na zemqu sam se bacio ve} sasvim uve`bano, kako sam zami{qao da to rade nema~ki vojnici. [rapnel je eksplodirao na razdaqini od pedesetak metara. Doma{ilo me je samo najsitinije kamewe. Bez posebnog iznena|ewa, utvrdio sam da je artiqerijsko granatirawe dawu mawe stra{no od no}nog. Dobija skoro sportsku formu, a strah, koji uprkos tome uteruje u kosti, mnogo mawe je pani~an. O bula`wewima duha, kojima je o~igledno kumovala mra~na no} i bengalsko osvetqavawe tamnih oblaka i retke izmaglice, nije bilo ni traga. O~ekivao sam da }e svakog ~asa po~eti poznato sistematsko granatirawe, ovaj put prema zapadnoj strani nagnutog dela proplanka. Ba{ im se i ne ùri, kad su napravili toliku pauzu posle granatirawa doweg dela, pomislio sam. Ne skidaju}i pogled sa suprotne strane Gariqana, tr~ao sam po padini, kao morski pauk, s bokom napred. Spoticao sam se o kamewe, skriveno u travi punoj ~i~aka, ali nisam pao. Ponovo je blesnulo iznad Gariqana, podigao se bledi dim, ali za nestru~waka, opet samo iz jednog jedinog topa. Ponovo sam se bacio na zemqu, pokrio glavu laktovima i gurnuo je izme|u mawe stene i busena divqe trave. Za~uo se poduì zvi`duk i eksplozija {rapnela, sada daleko ispred mene, u pravcu u kojem sam tr~ao. Opet je padalo samo sitno kamewe, tolika je bila razdaqina. Zato sam se pokupio na suprotnu stranu, i daqe sve vreme vrebaju}i paqbu iznad Gariqana. Ubrzo se ponovila, samo {to je udarilo sasvim ispod kamenite stene, prema kojoj sam se povla~io. Opet predaleko da bi bilo opasno. Igra je trajala jo{ nekoliko rundi. Moje beàwe je opisivalo pravi cikcak. Postalo mi je jasno da me tobxije sa suprotne strane vide i namerno ciqaju u pravcu u kome tr~im. Uprkos tome, uspeo sam da se u sve ve}oj ugroènosti pomerim ka nièm, levom delu padine, gde sam kona~no sko~io nekoliko metara ispod wene ivice i, sre}om, pao na raskva{enu, travnatu zemqu. Time jo{ nisam bio na sigurnom, ali me vi{e nisu mogli videti. I zaista, jo{ samo jedan {rapnel je doleteo duboko ispod ivice, me|u me|u drve}e s tamnim li{}em koje jo{ nije opalo. Tu sam kasnije na{ao akten-ta{nu, koja mi je pri skoku ispala s pojasa. Posle toga sve je prestalo. Nije bilo nikakve sumwe da je paqba bila namewena meni, li~no meni. Nekom artiqerijskom seràntu, kome je bilo dosadno i koji me dvogledom uo~io na padini i sasvim sigurno video da nisam vojnik, palo je na

188

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pamet da me iskoristi kao lopticu u svom topovskom pingpongu. Dawu bi, na toj razdaqini, posebno u smeru svetlosti, koju je kroz retke oblake slalo sunce, i pored romiwawa, morao golim okom razlikovati civila od vojnika. Zami{qao sam, kako se svojom duhovito{}u pravi vaàn pred nekim svojim lieutenantom i kako se zajedno s rank and file /sa svojim qudima/ grohotom smeje na moj ra~un. Uspuzao sam nazad preko ivice na padinu. Nameravao sam da im me|unarodnim kodom, pokazivawem lakta, po{aqem odgovaraju}u poruku. Savladao sam se jo{ tokom puèwa. Popeo sam se na ninizak greben, odakle su me mogli jasno videti i neko vreme ispruènom desnom rukom mahao levo i desno. Nije bilo odgovora. Nikakvog, ni otpozdravne salve. Kasnije sam se hvalio, samome sebi i drugima, da je malo koji planinar imao tu ~ast da mu neko na putu napravi eksplozivni cikcak {palir. Na sre}u, ova druga topovska paqba bila je i posledwa koju sam doìveo u Italiji.27

27

Vreme i razloge artiqerijskog granatirawa obronaka iznad na{eg skrovi{ta, u junu 1995, poku{ao sam proveriti u vojnim arhivama PRO u Londonu. U velikoj meri i zato da utvrdim koji proplanak su zapravo ga|ali, a time i gde je bio na{ poloàj ispod maslina, na terasama iznad Vale di Sujo. Posle nekoliko izleta u planine zapadno od Gariqana, posle pomo}i. 1980. godine, naime, nisam ih uspeo otkriti. Na PRO sam se uverio da mi arhive ne}e pomo}i. pe{aArtiqerijska granatirawa su bila toliko masovna i rutinska, svako mawe pomerawe pe{adije bilo je povezano s wima, da je bilo nemogu}e otkriti podatke o pojedinim akcijama. Kasnije sam poloàj ispod Vale di Sujo ipak otkrio i to sasvim slu~ajno. Pribli`no ispod padine na kome su mi bili posvetili li~no granatirawe, susreo sam Enrika Di Belo iz Sujo Alto. Po mom opisu, odmah mu je bilo jasno gde je morao biti. Svojim terenskim automo mobibilom odvezao je mene i Dragicu mnogo vi{e nego {to smo mi uspeli svojim autodomom, otuda je trebalo jo{ samo nekoliko stotina metara na severnu padinu Monte Rotonda, i u brdu, duboko ispod nas, pojavilo se ostrvo zelenih maslina, stenoviti usek iza wih i Vale di Sujo, ne{to niè. To je bilo 26. septembra 1995. U vezi s granatirawem, u arhivama PRO otkrio sam drugu zanimqivost. Sedmog novembra 1943. godine, ujutro, a to je dan kad su najverovatnije po~eli da nas granatiraju, tamo{we savezni~ke jedinice dobile su od svojih pretpostavqenih nare|ewe da ne smeju ga|ati zapadnu obalu Gariqana (War (War Diary HQ Pedeset {este divizije, PRO WO 169/8816). To potvr|uje komandant Petnaeste armijske grupe general mija ja sredinom novembra dobila nare|ewe da prekine sa svim Aleksander, od koga je Peta armi moari... str. 211). Bilo ko da je ga|ao, dakle, svesno je kr{io iznapadima (H. Aleksander, Memoari... ri~itu zapovest, ili jo{ nije znao za wu. Granatirawe je bilo zabraweno cele nedeqe. Jo{ 1943,, uve~e, zabeleèno je u Secret Wor Diary iste divizije da ne}e biti ni14. novembra 1943 kakvog granatirawa zapadne strane, sve dok ne bude izra|en poseban program. program. Do tada sve jedinice treba da osmatraju {ta se de{ava na zapadnoj obali. Program granatira granatirawa izra|en je (PRO popodne narednog dana, na konferenciji nadle`nih oficira svih frontnih divizija (PRO WO 169/882). Kakvu svrhu je imala zabrana granatirawa zapadne obale Gariqana, ostaje neobja{weno. Nisu hteli izazivati Nemce, pre nego {to se u~vrste na wegovoj isto~noj obaobaprekida ekida aktivnosti do{lo je zbog potrebnog pregrupisavawa. li? Po Aleksanderu, do pr

Prvi deo – GARIQANO

189

Vi{e nisam nastavio put da traìm hranu. Ne samo zato {to sam izgubio mnogo vremena, {to sam sav bio jako mokar od ki{e i ~estog bacawa na mokru zemqu, nego pre svega zbog misli koje su mi neprekidno beàle na isto~nu obalu Gariqana. @eqa za smokvama je bila isuvi{e ovozemaqska, da bi me zadràla u svojim rukama. Vratio sam se po strmim padinama ispod ivice, gde sam morao kr~iti put me|u prete`no suvim grmqem, otpalim granama i kamewem. Od „prijateqa” sa suprotne strane Gariqana bio sam potpuno bezbedan. Nisu me mogli videti. Izlagao sam se pogledima iz dolina prema jugozapadu i sa druma, koji vodi iz Santi Kozma e Damijano preko obronaka, na ~ijem je podno`ju sagra|eno, nazad u Koreno, ako ih je uop{te bilo. Nisam primetio ni{ta posebno. Na terase sam se vratio po kamewu gorskog potoka. Bio je tako temeqno zasut i prekriven rastiwem, da je jedva zasluìvao to ime. Dalmatinci se jo{ nisu vratili. Andrija i Mateoti su ispri~ali da su Englezi, u me|uvremenu, ponovno ga|ali zaravan iza nas, ali da uprkos opasnosti od odstrela iz stenovitog useka, nisu napu{tali na{e poloàje. Nisu me ba{ naro~ito iznenadiiznenadili ni prvom, ni drugom novo{}u. Ali sam ja wih hteo iznenaditi otkri}em {ta su zapravo ga|ali, pa jo{ i izjavom da dolazim bez ikakve hrane. Jedva su prikrivali zadovoqstvo {to nisu krenuli sa mnom na put, a priznawem ih uop{te nisam iznenadio. Znali su odmah, ~im su me izdaleka ugledali kiselog izraza lica. Pa, ono {to sam doìveo na putu, moralo ga je u~initi i vi{e nego kiselim. Ve~eru su obezbedili Frane i Makinista koji su doneli dosta smokava. Morali su se probiti jako daleko na sever, da bi nai{li na ku}u u kojoj se skrivao stariji mu{karac. Kad se uverio da su civili, od radosti da moè s nekim razgovarati bez straha, otvorio im je vrata. Dobili su smokava za bar dva dana. Rekao je da on vi{e uop{te ne jede. Pri~ali su i o granatirawu padine, ali su bili prenisko da bi mogli videti kako tr~im po woj u cikcak liniji. I wih dvojica su po{teno prokisli. Morali smo loìti vatru celo popodne da bismo se donekle osu{ili. Te ve~eri bilo je ne{to vi{e ra`wi}a od smokava nego obi~no. I ina~e je ve~era po~ela nekako sve~ano. Pre svega zbog o~ekivawa, koje je pobudilo vatreno kr{tewe i krstiteq, koji bi trebalo da postane na{ spasilac. Nismo znali da nam je posledwa. Pro{le su ve} tri nedeqe otkako smo se naselili iznad Vale di Sujo, da bismo glad zamenili izgladnelo{}u i, vlastitom telesnom toplotom, u vla`noj ode}i koju nismo mogli presvu}i, izlegali na hiqade va{ki. Mora da smo bili izuzetno otporni, kad se u takvim okolnostima niko nije razboleo, pa i u sebi ~vrsti, kad smo uz neprestana razo~arawa i neuspehe jo{ uvek bili sposobni razmi{qati o prelasku reke. Prelaz preko Gariqana bio je, ipak, glavni predmet razgovora.

190

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Razmi{qali smo da to bude ispod Suja, gde Gariqano izlazi iz planina i ulazi u ravnicu, i gde mu je tok sporiji. Uprkos {irem koritu, mogli bismo ga preplivati brè, a pre svega, bezbednije. Uz sve ~e{}e vesti o minirawu obe obale, tako ne{to bilo bi samoubila~ki. To je potvrdio i seqak s kojim su razgovarali Frane i Makinista. Informaciju je dobio od jednog upla{enog andjamo ra|un|ere, koji se posle beznade`nih poku{aja jo{ pre nekog vremena odlu~io na povratak na italijanski sever. Me|utim, neosporna engleska prisutnost na levom proplanku iznad Gariqana donekle je zasenila opasnost od mina. Dalmatinci je nisu ni pomiwali. Bila im je toliko o~igledna i pouzdano su znali da smo i nas trojica toga svesni, da nas nisu hteli izazivati. Ipak nisu hteli da se vrate ku}i kopnom. Po~eli su da se lepe na moj mamac, kako je put u NDH preko mora mnogo kra}i od kopnenog, a wime }e mo}i da se vrate samo ako stignemo do Engleza. Jedan drugome smo dokazivali da dosada{wim odlukama, koje su nas dovele u poloàj u kome su Englezi ispred nas, ali nam je put do wih kona~no zatvoren, nismo po~inili nijednu gre{ku. Iako su najvi{e doprineli tome, Dalmatinci su dokazivawe prepu{tali ostalima. Znali su da bi u protivnom, bez potrebe, dobili mnogo zamerki na svoj ra~un. Svima je laknulo kad je Makinista pre{ao na moje jutro{we beàwe pred engleskim {rapnelima. Svi smo se cerekali, dok je slikovito prikazivao moje bacakawe i pruàwe ruku ~as u jednom, ~as u drugom pravcu. Frane je obe}ao da }e se sutra popeti na padinu i pokazati im ono {to sam ja propustio. Ovako, ovako, neka vide {ta im sleduje. Najobi~nije k...! Re~nik je postajao sve prepleteniji italijansko-hrvatskim prostotama. Oboga}ivao ga je, pre svega, Makinista, a glavni konzument je bio Andrija. I posle obilne ve~ere, gutao je slinu, dok mu je so~no opisivao intimne delove Bosanki i tru}ao o folklornim karakteristikama balkanskih qubavnika. Nije mu bilo ni na kraj pameti da ga vu~e za nos.

U Marijevom blatu nema~kih bunkera Ujutro smo se odlu~ili za akciju snabdevawa koja mi ju~e nije uspela. Frane i ja, uz Andriju. Makinista i Mateoti su ostali da straàre i obave sve ostale poslove. Drvo smo donosili sa sve ve}e razdaqine, {to nam je oduzimalo mnogo vremena. Makinista i Mateoti su imali i zadatak da me|u kamewem zahvate malo vode, koja se, zbog sve obilnije ki{e polako prikupqala u pesku u pojedinim zasutim lokvicama. Kakva to jaka oluja mora biti da bi me|u kamewe doticao neprekinuti tok vode? Na to da pomeramo ogromno kamewe, koje mora da je nekada skotrqala u uvalu, nismo

Prvi deo – GARIQANO

191

ni pomi{qali, toliko je izgledalo bezizgledno. Pa ipak, jedva da je bilo prekriveno li{ajevima. Da li ih sprì letwa pripeka? I{li smo istim putem kojim sam se ju~e vratio, samo malo niè od mesta s kog sam pozdravqao svoje artiqerce na drugoj obali Gariqana. Tako smo bili bezbedni od wih. Nije proteklo mnogo Gariqana, a ve} su u podno`ju proplanaka ispod nas ~u~ali Santi Kozma e Damijano i Kastelforte, toliko bukvalno ispod nas, da nismo mogli da ih obuhvatimo pogledom u celini. Od wih, pa sve do mora, protezala se ravnica. Stazu smo ponegde morali prokr~iti, bili smo jako bu~ni, jer je na krhkom, strmom obronku kamewe stalno klizilo ispod nogu, a onda se kotrqalo nizbrdo. Po~ela je padati ki{a. Najpre je rosila, a onda je postajala sve gu{}a. Na pogodnom mestu spustili smo se nizbrdo. Poskakivali smo da bismo bili brì, kao onih prvih dana po {qunku kraj pe}ine. Buka je zato bila glasnija. S vremena na vreme bismo se zaustavili i osmotrili okolinu, posebno dolinu ispod nas, ali nismo zapazili nikakvu opasnost. Sve je bilo mirno, samo je od Gariqana dopiralo prigu{eno tutwawe. Predaleko, da bi nas uznemiravalo. Jako nisko, mo`da sto pedeset metara iznad dna doline, obala se pretvorila u terase, najpre uske i zapu{tene, niè, sve {ire i jo{ ove godine godine obra|ene. Na visokim brajdama razrasla se skoro gola loza. Ki{a je u me|uvremenu prestala, kroz oblake se pomolilo kilavo sunce. Na jednoj od terasa, me|u brajdama, ugledali smo ne{to zidano. Smesta smo se na{li kraj prizemne ku}e. Vrata su bila izvaqena, hodnik {iroko otvoren, ve} duè vreme niko nije u{ao u wu. U sobi s desne strane hodnika, iza razbarazbacane posteqe, na{li smo na podu prosute crvene jabuke. Neko pre nas ih je birao, ali i tako probrane su nas razveselile. Neverovatno, ve} kod prve ku}e na koju smo nai{li, imali smo sre}e. Sada, kad lak{e dolazimo do vode, skuva}emo nekoliko dobrih kompota, zasla|enih smokvama. Po ve} utvr|enoj navici, spremili smo ih u ko{uqu. Torbe smo, ina~e nosili sa sobom, ali smo ih ~uvali za smokve, koje ionako ne}emo izbe}i. „Idemo, momci”, povikao sam u iznenadnom odu{evqewu, „poùrimo, mo`da nai|emo na jo{ koju ku}u i u woj jo{ pone{to dobro.” Bezbri`no i bu~no kretali smo se mra~nim hodnikom prema svetlom izlazu. Andrija je pripovedao jednu od svojih milanskih storija, po kojima je italijanska rezistenca uvek bila mnogo pi più ù furba /lukavija/, a Nemcima je uvek na kraju ostajao cazzo marino /{ipak/. Frane ga je tap{ao po ramenu, kaobajagi, verujemo ti. Iza{li smo tako|e sasvim bezbri`no, puni obesnog smeha, sva trojica jo{ uvek jedan uz drugoga, kao da se bojimo da nam neko pred nosom ne zalupi vrata. Sve ja~a spoqna svetlost nas je zaslepila. Pre nego {to smo se navikli na wu, uko~ili smo se. Tako, dakle, to je kraj, zavrteli su

192

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

mi se u glavi doga|aji posledwih nedeqa, dok sam muwevito dizao ruke uvis. Akten-ta{na, koju sam ba{ tada pri~vr{}ivao za pojas, ostala je da leì kraj nogu. „Hä ände hoch!” / /ruke ruke uvis uvis/,, zagmelo je ispod pergole. U polukrugu, u nas su bile uperene ~etiri pu{ke nema~ke patrole. Za misao odakle su se pojavili, kako to da ih, pribliàvaju}i se ku}i, nigde nismo primetili, kako smo u ku}i mogli biti toliko glasni da nismo ~uli wihove sigurno te{ke korake, nije bilo prostora u prezaposlenim vijugama mozga. Niti za àqewe nad po~iwenom gre{kom. îstom nepa`wom, na{li smo se u situaciji u kojoj se ni{ta nije moglo uraditi. Bukvalno, „na mestu, s koga nema povratka”. Svaki poku{aj bekstva aktivirao bi rafale po nama, skok nazad u ku}u bio bi besmislen, ako bi uop{te uspeo. Prozori su bili ~vrsto zatvoreni kapcima. Zurio sam pravo u o~i vojniku koji je pu{ku uperio ka meni. Ho}e li stvarno pucati? Imao je pogled kao da pred sobom nema qude, ve} prqave skitnice, za koje nema mesta me|u wemu jednakima. Zaista smo bili bedni. Samo sam se ja, koliko toliko, redovno brijao, iako je meni najmawe bilo potrebno. Andrija je zbog crnih dlaka izgledao vi{e zarastao od mene. Franetove dlake su {tr~ale, kao da pu{ta bradu. Vi{e se nismo {i{ali, niti smo znali {ta je to prawe kose. Kvasili su ih samo ki{a i znoj. Svi smo bili jako mr{avi, o~i su nam upale duboko u dupqe. Ode}a mokra i izgu`vana, na vi{e mesta za nu`du zakrpana, moj kaput prqav od blata, ~ak vlastitog, koje se nije moglo isprati, cipele skroz oguqene od kamewa i bez odre|enog oblika. Bio sam svestan toga da Nemci u nama mogu videti samo obi~ne razbojnike i lopove, koji provaquju u tu|e ku}e i kradu ono {to sfolati nisu mogli poneti sa sobom. Ko bi im mogao dokazati da su vrata bila provaqena davno pre nas? I ako bismo uspeli u tome, s kakvim pravom ulazimo u ku}e i odnosimo ono {to je ostalo? U beskona~no malom deli}u sekunde, suo~io sam se s logikom pravnog reda i civilizovanog dru{tva, koju ni takva nu`da i potreba ne mogu izmeniti. Bilo je to po prvi put da mi se na{e snabdevawe hranom prikazalo s tog aspekta. Nisko popodnevno sunce, koje se pojavilo iza oblaka i kroz ogolelu lozu sijalo nam skoro direktno u o~i, kao da se pojavilo nama u inat, kako bi otkrilo svu na{u prqav{tinu i bedu. Uprkos svetlosti koja me {tipala za o~i, nisam trepnuo, niti skrenuo pogled s vojnikovih o~iju. Ve|e sam skupio, kako bih ih jasno video. Nisam se usudio da spustim ruke i zaklonim o~i. Po prvi put sam stajao o~i u o~i s naoruànim neprijateqem, ne mogav{i se nikuda maknuti. Kad smo se pre nekoliko nedeqa susreli sa sli~nom izvidnicom, koju smo iznenadili u pastirskoj kolibi, izme|u skokova u stranu, jedva da sam uspeo uhvatiti za~u|eni pogled najblièg

Prvi deo – GARIQANO

193

vojnika, tr~ao sam bezglavo, ne osvr}u}i se. Sada, kao da smo o~ima prikovani jedan za drugoga. Svako od nas ~eka i razmi{qa {ta }e uraditi onaj drugi. Ako pogre{im, ho}e li pritisnuti okida~, odapeti rafal i pokositi me? Ho}e li to uraditi neko drugi? U desetinkama sekunde, na obe strane, mo`dane vijuge su grozni~avo radile. Bio sam svestan toga da se ni ni-{ta ne sme prepustiti slu~ajnosti. Od straha uko~eno lice, s najve}om mukom sam razvukao u jedva primetan osmeh i procedio: „Gutten „Gutten Morgen”. Morgen”. [ta, zar ovaj zamazanko govori nema~ki? Odakle se samo doskitao? ~itao sam vojnikove misli. U tom momentu sam ve} znao da je delovalo. Napetost je u trenutku popustila, mi{i mi{i-}i na wegovom licu su se opustili. Sli~no je bilo i s drugima, video sam ih, i ne gledaju}i. Iznena|ewe, da u planinama na jugu Italije nai|u na nekoga ko ih pozdravqa na wihovom jeziku, dodu{e, mucavo, ali od straha, olabavilo je prste na okida~ima wihovih {majsera. U~inilo mi se ~ak da iz o~iju onoga, u ~ije lice sam bez prestanka, kao za~aran, buqio, zra zra~i ~i qubaznost. Osmehnuo se, iako vi{e samome sebi, nego meni. Nikakvog Hajl Hitler, ili tako ne~ega nije bilo, samo jedva ~ujno „morgen”. Osetio sam olak{awe Franeta i Andrije, koji su i daqe stajali uko~eno, nesposobni da se pomere ili puste kakav glas od sebe. I boqe da nisu. U me|uvremenu sam ve} tuma~io da smo Jugosloveni, koji se s juga Italije vra}aju ku}i. Naklapao sam im storiju, unapred nau~enu za ovakav slu~aj, zato na skoro te~nom nema~kom, kako sam studirao u Napuqu, da sam tamo upoznao Franeta, koji se vra}a u NDH, kasnije jo{ i Italijana Andriju, koji bi hteo nazad u Milano. Za ovaj nastup, potrebne re~enice sam ponavqao bezbroj puta, znao sam ih napamet u brojnim varijantama, tako da sam ih, osim akcenta, izgovarao perfektno. Imate li kakve dokumente, pitao je najmawi, najmawi, verovatno neki Feldwebel Feldwebel.. Iz xepa sakoa izvukao sam nov~anik i ispruènom desnom rukom ponudio mu jugoslovenski paso{ i lasciapassare za putovawe do Napuqa. Uradio sam to tako brzo da sam drhtawe ruku osetio samo ja, niko drugi nije primetio. To je bila sre}a. Pogledao je samo moju fotografiju, detiwasto lice, tu`no da tu`nije nije moglo biti, koje mu je raspr{ilo i posledwe sumwe. Franeta i Andriju uop{te nije pitao za dokudokumente, toliko sam bio uverqiv. Da ih je pitao, stvari bi se mogle okrenuti okrenuti sasvim druga~ije, jer nisu imali nikakve dokumente kojima bi mogli dokazati svoj identitet. Od sada, pa nadaqe, re{ava}e ga moji dokumenti. „Idemo u komandanturu, gde }e sve proveriti”, rekli su. Jedan od vojnika je kora~ao ispred nas, ostala trojica pozadi, i daqe s pu{kama u rukama. Na kraju terase na kojoj su nas uhvatili, spustili smo se nizbrdo, po strmini, i ubrzo stigli na kolsku stazu, koja me|u grmqem i kamenim zidovima vodi nadole, preko proplanaka. Opet je po~ela padati ki{a. Sa-

194

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

svim neo~ekivano spustio se pqusak, po nebu, prema moru, bilo je mnogo vedrih pega, izme|u wih je padala retka slana. Tek toliko da su pobelele travnate ivice staze. Nemcima ni{ta nije smetalo, samo su ubrzali korak. Bekstvo je bilo nemogu}e. Uprkos sve nièm i tamnijem nebu, vidqivost je bila dobra na jo{ sto metara. Drve}a je bilo malo, li{}e je uglavnom opalo, ionako je raslo samo tu i tamo. Niski zidi}i izme|u wiva nisu bili dovoqni. Iza wih bi mogao da se sakrije samo neko za koga ne znaju da je tu. Nama bi bila od pomo}i samo jedna duboka zavala, neposredno kraj puta, u koju bismo mogli usko~iti pre nego {to vojnici po~nu pucati, skotrqati se do dna, a tamo, pod za{titom ne~ega {to bismo na{li, tr~ati daqe, {to brè moèmo. Ni~ega takvog nije bilo. Kad bi se i na{lo, ko zna kakva bi bila padina zavale u koju bismo sko~ili, pa weno dno, po kojem bismo morali tr~ati. Realno, misao na bekstvo nije dolazila u obzir. Toliko je beznade`no izgledalo. Kora~ali smo bez mrvice nade u spasewe, ~ak i bekstvo stvo razbez voqe, kao ovca kojoj sam kleknuo za vrat. O mogu}nostima za bek mi{qao sam kasnije, kao opravdawe za ne{to {to se nije moglo uraditi. Stigli smo u dolinu. I daqe je padalo, samo vi{e nije bilo slane. S leve strane je obronak iznad nas postajao sve strmiji, drum se uspiwao na wega u dugim serpentinama. Nije bilo nikakvog saobra}aja. Vojnici su hodali sagnuti, i nama su naredili da hodamo na isti na~in. Postajali smo nervozni. Jo{ malo, i pokazalo se da se drum spu{ta iz male varo{i, koja je sagra|ena na nekih 150 metara iznad nas, na vrhu proplanka breùqka koji je str{ao iz ravnice. To je sigurno paeze Sujo, ne moè biti ni{ta drugo. Kad sam pogledao unazad, pod vrh obronka koga smo upravo obilazili, kako bih se uverio da li se iznad Suja zaista nalazi uspon na kome je Frane pre nekoliko dana primetio okrugao betonski zid, nije bilo sumwe. Zaista je bio. Sujo je, ina~e, na prvi pogled izgledao napu{teno, stanovni{tvo je verovatno oti{lo do posledweg ~oveka, kraj mnogih ku}a stajala je vojska, skrivena od pogleda s istoka. S obe strane staze kojom smo hodali, videla su se vojni~ka vozila pokrivena granama, grupe lakih topova, pokrivenih mreàma, ponegde i neki vojnik, ina~e je sve bilo mirno. Morali smo hodati sve opreznije, jako brzo, od drveta do drveta, postajati malo ispod drveta, da narednik razgleda okolinu, pa opet nastaviti daqe. Postajalo je sve jasnije da su Nemci, ispred Engleza u prodirawu, zauzeli podno`ja planina sve do Gariqana. Da li nas u zarobqeni{tvo vode na{i znanci ispod maslina oko Korena? Stigli smo do {ireg druma. Bila je to Strada Auzente, koja vodi iz doline Lirija desnom obalom Gariqana, prema moru, a onda se u dolini Auzente okre}e prema Minturnu i nastavqa svoj put prema Formiji i Gaeti. Wime smo hodali oko jedan kilometar, u suprotnom smeru, prema

Prvi deo – GARIQANO

195

istoku. Pre grupe ku}a San Kataldo, zaustavili smo se ispod dva kiparisa. Dva vojnika su potr~ali na drugu stranu druma i nestali s vidika, a narednik je s tre}im vojnikom ostao na na{oj strani. Prigu{enim glasom nam je naredio da drum pre|emo jedan za drugim, ~im da znak, svakome posebno, {to je brè mogu}e, i da se na drugoj strani odmah spustimo nizbrdo. Isto tako kao i wihovi kameradi. Bez ijednog glasa. Sigurno je u na{em interesu da budemo brzi i tihi. Nije bilo sumwe da se krijemo od Engleza. Sujo je ostao daleko iza na{ih le|a; u daqini ispred nas, iz doline, dizali su se nagnuti obronci iznad leve obale Gariqana. Tamo su, sasvim sigurno. Paeze San Martino di Sesa Aurunka leì na woj, otuda su nas granatirali pre nekoliko nedeqa, pa Koriqano ispod wega, ~ije se ku}e viju kao cvetni venac niz strminu obale. Negde dole te~e Gariqano. Taj deo reke nikada do sada nismo videli. Ho}emo li se spu{tawem do druma na}i na wegovoj desnoj obali? Operacija, ovaj put organizovana po svim propisima Vermahta, izvedena je perfektno. Pre nego sam pretr~ao drum, bio sam posledwi, narednik me je glavom upozorio na obronke ispred nas i {apnuo da su na wima Englä Engl änder. nder. U trku preko druma, na desetak metara daqe od wega, ugledao sam prostranu ravnicu. Na vi{e mesta, prema jugoistoku, u ravnici, ravnomerno zasa|enoj drve}em, zablistala je povr{ina vode. Ba{ kao {to sam i o~ekivao. Bio je to Gariqano, koji je izlazio izme|u dva gorska venca iznad svojih obala i u sve ve}im krivinama tromo tekao ka moru. Do mesta gde smo presekli drum doti~e taman kao drve}e, jedva se razlikuje od wega, negde ispod druma okre}e se u o{trom uglu, svetlucaju}i sve vi{e prema jugoistoku, da bi se izgubio negde na jugu. Ve} prvim lukom udaqava se od druma za kilometar, tako da ga okruùje prostranom, skoro ravnom povr{inom, gusto obraslom tamnozelenim drve}em. Mu{mule, lovor, ili ne{to sli~no? Kad sam se po~eo klizati po blatwavoj nizbrdici ispod druma, hvataju}i se rukama da ne padnem, u tami kro{awa drve}a koje se na{lo iznad mene, zasjalo je brojno, okruglo vo}e. Prili~no veliko, svetloùto i zelenkasto, skoro kao nezreo limun, ali veli~ina nije dozvoqavala za zabubunu. Bile su to pomoranxe, sude}i po boji, nezrele. Tako, dakle, izgleda vo}wak pomoranxi, koji, uprkos Franetovom slikovitom opisivawu istog takvog u Fondi, nisam mogao dobro zamisliti. U vreme kad smo se kao deca veselili svakoj poklowenoj pomoranxi, bili smo uvereni da u raju rastu same pomoranxe. Sada sam u wemu. Pomoranxe su zasa|ene u pravilnim redovima i podjednakim razmacima, tako da su se otkrivale ne samo pravougaono, nego i dijagonalno. Zbog gustih kro{awa i mnogo li{}a koje propu{ta malo svetlosti, ionako gusti mrak za nekoliko trenutaka pretvorio se u

196

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

crnu tamu. Prvi put sam osetio miris sumpora. Mnogo blaì od onog u Ilixi. Nimalo mi nije smetao. Po ~emu drugom bi ina~e mirisao ratni raj? Svuda dokle je dopirao pogled videli smo vojnike, a ispod drve}a sloène mitraqeze i sanduke s municijom. Bili su naslagani uz debla, na grawe. Na razdaqini od dvadesetak metara bili su ukopani u zemqu niski okrugli bunkeri. Zemqa je bila blatwava, cipele su tonule u wu i zadràvale se pri kora~awu, trava, ili {ta je ve} raslo ispod drve}a, odavno je izgaèna, do neprepoznatqivosti. Odnekud su, dodu{e, dovezli debeo sloj peska i nasuli po blatu, ali bez prave koristi. Svaki korak ga je pokrivao blatom. Iako nismo imali ~izme, morali smo pod drve}e. Zaustavili smo se kraj ove}eg bunkera, jedva metar iznad zemqe. Narednik je nestao nekud iza wega. Tek kasnije sam video da sa suprotne strane u bunker vode blatom prekrivene stepenice, tako da je wegov ve}i deo bio pod zemqom. Verovatno je kliznuo niz wih. Ubrzo je ne{to viknuo iz wega, a kad se pojavila wegova glava, naredila je da krenem za wim. Andrija i Frane su ostali napoqu, s trojicom vojnika. Pod u bunkeru je bio samo blato, isto kao i izvan wega. Ponegde je stajala voda. Mladi lojtnant, mokar, i sam u blatwavim ~izmama, sedeo je na neostruganoj dasci i za istim takvim stolom, ve} je znao da sam iz Jugoslavije i da dolazim iz Napuqa. [ta ti je u ko{uqi? Pokazao sam jabuku, vaqda jedinu, koja je ostala. Pa`qivo je razgledao paso{ Kraqevine Jugoslavije – Royaume de Yougoslavie, Yougoslavie, pisalo je na wemu. Vidno ga je umirio kukasti krst, koji je primetio kraj pe~ata Deutscher Grenzpolizeiposten Rosenbach,, gde sam u julu 1939. godine, na studentskom putovawu iz JeseRosenbach nica, stigao u Tre}i rajh. Zanimalo ga je {ta sam radio u Francuskoj i Luksemburgu. Postao sam Sie /Vi/, a ne vi{e Du /ti/. Posle mature, krenuo sam na putovawe po Nema~koj i Francuskoj, u Dizldorfu sam obezbedio vizu za Luksemburg, ali nikada nisam u{ao u wega, bio je moj odgovor. Nije traìo nikakvo obja{wewe. U paso{u je sve bilo dokumentovano ììgovima i datumima na wima, sve se poklapalo, moje tuma~ewe je bilo sasvim na mestu. Jeste li bili u [paniji, ipak je pitao. Kako bih, celih mesec dana bio sam samo u Francuskoj, paso{ za [paniju izri~ito ne vaì. Pi{e ovde, na slovena~kom. Primqeno na znawe. Kako ste to studirali u Napuqu, ako ste tek u junu diplomirali u Qubqani, kako kaète? Hteo sam studirati, upisao sam se na fakultet za politi~ke nauke, ali sam pred engleskom invazijom pobegao. [ta radim u planinama? Po{to nisam imao validnu dozvolu za putovawe, bojao sam se da me ne uhapsite. Kako i kada ste pre{li na na{u stranu reke? Pre dva dana, preplivali smo ga kilometar vi{e odavde, jedan dan smo se su{ili, a kad smo krenuli daqe, uhvatila nas je va{a patrola. Nije bilo mina? Ne, ina~e ne bismo bi-

Prvi deo – GARIQANO

197

li ovde. I to je primqeno na znawe. Sadràj akten-ta{ne ga nije interesovao. Ko su va{i kompawoni? Oh, jedan je radnik iz Splita, bio je interniran negde u ju`noj Italiji, a Italijana je iznenadila invazija kod Salerna, dok je bio kod ro|aka. Na{li smo se u planinama. Vra}aju se ku}i, kao i ja, zato su mi se pridruìli. Jako se pla{e da ne padnu u nema~ke ruke. Bar za Andriju nisam lagao. U odgovorima koji su, s obzirom na na{e bavqewe po Italiji, bili sve sama gola la`, jedna je bila jako riskantna. Nisam im rekao da smo u planinama iznad Gariqana ve} tri nedeqe, jer bi to umawivalo verodostojnost celokupnoj pri~i o Napuqu. Bojao sam se i da mo`da znaju da im je neko presecao telefonske ìce, iako je to izgledalo malo verovatno. Rizik je bio i u tome {to se uop{te nismo dogovorili kako }emo lagati da smo pre{li reku i kada. Morao sam biti jako uverqiv. Kao i narednik koji nas je zarobio, ni on se nije zanimao ni za Franeta, ni za Andriju. Sada imate priliku da pokaète {ta znate da radite, rekao je i otpustio me. Opet nikakvog Hajl Hitler. Samo schon gut /dobro je/. Na putu kroz oran`ni gaj, video sam kako iz mnogih bunkera vojnici izlivaju vedra vode u odvodne kanale. Kopali su ih navrat-nanos. Na nekim mestima su ih pro{irivali i produbqivali. Bar pola svake lopate blata bila je voda, koja bi pqusnula na razlivenu gomilu, na koju je blato bilo nameweno. Izgledalo je kao da se sva ki{a, koja je pala posledwih dana, iz svih okolnih gora, slila na ovaj mali prostor ispod pomoranxinih stabala. A mi smo, uprkos tome, sve vreme bili bez vode! Na{i pratioci su nas predali nenaoruànim vojnicima, koji su se borili protiv blata i vode. Rekli su nam da se izujemo i skinemo pantalone i ostalo, {ta ho}emo, i oka~imo na drvo. ûo sam opasku da }e se bar oprati ove Schweine /sviwe/. Izazvala je salvu smeha. Verovatno im niko nije objasnio da smo mi specijalni gosti kojima pripada me|unarodni tretman. Nama je dodeqen makaronarski, kako su se rugali Italijanima. Bez pantalona, bosi, samo u ga}ama, ja u dugim, jer sam kratke bacio ubrzo posle dolaska nad Vale di Sujo, po blatu, koje smo gazili do iznad stopala, morali smo svako u svoj bunker. U mojem je voda sezala iznad kolena. Ni u drugima nije bilo boqe. Hladna i blatwava, glava prepuna drugih misli da bi mi smetala. Svi krvni sudovi su se skupili pre nego {to sam zagazio. Sasvim novim pocin~anim vedrima koje su mi dodavali, zahvatao sam vodu i puna ih predavao lancu vojnika, od kojih je prvi u blatnim ~izmama stajao na najniòj stepenici, koja nije bila pod vodom, drugi na gorwoj, a ostali su vedra dodavali napoqu, izlivaju}i ih na kraju u iskopane kanale i vra}ali ih. No, ovaj iznad mene je pristojan, pomislio sam. Pazi koliko god moè da voda, pri preuzimawu vedra, ne pquska i ne razliva se po meni.

198

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kad sam zavr{io s jednim bunkerom, morao sam da idem u drugi. Isto tako Frane i Andrija. Bilo ih je mnogo. Do ve~eri smo imali {ta da ra radidimo. Na hranu nismo ni pomislili. Jedina èqa mi je bila da me po{aqu {to bliè Gariqanu. Sa ceste sam ga video neposredno ispod we, tako|e, znao sam u kom smeru te~e, a ipak nije bio toliko blizu da bih ga ugledao. Nije me interesovalo da li se moè preplivati. Hteo sam samo utvrditi da li je mo`da poplavio obale, kad je ovde sve tako beznade`no mokro i blatwavo. Tada nisam znao da su Nemci, pred napredovawem tenkova engleske Sedme oklopne divizije u nasipima, sagra|enim prvobitno za odbranu obale od visoke plime, zasuli otvore, kroz koje su se vode izlivale u more, zakqu~no sa Gariqanom, i tako poplavili ogromne povr{ine na wegovim obalama i uz morsku obalu. Isto tako nisam znao da sru{ena brana kod Neronove bawe vi{e nije mogla zadràvati narasli Gariqano u sutjesci. Neometano se izlivao u niziju. Jedan od vojnika je viknuo u bunker da iza|em, da }e i bez mene zavr{iti posao. Dopu{teno mi je da se usput obu~em i obujem, samo sam kaput i akten-ta{nu ostavio obe{ene o drvo. Odveo me pod pomoranxe, ispod kojih je bilo deset mula, dobro sakrivenih od pogleda iznad kro{awa. Odvezuj dve po dve, oteraj do obale ispod druma i napoji ih. Korito }e{ na}i, samo je jedno, odmah kraj druma. Nemoj ih terati na desnu stranu, jer }e{ do}i do sumpornog izvora. Mule tu vodu odbijaju ve} izdaleka. Ne moè{ proma{iti, iz izvora se diè plavi~asta para. Novi zadatak sam doìveo kao napredovawe. Podsetio me na jedan francuski film koji su pre rata vrteli u bioskopu Ideal u Aleksandrovoj ulici (pribli`no na mestu sada{weg bioskopa Komuna u Cankarjevoj), koji je prikazivao strogi hijerarhijski sastav ~ista~a pariskih podzemnih kanala, posebno klasni konflikt izme|u onih koji su po uglovima i spojevima kanala odstrawivali zaostalo blato, tako {to su gacali po samom toku govana, pa usmeriva~a toka govana koji su, pomeraju}i se po stepenicama iznad wih, za potiskivawe zaostalog govna u brì tok vode koristili duge gvozdene grabuqe, i nadzornika, koji su karbidnim lampama osvetqavali rukavce mrtve vode i upozoravali jedne i druge na nezadovoqavaju}e ura|en posao. Dru{tvena promocija na tim stepenicama bila je vezana za niz zakonski odre|enih pravila, kao i na jo{ brojnija i mawe jasno ja sno odre|ena podzemna pravila, mimo kojih se zakonski odre|ena nisu koristila. Dodelom novog posla, popeo sam se za stepenicu vi{e. Vi{e nisam gacao po te~nom govnu. Nije bilo ni najmawe sumwe da mule pripadaju vladaju}em dru{tvenom sloju, visoko iznad moga, bez obzira na to {to sam postigao novi rang. Mi smo se veselili ako smo mogli piti vodu sa zemqe, punu blata, a vermahtskim mulama je pripadala ~ista bunarska voda. One

Prvi deo – GARIQANO

199

su najmawe u rangu uli~nih ~ista~a, visoko iznad ~ista~a kanala. U blatu sam primetio nekoliko izgaènih roga~a. No, bar su mi se oduìli. Kao naru~eno, kraj vode, mogu ih isprati. Moram li ne{to sa~uvati za Andriju i Franeta? Umirila me pomisao da }e i wih dvojica naleteti na ne{to. Zadatak je, ina~e, bio detiwe lak. Konopce sam, po savetu vojnika, obavio oko rukava, zavitlao wima kao povocem, a mule su spremno krenule, kao da znaju kuda idu. Nije ih trebalo terati, sigurno su ve} navikle. I lokale su slo`no, bez preterivawa. Ono {to me je iznenadilo pri napa napajajawu, nije bila ni ~isto}a vode, niti odsutnost mirisa na sumpor, ve} wena koli~ina. U korito je tekla iz tri cevi i to pod jakim pritiskom. Odvodna cev, ako je uop{te postojala, sigurno je bila zapu{ena. Celom duìnom presipala se preko ivice. Po{to je korito stajalo na blagoj uzvisini, uzvisini, voda voda je nadirala niz izdubqena korita i razlivala se u veliku baru pod pomoranxama. Gvozdene cevi su bile instalirane u kamenom zidu, iza wih je sigurno rezervoar, koji mora da je pun do vrha, uprkos tome {to ima tri odvodne cevi. Voda je {ikqala i iz mnogih rupa i pukotina u zidu. Dugo nisam pio vodu, ali mi nije palo na pamet da je zahvatim, niti da se operem u woj. înilo se kao da sam se raèdneo od samog pogleda na to izobiqe sveè vode. Kod tre}eg para mula situacija se iskomplikovala. Za~uli su se avionski motori. Odmah potom, iznad nas su se pojavili lovci. Verovatno spit spit-fajeri. Spu{tali su se na desetak metara iznad kro{awa, samo {to nisu tresnuli o nasip. Koliko ih je bilo? Dva? Tri? Vi{e? Video sam im samo tamna krila, kojima su kao netopiri preletali zone svetlosti izme|u redova pomoranxi, pa i to vi{e u{ima, nego o~ima. Juri{ali su uzdu` i popreko i sve vreme mitraqirali. Koliko se moglo videti, vojnici su nestali u bunkerima, ili se pribili uz stabla pomoranxi, pa je izgledalo kao da se grle s wima. Meni to nije bilo su|eno. Mule su se upla{ile, skakale su i muwevito se zaustavqale, koliko im je to dopu{tao glib, onda su podivqale i dale se u trk, da vi{e nisam mogao kora~ati. Vukle su me po blatu, naglim trzajima, zbog zaglibqivawa kopita. Kad su se od iznenadnog, zaglu{uju}eg preleta aviona zaustavile, svaka je vukla na svoju stranu. Na sre}u, u istom pravcu, samo {to je svaka vukla na svoju stranu {palira pomoranxi kojim su jurile i vukle me. Istrgnu}e mi ruke ako se ne umire, upla{io sam se. Niko mi nije prisko~io u pomo}. Uprkos mitraqirawu iznad kro{awa, vojnici su se zabavqali. Na trenutak mi je proletela misao o uli~noj ruqi, koja je besnela od odu{evqewa, kad bi podivqali kowi na hipodromu pod romu iznad Topkapi Saraja ra{~etvorili osu|enike vezane za sebe.

200

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ho}u li i ja tako zavr{iti? Nisam ih mogao odvezati. Konopce sam jako pritegao oko mokrih rukava, tako da nisu mogli popustiti. Tako sam za{titio dlanove, a ruke mi nisu istrgle najvi{e zbog blata, po kojem se nisam mogao ja~e odupirati, i jer su, zbog {palira drve}a, jurile u pribli`nom pravcu. No{en sam za wima, petama uprtim ukoso u izbrazdano blato. Izvukli su me najmawe dvesta koraka daqe od korita, pre nego {to su se umirile. U me|uvremenu se napad zavr{io. Buka aviona je postajala sve slabija, udaqavali su se. U pravcu prema Gariqanu, dokle se nije dobro videlo, mora da je bilo rawenika. ûli su se wihovi krici i grubo zapovedni~ko vikawe podoficira. Nisam video {ta se dogodilo. @urili su, vuku}i nosila tamo-amo, a ja sam imao isuvi{e posla s mulama da bih se jo{ za za-nimao za rawenike ili ih ~ak brojio. Na mene niko nije obra}ao pa`wu, ve}ina me samo prezrivo pogledavala u prolazu. Schmarotzer /goto /gotovan/, van/, bila je naj~e{}a primedba, po svoj prilici psovka, kojoj tada nisam znao ta~no zna~ewe, iako ju je moj otac ~esto koristio. înilo se da je to op{te kori{}en sinonim za Italijane. Preostale mule sam napojio bez problema. I da nisam, sigurno ne bi protestovale. Niko me nije kontrolisao. Gledao sam naokolo, ne bih li otkrio Andriju i Franeta, ali ih nigde nije bilo. Imali su sre}u {to su u vreme mitraqirawa bili u bunkerima. U toku napada su sigurno imali veliko dru{tvo, radosno {to se kupa u blatnoj kupki, ne skidaju}i pantalone, ni cipele. Ono {to su wih dvojica oka~ila na drvo, i daqe je viselo tamo. Moj kaput tako|e, kao i izgrebana akten-ta{na. Poku{ao sam da s drveta otkinem pomoranxu, ali nisam bio dovoqno jak. Nezrele pomoranxe }e se pre izgwe~iti, nego otkinuti, podu~io me jedan vojnik u prolazu. Time sam ga upozorio na sebe. Za nagradu mi je doneo kratku lopatu i naredio da ~istim rovove, odstrawujem polomqene grane uz koje se zaustavqala voda i diese scheissige merde /ovo odvratno govno/ bacam na gomilu. Iako je znao da razumem nema~ki, pravio se vaàn s italijanskim. Badava, Badava, gomila se odmah raspadala. U toku ~i{}ewa, uz rovove sam se neprimetno primicao Gariqanu, ali nisam uspeo sti}i do wega. Svaki put bi me neki vojnik poterao nazad. To je trajalo do mraka, kad su mi naredili da idem u bunker, gde }u preno}iti. Bunker je bio jedan od onih, iz koga sam zahvatao vodu pre unapre|ewa u pojioca mula. Imao je oko metar i po u promeru, bez ikakvih otvora za pucawe, nigde ni~ega za sedewe, na tlu posve meko blato, a na dubqim mestima i voda. Samica, pomislio sam. Niza{ta drugo ga ne mogu upotrebiti. Ne zadugo. Izdaleka sam ~uo kako dolaze Frane i Andrija. Za wima je stigao vojnik i zapretio nam da ne poku{avamo pobe}i. Svuda su stra-

Prvi deo – GARIQANO

201

è, na drumu i uz reku no}u pucaju bez upozorewa. Odgovoran sam za wih. Ulaz je zakr~io na brzinu zabijenim daskama. Bila je to najduà no} koju sam preìveo u Italiji. Sve vreme smo morali stajati, prokisle cipele i daqe su se namakale u blatu, ode}a se su{ila samo toliko koliko im je u tome pomagala telesna toplota. Sva sre}a {to u bunker nije ulazio vlaàn vazduh spoqa. [ta je s Mateotijem i Makinistom, bilo je prvo pitawe. Sve od odlaska u snabdeva~ku akciju, niko ih nije pomenuo. Ni meni nisu bili na pameti. Mislili smo da }emo biti odsutni samo nekoliko sati, a uve~e }emo se zajedno grejati uz vatru. Imali su sre}e {to su ostali pod maslinama, mi smo svoje izglede za raggiungere kona~no prokockali. To je bilo jedino {to smo mogli zakqu~iti. Sada je bilo jasno da ih vi{e nikada ne}emo videti. Jeli smo tvrde, sme|ecrvene jajolike jabuke, mleli smo ih zubima {to smo sporije mogli, da izvu~emo iz wih {to vi{e soka. Andrija je zgodnom prilikom olak{ao mule za malo wihove hrane, tako da smo imali carrube /roga~e/ za grickawe. Vaqda su dobri protiv proliva. Pojavio se ~itav niz pitawa, na koja nismo znali odgovoriti. Kako to da za sve vreme boravka na terasama, ispod maslina, niotkoga nismo saznali da na mawe od kilometar od ku}a u kojima smo na Vale di Sujo dobijali hranu, i jedva sto pedeset metara niè u dolini, ima Nemaca ko pleve? Da nisu tek ju~e stigli? Kako bi za tako kratko vreme mogli iskopati toliko bunkera? Da li bi ih uop{te kopali, kad bi ih u isto vreme zalivala voda, kao {to se to danas de{avalo? Mora da su tu bar nekoliko dana. Kako to da nikada nismo videli ni ~uli avione koji su se spu{tali pod Vale di Sujo, jer je i ta razdaqina bila samo malo ve}a od dva kilometra? Zar su danas napali prvi put? Za{to se engleska artiqerija bavi granatirawem praznih gorskih visoravni i moje jadne prilike, a nema~ke poloàje ispod Suja ne zasipa granatama? Zar ne znaju za wih? Besmislica, kako bi ih ina~e napadali avionima? Da nisu mo`da bombe u blatu neefikasne? Mogli bi potu}i podno`je i samo paeze. Tamo se nalazi pravo upori{te, ili jo{ boqe, u pozadini, u Kastelforteu i SS Kozma e Damijano. Da nisu mo`da Nemci uspeli da na suprotnoj strani reke zadrè kakav mostobran? Da nisu Engleze posle granatirawa proplanaka Monte Furlita potisnuli tako daleko unazad da ovi vi{e ne mogu ga|ati desnu obalu? Besmislica, Nemci se pona{aju kao da je leva obala u engleskim rukama. Jesmo li zaista susedi? Gledaju}i s aspekta na{ih planova, nismo se mogli na}i u apsurdnijoj situaciji. [ta }e biti s nama? Ho}e li nas Nemci zadràti u ovom blatu i iz dana u dan terati da zahvatamo vodu, gomilamo blato, koje se odmah razliva, i pojimo mule? @eleti englesku ofanzivu na ovom mestu, bila bi lu-

202

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dost. Zajedno s Nemcima, bez ikakvog traga, sabili bi nas u blato, ako bi i sami mogli nekako da se kre}u. Da beìmo? Preko Gariqana? Nikada mu nismo bili bliè. Gde? Na mestima, gde se svojim krivinama od 360 stepeni zariva u nema~ke poloàje, jer su Nemci sigurno jo{ uvek na wegovoj levoj obali. Da su tamo Englezi, bili bi izloèni neprekidnoj, razornoj, unakrsnoj nema~koj vatri. Na suprotnoj krivini reke, s obe strane, Englezi bi nas nemilosrdno poubijali. I sve to, samo u slu~aju ako zaboravimo na mine na obe obale. Sada vi{e nisam sumwao da je sve minirano, posebno s na{e strane. Nazad u planine, k Mateotiju i Makinisti? Kako? Pri ovom mno{tvu snaga Vermahta ispod Suja, izvidnice su na sve strane. Niko im ne moè uma}i. Mateoti i Makinista moraju imati mnogo sre}e da ih ne zarobe. Sve dok smo se mogli braniti od sna, razgovaraju}i, uprkos tesnom prostoru, istezali smo ruke i noge, prebacivali se s jedne na drugu nogu, obuhvatali se, ma{u}i rukama, u zagrqaj vlastitog tela, udarali pesnicama u vazduh, pravili ~u~weve, da se zagrejemo. Podzemna voda, koja se postepeno pe no dizala, nije nam zadavala brige, iako je morala biti blizu visine nasada pomoranxi. Glavama smo bili visoko iznad we, sezala nam je do gle`weva. Pre nego {to bi nam doprla do grla, sama bi otekla iz bunkera. Po~eo nas je hvatati san. Pitawa koja su nas mu~ila ponavqali smo sve umornije. Vi{e ni{ta novo nismo mogli otkriti. Samo ~ekawe, mokro, mra~no i hladno, ispunilo nam je no} kojoj se nije video kraj. Vi{e nismo mogli stajati. Nismo mogli ni sesti, niti se nasloniti. Zidovi su bili mokri, voda se cedila niz wih. Stajali smo na sredini bunkera, drè}i ruke jedan drugome na ramenima. Da nam se noge ne bi sasvim uko~ile, prebacivali smo se s leve na desnu nogu, pa nazad. Najpre u ravnomernom ritmu, kao da igramo sporo kolo, posle sve isprekidanije i slaba{nije, dok zbog padawa u polusan nisu zastale i pomerale se samo jo{ kad bismo se budili i hvatali izgubqenu ravnoteù. Cele no}i su se smewivale u tim pokretima. Jedva bi me uhvatio san, a ve} bih se trgnuo i ponovo postao svestan. Ono me|uvreme trajalo je beskona~no dugo. Trenutak za trenutkom, svaki za sebe cela ve~nost, jedna ve~nost za drugom. Sve vi{e sam zastajkivao. Vi{e nikoga nisam ose}ao kraj sebe, iako smo se i daqe dràli jedan za drugoga. Frane i Andrija su i{~ezli. Tako|e ko |e i Vale di Sujo s Makinistom i Mateotijem, kliznuli su u pro{lost. Ostalo je samo bledo se}awe na wih, koji su postali moja sudbina. Gde su, za{to su ostali tako daleko, za{to su me napustili, sada, kad su mi najvi{e potrebni? Jedva ih razaznajem, zastire ih sve gu{}a magla, sve se vi{e vi{e gube u woj. Visim na nekom osloncu koji mi stalno izmi~e, klati se tamo-amo, jedva se drìm za wega. Zar ne moè zastati? Zar se ni na tren ne mo-

Prvi deo – GARIQANO

203

è umiriti, da odahnem? Nema nikakvog ~vrstog predmeta za koji bih se mogao uhvatiti, kad mi ve} nije su|eno da se opruìm u spokojno blato? Polako tonem u wega. Sve dubqe, zatrpava me do grla, ne mogu pomeriti ri ti ruke, da se oslonim bar na wega, iako me guta. Te{ko mi je, sa svih strana mi priti{}e telo. Jesam li ja Marije, koji je kraj poplavqenog Lirisa uronio u mo~varsko ìvo blato, da spasi svoj ìvot od Suline kowice iz Tera~ine? Ho}e li i mene, kao wega, izvu}i iz blata i golog, odvratno prqavog po celom telu, odvu}i u Minturne, na u{}u Gariqana? Ako je wemu magarac, koji se napio vode na bunaru i potom veselo zawakao, pokazao re{ewe koje ga je dovelo do sedmog konzulata u Rimu, mo`da bi mule, koje sam napojio na izvoru sveè vode, mogle i meni ukazati na blisko spasewe. Neprekidno ista, kroz maglu vremena i hladno}e jedva vidqiva slika, stalno ista pitawa koja su ostajala bez odgovora, i muwevito razbu|ivawe pred prete}im gu{ewem u no}noj mori, kad bi zamrla glava klecnula preduboko i u nos po~elo prodirati gusto blato. Bog zna koliko puta smo se premestili te no}i, razmaknuli ledeni zagrqaj ruku preko ramena, opustili uko~ene beskrvne ruke i sagnutih glava, u polusnu, pitali se kad }e jutro. Ho}e li ikada svanuti? Bilo {ta stigne s wim, moè biti samo spas. Nema ni~eg goreg od beskona~nog lebdewa izme|u svesti i besvesti. Kad bih opet napajao mule, mogla bi slobodno da ih pla{i buka aviona. Neka se desi bilo {ta, samo da se okon~a no} i savlada vla`na i ledena uko~enost.28

28

Ocena na{eg neuspelog proboja do Engleza, posle naknadno dobijenih informacija postaje malo druga~ija. Tih prvih dana, bilo gde da smo mu se pribliìli, ili preplivali Gariqano, na suprotnoj strani ne bismo nai{li na Engleze. Tako|e, da smo uspeli pre}i na levu obalu, ne pav{i odmah u nema~ke ruke, u planinama ispod M. S. Kro~ea, na isto~noj strani reke, pribli`no nasuprot na{em poloàju pod maslinama, iznad Vale di Sujo, morali bismo potraìti novo skrovi{te. Na dolazak Engleza bismo morali ~ekati skoro dve nedeqe. Po{to bismo morali da se spu{tamo po hranu u naseqa, a Nemci su bili zauzeli sve i svaku ku}u, verovatno}a da nas zarobe ne bi bila ni{ta mawa, nego na desnoj obali. Za guste {ume kestenova, koje prekrivaju ~itavo vi{e podru~je M. S. Kro~ea, tada nismo znali, ina~e, wihovo ùtosme|e li{}e otpadalo je u sve gu{}im talasima; ako nas, uprkos svemu, ne bi uhvatili, morali bismo preìveti brojna artiqerijska granatirawa Engleza, pre nego {to bismo se na{li u nihovim redovima. [anse za preìvqavawe bile bi jo{ mawe. Kad su Englezi doprli do isto~ne obale Gariqana, ta opasnost je otpala. Prelaz preko Gariqana s Nemcima s jedne i Englezima s druge strane, bio bi riskantniji, ali ne i nemogu}. Uprkos tome, engleska obave{tajna slu`ba je 26. novembra izvestila da se preko sru{ene brane kod Suja „na sve ~etiri”, bez problema, dovukao do wih jedan civil. Mi smo tada bili u nema~kim bunkerima, u blatu pod pomoranxama, na zapadnoj obali Gariqana.

204

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ponovno u zemqi Vol{a U mra~no i maglovito jutro, prepuno vlage u zemqi i vazduhu, pozvali su nas da iza|emo iz bunkera. Da poùrimo, ponesemo sa sobom sve {to imamo, ne}emo se vra}ati. Noge smo jedva pomerali. Kolena su {kripala. Sve`, hladan vazduh orosio je o~i, s mukom smo gledali. Dobro {to je dan i {to }emo se otarasiti gacawa u blatwavom bunkeru. Na brzinu smo se razgibali i istegnuli zglobove. Ispod pomoranxi ostalo je jo{ ne{to neizgaène trave, kojom smo o~istili blato s cipela. Sa ~arapa i pantalona otpa{}e samo, kad se osu{i. U pratwi dvojice straàra, morali smo krenuti do ivice pomoranxipomoranxinog gaja, po klizavom blatu na utabanoj obali, gore, ka drumu, i odmah na suprotnu stranu. Posle toga terali su nas paralelno sa drumom prema zapadu, putevima tek utabanim, i pored tvrde podloge, posebno uz ivice, punim blata. Sujo, na breùqku, koji stremi s padine pravo pod niske oblaoblake, ubrzo je ostao za nama. S leve strane, iza maglenih koprena, povremeno bi zasvetlucao Gariqano. Uprkos oblacima, izdavao ga je pogled u povoqpovoqnom uglu na wegovu povr{inu. O nekim Englezima na suprotnoj obali nije nije bilo nikakvih znakova. Kriju se sigurno isto tako kao i Nemci, samo {to tamo nema pomoranxinih vo}waka. Od pratilaca nismo mogli dobiti ni nikakakvih obja{wewa. Na pitawa su odgovarali „los” „los” ili „„andiamo” andiamo”.. O~igledno su savladali italijanski, mora da je ~esta upotreba „los” bila posledica racionalnosti. Ako ve} mora{ govoriti, govori kratko, mora da je glasilo jedno od pravila Vermahta. Kameniti obronak s desne strane ispred nas, i sam potpuno prekriven niskim oblacima, posle nekoliko kilometara hoda formirao se u varo{icu na visini od nekih sto pedeset metara na wegovom podno`ju. Kastelforte. Malo posle wega postali smo plen nema~ke patrole. Ovde su se prime}ivali znaci bombardovawa, verovatno vazdu{nog. Mnoge stare, od zuba vremena polusru{ene ku}e, samo su ih poja~avale. Nigde stanovnika. Kaldrmom smo hodali uz wegovu ivicu po klancu nagore i posle kilometar-dva, skrenuli ulevo, u drugu varo{icu, tako|e pored wega. Zove se Santi Kozma e Damijano. Varo{ice su sagra|ene na suprotnim stranama obronaka {irokog useka u planine, okrenute jedna ka drugoj. dru goj. Otuda smo se spustili u najniì deo Santi Kozma e Damijano, u San Lorenco. Kroz wega vodi Strada Auzente, prema Minturnu. Sa ostale dve dv e varo{ice ~ini neke vrste trojstva gradi}a. Stradom Auzente mogli smo sti}i do San Lorenca direktno ispod Suja. Velika zaobilaznica je sigurno bila potrebna da bismo hodali zakloweni ku}ama. Na trouglastom, sa svih strana ogra|enom trgu, koji se me|u tesno sagra|enim ku}ama otvara nagore, na drum kojim smo stigli iz Santi Kozma

Prvi deo – GARIQANO

205

e Damijano, ~ekala je grupa od pedesetak me{tana. Okupili su se oko ukrasnog vodoskoka od livenog èleza, koji je tankim mlazevima dokazivao da se nalazimo u zemqi s nedostatkom vode. Sa svih strana ~uvale su ih straè. Bili su to uglavnom civili, neki u uniformama raspale italijanske vojske, polovina u uniformama, polovina u civilnoj ode}i, svi u sli~nom bednom stawu, kao i mi. Izgu`vani i umrqani, pocepani, prqavi, neoneobrijani bri jani i neumiveni, povijenih ramena i sagnutih glava, kao krdo ovaca spremnih za klawe. Kad su nas pridruìli tim nesre}nicima, saznali smo da su celu no} proveli u praznom, polusru{enom magacinu, gde su spavali na goloj zem zemqi. qi. Nisu dobili nikakvu hranu, ali to im nije smetalo, svako od wih imao je pomalo sa sobom. Po{to je solidarnost upravo proporcionalna s bedom qudi, bez ikakvog moqakawa obezbedili su nam doru~ak. Iz omota od novinskog papira vojnik bez epoleta odlomio je za svakoga dobar komad proje. Nemci su ih pohvatali prethodnog dana po okolnim brdima, koje su pro~e{qali uzdu` i popreko, i ve} u mraku strpali u magacin. Neki stariji su iz Suja i iz Kastelfortea, kao i iz Santi Kozma e Damijano, gde su se uspe{no skrivali uprkos ~estim racijama i nasilnim deportacijama. Sada u tim krajevima vi{e nema za rad sposobnih mu{karaca, svuda samo jo{ Vermaht i stare ène. Budu}i da me|u wima nisam video ni Mateotija, ni Makinistu, nisam bio ba{ ube|en. Skrovi{te tamo gore na terasama maslina mora biti sigurno, kad ih nisu i{~eprkali. Novi drugovi su govorili da }e nas Nemci otpremiti u zale|e, a otuda na rad prema Kasinu. Verovatno zakqu~uju prema iskustvu. Bilo je malo verovatno da ih Nemci obave{tavaju o tome kakvu im sudbinu spremaju. Nijedan od wih nije bio u prilici, kao mi, da sigurno prespava u blatwavom bunkeru. Kad sam nekima ispri~ao o tome i o ju~era{wem vazdu{nom napadu, pokazalo se da o nema~kim poloàjima ispod masliwaka uz Gariqano ne znaju ni{ta. Br|ani su bili uvereni da su u Suju ve} nekoliko dana Englezi. Neke su Nemci zarobili kad su se spustili s brda da ih vide vide i uz wihovu pomo} pre|u Gariqano. Me|u wima su, dakle, i neki andiamo raggiungere.. I Andrija, oko koga se stvorila prava gu`va dok je pri raggiungere pripovepovedao kako su nas zarobili, nije saznao ni{ta vi{e. Naàlost, bez izazivawa pa`we, nismo ga mogli spre~iti da neoprezno, prili~no neskromno, mno, opisuje svoje delovawe me|u partizanima. Kasnije se opravdavao da mnogi i bez wega znaju da su u brdima jugoslovenski partizani. Frane i ja smo se izazivali zivali nedràli po strani, svako je gledao svoja posla, kako ne bismo iza potrebno interesovawe. Nemci su na partizane bili isuvi{e osetqivi. Sve vreme od dolaska u San Lorenco romiwala je ki{a, tako da nam se u neosu{enu ode}u uvukla nova vlaga. Oko devet sati razvrstali smo se u

206

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dvorede, odlazimo na novo sabirno mesto. Bilo nas je vi{e nego {to sam procenio. Bar stotinu. Mora da se grupa tokom ~ekawa pove}ala. Na svakoga ko iza|e iz kolone puca}e bez upozorewa, zapretili su nam. Pod straòm s obe strane, sve same nove fizionomije, krenuli smo drumom, me|u ku}ama, ku }ama, uzbrdo, kroz gorwi deo San Lorenca i kroz Santi Kozma e Damijano, dok kod naseqa Ventoza nismo stigli do lo{eg, tek nasutog puta, koji je vodio prema severozapadu. Nije ni trebalo pitati kuda nas gone. Iako ga nikada nisam video, nije bilo sumwe da put vodi prema mestu Koreno Auzonio. Wime smo nastavili preko obronaka. Povremeno se mogao ~uti prigu{en razgovor. Uprkos retkoj magli, sve vreme smo bili izloèni Englezima na suprotnoj obali Gariqana. Nije mi bilo jasno, kako to da se ovde vi{e ne treba kriti od wihovog pogleda. S predela San Martino i San Karlo, odakle su nas bombardovali na obronku Monte Furlito, zaista nas nisu mogli videti, zato smo bili potpuno otkriveni ~itavom ju`nijem delu padina na suprotnoj strani Gariqana. Zar jo{ uvek nisu tamo? Od susesuseda iz kolone saznao sam malo, pa ni{ta. Sve je bilo kontradiktorno, svako je zagovarao svoju istinu kao da se radi o spasonosnom otkri}u, svako odstupawe od we ugrozilo bi wegov autoritet. Ki{a je iz minute u minutu postajala sve ja~a. Lila je. Ve}ina je bila bez kapa, zato su preko glave navla~ili sakoe, neki {iwele, da im ne pada za vrat. I pored baskijske beretke, hodao sam s kaputom preko glave. Putem prema nama jurili su sve ve}i poto~i}i vode, gledali smo u zemqu da ne gazimo po wima i zahvatamo novu vodu u cipele. Posle dva-tri kilometra stigli smo do prelaza posle koga je drum postao skoro ravan. Pro{li smo pored crkvice Santa Marija de îvita, donekle ispod druma, mimo kontrade Kardito iznad wega. Voda je sada putem tekla iza nas, na mnogim mestima slivala se u velike lokve po kojima smo gacali. Vojnicima nije bilo boqe, imali su samo ~izme i pelerine. Idu}i prema mestu Koreno Auzonio ponovo smo se na{li na blagoj uzbrdici. Ubrzo smo bili kod Rio Kamino, gde smo pre ~etiri nedeqe presekli drum i zaputili se na padine iznad wega. I pored truda, nisam mogao utvrditi mesto gde se to desilo. Sada{we pribliàvawe drumom po jakoj ki{i i tada{we beàwe po padinama uzbrdo, u kasno ve~e, razli~ito uti~u na utiske o okolini, da bih ga mogao prepoznati. Nije bilo sumwe da smo upravo jo{ jednom zatvorili krug svoga putovawa, ovaj put jako {irok. Padina iznad druma bila je, kao i tada, puna vojnika, oru`ja i sanduka, zadràvali su se samo pod {atorima, drum je ionako postajao sve zatrpaniji, dok smo se pribliàvali nasequ Stavoli i odmah potom stigli u Koreno. Mar{irali smo glavnim drumom kroz paeze, sagra|enom na prisojnoj padini i, ne{to pre izlaska iz wega, zaustavili se na mawem trgu sa

Prvi deo – GARIQANO

207

crkvom na spoqnoj ivici, odakle se otvarao pogled u dolinu. Prema zapadu su se, uprkos niskim oblacima, ~ak i sa ceste videle kamenite stene Monti Aurun~a, ispod kojih smo oko tri nedeqe proìveli na pe}ini. Vo|a na{ih straàra je oti{ao, vaqda u neku komandu, {to je govorilo da jo{ ne znaju kuda treba da nas teraju. Neverovatno, osim vojnika, koji su ùrili u svim pravcima, mogli su se videti i civili, samo stari qudi i to malobrojni. I pored svih evakuacija, uspeli su ostati u selu. Ve}inom su stajali ispod kakve strehe ili se oslawali o prizemni prozor, odsutno zure}i u doga|aje na putu. Na{a kolona ih uop{te nije pomerila. Sigurno Sigurno nije prva. Mo`da su im Nemci ve} odredili dan kad }e ih oterati dubqe u zale|e, ina~e se ne bi ovako bezbri`no pokazivali. Posle najmawe polu~asovnog ~ekawa na jo{ uvek jakoj ki{i, od koje se nikud nismo mogli skloniti, na{ narednik se vratio. Pomerili smo se jo{ pedesetak metara daqe. S desne strane otvorili su nisku, kamenu, naherenim {kriqcem pokrivenu ku}u s jednom jedinom, sasvim praznom prostorijom, i uterali nas u wu. Pre na{eg dolaska mora da je sluìla kao ov~ji tor ili magacin za ov~je koè, a mo`da i oboje. Po zemqi se vukao ov~ji izmet kao ~uperci vune. Bila je nepo~i{}ena, bez plafona, umesto koga su sluìle dowe plo~e {kriqaca, postavqene na neotesane i neravne, samo oguqene, debele bagremove izdanke. U woj smo proveli nekoliko sati. Bili smo skoro na suvom, krov je na mnogim mestima proki{wavao, ali smo imali mir i mogli smo sesti. Polomqeni sanduci za vo}e omogu}ili su nam da ne moramo sedeti na staroj zgwe~enoj slami, pome{anoj s ov~jim govnom. Ono {to smo mogli skinuti, oka~ili smo pod krov, da se iscedi. Tek u staji smo se opet na{li zajedno Andrija, Frane i ja. Kad su nas u San Lorencu postrojili, svako od nas se motao na svom kraju grupe, tako da dovde nismo stigli zajedno, u hodu nije bilo mogu}e promeniti mesto u koloni. Smatrao sam da je pametno {to hodamo odvojeno. Obojica su mi ispri~ali {ta su saznali u me|uvremenu, naàlost, ni{ta pouzdano. Niko nije znao kuda idemo, poznavali smo krajeve u koje bismo mogli sti}i ako krenemo u ovom ili, pak, u onom pravcu, takmi~e}i se u procenama {ta bi bilo boqe. Nesigurnost nije vladala samo s obzirom na to kuda }emo po Auzoniji, van koje se ionako nije moglo. U stvari, niko nije znao da li }e}emo uop{te nastaviti daqe, ili }e nas u Korenu upotrebiti za kakav rad. Neki su pri~ali da su ve} bili u ovakvom poloàju i da su uvek pobegli. Mreè, kojima nas Nemci hvataju su podosta pocepane, samo treba {mugnuti u pravom trenutku. Neki su poku{ali odmah da to i dokaù. Na kraju prostorije, gde je staja sta ja bila najnià, oslowena na brdo iza sebe, odmaknuli su {kriqac, utvrdili da napoqu nema straè i izme|u rogova izvukli se na videlo.

208

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Mawe hrabri, koji su ostali, ponovno su pokrili krov. Posle desetak minuminuta za~ulo se nekoliko pucweva, verovatno na{ih straàra na putu ispred ku}e, zatim tr~awe po brdu i vikawe Nemaca. Nije pro{lo novih deset minuta, a psovawe se preselilo na put ispred staje. Na{e junake, sad smo videli da su ~etvorica, vojnici su, drè}i ih za vratove, kroz muwevito otvorena vrata, jednog za drugim, gurnuli u staju. Svako je jo{ u vratima dobio jak udarac ~izmom, da bi se zateturao me|u ostale. Nismo znali da li da ih àlimo ili da im se smejemo. Bili su u poniàvaju}oj situaciji i toga su bili svesni. Kad su se malo pribrali, ispri~ali su da im je bek bekstvo stvo uspelo, da su neometano pretr~ali visoko na obronak. Kad su se ispentra trali li na neku zaravan, na kojoj su hteli odahnuti, neo~ekivano su se na{li me|u nema~kim vojnicima. Izgledalo je kao da su pod plahtama ~ekali na wih. Nama trojici nije padalo na pamet da beìmo. Sami ne bismo ni mogli, sigurno si gurno bi se jo{ neko zaka~io za nas zbog Andrijinog hvalisawa s partizanstvom, a to bi zna~ilo siguran neuspeh. Pametniji razlog je bio {to smo bili isuvi{e iscrpqeni i malodu{ni da bismo se upustili u novu pustopustolovinu. Sedeli smo i tupo gledali ispred sebe. Kasno popodne su nas isterali iz staje. Jo{ uvek je padala ki{a, neki su tvrdili da je slabija. Meni se ~inilo da je ja~a nego prepodne. Tako sam shvatio i da koli~ina ki{e zavisi od raspoloèwa onoga po kome pada. Morali smo opet stati u dvored, opkolile su nas straè, po~eo je put u neizbe`nu Auzoniju. Posle skoro dva meseca otkad znam za weno postojawe, vide}u kakva je zapravo. Druga~ije, nego preko Auzonije, nije se moglo sti}i u dolinu Lirija. Bar pet stotina metara duboko ispod puta bilo je sve puno Vermahta, ve}inom pod {atorima u masliwacima, pa i na otvorenom. Maslina, i pored velikih nasada, ima premalo da bi ponudile gostoprimstvo svim {atorima s pripadaju}im oru`jem i opremom. Put se vukao, iako prete`no pada i u vazdu{noj liniji iznosi jedva dva kilometra. Zbog velikih krivina je bar dvaput duì. Uprkos gustom mraku, obrise Auzonije opazili smo jo{ izdaleka. Zaista je sme{tena na prevoju. Iako se s korenske strane spu{tamo u wu, ne moè se obuhvatiti pogledom. Smestili su nas u veliku zgradu, koja je nekada sigurno sluìla kao {kola ili op{tina. Natpisi su izgrebeni. U mraku se videlo, ili jo{ boqe ~ulo, da su neke prostorije zauzete istim gostima kakvi smo i mi. Ostali smo u prizemqu, svi zajedno u nekoliko praznih soba, koje su bile dovoqno velike da smo mogli polegati po podu. Hrane jo{ nije bilo, ali su na{i novi drugovi jo{ uvek pone{to pronalazili po svojim xepovima. Postali smo predmet wihove sveop{te gostoqubivosti. âk su se nudili da nas posluè pokojim zalogajem. Ko zna {ta im je Andrija sve nabajao, dok je sam razgovarao razgovarao s wima. Tokom dugog puta iz San Lorenca imao je dovoqno vremena. [teta

Prvi deo – GARIQANO

209

{to su i wihove zalihe nestajale. Ina~e, najva`nije je {to smo mogli da na suvom i u miru legnemo i zaspimo. Pre nego {to bi se oglasio petao, a tada sigurno u celoj Auzoniji vi{e nije bilo nijednoga, probudili su nas o{tri koraci. Narednik, koga do tada jo{ nisam video, povikao je da se obojica Jugoslovena odmah jave na portirnicu. Kako su saznali da smo Frane i ja Jugosloveni, ostala je zagonetka. Andrija se pritajio, ni glasa od wega. Taj podatak je ionako bio javna tajna, do nema~kih u{iju nije bilo daleko. U portirnici se protezalo nekoliko vojnika koji nisu bili na straì. Upla{io sam se da }e nas saslu{avati u vezi s partizanstvom. Ni{ta od toga. Treba odmah da krenemo na ra{~i{}avawe osulina, koje su se skotrqale po drumu prema Kore Korenu nu i do polovine ga zatrpali. Po{to nema dovoqno lopata, svako od nas dobio je po deset, treba sam da odabere grupe po deset sna`nih momaka (momci su moj prevod za „italijanske makarona{e”), koji }e biti u stawu da nekoliko sati rade bez odmora. Odgovaramo, kako za momke da brzo rade, tako i za lopate da ne nestanu. Da ne pobegnemo, pobrinu}e se sami. Straè }e u mraku bez upozorewa pucati na svakoga ko poku{a da se udaqi s radnog mesta. Sve to momcima treba objasniti na wihovom jeziku, kako se kasnije ne bi opravdavali da nisu razumeli. Postalo je jasno i kakva je uloga vojnika koji su se protezali. Do svanu}a, celo prepodne i do kasnog poslepodneva, u pratwi vojnika, okupqali smo desetine, koje su se smewivale na pribli`no dva sata. Rad je tekao bez problema, dosta brzo, sve sama raskva{ena zemqa i sitno kamewe, tu i tamo poneki ve}i kamen, ili zbijeni busen. Sve smo prebacivali na suprotnu ivicu puta. Prime}ivalo se da je nedavno na brzinu pro{iren. Sigurno je i to bio jedan od razloga {to su se useci na jakoj ki{i obru{ili na wega. Niko nije ni poku{ao da pobegne. Za sve vreme rada nije padala ki{a. Dok se nije potpuno razdanilo, pored nanosa su prolazili brojni automobili i kamioni, ponekad ~itave kolone i ometali nas u radu. I pored marqivog rada, dobacili bi nam poneku primedbu na ra~un lewosti i klizavog blata koje nismo o~istili. Popodne su vozila mogla da se kre}u du` usova, istovremeno u oba smera. Povremeno su se pojavqivala i pojedina~na vozila. Po{to je put vodio podosta iznad Auzonije, otuda se otvarao predivan pogled na wu. Sagra|ena je na uzvisini, na {irokom prevoju preko koga drum iz doline Lirija prelazi u dolinu Gariqana. Stisnuta je na jako maloj povr{ini. Iz daqine izgleda kao jedna jedina zgrada. âk i najvi{a zgrada, bazilika San Mikele, na krajwem severnom uglu, nema zvonike, kako se ne bi izdvajala iz celine. Prema dolini Gariqana, Auzonija je sagra|ena na kamenitim stenama, koje odaju utisak ogromnog odbrambenog zi-

210

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

da. Iznad stena vodi put, s koga se otvara {iroki pogled od Korena na severoistoku, do Selvakave na severozapadu. Me|u wima se, kao na lepezi, {iri ~itava dolina Gariqana, od lanca planina ispod M. S. Kro~e do Monte Masika na istoku, dok ga na zapadu ogra|uju tamne stene Monti Aurun~a. Daleki, {iroki horizont izme|u wih gubi se u Tirenskom moru. To je ve} tre}a panorama koja nam se nudi nad ovom dolinom. Na pribli`no pola puta do mora, na krajwoj desnoj strani u useku u stene Monti Aurun~a, smestio se paeze Spiwo Saturnija Vekjo. Malo bliè, prema nama, ispod tih stena, mora da se nalazi na{a pe}ina. Samo na pu{komet od Auzonije, duboko ispod we, kao na dlanu, nalazi se pineta s Madonom del Pijano, vi{e iznad we, ve} na podno`ju Monte Famera, proteè se jo{ jedna, mnogo ve}a Pineta di Selvakava. U predve~erje, kad smo se ve} opet svi okupili u na{oj zgradi u Auzoniji, stiglo je pet kamiona pokrivenih ceradama. Ukrcali su nas u wih. Nije bilo dovoqno mesta za sve, tako da ih je mnogo ostalo za drugu turu. Dodali su po dvojicu straàra sa {majserima i u potpunom mraku odvezli u nepoznato. Jedino je pravac bio nesumwiv. Prema Rimu? Nas trojica smo bili na prvom kamionu, stisnuli smo se u ugao cerade iza voza~ke kabine, kako bismo, vire}i kroz pukotine, lak{e naga|ali kuda nas voze i {ta nameravaju. Straàri nisu odgovarali na pitawa. Sedeli su na drvenoj klupi na kraju kesona i dremali. Ni me{tani nam nisu bili od pomo}i. Bilo im je sasvim svejedno kuda nas voze. Uglavnom su spavali sede}i na podu, obujmqenih kolena. Zbog niskih oblaka bilo je mra~no kao u rogu, kroz rupe na ceradi i pukotine na sastavcima videli su se samo tamni obrisi. Drumom, koji su prigu{enim svetlima jedva osvetqavali, vozili su jako sporo, put im je sigurno bio nepoznat. Vozili smo se kroz San \or|o a Liri. Bila je to jedina tabla sa natpisom koju sam uspeo pro~itati. Most preko reke Liri mora da je bio jo{ iz rimskog doba, jer je u sredini bio izdignut. Posle sat vremena Italijani su po~eli govoriti da smo u Kasinu. Koliko smo u mraku mogli videti i oceniti, grad je bio jako poru{en. âk su i no}u radili na raznim mestima, bilo da su ra{~i{}avali ru{evine, bilo da su gradili. Uprkos tome, op{ti utisak koji je grad ostavqao, bila je napu{tenost. Kasnije sam saznao da su ve} tada iz wega prognali svo stanovni{tvo i grad upotrebili kao ~vrstu tvr|avu. Posle nekog vremena smo se zaustavili. Straàri su isko~ili, verovatno pred nekom komandom. Bilo je mnogo galame, salutirawa i vikawa Hajl Hitler. Iz slabo osvetqene zgrade ~ula se prigu{ena Lili Marlen. Jesu li slu{ali Belgrader Rundfunk? Rundfunk? Ako jesu, onda je deset sati. êkali smo, onako natovareni. Mislio sam da su nas namenili za neki rad na gradwi odbrambenih postrojewa u Kasinu i da pratioci samo ~ekaju da im dodele odgovaraju}i

Prvi deo – GARIQANO

211

prostor, gde }e nas zatvoriti i oprostiti se od nas. Me|utim, posle sat vremena straàri su se ponovno popeli na kamion, zalupila su se vrata kabine s obe strane, i opet smo otandrkali u no}. To je bio razlog za strah. Ja sam se uznemirio vi{e od ostalih. Ako su nas dovezli u Kasino, sigurno nas vuku na istok, gde nas mogu upotrebiti za kopawe rovova ili sli~ne poslove na prvim linijama, sli~no kao u blatu pod Sujom. Ina~e bi vo`wa u Kasino bila besmislena. Ve} posle San \or|a, preko mosta na Liriju, mogli smo skrenuti pravo do Pontekorva i daqe na sever, pa i neposredno ispred Kasina, kad smo stigli na Kazilinu, mogli smo jo{ skrenuti wome ka severu, da je postojala takva namera. Na sre}u, nisam bio u pravu. [to smo vi{e kroz rupe i pukotine na ceradi prepoznavali s desne strane tamne obrise planina iznad pokrajine, kojom su nas vozili kroz gusti saobra}aj, postajala je ve}a verovatno}a da smo na Kazilini i da se vozimo prema severu. Kad sam posle brojnih vojnih natpisa za orijentaciju ugledao pored druma znak za odvajawe u Akvino, i kad smo odmah potom pro{li pored Stacione d d’’Akvino, vi{e nije bilo sumwe. Zaista smo se uputili na sever. Zaustavili smo se za mawe od sat vremena, posle brè vo`we nego do Kasina. Uvezli su nas u veliko, mreàma ogra|eno dvori{te, pod straòm sa svih strana. Mo`da je {kolsko, mo`da je magacinska povr{ina ili tako ne{to. Na suprotnom kraju videla se prizemna zgrada, bez posebne oznake po kojoj bi se dalo zakqu~iti ~emu je sluìla. Sada sigurno sluì Vermahtu. Istovarili su nas odmah na ulazu, uterali u ugao ograde i prepustili no}i i straàrima. Kamioni su se odmah odvezli. Kad se pokazalo da s nama nemaju nikakva posla, ve}ina je polegala po zemqi i poku{ala da spava. Bilo je obla~no, nigde nijedne zvezde, jo{ uvek nije padala ki{a, ki{a, tako da je peskom pokriveno tlo bilo skoro suvo. Nas trojica smo se jedan pored drugoga opruìli uz drveni kabelski kotur i pokrili se mojim kaputom. Po{to nam je ode}a i obu}a bila suva, i pored sveìne, bilo je podno{qivo. Jutro smo zbog hladno}e do~ekali na nogama, da se pokretawem udova malo zagrejemo. Ujutro smo u dugom redu krenuli do zgrade. Sada }e vaqda deliti hranu, barem kakav ~aj. Iz metalne posude, koju su istovarili iz kamiona, uistinu se {irio miris na Erzatz kafu. Nije lo{e, samo da je toplo, pomislio mi slio sam. Naàlost, bila je namewena zaposlenim vojnicima u zgradi. Mi ~ekamo u redu da nas popi{u. Frane se umirio kad je ~uo da je ve}ina Italijana bez ikakvih dokumenata. Da kaè da je Italijan? Odvratio sam ga od toga, jer smo do sada kao Jugosloveni uvek boqe prolazili. Drìmo se zajedno, ja }u kao prvi govoriti za svu trojicu, posebno neka Andrija }uti.

212

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Tako je i bilo. Odverglao sam celu pri~u o povla~ewu pred Englezima, nudio dokaze, odgovarao za Franeta i Andriju. Nema~ki mi je i{ao kao po loju. Uprkos tome, efekat nije bio ba{ najboqi. Za slu~aj stranaca verovatno nisu imali uputstva. S Andrijom, za koga su i bez pitawa znali da je Italijan, bilo je u redu. Treba da se vrati tamo gde je bio i s ostalim Italijanima sa~eka raspored, a nas dvojica treba da idemo na feldpost /vojna po{ta/. Tako su im naredili posle vi{ekratnog zvawa i vikawa preko telefona, odakle su zahtevali uputstva. Ni{ta dobro nije obe}avalo, iako nisu pokazivali neko posebno neprijateqstvo. [ta moè{ o~ekivati na feldpostu, nego raspored za vojnu slu`bu? Andrija se veselio {to ne mora s nama. Kasnije, kad dokaèmo ko smo zapravo, dobi}emo wegov status i onda }e nas vratiti me|u me{tane. Jedan vojnik nas je terao kroz kratki drvored do glavnog puta. Wime smo se popeli do naseqa. Brzo smo shvatili da smo u êpranu i da smo preno}ili negde ju`no od wega, mo`da ~ak u blizini èlezni~ke stanice, na koju sam pre dva meseca si{ao s Vini~om i krenuo putem u San \ovani. Franetu to ni{ta nije zna~ilo, dok sam se ja ose}ao kao da sam stigao ku}i. Pogledao sam prema jugu, ali zbog ku}a uz put i visokog drve}a pored wega, nisam mogao u}i u trag Madoni dela Gvardija. U paeze smo se popeli po vijugavim klancima i kona~no se na{li na trgu s ogromnim kedrom, spomenikom i crkvom s dva odse~ena zvonika, i velikim zgradama stare fabrike papira iznad dubokog kawona prose~enog od reke Liri, koji sa tri strane okruùje êprano. Izgleda kao ostrvo, otvoreno prema Frozinoneu. Direktno s trga pre{li smo preko mosta na Kazilinu, koja vodi u pravcu severoistoka, prema Kasinu. No}u smo se, dakle, dovezli wome u suprotnom smeru i vozili se kroz êprano, a da toga nismo bili svesni. Sigurno smo spavali. Posle nekoliko kilometara Kaziline prema severu, skrenuli smo s we desno, na travnati kolovoz, pa se wime, me|u vinogradima, popeli terasastim padinama do prizemne, zidane seqa~ke ku}e s brajdama ispred we i {irokim pogledom na vinograde. Da bi bila privla~nija, malo se i razvedrilo. Sunce se pomolilo tek toliko da su se po zemqi ocrtale blede senke predmeta. Mora da je neko neposredno pre na{eg dolaska doru~kovao na otvorenom. Vojnik sluga je ba{ po~istio sto kad nas je straàr dote dote-rao do ulaza. Ispred sli~ne ku}e, neo`bukane i neomalane, pre nekoliko dana kod Kastelfortea zarobila nas je nema~ka patrola. Iz ku}e je iza{ao mladi poru~nik prijatne spoqa{wosti, star tridesetak godina, i upitao ko od nas govori nema~ki. Sada mu to nije mogao pokazati Andrija, koji bi uvek pretekao Franeta. Rekao mi je da sednem za sto, a vojniku da donese pisa}u ma{inu. Ponovno sam otpevao pesmicu o studijama u Napuqu, pohvalio se zavr{enim pravnim, pripovedao o Franetovoj internaciji na

Prvi deo – GARIQANO

213

jugu Italije, bekstvu pred Englezima, i èqi da se {to pre vratimo ku}i. Sve {to se ticalo Franeta, nisam slagao. Pokazao sam svoju dozvolu za put i propusnicu do Napuqa, i objasnio da je Frane ostao bez ikakvih dokumenata. Povremeno bi poru~nik ne{to upitao, na svako pitawe je o~ekivao spreman odgovor. Nije izgledalo kao saslu{avawe koje bi razotkrilo moje laì. Bar pribli`no dosledna pripovest ga je zadovoqila. Nije pokazao nikakvo neprijateqstvo, prezir ili potcewivawe. Pre simpatiju. Da nije mo`da i on pravnik? Za Andriju se, uprkos tome, ni{ta nije moglo u~iniu~initi. Nisam ni znao {ta bih u~inio. Rekao sam mu da smo zapravo trojica, da bismo èleli da i daqe ostanemo zajedno, odgovorio nam je da ima ovla{}ewa samo za strance. Vi{e ga ne}emo videti. S ostalim Italijanima bi}e ukqu~en u organizaciju Todt Todt,, koja obavqa civilne radove, posebno zemqane i zidarske. Ni{ta lo{e mu se ne}e dogoditi. Vojnik za pisa}om ma{inom, s dva prsta, kucao je prema diktatu: „Reiseerlaubnis Reiseerlaubnis Aleksander Bajt aus Ljubljana und Frane Kovacic aus Split sind berechtigt, sich nach Evakuirtenstelle in Rom zu begeben. Alle Deutsche Dienststellen sind angewiesen, sie ungehindert passieren zu lassen.” Feldpost taj i taj, êprano tog i tog (ni jedno ni drugo nisam upamtio, iako sam kasnije tekst pro~itao sto puta), u sredini raskriqeni orao s kukastim krstom u kanxama. Daqe od Rima vam ne mogu dati, otuda ne bi smelo biti te{ko, objasnio je kad mi je predao dokument iskucan do polovine stranice A4 formata. Jo{ stisak ruke i eine gute Reise /sre}an put/, kao da mi je upravo predao pla}enu kartu za let iz Berlina do Wujorka. Na detaq da sve boqe kompanije obezbe|uju posluèwe pre ukrcavawa nisam ni mislio da ga upozorim, iako nam je itekako trebalo. Samo Danke und auf Wiedersehen. Tako se na{ poloàj u trenutku, sasvim neo~ekivano, okrenuo naglava~ke. Celom Kazilinom, sve do mosta preko Lirija u êpranu, dokle smo se vra}ali svi zajedno, nas dvojica smo, kao slobodni qudi, pratili svog biv{eg straàra, koji je samo minut ranije imao du`nost da nas izre{eta ako u~inimo pogre{an korak. Uprkos tome, zadrào je svoju germansku superiornost i uvre|eno nam odgovorio na nekoliko po~etnih pitawa. Posle toga }utali smo sve do trga u êpranu, gde je rukom pokazao da ide u drugom smeru od nas dvojice. Od svih pripadnika Vermahta koje sam ikada sreo, poru~nik iz êpraêprana mi je ostao u najprijatnijem se}awu. Sigurno nam je bio naklowen, jer bi ina~e, posebno s Franetom, koji je bio bez ikakvih dokumenata, mogao da

214

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

uradi {ta god mu padne na pamet. Sve to nije pokvarilo kasnije otkri}e da su nema~ka vojska i policija za podru~je Kasina imali posebna uputstva, po kojima su morali postupati jako obzirno, ne samo s monasima iz Monte Kasina, nego i sa gra|anstvom i vi{im slojevima u unutra{wosti. Nemci su znali da su o~i celog sveta okrenute ka opatiji Monte Kasino, a Rim je bio pravi mikroskop ispod tih o~iju. Uprkos tome, mogao nas je poslati u Todt,, posebno zato {to im je, sli~no kao u Auzoniji, bila korisna za uspoTodt stavqawe kontakata s Italijanima. Dozvola za evakuaciju u Rim iznenada je promenila moje planove. Kovao sam ih jo{ pre nego {to nam je sekira pala u med. Umesto potucawa po planinama, Engleze }u radije sa~ekati u Svetom gradu. Uz pomo} Evakuirtenstelle nekako }u ih ostvariti. Sigurno }u tamo zate}i mno{tvo qudi, a u mno{tvu se uvek lak{e postiè poseban tretman. Pored toga, Rim je u me|uvremenu ponovno progla{en otvorenim gradom. Prednost novog plana bila je i u tome {to bih u Rimu izbegao neposredne ratne opasnosti. Na glavnom drumu, Kazilini, posle prelaska mosta preko Lirija, na glavnom trgu u êpranu, trebalo se okrenuti desno, prema sverozapadu, da bismo stigli u Rim. U glavi se muwevito rodio donekle druga~iji plan. Franetu sam ga saop{tio kao fait accompli, o kome se ne raspravqa. U planinama smo bili ravnopravni, sada se izme|u nas zacrtala velika razlika. U pravnom smislu, Frane postoji samo sa mnom. Istina, s Reiseerlaubnisom po prvi put je, posle Ponce, postao legalno ~ovek za koga se izdavao, ali je bio moj zarobqenik. Ako ga napustim, ne vredi ni{ta. âk ni wegovo ime nema pravog zna~ewa. Svako ga moè zatvoriti i raditi s wim {ta ga je voqa. Bez obja{wewa. Sam je dokontao da me se mora dràti, ho}e{-ne}e{, ko krpeq, kud god da krenem. Reiseerlaubnis sam dobio i imao ja, a ne on. Zato najnoviji plan i nije samo primio na znawe, kao {to mu je saop{ten. Kad sam mu objasnio kakav je, odu{evio se. U me|uvremenu }emo imati dovoqno vremena da razmislimo o novonastaloj situaciji i odlu~imo kako treba daqe. Pred nama su opet sve mogu}nosti, objasnio sam mu. Iako sam znao da za wega postoji samo jedna jedina, sloìo se. Umesto da se uputimo prema Rimu, spustili smo se prema jugu po klancima, nadole, ispod êprana, do prostora na kojem smo rano jutros u brojnom dru{tvu ~ekali da svane. Uprkos poru~nikovoj tvrdwi da Andriju vi{e ne}emo videti, nadali smo se da }emo ga na}i i na neki na~in izvu}i van ìce. Straàri nam ne mogu ni{ta, jer u rukama imamo jake dokumente. Poku{aj nije uspeo. Kad smo stigli, dvori{te je bilo prazno, kao tokom no}i kad su nas uterali u wega. Na pitawe kud su oti{li, dobili smo odgovor da gledamo svoja posla. To smo i uradili. Dakle, taj deo plana je otpao. Za Andriju vi{e nikada nisam ~uo. Kao {to je u{ao u moj ìvot,

Prvi deo – GARIQANO

215

tako je i iza{ao. Voleo sam ga, bio je jako poverqiv, kao da se godinama poznajemo. Sa samo nekoliko godina starosne razlike, pona{ao se kao da je moj sin. Nije imao nikakvih ìvotnih iskustava. Prezime mu nisam ni znao. Od petorice raggiungere ostala su samo dvojica. Tokom dana nisam hteo rizikovati put u San \ovani. Vratili smo se u êprano i dangubili. Ispitivali smo starije me{tane, koji jo{ nisu oti{li u sfolate, {ta misle o dolasku Engleza. Svi su bili jedinstveni u mi{qewu da su propustili {ansu za brzo napredovawe. Nemci se na Rapidu i Gariqanu ubrzano utvr|uju. Dawu i no}u kotrqaju se mimo êprana dugi transporti gra|evinskog materijala namewenog frontu, kao i te{kog naoruàwa. Drumom i èleznicom. Za Monte Kasino su tvrdili da nije okupiran, Englezi ga sigurno ne}e bombardovati, jer poznaju wegovu istorijsku vrednost. Nemci bi bili glupi da se utvrde na wemu. Saveznici }e forsirati prodor u dolinu Liri, u svakom slu~aju pored wega. Poku{aj prodora na sever, preko Monte Kasina, bio bi samoubila~ki. Svoje posmatra~e mogu da drè na drugim, mnogo vi{im poloàjima. Kad bi se utvrdili na Monte Kasinu, morali bi se na kraju krajeva predati. Nema nikakvih mogu}nosti da s te{kom opremom pre|u Abruce. Stariji mu{karac, koji se predstavio kao u~iteq istorije, pri~ao nam je da je sada{wi êprano dobio ime po nekada{wem rimskom posedniku i da je sagra|en blizu slavne Fre|ele, tvr|ave Vol{a. Na ivici êprana jo{ se vide ostaci tog grada. Kasnije sam wegovo pripovedawe ponovio prema anti~kim istori~arima. Nekada{wa tvr|ava bila je jaka prepreka rimskoj ekspanziji na jug doline Lirija, zbog koje su s Rimom bili dvesta godina u ratovima. Godine 491. pre n.e. wihov vo|a Koriolan (Marcius (Marcius Coriolanus), riolanus ), ina~e, prognanik iz Rima, ~ak je preduzeo pohod na Rim. Zaustavilo ga je, navodno, samo posredovawe wegove majke i ène, koje su jo{ ììvele u Rimu. Sam je zbog toga morao jo{ jednom u izgnanstvo. Prema Titu Liviju, majci i èni za spasewe grada nisu priredili trijumf, ali su im ju`no od Rima, uz Vija Latina, u znak zahvalnosti, sagradili hram Fortuna Muliebris. Muliebris. Godine 330. pre n. e. Fre|ele su sru{ili Samniti, a samo tri godine kasnije oduzeli su im ga Rimqani. Pretor L. Opimije dao je da se poru{i do temeqa, jer se grad u vreme Grakha podigao za izjedna~ewe Italika i Latina. Sto godina kasnije, sru{io ga je najpre kraq Pir iz Epira, koji je s Rimom ratovao za tarantske Grke, kasnije (211. godina pre n. e.) i Hanibal, koji se svetio Fre|elima, jer su tokom wegovog pohoda na Rim poru{ili most preko Lirisa i time ga omeli u napredovawu. Pored Rima i Kapue, bio je to jedan od najlep{ih italskih gradova. Frane i ja smo sedeli na niskim stepenicama usred grada, ispred zasvo|ene i napu{tene ku}e, posmatraju}i saobra}aj po kaldrmisanom putu.

216

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Sve sam Vermaht, u oba smera, umesto Pirovih slonova, sli~na ~udovi{ta – oklopna vozila i tenkovi. Dole, ispod grada, saobra}aj je usmeravala nema~ka vojna policija. Bilo ih je mnogo, ali dozvola za put davala nam je ose}aj sigurnosti. Neka nas samo pitaju ko smo. I pored toga {to ve} duè vreme nije padala ki{a, to~kovi najrazli~itijih vozila kotrqala su po mnogim delovima druma debele slojeve blata. Jeli smo suve smokve, koje smo dobili od me{tana dok smo razgovarali s wima, i s ode}e skidali osu{eno blato, uglavnom jo{ iz Suja. Iako nam je doneo slobodu, ovaj dan nikako da se okon~a. Preme{tali smo se, dobar deo vremena smo dremali, ~e~esto i zaspali s glavama na kolenima. San nam je sada bio potrebniji od hrane. S vremena na vreme smo ustajali, smrznuti, savijali se i trqali najeènu koù. Drumom dela Vale del Liri, koji vodi na jug prema San \ovaniju, bilo je znatno mawe saobra}aja nego na Kazilini. U to sam se uverio kad smo u lutawu pre{li most do wegovog odvajawa od Kaziline, i neko vreme posmatrali vojnu policiju kako ure|uje saobra}aj. Me|utim, i tu bi se mogla pojaviti kakva policijska patrola koja bi htela da nas proveri. Te{ko bismo objasnili za{to idemo u suprotnom pravcu od onog koji nam je nazna~en. Po{to bi o tome bio obave{ten feldpost u êpranu, nisam hteo da u o~ima uslu`nog Leutnanta ispadnem nedostojan wegovog poverewa. No}u }e biti mawe saobra}aja, lak{e }emo se sakriti, ako nai|e kakav automobil. Daqe se ~uje, a vozi sporije. Zato smo krenuli tek kad je pala no}. Na drumu prema San \ovaniju vi{e uop{te nije bilo saobra}aja. Odvijao se putevima koji su vodili na rati{te. Posle sat vremena pre{li smo èlezni~ku prugu, istu kojom smo se pre dva meseca Vini~o i ja dovezli iz Rima. Zakqu~en je novi krug u mom andiamo raggiungere raggiungere,, mnogo ve}i od onoga koji sam zatvorio na putu kod Koreno Auzonio; zapravo, osmicu s mnogo ve}om severnom petqom, od ju`ne. Franetu sam morao objasniti za{to. Za San \ovani je znao iz mog pripovedawa, ali nije imao pojma gde zapravo leì. Ni put, koji smo pre{li od Auzonije dovde, nije mogao zamisliti. Odmah potom, hodali smo pored kolena Lirija, mimo Izolete, zatim pored u{}a Saka u Liri, i preko mosta presekli korito kojim obe reke teku zajedno. Levo od druma, na prili~noj razdaqini, videlo se jezero San \ovani Inkariko. Postajalo je sve bliè, na jednom mestu put ga gotovo dodiruje. Svakog momenta }emo sti}i do wega. Tada sam napravio glupost, zbog koje bih se najradije tukao po glavi. Mrak je bio kao u rogu, ali bez magle. S obe strane puta drve}e, s leve, prema jezeru, po obliku kro{awa, prepoznao sam vrbe. Uprkos celodnevnom odmarawu i svega nekoliko kilometara hoda, bio sam jako umoran. Frane ta-

Prvi deo – GARIQANO

217

ko|e. Zato smo se tokom puta vi{e puta zaustavili i seli, a posledica toga bila je sporo napredovawe. Iza nas se, ispod blagog klanca, za~uo automobil. Po obliku farova kojima je osvetqavao put, trebalo je da znam da je vojni. Frane me upozorio, ali ja sam bio uveren da se vozi neki italijanski civil. Kad se pribliìo, podigao sam autostoperski palac da se zaustavi. Zaista se zaustavio i odmah je bilo jasno da je Frane bio u pravu. Mawi kombi s kabinom sa sedi{tima imao je nema~ku vojnu registraciju. Voza~ je pokretom pokazao da se dogovorimo s putnicima u kabini, koja je imala ulaz od pozadi. Vrata su ve} bila otvorena, od wih se odmakla tamna prilika i na nema~kom rekla da brzo u|emo. Re~eno, u~iweno. Jo{ jedna prilika je sedela na klupi s pogledom unazad. Kuda idemo, stvarno, u San \ovani, brzo }emo sti}i tamo, za koji minut. Tada se prilika, koja nas je pozvala u automobil okrenula prema svetlu tako da je na grudima zasvetlucao polumesec s natpisom srebrnosive boje „Feldgendarmerie” „Feldgendarmerie”.. Kad sam pogledao drugoga, i wemu je pod bradom viseo jednaki polumesec. U trenutku mi je postalo jasno otkud ime kifla za policajca. Pretrnuo sam. Kao {to smo mogli o~ekivati, smesta je po~elo saslu{avawe. Jesmo li zaista iz Jugoslavije? [ta radimo ovde? Imamo li kakve dokumente? Zar nam se ne ~ini da idemo u suprotnom pravcu od Rima, a ne u onom za koji nam je data dozvola? Svakako, ali u San \ovaniju imam prijateqe koje bih rado posetio, kad sam ve} u ovako dobroj prilici. Xepnom lampom pregledao je Reiseerlaubnis Reiseerlaubnis,, osvetlio je i nas, posebno ga je zanimalo moje lice. Ti si Aleksander? Dakle, jurista. Kakva prava studirate tamo u Lajbahu? To je Qubqana, zar ne? Izme|u ostalog i germanska, bio je odgovor, koji je izazvao ~u|ewe. Zato sam odmah pre{ao na utvr|ivawe zadobijene pozicije. Poznajete li Zahzen{pigel i wegov ekperiment da devojka nije ve{tica? Nije ni ~uo za wega, ali sam ga ubedio da sam stvarno pravnik, a samoga sebe da je znawe prava itekako korisno i u vreme rata. Diplomu, koju sam mu ponudio, nije hteo da vidi. Veruje mi. Sve {to sam ispri~ao o Franetu, poverovao je na re~. Tada se automobil zaustavio. Tu smo, povikao je voza~ iz kabine, srebrni mesec je otvorio vrata, pokazao da izvolimo iza}i u mrak, i poèleo nam sre}an put u Rim. Kifla, koji je sedeo iza voza~a u mraku, samo je ne{to promrmqao. Nije zvu~alo qubazno. Sve vreme na{eg razgovora je }u}utao. Vrata su se zalupila i automobil je nastavio ka Piku. Opet jedna sre}a u nesre}i, bili smo Frane i ja istog mi{qewa. Stajali smo na dowoj ivici trouglastog trga uz glavni put, nasuprot bifea preko ulice. Sve je bilo prazno. Policijski ~as? Mogu}e, iako ni{ta nije ukazivalo da postoji neko ko o tome vodi ra~una. Otkud ovaj mir?

218

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Vi{e nisam bio ube|en da je odluka da posetim Petroncijeve bila pametna. [ta da rade s prqavim i va{qivim ~ovekom, kakav sam ja, kao i sa isto tako va{qivim Franetom, koga vu~em sa sobom. Bog zna u kakvim prilikama je paeze, da nemaju opet fa{isti svu vlast u rukama? Kad sam odlazio, okolnosti su se razvijale u tom smislu. Da ne uvalim Petroncijeve u neku neprijatnost? [ta ako su se posle privremenog odu{evqewa komunizmom opet izmirili sa fa{izmom, koji im je dvadeset godina bio kao svakida{wi hleb? Okolnost, za koju sam saznao jo{ u Auzoniji, da je Musolini posle ne{to vi{e od deset dana nakon svog oslobo|ewa iz Badoqijeve konfinacije na Gran Sasu u Abrucima, koje je uz pomo} jedrilica 12. septembra 1943. godine izvela grupa SS-ovaca pod komandom pukovnika Ota Skorcenija, ustanovio novu fa{isti~ku vladu, pove}ala je nesigurnost. Vlada je proglasila zasnivawe nove dràve Reppublica Sociale Italiana (tzv. Republika Salo, nazvana po malom kraju na zapadnoj obali Gardskog jezera, oko koga se naselila nova vlada), koja je pokazivala wegove obnovqene ambicije. Jo{ vi{e, svakako, okolnost da su obnavqali i fa{isti~ku stranku, a od redovne vojske mar{ala Gracijanija nezavisnu fa{isti~ku miliciju. Wene kanxe su do sada sigurno dosegle i do San \ovanija. Izgledalo je prekasno da se i{ta mewa. Pre svega, neprakti~no. Bar }emo do}i do neke hrane, ona nam je sada najpotrebnija. Moèmo prespavati negde napoqu, pod stepenicama, preko kojih me je pre dva meseca pomeo vetar lajtningove bombe. Kao i sve ostale, i Petroncijeva ku}a je bila zamra~ena. Ipak se kroz ivice prozora videla svetlost. Kod ku}e su, zna~i. Na prigu{eno kucawe za~ulo se tr~awe po stepenicama i koraci po kamenitom dvori{tu. Pojavio se Vini~o. Dio mio, mio, kakav si to, {ta ti se dogodilo? Frane – Vini~o, upoznao sam ih. Brzo, gore, svi jo{ sede za stolom, ve~eraju, samo Nino nije tu, Nemci su ga odvukli na rad. Bi}e iznena|eni. Pre nego {to smo po~eli da se pewemo, objasnio sam mu da smo obojica va{qivi, da ne mislimo prespavati kod wih, samo ga molim za kakav ostatak hrane. Uprkos tome, morali smo gore. Sa~ekali su nas stoje}i, pad padre Petroncio me odmah zagrlio. Ne moram ni{ta da pri~am, jer vidi kakav sam. Caro figlio, figlio, ti maledetti inglesi inglesi,, kako si propao zbog wih. Obe ène su mi se obradovale, u~inilo mi se da u meni vi{e ne vide istog ~oveka. Adelaide i madre Petroncio su se zagrlile, vaqda umesto mene, koji sam bio previ{e bedan. Nisu mogle zadràti suze. Samo da nisi bolestan, Sandro, sve }e biti dobro. Dugo u no} pripovedao sam im o svemu {to sam doìveo. Padre Petroncio je hteo detaqan opis pomorskog bombardovawa Mondragonea, na koji sam pristao zbog jednostavnosti, Vini~o je bio razo~aran, jer nismo nai{li na kapitana Rosija. Rekao nam je da je od 13. oktobra Itali-

Prvi deo – GARIQANO

219

ja u ratu s Nema~kom. Objavio ga je Badoqo. Uprkos pre|a{wem suprotnom mi{qewu, nije mogao shvatiti kako to da ne dolazi do organizovawa antinema~kih partizana. Prespavali smo na plo~icama, na zastakqenoj verandi prema putu, uz saksije sa cve}em, pripremqenim da tu prezimi. Prostrli su pocepani tepih da nam bude mek{e, i dali staru }ebad da se pokrijemo. Verovatno su jo{ iz vremena kad su dràli kowe. „Da se ne ose}ate lo{e, misle}i da ste nam uneli va{ke u postequ”, objasnili su. „Morate znati da se one drè qudi i da ih ne napu{taju, tako da ne treba da vas grize savest. Samo otvorite prozore, boqe se spava na sveèm vazduhu”. Lepo re~eno da nekoliko metara oko sebe {irimo odvratan miris. Svejedno, bilo je prijatno, toplota nas je obuzela i mi smo bezbri`no uronili u wu. Niotkuda niko nije mogao mo gao da nam se prikrade. I pored toga, no}u sam stra{no vikao, kako mi je Frane rekao ujutro. Ni~ega se nisam se}ao. Napustili smo ih oko devet sati pre podne. Sa sobom sam poneo RACI automobilsku kartu s pravougaonom rupom, iz koje sam izrezao sektor Monti Lepini i Monti Aurun~i, kao i oba toma Eneide. Sve sam to bio ostavio u San \ovaniju vi{e da ih ne o{tetim, nego da me ne opterete. Ironiju da sam na odlasku obe}ao kako }u do}i po Eneidu kad se vratim iz Londona, a vratio sam se po wu dva meseca kasnije iz Suja, niko nije pomenuo. Bilo kada posle rata mogu da do|em i odsednem kod wih, i Karlinu mogu da dovedem, da je upoznaju, uvek }u biti dobrodo{ao, tvrdio mi je padre Petroncio. U dva sata bili smo u êpranu. Na izlasku iz paezea, kad su ku}e ostale iza nas, poku{ao sam da se napravim vaàn svojom sposobno{}u autostopa, koju sam stekao u Francuskoj. Pokazalo se, da je kod Vermahta mnogo mawe efikasna, nego {to se pokazala kod Feldàndarmerije. Razlika je, svakako, bila i u dnevnoj svetlosti, koja je razotkrivala na{u bedu, mo`da ~ak i u{qivost. Mogu}nosti za uspeh pogor{ala je i ki{a, koja nas je kvasila i odbijala voza~e. Bili smo ve} nekoliko kilometara daleko od êprana, put je vodio izme|u praznih poqa i vinograda sa obe strane, s ponekom kontandinskom ku}om i visokom pinijom ili kiparisom, kad nas je priprimio na keson jedan prazni italijanski vojni kamion. Wega stvarno nismo mogli zasviwiti, na{e zaudarawe je iza le|a kabine odmah odnosio vetar. Po{to je i{ao prema èlezni~koj stanici Frozinone, duboko u dolini, izbacio nas je ispod klanca koji vodi u upravni centar provincije. Klanac je bio pun blata. Ve}ina automobila opasno se zanosila. Gusti saobra}aj tekao je u oba pravca, mnogi su jedva savladavali uzbrdicu. Prete`no vojni kamioni. Bilo je i mnogo pe{aka, najvi{e Vermahta. Zaustavili smo se na vrhu, gde put preko trougaonog trga prelazi u klanac, na-

220

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dole, prema Ferentinu i daqe, prema Rimu, dok se prema severu, po tupom grebenu, na kojem je sagra|en stari Frozinone, {iri u put s upravnim zgradama i drvoredom i galerijom prema severozapadu, s koje se otvara veli~anstven pogled po dolini gorweg toka Saka, daleko prema Rimu. U ki{i i izmaglici uz tlo, naàlost, ne posebno daleko. Zbog ki{e nismo nameravali da idemo daqe, osim ako ne uhvatimo kakav pokriveni prevoz. Ostali smo stajati na vrhu polukru`nih stepenica ispred zgrade Istituto Poliomielitico, na najuèm delu trga, na kojem se klanac iz pravca Kasina spu{ta prema Rimu. Nadstre{nica iznad ulaznih vrata {titila nas je od ki{e. Ispred nas su u oba smera tekle reke vojnih vozila, jedna prema gore s rimskog, druga s kasinskog, nestajali su u suprotnim pravcima. U zale|e, pravcu upravnog centra i izlazu nadole, prema severu, odvojilo se malo vozila, a otuda ih je malo i nailazilo. I brojni pe{aci hodali su po blatwavim plo~nicima. Naj~e{}e su utirali put me|u vozilima na suprotnu stranu, prema upravnom centru. Po{to su to ve}inom bili oficiri i kuriri, mora da su tamo bile i vojne komande. Gu`va kao na va{aru, samo {to je ìvahnost proizlazila od neophodnih poslova, u ina~e sigurnom zale|u fronta. Nigde znakova bombardovawa. Stariji mu{karac se zaustavio i ponudio mi tamnonaranxastu, ispod tvrde quske posve razmek{anu vo}ku. Gladan si, zar ne, figlio mio? mio? Kuda si krenuo? Odakle dolazi{? Jugoslavo? Izvukao je jo{ jednu iz torbe, kad je primetio da smo dvojica. Tada sam po prvi put jeo kaki, posisao sam ga kroz rupicu u tvrdoj qusci. Da je efikasno probavno sredstvo, iskusili smo vrlo brzo. Posle dijareje od smokava, posebno uspe{no. Vrata instituta su bila {irom otvorena, izgleda, polomqena. Niko nije ni ulazio ni izlazio. Zatvorili smo ih s mukom, da nas ne hladi vazduh koji je duvao iz zgrade. Nigde nikakve straè ili bilo koga ko bi se interesovao za wega, ili za nas. Dugo smo razgledali unutra{wost. Da ne bismo propustili kakav prevoz za Rim, ~inili smo to naizmeni~no. Sale s brojnim eksperimentalnim instrumentima, najvi{e staklene cevi, epruvete i druge posude, uglavnom na podu, sve razbijeno. Velika biblioteka s kwigama jedinstveno povezanim na hrptu i na uglovima ve{ta~kim pergamentom, isto tako prevrnutim s polica i nagomilanim ispod wih. Po{to je bio razbijen i stakleni krov iznad biblioteke, ipak je mo`da doletela neka bomba, mada nije bilo nikakvih drugih tragova, u uni{tavawu su za vreme bezvla{}a sigurno pomagali i savremeni Vandali, iìvqavaju}i se nad dragocenim staklenim instrumentima i kwigama. Debelu Tredvelovu Chimica organica prelistao sam celu, nekoliko po~etnih re~enica i pro~itao, toliko sam sebi dao vremena. U ormarima je bilo spremqeno mnogo ampula s naranxastom sadrìnom vakcine protiv de~je paralize. Nekoliko sam za-

Prvi deo – GARIQANO

221

plenio. Kasnije ih je Dragi~in stric, lekar na Kozini, korisno upotrebio u sveop{toj oskudici. U hodniku su se re|ale kancelarije za kancelarijama. I one otvorene i razbacane. Gde li su samo laboranti i slu`benici? Nikome ne pada na pamet da za{titi biblioteku i instrumente od daqeg uni{tavawa? Zar nema nikoga da se pobrine bar za vakcinu? Kad je ki{a pre{la u romiwawe, Frane i ja smo krenuli pe{ice po klancu, nadole, prema Rimu. Nedaleko od podno`ja, na mahawe nema~kom propusnicom bez ikakvog obja{wewa, pokupio nas je nema~ki vojni kamion. Ispod Ferentina, pored Anawija, sagra|enog na breùqku s bazilikom i odvojenom kulom na vrhu, i ispod Valmontonea, sa zidovima od tako ogromnog kiklopskog kamewa ispod citadele da se prime}ivao s puta, po dolini Kaziline, me|u Albiwanskim breùqcima na zapadu i Sabinskim na istoku, dovezao nas je do Rima. Istim onim krajevima, Fruzino, Ferentinum i Anawia, pod kojima su 2200 godina ranije mar{irali Kartagiwani na Rim, pre nego {to su skrenuli pored Tuskuluma preko reke Anio do Porta Kolina na severu grada. Samo, nas dvojica se nismo zaustavili ante portas, portas ve} smo i{li direktno na Stazione Termini, Termini, gde smo izborili preno}i{te na oguqenim drvenim klupama sa stranicama od livenog èleza. Od parkirali{ta uz èlezni~ka skladi{ta, gde nas je kamion istovario, na kraju Kaziline, bilo je dovde stotiwak metara. Da li su Rimqani uprkos ulogorewu na{ih utvara kupovali okupiranu zemqu po nesniènoj ceni, i da li je uop{te bila na prodaju, nije se moglo utvrditi. U to vreme, zemqi{ne agenture na Forumu povukle su roletne preko svojih te{kih hrastovih vrata. U suprotnosti s Hanibalom, mi ne bismo beàli, ~ak i ako bi na{ dolazak sabio cenu zemqe na nulu. Za mene je bila isuvi{e dragocena da je napustim. Sutra }emo se o~istiti, tako da se ni Juvenal, da je ìv, ne bi mogao sprdati s nama, kao {to je to ~inio s avetima „jednookog vojskovo|e, posa|enog na avetiwsku ìvotiwu” ((Satire Satire X). X). Na „Evakuirtenstelle „Evakuirtenstelle in Rom” nismo ni pomislili. Nikada nisam saznao gde je, ako uop{te negde postoji. U trenutku, sve {to sam preìveo u posledwa dva meseca, postalo je zaboravqena praistorija.

4

223

Prvi deo – DODATAK

DODATAK

Post festum: festum: Savezni~ke te{ko}e na istom putu Proboj Gustav linije saveznici su uspe{no izvr{ili tek u maju 1944. godine, posle ~etiri ofanzive, koje su se re|ale po~ev{i od decembra 1943. Nije pomoglo ni iskrcavawe [estog ameri~kog korpusa, severno i ju`no od Ancija, kod Rima (prema nema~kim izve{tajima na obe strane Netuna, dakle, ta~no izme|u Ancija i Netuna, izme|u kojih se prostire nekoliko kilometara pe{~ane plaè), koje su izveli rano ujutro 22. januara 1944. godine, sa oko 250 brodova iz napuqskog zaliva (tzv. operacija Shingl Shingl). ). Trebalo je da neposredno ugrozi Rim i dovede u pitawe celokupnu nema~ku odbranu pred Kasinom i na Gariqanu. Iskrcavawe je za Nemce bilo potpuno iznena|ewe. Na~elnik vojne obave{tajne slu`be (Abwera (Abwera), ), admiral Kanaris, jo{ je 21. januara, posle obilaska {taba armijske grupe saop{tio da nema „nikakvih znakova koji bi ukazivali na bilo kakvu ve}u akciju u Sredozemqu”. Zato je iskrcavawe u po~etku proticalo neo~ekivano uspe{no. Me|utim, umesto da s iskrcanim ~etama brzo napreduje i okupira gradi}e îsterna i Kampoleone, odakle bi mogao da napada pravo ka Rimu, wihov komandant, general Xon P. Lukas, po~eo se ukopavati. Na suprotnoj strani, Hitler je u navali besa poludeo, 28. januara objavio je „bitku za Rim” i zahtevao najodlu~niju odbranu. Tokom jedne sedmice Lukasove ~etiri divizije bile su u obru~u osam nema~kih, kojima je komandovao general fon Makenzen. Uprkos svom neiskustvu, Lukasa vi{e nisu ispu{tale iz kle{ta. Istovremeni napad na Kasino, koji bi omogu}io Petoj armiji proboj dolinom Lirija, sve do iskrcanog ameri~kog [estog korpusa na Albiwanskim breùqcima, nije uspeo. Nemci posle iskrcavawa nisu beàli iz mnogo ju`nijeg Kasina, ve} su ga ogor~eno branili, iako su saveznici bili u situaciji da ih opkole. Tako je sudbina Gustav linije zape~a}ena tek ~etiri meseca kasnije, kad je saveznicima 18. maja uspeo samostalni proboj preko Monte Kasina, nezavisan od iskrcavawa kod Rima.

224

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Pre nego {to se ta linija poquqala, Nemci su na brzinu postavili novu odbrambenu liniju Adolf Hitler Linie, Linie, pet do deset kilometara zapadno od Kasina, u dolini Lirija. U sredi{wem delu, nova odbrambena linija je vodila od Esperije, preko Monte d’ d’ Oro, S. Olive i Pontekorva na svom ju`nom delu, Akvina u sredini i Pjedimonta, Vile S. Lu~ija i Kola S. Lu~ija na severnom delu. Otuda se protezala sve do Monte Kajra na severu, dok je na jugu vodila preko planina na koje sam stigao prvog dana posle odlaska iz San \ovanija. Predwa odbrambena crta te linije vodila je po wihovim isto~nim obroncima, na kojima smo pre~u~ali na na{oj pe}ini, a druga iza wihovih zapadnih obronaka, pribli`no pored druma iz Pika do Tera~ine na Tirenskom moru. Ova odbrambena crta imala je, po nema~koj vlastitoj proceni, tako male mogu}nosti da izdrì napade, da su je ve} unapred degradirali u Dora Linie (ime su pozajmili od Dore, jedne od Hitlerovih ro|aka). Sli~no je bilo i sa posledwim poku{ajima odbrane kod Rima u Albiwanskim breùqcima, poznatim kao Cezarova linija, kada su se sa snagama, koje su se probile od doline Lirija, pridruìle ~ete iskrcane kod Ancija. Klarkova Peta armija umar{irala je u Rim 4. juna. Kao otvoreni grad, Nemci ga nisu branili. Nisu sru{ili ni mostove preko Tibera. U bitkama koje su dovele do zauze}a Rima, ima nekoliko detaqa koji zaokruùju sliku moje ekspedicije na Gariqano. Jo{ krajem novembra 1943. godine, savezni~ke snage krenule su s poku{ajima da probiju Zimske poloàje i probijawem po tesnacima zapadno od Miwanskog, koji su tada dràli u svojim rukama, iznuditi pristup do praga doline Lirija. Te sutjeske na jugu ome|uju planine Monte Kamina, koje ponekim vrhovima prelaze 900 m visine, najneposrednije Monte La Defensa (958 m), La Remetanea (910 m) i najzapadnija Ma|ore (588 m), ve} iznad doline Lirija, a na suprotnoj strani jo{ vi{e planine, s najvi{om Monte Sambukaro (1203 m). Sredinom doline, izme|u tih planina, pribli`no u pravcu istok-zapad leì poduì greben Monte Lungo (358 m) i, zajedno s Monte Por~o (284 m), zapadnije Monte Trokjo (428 m), ve} sasvim ispred Kasina, deli na dve paralelne polovine. Ju`na, kojom vodi èleznica, ispod Monte Ma|ore otvara se {iro{iroko u dolinu Lirija, a severna polovina, kojom ide Kazilina, od severoistoka s nekoliko brda jako je suèna, kao osa u struku. Pre svega, Monte Rotondo (357 m) uz po~etke Monte Lunga, sti{}e je u uzak prelaz. Kazilina vodi preko wega u velikim krivinama. Prva po redu bila je operacija nazvana Raincoat Raincoat,, koju je trebalo da izvede Peta armija. Wen ciq je bio da kona~no zauzme gorski masiv zapadno od Miwana, s Monte Kaminom na wegovom jugu. To bi saveznicima omoguomogu}ilo da se po zapadnim obroncima tih planina probiju u dolinu Lirija,

Prvi deo – DODATAK

225

i istovremeno da olak{aju prodirawe do we ju`nim tesnacem, zapadno od Miwana. To je trebalo da izvede Drugi korpus (ameri~ki), kojem je dodeqen taj sektor. [esti korpus na severu i Deseti na jugu (britanski), imali su zadatak da dodatnim napadima odvra}aju neprijateqevu pa`wu s teritorije glavnog napada. U okviru ovog plana, 1. decembra uve~e, Dvesta prva brigada Desetog korpusa napala je planine zapadno od naseqa Kalabrito. Ni uz artiqerijartiqerijsku pomo}, do glavnog napada, kad je uloga ovog napada postala bespredmetna, nije uspeo da zauzme ni naseqe Kalabrito. Delimi~no sa ciqem da smawi pritisak Vermahta na Sedmu oklopnu diviziju kraj Tirenskog mora i na êtrdeset {estu pe{adijsku diviziju uz Gariqano (weni artiqerci su nas bombardovali pre 10. novembra na obronku Monte Furlita), u tom trenutku, na severnom delu fronta, sve do Jadranskog mora, vodila se ogor~ena bitka za reku Sangru. Vodio ju je Peti korpus Osme armije pod komandom generala Montgomerija, koji je ve} do 8. novembra na wenoj severnoj obali zauzeo skroman mostobran, preko koga je, posle prestanka ki{e, krajem novembra, pre{ao u op{ti napad. Glavni napad na planine Monte Kamina po~eo je 2. decembra. Uspesi su bili spori i postignuti samo izuzetno velikim gubicima. Devet dana re|ali su se siloviti napadi s razli~itih polazi{ta, prekidani delimi~no i takti~kim povla~ewima. U me|uvremenu, izvedeno je nekoliko nema~kih kontranapada. Na nema~ke poloàje upu}ene su strahovite koli~ koli~ine granata. Samo na obronke Monte Kamina, 820 topova i haubica izbacilo je u jedno~asovnoj „serenadi” 2. decembra uve~e 20.500 projektila, za dva dana, do 4. decembra, ukupno vi{e od dvesta hiqada. Amerikanci su zbog toga Monte Kamino nazivali Million Dollar Hill. Hill. Osim toga, sve vreme napada, kao i pre wega, savezni~ki avioni tukli su zapadne obronke planina Monte Kamino, sve do Lirija u dolini. Monte Kamino je kona~no osvojen tek 7. decembra. Dan ranije, Deseti korpus je osvojio vrh Monasteri na wegovom grebenu. Osmog decembra Drugi korpus je zauzeo La Difensu i La Remetaneo, odmah potom i Monte Ma|ore. Devetog decembra jedinice Desetog korpusa rasporedile su se po zapadnim obroncima planina Monte Kamino i pri tome zauzele naseqe Roka d d’’Evandro, kod u{}a Garija u Liri i re~ice Pe~e u Gariqano. Time su saveznici uzeli u svoje ruke sve planine u koje smo gledali kad nam se prvi put otvorio pogled na Monte Kasino. Tek su time ovladali levom obalom Gariqana po svoj wegovoj duìni. Zimski poloàji ovde su bili probijeni. Nema~ka odbrana morala se povu}i na Gustav liniju. Posle tog uspeha operacije su se prenele na sever, na planine iznad sutjeske koja vodi iz Miwanske do Kasina. Tamo je trebalo po~eti sa Mon-

226

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

te Sambukaro i wegovim grebenima prema severu, sa Monte Korno, kao najvi{im (1.052 m), i napredovati prema Kasinu. Posledwu prepreku, Monte Trokjo, savladali su tek 15. januara 1944. godine. U januaru 1944. godine, saveznici su jo{ uvek verovali da se Nemci ne misle ozbiqno braniti, iako su znali za sve odbrambene linije koje su sagradili. Kad su 17. januara 1944. zapo~eli prvu bitku za Kasino, pokrenuli su ofanzivu zaredom na tri sektora. Jo{ istog dana, britanski DeseDeseti korpus trebalo je da pregazi Gariqano negde blizu Suja, i preko Auzonije probije se u dolinu Lirija. Time bi branioci Gustav linije kod KasiKasina i severnije bili izloèni opasnosti od zarobqavawa. Dvadesetog janujanuara, sredinom doline na obe strane, od S. Angela, tamo, gde reka vi{e ni nije je Rapido, ali jo{ nije ni Liri, trebalo je da Gariqano pre|e Drugi ameri~ki korpus i probije se direktno u dolinu Lirija. Istovremeno, Slobodni francuski ekspedicijski korpus i Trideset ~etvrta ameri~ka divizija morale su da se probiju u planine severno od Kasina. Trebalo je da ove snage okupiraju i Monte Kasino. Istovremeno, kao {to znamo, s namerom da presecawem puta za povla~ewe ugrozi sve nema~ke snage ju`no od Rima, [esti ameri~ki korpus, sastavqen i od britanske divizije, pod komandom generala Lukasa, 22. januara ujutro, iskrcao se izme|u Ancija i Netuna. Uglavnom, ni{ta nije uspelo. Poku{aji Trideset {este teksa{ke divizije (u sastavu Drugog korpusa) da pre|e Gari, pretvorili su se u pravu ratnu katastrofu. Zbog tog sloma, veterani ove divizije su posle rata zahtevali istragu Kongresa protiv generla Klarka. Kako je bilo u Anciju, ve} znamo. Komandanta Lukasa zamenio je general L. Truskot. Samo zbog izuzetnih zasluga u iskrcavawu kod Salerna, Lukas je postao zamenik Klarka, ali je posle nekoliko dana umro. Francuzi su uz strahovite gubitke zauzeli planine severozapadno od Monte Kasina i to je bilo sve. Deseti britanski korpus je, pribli`no tamo gde smo Andrija, Frane i ja nosili blato iz nema~kih bunkera, pa sve do mora, uspeo da se probije na desnu obalu Gariqana i na woj uspostavi skromni mostobran s dva ve}a klina u nema~kim poloàjima, ali postavqeni ciq (prodor preko Auzonije u dolinu Lirija) nije postigao. Ju`ni klin je obuhvatao celu nizinu uz more, zakqu~no sa Skaurima na zapadu i do linije Monte Natale (145 m), i ju`no od San Lorenca na sever, s Minturnom kao najve}im gradom u woj. To su bila podru~ja koja smo osmatrali s na{e pe}ine. Severni klin zasecao se u planine severno od Kastelfortea i Suja, sezao je na severozapad do Monte Ornita i na severoistoku do Monte Pjetrawa iznad Gariqana (to je breùqak na kojem smo otkrili nema~ke osmatra~e obronaka ispod M. Santa Kro~e). Ovaj klin

Prvi deo – DODATAK

227

je ukqu~ivao, dakle, i Vale di Sujo s Monte Natale i Monte Rotondo29 zapadno od wega (a time i na{im utvr|ewem na terasama ispod maslina), kao i maserije Rufijano i Sara~inisko, najsevernije od wega. U nema~kim rukama ostala je Spiwo Saturnija Vekjo s na{om pe}inom i svim obroncima iza we, kao i breùqcima ispod we, prema Auzoniji, tako|e Santi Kozma e Damijano, sa San Lorencom ispod wih i naseqem Ventozo iznad wih, pa Koreno Auzonio s breùqcima M. Majo i M. Fajto, severno iznad wih.30 Tako su se Nemci u Santi Kozma e Damijano i Englezi u Kastelforteu, koji leè na suprotnim obroncima dubokog useka u planine, kojim vodi drum iz San Lorenca u Koreno Auzonio, nekoliko meseci, na razdaqini od sto metara do najvi{e dva kilometra, gledali o~i u o~i. @estina borbi za ovaj mostobran dokazuje okolnost da su mnogi krajekrajevi vi{e puta mewali svog vlasnika; wihov zna~aj za nema~ku odbranu ilustruje ~iwenica da je OKW u svom „„gibt gibt bekannt”, bekannt”, od dana 21. januara, izvestila o te{kim bitkama u dolini Auzente kod Minturna i Tufa, kao i o engleskom zauze}u Kastelfortea i Monte Rotonda, dok su, navodno, Nemci uspeli severno otuda, u silovitom kontranapadu, u kolenu Gariqa qana, na, da isteraju Engleze s planina iznad sebe i proteraju preko reke, nazad na levu obalu.31 Ako je istina, onda se to dogodilo severno od Monte Pjetrawa. Na operativnoj geografskoj karti Despatcha generala Aleksandera32 nazna~eno je da je 3. i 4. februara 1944. do{lo do proboja savezni~kih snaga snaga preko Vale di Sujo u pravcu ka Monte Fugi. Izvela ga je 9. grupa komandosa (9 Commando Commando)) Dvesta pedeset pete brigade, koja je upravo preme{tena iz Ancija. Iz saop{tewa majora Leslija Kalfa vidi se da je grupa brojila 19 oficira i 350 vojnika, a bila je opremqena i gorskom artiqeri artiqerijom. jom.33

29

îtaocu, koga naj~e{}e buni vi{ekratno pomiwawe nekih vrhova, posebno Monte Rotondo i Monte Natale, obja{wavam da se ne radi o gre{ki, ve} o razli~itim vrhovima s istim imenom, na razli~itim planinama, ponekad i na istoj. Na primer, jedan Monte Rotondo je zapadno iznad Santi Kozma e Damijano, a drugi severoisto~no od Kastelfortea iznad Vale di Sujo. Razdaqina je jedva nekoliko kilometara. Posledwi nam je iznad masliwaka, visoko u nebo, zaklawao ceo pogled prema ravnici Gariqana i moru. 30 M. Puddu, Puddu, La battaglia di Castelforte... Castelforte... 31 Na primer Slovenec Slovenec,, 21.januara 1944. 32 H. R. Alexander, The Allied...; Allied...; PRO WO 10673932, Map 2. 33 Kopiju tog saop{tewa (zajedno sa italijanskim prevodom) nabavio mi je g. Romeo Kjora iz Kastelfortea, posleratni prijateq majora Kalfa. G. Kjora mi je pomagao i u tragawu za na{im utvr|ewem ispod masliwaka iznad Vale di Sujo. Zahvaqujem mu se za oboje. S majorom Kalfom poku{ao sam da u junu 1995. uspostavim li~nu vezu. Kad sam hteo da ga posetim u wegovoj ku}i u Sifordu, Ist Saseks, Engleska, u gradskoj policiji sam saznao da je umro nekoliko dana pre posledweg Boì}a.

228

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

U operaciji je u~estvovala i êtrdeset tre}a grupa komandosa engleske mornari~ke pe{adije. Zadatak obe grupe bio je da pro{ire klin u planine severno od Kastelfortea i za{tite ga zauzimawem M. Fajta, i time ugroze nema~ke odbrambene poloàje na Valaurei kraj wega. Operacija je zapo~ela u nedequ, 30. januara 1944. godine, uve~e, ali je posle jednodnevnog odmora na Vale di Sujo, koju je zaposela jedna rezervna (Dvesta pedeset peta?) brigada, odloèna za 24 ~asa. Tek je u utorak grupacija u sedam ~eta pre{la preko zapadnih obronaka M. Natale i M. Rotondo na prevoj do M. Furlita (to je bilo ta~no iznad na{e baze pod maslinama), gde se pripremila za no}ni napad na nema~ke odbrambene poloàje. Ve} tu su je Nemci tukli topovima, tako da je jo{ pre pravog po~etka akcije pretrpela sedam mrtvih i jo{ vi{e rawenih. U sredu, 2. februara, uve~e, pet ~eta je u koloni po isto~nom obronku M. Furlita (na wemu su nas u novembru ga|ale wihove kolege) stiglo na prevoj izme|u M. Furlito i M. Fuga. Tamo ih je ~ekala za{titna ~eta, kako bi ih u proboju pokrivala vatrom s M. Fuge, na koju su pre toga izneli potrebno naoruàwe. S wima je bio i {tab. ête su napredovale po te{ko prohodnom, prete`no golom terenu, osvetqene mesecom, i mar{irawem u te{kim cipelama olak{avale Nemcima preciznije artiqerijsko ga|awe. Po isto~nom obronku M. Fuga probile su se na isto~ni obronak M. Ornita i usmerile se na severni. Deo êtrdeset tre}e grupe popeo se na wegov vrh. U daqem napredovawu, zakqu~ili su da ih Nemci najja~e napadaju s obronaka severoisto~no od Monte Fajta. Pre poku{aja da ga zauzmu, nameravali su da ih oteraju s wih. Kalf, ~ija je Peta ~eta prodirala kao zadwa, dobio je zadatak da preuzme komandu napada. Pridruìla im se i [e[esta ~eta. Mesec tek {to je za{ao, pa je napredovawe bilo oteàno. Stigli su pod èstoku vatru topova i minobaca~a, istovremeno su ih Nemci s razdaqine od pedesetak metara napali mitraqezima iz dva gnezda. Nekoliko boraca je palo. Za kratko vreme, me|u wima je nastala mawa pometwa. Kalf je sastavio grupu komandosa, opremqenu lakim mitraqezima i minobaca~ima, ca ~ima, pre{ao u napad, i za nekoliko sati uti{ao neprijateqa koji ih je napadao s leve strane. S drugom grupom komandosa napao je mitraqesko gnezdo na desnoj strani, odakle je vatra stizala iza mawe ku}e. Tom prilikom zarobili su dvojicu Nemaca. To se doga|alo ve} na najisto~nijem kraku zaravni Valaurea.34

34 Na tom delu Valauree je u se}awe, dokle su tada komandosi najdaqe prodrli, na osu{enom drvetu prikucana plo~ica s odgovaraju}im natpisom.

Prvi deo – DODATAK

229

Tada se major Kalf odlu~io za napad na Monte Fajto. Jedan od zarobqenika je rekao da na wemu nema nema~kih vojnika, ali ih na Valaurei, iza wega, ima za ceo puk. S podoficirom Bostokom, koji je o~igledno bio du{a cele operacije, s mawom grupom, probio se jo{ nekih 250 metara nagore, po obronku. Neo~ekivano je iz pozadine dobio naredbu da se odmah povuku do podno`ja Monte Ornita. Naredba je odmah potvr|ena radio-vezom. U {tabu su procenili da su gubici preveliki da bi se akcija nastavila. Ispod M. Ornita, gde su se povukli pod neprekidnom nema~kom vatrom, rasporedili su ~ete u odbrambene poloàje. Kalf je iz {taba primio obave{tewe da }e ga u odbrani nadomestiti êtrdeset tre}a grupa komandosa, koja je jo{ bila na obronku M. Ornito. S wom se dogovorio da }e ga|ati isto~ni, a sam sa svojim snagama sredwi i zapadni deo pretpostavqenih nema~kih poloàja. Neposredno potom, na wegovo podru~je zaredom je tresnulo 20 granata, koje su ubile dvojicu vojnika. Posle toga, dobio je nare|ewe da se u pono} povu~e iza M. Furlito (odakle su zapo~eli diverzantdiverzantsku akciju). Daqe se izve{taj bavi samo jo{ opisom povla~ewa, preno{ewa rawenika, i okupqawa iza M. Fuga35, gde su se odmorili i slede}e prepodne vratili u Vale di Sujo i smestili se u ku}i jedne italijanske porodice. Popodne ih je obi{ao brigadir (brigadni general), pohvalio ih i potap{ao po ramenima. Svi su, kaè se, bili dobro raspoloèni. A kako i ne bi! Od po~etnog broja Devete grupe komandosa ostalo je nepovre|enih 7 oficira i 180 vojnika. Palo ih je 34. Vojnom amateru izgleda neverovatna bezbri`nost s kojom su vi{e komande poslale u napad svoje najuve`banije qude – komandose, bez ikakvih, makar i pribli`nih, podataka o nema~kim poloàjima. âk je i iz Vale di Sujo, koju je zaposela cela brigada, posebno s okolnih breùqaka, bilo mogu}e utvrditi prisutnost Nemaca, skoro prostim okom. M. S. Kro~e, na isto~noj obali Gariqana, vi{i je 300 metara od Valauree. [ta su radile izvidnice, {ta artiqerija, {ta vazduhoplovstvo? Tako|e, ako na Valaurei zaista nije bio ceo puk Vermahta, kako je tvrdio nema~ki zarobqe zarobqenik, nik, po odli~nom poloàju Zlatne doline i brzim vezama s Korenom i Valema-

35

Na prevoju ispod Monte Fuga, od septembra 1985. godine, u gomilu naslaganog grubog kamewa, uzidane su dve spomen plo~e, jedna ((Roll Roll of Honour) Honour) s imenima 34 Britanca, palih u borbama na M. Ornitu i M. Fajtu, od 1. do 4. februara 1944. godine, i druga, s natpisom: „Alla Alla pace eterna – To peace everlasting – In memory of all who fought – and died in these hills – 1943-1944 – Erected by 9 Commando 255 Brigade – September 1985” i imenima Britanaca i Italijana koji su postavili spomenik (me|u wima su i major Lesli Kalf i Romeo Kjora). To mi je omogu}ilo da stupim u kontakt s wim.

230

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

jom trebalo je da zakqu~e da Nemci u woj imaju ve}e snage i da se pripremaju za napad saveznika. Osim toga, komandosi su krenuli u napad po mese~ini i bez cipela s gumenim |onovima. No}u se u planinama ~uje svaki udarac o kamen, kilometrima daleko, isto tako se na belom kamewu s lako}om prime}uje kretawe senki koje odaje mesec. Po{to im je bilo jasno kuda Englezi nameravaju, Nemcima nije bilo te{ko da postave zasede. Nare|ewe da M. Fajto napadnu sa severa bukvalno je bilo samoubila~ko, jer je ta strana direktno izloèna nema~koj artiqeriji na Valaurei. Opisane bitke, koje nisu postigle odre|eni ciq, to jest, prodor u dolinu reke Liri, iza le|a branilaca Kasina, zakqu~no sa upravo opisanim neuspehom komandosa, saveznike su dovele do zakqu~ka da treba svom snagom da udare po samom Monte Kasinu. U okviru neprekidnih artiqerijskih i pe{adijskih operacija pre wega, koje uprkos ogromnim gubicima nisu urodile plodom, pre podne 15. februara, 142 lete}e tvr|ave B-17, potom jo{ 112 malo mawih bombardera tipa mitchell B-25, bacilo je do ve~eri na Monte Kasino 576 tona bombi. Bar deset posto je palo na opatiju. Sru{ile su je skoro do temeqa. Samo su pojedini spoqni zidovi s isto~ne strane stvarali, izdaleka, izgled da je neo{te}ena. Budu}i da je najve}a zapreka napredovawu bio sam grad Kasino i uzvi{ice iznad wega, na podno`ju Monte Kasina, s tvr|avom i Hotelom Kontinentale kao glavnima, gde se, izme|u ostalih, utvrdila nema~ka Prva padobranska divizija, po mi{qewu generala Aleksandera najboqa nema~ka divizija uop{te,36 saveznici su 15. marta, sa vi{e od 500 bombardera, me|u me|u kojima je bilo vi{e od 300 lete}ih tvr|ava, bacili skoro 1000 tona bombi i, tada ve} u tvr|avu izmewen grad, do temeqa poru{ili. Ciqeve je pogodilo 33 posto bombi. Bombarderima se pridruìlo 610 raznovrsnih artiqerijskih jedinica, koje su ispalile 1.200 tona {rapnela. Ni{ta od toga nije pomoglo, odnosno, ni{ta nisu znali da iskoriste. Kad su odmah potom, u op{tem napadu, poku{ali da zauzmu ru{evine, iz bunkera su se sru~ili na wih projektili te{kih mitraqeza i protivtenkovske artiqerije, koji su ih zaustavili. Odbrana je bila „fanati~na”, sli~na japanskoj na Pacifiku i u Aziji, kaè M. Vilson. Krateri od bombi bili su toliko duboki da su onemogu}ili napredovawe tenkova. Trebalo je da pro|u jo{ tri meseca, pa da se front pomeri prema Rimu. Proboj je uspeo tek u ~etvrtoj sveop{toj ofanzivi, koja je zapo~ela 11. maja 1944. godine.

36 „Sumwam da negde u svetu postoje ~ete sposobne da sve to izdrè, a posle da pre|u u borbu sa èstinom koju su pokazale”, pisao je êr~ilu 20. marta 1944. (W. (W. Churchill, The Second... V. str. 450).

Prvi deo – DODATAK

231

Da im uspeh ne bi opet iskliznuo iz ruku, Peta armija je dobila pomo} od Osme, koju je sada vodio general Oliver Liz. Montgomeri je oti{ao u London, kako bi u~estvovao u pripremama za operaciju Overlord Overlord.. General Aleksander je u potpunoj tajnosti, s jadranskog rati{ta, posebno za borbe za Kasino, premestio Novozelandki korpus, sastavqen od tri divizije. Tako Ta ko se Peta armija mogla usredsrediti na ju`niji gariqanski sektor, sve do wegovog u{}a u Tirensko more. I koncentracija oru`ja, na primer 1.600 topova, od Kasina do u{}a Gariqana, izvedena je tako da je Nemci uop{te nisu primetili. Da bi odvratili nema~ku pa`wu od kasinskog fronta i vezali wihove snage, kao prevaru, pripremali su iskrcavawe kod îvitavekje, severno od Rima. Kao i u prethodnim, re|aju}i se dan za danom od sredine januara, i u ovoj posledwoj ofanzivi, u~estvovale su divizije raznih naroda: osim Britanaca i Amerikanaca, bili su tu jo{ KanaKana|ani, Ju` Ju`noafrikanci, Novozelan|ani, Indijci, ~ak i Italijani, pa Poqaci i Francuzi. Poqski i francuski doprinos bio je odlu~uju}i. Pred wima su bile ukopane nema~ke Deseta i êtrnaesta armija. Poqaci, koji su pripadali Osmoj armiji, 11. maja no}u, s dve divizije generala Vladislava Andersa (Tre}a karpatska i Peta krè{ovska), uz podr{ku artiqerije i tenkova, napale su nema~ke odbrambene poloàje u planinama severno i zapadno od opatije, koje u prethodnim ofanzivama nijedna savezni~ka jedinica nije mogla pomeriti. Ciq je bio da zauzmu sve istovremeno, da vrh Monte Kasina, zajedno s opatijom, bude time odse~en od nema~kog zale|a. U ovoj kasinskoj bici to je bio najteì zadatak. Planirane nir ane poloàje Poqaci su tokom no}i, dodu{e, zauzeli, ali tokom dana, zbog ogromnih gubitaka i prekinutih veza, nisu se mogli odràti na wima. Kad su se na brzinu pregrupisali, 17. maja su krenuli ponovo u napad. Tada su uspeli. U strahovitim borbama, na uzbrdici, Tre}a karpatska divizija zauzela je niz neprijateqskih odbrambenih poloàja, a 18. maja, kona~no i, tada ve} nebrawene, opatijske ru{evine. Na vrhu neporu{enih zidova zavijorila se belo-crvena zastava s belim orlom. Kasnije su Poqaci niz padine, zapadno od Monte Kasina, prodrli u dolinu Lirija i nastavili prodirawe prema Pjedimontu, stubu Adolf Hitler linije. Zauzeli su ga 25. maja. Britanci, koji su pre toga (tako|e 18. maja) zauzeli grad Kasino, pre{li Rapido i ju`no od wega, prodiru}i po Kazilini na sever, jako su im pomagali, ugroàvaju}i nema~ke poloàje u planinama, kao {to su i Poqaci pomagali Britancima svojim prodirawem po planinama zapadno od Monte Kasina, kojim su Nemce u Kasinu i oko wega saterali u izgubqeni poloàj. @estinu borbi pokazuje podatak da su za ~etrnaest dana poqske divizije sa svojom oklopnom brigadom izgubile ukupno 281 oficira i 3.503 ostalih, pri tome vi{e od 1.000 mrtvih

232

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

i samo 102 nestala. Ti junaci sada po~ivaju na zaravni zapadno pod vrhom Monte Kasina, koji su osvojili strahovitim `rtvama. Na spomeniku je zapisano: „Mi, Mi, poqski vojnici, za svoju i va{u slobodu predali smo svoje du{e Bogu, svoja tela italijanskoj grudi, svoja srca Poqskoj.” Poqskoj.” Kao {to je napisao Majdalani, indijski autor kwige o bitkama za Kasino: „By „By their selfless immolation the Poles turned that grim mountainside into a memorial to soldiers everywhere.”37 Sli~an juna~ki proboj fronta izveli su Francuzi pod komandom generala @uena. Do toga je do{lo ta~no na onom sektoru na kom smo se zadràvali za vreme boravka iznad Vale di Sujo. Osvojeni mostobran kod Minturna dràli su Britanci sve do ~etvrte bitke za Kasino. U okviru ove posledwe bitke, na obali ih je zamenio Drugi ameri~ki korpus, na wegov severni deo iznad izlaska Gariqana iz sutjeske me|u planinama, spretno su se do{uwale ~etiri divizije francuskog ekspedicijskog korpusa, toliko spretno, da su Nemci mislili da pred sobom imaju samo jednu. Branili su se na padinama breùqaka koji se spu{taju prema istoku nadole, na desnu obalu Gariqana, a na wihovom ju`nom delu bilo je na{e skrovi{te iznad Vale di Sujo. Francuske jedinice su u svom sastavu imale i 12.000 marokanskih i ju`noalìrskih goumiers38. Ofanziva s mostobrana, koju je vodio general @uen, zapo~ela je s dve divizije u no}i na 12. maj. Trinaestog maja ponovo su zauzeli Kastelforte, na isto~nom podno`nu padine, od Korena prema Gariqanu, dan kasnije i Auzoniju. Gumovci, koji su se u mekim cipelama kretali velikom brzinom, tihi kao mi{evi, poklali su sve na {ta su naleteli u uniformi u planinama izme|u ta dva kraja, uglavnom iznad Korena. Zauzeli su i M. Majo iznad wega, koji je bio na{ ciq, dok smo se, puze}i kroz nema~ke poloàje, pentrali pored Korena, M. Fajto39 i Kole êrasola. U me|uvreme-

37

„Svojim nesebi~nim `rtvovawem Poqaci su ove divqe planine preobrazili u spomenik vojnicima celog sveta” (F. (F. Majdalany, The Battle..., Battle..., str. 228). 38 To su bukvalno marokanski ~etnici. Goum /gum/ je, naime, ~eta, u koju se udruùju. Tri guma ~ine „logor”, tri ili ~etiri logora ~ine borbenu grupu. Bili su posebno uve`bani za ratovawe u planinama. Osim starosedela~kim noèvima, bili su naoruàni i lakim pe{adijskim oru`jem. 39 Malo zapadnije otuda, na obronku s imenom Krizano (oko 670 m), grad Kastelforte, povodom pedesetogodi{wice Bataglie del Garigliano, Garigliano, 29. maja 1994. godine postavio je visoki

Prvi deo – DODATAK

233

nu stupila je u akciju i francuska motorizovana divizija. Pomagala je Marokancima u zauzimawu Monte Garofana, ne{to vi{e na severu. Sve su to podru~ja po kojima smo lutali pre nego {to smo se spustili pod masline, iznad Vale di Sujo. Sada su u savezni~kim rukama po drugi put. Dobro je {to tada vi{e nisam bio tamo. Iako sam bio civil, ne bih se rado susreo s gumovcima. Francuzi su pre{li Gariqano i na severnom delu istog gorja, ju`no od izliva Lirija u Gari. Otuda su napali iste planine, tako da su nema~ke braniteqe uhvatili u prava kle{ta. Posle ~i{}ewa planina, spustili su se u dolinu i pri tome zauzeli San Apolinare i San Ambro|o sul Gariqano, odmah potom San \or|o a Liri. Po{to su ~vrsto dràli u rukama i gorje ju`no i zapadno, spustili su se u dolinu Lirija preko prevoja kod Auzonije, ~ime su za{li za le|a Nemcima koji su branili Kasino. Posle toga zauzeli su Monte d’ d’Oro i Esperiju. Time su, sli~no Poqacima, odlu~uju}e pomogli proboju kasinskog fronta. Komandant Pete armije, Klark, wihov proboj preko planina ozna~ava kao senzacionalan; i sami Nemci su priznali da su bili iznena|eni borbeno{}u i uskla|eno{}u francuskog napada s juga i severa, koji je vodio general @uen.40 I vrhovni komandant Sredozemqa, Vilson, pohvalio ih je, jer su gumovci prodrli do planina koje su Nemci smatrali neprohodnima. Ta pohvala ima samo jednu lo{u stranu: usred tih neprohodnih planina leì Valaurea, koja svoje ime ne nosi badava i koja je, dakle, bila ne{to mawe nego neprohodna. Pri tome treba uzeti u obzir da su drugi delovi Pete i Osme armije pobedili s premo}i tri prema jedan u qudstvu i mnogo ve}om premo}i u naoruàwu i materijalu. Pribli`no u isto vreme, Drugi ameri~ki korpus na jugu mostobrana, zapadno od Gariqana, zauzeo je posle èstokih borbi breùqke iza Minturna i naseqe S. Marija Infante na wegovoj severnoj izbo~ini; u brzom napredovawu 15. maja osvojio je Spiwo Saturnija. S na{e pe}ine bio bi divan pogled na te doga|aje, jo{ lep{i od pomorskog bombardovawa obale. Ali mi tada vi{e nismo bili tamo; artiqerijska vatra po planinama odnela je i veliki deo pe}ine. Sada ne samo da je nià, nego na vrhu ima jedva jedan kvadratni metar povr{ine. Korpus se probio na prakti~no nebrawene obronke iza we, sa Spiwo Vekjo na ~elu, i gorje zapadno iznad we, s padinom Ravegrande i planinskim pa{wakom la Vale. Ciq je bio da se za-

spomenik – obelisk sa krstom na vrhu, napravqenim od granata, oko koga neprestano vijore zastave savezni~kih dràva. 40 M. Clark, Clark, Svijesni... Svijesni...,, str. 350.

234

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

uzme Itri na putu iz Pika ka moru. Prodor preko planina ugrozio je sve nema~ke odbrambene poloàje na tirenskoj obali. Osim toga, prodirawe dve divizije Drugog korpusa po obali podràvala je vatra s ratnih brodova, koji su s mora pratili napredovawe korpusa. Formija je pala 18. maja, dva dana kasnije Gaeta, a posle i Tera~ina. Poqska okupacija Pjedimonta posle pada kasinskog fronta i prodor Francuza u dolinu Lirija, 24. maja, omogu}ili su Kana|anima zauzimawe Pontekorva, ~ime je u celini pala odbrambena linija Adolf Hitler. Ostali gradovi su padali kao domino. Dvadeset petog maja pao je Akvino, preko koga je vodila Dorina odbrambena linija, Britanci su zauzeli Monte Kajro i Rokaseko, Kana|ani (posle Klarka, francuska Tre}a alìrska divizija) 26. maja Piko i San \ovani Inkariko, dva dana kasnije i Frozinone. Naàlost, da sam ~ekao na wih u San \ovaniju svih potrebnih sedam meseci, se ci, do 27. maja ujutro, ne bih se bio probudio me|u saveznicima koji su no}u okupirali grad (to je bio jedan od mojih omiqenih scenarija prelaska preko fronta). Kao pocepan i izgladneo sfolato dobauqao bih do wih odnekud iz Monti Lepina, koji se proteù od Pika sve do Albiwanskog gorja ju`no od Rima. U te planine pre oslobo|ewa izbegli su skoro svi stanovnici. Zapo~elo je takmi~ewe ko }e pre sti}i u Rim. Drugi korpus se ve} 23. maja probio na planine iznad Pontinskih mo~vara (gde krajevi imaju vi{e vi{e slovenskih, nego italijanskih imena). Za dva dana uspostavio je kon kontakt takt sa [estim ameri~kim korpusom na ancijskom mostobranu, koji je upravo tada izveo uspe{an proboj prema Albiwanskim breùqcima, ju`no od Rima. Najnezahvalniji zadatak trebalo je da izvr{i Osma armija, koja je, osim po dolini Lirija, gawala Nemce i po planinama severno od we i morala na sever p pored ored Rima, koji je bio rezervisan za Klarka. On je bio toliko plahovit da je forsirao prema gradu, umesto da prodorom prema kiklopskom Valmontoneu spre~i Nemcima povla~ewe s juga (tako|e i iz doline Lirija). Rim je trijumfalno zauzeo 4. juna. Oklopna divizija Hermann Gö Göring, ring, koja je poùrila u pomo} sa severa, pomogla je samo utoliko da nema~ko povla~ewe bude mawe krvavo. Savezni~ka ofanziva u Italiju bila je sporna s vi{e aspekata. S jedne strane, posebno engleskim konzevativcima, ~inilo se da politi~ka prednost pripada Balkanu, jer bi okupacijom Balkana spre~ili prodor Sovjeta, s druge strane, Ruzevelt je podràvao napad na francusku atlantsku obalu. Italija je bila kompromis, koji je trebalo da ute{i êr~ila, posebno, jer je izgledala vojno najjednostavnija. Nadali su se da }e se Nemci brzo povu}i. Jo{ dok su se pribliàvali Kasinu, saveznici su bili uvereni da se Nemci ne}e zaustaviti do Poa. U stvarnosti, relativno uska

Prvi deo – DODATAK

235

italijanska ~izma, s mnogim planinama, bezbrojnim dolinama i rekama koje ko je nisu htele te}i uzdu`, ve} engleskim èqama u inat, popreko, pri prvoj odlu~nijoj odbrani postala je izuzetno tvrd orah. Zahtevao je nesrazmerne qudske i materijalne `rtve. Tome se pridruìla jako hladna i, pre svega, ki{ovita zima. Ne iznena|uje {to je kasinski front ubrzo nazvan italijanskim Verdenom. Najspornija je ostala Aleksanderova odluka da se sru{i opatija Monte Kasino. Bombardovawe je, ina~e, zahtevao komandant Novozelandskog korpusa, general Bernard Frajberg (kasnije je pokazao svoju odlu~nost u Trstu), a Aleksander ga je, uprkos protivqewu Klarka, odobrio na svoju odgovornost. General Klark je, uz mnoge druge, bio uveren da u opatiji nikada nije bilo nema~ke posade i da je bombardovawe tragi~na, „ne samo nepotrebna psiholo{ka gre{ka na podru~ju propagande, ve} i prvorazredna takti~ka gre{ka”.41 Moje sli~no mi{qewe u vezi sa prvom pretpostavkom poticalo je iz novembra 1943. godine, a kasnije ocene dokazuju da je bilo pravilno. Klarkovo mi{qewe kasnije je potvrdio i êr~il.42 Zanimqivo je i potowe otkri}e, da je nema~ki general fon Zenger (und (und Etterlin), Etterlin), koji je kao komandant êtrnaestog oklopnog korpusa odgovarao za odbranu Kasina, bio oksfordski diplomant. Bio je poznat kao anglofil, supruga mu je bila Engleskiwa, osim toga, bio je lai~ki ~lan benediktinskog reda. Nekoliko puta je prisustvovao obredima na Monte Kasinu.43 To sigurno ne govori u prilog tezi da su Nemci opatiju odabrali za temeq svog odbrambenog plana. Temeq odbrane Gustav linije bio je grad Kasino s podno`jima Monte Kasina iznad wega. Svi su znali da }e tek ru{ewem opatija postati odbrambeni poloàj uspe{nog otpora. U tome je Aleksander sigurno u~inio uslugu Keserlingu. Odluka za bombardovawe delimi~no se oslawala na tvrdwu jednog od dva ameri~ka generala vazduhoplovstva, koji su, s namerom da utvrde da li su Nemci u opatiji, preleteli opatiju kolibrijskim piper cubom, na visini jedva ne{to vi{e od 50 metara. Ajra Iker, komanduju}i general savezni~kih vazduhoplovnih snaga u Sredozemqu, izjavio je da je na woj video radio-antenu i nema~ke vojnike koji su ulazili u opatiju i izlazili iz we. Po mi{qewu ve}ine, pogre{io je. Bilo je poznato da se u opatiji kri-

M. Clark, Clark, Svijesni... str. 315-316. W. Churchill, Churchill, The Second... V,, str. 442. 43 General fon Zenger je u ime vrhovnog komandanta jugozapada Fon Vitinghofa, 2. maja 1945. godine u Klarkovom {tabu bezuslovno predao saveznicima sve nema~ke snage u Italiji. 41 42

236

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je ve}i broj izbeglica, koji su se naprosto kretali u wenoj okolini, kuda su mogli da dolaze i nema~ki vojnici, privatno i kriomice (od svojih pretpostavqenih). Jedino stalno vojno prisustvo predstavqala su trojica policajaca na ulazu u opatiju, ~iji je zadatak bio da obezbe|uju dogovorenu neutralnost podru~ja oko manastira (na zapadnoj strani ispod opatije bili su nema~ki poloàji, a i oni su opozvani jo{ tri nedeqe pre bombardovawa.) Osim wih, u opatiju su dolazili i pojedini nema~ki izaslanici, koji su sve od 15. oktobra 1943. godine poku{avali da devedesetogodi{weg opata ubede da dozvoli evakuaciju dragocenosti manastira ({to je i u~inio)44 i da se zajedno s monasima povu~e pred opasno{}u od bombardovawa ({to je odbio). Rekli su mu da }e wihova odbrambena linija biti zapadno ispod opatije, gde su ve} bili nema~ki vojnici. Gregorio Dijamare, kako se zvao, 15. februara 1944. godine, uve~e, neposredno posle bombardovawa, pismeno je potvrdio da osim trojice vojnih policajaca pred ulazom u opatiju, nikada nije bilo nema~kih vojnika. Kod takvih zamena vojnika sa civilima vi{e se nimalo ne ~udim {to su i nas ga|ali na obroncima iznad Vale di Sujo. Opat je sa 20 monaha, tri seoske porodice, koje su radile za wih, i nekolicinom izbeglica, preìveo u podzemnim prostorijama. Oko 150 cicivilnih izbeglica, koje su bombe zatekle u stajama za ze~eve, gde su se skrivali, pobijeno je, a mnogi su pobegli u nepoznatom pravcu. General Aleksander je u navedenom Despatchu opravdavao bombardovawe, navodno, opatija Monte Kasino bila je odli~no osmatra~ko mesto. „Znamenita gra|evina”, kaè, „do sada je svesno po{te|ivana, ali na na{u veliku {tetu, po{to je, pre svega, zbog sjajnog osmatrawa koje je omogu}avala, bila sastavni deo nema~kog odbrambenog sistema. Pitawe je, nisu li razvaline posle ru{ewa, za neprijateqa postale korisnije od neo{te}ene gra|evine”. To je nesvesno priznawe gre{ke koju je po~inio bombardovawem. U posleratnim se}awima zaboravqa na ovu napomenu. Tvrdi da je ru{ewe opatije bilo neophodno, ne samo iz vojnih, nego i iz moralnih razloga: bilo bi nemoralno `rtvovawe vojni~kih ìvota za o~uvawe gra|evine, zasluùju bar toliko po{tovawa.45

44

Nemci su ih prevezli u Rim i obalom Tibra do An|eoske tvr|ave (ovaj, propagandno mawe adekvatan put morali su izabrati stoga {to je tada nekoliko lukova An|eoskog mosta bilo poru{eno), gde su ih pompezno predali zastupnicima Ministarstva za vaspitawe. Oni su ih kasnije pohranili u Vatikansku biblioteku. 45 H. Alexander Alexander,, Memoari... Memoari...,, str. 147. Uprkos tome, dve stranice pre toga, smatrao je vrednim da kaè kako je ameri~ki obave{tajni oficir uhvatio radio razgovor, u kom je neko pitao: „Wo ist der Abt? Ist er noch im Kloster?” „„Abt Abt”” /opat/ su preveli kao skra}enicu od „Abteilung „Abteilung”” /odred/, {to Amerikancu nije moglo zna~iti ni{ta drugo, nego da je u

Prvi deo – DODATAK

237

Prema izve{tavawu novina, feldmar{al Keselring je ve} sutradan izjavio da je „posle izvr{enog uni{tewa manastira, ukqu~ivawe Monte Kasina u nema~ka odbrambena postrojewa vojni~ki postalo samo po sebi razumqivo.”46 I bez obzira na to, argument argument osmatra~kog mesta prili~no je neubedqiv, jer omogu}ava osmatrawe planina, a ne gra|evina na wima. Zdawe s debelim manastirskim zidovima zidovima pove}ava samo sigurnost osmatra~a, ali ne i ta~nost wihovog osmatrawa. osmatrawa. Na otvorenim osmatra~nicama osmatra~i se mogu onesposobiti na razli~ite na~ine, jer obi~no nisu za{ti}eni ni~im drugim, osim lakog naoruàwa. U to smo se i sami uverili. Samo ih treba otkriti. Ako imaju beì~ni telefon, onda je to ne{to teè, ali likvidacija je u tom slu~aju jednostavna. Obi~no ih patrole izvr{avaju no}u, a uspe{no je i ga|awe minobaca minobaca~i ~ima. Osim toga, dobar deo pogleda s Monte Kasina na istok zatvarao je devedeset metara niì i ~etiri kilometra udaqeni Monte Trokjo, koji stoji ukoso ispred wega. Tek posle wegovog zauze}a 15. januara, bilo bi neophodno preseliti osmatra~nice na Monte Kasino (ali ne i u opatiju). Izve{ta~i iz borbi za kasinsku liniju jednoglasno konstatuju da se protiv saveznika, izme|u ostalog, urotilo i vreme. Po mi{qewu nekih od wih, hladno}a i priroda odnele su skoro jednaki broj `rtava, kao i granate i olovna zrna. Jesen je bila jako ki{ovita, mada u sektoru Pete armije ki{a nije „zapo~ela krajem septembra i postajala sve ja~a”, kako je saop{tavao general Aleksander u navedenom Despatchu (str. 16). Oktobar je bio prete`no sun~an i bez preterane ki{e. Zimi je temperatura zaista bila ispod nule, ve} u novembru ispod Suja pala je slana, ali je te{ko razumeti pritu`be da su vojnici trpeli zbog hladno}e, jedino ako nisu mislili da idu na mediteranski odmor. U decembru i januaru u Rimu sam se ~esto izlagao suncu, ~ak i u samoj ko{uqi. Opravdawe za ovakve pritu`be mogli bi imati nema~ki i sovjetski vojnici u ruskoj zimi. Klark za primer izuzetno te{kih prilika navodi da su vojnici u prvim linijama i po 48 ~asova ostajali bez tople hrane i pi}a. Dio mio, mio, mi smo prakti~no dva meseca preìveli ne samo uz hladnu hranu, nego s ne{to hladnih suvih smokava, pa smo bili presre}ni kad smo ih imali. Druga ilustracija „nepodno{qivih” prilika je okolnost {to su vojnici posle tri uspiwawa na planinu i spu{tawa niz wu, trebovali nove cipele. Vaqda nisu mogli podneti {to ih zbog ogrebotina i oguqotina nisu mogli dovoqno izglan-

opatiji nema~ki odred. Moèmo pretpostaviti da je ameri~ki oficir bio slovenskog porekla, jer je odred kod nas mu{kog roda. 46 Npr. Slovenec Slovenec, 19. februara 1944. godine.

238

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

cati, da ih wihovi narednici koriste kao uveli~avaju}e ogledalo kod cati, brijawa. bri jawa. Moje promenadne cipele su posle dva meseca skakawa po stenama zasijale u Rimu kao sunce. Ina~e, Aleksander se zbog neuspeha nije izgovarao va rao samo na vreme, nego i na neprohodne planine i brze reke. Zar nisu poznavali konfiguraciju ~izme, kad su se odlu~ili za italijanski drugi front? Verovatno zaista nisu, jer su izvidnice saop{tavale kakav je Gariqano, kako te~e, kakve su mu obale i sli~no, kao da po prvi put ~uju za wega.47 Kao {to znamo, Peta armija je umar{irala u Rim 4. juna 1944. godine. S aspekta moje italijanske ekspedicije, to vi{e nije zna~ajno. îtalac }e verovatno sa zanimawem pro~itati da je samo malo nedostajalo, pa da Rim zauzmu Jugosloveni. Me|u saveznicima je tokom pribliàvawa Rimu bilo dosta napetosti oko toga kome }e pripasti ~ast da prvi umar{ira u grad. Od samog po~etka, ta ~ast je bila namewena Petoj armiji i wenom komandantu generalu Klarku, jer je od iskrcavawa kod Salerna tirenska obala bila wen deo fronta. General Klark je bio i najfotogeni~niji i rado je pozirao fotoreporterima. Izuzetna ambicija neprestano mu je izazivala strahove da }e ga neko prete}i (pre svega, svakako, Osma armija, posebno stoga {to je wen veliki deo u majskoj ofanzivi u~estvovao na kasinskom frontu). Pre{ao je ~ak i Poqake, kojima je pripadao glavni udeo u proboju proboju fronta i koji su zato hteli da umar{iraju u Rim u sastavu Pete armije. Kako tako ne{to ne bi palo na pamet i nekim drugim posetiocima fronta, zabranio je sve posete svom glavnom {tabu na mostobranu kod Ancija. Pre nego {to je zabrana stupila na snagu, u posetu wegovom {tabu stiglo je pet jugoslovenskih oficira. Dok su ~ekali da ih primi, uspostavqena je telefonska veza s na~elnikom wegovog {taba, generalom Alfredom Gruenterom, koji je ostao na ju`nom frontu. Veza je bila jako lo{a, jedva su sse e sporazumevali. I Gruenteru je Klark hteo da poru~i da ne {aqe nikakve posete, pri tome je pomenuo da kod wega upravo dosa|uju petorica jugoslovenskih oficira. Kod Gruentera su razumeli kako èli da mu po{aqu pet Jugoslovena. Po{to je zahtev bio neuobi~ajen, Gruenter je odgovorio da }e ih ve} negde na}i i poslati. Na to je Klark pobesneo: „Nikako, ve} imam petoricu s kojom ne znam {ta }u” i srdito bacio slu{alicu. Jugosloveni su u ~ekaonici ~uli prepirku na wihov ra~un i na Klarkovo obja{wewe da, dodu{e, mo-

47 Npr. Izve{taj Pete armije inèwerskim jedinicama od 16. novembra 1943. godine – PRO WO 169/8487 pod L.

Prvi deo – DODATAK

239

gu pogledati mostobran, ali ne smeju na prve poloàje, ogor~eno otkazali obilazak. Potom je Klark ponovno telefonirao Gruenteru i saop{tio: „Recite, molim, svima, da je to bio najmawe povoqan trenutak za wihov dolazak. Najmawe {to bi se dogodilo, bila bi tvrdwa da su Jugosloveni prvi umar{irali u Rim”.48

M. Klark, Svijesni... Svijesni...,, str. 363. Ti Jugosloveni su bili pukovnik V. Dedijer, Miloje Milojevi}, kapetan Vlado Sekuli} i jo{ dvojica pratilaca. U obilazak fronta do{li su na poziv generala H. M. Vilsona, vrhovnog komandanta savezni~kih snaga na sredwem istoku (V. Dedijer, Dnevnik III III,, str. 95 i 103). Bili su deo partizanske vojne misije kod saveznika, primqene u decembru 1943. godine uz posredovawe Meklina. Vodio ju je general VlaVladimir Velebit. 48

4

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

Drugi deo

POSLEDWI POKU[AJI NACIONALISTI^KOG OTPORA

241

4

243

Drugi deo – RIM

RIM

[ta sada? Morali smo doneti odluku. Frane je imao samo jednu èqu: da se najkra}im putem vrati ku}i. U Rimu ne}e ostajati duè, treba samo da sazna kako da najbrè i najsigurnije stigne do Splita. înilo mu se da putovawe iz Rima u NDH mora biti isto tako jednostavno, kao i iz êprana do Rima. Izgubio je iz vida da nema nikakve dokumente kojima bi mogao dokazati svoj identitet i da }e Reiseerlaubnis ostati kod mene. Tog dana smo imali sre}e. Oblaci su bili vi{i nego posledwih dana, tako da je bilo mnogo svetlije. Vi{e nije romiwala ki{a. Franetu se posebno razvedrilo. Na èlezni~koj stanici, gde su prilike bile skoro sasvim normalne – pre svega, vi{e nije bilo italijanskih vojnika koji su se, posle armisticija, iz okupiranih zemaqa i sovjetskog fronta vra}ali na jug Italije i izazivali nepodno{qivu gu`vu – saznali smo za postojawe filijale me|unarodnog Crvenog krsta, koji izda{no pomaè izbeglicama, izbeglicama, posebno strancima. Nalazila se negde u pravcu Vile Albani (kasnije Torlonija), u severnom delu grada. Pre nego {to smo krenuli u potragu, pristojno smo se oprali, naravno, samo ono {to se vidi. Obrijali smo se, tako|e. Bilo je dovoqno vode.

Nove stare veze Crveni krst smo brzo na{li. Ispred ulaza se gurao dugi red. U zgradu su pu{tali samo pojedina~no; u prostoriji, gde su delili pomo}, sa strane tezge, koja je prostoriju celom duìnom delila na dva dela, gu`va nije bila ni{ta mawa. Ovde se potvrdilo da nam je dan stvarno sre}an. Me|u Me |u slu`benicima koji su radili sa strankama, donose}i im razne delove ode}e, ugledao sam poznato lice iz Qubqane. Bio je to Jankole, nekada ~lan jugoslovenski usmerenog akademskog kluba Jadran, ina~e student student matematike. Nikada se nisam upoznao s wim, poznavao sam ga samo po vi|ewu i imenu. I on mene tako|e. Bili smo na suprotnim politi~kim pozicijama,

244

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kako smo tada govorili. Kad sam ga pozvao preko reda, nije se pravio da me ne poznaje. Izdaleka mi je, s neprikrivenom rado{}u, mahnuo da do|em u kancelariju. Frane tako|e, kad sam mu rukom pokazao da smo dvojica. Obojicu je snabdeo neophodnom ode}om. Dobio sam novo odelo i kaput, kao i nekoliko pari ~arapa. Isto tako i Frane, koji se presvukao pred svim qudima. Ostatke ode}e su odlagali u velike sanduke da ih kasnije uni{te. U novom odelu, Frane je postao sasvim drugi ~ovek. Ja sam se bojao da mi se va{ke ne nasele u novu ode}u. Imao sam jo{ jedan, ozbiqniji razlog, u odu{evqewu novim odelom zamalo da zaboravim na wega. Sako je ve} bio u sanduku, kad mi je sinulo. U podstavi, iznad levog ramena, u vati, imao sam u{iven zlatnik od 20 kruna, a to, kao prosjak, nisam mogao parati pred svedocima. Zato sam sav ste~eni plen, osim kaputa, umotao u papir i povezao, da bih ga lak{e poneo sa sobom. Dali su nam i ne{to rubqa. Rubqe je umotao i Frane, jer nije hteo da se presvla~i u prostoriji u koju su stalno ulazili novi qudi. Do{ao je i do novih cipela. Ja }u radije jo{ neko vreme ostati u svojim oguqenim cipelama. One, koje su imali na raspolagawu, ili nisu bile moj broj, ili su ve} na prvi pogled bile mawe podno{qive od mojih. Frane je od Crvenog krsta dobio posebno dragocen poklon. Do{ao je do dokumenta koji je potvr|ivao da je sve svoje dokumente izgubio, da je taj i taj, pri ~emu su bili navedeni wegovi li~ni podaci kako ih je sam naveo, kao i da dokument vaì samo za povratak u NDH, s preporukom da ga u tome ne ometaju ni civilne ni vojne vlasti. Dobio je i voznu kartu do Trsta, po po-sebnu, upravo za takve slu~ajeve, s obja{wewem da se i tamo javi u Crveni krst, kako bi mu pomogli da pre|e granicu. Tako je posle duèg vremena postao ~ovek i de iure i kona~no mogao da se od mene odvoji. Na izlazu iz Crvenog krsta saop{tio sam mu ono {to je ve} znao iz razgovora s Jankoletom, kad sam odbio voznu kartu do Trsta. Osta}u u Rimu Rimu i poku{ati da u wemu sa~ekam dolazak Engleza. Badoqova vlada je, sredinom avgusta, proglasila Rim otvorenim gradom (Citta (Citta aperta di Roma) Roma) i, bar naizgled, u gradu nije bilo komandi ni jedinica Vermahta, kao ni prate}ih okupacionih slu`bi. Glavne nema~ke snage s komandom zadràle su se kraj jezera Bolseno, severno od Rima, gde je bilo sedi{te feldmar{ala Keselringa. Vlada se na taj korak odlu~ila u strahu od novog bombardovawa. Meseca dana ranije, 19. jula, Amerikanci su ga tukli sa 700 aviona. Najvi{e su bila pogo|ena èlezni~ka postrojewa i predeo do San Lorenca s univerzitetskim gradom isto~no od Stacione di Termini, kao i aerodromi Litorio i Kampino. Izazvali su op{tu zbrku. Elitna divizija crnoko{uqa{a „M”, osnovana u maju 1943. godine za izvr{avawe zajedni~kih zadataka sa SS SS-Waffen Waffen,, nije mogla biti prevezena iz Rima. Ubijen je jedan

Drugi deo – RIM

245

od najuglednijih generala, komandant karabiwera Azon, koji je u~estvovao u zaveri protiv Musolinija. Kad su Nemci 10. septembra, posle sve ve}e napetosti, odlu~ili da razoruàju italijansku vojsku i postigli predaju predaju italijanskih ~eta oko Rima, i formalno su pristali na status otvorenog grada. Pre svega zbog wegovih neprocewivih istorijskih spomenika, delimi~no i zbog Vatikana, koji je bio mo}na duhovna sila ~ak i u nacisti~kom svetu. Uprkos tome, i Vatikan je doìveo vatreno kr{tewe iz vazduha (u no}i na {esti novembar). Generalno se tvrdilo da su krstiteqi bili saveznici. Tako smo se razi{li. Posle mesec i po dana lutawa po Monti Aurun~ima, u kojima smo doìvqavali razo~arawe za razo~arawem. Posle Mateoti te otija i Makiniste, koji su ostali iznad Vale di Sujo, a mi wima nestali bez traga, i Andrije, koga su Nemci u êpranu, u na{oj odsutnosti, regruto gru tovali u svoju radnu organizaciju Todt Todt,, sada odlazi i Frane. Krenuo je jedinim putem koji je poznavao u Rimu, direktno nazad na Stazione di Termini,, odakle smo i do{li, da uhvati prvi voz prema severu. Nikada ga Termini vi{e nisam video. Stajao sam na plo~niku ispred zgrade Crvenog krsta i zurio za wim. @urio je. Najradije bi da {to brè ostavi iza sebe sve ono u {ta se bio zapleo za pleo posle Ponce. Sigurno se kaje {to je beskorisno izgubio dva meseca, koje je mogao provesti kod ku}e s porodicom. Verovatno sada u meni vidi krivca za sve propu{teno. Zapravo, uvek je samo èleo da ide ku}i, a ja sam ga stalno spre~avao. Sigurno nije bio svestan toga da je ba{ on bio sudbonosan za moje planove, da je uz pomo} Makiniste sve vreme delovao kao peta kolona, koja je ve} u wihovom nastajawu potkopavala svaki odlu~niji potez. Pogled na probleme s aspekta vlastitih interesa sigurno je najprirodniji. Ako ih je u planinama ose}ao intuitivno, ako su nastupali kao nesvesna prepreka u odlukama u vezi s prelaskom Gariqana, sada su izbili na povr{inu i prekrili sve ono ~emu se pokoravao. Drugih, osim svojih, upravo spoznanih èqa, vi{e uop{te ne vidi. Da li me, posle svega, ~ak potiho prokliwe? Kako je samo ute{no prebacivati odgovornost za vlastite gre{ke na drugoga. Jesam li ga ja naterao u planine? Zar se nije sasvim samovoqno, pre na{eg susreta, odlu~io za raggiungere raggiungere?? Da li je bilo tako? Nije li se samo skrivao pred nema~kom opasno{}u, bez ozbiqne èqe da u~ini sudbonosni korak? Sada je sigurno zadovoqan {to ga nije u~inio. Od sve ~etvorice, s wim sam se najvi{e zbliìo. Andrija se, dodu{e, vi{e vezao za mene, zbog razlike u godinama je za{tita, koju je ose}ao kraj mene, bila glavni element na{eg odnosa. S Franetom sam razgovarao o stvarima za koje smo mislili da ostali ne treba da ih znaju. S Makinistom, koji mi je sve vreme ostao stranac, uvek je sam vodio razgovore; mnoge odlu-

246

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ke, koje sam razmotrio bez wega, podrào je, kako uop{te ne bi do{lo do rasprave. Sigurno se zato nikada nismo sva|ali, iako su razli~iti interesi u tamo{wim prilikama gotovo nametali razdor. Andrija se ionako uvek slagao. Tako se deli sudbina samo s prijateqem. Sada nas je razli~itost interesa, o~igledna nemogu}nost da ih i daqe ose}amo kao istovetne, ~ak ni kao pribli`ne, iako samo privremeno, odjednom pretvorila u gole znance. Da, ba{ tako, oprostili smo se jedan od drugoga kao goli znanci. Bar dobri? Nismo li odjednom postali stranci, kao {to smo i bili, kad mi se pridruìo s Makinistom? Sve {to nas je vezalo, odjednom se raspalo. Nova ode}a, koju smo obukli, bila je samo spoqni izraz te promene. Kad sam ga ugledao kako nestaje me|u qudima u daqini, trgao sam se. Da li je sve {to mi je pri~ao o svojoj pro{losti istina? Da li je on uop{te bio Frane Kova~i} iz Splita?49 Uostalom, jesam li ja ne{to boqi? Istina, dokumentima sam mogao dokazati ono {to sam govorio o sebi, ali moje ja mu je, osim kroz usku pukotinu od{krinutih vrata prognane tame, ostalo nevidqivo. Upoznao je samo spoqa{wost, onu koju je video i pro~itao. Postali smo prijateqi, jer smo boravili u istim okolnostima, bili izloèni istim neprijatnostima, na koje ni on, ni ja nismo mogli uticati, i jer smo na isti na~in morali reagovati na opasnosti, kako bismo preìveli. Tada je to bilo sve ~ega smo bili svesni, jedini deo na{eg bi}a koji je bio realan, koji je postojao. Time smo bili povezani, ose}ali se kao celina, tako smo postali prijateqi. Bili smo prisiqeni na to. Sada je sve oti{lo u nepovrat. Ve} sada je samo uspomena. Jo{ malo, pa }e izbledeti u zaboravu. Na svetlost dana izrawaju drugi delovi na{ih li~nosti, dubqi od onih koje smo u ~asovima krize otvarali jedan drugome. To je razlog {to smo se promenili, postali druga~iji nego {to smo bili u stvarnosti, ne samo zbog teìne prilika u koje nas je gurnula sudbina. Da li je, onda, iznena|uju}e {to se nismo ni

49

U istinitost svega toga uverio sam se kasnije. Ubrzo posle rata, na putovawu za Dubrovnik, Dragica i ja smo ga poku{ali na}i u Splitu, u [enoinoj ulici broj 1. Ulica je po~iwala u podno`ju Marjana i vodila uzbrdo do wegovog vrha. Zaista, tamo su i daqe stanovali Kova~i}i, u prizemqu ku}e, s ulazom direktno s ulice. Poznavali su Franeta. Stajali su na vratima, prave}i gu`vu i kao da nas spre~avaju da u|emo. Na pitawe da li bi bismo smo mogli razgovarati s wim, dobijali smo odgovore koji nam ni{ta nisu zna~ili. Obra}ali su se jedan drugome i ponavqali pitawa. Kad bi trebalo da odgovore, nestali bi. î înilo nilo nam se da su qudi u neprilici, izvla~e se koliko mogu. U to vreme nije se mnogo ispitivalo, a jo{ se mawe odgovaralo. I nas dvoje smo bili u neprilici. Oti{li smo, ne videv{i ga. U septembru 1988. sam ga opet potraìo, iako je u to vreme trebalo da ima vi{e od osamdeset godina. Uprkos pomo}i sada{wih stanovnika podno`ja Marjana, nisam na{ao ni ulicu.

Drugi deo – RIM

247

zagrlili na rastanku, {to smo i spoqa pokazali da smo suvi{ni jedan drugome? Da li je zato tako ùrio? I daqe sam stajao i gledao za wim, preme}u}i u mislima razloge zbog kojih sam se ponovo na{ao u Rimu. Za{to, zapravo, nismo uspeli raggiungere gli inglesi? inglesi? Da li je zaista on bio presudan za moj neuspeh? Zar nisam imao {ansu da se, da sam stvarno hteo, osamostalim i napustim ih, i bez wih nastavim put ka jugu? Pre svega, niko me nije terao da se udruìm s wima. âk sam ja wih zvao. Ko bi me mogao spre~iti da sam preplivam Gariqano? Tako bi bilo mnogo bezbednije. Ko bi me mogao otkriti u mra~noj no}i, bilo u vodi, bilo na obali? Ako su se oni pretvorili u zapreke, ja sam ih sam podmetnuo. Kako je jednostavno izgovarati se na spoqne okolnosti, na koje se ne moè uticati. Da nisam sada i ja postao kao on, koji me okrivquje {to dva meseca nije bio sa svojima u Splitu? U stvarnosti, mnoge spoqne okolnosti odre|ujemo sami, biramo izme|u wih, a onda odgovornost za wihovo postojawe i izbor prebacujemo na wih same. Treba li za svaku povezanost s drugima, za ose}aj ve}e sigurnosti, mo`da varqive, pla}ati neku cenu? Zar nije najboqe da ostane{ sam i tako spre~i{ da preko prijateqa postavqa{ granice odgovornosti za vlastite postupke, ako ne èli{ da plati{? Skoro da nije bilo sumwe. Trebalo je da ostanem sam. Samo planine i vreme, Gariqano i obe armije na wegovim obalama, bile su objektivne, ve} same po sebi dovoqno te{ke prepreke, da bih smeo postavqati i druge. Ako sam ih postavio, izneverio sam na~ela na kojima se temeqio moj vlastiti karakter. Izneveravawe se obi~no krvavo osve}uje. Vitorio Veneto nije bila daleko. Samo malo skretawe na putu ka centru grada. Nije mi palo na pamet da poku{am potraìti Karmen. Zbog progla{ewa neutralnosti grada Rima, Vermahtovih komandantura sigurno vi{e nije bilo tamo. Ma kuda da su se premestile, premestila se i ona. I da sam je na{ao, imalo bi smisla samo pre nego {to smo se odlu~ili za Crveni krst. Frane sada ima u rukama ba{ ono {to bi kod Nemaca verovatno uzaludno traìo. Ve} bi moja prva poseta mogla postati opasna. Najverovatnije bi nas strpali me|u evakuisane. Otpisao sam i Mitju [vigeqa. Nije mi dao nikakvu adresu. Uostalom, ko zna gde je sada.

Le spie varcano la frontiera /[pijuni prelaze granicu/ Tako je, iz ve} izbledelog se}awa, iskrsnuo pater Pre{eren. Pre dva meseca, na putu prema jugu, nisam ga se ni setio. Sada mi je do{ao kao naru~en. U tom trenutku bio je jedini na koga sam se mogao osloniti u Rimu.

248

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nakon {to sam stekao lasciapassare za Napuq, wega mi je preporu~io pater Kazimir Zakraj{ek, OFM (frawevac), sve{tenik pri sv. Kri{tofu u Qubqani, pre nego {to je, kao ameri~ki dràvqanin, u junu 1941. godine, preko Rima, Torina i Lisabona uspeo da pobegne u SAD. On je, u vreme svog prvog boravka u SAD, od 1906. do 1927. godine, kad se vratio u Qubqanu, bio neka vrsta neslu`benog vo|e katoli~kog dela tamo{wih Slovenaca. Osnovao je, izdavao i ure|ivao vi{e ~asopisa, ~ak i slova~kih. I u Qubqani je bio jako preduzetan. Postao je predsednik tada novoosnovanog Dru{tva sv. Rafaela, koje je vodilo brigu o iseqenicima u celom svetu. Pri tome je postizao takve uspehe, da su ga nazivali „apostolom slovena~ slovena~kog kog iseqeni{tva”. Crkva sv. Cirila i Metoda, sagra|ena pored stare crkvice sv. Kri{tofa u Dunajskoj ulici, na mestu gde danas stoji betonski stub u ~ast VII kongresa SKJ iz 1958. godine, bila je wegovo delo. Izdavao je list Mi Beìgrajci, Beìgrajci, u kojem sam po prvi put oprobao svoju novinarsku sposobnost. Redovno sam izve{tavao o svim novogradwama u Qubqani. Pater Zakraj{ek mi je preporu~io da, na putu za Napuq, posetim jezuitu patera Antona Pre{erna, ne}aka nadbiskupa Antona Bonaventure Jegli~a. On }e ga o tome obavestiti na svom putu u SAD. Ako ni{ta drugo, detaqno }e mi pokazati Vatikan. Ako zapadnem u nevoqe, sigurno }e mi pomo}i da se izvu~em iz wih. Opisao ga je kao ~oveka koji je dostigao jedan od najvi{ih poloàja u crkvenoj hijerarhiji. Postao je pomo}nik generala za slovenske provincije i istovremeno delegat generalnog zastupnika jezuitskog reda u Rimu za jezuite isto~nog obreda. Upravo zbog toga mi se urezao u pam}ewe. Ni generala ni Pre{erna nema mnogo, jo{ mawe Jegli~a. Ne}e biti te{ko da ga na|em. Svaki Rimqanin mora znati za jezuite i wihovo sedi{te. Zaista, sedi{te Societas Jesu otkrio sam jo{ istog prepodneva, zapravo, oko podne. To je bila velika zgrada u gorwem delu ulice Borgo Santo Spirito, koja ju`nim lancem novih zgrada vodi kraj monumentalne aleje Via di Kon~iliamento (sada Konciliacione), od Tibra do sv. Petra. Stigao sam na pravu adresu, jer je pater Pre{eren „assistens „assistens slavicus” generala Ledohovskog, a ne ba{ general, kako sam ga oslovio. êkao sam u prostranom odeqewu za prijeme u prizemqu, kuda su me posle zvowewa, bez ikakve provere, propustili kroz portu. Zidovi su od plafona do poda bili obloèni tamnim drvetom, s drvenim stubi}ima na izbo~enim svetlijim delovima. Zid nasuprot prozoru bio je ispuwen dvospratnim masivnim ormarom za kwige, od tamnog hrasta, zatvoren brojnim pravougaonim staklima u drvenin okvirima. I plafon je bio od drveta, izra|en u vi{ebojnoj intarziji, poduprt gredama sastavqenim u obliku sa}a. Kroz tri prozora, duboko u zidu, s unutra{wim kapcima otvorenim ka wima i krilima punim ornamenata u obojenom staklu, u profilisanim du-

Drugi deo – RIM

249

ginim pramenovima padala je svetlost, kao u rudni~ko okno. Ta svetlost je bila itekako potrebna. Prostorija je bila mra~na. Parket na podu bio je od zida do zida sastavqen u pravilnim geometrijskim likovima, prekriven s vi{e tepiha. Pro{ao sam kroz samo troja vrata i ve} sam se na{ao u drugom svetu. Sve je bilo masivno, nepomerqivo. Bezvremenost i distanca od stvarnog sveta, sli~na mra~noj onostranosti doline egipatskih kraqeva, ~inile su temeq wegovog karaktera. Nigde nije bilo mona{ke skromnosti, no sti, iz svega je vejao duh aristokratije, koji je iskopao beskona~nu provaliju do svakida{weg ìvota. Takva je, zna~i, Societas Jesu. Jesu. [ta ja radim ovde? Pater Pre{eren je uz {kripawe te{kih vrata ne~ujno u{ao kroz dubok ~etvorougaoni otvor u zidu. Bio je to visoki gospodin, bez kose i malo povijen, od {ezdesetak godina. Da, pater Kazimir me je pomenuo, otada su pro{le ve} dve godine. Govorio je mirno i tiho, bez iznena|ewa mojom pojavom, kao da svaki dan ima posla s nenajavqenim gostima i kao da je ba{ iz ponavqane nesvakida{wosti formirao smirenost svog pona{awa. Mo`da gre{im? Zar nije samo jedinstvenost manastirskog ìvota, ponavqawe uvek istih obreda i molitava, sve u ta~no odre|eno vreme i istim redom, ostvarila ovakvu sre|enost telesnog i umnog postojawa, da je ni ovako nenadani doga|aj ne moè uznemiriti? Sve mu se ~inilo razumqivim. To {to poznajem patera Zakraj{eka, da mi je on pri~ao o wemu, da sam krenuo u Italiju i hteo da se probijem na englesku stranu, razlozi za takvu odluku, ~ak i to {to nisam uspeo. Toliko razumqivim da uop{te nije komentarisao, zahtevao obja{wewa ili poku{ao da me ute{i {to mi to nije po{lo za rurukom. Samo je blago klimao glavom. Bar mi se tako ~inilo. Sasvim je druga~iji od Zakraj{eka. Da li ga uop{te zanima moje pripovedawe? Jesam li mu dosadan? Dodu{e, na po~etku je i sam rekao da mu detaqno objasnim {ta sam radio na jugu. Je li o~ekivao ne{to drugo, da se nije predomislio? Ko zna s kakvim dubokim mislima se bave ovakvi redovnici i kako mu je strano i dosadno ovo {to ja pri~am. Mora da ga vre|aju i blatwavi kaput i zamazana ode}a, izgu`vana, kao da sam iza{ao iz sviwca, kao i mirisi koji me okruùju. Za{to se ipak nisam presvukao, kad sam ve} imao priliku? Kao dodatak, jo{ mora da slu{a o strahotama no}ewa pod vedrim nebom, granatirawu artiqerije i prosja~ewu kod seqaka da bismo preìveli. Po~eo sam se stideti. Za{to uop{te pri~am? Nisam vaqda na ispovesti? Zar ne bi bilo boqe da sve pre}utim? Jo{ tokom pri~awa, najbednije doga|aje sam po~eo ulep{avati i preskakati. Spavawe ispod oltara, va{qivost qi vost i dijareju sam potpuno pre}utao. Kako to da kod ku}e nisam oti{ao u {umu, ako sam se na to odlu~io u Italiji? Ovo ovde je ne{to drugo, osim toga, u {umama sam se zadràvao

250

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

neplanirano, odgovarao sam. Pod {umom je podrazumevao partizane. Dakle, pre{li smo na politi~ki teren. Sada postaje jasno u kom grmu leì zec. Ko zna kako je politi~ki usmeren? Poznanstvo sa Zakraj{ekom nije nikakva garancija, posebno {to je Zakraj{ek za na{e, slovena~ke prilike, bio sve pre nego konzervativac. Prime}ivala mu se Amerika, gde je bio poznat kao „ameri~ki Krek”. Janez Evangelist, ne Miha. U wegovom kabinetu na Du Dunajnajskoj cesti, okupqali su se uz tarok vi|eniji Beìgra|ani, tako|e liberalnog kova. Zajedno smo osnovali Savsku ~etu skauta, koji su se sma smatrali trali liberalno usmerenim. Kad smo se razmimoi{li u mi{qewu, iskqu~ili smo ga iz omladinskog prosvetnog dru{tva, ali nam to nije zamerio. înilo mi se ~ak da je bio zadovoqan, jer nas je nau~io da budemo samostalni. samostalni. Pomalo nesigurno, odgovorio sam da se partizanstvo, od narodnooslobodila~kog pokreta, kako je to izgledalo na po~etku, pretvorilo u otvoreni revolucionarni komunisti~ki pokret koji, uprkos socijalnom radikalizmu, koji me je pribliìo hri{}anskom socijalizmu, ne mogu odobravati. Ni u kom slu~aju ne bih u~estvovao u uspostavqawu boq{evi~kog sistema u otaxbini. Kad bih se odlu~io za nekomunisti~ke odrede, a koji bi pre toga morali da se osnuju, zbog agresivnosti i premo}i partizana, pre ili kasnije zavr{io bih tamo gde i domobrani, u saradwi s Nemcima. Beàwe iz situacije, u kojoj bih se, kao Slovenac, morao boriti protiv Slovenca, na ovoj ili onoj strani, izgledalo mi je kao jedino re{ewe. Na to ko }e prevladati posle rata, ionako se ne moè uticati. O tome }e odlu~ivati odnosi me|u saveznicima, a do tada je, suprotno od sveop{teg ube|ewa da }e rat ubrzo zavr{iti, o~igledno, jo{ daleko. U iskrcavawe saveznika na Balkanu nikada nisam verovao, ma kako da sam ga èleo. Englezi bi izgubili saveznika koga sada vide u Titu, toliko ga ve} poznaju. Tokom pri~awa u~inilo mi se da mu je po voqi ono {to ~uje. Nije reagovao na na~in koga sam se bojao, s lekcijom da je u vremenima, kad je u opasnosti katoli~ka vera, du`nost svakog pravog Slovenca da je za{titi od komunista. Dugo je }utao. Kad je pogledao na sat, kona~no je odlu~io. Ustao je i zamolio me je da ga izvinim za trenutak. Izgledalo je da mora na ru~ak. Posle desetak minuta pojavio se mla|i fratar, pozdravio na italijanskom jan skom i na pisa}i sto ispred mene postavio posluàvnik s ru~kom. „Izvolite, posluìte se, pater Pre{eren }e se vratiti kad zavr{ite.” Zaista se pojavio posle pola sata. Da li mi je prijalo? Izvinio se {to u prijemnom odeqewu nemaju pogodnijeg prostora za laike. Pridev „smrdqive” je ispustio. „Poznajem qude u Rimu”, po~eo je, „koje }e jako zanimati ovo {to ste mi ispri~ali. Slovence. Budite u pet sati u Kafe Berardo u Galeriji Kolona, nasuprot stuba Marka Aurelija kraj Korzoa, sedite za prazan sto, po-

Drugi deo – RIM

251

ru~ite {ta èlite i sa~ekajte. Ovde imate ne{to novca, da moète platiti. Pri}i }e vam mla|i mu{karac, re}i }e da ga ja {aqem. Slovenac je. Dok ste vi ru~ali, ja sam ugovorio sastanak. Ne znam ko }e to biti, ali moète imati potpuno poverewe. Postara}e se za vas da lak{e sa~ekate Engleze. Sigurno nemate gde da spavate. Sve }e biti sre|eno, ima}ete i novaca. Nikome drugome ne pri~ajte da ste bili na frontu. Kao da i daqe ~ekate na studije u Napuqu. Nikome ne verujte u Rimu. Svi prikupqaju podatke o svemu, sve sam {pijun. Informacije koje imate su dragocene. Pobrinu}emo se da stignu u prave ruke.”50 Od patera Pre{erna krenuo sam direktno prema Galeriji Kolona. Nisam mogao mnogo da biram. Po{to mi je postalo jasno da je moja vrednost u podacima kojima raspolaèm, o nema~kim poloàjima zapadno od Gariqana, a oni su brzo kvarqiva roba, nisam imao vremena da samostalno traìm kupce. Da postavim tezgu nasred Rima i po~nem s reklamirawem? Ne samo da nikoga ne bih na{ao, pre svega, ne brzo, nego bi Nemci pre na{li mene i pokupili zajedno s podacima. Put prema Koloni je jedini imao smisla. Kasnije mi je palo na pamet da sam mo`da mogao da odem pravo u jugoslovensku ambasadu pri Svetoj stolici, ali kona~ni rezultat se verovatno ne bi promenio, ni s obzirom na moje podatke, niti u pogledu mog kasnijeg boravka u Rimu. Bilo je rano popodne. Znao sam jo{ pre dva meseca da se kafana nalazi na uglu Via del Tritone i ulice Korzo, tako|e, bio sam u woj. Hteo sam da detaqnije razgledam kafanu i okolinu, kako bih unapred znao u kakvom prostoru i okolini }e biti sastanak. Pod spoqnim svodovima kafane bila je ~istionica cipela. „Buona sera”, seo sam na visoku stolicu na uzdignutom podijumu prema vratima i zatraìo od mladi}a svojih godina da ih o~isti i oboji. Videlo se da je iznena|en onim {to mu nudim kao cipele, ali nije komentarisao. „Dolazite s fronta”, upitao me je, dodaju}i da sam malo zakasneo, sada jo{ samo poneko stigne. Smatra me presvu~enim italijanskim vojnikom, pomislio sam. Latio se posla, trqao oko {avova zaostalo blato, namakao osu{enu koù bojom, nanosio tamnosme|u pastu na wih, ~etkao i glancao somotom. Kad je zavr{io, cipele su, i pored o~igledne iskrivqenosti, sjale kao nove. Zakucao je i nove mesingane blokeje na potpetice; ta moda, dakle, nije bila samo qubqanska. Sada me vi{e cipele

50 Izgleda da me|u rimskim jezuitima nije samo pater Pre{eren odràvao veze s obave{tajnim slu`bama. Wihov general Ledohovski je, navodno, bio „jedan pouzdani agent”, koji je imao veze s japanskom ambasadom u Rimu, a nema~ka tajna slu`ba nije mogla utvrditi kakva je bila saradwa me|u wima (W. (W. Schellenberg, U labirintu..., str. 120).

252

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ne}e odavati da dolazim iz planina. Pravi umetnik. Samo da se jo{ presvu~em. Sve nosim sa sobom u zave`qaju. Kraj jednog od unutra{wih stubova zgrade bila je trafika. Pre nego {to sam odlu~io koji ~asopis }u da kupim, zagledao sam se u izlog i na zadwoj strani ugledao kwiìcu xepnog formata sa kolor-crteòm civila koji puzi ispod ì~ane ograde, na suprotnoj strani stoje vojnici s pu{kama, drè}i ga na ni{anu. Upla{eno lice s jedne i surovi pogled s druge strane. Takva tehnika ilustracije bila je u ono vreme u Italiji jako popularna. Ve}ina dnevnih listova je na taj na~in ilustrovala svoje nedeqnike, s posebno bri`qivo izra|enim vi{ebojnim naslovnim stranicama. Gazzetino dello Sport bio je jedan od wih. Najvi{e me privukao naslov kwige. Le spie varcano la frontiera /[pijuni prelaze granicu/. granicu/. Autora nisam upamtio. Podi{la me je jeza niz ki~mu, iako nisam ba{ sasvim shvatio sh vatio zna~ewe re~i „varcano” „varcano”.. To bih mogao biti i ja, koji se vrzmam po terenu izme|u nema~kih i engleskih poloàja. Radi se o ne~em takvom. Sudbina takvih qudi je uvek ista. Naslovna stranica to jasno govori. Svakog momenta }e ga zasuti mecima. Tek tada sam stvarno postao svestan toga da sve {to sam, u vezi s nema~kim poloàjima i aktivnostima, saznao i video na Gariqanu i u wegovoj okolini, i sada to prenosim u svom se}awu, predstavqa dragocene informacije, koje bi svakome, u prvom redu Englezima, itekako dobro do{le, a mnogi bi u~inili sve da spre~e wihovu predaju. To su, svakako, Nemci. Jo{ ranije sam izradio pribliàn plan kako da obi|em jednu od uobi~ajenih tro~asovnih turisti~kih tour de ville ville,, pored Fontane di Trevi na [panski trg, stepenicama iza crkve Trinita dei Monti pod Pin~o i gradskim zidininama do Pjaca del Popolo, odakle prema severu vodi Via Flaminija, a vratio bih se preko Pjaca Augusto Imperatore na zapadnoj strani Korza, gde kod Ponte Kavour preko Tibra po~iwe da se otvara pogled na An|eosku tvr|avu, nastavio bih do Panteona, a potom kroz brojne uli~ice do Pjaca Venecija, odakle bih se vratio prema Koloni. Do pet sati imam na raspolagawu isuvi{e vremena i dovoqno svetlosti. Sada me je pro{la svaka radost. Kome me je to izru~io pater Pre{eren? Ta~nije, kome sam se razgovorom, koji je tekao u jednom jedinom pravcu, izru~io sam? Skoro da me nije mogao zaustaviti, neprekidno sam govorio, pripovedao i pripovedao. Sam je rekao da u Rimu nikome ne treba verovati. ro vati. A wemu? [ta je to trebalo da zna~i, da }e se postarati oko mene, kako bih u Rimu mogao sa~ekati Engleze? Za {ta }e se postarati? U kakve ruke }e sti}i moje informacije? U Rimu se zaista ne vidi Vermaht, ni komande s uniformisanom straòm na ulazu. Sam bog zna koliko u wemu ima gestapovskih agenata koji vrebaju qude koji varcano la frontiera /prelaze

Drugi deo – RIM

253

granicu/. Poslanstva kod Svete stolice deluju kao garancija i povezana su sa svojim vladama, savezni~ko tako|e. S druge strane, i me|u Slovencima se mogu na}i qudi koji su ube|eni da }e kona~na pobeda biti nema~ka, ali i bez toga se mnogi prodaju za novac. Zar ne bi i pater Pre{eren mogao biti jedan od wih, makar wihova veza? Da nisam svojom brbqivo{}u sam sebi namakao om~u oko vrata? Po{to je pet sati bilo jo{ daleko, hodao sam ulicom bez ciqa. Ni sam ne znam kako, na{ao sam se kraj Fontane di Trevi. Dobro da sam uop{te primetio da je bez vode i da zamazanci umesto nov~i}a bacaju u wu kutije od cigareta, opu{ke i ostalo sme}e. Razne druge stvari su mi se motale po glavi. Ho}u li biti Slovenac koga u kafani vrbuje nema~ki agent? Nemci su siguran izvor iz koga se za {pijunaù mogu dobiti neograni~ena sredstva. U Rimu im je verovatno najpotrebnija kontra{pijunaà. Da li otuda stiù sredstva koja poklawaju {iroke ruke? Za kafanu sam dobio vi vi{e {e nego {to mi treba, jo{ vi{e mi je obe}ano, bar sam tako razumeo. Po{to se nisam javio u Evakuirtenstelle Evakuirtenstelle,, sumwiv sam i bez drugih stvari. Sada mogu znati za{to se nisam javio, ~ime raspolaèm i ~ime im nameravam na{koditi. [ta ako uop{te ne bude Slovenac, ako mi pri|u dva-tri agenta u civilu i pod ruku me ubace u sivi mercedes i odvedu u zatvore gestapoa? Dokazivao sam sam sebi da znam stvari koje su op{te poznate, zna~i, nisu nikakva tajna. Svi, koji su se potucali onim planinama, sfolati i andiamo raggiungere, raggiungere, poznaju iste stvari, pa i boqe. Ima ih bezbroj. Osim toga, Englezi i sami vide preko reke, neposredno osmatraju {ta se doga|a na nema~koj strani. Zato su nas i granatirali. Izvidni~kim avionima ne moè proma}i nijedna sitnica. Nemce, skrivene pod maslinama kraj Korena i pod pomoranxama ispod Suja, sigurno su prebrojili do posledweg, zajedno s mitraqezima i topovima. Da li je dragocenost informacija i novac za wih samo mamac, za koji }u se pouzdano uhvatiti? Bedan izgled me odaje da sam {vorc, da nemam ni za hranu. Kako bi pater ina~e znao da nisam ru~ao? Me|utim, to samodokazivawe nije ba{ bilo iskreno. Poku{avao sam da obrlatim samoga sebe. Osporavao sam vrednost dragocenosti koje sam imao u ruci, kako bi mi vlastiti posao postao besmislen. Svaki oblik ube|ivawa da se radi o op{tepoznatim znawima, stajao je na krhkim nogama. Odmah bi propao, ~im bih ga samo ponovio. Neosporno je bilo samo propadawe vrednosti informacija, koje uzrokuje vreme. Ako su uop{te iole vredne, moraju odmah u ruke, u kojima }e biti od koristi. Odlagawa nema, pa makar se izlagao opasnostima. U pet sati nisam seo za prazan kafanski sto. Nisam ni u{ao. Pola sata ranije namerno sam, {etaju}i, otkrio mesto ispod spoqnog svoda pred ulazom, s koga se pruào odli~an pogled na sve koji ulaze ili izlaze. Sta-

254

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

jao sam tamo, oslawao se o zid u uglu i pretvarao se da ne znam kuda }u. Originalniji skita~ki izgled od ovog koga sam imao, ne bi mi mogao nabaciti nijedan pozori{ni kostimograf. Veliki papirni zave`qaj omnia mea mecum porto /sve svoje sa sobom nosim/, koji je skrivao cipele, samo ga je nagla{avao. Baskijsku beretku sam drào u rukama, kao da mi je dosadila bezuspe{na pro{wa. Fizionomija je morala biti originalna, jer se ni za koga od onih koji su ulazili nisam mogao odlu~iti da je Slovenac. Postajao sam, zapravo, sve izbirqiviji. Svako je mogao biti samo klopka u koju bih ja dobrovoqno upao, svako je mogao biti opasan, posebno oni koji ulaze udvoje ili utroje. [to sam vi{e posmatrao, to su mi svi gosti delovali sumwivo. Bilo je ve} dosta posle pet sati. Da odustanem, zaboravim na Pre{erna i sve {to se krije iza wega? Jo{ uvek mogu krenuti istim putem kao Frane, uz pomo} Crvenog krsta mogu sasvim legalno sti}i do Trsta. A tamo, kako bude. U najgorem slu~aju, mogu se sakriti kod Dragi~ine tetke. Tada je iz kafane iza{ao ~ovek koji nije mogao sakriti da je Slovenac, iako je bio tamnokos, malo tamnijeg tena. Kako je u{ao u kafanu, a da ga nisam primetio? Taj sigurno ne radi za Nemce, pomislio sam. Izgledao je zabrinuto, krenuo je prema Korzu, sigurno uz kafanske izloge, nisam ga mogao videti, sad se vra}a. Bojao sam se da se ne izgubi me|u qudima. Da jo{ jednom odem do patera Pre{erna? Instinktivno sam napustio svoj ugao i prosja~ku ulogu i sustigao ga pred samim ulazom. Jeste li vi onaj koga {aqe pater Pre{eren, upitao sam ga iza le|a. Da, to je on. Bio je u brizi da se nismo razmimoi{li. Upoznali smo se. Vuk, poru~nik jugoslovenske vojske, ina~e Rado Coti~. Imao je oko trideset godina. Bio je sin profesora geografije u gimnaziji u Mariboru i ro|ak mog nekada{weg profesora crtawa u Tre}oj dràvnoj gimnaziji u Beìgradu. Dobro je {to niste u{li i seli za sto, umiruje me. Pater Pre{eren u svojoj tvr|avi ìvi isuvi{e bezbedno da bi bio dovoqno oprezan. Ni{ta lak{e nego u kafani otkrivati qude koji se prepoznaju na osnovu gestova, ili nekih drugih znakova. Jeste li zapazili kakve sumwive qude dok ste ~ekali napoqu, zanimalo ga je. Zajedno smo u{li u kafanu. Nije bilo te{ko na}i prazan sto, kafana je bila pouprazna. Usledilo je kratko ispipavawe, koje je trebalo da ga uveri da sam zaista ~lan Narodne legije. Ve} je znao sve {ta sam rekao pateru pateru Pre{ernu. Razgovarate telefonom, posko~io sam. Da, samo pozovemo jedan drugog i {ifrom zakaèmo mesto i vreme sastanka. Jedva sam to prihvatio. Ako se niko ne zanima za vas, onda vas mo`da i ne}e uhvatiti. To se nije odnosilo na mene. Poznajete li profesora Jakoba [olara, hteo je da zna. Ne, nikada ga nisam video, jedva znam za wega, morao sam priznati. A Anto-

Drugi deo – RIM

255

na Kro{eqa? Odgovor je opet bio negativan. Poznajem ga samo po wegovom i Petelinovom Pregledu ob~ne zgodovine, zgodovine, koji sam, kao dopunu, kori ristio stio za maturu i ~iji je bio koautor, ali ga nikada nisam sreo. A Gosara, profesora Andreja Gosara? Da, wega poznajem, ali jo{ iz predratnih dana, dana, kad nam je na Fin`garjevoj @ingarici na Beguw{~ici drào predavawa o slovena~kim ekonomskim i dru{tvenim pitawima. Wegov Za nov druàbni red me je, osim Krekovog Socializma, najvi{e privla~io tokom gimnazijskog {kolovawa, iako mi se kasnije ~inio isuvi{e korporativisti~ki. Jeste li imali kakve veze s Nagodetom i wegovom Starom pravdom? Jo{ jedan negativan odgovor. Poznavao sam nekoga ko im je pripadao, Qubu Sirca, kolegu s prava, ali i to znam od drugih, a ne od wega. Bineta Vedama, koji me ostavio na cedilu kad je trebalo izvr{iti akciju da pobegnemo k Englezima, pre}utao sam. Jedino {ta sam mogao da mu ponudim bilo je da sam odràvao kontakte sa studentom Vilibaldom Savri~em i kapetanom Ludvikom Tro{tom, obojicom iz ulice Beìgrad, kao i da ni moj najboqi prijateq Brane Len{~ak nije bio wen ~lan. Nisam pomenuo ni sudiju Valentina Benedika, kod koga sam odmah posle diplome zapo~eo pravni~ku praksu, i koji mi je jednom prilikom sam rekao da je u Narodnoj legiji legiji (u woj je bio delegat Pravde). Ispovest je izgledala prijateqska, neslu`bena. Bio sam iznena|en {to ga nije zanimalo za{to nisam bio na Gr~aricaGr~aricama. Sam sam mu objasnio da mi je posle sloma Italije postalo jasno da su preostale jo{ samo dve mogu}nosti, saradwa s komunistima ili s Nemcima. Ne odgovara mi ni jedno ni drugo, a tre}ega nema. Ta~nije, tre}ega ima, isku{avao sam ga dva meseca, ali nisam imao sre}e. Nisam mu pomenuo da je glavni razlog {to sam bio relativno neaktivan u politici bio u tome {to sam hteo da {to pre zavr{im studije, kao i da do|em do neke boqe {kole, a sve to nije bio bezna~ajan razlog za odluku da se probijem do saveznika. Tako ne{to ga ne bi zanimalo. înilo se da sam pro{ao ispit. Verovatno zbog odre~nih odgovora koji su ukazivali na iskrenost. Da sam hteo da se ubacim kao ne~iji agent, morao bih se obezbediti i pona{ati s potrebnim referencama. Sigurno se uverio da sam mala, bezna~ajna riba, kojoj su nepoznati odnosi me|u politi~kim prvacima, posebno karijeristi~ko ribarewe me|u wima. Sada je on bio na redu da kaè {ta mene zanima. U Rimu je s mawom grupom pripadnika majora Karla Novaka, komandanta Jugoslovenske vojske u Sloveniji. Na to mesto ga je ove godine imenovao Mihailovi}, ministar vojni u londonskoj vladi u izbegli{tvu. U Rim su izbegli nakon {to je zbog partizansko-italijanskog (u napadu su odlu~uju}e pomagali italijanski oficiri sa svojom artiqerijom) razbijawa najja~eg odbrambenog poloàja u Gr~aricama (Dolewski odred), pod komandom majora Danila Koprivice, pre rata

256

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kapetana àndarmerije, ina~e Srbina, propao jedini ve}i poku{aj organizacije ni zacije nacionalisti~kog otpora protiv okupatora. Priliv slovena~kih dobrovoqaca do brovoqaca iz obe legije, Sokolske i Narodne, bio je daleko od o~ekivanog, a Slovenska legija, uprkos obe}awima, uop{te nije htela da u~estvuje. Na Orlama, iznad Lavrice, ~ak je osnovala vlastite „slovenske ~etnike”, koji koji ssu u ostali mrtvoro|en~ad. Novaka su samo smatrali slamkom za spasavawe ako se pojave Englezi. U tom slu~aju bi se gurali da crne MVAC beretke za zamene mene {ajka~ama s dvoglavim orlovima. Po nalogu Mihailovi}a i u dogovoru s Novakom, trebalo je da dobiju pomo} od Li~kog ~etni~kog korpusa iz Gorskog kotara, ali ta pomo} nikada nije stigla. Zbog napada partizana, Li Li~ani ~ani su se i sami morali povu}i iz Gorskog kotara prema Su{aku. Prekasno je donesena odluka da se Gr~arice oja~aju s nekoliko mawih slovena~kih odreda. Zbog partizanskih napada ~etnici su se morali povla~iti sa svojih odbrambenih poloàja, kako bi se spasili kao Krpan (poru~nik Joè Hlebec), iz okoline [kofje Loke (Gorewski odred) i Vuk s odbrambenog bram benog poloàja Vrh (Sv. Tri kraqa) nad @irama (Primorski odred). Oko 10. septembra napali su ih Nemci i razbili ih. U beznade`noj situaciji Novak je naredio borcima da se razi|u po ku}ama i ~ekaju daqa uputstva. êtnici s poloàja [ent Pavel (Qubqanski odred) povukli su se u Zapotok, a otuda s velikom grupom seoskih straà u Qubqanu, u naru~je Nemaca. Smestili su ih u {entjakobsku gimnaziju. Osim toga, komunisti su pre predaje italijanske vojske dobili od Italijana najvi{e te{kog oru`ja, tako da je na wihovoj strani bila i tehnika. O tome sam ne{to malo saznao iz prve ruke. Otac mi je pri~ao kako je iz Novog mesta vozio u Straù pune vagone oru`ja, koje su na pruzi preuzimali partizani. Sada ~ekaju u Rimu, nastavio je, da vide kako }e se razvijati doga|aji u Sloveniji, prvom prilikom }e obnoviti poku{aj organizacije nekomunisti~kog otpora protiv Nemaca. Sve vreme su preko Vatikana u kontaktu sa saveznicima. Sme{tni su po razli~itim hotelima u gradu, nalaze se svaki svaki put na drugom mestu, nikada svi odjednom. Saznao sam, tako|e, da su se plavogardejci kretali po Sloveniji vi{e ili mawe pod za{titom seoskih straà, bar posredno, dakle, i Italijana, da su nosili ~as MVAC bere beret tke, II,, za zavisno visno ~as {ajka~e s mrtva~kom glavom, ili ~ak s inicijalima Petra II od toga kako je zahtevao vojni poloàj. Upozorio me je da je Rim prepun nema~kih agenata, ve}ina kvesturina radi za wih, ima i komunisti~kih, na{ih tako|e, zato nikome ne treba govoriti odakle dolazim, da se ne uvalim u nevoqe. Uz pomo} italijanske policije i karabiwera, Nemci po gradu vr{e racije, kako bi pohvatali engleske agente. Mogu te pokupiti i na ulici, nestane{ bez traga i glasa. Ako si stranac, to nije nikakav problem. Kako si do{ao, tako }e{ i oti}i.

Drugi deo – RIM

257

Citta Aperta je ~ista prevara. Dao mi je adresu hotela Fjume u severnom delu Rima, odmah kraj Porta Salarija, na po~etku kraja, gde su mnoge ulice nazvane po na{im doma}im mestima. Po~iwe sa ulicom Via Izonza, zatim slede Via Cara, Dalmacija, Kapodistria, Pola, Viale Goricia, TolTolmino, prema zapadu elegantni Korzo Trieste. Soba je rezervisana, vratar ve} zna za mene. Sutra u jedanaest }emo se na}i na Pjaci di Spawa, tamo }emo se dogovoriti o svemu ostalom. Do tada neka se okupam, najedem i odmorim se, da mogu me|u qude. ôvek koji se izdavao kao Rade Coti~ – Vuk, poru~nik jugoslovenske vojske, mogao je biti i neko drugi, mogao je i da radi za nekog drugog, a ne kako je tvrdio. Istina, poslao ga je pater Pre{eren, ali i pater Pre{eren bi mogao da radi za nekog drugog, pre svega za Nemce. Ipak, posle razgogovora s Vukom, napustio me je strah da }u upasti u klopku. Sasvim sam zab zabooravio kako sam se pripremao da ga nekako isku{am. Istina, u rukama nisam imao nijednu pouzdanu kartu, jer sam o odnosima u Narodnoj legiji, wenom razvoju i, pre svega, wenom poloàju unutar Slovenske zaveze, imao samo maglovite pojmove. Vode}e qude nisam poznavao ni u legiji, ni van we. Bila mi je dovoqna orijentacija levog centralizma, na koju su bili usmereni [olar i Gosar, a {ta zapravo rade, u kakvim su odnosima s drugim vode}im prvacima, nisam imao pojma. Odlu~uju}e je bilo to {to je Vukov na~in ispitivawa i pripovedawa bio takav da ni na trenutak nisam posumwao da se pretvara. Jednostavno sam mu verovao, tako jako, da toga uop{te nisam bio svestan. Ni u jednoj fazi na{eg razgovora nije mi palo na pamet da se samo izdaje za Vuka Coti~a i da bi mogao biti neko drugi. Za mene je, jednostavno, bio to {to je rekao da jeste. Kraj wega sam zaboravio i na sve svoje dileme i sumwe koje sam imao posle posete pateru Pre{ernu. S obziroma na to da sam gajio po{tovawe prema dostojanstvenicima, kakav je bio on, kao i zato {to je, kao Slovenac, uspeo da se izdigne visoko u crkvenoj hijerarhiji, moje sumwe su bile sasvim neuobi~ajene. Razlog je mo`da bio u uro|enom nepoverewu prema qudima, koji su, bilo zbog svog karaktera, bilo zbog vaspitane smirenosti, sposobni da odvoje izraàvawe svojih misli u re~ima od pogleda o~iju i izraza lica, kao da se radi o dva sasvim odvojena procesa. Qude, ~ije se misli kriju iza pogleda o~iju i mimike, instinktivno smatram zatvorenima, zbog ~ega se i ja prema wima pona{am uzdràno. S takvim ~ovekom nikada ne bih mogao postati prijateq.51

51 Skoro pedset godina kasnije, posle izlaska petnaestog sveska Slovenskega bibliografskega leksikona leksikona,, 1991. godine, na svoje veliko iznena|ewe, saznao sam da se u septembru

258

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Pri takvom presu|ivawu nikada nisam do kraja bio ube|en da li je pravilno. Mo`da se, jednostavno, radi o razlici izme|u primitivnog i kultivisanog ~oveka. Nema sumwe da izme|u te dve grupe qudi i stupwa kultivisanosti postoji visoka pozitivna korelacija. Dodu{e, kvare je neki suprotni primeri. Sulejman Veli~anstveni je bio u stawu da na divanu tri sata, ne trepnuv{i, slu{a velikog vezira Ahmeda i da wemu, sve dok posle otpu{tawa nije iza{ao u dvori{te saraja, gde su ga opkolili nemi, nije palo na pamet da }e ga na licu mesta i bez obja{wewa zadaviti. zadaviti. Da li je takav hladnokrvni ubica mogao biti kultivisan? Savremenici su ga smatrali takvim. Danima je mogao da sedi iznad Pergamonovog oltara, razmi{qaju}i o gr~koj veli~ini i wenoj nedosti`nosti. Kod Vizantinaca je lice, na kome se tokom govora ne pomeri ni jedan mi{i}, ne trzne ni najmawi ìvac, bio dokaz pripadnosti dru{tvenoj eliti. Turci su se ugledali na wih. S druge strane, najve}i deo nau~nika, koji neosporno pripa-

1943. godine „sklonio pred gestapom u Rim i dobio uto~i{te u Vatikanu” (str. 936) dr Ciril @ebot @ebot i tamo ostao sve do oslobo|ewa. Zna~i da pater Pre{eren nije bio toliko katoli~ki, kako bi se moglo pretpostaviti. Za @ebota je sigurno znao, u Rimu se s wim, bez sumwe, susreo, ako ne i susretao, ali me nije poku{ao povezati s wim. Da li se @ebot tada politi~ki pasivizirao, ili se tako konspirativno krio? Da li je pater Pre{eren poku{avao za{tititi wega od mene, ili mo`da mene od wega? Bio sam iznena|en i zato {to sam se u vreme boravka u Charlottesville ((Virginia Virginia), ), gde sam tokom 1968/69 predavao na Graduate School, Department of Economics Univerze u Virxiniji (osnovao, kao i druga~ije, ukqu~uju}i gra|evinski, i utemeqio ga je Tomas Xeferson, jedan od potpisnika Declaration of Indenpendence), Indenpendence), s dr @ebotom vi{e puta susreo, bio sam nekoliko puta gost wegove porodice, i pre svega, wegove qubazne supruge I~e (ro|ene Korun), ~ak sam preno}io kod wih u Va{ingtonu, ali o wegovom boravku u Rimu nisam nikada ni{ta ~uo. Da li je zaista tada bio u Rimu? Po{to ga nisam li~no poznavao, nisam na wega mogao naleteti na ulici, kao na mnoge druge. Trideset pet godina kasnije, kad smo raspravqali o prilikama u Jugoslaviji, kad smo se samo neobavezno sastali, prikrivawe rimske konspiracije verovatno vi{e nije bilo potrebno. Utoliko vi{e, jer se dr @ebot, posebno u vezi sa svojom posetom Qubqani u avgustu 1968. godine, kad ga je primio tada{wi predsednik slovena~ke vlade Stane Kav~i~, nije pokazao nimalo konspirativnim (o poseti, koja je bila prire|ena mimo savezne vlasti, obavestio me preko „prijateqa”, koji je sve istovremeno prenosio wegovim neprijateqima; tako se Mitja Ribi~i~, tada{wi predsednik savezne vlade, blagovremeno ume{ao i postigao prevremeno okon~awe posete). Uza sve to, zakqu~ujem da je pater Pre{eren poku{avao za{tititi mene od wega, a ne obrnuto. Kad sam jo{ kasnije dopuwavao rukopis za ovu kwigu, saznao sam da je pater Pre{eren zavr{io jezuitsku gimnaziju u Travniku, da je posle Prvog svetskog rata vr{io visoke funkcije u Sarajevu i Zagrebu, da je bio posebno veliki prijateq Hrvata, kao i da ve} 1941. vi{e nije smeo tamo. Uprkos odu{evqewu za Hrvate, mora da je bio protivnik usta{tva. Po{to komunista sigurno nije bio, jednostavna aritmetika potvr|uje da je najverovatnije zaista {titio mene.

Drugi deo – RIM

259

daju dru{tvenoj eliti, svoje misli izraàva svim raspoloìvim sredstvima, na~inom govora i izrazom o~iju i lica, kako bi bili {to jasniji i uverqiviji. Da li su oni primitivci? Da li su qudi patentirano praznih glava, koji s najve}om ozbiqno{}u, smireno{}u i dostojanstvom pri~aju besmislice, uvijene u ambalaù lepih re~i, kultivisani? Mo`da zaista jesu. Bar na prvi pogled izgleda da pomaè Pareovo razlikovawe politi~kih i drugih elita. Kad bi iznenada umrlo sto lekara, sto filozofa, sto pesnika i pisaca, bio je uveren, Francuska bi propala kao privredna i kulturna velesila. Smrt jednog broja politi~ara verovatno bi joj samo koristila. Pa i tu politi~are treba izjedna~iti s kultivisanim qudima, {to pripadnike pravih elita gura me|u nekultivisane. îni se da se radi o karakteristici u vi{e dimenzija, koja se ne moè objasniti uz pomo} crno-belih pojmova. Za psiholo{ku raspravu nemam dovoqno znawa. Mogao bih se upitati {ta je s onima koji simuliraju neposrednost, koji ton i akcent svog govora, izraz o~iju i mimku podre|uju svesnom obmawivawu sagovornika? Da li Vuk spada me|u takve? Kako odvojiti la` od istine? Da li se mogu uo~iti? U ~emu je razlika? Te{ko bih mogao ponuditi neki besprekoran kriterijum. Izgleda da je razlika u su{tini iracionalna. Mora da postoji ~ulo koje omogu}ava razlikovawe i koji spre~ava qude da ne upadnu u klopku. Moglo bi se re}i da se takvi qudi pre ili ka ka-snije ne~im odaju. Preterivawe u prisnosti i neposrednosti, nedosled nedoslednost nost ube|ivawa, nesavladana misao u o~ima i pukotina u mimici, predstavqaju najve}u opasnost. Ipak, odlu~uju}a je sposobnost sagovornika da sve to primeti i oceni kao takvo. Verovatno se radi o elementu procesa prirodne selekcije, u kojima qudi bez odgovaraju}ih sposobnosti zaostanu u takmi~ewu, politi~kom i ekonomskom. Da li takve sposobnosti postoje, da li su zadovoqavaju}e, moèmo utvrditi samo po rezultatu. Pensione Fiume je bio u Via Bergamo, kratkoj ulici, koji s Pjaca Fjume kraj Porta Salaria vodi prema zapadu. Bio je to mawi trospratni hotel, sagra|en u redu jednako visokih stambenih zgrada, s prete`no stalnim gostima, s hranom i stanovawem. Na recepciji su znali da dobijaju novog gosta, neko je telefonom pitao da li imaju sobu i da }e gost ostati duè vremena, ali nije rekao ni svoje ni moje ime. Dobio sam sobu na drugom spratu, s pogledom na ulicu. Via Bergamo nema mnogo saobra}aja, ne}e biti biti bu~no. Kupaonica i toalet su u hodniku, kupawe se pla}a posebno, u sobi imam umivaonik s teku}om hladnom vodom. Cipele se do {est sati ujutro ostavqaju ispred vrata, mogu ih ~istiti sam, tako }u u{tedeti bak{i{. Beberin je preko puta hotela. Ve~eru i doru~ak serviraju u hotelu, sve je ukqu~eno u cenu, ru~ati mogu gde ho}u. I za ve~eru jedva obezbede potrebnu hranu. Pla}a se nedeqno. Ve} su imali Jugoslovene. Nemoj voditi

260

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ènske u sobu i budi {to ti{i. U hotelu su sve sami mirni qudi, uglavnom mu{karci samci. Za put u centar grada, dokle je najmawe pet kilometara, na raspolagawu mi je tramvaj s Pjaca Fjume po Korzu d’ d’Italia, circolare interna sinistra (unutra{wa kru`na pruga u jednom smeru), a iz grada imam paralelnu circolare interna destra. destra Samo da nema stenica i buba{vaba, pa }e sve biti dobro. Ne treba o~ekivati preveliku ~isto}u u ovom delu sveta i u vreme rata. Va{ki }u se otarasiti, sada to ne}e biti te{ko. U to vreme higijena u dowoj Italiji nije bila na posebno visokom nivou. Neprijatna iskustva imao sam ~ak i iz Padove. Briga je, dakle, bila opravdana. Stenice su ~esto vrebale na `rtvu ne samo u posteqama, nego i u tapetama na zidovima, {to je bilo ~esto u Italiji. Imao sam sre}e. Nije ih bilo. I ina~e je sve bilo ~isto, a posteqina sveà. Na redu su bile va{ke. Po podu sam ra{irio novine. S rubqa, koje sam odlagao, uprkos tome {to su se gr~evito dràle za ode}u, masovno su se odvajale i glasno odbijale od Osservatore romano. romano. Sme{no, ~ak i kod ovakve intimnosti mora biti prisutan papski osservatore osservatore!! Otkad sam napustio terase iznad Suja, nisam uhvatio priliku da se skinem i potamanim ih. U ga}ama i pantalonama vukla su se cela poqa srebrnih gwida. Stotine mladih va{ki ra|ale su dnevno. Saàlio sam se nad Franetom koji je odmah obukao novo odelo, a rubqe je ostavio da promeni kasnije. Za nekoliko dana bi}e opet tamo gde je i bio. Ve} sad se kaje. Koà je na mnogim mestima bila razjedena do krvi, ponegde pokrivena mekim krastama, sa ùto-belim gnojem ispod i oko wih. [to su rubqe ili ode}a vi{e priawali za neki deo tela, to je koà bila gore razjedena. U opisivawu doga|aja u proteklih mesec i po dana, va{ke i dijareju sam naj~e{}e preskakao. Dobar deo svakida{wice pod Monti Aurun~ima i iznad Gariqana bio je ispuwen upravo tim odvratnim neprijatnostima. Da se svakog dana, svakog sata vra}am na wih? Zbog wih je ~ak i put do Rima bio neprijatan, iako je nema~ka dozvola uklonila sve opasnosti. Najgore je bilo dok bih razgovarao s nekim, pred kim sam morao prikrivati svoju va{qivost, kao s poru~nikom Vermahta u êpranu ili paterom Pre{ernom. Nisam se mogao ~e{kati, a to je bio jedini na~in da se smiri svrab i ublaì pe~ewe ogrebotine. Bio sam kao spartanski de~ak, koga je grizla lisica, skrivena pod ode}om, a on nije smeo da se izda. Zato je prvo kupawe posle vi{e od dva meseca obe}avalo pravo uìvawe. Petroncijevi su imali primitivnu kupaonicu i retko su je koristili. koristili. Samo sam se jednom okupao u woj u vreme boravka u San \ovaniju. Kad sam sada hteo da uronim u vru}u vodu, zapekla me je, nisam mogao izdràti. Polivao sam se samo po nenagrizenim delovima koè. Po ostalim mestima

Drugi deo – RIM

261

samo sam se tapkao pe{kirom nakva{enim hladnom vodom. Trebalo je vi{e od nedequ dana da sam mogao normalno da se kupam i po{teno o~istim. Uprkos svemu tome, postao sam novi ~ovek ~im sam obukao sveè rubqe rubqe i novo odelo. Ne samo spoqa. Spoqni izgled me tada ba{ nimalo nije za zaninimao. Odlu~uju}e je bilo to {to sam na sebi ose}ao sveìnu rubqa. Otkad sam se iz San \ovanija uputio u planine, nisam se presvukao, osim ga}a. Svu odba~enu ode}u umotao sam u novine i ~vrsto povezao, planiraju}i planiraju}i da sve skupa bacim u neku pe}. U hotelu je nije bilo, u korpe za otpatke otpatke po stepenicama nisam smeo da bacim paket, da se va{ke ne razmile. Preostalo mi je samo da ga bacim na neko smetili{te kraj ulice. Pro{ao sam pored Porta Salaria duboko u park, kraj Aurelijevog zida, uzdu` Korzo d’Italia, ali nisam na{ao ni{ta {to bi mi odgovaralo. Ostavio sam ga na klupi za {eta~e, na koju sam seo na neko vreme, kako bi sve bilo mawe upadqivo. Mangupski sam uìvao u pomisli kako }e neki agent, misle}i da se radi o podmetnutoj eksplozivnoj napravi sve skupa odneti u prvu nema~ku komandu, gde }e paket s najve}im oprezom otvoriti. Nije mi palo na pamet da je paket prelagan, da bi izgledao opasno. Pomislio sam i da bi paket mogao otkriti i neki civil i kao dragoceni nalazak, pod za{titom no}i, tajno, prokrijum~ariti ku}i. Kad sam se vratio da ga bacim u grmqe, vi{e ga nije bilo. Nalaza~u vi{e nisam mogao pomo}i. Do{la je na red ve~era. U trpezariji se nalazilo dvadesetak uskih stolova za dve osobe i osim jednog, koji je ~ekao na mene, svi su bili zauzeti. Rekli su mi da na ve~eru treba da do|em bar do devet sati, ina~e bih mogao ostati bez we. Po{to dolazim prvi put, napravi}e izuzetak. Sve vreme boravka u hotelu sede}u za istim stolom. Kao za mojim, i za ostalim stolovima uglavnom je sedeo po jedan gost. Izgledalo je kao da nemaju druge brige, osim da se interesuju za mene. Kad sam pozdravio lakim naklonom, svi su uzvratili pozdrav. Kasnije se pokazalo da je, osim uìvawa u hrani, klawawe jedna od glavnih radwi koju obavqaju, i da je neguju kao nepogre{iv dokaz li~ne otmenosti i dru{tvenog zna~aja. Izuzetna pa`wa posve}ivala se razvijawu salveta, name{tenim u drvenim prstenovima, kao i ponovnom savijawu posle ve~ere. Mewali su ih jednom nedeqno. Stalne su bile i boce s pi}em, uglavnom vinom, jer je bilo najjeftinije. Posle ve~ere odnosili su ga u ostavu, a pre slede}e ve~ere opet bi se pojavilo na stolu. Da nisam zakasnio, odmah bih primetio da u vezi sa ve~erom postoje samo dva glagolska oblika, nesvr{en i trpni. Iako su svi odmah posle ve~ere bili spremni za novi obrok, toliko su po skromnosti odgovarali ratnom vremenu, taj se obred vr{io s posve}enom brigom i promi{qenim dostojanstvom, nepromewivim redosledom i doslednim izvo|ewem svakog po-

262

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

jedina~nog detaqa. Ceo dan su ga o~ekivali kao glavni dokaz svog postojawa i àlili se {to se, i pored revnosnog odugovla~ewa, svaki put iznova pokazalo da se ne moè produìti. Od stolova se dizalo s dubokim uzdasima, kad bi salvete po ko zna koji put bile opet poravnane. Ve~ere su se ravla~ile na ~itawe novina i razgovore o dnevnim doga|ajima u salonu, u koji smo se skoro kolektivno preseqavali posle obroka. Razgovori su se nepogre{ivo vra}ali na situaciju na frontu i dokazivawe za{to svakog momenta treba o~ekivati wegovo pomerawe na sever. Iako to niko nije rekao, nije bilo sumwe da su skoro svi gosti oficiri raspale italijanske armije u civilu, koji o~ekuju pomerawe fronta preko Rima na sever, kako bi mogli oti}i svojim ku}ama na jug Italije i na Siciliju. Neki od wih su bili profesionalni vojnici. Oni su nas svako ve~e iznova ube|ivali da se razdaqina od Kasina do Rima moè pre}i za svega nekoliko sati, i da bismo se ve} sutra, kad po|emo do berberina, mogli na}i na ulici me|u engleskim vojnicima. Tako je, navodno, bilo na svim frontovima. Samo {to su uvek beàli, sada, po prvi put, ne}e morati. Prema iskustvu koje sam stekao, brzi proboj Engleza smatrao sam krajwe neverovatnim, ali stru~nim ocenama nisam prigovarao. Moja odluka da i pored diplome i po~etka sudske prakse u Qubqani studiram jo{ i u Napuqu, zvu~ala im je dobro. To je jedan od najboqih univerziteta u Italiji. Sigurno imam bogate roditeqe, {kolovawe u Napuqu je skupo. Tako je postalo jasno za{to svakoj stvari posve}uju toliko vremena. Sve je obja{wavala dosada u ~ekawu kome se nije video kraj i koje je, zbog ustaqewa fronta pred Rapidom i Gariqanom, iz dana u dan prelazilo u nesigurnu budu}nost. Svaki posao je trebalo {to vi{e razvu}i, izvesti ga {to temeqitije i {to promi{qenije, da {to duè traje i da ne nastupi momenat kad ne bude imalo {ta da se radi. Od beskona~ne besposlenosti trebalo je ostvariti ose}aj da nema dovoqno vremena kako bi se sve uradilo kako treba. To sam i sam shvatio, kad sam postao svestan kako vreme u Rimu te~e beskona~no polako. [to duè doru~kujemo, to }e pre sti}i podne, {to se duè odmaramo popodne, to }e pre do}i vreme ve~ere, {to duè ve~eramo i raspravqamo o slomu fronta pred Kasinom, sutra }emo se kasnije probuditi. Kao i svuda u Italiji, postao sam avvocato avvocato.. Avokato ovde, avokato tamo. Imponovala mi je promocija od stud. iur. preko cand. iur. i dipl. iur. direktno u laskavi avvocato avvocato,, jer sam tek zapo~eo praksu za advokatskog pripravnika. Ipak su me ubrzo spustili na realno tlo, tuma~ewem da se kod wih lako postaje avokato, ni biti dottore nije ni{ta posebno, raggioniere /ra~unovo|a/ je svaki drugi, samo signore se rodi{, kao vlastelin, a ne postaje{, pa makar bio i dottore dottore.. Pravog signora ne treba oslovqavati, tre-

Drugi deo – RIM

263

ba mu samo poqubiti ruku. Signor dottore je nonsens, koji su izmislili na severu. Ni{ta ne zna~i. Tamo imaju ~ak i signore contadine. contadine. O svemu odlu~uje lu ~uje ono „e” na kraju, naglasak upravo na wemu, koje se ni do smrti ne}e na}i na kraju mog signora, tako sam ih razumeo. Petroncijevi su bili o~igledno jako obzirni kad mi to nikada nisu rekli. Kolona sigurno nikada ne}u naslediti, kao Nino. Ali pogre{io sam misle}i da mi niko nikada ne}e poqubiti ruku. Kad sam jednom, mnogo posle rata, povezao u prazni~no, sasvim crno, odelo odevenog seqaka do Katancara, „a „a Gabedana” (od Kapitana, lokalnog imena za Katancaro, koje izvire od poznatog Gran Kapitana, slavnog {panskog vojvode Fernandeza de Kordoba, koji je u wemu imao svoj {tab u borbama protiv Francuza, krajem 15. veka), jer je, kako mi je rekao, morao da ide u vi{i sud, pre nego {to sam uspeo da je izmaknem, osim dubokog naklona, u znak zahvalnosti, poqubio me u desnu ruku. Na sastanak na Pjaca di Spawa u jedanaest sati pre podne, osim Vuka, do{ao je i Iztok, tako|e oficir jugoslovenske vojske, sude}i po pona{awu, podre|en Vuku. Ime sam izmislio za potrebe ovog spisa, pravo nisam upamtio, vojni~ko tako|e.52 U{li smo u restoran, popili po jedan amaro, koji je pripretio da }e me smesta oterati od stola, i ostali na ru~ku. Ponovnog proveravawa nije bilo. Sada je bilo najva`nije da dobiju podatke o svemu vojni~ki zna~ajnom {to sam video i saznao na frontu. U {tabu su, navodno, odu{evqeni {to }e ih dobiti. Kakvom {tabu? Zar vam nisam rekao, u {tabu komande Jugoslovenske vojske za Sloveniju, bio je odgovor. Treba odmah da napi{em detaqni izve{taj o svemu {to sam video, s preciznim mestima i vremenom gde sam se zadràvao, o svim nema~kim odbrambenim poloàjima koje sam zapazio, uz procenu broja vojnika, vrsti vojske i naoruàwa, kakve aktivnosti izvode, gde i kakva utvr|ewa grade, posebno detaqno gde smo i kakve ìce presecali, kao i precizno sve o tome {ta sam saznao o Englezima na suprotnoj strani Gariqana. Doneli su mi pisa}u ma{inu, kopije nisu potrebne, jer }e izve{taj dobiti samo Stari, izve{taj ide direktno k Mihailovi}u, a otuda u London ili Kairo. Za Starog mi je odmah, bez raspitivawa, bilo jasno da se radi o majoru Karlu Novaku.53 Do jutra treba da je napisano. Imaju direktnu vezu, ali niko nije re-

Posle pregleda arhiva PRO u Londonu, to je najverovatnije bio major Albin Dràn, izgled da je podre|en Vuku je verovatno proizlazio iz ~iwenice da je obavqao administrativno-finansijske poslove, dok je Vuk bio a|utant. 53 General{tabni major Karl Novak, pre vojnog sloma na~elnik {taba Triglavskog planinskog puka, po vlastitoj izjavi britanskoj slu`bi bezbednosti ((Security Security Intelligence Liaison Office – SILO SILO)) stigao je u Rim oko 10. (prema drugoj izjavi po istom izvoru 13.) oktobra 1943. godine. Dakle, dosta posle mene. Nakon {to su propali svi wegovi odbrambeni po52

264

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kao s kim i kakvu. Radio-vezu, kakvu su imali u Sloveniji? Rado bih to bio znao, ali nisam hteo da pitam. Da misle da je korisno da znam, sigurno bi mi rekli. Ve}i deo ru~ka pro{ao je u mom pripovedawu o dogodov{tinama u protekla dva meseca. Za wih je to sve bilo jako zabavno, tako|e i proliv i englesko granatirawe, izbacivawe blata iz poplavqenih bunkera kraj Gariqana i velikodu{an poklon paket s va{qivim ga}ama {eta~u u parku na Korzo d’ d’Italia. Razo~arali su me poznavawem podru~ja po kome sam se kretao. Auzonija i Sesa Aurunka za wih su bili jedno te isto. Da sam im natru}ao kako su Englezi iz Suja granatirali San Karlo di Sesa, verovali bi isto tako kao {to su poverovali i suprotnu pri~u. Nisu imali ni najmaweg naj maweg pojma o tom delu Italije. Kakva je konfiguracija kraja, gde su planine i doline i kako teku reke, za wih su sve to bila {panska sela. Znali su samo za Monte Kasino, ali ne i da se tamo nalazi manastir. Istina, ni sam nisam imao pojma u {ta se upu{tam, kad sam se na Termini, u mra~noj no}i, ugurao u vagon, koji je trebalo da me odveze na jug, k Englezima, ali do trenutka, kad mi je plan propao, sve sam itekako dobro upoznao. Sli~no tome morala bi uraditi i ova dvojica, za slu~aj neuspeha54. Posle povratka u hotel svom ozbiqno{}u sam se bacio na posao i nastavio odmah posle ve~ere. „Oprostite, imam problema s varewem, nadam se da razumete, ujutro }u se iskupiti”, objasnio sam ostalima u hotelu. Izbeleìo sam sve {to bi moglo biti od vojnog zna~aja, {to je mogu}e kra}e i saètije, onako kako sam zami{qao da mora zvu~ati vojni~ki jezik. Sve od dalekometnih topova kraj Spiwo Saturnije, do bunkera i poplave uz Gariqano, kako je verovatno miniran, da su u vreme na{eg dolaska na zapadnu obalu na isto~noj jo{ uvek bili Nemci, da se na Monte Kasinu ne prime}uju nikakve vojne aktivnosti, da Nemaca verovatno tamo i nema,

loàji u Sloveniji, krivicu za to pripisivao je, pre svega, neu~estvovawu Slovenske legije i wenih politi~kih vo|a, razo~aran, 26. septembra 1943. godine, sa svojom qubavnicom Jovankom Kri{tof i wenom k}erkom Tatjanom, s hrvatskim paso{em na ime Jarda{, napustio je Qubqanu, s namerom da u Rimu sa~eka saveznike. Put do Trsta je zbog razru{ene pruge trajao 14 dana, dok je u Trstu izgubio vreme ~ekaju}i potrebne dozvole za put do Rima. (Zapisnik saslu{awa u Bariju, datiran sa 14. junom 1945, WO WO/12370, /12370, J–No 9905, dokument 9). Dokumente je dobio pod imenom prof. Bruno Arkadi iz Raguze (Dubrovnik). Pre odlaska privremeno je raspustio celu organizaciju Jugoslovenske vojske u Sloveniji (JVvD). Mora da je zaista bio u jakoj depresiji (K. Novak, Odporni{ko gibawe...,broj gibawe...,broj 9-10). 54 U izve{taju od 30. oktobra 1944. godine, pod naslovom „The „The Jevdjevic ‘Special Mission’ in Rome” (Jev|evi}eva ’Specijalna misija’ u Rimu), koje je SILO poslao na AFHQ (Allied Force Headquaters) PRO WO 204/12370, 204/12370, J-No 9905, dokument, redakcijski ozna~en brojem 1; taj izve{taj je i sadràj FO (Foreign Office) 371/44280, R18687) navedeno je da je Novak

Drugi deo – RIM

265

gde i kako su razme{tene nema~ke osmatra~nice, kako smo im presecali telefonske veze, kako su nas kasnije Englezi granatirali topovima, posebno detaqno opisao sam koncentraciju nema~ke pe{adije pod maslinama kraj mesta Koreno Auzonio i pod pomoranxama ispod Suja. Upozorio sam na veliki broj civila i vojnika kapitulirane vojske u planinama i opisao nema~ko ubijawe bespomo}nih sfolata na obroncima, koji se iznad mesta Santa Andrea spu{taju prema u{}u Garija u Liri. Uprkos tome {to sam jo{ ju~e potcewivao vojni~ki zna~aj ovih podataka, na kraju sam bio zadovoqan {to sam ih prikupio. Te{ko da bi ih ovako sistemati~no prikupio neki italijanski andiamo raggiungere, raggiungere, jo{ teè, da bi mogao da ih prenese Englezima. Da samo {to pre stignu u prave ruke.55 Vojni~ki najkorisni-

u novembru 1943. godine s nekoliko saradnika (Drànom, Vukom Coti~em i wegovim bratom – isti izvor, drugi dokumenti) poku{ao da se probije preko fronta do Engleza, ali im nije uspelo. To je sasvim neverovatno. Po Novakovoj ispovesti, on je iz Qubqane oti{ao u Rim da bi tamo sa~ekao saveznike. Po{to je s wim bila Jovanka Kri{tof sa k}erkom, malo je verovatno da bi ih ostavio u Rimu, jo{ mawe da bi zajedno s wima rizikovao prelazak linije fronta. Islednicima SILO rekao je da su mu dosadile intrige (u Sloveniji), èleo je (a ne poku{ao) da se probije preko fronta do saveznika, i da to nije uradio zbog Mihailovi}evog nare|ewa da se vrati u otaxbinu. Nare|ewe je, po svojoj vlastitoj izjavi, dobio na Boì} 1943. godine (K. Novak, o. c.). c.). Pored toga, u novembru 1943. godine do saveznika se iz Rima moglo probiti samo preko Gariqana, a za wega nijedan od dvojice sagovornika (kao ni drugi) nisu znali. U razgovoru sa mnom, poku{aj prelaska fronta uop{te nisu pomenu pomenuli, li, {to bi bilo neverovatno za slu~aj da je do wega stvarno do{lo. Pored toga, qudi iz iste grupe dali su o mom delovawu u Italiji podatak SILO da sam posle kapitulacije Italije poku{ao da se probijem do saveznika preko Volturna (!). Gre{ka se moè objasniti, jer je Volturno, koji se tridesetak kilometara ju`nije uliva u Tirensko more, zbog mukotrpnog savezni~kog prelaèwa sredinom oktobra 1943. godine i kasnije, bio predmet dnevnih novinskih izve{taja, tako da je bio op{te poznat. Gariqano novine u to vreme jo{ nisu pomiwale. Da je neko poku{ao da ga pregazi, ja bih verovatno znao za to. Novak je i ina~e, u drugim prilikama, rado izjavqivao da je èleo da se probije do saveznika (na primer, u septembru 1944. godine u Bolowi), ali to, osim na samom kraju, kad je ve} bilo prekasno, nikada nije ni poku{ao. Razume se, ako poku{aj nije zna~io traèwe pouzdanih osoba, koje bi ga iz Rima prevele preko granice, {to je i bilo u wegovom stilu. 55 Do danas nisam mogao proveriti, ne samo kuda i kako je odaslan izve{taj i ko ga je primio, ve} ni da li je uop{te odaslan. Na PRO nisam otkrio nijedan trag; istina, veliki deo arhiva Foreign i War Office (i posle otvarawa SOE arhiva s oznakom HS, u julu 1997. go go-dine) jo{ uvek je nedostupan, posebno obave{tajnih. Na saslu{awu (vidi prethodnu napomenu) Novak ga nije nikome pomenuo, izjavio je da je radio-vezom Mihailovi}u slao „vojni~ke podatke (pomerawa jedinica, vrste jedinica itd.)”, koje je prikupio uz pomo} „kurira i Jev|evi}a” (iz brojnih telegrama proizlazi da je takve izve{taje slao pre svega Jev|evi}). To je bio predajnik, koji je koristio u Sloveniji, a operater Ivo Briceq ga je rastavqenog doneo u Rim, gde ga je uz pomo} jednog britanskog majora, koga je u novembru upo-

266

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ja u~inila mi se informacija o Vermahtu, koji je masovno krio svoju vojsku pod maslinama u gorama izme|u Gariqana i Auzonije, kao i pod pomoranxama, neposredno kraj Gariqana. Ta informacija bi mogla biti odlu~uju}a za procenu gde bi trebalo forsirati prelaz preko Gariqana. Po{to sve lo{e brzo izbledi, a prijatna i bezbedna hotelska soba je tome pripomogla, cena, koju sam za to pla}ao, nije mi delovala previsokom. Kad zarastu ogrebotine od va{ki i kad pro|e proliv, jo{ }e pasti. Zabavqawe Vuka i Iztoka mojim pripovedawem nagove{tavalo je nove koristi od podviga. I daqe }u nasmejavati slu{aoce pri~om u kakvom su strahu bile va{ke, kad mi je voda poplavqenih bunkera pre{la preko kolena i dizala se sve vi{e. Da sam bio samo u ga}ama, zaboravi}u da kaèm. Pa jo{, kako mule nisu uspele da me prepolove, bio sam, zna~i, ~vr{}i od robija{a na Galati. Da li je mogu}e zamisliti i{ta zabavnije od cikcak tr~awa s jednog kraja proplanka na drugi, kako bih pobegao granatama razigranih engleskih artiqeraca, ili pijewe vode pod drumskim mosti}em, u koju su se pre toga olak{ali wegovi straàri? Tada sam jo{ ra~unao da legalna vlast u Jugoslaviji ne}e biti sru{ena i da }u mo}i da zbijam {a{ale na ra~un svojih italijanskih dogodov{tina. Tako|e, tada nisam mogao znati da }u proliv imati jo{ pune ~etiri godine. Verovatno bih se i sam glasno smejao ovakvim zabavnim doga|ajima da nisam postao svestan ~iwenice da sam se sastavqawem izve{taja pretvorio u pravog {pijuna. [ta ako Nemci saznaju za wega? Zabrinula me je pisa}a pi sa}a ma{ina. Doneo sam je kri{om, ali tokom ve~ere bi mogao neko da se prikrade u sobu. [ta pi{em niko nije mogao videti, jer sam otkucane listove poneo sa sobom na ve~eru. Ma{ina je sumwiva ve} sama po sebi. Kako mogu biti tako neoprezni da naru~e kucani izve{taj? Ne mogu je se otarasiti zajedno s izve{tajem. Pomagalo mi je ~itawe {pijunskih romana jo{ u vreme sredwe {kole. Napisao sam na slovena~kom stranicu i po pisma znao u Vatikanu, osposobio za rad. U sistemu ~etni~kih stanica imao je kod YOO, Vig Vig. Vig. Prvi izve{taj posle osposobqavawa za rad stanice poslao je Mihailovi}u 25. novembra (Arhiv Arhiv VII k. k. 276, fasc. 7/1, broj 11422). Ako je moj izve{taj i{ao tim putem, stigao je direktno u ruke na~elniku savezni~ke misije brigadiru Armstrongu. Radio-vezu s vladom u Kairu, posle bekstva iz Slovenije Novak vi{e nije imao i uprkos nastojawima, nije ih vi{e mogao uspostaviti. Naàlost, me|u primqenim telegramima Gorskog {taba u Arhivu VII nisam na{ao svoj izve{taj, niti ikakav znak o wemu. Iz Mihailovi}evog radio-izve{taja od 26. decembra cem bra proizlazi da je od Novaka primio pet izve{taja (broj 61 i 62, kao i 64-66), koje nisu Zbornik ... XIV/3, XIV/3, str. 260, prip. 7). Po{to je radi opse`nosti izve{taja mawe veroverona{li ((Zbornik vatno da je emitovan preko radio-veze (pre svega zbog dugotrajnog {ifrovawa), mislim da je predat iz ruke u ruku, najverovatnije preko qudi u Vatikanu, mo`da po pateru Pre{ernu.

267

Drugi deo – RIM

Dragoj Adelaidi, pogu`vao i bacio u ko{. Umetnuo sam novi list, ponovo zapo~eo „Moja draga Adelaida... ”, i ostavio ga u ma{ini. Koga bude interesovalo, u mojoj odsutnosti moè da se uveri ~emu sluì. Na sastanak na Pjaci Esedra56, u blizini Stacione Termini, zakazanim opet u jedanaest sati, doneo sam ve} lepo otkucan izve{taj. Portabl olivetti ma{inu nisam smeo poneti sa sobom. Vrati}u je drugom prilikom. Do{ao je samo Iztok. Tekst sam mu uru~io u po{ti, u koju smo u{li ba{ s tom namerom. Pregled se sastojao od povr{nog ~itawa stranica i konstatacije da su zaista iskucane. Za ne{to drugo je bilo isuvi{e mra~no. Petica. Odli~no. Morao je odmah da ode, zakazao mi je da do|em u pet sati na isto mesto, gde }e me ~ekati Vuk. Bio sam zate~en. Pripremao sam se da saznam kome je izve{taj namewen i kako }e ga predati, pomislio sam ~ak da ga uop{te ne predam, ako ne dobijem zadovoqavaju}i odgovor. Omeo me predlog da u|emo u po{tu, gde nas niko ne moè videti, za slu~aj da nas je neko pratio. Iztokovu brigu za bezbednost nesvesno sam shvatio kao dokaz da je pouzdan i on sam.

Kontraobave{tajac u {tabu JVuO JVuO U pet sati Vuk mi je saop{tio da je Stari bio jako zadovoqan izve{tajem, da mi se zahvaquje i da sam time postao ~lan glavnog {taba. Kasnije }e mi saop{titi kakvi }e biti moji zadaci. Odredili su mi mese~nu platu, vi{e nego dovoqno za ìvot u Rimu. Novac, navodno, dobijaju od jugoslovenske vlade u Londonu, sada ve} u Kairu. Tamo su u aran`manu probritanskog kneza Pavla, koji je bio regent u vreme maloletnosti Petra II, jo{ pre nema~kog napada kri{om izneli ne{to zlata iz Narodne banke. Treba da nabavim fotografiju, jer }e mi obezbediti novu li~nu kartu. U Rimu je, kako su mi objasnili, isuvi{e opasno predstavqati se kao JugosloJugosloven. Ako me Italijani uhvate u nekoj raciji, odmah }e obavestiti Nemce. Pre ili kasnije Nemci }e saznati za nas i bez toga. Kad je dobijem, iseli}u se iz pansione Fjume i potraìti novi stan. Gde god budem hteo, to je moja stvar, mogu stanovati i privatno. Novi status, koji mi je saop{ten jednostrano, kao kakvo odlikovawe koje se prima s veseqem, pobudio me je na razmi{qawe. [tabovi su mi oduvek izgledali nekako mrsko, pre svega zbog oficira koji ih ~ine. Nije bilo sumwe da se Novak nalazi u {tabu, o ostalima nisam znao ni{ta.

56

Danas je to polukru`ni trg Pjaca dela Republika.

268

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Uzgred mi je naba~eno da je bezbednije da ne znam, boqe je i da samoga sebe ne poznajem.57 O Novaku sam jo{ iz Qubqane znao mnogo neprijatnih stvari, uglavnom su izvirale iz egzaltiranog dela katoli~kih krugova. Svi su znali da je Novak bio Mihailovi}ev opunomo}enik za Sloveniju, a u polipoliti~ki nesre|enim prilikama to je bila pouzdana pozicija. Izazovna je bila i pomisao da prima{ platu od vlade iz Londona (Kaira). Ne samo zbog novca, ve} pre svega zato {to je novac potvr|ivao legalnost delovawa i formalnu ukqu~enost u savezni~ki tabor. Istina je, dakle, da je povezan s Englezima. Kojim putem dobijaju novac, odakle ga dobija vlada? Tada jo{ nisam znao da je Novak jo{ u Sloveniji dobijao velike koli~ine novca od jugoslovenske vlade u Londonu i da su ga ~ak prevozili avionima i u vre}ama izbacivali na unapred dogovorena mesta. U Rimu ga moè dobijati neposredno, ne posredno, od na{e ambasade pri Vatikanu, a ona pak, od 7.344 zlatnih poluga i 47 miliona dolara, koje je vlada jo{ u prole}e 1939. godine prenela u Englesku, odnosno u FRB u Wujorku. S druge strane, zar se nisam na taj na~in prodao, stupio u pla}enu slu`bu za ideale, koji ne bi trebalo da imaju i{ta s materijalno{}u? Sve {to je bilo povezano s politi~kim delovawem oduvek sam smatrao da je stvar dobrovoqnosti, koja nije trebalo da bude povezana s novcem. Za antiokupatorsko delovawe to bi moralo vaìti u jo{ ve}oj meri. Istina, mora{ imati nekakav dohodak, svoj ili o~ev, ako ho}e{ da preìvi{. Ovde nema ni jednog ni drugog. I najaqkaviji savezni~ki redov za svoja juna{tva dobija redovnu platu. Pune glave nenadanih doga|aja koji su me smestili u sasvim nove odnose, koje uz kontradiktorna ose}awa, od zadovoqstva do sumwi, nisam bio sposoban da sredim u doslednu celinu i dam im jedinstvenu ocenu, kora~ao sam jako sporo, zaustavqao se i okretao, pri tome sam na putu do hotela nehotice skrenuo i na{ao se na Pjaci Barberini, na po~etku ulice Vitorio Veneto. Razmi{qaju}i, pored vodoskoka Tritone, prelazio sam s jednog kraja trga na drugi, kao da uìvam u gu`vi. Saobra}aj u ovom delu grada bio je jako gust, pe{aka tako|e uvek ima mnogo. Me|utim, nisam ih posmatrao. Sluìli su mi kao bezli~na masa tela u kojoj sam se malo po malo

57

U svakom slu~aju, {tab Jugoslovenske vojske u otaxbini (u izgnanstvu) bio je jadna slika {taba koji je Novak sastavio sredinom 1943. godine, posle dolaska iz internacije, od ve}e grupe aktivnih oficira. U osloba|awu je posredovao biskup dr Roman. U tom {tabu je bio potpukovnik France Krener, zapovednik Qubqane, potpukovnik Janko Sirnik je bio zaduèn za organizaciju, major Andrej Glu{i~ za propagandu, major Ladislav Kri` za obave{tajnu slu`bu, major Albin Dràn je bio intendant. Potpukovnik Ivan Prezeq je bio oficir za vezu sa Slovenskom zavezom.

Drugi deo – RIM

269

izgubio. Tako sam mogao nesmetano razmi{qati. Pojedina~no drve}e iz te {ume kome{awa pojavqivalo se samo kad sam prelazio ulicu, ili kad bi se neki slepi pe{ak zaleteo u mene. Razmi{qawe u ovoj egipatskoj tami, uz pratwu orkestra mno{tva, pokazalo se kao po~etni~ka gre{ka sada ve} profesionalnog, u svakom slu~aju, pla}enog {pijuna. Dok sam s ivice plo~nika ispred Palace Barberini gledao prema vodoskoku, s le|a me mladi ènski glas pozdravio „Dobro ve~e – zdravo” i odmah se pored mene pojavilo lice koje je to izgovorilo. Pre nego sam postao svestan situacije, odgovorio sam isto, „Dobro ve~e”. Toliko sam uporno ponavqao italijanske pozdrave i sam sa sobom govorio italijanski, da me ni ovako iznenadna prilika ne bi mogla odati! Ni{ta se vi{e nije dalo popraviti, gre{ka je po~iwena. Umesto kiselog, morao sam namestiti qubazno lice. Na sre}u, to nije bilo te{ko, jer je Bojana, kako je rekla da se zove, bila zgodna devojka od tridesetak godina, ne{to vi{a od mene, pre puna~kog, nego vitkog stasa i okruglih obraza. Delovala je nekako materinski, iako se gusta, bri`qivo negovana kestewasta kosa, tamnosme|e ìvahne o~i i ten, ne{to tamniji od moga, nisu poklapali s tim ose}awem. Da sam je sreo na neki obi~niji na~in i u druga~ijim prilikama, sigurno bih zakqu~io da je jako lepa, tamnosme|ih o~iju, ìvahnih i qubaznih, s tenom poput breskve. U svakom slu~aju, mnogo savremeniji tip od onog kako sam zami{qao da izgleda tipi~na krupna Crnogorka, zalizane crne kose. Takav stereotip sam stvorio jo{ trideset osme godine, kad sam sa {kolskim drugom Joètom Obr{ekom, najsun~anijeg mogu}eg julskog dana izmu~io napornu strminu iz Kotora na najvi{i vrh [tiro`nik, misle}i da je Lov}en, i na susednom, ne{to nièm vrhu ugledao kapelicu Petra Petrovi}a II Wego{a od belog mermera, spustio se razo~aran na prevoj i potom uzbrdo na pravi Lov}en, niz wega u Wego{e, pa cestom do Cetiwa, sa Cetiwa u Rijeku Crnojevi}a, otuda la|om po Skadarskom jezeru do Virpazara, pa uskotra~nom èleznicom, vozom, koji se sastojao od lokomotive „Lov}en” i dva vagova, jednog teretnog i drugog putni~kog, s tri klase, vlasni{tvo nekog italijanskog dru{tva, preko planina stigao do Bara. Ne{to sli~no bih uvek poèleo za svetog Nikolu. Ipak, nikada nisam pomi{qao da }u se voziti u takvoj zgodnoj igra~ki. Otada sam bogatiji za bar tri spoznawa. Prvo, da patuqak ne moè suditi o visini velikana ~ak i kad im stane na prste, da more na engleskom zna~i plovidba (na{ jedini saputnik, u {irokim imperijalnim pantalonama i s platnenim {e{irom, uz brektawe lokomotive koja se pela na vrh gorskog lanca, kad smo ispred sebe ugledali ne{to kristalno plavo, od odu{evqewa je nezaustavqivo po~eo da vi~e „Jadranska plovidba”), i da sam postao nepogre{iv stru~wak za Crno-

270

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

gorce. Kako i za Crnogorke, te{ko bih objasnio, jer se na ulicama i javnim mestima nisu mogle videti. Na ìvahnoj plaì u Rijeci Crnojevi}a, tog usijanog julskog popodneva, bilo je bar stotinu kupa~a, me|u wima nijedne ène. Sve su bile kod ku}e i radile. Verovatno su me u stru~waka promovisale seoske devojke u Wego{ima i susednim planinskim naseqima. Po glavi su mi se vrzmale mogu}e posledice upravo po~iwene gre{ke. Ko zna ko je ona, {ta ho}e od mene, za koga radi? U Rimu je s nekim prijateqima, do{li su posle raspada italijanske vojske iz Herceg-Novog u Bari. „S vojskom?”, omaklo mi se pitawe, kad sam se setio Vini~ijevog pri~awa kakav dugi put su morali pro}i da bi preko Rijeke i Trsta u{li u Italiju. „Eto, tako”, bio je odgovor, koji nije ni{ta govorio, odmah je dodala da sada ~ekaju da se Nemci povuku daqe od Rima. Vi{e ni{ta nisam hteo da je pitam. Verovatno bih saznao da namerava nastaviti studije u Napuqu, a to me nije zanimalo, jer i sam laèm na isti na~in. Pri~ala je {ta je htela, {ta joj je odgovaralo da saznam. Ni{ta {to bi me zanimalo. Uostalom, nije me zanimalo ni{ta drugo nego da je se otarasim. [to brè, to boqe. Najverovatnije pripada ~etnicima, mislio sam. Crna Gora je u leto 1942. godine bila sva ~etni~ka. Ve} su svi pre{li, ostatke su rasterali komunisti, sli~no kao i slovena~ke. Umesto da je se otarasim, navukao sam na glavu jo{ jednog. Izdaleka se pozdravila sa starijim mu{karcem koji nam se pribliàvao. Nizak i zdepast, sa {e{irom na glavi i nao~alama. Ve} je tu i odmah se upoznajemo. To je jedan od wenih prijateqa, zapravo stric. „Kako je lepo sresti nekog od na{ih”, kaè mi. Sad sam u pravom sosu. [ta sve ne bi voleo da sazna od mene taj, kako kaè, jedan od wenih prijateqa? Jo{ pre nego mi je ispustio desnu ruku iz svojih kle{ta, po~eo je da ispituje, ja sam izbegavao odgovore kako sam znao i umeo, nude}i neke ne{kodqive, koji su mi prebrzo padali na pamet. Zbog nao~ara, ~ija jaka dioptrija ne dopu{ta pogled u o~i, deluje strano i tajanstveno, potpuno suprotno od Bojane. Dok ih bri{e, neprestano trep}e iskrivqenog lica i obrva, kao da mu smeta najja~e sunce, pri tome se jo{ kreveqi. Mrak je, ulica je jedva osvetqena. Mora da je neki advokat. Ma koliko da se trudi, starom liscu ne}u ni{ta otkriti o sebi, ni politi~ki najnaivnije stvari. Ve} mu je previ{e i podatak da sam iz Qubqane. Hteo je da deluje jako prijateqski i familijarno, ~ak o~inski, sve ga zanima, navodno samo zato da mi pomogne, ako treba. Rim, rekao je, poznaje boqe od Podgorice, odakle je rodom. Bar ne{to da je rekao o sebi. [ta ga briga gde sam dobio novi kaput. Svakako, od Crvenog krsta, i on je tamo bio. „Imate li bonove za hranu?” zanimalo ga je. „Da, imam ih”, glasio je odgovor, iako sam prvi put ~uo da se mogu dobiti. Sva sre}a {to je mrak, pa mi

Drugi deo – RIM

271

ne moè ~itati s lica da laèm. Ili mo`da moè? „Treba da idemo, zar si zaboravila”, opomenuo je stric. Zatim: „Dovi|ewa”, pa weno „Dovi|ewa.” Zna~i, obavqaju neke zadatke, ùre. Ili je to izgovor za povla~ewe, jer je primetio da me je gurnuo u preduboku nepriliku, pa sam se zato zatvorio? Kakvo dovi|ewa! Samo da ih vi{e ne vidim, mislio sam i odmah ~vrstu è èqu qu ograni~io samo na strica. Da li bismo se u gradu, kakav je Rim, mogli opet sresti? Nisam mogao odlu~iti da li da Vuku kaèm za svoju najnoviju {pijunsku majstoriju ili da je pre}utim. Ako zatreba, re}i }u mu. Za{to da mu odmah kaèm? Na slede}em sastanku, koji smo opet zakazali za ru~kom u restoranu kraj Pjaca di Spawa, neo~ekivano me je upitao da li sam se ve} upoznao sa Crnogorcima, Bojanom i wenim stricem. Dakle, zna, bilo je jasno. Wima dvoma ni{ta ne moè proma}i, po ceo dan krstare po gradu, {pi{pijuniraju svakoga koji bar malo miri{e po Jugoslaviji, objasnio mi je Vuk. Vojvoda ga dobro poznaje. Stari komunista iz {panskog gra|anskog rata, svosvojim vezama stigao je u Rim da kod vrhovnih italijanskih vojnih komandi izdejstvu stvuje je uputstva generalima u Crnog Gori, da pre dolaska Nemaca prepredaju oru`je partizanima. [ta sada radi, za{to se nije vratio sada, kad je sve zavr{eno, niko ne zna. Ista je stvar i sa Bojanom, kojoj je on stric isto toliko koliko i meni. Ne veruju da koje od wih radi za Nemce. Vojvodu sam namerno pre~uo. Nije iskqu~eno da tako nazivaju Novaka, to je bio stari ~etni~ki obi~aj. „Ovde je fotografija koju ste zahtevali, napravio sam je na èlezni~koj stanici”, ispunio sam pauzu, koja bi ina~e nastala. Hteo sam da je dam ~im sam u{ao u restoran, zato mi je odmah bila na jeziku. „Je li dobra?” „Sutra uve~e upozna}e{ se sa celim {tabom”, bio je Vukov odgovor. „Stari nas sve zajedno poziva u restoran Panteon na Pjaca dela Rotonda na proslavu prvog decembra.” Nalazio se neposredno kraj Panteona, na prilazu su se videli stubovi kao ogromna talasasta stena od klesanog mermera. Za nas je pozadi, u prizemqu, rezervisana posebna soba, mala sala. Skupilo nas se dvadesetoro qudi, saznao sam imena svih, ali nisam poverovao da su wihova. Zvu~ala su isuvi{e karantanski. Vi ste, zna~i, taj koji dolazi s fronta, dobro te je udesio, pojavio si se kao poru~en, sve }e nam koristiti, bile su glavne napomene kad sam rekao ko sam. To je, zna~i, {tab. Za ve}inu bih rekao da su gorile, samo je nekolicina po spoqa{nosti izgledala oficirski. To se i potvrdilo, kad su nas porazmestili i kad sam dobio mesto kraj Iztoka, negde po sredini. Nasuprot mene je sedeo Milko Brezigar, jedini koga sam poznavao jo{ iz Qubqane. Bio je jedan od urednika i suvlasnika Jutra Jutra,, gde sam prodao nekoliko svojih teksti}a, uglavnom prire|enih prevoda, kako bih pove-

272

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

}ao dohodak koji je, ina~e, pristizao samo od dràwa privatnih ~asova. Novakova telesna garda se, osim dvojice, koji su verovatno ~uvali straù ispred restorana, razmestila na dowem delu. Nekoliko praznih stolica li ca na suprotnom kraju stola sigurno je ~e ~eka kalo lo na neke prvake koji ba{ ne ùre. Pojavila su se samo dvojica, s jednim gorilom kao predwom straòm i ustali. li. Obojica visoki jaki qudi, jedan drugim, kao za{titnicom. Svi smo usta posebno snaàn, svom teìnom se oslawao na {tap, da se pri kora~awu zanosio oko wega. Mora da mu je noga jako ozle|ena. „Vojvoda Jev|evi}”, objasnio je Iztok. Da se po pona{awu pratilaca nije videlo ko je Novak, mogao bih pomisliti da je Jev|evi} majorovo vojni~ko ime. Na znak smo seli, on nas je pozdravio stoje}i, posebno mene i dodao, za druge, da sam ja onaj koji je stigao s fronta na jugu, ina~e znaju ve} sve. Neka sad kaù da se ne borimo protiv Nemaca. „[tab se postepeno pove}ava”, jo{ je dodao, ~ime me je uverio da se ne radi o nekoj Vukovoj {ali. Novak me je razo~arao, iako od oficira i ne treba mnogo o~ekivati. Tipi~an jugoslovenski oficir, s oholo{}u kao glavnom karakteristikom. Za{to su svi na isti na~in odbojni? Moram priznati da, zbog mladala~kih predrasuda u pogledu vojske, nisam najobjektivniji. Dobrosav Jev|evi} ne deluje hoh{taplerski, ali mora da je prevejan, izgleda kao neki bogati seoski birta{. Mnogo mawe je kultivisan, ako je uop{te kultivisan. Novak je sav u novom, sveè obrijan, elegantno odeven, u besprekornoj ko{uqi s kravatom. Odmah dokazuje da sam ga pravilno ocenio. Za uvod, kao najzna~ajniju novost, s neprikrivenim ponosom pri~a da je pro{le nedeqe bio u rimskoj operi i da su tamo bila trojica vrhovnih zapovednika: vrhovni zapovednik Italijanske republikanske armije, mar{al Gracijani, nema~ki vrhovni komandant ju`ne Italije, feldmar{al Keselring (to je postao deset dana ranije, nakon {to se krajem oktobra Hitler predomislio i, umesto Romelu, wemu poverio komandu nad celom Italijom), i vrhovni komandant Jugoslovenske vojske za Sloveniju, „moja malenkost”. Dakle, uobraèn je, i to ne malo. Zar mu nimalo ne smeta {to nema vi{i ~in? S pedeset godi go dina, na, kojima mora da je blizu, mogao bi da ga ima. Istina, jo{ tada su ga oslovqavali sa „gospodine potpukovni~e”, ~inom u koji ga je general Mihailovi} unapredio za Boì} 1943. godine. Ve~era se bila jako razvukla. Kelneri su ulazili samo na poziv. êsto ustajawe i nazdravqawe. Wegovom veli~anstvu kraqu Petru II II,, vrhovnom komandantu Jugoslovenske kraqevske vojske, generalu Mihailovi}u, Ravnogorskom pokretu, pobedi zapadnih saveznika, za ponovno uspostavqawe odreda jugoslovenske vojske u Sloveniji, {to vi{e nije daleko, svima, koji su u najteìm trenucima ostali kod ku}e, gde se bore u skladu sa svo-

Drugi deo – RIM

273

jim mogu}nostima, i tako daqe, i tako daqe. Jev|evi} je hvalio Novakove, a Novak Jev|evi}eve uspehe i sposobnosti. Usput sam saznao da je Jev|evi} bio Mihailovi}ev opunomo}enik i da je po Mihailovi}evom odobrewu upravo on u Qubqani obe}ao Novaku poja~awe wegove vojske u Sloveniji li~kim ~etnicima.58 Gr~arice su, dakle, bile wihov zajedni~ki uspeh. Ujedno sam shvatio kako je stigao u Rim. Ve} sam mislio da je stigao sli~no Boja-

58

Pod li~kim ~etnicima podrazumevao se odred od 270 ~etnika pod komandom majora Vasilija Marovi}a, kome je zapovednik dela Petsto tre}eg korpusa, potpukovnik Slavko Bjelajac, 6. septembra naredio da ide s wim u Sloveniju. Sam je, po nalogu su{a~kog Nacionalnog komiteta, otputovao na Su{ak. Korpus je pored Like, Korduna i Gorskog kotara obuhvatao i deo Slovenije, potpadao je pod li~ki ~etni~ki odred, koji je od maja 1943. bio pod komandom potpukovnika Mladena @ujovi}a. Po Novakovom pri~awu, na putu u Sloveniju stigli su do Broda na Kupi, zatim su se vratili u Srpske Moravice (K. Novak, Odporni{ko...). {ko... ). Marovi} u izve{taju generalu Mihailovi}u, s datumom od 2. decembra 1943, obja{wava da je u selu [talcari, ju`no od Ko~evja, trebalo da ih sa~eka Novak sa svojim ~etnicima, ali ga nije na{ao, iako ga je traìo sve do Ko~evske Reke (otuda do Gr~arica ima svega nekoliko kilometara). Kada je saznao za kapitulaciju, 9. septembra se vratio u Srpske Moravice (Zbornik (Zbornik..., ..., XIV XIV/ /3, str. 134). Tamo su partizani razbili ~etnike i rasterali ih. Jedan deo se sklonio na Su{ak, a kasnije na Lo{iw, gde su ih partizani, koji su u {est la|a doplovili za wima iz Crikvenice (V. Dedijer, Dnevnik... II II,, str. 419; Zbornik... II II/10, /10, str. 330), kona~no dotukli. Hteli su da pobegnu u ju`nu Italiju koju su ve} zauzimali Englezi, ali nisu svi uspeli. Na dva pomo}na broda otplovili su prema ostrvu Bi{evo. Zahvatilo ih je nevreme, tako da je samo jedan brod uspeo sti}i do Barija. Na tom brodu je bio i Bjelajac. Drugi brod se nekoliko sati borio s talasima, kona~no su uspeli da se iskrcaju kod Pesara. Tu su ih zarobili Nemci i predloìli da za wih rade razne civilne poslove. Uz pomo} jednog od oficira primili su ih u vojnu slu`bu. Kao Tre}u (hrvatsku) ~etu ukqu~ili su ih u „705. „705. Sicherungsbataillon”. Sicherungsbataillon”. Prema Jev|evi}evoj depe{i Mihailovi}u krajem novembra, ~uvali su magacin municije na aerodromu (VII (VII k. 2766, fasc. 7/1, broj 11421 – Jev|evi}evu razmetqivost dokazuje wegov dodatak pri~i da bi, na nare|ewe, magacin mogli svakog ~asa baciti u vazduh). Pre Boì}a 1943. godine, bataqon su premestili u Bolowu. Kad je otuda odlazio, ~etnike nije poveo sa sobom. Ostali su na raspolagawu italijanskom zapovedniku Bolowe. Prema engleskim izvorima, Jev|evi}, koji je s wima bio u kontaktu jo{ od Riminija, kuda je posle povla~ewa iz Qubqane u oktobru 1943. pobegao od partizana iz Rijeke i Opatije, tada im je savetovao da ne idu s bataqonom, nego da ostanu tu gde jesu, a da kasnije pobegnu na jug i probiju se do saveznika. Prema istim izvorima, to nije u~iweno. Kao grupa, ostali su zajedno do januara 1944. godine, a posle toga im se gubi trag. Neke od wih su sigurno pohapsili Nemci, dok su se drugi verovatno sklonili u Sloveniju. (WO (WO 204/12370, dokument ozna~en brojem 5). Prema neproverenim vestima, u prole}e 1944. godine vratili su se u Hrvatsku i nastavili s ~etni{tvom. Bjelajac je kasnije pre{ao u ameri~ku vojsku. Na Novakov izve{taj objavio je odgovor u londonskom The South Slav Journal (Vol Vol.. 6. broj 3, jesen 1983), u kome tvrdi „da je prema wegovim informacijama glavni krivac za nastalu situaciju u Sloveniji sam Novak” (P. Bor{tnik, Pozabqena... Pozabqena...,, str. 74-75).

274

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ninom stricu, direktno preko mora. Odnos me|u wima meni je izgledao kao da je Novak komandant, a Jev|evi} neka vrsta politkomesara.59 Saznao sam,

59

Dobrosav Jev|evi} je bio pravnik iz Nevesiwa, u isto~noj Hercegovini, ina~e ro|en u Pra~i (Rogatica). Prema britanskim i drugim izvorima, posle Prvog svetskog rata bio je saosniva~ fa{istoidne Orjune, kasnije poslanik Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribi}evi}a u jugoslovenskom parlamentu, pristalica Bogoquba Jevti}a, predsednika vlade u vreme Petra @ivkovi}a i pre Milana Stojadinovi}a, istovremeno dobavqa~ avionskih motora za vojno ministarstvo, pri ~emu je masno zaradio. Tokom leta 1943. istupao je kao Mihailovi}ev zastupnik u Qubqani, gde je, osim s NoNovakom, imao i kontakte s nekim vo|ama Slovenske legije. Ako stoji podatak o Mihailovi}evom prekidu s wim, on u Qubqani nije bio po Mihailovi}evom odobrewu, nego u nekoj drugoj, mawe prepoznatqivoj ulozi. Posle italijanske kapitulacije, oti{ao je u Italiju, gde je razvio veliku mreù uglavnom jugoslovenskih agenata, ali i Italijana, me|u wima je bilo bi lo ~ak i partizanskih oficira, koji su posle propasti Italije poku{avali da pridobiju {to vi{e ratnih zarobqenika za ~etni~ke odrede. Brinuo se i o redovnoj nov~anoj pomo}i. U tu svrhu, imao je na raspolagawu prili~no novca, raspolagao je i radio-stanicom u Padovi, kojom je pre dolaska u Rim odràvao samostalnu vezu sa saveznicima i Mihailovi}em. U Rim je stigao u novembru 1943. iz Riminija i uspostavio tesne kontakte s Novakom i saradnicima, koji su mu se kasnije pridruìli. Iz naslova izve{taja SILO „The Jevdjevic ‘Special Mission’ in Rome”, Rome”, s datumom 30. oktobar 1944. godine, koji je potpisao major D. S. Rajs, na~elnik SILO u Bariju i poslao ga odeqewu G-2 AFHQ u Kazerti (odeqewe G-2 G-2,, tako|e GSO2, ozna~ava general{tabnog oficira drugog stepena – majora), proizlazi da je Jev|evi} bio rukovodilac rimske „specijalne misije”, a u wu su spadali i svi ~lanovi Novakovog glavnog {taba u Rimu. Izraz specijalna misija odnosila se izvorno na Jev|evi}eve saradnike u raznim mestima Italije (o tome postoji poseban izve{taj SILO SILO,, ozna~en kao dokument broj WO 204/12370). Kao Mihailovi}ev opunomo}enik, za koga se izdavao, Jev|evi} se mo`da ose}ao nadre|enim Novaku, iako je Novak odlu~ivao samostalno, mada mo`da i na osnovu wegovih saveta. Ina~e, najmerodavnija je bila Novakova sekretarica Jovanka. Na ve} pomenutom saslu{awu, Novak je izjavio da je morao da kontroli{e Jev|evi}a, jer nije bio precizan u poslovawu s novcem, jer je sara|ivao s Italijanima, jer je imao tesne kontakte s „klerikalcima” i jer je sumwao da ga je izdavao Nemcima. Novak je kontrolisao i Jev|evi}eve radio-izve{taje Mihailovi}u (fakti~ki, to je ~inila Jovanka, koja je jedina poznavala {ifre), svoju radio-stanicu u Rimu nije imao (koristio je stanicu JOO, koju je Novakov telegrafista Briceq doneo iz Qubqane – telegram broj 11422 Bora-Novaka s datumom 25. novembar 1943. – VII k. 276, fasc. 7/1). Izgleda najverovatnije da je Jev|evi}, precewuju}i samoga sebe, u kontaktima s drugima (ali ne i s wim samim), ukqu~ivao Novaka i wegove qude u „svoju” specijalnu misiju. Verovatno je tako navikao. âk i izvestilac SILO pomiwe kako je „grandiloquntly” „grandiloquntly” /naduvenko/ govorio o dvojici italijanskih partizanskih oficira kao o svojim „heads „heads of my Italian network” /{efovima svoje italijanske mreè/. Verovatno je skromnost, koju sam mu pripisao pri prvom susretu proizlazila iz nedostatka ose}aja mawe vrednosti, dok je Novak svojim razmetawem verovatno agresivno prikrivao upravo taj ose}aj. Uprkos tome, islednik SILO ga je okarakterisao kao „inteligentnog, pronicqivog i ambicioznog, s mnogo li~nih kvaliteta”, dok je Novaka propratio oznakom „mnogo mawe sjajna li~nost”.

Drugi deo – RIM

275

tako|e, da je Novak u Rimu sa svojom prijateqicom Jovankom Kri{tof (ro|enom Ribar), koja je, navodno, pravi komandant {taba.60 Sto se podelio na dowi i gorwi dom. Pitawa o kojima se raspravqalo bila su razli~ita. Po{to sam sedeo na ivici gorweg doma, uhvatio sam da su glavni predmet razgovora u dowem domu bile Gr~arice, kako su bili prevareni, kao i najrazli~itije storije o tome kako su pobegli partizanima. Mora da je bilo jako sme{no, toliko su se smejali. U gorwem domu, Novak se àlio da je s Englezima sve teè, da pomo} {aqu samo jo{ partizanima, i da su Mihailovi}a potpuno izmanevrisali. Sada su na poziciji da mu i formalno okrenu le|a i kao jedine borce protiv nacizma priznaju partizane. Kod partizana imaju ~ak „brigadu” oficira za vezu, kojima rukovode êr~ilovi li~ni prijateqi. Radilo se, pre svega, o êr~ilovom literarnom li terarnom asistentu, kapetanu Bilu Dikinu, ube|enom levi~aru, koji se, kao vo|a britanske misije, spustio u Titov glavni {tab u blizini @abqaka, u Crnoj Gori, no}u, 28. maja 1943. godine, i prili~no levo usmerenom konzervativcu, brigadiru (brigadnom generalu) Ficroju Meklinu, koji se, kao vo|a slu`bene britanske misije i li~ni poverenik êr~ila, 17. septembra 1943. godine padobranom spustio blizu Mrkowi} Grada i odmah stigao u Titov glavni {tab u Jajcu. Trebalo je da zameni Dikina i uspostavi kontakte na vi{em nivou. U Kairu je, navodno, sve u komunisti~kim rukama. Za mene je to bila velika besmislica. Na slegawe ramenima, Vuk mi je objasnio preko stola da su svi Englezi u Kairu komunisti. Ni to mi nije bilo ba{ sasvim ra razumzumqivo, ali sam klimnuo da razumem. Kasnije sam saznao da se radi o tajnoj Upravi za posebne zadatke – Special (tako|e Subversive Subversive)61 Operations Executive cu tive (SOE), (SOE), sa sedi{tem u Rustem (po velikom veziru Rustem-pa{i) Buildingu Build ingu u Kairu, filijali londonske centrale istog imena. Bila je zami{qena kao „~etvrta ruka” (pored vojske, mornarice i vazduhoplovstva),

60

Jovanka Kri{tof – Mira iz Qubqane, poreklom Srpkiwa iz Gorskog kotara, bila je Mihailovi}eva obave{tajka. Raspolagala je {iframa za vezu s wim. Izve{taje je sama {ifrovala i de{ifrovala, tako da je bila neka vrsta monopoliste. Od 20. juna 1944. godine sa~uvan je wen izve{taj Mihailovi}u, koji je prikazuje kao tipi~nu ènu s jakim ose}awima, preteranim u pozitivnom smislu kod omiqenih i negativnom kod neomiqenih li~nosti. Weni izve{taji su bili za~iweni ogovarawima u jednom i drugom smeru, pisani vi{e u kozerskom, nego vojni~kom stilu. Ina~e, bila je dobar posmatra~, pre svega, nepokolebqiva u privrènosti Mihailovi}u. O Slovencima, posebno kao vojnicima, nije imala najboqe mi{qewe („Srbin uvek ostaje Srbin, a Slovenac je ono {to i wegov gospodar”, kaè u navedenom izve{taju). 61 M. Wilson, Eith Years..., Years..., str. 269.

276

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

koja u okupiranim dràvama treba da priprema sabotaè, podsti~e gerilski rat i priprema op{ti ustanak protiv Sila osovine. Posebno u Kairu i wenom jugoslovenskom odeqewu ima nekoliko ve{tih komunista, koji kro kro-je wegovo usmerewe i time uti~u na politiku britanske vlade i vojnih komandi. Novak je pri~ao da su sve mawe pouzdane i veze s jugoslovenskom vladom, posebno otkad joj predsedava profesionalni diplomata Boìdar Puri} (od 10. avgusta 1943. godine) i otkad je u Kairu (tamo je na „obostranu” èqu jugoslovenske i britanske vlade iz Londona pre{la 29. septembra, da bi lak{e pratila doga|awa u Sredozemqu). Mihailovi} je u woj zadrào mesto ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, ina~e je uglavnom sastavqena od stru~waka. Nije jasno da li uop{te postoji. Jedino je Miha Krek uvek dostiàn, on je svim srcem s belogardistima. Ako budemo hteli bilo {ta da u~inimo, mora}emo sasvim sami, bez tu|e pomo}i. Iz Qubqane, kako je rekao, stiù „ohrabruju}e” vesti. Saznao sam, tako|e, da u Rimu postoji sveitalijanski Comitato per liberazione nazionale (CLN), (CLN), sastavqen od zastupnika komunista, socijalista, liberala, hri{}anskih demokrata i stranke „akcije”, koji vodi nekada{wi predsednik vlade Ivanoe Bonomi,62 i da je Italija jo{ od 13. oktooktobra u ratu s Nema~kom. Objavila ga je vlada, koja se, pod predsedni{tvom mar{ala Badoqa, formirala pod Englezima u ju`noj Italiji. Po{to je 25. septembra, s Abruca ve} oslobo|eni Musolini, uz Hitlerovu pomo}, ta takoko|e osnovao svoju vladu, u kojoj je jedina zna~ajna li~nost bio mar{al Gracijani, a i wega je te{ko pridobio – Italija je tada imala dve vlade u isto vreme. Tako je postala razumqivija mr`wa nema~kih vojnika prema Italijanima, kako uniformisanim, tako i civilima. Niko nije govorio o Drugom zasedawu AVNOJ-a (Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije) u Jajcu, koje se odràvalo ba{ tih dana (29. i 30. novembar 1943. god go dine). Za taj zna~ajni doga|aj saznao sam tek kasnije. U suprotnosti s Prvim zasedawem AVNOJ-a, u novembru 1942. godine u Biha}u, kojem su komunisti dali dali izgled raznolikosti politi~kih usmerewa u dràvi, DruDru-

62

Neposredno posle Prvog svetskog rata (1920-21), bio je predsednik vlade. Bio je ume{an u likvidaciju Musolinija, bio je ~ak i jedan od mogu}ih novih predsednika vlade, ali se kraq nije odlu~io za wega, ve} za Badoqa. Kasnije, kad se italijanska vlada, posle oslobo|ewa Rima, u junu 1944. godine, iz Brindizija preselila u ve~ni grad, Bonomi je postao wen predsednik umesto mar{ala Badoqa – u woj su u~estvovale poznate li~nosti: {ef komunista Palmiro Toqati, koji se u aprilu 1944. vratio iz Moskve, s namerom da u smislu Narodnog fronta sudeluje u gra|anskoj vladi, socijalista \uzepe Saragat, hri{}anski demokrata Al~ide de Gasperi, grof Karlo Sforca iz SAD i filozof Benedeto Kro~e.

Drugi deo – RIM

277

go zasedawe je odredilo temeqe budu}eg komunisti~kog ure|ewa Jugoslavije: udruìvawe jugoslovenskih naroda u {est saveznih republika, oduzimawe svih nadle`nosti kraqevskoj vladi u Kairu i uspostavqawe federalne komunisti~ke izvr{ne vlasti imenovawem Nacionalnog komiteta oslobo|ewa Jugoslavije (NKOJ), kao i zabrana kraqu Petru da se vrati u otaxbinu. Otada je i Jugoslavija, fakti~ki, imala dve vlade. Ni{ta nismo ~uli ni o Teheranskoj konferenciji (od 28. novembra do 1. decembra 1943. godine). Ona je za nas zapravo bila odlu~uju}a. Na woj su êr~il, Staqin i Ruzvelt 1. decembra 1943. pod ta~kom 1 inicijalima parafirali tajni63 dogovor, po kojem }e „partizanima pomagati u najve}oj mogu}oj meri, u raznim potrebama i opremi, kao i akcijama komandosa”. Za efikasniju pomo}, 9. decembra, generalu Ajzenhaueru, koji je do tada bio vrhovni komandant savezni~kih snaga u Severnoj Africi, podredili su jo{ i ceo Balkan zajedno s Turskom, ~ime je postao vrhovni komandant Sredozemqa. Time su de facto priznali partizane za svoje vojne saveznike. êtnike u ovom dogovoru uop{te nisu pomenuli. Sve to, a posebno êr~ilova êr~ilova izjava Ruzveltu i Staqinu, da je Tito u borbi protiv Nemaca u~inio neuporedivo vi{e od Mihailovi}a, sigurno bi nas „razveselilo”. Tako|e, i bavqewe bavqewe SO SOE E u Kairu idejom da se otarasi Mihailovi}a, ~ak i fizi~ki. Prvog decembra uve~e, bilo je verovatno prerano da sve to saznamo. Saveznici su, zbog opasnosti od presretawa aviona, mesta i datume takvih konferencija konferencija posebno dràli u najve}oj tajnosti. Teheranska je bila prikrivena s dve {ifre, „Cairo Cairo Three” i „Eureka” „Eureka”. Pred kraj ve~ere svi smo ustali i s punim ~a{ama u rukama prigu{eno zapevali „Boè pravde”. Od po~etka do kraja, s „Lijepom na{om domovinom”, vi nom”, u sredini i „Naprej zastave slave” na kraju, kad je moj glas postao najja~i. Nazdravili smo kraqevini Jugoslaviji i na{em povratku u wu, posebno kraqu Petru II II.. Usledio je neoficijelni deo, do koga je do{lo najvi{e zato {to smo restoran smeli napu{tati samo po jedan, najvi{e dvojica ili trojica, u duìm razmacima. Prvi su, jedan za drugim, oti{li Novak i Jev|evi}. Da smo kome bili interesantni, pokupili bi nas jo{

63

Bela ku}a nije saop{tila dogovor ni Stejt Departmentu. Za wega je saznao tek posle rata, 4. februara 1946. godine, a saop{tio 24. marta 1947. „Svet je saznao da su se Ruzvelt i êr~il, u gra|anskom ratu s legalnom vojskom Kraqevine Jugoslavije pod zapovedni{tvom kraqa Petra, vlade u Londonu i generala Mihailovi}a, stavili na stranu Komunisti~ke partije Jugoslavije, na ~elu sa Titom, tek dve godine posle kraja rata, 8. maja 1947. godine”, kaù R. i @. Kneèvi} (Sloboda... (Sloboda...,, str. 268). Jedan od wih je o promeni britanske politike prema Mihailovi}u obavestio Kordela Hala preko ambasade u Va{ingtonu, memorandumom od 7. decembra 1943. godine.

278

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

usred ve~ere, pomislio sam. Kelneri verovatno ìve od prodaje informacija, sli~no kao portiri. Do sada su Nemcima informaciju o na{oj proslavi dostavila bar dvojica ili trojica. Ja sam oti{ao s Brezigarom.

Pospremawe u potkrovqu Prvodecembarska ve~era me podstakla na razmi{qawe. Sama proslava me nije iznenadila, od prvog razreda osnovne {kole nikad nije izostala, bilo bi mi ~udno da je nije bilo. Iako su svi bili Slovenci i svi u civilu, svest da su vojnici, posebno oficiri, onemogu}avala mi je da se ose}am kao kod ku}e. Da li je to zato {to je jugoslovenska vojska u su{tini srpska, ili zato {to je posebna kasta, odvojena od ostalog stanovni{tva, pa u kontaktima izaziva nelagodu? Osobine, koje je predstavqao Novak, imali su svi prisutni vojnici. Da li je takva svaka vojska, da li bi takva bila i slovena~ka? Vuk je bio jedini izuzetak. Nekoliko puta me pogledao, shvatio sam to, kao da se opravdava. Da li je to tako zbog moje inferiornosti, jer jo{ nisam vojnik? Pokroviteqski ton me je, bez sumwe, nervirao, ali ne samo on. U sedmom razredu gimnazije imao sam mali konflikt s wima. Kad smo se ve} razilazili s anticentralisti~kih demonstracija, policajcima, koji su nas gawali Dunajskom cestom iz grada, ispred kafane Ka~i~, pridruìli su se podoficiri. Tada mi se omakao uzvik „prokleta vojska”. Odmah su me zgrabili. Spasio me policajac, koji je najvatrenijem naredniku garantovao da }e me odvu}i direktno u zatvor. U stvari, kad smo im nestali s vidika, bez re~i me pustio. Samo se nasmejao. Sli~ne konflikte imao sam i s policajcima, ali mi nisu delovali strano. Bez ikakvog zadovoqavaju}eg odgovora, osetio sam da me je novo dru{tvo u Rimu odvelo malo predaleko. Idejno pripadawe Narodnoj legiji, za nekada{weg katoli~ki orijentisanog mladi}a, ~inilo mi se kao sasvim prirodni razvoj. Janez Evangelist Krek sa svojim Socializmom mi je mnogo pomogao u tom smislu. Edvard Kocbek, ~ije sam popodnevne kruòke u beìgradskoj gimnaziji posetio nekoliko puta, delimi~no i pod uticajem wegovih oboàvalaca, Janeza Stanovnika i Emilijana Cevca, nije me privukao, najvi{e zbog uvijenog filozofskog na~ina predavawa, koji je ostavqao mnogo logi~kih praznina, zbog kojih ga je bilo te{ko slediti. Upravo zbog oslawawa na J. E. Kreka, kao bruco{ nisam stupio ni u Danicu, a kamoli u militantnu Straù, u koju me pozivao {kolski drug Polde Tom{i~, brat jednog od vode}ih komunista i kasnijeg „narodnog heroja” Toneta Tom{i~a, iako sam u beìgradskoj gimnaziji neko vreme bio ~ak i poverenik wihovog glasila Straà v viharju. viharju. Uzgred, dijametralni ideolo{ki raz-

Drugi deo – RIM

279

laz bra}e Tom{i~ u tada{we vreme nije bila nikakva posebnost, ~esto su bra}a zbog ideologije bila spremna i da se me|usobno pokoqu, ali je pomena vredan zbog visokog Tonetovog poloàja u komunisti~koj hijerarhiji. Kad su ~etrdeset druge hteli da na univerzitet uvedu stale{ko-fakultetsku organizaciju studenata, s kolegama Ernestom Petrinom, Rudijem Bedenkom i Joèfom Pavlinom postao sam ~ak inicijator osnivawa akademskog aka demskog kluba Pravda. Trebalo je da do|e na mesto nekada{weg nepoliti~kog Dru{tva slu{ateqev juridi~ne fakultete (DSJF), koje se raspalo po~etkom rata. Sva ~etvorica smo se trudili da ga usmerimo {to je mogu}e vi{e u hri{}ansko-socijalisti~kom smislu. ^lanove levo usmerenog SKAD (Slovenskega kr{~anskega akademskega dru{tva) Zarja, li~no sam molio da nas u tome podrè. Ostavili su nas na cedilu, iako je bilo dovoqno da iz svog sedi{ta, u ju`nom krilu prizemne ku}e, pre|u preko zajedni~ke sale u sobu na severozapadnom uglu, gde se odvijao op{ti sabor (Danica i Zarja su imale prostorije u studentskom domu u Miklo{i~evoj 5, izme|u hotela Union i Qudske posojilnice, pribli`no gde je sada prazan prostor ispred Holidej In-a i zgrade biv{eg Koteksa; taj studentski dom je bio poznat, izme|u ostalog, po slici koja se prostirala preko gotovo celog ju`nog zida centralne sale, ~iji je autor bio Tone Kraq). Posledica toga je bila da su nas svu ~etvoricu inicijatora novog dru{tva iskqu~ili na samom op{tem saboru. U zapisnik nije uneseno, ali je glasno re~eno da smo komunisti~ki agenti. „Malo predaleko” me je u Rimu najverovatnije odvela upravo bezuslovna uslov na jugoslovenska orijentacija Novakovog kruga. Ona me je zbuwivala ~ak i kod organizatora slovena~ke vojske posle Prvog svetskog rata, zakqu~no s Majsterovim borcima, posebno {to su se neki skoro takmi~ili u upoupotrebi srpskohrvatskog. Moje slovena~ko nacionalno usmerewe dobijalo je jake injekcije od [kerp~evog {en~urskog pokreta (Anton [kerbec, kapelan u [en~uru, kasnije dekan u Krawu), koje je po~etkom tridesetih godina vodilo ka slovena~kom autonoma{tvu i ~ak separatizmu. Posebno jak utisak imale su na mene {en~urske demonstracije protiv beogradskog centralisti~kog reìma u maju 1932. godine, o kojima sam informaciju dobio iz prve ruke. Zahtev Slovenske Slovenske qudske stranke (SLS), objavqen 31. decembra 1932. (tzv. Slovenska deklaracija, poznata kao Slovenske punktacije), za ekonomsku i kulturnu samostalnost Slovenije unutar Jugoslavije, spajawe celokupnog slovena~kog nacionalnog prostora u jednu politi~ku jedinicu i temeqite socijalne mere s naglaskom na seqake i radnike u vreme centralisti~ke diktature kraqa Aleksandra i wegovog predsednika vlade, generala Petra @ivkovi}a, do koje je do{lo posle raspu{tawa parlamenta u januaru 1929. godine, bio je najodlu~niji poku{aj Slovenaca da do-

280

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

|u do „samouprave”, kako smo to tada nazivali. Postao je nekakav katalizator slovena{tva, posebno jak, jer je izazivao nasilne protivmere vlade, kojima su bile raspu{tene katoli~ke prosvetne i omladinske organizacije, a predsed sednik nik SLS dr Anton Koro{ec interniran je (u januaru 1933. godine), naj najpre pre u Vrwa~ku Bawu i Tuzlu, a kasnije na Hvar (do ubistva kraqa u oktobru 1934. godine). U slovena~kim gradovima, posebno u Qubqani, koristili smo svaku priliku za demonstracije protiv Beograda, posebno protiv simbola srpskog centralizma, Petra @ivkovi}a. Kad je 5. juna 1937. godine, u okviru svoje predizborne „letwe turneje po Jugoslaviji” stigao u posetu pristalicama JNS (Jugoslovanska nacionalna stranka) u Qubqanu, uprkos gustom policijskom kordonu, oholog, u blistavoj generalskoj uniformi, jo{ na èlezni~koj stanici, zasuli smo paradajzom i jajima, mu}kovima tako|e, vre|aju}i ga da je diktator, centralista, fa{ista i sli~nim qubaznim izrazima. Tako je bilo tokom ve}eg dela vo`we; u crnoj limuzini, zasutoj jajima, stigao je na Kongresni trg, gde je uve~e u Kazini prisustvovao okupqawu svojih pristalica. Ispred Kazine su se demonstracije ponovile ponovile ve}om èstinom. Na Marijinom trgu (sada Pre{ernovom), ispred fraweva~ke crkve, napala nas je policijska kowica. Divio sam se prekomurskim prekomurskim {kolskim drugovima, kako se spretno i neustra{ivo bacaju kowima pod noge i u momentu ih, zajedno s policajcima, obaraju na zemqu. îwe îwenica {to je u vreme moje saradwe s Novakom ba{ taj Petar @ivkovi} bio jedan od najuticajnijih jugoslovenskih oficira u izgnanstvu, izme|u juna i septembra 1943. godine ~ak i ~lan vlade, pa jo{ povrh svega Trifunovi}eve (kao radikal, i Trifunovi} je bio centralista), koju sam, uprkos tome, smatrao svojom, govori do kakvih je sve neprirodnih veza dolazilo tokom rata pod uticajem boq{evi~ke opasnosti. Trata kod Velesovog, odakle je moj otac i gde sam proveo na raspustima nekoliko najlep{ih mladala~kih dana, bilo je s mojim polustricem izuzetno {irokih vidika, Napotnikom (Franc Grilc), bliskim saradnikom poslanika Ivana Brodara, wegovo jako upori{te. Zbog {en~urskih doga|aja, Brodar i [kerbec su odgovarali na sudu za za{titu dràve u Beogradu i bili osu|eni. Zato ne iznena|uje {to sam jo{ u tre}em razredu osnovne {kole zbog „neprimerenog” pona{awa tokom pevawa dràvne himne bio „nagra|en” da deset puta prepi{em celu stranicu dugog teksta Sveti Sava iz ~itanke, i {to me je u ~etvrtom razredu Tre}e dràvne gimnazije u Vegovoj, profesor dr Lavo êrmeq, zbog nepo{tovawa pri slu{awu wegove àlopojke povodom ubistva kraqa Aleksandra I u Marseju, 9. oktobra oktobra 1934. godine, o{amario pred celim razredom. Nisam bio svestan toga ~ime sam pokazao nepo{tovawe koje ga je tako razbesnelo. Verovatno je u tome bio

Drugi deo – RIM

281

moj problem. Ina~e me je ve} duè vreme imao na piku. Jo{ u niòj gimnaziji naredio mi je da se upi{em u Sokol. Da se ne predomislim, u sokolski dom na Taboru pratio me {kolski drug Vid Bratov{. Ni te iste ve~eri nisam izdrào do kraja, masovna gimnastika mi se ~inila ne samo suludom, nego i odvratnom, zbog jakog mirisa ma{inskog uqa kojim su mazali parkete i oznojenih golih tela. Ni kasnije nisam pre{ao prag te lepe Fabijanijeve zgrade. Moje me|uratno jugoslovensko usmerewe bilo je radi toga daleko od jejeenesarskog (danas bismo rekli jugoslovenarskog), koje je bilo karakteri karakterististi~no za studente Jadrana i Jugoslavije i koje je politi~ki predstavqala predstavqala JNS (Jugoslovanska nacionalna stranka). Bila je sli~na Koro{ecovoj, koju sam izuzetno po{tovao. Utilitarizam mi je bio glavni motiv – budu}i da nisam bio optere}en Austrijom, a time i nekriti~kim posleratnim divqewem Srbima – verovatno ~ak i vi{e nego Koro{ecu. Izraèno re~ima teorije igara, moglo bi se re}i da sam poloàj Slovenije u Jugoslaviji video kao u~e{}e u igri s pozitivnim ulogom, pre svega u nacionalnom, pa i privrednom pogledu. Jugoslavija mi je predstavqala jak branik, sposoban da upravo na zadwoj odbrambenoj liniji zaustavi proces vi{e od hiqadu godina duge germanizacije Slovenaca, dok je istovremeno mawe razvijena sredina drugih delova dràve omogu}avala Sloveniji brì privredni razvoj. Svakako, ne i garantovala. Uslov je bio stvarawe sposobnih rukovode}ih slojeva, koji u Austriji, delimi~no i zbog neprestane nacionalne asimilacije, nisu mogli da se formiraju. Posebno veliki nedostatak ose}ao se u privredi, gde smo bili ba{ slabi. Skoro iskqu~iva ukqu~enost u jedno jedino kulturno podru~je bila je, po [olaru, glavni razlog. Propa{}u [estojanuarske diktature i nastankom Ma~ekove Velike Hrvatske, ododstrawene su glavne nacionalne i privredne opasnosti srpske hegemonije, iako Slovenija, osim u administrativnom, nije bila samostalna ni u kom pogledu. Jo{ u vreme rata federativno ure|ewe posleratne Jugoslavije postalo je prakti~ki neosporno. Slovenska zaveza ga je, jo{ u oktobru 1942. godine, prihvatila u svoj „Skupni narodno-politi~ki program vseh Slovencev v okupirani domovini”. Mihailovi} intimno nije podràvao federativno ure|ewe, me|utim, o tome je odlu~ivala (izbegli~ka londonska) vlada, a wen predsednik Slobodan Jovanovi} mu je jo{ u 5. decembra 1942. godine poru~io da bi federacija „najvi{e odgovarala za smirivawe srpske osetqivosti, koja je posledica usta{kih pokoqa”.64 Prihvatio ga je i ~etni~ki, isprva nestra-

64

R. i @. Kneèvi}, Sloboda... Sloboda...,, str. 55.

282

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

na~ki politi~ki organ, tzv. Centralni nacionalni komitet (CNK), sastavqen uglavnom od srpske opozicije, a osnovan po Mihailovi}evom uputstvu jo{ u avgustu 1941. u Beogradu. CNK je najpre vodio izrazito antihrvatski usmereni Mihailovi}ev politi~ki savetnik, advokat Dragi{a Vasi}, ugledni pisac i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba u Beogradu (predsednik je bio Slobodan Jovanovi}). U jesen 1943. godine Mihailovi} je imenovao tro~lani Izvr{ni odbor CNK (pored Vasi}a, tu je bio dr Stevan Moqevi}, advokat iz Bawa Luke i ~lan Samostalne demokratske stranke, SDS, Svetozar Pribi}evi} i dr Mladen @ujovi}, ~lan Jugoslovenske republikanske stranke, JRS). Sve uticajniji je postajao ne{to mawe antihrvatski usmereni Moqevi}, ali je i wemu, kao i Vasi}u, politi~ki ciq bila velika „homogena” Srbija u velikoj Jugoslaviji. U woj bi ostalo sasvim malo mesta za Hrvatsku. Tako je federativnost posleratne Jugoslavije65 predvi|ena vi{e nego asimetri~no. Nasuprot woj, teritorija Slo-

65 Federativno ure|ewe dràve formalno je prihva}eno tek na tzv. Svetosavskom kongresu od 274 delegata demokratskih stranaka (JRZ nije pozvana) i dugih li~nosti u selu Ba, pod Suvoborom u Srbiji, od 25. do 28. januara 1944. godine. Ime je dobio po sv. Savi, ~ija slava pada u to vreme; po okon~awu, kongres su nazvali i „ba{ki”. Sazvali su ga na inicijati jativu vu predsednika vlade Boìdara Puri}a, dok je pripreme vodio dr @ivko Topalovi}. Slovena~ke politi~ke stranke zastupao je predratni poslanik JNS, industrijalac Anton Krej~i iz Maribora, koji je, kao izbeglica, ìveo u Srbiji. Od savezni~kih oficira prisustvovao je kapetan SAD Xorx Musulin, dok britanski brigadir Armstrong nije èleo u~estvovati. Posle jednoglasno prihva}ene rezolucije, koju je u saradwi s posebnim odborom izradio dr Topalovi}, Jugoslavija bi trebalo da bude sastavqena od tri federalne jedinice, Srbije, Hrvatske i Slovenije (tj. bez Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, iako se dr Topalovi} zauzimao za BiH). Jugoslavija je trebalo da bude obnovqena u etni~kim granicama Srba, Hrvata i Slovenaca, kao minimum prihva}eni su zahtevi delegacije SHS na mirovnoj konferenciji posle Prvog svetskog rata u Parizu. Unutar pojedinih federalnih jedinica, pokrajinama s posebnim ekonomskim, kulturnim, socijalnim i ostalim interesima, trebalo bi da pripadne autonomija. Po dr Adamu Pribi}evi}u, „Ideologija Draìnog pokreta” (R. Kneèvi}, Kwiga..., II II,, str. 36), prihva}eno je pravo Hrvata i Slovenaca na „vlastitu vojsku s hrvatskom, odnosno, slovena~kom zastavom, ali sa znakom dràvnog jedinstva na wima.” Velikosrpskim idejama Vasi}a i Moqevi}a je odzvonilo. Federativna Jugoslavija trebalo bi da ostane ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, s dinastijom Kara|or|evi}a na ~elu. U uvodnom govoru, Mihailovi} je osudio glasine da vojska ili on sam stremi ka uvo|ewu vojne diktature, kao i zahteve za kolektivnom odgovorno{}u za ratne zlo~ine ({to se odnosilo na Hrvate). Kongres je osudio komunisti~ku neustavnu promenu dru{tvenog ure|ewa i izrazio nezadovoqstvo britanskom podr{kom „komunisti~koj akciji”. Izrazio je neograni~enu veru u savezni~ku pobedu i istovremeno prihvatio Atlantsku povequ kao svoju. (@. Topalovi}, Na Ravnoj..., str. 229-234). Po vremenu u kojem se odràvao, ne moè se prevideti da je kongres bio zakasneli odgovor na drugi AVNOJ. Pitawe, koji od wih je realisti~nije predvideo ure|ewe nacional-

Drugi deo – RIM

283

venije bi se vi{e nego udvostru~ila, pre svega na ra~un Italije (zajedno s Istrom) i Austrije, kao i Ma|arske. Prema nekim planovima, trebalo bi da u {irokom jezi~ku izme|u Austrije i Ma|arske dopre sve do Slova~ke, ~ime bi po teritoriji i broju stanovnika bila ve}a od Hrvatske. Uop{te gledaju}i, Mihailovi}ev pokret je bio naklowen Slovencima. Ne{to zbog predratnog Mihailovi}evog slu`bovawa u Sloveniji (posle maja 1937. godine bio je na~elnik Dravske divizijske „oblasti” u Qubqani, od aprila 1938. do aprila 1939. komandant Trideset devetog pe{adijskog puka u Cequ) i brojnih poznanika koje je stekao u woj (me|u wima in`. Janka Ma~kov{eka, koji je tokom rata bio zastupnik „napredwaka” u Slovenskoj zavezi), ali pre svega, jer je u velikoj Sloveniji video mogu}nost realizacije zamisli o velikoj Srbiji. âk je i kapetan Hadson shvatio da se radi o SrboSloveniji.66 U svom proglasu „Srbi, Hrvati i Slovenci” od 16. novembra 1941. godine, Mihailovi} kao zadatak Slovenije navodi da se „udruèna protiv zavojeva~a osveti za nasilne progone na{e bra}e s doma}e grude i da ponese narodnu zastavu na So~u i Gospu svetu”. Za mladog slovena~kog „separatistu”, to je bilo vi{e od nadoknade za potpunu slovena~ku dràvnu samostalnost, jer nije bilo nikakvih garancija da bi nam ona donela Primorsku. Uprkos tome {to je monarhisti~ko ure|ewe bila pretpostavka dràvnog ure|ewa, ekonomski i socijalni program ~etnika bio je zasnovan mnogo vi{e socijalisti~ki, nego u smislu socijalnog kapitalizma. V. \ureti} ne gre{i mnogo kad kaè da je „Draà Mihailovi} osu|ivao stare, od naroda otu|ene reìme, napadao politi~ke stranke i gospodske generale i obe}avao demokratsku revoluciju pod rukovodstvom niìh oficira i qudi iz naroda”.67 Takav program nije bio toliko posledica proruskog usmerewa, posebno jakog kod Vasi}a, kao socijalisti~kog pogleda na dru{tveno ure|ewe, posebno izrazitog kod dr @ivka Topalovi}a, predsednika Soci-

nih odnosa u Jugoslaviji, zahtevalo bi posebnu raspravu. HSS se nije protivila. U sporasporazumu izme|u zastupnika dr Ma~eka i generala Mihailovi}a, prvi su u posebnoj ta~ki izjavili da HSS sa simpatijom simpatijom prati rad CNK, posebno posle Ba{kog kongresa po~etkom 1944. \onlagi}, onlagi , Yugoslavia..., str. 188). Priznawe potrebe za saradwom stranaka u pokregodine ((\ tu, vodilo je do osnivawa Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDNZ). Za predsednika je izabran dr @ivko Topalovi}. Tako je na ~elu Mihailovi}evog politi~kog pokreta bio socijalista, koji je predstavqao antiboq{evi~ku opoziciju partiji sve vreme izme|u dva rata. Skoro da nema broja Proletera u kojem ga neki partijski prvak nije napao. Naàlost, „zajednica” nije nikada zaìvela. Dr Topalovi} je u{ao i u tro~lano rukovodstvo CNK, pro{ireno na trideset ~lanova. 66 PRO HS 5/930, Hadsonov izve{taj iz juna 1943, Series A. A 67 V. \ureti}, Saveznici Saveznici... ... I,, str. 32.

284

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

jalisti~ke stranke Jugoslavije, koju je osnovao u decembru 1921. godine, kao odgovor na sovjetizaciju KPJ na vukovarskom kongresu. Prema Moqevi}evom projektu „Homogena Srbija” od 30. juna 1941. godine, trebalo bi da „rad bude temeq, ciq i smisao svakog ~oveka, a kapital sredstvo... ~iji glavni vlasnik treba da je dràva. I privatni kapital je narodno vlasni{tvo i mora biti pod za{titom i kontrolom dràve”.68 I vo|e Narodne legije, s Gosarom na ~elu, bili su socijalno jako osetqivi i ~ak socijalisti~ki usmereni, zagovarali su stale{ko dru{tveno ure|ewe. Po analogiji s telom, dru{tvo su zami{qali kao organizam, sastavqen od staleà, u kojoj svako vr{i svoju unapred odre|enu ulogu. Kao i telo, i dràva treba da ima glavu, ruke i noge, wom treba da te~e krv i sli~no. Radilo se, zapravo, o korporativnom shvatawu dru{tva, kakvo je u Italiji uspostavio fa{izam. Idejnih prethodnika za takvo shvatawe bilo je mnogo, najtipi~niji je bio A. [efle svojim delom Bau und Leben des sozialen Kö Körpers. rpers Put u katoli~kom svetu prokr~ila mu je enciklika Rerum novarum pape Lava XIII (1891), koja je esnafsko ure|ewe dru{tva prenosila iz feudalnog sredweg veka u savremenost. Enciklikom Qudragesimo anno (1931) Pija XI XI,, postala je „velika poveqa socijalnog ure|ewa”, ta~nije korporativizma. Dru{tvena mobilnost u takvom ure|ewu bila je nepotrebna. Qudi se ra|aju sa svojim funkcijama u dru{tvenom telu, svakome je unapred odre|ena wegova posebna uloga, stale` kojem pripada. Podela rada, koja neizbe`no postoji, organske je prirode, sposobnosti se prenose iz generacije u generaciju usavr{avaju}i se, svaka mobilnost zna~i wihov gubitak. Takav je prirodni poredak u dru{tvu, iza wega stoji Voluntas Dei, Dei, kao temeqni princip u terminologiji Ale{a U{eni~nika. Moje neslagawe s takvim shvatawem bilo je vaqda jako pragmati~ne prirode. Kao {to mi je o~eva profesija kao osnovno{kolcu izgledala kao ne{to najvi{e {to bih mogao posti}i u svom ìvotu, ìvot u vi{oj gimnaziji postavqao mi je je ograni~ewa u, ina~e sasvim nedefinisanim, ambicijama za ne{to zna~ajnijom ulogom u dru{tvu. Ve} u sedmom i osmom razredu gimnazije, posebno na pravu, dobio sam ose}aj da mogu prevazi}i granice „prirodnog poretka”, pa makar bi iza wih stajala bo`ja voqa. Na ~etvrtoj godini prava, u neforsiranom fini{u, pretekao sam sve kolege, i one kojima je prirodni poredak garantovao pripadawe eliti, od bogata{kih sinova nekada{wih K. u K. Gehajmrata, preko pabir~ara po Majerovom leksikonu, koji su agresivno briqirali svakodnevnim sticawem znawa iz wewega, do kinder{tube poznavalaca glavnih evropskih jezika. Milan [kerq,

68

R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... II II,, str. 1 sl.; Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 1-10.

Drugi deo – RIM

285

najdosledniji logi~ar na fakultetu, ina~e profesor trgova~kog prava, svojim ocenama me je podstakao da postepeno prevladam uro|eni i vaspitawem usa|eni katoli~ki ose}aj inferiornosti u odnosu na dru{tveno etablirane {kolske drugove. I profesor radnog prava Stojan Baji~ mi je u tome pomagao. Stale{ko ure|ewe, kako su ga ideolozi stale{kog ure|ewa prenosili iz sredwovekovnog esnafskog dru{tva u savremenu ekonomiju, trpelo je od poraàvaju}e gre{ke, spretno prikrivene. Svesno, ili nesvesno, nije va`no. Sredwovekovni staleì u svojoj unutra{woj strukturi nisu sadràva drà vali nikakve suprotnosti, koje se jo{ za vreme ìvota pojedinca ne bi pretvorile u socijalnu harmoniju. [egrt, koga je majstor uzeo na zanat i drào ga u nemilosrdnoj pokornosti, nad kojom je bdeo pomo}nik, posle uspe{nog napredovawa i sam je postajao pomo}nik i u ruke dobijao deo vlasti, na kraju je i sam mogao postati majstor. S aspekta celog ìvota, nije bilo nikakvog konflikta, svako je u svoje vreme mogao posti}i isto {to i drugi. U savremenim korporacijama takve mogu}nosti ne postoje. Radnik ostaje radnik, izgledi da postane preduzetnik ili menaxer su neznatne, da postane kapitalista, ~ista iluzija. âk ni pionirsko razdobqe ameri~kog dru{tva nije bilo izuzetak. U suprotnosti sa sredwovekovnim esnafom, savremena korporacija ostaje konfliktna dru{tvena tvorevina. Preko svih korporacija ~lanstvo se neizbe`no diferencira na najamnike i poslodavce, bez pomena vredne mobilnosti izme|u dve klase i jedinstvenih interesa unutar wih. Moderno stale{ko ure|ewe negira tu ~iwenicu, ne èli ili ne moè da je vidi, pravi se kao da ne postoji. Objektivno, postoji poku{aj da internalizacijom konfliktnosti to ure|ewe izgubi svoj klasni karakter. Nekonfliktna harmonija unutar staleà je svakako prividna, nerealna, time prikriva u sebi elemente svog vlastitog raspada. Smatrao sam da su konkurencija, takmi~ewe, borba sposobnosti, najadekvatniji temeqi za organizaciju qudskog dru{tva. Poloàj u dru{tvu svako bi trebalo da stekne na osnovu tako pokazanih sposobnosti, ne toliko na temequ rada, koliko na wegovim rezultatima, a nikako na osnovu nasledno-organskog pripadawa staleù, ili pak po pre|a{wem blagoslovu nekog tradicionalnog dru{tvenog autoriteta. Da bi bio uspe{an, rad mora te}i u obliku borbe preko slobodnih mehanizama, a ne putem unapred izvedenih kanala. Me|utim, od dve krajnosti, u kojima sam mogao da se razvijem, uvek sam odbacivao klasni oblik borbe, posebno u formi revolucije, jer uni{tava sve dru{tvene vrednosti. Borba mora biti individualna, dru{tvo treba da garantuje „„eqality eqality of opportunity” /jednake mogu}nosti/ svemu i svakome. Re{ewe problema, dakle, nisam video u uspostavqawu diktature proletarijata, ma kako da sam se slagao s dijagnozom klasne ana-

286

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

lize. Mnogo prihvatqivije mi je bilo atomisti~ko dru{tvo Adama Smita, kojim vlada „invisible „invisible hand” /nevidqiva ruka/ ekonomskog i politi~kog trì{ta, o ~ijem delovawu i vrednovawu pojedinci odlu~uju samo posredno, sre dno, svako glasom, koji mu pripada kao izolovanom kupcu, odnosno, prodavcu, na politi~kom popri{tu jednostavno, kao ~oveku. Budu}i da takvo trì{te ne nastaje samo po sebi, autonomno, treba onemogu}iti nastajawe grupa, koje wegovo delovawe preusmeravaju u parcijalnu korist, pre svega, sve ga, svih vrsta monopola, ekonomskih i politi~kih, „grupa mo}nika”, kako ih je nazivao moj, ~e{ki vaspitan, profesor Albin Ogris. Politi~ke stranke su isto tako monopoli, kao karteli i koncentrisani kapitali u privredi. To su, dakako, idejne osnove liberalizma. Da mu se pribliìm politi~ki, osim katoli~kog nasle|a spre~avalo me je, pre svega, jugoslovenarstvo tada{wih liberala (JNS – „jeenes-arstvo”) i istovremeno wihova socijalna neosetqivost. Tako|e, ako je zaista atomisti~ko, trì{te ne daje optimalne socijalne rezultate. Deo qudi, zbog wihove nezadovoqavaju}e sposobnosti, ponekad i samo zbog nedovoqne bezobzirnosti, odgurne na materijalnu, dru{tvenu i kulturnu marginu. Takvima treba omogu}iti pristojan ìvot, wima i, pre svega, wihovim porodicama. Pri tome nije neophodno da se polazi od Smitovih „sentiments „sentiments of sympathy” /ose}awa simpatije/, koja u interesu socijalnog blagostawa ~ak i najuspe{nijeg pojedinca, wegovog ose}awa pripadawa zajednici, bez obzira na ekonomske rezultate, zahtevaju brigu o neuspe{nom ~oveku. Ako ni najuspe{niji nisu sposobni da sagledaju svoje interese, dru{tvo mora voditi ra~una o mawe uspe{nima. Tu je intervencija dràve na mestu. Nagodetovu Staru pravdu, koja se kasnije u celini prikqu~ila Narodnoj legiji, smatrao sam dovoqno neoptere}enom, kako korporativizmom, tako i jugoslovenarstvom, a socijalnog naboja imala je toliko da bi se mogla mogla uzeti u obzir kao korisna dopuna Narodnoj legiji. Istina, privla~io me nacionalisti~ki ekspanzionizam organizatora Pobratima, prof. Antona Ovena, koji je, sli~no Petru Kozleru, pre skoro sto godina,69 slovena~ke gragrani nice ce postavqao visoko u Ture, ali, kao nerealnog, morao sam ga odbaciti u korist jugoslovenstva.70 Kao najtemeqitiju obradu pitawa slovena~kih

69

Mislim na Kozlerov „Zemqovid Slovenske deèle” iz 1853. godine. Austrijske vlasti su zaplenile prvo izdawe, a Kozlera optuìle za izdaju. 70 Prof. Oven se kasnije pridruìo Narodnoj legiji. Godine 1942, na sli~an na~in kao {to je Medve{~ek poku{ao mene, partizani su wega namamili u {umu, gde su ga, po svoj prilici, likvidirali (vidi i Arhiv MNZ, spis 300-2/ZA).

Drugi deo – RIM

287

granica, ~iji je autor bio dr Nagode, tada nisam znao. Kao referat, pod nanaslovom „Na{e granice”, napisao je u prvoj polovini 1943. godine, po na naruxruxbi Napredne delovne skupnosti i Slovenske zaveze. Inèwer Ma~kov{ek ga je poslao u [vajcarsku, a otuda je stigao u London. Naàlost, Pravda je, kao i mnogi bogata{i i intelektualci toga vremena bila opsednuta „salonskim komunizmom”. Po{to su neki weni ~lanovi stizali iz sovjeto tofilskog filskog univerzitetskog Slovenskog kluba, ili su bili bar wegove pristalice, to i nije bilo ~udno. Evo jedne zanimqivosti bez komentara: po glavnim moskovskim dnevnicima, wena glasila su se nazivala Pravda i Izvestja Izvestja. Pravda je zami{qala dràvu u neuporedivo ve}oj ulozi od one koju je zahtevala ekonomska i socijalna optimalizacija delovawa trì{ta. Zauzimala se za podràvqewe celokupne proizvodwe, osim malih preduze}a u trgovini i zanatstvu, i ~ak seqa~kih imawa, kao i za uvo|ewe centralisti~kog planirawa u rukovo|ewu privredom. Prihvatala je ~ak i mogu}nost da se Jugoslavija ukqu~i u Sovjetski savez. Ako pre|emo preko ovog posledweg – tako ne{to ni komunisti nisu izgovarali naglas – time je, dakako, na~elno odbacivala trì{ni mehanizam kao bezli~ni dru{tveni regulator i zagovarala dràvni totalitarizam. Zna~ajni podsticaj su verovatno bila li~na stremqewa za vla{}u vode}ih ~lanova, pre svega Nagodeta. Zato je bila toliko samosvesna, svoj „socijalni program” neskromno je ponudila komunistima kao model prema kojem bi za wih izradila wihovu viziju posleratnog ure|ewa slovena~ke dràve, a politi~ki tako naivna da nije uvi|ala da je vuku za nos s jedinim ciqem, da je podrede, kao i druge slovena~ke politi~ke grupe ukqu~ene u OF. Uz Sovjetski savez, kao ìvi prototip dru{tvenog raja na zemqi, wihove vizije su im bile sasvim nepotrebne. Takva razmi{qawa, za koja sam u Rimu imao dovoqno vremena, kao i podsticaja, bila su mi potrebna da sam sebi potpuno razjasnim svoje mesto u tada{wim idejnim tokovima, da blagovremeno postavim ko~nice u nepoèqnom pravcu i odstranim iz pravca èqenog razvoja. I u intelektualno vrednosnom razvoju o~igledno je potrebna saobra}ajna policija. ôveka mogu zavesti neo~ekivane okolnosti, pa i trenuta~ne koristi koje mu se iz wih nude. Posebno stoga {to je jako komotno izgovarati se na wihovu objektivnu datost, iako je i ona delimi~no, ponekad i u celini, subjektivno odre|ena. Na Gariqanu sam dobio nekoliko dobrih lekcija. Ako se ~ovek uistinu nehotice na|e u neo~ekivanim okolnostima, u wima naj~e{}e ostane zbog neodlu~nosti; ona mu je najprikladnija, jer mu nudi priliku za izgovor da se u takvim okolnostima ionako nije dalo ni{ta u~initi. Bi}e najboqe da okolnosti nastale mojim dolaskom u Rim svesno uzimam kao privremene.

288

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Hugo Berman Sutradan mi je Vuk saop{tio da je u Rimu, u kome vrvi od najraz najrazli li~i~itijih obave{tajaca, najzna~ajnija dobra kontraobave{tajna slu`ba i da je upravo ona wihova slaba ta~ka. Upade u na{e informacije treba onemogu}iti jo{ tu, u Rimu. Pre nego {to Stari odlu~i kako }e to posti}i, èleo bi da ~uje moje mi{qewe. Moli me da izradim referat, u kojem }u obraditi di ti kontra{pijunaù sa svih strana i posebno naglasiti specifi~nosti kojje treba uzeti u obzir u ovda{woj situaciji. ko Zahtev je bio na samoj granici ozbiqnosti. Na prvodecembarskoj proslavi sam shvatio da ceo {tab, do posledweg gorile, zna {ta sam radio u planinama i kakav izve{taj sam o tome napisao, a sada treba da se pravim duhovit u vezi sa za{titom na{ih informacija, treba da znam {ta da u~inimo da ne do|e do „upada u wih”. Ba{ tamo su mi pokazali decembarski broj wihovog lista Sloboda ili smrt, smrt, u kojem je na prvoj stranici objavqen ~lanak „êtnik Pribina se vra}a s ju`nog fronta” s naduvenim izve{tajem {ta sam sve radio u korist saveznika. Izgovarao sam se da nemam nikakvih ni kakvih iskustava, da sam na Gariqanu bio sa ciqem da ga pre|em, a ne da prikupqam podatke, da su se, takore}i, sami prikupqali oko mene i da prava s tim nemaju nikakve veze. Ni{ta nije pomagalo, ni zlobna primedba da {tab li~i na druìnu brbqivaca i da je boqe da se postaraju za megafone, fo ne, kako bi se daqe ~uli. Me|utim, dok sam razmi{qao, sinule su mi neneke ideje. Tako sam prihvatio zadatak. Iskoristio sam priliku da ne{to vi{e saznam o Novaku, koji je bio general{tabni major jugoslovenske vojske. Sliku sam kasnije dopuwavao razgovorima raz govorima s drugima. Op{te mi{qewe je bilo da je, uprkos odbojnom prvom utisku, izuzetno sposoban, kako oficir, tako i organizator. Mihailovi} nije pogre{io kad ga je izabrao za svog komandanta za Sloveniju. Na po~etku organizovawa antiokupatorskog otpora, nudio je saradwu komunistima,71 tada se jo{ protivio mobilizaciji za pruàwe oruànog otpora. U

Prema Novakovoj izjavi islednicima engleske obave{tajne slu`be SILO {taba zdruènih snaga za Sredozemqe (AFHQ (AFHQ G-2 Section), Section), na saslu{awu 14. juna 1944. u Bariju, zajedno s Vekoslavom Bu~arom, koji je jo{ u avgustu 1941. godine u ku}i Jovanke Kri{tof u Qubqani odràvao radio-vezu s Draòm Mihailovi}em (Bu~ar je Novaka upoznao s Jovankom, Srpkiwom s Korduna; pre se nisu poznavali), uprkos ratnom stawu izme|u ~etnika i partizana u Srbiji, sastao se u decembru 1941. godine s Kidri~em i Mederndorferom i postavio nekoliko uslova za saradwu, me|u wima i zahtev da u svojim ilegalnim novinama i radiju vi{e ne napadaju Mihailovi}a, kojih se Kidri~, uprkos pristaku, nije drào (WO WO 204/12370, I-No I-No.. 9905, dokument 9, str. 3). 71

Drugi deo – RIM

289

jesen 1941. godine, zajedno s kowi~kim pukovnikom Radovanom (Jakom) Av{i~em bio je kod Mihailovi}a na Ravnoj gori,72 i on se sloìo s wegovom taktikom antiokupatorskog otpora. Zato ga je postavio za na~elnika svog {taba. Av{i~, koga je zbog vi{eg ~ina imenovao zapovednikom Jugoslovenske vojske za Sloveniju, kasnije je prekr{io zakletvu i pridruìo se partizanima.73 Vrhovni {tab jugoslovenske vojske proglasio ga je dezerterom i oduzeo mu ~in pukovnika i sva odlikovawa. Posebno dobro je Novaka poznavao Vuk, jer su mnoge akcije zamislili i izveli zajedno. Po wegovom uverewu, osnovni Novakov ciq, koji se, svakako, poklapao s Mihailovi}evom strategijom otpora, bio je da drì pod oru`jem jako uve`bano i opremqeno jezgro oficira, koje bi se, pod wihovom komandom, u povoqnom trenutku, brzo pro{irilo na nekoliko hiqada qudi i udarilo po Italijanima, odnosno, Nemcima. Pomalo maglovita bila je èqa da se to desi uz bok saveznika, na primer, uz wihovo mogu}e iskrcavawe u Istri, iako su s tom mogu}no{}u ra~unali i partizani i, razumqivo, pla{ili je se, kao i Nemci. Me|utim, ta èqa je, ve} prvom prilikom, tokom leta i jeseni 1943. godine, zbog priprema za druge operacije i posebno zbog Ruzveltovog suprotstavqawa, ostala neispuwena. U takvim okolnostima, Novak je bio osu|en na poku{aje uspostavqawa upori{ta, koja bi bila u stawu da se brane, kako od Nemaca, tako i od partizana. I pre Gr~arica, pod udarcima partizana, upori{ta su se osipala, pri ~emu je krivica bila, pre svega, u nedostatku saradwe i suprotstavqawu katoli~ko usmerenih delova Slovenske zaveze. Posebno ga nisu podnosili Straàri i ~lanovi Katoli~ke akcije, jer su se suprotstavqali obnavqawu Jugoslavije. Suprotnosti su i{le toliko daleko, da su u februaru 1943. godine pripremali ubistvo Novaka i nekoliko wegovih najbliìh saradnika; nekoliko Novkovih qudi je zaista ubijeno (npr. kapetan Joè Lesjak, koga su ubili seoski straàri u Bizoviku jo{ 3. novembra 1942. godine). I zavist je morala imati svoju re~, jer ni wegovi najgori neprijateqi nisu mogli negirati da je bio sposoban i neumoran vojni organizator. Wegova nesre}a je bila u tome {to je hteo da u svoje ruke preuzme

72

Oko 25. novembra. Na putu za Ravnu goru do{lo je do neprijatnog ispada. U selu Struganik, kod Mionice, u ku}i udovice vojvode Mi{i}a, legendarnog srpskog vojskovo|e iz Prvog svetskog rata, posetili su wegovog sina, majora Aleksandra Mi{i}a. Major je Av{i~a, koji je bio wegov zapovednik u kowi~kom puku, optuìo za dezerterstvo. 73 Na navedenom saslu{awu na SILO SILO,, Novak je okrivio Av{i~a da je prisvojio novac koji je trebalo da sluì za organizovawe mihailovi}evskog pokreta u Sloveniji. Radilo se o novcu, koji su zajedno s nekada{wim banom Maru{i~em i in`. Sernecem dobili od londonske vlade. I ta dvojica su se pridruìla partizanima.

290

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

i politiku. Zbog politi~kih ambicija, svojom vojni~kom pronicqivo{}u ~esto je bio u sukobu, ~ak i sa Slovenskom legijom. Napustili su ga mnogi iz Slovenske legije, a on je iz svog {taba iskqu~io wene predstavnike. Tako su mu verni ostali samo Sokolska i Narodna legija. One su bile jako skromne po broju ~lanova, posebno Narodna, ali su dale glavninu wegovim jedinicama u Gr~aricama. Me|utim, u tome nije bilo doslednosti, ve} se radilo o nena~elnom taktizirawu, u kojem je svako hteo da sa~uva {to je mogu}e vi{e svoje samostalnosti, a time i zna~aja, dok grana na kojoj je sedeo nije postala prejako zase~ena. Kad je slomom fa{izma nastupila op{ta politi~ka nesigurnost, ra~unalo se i s mogu}no{}u iskrcavawa Engleza u Istri, bilo je sve vi{e kandidata za prelazak u odrede jugoslovenske vojske. Slovenska legija mu je odjednom ponudila nekoliko stotina ~etnika, no, zbog nezaboravqenih konfrontacija i sama je organizovala nekoliko ~etni~kih odreda (npr. na Orlama kod Qubqane). Mesec dana pre kapitulacije Italije, Slovenska zaveza je odlu~ila da mimo Novaka i Mihailovi}a organizuje svoje odrede redovne jugoslovenske vojske, koje je nazvala Slovenska narodna vojska, a za komandanta je odredila potpukovnika Ernesta Peterlina. Sve skupa bilo je jedno slepilo.74 Da bi Novak oja~ao i bez wih, poku{ao je da se ispomogne ~etnicima iz Gorskog kotara, ali u tome nije uspeo. Premda je, uprkos padu Gr~arica, hteo da u~estvuje u odbrani Turjaka, spre~ili su wegov dolazak. Tek kad je situacija postala beznade`na, molili su ga da preuzme komandu. Odbio je, jer je odgovornim smatrao komandanta Slovenske legije, Peterlina. Pored toga, Peterlinu je zamerio {to nije prisko~io u pomo} ~etnicima u Gr~aricama. Tokom nekoliko dana uradio sam, u celini „isisao iz prsta”, kako bi to rekao profesor Ogris, seminarski rad o kontra{pijunaì, koji bih kasnije mogao pro{iriti u diplomski, ako ne i u doktorsku tezu. Vuk ga je ovla{ pregledao, rekao da je, po wegovom mi{qewu, „sasvim u redu”. Iz pogleda sam mu ~itao da je iznena|en {to se o tom predmetu moè pisati tako u~eno i komplikovano. Nisam {tedeo na stranim re~ima, mnogima sam bio autor; mora da ga je, pre svega, impresionirao veliki broj raznih tipova kontraobave{tajnih slu`bi, koje sam prikazao na tabeli na vi{e od polovine stranice. Na tome se najduè zadrào. Pri tome sam iskoristio sve ono o ~emu mi je govorio padre Petroncio, koji je bio kontraobave{tajac u mornarici. Posle nekoliko dana, rekao mi je da mu je Novak naredio da mi saop{ti da je jako zadovoqan mojom tvorevinom. Dodao je, meni u po-

74

Vi{e o tome P. Bor{tnik, Pozabqena... Pozabqena...,, str. 72.

Drugi deo – RIM

291

verewu, da je spis pro~itao nekoliko puta, toliki utisak je ostavio na wega. Uprkos tome, nisam primetio da se u organizaciji {taba i{ta promenilo. Osim ~iwenice da sam postao referent za kontraobave{tajnu slu`bu. U okviru tog „referata” nikada nisam dobio nikakav zadatak. Iako smo imali stroga uputstva da se ne sastajemo u grupama, ve}ina wih se toga nije dràla. Posebno su voleli da sede po kafanama. înilo mi se da je u takvoj situaciji najboqe da vodim ra~una o sebi, a druge, koliko mogu, da izbegavam. Zbog svoje delatnosti na Gariqanu, zapravo, izve{taja koji sam napisao o tome, moj poloàj mi je izgledao posebno ugroèn. Uprkos tome {to bi Nemci mogli da obrate pa`wu na mene, jer se nikada nisam javio na Evakuirtenstelle Evakuirtenstelle,, kuda me poslao feldpost iz êprana, bio sam uveren da nikada nisam stigao ni na jedan wihov spisak. Po{to je Rim posle armisticija, i pored reìma otvorenog grada, bio isprepleten nema~kim obave{tajcima i wihovim italijanskim pomaga~ima, bio sam zadovoqan. Na~elnik Sicherheitsdiensta (SD) u Italiji, za javnost, policijski ata{e u nema~koj ambasadi u Rimu, Standartenf Standartenfü ührer (pukovnik SS) Herbert Kapler, ~iji je vrhovni pretpostavqeni bio desna ruka rajhsfirera SS Himlera, zapovednik svenema~ke SD75 Rajnhard Hajdrih, jedan od najbezobzirnijih i najuticajnijih nacisti~kih prvaka, prema zakqu~cima SILO SILO,, {pijunirao nas je kao grupu, posebno ga je nervirala radio-stanica, jer nije mogao otkriti gde je sme{tena. êkao je na povoqnu priliku. Na~elnik isledni~kog centra na Via Torkvato Taso, kapetan SS Erih Pribke, preduzeo je, dodu{e, potrebne mere, ali u sasvim druga~ijim okolnostima i, bar {to se mene ti~e, prekasno.76 75

SD je osnovana osnovana 1931. godine, kao deo SS, kojoj je bio na ~elu rajhsfirer Hajnrih HimHimler. Oba su bila organi Nacionalsocijalisti~ke stranke (Nazionalsocialistische (Nazionalsocialistische deutsche Arbeitpartei – NSDAP NSDAP). ). SD se delio na unutra{wu (Biro (Biro – Amt III ) i spoqnu (Biro (Biro VI VI)) slu`bu bezbednosti (pored drugih biroa). U okviru dràve delovala je tajna dràvna policija (Geheime Geheime Staatspolizai – gestapo gestapo,, ~iji je dugogodi{wi na~elnik bio oberfirer SS Miler), koju je Adolf Hitler 1936. godine podredio Himleru (gestapo je potpadao pod Biro VI). VI). Godine 1939. sve te slu`be udruène su u Glavni dràvni biro bezbednosti (Reichssicher(Reichssicherheitshauptamt eitshauptamt– RSHA RSHA), ), na ~ijem je ~elu bio obergrupenfirer SS dr Ernst Kaltenbruner, pre 1943. godine Rajnhard Hajdrih, tako|e obergrupenfirer SS. Sve te nacisti~ke organizacije ssavezni~ki avezni~ki sud je 1945-46. godine proglasio zlo~ina~kim. Kriminalisti~ka policija (Kripo) je ostala van wih. Kad je Hitler po~etkom 1944. godine poslao admirala V. Kanarisa u koncentracioni logor, vojni~ki Abwehr je prikqu~en Birou VI i osamostaqen. Na~elnik je postao V. [elenberg, do tada pomo}nik Hajdriha, tada ve} obergrupenfirer. Kanarisovu Bradenbur{ku diviziju prikqu~ili su OKW OKW,, koja ju je u mawim jedinicama rasporedila me|u zna~ajnije vi{e {tabove. {tabove. 76 Obojica su posle rata postali poznati, mada iz sasvim razli~itih razloga. Kaplera su Nemci izru~ili Italijanima, a oni su ga osudili na dugogodi{wu robiju. U zatvoru se

292

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ubrzo posle prvog decembra dobio sam Carto d´ dídentita identita,, da mi bude od pomo}i u novom poslu. Postao sam Hugo Berman, nato a Bergamo, il 27. Febbraio 1929. (istog datuma kao i A. B. iz Qubqane), cittadino italiano /italijanski dràvqanin/. Nabavili su je u rimskom Istituto anagrafo. anagrafo. Za novac se moè dobiti {ta ho}e{, samo treba imati vezu, saznao sam i bez raspitivawa. Na pitawe za{to su me napravili Nemcem, odgovor je bio da u bliblizini granice sa [vajcarskom i Austrijom mnogi ne govore dobro ni nema~ki, ni italijanski, pa }e mi to dobro do}i pri legitimisawu bilo Nemcima, bilo Italijanima. Za detaqnije obja{wewe mogu se izdavati Ju`notirolcem, jer kod Nemaca uìvaju posebne simpatije. To {to nisam ro|en u Ju`nom Tirolu samo }e poja~ati simpatije, jer su Italijani i Ju`notirolce, kao Slovence, slali u slu`be po celoj Italiji. Morao sam priznati priznati da su stvar re{ili skoro genijalno. Svom svojom kontra{pijuna`nom specijalno{}u ne bih doku~io boqe ime. To {to su me rodili u istom gradu ~ije je ime nosila ulica mog rimskog hotela, mora da je bila ~ista slu~ajnost. To je bilo tim verovatnije, jer sam se odmah potom morao preseliti. U Albergo Fjume nisam mogao istovremeno biti Bajt i Berman. Na ulaznim

razboleo od raka, i zato je wegova èna, koja je dolazila iz Nema~ke, iznenada dobila mnogo dozvola za posete. Posle vi{e godina, uspela je da uz pomo} nema~kog konzula organizuje wegovo bekstvo u Nema~ku. Po{to je javnost saose}ala s wom, Kapler je bio na samrti, Italijani nisu zahtevali ponovno izru~ewe. Erih Pribke je bio mladi SS oficir, koji se 1943. godine proslavio otkri}em mesta u kojem su Italijani na Gran Sasu skrivali konfiniranog Musolinija, ~ime je omogu}io da (W. Hagen, Die geheime, geheime, str. 398 i d., koji detaqno opisuje kidnapovawe, ga Nemci kidnapuju (W. ali o u~e{}u Pribkea ne zna ni{ta). U martu 1944. godine, kao nadzornik, u~estvovao je u pogubqewu 335 robija{a iz ~uvenog rimskog zatvora Re|ina Koeli, u Ardeatinskim jamama jamama (Fos Fosse se Ardeatine), Ardeatine), blizu katakombi Sante Domitile u ju`nom predgra|u Rima. Me|u wima je bilo najvi{e civila, 85 Jevreja, tako|e oficira italijanske vojske i ~ak jedno dete, kao i nekoliko obi~nih kriminalaca. Radilo se o represaliji zbog bomba{kog atentata u rimskoj ulici Rasela, u kojem su ubijena 33 pripadnika Vermahta. Zbog tog zlo~ina, stigao je, kao jedan od posledwih, na Vizentalov spisak. Kao ugledni gra|anin, ìveo je u varo{ici Barilo~e u Argentini, gde se krio i Mengele (u Barilo~ama je poveliko naseqe slovena~kih posleratnih politi~kih emigranata – pored Slovenske vasi u Buenos Airesu i Mendoze, mo`da najve}e); zbog zahteva Italije za izru~ewe, bio je najpre u ku}nom pritvoru u mestu San Karlos de Barilo~e, posle ~ega je izru~en Italiji. Simon Vizental mu je èleo dosta dug ìvot, kako preranom smr}u ne bi izbegao kaznu (The The Sunday Times, Times, The Magazine 11. jun 1995. godine). Imao je sre}e. Italijanski sud ga je 1. avgusta 1996. godine proglasio krivim, ali je naredio wegovo pu{tawe, jer je, navodno, radio ra dio po vi{im nare|ewima. Zatim je ponovno optuèn pred vojnim sudom, koji ga je u junu junu 1997. osudio na doìvotnu robiju. U novembru 1998. presudu je potvrdio i kasacioni sud.

Drugi deo – RIM

293

vratima stambenih zgrada u starom delu grada bili su oka~eni brojni oglasi koji su nudili u najam name{tene sobe s upotrebom kupaonice i doru~kom. Posle nekoliko dana razmatrawa raznih mogu}nosti, uselio sam se u prostranu sobu s „„matrimoniale matrimoniale”” /bra~nim krevetom/ i dva velika prozora s pogledom na ulicu Via dei Serpenti, negde na sredini izme|u Kvirinala i Koloseuma. Tako sam bio u neposlovnom centru grada, vi{e nisam morao da se vozim tramvajima, koji su, posebno uve~e, bili nequdski pretrpani. Nekoliko puta mi se desilo da sam mogao iza}i tek na Porti Pija, ili ~ak na Pjaci Kro~e Rosa, vi{e od kilometar daqe u suprotnom pravcu, iako sam kao lud vikao „„devo devo scendere, devo scendere io” /moram da si|em/ i èstoko se gurao ka izlazu. Ve} na prvoj vo`wi, kad sam ku}i nosio pisa}u ma{inu, skoro sam stajao na woj. Soba je bila i mnogo jeftinija. Protivno nare|ewu, u novom stanu nije se prijavio Berman, nego Bajt. Tokom tragawa za sobom do{ao sam do uverewa da bi bilo opasno da se izdajem za Bermana, kad ve} druge dokumente, jugoslovenski paso{, diplomu pravnog fakuteta, Reiseerlaubnis Feldpost iz êprana, kao i italijanski lasciapasare do Napuqa, imam na svoje pravo ime. Prijavio sam se, dakle, pod pravim imenom. Ipak, Bajtove dokumente sam sakrio ispod parketa kraj prozora. Pre svega zbog wihove, a ne svoje bezbednosti. Pojavili bi se kod svake, koliko-toliko sistematske, premeta~ine. Osim toga, iz puke radoznalosti, doma}ica }e pregledati ne samo sav prtqag, nego i sva mogu}a skrivena mesta. Sigurno ih poznaje boqe od mene. Ako i nije ni u kakvoj vezi s policijom, razglasilo bi se po zgradi da zapravo nisam Berman, a to bi moglo biti fatalno. Kad bih se prijavio kao Berman, morao bih, zna~i, prave dokumente uni{titi. U tom slu~aju brzo bih se pretvorio u Franeta, ~oveka koji pravno nije postojao. Tako sam ostao Bergamasko samo za posebne potrebe, naro~ito za slu~aj da me neko iznenada legitimi{e na ulici. Povremene „rastrellate” „rastrellate” /racije/, bile su posebno opasne, ali zbog masovnosti uhap{enih, s pravom legitimacojom, a wu je imao Berman, moglo se brzo ispetqati. Tek {to sam stigao u Rim, re}i }u, upravo traìm sobu, tako ne}u biti u opasnosti da ih sam dovedem u svoj stan. âk i kad bi u wemu traìli Bajta, mo`da bih se izvukao s Bermanom. U mojoj odsutnosti niko nije mogao znati za Bermana, jer sam wegovu legitimaciju, kao i novac, uvek nosio sa sobom. Novi stan mi je omogu}io da malo elasti~nije sredim prehranu. Pre svega, na Governatorato di Roma obezbedio sam bonove za ìvotne namirninamirnice. Za „„pane-paste-grassi-generi pane-paste-grassi-generi vari” /hleb-testenina-masno}a-razna roba/. Naravno, na paso{ A. Bajta. Bermanu nisu pripadali, jer jo{ nisam prijavio svoj rimski stan. Tako sam, pored hrane po restoranima, do{ao do zlatne rezerve i kod ku}e. Wome sam dosta pomogao gazdarici, koja mi se

294

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

stalno nudila da mi skuva ru~ak ili ve~eru. Za meso nije bilo bonova. Snabdevawe mesom je uop{te bilo tajanstveno. U hotelima i restoranima ga je uglavnom bilo, verovatno su ga mogli nabaviti i ostali, koji su imali pouzdane veze sa crnom berzom. Najvi{e je bilo }ure}eg mesa. „„Bistecca” Bistecca” /kotlet/, bila je uobi~ajena poruxbina, a pitawe kelnera „„Di Di tacchino?” /od }urke?/ retori~ko. Gove|a {nicla je bila triput skupqa. Kad god bih na nagovarawe gazdarice i{ao na pijacu da, kao stranac, nabavim kakav dodatak, uvek sam nailazio na niz praznih kukica na belim poplo~anim zidovima. Jedino {to se u skoro svako doba moglo dobiti, bila je skorena krv, skoro sasvim crna. Prodavali su je u komadima, kao u mnogim pekarama slabo pe~eni ka~amak, narezan u obliku cigala. Krvavice ili nisu poznavali ili nije bilo pirin~a za wih. U slobodnoj prodaji mogli su se dobiti o~erupani vrapci i golubovi, uvele koè tamnoqubi~aste boje, kao i maw mawe e kvalitetne ribe i {koqke.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

295

KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

Ubrzo posle preseqewa dobio sam novi zadatak. Mnogo zna~ajniji od teoretskog traktata o kontra{pijunaì. Vuk mi je obja{wavao da saveznici sve vi{e potcewuju Mihailovi}a, da je wihova pomo} sve skromnija, postavqa se sve ve}e pitawe ho}e li britanski oficiri za vezu uop{te i daqe ostati u wegovom vrhovnom {tabu, ~ime bi nacionalisti~ki otpor protiv Nemaca izgubio i savezni~ku moralnu podr{ku. Kraj strahovite partizanske premo}i, samo bi odgovaraju}i pritisak Engleza mogao u Sloveniji garantovati slobodnu teritoriju koja od samog po~etka ne bi bila izloèna komunisti~kom razarawu, kao {to se to dogodilo u Gr~aricama. Treba im predstaviti problem, pre svega, da u Jugoslaviji nepotrebno gube jedinog pouzdanog i bezuslovnog saveznika, koji bi mogao privu}i na sebe dodatne nema~ke snage. Stari misli da sam ja najpodesniji za ovakav zadatak, posebno zato {to sam pravnik. Oficiri nisu sposobni da izrade tako ne{to. Na moju primedbu da imaju mnogo iskusnijeg Brezigara, rekao mi je da je ovaj zaposlen drugim, isto tako zna~ajnim zadatkom. Prikupqao je dokaze o zlo~inima italijanskih okupatora nad slovena~kim stanovni{tvom, posebno u Primorskoj. Stari mi {aqe dokumentaciju o doga|ajima iz pro{le godine u Sloveniji. Dokumentaciju ~ine i veliki albumi nalepqenih fotografija, delimi~no i slika iz qubqanskih novina, koje, kako je rekao, prikazuju zlo~ine komunista nad nenaoruànim stanovni{tvom. Moli me da napi{em uverqiv tekst, koji }e preko na{e vlade u Kairu poslati Englezima i Amerikancima. Prva misao, koja me obuzela jo{ tokom Vukovog pripovedawa, bilo je spoznawe kako je nisko palo i kako mora da je nesposobno celokupno slovena~ko politi~ko rukovodstvo nacionalisti~kog otpora protiv okupatora, s Novakovim Novakovim rimskim {tabom na ~elu, kad za tako zna~ajan zadatak traì pomo} od mene. Uprkos tome, nisam ni pomi{qao da ga odbijem. Ne samo zato {to nisam imao drugog izbora. Zaposli}e me nekoliko dana, mo}i }u da pokaèm svoje sposobnosti, vi{e samome sebi nego drugima, osim toga, po prvi put u ìvotu pruìla mi se {ansa da se ume{am u doga|awa na nivou

296

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

me|u |udràvnih dràvnih odnosa, bar u wihovoj pozadini. Ni u podsvesti nisam imao ambicije da krenem tim pravcem aktivnosti. Kao {to mi se Evgenij Spektorski, moj profesor, ~inio nedosti`nim uzorom, bile su i ovo samo maglomaglovite, isuvi{e udaqene èqe, da bih ih postavio za ciq svoga razvoja. Glavni razlog je bio u ose}awu, sme{tenom negde na dnu svesti, toliko ~vrstom, da nikada nije postalo predmetom razmi{qawa, da takve ambicije daleko prevazilaze moje sposobnosti, ~ak i u snovima. Profesoru Leonidu Pitamicu, ambasadoru Jugoslavije u Va{ingtonu, i profesoru Francetu Tom{i~u (otac pijanistkiwe Dubravke Tom{i~), arbitru Dru{tva naroda u sporu koji se odnosio na protektorat Aleksandrete, izme|u Turske i Sirije, obojici mojih profesora na Pravnom fakultetu, posve}ivao sam svoje smerno divqewe. Trebalo mi je nekoliko dana da dokument zapo~nem, nabacivao sam na papir glavne teze, popravqao formulacije i dogra|ivao konstrukciju, preme{tao re~enice i povezivao ih, kako bi se sloìle u {to logi~niju celicelinu. Tada sam po prvi put u pisawu po~eo koristiti makaze i lepak. Tehnologija koja me pratila sve do otkri}a ra~unara. Trudio sam se da tekst bude kratak i saèt, a poruka udarna. Pisao sam na slovena~kom, koji moè mnogo toga da prenese. Engleski nisam znao. Jo{ tada mi je bilo jasno da slab tekst ne samo da niko ne bi ~itao, nego ne bi mogao da se prevede na engleski. Izbacivao sam, doterivao, pa opet iznova. Iako mi je Vuk objasnio da nemam nikakvog ograni~ewa u duìni, dokument, po mom uverewu, nije smeo pre}i neki optimalni obim. Sve treba re}i na nekoliko stranica, jezgrovito i plasti~no, da zainteresuje svakog ~itaoca, da ne odustane od ~itawa pre posledweg retka. Tako je nastala predstavka kojoj sam dao naslov: Memorandum o pravici do boja proti nacisti~nem zavojevalcu /Memorandum o pravu na borbu protiv nacisti~kog okupatora/. Re{ewe problema nazna~io je sam Vuk, trebalo ga je samo oblikovati na adekvatan na~in. Jugoslovenska vojska bi trebalo da od Nemaca, u otaxbini, bi ni, izbori odgovaraju}u teritoriju, s koje bi ih napadala, bilo zajedno s komunisti~kim partizanima, bilo, pak, samostalno. Teritorije jednih i drugih mogle bi da se {ire samo zauzimawem podru~ja otetih od Nemaca. Vojska i partizani trebalo bi da se dogovore o nenapadawu, o odlagawu re{avawa svih politi~kih pitawa, pre svega o organizovawu vlasti posle rata, a savezni~ki oficiri za vezu trebalo bi da vode ra~una o doslednom po{tovawu dogovora. Zajedni~ka borba protiv Nemaca delovala je, bar u po~etku, duplo iluzorno. Do we bi moglo do}i kasnije, kad bi se pokazalo da ~etnici i partizani ne rade jedni drugima iza le|a, ili da u kriti~nim trenucima ~ak i pomaù jedni drugima. Uzdrào sam se od bilo kakvih optu`bi na ra~un

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

297

pro{lih dejstava, iako je trebalo, kako sam razumeo, da dokument proizlazi izla zi ba{ iz toga. Ose}ao sam da bih time ve} unapred kr{io ono {to sam predlaèm. Osim toga, ubedqivost fotografskih dokaza za objektivnog po po-smatra~a, saveznike, ~inila mi se nekako sumwiva. I jedni i drugi su dobro znali, ne samo kako se montiraju fotografije, nego i kako se, u prvom redu, reìraju doga|aji koje treba da uhvati „objektiv”. Tekst Memoranduma prihva}en je kao „ba{ ono {to nam sada najvi{e treba”. Takav je, barem, bio izve{taj koji mi je Vuk preneo. Nije bilo primedbi na ispu{tawe stvari koje bi ukazivale na optuìvawe, ~ak ni na to {to sam pre{ao preko dokaza o komunisti~kim zlo~inima. Tek kasnije mi je Vuk preneo Jev|evi}evu primedbu Starome da bih se sigurno druk~ije pona{ao da sam znao kako su se komunisti u Crnoj Gori obra~unali sa ~etnicima. Za kratko vreme svoje okupacije Kola{ina, na prelazu iz 1941. na 1942. godinu, pobili su, navodno, mnogo zarobqenih, ve}inom rawenih ~etnika i pobacali u jame zajedno s uginulim i pobijenim psima. I da sam poverovao, a nisam, ne bih promenio svoju odluku.77 Trebalo je da Memorandum odmah dostave na{oj vladi u Kairo, a ona da ga prosledi saveznicima. Da li su to uistinu u~inili i u kakvom obliku, da li su ne{to izdvojili ili dodali, nisam mogao proveriti: kona~an tekst mi nije dat na uvid. Vladu su tada ~inili samostalni ministri, bez uobi~ajenih me|usobnih veza. Mawe promene Memorandum je morao da pretrpi ve} zbog prevo|ewa teksta na engleski, po wemu je sigurno {arao i sam Novak. Dokazivao sam sam sebi da mi je sasvim svejedno, jer ni najmawe nisam uobraàvao da bi se moje ideje uop{te mogle realizovati. Me|utim, ne bih mogao negirati da sam bio ponosan izradom dokumenta, koji }e se tretirati na dràvnom i me|udràvnom nivou. Premda }e autor ostati nepoznat.

77

Tek posle rata sam se uverio da je Jev|evi} govorio istinu. Taj ~in su pripisivali \ilasu. Ubistva ~etnika i wihovo sahrawivawe, zajedno sa crknutim psima, u Kola{inu, ne negira, ve} samo potvr|uje, da se to dogodilo u vreme kad on nije bio u Crnoj Gori (M. \i\ilas, Wartime Wartime,, str. 82). Uprkos tome, senka tog zlo~ina prati ga i danas (V. Xomi}, Stradawe..., str. 362). Neosporno je ostalo da je \ilas, koga je iskqu~iv odnos partijskog establi{menta prema wegovoj „lepoj, dvadeset jednogodi{woj operskoj ’pjeva~ici’”, kasnije tako revoltirao (M. \ilas, „Anatomija...”, str. 3-20) da je preko no}i postao „demokrata”, bio jedan od najfanati~nijih, tako|e i najkrvavijih komunisti~kih rukovodilaca u Crnoj Gori i celoj Jugoslaviji. Kad je 1969. godine Department of Economics na University of Virginia hteo da pozove „demokratu” \ilasa da odrì predavawe, ja sam se zbog toga suprotstavio. Kasnije sam spre~io i da pozovu ekonomistu J. Goldmana, koji je pre ê{kog prole}a bio ministar za poqoprivredu. Ali sam ve} u jesen 1968. godine u svom {arlotsvilskom stanu ugostio ekonomistu O. Kina, koji je od sovjetske okupacije posle ê{kog prole}a pobegao u SAD.

298

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Saradwa i wena iluzornost Mi{qewe da su zamisli Memoranduma iluzorne proizlazilo je, pre svega, iz ube|ewa da su te`we komunista za iskqu~ivim vladawem i ure|ewem slovena~kog dru{tvenog prostora tako neograni~ene, da im bilo kakav kompromis, osim prividnog, dakle, takti~kog, koji bi im pomogao da {to lak{e postignu svoj ciq, nije ni padao na pamet. Jo{ na samom po~etku, 1941. godine, Kidri~ je u razgovoru s Kocbekom nagla{avao da je u organizaciji otpora glavno da se onemogu}i oslobodila~ka diferencijacija i planirawe bilo kakve druga~ije organizacije na desnici ili u centru.78 U tu svrhu bili su spremni da u front ukqu~e jako razli~ite politi~ke grupe, a, s obzirom na neka pitawa, ~ak i grupe sa suprotnim idejama. Uslov je, svakako, bila procena da }e ih idejno sasvim podrediti. To je bio objektivni smisao Osvobodilne fronte. Bez wega, OF ne bi bila potrebna i ne bi bila osnovana. Bilo je sekundarno ~ak i stvarawe utiska da reprezentuje nekomunisti~ke politi~ke snage. U tu svrhu, radije su se ispomagali otpadotpadnicima tradicionalnih politi~kih stranaka, tako|e sve{tenstvom, pa i bezna~ajnima. @eqa na{ih komunista za potpunom kontrolom snaga otpora, vidqiva je i iz ~iwenice da su iz OF iskqu~ivali ~ak i iskrene simpatizere, ako su samo istrajavali na druga~ijoj predstavi o oslobodila~koj borbi, ili, pak, posleratnom ure|ewu Slovenije i Jugoslavije. Novakovu saradwu nikada nisu prihvatili, iako im se nudio predlogom da po sovjetskom uzoru partizansku vojsku nazovu „crvenom”. Zbog istrajavawa na ustavnom kontinuitetu, koji je predstavqala vlada u Londonu, krajem 1941. godine iskqu~ili su Nagodetovu Staru pravdu, zagledanu, ina~e, u Sovjetski savez i centralisti~ko planirawe privrede. To da je, toboè, jo{ tokom leta iste godine, oko Krima skupqala svoje pristalice, ba{ i nije bila neka preporuka. Jo{ vi{e ih je nerviralo {to su nagodetovci kritikovali komuniste zbog preteranog nagla{avawa revolucionarnog karaktera oslobodila~ke borbe; to su tada nazivali trockizmom. Zbog istrajavawa na kontinuitetu Jugoslavije, a time i vezanosti za Mihailovi}a, iskqu~ili su i Jugoslovenski go slovenski ènski savez (vodila ga je veoma ugledna Angela Vode), koji je ukqu~ivao niz ènskih dru{tava. Grupa Mlada JNS, koja je kasnije promenila ime u Mlada Jugoslavija, pregovarala je o ukqu~ivawu do jeseni 1941. godine, jer nije mogla dobiti jasan odgovor na pitawe o odnosu OF pre prema ma jugoslovenstvu i monarhiji, ali se nije odlu~ila. Profesori Gosar i [o-

78

E. Kocbek, Pred viharjem, viharjem, str. 111.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

299

lar, sa svojim Zdruènim Slovencima, uop{te nisu ni u{li u OF, jer su ve} unapred odbili podre|ivawe komunistima. Po{to su, suprotno wima, bili uvereni da }e rat trajati jako dugo, kao i Novak, protivili su se neposrednom oruànom ustanku protiv okupatora. Svoja nastojawa u pridobijawu takvih i sli~nih grupa, komunisti su prikazivali kao dokaz koliko se trude da u antiokupatorsku borbu ukqu~e sve Slovence, bez obzira na wihove poglede. U stvarnosti, radilo se samo o unapred planiranoj neutralizaciji potencijalnih takmaca u organizovawu otpora i wihovom potpunom pot~iwavawu, ne toliko svojoj strategiji, koliko, u prvom redu, borbi za revoluciju. Posebno nepopustqivi bili su na terenu. To se najpre pokazalo u Srbiji. bi ji.79 Jedan dan posle velikog zaobilaèwa Stala}a, Kraqeva i Poège, skoro pola godine posle Mihailovi}a, Tito je stigao u {umu (18. septembra 1941. godine, kraj sela Robaje, blizu Vaqeva), gde ga je prihvatio upravo diplomirani pravnik Milo{ Mini} i gde se sastao s Mihailovi}em. To se dogodilo u ku}i junaka iz prvog svetskog rata, vojvode @ivojina Mi{i}a, u Struganiku, kraj Mionice, severno ispod Ravne gore. Sastanku su prisustvovali: sin vojvodin, major Aleksandar Mi{i}, i Dragi{a Vasi}, Mihailovi}ev politi~ki savetnik i wegov zamenik (bio je rezervni major), a s partizanske strane, pored Tita i Mini}a, sekretar vaqevskog okru`nog komiteta. Tito je predlagao zajedni~ki nastup protiv Nemaca, i to smesta, kao i jedinstvenu komandu snaga otpora. Predlog je bio u suprotnosti sa situacijom, jer je Mihailovi}, kao general{tabni pukovnik jugoslovenske vojske, ve} imao uspostavqenu vrhovnu komandu na Ravnoj gori, koja je, nepriznavawem jugoslovenske kapitulacije, odràvala kontinuitet otpora, dok je Tito bio nepoznata li~nost, takore}i bez imena. Mihailovi} je naga|ao, nije li Tito mo`da Rus. To je moglo biti povoqno. Da mu je tada bio

79

U opisivawu slede}ih doga|aja najvi{e se oslawam na delo propartizanski orijentisanog Stivena Klisolda Whirlwind Whirlwind.. Pisac je pre rata ìveo u Jugoslaviji, u woj je bio i u vreme prodora Sila osovine. Tokom rata radio je kao major u Political Intelligence Centre za Sredwi istok (1943-44), kasnije su ga, kao oficira za vezu, poslali u Titov general{tab; kao prevodilac, prisustvovao je sastanku êr~il-Tito u Napuqu, 12. avgusta 1944). Prema M. Lizu, The Rape Rape..., str. 296, uredio je delo The êtniks etniks, za AFHQ. Neposredno posle rata bio je ata{e za {tampu u britanskoj ambasadi u Beogradu. Whirlwind je kwiga pisana kao roman, a temeqi se na op{irnoj dokumentaciji, koja u tekstu, naàlost, nije nije navedena. Tako nikada nije jasno {ta proizlazi neposredno iz kori{}enih izvora, a {ta je wihova spretna interpretacija. âk ni za tekstove u navodnicima ne navodi odakle su. Imao je dovoqno prilika da se intimno upozna s tada{wim doga|ajima i qudima od kojih je informacije dobijao. Tako da su ~ak wegove interpolacije verovatno jako verna slika stvarnosti.

300

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

poznat Titov registarski broj 10434, koji je dobio u zagreba~kim zatvorima posle hap{ewa u maju 1928. godine, kao sekretar ilegalnog gradskog komiteta, verovatno bi odbio razgovore. Za taj broj i wegovo ime saznao je tek po~etkom 1943. godine. Titov predlog je bio u suprotnosti sa pukovnikovom strategijom otpo otpo-ra; Mihailovi} je bio protiv ustanka koji bi se odmah podigao, ve} samo za uznemiravawe Nemaca, koje ne bi izazivalo prejake represalije. To nije bila samo wegova ideja. Masovnom ustanku suprotstavqala se i jugoslovenska i britanska vlada. Kasnije }emo videti da je razli~ita strategija otpootpora bila posledica razli~itih ciqeva koje su imali Tito i Mihailovi}. Bila je i posledica komunisti~ke samoobmane da }e Crvena armija za svega nekoliko meseci pregaziti nema~ku vojsku.80 I oni koji su iz Qubqane ùrili u {umu, u septembru 1943. godine, da ne propuste pobedonosni mar{ u Qubqanu „za koji mesec”, zabrojali su se za bar godinu i po dana. MihaiMihailovi} je nagla{avao da }e sli~no Prvom, s kojim je imao mnogo iskustva, i Drugi svetski rat biti dugotrajan. Neposredni masovni otpor bio bi, po wegovom, samoubila~ki. Tito i Mihailovi} su se usaglasili samo u tome da sve snage koje se bore protiv okupatora moraju biti lojalne jedne prema drugima, pre svega, iskqu~uju se me|usobni napadi. Pisanog sporazuma nije bilo. Na~elnik Mihailovi}evog gorskog {taba, potpukovnik Dragoslav Pavlovi}, za ~etnike ni ke je izdao uputstva od devet ta~aka, u kojima je definisao precizna pravila za ispuwavawe tog dogovora s Titom.81 Tito nije uradio ni{ta sli~no tome. Moèmo konstatovati da je za dogovor bio mawe zainteresovan od Mihailovi}a. Nije postigao ono {to je hteo, a {to je, ina~e, razumqivo, {to potvr|uje ~iwenica da dogovor nije uzeo ozbiqno. O rezultatima sastanka obavestio je glavne partizanske vojne i politi~ke rukovodioce iz cele

80

Krajem juna 1941. Ko~a Popovi} je mislio da }e rat zavr{iti krajem godine. M. \i\ilas je bio uveren da }e se okon~ati za samo dva meseca. Nisu ni pomi{qali da }e se rat preneti na sovjetsko tlo. \ilas se sekirao kakvu bi {tetu mogao izazvati nema~ki avion (jedan), ako bi uspeo da se probije preko granice iznad sovjetske teritorije. Sreten @ujovi} – Crni mu je obja{wavao da se to ne moè dogoditi (S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija... I,, str. 181). Optimizam nije kvarilo ni muwevito prodirawe Nemaca u Sovjetski savez. Veselin Masle{a je u oktobru 1941. godine za jedne novine napisao da }e rat trajati samo {est meseci. Zbog „defetizma” je morao odgovarati pred partijskom komisijom, ujedno je i ka`wen. Za Miku i @ivu \or|evi}a, koji su mislili da }e borba biti duga i te{ka, \ilas je zbog „demoralizacije” jo{ u decembru 1941. godine, u Novoj Varo{i, predlagao smrtnu kaznu. Izgleda da su ih spasili Milentije Popovi} i Spasenija Babovi}-Cana, ~lanica CK KPJ (V. Dedijer, Novi prilozi... prilozi... II II,, str. 388, 719). 81 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 23-25.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

301

dràve i s wima proverio svoje stavove na savetovawu 26. i 27. septembra u Stolicama, kraj Krupwa, gde je Vrhovni {tab (V[) u to vreme imao svoje sedi{te. Od Slovenaca, savetovawu su prisustvovali Franc Lesko{ek i Miha Marinko. Kardeq je iz Slovenije stigao sa zaka{wewem, zbog komplikacija s policijom. Potpuno suprotno toku Titovih pregovora s Miha Mihaiilovi}em, na tom savetovawu doneta je odluka za podizawe ustanka. Za svoje borce, od Sovjeta su preuzeli ime partizani, osnovali vojne glavne {tabove (G[) u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i u Crnoj Gori (do svog odlaska u Bosnu V[ je vr{io zadatke general{taba za Srbiju) i definisali temeqnu organizaciju partizanskih odreda i wihovih komandi, s politi~kim komesarima kao glavnom karakteristikom. Istovremeno su odlu~ili da likvidiraju postoje}u dràvnu vlast i uvedu sovjetsko ure|ewe u formi narodnooslobodila~kih odbora na ~itavoj slobodnoj teritoriji82 i ilegalnih odbora ~ak i u okupiranim mestima. Po Kar~maru, ovo savetovawu bilo je sudbonosno, jer je poloìlo temeqe komunisti~koj revoluciji vo luciji pod pla{tom partizanskog pokreta.83 Pregovori s Mihailovi}em bili su samo maska, koja je trebalo da prikrije èqu za komunisti~kim preuzimawem vlasti. Tako je ostao jalov i drugi (posledwi) sastanak vrhovnih zapovednika, do koga je do{lo na Titov zahtev, u no}i na 27. oktobar, u osnovnoj {koli u seocetu Braji}i, na Suvoboru, gde se privremeno smestio Mihailovi}ev Gorski {tab. Postoje spekulacije da je sastanak inicirao prvi britanski oficir za vezu, kapetan Dvejn Hadson (Bil), koji je jugoslovenskim ustanicima bio poslat s misijom „„Bullseye” Bullseye”84, posle izbora predstavnika SOE Kairo,, Toma Mastersona, i koji je sli~an zadatak vr{io jo{ u Beogradu. S Kairo majorima vazduhoplovstva, Zarijom Ostoji}em i Mirkom Lalatovi}em, saradnicima generala Mirkovi}a u dràvnom udaru 27. marta 1942. godine – koje je Masterson izabrao sr~u}i „tursku” s ministrom vojske generalom Ili}em i radio-operaterom Veqkom Dragi~evi}em85 u Kairu – u no}i na

V. Dedijer, Tito Tito,, str. 424-25. L. Karchmar, Karchmar, Draà Draà..., ..., str.218. 84 Britanci su najpre nameravali da Mihailovi}u po{aqu misiju sastavqenu od svojih i sovjetskih ~lanova. Predvideli su ~ak da britanski deo misije po{aqu iz Kaira, a sovjetski s nekog aerodroma pod sovjetskom kontrolom. Sovjeti su isprva u~estvovali u pripremama, ali kad su osetili da postoje neke intrige u vezi s Jugoslovenom, koji je trebalo da bude u wihovom delu misije, otkazali su u~estvovawe (M. (M. Deroc, British British..., ..., str. 194 i sl.). 85 Na putovawu ih je pratio kapetan Xulijan Ejmeri, jo{ pre rata povezan sa SOE u Beogradu. Wegov otac, Leopold Ejmeri, uticajni konzervativac, posredovao je kod êr~ila da se odlu~i za misiju. Xulijan, koji je na put krenuo samo zato da proveri kakve zadatke 82 83

302

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

20. septembar, sa dve radio-stanice, Hadson se iskrcao iz podmornice HMS Triumph u Peri{i}a dolu, u blizini Petrovca na moru (Crna Gora). Kao predratni slu`benik engleskog dru{tva Montania a. d. (rudnici i topionice antimona Lisa kod Ivawice, u Zaja~i kod Loznice i kod Krupwa) i u isto vreme saradnik SOE u Beogradu, govorio je srpski. Zauzimao se za jedinstvo oba ustani~ka pokreta86. Pre nego {to se uputio na Ravnu goru, a tamo je, posle opomene iz Kaira 9. oktobra, stigao 25. oktobra, zadrào se nekoliko dana kod partizana u Uìcu. Tamo ga je, zajedno s Ostoji}em, iz Radovi}a, severno od Podgorice u Crnoj Gori, gde su tamo{wi partizani tada imali vrhovnu komandu, pratio general{tabni kapetan Arso Jovanovi} i Titov stru~wak za vojna pitawa, Mitar Baki}. Lalatovi} i Dragi~evi}, koji su nosili radio-stanicu Mark III na 220 volti, putovali su zasebno i zbog wene teìne sporije – mawa stanica „J” „J” na baterije pregorela je jo{ u Radovi}ima. Po{to je sastanak Tita i Mihailovi}a bio predvi predvi|en |en jo{ za 16. oktobar – otpao je, jer se Mihailovi} opravdao spre~eno{ no{}u }u87, spekulacije o Hadsonovoj inicijativi nisu verovatne. Titov sastanak s Mihailovi}em je vrlo verovatno bio na dnevnom redu sednice PK KPJ za Srbiju 17. oktobra, koja mora da je bila posebno sve~ana, zbog tajne posete generalnog sekretara Kominterne (Komunisti~ke internacionale – Tre}e internacionale; osnovao ju je Lewin, u martu 1919. u Moskvi), Georgi Dimitrova. Moèmo pretpostaviti da je, uprkos Dimitrovqevom upozorewu da je za uspe{an otpor potrebno jedinstvo svih narodnih snaga, Titova taktika u odnosu prema Mihailovi}u bila wihova zajedni~ka. Predobro su se poznavali da bi Dimitrov prema starom prijatequ mogao biti iskqu~ivo kominternovski slu`ben. „Nastavite odlu~no, kao {to ste i zapo~eli, radnici celog sveta su s vama, pobeda }e biti na{a”, navodno je hrabrio Tita.88

su jugoslovenski ~lanovi primili od svojih pretpostavqenih, istom podmornicom se i vratio. Detaqnije o nastanku misije, wenim zadacima, putovawu i iskrcavawu pisao je M. Derok, British... British...,, str. 58-70. 86 J.B.Tito, Vojna dela I,, str. 105. 87 Da je Mihailovi} ozbiqno ra~unao s tim sastankom, dokazuje ~iwenica da je u V[, u Uìce, poslao svog zastupnika, kapetana Miti}a, koji je trebalo da unapred sredi neka sporna pitawa. U pismu od 22. oktobra, u kome to i saop{tava V[-u, kaè da zbog ozbiqnosti situacije ne}e iznositi brojne partizanske „incidente i nelojalnosti”, ali je neophodno da upozori V[ na potrebu za zajedni~kim merama u Ma~vi, jer bi im neprijateq mogao oteti Uìce i druge gradove (Zbornik (Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 40-41; S. @ivanovi}, \eneral \eneral... ... III III,, str. 33-34). Titu je predlagao da za sastanak pripremi pisane predloge (N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 13, nastavak, 12. januara 1969. godine). 88 S. Clissold, Whirlwind, Whirlwind, str. 61. O poseti Georgi Dimitrova u Srbiji, osim Klisoldovih, drugih podataka nema. Da li ga je Klisold izmislio, ili mu ga je neko podmetnuo?

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

303

Na sastanak u Braji}e, pored Dragi{e Vasi}a, Mihailovi}a je pratio i na~elnik wegovog Gorskog {taba, potpukovnik Pavlovi}, kapetan Milorad Miti} i sam Hadson. Me|utim, nije prisustvovao razgovorima, osim za vreme ve~ere. S partizanske strane, pored Tita, prisustvovali su Mitar Baki} i Sreten @ujovi} – Crni89. Vodio se na osnovu pisanih predloga u formi od 12 ta~aka, koje je, na pukovnikovu èqu, pripremio Tito. Uprkos tome, nije doneo boqih rezultata od strugani~kih. Nisu mogli da se usaglase ni u pogledu zapisnika. Miti} je vodio svoj, Baki} svoj, ali su oba ostala nepotpisana. Dogovorili su se o me|usobnom nenapadawu, da }e partizani ~etnicima predati polovinu pu{aka izra|enih u uì~koj fabrici i deo od vi{e miliona dinara, zaplewenih u Narodnoj banci i drugim ustanovama.90 Tito, ~iji su stavovi bili zacementirani verovatno jo{ od sastanka s Georgi Dimitrovim, a od Stolica sasvim sigurno, bio je spreman da u~estvuje u zajedni~kom operativnom {tabu, ali nije hteo da se podredi Mihailovi}u, niti da iz svojih vojnih jedinica odstrani politi~ke komesare. Mnogo kasnije, u intervjuu svojoj oboàvateqki, novinarki Filis Oti, poverio je da je tada Mihailovi}u ponudio vrhovnu komandu, uveren da je pukovnik ne}e prihvatiti. Dodao je da mu se ne bi pot~inio ni u slu~aju da je Mihailovi} prihvatio ponudu.91 Tito isto tako nije hteo da oduodustane od zamene jugoslovenske civilne vlasti narodnooslobodila~kim odborima, kojima su vladali komunisti i ukidali vaè}e ustavno ure|ewe na op{tinskom i pokrajinskom nivou. Ovo posledwe je posebno dokazivalo da je wegov ciq bila revolucija. Osim toga, Tito se suprotstavqao obaveznoj regrutaciji. Budu}i da je Mihailovi}, kao predstavnik legalnih vojvojnih vlasti, u tome imao prednost, Titov stav je bio razumqiv. U stvarnosti pak, kad god je mogao, milom ili silom, ve} prema situaciji, regrutovao je qude gde god je stigao. Na primer, jo{ 25. septembra 1941. godine, komandant Uì~kog partizanskog odreda, s wegovim znawem, proglasio je mobilizaciju celokupnog stanovni{tva, 30. septembra je proglasio op{tu mobilizaciju svih mu{karaca od 18. do 40. godine; isto je 3. januara 1942. godine u~inio i operativni {tab isto~ne Bosne; komandir partizanske ~ete u Para}inu proglasio je mobilizaciju i zapretio streqawem, kao i paqewem ku}e svakoga ko se ne odazove92; 3. februara 1942. obaveznu mobilizaciju mobilizaciju istog godi{ta za ~itavu Bosnu naredio je sam Tito (V[). Proglas Proglas mobilizacije je odre|iS. @ujovi} je taj sastanak opisao Dedijeru. Vidi V. Dedijer, Tito Tito,, str. 427-29. R. ôlakovi}, Po~etak Po~etak..., ..., str. 8; J. Marjanovi}, Ustanak Ustanak..., ..., str. 313-15. 91 Ph. Auty, Auty, Tito Tito,, str. 191; intervju je bio 9. oktobra 1968. godine. 92 P. Mora~a, Jugoslavija 1941, 1941, str. 492, prip. 89 90

304

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vao da }e svako izbegavawe vojne obaveze biti ka`weno prema „vojnim zakonima NOP i PVJ”93. Na sastanku je Tito od Mihailovi}a zahtevao da se odrekne svog komandanata, kapetana Vu~ka Igwatovi}a, àndarma Filipa Ajda~i}a i Milutina Jankovi}a. Igwatovi} mu je smetao zato {to je zajedno s kapetanom Milo{em Gli{i}em proterao partizane iz Poège, a àndarm je pobio ve}i broj ~lanova partizanskog odreda. Po{to se time osvetio za ubistvo nekolicine svojih ~etnika, me|u wima i svog pobratima, Mihailovi} na taj zahtev nije hteo pristati. Me|utim, silom je spre~io Ajda~i}a da, kao ~lan Igwatovi}eve grupe, na putu za Braji}e, ubije Tita i wegovu pratwu pratwu.. Tito je Mihailovi}a kasnije zbog toga vi{e puta pohvalio. S druge strane, Tito se odrekao dva svoja odreda.94 Tito je ubrzo shvatio da mirnim putem ne}e mo}i da podredi Mihailovi}a i prikqu~i ~etni~ke snage, pa je izabrao drugi put. Do tada su odnosi od nosi izme|u ~etnika i partizana bili sve pre nego prijateqski, ali uglavnom podno{qivi. îni se da je to bilo uglavnom zato {to su ~etnici predwa~ili u napadima na Nemce i {to su ve}i deo teritorije u zapadnoj Srbiji oni oslobodili. „Oslobodili” je tada zna~ilo da su se Nemci ograni~ili na okupaciju gradova i strate{kih ta~aka, koje su pod ja~im pritiscima raznovrsnih naoruànih grupa napu{tali bez ve}eg otpora. Tri pe{adijske divizije (Sedamsto ~etvrta u zapadnoj Srbiji, Sedamsto ~e ~etrnatrnaesta u Banatu i isto~noj Srbiji i Sedamsto sedamnaesta u ju`noj Srbiji) pod komandom generala Paula Badera u Beogradu, koje su okupirale Srbiju nakon {to su snage Druge armijske grupe generala Fon Vajsha jo{ 5. mamaja, u skladu s planom Barbarosa, po~ele da se kre}u ka sovjetskim granicama, ca ma, bile su znatno prore|ene (sa oko 6.000 qudi svaka), sastavqene, pre svega, uglavnom od qudi starijih godi{ta (Landen{icen, domobranima) i slabo naoruàne, najvi{e iz ratnog plena. Zato su bile nesposobne za ve}e borbe. Za ofanzivne operacije raspolagale su sa samo dve ~ete, s mawe od 100 qudi. Na napu{tenu teritoriju teritoriju stizali su partizani. Pomagali su pri prvim samostalnim ~etni~kim okupacijama gradova, ali kad su brojno pove}ali svoje redove i oja~ali borbenu gotovost, partizani su po~eli da preuzimaju inicijativu. êtnike su nazivali svojim „saveznicima”. U uputstvima svojim zapovednicima, jo{ 10. oktobra, i Mihailovi} je na-

Zbornik... Zbornik... I,, str. 152; II II/2, /2, str. 326; II II/3, /3, str. 85, 147-48. R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 169, i V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 49. Po S. @ivanovi}u, \eneral... \eneral ... I,, str. 93-94, odrekao se komandira ~ete Posavinskog odreda I{tvana Borote i wegovog politkomesara Levija. 93 94

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

305

glasio da partizane moraju smatrati svojim saveznicima i s wima iskreglasio no sara|ivati.95 Bilten V[ NOV iz tog vremena navodi brojne primere zajedni~kih napada (bez ambicija za potpuno{}u, dodajem podatke dobijene na nekim drugim mestima): Krupaw (u saradwi s popom Vladom Ze~evi}em i partizanskim poru~nikom Mi{om Dudi}em, uspe{no ga je napao poru~nik Ratko Martinovi}), Ma~va (cela je zauzeta u septembru), [abac u Ma~vi (~i (~i-ja je opsada zavr{ena neuspe{no, za mawe od nedequ dana; uz pomo} partizanskog Podrinskog odreda, koga je s dva topa vodio komandant brojnog Cerskog odreda, kapetan Dragoslav Ra~i}), â~ak (nema~ki garnizon se 2. oktobra, pred tri ~etni~ka odreda pod komandom ve} pomenutog Ra~i}a i dve partizanske jedinice pod komandom Neboj{e Jerkovi}a, uprkos avionskoj podr{ci, morao povu}i u Kraqevo, ostaviv{i za sobom mnogo vojne opreme sa ~etiri topa), Ivawica, Kru{evac (napad je 22. septembra zapo~eo ~etni~ki major Dragutin Keserovi}, koji je pri tom ubio 23 nema~ka vojnika)96 i drugi. Zajedno su napadali i Kraqevo, Kragujevac i Vaqevo. Opsada Kraqeva je trajala skoro ceo oktobar, grad je napadan u tri navrata. Odobrio je Mihailovi}, a isplanirao major Mi{i}. Sa ~etni~ke strane vodili su je major Radoslav \uri}, kao komandant, i kapetan Jovan Derok97, kao na~elnik {taba. Komandant Sedamsto sedamnaeste divizije je o opsadi izvestio komandanta Srbije, generala Bemea, da je „takti~ko rukovo|ewe neprijateqskih jedinica apsolutno svrsishodno (srpski oficiri i vojnici). Wihova borbena mo} i rukovo|ewe su se su{tinski poboq{ali”. Partizani su opsadu sabotirali. Kod tre}eg napada, 21. oktobra, komandant udarne grupe, ~etni~ki poru~nik Sima Uzelac, svojim tenkom se probio u centar grada, ispalio raketu kao znak za napad pe{adije, ali su napadali samo ~etnici, partizani se nisu pomerili sa svojih mesta. êtni~ki gubici su zato bili veliki. Od sto ~etnika Jeli~kog odreda, palo ih je 70, s komandantom Jovanom Bojovi}em na ~elu, pali su i komandant @i~kog odreda, kape-

95

O tome ne{to vi{e kasnije. Pukovnik Panteli} je u vezi s tim uputstvom napomenuo da „mu ni dan danas nije jasno, za{to je izdao takvo nare|ewe” (V. Panteli}, „Se}awa jednog komandanta”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 163). Prema Karchmar Karchmar,, Draà Draà... ... I,, str. 220-221, koji navodi J. Marjanovi}a, „Prilozi...”, str. 199-200, uputstva su, navodno, bila posledica britanskog saop{tewa da svim snagama oja~a borbu protiv okupatora. 96 „Napad je zapo~eo dan ranije, 22. septembra. Nema~ka izvidnica je toga dana naletela na ~etni~ku zasedu i po~ela da puca. Napadnuta zaseda je prihvatila borbu i brzo likvidirala Nemce” (M. Petrovi}, Ju`na Ju`na..., ..., str. 62). 97 Kapetan Jovan Derok bio je brat pisca British British..., ..., Milana Deroka.

306

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tan Du{an Lau{evi} i poru~nik Uzelac, dok od partizana nije niko poginuo. V. Dedijer je partizansku sabotaù opravdao tvrdwom da je napad trebalo da izvedu s pe{adijom, koja, zbog nesporazuma, nije dejstvovala98. Zanimqiv je podatak da sve vreme borbi za Kraqevo niko od V[, niti od G[ za Srbiju, nikada nije obi{ao jedno od najva`nijih i najteìh bojiboji99 {ta u Srbiji. Prema Zvonimiru Vu~kovi}u, partizani su se radije bavili vi li „sre|ivawem zale|a”, potrebnim za planirano preuzimawe vlasti. Sli~no je bilo i kod blokade Kragujevca, koju je vodio major Miodrag Palo{evi}. Tokom motorizovanog kaznenog pohoda Nemaca, 16. oktobra, u pravcu Milanovca, kojem se partizani nisu suprotstavili, a ~etnici su zaplenili dva tenka, pao je poru~nik Miodrag Mojsilovi}, ali su Nemci ipak bili uspe{ni. U obe akcije s majorom Palo{evi}em i poru~nikom Vu~kovi}em dogovarao se V. Dedijer.100 Zakqu~ili su i pisani sporazum101, ali nije bio od pomo}i.102 Napad na Vaqevo vodili su poru~nik Ne{ko Nedi} i Voja Popovi} sa svojim odredom, a pomagale su im mawe Mihailovi}eve (potpukovnik Sveta Proti}) i partizanske jedinice. Nedi}evog pomo}nika, poru~nika Stanoja Leticu, pokosio je nema~ki mitraqez. Zbog blizine blizine Ravne gore, u borbama je ~esto u~estvovao i Mihailovi}, majori Mi{i} i Slovenac Ivo Fregl, prvi komandant, a drugi na~elnik {taba vaqevskih ~etni~kih odreda.103 Nekoliko zajedni~kih napada potvr|uju i britanski izvori. Tako je zajedni~ku opsadu Vaqeva, u pratwi Mihailovi}a, posmatrao kapetan Hadson, koji je ne{to ranije stigao u wegov Gorski {tab. Prema Hadsonovom posleratnom pri~awu, ~etnici su opsedali grad sa tri strane (prema ne-

I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 22 i 24; B. Lazi}, \eneral \eneral..., ..., str. 13; V. Dedijer, Dnevnik II, II, str. 207. L. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 413 kasnije je optuìo ~etni~ke oficire da su pobegli. Verovatno nije znao da je Dedijer jo{ pre 20 godina priznao partizansku krivicu za neuspeh i nepotrebne ~etni~ke `rtve. 99 V. Gli{i}, Uì~ka republika, republika, Beograd 1986, str. 112, po B. Petranovi}u, Srbija u drugom..., drugom ..., str. 231. 100 V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 42-3, i Z. Vu~kovi}, „Ustanak u zapadnoj Srbiji”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 137. 101 Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 42-43. Zanimqivost sporazuma je i u odrednici da se dotada{wi predsednici op{tina „po mogu}nosti” zadrè na svojim poloàjima. 102 Uprkos u~estvovawu V. Dedijera, Hronologija napad na Nemce i zaplenu dva tenka pripisuje partizanima. Tenkovi su bili mali, tipa ho~kis, verovatno zapleweni Britancima pri iskrcavawu kod Dankerka. Jedan od wih jo{ uvek stoji ispred vojnog muzeja u Uìcu. 103 Zbornik Zbornik... ... II II/1, /1, str. 74-90, dopuweno Z. Vu~kovi}, „Ustanak u zapadnoj Srbiji”, O. c.,, str. 127-40. 98

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

307

ma~kim izvorima, sa svih strana, osim severa) i napadali ~ak i tenkovima (prema R. ôlakovi}u, operacijom su, kao i u napadu na Krupaw, rukovodili pop Ze~evi} i poru~nik Martinovi}, organizatori Ra|evinskog odreda).104 Zajedni~ki napad na Gorwi Milanovac, u no}i na 29. septembar, u kojem je ~etnike Takovskog odreda vodio Zvonimir Vu~kovi}, doìveo je sli~an opis na osnovu podataka, koje je, pre svega po nema~kim izvorima, prikupio M. Derok. Predao mu se ceo nema~ki garnizon, sa vi{e od 200 vojnika ([esta ~eta Devetsto dvadesetog bataqona Landen{icen – domobrani), koje je smesta razoruào.105 Prema Dedijeru, Milanovac je bio prvi oslobo|eni grad u Srbiji106 – s obzirom na mesec dana raniju (1. septembra) samostalnu okupaciju Loznice i Koviqa~e, koju je izveo ~etni~ki potpukovnik Veselin Misita, pretekav{i time planirani partizanski napad,107 Milanovac je verovatno bio prvi grad oslobo|en zajedno s partizanima. Me|utim, odnosi su bili daleko od uzornih. Uprkos dogovarawu o saradwi (i na nièm nivou), partizani su vi{e puta napali ~etnike (npr. na putu iz Beograda na Ravnu goru; na Rudniku su, iz zasede, zarobili generala Putnikovi}a i posle mu~ewa ubili, jer je, navodno, imao veze s gestapom108, kod Qiga su zarobili potpukovnika Marka Olujevi}a i poru~nika Slavka Pipana – obojica su bili ~lanovi Srpske dràvne straè – jer su, navodno, Mihailovi}u nosili Nedi}ev109 plan operacija protiv

Prema Hadsonovom predavawu na St. Antony Collegeu u Oksfordu 1962. godine, opsedali su ga pola-pola (D. Martin, The Web..., Web..., str. 59). R. ôlakovi}, Po~etak Po~etak..., ..., str. 8. 105 M. Deroc, Deroc, British... British...,, str. 175-77. Opis je potvrdio Vu~kovi}, ukratko ga opisuje u ve} navedenom ~lanku, str. 135. Potvrdio ga je i britanski kapetan Moris Vitou, koji je iz nema~kog zarobqeni{tva prebegao k ~etnicima. O tome i o Hadsonovom posleratnom pri~awu Web..., str. 59-60. vidi D. Martin, The Web..., Prema Vu~kovi}u, ~etnicima se predalo vi{e od 100 oficira i vojnika. Internirali su ih u {kolu u selu Planinica, ispod Ravne gore. To je bio prvi logor nema~kih ratnih zarobqenika u Jugoslaviji. Kad su Nemci u decembru prodrli na Ravnu goru, sve zarobqenike su oslobodili. 106 V. Dedijer, Dnevnik I,, str str.. 34. 107 M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 244; L. Karchmar, Karchmar, Draà Draà... ... I,, str. 201. 108 S. @ivanovi}, \eneral \eneral... ... III III,, str. 28. 109 Radi se o predratnom ministru vojske, generalu Milanu Nedi}u. Nemci su posle okupacije, 30. aprila 1941. godine, u Srbiji (s Banatom) uveli Komesarsku upravu (vodio ju je Milan A}imovi}, biv{i ministar za unutra{we poslove u Stojadinovi}evoj vladi, a ~i ~inili nili su je zastupnici predratnih politi~kih stranaka); kad se pokazala nesposobnom, Hitler je na inicijativu Hajdriha i Himlera dozvolio osnivawe vlade. Imenovana je 29. avgusta 1941, a predsednik je postao Nedi}. Namera je bila da se briga za red i mir, koje su ugroàvale hiqade izbeglica iz Hrvatske i Bosne, sve ve}a razbojni{tva, pa i sve ja~i pokret otpora, prenese na srpske snage. U tu svrhu, Nedi} je ustanovio Srpsku dràvnu stra104

308

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

partizana, prvog su ubili, a drugi je pobegao; tokom opsade Kraqeva, iz potaje su ubili kapetana Jovana Deroka i uzeli mu dva topa; napadali su i u Loznici i Zaja~i), isto tako, i ~etnici su napadali partizane (npr. kod Mionice, u Poègi, gde su u no}i na 28. oktobar, iz voza, na putu kroz grad, kidnapovali i ubili komandanta Prvog {umadijskog odreda Milana Blagojevi}a; Blagojevi} se jo{ od 1935. godine {kolovao u SSSR-u, kasnije je postao poru~nik u {panskim me|unarodnim brigadama u Uìcu), i jedni i drugi ~inili su to najvi{e u oktobru, ne{to jo{ i u septembru (npr. trodnevni sukob izme|u partizana i ~etnika krajem septembra kraj Kosjeri}a, gde su pobedili partizani; o drugim napadima u nastavku). Kod ~etni ~etnika ka se ~esto radilo o grupama, koje nisu bile pod neposrednom komandom komandom Dra Draè è Mihailovi}a110. êtni~ke grupe su i nastajale, a ne samo delovale, posebno u po~etku, nezavisno od Mihailovi}a, naj~e{}e spontano. O saradwi, ili bar poku{ajima saradwe, svedo~i i niz sastanaka, kojima je ciq bio da otklone nesporazume i izglade osnose posle me|usobnih sukoba. Prvi sastanak izme|u Mihailovi}a (i Ace Mi{i}a) i zastupnika partizana bio je u selu Robaje kod Vaqeva. Milo{ Mini} se s Mihailovi}em sastao ~etiri puta (u avgustu i septembru; sredinom septembra na Ravnoj gori zbog sukoba u Planinici, a u septembru jo{ jednom, zajedno s Titom, u Struganiku, i drugi put s Rankovi}em na Ravnoj gori).111 Nekoliko

ù (SDS), koja je brojala oko 15.000 qudi, i jo{ posebno Srpsku pograni~nu i Srpsku poqsku straù sa po 5.000 qudi. Za borbu protiv partizana sluìo je nedràvni Srpski dobrovoqa~ki korpus (SDK), koji je vodio fa{isti~ki usmereni Dimitrije Qoti}. Brojao je do 4.000 ~lanova, uglavnom omladinaca. 110 M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 97. Iznena|uje M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 31, koji tvrdi da se od jula do novembra 1941. godine odigrao samo jedan sukob izme|u ~etnika i partizana u selu Planinica, jer nije jasno kome pripisuje sve ostale. Napada~i su, vaqda, bili ~etnici. Prema nekim izvorima (vidi i R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 63), moè se zakqu~iti da je po~etkom septembra u to selo stigla grupa partizana, koji su po jedinstvenom receptu uni{tili op{tinu, po~eli mobilizaciju mladi}a i zarobili dvojicu ~etni~kih kurira. Prema drugim izvorima, stigli su da bi seqacima oduzeli skriveno oru`je (L. (L. Karchmar,, Draà Karchmar Draà..., ..., str. 193). Kad je Mihailovi} saznao za doga|aj, s vodom od {esnaest podoficira odmah je poùrio u selo, u sred bela dana opkolio {kolu, u kojoj su se partizani bili smestili, posle kra}e pucwave pribliìo se zgradi i s nekoliko ru~nih granata prekinuo otpor. Pala su dvojica partizana i jedan ~etnik. Preìvele partizane odveli su na Ravnu goru. Za ocenu ko je bio stvarni napada~, dovoqan je podatak da selo leì samo nekoliko kilometara daqe od Ravne gore i pripada najuòj ravnogorskoj teritoriji. Mihailovi} je zarobqenike kasnije predao Mini}u. 111 M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 10, posebno tre}i deo te kwige s naslovom „Moji susreti sa Draòm Mihailovi}em”, 237-63; R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 61-62.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

309

sastanaka bilo je i na nièm nivou.112 Na saradwu ukazuje i ~iwenica da je, bar u po~etku, tzv. oslobo|ena teritorija bila zajedni~ka (prema dogovoru od 24. oktobra, naoruàne partizanske snage mogle su da se kre}u po poè{kom po è{kom srezu samo uz dozvolu poè{ke ~etni~ke komande), da je u nekim, posebno zajedni~ki osvojenim mestima, vlast bila dvojna (npr. u Milanovcu i â~ku), a mnogo mawe brojne paralelne ~etni~ke i partizanske komande. Partizani su postepeno po~eli da potiskuju ~etnike s podru~ja koja su zauzimali. Tako su im jo{ u avgustu oduzeli Ariqe, Bajinu Ba{tu i Kosjeri} (koji su kasnije jo{ mewali vlasnika). Trinaestog septembra zauzeli su Ivawicu, 21. septembra âjetinu, 22. septembra Poègu, 24. septembra Uìce, 7. oktobra Aleksandrovac, 18. oktobra Ariqe, posle ~etni ~etni~~kih optu`bi oduzeli su im i â~ak i Milanovac. Poègu, koju su posle odlaska Nemaca u â~ak, 22. septembra, zauzeli ~etnici kapetana Milo{a Gli{i}a i u woj uspostavili svoju vlast, istog datuma, tokom no}i, napali su partizani i isterali ih. êtnici su im 4. oktobra vratili milo za drago i prisilili ih da napuste grad. Iz Uìca su, po nekim izvorima,113 partizani proterali ~etnike Boè ]osovi}a – Javorskog (tako|e Javorca), prema drugima114, ~etnike vojvoda Radomira \eki}a i Boè Javorskog, pa jo{ i Mihailovi}eve, u koje se pretopio deo Pe}an~evih ~etnika, koji su pod komandom majora Manojla Kora}a ostali u gradu posle odlaska Nemaca u Bajinu Ba{tu 21. septembra.115 Dvadeset tre}eg septembra uve~e, pribliìli su se gradu iz tri pravca, sa severozapada, jugozapada i s istoka, tako da su ga potpuno opkolili. Zauzeli su ga bez otpora.116 Da bi pokazali kako se zaista bore samo za oslobo|ewe i da im je revolucija posledwa

B. Petranovi}, Revolucija Revolucija... ... I,, str. 481; Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 23-24. Kapetan Hadson, PRO HS 5/930. To je bio samo jedan od primera sukoba partizana s vojvodom Boòm Javorskim, koji je tada sa svojim ~etnicima „haramba{io” po tim krajevima. Po{to je, navodno, sara|ivao s Nemcima, partizani su jo{ pre napali wegove ~etnike u âjetini, a kasnije su ih potisnuli i iz drugih mesta, npr. iz Ariqa i Ivawice. Javorski je u~estvovao u borbama protiv partizana i u vreme êtvrte ofanzive na Neretvi. Zbog ispada je kasnije pao u Mihailovi}evu nemilost i osu|en na smrt; presuda je izvr{ena. 114 N. Qubi~i}, Uì~ki Uì~ki..., ..., str. 105, 116-17. 115 Nemci su se tim povla~ewem pripremali za ofanzivu, koju je Hitler naredio jo{ 16. septembra. Okupacija navedenih gradova, dakle, nije bio neki posebno juna~ki ~in. Iz â~ka su se povukli ~ak zbog pogre{nog tuma~ewa naredbe generala Badera (Zbornik (Zbornik... ... XII XII/1, /1, str. 408 i d., 430 i 458). 116 L. Karchmar, Karchmar, Draà Draà... ... I,, str. 214, se ~udi kako se to moglo desiti bez znawa Mihailovi}a, iako je wegov {tab bio udaqen samo 25 kilometara. 112 113

310

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

briga, posle upada u grad, partizani su sa zgrade biv{e vojne komande skinuli nu li jugoslovensku zastavu i umesto we obesili crvenu, sa srpom i ~eki~eki}em,117 po fasadama zgrada zalepili su slike Staqina, pobili àndarme i policajce policajce koji nisu blagovremeno pobegli ili im se pridruìli, i spalili op{tinske i sreske arhive. U gradu je ostalo ~etni~ko vojno predstavni{tvo, sme{ten sme{tenoo u biv{oj komandi vojnog okruga, s komandantom kapetanom Miloradom Miti}em na ~elu. U napu{tenoj kasarni boravilo je oko 200 ~etnika. U ~istkama, koje su usledile posle partizanskg preuzimawa ma wa vlasti,118 nestalo je, po svoj prilici, osam stotina intelektualaca i bogatijih qudi.119 Zarobili su, i posle ne~ove~nog mu~ewa, u novembru, ubili starog komunistu @ivojina Pavlovi}a, nekada{weg sekretara Milana Gorki}a, koji se 1937. izvukao od ~istki Kominterne.120 Uprkos tome {to su ~etnici kasnije neka mesta partizanima oduzeli, zajedni~ka slobodna teritorija sve vi{e se pretvarala u „Uì~ku sovjetsku republiku”. Proglasili su je istovremeno s osnivawem Glavnog narodnooslobodila~kog dnooslobodila~kog odbora za Srbiju, na dan tajne posete sekretara Kominterne, Dimitrova, 17. oktobra.121 Krajem oktobra, republika je obuhvaobuhvatala daleko najzna~ajnije Uìce uz gorwi tok reke \etiwe, s Kosjeri}em u planinama na severu i â~kom na Zapadnoj Moravi na istoku, u unutra{wosti se u velikim delovima {irila od Drine na zapadu, prema Savi na severu, prema Moravi i Ibru na istoku, a na jug duboko u Sanxak, srpski Stari Ras (ime koje su rado koristili ~etnici). Prostorom izme|u tih delova teritorije, kojim nisu vladali Nemci, {irili su se ~etnici. Od

N. Qubi~i}, Uì~ki Uì~ki... ... str. 122. To je bila op{ta formula „potpunog likvidirawa kapitalizma” u oslobo|enim krajevima... „Posle oslobo|ewa cele Jugoslavije isto smo izveli u celoj dràvi... Partijska linija od prvih dana na{e borbe bila je... da se uni{ti stari dràvni aparat Jugoslavije – ubijawem àndarma, policijskih organa, ~lanova gradskih i pokrajinskih saveta, uni{tavawem op{tinskih arhiva, zemqi{nih kwiga itd.”, izjavio je Tito na V kongresu KPJ. 119 V. Xomi}, Stradawe Stradawe..., ..., str. 96. 120 Posle povratka iz Francuske, kuda se povukao i gde je 1940. objavio Bilan du Thermidor stalinien (kwiìcu je pod naslovom Bilans staqinisti~kog termidora slede}e godine objavio u Beogradu), zatvorili su ga zbog \ilasovih optu`bi u Komunistu da je agent P. Broué Broué, Histoire..., tajne kraqevske policije i provokator. \ilas ga je li~no saslu{avao ((P. Stradawe..., ..., str. 96). str. 770, 1062), a ubio ga je, navodno, Slobodan Penezi}-Krcun (Xomi}, Stradawe 121 Informativni... I,, str. 655, cit. po @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 783. Kasnije su su{tinsku oznaku „sovjetska” ispu{tali. Na V kongresu KPJ (1948), Tito ju je spasio od zaborava. za borava. Rekao je da je to bio „prvi eksperiment komunisti~ke vlasti oproban u Uì~koj sovjetskoj republici” (Peti (Peti komunisti~ki..., komunisti~ki..., str. 79-81). Navedene izvore nisam mogao proveriti. 117 118

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

311

gradova, u ~etni~kim rukama bila je samo mawa Poèga, Gorwi Milanovac i Ivawica, wihovi su bili kompaktni delovi podru~ja na padinama Povlena le na i Maqena sa Suvoborom i Ravnom gorom. U perifernim mestima, pre svega u Vaqevu, severno od Ravne gore i u Kraqevu, isto~no od â~ka, vodile su se zajedni~ke borbe protiv Nemaca.

Tito upada u zamke vlastitih neistina U novembru je do{lo do odlu~uju}eg zaokreta. Prema partizanskim tvrdwama, izazvao ga je ~etni~ki napad na Uìce. Tamo su, nekako od 8. oktobra, kad su se s Titom preselili iz Stolica, u blizini Krupwa, boravili kako V[, tako i CK KPJ, sme{teni u modernoj zgradi podru`nice Narodne banke.122 Posle nema~kog avionskog napada na periferijsku fabriku municije i pu{aka Po{inger, 19. oktobra, u wene bezbedne podzemne hodnike i trezore, koji su se protezali do brda iza we, umesto skoro 50 miliona mi liona dinara, koje su odneli iz wih, premestili su ma{ine i opremu. Tokom skoro dva meseca postojawa republike, fabrika je, od uglavnom zate~enih sastavnih delova, izradila 16.500 pu{aka, najvi{e tzv. partizanki (s ukovanom petokrakom zvezdom), 2.7 miliona metaka i 10 hiqada granata.123 To je bio takav dotok oru`ja, o kojem su ~etnici mogli samo sawati. Iz blagajni dràvnih ustanova ugrabili su jo{ 20 miliona dinara, zaplenili i veliku koli~inu ùtog duvana i cigaretnog papira. Za uì~kih 1.600 partizana, ne{to vi{e vaqevskih, u oba slu~aja ve}inom komunista, i ~ak za svih 6.000, koliko ih je tada bilo u celoj „republici”, duvan je vredeo vi{e od pravog zlata. U gradu je postojala i {tamparija Borbe Borbe.. Wen prvi broj je iza{ao 19. oktobra 1941. godine. Mihailovi}evih ~etnika je bilo mnogo mawe, ako brojimo one koji su bili stalno pod oru`jem. Na Ravnoj gori bilo ih je jedva nekoliko stotina, ti na, u Poègi malo vi{e. Bili su i slabije naoruàni; mnogo slabije. Uglavnom su imali oru`je koje su doneli u {umu iz svojih razbijenih voj-

122

Danas je u toj zgradi muzej NOB. Na kraju dvori{ta, iza zgrade, pred ulazima u podzemne rovove, polupokrivena granama, stoji zapu{tena skulptura Tita, u stoje}oj pozi, u nadnaravnoj veli~ini, u zakop~anom {iwelu. Na to mesto premestili su je s glavnog trga Uìca, kad je 1991. godine prestalo da bude „Titovo”. 123 Tokom nema~ke ofanzive, 21. novembra, iz nepoznatih razloga (pomiwana je sabotaà i neopreznost pri radu), u podzemnim hodnicima eksplodirala je uskladi{tena municija. @ivot je izgubilo vi{e od 100 radnika, tako|e i komunisti~kih funkcionera, kao i vi{e civila, koji su se tu skrivali od avionskih napada. Mnogi od wih su se ugu{ili.

312

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nih jedinica ili koje su, kao seqaci, sakrili posle kapitulacije. Prema dogovoru, trebalo je da ~etnici iz uì~ke fabrike dobiju polovinu izra|enih pu{aka i municije, ali su sve ukupno dobili oko 500 komada. Zato je u napade redovno odlazio deo nenaoruànih ~etnika. U borbu su se ukqu~ivali kad bi pokupili pu{ke svojih palih i rawenih drugova. Zato su zavisili od savezni~ke pomo}i, koju je Mihailovi} uporno zahtevao, a dodobio je u 1941. godini samo jednom, 9. novembra, kad je na Ravnu goru ba~eno 20 brzometnih pu{aka, 10.000 metaka, 600 ru~nih bombi, 4.556 dolara i 181 soverin. êtni~ki novembarski napad na Uìce bio je takve prirode da je Tito odlu~io ne samo da prekine sve pregovore s Mihailovi}em, nego i da ga vojni~ki uni{ti. Napad je iskoristio za javnu optu`bu pukovnika da je narodni izdajnik i za~etnik gra|anskog rata u Jugoslaviji. Ocrwivawe Mihailovi}a bilo mu je toliko zna~ajno, da je V[ NOB 17. novembra 1941. godine, o napadu poslao u Sloveniju poseban izve{taj „sa poloàja”. Ve Verorovatno ga je Tito samo potpisao – napisao ga je najverovatnije Kardeq, koji je tih dana bio u Uìcu. Po wemu, ~etnici su „u no}i od 1. na 2. novembar izvr{ili sve pripreme za napad na Uìce... Taj napad su tog datuma no}u stvarno izvr{ili i istovremeno opozvali s fronta sve svoje trupe, koje su se, zajedno s partizanima, nalazile na frontu protiv Nemaca kod Kraqeva i Vaqeva, i tim trupama zapo~eli op{ti napad na partizanske odrede. êtnici... su tada po~eli otvoreni bratoubila~ki rat... Jasno je da je to bio napad izdajnika i da su, u skladu s tim, odgovorili na napad i na{i partizanski odredi. Iako nepripremqeni... za dva dana potpuno su razbili bande Draè Mihailovi}a”.124 Ovakvo ocrwivawe Mihailovi}a posebno je bilo potrebno Kardequ, koji je, kako }emo to tek videti, unapred monopolizovao borbu protiv okupatora u Sloveniji. Te klevete su mu bile toliko potrebne, da je po~etkom decembra, na adresu G[-a PO Slovenije, o izdaji ~etnika poslao jo{ jedno li~no pismo. Na osnovu tog pisma, G[ POS je u maju 1942. godine saop{tio javnosti da u Srbiji vi{e nema ~etnika. S obzirom na to da je jo{ predratni strate{ki ciq komunista bio izvo|ewe revolucije – to }emo jo{ dokazati – potpuno je svejedno ko je napao prvi, bilo u Uìcu, bilo negde drugde. Po~etak otvorenog bratoubila~kog rata bio je samo pitawe taktike onog koji je morao napasti, a to su bili partizani. Ne toliko u objektivno vojnom smislu, koliko, pre svega, u subjektivno psiholo{kom, kako }emo to tako|e tek videti. Moglo se i

124 Slovenski poro~evalec 2, broj 25, 9. decembar 1941. godine. Kasnije je utvr|eno da je izve{taj zaista potpisao Tito (Zbornik (Zbornik... ... VI VI/1, /1, str. 148-51).

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

313

o~ekivati da }e ga pokrenuti na taj na~in, da krivica padne na protivnika. Stoga je napad na Uìce zna~ajan iskqu~ivo kao dokaz kako se tokom rata krojila istorijska istina, koja je posle rata postala nau~na. U ovom slu~aju, o istini odlu~uje izvor koji za Tita nudi najpovoqnije tuma~ewe – wegov vlastiti (odnosno Kardeqev) opis doga|aja. Iako ne ba{ citiran. Osim u saop{tewu slovena~kim partizanima od 17. novembra, Tito je, na molbu ameri~kog ~asopisa Free World opisao napad na Uìce jo{ jednom, 1944. godine. Taj wegov opis i kriti~ki istori~ari smatraju neospornim dokazom da je bratoubila~ki rat zapo~eo Mihailovi}. U wemu – u nebitnim delovima smo ga (u prvom licu mnoìne) donekle skratili – kaè se: Krajem oktobra 1941. godine, zajedno sa ~etnicima, zauzimali smo Vaqevo. Iz jako va`nih dokumenata iz ~etni~ke komande u Kremni, saznali smo da se svi mobilisani ~etnici 2. novembra u 5 sati izjutra moraju javiti u {umu, 10 kilometara od Uìca. „Odmah nam je bilo jasno da Mihailovi} priprema oruàni napad na Uìce...” Osim toga, saznali smo da je Mihailovi} opozvao 800 ~etnika od Kraqeva, da bi napao â~ak, „kako „kako se to pokazalo kasnije”. kasnije”. Ti ~etnici ne samo da su otvorili Nemcima front kod Kraqeva, ve} su nam prevarom oduzeli nekoliko te{kih topova i dva tenka da bi ih upotrebili u napadu na â~ak. Kako bismo obezbedili Uìce i â~ak, i mi smo povukli deo svojih snaga s fronta kod Vaqeva. „Po{to smo ta~no znali za pokret ~etni~kih jedinica prema Uìcu, na{e snage su dobile zadatak da 2. novembra u 4 sata ujutro izvr{e kontranapad. Osam kilometara od Uìca... na{e jedinice su naletele na 800 ~etnika i posle vi{e~asovne borbe potpuno su ih razbile. Tu je skon~ao i sam ~etni~ki komandant, a nekoliko stotina ~etnika je prekrilo bojno poqe”. Potom smo naredili op{ti napad na Uì~ku Poègu, glavnu ~etni~ku „bazu”, i zauzeli je „posle izuzetno krvave borbe”, te nastavili prodirawe prema Ravnoj gori.125

J. B. Tito, Borba narodov narodov..., ..., str. 12. Prevodilac ovog slovena~kog izdawa je osetio da Tito nigde ne kaè da su ih napali ~etnici. Zato je u navodnicima navedenog teksta u kurzivu napisao: „„{to {to se kasnije dogodilo”. Ovaj o~igledni falsifikat (koji sam po sebi ne laè – vidi kasnije), uneo je tvrdwu, bar u slovena~kom izdawu, da su napali ~etnici, ali â~ak, a ne Uìce. Za izvorni tekst vidi J. B. Tito, Borba naroda naroda... ... str. 18. U gorwem prikazu drào sam se izvornog teksta, samo sam iskoristio slovena~ki prevod. Falsifikat nije posledica prevodio~eve neve{tine u srpskom jeziku, ili wegove bezgrani~ne mr`we (~etni~ki komandant je „skon~ao”), ve} mu kumuje Kardeq. U ~lanku s jako prikladnim naslovom „Velika la`”, objavqenom u Slovenskem poro~evalcu 3, od 20. maja 1942. godine, sam ispravqa Tita. Tvrdi, naime, da su ~etnici 1. novembra napali Uìce s 800-1.000 qudi i da je odbrana Uìca taj napad odbila. Tako bi pravi napada~i ipak bili ~etnici. 125

314

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Razlika izme|u oba opisa doga|aja isuvi{e je upadqiva da bi se moglo moglo pre}i preko we. Tito u opisu iz 1944. godine nije primetio nesaglasnosti, iako naru{avaju wegovu verodostojnost. Dok je u prvom opisu tvrdio da su prvi napali ~etnici, Tito u drugom sam kaè da su, zapravo, prvi napali partizani. Partizani su izveli „kontranapad” pre nego {to su ~etnici izveli napad.126 Izvr{ili su kontranapad na 800 ~etnika, na koje su „naleteli” osam kilometara od Uìca. Ako su izvr{ili kontranapad na ~etnike, koji treba da su se okupqali u {umi deset kilometara od Uìca, napali su tek okupqene, ili pak ~etnike koji su se jo{ prikupqali, a ne ~etnike koji su pre toga napali, ili upravo napadaju Uìce. Vojni~ki, to nije bio posebno ~astan ~in. Iako su partizani napali ~etnike na osnovu nekih obave{tewa o wihovim zlim namerama, na {ta se poziva Tito, napada~i pa da~i kod Uìca bili su partizani, a ne ~etnici. Ako se partizanski kontranapad 2. novembra u 4 sata izjutra odnosi na ~etnike koje su wihowihove vo|e „istovremeno povukli s fronta” kraj Kraqeva i s wima napadali Uìce, na {ta ~itaoca navodi opis iz 1941. godine127, treba objasniti dvoje. Prvo, Kraqevo je od Uìca udaqeno 100 kilometara, tako da je istovremeni opoziv ~etnika od Kraqeva i wihov napad na Uìce fizi~ki nemogu}. Drugo, izve{taj V[-a od 4. novembra dokazuje da su ~etnici svoje ~ete kraj Kraqeva opozvali tek posle partizanskog zauzimawa Poège (3. novembra).128 To potvr|uju i ~etni~ki izvori. Major R. \uri} je od na~elnika Gorskog {taba, Pavlovi}a, primio nare|ewe za pokret svojih ~eta od Kraqeva (za napad na â~ak) 2. novembra u dva sata popodne, dakle, posle po~etka napada na Uìce129, a trebalo je da ga izvr{i u no}ima na 3. i 4.

Za sli~no tuma~ewe vidi D. Martin, The Web..., Web..., str. 60, koji svakako ne poznaje ni tekst saop{tewa V[-a od 17. novembra 1941. godine, niti slovena~ki prevod Titovog dela. Takvo tuma~ewe mogao je potvrditi iz M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 97. Suprotno mi{qewe ima W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 34. Po{to se oslawa na britanske izvore, wegovi argumenti nisu uverqivi. êtni~ku optu`bu da su partizani jedan dan posle drugog sastanka Tita i Mihailovi}a (tj. 28. oktobra) napali ~etnike i oteli im topionicu u Zaja~i, zauzev{i kraj, odbacuje tek tako. 127 Tako|e i time {to navodi jednaki broj (800) ~etnika, koji su se sukobili s partizanima 2. novembra izjutra, i onih, koje je Mihailovi} povukao od Kraqeva, iako me|u wima, osim sugestivne, nema nikakve veze. 128 Zbornik... Zbornik... I,, str. 242-46. To je posle rata potvrdio i Tito ((V Kongres Kongres..., ..., Stenografske..., str. 67). 129 Major \uri} je na procesu protiv Mihailovi}a svedo~io da mu je nare|ewe izdao „Mihailovi} 1/2. novembra” (Zbornik (Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 59, nap. 3). Kao {to znamo, ni jedno ni drugo ne stoji. Mihailovi} je tada zajedno s Hadsonom posmatrao zauzimawe Vaqeva, zame126

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

315

novembar. Titov izve{taj od 17. novembra je, zna~i, trostruko neistinit. Najpre, ~etnike, opozvane od Kraqeva, nije mogao napasti 2. novembra u 4 sata ujutro, jer su jo{ najmawe jedan dan opsedali Kraqevo, trebalo je da pro|e izvesno vreme do dolaska na boji{te, iako bi iz Kraqeva do Poège stigli vozom. Daqe, 1944. godine, kaè da je Mihailovi} opozvao ~etnike od Kraqeva da bi napao â~ak, „kako „kako se to pokazalo kasnije”, kasnije”, a ne Uìce. Kona~no, „pokazalo” se nije „kasnije”, ve} jo{ istog dana. Major \uri} je nare|ewe odmah, ~im mu ga je predao kurir Gorskog {taba, pokazao partizanskom politkomesaru Ratku Mitrovi}u, a ovaj je o tome odmah obavestio V[. Prema bele{ci u Mihailovi}evoj li~noj bele`nici, pokazao ga je i partizanskom komandantu opsade Kraqeva, Mom~ilu Radosavqevi}u – Molu.130 Nema, dakle, nikakve sumwe da su partizani napali ~etnike, dok su se rano izjutra, 2. novembra prikupqali (oko) 10 kilometara od Uìca ({to je i jedno od dva tuma~ewa, koje omogu}ava Titov opis sukoba). Tito je, dakle, u vreme svojih opisa napada sasvim dobro znao da Mihailovi}a nepravedno optuùje za napad na partizane sa onim ~etnicima, koje je trebalo da povu~e s poloàja opsade Kraqeva.131 Po{to je napad na protivnika snagama povu~enim iz borbi protiv Nemaca definisao kao izdaju, i mislim da je bio u pravu, to mu je omogu}ilo da za izdaju, koju je sam po~inio, optuì Mihailovi}a. Kao {to smo videli, Mihailovi} je sa ~etnicima, povu~enim s poloàja opsade Kraqeva, napadao partizane u â~ku tek kao kontrameru na Titove napade. Uprkos tome, po na~elu, „kadija te tuì, kadija ti sudi”, postao je izdajnik. O~igledno je neistinita i Titova tvrdwa iz 1941. godine da su ~etnici napali i snagama koje su opozvali s poloàja zajedni~ke opsade Vaqeva. U zapisu iz 1944. pomiwe, dodu{e, zajedni~ku opsadu, ali ne i opoziv ~etnika s tog poloàja. Po{to u tom zapisu kaè da je u napad na ~etnike poslao partizane koji su zajedno s wima opsedali Vaqevo,132 o~igledno je da je tvrdwom o opozivu ~etni-

wivao ga je D. Vasi}, koji je nare|ewe odobrio, a nare|ewe nosi datum 2. novembar (R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 32). 130 R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 32, gde je to nare|ewe objavqeno, str. 126, nap. 14. 131 Primedbu da u izve{taju od 17. novembra Tito ne tvrdi da su u no}i na 2. novembar ~etnici napali Uìce snagama povu~enim od Kraqeva, treba formalno priznati kao ta~nu. Ipak treba upozoriti da Tito tvrdi da su ~etnici „tim trupama zapo~eli op{ti napad napad na partizanske odrede”, i da su ih tokom dva dana razbili. Ako su ~etnici opozvali svoje snage od Kraqeva posle zauzimawa Poège (partizanski izvori, koje ~etnici potvr|uju), u borbama u ta dva dana (2. i 3. novembar) nisu mogli u~estvovati. 132 To je potvrdio u svom govoru omladincima 20. maja 1959. g. (N. Qubi~i}, Uì~ki Uì~ki..., ..., str. 220). Qubi~i}evo delo sadrì najpotpuniji partizanski opis tada{wih borbi izme-

316

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ka od Vaqeva hteo da opravda svoj opoziv partizana s istog poloàja. To potvr|uje da je on sam bio taj koji je ~etnike opsadnike prepustio wihovoj sudbini, a ne ~etnici partizane. Ina~e opoziv vaqevskih ~etnika ne bi tako velikodu{no zaboravio. Morao je da ga zaboravi, jer je u me|uvremenu saznao da je te no}i Mihailovi} kod Vaqeva bio zajedno s Bilom Hadsonom Hadsonom 133 u inspekciji ~etni~ko–partizanskog zauzimawa Vaqeva. O~igledan je i nesklad izme|u Titove tvrdwe u prvom opisu napada na Uìce, prema kojem su, navodno, partizani bili nepripremqeni na wega i izjave iz 1944. godine da su „ta~no znali za pokret ~etni~kih jedinica prema Uìcu”. Dakle, morali su biti spremni za napad. Ne radi se samo o tome da jedna od wegovih tvrdwi ne moè biti istinita. Po{to je Kardeq u ve} navedenom li~nom pismu G[-u PO Slovenije izri~ito tvrdio da su „partizani napad o~ekivali i odgovorili kako treba”, jo{ 1941. godine jedan od wih dvojice, s obzirom na sve to, nije govorio istinu. Odlu~uju}e je da se Tito, umesto napada na nepripremqene partizane, 1944. godine odlu~io za napad na „partizane u o~ekivawu napada”. [ta ga je dovelo dovelo do toga? Verovatno obja{wewe je da je Tito naknadno uvideo da je napad na Uìce 2. novembra u 4 sata izjutra, izvo|en od ~etnika, opozvanih s op opsa sa-de Kraqeva i Vaqeva, tako o~igledna neistina, da }e je svako uvideti. Time bi izgubio verodostojnost i prvi deo wegove tvrdwe iz 1941. godine, da su prvi napali ~etnici i da su se partizani, uprkos nepripremqenosti, ne samo uspe{no branili, nego su „za dva dana potpuno razbili bande Draè Mihailovi}a”. Da bi pove}ao wenu verovatno}u, digao je ruke od ~etnika povu~enih od Kraqeva, i prepustio ih wihovom napadu na â~ak, a za napad na Uìce je naveo „jako va`ne ~etni~ke dokumente”, iz kojih je, navodno, saznao, da svi mobilisani ~etnici treba da se 2. novembra, u 5 sati ujutro, jave u {umu, 10 kilometara od Uìca. Na àlost, Tito je za te dokumente naveo samo to da su iz ~etni~ke komande u Kremni, nikada ih nije izneo. Ni istori~ari ne znaju ne{to vi{e vi{e o wima. Pribli`no dvadeset godina kasnije, objavqeni su novi podaci o dokumentima, koji bi trebalo da opravdaju tada{wi partizanski napad-

|u ~etnika i partizana, i omogu}ava razumevawe mnogih nejasno}a u izvornim izve{tajima. Na àlost, radi se o posleratnoj rekonstrukciji, u kojoj mora da je Qubi~i} mnogo {to{ta interpolirao, razumqivo, pre na {tetu ~etnika nego partizana. Upkos tome, nudi neke podatke koji omogu}avaju tuma~ewe i u suprotnom pravcu. 133 U intervjuu „„Tito Tito speaks” u ameri~kom izdawu ~asopisa Life od 5. maja 1952. godine, str. 110, Tito je tvrdio da je Mihailovi} povukao svoje ~etnike sa svih frontova protiv Nemaca i s wima napadao partizanske poloàje na Tre{wici iznad Uìca i u samom gradu.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

317

kontranapad na ~etnike. Komandant ~ete u Draga~evskom partizanskom bataqonu, Q. Pajovi}, zapisao je da je 1. novembra ujutro do{ao jedan od ofi ofi-cira ~etni~ke vrhovne komande u Uìce i, sede}i u kafani Zlatibor, Zlatibor, pio kafu. Kad su ga prepoznali i uhapsili, od wega su dobili „precizan plan ~etni~kog napada na Uìce”. Vrhovni {tab i Centralni komitet su odlu~ili da Uìce treba braniti. Naàlost, Tito ni ovaj „kafanski” plan nikada nije pokazao, niti se pozvao na wega, pa i ~etni~ki oficir, koji je s planom stigao na kafu u Uìce, ostao je anoniman. Prema izve{taju V[-a od 7. novembra 1941. godine, „preventivne mere, koje je po nare|ewu tog {taba izveo {tab Uì~kog partizanskog odreda, jasno su pokazale da se radi o celovitom planu napada na Uìce...”. Tito nije bio svestan logi~ke gre{ke tog izve{taja V[-a. Dokazuje, naime, postojawe partizanskog plana napada, a ne ~etni~kog. Tek preventivne mere, dakle, ve} izvedeni napadi na ~etnike, trebalo bi da mu dokaù da ~etnici protiv wih kuju planove za napad. Opet smo tamo gde smo i bili: Tito je napao ~etnike pre nego {to su oni napali partizane. Da li bi Tito u izve{taju V[-u dopustio takvu logi~ku nedoslednost da je poznavao kafanski dokument? U odluci za napad na ~etnike mogao bi se osloniti na wega i ne bi morao da se izgovara preventivnim merama, u su{tini, zna~i, na svoj napad na ~etnike. Da li je, onda, Q. Pajovi} Pajovi} dokument jednostavno izmislio, kad ga Tito i ne pomiwe? Prema re~e ~enom, nom, jedini dokument o planiranom ~etni~kom napadu, koji je Tito sve do 1944. godine dokazano poznavao, bilo je ve} pomenuto nare|ewe Gorskog {taba od 2. novembra u dva sata popodne, upu}eno majoru \uri}u, jer ga je on pokazao, kako partizanskom komesaru, tako i komandantu. Na osnovu poznavawa tog dokumenta, Tito je mogao napasti ~etnike samo dan kasnije nakon {to je saznao za wihovo „skupqawe u {umi”. Wegovo nare|ewe za napad na ~etnike jedan sat pre wihovog zbora, dakle, moè da proizlazi samo iz obave{tewa iz Kremne ili iz „kafanskog” dokumenta, premda se na wega ne poziva. Po{to nije dokazao wegovo postojawe, moè se tvrditi da ga je jednostavno izmislio. Budu}i da bi to zna~ilo da je ~etnike napao ne znaju}i {ta oni uop{te nameravaju, sve bi to moglo voditi do optu`be da je on zapo~eo gra|anski rat, i zato je 1944. godine radije izjavio da je napad napad o~ekivao.134

134

U svojim kasnijim se}awima, Kardeq tvrdi sasvim suprotno od Tita 1944. godine i sebe samog 1941. godine: „Partizani to nisu o~ekivali, ni slutili nisu ne{to takvo” (E. Kardeq, Boj za priznawe..., priznawe..., 1944-1957, str. 23). To je, svakako, potpuni salto mortale. Ako su napali, ne o~ekuju}i napad od suprotne strane, partizani su bili neosporni za~etnici bratoubila~kog klawa.

318

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Treba se upitati, kako to da je V[ detaqan izve{taj o ~etni~kom napadu poslao ba{ Slovencima. Odgovor je jasan, kao na dlanu. Kardeq, koji je u pomenuto vreme bio u Uìcu, hteo je da Slovence upla{i od ~etni{tva. Da bi stra{ilo ja~e mahalo, postarao se za vetar. Bilo je to li~no pismo, koje je po~etkom decembra 1941. godine o Mihailovi}evom „napadu” poslao G[-u POS.135 Suprotno tome, ni Tito ni Kardeq nikome drugome nisu poslali sli~an detaqan izve{taj. U „direktivi” G[–u NOP odreda Hrvatske od 16. novembra, Tito napade samo pomiwe, napad na Poègu (!) i Uìce sme{ta u 1. (!) novembar, dodaju}i da su istovremeno „~etni~ki odredi na svim sektorima napali s le|a na{e partizanske odrede i poku{ali da ih razoruàju”. Dopunski izve{taj istoj adresi navodi napad na Uìce bez detaqa, navodi neke druge ~etni~ke „prestupe” i izri~ito nagla{ava da su ~etnici istovremeno s napadom na Uìce povukli „sve svoje ~ete” od Kraqeva (Vaqevo ne pomiwe).136 U pismu CK KPJ Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru, Boku i Sanxak, od 10. novembra, napad na Uìce je jedva pomenut: „Pravilno je da politi~ki onemogu}ite sve one elemente koji ko~e i slabe oslobodila~ku borbu, iako su to anglofili. Nesumwivo ste ~uli za borbe u Srbiji protiv Draè Mihailovi}a, koji su na istoj liniji”.137 Zanimqivost da je Tito Ti to za ~etnike koristio ime koje dokazuje wegovo antiimperijalisti~ko usmerewe, ovde nije zna~ajna. Zna~ajno je da podsti~e Crnogorce da napadaju ~etnike, pri ~emu svoj napad naziva „borbom pro protiv Mihailovi}a na istoj liniji”. Da se nije zaboravio? Zar ipak implicira da je borbe on zapo~eo? Da li je za „internu upotrebu” namerno oprezniji, jer su u Crnoj Gori dobro znali {ta se doga|a u Srbiji? U svakom slu~aju, nazna~ava da je do sukoba sa ~etnicima do{lo zbog wegovog nastojawa da uni{ti „anglofilske” elemente. S druge strane, za potrebe spoqweg sveta, sveta, gde nisu znali {ta se de{ava u Jugoslaviji, komandira brigade Mekli Meklina, na, ubedio je da su ~etnici Uìce napali zajedno s Nemcima.138 Koliko potreba, toliko istina.

135

Koliko je Tito-Kardeqev izve{taj bio jako potreban slovena~kim komunistima, dokazuje Kidri~: „Odmah potom... Izvr{ni odbor je organizovao masovnu politi~ku kampawu protiv Mihailovi}a. Ta kampawa je u celini uspela... i za Mihailovi}a je u Sloveniji predstavqala pravi katastrofalan politi~ki poraz” (B. Kidri~, „Kratek oris...”, str. 20). 136 Zbornik... Zbornik...V/2, /2, str. 87-88. 137 Zbornik... III III/1, /1, str. 229. 138 „„The The Maclean Report”, III poglavqe.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

319

Tito pre}utkuje „preventivne preventivne mere mere” pre 2. novembra Drugi primarni izvor podataka o tome {ta i kako se tih dana de{avalo oko Uìca, u prvom redu je V. Dedijer. Tada je bio u Uìcu i kao urednik partijskog glasila Borba Borba,, koja je tih dana ve} redovno izlazila, o doga|ajima je, nesumwivo, bio dobro obave{ten. Osim toga, on ih je, vi{e ili mawe redovno, neposredno zapisivao u svoj dnevnik. Zna~ajni izvori su i zapisi nekih od u~esnika tada{wih borbi, pre svega, Nikole QubiQubi~i}a i Qubivoja Pajovi}a, koji su bili ~etovo|e (komandiri ~ete), prvi u Uì~kom, drugi u Draga~evskom bataqonu. Iz tih izvora saznajemo da su u pripremi napada na ~etnike, ujutro, 2. novembra, partizani napali svoje protivnike jo{ pre tog datuma. To obja{wava {ta je V[, u svom saop{tewu od 7. novembra, mislio pod „preventivnim merama, koje je po nare|ewu tog {taba sproveo {tab Uì~kog partizanskog odreda”. U Dnevniku Dedijer ponavqa da je trebalo da se ~etni~ki napad izvr{i 2. novembra ujutro, pretpostavqaju}i da su ga inicirali ~lanovi britanske misije (Zarija Ostoji} i Mirko Lalatovi}, kao i Bil Hadson). Radi se o nedokazanoj spekulaciji, sasvim besmislenoj s obzirom na Hadsona, koji je na sve na~ine nastojao da se ostvari zajedni~ko istupawe partizana i ~etnika.139 Prema Dedijeru, partizani su blagovremeno saznali za nameravani ~etni~ki napad, tako da su pre napada uspeli da uhvate vo|e tri grupe ~etnika, koje su se tek pribliàvale Uìcu, svaka iz svog pravca (Bioska i Staparska ~eta iz Bioske i Kremne na zapadu – kremanska kremanska grupa, Zlatiborski odred iz âjetine na jugozapadu i Karansko-riba{evinski odred iz Kosjeri}a na severu – neke podatke sam preuzeo iz drugih izvora). êtnicima seqacima dozvoqeno je da odu ku}i. Svaka grupa je, po Klisoldu, brojala oko 400 qudi.140

Nekoliko sli~nih mi{qewa navodi M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 34, nap. 91. Dokazivawa da su odlu~uju}i bili pre svega Ostoji} i Lalatovi}, koja aludiraju da su za sukob bili krivi ~etnici, isto tako su ~iste spekulacije. 140 Prema Izve{taju V[-a od 4. novembra, ~etnici su, osim Uìca, istovremeno napali partizane i u Ivawici. Ako su to bili ~etnici Boè Javorskog ({to je najverovatnije), koji su bili nezavisni od Mihailovi}a, i koji u kasnijim sva|ama, u vezi sa za~etnicima gra|anskog rata, nisu do{li na tapet, Ivawicom se ne bi bavili. Ako stoji navo|ewe Hronologije, da su 1. novembra napali Ivawicu ~etnici Draè Mihailovi}a (u odbrani je, izgleda, pao kasniji narodni heroj Stevan ôlovi}), dovoqan je podatak iz istog dela da su dve partizanske ~ete 28. oktobra ponovno preuzele Ivawicu i odbile kontranapad ~etnika. To dokazuje da je ~etni~ki napad 1. novembra bio uzvratan. Osim toga, partizani 139

320

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Prema N. Qubi~i}u, jo{ 30. oktobra, u âjetini, dvadesetak kilometara udaqenoj od Uìca, partizani su pohapsili rukovodstvo ~etnika, okupqeno u komandi grada. Me|u wima, komandanta Zlatiborskog odreda, rezervnog potpukovnika Andriju Jevremovi}a; saslu{avali su ga u Uìcu 5. novembra.141 U Bioski, udaqenoj oko 30 kilometara, na sli~an na~in razoruàli su ~etrdesetak vo|a i àndarma, me|u wima i pukovnika Branu Panti}a. Da ih ne bi postreqali, kako su pretili, i ostali ~etnici su poloìli oru`je. Prema komandantu te akcije, Q. Pajovi}u, bilo je oko 600-700 qudi, okupqenih na poqani blizu Bioske; wegova ~eta ih je bila opkolila sa svih strana. Osim toga, partizani su iz zasede napali i razoruàli grupu od 100 ~etnika, koji su dolazili kao podr{ka iz Kremne, prema Bioski. Posle predaje, ~etni~ke vo|e i àndarme, posebnim vozom, odvezli su u Uìce. Kako u âjetini, tako i u Bioski, na ~etnike su, naprosto, nailazili na wihovim poloàjima, nespremne za sukob, jer, pre svega, ~etnici se nisu pribliàvali Uìcu, kako to tvrdi Dedijer; oni, koje su zarobili na putu iz Kremne, kretali su se ~ak u suprotnom pravcu. pravcu. êtni~ku komandu, koja je ionako bila u Uìcu, tako|e su iznenada opkolili, posle upada razoruàli i zatvorili majora Strahiwu Rogi}a, p pooru~nika Stojka Filipovi}a s 20 ~etnika, a po Q. Pajovi}u, i ~etni~kog komandanta Uìca, kapetana Milorada Miti}a142. S Karansko-Riba{evinskim odredom – tre}om grupom, bilo je vi{e problema. Dok su wenog komandanta, poru~nika Stojka Filipovi}a, po Dedijeru, zarobili na sli~an na~in kao pomenute ~etnike, po Qubi~i}u, zarobqen je u o{trim borbama s partizanima 31. oktobra kod Trnave, blizu Kosjeri}a.143 U tim borbama palo je, navodno, oko 70 ~etnika, a 30 je zarobqeno. Po partizanskom tuma~ewu, napada~i su bili ~etnici. Mnogo je verovatnije da su, kao i kod prve dve grupe, partizani preuzeli inicijativu i napali prvi. Za napad Uì~kog odreda 29. oktobra, to je skoro neosporno. Isto vaì i za kasnije sukobe na tom podru~ju, jer je taj odred ~etnika imao nare|ewe da napadne ujutro, 2. novembra, a po partizanskim izvorima napao je najkasnije 31. oktobra. Tvrdwa ~etni~kog kapetana Igwatovi}a, u wegovom nare|ewu za napad ~etvrte grupe, da su u tre}em su-

su zauzeli Ivawicu jedan dan posle dogovora Tita i Mihailovi}a o me|usobnom nenapadawu. 141 Zbornik... Zbornik... XIV/1, XIV/1, str. 45. 142 Po D. Sotirovi}, Gra|anski rat, rat, KPJ avangarda staqinizma, Pariz 1976. godine, str. 38-40, navodi R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 780. Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 418. 143 N. Qubi~i}, Uì~ki..., str. 198-203.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

321

kobu partizani napali ~etnike, tako je mnogo prihvatqivija. Podupire je ve} navedena zapovest na~elnika Gorskog {taba, potpukovnika Pav Pavlo lovi}a, za p pokret okret ~etni~kih snaga od Kraqeva prema â~ku, od 2. novembra. Kako kaè u uvodu, izdao ga je zbog navedenih partizanskih napada na ~etnike (po wemu, partizani su ih izvr{ili 2. novembra u jedan sat izjutra), dakle,, kao odgovor na navedene partizanske napade. Avakumovi} navodi, na kle osnovu nema~kih podataka, da su „partizani napali Riba{evinski ~etni~ki odred” jo{ 29. oktobra.144 êtvrta grupa – Poè{ki odred – koja je, izgleda, napadala od Poège na istoku i kojom su komandovali zapovednik Poège, kapetan Vu~ko Igwatovi}, i kapetani Dobrivoje Marinkovi} i Milo{ Gli{i}, bila je u po~etku uspe{nija. Zauzela je uzvisinu Tre{wica, nekoliko kilometara isto~no od Uìca, a tamo su je partizani razbili posle te{kih borbi. Prema Q. Pajovi}u, koji je u~estvovao u tim borbama, u tome su uspeli uz pomo} jakog protivavionskog mitraqeza, po wemu, i drugim partizanskim izvorima, izme|u ostalog i zato, jer je izostala pomo} prve tri grupe ~etnika, posebno karansko-riba{evinske, koje su razbijene jo{ ranije. Poè{ka grupa ~etnika je mogla da napada – ta~nije, nameravala je da napadne – iskqu~ivo kao uzvratni ~in, za âjetinu i Biosku, kao i za KaranskoRiba{evinski odred. êtni~ka zapovest za wen napad izri~ito se poziva na taj odred. Prema Dedijeru, kasnije je napala i peta grupa iz Kosjeri}a, na severu, koju je vodio kapetan Dragoslav Ra~i}, koji je sa svojim Cerskim odredom i nekim pridruènim ~etnicima, navrat-nanos morao da krene na uì~ko boji{te. Ta grupa je uspela da zauzme Karan, kasnije su je partizani kod Crnokose, na Tometinom poqu (oko 35 kilometara severoisto~no od Kosjeri}a), odbili, a potom, i pored velikih vlastitih gubitaka, oduzeli ~etnicima Poègu. Potom su partizani 13. novembra zauzeli i Milanovac, na istoku i Prawane i Kosjeri}, severno od Poège, a ju`no od we, 19. novembra, Draga~evo i Gu~u, iako su u woj imali zajedni~ku koman-

I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 25. S. @ivanovi} \eneral \eneral... ... III III,, str. 51, navodi isti datum po~etka borbi; do partizanskog napada do{lo je posle sukoba izme|u lokalnih ~etnika (Riba{evinski odred) i grupe partizana koji su prevozili municiju. Me|u partizanima je bio dezerter iz navedenog ~etni~kog odreda, ~ije su izru~ewe ~etnici zahtevali. Takav je bio dogovor me|u wima. Partizani su se, uprkos tome, usprotivili, a kad im je u pomo} stigao Uì~ki odred, ratna sre}a se okrenula. Posle ogor~ene borbe Riba{evinski ~etni~ki odred je bio prisiqen da napusti Karan, gde mu je bilo sedi{te, i da se povu~e na proplanke Crnokosa. @ivanovi} misli da su sukob partizani izazvali namerno. 144

322

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

du. Dedijer dodaje da su ~etnike mogli potpuno likvidirati za dan-dva, ali se Tito tome protivio.145 Dedijerov zapis, kao detaqniji, ~ini se verodostojnijim od Titovog, koji govori samo o jednom napadu na Uìce, wegovom nastavqawu u Poègu, pa daqe ka Ravnoj gori. êtni~ki izvori potvr|uju napade prve ~etiri grupe ~etnika, a urednici Zbornika za prve dve grupe kaù da su wihovo dejstvovawe spre~ili „vojni~kim, politi~kim i ostalim merama”146. Dedijerov di jerov zapis stavqa pod znak pitawa Titov prikaz èstine napada – s obzirom na broj pobijenih ~etnika („nekoliko stotina”) – osim toga, po wemu we mu je odlu~uju}e bilo razbijawe pete grupe, posle ~ega je, po wegovom mi{qewu, usledilo zauzimawe Poège. Kasnije je, na svoju nevoqu, te doga|aje opisao sasvim druga~ije. Na prvom zasedawu AVNOJ-a u Biha}u, u sve~anom govoru 27. novembra 1942. godine, obja{wavao je za{to su partizani pre godinu dana u Srbiji i isto~noj Hercegovini bili neuspe{ni, tako da su morali na „veliki pohod” do Biha}a. Tada „se pojavila ona izdajni~ka gwida, tada se pojavio Draà Mihailovi}. Iako smo 27. oktobra s Draòm Mihailovi}em zakqu~ili sporazum, dvadeset ~etiri sata kasnije izvr{io je napad sa svih strana na slobodnu teritoriju”.147 Dvadeset ~etiri sata posle 27. oktobra je 28. oktobar. Tada, kao {to }emo jo{ videti, nisu napali ~etnici, ve} upravo obrnuto, partizani ~etnike (u Zaja~i i u Ivawici). Da li je Dedijer ~etni~ki napad prebacio tri dana unazad s namerom da bar vremenski bude istovremen s partizanskim napadom na Zaja~u, do koga je do{lo 28. oktobra? Kasnije, u svojim prilozima za Titovu biografiju,148 Dedijer zaboravqa na sve prethodno opisane napade, i pomiwe samo onaj sa severa (peti, iz Kosjeri}a). Iz Uìca su, navodno, za za{titu od Nemaca, poslali poja~awe na sever. U no}i na 2. novembar, u Uìcu je nastala panika. êtiri kilometra od grada pojavio se neprijateq, kome su te{ko mogli da se suprotstave. Dva odreda partizana su odmah, svaki sa svoje strane, okruìli neprijateqa i u zoru ga razbili. Dedijer pri~a tako kao da su tek dolaskom na boji{te ustanovili da su neprijateqi ~etnici, a ne Nemci. Kasnije su partizani napali Poègu i opkolili Ravnu goru. Izgleda da je tre}i napad pome{ao s

V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 47-48, 53. Tvrdwa je donekle preterana. êtnici su se zaista jako osuli, do{lo je i do sukoba me|u komandantima, Mihailovi} je ~ak smenio pu pukov kovninika Pavlovi}a i na wegovo mesto na~elnika Gorskog {taba postavio majora Zariju Ostoji}a, ali je sa~uvao najsposobnije ~etni~ko jezgro, kome partizanski napada~i nisu bili ravni. 146 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 45-46. 147 V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 365. 148 V. Dedijer, Tit Tito o, str. 430. 145

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

323

petim, ili ~etvrtog s petim, najverovatnije je tre}i spojio sa ~etvrtim i oba zajedno pome{ao sa petim. îni se da je Dedijer spojio u wega sve partizanske sukobe sa ~etnicima do kojih je do{lo u prvih dvadeset dana novembra 1941. godine. To se moè zakqu~iti iz Borbe Borbe.. U broju 10, od 8. novembra objavqen je izve{taj V[-a od 4. novembra da su poè{ki ~etnici, u no}i na 2. novembar, izvr{ili kod Tre{wice op{ti napad na Uìce (to je bio ~etvrti napad). O drugim napadima ne zna ni{ta. U drugom izve{taju Borba u istom broju izve{tava da su u no}i na 8. novembar ~etnici ponovo napali Uìce („drugi napad ravnogoraca na Uìce”), dan pre â~ak149 (to potvr|uju ~etvrti izvori, naime, zapovest {taba ~etni~kih odreda za â~ak za napad na partizane u â~ku150), i da su u oba slu~aja doìveli neuspeh. Kod â~ka su partizani zarobili jo{ 400 ~etnika.151 Taj drugi napad na Uìce Dedijer je najverovatnije pome{ao sa ~etvrtim. U vreme petog napada Poèga je ve} nekoliko dana bila u partizanskim rukama i napad je bio nepotreban. Sa izuzetkom broja, redosleda i mesta sukoba, u okviru ~etni~kog napada na Uìce, Dedijer nam, zna~i, ne moè pomo}i. Wegovi zapisi protivre~e jedan drugome, ako ih poredimo sa zapisima drugih autora, o~igledno su ve}im delom pogre{ni, osim toga, pisac je izgubio orijentaciju za hronologiju, obi~nim re~ima re~eno, pome{ao je ranije i kasnije, pre i posle. Ako dosada{we opise ~etni~kog napada na Uìce uzmemo kao celinu, ostaje pitawe koji od napada je bio odlu~uju}i, gde se vodila bitka posle koje je, prema Titovoj tvrdwi, „nekoliko stotina ~etnika pokrilo bojno popoqe” i gde je pao i wihov komandant. Broj palih tre}e, Karansko-Riba{evinske grupe bio je znatno ispod „nekoliko stotina” (70), osim toga, wene borbe okon~ane su jo{ 1. novembra. Prema Qubi~i}u, odlu~uju}e su bile borbe na Tre{wici. Tito je tako|e, u svom govoru omladincima 1959. godine, kao odlu~uju}e, naveo borbe na Tre{wici; drugom prilikom, pomenuo je presecawe druma prema Kosjeri}u od glavnog puta Uìce – Poèga. Razdaqina nije prevelika da ne bi moglo da se prihvati i jedno i dru-

Zbornik... Zbornik... I,, str. 256. Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 70-71. 151 Neuspeh je skrivio major Radoslav \uri}. Nare|ewe potpukovnika Pavlovi}a za napad izdao je partizanskom politkomesaru. Ovaj je o tome obavestio svoj V[, da zatvori pristup â~ku. Osim toga, \uri} primqeno nare|ewe nije izvr{io. Zato je Gorski {tab isto nare|ewe izdao na~elniku \uri}evog {taba, kapetanu Jovanu Deroku. Gubitak od tri Sloboda..., ..., dana, koji je nastao na taj na~in, nije se mogao nadoknaditi. (R. i @. Kneèvi}, Sloboda str. 32, 126). 149 150

324

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

go. Uprkos tome {to i Qubi~i} navodi da je bojno poqe bilo prekriveno ~etni~kim le{evima, sli~no Titovom izve{taju Slovencima, iz wegovog opisa proizlazi da je broj pobijenih ~etnika i u tim borbama morao biti znatno niì od „nekoliko stotina”. Osim toga, sva trojica poè{kih kapetana (isto tako i komandanti Karansko-Riba{evinske grupe) preìvela su napad, a po Titovom izve{taju, ~etni~ki komandant je pao (u slovena~kom prevodu „poginil” – srpski: skon~ao). Q. Pajovi}, koji je sa svojom Tre}om ~etom Draga~evskog bataqona u~estvovao u borbama na Tre{wici, kaè da je na boji{tu ostalo da leì 83 mrtvih i rawenih ~etnika, me|u wima i wihov komandir (~etovo|a). Zakqu~ak je da bitke s nekoliko stotina ti na palih ~etnika i palim komandantom uop{te nije bilo. Za oba Titova preterivawa imamo obja{wewe – Kardeqevu èqu da {to vi{e upla{i slovena~ke partizane. Ukupan broj ~etnika ~etvrte grupe (po „~etni~kim” podacima 700 „pu{aka”, tj. naoruànih ~etnika) pribli`no odgovara Titovim 800 ~etnika. Pajovi}, ina~e, izve{tava o samo 300 ~etnika, nije iskqu~eno da su se wegovi obave{tajci zbunili i naveli samo deo svih ~etnika. Po{to je u borbama tre}a i ~etvrta grupa ~etnika bila potpuno razbijena i izba~ena iz borbe, moglo bi se postaviti pitawe odakle su iskrsnuli ~etnici koji su 7. i 8. novembra napali â~ak i po drugi put Uìce (pa jo{ G. Milanovac, kao {to to znamo po neosporenim ~etni~kim izvorima152). Odgovor je Ra~i}eva peta grupa, od 1.500 vojnika, koja je naknadno stigla od Vaqeva. U svakom slu~aju, partizani su, dakle, razbili ~etnike ne{to mawe nego „potpuno”. Bar za nekoliko godina, Kardeqeve tvrdwe da u Srbiji vi{e nema ~etnika, ostale su prazne èqe.153 Tre}i partizanski izvor predstavqaju slu`beni izv{taji Biltena V[ NOV. NOV. U wemu nikada nije objavqen Titov izve{taj od 17. novembra 1941. godine. Broj 10-11 od 20. oktobra 1941. godine izve{tava jo{ uvek o zajedni~kim akcijama partizana i ~etnika, u slede}em broju 12-13 za decembar 1941. i januar 1942. godine, koji je izdat tek na Jahorini, V[ NOV saop{tava „kako se katastrofalno taj napad zavr{io za napada~e, o ~emu smo ve} pisali” i ni{ta drugo. Bez ikakvih detaqa, ni toliko koliko je objavila Borba od 8. novembra, koja je izvestila o dva napada na Uìce i o napadu na â~ak, a kamoli o prve tri grupe ~etnika. Sve to moèmo objasni-

Zbornik.../1, Zbornik.../1, str. 375-76. Mihailovi}eve snage su 1942. godine isterale partizane, ne samo iz Crne Gore i Isto~ne Bosne i Hercegovine, nego i iz Srbije. Najve}i poraz partizani su zadali ~etnicima 1943. godine na Neretvi, ali su sve do druge polovine 1944. godine ~etnici prevladavali u Srbiji, a bili su prisutni i drugde. 152 153

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

325

ti doga|ajima koji su usledili (zbog nema~kog napada i Titovog bekstva iz Srbije, nepotpun i povr{an naknadni opis doga|aja bio bi razumqiv), i, pre svega, iznenada promewenim odnosom Tita prema Mihailovi}u. Izve{taj V[-a, me|u izdajicama, odgovornim za isterivawe partizana iz Srbije, ne navodi Mihailovi}a; to su, po wemu, bili samo Nedi}, Qoti} i Pe}anac!154 Sli~no kao Borba od 8. novembra, i slu`beni izve{taj V[-a od 4. novembra svu krivicu prebacuje na poè{ke ~etnike, a ne na Draù Mihailovi}a. Ve} je wihovo ponovno nasilno zauzimawe Poège, ubrzo posle partizanskog upada u wu, izazvalo mnogo zle krvi. Partizani su se àlili zbog ~etni~kih postupaka u gradu. Zamerali su im ubistvo Milana Blagojevi}a, pored toga i nasilno oduzimawe hrane i oru`ja, kao i hap{ewe wihovih pristalica. Posle ponovnog zauzimawe Poège, 3. novembra, novembra, partizani su saop{tili kapetanu Miti}u, predstavniku Gorskog {taba u Uìcu, da wihove mere nisu bile uperene protiv Mihailovi}a, ve} protiv agresivnih poè{kih ~etnika. Predlagali su da se u Poègi uspostavi zajedni~ka partizansko-~etni~ka komanda. O tome su i fakti~ki zakqu~ili sporazum. Partizani su, izgleda, posle toga zaustavili borbe, dok je Mihailovi} od sporazuma naknadno odstupio i jo{ istog dana, 3. novembra, ultimativno zahtevao od partizana da do pono}i napuste Poègu. Titovo iznenadno ublaàvawe verbalnih napada na Mihailovi}a, odnosno, smawewe wegove krivice za napad na Uìce, kakvo proizlazi iz dosada{wih navoda, predstavqa samo delimi~an odgovor na wegove (i Kardeqeve) po~etne prenaduvane napade na wega. Kao {to izve{tava V. Dedijer, Tito je ba{ tada slu{ao Radio Moskvu, koji je izve{tavao o Mihailovi}u kao „vo|i svih snaga otpora” u Srbiji. Najpre se jako razqutio, a potom je pozvao jednog od svojih komandanata i naredio da zaustave daqe pokrete ~eta, po{aqu Draì parlamentarce i po~nu s pregovorima. Nare|ewe je prisutnima objasnio izjavom: „Ne smemo uni{titi Draù Mihailovi}a, iako smo ga opkolili. Moramo paziti da Sovjetskom savezu ne napravimo spoqnopoliti~ke probleme...”155 O~igledno se prisetio da svojom

Zbornik... Zbornik... II II/1, /1, str. 112 i 113. Nap. i Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 429. V. Dedijer, Tito Tito,, str. 431. Kneèvi}i izve{tavaju da su Sovjeti, na osnovu intervencija na{e i britanske vlade, zahtevali od Tita da zaustavi borbe protiv Mihailovi}a i da je Ti Titov tov poziv Mihailovi}u, od 17. novembra, za sastanak obe strane, kako bi se prekinuo bratoubila~ki rat, posledica wihovog zahteva (R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 127). W. Roberts, Tito..., str. 44, ne zna o tome ni{ta, ali kaè da su moskovska radijska pohvala Mihailovi}a i Simovi}eve inicijative iz Londona doprinele ~etni~ko-partizanskom sporazumu od 20. oktobra. 154 155

326

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

„oslobodila~kom” borbom, ~itaj revolucijom, jo{ od leta Kominternu po{teno vu~e za nos. Drugi razlog je bio u tome {to je Titu bio potreban izgovor za{to, uprkos obe}awu, nije uspeo da Mihailovi}a istera s Ravne gore. Na pitawe za{to on ili Kardeq ove promene svoje ocene nisu prosledili slovena~kom G[-u, odgovor je bio jasan. Ako je ~etni~ki napad na Uìce posluìo Kardequ za ocrwivawe Mihailovi}a u Sloveniji, time bi pqunuli u vlastiti tawir.

êtni~ki planovi za napad na Uìce Pretpostavimo – suprotno od na{e dosada{we neverice – da je dokument iz Kremne postojao i da ga je Tito poznavao. Kako je saznao za wega, nije posebno va`no. Va`no je ne{to drugo. Ako se Tito i u svom drugom opisu ~etni~kog napada na Uìce (1944) ograni~avao na sukob na Tre{wici (~etvrta grupa ~etnika), ujutro, 4. novembra, ~inio je to zato, jer je za opravdawe partizanskog napada mogao iskoristiti „jako va`ne dokumente iz ~etni~ke komande u Kremni”, iz kojih je, navodno, proizlazilo da ih ~etnici nameravaju napasti 2. novembra u 5 sati izjutra. Vojni~ka logika je zahtevala da ih preduhitri. Odgovornost za po~etak gra|anskog rata tako bi bila preba~ena na ~etnike. Istorijski, tako se i desilo. Pri tome ni{ta nije hteo da rizikuje. êtni~ka namera da napadnu u 5 sati ujutro, i wegov napad sat vremena pre toga, bili su uzro~no-posledi~no tako ~vrsto me|usobno povezani, i izolovani od svih ostalih doga|aja, da suprotno od banalnog post hoc, ergo propter hoc /posle toga, dakle zbog toga/, u krivca niko ne bi mogao da posumwa. D. Martin se uhvatio za to, jer nije raspolagao danas poznatim dokazima o Titovoj krivici. To daje odgovor na neizbe`no slede}e pitawe: Kako to da se Tito u opravdavawu svog napada na ~etnike nije oslonio na „precizan plan ~etni~kog napada na Uìce” („kafanski”), koji su, po naknadnom svedo~ewu tada{weg komandira ~ete Draga~evskog bataqona, Q. Pajovi}a, otkrili 1. novembra ujutro, kod uhap{enog oficira iz ~etni~ke vrhovne komande. Taj plan bi, naime, osim neposrednog napada na ~etnike na Tre{wici, opravdao i neke druge napade na wih pre 2. novembra. Po Q. Pajovi}u, V[ i CK su se na osnovu tog plana odlu~ili za odbranu Uìca. S tom namerom, Tito je jo{ istog dana, 1. novembra popodne, naredio razoruàwe ~etnika u Uìcu, u Bioski i na drumu prema Kremni, nastup protiv Karansko-Riba{evinskog odreda, kao i organizaciju odbrane od napada poè{kih ~etnika preko Tre{wice ujutro, 2. novembra (po Titu, radilo se o organizaciji kontranapada-napada na ~etnike).

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

327

Moèmo pretpostaviti da je Tito bri`qivo razmotrio koristi koje bi mu donelo opravdawe wegovih napada na ~etnike uz pomo} kafanskog dokumenta, i {tetu koju bi moglo izazvati. Kafanski dokument, zaplewen pre podne 1. novembra, mogao bi, naime, da upozori kako napadi na ~etnike pre tog trenutka nisu bili ni~im izazvani. To bi zna~ilo da je sukobe u vezi s Uìcem ipak zapo~eo Tito. U tom slu~aju, napad poè{kih ~etnika na Uìce, preko Tre{wice, bio je izazvan i predstavqao bi opravdanu odmazdu za pre|a{we partizanske napade na ~etnike i ne bi mogao sluìti kao dokaz da su bratoubila~ke borbe zapo~eli ~etnici. Tita ne bismo mogli kritikovati samo zbog jedan sat ranijeg napada na ~etnike 1. novembra ujutro, ve} bismo ga, ~ak i ako su ~etnici na Tre{wicu stigli upravo s namerom da napadnu Uìce, morali proglasiti za~etnikom bratoubila~kih la~ kih borbi uop{te. Iz ve} navedenih razloga, taj zakqu~ak ne bi moglo izmeniti ni postojawe ~etni~kih planova za op{ti napad na partizane.156 Ako je Titovo nare|ewe za razoruàwe ~etnika u Uìcu, Bioski i na drumu prema Kremni, kao i za napad na Karansko-Riba{evinski ~etni~ki odred od 1. novembra, koji pomiwe Q. Pajovi}, bilo jedino, i ako pre tog datuma uop{te nije ni dolazilo do napada, kafanski dokaz bi mo`da Titu bio koristan ba{ u onom smislu, u kojem su mu koristili dokumenti iz

156

I tuìlac Milo{ Mini}, u leto 1946. godine, morao je dobro promisliti, ~ime }e optuìti Mihailovi}a za napad na partizane. Pod ta~kom 2 optu`nice, naveo je napad na grupu partizana u Planinici ispod Ravne gore, {to je, s obzirom na okolnosti tog napada – kao {to znamo – upravo sme{no. Pod ta~kom 4 optu`nice naveo je plan za napad na partizane, koji su, navodno, na{li kod zarobqenog Nedi}evog oficira (potpukovnika Marka Olujevi}a), pod ta~kom 4c napad Gli{i}a i Igwatovi}a na Poègu, pod 4d pripreme za napad na Uìce, koje su bile vidqive iz Hadsonovog izve{taja „neka se Jugosloveni bore za Jugoslaviju i neka ne pretvore otpor u komunisti~ki ustanak za SSSR”. [to se ti~e 4a, ako su zaista kod zarobqenog oficira prona{li takav plan, to bi bio Nedi}ev plan i jednostrana ponuda Mihailovi}u, za koju su se partizani postarali da do wega nikada ne stigne. Pre svega, oficira su zarobili mnogo pre, a da bi na|enim planom mogli dokazivati napad od 2. novembra. Osim toga, hap{ewe i ubistvo tog oficira Mihailovi} je Titu prigovorio li~no, pa su tu stvar na taj na~in nekako sredili. Najmawe {to se moè re}i, jeste da se neprijateqi obi~no ne sukobqavaju prema unapred saop{tenim planovima. Jo{ mawe, svakako, nepoznatim, osim ako Tito nije sadràj plana saop{tio Mihailovi}u, kako bi ovaj znao, kada i kako ga mora napasti. Uzgred, taj plan nije bio predloèn procesu i Mihailovi} ga je odbacio. [to se ti~e 4c i 4d, radi se o optu`bi, odnosno, dokazima, koji su sme{ni. Razloge ~italac ve} poznaje, ili }e ih tek upoznati. Po{to Milo{ Mini} nije naveo ni dokument iz Kremne, niti kafanske planove, moèmo pretpostaviti da ih nije ni imao. O~igledno je da 1946. godine nije poznavao pisana ~etni~ka nare|ewa za napad na Uìce. Ina~e se verovatno ne bi oslawao na Hadsona. (Bulletin (Bulletin sté sténographique, nographique, str. 114-19, po E. Yourichitch, Le procè procès..., s..., str. 32, 114-16).

328

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kremne. Koli~inski, ~ak i vi{e, jer bi opravdali sve wegove napade na ~etnike u okviru ~etni~ko-partizanskih sukoba za Uìce. Videli smo da su partizani, po Qubi~i}u, pohapsili ~etni~ko rukovodstvo (i razoruàli vi{e stotina ~etnika, kako nas obave{tava Pajovi}) u Bioski (i kod Kremne) jo{ pre 1. novembra. Ve} bi i to moglo posluìti kao dokaz da su po~etni napada~i u Uìcu bili partizani. Budu}i da Pajovi}evo pripovedawe o napadima, koje je 1. novembra izvr{io wegov Draga~evski bataqon, deluje verodostojno, spremni smo da dopustimo da se Qubi~i}, s obzirom na dan napada na ~etnike u Bioski (i kod Kremne), zabunio.157 Toliko velikodu{ni ne moèmo biti u slu~aju tre}e, Karansko-Riba{evinske grupe. Borbe s wom bile su, po Qubi~i}u, okon~ane 31. oktobra. Pajovi} kaè da je Druga ~eta wihovog bataqona krenula 1. novembra uve~e prema Karanu, i toj grupi, koja se ve} ceo dan borila s Prvom ~etom Uì~kog bataqona, presekla prodor ka Uìcu. Ako je ta grupa ~etnika ve} ceo 1. novembar bila u borbi s partizanima, iz Pajovi}evog pri~awa se vidi da su borbe s wom tekle pre dobijawa kafanskog dokumenta. Po S. @ivanovi}u, kao {to znamo, borbe s Karansko-Riba{evinskom grupom zapo~ele su 29. oktobra, napadom Uì~kog partizanskog bataqona i po ~etnike okon~ale se nesre}no. Ostaje, dakle, samo pitawe, ko je te borbe zapo~eo. Dokaze za tvrdwu da su ih zapo~eli partizani ve} smo naveli, ali nisu stopostotni. Ostaje jo{ napad na âjetinu, gde su partizani, po Qubi~i}u, pohapsili ~etni~ko rukovodstvo 30. oktobra, kao i napad na ~etnike u Loznici i zauzimawe Zaja~e. Prema svedo~ewu gestapovskog generala Hajnriha MiMilera, ina~e bliskog Hitlerovog saradnika, koji je o tada{wim doga|ajima vodio dnevnik, partizani su posle 20. oktobra zahtevali od ~etnika ~etnika predaju Loznice. Nema~ka Tristo ~etrdeset druga pe{adijska divizija, koja je prodrla do Vaqeva, napustila je mesta u dolini Jadra, tako da su partizani mogli ponovo da zauzmu Krupaw i Stolice, a ~etnici Loznicu i Zaja~u. Po{to ~etnici nisu hteli da partizanima prepuste Loznicu dobrovoqno, partizani su ih napali tri puta zaredom; tri puta zaredom bez uspeha. Potom su, ta~no jedan dan posle dogovora o nenapadawu izme|u Tita i Mihailovi}a, 28. oktobra, napali topionicu u Zaja~i i okupirali rudarsko naseqe. êtni~ke straè su pobegle. „Tako je onus /teret/, za prekid saradwe i po~etak neprijateqstva prema protivni~kim narodnim snasna-

157 Dakako, postoji i druga mogu}nost, da se Qubi~i} nije zabunio. U tom slu~aju, morali bismo optuìti Pajovi}a da je napade na ~etnike, u kojima je i sam u~estvovao, svesno prebacio na 1. novembar popodne, kako bi time obezbedio dokaz da ih je Tito naredio tek posle dobijawa kafanskog dokumenta.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

329

gama pao na partizane... Borbe za Uìce su, u to sam uveren, posledica borbi za Loznicu i Zaja~u, za koje treba optuìti partizane”, kaè Mi Miler.158 I kapetan Bil Hadson, koji je tako|e pratio tada{we doga|aje, samo sa suprotne strane, smatrao je partizanski napad na Loznicu i Zaja~u po~etkom gra|anskog rata.159 Ako to opravdava uzvratne mere, opravdava ih Mihailovi}u, a ne Titu. âjetina je tako|e sasvim ~ist primer. Partizani su tamo{we ~etnike napali dva dana pre dobijawa kafanskog dokumenta. Pajovi} taj napad uop{te ne pomiwe. Verovatno nije znao za wega, jer mu ne bi bilo te{ko da datum tog napada pomeri na 1. novembar ili posle wega, kako je to uradio s drugim partizanskim napadima na ~etni~ka upori{ta pre 1. novembra. Tako nam upravo razoruàvawe ~etnika u âjetini daje u ruke dokaz da su posle zakqu~ewa primirja partizani prvi zapo~eli borbe i da za taj po~etak nisu raspolagali nikakvim dokumentom koji bi ih opravdao za napad. Napadali su, dakle, uglavnom na osnovu op{tih sumwi o zlim namerama ~etnika, a to, kao opravdawe za napad, moramo iskqu~iti. Na osnovu sumwi o zlim namerama protivnika moè se „opravdati” svaki napad na wega, ma kakav on bio. Svaki protivnik ima zle namere. Postoje izvori, koji potvr|uju da je do partizanskih napada do{lo upravo zbog op{tih sumwi. N. Qubi~i}, tada{wi komandant Uì~ke ~e~ete, koji je, bar uz objavqivawe drugog izdawa svoje kwige (1981) morao poznavati ~etni~ka nare|ewa za napad na Uìce, ako ih ve} nije poznavao 1941. godine, kaè: „Budu}i da je bilo o~igledno da ~etnici pripremaju op{ti napad na partizane, u {tabu Uì~kog odreda generalno su smatrali da }e biti boqe da se napad preduhitri”. Na drugom mestu je jo{ jasniji: „...po postupcima ~etni~kih jedinica, osetilo se da ne{to smi{qaju protiv oslobo|ene teritorije i protiv partizanskih snaga. To je zahteva zahtevalo lo najve}u budnost... posebno prema mestima i podru~ju, gde su Mihailovi}evi ~etnici bili okupqeni u ve}em broju”.160 To, dakako, zna~i da su partizani napali, a ne „izvr{ili kontranapad”, ne samo u âjetini, nego i u drugim mestima oko Uìca. Ako se Qubi~i} nije oslonio na Titovu tvrdwu da su partizani napali ~etnike na osnovu dokumentovanih obave{tewa obave{tewa

The Chetniks, Chetniks, str. 10, posebno (i). ( ). Po{to se radi o izrazito propartizanskom izvoru, moèmo mu opravdano verovati. Po slu`benoj Hronologiji, 24. oktobra Ozrenski odred je napao ~etnike i u Bawi Koviqa~i, nekoliko kilometara zapadno od Loznice, ali se morao povu}i. povu}i. 159 A.F.H.Q., A.F.H.Q., The êtniks etniks,, str. 10, nap. 1. 160 N.. Qubi~i}, Uì~ki N Uì~ki..., ..., str. 197, 136. 158

330

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

o ~etni~kim pripremama za napad na wih, moèmo zakqu~iti da to nije u~inio zato {to po wegovoj proceni ta obave{tewa, ili nisu bila dovoqna, ili uop{te nisu postojala. Kafanski dokaz nije bio zadovoqavaju}i, jer je Titu prispeo u ruke bar dva dana prekasno. Nije mu, dakle, preostalo ni{ta drugo, nego da svoje napade na ~etnike pre 2. novembra pre}uti.161 Tako je na zadovoqavaju}i na~in obja{weno za{to kafanski dokument Titu nije bio potreban. Da ga je samo pomenuo, potvrdio bi da je on prvi napao i da za svoje napade nije imao nijedno konkretno opravdawe. Iz istog razloga, ne bi ga mogli opravdati ni dokumenti za koje su se postarali sami ~etnici. Kad se kapetan Milorad Miti}, koga je Mihailovi} ovlastio kao svog predstavnika kod Tita, 28. oktobra vratio u Uìce, da bi s Mitrom Baki}em postigao potpisivawe jedinstvenog teksta sporazuma iz Braji}a, po S. @ivanovi}u, na{ao se u napetoj atmosferi izme|u ~etnika i partizana. Zbog toga je, 29. oktobra, sazvao sednicu svog {taba, na kojoj je prihva}en zakqu~ak da se svi ~etni~ki odredi u okolini Uìca dovedu u stawe pripravnosti; kad je partizanski Uì~ki odred napao Riba{evinski ~etni~ki odred u Karanu i prisilio ga na povla~ewe do proplanaka Crnokose, komandant ~etni~kog Poè{kog odreda, Vu~ko Igwatovi}, odlu~io se za op{ti napad na Uìce. Trebalo je da zapo~ne iz ve} navedenih ~etni~kih upori{ta oko Uìca i iz Poège, za sam po~etak odre|en je 2. novembar u 4 sata ujutro. Po{to Mihailovi} nije bio na Ravnoj gori (s Hadsonom je bio na smotri poloàja na frontu prema opkoqenim Nemcima u Vaqevu), plan je odobrio wegov zamenik Dragi{a Vasi}. O svemu tome jesmo, ili }emo jo{ ~uti u vezi s drugim stvarima. Novo je slede}e. Dan posle napada na Riba{evinski odred, 30. oktobra, u ~etni~koj komandi u Uìcu, okupili su se neki ~etni~ki oficiri i vi{i oficiri, kojima je kapetan Milorad Miti} slede}eg dana, 31. oktobra, saop{tio nare|ewe za napad na Uìce. Jo{ istog dana, partizani su saznali saznali za ~etni~ki plan. Osoba, kod koje je stanovao jedan od u~esnika ~etni~kog sastanka, izdala ga je doma}inu, a ovaj ga je kao vru}u vest preneo nadle`nim partizanima.162 Odmah su po~ele pripreme za odbranu, tako da su tekle paralelno sa ~etni~kim pripremama za napad. Ako to, o ~emu izve{tava @ivanovi} stoji, i uprkos tome {to vi{e spada u kriminalisti~ki roman, nego u hladnu istoriografiju, verujemo da stoji, treba pre svega konstatovati da ~etni~ke naredbe za napad na Uì-

161 Ni{ta drugo nije preostalo ni urednicima Hronologije Hronologije.. Od svih, ovde razmatranih napada, pre 2. novembra navodi se samo „napad ~etnika” 1. novembra kod Karana. 162 S. @ivanovi}, \eneral \eneral... ... III III,, str. 52-53.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

331

ce, objavqene 1981, u Zborniku163, nisu falsifikovane, nego su, bar po svom glavnom sadràju, originalni ~etni~ki dokumenti. U to nas uverava detaqan opis koji o wima, kao i o toku doga|aja koji su usledili, daje sam pisac @ivanovi}. U mnogim pravcima i pogledima ~ak je detaqniji nego dokumenti objavqeni u Zborniku Zborniku.164 Do sada su se ti planovi mogli tretirati sa skepsom, moglo se pretpostavqati da su ~etnicima bili podmetnuti, posebno, jer su objavqeni skoro pola veka posle svog pretpostavqenog nastanka, i jer ih, u kriti~nom trenutku, najverovatnije ni sam Tito nije poznavao. Sada je bar ovaj problem uklowen. Kao {to }emo odmah vide vide-ti, oni su organski deo ostalih tuma~ewa nastanka gra|anskog rata i wegovog izaziva~a. Pitawa koja se postavqaju su skoro tehni~ke prirode. Da li su zaista postojala tri dokumenta koji su opravdavali Titovo nastupawe protiv ~etnika, onaj iz Kremne, kafanski i, takore}i, slu`beni ~etni~ki, serviran, maltene, na tawiru? Odgovor verovatno ne}emo na}i, pa makar ga traìli detektivskim sposobnostima. Mogu}e je da se radilo o jednom jedinom dokumentu, ako je uop{te ikakav postojao, ~iji je nastanak proiza{ao iz Titovih potreba, a do vi{e dokumenata dovela je samo ma{ta i èqa pisaca za li~nom potvrdom i originalno{}u – prona}i svoje posebno tuma~ewe, dati mu posebno ime, a sebe uvesti u tok istorije. Tako ne{to ne moè se a priori negirati ni u slu~aju ~etni~kog, na tawiru donesenog, plana za napad na Uìce. Drugo pitawe smo implicitno ve} analizirali. Kako to da Tito nije iskoristio mogu}nost dokaza koji su mu na tawiru servirali ~etnici? Davala mu je nekoliko sati prednosti, kojima bi mogao objasniti svoju naredbu za kontranapad. Me|utim, sve partizanske napade koje ne obuhvata kafanski dokument, ni ~etni~ki vremenski ve}i tawir ne bi mogao da za-

163

To su: plan napada na Uìce (verovatno s kraja oktobra), koji Vojnoistorijski institut pripisuje {tabu Mihailovi}a, naredba komandanta Poè{kog ~etni~kog odreda, kapetana Vu~ka Igwatovi}a od 1. novembra za napad na Uìce, i izvedbene naredbe komandanata pojedinih ~etni~kih odreda, kao i naredba za napad na partizane u â~ku (Zbor(Zbornik... nik ... XIV XIV/1, /1, str. 44-57, str. 70-71). 164 S. @ivanovi}, \eneral \eneral... ... III III,, str. 52-66. Osim borbi do okupacije Poège, to delo opisuje i kasnije borbe, detaqno i po danima (str. 66-102). Opisi su tako detaqni da, uprkos tome {to ne navode izvore (navode samo ~etni~ke oficire od kojih je dobio pojedine podatke; pisac nije bio istori~ar, ve} ~etni~ki pe{adijski potpukovnik – umro je pre nego {to je uspeo zavr{iti svoju kwigu), nemogu}e je zamisliti da nisu verodostojni. Nijedna istorija oslobodila~kog rata u 1941. ne bi smela biti napisana bez wenog poznavawa. Prava ironija – delo nije poznato ni po svom postojawu.

332

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

hvati. To {to je bio ~etni~ki, za Tita i partizansku javnost sigurno nije bila nikakva preporuka. Isto tako, kao {to se nije oslonio na kafanski, pro{ao je i pored ~etni~kog dokaza, donesenog na tawiru, za opravdawe svojih (formalno nepoznatih) naredbi za napade na ~etnike. U uzro~no-posledi~nom smislu, pre}utkivawem svih ostalih napada, izuzev onog odbrambenog kod Tre{wice, dokument iz Kremne je najpouzdaniji. Posebno stoga {to pre otkri}a ~etni~kih naredbi za napad na Uìce, a to se verovatno dogodilo mnogo posle kraja rata, u rukama nije imao nijedan dokument o wima. Ostaje nam da ~itaocu pruìmo i druge okolnosti, do danas nepoznate ili bar neupotrebqene kao dokazni materijal. Prva je psiholo{ke prirode, a za wu se postarao S. Klisold. Radi se o telefonskom razgovoru Tita i Mihailovi}a, koji je, naàlost, po neutvr|enim izvorima, zabeleìo taj, i ina~e tajanstveni pisac. Posle partizanskog zauzimawa Poège, 3. novembra popodne, Mihailovi} je, kaè pisac, telefonom pozvao Tita, s namerom da izdejstvuje povla~ewe partizana iz Poège. Zbog partizanskog pribliàvawa Ravnoj gori, sve vi{e mu je gorelo pod nogama. Poznato je da je Mihailovi}, u podne istog dana, poslao k Titu, u Uìce, kapetana Milorada Miti}a, koji je trebalo da u istom smislu li~no posreduje kod Tita i da su rezultati bili malo, pa ni{ta. Klisoldova bele{ka o telefonskom razgovoru je ne{to sasvim novo. Upotrebi}emo ga kao unakrsno ispitivawe, u kojem je, po banalnom tuma~ewu na~ela qui tacet consentire videtur /ko }uti, izgleda da odobrava/, posebno va`no koju konstataciju protivnik ne pori~e. Na Mihailovi}eve uvodne re~i, Tito mu je prekorno odgovorio: „Sukob se sada pretvorio u promi{qeni rat. Va{e ~ete su pripremale napad na moje poloàje u Uìcu. Sada pla}aju ra~un za svoju izdaju. Zahtevam da im naredite da odloè oru`je i prestanu s prolivawem krvi.” Na to je Mihailovi} odgovorio: „Prolivawe krvi nisam izazvao ja. Va{i qudi su mi oduzeli Poègu.” Opet Tito: „Mi smo bili prvi, koji su Poègu oduzeli Nemcima!” (Kao {to znamo, to nije bilo ta~no. Poègu su partizani oduzeli ~etnicima, koji su je zaposeli posle nema~kog povla~ewa). Opet Mihailovi}: „Opozovite svoje qude iz Poège i naredi}u primirje.” „To je nemogu}e”, odgovorio je Tito, „Poèga je na{a i osta}e na{a.” Mihailovi} je razgovor zavr{io pretwom: „Onda }u biti prisiqen da opozovem svoje snage od opsade Kraqeva.”165 Klisoldov tekst telefonskog razgovora ostao bi prepu{ten svetu ma{te da nije ostao sa~uvan tekst pisma Titu, koje je 3. novembra, posle Mi-

165

S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind,, str. 71-72.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

333

hailovi}evog nare|ewa, iz Gorskog {taba, wegov na~elnik, potpukovnik Pavlovi}, telefonom diktirao kapetanu Miti}u u Uìce. On ga je predao Titu u pola tri popodne. Nije iskqu~eno da je Klisold telefonski razgovor izme|u Tita i Mihailovi}a rekonstruisao prema tom pismu. Iako se pismo i razgovor izme|u Tita i Mihailovi}a poklapaju samo delimi~no – Klisold navodi i telefonski tekst, koga u pismu nema, pismo i tekst, koga nema u telefonskom razgovoru – u rukama nam je dokaz da Klisold tetelefonski razgovor nije naprosto izmislio. To, izme|u ostalog, pove}ava verodostojnost drugih tekstova koje Klisold dosledno navodi bez navo|ewa izvora. Pismo najpre navodi da je Mihailovi} lojalno ispunio sva obe}awa, a V[ (Tito), ni jedno. Zatim nastavqa: „Osim va{eg priznawa postoje dokazi da ste u no}i na 31. oktobar napali ~etnike u âjetini i Kosjeri}u. Nema nikakve sumwe na kome leì te{ka odgovornost za prolivawe bratske krvi. U me|uvremenu, dok su se ~etnici borili na frontu (protiv Nemaca – A. B.), va{i odredi su se povukli i rasporedili oko Uìca, {to nama nije promaklo. Napad, koji ste zapo~eli, bio je pripreman duè vremena. Mnogi koje smo zarobili, na saslu{awu su dobrovoqno izjavili, zapisnike ~uvam kod sebe, da ste napad pripremili vi i da su nare|ewe za wega primili od vas. Da bi se borbe zaustavile, zahtevam...”166 Titov prigovor da je Mihailovi} pripremao napad na Uìce, opravdava pretpostavku da Tito priznaje da je, fakti~ki, napao on sam, a Mihailovi}ev prigovor da je Tito napao ~etnike u âjetini i Kosjeri}u, u no}i na 31. oktobar, potvr|uje na{e tuma~ewe da su napada~i u sva prva tri napada (~etiri, ako uzmemo u obzir razoruàvawe ~etni~ke komande u Uìcu), bili partizani. Zato ih je Tito pre}utao. Mihailovi}eva pretwa, da }e biti prisiqen da povu~e svoje snage od Kraqeva, govori nam da su Mihailovi}eve ~ete u vreme telefonskog razgovora opsedale Nemce u Kraqevu, iako su, po Titovoj optu`bi, jo{ 2. ili (i) 3. novembra u~estvovale u borbama protiv partizana. Mihailovi}ev prigovor Titu, u diktiranom pismu, da je opozvao partizane s fronta i rasporedio ih oko Uìca, potvr|uje da se Tito posle tri napada na ~etnike pripremao i na ~etvrti, do koga je do{lo na Tre{wici. Tako|e, ako su poè{ki ~etnici zaista imali nameru da umar{iraju u Uìce – a sada znamo da su je zaista imali – u~inili su to u odbrani, postojala je opasnost da im partizani oduzmu Poègu. Ova opasnost nije proizilazila iz nekih neodre|enih izve-

166 ARHIV VII VII,, dokument broj 372, po R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 781; pismo objavquje i N. Milovanovi}, „Bio sam...”, nastavak, 19. januar 1969; pismo u ARHIVU VII nisam proverio.

334

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{taja ili op{tih sumwi, kojima Qubi~i} obja{wava partizanski napad na ~etnike, ve} iz stvarnih napada na ~etnike u âjetini, Bioski, na putu iz Kremne u Biosku i u (kraj) Kosjeri}u. Postoje i drugi, sli~ni izvori, kao {to je Klisold, koji potvr|uju napetu na petu psiholo{ku pozadinu tada{wih doga|aja. U kasnijem prijateqskom razgovoru, Dragi{a Vasi} je pri~ao poru~niku Nikoli Milovanovi}u – a on se Mihailovi}u pridruìo u martu 1943. godine – da je tada, iznenada, na Ravnu goru dojurio Vu~ko Igwatovi}. „Uzbu|eno je nizao optu`be protiv partizana. Tvrdio je da se nekoliko odreda priprema da nas napadne”, opisivao je Milovanovi} Igwatovi}evo optuìvawe. „Potom je odlu~no izjavio da je zbog toga ~vrsto odlu~io da napadne prvi. Nameravao je da napad izvede na centar wihove republike – na Uìce. Iz oficirske torbice je izvadio ve} pripremqeno nare|ewe za napad.” Vasi} mu je naredio da napadne odmah. Kasnije se sa Vasi}evom odlukom sloìo i, tada odsutni, Mihailovi}. Zna~i, Igwatovi} se nije odlu~io za napad samo na osnovu op{tih sumwi, niti samo na osnovu fakti~kih napada partizana na ~etnike, nego pre svega, na osnovu izve{taja da partizani nameravaju da napadnu wega. Vasi} je komentarisao: „Igwatovi} je imao peh, partizani su mu oduzeli Poègu. Po svemu sude}i, na{ao im se na putu, tako da je wegovo uni{tewe ’u prvom planu’.”167 Da je to bilo zaista tako, ve} znamo. Razlika u potvr|ivawu autorstva, da li je bio Miti} ili Igwatovi}, nije takve prirode, da bi trebalo da se hvatamo za wu. Prema drugim izvorima, koji ne pori~u prve, nalog za napade na ~etnike kod Ivawice, Tre{wice i Poège, kojima je zapo~eo gra|anski rat, dao je sam Tito.168 Ne kaù ni{ta novo. Za Milovanovi}evu rekonstrukciju Vasi}eve pri~e, karakteristi~no je da joj nigde ne protivre~i. U interesu svog poslodavca, morao bi. Godinu i po dana kasnije, 31. oktobra 1944. godine, naime, napustio je Mihailovi}a i odmah potom i formalno postao slu`benik Ozne. Mihailovi}u se bio pridruìo kao agent Ozne. Kasnije je bio i jedan od gonilaca, koji su jo{ godinu i po dana posle ulaska Sovjeta, po planinama i {umama, hvatali skrivenog Mihailovi}a.169 Ako u svojoj rekonstrukciji Vasi}eve pri~e nigde ne podme}e Igwatovi}u da je on zapo~eo napad, ako mirno prolazi pored Vasi}eve tvrdwe da su partizani planirali likvidaciju Igwatovi}a (Tito je jo{ u Braji}ima zahtevao da ga se Mihailovi} otarasi), implicitno potvr|uje da se stvarno radilo o ~etni~kom kontra napadu.

167

N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 14. nastavak, 19. februara 1969. godine. V. Panteli}, o.. c.,., u R. i @. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 164. 169 N. Milovanovi}, „Kako su...”, nastavak 11 do 28. 168

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

335

Onima, kojima psiholo{ki argumenti ni{ta ne zna~e, moèmo pruìti banalnije objektivne ~iwenice. Sa~uvano je nekoliko dokumenata koji pokazuju da su se partizani pripremali za napad na ~etnike jo{ pre 30. oktobra, kad su zauzeli âjetinu, i ~ak pre 28. oktobra, kad su napali Loznicu i zauzeli Zaja~u. Pri tome treba naglasiti da se radi o partizanskim dokumentima, iako se partizani sasvim sigurno nisu trudili da iza sebe ostave mnogo dokaza za zakqu~ak da su bratoubila~ki rat zapo~eli upravo oni. Po{to su u revoluciji pobe|eni ~etnici, oni nisu imali {ansu – kao partizani – da otkrivaju, pohrawuju i objavquju, mo`da i fabrikuju dokumente, koji bi dokazivali partizanske zlo~ine. Tako nam i daqe nedostaju mogu}i dokazi koji govore u prilog ~etnika. Ako i prona|emo dokaze u prilog ~etnika me|u partizanskim dokumentima, koji se tamo verovatno nalaze samo slu~ajno, pre svega, u proglasima, gde su se „omakli” zbog nedovoqne pa`we, moramo ih smatrati posebno zna~ajnima. Me|u takve dokaze spadaju i dokumenti, prema kojima je Tito jo{ 3. oktobra zahtevao, a 22. oktobra ponovio zahtev, da tamo{wa PK i G[ okupe u Crnoj Gori 2.550 do 3.000 „dobrih boraca” i hitno po{aqu u Uìce. „Od borbe na tom podru~ju zavisi i uspeh borbi u Crnoj Gori”, u~vr{}ivao je svoje nare|ewe.170 „Borba na tom podru~ju” miri{e na borbe sa ~etnicima. I B. Petranovi} povezuje Titov zahtev s opasno{}u „~etnika u Srbiji”.171 Drugi partizanski istori~ar, P. Mora~a, ne{to je mawe siguran, ali svejedno kaè da su crnogorske jedinice bile potrebne Titu zbog nema~ke ofanzive u Ma~vi jer je ~etni~ko rukovodstvo oko Draè Mihailovi}a upravo tada poja~alo rad na stvarawu svojih ~eta i odlu~nije se postavilo na liniju narodnooslobodila~kog pokreta”.172 Ako Mora~a time i ne misli na pripreme za novembarske sukobe, sigurno izraàva uverewe da Tito pored svojih snaga otpora, ne}e trpeti neke druge. Tito, zna~i, svoje snage nije ja~ao zbog neke konkretne ~etni~ke opasnosti, jo{ mawe zbog stvarnih ~etni~kih napada, ve} kao pripremu za o~ekivani razvoj doga|aja, ~iji }e glavni akter biti on sam. Okupqawe boraca Crnogorcima ba{ i nije i{lo prebrzo od ruke. Zato je 2. novembra V[ ponovo zahtevao da ih po{aqu. Tada su mu nesumwivo bili potrebni upravo za novembarske sukobe sa ~etnicima. [to u tome nije imao sre}e, to je ve} drugo poglavqe. Tek je Milutinovi}, dolaskom u Crnu Goru, mogao izvestiti u Uìce da }e prve jedinice po~eti da stiù 15. novembra.

Zbornik... Zbornik... III III/1, /1, str. 69, 163-66. B. Petranovi}, Revolucija... I,, str. 486, nap. 10. 172 P. Mora~a, Jugoslavija 1941, str. 573. 170 171

336

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Druga indicija da se Tito pripremao za sukob sa Mihailovi}em je Kopaoni~ki partizanski odred. Odred se, zajedno sa ~etnicima, dogovorio za zajedni~ki napad na Novi Pazar, koji su, posle odlaska Nemaca, 4. oktobra, dràli doma}i muslimani, albanska milicija u nema~koj slu`bi i [iptari s Kosova. Imali su nameru da ga prikqu~e Velikoj Albaniji. Partizani su u posledwem momentu povukli svoje jedinice i preko ne{to severnijeg mesta Ra{ka, dolinom Ibra, poslali ih do Kraqeva i Uìca. êtnici su stoga 4. novembra Novi Pazar napali sami. Doìveli su neuspeh: imali su 63 mrtvih i 20 smrtno rawenih, i jo{ oko 60 rawenih koji su preìveli. Albanci su paradirali srpskim ulicama grada sa ~etni~kim glavama na bajonetama, da bi ih na kraju pobacali na |ubri{te àndarmerijske komande.173 Sli~nu sudbinu doìveli su ~etnici zbog Draga~evskog bataqona, koji je Tito povukao od opsade Kraqeva. Bataqon se ujutro, 24. oktobra,174 uputio prema â~ku, a potom se, posle trodnevnog odmora, 29. oktobra, iz ~etni~ke Poège, vozom, dovezao u Uìce. Upravo je taj bataqon, posle kratkog ve`bawa otpora protiv neprijateqa, u pravcu Bajine Ba{te i Jelove gore, sa svoje tri ~ete, odmah, 1. novembra (po Pajovi}u), izveo napade na ~etnike u Uìcu (na wihovu komandu grada), u Bioski na putu iz Kremne, na Karansko-Riba{evinsku grupu i jo{ na nekim drugim mestima, 2. novembra na Tre{wici, i, kona~no, 3. novembra na Poègu.175

M. ]ukovi}, Sanxak, str. 172-74. Da bi smawio odgovornost partizana za kr{ewe dogovora, ina~e precizan pisac, zamagquje vremenski redosled. Kaè da su morali ka Kraqevu zbog Mihailovi}eve odluke da prekine zajedni~ku borbu i okrene se protiv partizana, ali to navodi pre doga|aja 1. i 2. novembra, tako da je u ruci imao unapred spreman odgovor na mogu}i prigovor da obmawuje ~itaoca. 174 S. @ivanovi}, \eneral \eneral... ... III III,, str. 50-52, kaè da su „partizani povukli Draga~evski bataqon s kraqeva~kog fronta i poslali prema Uìcu, a neke druge jedinice u â~ak”, 27 oktobra. Po{to je tim preme{tawima rukovodio, a svakako u wima u~estvovao, komandir ~ete Q. Pajovi}, verujemo Pajovi}evom podatku. To onemogu}ava kontradokaz, uz pomo} plana napada na Uìce, koji VII pripisuje Gorskom {tabu, ~iji nastanak datira sa 26. ili 27. oktobrom ((Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 44), ~ak i u slu~aju da su partizani zaista napustili opsadu Kraqeva tek 27. oktobra. Glavno je da ni autor, ni dan nastanka dokumenta, kome nedostaje po~etak i kraj, nisu poznati. Mogao bi da ga proizvede bilo ko, bilo kada. 175 Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 414 i d. Iako L. Kar~mar ne poznaje taj Pajovi}ev ~lanak, navodi po S. @ivanovi}u, \eneral \eneral... ... II II,, str. 123-24, da su partizani 27. oktobra opozvali od opsade Kraqeva Draga~evski bataqon i neke druge jedinice i poslali ih u Uìce. Nezavisno od tih izvora, major \uri} je u svom pismu politkomesaru â~anskog odreda, od 6. novembra (po oceni VII VII)) prigovorio da je partizanska okupacija Poège posledica 173

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

337

Ako se za crnogorske ~etnike, uprkos suprotnim mi{qewima Mora~e i Petranovi}a, ne moè sa sigurno{}u ustvrditi da ih je Tito pozvao u Uìce, kako bi uz wihovu pomo} napao ~etnike, i po{to zbog zaka{wewa uop{te nisu u~estvovali u po~etnim napadima, i ako se za Kopaoni~ki partizanski odred ne moè sa stoprocentnom verovatno}om dokazati da je po dolasku u Uì~ku republiku u~estvovao u borbama protiv ~etnika, za Draga~evski bataqon je to u~estvovawe, dakle, neosporno dokazano. Posebno zato, jer je sam Pajovi} izveo dokaz, nesvestan wegovog zna~aja. To, svakako, omogu}ava zakqu~ak da Tito ne samo da je bio prvi koji je zapo~eo borbe sa ~etnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma sistemati~no. Za~etnik bratoubila~ke borbe je bio on, a ne Mihailovi}.176 Kao {to znamo, Tito je opoziv napada~a od zajedni~ke opsade neprijateqskih upori{ta smatrao izdajom. S tim kriterijumom narodne izdaje smo se sloìli i na toj osnovi zakqu~ili da je, zbog opoziva partizana od zajedni~ke opsade Vaqeva, stvarni izdajica Tito, a ne Mihailovi}. Sada u rukama imamo dokaz da je Tito opozvao od zajedni~ke opsade sa ~etnicima i partizane od Novog Pazara i Kraqeva. Posebno nemoralan bio je Titov opoziv partizana od Kraqeva, 24. oktobra. Trostruko nemoralan. Prvo, jer ih je opozvao jo{ 24. oktobra i s wima ne samo stvarno napao ~etnike, nego ~ak zapo~eo bratoubila~ku borbu. Drugo, jer je optuìo Mihailovi}a za opoziv ~etnika od Kraqeva, iako ih je Mihailovi} opozvao posle partizanskog zauzimawa Poège 3. novembra i istovremenog pritiska partizana na Ravnu goru, vi{e od dve nedeqe posle Titovog povla~ewa Draga~evskog bataqona s istog mesta, dakle, bez sumwe, u odbrani. Tre}e, jer se 26. oktobra, kad se ve} pripremao za napad na Mihailovi}a, u Braji}ima prevarantski poga|ao s pukovnikom o me|usobnoj saradwi. Tako moramo zakqu~iti da je, u izdajni~koj utakmici izme|u Tita i Mihailovi}a, Mihailovi}u, u najboqem slu~aju, pripalo tek ute{no, ~etvrto mesto. Prvo mesto je pripalo Titu, zbog opoziva partizana od zajedni~ke opsade Kraqeva, drugo tako|e Titu, zbog wihovog opoziva od zaje jedd-

priprema koje su zapo~eli pre deset dana prikrivenim partizanskim napu{tawem kraqeva~kog fronta. I to je tako|e bilo 27. oktobra ((Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 64). Na procesu protiv Mihailovi}a toga se, dakako, nije setio. Tada je znao samo za opoziv ~etnika od 2. novembra. 176 Ina~e veoma objektivan W. Roberts Roberts,, Tito Tito..., ..., str. 34, ne poznaje nijedan od navedenih napada i priprema za wih. Napad na Zaja~u pomiwe kao neproverenu ~etni~ku tvrdwu. „Dokazi potvr|uju, sada generalno priznato stanovi{te da je gra|anski rat zapo~eo onda kad su ~etnici u no}i na 2. novembar... neuspe{no napali Uìce”. Kasnije otkriveni dokumenti dokazuju zabludu „sada generalno priznatog stanovi{ta”.

338

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ni~ke opsade Vaqeva, tre}e je, zbog opoziva partizana od zajedni~kog napada na Novi Pazar, tako|e zauzeo Tito. Ako su posle ove utakmice, za onoga koji je stao na najvi{u stepeni~icu, razvili zastavu i zasvirali wegovu himnu, na visoko podignutoj motki vijorila se crvena, sa srpom i ~eki}em, a ne plavo-belo-crvena, odzvawala je Internacionala, a ne Boè pravde. Uz neosporno prvo mesto zbog po~etnog napada na ~etnike, Titu je, u jo{ dve discipline, pripao lovorov venac apsolutnog pobednika u narodnoj izdaji. Uz svirawe Internacionale, dakle, vijorila se crvena zastava sa srpom i ~eki}em, bar dvaput.177 Moèmo, dakle, zakqu~iti da je sve {to se doga|alo posledwih dana oktobra, 1. novembra i posle wega, nastavak ve} utvr|enog procesa nasilnog nasilnog potiskivawa ~etnika sa „oslobo|ene” teritorije i prisvajawa od strane partizana. Po{to su pre toga, 5. novembra, ~etnici silom povratili isto tako nasilno oduzetu Poègu, partizanski napad na wu bio je jo{ samo pitawe vremena. Iz ~etni~kih izvora saznajemo da su ga o~ekivali. „U zapadnoj pad noj Srbiji smeta nam samo Poèga da bismo ostvarili svoj ciq”, 1. novembra, komandant Poè{kog ~etni~kog odreda iznosi partizanske namere. „Javno su (komunisti – A. B.) izlagali da Poègu moraju zauzeti po svaku cenu”. Saznajemo, tako|e, da su ~etnici po~eli pomi{qati na isterivawe partizana iz Uìca, kako bi spre~ili potpunu partizansku prevlast: „U Uìcu... su hapsili na{e qude i no}u ih izvodili iz zatvora, da se vi{e nikada ne pojave. Kona~no su po~eli otvorenu borbu protiv nas. Sino} su napali na{e odrede u Karanu i Riba{evini (tre}a grupa Dedijerovog zapisa), ali smo ih odbili”, po ~etni~kom internom (nije bio namewen za ube|ivawe javnosti) izvoru, naredbu za napad na Uìce obrazla-

177 Po B. Petranovi}u (Srbija (Srbija u drugom..., drugom..., str. 265) gra|anski rat je zapo~eo „napadom ~etnika na Uìce, Ivawicu, â~ak, Gorwi Milanovac i druga mesta oslobo|ene teritorije u no}i izme|u 31. oktobra i 1. novembra 1941. godine”. Kad bi ta konstatacija bila vaqana, pisac bi postavio na glavu sve {to je bilo poznato o po~etku bratoubila~kog rata preprema na{im konstatacijama (odlu~uju}a saznawa izviru iz Titovih, odnosno, Kardeqevih izve{taja). Kao {to znamo, ~etnici su napali Uìce dva puta, prvi put 2. novembra ujutro i drugi u no}i na 8. novembar, â~ak su napali 7. novembra, a Milanovac 4. novembra. Ivawicu uop{te nisu napali ~etnici, ve} partizani, 28. oktobra. [to je zna~ajnije, o danima napada ~etnika na Uìce i â~ak, izme|u partizanske i ~etni~ke strane nema spora. Ne{to mawe pouzdano moèmo tvrditi isto i s obzirom na Milanovac, a Ivawicu, iz ve} navedenih razloga moramo zanemariti. Petranovi} bi svakako morao dokumentovati datume ~etni~kih napada, bar s obzirom na Uìce i â~ak, ako treba da ih smatramo vrednim podacima za analizu.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

339

è isti komandant.178 Titov napad na Poègu, zna~i, nije bio uzvratan, kako ga je u telefonskom razgovoru s Mihailovi}em sam prikazivao, ve} deo wegovih dugoro~nijih planova. Pre je bio uzvratan napad na Uìce, koji je, po ~etni~kim izvorima, naredio {tab poè{kih ~etnika 1. novembra u 5 sati popodne. I obrazlaè ga kao uzvratnog. Tako je na wega gledao i Mihailovi}. Na procesu 1946. godine, Radoslav \uri}, tada pukovnik JNA, izjavio je kao svedok da je kao razlog za Igwatovi}evu odluku „optuèni Mihailovi} saop{tio da su (partizani – A. B.) u rejonu Uìca bez razloga razoruàli sedam ~etni~kih odreda.”179 Ko je, dakle, bio prvi?180 Mihailovi}evi prigovori Titu zbog tih „mojih sedam odreda” – uprkos sasvim druga~ijem sadràju, zvu~e kao Avgustovo „Vare, gde su moje legije?” – dokazuju}i da je sistematsko uni{tavawe ~etni~kih snaga zapo~elo davno pre poznatih Titovih naredbi za napade na wih, dok jo{ nije bilo ni traga o nekim suprotnim neprijateqskim dejstvima. Nasuprot tome, Mihailovi} je nastojao da postigne {to iskreniju saradwu svojih komandanata s partizanima. U taj sklop pripada i wegova naredba koju su primili komandanti 10. oktobra i koja je mnoge iznenadila. Izraàvala je, naime, Mihailovi}evu nesposobnost za zakqu~ak da su odnosi izme|u wih i partizana klasno odre|eni i da je saradwa, osim kao takti~ka, ~ista iluzija. Mora da je i on sam bio iznena|en kad je usledila likvidacija podru~nih ~etni~kih odreda {irom [umadije. Tako su partizani 11. oktobra napali i razoruàli Leva~ki ~etni~ki odred, oficire pohapsili, 12. oktobra u selu Saranovo razoruàli su deo Rudni~kog i Lepeni~kog odreda, 13. oktobra i ~etni~ki odred u selu Belo{evac, izme|u Topole i Mladenovca. Trebalo je da poru~nik Sotirovi} o tome obavesti Ravnu goru, goru, ali iz nepoznatog razloga, nije to u~inio. Tako su partizani razoruàli ukupno sedam ~etni~kih odreda. êtrnaestog oktobra, s prodorom Nemaca iz [apca, stigla je na red Lozni~ka komanda grada sa {tabnom ~etom, ~etom, koja

Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 54. Izdajnik..., Izdajnik..., str. 411. 180 L. Karchmar, Karchmar, koji je zanemario vremensku dimenziju sukoba izme|u partizana i ~etnika izme|u 27. oktobra i 3. novembra; osim toga, nije poznavao Pajovi}ev „kafanski” dokument (ali je poznavao @ivanovi}evu potvrdu wegovog postojawa), niti sistematske Titove pripreme za obra~un sa ~etnicima; uprkos svojoj pro~etni~koj usmerenosti, do{ao je do nerazumqivog zakqu~ka da je sukob bio skoro slu~ajan, da su u èqi da nastave zajedni{tvo, obojica nastojala da „progutaju li~ne predrasude”, i da su obojica morala smirivati nestrpqive mlade oficire, odnosno, sveè revolucionare ((Draà Draà... ... I,, str. 250, 247, 248). ôvek skoro ne moè da poveruje da se posle studirawa strahovite koli~ine literature moè do}i do tako nerealisti~kih zakqu~aka. 178 179

340

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

se s brojnim uglednim gra|anima povukla u Krupaw. Samo je odlu~na intervencija majora Panteli}a i kapetana Ra~i}a uspela da ih oslobodi. Na sastanku 20. oktobra u Braji}ima, kuda je pozvao neke svoje komandante i ugledne pristalice ~etni~kog pokreta, Mihailovi} je mogao samo da slu{a pritu`be o neprijateqskom delovawu partizana. Time su borbe za Uìce i Poègu prikazane kao deo iste celine, {to je, s obzirom na planirani dugoro~niji proces, trebalo i da budu u stvarnosti. Objektivno, wima je okon~na prva faza duèg procesa nastojawa nasilnog iskqu~ivawa Mihailovi}a, a subjektivno, proizlazile su iz Titove i Kardeqeve potrebe da pukovnika prikaù kao izdajicu, ne samo kod ku}e, nego, pre svega, u inostranstvu i u istoriji. Tu potrebu mora da je potpalio londonski radio, koji je 14. novembra saop{tio da je Draà Mihailovi} jedini legalni zastupnik kraqa i vlade u otaxbini. Vlastita slika pred istorijom je tako|e razlog {to se Tito „zalagao” za sporazum s Mihailovi}em (tokom „zalagawa”, u stvari, pripremao se za napad na wega); isto tako, Mihailovi}u je u posledwoj fazi borbi dokazivao da nema ni{ta protiv wega, ali je samo protiv wegovih zlih ~etnika. Sve su to obrasci, bezbroj puta oprobani u istoriji. Pobedniku uvek uspevaju.181

181 Pore|ewe s Gr~kom ni{ta ne dokazuje, sli~no pona{awe tamo{wih komunista pove}ava verovatno}u da su svi problemi u vezi s jedinstvenim, ili bar koordiniranim otporom, dolazili od wih. U po~etku su komunisti~ka ELAS (Rodoqubiva narodna oslobodila~ka vojska) komandanta Arisa Velukiotisa i venizelosovski republikanski general Napoleon Zervas sara|ivali (u okviru zajedni~ke EAM – Narodni oslobodila~ki front, tipa slovena~ke OF). Tako je bilo kod uspe{nog napada na vijadukt Gorgopotamus, koji je u no}i na 25. novembar 1942. godine izveo Zervas u okviru britanske operacije „Harling”, zbog ~ega je bila prekinuta veza izme|u ju`ne Gr~ke i kontinenta ~itavih 39 dana. Posle panhelenske konferencije KKE (KP Gr~ke) slede}eg meseca je ELAS „s namerom da zadozadobije monopol u pokretu otpora” likvidirao nekoliko mawih grupa na Peloponezu, u Makedoniji ke doniji i Tesaliji (C. (C. M. Woodhousa, „Summer...”, „Summer...”, str. 119-23), napao je i ustanike oficirske AAA (Vodstvo oslobodila~kog rata), EKKA (Narodno i socijalno oslobo|ewe) pukovnika Psarosa i EDES (Narodna republikanska gr~ka liga). EDES je na po~etku 1943. osnovao general Zervas, kad je zbog komunisti~ke neumoqivosti istupio iz EAM EAM.. Time je EAM AAA,, postala sasvim komunisti~ka. U me|uvremenu, kad je EDES uspeo potpuno uni{titi AAA EKKA i EDES su se odràli. Komandant AAA Stefanis Sarafis je pristupio ELAS ELAS-u -u i postao wen vrhovni komandant. Kao i jugoslovenski partizani, i gr~ki ustanici, ne samo komunisti, hteli su da zabrane kraqu Georgiosu II povratak u otaxbinu, a, istovremeno, u legalnu vladu predsednika Emanuela Tsouderosa hteli su ubaciti svoje poslanike. Britanski oficir za vezu, major E. Majers, zbog svog prokomunizma, nekakav gr~ki Meklin, popodej-~etkom avgusta 1943. godine, doveo je wihove poslanike u Kairo, gde su nameravali da izdej stvuju ju i jedno i drugo, ali im, zbog podr{ke Forin ofisa kraqu, plan nije uspeo. Majers je stvu zbog svog prokomunisti~kog uticaja morao ~ak da napusti Gr~ku.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

341

Tito pred Nemcima beì u Sanxak Prema opisanim sukobima, ~etnici i partizani su jedni druge optuìvali za po~iwene zlo~ine, a partizani ~etnike posebno i za predaju Nemcima 350 wihovih boraca, zarobqenih u Milanovcu i Mionici,182 ali me|usobni sukobi nisu prestajali. Po Titovom nalogu, partizani su sve è{}e napadali prema Ravnoj gori, pre svega, s istoka ka Prawanima, od Poège na jugu i od Kosjeri}a na zapadu. Tokom napada, Tito je 17. novembra uve~e, po kuriru pozvao Mihailovi}a na sastanak izaslanika obe vrhovne komande. O~igledno je èleo da izvede istorijsku paradu,183 jer je znao da su i britanska i jugoslovenska vlada priznale Mihailovi}a za glavnog komandanta snaga otpora u Jugoslaviji. Sastali su se 18. novembra u â~ku (A. Rankovi}, Ivo Lola Ribar i kasnije Petar Stamboli} za partizane, i major R. \uri} i M. Lalatovi} za ~etnike), ali bez uspeha. êtnici su optuìvali partizane za nasilno razoruàvawe sedam svojih odreda i za napad na aerodrom kraj Poège, ve~e uo~i sletawa engleskih aviona, s namerom da spre~e doturawe oru`ja ~etnicima, a partizani su prebacivali odgovornost za svoju okupaciju Poège na ~etni~ki Poè{ki odred, koji je „poku{ao da napadne Uìce”, ali su ga razbili. Na ponovnom sastanku, 20. novembra u â~ku, sazvanom na èqu Mihailovi}a (partizane je vodio Petar Stamboli}, a ~etnike Zarija Ostoji}), dogovoreno je primirje od 21. novembra u dvanaest sati. Trebalo je da sve jedinice ostanu tamo gde su se zatekle, da puste sve zarobqene, a delegacije oba {taba odredi}e kuda da se upute. Pisani sporazum je obuhvatao devet ta~aka. Ovo primirje je naj-

Kad je ELAS u junu 1943. godine do{la do skrivenih rezervi oru`ja biv{e gr~ke armije, posle armisticija, od Italijana je dobila ve} skoro svo wihovo oru`je, po~etkom okmije, tobra, po Majersu, ~ak je „sramotno” napala EDES EDES-ovce -ovce ((E. E. C. Myers, „The andarte...”, andarte...”, str. 166). Britan tanci ci su zato smawili pomo} ELAS ELAS-u -u i pove}ali Zervasu. Time su ELAS naterali na potpis tzv. sporazuma Plaka (deo Atine ispod Akropoqa). Me|utim, primirje nije trajalo dugo. Ubrzo posle posle potpisa, komunisti~ki ELAS ELAS-ovci -ovci su napali tre}u ustani~ku grupu EKKA,, pukovnika Psarosa, i posle nekoliko dana potpuno savladali sve oficire i mnogo druKA gih pobili, a Psarosu odrubili glavu. Napali su i Zervasa, ali se EDES odrào. 182 Te partizane su Mihailovi}evi ~etnici predali ~etnicima K. Pe}anca, a wegov komandant Jovan [kavovi} [kava ih je izru~io Nemcima u Vaqevu. Ve}inu su zarobili u napadu na Milanovac, 4. novembra, koji je vodio kapetan Vu~kovi}. Napad je tih dana bio jedini ~etni~ki uspeh (N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 14. nastavak 19. februara 1969). [kavu je Mihailovi} proglasio izdajicom, sredinom 1942. godine uvrstio ga je na spisak „Z”, ali zato, jer je izdao majora Mi{i}a (E. (E. Yourichitch, Yourichitch, Le procè procès..., str. 116-17). 183 Tito je taj motiv za pregovore s Mihailovi}em priznao uop{teno na V kongresu KPJ (V ( Kongres..., Stenografske..., str. 68).

342

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

verovatnije Mihailovi} upotrebio kao izve{taj predsedniku Simovi}u u London, u kome kaè da je „uspeo zaustaviti me|usobne borbe, koje je izazvala suprotna strana”, a Simovi} se pobrinuo za prosle|ivawe izve{taja britanskoj vladi. Za utvr|ivawe uzroka sukoba i wihovih krivaca, dogovorili su se za sastanak „me{ovite istra`ne komisije” 24. novembra u â~ku. I iz ovoga moèmo zakqu~iti da stvari nisu bile tako jasne kao {to ih je opisivao Tito. Pripremio ga je Mihailovi}ev predstavnik u Uìcu, kapetan Milorad Miti}. Za 27. novembar, na Mihailovi}evo insistirawe, koji je zbog partizanskih napada zapadao u sve gore {kripce i zahtevao prekid vatre (partizani se, o~igledno, nisu dràli primirja od 21. novembra), dogovorili su se za sastanak „vojne komisije” u â~ku. Partizane su zastupali Ko~a Popovi}, Pero Stamboli} i bra}a Jerkovi}, a ~etnici su na sastanak sastanak poslali glavnu komisiju za vojna i politi~ka pitawa, i ujedno su sa sobom doveli kapetana Hadsona. On je insistirao na saradwi obe grupa ustanika. Za osnovu pregovora i daqe je sluìlo 12 Titovih predloga za wegov drugi sastanak s Mihailovi}em. Saglasili su se s osam ta~aka, dok su odluodlu~uju}e ostale bez zakqu~ka. Hadson je kasnije rekao da su se „u mirovnim pregovorima koji su usledili i kojima sam prisustvovao, partizani suprotstavqali zakqu~ivawu mira ako Mihailovi} ne pristane na najte{wu saradwu, zakqu~no sa zajedni~kim general{tabom, pri ~emu bi partizani zadràli svoj identitet, politi~ke komesare, propagandu itd”.184 U me|uvremenu su Nemci zapo~eli svoj napad na oslobo|enu teritoriteritoriju. Hitler ga je bio naredio komandantu jugoistoka, feldmar{alu VilhelVilhelmu Listu (sa sedi{tem u Solunu), jo{ 16. septembra. Vodio ga je komandant Osamnaeste armijske grupe iz Gr~ke, general Franc Beme, koga je List imenovao komanduju}im generalom u Srbiji. Nehumana ovla{}ewa, s obzirom na represalije nad stanovni{tvom, koje je za taj zadatak izdao Hitlerov Hitlerov na~elnik OKW OKW,, feldmar{al Vilhelm Kajtel (streqawe 50 do 100 talaca za svakog Nemca), „krvolo~ni”185 Beme je jo{ poo{trio. Ve} po~etkom septembra, iz Soluna je stigao Sto dvadeset peti samostalni pe{adijski puk, krajem septembra jo{, iz Francuske, Tristo ~etrdeset druga pe{adijska divizija. Najpre su hteli da slome zajedni~ki ~etni~ko-partizanski otpor u Sremu, posebno u Ma~vi, ali bez ve}ih uspeha, iako je Beme, po~etkom ofanzive, uputstvom od 25. septembra naredio svojim ~etama da Srbi-

A.F.H.Q A.F.H.Q,, Th The e êtniks etniks,, str. 10 (ii (ii); ); o~igledno preuzeto prema Hadsonovom izve{taju od 23. juna 1943. godine, godine, Series B, B, PRO HS 5/921, odakle su i neki kasniji navodi. 185 L. Karchmar, Karchmar, Draà... I,, str. 309. 184

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

343

ma treba jo{ dodatno da se svete za austrougarsku i nema~ku krv, prolivenu ba{ na ovim terenima po~etkom Prvog svetskog rata. Zato je iz Ukrajine povukao jo{ i Sto trinaestu pe{adijsku diviziju. U oktobru su krenuli ka Uì~koj republici. Pe{adijska Tristo ~etrdeset druga divizija je navalila iz Ma~ve na zapadu, Sto trinaesta iz doline Morave na istoku. Time je zapo~ela tzv. Prva nema~ka ofanziva protiv jugoslovenskih ustanika. Loznicu i Krupaw na severozapadu zauzeli su neposredno posle 10. oktobra, ali – kao {to znamo – samo privremeno, Kraqevo na istoku, oodadakle su partizani i ~etnici oti{li u borbe za â~ak, oslobodili su ustani~kog obru~a 16. oktobra, i Vaqevo na severu 25. oktobra (po ustani~kim ustani~kim vestima samo za kratko vreme). Tokom prodirawa iz Ma~ve poubijali su oko 7.000 qudi, vi{e od 20.000 su odvukli u logore, a ku}e popalili. Po{to su nastupile jake ki{e, Nemci su ofanzivu prekinuli i 23. novembra aktivirali kaznenu ekspediciju. Glavni zadatak je preuzela odli~no opremqena Sto trinaesta pe{adijska divizija, koja je u Moravsku dolinu stigla 6. novembra i zapo~ela operaciju Zapadna Morava. Obru~ se sve vi{e stezao. Kad je postalo prevru}e, Tito se, uprkos tvrdwi da je Mihailovi} u borbama s wim izgubio sve svoje ~etnike, usred sastanka 27. novembra, telefonski obratio upravo wemu, da svojim snagama odrì Ravnu goru (koju je sve vreme napadao). Pozivao se na sporazum od 20. novembra (koji nije sadràvao tu obavezu186). Mihailovi} nije pristao, Nemci su, po wemu, bili prejaki da bi mogao prihvatiti frontalni sudar. Dogovorili su se za novi sastanak 28. novembra u Prawanima. Opunomo}enici su se zaista okupili, ali su se Nemci u me|uvremenu toliko pribliìli Uìcu, da su partizani bili prinu|eni da ga navrat-nanos napuste. Dana 29. novembra, Uìce je ve} bilo u nema~kim rukama. Palo je prakti~no bez odbrane, iako razvedenost planina oko grada omogu}ava uspe{an otpor, a planina Zlatibor, koja se prostire na jugu, mogu}nost brzog povla~ewa. Iskoristili su ovo posledwe. Istog dana Nemci su zapo~eli pro~e{qavawe doline Ibra i Moravice, pri ~emu su zaplenili mnogo vojnog materijala, materijala, dok su nedi}evci zaposeli pogorje Rudnika i Gorwi Milanovac. Odbranu kraj Kosjeri}a (severoistok), Nemci su slomili uzgred. Postavqene mine partizanski mineri nisu bili opremili upaqa~ima, tako da nije bilo vremena za uspostavqawe novog otpora na Tre{wici. Uì~ki radni~ki bata-

186 U vezi sa zajedni~kim nastupima kaè sporazum u ta~ki 2. da „obe strane konstatuju potrebu za slawem svih svojih snaga u borbu protiv okupatora i narodnih izdajnika”; ta~ka 8. glasi: „Saradwa u operacijama protiv neprijateqa ure|iva}e se sporazumno i u stalnom kontaktu sa predstavnicima oba {taba”.

344

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

qon je dobio zadatak da zaustavi neprijateqski prodor iz zvorni~kog (severozapadnog) pravca i tako za{titi povla~ewe glavnine, ali su ga delovi Tristo ~etrdeset druge divizije, kod mesta Kadiwa~a, desetak kilometara ispred Uìca, opkolili, i u neravnopravnoj borbi pobili do posledweg ~oveka (320 boraca). â~ak i Poèga su pali ne{to ranije.187 Preostale partizanske snage su preko Zlatibora pani~no beàle u Sanxak (u Novu Varo{). Nije bilo vremena ni za minirawe mosta preko \e \e-tiwe u centru Uìca. Ali su zato tokom bekstva na{li dovoqno vre vremena mena za pqa~kawe okolnih sela.188 Tito je beào me|u prvima, tako brzo da ni niko ko nije znao gde je. Ni wegov a|utant, Mitar Baki}, kome je naredio da se stara o evakuaciji Uìca.189 Sam Tito kaè da je beào automobilom, me|u posledwima.190 S wim je beào i kapetan Hadson, koji je sa sastanka u â~ku, 27. novembra, umesto na Ravnu goru, oti{ao u Uìce, da mu vrate Marka III.. S wegovim radio-operaterom, Veqkom Dragi~evi}em, koji je u Uìcu III pristupio partizanima i postao radio-telegrafista u V[-u, os ostala tala je kod wih i radio-stanica. Sada ju je dobio nazad bez prigovora. Prebacio ju je na rame u prisustvu Tita. Po{to je radila na 220 volti i bila te{ka vi{e od 30 kilograma, odjednom vi{e nikome nije bila potrebna.191 Tito je pre povla~ewa iz Uìca tvrdio Hadsonu Hadsonu da }e se Nemcima odlu~no suprotstaviti. Zato ga je Englez, navodno, tokom bekstva, vi{e puta upitao kada }e se to desiti. „Na slede}oj planini”, glasio je svaki Titov odgovor. Na glavninu partizanskih snaga, koje su se povla~ile iz Uì~ke republike, nije bilo vremena da se misli. Zaustavili su se samo u Kraqevim vodama (kasnije Partizanske vode) na Zlatiboru, ali su i otuda morali brzo pobe}i. Imali su sre}e, Nemci su ih pratili samo do proplanaka iznad reke Uvac, kojom je vodila grani~na linija izme|u nema~ke i italijanske okupacione zone. Reku su pre{li kod sela Radoiwa, preko mosta koji su za sobom poru{ili. U me|uvremenu, dok je Tito uspeo da u {umama kraj DrenoDreno-

187

Posle uspe{no okon~ane operacije, Beme je sa svojim {tabom oti{ao u Finsku, komanda Srbije pripala generalu Baderu. 188 Zbornik... II II/2, /2, str. 92. 189 S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, str. 73-74. O ~etnicima kaè da su tajanstveno nestali pred nema~kom navalom. M. Deroc, Deroc, British... British..., str. 209, nervira se da je wegova tvrdwa besmislena. Derok gre{i. U „tajanstvenom nestanku” pred premo}nim neprijateqem upravo se sastojala razlika izme|u Titove i Mihailovi}eve ustani~ke taktike. 190 J. B.Tito, Vojna djela VI VI,, str. 323. Dve stranice daqe, opisuje beg malo druga~ije. 191 Po Marjanovi}u (Draà... (Draà... I,, str. 119), koji se oslawa na \ilasa, V[ mu je stanicu vratio u Sanxaku. U svakom slu~aju, stoji da su mu je u Uìcu oduzeli Titovi qudi. U ovom British...,, str. 89. zapisu oslawam se na izjavu majora Perhineka M. Deroku, British...

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

345

ve zakopa partijski i vojni arhiv, i to tako dobro, da ga ni posle rata, na wegov zahtev, nisu mogli otkriti ni uz pomo} helikoptera, nastradala je radio-stanica, tako da je vi{e od dva meseca ostao bez neposredne veze s Kominternom (morao je ponovo da je odràva preko Zagreba). Ostao je tako|e samo s polovinom novca, ugla uglavnom vnom 50-dinarskih srebrwaka, zaplewenog u trezoru uì~ke filijale Narodne banke. Ali su u Sanxak doveli wegovu kravu, koja mu je obezbe|ivala dovoqno mleka, kao i li~nog kuvara, koji mu je pripremao jela, koja su ~ak i ~lanovi politbiroa mogli samo pomirisati. Zbog jakog nema~kog pritiska, partizanski odredi po zapadnoj Srbiji i [umadiji su se raspali. Na sastanku wihovih komandanata, sredinom februara 1942. godine, u seocetu Po}ute kod Vaqeva, odlu~ili su da, zbog ve}e pokretqivosti, deluju samostalno, ali im ni to nije bilo od pomo}i. Jedino se odrào Vaqevski odred. I wegov ve}i deo je u martu pre{ao u Bosnu. Krajem marta „partizanski pokret u zapadnoj Srbiji i [umadiji bio je uni{ten”. Sli~an je i zakqu~ak Milo{a Mini}a, koji je bio instruktor OK KPJ za Vaqevo. U saop{tewu od 20. maja 1942. godine, u kojem se moè na}i ova ocena, on detaqno opisuje kako se to dogodilo i kako su tamo zavladali ~etnici. Prema izve{taju srpske komande Titu, u junu 1942, u Srbiji su bila svega 852 partizana.192

Tokom bekstva pred Nemcima, Mihailovi} postaje ministar vojske Ako je hteo da se uspe{no suprotstavi partizanskim napadima, Mihailovi} je morao naoruàti svoje ~etnike bar pribli`no tako dobro, kako su se, uz pomo} uì~ke fabrike (izra|ivala je i tromblonske bombe), naoruàli partizani. Uprkos suprotnom dogovoru, Tito mu je sve ukupno poslao mawe od jednodnevne fabri~ke proizvodwe, tek toliko da je mogao pore}i Mihailovi}evu zamerku da nije dobio ni{ta. U napadu na Biosku, partizani su ~etnicima zaplenili skoro jednaki broj pu{aka. Ono {to su Mihailovi}u 9. novembra padobranima bacili Englezi, bila je samo kap u moru. Odlu~io je da se obrati Nemcima. Posle duèg prethodnog opipavawa, u kojem je najangaòvaniji bio kapetan Abvera Jozef Matl, ina~e profesor na univerzitetu u Gracu i jedan od najvi{e prosrpski usmerenih oficira u komandi Srbije, po odobrewu samog vrhovnog komandanta

192

Zbornik... Zbornik... I/3, /3, str. 167; Zbornik... IX IX/1, /1, str. 295.

346

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Abvera, admirala Vilhelma Kanarisa, 11. novembra 1941. godine (neki izvori tvrde da je to bilo kasnije, ~ak 3. decembra) uve~e, sastao se u mesnoj kafani u Divcima, na Kolubari, isto~no od Vaqeva, kuda je vodila nema~ko-~etni~ka grani~na linija, s nema~kom vojnom delegacijom. Vodio ju je potpukovnik Rudolf Kogard, na~elnik Abvera u glavnom {tabu generala Bemea; pratila su ga ~etvorica saradnika. Sastanak je pripremio pukovnik Branko Panti}, uz pomo} kapetana Nenada Mitrovi}a. Obojica su prisustvovala sastanku u civilnim odelima, uz Mihailovi}a i majora A. Mi{i}a u uniformama. Mihailovi} je hteo da nagovori Nemce da mu odmah, jo{ iste no}i, doture potrebno naoruàwe za borbu protiv partizana: „...(Komunisti – A. B.) èle da umre {to vi{e Srba, kako bi kasnije postigli stig li svoj ciq. Moj jedini ciq je da ublaìm teror, koji je isto tako stra{an, kao i nema~ki. Iako je neduàn, narod je u ovom trenutku izloèn dvama teroristi~kim nasiqima. Komunisti izvode teroristi~ka dejstva izazivawem incidenata, kako bi Nemci postreqali pohap{ene”, izjavio je, izme|u ostalog, kako proizlazi iz zapisnika, koji je sastavio SS major dr Georg Kisel, savetnik dr Harolda Turnera. Potpukovnik Kogard je hladno odgovorio da }e se Nemci za kratko vreme sami obra~unati s komunizmom. Glavni komandant za Srbiju mu je dao samo jedan zadatak, da pita pukovnika Mihailovi}a da li je spreman za bezuslovnu predaju. Ne trepnuv{i, kako je to kasnije zapisao Kogard, koji je o wemu stekao jako povoqan utisak, Mihailovi} je predaju odbacio. Kogardu je jo{ prigovorio da ne razume za{to je za takvu poruku, koju je mogao poslati po kuriru, trebalo sazivati sastanak. Odmah potom razgovori su zavr{eni.193 Trajali su sat i po. Ovakav ishod „pregovora”, u potpunoj suprotnosti od obe}awa kapetana Matela, odre|en je unapred, iza wegovih le|a. Na wega je mo`da uticalo pobedni~ko raspoloèwe u o~ekivawu pada Moskve. Na~elnik upravnog {taba (Verwaltungsstab (Verwaltungsstab)) komande Srbije SS-obergrupenfirer, dr Harold Turner, uvre|en {to se vojska pod komandom generala Bemea (Abwer (Abwer je bila kontraobave{tajna slu`ba Vermahta) dogovarala za sastanak bez wegovog znawa, posle savetovawa s pretpostavqenima, jo{ nedequ dana ranije odlu~io je: „Biv{i general{tabni pukovnik Draà Mihailovi} je ustanik i osoba van zakona. Wega i wegove pristalice treba ubijati i likvidirati gde god se pojave. Isto tako treba odbaciti i razgovore koji se

193

U decembru 1941. godi godine ne gestapo je uhapsio Panti}a i Mitrovi}a. Mitrovi}a su brzo pustili, a Panti}a internirali. Prema nekim vestima, posle rata je ostao u inostranstvu, a prema drugim, Nemci su ga 1943. ubili kao britanskog agenta.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

347

vode u formi prihvatawa izjave”.194 Kao Nemci uop{te, i on je bio uveren, da se Mihailovi} sprema na obra~un s wima. O Mihailovi}evim pregovorima jo{ iste ve~eri izvestio je beogradski radio. Preko wega je general Nedi} li~no saop{tio da su Nemci odbacili svaki razgovor s Mihailovi}em, optuìv{i pukovnika da je od wega, za borbu protiv partizana, primio mnogo novaca i da „po{to radi za Englesku, demokratske dràve, London i crvenu Moskvu, za nema~ke vlasti, kao i za srpsku vladu, danas ne predstavqa ni{ta vi{e od bilo kog drugog komuniste.”195 O pregovorima je odmah izvestio i Radio-Uìce. Za Mihailovi}ev neuspeli poku{aj Tito je, dakle, znao. Kako to da je optu`bu za izdaju ograni~io na napad na Uìce? Mo`da zato {to bi Mihailovi}, uprkos sastanku s Nemcima, mogao dokazati da ga ni on ni Nedi} nisu smatrali svojim saradnikom? Ili zato {to je bio svestan toga da ga je, neispuwewem dogovora o predaji dela uì~ke proizvodwe pu{aka i municije, sam naterao na takav ~in? Kad je Nemcima postalo jasno da od Mihailovi}eve predaje ne}e biti ni{ta, odlu~ili su da ga likvidiraju. Neposredno posle okon~awa ofanzive protiv partizana, 6. i 7. decembra, izveli su tzv. operaciju Mihailovi}. Da ne bi otkrili wegovo boravi{te, pukovnik je 5. decembra, na period od mesec dana, prekinuo radio-veze. I pored opreznosti, jedva se spasio od iznenadnog napada. Tada je s nekoliko oficira do{ao u Struganik, k majoru Mi{i}u, koji je nameravao da zaustavi prodor Nemaca iz Vaqeva. Po{to ih je o poseti neko izvestio, Nemci su 6. decembra opkolili Mi{i}evu ku}u. Da bi spasili Mihailovi}a, Mi{i} i Slovenac major Ivan Fregl, na~elnik Mi{i}evog {taba, istr~ali su iz ku}e direktno pred Nemce. Mi{i} je uzviknuo da je on Mihailovi}. Time je izazvao toliku zabunu da je Mihailovi} mogao pobe}i kroz stra`wi prozor. Kasnije se s nekoliko pratilaca sakrio u jarak, pokrio mokrim li{}em i tu ostao do no}i. U napadu na ravnogorski {tab palo je 11 ~etnika i jedan oficir. Daqi otpor je bio besmislen, jer su bili potpuno opkoqeni. Nemci su sve – 350 qudi sa sedam oficira – odveli u zarobqeni{tvo. Oficire su 17. decembra streqali u Vaqevu. Me|u wima i majore Mi{i}a i Fregla. Istovremeno su razbili veliki deo beogradske ~etni~ke organizacije. Uhapsili su nekoliko stotina oficira i internirali ih. Me|utim, Mihailovi} je preostale blagovremeno obezbedio uputstvima za rad u novim okolnostima, kao i novim {iframa za kontakte s wim.

194 195

Zbornik... XIV XIV,, str. 871-78 i 870. V. Dedijer, Dnevni Dnevnik I , str. 40-41, napomena.

348

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Posle kra}eg skrivawa na Ravnoj gori, u grupi s petoricom pratilaca, Mihailovi} se na nekoliko meseci povukao malo isto~nije, na podru~je planine Rudnik. Nemci su (kao i partizani), bili uvereni da se povukao prema Bosni, tako da su najvi{e pasa hu{kali u pogre{nom pravcu. U januaru je obnovio radio-veze, ali samo za kratko vreme.196 Ve}ina ~etnika se, u skladu s Mihailovi}evim uputstvima i posle savetovawa komandanata odreda 1. decembra na Ravnoj gori, posakrivala me|u nedi}evce; mnogi su se vratili svojim ku}ama. Da ne bi do{lo do rasipawa snaga, Mihailovi} je na istom savetovawu osnovao devet brigada, odredio komandante i poslao ih u razli~ite krajeve. Kao prvog, poslao je kapetana Predraga Rakovi}a, komandanta ravnogorskog {tabnog odreda, sa 150 ~etnika, kao zapovednika brigade u â~ak, gde se povezao s Petim odredom dràvne straè iz â~ka197 i za kratko vreme ~ak postao zapovednik grada. Me|u nedi}evce je pristupio i Prvi vaqevski ~etni~ki odred poru~nika Ne{ka Nedi}a, kao i mnogi drugi. Od tako raspore|enih ~etnika, u januaru su sastavqene posebne jedinice legalizovanih ~etnika, nazvanih „nezavisni ~etnici”. Uprkos formalnom pripadawu dràvnoj straì, oni su i daqe bili pod Mihailovi}evom komandom. Kad on odlu~i, napusti}e straù i vratiti se u {ume. Pri ukqu~ivawu me|u nedi}evce, mnogo je pomogao na~elnik Kragujeva~kog okruga, tako|e komandant Gorwekolubarske grupe Srpske dràvne straè sa sedi{tem u Kragujevcu, reaktivirani major Milan Kalabi},198 otac Nikole Kalabi}a, koga }emo tek upoznati. Svakako je organizovao i sina. U svoj Jedanaesti odred u Qigu (isto~no od Vaqeva), ne{to ranije je primio grupu Milo{a Gli{i}a, koja vi{e nije htela da izvr{ava generalova nare|ewa. Poloàj u kojem se Mihailovi} na{ao bio bi dvostruka ironija, da mu, prema unutra, nije dao legitimaciju za vladawe brojnim samostalnim ustani~kim grupama, koje su mu tokom leta i jeseni 1941. godine zadavale

196

Telegrami Mihailovi}a izbegli~koj vladi preko britanske vlade, od broja 5, od 4. XIV/1 /1,, str. 342-60. Drugu polovinu je ambasador novembra i daqe, objavqeni su u Zbornik... XIV Rendel predao jugoslovenskoj vladi tek krajem jula 1942. godine. Po{to se predsednik Jovanovi} krajem februara àlio da jo{ od 4. januara vi{e nema kontakte s generalom (O. C, str. 828, 831), mora da su Englezi zadràli neke prethodne telegrame. 197 V. D. Panteli}, „Se}awa...,” str. 165. 198 Dok se Mihailovi} skrivao na Rudniku, duè vreme je boravio u selu Jablanica, pod za{titom Milana Kalabi}a. U februaru 1942. godine Nemci su uhapsili Kalabi}a, ali su ga pustili. Kada su u jesen iste godine otkrili da je skrivao Mihailovi}a, optuìli su ga i za saradwu s engleskom obave{tajnom slu`bom, ponovo ga uhapsili i, posle ne~ove~nog mu~ewa u zatvoru – ubili.

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

349

mnogo briga, i da mu prema spoqa, wemu samome, kao i izbegli~koj vladi, nije dao sliku potrebnog, u svetskoj javnosti proslavqenog, ustani~kog juna{tva. Prema anketi revije Time iz 1942. godine, Mihailovi} je u SAD, zajedno s generalom Makarturom bio najpopularnija li~nost. Najpre ga je, 7. decembra 1941. godine, kad je jedva pobegao Nemcima, kraq Petar II II,, na predlog predsednika Simovi}a, unapredio u brigadnog generala, a mesec dana kasnije, 11. januara 1942. godine, dok se jo{ uvek skrivao po Rudniku i uza se nije imao vi{e od {a~ice qudi koje je mogao da vodi i kao podnarednik, postao je ministar za vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo u upravo tada ustanovqenoj vladi Slobodana Jovanovi}a, 73-godi{weg profesora ustavnog prava, osniva~a i predsednika Srpskog kulturnog kluba (SKK) u Beogradu. Ironija bi bila tako|e, jer je time postao `rtva spletkarewa grupe mladih oficira karijerista, tzv. kairske lige majora, vatreno privrènih Mihailovi}u i èqnih u~e{}a u wegovoj narastaju}oj slavi. Uz pomo} dr Jurja Krwevi}a, koji je u vladi predstavqao predsednika HSS, dr Ma~eka, koji nije hteo emigrirati, i Slovenca dr Mihe Kreka, nezadovoqnih Simovi}evom samovoqom, ubedili su kraqa u neophodnost zamene Simovi}a. Kako to obi~no biva s gluvim qudima, me|u wima je najglasniji bio ministar spoqnih poslova, stari Mom~ilo Nin~i}, koga je Simovi}, zbog wegovog velikosrpstva, ve} duè vreme nameravao zameniti velikohrvatom Krwevi}em. Nin~i} je u intervjuu dnevniku The Times dao neke neprili~ne antihrvatske izjave, koje je dnevnikov ratni izve{ta~ u celini iskoristio. Kad, na zahtev kraqa, Simovi} nije hteo podneti ostavku, ostavku su podneli londonski ministri i izazvali pad cele vlade. Osim ministra vojske, generala Bogoquba Ili}a, koji se solidarizovao sa Simovi}em (na wegovo mesto je do{ao upravo unapre|eni general), u novoj vladi su ostali svi weni dotada{wi ~lanovi, zakqu~no s novim predsednikom Jovanovi}em, koji je do 11. januara bio wen potpredsednik, a Simovi}u su zamerili i neprimereno vo|ewe politike posle dràvnog udara 27. marta, prebrzu kapitulaciju, kao i nedovoqnu podr{ku Mihailovi}u. Srbi su smatrali i da je isuvi{e jugoslovenski usmeren, ~ak prohrvatski i proslovena~ki. Da bi obezbedio u~estvovawe Hrvata, jo{ je tokom bekstva iz Jugoslavije, 4. maja, u Jerusalimu, potvrdio sporazum Ma~ek-Cvetkovi}. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije su potvrdu objavile u broju tog istog dana. Srbi bi bili najradije poni{tili sporazum. S tim izuzetkom, nova vlada je bila verna slika svih antagonizama koji su razbili Jugoslaviju. Jovanovi} nije imao iluzija.199 „Te{ko je predsedavati vladi

199

S. Jovanovi}, Zapisi..., str. 20.

350

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kad Hrvati ne}e da ~uju re~ Jugoslavija, dok Srbi, posle pokoqa, ne vide {ansu da se obnovi”, zabeleìo je. Du{a ustanika, major @ivan Kneèvi}, postao je {ef novoosnovanog Vojnog kabineta (VK) pri predsedniku vlade. Time su, zajedno s wegovim starijim bratom, Radojem Kneèvi}em, koji je ranije bio ministar dvora, ina~e profesor francuskog, dràli u rukama sve najva`nije konce, posebno vojne. Pod wihovim uticajem, Mihailovi} je 19. januara 1942. godine jo{ napredovao u divizijskog generala. Od stare generalske garde u vrhu nisu ostali samo Simovi} i Ili}. On je posebnim ukazom izgubio i poloàj na~elnika {taba vrhovne komande. Svoj poloàj komandanta vazduhoplovstva i ratne mornarice izgubio je isto tako i general Bora Mirkovi} (ukidawem do tada tada samostalnog ministarstva vazduhoplovstva i ratne mornarice, otpala je i vrhovna vazduhoplovna komanda). Iako su svima obezbedili nove poloàje, mirno je oti{ao samo Ili}. Posebno se, pa i posle penzionisawa, protivio Mirkovi}, koji je trebalo da postane kraqev a|utant. Pomagala im je okolnost {to je sedi{te komandi bilo u Kairu, a kontaktirawe s Londonom oteàno. Sukob izme|u wih i „majora”, u kojem su jedni druge optuìvali za izdaju, poprimio je krajwe neprijatnu formu. Postao je poznat i kao tzv. kairska afera. Kad je vlada utvrdila sve promene, ve}ina oficira, s generalom Mirkovi}em na ~elu, pristupila je britanskoj vojsci. Budu}i da su generali, zajedno s pukovnikom @arkom Popovi}em, tako|e smewenim na~elnikom vojne obave{tajne slu`be, koji je postao delegat vrhovne komande kod britanske vrhovne komande za Sredwi istok, jo{ pre udara 27. marta, uìvali kod Engleza jo{ ne{to ugleda, afera je, kako vladi, tako i wenom qubimcu Mihailovi}u, znatno {tetila. Pre svega, dokazivala je Englezima da im Jugosloveni nisu ni od kakve koristi. To je do{lo do izraàja na sastanku kraqa Petra s predsednikom Ruzveltom, u junu 1942. godine, u Va{ingtonu, kome se pridruìo i êr~il. Bio je qut zbog pada Tobruka u Kirenajki (21. juna, gde su Nemci zarobili 25.000 wegovih vojnika), koji je usledio posle nema~ko-italijanskog zauzimawa Sredozemnog mora i neba, i posledi~nog nezaustavqivog kotrqawa Panzer Armee Afrika” prema Aleksandriji. Stoga je, uz zamerRomelove „„Panzer ku da su otpustili sve vi{e oficire koji su vodili udar 27. marta, mrzovoqno odbrusio Mom~ilu Nin~i}u: „Sve vi{e nervirate svoje prijateqe.” Zbog izrazito antihrvatske usmerenosti svojih najuticajnijih ~lanova, tada{wa Jovanovi}eva vlada stavqala je pod znak pitawa ~ak i obnovu dràve posle rata. Ruzvelt se ve} bavio mi{qu kako da Srbija postane samostalna. Kad mu je ambasador Foti}, 21. decembra 1941. godine, predao predao izve{taj o usta{kim pokoqima Srba, upitao ga je: „Kako posle ovakvih

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

351

zlo~ina moèmo ra~unati na zajedni~ki ìvot s Hrvatima?”200 Pred kraj rata sve vi{e mu se ~inilo da bi realnija bila konfederacija samo samostalstalnih dràva Slovenije, Srbije i Hrvatske, po mogu}nosti, s Bugarskom. Devetnaestog maja 1944. godine pomenuo je to êr~ilu, mesec dana ranije, zajedno s Idnom, predloìo je i predsedniku Puri}u da razmisle o posleratnoj obnovi Jugoslavije s aspekta te mogu}nosti. Kapetan Hadson je s Titom i Markom III na grba~i beào preko Zlatibora. U Kokinom Brodu na Uvcu, na pu{komet od Radoiwe, predomislio se. „Gawali su me s Titom and Comp. Dobio sam utisak takve sveop{te demoralizacije i propasti autoriteta vo|a, da sam uvideo da je najboqe da britansku pomo} usmerim na Mihailovi}a, ako je jo{ nezavisan od Nedi}a”, saop{tio je Kairu 23. juna 1943. godine.201 Oko 8. decembra 1941. godine, bio je opet na Ravnoj gori.202 Prema istom izve{taju, na putu do tamo, u dru{tvu s Vladom Ze~evi}em, napali su ga ~etnici Boè Javorskog, ubili mu kowa, a kasnije je jo{ morao da beì i Nemcima i qoti}evcima. Na Ravnoj gori je na{ao, jo{ uvek skrivenog, Mihailovi}a s nekoliko najbliìh saradnika, koji nisu èleli wegovo dru{tvo. Zamerili su mu da su, zbog wegovih izve{taja Kairu, u sukobu s partizanima ostali bez britanskog oru`ja. Hadson se kasnije sprijateqio s vojvodom Javorskim i ostao s wim. Javorski je tada bio legalni ~etni~ki komandant Ivawice. Automobilom ga je vozio kroz Poègu, koju su zaposedali Nemci, a u Ivawici ga je predstavio okupqenim nema~kim oficirima. Do sada se smatralo da je, prepu{ten samome sebi, lutao nekoliko meseci po gorama i {umama zapadne Srbije, boravio vi{e vremena u napu{tenoj kolibi na Goliji, jeo ostatke neizva|enog krompira i ìveo od milostiwe seqaka i skrivenih ilegalnih ~etnika, s kojima je povremeno dolazio u kontakt. U stvarnosti, na wegovom jelovniku bilo je vi{e prasetine nego krompira. Uprkos krajwe neprijatnim okolnostima, Mihailovi} je posle proterivawa te rivawa s Ravne gore bio relativno preduzetan. Sigurno ga je ohrabrilo naimenovawe za brigadnog generala, a hrabrost mu je verovatno dodatno ulilo i zaustavqawe nema~ke ofanzive pred Moskvom i sovjetska kontraofanziva (bio je iskren prijateq Rusije i ~ak Sovjetskog saveza), a jo{ vi{e objave rata SAD i Velike Britanije Japanu (Japan je 7. decembra, bez objave rata, napao ameri~ku pomorsku bazu Perl Harbur i brojne britan-

C. Fotich, Fotich, The War..., War..., str. 85, 189-90. PRO HS 5/930 i 5/931, Series B, B, za kasnije navode Series A. A. Neki PRO arhivi ozna~eni sa HS postali su dostupni sredinom 1997. godine, neke od wih ja sam ~itao prvi. 202 Prema drugom izve{taju jo{ 5. decembra (R. L. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 188). 200 201

352

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ske baze), i pre svega, formalno pristupawe SAD u rat protiv Nema~ke i Italije 11. novembra. Kapetanu Rudiju Perhineku, Slovencu, koji je na Ravnoj gori gori bio jo{ od septembra, gde su ga poslali crnogorski ~etnici da uspostavi vezu s Mihailovi}em, 15. oktobra je predao ovla{}ewe za majora \or|a La{i}a, da organizuje ~etnike u Crnoj Gori, za kapetana Pavla \uri{i}a, i ovla{}ewe za rukovodstvo sanxa~ko-limskih odreda.203 Zbog rasplamsalih borb borbi, i, povratak se oduìo. Osmog decembra, po MihailoviMihailovi}evom nalogu, pozvao je u posetu i kapetana \uri{i}a. On se krajem meseca, u pratwi od skoro 200 ~etnika, uistinu uputio na sever, ali do skrivenog Mihailovi}a uop{te nije stigao. Negde na planini Goliji, u Sanxaku, xa ku, Perhinek ga je presreo, predao mu generalova ovla{}ewa i saop{tio mu wegova usmena uputstva. Ne{to kasnije, nastala su detaqna pisana uputstva Mihailovi}a majoru La{i}u i kapetanu \uri{i}u, opremqena oznakom strogo poverqivo pod brojem 370 i sa datumom 20. decembar 1941. godine. Kako je dokazao L. Kar~mar, ona su \uri{i}eva tvorevina (falsifikat), iako dosta verno izraàvaju misli generala.204 Ova uputstva su posebno zanimqiva, zanimqiva, jer me|u ~etni~kim ciqevima, pod ta~kom 3, navode „borbu za pripajawe u na{ dràvni ìvot svih jo{ neoslobo|enih slovena~kih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst-Gorica-Istra i Koru{ka)...”205 Kad je i na Rudniku postalo prevru}e, po nalogu Nedi}a, Mihailovi}a su po svim srezovima hvatali i wegovi àndarmi, on je preko planina Jelice, ju`no od â~ka, êmerna, Golije, Zlatara, ju`no od Nove Varo{i, dakle, preko Sanxaka, i preko planina iznad zapadne obale Lima, svoje sedi{te postepeno preneo u Crnu Goru. Kuda, verovatno je odlu~io unapred. U aprilu je radio-vezom poru~io \uri{i}u da se otarasi komunista s podru~ja iznad varo{ice [avnik i planine Siwajevine. Tamo se kasnije ustalio sa svojim Gorskim {tabom. Nema~ki zapovednik Srbije, general Dankelman je ubrzo nakon Mihailovi}evog uspe{nog bekstva, uprkos tome {to je bio opkoqen, za „zlo~ina~kog ustanika” raspisao nagradu od 200.000 dinara.206 Nagradu je Mihailovi} uvre|eno smatrao „omalovaàvaju}e niskom”.207 Bio bi sigurno zadovoqniji da je tada znao da je

Zbornik... III III/4, /4, str. 467. L. Karchmar, Karchmar, Draà... I,, 395-96 i 427-30. 205 Zbornik... III III/4, /4, str. 456 i d.; XIV XIV/1, /1, str. 94. Neki naglasci su izrazito \uri{i}evi, pre svega antimuslimanska usmerenost. 206 Izve{taj nema~ke komande u Srbiji (Zbornik... (Zbornik... I,, str. 636-37). 207 Telegram Mihailovi}a broj 55, od 7. januara 1942. godine, izbegli~koj vladi u Londonu (Zbornik... (Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 347). 203 204

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

353

general Valter Kunce, od novembra 1941. godine Listov naslednik u komandi celog jugoistoka (Dvanaeste armije), 10. jula 1941. godine saop{tio generalu Baderu da je „Mihailovi} najopasniji neprijateq”, {tavi{e, da je znao da je nedequ dana kasnije, Himler saop{tio Hajnrihu Mileru da „temeq svakog uspeha u Srbiji i celom evropskom jugoistoku leì u likvidaciji Mihailovi}a”, da je naredio „upotrebu svih snaga za otkrivawe wega i wegovog {taba” i zahtevao „nedeqno izve{tavawe o napredovawu te akcije”.208 Drugog aprila, preko dnevnika Novo vreme, pozvali su Mihailovi}a i wegove glavne saradnike da se predaju za pet dana, ina~e }e wihove porodice pohapsiti i smatrati ih taocima. Mihailovi}evu, Vasi}evu i Pileti}evu ènu su zaista zatvorili u logor na Bawici, gde su dràli glavnu rezervu talaca. General nije pregovarao s Nemcima za pu{tawe, kao kasnije Tito za svoju biv{u ènu Hertu Has. Sve vreme su poku{avali da ga zarobe. Najpre su 13. aprila u lov na wega poslali jedinice Sedamsto sedamnaeste divizije. Sredinom maja, u operaciji Forstrat Forstrat,, poslali su posebnu ~etu komandosa Brandenbur{kog puka da ga uhvati. Po{to je Mihailovi} za akciju saznao unapred, lovci su se posle vi{e od dve nedeqe vratili bez trofeja. Od po~etka juna pa nadaqe, general je ve} bio u (skoro) bezbednoj Crnoj Gori. Kratko vreme {tab mu je bio u Podgo Podgori, ri, ispod Durmitora, kona~no se, na duè vreme, ustalio u Gorwem Lipovu, blizu Kola{ina, gde je bio glavni {tab Pavla \uri{i}a. U telegramu od 21. aprila 1943. godine, britanski pukovnik Bejli izvestio je Kairo: „Iznena|en sam {to se novi glavni {tab nalazi samo osam kilometara udaqen od jakog italijanskog upori{ta. Mogu samo zakqu~iti da smo ovde radi za{tite od partizana.”209 Krajem marta 1942. godine, general je na Zlataru ponovo uspostavio radio-vezu s Kairom i Londonom. Da bi smawio opasnost da ga otkriju, uspostavio je trojnu vezu; sve stanice su postavili wegovi qudi. Sam je odràvao jednu, drugom je upravqao Z. Ostoji}, tre}u je preuzeo M. Lalatovi}. Po{to se izvesno vreme nije moglo ustanoviti gde se zadràvaju kapetan Hadson i Terens Aterton, koji je upu}en za wim nekoliko meseci kasnije, Forin ofis je odlu~io da Mihailovi}u po{aqe novu misiju, s nalogom da ga pridobije za aktivniji otpor protiv okupatora. Misiju, koja se spustila 23. aprila blizu Ra{ke, uhvatili su Pe}an~evi ~etnici i predali Nemcima. Na sre}u, Hadson je u me|uvremenu uspostavio vezu s Ostoji}em i pridruìo mu se, a javio se i Aterton. Mihailovi} je o svemu

208 209

I. Avakumovi}, Mihailovi}... Mihailovi}...,, str. 55, koji navodi izvor iz nema~kih arhiva. PRO HS 5/930, telegram 426.

354

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

odmah obavestio Kairo. Posle uspostavqawa veze, Britanci su mu zareodmah dom bacili nekoliko po{iqki oru`ja, novca i drugih stvari. Tada je k kod od Ostoji}a bio i Ronald Xons – Radovan, australijski oficir srpskog porekla, koga su Nemci zarobili u Gr~koj, ali im je tokom prebacivawa preko Srbije pobegao.210 Temeqnost nema~ke novembarske ofanzive dokazuje ~iwenica ~i wenica da, tokom dugih meseci lutawa po Srbiji, ni on ni Hadson nigde nisu nai{li na partizane da im se pridruè. Posebno mora da je bio razo~aran Hadson, koji je na svom putu, od Petrovca na moru do Uìca, imao ose}aj da ~u~e iza svakog grma. U me|uvremenu, dok je Mihailovi} ceo put pro{ao pe{ice i u ilegali, Lalatovi} i Ostoji}, s obojicom Engleza, opremqenim legitimacijama legitimacijama legalizovanih (Nedi}evih) ~etnika raspalog Poè{kog odreda, dovezli su se italijanskim transportom hrane i municije glavnim drumovima preko Sanxaka u Crnu Goru. To su im omogu}ili Milo{ Gli{i} i Vu~ko Igwatovi},211 koji su tada bili komandanti tih legalizovanih ~etnika. Kao {to je ispri~ao Ostoji}, zbog neprijatnosti koje je izazvao s predajnikom, Ra Radodovan je Hadsonu o~itao bukvicu, koja ga je sasvim smek{ala. Putovaw Putovawe e italijanskim transportom, jo{ pre|a{we rukovawe s nema~kim oficir oficirima ima u Ivawici, mora da je uticalo i na wegove poglede s obzirom na saradwu s okupatorima. Nekoliko Mihailovi}evih najbliìh saradnika se vratilo na Ravnu goru. Tamo je od samog po~etka ostao Zvonko Vu~kovi}, komandant Takovske brigade, staraju}i se o bezbednoj vezi izme|u generala i wegovih wegovih komandanata. U zapadnoj Srbiji je, kao Mihailovi}ev predstavnik, ostao wegov biv{i na~elnik {taba, pukovnik Dragoslav Pavlovi}, a wegov pomo}nik, general Miroslav Trifunovi} – Drowa, koga je Mihailovi} imenovao komandantom cele Srbije, preneo je svoj glavni {tab na planinu Gledi}, ju`no od Kragujevca. Osmog juna 1942. godine, kraq Petar je sedi{te Vrhovne komande preneo iz Kaira u otaxbinu. Kairska komanda je promenila ime u Komandu ju-

O tome i o drugome pi{e Ch. Lawrence, Irregular Irregular... ...,, Pisac je sa Xonsom pobegao iz istog transporta britanskih zarobqenika, pridruìo se ~etnicima Dragutina Keserovi}a, u junu 1942. godine, s legitimacijom nedi}evskih vlasti i napomenom da je slovena~ki iseqenik; zarobili su ga Pe}an~evi ~etnici i izru~ili Nemcima. Na Goliji je susreo Xonsa. Wega su sredinom 1942. godine u Avtovcu kraj Gackog, uhvatili Italijani. 211 Milo{a Gli{i}a su Nemci 1943. godine internirali u Mauthauzen, gde su ga oslobodili oslo bodili saveznici. Ponovo se pridruìo Mihailovi}u, partizani su ga uhvatili i na procesu protiv Mihailovi}a 1946. godine osudili na smrt i streqali. Vu~ko Igwatovi} je prebegao nedi}evcima 5. novembra, pre nego {to je Mihailovi} dozvolio legalizaciju. Kasnije ga je u sukobu ubio nedi}evski poru~nik Radojko \uri}. 210

Drugi deo – KR KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ

355

goslovenskih snaga na Bliskom istoku. Trebalo je da odràva kontakte s britanskom komandom za Sredwi istok (GHQ (GHQ Middle East). East). Tako su smawene mogu}nosti za rovarewe stare generalske garde protiv vlade u Londonu, istovremeno je spre~eno neposredno me{awe britanske komande u jugoslovensku. Kao vrhovni komandant oruànih snaga, kraq je za na~elnika {taba Vrhovne komande postavio Mihailovi}a. Sedamnaestog juna 1942. godine, unapredio ga je u armijskog generala, {to je bio najvi{i ~in u jugoslovenskoj vojsci. Ali tada to vi{e nije bila ironija. Uprkos Titovoj prognozi wihovog „skora{weg uni{tewa”, ~etnici su u isto~nim delovima dràve bili u pravom procvatu. Krajem juna, Mihailovi} je, u skladu s kraqevom odlukom, preimenovao svoj {tab JVuO u {tab Vrhovne komande JV. U wemu je major Z. Ostoji}, koji je i ranije bio zamenik pukovnika D. Pavlovi}a, vr{io poslove operativne, organizacione i obave{tajne prirode; za unutra{we i spoqne veze, posebno s britanskim vazduhoplovstvom, i za preuzimawe materijala brinuo se major M. Lalatovi}, propagandu je vodio major D. Vasi} sa S. Moqevi}em, brigadi Gorske garde komandovao man dovao je komandant poru~nik Nikola Kalabi} (sin ve} pomenutog Milana Kalabi}a).212

212

Mihailovi}ev telegram vladi broj 264, od 27. juna 1942. godine.

4

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

357

PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

Posle ovih doga|aja, mada ne od „~etni~kog napada na Uìce”, nego od bekstva u planine na jug, mesec dana kasnije, revolucija, tj. likvidacija ~etnika, imala je i teoretsku prednost nad oslobodila~kim ratom. To se moè zakqu~iti ne samo po doga|ajima na bojnom poqu, ve} i iz izjava najvi{ih partizanskih rukovodilaca. U zaseoku Drenova, na planini Zlatar, izme|u Nove Varo{i i Prijepoqa, u Sanxaku, gde se Tito sklonio posle bezglavog bekstva iz Uìca, mora da je zbog proteklih doga|aja imao veliku griù savesti. Na milost i nemilost Nemcima prepustio je ne samo glavninu svojih snaga (gubici su iznosili 1.415 palih, 718 zarobqenih i 80 rawenih boraca, uz wega je beàlo samo oko 2.000213), nego i rawene i bolesne. Poqsku bolnicu u Uìcu, zajedno sa izvesnim brojem bolesnika, samleli su nema~ki tenkovi; nije bilo vremena da se misli ni na evakuaciju bolnice na Kraqevim vodama i Palisadu na Zlatiboru. Nemci su pobili vi{e od stotinu rawenika. Oko 10.000 boraca Uì~ke republike naprosto je nestalo. Bio je pokuwen, ali ne samo zbog jadne propasti svog prvog poku{aja da uspostavi sovjetsku dràvu. Prvog decembra, 6.000 crnogorskih partizana, pod komandom general{tabnog kapetana Arse Jovanovi}a, koji je neposredno potom postao i ostao na~elnik V[-a do kraja rata, uprkos Titovoj zabrani, napalo je jaku italijansku bazu od 2.000 vojnika u sanxa~kim Pqevqima, sedi{tu {taba brdske divizije Pusteria, ~etrdesetak kilometara zapadnije od wegovog skloni{ta. Doìveli su strahovit poraz; prema vlastitim izve{tajima, imali su 203 mrtva i 269 rawenih,214 dok je da-

J. Marjanovi}, Ustanak, str. 382-85. U celoj ofanzivi, po nema~kim podacima, gubici ustanika iznosili su 34.900 ìvota, dok su Nemci imali 160 mrtvih i 378 rawenih (M. M. Deroc, Deroc, British British..., ..., str. 179). Bilo kom podatku da poverujemo, Titova tvrdwa da su „partizani... zadali neprijatequ velike gubitke” i da se „povla~ewe zavr{ilo s minimalnim gubicima za partizane” (Dokumenti... (Dokumenti... III III,, str. 46), predstavqa neukusnu la`. 214 Zbornik... III III/1, /1, str. 345. 213

358

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nak branilaca bio 74 mrtva i 170 rawenih.215 Partizani su pani~no beàli. Da bi obezbedio put, a verovatno i da bi se pokazao pred Titom, Ivan Milutinovi}, tada{wi poverenik V[-a za Crnu Goru i Boku, tvrdoglavo je istrajavao na ranijem zauzimawu Pqevaqa i Priboja. Kad je saznao da su partizani u Uì~koj republici priterali ~etnike uza zid i zakqu~io da wegova pomo} Titu vi{e nije najneophodnija, uvrteo je sebi u glavu da }e uzgred „o~istiti” ceo Sanxak. S takvim ambicijama nasrnuo je na Pqevqa i jedva izvukao ìvu glavu.216 Tito ga je izgrdio {to nije poslu{ao V[, koji je taj napad zabranio kao preurawen.217 Najgore je bilo to {to je Tito ra~unao upravo na te borce, a oni su mu u posledwem trenutku ispali iz ruku. Radilo se o borcima, koje je jo{ 3. oktobra bio pozvao iz Crne Gore, da s wima u~vrsti svoju vlast u Uìcu. êtnici, koji su u~estvovali u napadu,218 optuìvali su partizane za vojni~ku nesposobnost i neodgovornost. Ne samo Srbija, ni Crna Gora vi{e nije bila sigurna. Sva sre}a {to su Titovi borci sli~an poraz, u napadu na jo{ jednu, malo isto~niju kasabu, Sjenicu, doìveli tek 22. decembra, iako je ukupan broj `rtava iznosio „samo” 100. Dva poraza odjednom bila bi previ{e. îwenica {to je napad na Pqevqa zabranio samo u slu~aju da nema izgleda za uspeh – pa da, kao Pitija, zaslugu za eventualnu pobedu pripi{e sebi – Milutinovi}u ba{ nimalo nije pomogla. Koristila je ~etnicima, kojima je upravo propast partizanskog napada na Pqevqa omogu}ila brzo broj~ano pove}awe u Crnoj Gori. Neuspe{an napad na Sjenicu, za koji je Tito optuìo M. \ilasa, jer je, navodno, napad izveo samovoqno, samo je pospe{io pove}awe ~etni~kih redova. Na svoj zahtev \ilasu da u Sjenicu hitno po{aqe 150 boraca, kako je ne bi zaposeli Nemci, velikodu{no je zaboravio.219

Skok u drugu etapu Na tzv. plenumu CK KPJ, 7. decembra 1941. godine, u Drenovi, iznad Prijepoqa – prisustvovalo je svega nekoliko wegovih najbliìh prijateqa te qa (Kardeq, Rankovi}, \ilas, @ujovi} i Lola Ribar), koji su se jedva

M. ]ukovi}, Sanxak, str. 179 i d. Zbornik... III III/2, /2, str. 287. 217 Zbornik... Zbornik... II II/2, /2, str. 287. 218 Po M. Bandovi}, „Ustanak u Crnoj Gori” (u R. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 85) u napadu su u~estvovali i nacionalisti-~etnici, a to je bio i posledwi zajedni~ki napad na okuokupatore. „Bitka na Pqevqama zasluùje posebno poglavqe u istoriji ovog ustanka”, kaè. 219 Zbornik... II II/2, /2, str.123, 130, 171-72, 96. 215 216

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

359

sabili u sobu ku}e, karakteristi~nog, {indrom pokrivenog krova na dve vode, tamo{weg poverqivog saradnika Milo{a Divca – Tito je ponudio ostavku s mesta generalnog sekretara KPJ (ali ne i vrhovnog komandanta) i ponudio ga Kardequ. Jasno je da su ga, Kardeq posebno, bez imalo pote{ko}a ubedili da bi to bila nepopravqiva {teta za oslobodila~ku borbu. Nije jasno, zapravo, {ta ga je navelo na taj potez. Mo`da mu je i Kardeq „pomogao”. On je doma}e prilike brzo povezao s onima pred Moskvom, gde crvenoarmejci ne samo da su zaustavili nema~ki pritisak koji je trajao od oktobra, nego su 5. decembra uspe{no zapo~eli svoju prvu, „zimsku” kontraofanzivu. Psiholo{ki, ona je znatno pribliìla pobedu boq{eviboq{evi~ke revolucije i kod nas. Na proslavi Oktobarske revolucije, 7. novembra 1941. godine, na vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi, Staqin je optimisti~ki objavio da treba „jo{ nekoliko meseci, jo{ pola godine, mo`da ~ak nepuna godina” i Nema~ka }e biti na kolenima. Izgledalo je da je u pravu. Pod ustiskom bliskog kraja rata i u jo{ nesavladanom besu prema Mihailovi}u, u kome je video glavnog krivca za progon iz Srbije, jo{ vi{e zbog najnovijih ~etni~kih uspeha u Crnoj Gori, Kardeq se preusmerio na teorijski front. U daqoj diskusiji je zakqu~io da se borba protiv okupatora pretvorila u klasni rat izme|u radnika i buròazije: nastupila je tzv. druga, revolucionarna etapa oslobodila~kog rata. Precizno, po Lewinovom receptu, kao {to }emo videti. Prijatequ \ilasu poverio je, jo{ ranije, u Uìcu, da je revolucija u Jugoslaviji tek zapo~ela. Iako je bila u suprotnosti s linijom Kominterne, Tito je ponu|enu tezu prihvatio. Da li ga je Kardeq priterao uza zid s upravo povra}enim mestom glavnog sekretara KPJ? Ako uzmemo u obzir Titovu osvedo~enu revolucionarnost, verovatnije je da mu je do{la kao poru~ena, kao i uobi~ajena Kardeqeva istorijska otkri}a. Najnovija su u Drenovi prihvatili i svi ostali,220 a posebno odu{evqeno \ilas.

M.\ilas, Wartime Wartime,, str. 95, 118, 123. \ilasovo svedo~ewe pori~e V. Dedijer, Novi prilozi..., II lozi..., II,, str. 947-48; po wemu, 7. decembra uve~e, u Drenovi, nije bilo nikakvog plenuma, ve} su se popodne sastali Rankovi}, Lola i \ilas, koji su referisali Titu o organizaciji partizanskih jedinica posle Uìca. Isto tako, pori~e da je Tito ponudio ostavku. Neko vreme pre svoje smrti, i jedno i drugo je potvrdio Kardeq. Mislim da, bar {to se ti~e plenuma, treba verovati \ilasu. Osim mo`da vremena sastanka. Dedijer nije bio na sastanku, tako da ne moè izve{tavati iz prve ruke, kao \ilas. Sigurno je da u onda{wim prilikama niko nije mogao da formalno sazove plenum CK; po sastavu se nije razlikovao od V[-a. Glavno je da Dedijer ne pori~e da se razgovaralo o prelasku u drugu fazu oslobodila~ke borbe, iako u wegovom Dnevniku I,, str. 65, ni o tome nema re~i. Ina~e, bila bi dovoqna, u nastavku navedena pisma, poslana s istim sadràjem i 220

360

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Tako ne iznena|uje {to je isti Drenovski plenum CK KPJ zaduìo ba{ \ilasa za neposredno izvo|ewe nove politike. Sli~no, kao i ranije u Crnoj Gori, u Sanxaku, i posebno u Novoj Varo{i, koja je tada, silom prilika, ugostila ne samo vrhovne partijske i vojne organe, nego, pored sanxa~kih, i ve}i deo srpskih partizana, uveo je pravu strahovladu. Trebalo je potraìti i kazniti krivce za uì~ku propast. Pogre{na re~, dvosmislena dosetka, ~ak neprimeren pogled, dakle, neuspe{no prikrivena misao, postajali su neosporni dokazi petokolona{tva. Pravi komunista nawu{i neprijateqa, ma kako bio zakamufliran. Po{to otvorenih ~etnika nije bilo pri ruci, me|u partizanima, posebno onim izbeglim iz Srbije, stalno su pronalazili nove prikrivene ~etnike. „U Pivi su likvidirali pojedince ne samo zbog izdaje ili sabotirawa narodnooslobodila~ke bor borbe, be, nego i na osnovu sumwe da je neko klasni neprijateq, neprijateq proleterske revolucije”, kaè B. Petranovi} i navodi O. Blagojevi}a, koji kaè da su stvarne neprijateqe – umesto da ih politi~ki raskrinkaju, pokaù wihovo stvarno delovawe, ili ih izvedu pred sud javnosti – ponekad ponekad likvidirali i bez prethodne odluke partij-

u pribli`no isto vreme, ako plenuma zaista nije bilo. Poslao bi ih CK KPJ, Tito, Kardeq i Marko (koji su ih potpisivali), pa i bez plenuma. Kasnija proveravawa su pokazala da je plenum uistinu odràn, popodne, 7. decembra (po~etkom decembra, razlika izme|u popodneva i ve~eri je maltene subjektivna). O wemu ~ak postoji i zapisnik ((Dokumenti... Dokumenti... A/2, 1985, str. 190). To {to ne sadrì ni{ta o neposrednom prelasku u drugu etapu, ~ini se razumqivim. Osim toga, 1. decembra, u zaseoku Magura u Radoiwi, sastao se V[, iako u jo{ okrwenijem sastavu (vidi tako|e i M. Lekovi}, „Delatnost...”, str. 42 i d.; M. ]ukovi}, Sanxak, str. 139). Posle rata partija je o~igledno htela prikriti svoju tada{wu revolucionarnost. M. \ilas, koji je wome bio najodu{evqeniji, u svom saop{tewu na V kongresu KPJ, u julu 1948. godine, potpuno se distancirao od we, a krivicu za wu svalio je na „okupatorsku taktiku izazivawa gra|anskog rata u na{oj dràvi”, koja je „krajem 1941. godine i po~etkom 1942. neke vode}e drugove dovela do pogre{nog shvatawa ’etapa’ u narodnooslobodila~koj borbi, ’prve’ i ’druge etape’ u toj borbi” (V (V Kongres Kongres..., ..., str. 247). Partija ju je prikrivala i zato, {to se upla{ila ne{to ranije prihva}ene deklaracije Informbiroa, kojom je bila proterana iz boq{evi~kog raja. Kardeq je, prema Dedijeru, potvrdio \ilasovo izvrdavawe nekoliko dana pre svoje smrti. Mini} se jo{ uvek pravi neve{t. Neki istori~ari Drenovu i wenu revolucionarnost, dodu{e, priznaju, ali kaù, da wome „nije bila promewena op{ta linija KPJ, s obzirom na karakter narodnooslobodila~kog rata... nego se samo znatno prilago|avala u smislu priprema za klasni zaokret” (B. Petranovi}, Revolucija... I,, str. 326-28). Drugi se agnosti~ki pitaju, „ko je bio krivac za te otklone, koji su u Crnoj Gori imali tako te{ke posledice? Da li je to bio CK KPJ, Tito, i najbliì saradnici, posebno E. Kardeq, ili komunisti u Crnoj Gori?”(J. Pleterski, Nacije Nacije... ...,, str. 3995).

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

361

ske }elije, kao kod obi~nog ubistva: iz zasede, kroz prozor i ~ak u borbenoj liniji.221 Su{tina nove drenovske politike bila je dugoro~ne prirode. Po~elo je izve{tavawem pokrajinskih partijskih organa o woj. Nedequ dana posle plenuma, 14. decembra, CK KPJ je, s potpisom Tita i Marka (Rankovi}a) iz Draèvi}a kraj Nove Varo{i, poslao pismo PK-u KPJ za Srbiju. Potpisnici uveravaju PK da „povla~ewe partizanskih jedinica iz Srbije... ne predstavqa znatniji vojni~ki poraz...”, „da ni u politi~kom pogledu povla~ewe za na{u Partiju ne zna~i poraz”; me|u uputstvima saop{tavaju, tako|e, da srpsko partizanstvo treba da stane na noge, a pod ta~kom 2 zahtevaju da „partija treba da sprovodi diferencijaciju, koja je po~ela da se javqa u masama”. Treba da u~vrsti „radni~ko-seqa~ko jezgro u narodnooslobodila~kom frontu, koje }e jedino spre~iti da reakcionarni buròaski elementi iskoriste plodove narodne borbe u svoje nenarodne ciqeve”. Na kraju pisma konstatuju da }e „od odlu~nosti u ispuwavawu ovih zadataka zavisiti uspeh na{e borbe u slede}oj etapi, koja se otvara pred nama”. U novom pismu, od 8. januara, Tito iz êvqanovi}a kraj Sarajeva, stimuli{e G[ Srbije, da }e proleterske brigade „biti osposobqene, ne samo za vr{ewe zadataka, koji se sada postavqaju pred nas, nego }e vr{iti i zadatke u drugoj etapi borbe”.222 Navedeno revolucionarno pismo CK KPJ nije ostalo usamqeno. Kad je tokom bekstva u Bosnu, u Rudom, malo odahnuo, Tito je potpisao Kardeqevu (po \ilasovom mi{qewu) formulaciju pisma CK KPJ od 22. decembra crnogorskom, bokeqskom i sanxa~kom PK KPJ: „Pobede Crvene armije zapozapo~ele su novu etapu u razvoju politi~kih prilika u svetu, u smislu o{trije klasne diferencijacije. To se zapaà i kod nas u sve ja~em udruìvawu svih reakcionarnih snaga protiv nas. êtnici svih boja otvoreno sara|uju ra |uju s Nedi}em, s Nemcima i Italijanima, i pred nama su, nesumwivo, nove te{ke borbe s doma}om reakcijom, posebno s velikosrpskim hegemonistima. ni stima. Pred na{u Partiju postavqaju se novi zadaci: ja~e povezivawe radni~ke klase s masama sitnih seqaka, ja~awe uloge Partije, ve}e popularizovawe SSSR-a i izgradwa socijalizma...” U vezi s tim, Tito i Kardeq su ih pohvalili: „Uradili ste dobru stvar, spre~avaju}i nastajawe

B. Petranovi}, Srbija u drugom..., drugom..., str. 299; O. Blagojevi}, „Postanak, razvitak i osnovni aspekti rada partijske organizacije u Pivi 1941-1942”, Istorijski zapisi 1969, broj 2-3, str. 416-417. Blagojevi}ev tekst je, dakako, zanimqiv, jer pokazuje kakav je, po mi{qewu oba pisca, bio krivi~nopravni postupak, koji je trebalo da opravda justifikaciju u vreme oslobodila~kog rata. 222 Zbornik... Zbornik... I/2, /2, str. 25-54; II II/2, /2, str. 191. 221

362

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kojekakvih oruànih jedinica van partizanskih. Ubudu}e treba jo{ odlu~nije da istrajavate na toj liniji.”223 Ne{to kasnije, u vezi s drugom etapom oslobodila~ke borbe, dva sli~na pisma primio je i CK KPS. U pismu od 1. januara, CK KPJ izve{tava, „da upravo ulazimo u novu etapu na{e borbe” i u vezi s tim upozorava na opasnost da partija ne „sklizne na rep malogra|anskih elemenata u OF”. Uz o{trije kritike zbog proengleskih oma{ki, u pismu od 10. januara mnogo jasnije poru~uje da treba „pripremiti tlo za novu etapu na{e borbe, u koju ulazimo brzim koracima...”. U kritici glasila KPS Delo Delo,, poru~uje da „od agitacije, na iskqu~ivo nacionalno oslobodila~koj bazi, treba krenuti korak daqe, ka agitaciji za u~vr{}ivawe veza radnika i seqaka, naro~ito siroma{nih seqaka, o rezultatima socijalisti~kog sistema u SSSR-u, o tome kako je upravo sovjetski sistem omogu}io SSSR-u tako veli~anstvenu pobedu nad fa{izmom, ukratko, treba pripremiti tlo za novu etapu na{e borbe, u koju ulazimo brzim koracima...” (nagla{eno u izvorniku). U skladu s tim, pismo je saop{tavalo da odbori OF treba da nastupaju ne samo kao organi politi~ke borbe, nego i kao nosioci celokupne vlasti slovena~kog naroda, ~ime se podrazumevala sovjetizacija. To je V[ jo{ 2. januara saop{tio i IO OFSN.224 Sli~na pisma primili su i Oblasni komitet KPJ za Sanxak i PK KPJ za Makedoniju. Mnogo kasnije, 23. februara, Tito je, kao vrhovni komandant, poslao pismo i delegatima V[-a u Hrvatskoj, E. Kardequ i Ivi Loli Ribaru. Kako izve{tava M. Mini}, PK KPJ za Srbiju je u decembru 1941. godine, posle bekstva iz Uìca, jo{ iz Sanxaka, uputio direktivno pismo za ~etiri zapadnosrpska odreda, u kojima im saop{tava da na{a borba prelazi u „novu fazu”. Pretpostavqam, da se radi o pismu, ~ije delove navodi M. Lekovi} (kurziv u izvorniku): „...politi~ka „...politi~ka borba je o~igledno po~ela ~e la sve vi{e da se razvija na klasnoj podlozi... Tako se Partiji postavqa zadatak da u partizanske ~ete ukqu~uje pre svega radnike i siroma{ne seqake, koji }e pu{ku dràti ~vrsto i do kraja u svojim rukama... Moramo uzeti u obzir razvoj politi~kih prilika, u kojima }e se sve vi{e zao{travati klasni odnosi, kako bi partizanske ~ete postale istinsko jezgro i privla~na snaga za ostvarewe radni~ko-seqa~ke crvene armije”. Za to pismo redakcija Zbornika kaè da poti~e iz januara 1942. godine.225 Sli~na

Zbornik... Zbornik... III III/1, /1, str. 371. Zbornik... Zbornik... II II/2, /2, str. 156-57; VI VI/2, /2, str. 17; Dokumenti Dokumenti... ... III str. 57, 143. 225 M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki... ... str. 37-8; M. Lekovi}, „Delatnost...”, str. 53, nap. 37; Zbornik IX/1, str. 72. 223 224

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

363

pisma slali su svojim podre|enima i drugi PK-i. Tako je, na primer, vojvo|anski PK, pismom od 1. februara 1942. godine, upozorio organizacije u Barawi i Ba~koj da se pripreme na preuzimawe vlasti, {to je vaqda bi bila la posledica uverewa o skora{wem kraju rata i neposrednom ulasku Crvene armije u ove, najseveroisto~nije delove dràve. Prema B. Petranovi}u, vojvo|anski voj vo|anski PK je okru`nim, gradskim i pokrajinskim rukovodiocima saop{tio da „nacionalne snage za svoj kona~ni ciq postavqaju oslobo|ewe od okupatora i uglavnom povratak starog ure|ewa. U oslobo|ewu ispod tu|eg jarma,” izjavqivao je, „mi vidimo prelaznu fazu borbe na putu do na{eg kona~nog ciqa – izvojevawa sovjetske vlasti”. Prema istom piscu, Okru`ni komitet za Srem poslao je svojim podru~nim organizacijama obaveznu direktivu, po kojoj smo „jo{ na po~etku etape, na kojoj se zao{trava borba izme|u proletarijata i buròazije... zato partija ne sme da se ograni~ava na narodnooslobodila~ke parole... treba ja~ati radni~ko-seqa~ko jezgro... i tako spre~iti da reakcionarni buròaski elementi iskoriste plodove narodne borbe za svoje nenarodne ciqeve”.226

Likvidacija ~etnika kao revolucija Konstatacija najvi{eg partijskog rukovodstva da zapo~iwe etapa proleterske revolucije oslobodila~ke borbe, u praksi je mogla da zna~i samo (a) da postaje su{tina oslobodila~ke borbe protiv buròazije i wenih oruànih snaga, ~etnika, (b) da je ta borba utemeqena na kontrarevolucionarnosti ~etni~kog pokreta, a ne na ne~em drugom, na primer, na wihovoj saradwi s okupatorom, da po~iwe, zna~i, sezona lova na ~etnike kao takve takve,, kao pripadnike ili za{titnike vladaju}e klase, i (c) da borba protiv ~etnika dobija prednost pred borbom protiv okupatora.227 Bez dlake na jeziku, mesec dana kasnije, CK KPJ je to rekao svojim zakqu~kom: „Pre odlu~uju}eg trenutka, potpuno i bez obzira na sredstva, moramo podrediti ceo

B. Petranovi}, Srbija Srbija..., ..., str. 304-305. Ovome se protivi Mini}eva konstatacija da ~etni~ki pokret, posebno u po~etnoj razvojnoj fazi, nije bio klasni pokret reakcionarne srpske buròazije, ve} nacionalisti~ki pokret, koji je u po~etku obe}avao da }e istovremeno biti antifa{isti~ki i oslobodila~ki. (M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 219). Mini} je predobar poznavalac tada{wih prilika da mu ne bismo verovali. Ako su partijski prvaci, uprkos tome, odlu~ili da uni{te ~etni~ki pokret, to su u~inili stoga, jer je smetao wihovom ciqu. Progla{ewem ~etni~kog pokreta kontrarevolucionarnim, rekli su da im nije stalo ni do nacionalizma, ni do antifa{izma, niti do oslobodila~ke borbe, wihov iskqu~ivi ciq je boq{evizacija zemqe. 226 227

364

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

narod. U raspoloìvom vremenu moramo se uspe{no ispomagati i odrednicama Atlantske poveqe i iskoristiti je za uvo|ewe diktature proletarijata ri jata u dràvi. To }e biti mogu}e, kad narod Jugoslavije bude predstavqala qa la na{a partija, preko partizanske vojske i narodnooslobodila~kog pokreta.”228 [ta je, zna~i, re~eno o oslobodila~koj borbi, objasnio je jasnije Mo{a Pijade: „Svim sredstvima moramo narod podrediti na{oj v vlasti... lasti... U Jugoslaviji moramo uvesti diktaturu proletarijata... Najpre se moramo obra~unati s pokretom generala Mihailovi}a.”229 Saradwa ~etnika s okupatorom od tog trenutka komunistima postaje izgovor za wihovo potpuno, ne samo vojno, nego, u prvom redu, moralno uni{tewe. Po{to su se partizani protiv ~etnika borili i ranije i na drugim mestima, ne samo u Srbiji, odluka „plenuma” CK zna~i priznawe, samo prikriveno, da su se protiv wih i ranije borili na klasnoj osnovi. Tako Ta ko bi bilo ~ak i da me|u wima nije do{lo do oruànih sukoba, da su se, recimo, ograni~ili na verbalno neslagawe izme|u Tita i Mihailovi}a, do kojeg je do{lo na oba wihova sastanka, u Struganiku i u Braji}ima. Sve je bilo klasno uslovqeno. Klasne suprotnosti bile su su{tina odnosa izme|u wih, samo {to su partizani, pre Drenovskog „plenuma”, prikrivali tu su{tinu svoje borbe. Mihailovi}u su prika~ili sve mogu}e izdaje, tako da su u novembru mogli da ga napadnu kao narodnog zlo~inca. Kao {to }emo videti, pri tome su se jo{ dràli zabrane Kominterne, da u oslobodila~kom ratu ne izlaù revolucionarne elemente. Otkrivawe revolucije kao su{tine oslobodila~ke borbe, navelo je Tita na ideju o mobilnim proleterskim jedinicama, koje bi ve} svojim imenom govorile da se bore za revoluciju. Odredi, nastali od boraca jednog mesta ili podru~ja i vezani za wega, nisu se pokazali u Uìcu. Koliko je Tito sebi time obe}avao vi{e li~ne sigurnosti, te{ko je proceniti. êtnici su mu se podsmevali da je osnovao brigade za za{titu samoga sebe i svoga V[-a. Istina, kao posle pani~nog bekstva pred Nemcima, samo dve nedeqe kasnije, u zaseoku Vrawak kod Drenove, opet se jedva spasio od iznenadnog napada, ovaj put Italijana. Wegova za{titna ~eta je pobegla, ne opaliv{i ni jedan jedini metak. Da se nije na vreme pojavila Uì~ka ~e~eta, koju je vodio Nikola Qubi~i}, te{ko wemu. I to ga je utuklo. Prebegao je u Novu Varo{, koju su u me|uvremenu napustili Italijani, a tamo se, u opasnosti od Nemaca, razo~aran ve}inom ~eta, okrenuo u prakti~no suprotni pravac: u isto~nu Bosnu, na Romaniju, pa daqe, na sever, u doli-

228 229

B. Lazi}, \eneral..., str. 27. Proleter II II,, broj 16, str. 21.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

365

nu reke Bosne, koja je zbog industrije i rudarstva bila jako proletarizovana. Dobijao je izve{taje da je ~etni~ka propaganda u tim oblastima bila toliko uspe{na, da su partizane napu{tale cele ~ete i bataqoni. Nameravao je da zaustavi takav razvoj doga|aja. Nije bio svestan da se uputio direktno u `drelo Druge nema~ke ofanzive. Sre}a u nesre}i bila je ~iwenica {to je V[ u istom pismu, od 22. decembra, naloìo crnogorskim partizanima da od ~etnika „o~iste” italijansku teritoriju uz Drinu i prema Rogatici,230 pa je imao kuda da se povu~e pred Nemcima. Pre nego {to je, na putu za Romaniju, kod Me|e|e, ju`no od Vi{egrada, pregazio Drinu, Tito je 21. decembra, u mestu Rudo, ostvario ideju o udarnim proleterskim jedinicama. Taj dan je kasnije postao „Dan jugoslovenske armije”. Od 1.200 crnogorskih (to su bili partizani Crnogorskog odreda, koji su u~estvovali u napadu na Pqevqa) i srpskih (koji su s wim stigli iz Uìca) dobrovoqaca, koje je rasporedio u pet bataqona, osnovao je „Prvu proletersku narodnooslobodila~ku udarnu brigadu”. Za politkopolitkomesara je imenovao Filipa Kqaji}a, ~lana G[-a Srbije, za komandanta, ne{to kasnije, salonskog komunistu, {panca, Ko~u Popovi}a. G[-u za Crnu Goru i Boku, u saop{tewu od 28. decembra, weno osnivawe obja{wavao je zadacima za dacima „koji se pred nas postavqaju danas, a postavqa}e se i u drugoj etapi borbe.” I u pismima slovena~kom CK-u od 1. i srpskom G[-u od 8. januara, povezao je potrebu za proleterskim jedinicama s nastupom druge etape, tj. proleterske revolucije. U pismu hrvatskom CK-u, oko Nove godine, bio je malo skromniji: saop{tio mu je da qudi u proleterskim brigadabrigadama – a trebalo bi i da u Hrvatskoj sastave takvu brigadu – „budu unapred upoznati s istorijskim poslanstvom... u sada{woj i budu}oj etapi borbe”. Ideja proletarizacije partizanstva prevazi{la je osnivawe udarnih bataqona i brigada. Razo~arani pona{awem nekih neproleterskih komandanata, Tito i Rankovi} su 8. januara 1942. godine saop{tili M. Mini}u, da „rukovodioci „rukovodioci u narodnooslobodila~kom ratu smeju biti samo radnici i proletarizovani seqaci. Wima pripada mesto na ~elu pokreta i ono se ne moè ustupiti nikome drugome”.231 Zna~ajnija uloga pripada i politi~kim komesarima, odlu~ivawe treba da proizlazi iz partijskih }e}elija. Nijedna politi~ka ili vojna odluka ne sme biti prihva}ena, ako je pre toga ne odobri nadle`na partijska }elija. Jasno, kao na dlanu: ako partizanstvo zapo~iwe otvorenu klasnu borbu, o svemu mora odlu~ivati partija, avangarda radni~ke klase. Ova politika je izvedena i formalno. Sta-

230 231

Zbornik... II II/1, /1, str. 409. Zbornik... II II/2, /2, str. 192-93 192-93..

366

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tut proleterskih jedinica u svom 1. ~lanu kaè da ih vodi KPJ.232 Ako je definisao da su one „garancija za uspe{nu borbu protiv okupatora i wegovih doma}ih pomaga~a”, bila je to ~ista forma. Stvarni redosled je bio suprotan. Na prvo mesto u svojoj borbi postavili su ~etnike. U uputstvu majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu \uri{i}u, od 20. decembra 1941. godine, Mihailovi} je, izme|u ostalog, naredio: „Ne smete sara|ivati s komunistima partizanima, jer se bore protiv dinastije i za izvo|ewe socijalne revolucije, {to nikada ne sme postati na{ ciq, jer smo mi iskqu~ivo borci za kraqa, otaxbinu i slobodu naroda.” Neki, me|u wima J. Marjanovi}, ovo uputstvo, izdato na osnovu dvomese~nog iskustva s „iskrenom saradwom”, koju je pukovnik naredio svojim komandantima 10. oktobra, tuma~e kao Mihailovi}evu objavu rata partizanima,233 a time i po~etak gra|anskog rata. To, ipak, nije ni formalno. Zabrana saradwe nije rat. Kako u vremenskim okvirima Uì~ke republike, tako i u {i{i234 roj istorijskoj perspektivi, gra|anski rat je zapo~eo Tito. [to se ti~e

Bilten V[ NOPDVJ 2 (1942), broj 14 i 15. Na primer, J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 213, i M. Mini}, Oslobodila~ki... str. 211 Milazzo,, i na drugim mestima. Zanimqivo, suprotnog mi{qewa je ~ak i propartizanski M. Milazzo The Chetnik..., Chetnik..., str. 46. Mini} ~ak tvrdi (O. (O. c. str. 36-37, 211) da je Mihailovi} izdao uputstva da ~etnici napadaju partizane jo{ 3. decembra 1941. godine. Osim toga, uputstvo broj 370, od 20. decembra 1941. godine, kao {to znamo, nije poslao Mihailovi}, ve} ga je falsifikovao \uri} (L. (L. Karchmar, Karchmar, Draà... I,, str. 397, 427 i d.) 234 Pored D. Martina, koji se u sli~noj konstataciji oslawa na Titov izve{taj da su 2. novembra partizani izveli kontranapad na ~etnike, pre nego {to su ~etnici napali wih, dopu{ta mogu}nost da je bratoubila~ke borbe zapo~eo Tito, to tvrdi tako|e i V. \ureti}. Kaè, naime, da je Tito, od tri sloèna zadatka imao i taj da „odgovornost za sukob u Srbiji prebaci na drugu stranu” (Saveznici... (Saveznici... I,, str. 138). Zna~ajnije je da istu mogu}nost dopu{ta i M. Mini}, iako se ograni~ava na borbu, „koja je na po~etku trajala samo dvadeset dana” (od 1. do 20. novembra). Po wemu, za po~etak bratoubila~ke borbe odlu~uju}e je nare|ewe Draè Mihailovi}a ~etnicima, od 3. decembra 1941. godine, da „napadaju partizane gde god nalete na wih”. Tim nare|ewem, izdatim odmah posle zakqu~ivawa primirja 20. novembra, Mihailovi} je „nastavio borbu koju je bio zapo~eo i nastavio jo{ pune tri i po godine”. S napomenom da to nare|ewe Mini} nije dokumentovao, Mini}evu konstrukciju pobijaju dve stvari. Na logi~kom nivou, nije jasno kako bi nare|ewe od 3. decembra dokazivalo da je Mihailovi} rat, za koji Mini} dopu{ta da su zapo~eli partizani, nastavio (M. Mini}, Oslobodila~ki... Oslobodila~ki...,, str. 36-37), ako ga nije zapo~eo. Time Mihailovi}u sugestivno podme}e da je rat, zapravo, on zapo~eo. Na operativnom nivou, Tito je kr{io primirje, kako pre wegovog zakqu~ivawa, tako i sve vreme posle wega, tako da Mihailovi}u za (eventualno) nare|ewe od 3. decembra nema {ta da zameri. Sve vreme su wegovi odredi, bez obzira na primirje, prodirali ka Ravnoj gori. Zato je Mihailovi} morao moliti za novi sastanak 27. novembra. 232 233

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

367

formalne objave rata, konstatacija Drenovskog „plenuma” da zapo~iwe revolucionarna etapa oslobodila~ke borbe, nesumwivo je svesna objava rata na ìvot i smrt postoje}em dru{tvenom ure|ewu i wihovim nosiocima, ~etnicima. Ujedno je dokazivala da je to bila su{tina oslobodila~ke borbe i sve vreme pre toga. Da ne bi ostalo na re~ima, Tito je ve} 15. decembra naredio Gangsteru (Dedijeru), koga je postavio za politkomesara grupe [umadijskog i Kragujeva~kog bataqona, da, tokom priprema puta za bekstvo preko Priboja prema severoisto~noj Bosni, ne napada Italijane ako su ja~i, ve} da „~isti” ~etnike. @alio se da su im ve} preko glave ~etnici iz Bawe, Ruto{a i Brezne, u pore~ju Lima, do Priboja na severu. Po{to grupa bez vodi~a nije bila sposobna da otkrije ~etnike i uni{ti ih – Tito je za nesposobnost okrivio, pre svega, Dedijera – nedequ dana kasnije, naredio je \ilasu da sa istim ciqem napadne mesto i manastir Bawu.235 Koliko moèmo presuditi, prva Mihailovi}eva javna re~, koja se moè protuma~iti kao objava rata partizanima, nosi datum 16. januar 1942. godine. Tada je svojim komandantima izdao nare|ewe, prema kojem je „komunisti~ka opasnost najgora. Te zlo~ince i ubice na{eg naroda treba uni{titi bez milosti”. To je bilo ta~no 40 dana posle drenovske komunisti~ke objave rata ~etnicima, do wihovog istrebqewa. U saop{tewu \uri{i}u, radio-vezom od 18. aprila, Mihailovi} je ponavqao: „Zna~ajno je da se i daqe, kao do sada, ~vrsto drìte nacionalnog usmerewa. Komuniste uni{tavajte, gde god je to mogu}e...” Uprkos tome, izme|u komunista i ~etnika, ~ak i u ovoj fazi, postojala je su{tinska razlika u percepciji borbe koju su zapo~iwali. Ako je Tito ve} krajem 1941. otkrio svoje karte i nagovestio po~etak druge etape oslobodila~ke osl obodila~ke borbe, tj. otvorene revolucije, zbog ~ega je u ~etni~kom otporu partizanima video kontrarevoluciju, ~etnici, koji su branili staro dru{tveno ure|ewe, sigurno nisu razmi{qali u toj paradigmi. Ono {to jeste, ili izgleda da je prirodno, nije „kontra”. „Kontra” se razvije tek kasnije. Tek u svom telegramu predsedniku Trifunovi}u, 30. avgusta 1943. godine, Mihailovi} kaè da je „borba protiv komunista nu`no zlo, protiv koga smo u situaciji nu`ne odbrane. Komunisti, kojima je glavni ciq da do|u na vlast, vr{e nasiqe nad narodom, zato ga moramo za{tititi od wih”.236 Ako zanemarimo izjave komunista da im ~etnici name}u gra|anski rat, jer su o~igledno bile propagandne prirode, moèmo zakqu~iti da, uprkos tome, borbu protiv ~etnika nikada nisu definisali kao nu`no zlo,

235 236

Dedijer, Dnevnik... I,, str. 68; Zbornik III III... ... I/2, I/2, str. 116. R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 209.

368

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

u smislu defanzive. Pod slede}im naslovom }emo utvrditi da su u toj borbi videli ne samo jedan od ciqeva svoje borbe, zbog ~ega su ga shvatali u smislu ofanzive, ve} ciq kojem pripada prednost pred borbom protiv okupatora. Tek je sve o~iglednije revolucionarno delovawe partizana moralo mo ralo nametnuti klasnu paradigmu i ~etnicima. Wenu svesnu upotrebu otkrivamo kod wih tek sredinom 1943. godine. Posle poraza na Neretvi, Mihailovi}ev zamenik, D. Vasi} („î~a broj 2”) zauzimao se za zakqu~ak „da pre|emo u kontrarevoluciju”. Ne treba imati nikakvih iluzija da partizani imaju samo jedan ciq – komunisti~ku revoluciju i diktaturu proletarijata, tuma~io je. N. Milovanovi}u je pokazao objavu „î~e broj 1” (Mihailovi}a) svojim komandantima, po kojoj „treba biti svestan da }e biti neophodno da se izvede kontrarevolucija... U trenutku nema~kog sloma, moramo imati slobodne ruke za druge zadatke”, pisalo je u woj.237 Kontrarevolucija za ~etnike, zna~i, nije bila kasnije otkri}e samo operativno, nego i kao teoretska paradigma.

Tito radije ubija ~etnike, nego okupatore Kao pravi marksisti~ki teoreti~ar, neprestano s obe noge u praksi, Kardeq se pobrinuo i za prakti~nu izvedbu druge etape oslobodila~ke borbe. To je zna~ilo sistematsko preusmeravawe napada od okupatora i wegovih saveznika saveznika na ~etnike, predstavnike buròaske vlade pod okriqem Engleza u Londonu, sa ciqem da ih kona~no uni{te. Kolebawe, poku{aji saradwe, obzirnost prema vladi u Londonu i sli~no, napravili su previ{e {tete jo{ u Uìcu. To se vi{e ne sme ponoviti. Pod wegovim uticajem, Tito je u pismu PK-u KPJ za Srbiju 14. decembra konstatovao da je, napadom napadom ~etnika na partizane, do{lo do udruìvawa ~etni~kih frakcija svih boja. „Ovaj reakcionarni velikosrpski centar opasan je za sve narode Jugoslavije. slavij e. Wime, nesumwivo, nastaje sutra{wi glavni neprijateq oslobodila~ke di la~ke borbe... Nema, dakle, sumwe da je glavni politi~ki zadatak na{e Partije u Srbiji najodlu~nija borba protiv tog centra”. êtnike i svu ostalu sli~nu gamad treba jednom za svagda istrebiti, da se narod kona~no oslobodi. V. Dedijer izve{tava da mu je pop Vlada Ze~evi}, koji je posle Titovog bekstva iz Uìca ostao u zapadnoj Srbiji, ne{to pre smrti rekao da je tada doìvqavao svoje najgore trenutke. Jedan ~lan PK za Srbiju mu je pri~ao „da smo sada pre{li u drugu fazu revolucije i treba da se otara-

237

N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 3. i 4. nastavak, 3. i 10. novembra 1968. godine.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

369

simo svih popova, oficira i ostalih burùja koji su bili s nama u prvoj fazi”. Kao {to vidimo, kriterijum ubijawa je bio izrazito klasni, karakteristi~an za drugu etapu. Dedijer, koji je, ina~e, negirao postojawe Drenovskog plenuma, kaè da su tada bili „opsednuti Staqinovom dogmom o dve faze revolucije”, a najgore posledice osetile su se u Hercegovini i Crnoj Gori, gde je do{lo do streqawa protivnika na izrazito klasnoj osnovi, koje su ~ak i na niìm nivoima tuma~ili kao posledicu ulaska u drugu etapu revolucije. Na{a borba je redovno objavqivala spisak pobijenih, koji se u svakom broju zavr{avao s izazovnim „nastavqa se”. Prema izjavi Peka Dap~evi}a, na tu ideju je do{ao M. \ilas.238 Da bi operacionalizovao prakti~ne aspekte druge etape, Tito je jo{ istog dana kad je osnovao 1. proletersku brigadu, 21. decembra, u Rudu, naredio Crnogorsko-sanxa~kom odredu da „na podru~ju odreda mora likvidirati di rati sve ~etni~ke i krila{ke239 snage i spre~iti svaki wihov uticaj”. Nije zaboravio ni na Fru{ku goru. Uprkos tome {to mu je na hladno}i, duduboko ispod 10 stepeni C ispod nule, gorelo pod nogama, 9. januara je iz êvqanovi}a, od {taba Fru{kogorskog odreda, zahtevao da „~isti teren od ~etnika i spre~ava wihovu propagandu”, kao i da „likvidira petokolona{e, {pijune i sve one koji razbijaju narodnooslobodila~ku borbu”. Tako je zapo~ela likvidacija ~etnika. Da su nam poznate samo ~etni~ke optu`be, kao na primer, izve{taj {taba Nevesiwskog vojno-~etni~kog odreda od 28. aprila 1942. godine, da partizani „Ubijaju mu{karce, ène i ~ak decu. Pqa~kaju imovinu. Preìvele ì vele ~lanove porodica teraju u bekstvo u Nevesiwe, sa re~ima: ’Idite k Italijanima, oni }e vas hraniti’ (nagla{eno u izvorniku – A. B.)”,240 verovatno im ne bismo verovali. Jo{ bismo mawe verovali Jev|evi}u, koji je u saop{tewu o oslobo|ewu Hercegovine zabeleìo da su partizanske jedinice di nice izbegavale sukobe s Italijanima, a napadale su iskqu~ivo ~etnike. Pa, to je bila prava izdaja! Na teritorijama koje su osvojili ~etnici partizani nisu „ostavili apsolutno nikog ìvog... sve su pu{kom terali ispred sebe i oterali u brda. Na podru~ju koje smo zauzeli, zakqu~ili smo d da a su u vreme svog petomese~nog vladawa streqali vi{e od 700 qudi”.

V. Dedijer, Novi... II II,, str. 715-16. „Krila{i” su izvorno bili àndarmi koje je uveo kraq Nikola I Petrovi}, tokom Balkanskih ratova 1912-13, na novooslobo|enoj teritoriji. Nazivali su ih po krilima koja su imali u svom znaku. Tokom okupacije, Italijani su pod tim imenom, i uz pomo} ~lanova federalisti~ke stranke, poku{avali sastaviti nekakvu vojno-policijsku organizaciju. 240 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 219. 238 239

370

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Verovatno mu ne bismo verovali ni kad se u uvodu izve{taja vojvodi Bir~aninu, u drugoj polovini juna 1942. godine, àlio da se ~etnici nerado bore s partizanima koji su wihova bra}a po krvi, i da ~esto izbegavaju streqawe i najgorih partizanskih krvnika, jer su Srbi. To se ponovilo i u vreme najteìh borbi za Neretvu. „Nasuprot tome, partizani su, kako kaè, izgubili nacionalnu svest ~ak i u podsvesti, jer su ~etnike proglasili neprijateqem broj jedan, ispred fa{ista i hitlerovaca, i na{e uni{tavaju krvolo~nije, nego {to su ikada napadali Italijane i Nemce”.241 Naredbi Vrhovnog {taba (Tita), koje potvr|uju ~etni~ke optu`be, ima ne samo dovoqno, nego i mnogo vi{e od toga da bismo mogli navesti sve. Odnose se na najrazli~itije delove dràve. Zadrà}emo se na nekima od onih koje idu tragovima Titovih naredbi Gangsteru od 15. decembra, i u kojima je likvidacija ~etnika izri~ito definisana kao prioritetan zadatak partizana, a i wih smo prikupili uglavnom po slu~ajnom uzorku i bez nekog sistema. Masovna likvidacija zapo~ela je dolaskom u Fo~u, u italijansku okupacionu zonu (tre}a), gde se Tito, preko Romanije, sklonio pred Drugom nenema~kom ofanzivom sa severa prema jugu, koja se, na wegovu sre}u, u strahovitoj zimi smrzla pre nego {to je postigla neki ve}i ciq. Tokom beàwa nije bilo vremena. Ipak, 8. januara 1942. godine, poslao je {tabu Kalinovi~kog odreda (Kalinovik je ju`no od Sarajeva) nare|ewe, prema kojem je „va{ glavni i temeqni zadatak saradwa s Crnogorcima u likvidaciji razbojni~kih ~etni~kih bandi na tom podru~ju”... „Nemamo ni{ta protiv likvidacije usta{a iz zale|a, ... pazite, da vas to ne odvu~e od glavnog zadatka”. Pri tome je na~elnik Titovog {taba diferencirao: {tabu crnogorskih operativnih jedinica je u naredbi za zauzimawe Gora`da naredio da „sve ~etnike iz Srbije postreqaju, bez izuzetka”. Sve dok ne uni{ti ~etnike, Tito se suprotstavqao ru{ewu pruge Sarajevo-Mostar, iako je, uprkos uskom koloseku, sluìla za velike nema~ke i italijanske transporte na Jadran i nazad, pre svega, boksita iz mostarskih rudnika (wena kona~na teretna stanica bilo je dubrova~ko pristani{te Gru`, a boksit su prevozili i iz re~nog pristani{ta Metkovi}, dowim tokom Neretve, do Plo~a).242 Bojao se italijanskih i nema~kih uzvratnih napada na svoje snage, pre nego {to likvidira ~etnike. Ako uzmemo u obzir da su usta{e bili hrvatski SS odredi, to je, onda, onda, kompliment ~etnicima i ne dopu{ta nikakvu sumwu da je revolucija do-

241 242

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 219 i d., 290 i d., 397 i d. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 219 i d., 290 i d, 397 i d.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

371

bila prednost pred oslobodila~kim ratom. Jo{ istog dana, 8. januara, Tito je posao detaqna uputstva kako treba organizovati delovawe odreda, ~ak i G[-u Srbije, odakle je upravo pobegao, ne pokazav{i svojim primerom kako se sluì svojoj stvari. Upozoravao ih je da se ne upu{taju u frontalne borbe, ve} da radije napadaju nespremnog neprijateqa po saobra}ajnicama. „êtni~ke bande treba ~istiti i uni{tavati svuda, gde god se pojave”; pojedinim odredima je, istim re~ima kao i Fru{kogorskom odredu, naredio da „~iste teren od ~etnika i spre~avaju wihovu propagandu”, kao i da „likvidiraju petokolona{e, {pijune i sve one koji razbijaju narodnooslobodila~ku borbu”.243 U saop{tewu V[-u za Crnu Goru i Boku, od 30. januara 1942. godine, izrazio je zahtev, u kome kaè „spre~ite silom svako nastajawe ~etnika u Crnoj Gori, wihove vo|e treba likvidirati bez milosti”.244 Kad je saznao da su se oko Ruda, Pqevaqa i Bijelog Poqa razmnoìle „~etni~ke bande”, Crnogorsko-Sanxa~kom odredu je naredio da ih sve likvidira, a wihovu imovinu zapleni. [tabu crnogorsko-sanxa~kih odreda re da je 5. februara naredio: „1. likvidirajte sve ~etni~ke bande na svom podru~ju..., 2. likvidirajte sve {pijune, petokolona{e i razbija~e...”.245 Kad je dobio obave{tewe da je „banda ~etnika iz Vasojevi}a” (veliko crnogorsko pleme oko Berana i Andrijevice) prodrla u Kola{in, iz koga je isterala Italijane (~etnici su zauzeli Kola{in u no}i na 21. februar 1942. godine) i da postoji opasnost da prodru i prema [avniku i @abqaku, 28. februara 1942. godine izdao je o{tru naredbu G[-u za Sanxak, da ~etnike treba uni{titi. „„Od Od sada,246 va{e glavno delovawe mora biti usmereno protiv ~etnika. To je najva`nije...” (naglasak u izvorniku). U suprotnosti s Titovim obe}awima da }e Crna Gora ubrzo biti oslobo|ena od „~etni~ke gamadi”, ~etnici su postepeno potisnuli partizane i preuzeli vlast u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Borba protiv wih postala mu je zato va`nija od borbe protiv Italijana. Tako je V[ NOV (Tito), u naredbi od 10. marta 1942. godine, naredio G[-u partizana Crne Gore i Boke da „likvidaciji ~etni~kih bandi i pete kolone treba posveti posvetiti ti svu pa`wu”. Pod ta~kom 6 je naredio da likvidira ~etnike u Vasojevi}i vi}ima ma i da u tu svrhu formira Prvu crnogorsku proletersku brigadu. Na prvo mesto „postavqa se pitawe Kola{ina, koga treba napasti sa svih strana”. Da bi ~etnike zasigurno istrebio, neka se ispomogne partizanskim snaga-

J. B. Tito, Vojna... I,, str. 45. Zbornik... II II/2, /2, str. 286. 245 Zbornik... II II/2, /2, str. 323-24, 330, 390. 246 Zbornik... II II/2, /2, str. 4661-62, kurziv u izvorniku. 243 244

372

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ma iz stare Crne Gore, koje, u tu svrhu, treba privremeno da je napuste. U pomo} im je poslao i dva bataqona Prve proleterske brigade. Za sve to vreme Italijane treba da ostave na miru: „Dok ne likvidirate ~etnike, izbegavajte borbe s Italijanima; prihvatajte ih samo u slu~aju, kad se ne mogu izbe}i...”.247 âk i nepristrasni V. Roberts konstatuje da je partizanima time nare|eno da gra|anskom ratu daju prednost pred oslobodila~kim. Isti V[ je ponovnom naredbom od 16. marta naredio G[-u za Sanxak, jasnije nego dve nedeqe ranije: „Za sada izbegavajte borbu s okupatorom, svom èstinom nastupite protiv reakcije. Borbu s Italijanima prihvatite samo u slu~aju kad je ne moète izbe}i”.248 Glavnom {tabu Hrvatske je 7. aprila 1942. godine naredio isto to, ne{to mawe neposredno: „êtnike likvidirajte na celom podru~ju svog {taba. Tek kad likvidirate te bande, mo}i }ete da zapo~nete uspe{niju borbu protiv okupatora”.249 O prioritetu ni u ovom slu~aju nema sumwe. Potpuno je pripadao ~etnicima. Generalno, partizani su napadali Italijane samo u slu~aju ako su, bez ve}e opasnosti, mogli da do|u do oru`ja za borbu protiv ~etnika. Toga su bili svesni i Italijani. General Mario Roata kaè da su postojala vremena i podru~ja, u kojima partizani nisu napadali zavojeva~e, ve} su svoje nasiqe ~uvali iskqu~ivo za sunarodnike druga~ijeg usmerewa.250

Pijadeov kriterijum najpodlije izdaje U svom nezavr{enom referatu iz aprila 1942. godine, „Za {ta se bore i kako se bore ~etni~ke vo|e”, Mo{a Pijade je, kao dokaz najpodlije ~etni~ke izdaje, naveo izve{taj kapetana Radojice Ron~evi}a, a|utanta komandanta ~etni~kih „operativnih snaga Bosne i Hercegovine”, artiqerijskog majora Bo{ka Todorovi}a, generalu Mihailovi}u: „Na{ komandant je odlu~io da se izvr{i napad na Bora~... zatim nastavite ~i{}ewem cele Bosne i Hercegovine. Italijane bez neke ve}e potrebe ne treba napadati”” (nagla{eno u izvorniku).251 Bora~ je prostrano podru~je na gorwem padati pore~ju Neretve. U gorwem, prete`no muslimanskom Bora~u, postojala je

Zbornik... II II/3, /3, str. 97. Zbornik..., Zbornik..., II II/3, /3, str. 98, 154; W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 56. 249 Zbornik... II II/3, /3, str. 350. 250 M. Roatta, Roatta, Otto milioni... milioni...,, str. 173-174. 251 Zbornik... II II/3, /3, str. 328. 247 248

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

373

jaka usta{ko-muslimanska baza, u woj je bila i mawa grupa Italijana. Kad je major Todorovi}, sredinom januara, u dve kolone napao usta{ko podru~je Bora~a, a Italijane nije hteo da napadne, obavestio je partizane da nema ni{ta protiv da ih napadnu oni. Kad su wegovi hercegova~ki ~etnici zaposeli ve}i deo podru~ja – ostao je nezauzet samo Gorwi Bora~ s nekoliko naseqa – partizani Kowi~kog bataqona, koji su hteli da izvr{e taj zadatak, odlu~ili su se za napad iz suprotnog pravca.252 U me|uvremenu su partizani, s Titom na ~elu, koji su se s Romanije povla~ili na jug, prevladali u celom fo~anskom okrugu. Tako se pojavila opasnost da ~etnici budu napadnuti s le|a. Iz tog razloga, morali su opsadu prekinuti. Delimi~no i stoga {to su partizani oklevali.253 Ipak su podmuklo napali ~etni~ki {tab, koji je zbog borbi bio slabo brawen, i uhvatili majora Todorovi}a i jo{ dva ~etni~ka komandanta. Spasio ih je pop Peri{i}, koji se iznenada pojavio sa svojim ~etnicima i pohvatao glavne krivce.254 Srbi su i daqe ostali prepu{teni usta{kom klawu i paqewu. Odmah posle povla~ewa ~etnika iz Bora~a, hrvatski milicajci su spalili jedanaest srpskih sela. Pijadeova definicija „najpodlije izdaje” je dragocena. [titi nas od krivi~nopravnog konflikta, koji bi uz strogo po{tovawe nullum crimen nulla poena sine lege mogao onemogu}iti osudu. Obi~nim re~ima re~eno, omogu}ava ocenu partizanskih dela wihovim vlastitim kriterijumima. Ako poredimo ~etni~ku naredbu, koja sadrì opis najpodlije izdaje, s ranije navedenim Titovim naredbama, razlika u izdaji je samo u nivou i obimu; ovde je komandant jednog dela Bosne, a tamo vrhovni komandant NOB; ovde je jedna jedina operacija, a tamo generalno vaè}e naredbe. Sadrìnske razlike nema. Zakqu~ak moè biti samo jedan. Ako je najpodliji izdajnik Bo{ko Todorovi}, najpodliji izdajnik mora biti i Tito. I vi{e od toga, govori da je Tito, u umetnosti najpodlijeg izdajstva, bio Mihailovi}ev u~iteq. Titov nivo dostiè, naime, ve} pomenuti Mihailovi}ev telegram \uri{i}u, od 18. aprila 1942. godine, koji kaè: „Komuniste likvi-

Zbornik... IV IV/3, /3, str. 51-52. Zbornik... III /1, str. 383. 254 Zbornik... III III/2, /2, str. 93. Uprkos tome, Todorovi} je spre~io wihovo streqawe. Nekoliko dana kasnije, nije hteo napasti Prvi udarni bataqon, ~iji je komandant bio Vlado [egrt. Mogao ga je likvidirati. Nagradu za jedno i drugo primio je u no}i na 20. februar 1942. godine, kad su ga partizani tog bataqona, koji se specijalizovao za ubijawe ~etnika, u Kifinom selu kod Nevesiwa, ponovo uhvatili s nekoliko saradnika i streqali. Nekada{wi sekretar Zemqoradni~ke stranke, Lazar Trkqa, koji je bio s wim, uspeo je da se izvu~e. Posle rata je emigrirao. 252 253

374

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dirajte gde god moète, izbegavajte Italijane i posredno ih iskoristite, ako je mogu}e ne{to izvu}i od wih.”255 Ako pro~itamo naredbe V[-a NOV iz prvih meseci 1942. godine, dobijamo utisak da izraz neprijateq Tito koristi iskqu~ivo za doma}e vojne grupe, pre svega ~etni~ke, da se sve akcije snuju protiv wih i da u svim tim borbama okupatorske snage predstavqaju samo nekakvu smetwu, ako ne i prepreku. Naj~e{}a Titova naredba je da „o~iste” ovaj ili onaj teren, da hvataju i ubijaju ~etnike, wihove pristalice i plene („konfiskuju”) wihovu imovinu. Ubijali su ~ak i one ~etnike koji su se predavali dobrovoqno. U takvim merama, usta{e su dolazili tek na drugo mesto. Vi{e komande su Titove naredbe prenosile na niè. G[ za Crnu Goru i Boku, 26. februara, s potpisom Milutina (Ivana Milutinovi}a), saop{tio je {tabu Nik{i}kog odreda da je „borba protiv... ~etni~kih organizacija i ~etnika sastavni deo borbe protiv zavojeva~a” i naredio mu da se „i po cenu privremenog odlagawa napada protiv zavojeva~a” nemilosrdno bori protiv ~etni~kih bandi Bjelopavli}a i Vasojevi}a. Zahtevao je da u tu svrhu deo svojih snaga opozove iz Hercegovine, jer „borba protiv pete kolone u dana{woj situaciji mora biti jedna od najva`nijih ta~aka, ...mada bismo zavojeva~a zbog toga mawe uznemiravali”.256 Komandant tog odreda, Sava Kova~evi}, prenosio je uputstva G[-a svojim jedinicama, zahtevaju}i da ga neposredno izve{tavaju o wihovom izvo|ewu. Po{to je bio svestan toga, koliko je za uspeh va`na motivacija, dodao je: „Za neizvr{ewe, dobro zapamtite, odlete}e vam glave.”257 U svojim naredbama, Tito je zahtevao represalije i protiv porodica ~etnika i wihove imovine. Dok je u naredbi Drugoj proleterskoj brigadi zahtevao zaplenu imovine svih pobeglih ~etnika i petokolona{a, „pri ~e~emu treba da spale poneku ku}u kojeg od zlikovaca i okorelog ~etnika”, u ta~ki 2, gore navedene naredbe od 10. marta 1942. godine, jo{ je o{triji: „Morate posegnuti i za represalijama protiv ~etnika. Morate paliti... obavezno sve ku}e ~etni~kih vo|a i kolovo|a.” U naredbi istom {tabu, od 27. marta, obavezu represalija Tito {iri na „pobegle” ~etnike, bez obzira na wihov poloàj i uvodi novost: „Konfiskacija svih potrep{tina, sla sla-we wihovih porodica okupatoru (nagla{eno u izvorniku – A. B.), spaqi-

Zbornik... III III/1, /1, str. 208; J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 234, ne zna za skoro nebrojena sli~na i ranija Titova uputstva; sli~no B. Petranovi}, Srbija u drugom... str. 284-285, koji pored gorweg, navodi i neka druga Mihailovi}eva sli~na uputstva podre|enim komandantima, a za ranija i mnogo brojnija Titova kao da ne zna. 256 Zbornik... III III/2, /2, str. 209-11. 257 Zbornik... III III/2, /2, str. 209-11, 296. 255

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

375

vawe ku}a itd”. Operativni {tab za Bosansku krajinu, 9. septembra 1942. godine, saop{tava o pro~etni~kom raspoloèwu sela oko Bawa Luke. Po{to mu to nije bilo po meri, odlu~io je da „sve te otrovne {pijunske porodice (srpske – A. B.), treba poterati prema Bawa Luci, tamo su usta{e, neka s wima ìve...258 Tri ta~ke (u izvorniku) nazna~avaju da }e prognanici tamo saznati „da je smrt posledwa ìvotna funkcija”, kao {to }emo to ~uti u Zlarinu. Da im neko ne bi zamerio da ~etnike diskriminiraju, „sada, kad smo zapo~eli organizovanu konfiskaciju ~etni~ke imovine, upravo politi~ki razlozi zahtevaju upotrebu jednakih mera i protiv usta{ke imovine”, kako 26. septembra 1942. godine saop{tava {tab operativnih ~e~e259 ta kod Bosanskog Grahova. Sli~ne su bile i Titove naredbe drugim G[-ima. Samo za primer, navodimo naredbu durmitorskom G[-u, od 14. marta 1942. godine: „Morate isto tako paliti ku}e i glavnih kolovo|a. Ako beàwe ~etnika u Pqevqa postane brojnije, morate upotrebiti i gore represalije.”260 Palili su cela sela i iz wih isterivali ìteqe, ne samo zato {to su bila ~etni~ka, nego zato, „jer ta sela ne moèmo kontrolisati, a ~etni~ke bande ih koriste za svoja utvr|ewa”. Ovim re~ima je M. \ilas 5. aprila 1942. izvestio Tita o spaqivawu sela Ozrini}i, „do temeqa”. Paqewe je sam naredio. Od 300 ku}a ostalo je nespaqenih samo deset. Tada je Mitar Baki} spalio selo Dowi @agarac, „jer je pristupilo ~etnicima”.261 Ne{to sli~no dogodilo se tokom zauzimawa usta{ko-muslimanske baze Bora~ i perifernih sela na izvoru Neretve. U svojoj naredbi za napad na wih, Tito 2. aprila nare|uje da „posle likvidacije Bora~a, treba najhitnije likvidirati sva usta{ka naseqa do Kowica”.262 Radi se o podru~ju severoisto~no od Mostara, duìne oko 50 kilometara. Kako se M. \ilas prise}ao posle rata, unapred je „izdata op{ta naredba da se pobiju svi odrasli mu{karci, ostali ìteqi da se prognaju, a ku}e da se spale”.263 Samo se „dobrovoqa~kom” od-

Zbornik... II II/7, /7, str. 53. Zbornik... IV IV/7, /7, str. 145. 260 Zbornik... II II/3, /3, str. 126; za druge slu~ajeve vidi str. 11, 21, 175, 243, 461 i druge. 261 Zbornik... II II/3, /3, str. 341, sli~no 381; telegram Mihailovi}a predsedniku vlade broj 535, od 30. avgusta 1942. godine, R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 793; \ilas, Wartime Wartime, II,, str. 724-25, navodi svedoka, po kome je oba paqewa naredio str. 155, V. Dedijer, Novi... II \ilas, a za wih je optuìo Mitra Baki}a i S. Kova~evi}a. Kad se I. Milutinovi} na sednici PK-a suprotstavio streqawu qudi samo zato {to se ne slaù s komunizmom, \ilas je kao kontraargument uzviknuo: „Ovo nije socijaldemokratija, ovo je revolucija”. 262 Zbornik... II II/3, /3, str. 324. 263 M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 158. 258 259

376

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

redu partizanske vojske (prisilno mobilisanim ~etnicima u partizane) mogu zahvaliti {to je zbog wihove neaùrnosti ve}ina na smrt osu|enih mogla pobe}i kroz wihove linije. Tako je bilo do kona~nog „oslobo|ewa”, samo {to su „dobrovoqce” s narodnim trobojkama na {ajka~ama ukinuli, a mogu}nosti za beàwe su postale mawe. Pomo}nik na~elnika V[-a, kapetan V. Terzi}, 21. decembra je saop{tio {tabu operativnog sektora Mrkowi} Grad – Jajce da su ~etnici, u selu [ehovci, partizane, zbog nedovoqne budnosti, iznenadili. Zato nare|uje: „Prema ~etni~kim selima, kao {to su [ehovci i druga, koja ste nabrojali u saop{tewu, odnosno, koja ~etnici koriste kao skloni{ta, gnezda i upori{ta, izvr{ite o{tre i nemilosrdne mere...” Sve ~etnike, „bilo da su u borbi, ili se ne bore, kao i wihove pomaga~e i obave{tajce”, morate „likvidirati na licu mesta”.264 Kolektivna krivica bila je jedna od krivi~nopravnih tekovina Narodnooslobodila~ke borbe.

Kardeqev sistem regrutovawa Komunisti nisu bili bezose}ajni samo prema patwama civilnog stanovni{ta, koje su im okupatori nanosili svojim represalijama. Naprotiv, akcije, za koje su o~ekivali da }e izazvati okupatorove represalije, izvodili su namerno, mnoge od wih samo zato da bi ih izazvale. Kad je Tito, u decembru 1941. godine, prebegao u Sanxak, najuì saradnici su mu referisali da im se crnogorski seqaci ne usu|uju pridruìti, jer se pla{e da }e im u tom slu~aju ~etnici popaliti ku}e. Logi~ki zakqu~ak je bio jasan: Ako ih upla{imo mi, ne}e se usuditi da pre|u k ~etnicima. „E, pa, ovaj”, zakqu~io je razgovor Tito, „dobro, slaèm se, spalimo im tu i tamo poneku ku}u, ili selo”, izve{tava \ilas.265 Nije iskqu~eno da je i on bio me|u Titovim savetnicima. Iz Crne Gore je imao mnogo iskustva. Ne smemo prevideti da je Tito svoje direktive oslonio na pri~awe o strahu seqaka od paqevina, a ne na stvarne ~etni~ke zlo~ine. Presudno je to da paqewe ku}a i celih sela nije shvatao kao osvetu za neprihvatqiva (bilo koja) ~etni~ka dela, a kamoli za paqewe partizanskih ku}a i sela, nego sredstvo kojim }e spre~iti ja~awe ~etni~kih ~eta, ako ve} ne moè posti}i ja~awe svojih. Krivi~nopravni napredak u vreme Narodnooslobodila~ke borbe, o~igledno, nije poznavao granice.

264 265

Zbornik... II II/7, /7, str. 151. M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 146.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

377

Autorska prava za prikazanu paqevinsku strategiju regrutovawa partizana, za razvoj pravne teorije, nije zasluìo ni Tito ni wegovi sanxa~ki do{apta~i. Ni prakti~ar Sava Kova~evi} – Mizara, kasniji neustra{ivi partizanski vojskovo|a, koji je, po{to nije mogao privu}i dovoqno dobrovoqaca, napadao Italijane u mawim grupama na pohodima kroz nacionalisti~ki ili antikomunisti~ki raspoloèna crnogorska sela, da bi se posle, bez traga, povukao i „nepripremqeno, iznena|eno i neza{ti}eno stanovni{tvo” prepu{tao „ogwu i ma~u”. Nije po{tedeo ni svoje rodno Nudo, susedno selo kod Grahova (severno od Risna u Boki Kotorskoj). Grahov~anin, S. Novica Kova~evi}, sudija u Spili, kao ugledan rodoqub, procenio je da su nastupile okolnosti u kojima bi se silom moglo uspe{no spre~iti paqewe, pqa~kawe i ubijawe, koje su Italijani pripremili za odre|eni dan. Nacionalisti, koji su saznali za italijansku nameru, doneli su odluku da oni napadnu wih. Mizara im je napad zabranio, uz obja{wewe da }e ku}e koje ko je Italijani spale, kao i ène i deca koje pobiju, „napraviti boqe proletere”.266 To se dogodilo 1. januara 1942. godine. Jo{ pola godine ranije, autorsko pravo na opisani sistem regrutovawa prijavio je patentnom birou Edvard Kardeq. Po{to je malo verovatno da je u~estvovao u tridesetogodi{wem ratu, gde je vaìlo: „Whose house doth burn must soldier turn” /~ija ku}a izgori, u vojnika ga pretvori/, ne moè mu se pore}i originalnost ni na ovoj, istorijskoj strani. U pismu Titu, od 2. avgusta 1941. godine, tuma~io je kako se za ja~awe partizanskih odreda mogu iskoristiti okupatorska paqewa sela i druge osvete nad civilnim stanovni{tvom. Stanovni{tvo pred terorom beì u planine. Represalije stoga, naprosto, treba izazvati, a okupatora direktno naterati na wih. Za pobedu revolucije revolucije potrebni su najokrutniji okupatori. „Kod nekih drugova go va postoji strah od represalija (ne u rukovodstvu), od uni{tavawa sela, qudi itd.”, àlio se na meku{ce. Tvrdwa u zagradama da u rukovodstvu takvih meku{aca nema, dodana je verovatno kao za{tita od Tita, da je ne shvati kao zamerku, nego kao konstataciju ~iwenice. Potom je razvio svoju svoju misao: „Upravo je taj strah najve}a prepreka da se odlu~nije sprovede mobilizacija hrvatskih sela”. Odmah kaè za{to i kako. „Uveren sa sam”, m”, ka kaè, è, lijje dovesti hrvatsko selo na stranu srpskog sela. sela. U ra„da }e ba{ represali

R. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 101-2. Kasnije su komunisti wegovu grupu od 72 nacionalista, okupqena iz obli`weg plemena Kova~evi}a, koji su zahtevali svoj udeo u upravqawu grahovskim krajem, opkolili i razoruàli, a wega sa sedmoricom saradnika, kao organizatore „Narodne vojske”, koja je bila deo Mihailovi}eve vojne organizacije u Crnoj Gori, 15. januara osudili na smrt i streqali. 266

378

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tu ne treba da se pla{imo razarawa celih sela. Teror }e bezuslovno dovesti do oruàne akcije (oruànog otpora seqaka – A. B.).” Ne{to kasnije, u pismu, svoj recept individualizuje: „Treba osnivati odrede zajedno s ma~ekovcima” (pristalice vo|e Hrvatske seqa~ke stranke – HSS, dr Vlatka „Treba izaMa~eka). U nastavku obja{wava kako }e ih pridobiti za sebe: „Treba zvati wihov otpor. Tek }e teror nad ma~ekovcima podi}i celu Hrvatsku na otpor” (nagla{eno u izvorniku).267 Zato bi bilo besmisleno ~e ~ekati kati na milost i nemilost okupatora da spali neko selo. Ako ho}emo broj broj~ano pove}ati partizanske redove, moramo ih spaliti sami. Komandanti Komandanti ne treba da se pla{e zavojeva~evih represalija, uspeh revolucije revolucije zahteva da sami koriste ogaw i ma~ nad hrvatskim selima, glasi sadràj wegovog recepta. Iako su samo nekoliko dana ranije Nemci u Srbiji isprobali sli~an sistem pridobijawa svojih saradnika, Kardequ se ne moè osporiti originalnost, a time i pravo na patent. Ideju je dobio sredinom leta 1941. godine; tada je bio u Sloveniji i za empirijski nema~ki sistem, koji bi mu sezao jedva do ramena, nije mogao da zna. Putem izme|u Uìca i Vaqeva, 27. jula 1941. godine, vozila su se na motociklu s prikolicom dvojica nema~kih narednika. Na prevoju Bukovi, blizu odvajawa puta prema selu Div~ibare, iz zasede ih je napala mawa grupa qudi, odevena uglavnom u civilna odela, donekle u vojni~ke uniforme. Voza~a su ubili, a pratioca odveli sa sobom. Po{to su mrtvom skinuli ~izme, a wegovu pu{ku ostavili da leì leì na cesti, moè se zakqu~iti da su napada~i bili obi~ni drumski razbojnici. Tada ih je bilo dosta u Srbiji. Nemci su se osvetili tako {to je ~eta, kojoj su pripadali narednici, uz pomo} Feldgendarmerie i odreda srpskih àndarma, prore{etala celu {iru okolinu i doterala sve mu{karce na mesto napada: uhvatili su 81 me{tanina, najvi{e iz Kosjeri}a. Pukovnik Fon [tokhauzen je od srpskih àndarma zahtevao da ih oni popostreqaju. Po{to su se opirali, postrojio je nema~ku ~etu i naredio da pu{ke, spremne za paqbu, upere na srpske àndarme. Ili }ete streqati vi ili }emo mi. Odlu~ite sami, verovatno im je rekao.268 Nema sumwe, demokratski ~in, vredan plemi}ke titule pukovnika, iznad svega plemenite rase. Tako su Nemci prisilili srpske àndarme da pucaju na svoje zemqake,, i time stekli pouzdane saveznike. Ne ba{ sasvim. Ve}ina se pred osveke tom sakrila me|u ~etnike. Kad je Kardeqev patent preuzeo Tito, obezbe|ena je wegova masovna upotreba, a Kardequ vi{egodi{wi dotok bogatih tantijema. Tako G[ za Sanxak saop{tava 31. marta V[-u Jugoslavije: „Na{e

267 268

Zbornik... II II/2, /2, str. 31; V. Dedijer, Tito Tito,, str. 408 i 409. M. @ivanovi}, Tre}i... I,, str. 147-48; M. Deroc, Deroc, British... British...,, str. 152-54.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

379

akcije protiv ~etnika, kao i paqewe wihovih ku}a, imali su povoqan uticaj, jer posle toga vi{e nije bilo slu~ajeva ponovnih odlazaka me|u ~etnike, dok je priliv me|u partizane brojniji”.269 Do sada nismo na{li dokaze da je Kardeq svoju teoriju terora prilagodio potrebama rodne Slovenije. Wena uop{tenost, pak, ne dopu{ta sumwu da je kori{}ena i u woj. L. Arne`, koji o wenoj formulaciji 2. avgusta 1941. sasvim sigurno nije bio podu~en, kaè da „su se komunisti veselili, kad su nacisti i fa{isti odlu~ili da streqaju taoce”. Neutralne i antikomuniste smatrali su nerodoqubima i izdajnicima, zato su uìvali u likvidaciji brojnih nekomunista koje su pobile okupacione vlasti. „Uzvratni napadi, koji su sledili posle svakog partizanskog napada ili nasiqa, naterali su mnoge neopredeqene da pobegnu u {umu, kako bi izbegli mogu}e hap{ewe od strane okupatora”. Pri tome navodi istori~ara F. [kerla, po kome se stanovni{tvo Qubqanske pokrajine nameravalo odre}i svih nasilnih mera protiv Italijana, koje bi izazvale jo{ ve}e nasiqe i {tetne kontramere. „Centralni komitet Komunisti~ke partije je u takvom ’état d d´ésprit’ /stawu duha/ video veliku opasnost po oruàni otpor...” Zato je „poku{ao da zao{tri odnose s okupatorom. U Qubqanskoj pokrajini i posebno u gradu, izvodio je raznovrsne nasilne radwe protiv Italijana, kako bi spre~io izmirewe...”270 Dakle, i u Sloveniji je teror bio deo oslobodila~ke strategije. M. Milaco misli da je stvarawe nereda, kako bi se izazvale nema~ke uzvratne mere, kako bi se ogor~ilo stanovni{tvo i umnoìli partizanski redovi, bila temeqna Titova strategija.271 I D. Martin, koji se zgraàva nad Titovim zlo~inom, konstatuje: „Titova strategija je bila strategija aktivnog izazivawa represalija. Uni{tavawa sela, strah od pokoqa i osiroma{ewe stanovni{tva, bili su voda na wegov politi~ki mlin”... Neo{te}eno selo je pove}avalo mo} Mihailovi}a. Uni{teno selo pove}avalo je Titovu mo}”, kaè.272 Uprkos tome, Tito je negirao da prema muslimanima u Fo~i koristi „najru`nija sredstva”, kakva je pripisivao usta{a usta{ama.273 Protiv muslimana su, dakle, koristili samo „ru`na sredstva”, jer su najru`nija bila rezervisana za usta{e. Nema~ki general R. Kisling izve{tava da su partizani i usta{e koristili najstra{nije metode borbe. Ne

Zbornik... I/16, /16, str. 31. J. A. Arne`, Slovenia... Slovenia...,, str. 109; F. [kerl, Po~eci.., str. 27. 271 M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik... , str. 20-21. 272 D. Martin, The Web..., Web..., str. 41. 273 Zbornik... II II/2, /2, str. 437. 269 270

380

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

samo da partizani nisu poznavali zarobqenike, wihovim naredbama nije bilo poznato ni „ubijawe”, ve} pokoq, naj~e{}e sa strahovitim mu~ewem.274 Budu}i da su Kardeq i Tito bili u~iteqi velikog dometa, razumqivo je da se ne{to wihove mudrosti uhvatilo i za druge. êtnici su je imitirali u istoj Fo~i, koju su tokom leta oteli usta{ama (da se ne bi ume{a ume{ali Italijani, wihove najvi{e komandante potkupili su tepisima i zlatom). „Sli~no je bilo i sa Bosanskim i Zagorskim odredom (bili su sastavqeni uglavnom od Hrvata – A. B.), koje sam sistematski slao u borbe, kako bi prolivena krv produbila jaz izme|u wih i partizana”, sredinom 1942. godine ponavqao je nau~enu lekciju Jev|evi}, iako nije shvatao wenu dubqu poruporuku. Hrvatske ~etnike trebalo je da {aqe u sukobe i spaqivawa hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva i sela, tako da stanovni{tvo pomisli da ih izaziva partizanska ruka. Shvatio je da se na mr`wi izme|u Srba i Hrvata ne moè sa~uvati Jugoslavija. Zato je, sli~no drugim ~etnicima, namamqivao u svoje ~ete Hrvate i slao ih u borbu protiv partizana – Hrvata. Iz Crne Gore je poznat primer plemenske varijante Kardeqeve regrutacione strategije. Komunisti iz plemena Piperi (skoro svo komunisti~ko vojni~ko i politi~ko rukovodstvo, s Ivanom Milutinovi}em na ~elu, bilo je iz tog plemena) – Zetski partizanski odred – 18. oktobra 1941. godine, na Jelinom dubu kod Bio~e, severno od Podgorice, napali su i likvidirali italijansku kolonu od 43 kamiona, namewenih u Kola{in. Povukli su se preko teritorije uglavnom ~etni~kih Ku~a i Bratonoì}a, i za sobom namerno ostavqali gomile zaplewenih stvari, kao da su ih u brzini izgubili. Italijanski kazneni odred ih je sledio s lako}om i tako, u zabludi, spalio {est sela piperskih neprijateqa, stotinu seqaka ubili su na licu mesta, a nekoliko stotina odveli u internaciju. S. Klisold, koji izve{tava o tome, kaè da „takvo divqa{tvo na duì rok nije moglo pogre{iti, a da ne dovede stanovni{tvo u zagrqaj partizana. Preìveli Ku~i i Bratonoì}i su za odbranu od Italijana osnovali vlastite odbrambene snage, koje su kasnije sara|ivale s partizanima. Nijedna metoda nije se mogla odbaciti kao isuvi{e bezobzirna ili nepo{tena, samo ako je sluìla umnoàvawu redova... ’Narodne revolucionarne armije’.”275 U Srbiji, gde su se posle 1941. godine preostali partizani posakrivali po {umama, skoro bez traga, bilo je druga~ije. Otvorena revolucija bi

274 R. Kiszling Kiszling,, Die Kroaten, Kroaten, str. 186. [to se ti~e ubijawa svih zarobqenika, tvrdwa je preterana. Kao {to }emo videti, posebno su prisilno regrutovane ~etnike, po pravilu, prevodili u svoje redove. 275 Zbornik... III III/1, /1, str. 71 i d.; S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, str. 81-82.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

381

ih sasvim pokopala. G[ PO Srbije je zato, 5. decembra, ovako kritikovao podre|ene komandante: „Na{i odredi, tokom leta i jeseni, nisu pokazivali pravilno izvo|ewe linije (taktike – A. B.) narodnooslobodila~ke borbe... Nije se dovoqno uzimalo u ozir da je okupator na{ glavni neprijateq i da zato na wega treba usmeriti na{e glavne udarce. Moèmo tvrditi da do borbi s tim zlo~incima uop{te nije do{lo. Najvi{e borbi vodilo se s okupatorskim slugama, {to je kod qudi stvaralo utisak gra|anskog rata (ponegde su se doga|ale ~ak i tako stra{ne stvari, kao spaqivawe ~etni~kih sela).”276 Ranije navedeno Titovo uputstvo G[-u Srbije ostalo je, dakle, na papiru, a Titova uì~ka revolucionarna praksa, bar u izvesnoj meri, ublaèna. Bilo kako bilo, suprotno drugim delovima dràve, oslobodila~ki rat u Srbiji se, za neko vreme, vratio na svoju prvu etapu.

êtnici uzvra}aju vojni~ki udarac... Mora da je Valter (Tito) bio jako razo~aran, kad je u depe{i od 23. avgusta izvestio Kominternu da su usta{ka zverstva, upravo zbog tog efekta „zabrinula Nemce i Italijane, pa su po mnogim mestima naredili razoruàvawe Paveli}evih usta{a, pozivaju}i narod da se vrati iz {uma”.277 âk i Nemci, koje su Srbi najvi{e mrzeli, nisu prema Srbima pokazivali takvu okrutnu osvetoqubivost, kao partizani prema ~etnicima. âk su i to ublaìli. Samo ne{to vi{e od mesec dana posle uvo|ewa streqawa 100 civila za jednog palog Nemca, komandant ofanzive protiv srpskih partizana i ~etnika, general Beme, otvorio je o~i: „Zarobqavawe i streqawe Srba, bez izuzetka, navodi na otpor i pridruìvawe ustanicima i onih krugova stanovni{tva koji do sada nisu u~estvovali u ustanku, ja~a ustani~ku snagu komunizma, smawuje izglede za brzo gu{ewe ustanka i {teti kona~nom politi~kom ciqu akcije”.278 U Crnoj Gori, gde se nije moglo ra~unati na pomo} usta{kih koqa~a i paliku}a, partizani su represalije vr{ili sami. Nasiqem nad stanovni{tvom, primoravali su ga da se dobrovoqno sklawa u wihove redove. Crnogorska iskustva, uprkos svemu, nisu bila tako jednozna~na, kako su to zami{qali Kardeq i Tito. Zato ne iznena|uje {to je u izve{taju od 27. marta 1942. godine, ~ak i M. \ilas, koji je ina~e najbezobzirnije nare-

Zbornik... I/4, /4, str. 217. V. Dedijer, Tito, str. 416. 278 Zbornik... XII XII/1, /1, str. 540-41. 276 277

382

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

|ivao streqawe, zajedno s Mitrom Baki}em, morao da se àli Titu pitawem: „îme se moè objasniti {to na teritoriji koju oslobode partizani, ~etnici uspevaju da izazovu toliku paniku, da partizani ne nai|u ni na ìvu du{u?”... „O~igledno”, odgovara sam sebi, (partizanskim – A. B.) „nedovoqno motivisanim streqawima... (tri ta~ke u izvorniku – A. B.), glavno glavno 279 je ubediti mase u neophodnost streqawa”. Da li \ilas ho}e da kaè da treba mase samo „ubediti”, pa }e mo}i da streqaju svakoga, pa i „nedovoqno motivisano”? Sli~no je 2. aprila 1942. godine Ivan Milutinovi} iz Crne Gore izvestio V[, ~iji je bio delegat, da su posle „brzog posredovawa centralnog komiteta (wega i \ilasa – A. B.) prekinuli masovno spaqivawe ku}a – spalili su cela sela”.280 [est dana kasnije, Tito im je poslao uputstvo da „kod likvidacije petokolona{kih ~etni~ko-krila{kih legla po selima, treba postupati istovremeno oprezno i odlu~no. Ni u kom slu~aju ne smete dopustiti navalu op{teg paqewa i uni{tavawa, jer bi dana{wa situacija samo jo{ vi{e oslabila na na{u {tetu”.281 Uz napomenu da se paqevinska ograni~ewa odnose samo na civilno stanovni{tvo, moèmo zakqu~iti da su bila kratkog daha. U partizanskim saop{tewima slede}ih nedeqa, naime, ne prime}uju se bilo kakve promene. Bar ne u Crnoj Gori, na koju su se odnosila. Tamo su takva upozorewa i prestanak paqewa u to vreme ve} jako okasnila. êtnici su postajali sve uspe{niji, posebno uz pomo} najve}eg, uglavnom ~etni~kog, prosrpski usmerenog ratni~kog plemena Vasojevi}a. Major \or|ije La{i}, koga je Mihailovi} 15. oktobra 1941. godine imenovao komandantom limsko-sanxa~kih ~etni~kih odreda, kao wihov pripadnik, po~eo je s vojni~kim organizovawem ~etnika u Lijevoj Rijeci, severno od Podgorice i u Nik{i}u. Posao mu je i{ao od ruke, kao podmazan. Samosvesno je ponudio saradwu partizanskom G[-u za Crnu Goru i Boku i ujedno mu predloìo da se reorganizuje na plemensko-demokratskoj osnovi. G[ ne samo da je odbacio saradwu, nego je posle kra}eg oklevawa, u smislu uputstva V[-a zakqu~io da likvidira ~etnike na tom terenu. Uspehu je doprinelo i stanovni{tvo. U obli`wi Kola{in partizani su doveli grupu zarobqenih italijanskih oficira koje su nameravali da streqaju. Okolno stanovni{tvo, u strahu od osvete, pod vodstvom dvojice sudija, Qube Mini}a i Vula Vlahovi}a, opkolilo je grad, zahtevaju}i da oficire oslobode. Zbog premo}i protivnika, partizanima nije preostalo

Zbornik... Zbornik... II/3, II/3, str. 231. Zbornik... Zbornik... III III/1, /1, str. 92. 281 Zbornik... Zbornik... II II/3, /3, str. 355. 279 280

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

383

ni{ta drugo, nego da ih predaju nacionalisti~koj nacionalisti~koj jedinici. Sli~no se dogodilo i u Lijevoj Rijeci. Tamo{we stanovni{tvo je zapretilo Zetskom partizanskom odredu, koji je nameravao da pobije ~etnike napadom s boka, da se okane datog zadatka. Jo{ iz vremena julskog ustanka, qudi su znali da je sila jedini na~in da partizane nau~e pameti. Kad su partizani iz Kola{ina zauzeli Mate{evo i preko prelaza Bara Kraqska poku{ali da prodru ka Andrijevici, La{i} ih je sa~ekao u zasedi i potpuno razbio. Na nesre}u, bio je te{ko rawen i nekoliko meseci je ostao u posteqi. Tako su ~etnici, ~iju je komandu preuzeo major Andrija Veskovi}, morali da se povuku. Kapetan \uri{i}, koga je Mihailovi}, istovremeno s La{i}em, imenovao komandantom crnogorskih ~etnika, skupio je me|u Vasojevi}ima, on sam je tako|e bio ~lan tog plemena, dovoqno qudi za celu udarnu brigadu. Postala je jedna od najsposobnijih ~etni~kih jedinica. Kad se \uri{i} vratio iz „posete Mihailovi}u”, preuzeo je i La{i}ev deo zadataka. Svoj {tab je uspostavio u Beranama, koje je o~istio od partizana. Potom ih je isterao iz [ahovi}a, a u februaru i iz Kola{ina i Mate{eva, kao i iz La{i}eve Lijeve Rijeke. Sredinom marta, Kola{in je htelo da prisvoji 2.000 partizana; u o{trom kontranapadu, \uri{i} ih je odbio i naterao nazad prema Siwajevini. U napadu je pao jedan od najpoznatijih crvenih komandanata, ~lan crnogorske visoke komande, Bajo Sekuli}. Po celoj Crnog Gori i u Sanxaku osnivalo se sve vi{e ~etni~kih odreda. Izuzetak nisu bili ni prete`no crveni Piperi i Bjelopavli}i, jo{ mawe Ku~i i Bratonoì}i. Sve je to bio samo po~etak. Kad su partizani 16. maja 1942. godine, posle bri`qive pripreme282 i sa ~etvorostrukom premo}i (1.700 protiv 400) – me|u wima je bio i elitni (Lov}enski) bataqon Prve proleterske brigade – napali Kola{in, doìveli su strahoviti poraz. Sa strane su ih, u povla~ewu, napale i ~etni~ke grupe iz Pqevaqa, Nik{i}a i ~ak Fo~e i proterale ih. Tito, koji se partizanima pridruìo severno od @abqaka, u bekstvu iz Fo~e pred nema~kom Tre}om ofanzivom i Italijanima – oni su ovu ofanzivu kasnije i podràli – ozna~io je napad na Kola{in „glupo{}u”. Pri tome je zaboravio da je dva meseca ranije upravo on naredio G[-u Crne Gore i Boke da okupacija Kola{ina u borbi protiv ~etnika dolazi na prvo mesto i da ga treba napasti sa svih strana. U wegovoj naredbi, koju je 16. marta preneo {tab Durmitorskog odreda, ismevao je lokalni odred, u smislu, „stvarno je pravo ~udo, da s grupom od 2.100 partizana partizana nije mogu}e pobediti kod Kola{ina i re{iti ~etni~ko pitawe u Crnoj

282

Vidi nare|ewe za napad u Zbornik... III III/3, /3, str. 220. i d.

384

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Gori”.283 Uprkos tome, poraz je bio tako teàk, kao onaj skoro pola godine ranije (ujutro, 1. decembra 1941. godine), kad su partizani poku{ali da osvoje osvoj e Pqevqa, okupirana od Italijana. Posle toga padala je baza za bazom, ali partizanska, a ne ~etni~ka, kako je to bio nagovestio Tito. Umesto da posle pada Kola{ina partizani proteraju ~etnike preko Tre{wevika (1.570 m visok prelaz izme|u Bjelasice i Prokletija) u Andrijevicu i Berane, „sve do Vasojevi}a”, ka suprotnom kraju i u suprotnom smeru spasavali su se iz Crne Gore upravo partizani. Tito se mogao uveriti da je wegovo mi{qewe, kada je pre mesec dana saop{tio Prvoj proleterskoj brigadi da mu se „~ini, kako se situacija u Crnoj Gori popravqa u na{u korist”, ~ista fantazija.284 Tokom povla~ewa ka severu, partizani su jo{ samo palili. Nisu po{tedeli ni @abqak, sredi{te svoje druge „republike”, koji im je sve vreme boravka u Crnoj Gori bio pouzdana baza. Spalio ga je upravo Mo{a Pijade, koji je tamo boravio u rano prole}e, uzaludno ~ekaju}i sovjetske avione s pomo}i za wih, dok je u slobodno vreme poku{avao da organizuje prave sovhoze (dràvna imawa po sovjetskom uzoru) za krupnu i sitnu stoku. Crna Gora je za duè vreme postala ~etni~ka, „mo{inovci” su na sovjetsku pomo} ~ekali do kraja rata. Bez obzira na vojni~ki neuspeh crnogorskih partizana, doga|aji na boji{tu potvr|uju uvodnu konstataciju da je prednost partizanske borbe pripala likvidaciji ~etnika. Partizanski vojni izve{taji iz 1942. godine kao protivnike pomiwu skoro samo ~etnike. Borba protiv Italijana je dobila sekundarni zna~aj, takore}i, postala je samo sredstvo za postizawe prvog ciqa revolucije. Narodnooslobodila~ka borba se tako pretvorila u borbu za nemilosrdno istrebqewe svih nekomunisti~kih oruànih snaga.

...ali i opona{aju partizanske okrutnosti êtnici su, svakako, vra}ali milo za drago. Naredbe, kao „Pqa~kawe i paqewe ku}a bilo ~ijih, ubijawe qudi bez sudske odluke... se najstroè zabrawuje, ko se bude pona{ao druga~ije, na kraju }e sam biti ka`wen smr}u. Vojni~ki naoruàne osobe, kako neprijateqe, tako i policiju i ostale, treba odmah razoruàti i pod sigurnom straòm privesti u tu

283 284

Zbornik... III III/2, /2, str. 356. Zbornik... II II/3, /3, str. 97, 358, 397.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

385

svrhu odre|eno mesto...”, koje je 1. novembra 1941. godine izdao komandant Vi{egradskog Vi {egradskog ~etni~kog odreda, Kamenko Jevti}, dok je zauzimao usta{ki Vi{egrad, oti{le su u zaborav. Ako su nacionalisti hteli spre~iti uvo|ewe boq{evizma i svoje fizi~ko istrebqewe, morali su i oni u zaborav. îni se, ipak, da su bar na nivou odgovornih komandanata, ~etnici bili mawe okrutni od svojih protivnika, usta{a i partizana. Najgore zlo~ine ~etnici su po~inili prve godine posle po~etka rata nad hrvatskim stanovni{tvom, iako su se uglavnom svetili za mnogo gore usta{ke zlo~ine. Nije iskqu~eno da se Jevti}eva naredba nije odnosila na usta{e. Poznat je slu~aj s kraja avgusta 1942. godine, da je pet ~etni~kih bataqona, pod komandom majora Ba}ovi}a, od Qubu{kog i Imotskog prema jugu, sve do mora kod Makarske, izvelo kaznenu akciju protiv usta{a. Potpuno su spalili i uni{tili 17 usta{kih sela i pobili 900 seqaka, starijih od 15 godina. Pokazali su upravo ne~uvenu okrutnost, kad su izme|u Qubu{kog i Vrgorca uhvatili hrvatske katoli~ke sve{tenike i ìve ih odrali. Okolnost {to komandant major Ba}ovi} o tome izve{tava kao o izgredu koji ne odobrava, svakako nije nikakvo opravdawe. âk ni to {to su pre toga usta{e poklale nebrojeno Srba samo zato {to su bili Srbi. Bezbedni nisu bili ni deca ni ène. Kad su ~etnici 19. avgusta 1942. napali usta{ku bazu u, ina~e, prete`no usta{ko-muslimanskoj Fo~i, prema izve{taju ve {taju Jev|evi}a, pored svih pobe|enih, poklali su tri stotine èna i dece i opqa~kali svu muslimansku i hrvatsku imovinu. „Pqa~kali su ~etnici i obli`wi seqaci, mu{karci i ène, staro i mlado... U nekim slu~aslu~ajevima opqa~kali su i srpske porodice.” Sve to po~inili su u suprotno suprotnosti sti sa izri~itom naredbom, {to nije nikakvo opravdawe, ni za ~etnike koji koji su izvr{ili taj uàsan zlo~in, kao ni za wihove komandante. To {to su ~etni~ke ni ~ke vo|e, u strahu od Nemaca, na brzinu odstranili sve tragove, a „formalno objavili da su pobili vojnike koji su ubijali i pqa~kali”, sa samo mo baca baca na wih jo{ odvratnije svetlo.285 Fo~a je, uop{te, bila ~esta scena ~etni~kih pogroma. Jo{ na prelasku iz 1941. u 1942. godinu, pre nego {to se u woj naselio Tito, ~etnici su u woj i u {iroj okolini pobili do 2.000 qudi. Vi{e nego zverska bila je osveta nad muslimanskim i hrvatskim stanovni{tvom u vreme italijanske ofanzive u isto~ne delove Biha}ke „republike”, u kojoj su u~estvovale ~etni~ke brigade „Trebiwe” i „Gacko”. Za vreme od 5. do 13. oktobra 1942. godine, prema italijanskim vojnim izve{tajima, na svom sektoru prodirawa od Dre`nice na Neretvi, nagore do Prozora, ~etnici su pobili 700 qudi, ve}inom sasvim nedu`nih. Ni ovaj zlo-

285

Zbornik... XIV XIV/1, /1, 591-92, 565.

386

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

~in nije umawio Jev|evi}evo zgraàwe nad „najzverskijim klawem dece od godinu dana do dve, i to ne pojedina~no, nego u grupama”,286 posebno {to su ~etnici bili pod wegovim i Ba}ovi}evim vodstvom. U okvir ove ofanzive spada i \uri{i}eva januarska osveta nad muslimanima, u kojoj su u bjelopoqskom i pribojskom okrugu, s desne strane Lima, spalili 33 sela, pobili 400 ~lanova muslimanske milicije i oko 1.000 èna i dece. \uri{i\uri{i}ev izve{taj mesec dana ranije (13. februar 1943), govori ponovno o 1.200 pobijenih muslimanskih milicajaca i 8.000 èna, dece i staraca, na podru~ju izme|u Lima i Drine, gde u tri okruga (Pqevqa, âjni~e i Fo~a) nije ni je ostalo nespaqeno nijedno selo.287 Ove napade naziva „herojskim”. Muslimani su se osvetili u maju i junu 1943. godine, kad su na desnoj obali Lima priredili sli~ne orgije nad srpskim stanovni{tvom. êtnici su i u oktobru 1943, u okolini Prozora, poklali 2.000 osoba. Ne iznena|uje {to su se nepomirqiva neprijateqstva me|u sukobqenim usta{ama i ~etnicima, uprkos privremenoj me|usobnoj saradwi, zadràla do samog kraja rata. Nekoliko stotina ~etni~kih komandanata i politi~ara, koji su u martu 1945. napustili Mihailovi}a, na ~elu s Pavlom \uri{i}em, Zarijom Ostoji}em, Mirkom Lalatovi}em, Petrom Ba}evi}em i politi~arom Dragi{om Vasi}em, uputilo se u Sloveniju. Usta{e su ih, ni{ta mawe herojski, poklali tokom bekstva na zapad dràve, kad je rat ve} bio pri kraju. êtnici su sigurno po~inili bezbroj zlo~ina i nad partizanima. I oni su spalili brojne partizanske ku}e i sela. Me|utim, ako moèmo verovati ro vati Milo{u Mini}u, vojnom tuìocu u procesu protiv Mihailovi}a 1946. godine, prvu zgradu (bolnicu), spalili su u junu 1942. godine u Izgorima kod Gacka, prvo spaqeno selo bili su Brajinci i susedna sela u isto~noj Bosni (u tom slu~aju nije sigurno da li su bila muslimanska). Ako to stoji, partizani su ih preduhitrili najmawe za godinu dana, a s obzirom na masovna partizanska paqewa, ~etnici su im sezali jedva do kolena. Jedan od najkrvolo~nijih sanxa~kih komandanata, poru~nik Vuk Kalajitovi}, ina~e musliman, nakon {to su mu partizani oduzeli Prijepoqe, koje je 13. septembra 1943. godine, s komandantom Starog Rasa, Vojom Luka~evi}em, oduzeo Nemcima, pri poku{aju da ga ponovo osvoji, izdao je 1. oktobra nalog da spale „ku}e onih komunista, koji su se bili predali, a kasnije po-

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 614-15, 592, 656 i 733. Zbornik... XIV XIV/2, /2, dok. 8 i 34. Izgleda da je \uri{i} preterivao u svojim juna{tvima. Prema kasnijim, ina~e nepotpunim podacima, wegovi ~etnici su od 4. do 7. februara 1943. pobili 1.352 osobe, od toga 379 dece do 8 godina i 424 izme|u 8 i 18 godina. Spalili su 5.992 ku}e i gospodarske zgrade (M. ]ukovi}, Sanxak, str. 377). 286 287

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

387

novo pobegli u {umu, komunistima”. Za uslovno otpu{tene („paroled”) neprijateqe, ni u kom ratu nema milosti. Za ostale je saop{tio da }e izdati nalog, kad o wima budu prikupqeni ta~ni podaci. êtnici su brzo u~ili. Potpukovnik Radojevi} je 28. decembra 1943. godine saop{tio MihailoMihailovi}u da je, zbog pomo}i „proleterskoj fukari, naredio da se likvidiraju cele porodice, popale domovi i cela sela, u kojima partizani imaju svoja svoja upori{ta”. Sli~no se moè re}i i za mu~ewe partizana. Isti izvor navodi da su u decembru 1941. i tokom cele 1942. godine, sami legalizovani (ne Mihailovi}evi) „~etnici (osim onih, koji su predati Nemcima – A. B.) pobili na hiqade partizanskih pristalica, opqa~kali brojna sela, pre pretutukli (batinali) hiqade mu{karaca, i mnogo èna i devojaka iz partizanskih porodica silovali”.288 U depe{i iz novembra 1943. godine, Mihailovi} je dobio izve{taj da je „Milo{” (o~igledno poznata osoba) silovao neku neku komunistkiwu i potom je ubio. Izve{ta~ se, kao ~ovek i kao gardijski oficir, zgraà nad ~inom, {to govori da je moralo biti izuzetaka. U Crnoj Gori Go ri partizane su tukli vilama. Sve je to bilo samo senka onoga {ta su ~inili partizani. Najsuroviju ~etni~ku naredbu, od onih koje sam ja istraìvao, izdao je komandant Majevi~kog korpusa 24. decembra 1942. godine, re~ima: „Sve {to treba ubiti, ubijte, {to treba spaliti, spalite, {to se moè opqa~kati, ka ti, opqa~kajte! Neka posle ne bude nikakvog izgovarawa, ne bojte se nikakve kasnije osvete s wihove strane”. Me|utim, bez poziva na mu~ewe, samo s konstatacijom: „To je rat, to je revolucija!”, kao da saop{tava da samo uzvra}a. Kako je to izgledalo u stvarnosti, govori cini~ki izve{taj popa \uji}a, od 15. decembra 1943. godine: „Uhvatili smo... 140 komunista, me|u wima 7 Srba; svi ostali su bili Hrvati. Na{i borci su trojicu Srba pustili ku}i, sve ostale smo poklali i bacili u jamu. Na{i borci kaù da su nepopravqivi i da su zato tada po prvi put u ìvotu umrli”. Izgleda da im je bilo ào {to ih nisu mogli zaklati dvaput.289 Uprkos svemu, ~ini se da su to bili netipi~ni ispadi izroda. U BileBile}i je sredinom 1942. godine komandant ~etni~kog odreda, izme|u ostalog, objavio da }e streqati svakoga ko bude pruìo bilo kakvu pomo} partizanima i ostalim sumwivim qudima, wegovu porodicu internirati, a imovinu zapleniti. Me|utim, prema hronologiji, wegova odluka je bila odziv na prethodna partizanska ubijawa. Poznato je nare|ewe pukovnika Baje Stani{i}a (jednog od crnogorskih komandanata, ali ne vrhovnog komandanta,

288 289

Izdajnik..., str. 510-11, 55. Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 191, 205.

388

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kao u slu~aju sli~nih Titovih naredbi), od 25. septembra 1943. godine, po kojem „komandanti, u slu~aju ponovnih partizanskih napada, treba da preduzmu najo{trije mere protiv porodica partizana i wihovih istomi{qenika, ako bude rawen ili ubijen neki od nacionalista”. Britanski vojni obave{tajci su ovo nare|ewe ozna~ili kao „drakonsko”. O mnogim okrutnijim partizanskim, li~no Titovim, koje smo ve} naveli i od kojih su ~etnici u~ili, nisu hteli ni{ta da znaju. Izve{tavali su samo o onome o ~emu su im podatke i informacije davali partizanski {tabovi. Mu~ewa su veoma retko videli vlastitim o~ima. Tako je misija „Repartee” „Repartee”,, 8. decembra 1943. godine, izuzetno izvestila da je kod Gledi}a (ju`no od Kragujevca), 436 partizana s planine Jastrebac (ju`no od Kru{evca), napalo 120 Rakovi}evih ~etnika. Palo je osam partizana i dva ~etnika, jednog ~etni~kog oficira su zarobili. Odrezali su mu nos, u{i i prste, posle tri dana obesili su ga o uè.290 Kad su vojvoda Bir~anin, Jev|evi} i komandant hercegova~kih ~etnika, Petar Ba}ovi}, u julu 1942. godine, u Kifinom selu kod Nevesiwa, obi{li grob Bo{ka Todorovi}a, ubijenog pola godine ranije, seqaci su uhvatili wegovog pretpostavqenog ubicu i hteli da ga na licu mesta lin~uju. Ba}ovi} ih je spre~io u toj nameri, zahtevaju}i da otkriju pravog ubicu, a kad ga na|u da ga odmah streqaju. Predsednik Nacionalnog odbora za Crnu Goru, general \ukanovi}, 7. decembra 1942. godine, izdao je uredbu o ka`wavawu partizana i wihovih pomaga~a. U 5. ~lanu odre|uje da selo u kojem vi{e od 10 qudi krije partizane, okupiraju jedinice narodnog pokreta (~etnici), i ostanu tamo sve dok ne otkriju i pohvataju sve jatake. Partizani su takva sela palili bez milosti. Iz Nik{i}a je poznat slu~aj kad su ~etnici, uprkos okrutnosti revolucije, po{tovali na~elo krivi~nog prava nullum crimen nulla poena sine lege. lege Upravnik zatvora je stavqen pred narodni sud, jer je pustio pet partizana osu|enih na smrt. Sud ga nije osudio, jer „takav slu~aj nije predvi|en u zakonu. Treba sa~ekati do kraja rata i suditi mu u sre|enim prilikama”.291 Takvo je bilo op{te stawe stvari u Crnoj Gori, uprkos tome {to je u Kola{inu bio najvi{i ~etni~ki sud koji je radio na osnovu uredbe o vojnim sudovima jo{ iz 1940. godine. Redovni dov ni sudovi su sudili po civilnim zakonima. U pismu od 20. januara 1943. Mihailovi} se àlio Baji Stani{i}u na pomenute i sli~ne slu~ajeve i na kraju zapisao: „Imajte pred o~ima da smo ne samo u ratu, nego u najteìm okolnostima – pod okupatorom – doìvqavamo i revoluciju. Osim toga, ko-

290 291

PRO WO 202/140, sheet 352. A. F. H. Q., The êtniks etniks, str. 57.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

389

munisti uvek ra~unaju na na{u buròasku sentimentalnost. Zato i mi moramo skameniti svoja srca i nemilosrdno uni{tavati krvoloke naroda, upravo onako kako bi to ~inili oni, a i ~ine svuda tamo, gde god jo{ opstaju terorom”. Me|utim, ne moè se prevideti da se krvolo~no pona{awe ~etnika preporu~uje samo kao odgovor na jednako pona{awe partizana i da se, u su{tini, za takvu preporuku, opravdava. Time nikako ne èlim opravdati ~etni~ke zlo~ine. Mihailovi} je u 1943. godini izdao niz naredbi, u kojima zahteva nemilosrdno istrebqewe „tih izroda i krvnika na{ih naroda”, bez sli~nih opravdawa. Mnogi wegovi komandanti su zapadali u krajnosti. Komandant Stanimir Vasi} je u vezi s ofanzivom na podru~ju izme|u Toplice i Jablanice (zapadna pritoka Ju`ne Morave jugozapadno od Ni{a), predlagao Mihailovi}u „da treba izvesti kaznenu ekspediciju, pobiti i popaliti {to vi{e mogu, mada bi trpeli nedu`ni, kako bi taj narod uvideo do ~ega su ga doveli komunisti”. Ne samo takav, svaki zlo~in zahteva najgoru osudu, ne samo verbalno, zahteva i odgovaraju}u kaznu. To ne zna~i da sve treba da bacamo u isti ko{. Okrutna logika rata i revolucije sastoji se u tome da jednom po~iweni zlo~in ne ostaje usamqen, vodi u osvetu, a to, pak, vodi u zlo~ine i tamo gde bi ina~e izostali. Iz Mihailovi}evog uputstva Stani{i}u moè se zakqu~iti da su partizani predwa~ili, kako vremenski, tako i po okrutnosti zlo~ina. Ako su dobili ime „mo{inovci”, dobili su ga upravo zbog okrutnosti Mo{e Pijade jo{ u 1941. godine. \ilas tada nije zaostajao za wim. Dedijer misli da ga je, zapravo, prema{io. âk je sam, 27. aprila 1942. godine, u pismu partizanskom ti zanskom sve{teniku Bo{ku Popovi}u priznao: „Mo`da sam upravo ja izrekao vi{e smrtnih kazni od bilo koga drugog, takvu sudbinu mi je naredila borba. Uprkos tome, imam potpuno mirnu savest.”292 Svoje politi~ke protivnike, tada, pre svega, separatisti~ke „zelena{e”, koji su u julu 1941. 1941. osnovali Kraqevinu Crnu Goru, „krila{e”, kao i sve ostale politi~ke protivnike, ~ak i samo pretpostavqene, tj. petu kolonu, masovno su ubijali i bacali u jame, da ih rodbina nije mogla ni sahraniti. Zato im je i nadeveno ime „jamari”. S kraja 1941. godine poznat je, ve} pomenuti, slu~aj iz Kola{ina, kad su vi{e od 200 nacionalista ~etnika, me|u wima wima je bilo i mnogo rawenika, pobili i zajedno sa crknutim psima pobacali u jame. Kad su Italijani po~etkom januara 1942. godine obustavili vojni~ku kontrolu, prete`no planinskog puta Podgorica-Lijeva Rijeka-Bijelo Poqe, ukinuli su baze u Lijevoj Rijeci, Mate{evu i Kola{inu. Ta me mesta sta su od-

292

V. Dedijer, Novi... II II,, str. 722.

390

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

mah zaposele nacionalisti~ke snage, Lijevu Rijeku, na primer, \or|ije La{i}, a Kola{in sudija Qubo Mini}. Dva dana kasnije, u Kola{in su upale jake partizanske snage i isterale nacionaliste. Komandant Mini}, koga su hteli uhvatiti ìvog, pobegao im je (ponovo). Zato su priredili jedan od najokrutnijih masovnih pokoqa, u kojem su `rtve padale na sve strane. Sli~no se doga|alo i na drugim mestima. U Hercegovini je bio obi~aj da, u èqi da dokaù svoju predanost partiji, sinovi igraju kolo oko pobijenih reakcionarnih o~eva. I o tome izve{tava \ilas. Zlo~ina~ka okrutnost je u velikoj meri bila plod sistematskog partijskog vaspitawa. U na~elnom ~lanku Plemenita mr`wa, mr`wa, \ilas kaè da je „Jedino merilo veli~ine qubavi prema narodu nesavladiva mr`wa prema neprijatequ”. Tu mr`wu qudi su „sticali kao ’dobri komunisti’”.293 Kao {to }emo jo{ videti, me|u glorifikatore ubijawa politi~kih protivnika tiv nika spadao je i B. Kidri~. S. Vukmanovi} Tempo je s ponosom saop{tio Titu kako su se borci novoosnovanog bosanskog udarnog proleterskog bataqona odazvali na wegov pozdravni govor. „Kad sam im ponovio tvoje re~i”, kaè, „da se nadamo da nijednom od wih ne}e zadrhtati ruka kad bude morao pucati na svog vlastitog oca, cela dvorana se zatresla od jednog jedinog gromkog: I NA OCA!” (velika slova su u izvorniku).294 Titova formulaformulacija, na koju se Tempo poziva, glasila je: „Mi smo pobedili kako spoqweg, spoqweg, tako i unutra{weg neprijateqa. Ruka nije zadrhtala ni kad se trebalo obra~unati s vlastitim ocem, ako je pre{ao k izdajnicima, ~etnicima.” ~etnicima.”295

Borba VII VII,, broj 23, str. 1 (8. oktobar 1942); \ilas, Memoir... Memoir...,, str. 92. Tempo nije bio samo teoreti~ar. Wegovog brata, dr Luku – profesora na pravoslavnoj Bogosloviji, koji je krajem rata beào s \uri}evim ~etnicima – negde kod Dravograd Dravograda a uhvatili su partizani (S. Vukmanovi}, Revolucija... I,, str. 11-14). Kad su Tempa upitali {ta da urade s wim, on je naredio: „Ubijte psa odmah, da ne moram ja dolaziti da ga ubijem”. (B. Karapanxi}, Jugoslovensko..., str. 125 i d., 159). Iako je ina~e, sasvim u skladu s Tempovim ideolo{kim vaspitawem mladih boraca, ova vest je neproverena. Prema drugom izvoru, odgovorio je: „Isto kao i sa svima ostalima”. (V. Xomi}, Stradawe.., str. 54). Bilo kako bilo, do takvih stvari ne dolazi se slu~ajno, ve} su neizbe`na posledica bezgrani~ne mr`we prema svima koji ne misle jednako. 295 Zbornik... II II/3, /3, str. 170; Borba VIII, VIII, 1942, broj 35, str. 3; Zbornik... II II/7, /7, str. 271. Iz Titovog govora na godi{wici osnivawa Druge proleterske brigade, 1. marta 1942. godine u âjni~u, proizlazi da je to bio deo zakletve koju su poloìli borci, ne samo Druge, nego i Prve proleterske brigade (Zbornik... (Zbornik... II/ II/9, 9, str. 79). U posleratnom objavqivawu Titovog govora, na smotri êtvrte krajinske divizije, na pravoslavni Boì}, 7. januara 1943. godine, u kojem je navedenom re~enicom prevazi{ao sve krvolo~nosti usta{a, ~etnika i ostalih, koje je u wemu osu|ivao, ova re~enica je ispu{tena; moèmo pretpostaviti da se Tito te re~enice postideo – vidi J. B. Tito, Vojna... I,, str. 174-76. 293 294

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

391

Pred podivqano{}u partizana, nije mogla da za`muri ni Titova oboàvateqka, va teqka, Filis Oti: „Divqali su po Crnoj Gori i palili, pqa~kali i ubijali”, izve{tavala je. „Najekstremniji oblik vladavine po~eo je da se uvodi sa sovjetima, ubijawem protivnika i dozvoqavawem osvete.”296 Kao dobar poznavalac tog podru~ja M. \ilas misli da su partizani, generalno, bili okrutniji od ~etnika. U tome on, kao {to ve} znamo, vidi jedan od razloga {to su ih ~etnici 1942. godine isterali iz Crne Gore. Pomagala je tajna Oficirska organizacija za za{titu naroda, ~iji za~eci seù jo{ pre vremena julskog ustanka Qudi gvozdene ruke, majora \or|ija La{i}a u Lijevoj Rijeci.297 Na Cetiwu su osnovali Organizaciju crnogorskih nacionalista, koja je {tabu Lov}enskog odreda saop{tila da }e zbog nasiqa nad wihovim pristalicama biti primorani da „ugaze u krv”. êtnici ni ci su svoju pobijenu „bra}u” iskopavali iz jama, u koje su ih pobacali partizani i naknadno im prire|ivali sve~ane sahrane. Time su se dodvoravali stanovni{tvu. Po \ilasovom mi{qewu, patwe zarobqenih i Italijanima izru~enih partizana, mogle su se porediti „samo s patwom ~etnika, stavqenih van zakona, posle na{e pobede”. Iz toga se moè zakqu~iti da su u mu~ewu svojih protivnika, po wegovom mi{qewu, partizani bili nenadma{ni. Pod pobedom nije mislio na neku odre|enu pobedu, nego na pobedu uop{te, bilo koju pobedu. Kad je pre napada na Kola{in upitao svo svoju ju tetku Miku, ko je gori, partizani ili ~etnici, odgovorila mu je: „Sigurno je, vi se borite za prapravednu stvar, ali ste neshvatqivo okrutni i krvolo~ni.” Nije mu bila od pomo}i ni wegova prijateqica Mileva, koja je izgovorila „stra{nu osudu”: „Ubij ga qudski, ali ga ne mu~i”. Za{to stra{nu i za{to osudu? Da li je ose}ao krivicu zbog samoga sebe ili zbog partizana, kao celine? U Crnoj Gori komunisti su prihvatili shvatawe krivice od dr Turnera, i od narodnosti (Jevreja i Cigana) pro{irili na plemena. Ubijali su qude, jer su pripadali odre|enom plemenu, na primer, prete`no pro~etni~ke Vasojevi}e, Ku~e, Bratonoì}e i druge. \ilas \ilas navodi kako su u [avniku, zbog antipartizanske zavere, 1. aprila 1942. ubili vi{e od 30 ~lanova plemena Drobwaci iz Karaxi}a ispod Durmitora, Durmitora, rodnog plemena Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, neke od wih samo zato, jer su, kao ~lanovi plemena, ~uli za zaveru.298 Iz sli~nog razloga, pobili su nekoliko desetina ~lanova maweg plemena Xakovi}i.

Ph: Auty, Auty, Tito Tito,, str. 173. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 104-107. 298 M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 149, 174, 170, 52, 156. 296 297

392

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Krvolo~nost se nije ograni~avala na Crnu Goru. Milentije Popovi} je pre po~etka velikog beàwa na zapad, 16. juna 1942. godine, pri~ao V. Dedijeru da je tako i u Hercegovini, posebno otkad su u pomo} stigli po „politi~koj i vojnoj liniji... pojedini drugovi iz Crne Gore”. Hercegovci se drè na~ela „Ubij svakoga, ko sutra moè da ubije tebe... Ubijali su na sve strane. Uveli su pravi sistem strahovlade”. „Svaki partijac je dobio zadatak da ubije po jednog petokolona{a.” Tek tako, preventivno, za svaki slu~aj. Jedan politi~ki radnik je u svom govoru, u Zlarinu, navodno, objavio: „Ne bojte se smrti, to je samo posledwa ìvotna funkcija!”299

Slovena~ki partizani ubijaju unapred Sli~nu politiku netolerancije prema nepartizanskim antiokupacijskim snagama, partizani su vodili i u Sloveniji i drugde. Po{to je wen (ko)autor bio isti, te{ko je re}i da li je uvezena iz Srbije u Sloveniju ili obrnuto. Mislim da je jo{ tada, kao i kasnije, slovena~ki bilans komukomunisti~kih „„intangibles” intangibles” (nematerijalnih dobara) sa Srbijom bio pozitivan. Kardeq je posle pisma V[-a NOB od 17. novembra 1941. godine, koje je sadràvalo i izri~itu direktivu da „spre~i mogu}nost sli~nih doga|aja u Sloveniji” (ta~ka 6, odlom. 2), u svom, ranije pomenutom pismu s po~etka decembra, G[-u POS izdao odlu~no nare|ewe, za koje se saznalo odmah, dok je wegov ta~an tekst postao poznat tek kasnije: „Na teritoriji Slovenije ne sme biti drugih oruànih ~eta, osim partizanskih, koje su bezuslovno pot~iwene naredbama Glavne komande partizanskih ~eta u Sloveniji. Likvidirajte, ako treba i oru`jem, svaki druga~iji poku{aj.”300 Po{to je situacija u Sloveniji bila mnogo povoqnija od Titove u Srbiji (osim nekoliko jadnih poku{aja u leto 1941. godine, ~etnika tada jo{ nije bilo u planinama), nije morao da se brine za dokaz ko je pucao prvi, kao {to je to morao u Uìcu. Naredio je streqawe, pre nego {to se uop{te pojjavio ijedan ~etnik. Sli~no je bilo i u Crnoj Gori, gde su se ~etnici rapo |ali tek iz gre{aka komunista, po~iwenih u 1941. godini. Zato je i naredba G[-a NOPO za Crnu Goru i Boku od 15. novembra 1941. godine, skoro doslovno jednaka slovena~koj: „Svim sredstvima }emo, kao razbija~ki i petokolona{ki posao sabotera i neprijateqa... spre~iti poku{aje osnivawa posebnih vojnih organizacija, paralelnih partizanskoj organizaciji... U

299 300

V. Dedijer, Dnevnik I,, 3. izd., str. 197. Zbornik...VI Zbornik...VI/1, /1, str. 154-7.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

393

Crnoj Gori narodnooslobodila~ku borbu smeju organizovati samo partizani.”301 Ne{to kasnije, CK KPJ je u Sanxak poslao direktivu, koja je bila jo{ sli~nija Kardeqevoj: „Jedina iskrena oruàna oslobodila~ka snaga u Sanxaku su partizanske jedinice... Svako drugo osnivawe oruànih ~eta zna~i razbijawe jedinstva, a time i uslugu okupatoru i wegovim pomaga~ima. Sve takve poku{aje treba politi~ki raskrinkati, pa i oru`jem razbiti.”302 Kardeqeva naredba je bila sasvim u skladu s tzv. Odlukom Slovenskega narodnoosvobodilnega odbora (SNOO) glede za{~ite slovenskega naro naro-da i wegovega gibawa za osvoboditev in zdruìtev /Odluka narodnooslobodila~kog odbora, u vezi sa za{titom slovena~kog naroda i wegovog pokreta kre ta za oslobo|ewe i udruìvawe/, s kojim je OF potpuno monopolizovala va la borbu protiv okupatora. Prema toj odluci izdajnici se ka`wavaju smr}u, „izdajnik” je onaj „ko zbog svoje ili sebi~ne kolektivne koristi okupqa i odvaja narodne snage za borbu protiv oslobo|ewa slovena~kog naroda, i ili li za takvu takvu borbu nudi pomo} bilo kakvim sredstvima” (~l. I/13). /13). Odrednica, po kojoj se „ni u kom slu~aju... kazna ne mewa, ako je delo po~iweno iz nehata ili pod pritiskom okupatora ili drugih neprijateqa slovena~kog naroda” (~l.VI) (~l.VI)303, koji ne daje ni pet para na najtemeqnije na~elo svakog krivi~nog prava, po kojem bez krivice nema kazne (ko je na ne{to prisiqen, ne moè biti kriv), neposredno dokazuje antinarodni, tj. revolucionarni karakter oslobodila~ke borbe. Prema tzv. Temeqnim ta~kama OF od 21. decembra 1941. godine (ta~ka 9), „narodna vojska na slovena~koj teritoriji raste iz narodno-oslobodila~kih partizanskih ~eta i Narodne za{tite...”.304 U vezi s tom ta~kom i ve} navedenom ta~kom I/3 /3 Odluke o za{titi slovena~kog naroda, IOOF je izdao tuma~ewe „da se sankcije (smrtna kazna)... odnose na svakoga ko radi na tome da na teritoriji slovena~kog naroda nastane oruàna sila, koja ne raste iz slovena~kih narodno-oslobodila~kih partizanskih ~eta i Narodne za{tite pod politi~kim i vojni~kim rukovodtsvom OF”.305 Narodna za{tita (NZ) je osnovana s istim Temeqnim ta~kama OF, kako bi mogla da vodi ra~una o efikasnoj likvidaciji „narodnih izdajnika”. Da bi opravdali wen krvavi rad, pozivali su se na tzv. „sudove za ka`wavawe narod-

Zbornik... III III/1, /1, str. 147, vidi i str. 351. Zbornik... II II/2, /2, str. 142-43. 303 Slovenski poro~evalec 2, broj 19, 1. oktobar 1941. godine. 304 Slovenski poro~evalec 3, broj 1, 6. januar 1942. godine. 305 Slovenski poro~evalec 3, broj 5, 31. januar 1942. godine. 301 302

394

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nih izdajnika”, „posebne sudove”. U stvarnosti, takvi sudovi uop{te nisu postojali, niti kao fasada. Sve odluke o likvidacijama primala je Varnostno-obve{~evalna slu`ba (VOS) /Bezbednosno-obave{tajna slu`ba/, koja je bila iskqu~ivo u rukama partijaca (vodila ju je ~lanica CK KPS Zdenka Kidri~-Marjeta, i Ana, èna Borisa Kidri~a), ili ~ak pojedini rukovode}i ~lanovi CK KPS samostalno. Zdenka Kidri~ sama kaè: „Na temequ ovog zakona VOS je izvodio smrtne osude.”306 Iz Kardeqevog pisma Zdenki Kidri~, od 9. oktobra 1942. godine, „pravna” strana likvidacijskih likvidacijskih postupaka prikazana je izuzetno jasno: „Posledwi put si me pitala za Na (radi se o biv{em banu Natla~enu – A. B.)”, pi{e joj Kardeq. „Razume se da se slaèmo. Bilo bi naprosto sjajno. Ili bilo ko sli~an”. Na kraju pisma dodaje: „P.S. Poku{ajte u po~etku likvidirati bar 2-3 b. g. (belogardejska – A. B.) za{titnika, da se ostali upla{e.”307 îst teror i iìvqavawe na politi~kim protivnicima, to je bila pravna osnova komunisti~ke justifikacije. fi kacije. Kao {to proizlazi iz zapisa Vide Kulovec i Branka Jerki}a, ni kasnije nije bilo druga~ije. VOS je jo{ u januaru 1944. godine likvidirao, iz tvr|ave Strmol kod Cerkqa u Gorewskoj kidnapovanog, industrijalca Rada Hribara i wegovu ènu Kseniju, „na osnovu prikupqenih podataka tokom saslu{awa, neposredno pre streqawa”.308 Pretwa smrtnom kaznom za dela koja mogu biti zlo~ina~ka samo s aspekta revolucionarne logike, u razli~itim oblicima je vi{e puta ponovqena. Kad je G[ slovena~kih partizanskih ~eta, sredinom maja 1942. godigodine, dobio od VOS-a obave{tewe o nastanku prve nekomunisti~ke jedinice u dolewskim {umama (to je verovatno bila mawa grupa pod vodstvom poru~nika Milana Krawca, koja se 17. maja okupila u Bizoviku kod Qubqane, a kasnije se u {umama iznad [entjo{ta pod Gorjancima prikrivala kao partizanski [tajerski bataqon,309 koji su organizovali major Novak Novak i prof. Kro{eq, zapovednik Narodne legije), s datumom 15. maj „na li licu cu mesta” je la`no konstatovao da vojske Draè Mihailovi}a nema ni u Srbiji, da su se tamo ~etnici pridruìli nedi}evcima, a u Sloveniji da je nikada nije bilo, a nema je ni sada. To, da u Srbiji u istom tom smislu nije bilo ni partizana, kao i da je iz Srbije, zapravo, pobegao Tito, dok se Mihailo-

Z. Kidri~, „Na{a osvetnica”, u V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 744. Kardeqevo pismo je otkrio u 5. svesku wegovih Zbranih del del,, pripremqenih za {tampu, Ivo @ajdela. Vidi wegova Zasuta..., str. str..... 58. 308 V. Kulovec i B. Jerki}, „Vlada }e imovinu vratiti Petru Hribaru”, Subotwi prilozi Dela Dela,, 19. decembra 1998. godine. 309 O sudbini tog bataqona vidi P. Bor{tnik, Pozabqena..., str. 46 i d. Poru~nik Krawec je kasnije pao u odbrani Gr~arica, u napadu partizana. 306 307

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

395

vi} i daqe krio po wenim {umama, dakako, nije rekao. Istovremeno je pripretio da }e „partizanske vlasti na bazi odluka IOOF bezuslovno streqati svakoga, kome dokaù da planira bilo kakve oruàne odrede van partizanskih koje su podre|ene G[-u slovena~kih partizanskih ~eta”.310 Ne{to kasnije, 27. maja, isti G[ je „posledwi put upozorio”, a Slovenski poro~evalec je odmah potom objavio, „da }e biti streqan svako, ko bude vr{io pripreme za formirawe bilo kakvih oruànih trupa van partizanskih...”. Svim partizanskim vlastima na oslobo|enoj teritoriji,” izdao je naredbu, „da na mestu ubiju svakoga, ko bi... bilo kako {tetio jedinstvu slovena~ke narodne vojske, koja stoji pod komandom G[-a slovena~kih partizanskih ~eta”.311 Smr}u je, dakle, pretio, ne samo za „zasnivawe” nepartizanskih odreda, nego i za bilo {ta {to bi partizanske vlasti mogle oceniti kao {tetno po partizansko jedinstvo. Pretwe, osim toga, uop{te nisu bile ograni~ene na one koji bi poku{ali da okupe oruàne snage kao pomo} Italijanima ili odbranu od partizana, ve} su se apsolutno odnosile na sve, i sasvim samostalne antiokupatorske snage. Slovena~ku izuzetnu radikalnost primetili su ~ak i strani istraìva~i. L. Kar~mar, na primer, upozorava da se ta politika pojavila u Sloveniji „u svom najogoqenijem obliku.312 Posebno su je potpirivali kulturni radnici OF. U 2. ta~ki svoje „rezolucije” osudili su „svako usitwavawe mo}i i snage, zato svakoga, koji osniva ili vodi posebne grupe ili grupice van OF, smatra}emo izdajnikom”.313 Kulturwaci, koji, kao {to vidimo, nisu ba{ bili ve{ti sa slovena~kim jezikom, pretili su, dakle, smr}u, ~ak i organizatorima nevojni~kih grupa, van OF. Isti je bio i hri{}anin Kocbek, koji je nagla{avao neophodnost da „od samog po~etka onemogu}imo oslobodila~ku diferencijaciju i zasnivawe bilo kakve posebne organizacije na desnici i u centru”. Kao {to }emo jo{ videti, pravo na raspolagawe ìvotom dala mu je „sudbina”.314 U stvarnosti, svako, ko nije slepo duvao u rog parti parti-je i OF, ionako je progla{en izdajnikom.

Slovenski poro~evalec 3, bez broja, 20. maj 1942. Posle tzv. Prve ofanzive, u Srbiji nije bilo ni partizanske vojske, jer se Tito navrat-nanos povukao u Sanxak. Beào je i Mihailovi}, zbog ne{to kasnijeg napada Nemaca, pre svega, sporije. Posle po~etnog skrivawa na Rudniku, po~etkom maja 1942. godine, napustio je tu planinu i oti{ao na jug, u italijansku okupacionu zonu (u Crnu Goru, gde su se u me|uvremenu ~etnici jako umnoìli i u~vrstili). Tito je tada bio ve} u Bosni. 311 Slovenski poro~evalec 3, broj 22, 2. jun 1942. godine. 312 L. Karchmar, Karchmar, Draà... I,, str. 144. 313 Slovenski poro~evalec. poro~evalec. 3, broj 14, 6. april 1942. godine. 314 E. Kocbek, Pred viharjem, str. 111, 115. 310

396

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

U izvo|ewu navedenih uputstava komunisti su bili izuzetno dosledni. Nisu ~ekali da se oruàne nekomunisti~ke grupe pojave na terenu, nego su wihove „osniva~e”, gde god su mogli, streqali pre nego {to ovi uspeli da se postave na noge. To posredno priznaje Kardeq, po kojem je jedinstvo, postignuto u OF, svih politi~kih stranaka, osim dve (!), za godinu i po „paralisalo svaku aktivnost izdajni~kih vrhova biv{e JRZ i JNS, koje su se tek posle velikih italijanskih ofanziva krajem 1942. godine, mogle pojaviti kao otvoreni pomaga~i okupatora”.315 Protivnike su ve}inom ubijali na ulici, sred Qubqane, kako bi im svojim terorom uterali strah u kosti. Tako su vosovci, izme|u ostalog, u pravom talasu likvidacija, jo{ 5. decembra 1941. godine, kraj stare {i{enske crkve, ubili jednog od najagilnijih antikomunisti~kih oficira, kapetana Franceta Emera-Fanou{a, poreklom êha. On je odmah posle raspada Jugoslavije, zajedno s Francom Glava~em iz Katoli~ke akcije, organizovao vojni~ki deo Slovenskega narodnega gibawa /Slovena~kog nacionalnog pokreta/ (po{to je m me e|u oficirima sastavqao ~etni~ku grupu sa sabirnim mestom na Golovcu; nazivali su ga ~etni~kim vojvodom). Ubijali su i levi~are; 11. decembra 1941. godine ubili su socijaldemokratu Vrankara, koji nije hteo da im se pridruì. Krajem maja slede}e godine, u hodniku Uzajamne {tedionice u Miklo{i~evoj, ubili su slu`benika {tedionice Iva Per{uha. Poku{ao je da organizuje Prebujeno Slovenijo /Probu|enu Sloveniju/, kasnije je pristupio Slovenskoj legiji. Istog dana, u Streli{koj ulici, zajedno s pratiocem Viktorom Rojicem, ubili su i profesora dr Lambreta Erliha, idejnog vo|u „Straàra”, ina~e me|unarodno priznatog etnologa. Pobili su i brojne vo|e Slovenske legije i druge. Svi su bili progla{eni izdajnicima, tako|e i finansijer Avgust Praprotnik, koga su ubili u februaru 1942. godine u gostionici Tav~arjev hram, kao i biv{i ban Marko Natla~en, koji je pao 13. oktobra 1942. u svom vlastitom stanu, u sada{woj Ulici talaca (za uzvrat su Italijani ispred Natla~enove ku}e streqali 24 taoca – otuda sada{we ime ulice), pod mecima Franca Stadlera-Pepeta, preru{enog u sve{tenika. On je ubio i Erliha,316 verovatno i Praprotnika. Moralnu izopa~enost inicijatora ovih ubistava pokazuje ~iwenica da su, na primer, Emerovu „justifikaciju”, osim op{tih optu`bi da je agent gestapoa, zasnivali na tvrdwi da je pripremao ubistvo dr Erliha, provalu kod Praprotnika i ubistvo Franca Ca-

E. Kardeq, Put nove..., nove..., str. 10. To proizlazi iz Kardeqevog predloga za wegovo odlikovawe (pismo F. Lesko{eku, od 27. novembra 1942 (I. @ajdela, Zasuta..., str. 90-91). 315 316

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ

397

sara i Cirila @ebota.317 Dvojicu od wih, Erliha i Praprotnika, ubili su odmah, Casara u septembru 1943. godine. Samo je @ebot preìveo rat, jer je u jesen 1943. godine napustio Sloveniju. Ukupno su do januara 1942. u Qubqani ubili oko 20 osoba, po Kardeqevom izve{taju Titu od 23. aprila aprila 1942, od po~etka meseca jo{ oko 40, dnevno i po 6. Prema saop{tewu G[-a SPO Vrhovnom {tabu NOPOJ, od 1. maja 1942. ubili su i generala L. Rupnika i dr L. Hacina, iako napad na wih nije uspeo, bili su samo lak{e raweni.318 U svom izve{taju Titu od 29. marta 1942. godine, Kardeq je naveo da egzekucijski ku cijski aparat u Qubqani raspolaè s oko 50 ~lanova, hvale}i se da „danas taj aparat nesumwivo deluje mnogo boqe od Ovre (Opera (Opera Vigilanca Ripressione Antifascista – italijanska tajna policija), ili nema~kog gestapoa u Qubqani”.319 Osim komunista i biv{ih sokola, kao likvidatori su u~estvovali ~ak i pojedini hri{}anski socijalisti. Prema pri~awu Toneta âmernika, nekada{weg pomo}nika saveznog sekretara za unutra{we poslove, jedan od wih je i danas ugledan ~lan slovena~ke nau~ne zajednice. Kad bi do{la u pitawe li~nost, ~ija bi likvidacija izazvala negodovawe javnog mwewa, ispomagali su se denuncirawem okupatoru. Tako je bilo s komandantom Narodne legije, prof. Antonom Kro{eqom, koga su u avgustu 1942. godine, zajedno s jo{ nekima, Italijani uhapsili i internirali. Jo{ u martu 1942. godine, OF je ve}ini oficira koji su ìveli u Qubqani, prete`no mihailovi}evaca, poslala po{tom mobilizacijske pozive, tako da su Italijani mogli da ih na|u, pohvataju i konfiniraju. U leto 1944, poslali su u nema~ku internaciju ~itav niz qubqanskih nekomunisti~kih li~nosti. U zgradi Bate (sada{wa Nama), 28. juna, gestapovci su iznenadili grupu propagandista koji su do{li na predavawe majora A. Glu{i~a i \oke Vujo{evi}a, komandanata isto~ne, odnosno, od nosno, zapadne Slovenije, ukupno 23 osobe. U septembru su ih odveli u koncentracione logore u Nema~koj, odakle se vratila mawina. Major Glu{i~ je bio uveren da su ih izdali komunisti. Ponovo su odveli u Dahau Dahau i prof. Kro{eqa i jo{ oko 220 drugih „plavogardejaca”. Krajem oktobra, gestapo je uhapsio i nekoliko desetina uglednih mihailovi}evaca, kao i porodicu dr Gosara. Kona~no, u decembru su zatvorili i vode}e sokole s

317 Slovenski poro~evalec 2, broj 25, 9. decembar 1942. Prema podacima Vosa, Emer je pripremao atentat na dr Ale{a Stanovnika, ~lana Vrhovnog plenuma OF (F. Saje, Belogardizem, str. 103). 318 Zbornik...VI Zbornik...VI/2, /2, str. 183. 319 Zbornik... Zbornik... II II/3, /3, str. 426 i 275; prema izve{taju na~elnice Zdenke Kidri~, Vos je u julu 1942. imao 15 aktivista ((Dokumenti Dokumenti qudske... II II,, str. 305)

398

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

komandantom wihove legije Edvardom Antosijevi~em na ~elu. Ve}ina je zavr{ila u Dahauu.320 Od predaje Italije, stvari su se strahovito pogor{ale i jo{ vi{e smawile izglede, kako na samostalan nekomunisti~ki, tako i zajedni~ki oruàni otpor protiv okupatora. Krajem 1943. godine, kad su partizani teheranskim odlukama dobili, kako pomo} u oru`ju, tako i status vojnog saveznika, pre svega, od Engleza, formalno i od Amerikanaca, nada za uspostavqawe takvog otpora protiv okupatora ostala je savim prazna. Dok sam pisao Memorandum, bio sam toga potpuno svestan. Opravdavao sam se izgovorom da ni u kom trenutku ne treba baciti kopqe u trwe. Te{ilo me je samo to {to pri tome bar nisam bio tako beskona~no naivan, kao moj gimnazijski profesor Edvard Kocbek.

P. Bor{tnik, Pozabqena..., str. 65, 95; vi{e o tome Quba Dornik [ubej, Oddelek za za{~ito naroda za Slovenijo, Qubqana 1999, Arhiv Republike Slovenije, str. 87-88, 90, 40-41. 82; Ladislav Bevc, On the ramparts, San Ramon, Cal. 1990, Vlado Bevc, str. 40-41. 320

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

399

PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ: ZAKQU^NI DEO

Po{to Tito sve vreme posle Uìca nikada nije gubio iz vida izvorni ciq – likvidaciju ~etnika, i po{to mu je borba protiv okupatora bila samo sredstvo za postizawe tog ciqa, {to }emo primetiti uzgred, i zavr{ni ~in rata, u celini, posvetio je tom izvornom ciqu. Sve ostale je zapostavio, ~ak i one koje su mu preporu~ivali zapadni saveznici, i uz ~iju pomo} je stekao priznawe. Posle 1941. godine, uprkos neprestanom zalagawu, vi{e nikada nije uspeo da podredi Srbiju, ili bar wen zna~ajniji deo. Posebno na prelazu iz 1943. u 1944. godinu, ~etnici su skoro potpuno ovladali tamo{wom situacijom, pre svega u centralnoj Srbiji. Ne samo u vojni~kom smislu i ne samo u odnosu na partizane. I u odnosu prema okupatorima ostvarili su odnose, kakvi su, bar pribli`no, odgovarali Mihailovi}evom shvatawu otpora. S Nemcima su sara|ivale Nedi}eve straè, kao i formalna civilna vlast, glavna uputstva su stizala od Mihailovi}a i srpsko stanovni{tvo, u visokom procentu rojalisti~ko i pro~etni~ko, uglavnom ih se dràlo. To moèmo zakqu~iti iz odbrane nekada{weg nema~kog konzula u Zagrebu i generalnog konzula u Beogradu, direktora beogradskog Ferkersbiroa, tokom rata glavnog nacisti~kog opunomo}enika za ekonomiju u Jugoslaviji, Franca fon Nojhauzena, u oktobru 1947. godine, pred sudom u Beogradu. Na optu`bu da je za poqoprivredne proizvode odre|ivao niske cene cene i po takvim cenama izvozio ih u Nema~ku, zbog ~ega je stanovi{tvo osta ostal lo bez hleba, priznao je da je zaista bilo tako. Branio se da nije kriv za tak takvo vo stawe. „Ko je onda krivac?” hteo je da zna sudija. Nojhauzen je odgovorio, kao iz topa: „Draà Mihailovi}...”321 Prisutna, od Udbe proverena publipubli-

„Su|ewe...” Politika, 26. oktobar 1947. godine, str. 5. Prema nema~kim izvorima, Nojhauzen je tokom rata radio za komuniste. Geringovo prijateqstvo ga je {titilo, kako u slu~aju kriminalnih radwi (u Sofiji je osu|en na 5 godina zatvora), tako i pred gestapom (koji ga je, zbog gre{aka, 1944. ~ak uhapsio). 321

400

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ka, grohotom se nasmejala, ali Nojhauzena to nije izbacilo iz kol koloseka. oseka. Okrenuo se prema publici i ponovio: „Da, on je pozivao seqake da ìto ne isporu~uju nama, jer je potrebno wegovoj vojsci.” To ne zna~i da u Srbiji nije bilo komunisti~kih narodnih odbora, ili partizanskih odreda, i jedni i drugi su bili nekako u ilegali, ne samo u odnosu prema okupatoru, nego i u odnosu prema ilegalnoj ~etni~koj vlasti. Partizanski odredi su bili slabi, upu{tali su se samo u mawe ~arke i sabotaè. Tito je 28. avgusta 1943. godine G[-u Srbije poslao uputstvo kako da formiraju redovne jedinice NOB, àle}i se da nema nikakvih nikakvih podataka o broju tamo{wih odreda, niti o wihovom brojnom stawu; G[ Srbije je jo{ 10. juna 1944. godine, u isto~nu Srbiju, gde je bilo 12.000 ~etnika, poslao celu Dvadeset tre}u diviziju da ih razbije, osvoji teritoriju i omogu}i stvarawe partizanskih jedinica.322 U vreme desanta na Drvar (maj 1944), Istorijski atlas, u Srbiji severno od Ni{a (s jedinim izuzetkom kod Zaje~ara na krajwem istoku), ne pokazuje nikakvu partizansku aktivnost, ~ak ni prisutnost. Ista situacija je bila i ju`no od Dunava i Save, a sli~no vaì i za Kosovo i Sanxak. Tito je 22. jula 1944. PK-u KPJ za Srbiju poslao uputstva kako da organizuju Antifa{isti~ko ve}e Srbije, organ, koji je drugde drugde postojao jo{ 1943. (i ranije), 28. avgusta naredio je G[-u za Srbiju da od postoje}ih odreda po~nu sastavqati redovne jedinice NOV. Prema slu`benom partizanskom mi{qewu, „~etnici su... posle svojih poraza 1943. godine, jedino u Srbiji predstavqali neku snagu, kao kvislin{ka formacija i kao vojska kontrarevolucionarne buròazije, koja èli uspostavqawe starog ure|ewa u Jugoslaviji. Zato je trebalo preduzeti odlu~ne mere za kona~nu likvidaciju ~etni~kog pokreta, kako bi se stvorile {to povoqnije okolnosti za daqi tok Narodne revolucije” (veliko slovo u izvorniku). Isti izvor ne{to kasnije ponavqa potrebu za partizanskim osvajawem Srbije, ali ga zasniva malo druga~ije: „Tamo je bilo neophodno da se kona~no razbiju udruène nedi}evsko-~etni~ke snage, koje su posledwim naporima poku{avale da se odrè, sluè}i kao podr{ka raznim kombinacijama reakcionarnih krugova na zapadu, u vezi s raspodelom interesnih sfera me|u saveznicima.” To je skoro bukvalan prepis uputstva koje je Tito dao Drugom korpusu 6. decembra 1943. godine.323 Jo{ jasnija u tom smislu bila je direktiva Tre}em korpusu, od 29. aprila slede}e godine: „Nemojte zaboraviti da je danas za ceo narodnooslobodila~ki pokret u Jugoslaviji Srbija od primarnog zna~aja. Pitawe likvi-

322 323

M. Perovi}, Ju`na..., Ju`na..., str. 409. Oslobodila~ki... II II,, str. 187-88, 252-53; J. B. Tito, Vojna Vojna... ... I,, str. 208.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

401

dacije izbegli~ke vlade i priznawe Nacionalnog komiteta zavisi od Srdacije bije, zna~i, od na{ih snaga u Srbiji. Postupajte u skladu s tim.”324 U tu svrhu trebalo se {to boqe povezati s Britancima. Prvog oktobra naredio naredio je komandantu Drugog korpusa Peku Dap~evi}u da primi britansku misiju, „jer bi to koristilo qudima koji znaju samo za misiju kod Draè”.325 Da Peko i ostali ne bi zaboravili da su misije potrebne samo za ukras, izriizri~ito je zabranio wihovo obezbe|ivawe bilo kakvim podacima vojni~ke ili politi~ke prirode326. S druge strane, 11. septembra, naredio je Peku da, za slu~aj iskrcavawa, u Crnu Goru po{aqe Petu crnogorsku brigadu.327

Pote{ko}e s prodrom u Srbiju îni se da Tito pri tome nije uìvao potpunu saglasnost svojih pot~iwenih. „Izgleda da nikako ne shvatate, da je sada najzna~ajnija Srbija i da tamo treba re{iti pitawe ure|ewa Jugoslavije uop{te, londonske vlade vla de i kraqa posebno. Tome treba podrediti sve lokalne interese”, pisao je 4. novembra 1943. godine hrvatskom glavnom {tabu,328 koji je oklevao da mu po{aqe u pomo} [estu li~ku diviziju. Jo{ 21. oktobra ukorio je i Peka Dap~evi}a, kojem je naredio da s Petom kraji{kom divizijom odmah krene u pravcu Gora`da i Rogatice i zauzme Vi{egrad, koji su pre toga osvojili ~etnici: „Ne biste smeli da se sukobqavate s Albancima, ali sve svoje operacije treba da usmerite prema Srbiji. Najva`niji strate{kopoliti~ki zadatak sada{wosti je da se onemogu}i Draà. Iz spoqnopoliti~kih razloga, moramo hitno dejstvovati u tom pravcu. Takvo uputstvo je dao Drugoj proleterskoj brigadi jo{ prvih dana septembra, nakon {to je, po naredbi od 12. avgusta, trebalo da „likvidira ~etni~ku opasnost oko Fo~e i Gora`da”,329 posle mesec dana ponovio ga je u formi „direktive”. Za glavni zadatak, kao komandantu Drugog korpusa, poverio mu je pod broj 1, „potpuni obra~un sa ~etnicima”. Dap~evi} se branio da nije napadao Albance, samo je poku{avao da ih razgovorima neutrali{e.330

Zbornik... II II/12, /12, str. 627. Zbornik... II II/10, /10, str. 336-37. 326 Zbornik... III III/10297, /10297, 367, 370. 327 Zbornik... III III/5, /5, str. 64. 328 Zbornik... II II/11, /11, str. 26. 329 Zbornik... II II/10, /10, str. 188; ta mesta, zajedno s Gora`dom i Dobrim poqem, zaposeli su Zbornik... IV IV/10, /10, str. 400). ~etnici posle odlaska usta{a i Nemaca ((Zbornik... 330 Zbornik... II II/10, /10, str. 397-98. 324 325

402

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nemci su znali za te Titove namere. To je bila posledica upotrebe radio-stanica, koje je i Tito sve vi{e po~eo da koristi za kontakte sa svojim komandantima (Mihailovi} je u tom pogledu bio daleko ispred Tita). Ma kako engleska tehnologija bila moderna, {ifre su, uprkos Pavlu Savi}u, kasnijem predsedniku SANU, koji ih je obezbedio, bile jednostavne, i nema~ki stru~waci su ih s lako}om re{avali. General Renduli}, koji je po dolasku u Jugoslaviju, u skladu s Hitlerovim nare|ewem, datim 6. avgusta u „vu~jem brlogu”,331 uspeo je da okupira obalu i ostrva, kako bi mogao da ih brani od eventualnog iskrcavawa saveznika; smawewem te opasnosti u kasnu jesen i zimu 1943/44, izveo je dve ve}e operacije. Po{to je bio obave{ten da se u Bosni sabralo oko 30.000 partizana, koji nameravaju da se probiju preko Drine u Srbiju, iz Gr~ke je privremeno pozajmio Prvu gorsku diviziju i, u saradwi s policijskim i za{titnim snagama iz Srbije, prelaz je hermeti~ki zatvorio. Dok su poku{avali da pregaze Drinu, kao i u drugim napadima na wih, zadao je partizanima teàk udarac: oko 5.000 mrtvih i rawenih i oko 10.000 zarobqenih boraca. Ostali su jedva uspeli da se probiju kroz skoro zatvoren obru~ nema~kih snaga nazad, u isto~nobosanske planine. Time je Renduli} znatno olak{ao ~etni~ku odbranu Srbije na tom sektoru. Istovremeno je napao partizane u pravcu prema Jajcu. Na Silvestrovo im je oteo Bawa Luku. Povla~ili su se prema jugu. Po~etkom januara morali mo rali su da napuste i Jajce. Pri povla~ewu na jug presrela ih je Prva gorska divizija, koja je prodirala iz Tuzle, i u èstokim borbama razbila. Tito se s preostalim snagama povukao u Drvar.332 Za Titovu nameru znao je i Mihailovi}. Kao da je samo ~ekao na partizanski prodor u Srbiju. U radio-izve{taju broj 907, od 21. novembra 1943. godine, koji je poslao svim komandantima, saop{tava: „Komunisti su sabrali jake snage u Sanxaku, na podru~ju Priboja i Vi{egrada. Partizani èle da prodru u Srbiju. Svima, kako u ovoj, tako i u drugim na{im oblastima, nare|ujem da iskoriste ovu situaciju i uni{te do posledweg, sve komuniste u svim ovim oblastima. Komunisti su se povukli sa drugih terena na kojima su oslabili i to je lepa prilika da se u svim oblastima utvrdimo i da Srbiju, kao i sve druge krajeve, uzmemo pod svoju vlast. Preduzmite sve {to je potrebno, i obavestite me o svim merama i uspesima.”

331 „Iskoristite svu vojnu silu Hrvatske, razbijte Tita, ako treba, iskqu~ite Italijane, okupirajte Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju i branite obalu” obalu”, naredio mu je (L. Renduli}, Gek Gekä ämpft, mpft, ... str. 156). 332 R. Kiszling, Kiszling, Die Kroaten, Kroaten, str. 201.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

403

Po{to su Nemci od 1. februara 1944. godine prestali da sa ~etnicima zakqu~uju dogovore o primirju, ~etnici su ve} imali dosta posla s odbijawem wihovih napada. U odbrani pred partizanskim poku{ajima prodora u Srbiju, shvatali su ih kao napade u le|a. Sredinom februara, Nemci su pokrenuli veliku ofanzivu protiv kapetana Kalabi}a, nazvanu „„TreibTreibjagd” (Hajka). Komandant Gorske garde se, dodu{e, probio iz obru~a, ali je Frü ühling” (Prole}e), pretrpeo velike gubitke. Odmah posle toga, u hajci „„Fr napali su podru~ja ju`no od Dunava, oko Poàrevca, gde su ~etnicima naneli gubitak od oko 200 mrtvih i rawenih. Zapravo, hajke su se re|ale jedna za drugom, ~as ovde, ~as onde. Parizani su ih pakosno posmatrali i ~ekali ~e kali na svoj trenutak. Okru`ni komitet KPJ za Mladenovac saop{tio je, 17. marta 1944. godine, da je situacija kod wih uglavnom nepromewena: „Progoni draìnovaca jo{ uvek traju, napetost u odnosima izme|u okupatora s nedi}evcima i wih, izuzetno je jaka”. Tri dana kasnije, mladenova~ki komitet je izvestio poàreva~ki da Nemci, Bugari i qoti}evski dobrovoqci „uni{tavaju velike ~etni~ke jedinice”. Veselili su se hajci u Poàrevcu, jer su oslabile nema~ki pritisak na partizane.333 Da se ne bi na{ao u opasnim kle{tima, Mihailovi} je izbegavao sukobe s Nemcima. U pismu komandantu centralne i jugoisto~ne Srbije, majoru Radoslavu \uri}u, od 8. maja 1944. godine, naredio je: „Po{to nemamo dovoqno municije municije i qudi, ne moèmo se boriti na dva fronta. U sada{wem trenutku na na{i {i najopasniji neprijateqi su komunisti. Zato vam nare|ujem da zaustavite sve vrste oruànog otpora protiv okupatorovih snaga. Napa{}emo ga propagandom.”334 Ovo nare|ewe, za koje je, zbog \uri}eve izdaje, odmah saznao savezni~ki Kairo, kasnije mu je jako {kodilo. Za najezdu partizanskih snaga u Srbiju, Mihailovi} se pripremio reorganizacijom svojih snaga. Od najboqih jedinica, posebno korpusa, on je ad hoc osnovao pet grupa pokretnih juri{nih korpusa. Krajem aprila 1944. godine, osnovao je Rasinsko-Topli~ku grupu korpusa, kojima je komandovao potpukovnik Keserovi}. Isto~no od Ni{a, izme|u Kwaèvca i Crnog Timoka i Ni{ave, bila je polazna ta~ka velike Ni{ke grupe korpusa. Gorskom Gorskom {tabu 110 pripao je niz ju`nosrpskih, kosovskih i makedonskih jedi dinica, nica, kojima je komandovao major \uri}. U junu je od tih jedinica nastala Ju`nomoravska grupa korpusa. Kasnije je nastala jo{ i Velikomoravska grupa korpusa. Najzna~ajnije je bilo osnivawe êtvrte grupe juri{nih korpusa, ~iji je komandant postao major Radoslav Radoslav Ra~i}. Brojala je oko 10.000 ~etnika.

333 334

Zbornik... I/20, /20, str. 510, 512. A.F.H.Q., The êtniks etniks,, str. 26.

404

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Prodirawe u Srbiju je bilo sporo i promenqive ratne sre}e. Osim sa ~etnicima, partizanske jedinice su morale da se sukobqavaju i s jakim nema~kim, bugarskim, pa i nedi}evsko-qoti}evskim snagama. Zbog opasnosti da }e im onemogu}iti uspe{nu odbranu od Crvene armije koja se pribliàvala, Nemci su preduzeli niz kontraofanziva i pokvarili im mnoge planove. Iz isto~ne Bosne, odakle je trebalo da preko Drine prodre grupa Dvanaestog i Tre}eg korpusa, pre svega Jedanaesta kraji{ka divizija, iznenadni napad protivni~kih snaga blokirao ih je na planini Kowuh, a zauzimawe za uzimawe aerodroma u [ekovi}ima onemogu}ilo je doturawe engleskog oru`ja. Tako je poku{aj propao i pre nego {to je dobro zapo~eo. Kad su zbog zamandaqenih zapadnih vrata, u prole}e 1944. godine, partizani zapo~eli bri`qivo planirani prodor u Srbiju s juga,335 sve im je po{lo nizbrdo. Dve elitne divizije Peka Dap~evi}a, Druga proleterska i Peta udarna kraji{ka, koje su prodrle preko Ruda, Sanxakom prema istoku, zaustavili su u dolini Ibra korpusi (Rasinsko-Topli~ka grupa korpusa) majora Dragutina Keserovi}a i odbacili nazad na zapadnu obalu. Kad su promenili smer i prema severu prodrli do planina Maqen i Povlen, izme|u Zlatibora i Rudnika, ~etni~ki odredi su ih potpuno razbili, tako da su sredinom maja morali da beè prema Zlataru i Limu, nazad u Sanxak, odakle su i do{li. Ovim problemima zao{trile su se nesuglasice izme|u Vrhovnog {taba i vode}ih komunista u Srbiji. Oni su se suprotstavqali prodoru u Srbiju u velikim formacijama. Bili su uvereni da bi prodori bili uspe{niji da se izvode mawim jedinicama, kao {to su brigade i ~ak bataqoni. Tokom leta, partizanske snage su ponovno navalile na Srbiju ogromnim snagama. Od Druge proleterske i Pete udarne divizije, uz dodatu Sedamnaestu diviziju, nastala je u Crnoj Gori „ju`na” Operativna grupa divizija (Drugi korpus). Vodio ju je Dap~evi}. Uprkos nema~koj ofanzivi „Draufg Draufgä änger” /borac do kraja/, koja je imala za ciq da preko âkora na istoku, razbije partizanske snage oko Andrijevice i Berana (izme|u Prokletija i Bjelasice), te snage su uspele da napada~e, u kontranapadu, potisnu nazad. Tito, kome zbog neophodnosti partizanskog prodora u Srbiju, ovo sukobqavawe nije odgovaralo, odmah je poslao glavne snage na severo-

335

Partizani su po~eli da prodiru u Srbiju iz tog pravca jo{ sredinom decembra 1943. godine, kad je Peko Dap~evi} izdao nare|ewe Drugoj proleterskoj diviziji da pregazi grani~nu reku Uvac i prodire u pravcu Ivawice i Ibarske doline. Iz nare|ewa se vidi da zbog jakih protivni~kih snaga u Srbiji, ve} unapred nije verovao u uspeh. Osim toga, divizija je zbog velikih gubitaka u bezuspe{noj odbrani Prijepoqa i Pqevaqa bila jako oslabqena, i Dap~evi} je smenio ceo wen {tab (Zbornik... (Zbornik... I/16, /16, str. 271 i d., 329 i d.).

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

405

zapad, ka Kopaoniku, da pomognu trupama zapadno od Leskovca i Ni{a. Po{to su glavne ~etni~ke snage tada bile na jugu, uspeli su da prodru do Ibra i pregaze ga. Po~etkom avgusta, uz pomo} otpadni~kih bugarskih jedinica, savladale su Kopaonik. Prodrle su ~ak do Aleksandrovca, ju`no od linije Kraqevo-Kru{evac. Me|utim, u kontranapadu, Druga i êtvrta grupa ~etni~kih korpusa, sredinom avgusta, uz pomo} Gorske garde, pod li~nom komandom Mihailovi}a, u jednom od najkrvavijih sukoba, ponovno su osvojile Kopaonik, Kopaonik, zaplenile partizanima mnogo oru`ja i opreme, i ~ak zarobile {esto~lanu englesku misiju, koja je obezbe|ivala avionsko doturawe pomo}i i usmeravala avionske napade na izabrana mesta. U suprotnosti s Drugim korpusom, s ne{to zapadnijeg podru~ja, sve do Fo~e na severu, tako|e pod Dap~evi}evom komandom, prodirao je Prvi proleterski korpus, koji se sastojao od Prve i [este proleterske divizije, kao i Davanaesti udarni vojvo|anski korpus Danila Leki}a, sastavqen od [esnaeste i Trideset {este vojvo|anske divizije, kojima su kasnije dodali i Jedanaestu kraji{ku, kao i Dvadeset osmu slavonsku diviziju. Wihov zadatak je bio da {to brè zauzmu ~etni~ke planine Suvobor, Maqen i Rudnik. Na sli~an na~in, na~in, ni Popovi}eva grupa na jugu Srbije, nije uspela da se probije prema severu. Tome je pomogla i istovremeno izvedena nema~ka ofanziva pod imenom Trumpf /adut/. Kako su ~etnici tada iskori{}avali nema~ke napade, pokazuje Mihailovi}ev radio-izve{taj Gorskom {tabu 110 (~etni~ka komanda ju`ne Srbije) od 11. maja, koji izve{tava o rasporedu nema~kih snaga i wihovoj nameri da krenu u akciju protiv komu komuninista, a potom nare|uje: „Te akcije ne treba ometati, ne treba ih napadati, kako je to bilo nare|eno telegramom...” S dve divizije G[-a Srbije, koje koje je osnovao Popovi} tek sredinom maja, ju`no od Leskovca, prodirao je na sever, zadav{i mnogo udara jo{ nepovezanom ~etni~kom korpusu, pre svega, Ju`nomoravskoj grupi korpusa. Za te uspehe, Dvadeset prvu diviziju proglasili su udarnom. udarnom. Posle toga su dobili zadatak da razbiju Rasinsko-Topli~ku grupu ~etni~kih korpusa. Me|utim, ve} na planini Radan, jo{ na visini Leskovca, izme|u 12. juna i 6. jula razbili su ih korpusi potpukovnika Vladimira Pileti}a, koji su stigli preko Ju`ne Morave iz severozapadne Srbije. Najvi{e je trpela upravo Dvadeset prva divizija, posebno otkad se krajem juna borbama pridruìla êtvrta grupa juri{nih korpusa, pod komandom majora Ra~i}a. Povla~ila se na jug preko reke Toplice. U kontranapadu, sredinom jula, Dvadeset prva i Dvadeset ~etvrta divizija su, dodu{e, uspele da privremeno potisnu êtvrtu grupu juri{nih korpusa na sever, ali ~etni~ki pritisak je bio toliko jak, da je u nastavku obe, zajedno s Dvadeset petom divizijom, odbacio pedesetak kilometara ka jugu, preko reke Jablanice (23. jula). Zbog jakih napada êtvrte grupe ju-

406

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ri{nih i Rasinsko-Topli~ke grupe korpusa, obe divizije su morale da se povuku jo{ dubqe na jug, ka Gwilanu na Kosovu poqu, pa ni to im, zbog otpora protivnika, nije uspelo.336 Tek kad se krajem jula iz borbi povukla ~etni~ka êtvrta juri{na grupa i oti{la na sever, do{lo je do preokreta. O~igledno je da je bila ta~na ocena pukovnika Bejlija, iz maja 1944. godine, da „partizanske snage generalno nemaju dovoqno prednosti ni u broju, ni u uve`banosti, ni u moralu, da bi bile sposobne da slome Mihailovi}ev pokret silom oru`ja, i da nam tako pruè vojnu pomo} u Srbiji”.337

Vilson bi ubijao Hune, a Tito radije ~etnike U toj fazi Titu se, kao poru~en, ponudio mo}an pomo}nik. To su bile posebne Balkanske vazduhoplovne snage ((Balkan Balkan Air Force – BAF), BAF), koje su osnovane 15. juna 1944. godine, na predlog vrhovnog savezni~kog komandanta Sredozemqa (Allied (Allied Force Headquarters, AFHQ, Mediterranean Command, tako|e Theatre Theatre), ), generala M. Vilsona (zbog krupnog stasa zvali su ga Xambo, wegovo konspirativno ime je bilo Pumpkin /bundeva/). Bile su sastavqene od prete`no britanske flote, a sadràvale su i ameri~ke i italijanske jedinice, pa ~ak i po nekoliko gr~kih i jugoslovenskih vazduhoplovazduhoplova. Vilsonov predlog je proizlazio iz odrednica Teheranskog sporazuma. BAF su imale sedi{te u Bariju. U pregovorima u Kazerti, do kojih je, posle Titovog prvobitnog odbacivawa poziva generala Vilsona sredinom jula, do{lo 10. avgusta 1944. godine, dan pre mar{alovog sastanka sa êr~ilom, Vilson je nagovorio Tita za zajedni~ko istupawe, kojim bi Hune (savezni~ki izraz za Nemce), spre~ili da se izvuku s Balkana i tako oja~aju odbranu hitlerovske citadele. Radilo se, pre svega, o oko 300.000 qudi armijske grupe E,, koji su zaposeli Gr~ku i Albaniju, i o delovima grupe F u Makedoniji, Crnoj Gori, kao i ju`noj Srbiji. Nije sasvim jasno ko je dao inicijativu za plan. Mo`da ~ak Tito. Meklin, koji se proglasio wegovim autorom,338 uz pomo} komandanta BAF-a BAF-a,, vicemar{ala Vilijema Eliota, i svog pozadinskog {taba u Bariju, izradio ga je operativno. Kad bi zapo~elo povla~ewe Nemaca, partizani i BAF BAF, bilo svako za sebe, bilo u me|usobnoj saradwi gde god bi to bilo mogu}e, to-

M. Petrovi}, Ju`na..., str. 422-27. „Memorandum on policy towards Yugoslavia”, „Memorandum Yugoslavia”, od 23. maja 1944. godine, PRO HS 5/934. 338 F. Maclean, Maclean, Eastern... str. 369. Po mi{qewu Z. Vu~kovi}a, Meklin je u~estvovao u planirawu prole}nih poku{aja prodora u Srbiju (R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 76 i d.). 336 337

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

407

kom nedequ dana trajawa èstokih napada, razru{ili bi saobra}ajnice, izazvali pometwu me|u Nemcima, pobili ih i zarobili {to je mogu}e vi vi{e. {e. Za uspe{nije vo|ewe napada, svakom partizanskom komandantu dodelili su britanskog oficira, koji je bio u stalnoj radio-vezi s BAF BAF-om. -om. Operacija, ~iji je po~etak predvi|en za 1. septembar, dobila je ime Rat Ratweek week (nedeqa deq a bekstva pacova). Nije iskqu~eno da je Meklin ideju preuzeo od Var{ave, ~ije je stanovni{tvo mesec dana ranije, 1. avgusta, u odre|eno vreme, iznenada mecima zasulo Nemce, gde god je stiglo, i tako oslobodilo grad. Dakako, Tito je plan prihvatio s odu{evqewem i spretno ga iskoristio za napade na ~etnike. Vrhovni {tab je 19. avgusta naredio G[-u Srbije, ~iji je komandant od pre mesec dana bio Ko~a Popovi}, da je u narednom razdobqu „najva`nije razbiti okupatorsko-nedi}evsko-~etni~ku vlast, uspostavqenu po okruzima, op{tinama i selima”, i organizovati vojne jedinice i narodnu vlast, tamo gde je nije bilo. Korpusi Ko~e Popovi}a su na osnovu tog uputstva saop{tili svojim jedinicama da je wihov zadatak „uni{tewe ~etni~ko-nedi}evskih snaga, ru{ewe saobra}ajnica, osloba|awe |a we sela i gradova, mobilizacija stanovni{tva u NOB, ...”339 Kao i na po~etku 1942. godine, Tito je i sada naredio svojim ~etama da izbegavaju sukobe s Nemcima i izbegavaju gradove, jer to, kako se izrazio, nije „rentabilno”. Komandantu Operativne grupe divizija (Peku Dap~evi}u), 28. avgusta, poverio je da je ciq prodora na sever „razbijawe glavnih ~etni~konedi}evskih snaga, brè napredovawe ka [umadiji i Beogradu, osvajawe pouzdanih upori{ta za na{e ~ete, stvarawe mogu}nosti za novu mobilizaciju i obezbe|ivawe vojnih i politi~kih efekata”.340 U naredbi „Operativnoj grupi za ubrzavawe prodora i za likvidaciju ~etnika” (Ko~i Popovi}u), od 5. septembra 1944. godine, bio je, kao {to i sam naslov kaè, sasvim nedvosmislen: „Budite svesni da je temeqni ciq cele ove operacije uni{tavawe ~etnika Draè Mihailovi}a i Nedi}evih snaga, kao i w wiihovog aparata. Ne dopustite da Mihailovi} izvede mobilizaciju (kao {to }emo videti, general ga je objavom mobilizacije 1. septembra preduhitrio – A. B.), i odvede mu{karce sa sobom. Pohapsite vode}e ~etnike po selima, jer se na wima zasniva Mihailovi}eva mo} u narodu.” Ne{to kasnije, 22. septembra, naredio je Dap~evi}u i Popovi}u, „ne upli}ite se u druge borbe, ve} sve svoje snage po{aqite u invaziju Srbije... Prodirite preko praznina pra znina izme|u neprijateqevih snaga”.341

Beogradska... Beogradska... 1964, str. 109, 117. Oslobodila~ki... Oslobodila~ki... II II,, str. 266, 268, 276; J. B. Tito, Vojno djelo I,, str. 273. 341 Vidi i Beogradska Beogradska... ... 1964, str. 75. 339 340

408

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nare|ewe nije ostalo na papiru. „Koriste}i me|uprostore u neprijateqevom borbenom rasporedu, Prvi proleterski korpus je u borbama po~eo da se probija na sever, a Dvanaesti korpus se iz Pivskih planina pokrenuo ka jugozapadu”, kaè upravo citirano delo na istom mestu. Partizanska Dvadeset tre}a divizija je u no}i na 9. septembar, kod Boqevca, opkolila Kombinovani juri{ni korpus i potpuno ga razbila, zarobiv{i 70 ~etnika. Kad 13. septembra jedinice iste divizije, kod Negotina, nisu bile u stawu da zadrè Devedeset deveti lova~ki puk nema~ke Prve gorske divizi divizije, je, koji je, u svom prodoru prema Dunavu, 9. septembra zauzeo Zaje~ar, povukle su se, napale ~etni~ki Kwaèva~ki korpus i razbile ga. Uzgred, jednom su ga ve} razbile, kad su 4. septembra zauzele napu{teni Kwaèvac.342 Drugi takav prazan prostor predstavqala je zapadnomoravska dolina sa \etiwom, gde su se Nemci uglavnom dràli samo po gradovima. Posle nekoliko ~ar ~arki ki s wima, u no}i na 14. septembar, Peta i Dvadeset prva divizija su pored wihovih baza u Poègi i Uìcu neometano ùrile u na napa pade na ~etnike.343 Posleratna publikacija Beogradska operacija (1965), koja prika prikazuje zuje tok borbi za oslobo|ewe Beograda, u delu koji su pisali jugoslovenski pisci (drugi deo su pisali sovjetski), velikim delom se odnosi na borbe protiv ~etnika. Ratovawe protiv ~etnika, ~ak i kad su se sukobqavali s Nemcima, primetili su i stranci. U najavi svog izve{taja od 9. novembra 1944. godine brigadiru Donovanu, ameri~ki obave{tajni oficir kod Mihai hailovi}a, pukovnik Mekdauel (OSS (OSS), ), zabeleìo je: „Imam konkretne dokaze o ponovqenom oklevawu partizana u ozbiqnim napadima na Nemce u povla~ewu... Li~no smo primetili partizane kako napadaju nacionalisti~ke ~ete, dok su se one borile s Nemcima.”344 Titovu taktiku je zamalo prozreo ~ak i autor Ratweeka, Ratweeka, brigadir Meklin. U izve{taju iz februara 1945. godine, koji se odnosi na vreme osloba|awa Beograda, kaè: „Wihov (partizanski (partizanski – A. B.) neuspeh da postignu vi{e od samog ometawa neprijateqa u povla vla-~ewu i zauzimawa poloàja koje je neprijateq napustio, u celoj dràvi je pokazao da su partizanske metode i oprema nedorasli za specifi~an zadatak, koji se sastoji u spre~avawu neprijateqa da izvede obimnije po-

342 Oslobodila~ki..., str. 2888. 291-92; S. Bosiq~i}, Isto~na..., str. 246. [ta pribli`pribli`no zna~i razbiti korpus, vidimo iz saop{tewa da su, u periodu od sredine maja do sredine juna, partizanske snage razbile ~etnike Kwaèva~kog korpusa, zaredom, 23, 25. i 27. maja, zatim su odmah potom, s istim korpusom imale „te{ke borbe”, posle su ga ponovno razbile 4. juna, pa jo{ jednom 13. juna (M. Perovi}, Ju`na..., str. 382-83). 343 Oslobodila~ki... II II,, str. 286. 344 „„The The Mc Dowell Report”, Report”, str. 378-79.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

409

krete.”345 Nije mu bilo dato da se dokopa dokopa spoznawa da je ustanovqena nesposobnost posledica partizanskog usmerewa na kona~no uni{tavawe ~etnika. ~etnika. Ne moè se istovremeno boriti s dva neprijateqa. Tita, koji je to znao, sredinom septembra 1944. godine qutilo je, pre svega, {to saveznici, zbog nema~ke hajke za \uri}em (od 20. maja 1944. bio je partizanski komandant) i posledi~nog nema~kog oduzimawa ve} zauzetih gradova wegovim borcima, dobijaju „utisak, da su na{i ratni ratni podvizi nesolidni”.346 Izgleda da je i sam Meklin udario po ~etnicima, umesto po Hunima. Operacija Ratweek trebalo je da zapo~ne 1. septembra; mo`da nekoliko dana kasnije. U to vreme Nemci se jo{ uop{te nisu povla~ili. Kad su avionske izvidnice dojavile o jakim koncentracijama oklopnih i ostalih vozila u Leskovcu, pored kojih partizani nisu mogli masovno, bez opasnosti, da pro|u na sever, na kraqev ro|endan, 6. septembra, pedeset lete}ih tvr|ava potpuno ga je razru{ilo i spalilo.347 Ciq je bio da se pomogne „partizanskim operacijama protiv èleznice”.348 Tek je ova akcija obez obezbebedila uslove za prodor Ko~e Popovi}a na sever. Uprkos tome, wegova Dvadeset ~etvrta divizija ni 11. septembra nije uspela da zauzme sru{eni grad. Po{to su nema~ki gubici bili minimalni, Vermaht se ponovno u~vrstio u gradu. Tako je Meklin svojim predlozima za bombardovawa BAF BAF--a prodor Nemaca na sever zaustavqao samo re~ima, dok je Vilson bio ube|en da s partizanima efikasno zatvara „severozapadni prelaz” (preko Sanxaka). Tek mesec dana kasnije, kad tamo vi{e nisu ni imali {ta da traè, êtrdeset êtrdeset sedma divizija je isterala Nemce iz Leskovca. Hitler (OKW (OKW)) je zaista izdao odobrewe za „popu{tawe” (Auflok (Auflokkekerung) okupacije Gr~ke i za pripremawe povla~ewa grupe armija E up rung upra ravo vo 1.

345

D. Biber, „Nova Jugoslavija...”, 2. nastavak. J. B. Tito, Vojna..., I,, str. 286. 347 Britansko vazduhoplovstvo je jo{ pre osnivawa BAF BAF-a, -a, po uputstvima partizansko-britanskih oficira, bombardovalo brojne srpske gradove. To su bila bombardovawa za zastra{ivawe. Beograd, na primer, napali su trinaest puta. Nemci su, po pravilu, imali neznatne gubitke, a stanovni{tvo uàsne. Samo na pravoslavni Veliki petak, 16. aprila 1944. godine, u podne, u Beogradu je me|u stanovni{tvom bilo preko hiqadu mrtvih i hiqadu i po rawenih. Sli~na sudbina je zadesila Podgoricu; pri petomajskom bombardovawu bilo je oko 2.000 `rtava. Tamo je ubijen i komandant crnogorskih ~etnika, \or|ije La{i}. Bombardovawem su hteli da pove}aju priliv gradske omladine me|u partizane. Kardeqeva taktika regrutovawa postigla je novi tehnolo{ki nivo. Me|utim, kad se time posluìo G[ Slovenije, Kardeq ga je kritikovao (Zbornik... (Zbornik... II II/13, /13, str. 579). 348 F. Maclean, Maclean, Eastern... Eastern...,, str. 378 i d. Kasnije }emo videti da su krajem 1943. godine Britanci zahtevali od Mihailovi}a da poru{i dva velika mosta, i to ne samo bez vazdu{ne podr{ke, nego i bez potrebne pomo}i u municiji. 346

410

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

septembra, ali ne i za samo povla~ewe. U okviru „popu{tawa” trebalo je najpre s ostrva na kopno prevesti qudstvo i opremu. Zbog nedostatka brodova do va i aviona, i, pre svega, zbog engleske blokade iz vazduha i s mora, mora, na ostrvima, prete`no na Kritu, Rodosu i Lerosu ostala je jedna tre}ina, oko 20.000 vojnika, kao i sva oprema. Uglavnom su na wima izdràli do kraja rata, kad su se predali Britancima. Su{tina „povla~ewa” je bila u tome da grupa E u me|uvremenu organizuje otpor prodoru Rusa, sve do Gvozdenih vrata na severu i, bez ve}eg otpora partizana koji su hvatali ~et ~etnike, nike, ojaoja~a odbranu hitlerovske citadele. U okviru toga, zbog opasnosti koju je iza iza-zvao prelazak Rumunije na sovjetsku stranu, stigao je u pomo}, na pro prostor stor izme|u Dunava i Karpata, ve}i deo Druge tenkovske armije, koja je pod komandom generala Maksimilijana de Angelisa zauzimala Albaniju i Hrvat Hrvat-sku; weni delovi su se nalazi i na drugim mestima po dràvi. U Banat je stigla êtvrta SS-oklopna policijska divizija iz severne Gr~ke i Deve Devede de-set druga motorizovana brigada iz Dalmacije, koju je dodat dodatno no oja~ao Prvi brandenbur{ki puk. Ve}i deo ~eta iz Gr~ke je za odbranu od sovjetskog proprodora stizao u isto~nu Srbiju. Iz Atike su stigle Jedanaesta edanaesta vazduhoplovna divizija i Sto sedamnaesta lova~ka divizija na podru~je Vrawa; u okookolicu Ni{a stigle su Prva gorska divizija s dva pu puka ka Brandenburg iz San San-xaka i Crne Gore i Sedma SS-divizija Princ Eugen iz Vi{egrada. Gorska divizija je trebalo da pomogne ratnoj grupi Fi{er, sastav sastavqe qenoj od lokalnih snaga. Krajem septembra, vrhovni komandant za jugoistok, feldmar{al Fon Vajhs, od borbene grupe Fi{er, Prve gorske divizije, oba brandenbur bur-{ka puka i ne{to novih snaga koje su stigle s juga, sastavio je armijsku armijsku grupu Felber, nazvanu po generalu Hansu Felberu, prethodnom komandantu Srbije, a tada vojnom komandantu za ju jugoistok. goistok. Ta grupa „treba da brani Srbiju do dolaska grupe armija E iz Gr~ke”.349 Pokre Pokreti ti su, dakle, u nekim slu~ajevima bili izvedeni u pravcu suprotnom od pravca povla~ewa. Sve te snage u velikoj meri su oteàle, ako ne i onemogu}ile, onemogu}ile, napredovawe PoPopovi}evih divizija u isto~nu Sr Srbi biju. ju. Svakako, u vreme wihovih pokreta, a to je bio ceo septembar, do samog kraja, nije bilo bilo nikakvog beàwa grupe armija E.. Ti pokreti dovode u pitawe tvrdwu da su, po~etkom septembra, snage Dvadeset druge i Dvadeset ~etvrte divizije, u duìni od 70 kilometara, osvojile dolinu Ju`ne Morave sve do Grdeli~ke klisure, niè Leskovca prema jugu, zbog ~ega je bila zatvorena za povla~ewe na sever kako pruga, tako i drum. Sva sre}a, kaè isti izvor, {to je nema~ki saobra}aj na toj „relaciji bio ozbiqno paralisan”.350 349 350

Oslobodila~ki... Oslobodila~ki... II II,, str. 296. M. Perovi}, Ju`na..., str. 431-32.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

411

U pravu su, zna~i, bra}a Kneèvi}, prema kojima je do povla~ewa do{lo tek posle naredbe feldmar{ala Fon Vajhsa, 10. oktobra. Prema nema~kim izvorima, Hitler je izdao takvo nare|ewe za Gr~ku, ju`nu Albaniju i ju`nu Makedoniju 3. oktobra.351 Na osnovu toga pravilno zakqu~uju da Ratweek uop{te nije mogao da ometa Nemce i da se fakti~ki radilo „o partizansko-britanskoj ofanzivi protiv Srbije”.352 Do povla~ewa je do{lo do{lo kasnije, tada je pobegla ve}ina nema~kih ~eta koje su jo{ u prvoj polovini oktobra zadràvale prodor udruènih sovjetskih, bugarskih i partizanskih divizija u Ni{ i daqe na zapad. Tada{wu partizansku strategiju dobro pokazuje konstatacija da, „nakon {to su nema~ke snage pokazale nameru da se iz Ni{a probiju ka Kosovu poqu i daqe, zajedno sa snagama grupe armija E dolinom Ibra, vi{e nije bilo potrebe da Druga proleterska zatvara smer prema Stala}u...”353 îwenica je da se glavnina nema~ke E grupe povla~ila dolinom Ibra, preko Sanxaka i ju`ne Srbije sredinom oktobra i da je po jugoslovenskim podacima posledwi nema~ki vojnik napustio pu stio kontinentalnu Gr~ku 2. novembra.354 Po sovjetskim podacima, to se dogodilo ~ak kasnije. Prvog novembra „gitlerovci” su napustili Solun, a jugoslovensku granicu posledwe nema~ke snage pre{le su 10. i 11. novemnovembra. Vilson potvr|uje da, osim u zarobqeni{tvu ili pod zemqom, 12. novembra na gr~koj zemqi vi{e nije bilo ni jednog jedinog Nemca. Bilo kako bilo, Meklin, koji se posle rata hvalio da je zbog „beskona~no velike sre}e” wegovo tempirawe Ratweeka bilo „perfektno”, u preteranoj samodopadnosti zbunio se za mesec i po dana. Da je nema~ko povla~ewe zaista zapo~elo odmah posle 1. septembra, zakqu~io je iz okolnosti da su na susednom breùqku, u blizini kojeg se tada nalazio, beloruski vojnici u nema~koj slu`bi bacili u vazduh veliko skladi{te municije(!)355 Sva sre}a da nije oslu{kivao parewe pacova u susednom sviwcu. Me|utim, ako je Ratweek zaista spre~avao odlazak Nemaca, i daqe stoji da je predstavqao samo deo partizansko-britanske ofanzive za likvidaciju ~etnika u Srbiji. Za Engleze, bar objektivno. Kad se êr~il krajem avgusta poàlio Entoniju Idnu da zaustavqawem pomo}i moè da natera Tita da se ne bori protiv politi~kih protivnika, uvi|aju}i potrebu da ga spre~i da se bori protiv Srba, „~ak i ako su Srbi Mihailovi}evi”, sumwao je da se to Kriegstagebuch, IV IV/1, /1, str. 820; W. Warlimont, Warlimont, Inside Inside..., ..., str. 471. R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 356, 369. 353 Oslobodila~ki... II II,, str. 309. 354 Oslobodila~ki... II II,, str. 310, 358-59, 372, 375. 355 F. Maclean, Maclean, Eastern Eastern..., ..., str. 376. 351 352

412

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ve} doga|a.356 Iz pisma Vilsonu od 23. avgusta, u kojem je jadikovao da se Tito jo{ od drvarskog desanta vi{e ne bori protiv Nemaca, ve} svoje snage iscrpquje u gra|anskom ratu, sa ciqem da odstrani svog glavnog idejnopoliti~kog protivnika,357 vidi se da to nisu bile samo sumwe. Me|utim, ostao je na re~ima i dopustio Titu da upravo tada, wegovim oru`jem, ubija ~etni~ke Srbe. âk ni Meklin, prisutan na boji{tu, koji je sa svim oficirima za vezu, po celoj Srbiji, aktivirao Ratweek, ponose}i se beàwem Nemaca sa wihovog tonu}eg broda nazvanog Srbija, dok se armijska grupa E jo{ uvek sun~ala na obalama nekada{we Megare, Korinta i Mesenije, pa i po ostrvima, verovatno nije bio svestan da je obi~an Titov „agent „agent involontaire” u kontra~etni~koj ofanzivi, ~iji je jedini ciq bio da, uz pomo} crvenoarmejaca, u~ine Srbiju komunisti~kom. Po mi{qewu Amerikanaca, ne samo objektivno, nego i subjektivno. Na~elnik odeqewa za Evropu u Stejt Departmentu, Friman Metjuz, u svom izve{taju od 18. avgusta, kaè: kaè: „Nema nikakve sumwe da je plan za invaziju Srbije Titov. O wemu se dogovarao s britanskom misijom u Jugoslaviji.”358 âk je i britanski oficir za vezu, Majkl Liz, znao da je „Ratweek „Ratweek za Tita jesewa ofanziva, kojom }e Srbiju osloboditi od Mihailovi}a...”.359 Zato ne iznena|uje {to je T Tito, ito, uprkos wihovom u~estvovawu u kontra~etni~koj operaciji, 23. septembra zabranio savezni~kim oficirima za vezu svako udaqavawe iz uìh podru~ja {tabova korpusa. Aleksander Kirk, koji je u me|uvremenu zauzeo Marfijevo mesto ameri~kog poslanika pri komandi Sredozemqa, a istovremeno je bio i ambasador pri italijanskoj vladi u Rimu, izvestio je Stejt Department da mere, prema op{tem uverewu u Kazerti, imaju za ciq da spre~e Amerikance i Britance da budu svedoci gra|anskog rata.360 Vrhovni komandant sredozemnih snaga general Vilson, dakle, nije imao sre}e. Partizani su svojim prodirawem u Srbiju uz pomo} wegovih oficira, dodu{e, prekinuli niz èlezni~kih veza u Srbiji, ali iskqu~ivo sa ciqem da se spre~i ja~awe nema~kih snaga u severnoj i isto~noj Srbiji. To bi {tetilo, u prvom redu, wihovim vlastitim interesima, jer su umesto britanske, sve vi{e ra~unali na crvenoarmejsku podr{ku u borbama bor bama protiv ~etnika. Sovjetski prodor na Balkan, koji je, krajem avgusta, prelaskom od Hitlera antifa{isti~koj koaliciji, omogu}io rumun-

A. Eden, Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 463, 469; W. Churchill, Churchill, The Second... Second...VI VI,, str. 83. PRO WO 202/412, po \ureti}, Saveznici... II II,, str. 169. 358 FRUS... IV, IV, Europe Europe,, str. 1398. 359 M. Liz, Liz, The Rape..., Rape..., str. 297. 360 FRUS IV, IV, str. 1412. 356 357

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

413

ski kraq Mihael, bio je glavni razlog zbog koga je otpalo povla~ewe Nemaca preko Beograda. U tome Ratweek nije imao {ta da radi. Posledica ùrbe na srpski severoistok videla se u tome {to je iza partizanskih snaga, koje su sve vi{e prodirale u Srbiju, kako bi pre dolaska Sovjeta istisnule iz we ~etnike i oja~ale svoje oblasne odrede, umesto da zarobqavaj zarobqavaju i razoruàvaju velike grupe Nemaca, nastao u septembru ogroman poluprazan prostor u Crnoj Gori, Makedoniji, ju`noj Srbiji, pre svega na Metohiji, Kosovu i u Sanxaku, a neko vreme ~ak i u pore~ju Zapadne Morave. Lokalni partizanski odredi nisu bili dovoqno jaki da ozbiqnije spre~avaju Nemce u wihovim planovima. Vrhovni {tab je posle prodora Sovjeta do Morave, koji je Nemcima presekao put povla~ewa preko Beograda, poru~io da svim mogu}im snagama ru{i komunikacije na tom putu, iako je taj zadatak bio, u prvom redu, pre prepupu{ten stanovni{tvu, dok se Trideset sedma udarna divizija, osnovana tek krajem februara, bavila „uspostavqawem narodne vlasti i mobilizacijom stanovni{tva”. âk i partizanski izvori kaù da su na glavnom putu povla~ewa Kosovska Mitrovica – Ra{ka – Novi Pazar – Sjenica, Nemci bili bi li „mawe spre~avani”. Me|utim, od Prijepoqa, daqe uz Lim, na sever, partizani su povla~ewe samo ometali. Tako je bilo i po ju`nom, zaobilaznom putu, preko Pqevaqa, âjni~a i Gora`da, kojim su se do posledwe tre}ine novembra, kad su Pqevqa zauzeli partizani, povla~ile samo mawe snage.361 Tako su se tim prostorom, do kraja leta, relativno bezbedno, iako ne tako komotno kako bi to bilo preko severne Srbije, nema~ke snage povla~ile na na severozapad.362 Iz glavnih mesta i saobra}ajnica u Sanxaku, komunisti su, osim svog aparata, iselili sve stanovni{tvo.363 Zanimqivo je i otkri}e V. Hagena da su Nemci pregovarali s Titom o neometanom povla~ewu s Balkana i da je pri tome zna~ajnu ulogu odigrao in`. Karl Ot, na~elnik Todt Todt-a -a u Hrvatskoj, koji je s Titom, generalno, bio u dobrim odnosima.364 Po{to je Tito èleo da Srbiju dobije ~vrsto u svoje ruke, a povla~ewe Nemaca preko Sanxaka bio bi najjeftiniji na~in da se otarasi jednog od neprijateqa, moglo bi se Hagenu ~ak i poverovati. Dolaskom Sovjeta, nastali koridor trebalo je za{tititi sa desnog boka. Celom wegovom visinom ugroàvale su ga tri bugarske armije koje su prodirale iz Bugarske, tada jo{ pod Tolbuhinovom komandom. Me|utim, ne-

M. ]ukovi}, Sanxak, str. 505, 532-35, 540. P. Pospelov, Istorija... IV IV,, str. 430. 363 M. ]ukovi}, Sanxak, str. 520. 364 W. Hagen, Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 263, nap. 361 362

414

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ma~ke trupe su ih zaustavile blokirawem glavnih saobra}ajnica. Sasvim na jugu, makedonski partizani nisu bili dovoqno jaki, ne samo da ozbiqnije spre~e povla~ewe grupe E,, nego su morali bespomo}no posmatrati kako se ka Srbiji kre}u jake nema~ke snage, koje }e tamo oja~ati odbranu od Sovjeta. U Makedoniji, koja je kao pripojeni deo bugarske teritorije bila okupirana sve od 1941. godine, nema~ke snage su razoruàle velike delove bugarske Pete armije, koji se nisu dovoqno brzo povukli ku}i. U tome su im pomagali Albanci iz SS-divizije Skenderbeg, koja se, dodu{e, jako brzo osipala, pa i dobro naoruàne balisti~ke snage, posebno jake u \akovici, Pe}i i Prizrenu, koje je podràvala Prizrenska liga. Ni u tim trenucima rata nisu digli ruke od Velike Albanije. Drugi delovi Pete armije ostali su u ju`noj Srbiji i Makedoniji, pomaù}i partizanima da pove}aju svoju teritoriju i ubrzaju prodor na sever. Tako je armijska grupa E uspela da se kroz Makedoniju povu~e veoma organizovano. Tek kasnije, do druge polovine novembra, u me|uvremenu obnovqena i pocrvenela, Peta bugarska armija prodrla je u ju`nu Srbiju i Makedoniju, sve do albanske i gr~ke granice. Iz suprotnog pravca, najsevernijoj, Drugoj armiji, u susret su prodirale dve, tada jo{ „prijateqske” albanske (Peta i [esta) divizije. Sli~no je bilo i na Kosovu poqu, gde su partizanske snage isto tako poku{avale da spre~e nema~ke pokrete, ali bez ve}ih uspeha. Drumom iz Skadra, uz koji, osim izuzetaka, partizana uop{te nije ni bilo, na Kosovo su, skoro sasvim neometano, stigli veliki odredi Vermahta. Prelaz preko wega, uz pomo} bugarskih armija, zatvorili su partizani tek posle 17. novembra, kad su im Nemci ve} pokazali le|a.365 Na prelazu Prepolac, na putu iz Ni{a, nema~ka grupa [olc je vi{e od tri nedeqe zadràvala bugarsku tenkovsku grupu da ne upadne u Kosovsku Mitrovicu, pri ~emu su je albanski domobrani spre~avali da je obi|e. Tek 6. novembra Bugari su mogli da se s prelaza spuste u dolinu, dok su Nemci spretno povukli svoju odbranu na podno`ja obli`weg Kopaonika. Sli~no je bilo i u centralnoj Srbiji. Tamo je, zbog prejake usmerenosti ka Beogradu, ozbiqnija odbrana postala neophodna tek posle progona Nemaca iz Ni{a prema zapadu. To se dogodilo posle 14. oktobra, kad su uz pomo} bugarskih tenkova i uz sovjetsku podr{ku, Dvadeset ~etvrta divizija, sa severa, Dvadeset druga, s juga, i [esta bugarska, s istoka, zauzele grad. Nemce, koji su uglavnom pobegli sa svom te{kom opremom, nekoliko kilometara zapadno od Ni{a, napale su Dvadeset ~etvrta i êtrdeset sedma divizija i potpuno ih razbile, pobile i zarobile na stotine vojnika, sa

365

Oslobodila~ki... II II,, str. 381-83, 372, 380.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

415

svom opremom. Potom su Sovjeti, na skoro 150 kilometara {irokom frontu, do 21. oktobra prisilili Felberovu armijsku grupu na povla~ewe skoro do Kragujevca, koji je branio general Fi{er, a posle napu{tawa grada (Nemci su uspeli da sa sobom odvezu velike koli~ine vojnog materijala, pre svega goriva, od Kraqeva na zapad, po obnovqenoj uskotra~noj èleznici ~ak do Vi{egrada), 22. oktobra, sve do Kraqeva. Po{to je Kraqevo bila velika drumska i èlezni~ka raskrsnica, wegovim zauzimawem Nemcima bi bilo onemogu}eno povla~ewe preko zapadne Srbije. Krajwim naporima, grupa Fi{er je, uz pomo}, za nu`du obnovqene, razbijene borbene grupe generala Milera i Trideset ~etvrtog armijskog korpusa, uspela to da spre~i i tako zaustavi prodirawe dva sovjetska artiqerijska korpusa na zapad. U isto vreme, morala je zaustaviti poku{aje opkoqavawa sa severa, posebno jakog kraj â~ka, gde su partizani ~ak probili nema~ke odbrambene poloàje. Sovjeti nisu imali dovoqno strpqewa, ili je mo`da nevoqa na ma|arskom frontu bila gora, pa su tamo poslali ceo [ezdeset ~etvrti korpus. Tako je na moravskom frontu ostao samo [ezdeset osmi korpus. Te sovjetske snage nadomestili su partizani iz Beograda, naro~ito prete`no usta{ka Jugoslovenska legija, koja je stigla iz Sovjetskog saveza. Me|utim, ni te snage, posebno kad je ubrzo [ezdeset osmi korpus oti{ao na Sremski front, nisu mogle spre~iti ustaqewe fronta. Tek krajem novembra, partizani su, oslawawem na Zapadnu Moravu, mogli da se probiju ka Bosni, za Nemcima u povla~ewu. Do Drine su stigli posle odlaska posledwih za{titnica grupe armija E.. Tamo su ih zaustavili nema~ki Jedanaesti i êtrnaesti ê trnaesti korpus Druge tenkovske armije. Bila je sredina decembra. Sovjeti su nema~ko povla~ewe ometali i iz vazduha. Jo{ u drugoj polovini septembra, sovjetska Sedamnaesta vazduhoplovna armija, koja je bila u sastavu Tre}eg ukrajinskog fronta, s aerodroma u Sofiji, Vidinu i drugih, napadala je saobra}ajnice i transporte duboko na jug i zapad, sve do Skopqa i Kraqeva. Napadi nisu bili masovni i nema~ko povla~ewe nisu zaustavili. za ustavili.366 Osim toga, izostala je koordinacija s napadima BAF BAF-a. -a. Staqin je izbegavao britanske predloge da se Vilsonovi vazduhoplovni napadi u Jugoslaviji i Ma|arskoj usklade sa sovjetskim prodirawem.367 Sovjeti su odbacili odbacili i molbu saveznika da u Tre}em ukrajinskom frontu imaju svoje oficire za vezu, iako je komandant Sredozemqa u tu svrhu poslao u Moskvu na~elnika svog {taba, generala Gemela, i Tolbuhin se u na~elu s predlogom sloìo. Tako se dogodilo da su vazduhoplovi BAF-a gre{kom bom-

366 367

Beogradska..., 1965, str. 89-90. PRO PREM 3/79/3, Sargent 7. 10. 1944, E. Barker, Barker, British Policy..., Policy..., str. 121.

416

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bardovali sovjetske ~ete i ubili komandanta korpusa. Po nema~kom mi{qewu, sovjetski i savezni~ki avionski napadi bili su me|usobno uskla|eni, uprkos tome, nisu onemogu}ili povla~ewe grupe E.. Smatrali su gre{kom {to neprijateq napade nije usredsredio na prelaze preko Drine.368 Tako je wihovo povla~ewe neprijateq samo ometao i izazivao mawe `rtve. Kad su 25. novembra lete}e tvr|ave ipak napale Vi{egrad, po lo{em vremenu nisu po~inile nikakvu {tetu na vojno zna~ajnim objektima. Nemci su se najpre najpre nadali da }e se povla~iti s Balkana preko mostova na Savi, kod Obrenovca, [apca i Sremske Mitrovice. S jednim jedinim upotrebqivim mostom, Beograd je bio „usko grlo”; po nema~kim procenama, bili bi potrebni meseci da svi pre|u na sigurno. Dok je bilo mogu}e povla~ewe preko zapadne Srbije, nema~ke ~ete su kr~ile put i preko mosta na Drini kod Zvornika, koji su sredinom decembra razminirale, pa daqe do Br~kog. Sve vreme, posebno posle zauzimawa Poège i Uìca sredinom novembra, povla~ile su se preko Sanxaka i direktno prema Vi{egradu, potom preko Vi{egrada do Sarajeva (kuda je 15. novembra iz Mitrovice Mitrovice svoj {tab preneo general Ler), otuda na sever do Broda (kuda je svoj {tab preneo feldmar{al Fon Vajhs) i u Slavoniju, ili ~ak preko severozapadnije Bawa Luke, prema Savi. âk je Dvadeset prvi gorski korpus uspeo da se iz Albanije, kuda ga je krajem 1943. godine poslao general Renduli} u odbranu od savezni~kog iskrcavawa, preko Skadra i dolinom Mora~e, preko Kola{ina i Prijepoqa, probije do Vi{egrada. Poku{aji Tristo {ezdeset devete legionarske divizije divizije da se povu~e od Dubrovnika preko Mostara, koji je jo{ bio u nema~kim rukama, izjalovili su se s velikim gubicima qudstva i skoro celokupne artiqerije. Nema~ka Sto osamdeset prva pe{adijska divizija, koja je htela da se povu~e preko Trebiwa, na{la ga je u partizanskim rukama, a, osim toga, naletela je i na motorizovanu englesku artiqerijsku jedinicu. SS-divizija Skenderbeg iz okoline Pe}i, koja je isprva nameravala da pre|e preko âkora i daqe istim putem, kad su joj albanski i kosovski partizani zatvorili prelaz, uspela je da u posledwem trenutku pobegne do Vi{egrada, preko Kosova i Sanxaka. Preko Drine su pre{le brojne ~ete po masivnom, lu~nom, deset koraka {irokom i na dvanaest stubova sazidanom, kamenitom drumskom mostu u Vi{egradu. Nisu mu na{kodile brojne borbe, nema~ki inèwerci su ga do 22. novembra osposobili za saobra}aj. Zbog poru{enih mostova preko Rzava, koji uti~e u Drinu na severnoj ivici Vi{egrada – wih su ~etnici digli u vazduh jo{ u jesen 1943. godine – za transport preko Uìca morali su da

368

E. Schmidt-Richberg, Schmidt-Richberg, Der Endkampf..., Endkampf..., str. 76.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

417

koriste stari turski drum. Uprkos velikoj krivini Rzava, drum se tvrdoglavo drào wegove desne obale. Wime je ova, „Na Drini }uprija”, s vi{egradskom kasabom, jo{ jednom postala organska celina s drumom, kojim je jo{ 1914. godine beàla austrijska vojska iz dometa srpskih topova. Ne{to ju`niji, èlezni~ki Limski most na Drini (èlezni~ari su ga zvali Most na Drini), malo ispod utoka Lima u wu, koji su godinu dana ranije poru{ili ~etnici, sada su digli u vazduh partizani i nije bio za upotrebu. Tako je mesec dana, no}u i dawu, preko }uprije beàlo neprekinuto mno{tvo qudi, kowa i vozila, ùre}i preko Romanije u bezbedno Sarajevo i druga mesta na severozapadu. Za zahvalnost velikom veziru, Mehmed-pa{i Sokolovi}u, koji im je omogu}io taj prelaz, ni Skenderbeg nije imao vremena. Osim toga, wegovo albansko qudstvo se ve} jako osulo. Tek u decembru, Nemci su, severno od Vi{egrada, preko Drine sagradili pomo}ne prelaze, posebno za transport materijala, koji, zbog razorenog Limskog mosta, èleznicom vi{e nije bio mogu}. Nemci su napustili odbrambene poloàje na Drini tek krajem jaunara 1945. godine. Tako se dogodilo da su put na severozapad, umesto da ga partizani, a kasnije i Sovjeti, zatvore Nemcima, zapravo Nemci zatvorili Sovjetima i kasnije partizanima. Ne samo u Srbiji i ne samo u jugoslovenskom delu Barawe. Nema~ke snage su, beè}i iz Jugoslavije u ju`nu Ma|arsku, zapadno od Dunava, stigle na vreme da Sovjetima spre~e prodor na zapad. U saradwi sa snagama kod Balatona, izvr{ile su jaku kontrasovjetsku ofanzivu. Upravo na osnovu toga, vojni stru~waci u OKW su smatrali da je preseqewe nema~kih snaga s neprijateqskog juga, koje su izveli feldmar{al Vajhs i general Ler, „izuzetno postignu}e”.369 Wihove kolege s terena su se ~udile, kako to da se Englezi nisu iskrcali u Albaniji i sami spre~ili nema~ke pokrete i bekstvo na sever.370 Tada su se neki me|u wima nadali da }e se, u takvom slu~aju, Englezi od neprijateqa pretvoriti u saveznika. Nisu poznavali êr~ila. Vilsonu je, najzad, samo promaklo da je Tito i wega povukao za nos.371 Titova opsednutost ~etnicima postala je sudbonosna za oslobo|ewe zapadnih predela dràve. Umesto da uz ger{lu ìvotare u logorima za ratne zarobqenike, ili u~estvuju u obnovi zemqe koju su poru{ili, Nemci, koji su pobegli iz Gr~ke, Makedonije i Srbije, posle prodora Sovjeta u Srbiju, u~vrstili su u pravcu sever – jug, pribli`no linijom Dunava i

W. Warlimont, Warlimont, Inside Inside..., ..., str. 502. E. Schmidt-Richberg, Schmidt-Richberg, Der Endkampf..., Endkampf..., str. 77. 371 M. Wilson, Wilson, Eight Years..., Years...,str. str. 238-40. 369 370

418

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Drine, sve od Ma|arske do Hercegovine, jaku odbrambenu liniju, koju su, po Hitlerovom nalogu, ogor~eno branili. Jugoslovenska vojska ni s novom armijskom organizacijom i ogromnim brojem vojnika, nije bila sposobna da se pomeri ka zapadu sve do aprila 1945. godine, kad su kona~no probijeni nema~ki frontovi oko posledwih hitlerovskih {anaca u Bavarskoj i ê{koj. Tako je Vermaht, uz Titovu pomo}, uspeo da do kraja Drugog svetskog rata pod svojom ~izmom drì najizloènija podru~ja na istoku i jugu, upravo na teritoriji Jugoslavije.

Prodor partizanskih korpusa u Srbiju Pre ponovnog napada s prostora jugozapadno od Leskovca, Ko~a Popovi} je rasporedio divizije G[-a Srbije u grupu Trinaestog (Dvadeset druga i Dvadeset ~etvrta i, iz we izdvojena, êtrdeset sedma divizija, i jo{ ne{to kasnije osnovana êtrdeset {esta divizija) i êtrnaestog (Dvadeset tre}a i Dvadeset peta, kao i êtrdeset peta divizija) divizijskog korpusa. Zajedno s Dap~evi}evim korpusom i Leki}evim Dvanaestim udarnim korpusom, kor pusom, ~etiri divizijske grupe udruìvale su nekih 16 divizija s oko 40.000 boraca. To je bilo jo{ u prvoj polovini septembra. Tada su se okolnosti su{tinski promenile. Krajem avgusta, zbog pribliàvawa Crvene armije i o~ekivanih promena u Bugarskoj, vi{e bugarskih divizija (Prvog okupacijskog korpusa) napustilo je okupirane teritorije ju`ne i zapadne Srbije. Ubrzo potom zaka~ile su crvene zvezde na {ajka~e. êtni~ke snage su po~ele da se osipaju. Tako je Popovi}evim korpusima put bio skoro otvoren. Sasvim ga je otvorilo savezni~ko ru{ewe Leskovca. Wegov Trinaesti korpus je dobio zadatak da prodre u dolinu Zapadne i Ju`ne Morave, sve do Makedonije; êtrnaesti korpus je usmeren preko Ni{a na sever, u isto~ne delove Srbije sve do Dunava, gde je trebalo da se susretne sa crvenoarmejcima. Trinaestom korpusu je pripadala i Druga proleterska divizija, koja je trebalo da napada u pravcu severozapada, prema Kru{evcu. U okolici Leskovca ostala je samo Dvadeset ~etvrta divizija. U prvom pravcu, prodoru ovih snaga uspe{no se suprotstavqao potpukovnik Dragutin Keserovi}, sa svojom Rasinsko-Kopaoni~kom grupom udarnih korpusa, koji su brojali oko 8.000 qudi. U drugom pravcu, êtrnaesti korpus, koji se probio do Dunava, razbio je nekoliko ~etni~kih korpusa, ali su za wim navalile jake nema~ke snage, pre svega, Prva gorska divizija, koje su se zapadno od Timoka utvrdile prema o~ekivanom sovjetskom prodoru. do ru. Iako snage êtrnaestog korpusa nisu mogle spre~iti ovo nema~ko utvr|ivawe, na svom putu su „razbile ~etni~ke snage u isto~noj Srbiji,

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

419

osnovale pet partizanskih odreda i u svim oslobo|enim mestima osnovale organe narodne vlasti”.372 U isto vreme, kona~no je uspeo prodor u Srbiju Dap~evi}evoj operativnoj grupi. Prva proleterska divizija, kojoj su Nemci presekli prodor preko Prijepoqa, u drugoj polovini avgusta probila se u Srbiju, zapadno od Pqevaqa. Krajem avgusta, sledila ju je i [esta proleterska. \uri{i}evom korpusu, od skoro deset hiqada ~etnika, uprkos pomo}i nema~ke kontraofanzive Rü übezahl, bezahl, koja je potisnula glavne partizanske snage iz najve}eg dela Crne Gore uz Durmitor, nije uspela da spre~i wihov prodor otuda u Srbiju. Osim poraza ~etnika krajem avgusta, ju`no od [avnika, koji je delovima Tre}e divizije omogu}io prodor do Vasojevi}a na zapadu (zauzeli su Kola{in i Berane), partizane su gawali uglavnom preko cele Crne Gore. „Po~etkom septembra, zbog pribliàvawa delova Crvene armije isto~nim srpskim granicama i ispadawa bugarskih okupacijskih snaga, kao i zbog prodora Prvog proleterskog i Dvanaestog korpusa u Srbiju, neprijateq je bio prisiqen da po{aqe snage... odmah u Srbiju.”373 Pod tim su se podrazumevale nema~ke snage u Crnoj Gori. Wihovo povla~ewe je dalo dalo {ansu znatnim partizanskim snagama. Tako je Prvi proleterski korpus u no}i na 21. avgust pregazio Lim i jo{ istog dana zauzeo ~etni~ki Priboj. Posle toga se probio na Zlatibor, gde je razbio istoimeni ~etni~ki korpus i zauzeo âjetinu na wegovim severnim obroncima. Otuda se usmerio prema dolini Zapadne Morave, odakle je nastavio direktno ka Ravnoj gori. Samo uzgred, nameravao je zauzeti Uìce. To je izgledalo utoliko lak{e, jer su Bugari napustili sve sve svoje upori{ne ta~ke. Tada ih je u „samostalnom” delu Srbije bilo ne{to mawe od ~etiri divizije. Majoru Ra~i}u je 5. septembra, kod sela Jeèvica severno od Poège, uspelo da svojom êtvrtom grupom juri{nih korpusa, koja koja se pred neuspe{nim napadima povukla iz okoline Aleksandrovca, razbije jednako brojan, elitini Prvi proleterski korpus od 8.000 boraca, koji se probio na sever, i da istovremeno zauzme Poègu. Morao se p povla~iti ovla~iti pored Uìca prema zapadu. Samo ~etiri dana kasnije, isti Prvi proleterski ter ski korpus, koji se u me|uvremenu pregrupisao, na Jelovoj gori severozapadno od Uìca, strahovito je porazio ~etnike. Na povla~ewu prema severu, na prevoju Bukovi, razbila ih je i [esta proleterska divizija (li~ka), {to joj je omogu}ilo da sa zapada opkoli Ravnu goru. Po{to ju je s juga ugroàvala Prva proleterska, s istoka divizije Operativne grupe

372 373

Beogradska..., 1965, str. 120. Oslobodila~ki... II II,, str. 271.

420

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

(Peta, Sedamnaesta i Dvadeset prva), koje su stigle u pomo} s Kopaonika, Mihailovi} je morao da je napusti i pobegne preko Kolubare na sever. Ravnu goru je zauzela [esta li~ka divizija 11. septembra. Povla~ewe je bilo tako brzo da su, prema izve{taju Aleksandra Kirka, politi~kog savetni savetnika ka pri komandi Sredozemqa u Kazerti, partizani na Ravnoj gori zaplenili ~etni~ku arhivu. Delovi [este proleterske su kod Mionice ponovo napali ~etnike koji su se povla~ili prema Kolubari, ali ve}ina je, zajedno s Mihailovi}em, uspela da pre|e preko reke. U me|uvremenu, u no}i na 6. septembar, prema Starom Brdu iznad Bajine Ba{te, preko Drine, u Srbiju se probio i Dvanaesti korpus, koji se, posle velikog zaobilaska preko Hercegovine i isto~ne Bosne, vratio na svoje polazi{no mesto u isto~noj Bosni. U Srbiji se pro{irio na sever i u stalnim borbama potiskivao ispred sebe êtvrtu grupu ~etni~kih komora. Posle prelaska Kolubare, povla~ila se u pravcu severozapada prema Bosni. Na Ceru ju je, 26. septembra ujutro, silovito napao i do podne razbio. Narednog dana, Mihailovi} se s preostalim ~etama povukao preko Drine u Bosnu. Kasnije su mu se pridruìle i snage pod komandom generala Mirka Trifunovi}a, koje su se najpre povla~ile od â~ka na jug, stigle u Sanxak i, po naredbi Mihailovi}a, okrenule se i pridruìle mu se blizu Rogatice, u severoisto~noj Bosni. âk i po Jelovoj gori, ~etnici su vi{e puta pobedili Titove jedinice. Na primer, Jedanaesta divizija, koja je 16. septembra stigla iz isto~ne Bosne i zauzela Krupaw, 18. septembra, pod wihovim pritiskom, morala je da se povu~e iz grada. I po Ceru je grupa koja nije oti{la s Mihailovi}em u Bosnu nastavila s napadima. Tako je u selu Krni}, jugoisto~no od [apca, kuda se povla~ila, 30. septembra napala delove [este proleterske divizije i istisnula ih iz wega. Me|utim, ubrzo potom, razbile su je nove partizanske snage, koje su poùrile u pomo}. Time je êtvrta grupa juri{nih ~etni~kih korpusa prestala da postoji. Glavni ciq narodno narodnooslobodila~oslobodila~kog rata, vojna likvidacija ~etni~ke prevlasti u Srbiji, bio je, dakako, postignut po stignut jo{ ranije. Osvajawem Ravne gore, Tito je postigao upravo ono u ~emu ga je u novembru 1941. godine spre~ila nema~ka ofanziva na Uì~ku republiku. êtnici su, ina~e, na brojnim mestima, posebno van zapadne Srbije, nastavili s otporom, ali kona~an ishod se ipak nije mogao izmeniti. âk ni van Srbije, gde su se zadràli do slede}eg prole}a, i ~ak u ve}im grupama. Upotreba vi{e od polovine svih partizanskih snaga, s kojima je Tito raspolagao u celoj dràvi, me|u wima svih najelitnijih proleterskih i udarnih jedinica, dokazuje da je do 1944. godine Srbija zaista postala jaka ~etni~ka tvr|ava. Ako se prilikom pada te tvr|ave treba ne~emu ~u-

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

421

diti, to je sposobnost ~etnika da se odupiru navali partizana s takvom istrajno{}u, uspe{no{}u i pobedama, ~ak i nad celim korpusima, ~ak i najelitnijim, proleterskim. Iz navedenog opisa, a to dokazuju i poluzvani~ni partizanski izvori, na primer, Beogradska operacija, operacija, proizlazi da su se, osim u izuzetnim slu~ajevima, ~etnici borili samostalno, bez oslawawa na Nemce, samo izuzetno u saradwi s wima. Broj ~etnika u grupama korpusa iznosio je oko 20.000 qudi, tako da je odnos mobilnih snaga, na wihovu {tetu, bio pribli`no 2,5:1, zajedno s lokalnim odredima, 2:1. Osim u broju, ~etnici su u toj fazi stra{no zaostajali za partizanima i u naoruàwu. Partizani su, osim te{kom opremom, bili snabdeveni i savezni~kim automatskim sredwete{kim i, skoro do posledweg ~oveka, lakim, brzometnim oru`jem, municije su imali vi{e nego dovoqno. BAF ih je podràvala, ne samo neposrednim doturawem svega potrebnog preko aerodroma najbliìh borbama, nego je, na wihovu èqu, bombardovala izabrane objekte. Ipak, ako se odnos snaga sredinom 1944. godine po~eo naglo pogor{avati, to se desilo zbog sovjetske vojske koja se pribliàvala i priznawa NOV od kraqevske ([uba{i}eve) vlade. êtni~ki moral padao je iz dana u dan. Wihovi redovi su se osipali, broj onih koji su u posledwem trenutku trenutku èleli postati junaci pod crvenom zvezdom pove}avao se sve brè. Osipawe je jo{ ubrzala Titova objava op{te amnestije 17. avgusta, ~iji je rok isticao 15. septembra. Na~elnik britanske vojne misije pri partizanskom G[-u Srbije, major Xon Heniker-Mejxor, u svom izve{taju je konstatovao da je „tokom leta 1944. godine tekla neprekinuta reka ~etnika u partizanske redove”. Obja{wavao je to kao dokaz koliko je i Srbija privrèna Titu.374 U stvarnosti, mnogi ~etnici i wihove pristalice na taj na~in su spasavali glave, koje se, pojavom Crvene armije na srpskim granicama, vi{e nisu ~vrsto dràle na wihovim ramenima. Tako je Henikerovo shvatawe prelaska ~etnika k partizanima, koje nije bilo samo wegovo shvatawe, dokazivalo jedino to kako je beskrajno jadno bilo zapadwa~ko shvatawe demokrati~nosti partizanskog pokreta. Da bi sli~nost s 1941. godinom bila potpuna, Nemci su i ovaj put udarili po Mihailovi}u li~no. U internom izve{taju, „Postupawe prema pokretu DM” od 16. marta 1944. godine, nema~ka komanda u Beogradu je istrajavala u svom ube|ewu da je ~etni~ki pokret neprijateqski i zabrawivala je sve {to bi omogu}ilo da se ispomogne, makar samo delimi~no. Hitler je, uprkos suprotnoj èqi Fon Vajhsa, zabranio vojnu saradwu s Mihailo-

374 Isto tako, kao tada Heniker, Milo{ Mini} to i danas smatra dokazom koliko je Srbija bila jako privrèna partizanima (Oslobodila~ki..., (Oslobodila~ki..., str. 223-25).

422

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vi}em. Dozvolio je samo doturawe najnu`nijeg oru`ja za takti~ke operacije legalizovanim ~etnicima.375 Isto tako, kao i 1941. godine, poku{ali su da Mihailovi}a uhvate i ubiju. U tu svrhu, u prole}e 1944. godine, uz pomo} Nedi}evog dràvnog podsekretara, Ceke \or|evi}a, i {efa wegovog kabineta, pukovnika Milo{a Masalovi}a, sastavili su posebnu grupu terorista, opremili je najboqim automatskim oru`jem i prevoznim sredstvima, a vodio ju je „komitski” vojvoda Bla{ko. „Projekat” se zavr{io tako {to su Mihailovi}eve grupe na terenu likvidirale Bla{ka i 18 wegovih likvidatora, a u Beogradu su ~etni~ke trojke ubile Masalovi}a i \or|evi}a. Jedina razlika u pore|ewu s 1941. bila je u tome {to se 1944. godine ve}ina Nedi}evih, tako|e i Qoti}evih komandanata, suprotstavqala merama protiv Mihailovi}a. Zbog toga je Nedi}, navodno, zapao u takvu depresiju da je podneo ostavku, koju Nemci nisu prihvatili. Entoni Idn je prozreo Tita, ali uz êr~ilovu tvrdoglavost nije imao {anse. Kad je Tito odbio sastanak sa [uba{i}em, koga mu je êr~il nudio za predsednika nove vlade, on se 21. juna 1944. godine poàlio ambasadoru Stivensonu da mu Titova izjava „da je partizanski pokret u Srbiji ve} jak i da }e svakog momenta pomesti ~etni~ki pokret”, pobu|uje zle slutwe, jer „navodi na uni{tewe ~etni~kog pokreta silom oru`ja”.376 Sli~nu opasnost je pomenuo savetnik ameri~kog Stejt Departmenta Karl Norden, u saop{tewu od 30. avgusta, svom ministru Kordelu Halu. Tito mu je na Visu rekao da }e Mihailovi} pobe}i svakog momenta, i da vi{e ne}e biti nikakav faktor u Jugoslaviji.377 Na depe{u od 6. septembra, kojom je Tito saop{tio [uba{i}u da mu je u odlu~uju}im borbama potrebno, pre svega, oru`je, Idn je dopisao: „Me|utim, zar to nije obi~na la`? Da li se uop{te bori? Nadam se da ne}emo verovati Titovom zahtevu, a da ga bri`qivo ne proverimo. Sumwam da svoje snage okupqa protiv Srba.”378 Jo{ ìvqu ocenu dao je A. R. Dju, koji je pre rata bio sekretar britanske ambasade u Beogradu. Slagao se s mi{qewem da su sporazumom Tito – [uba{i} izgledi za gra|anski rat znatno smaweni, ali tako da je partizanima dozvoqeno da Srbima prereù grkqane.379 Naime, nema sumwe da je [uba{i} svojim „pregovorima” s Titom sluìo za me|unarodno pokri}e komunisti~kog prodora u Srbiju. Svakako, i s wihovim posledicama (objektivno), vrlo verovatno

M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 170-71. D. Biber, „Otvorena...”, 13. nastavak, str. 37. 377 FRUS... IV, IV, Europe Europe,, str. 1402-03. 378 D. Biber, „Kako je tajna ...”, 1. nastavak, str. 37. 379 D. Biber, „Otvorena...”, 13. nastavak, str. 37. 375 376

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

423

i sa ciqem (subjektivno). H. Markam iz ameri~ke OWI OWI,, na osnovu razgovora s banom, bio je uveren da je glavni razlog wegove saradwe s Titom „slamawe srpske mo}i u Jugoslaviji”.380 Po ~etni~kim procenama, tada je bar 80% srpskog stanovni{tva bilo za Mihailovi}a. U Sloveniji su odnosi bili suprotni. Prema saop{tewu koje je ambasador Stivenson primio iz Slovenije, od nekada{we tri ~etvrtine Qubqan~ana koje su bile za partizane, 1945. godine bila je samo jedna jedina. Major E. Gibon, koji je pri{ao partizanima posle propasti Italije, jo{ je u svom zapisu o putu od Kobarida do Oto~ca konstatovao da su partizani mnogo spremniji da beè i da se sakriju, nego da posmatraju i u povoqnom trenutku udare. Video ih je kako su dva topa radije sakrili, umesto da wima omogu}e napad na Nemce. Potpukovnik Mur, na~elnik britanske misije pri G[-u Slovenije, do{ao je do zakqu~ka „da su slovena~ki partizani izgubili interes za borbu protiv Nemaca i da, pre svega, èle da sa~uvaju svoje snage za zauzimawe Qubqane, uni{tewe bele garde, okupaciju Trsta i Julijske krajine, sve do Tilmenta, kao i Celovca i Beqaka u Koru{koj”. Posle propalog napada na Ko~evje u novembru 1944. godine, za koji je okrivio nesposobnost savetodavaca {taba Sedmog korpusa i Osamnaeste divizije, po wegovom mi{qewu, „NOV Jugoslavije je u Sloveniji postigla odli~ne rezultate, a sada se u vojnim dejstvima iz aktive pretvorila u pasivu”.381 Tako je uni{tewe protivnika komunizma, a time i izvo|ewe boq{evi~ke revolucije, tako|e i u Sloveniji, postalo partizanska konstanta, ne samo za sve vreme rata, nego i na samom kraju. Tito se, ina~e, pred javno{}u mogao opravdavati da su se ~etnici u Srbiji, protiv kojih je usmerio svoje najelitnije snage, borili na nema~koj strani, ~esto ~ak i po zajedni~kim planovima i pod nema~kom komandom, iako tada vi{e nije bilo jasno ko koga, zapravo, vodi. Major Vojislav Luka~evi} – u~estvovawem na ènidbi Petra II u martu 1944. godine u Londonu, napredovao je u kraqevog a|utanta – s prijateqima (pukovnicima Petrom Ba}ovi}em i Pavlom Novakovi}em, majorom Zarijom Ostoji}em, novinarom kapetanom Veqkom Krivo{i}em i nekim drugima), u avgustu 1944. osnovao je, od Mihailovi}a nezavisnu, Nezavisnu grupu nacionalnog otpora JVuO, i sastavio odgovaraju}e vojne jedinice, koje bi trebalo da se bore iskqu~ivo protiv Nemaca. Pri tome se pozivao na radio-proglas Petra II II.382 Savezni~ke snage u Italiji, s kojima je stupio u kontakt preko ra-

V. \ureti}, Saveznici... II II,, str. 173. D. Biber, „Nova Jugoslavija...”, 11. i 12. nastavak. 382 Zbornik... XIV XIV/4, /4, str. 132-36. 380 381

424

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dija, pokazale su zanimawe, a optimizam je izazvao i u Forin ofisu. Za posredovawe u sporazumu o nenapadawu s partizanima, obratio se brigadiru Meklinu. Osim toga, mawim brodom, poslao je u Bari Veqka Krivo{i}a, da obezbedi vojnu pomo}. Sve je bilo uzalud. Partizani su ponudu za saradwu primili kao {a{a383 lu. Kad je Tito od Meklina saznao za postojawe Luka~evi}evih jedinica, zahtevao je da se podrede wegovoj komandi i u tu svrhu uputio ih na {tab I korpusa. Kad su zbog tog neuspeha drugovi napustili Luka~evi}a, 22. septembra 1944. godine, sa svojim ~etama (oko 4.500 qudi), na vi{e mesta prekinuo je saobra}aj na pruzi Mostar – Dubrovnik i, sa ciqem da zauzme Trebiwe, napao jedinice nema~ke (legionarske) Tristo {ezdeset devete pe{adijske divizije. Zauzeo je nekoliko mesta i zarobio nekoliko stotina vojnika. Zaplenio je ~ak jedan tenk i jednu artiqerijsku bateriju. Wegov obru~ oko Trebiwa 25. septembra razbili su delovi Sto osamnaeste nema~ke lova~ke divizije. Tri dana kasnije, Mihailovi} mu je oduzeo komandu i naredio wegovim drugovima da spre~e wegovu inicijativu. Kona~no su ga dotukli partizani. Iako je uza se imao trojicu savezni~kih oficira za vezu, 25. septembra Dvanaesta brigada Dvadeset devete divizije napala je Luka~evi}eve jedinice s le|a i za nekoliko dana zauzela wegovo upori{te Bile}u.384 S velikim gubicima, preko ju`ne Hercegovine, povukao se na podru~je Fo~e, jugoisto~no od Sarajeva. Po~etkom decembra, s preostalim ~etnicima, poku{ao je da se poveè s britanskom artiqerijskom jedinicom, koja se krajem oktobra iskrcala u Dubrovniku i tada doprla do Bile}e, ali su ga partizani spre~ili u wegovoj nameri i zarobili ga. Prema partizanskim izvorima, predao se Englezima, a oni su ga izru~ili partizanima. êtrnaestog decembra bio je ve} u rukama Ozne. Tokom leta 1945. godine, u procesu protiv ~etnika, osudili su ga na smrt i odmah, 14. avgusta, streqali. Wegova inicijativa istoriji sluì kao dokaz da partizani pored sebe nisu podnosili nikakve snage, pa makar bile iskqu~ivo antiokupatorske, ni u trenutku kad im je ve} bilo sasvim jasno jasno da su oni vojni~ki i politi~ki pobednici, osim toga, kao takvi priznati u svetu, kad se, dakle, vi{e nije radilo ni o kakvoj konkurenciji.385

PRO HS 5/960. Na te borbe odnose se izve{taji u Zbornik... IV IV/29, /29, str. 407, 469, 483, 739, kao i XIV/4, XIV /4, str. 377-79. 385 PRO FO 371/44262 i 44280, po J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 425 i d. 383 384

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

425

Uspeh revolucije tek sa Sovjetima Sli~nost sa 1941. godinom bila je u jo{ ne~emu. Uprkos Titovoj izjavi u 1941, da u Srbiji vi{e nema nijednog ~etnika, i uprkos Mihailovi}evom bekstvu 1944. u Bosnu, partizani nikada nisu uspeli da potisnu ~etnike iz Srbije. U woj je, i pored kraqeve izdaje, koja je dostigla vrhunac wegovim pozivom Srbima, Hrvatima i Slovencima 12. septembra da se „udruè i pri|u Narodnooslobodila~kom ratu pod vodstvom mar{ala Tita”, ostalo jo{ mnogo ve}ih, dobro organizovanih grupa, ne samo najve}e, dodu{e, desetkovane, Ra~i}eva i Keserovi}eva, koje su se samo delimi~no uve}ale regrutima Mihailovi}eve op{te mobilizacije 1. septembra. Iako su o porazu ~etnika odlu~ili crvenoarmejci, samim svojim pribliàvawem jugoslovenskim granicama, kona~no ih je uni{tio wihov prodor u Srbiju, uz pomo} Staqinovog „poklona” Titu, u formi celog tenkovskog korpusa i bugarskih nacisti~kih armija sa crvenim zvezdama, na brzinu na{ivenim na kapice, i sveè namalanim na oko 80 tenkova najnovije nema~ke proizvodwe tipa tigar i panter. Prema izve{taju Tassa (novinska agencija sovjetskog „Sojuza”) od 28. septembra, „sovjetska komanda” je molila Tita za dozvolu „za privremeni ulazak svojih ~eta na jugoslovensku teritoriju, koja se grani~i s Ma|arskom”. Ova molba je bila bacawe peska u o~i, osim ako Tito i Staqin nisu time hteli re}i zapadnim saveznicima kog protokola }e morati i oni da se pridràvaju u sli~nim slu~ajevima, na {ta upu}uje okolnost da je Molotov o tome odmah obavestio Veliku Britaniju, kao i SAD. U stvari, Tito Tito se u Tolbuhinovom glavnom {tabu u Krajovi i kasnije u Moskvi dogo dogovo vorio ne samo o prodoru Crvene armije preko Banata i Vojvodine, tada okupirane od Ma|ara, nego i o wenom prodoru duboko u Srbiju. Prvo je bilo razumqivo, jer u Vojvodini nije bilo partizanskih snaga sposobnih za frontalni rat rat (Banat je bio pod nema~ko-folksdoj~erskom upravom, Ba~ka s Barawom pod ma|arskom); mnogo vojvo|anskih i sremskih partizana pre{lo je granicu ju`no od Save i pridruìlo se glavnim partizanskim snagama. Drugo potvr|uje da Tito ni na kraju rata nije bio sposoban da vlastitim snagama o~isti Srbiju od ~etnika i ostalih antipartizanskih snaga, kao i da je toga bio svestan. Zato je ve} 5. jula 1944. godine, u dugom pismu, zamolio Staqina za pomo} u oru`ju i ìvotnim potrebama: „Treba nam mnogo vi{e naoruàwa i hrane, nego {to su nam do sada slali saveznici... S obzirom na politiku Engleske prema Srbiji, gde svim mogu}im sredstvima poku{avaju da oja~aoja~aju poloàj pristalica kraqa, zna~i, ~etnika, ...ne moèmo o~ekivati wihovu pomo}”. U vezi s mogu}im iskrcavawem zapadnih saveznika, poru~io je

426

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Staqinu da „takvo iskrcavawe nama ne bi odgovaralo, jer sam uveren, da bi nam u dràvi izazvalo neprijatnosti, zbog ~ega bi moglo do}i do raznih sukoba...” Pristao bi, kako je rekao, samo na mawa iskrcavawa. U vezi s tim, bila bi nam, nastavqao je s pismom, „dragocena Va{a podr{ka. Po mom mi{qewu, najja~a podr{ka u svakom pogledu, bila bi u tome da se Crvena armija probije preko Karpata i Rumunije u pravcu juga”. Povrh svega, Tito je prvih dana septembra molio na~elnika sovjetske vojne misije, Kornejeva, da Dràvnom komitetu odbrane SSSR prenese molbu mol bu za dolazak Crvene armije u Jugoslaviju, jer NOAJ (Narodnooslobodila~ka armija Jugoslavije – A. B.) nema dovoqno te{kog oru`ja i tenkova da da razbije nema~ke snage koje se jo{ uvek nalaze u woj, ili da spre~i wihov odlazak iz Gr~ke na sever. General Kornejev je, prenose}i saop{tewe, naglasio da bi „zajedni~ko nastupawe Crvene armije i NOAJ, osim vojni~kog efekta, znatno oja~alo narodnooslobodila~ki pokret”.386 Staqin je odlu~io da osloba|awe Jugoslavije podrì i oru`jem, po Titu, dovoqnim za opremawe 12 suvozemnih i dve vazduhoplovne divizije. Svoje pismo Tito nikada javno nije pomiwao. Kako i bi, jer tada bi javno priznao da je molba sovjetske komande za dolazak Crvene armije na jugoslovensku teritoriju ~ista manipulacija. U govoru na Tre}em zasedawu AVNOJ-a 8. avgusta 1945. godine, rekao je da je po~etkom septembra 1944. otputovao u Moskvu po pomo}, „da {to pre istera okupatora iz na{e zemqe... zemqe... osim toga, molio sam da ~ete Crvene armije pre|u preko granice u isto~nu Srbiju i pomognu na{im snagama da oslobode Srbiju i Beograd”.387 Iz navedenog vidimo da je Tito, dolaskom crvenoarmejaca, nameravao da uhvati tri muve odjednom. Najpre su mu bili potrebni kao protivteà eventualnom iskrcavawu saveznika, potom kao pomo} u potpunom ~i{}ewu ~i{}ewu od Nemaca koji su dràli „sve glavne gradove, glavne èleznice i autopuautoputeve”, „{to jugoslovenskim patriotama nije uspelo u celini”, i kona~no, za ja~awe partizanskog pokreta u Srbiji. Ja~awe nije proizlazilo samo iz psiholo{kog efekta prisutnosti Crvene armije na doma}e protivnike tog pokreta, koji se odraàvao u wihovoj demoralizaciji, ve} i iz planskog usmeravawa partizana na uni{tewe Mihailovi}evih ~etnika. Glavni {tab Crvene armije je 1. oktobra mar{alu Tolbuhinu izdao nalog da uspostavi vezu sa jugoslovenskom komandom, a istovremeno je naloìo Kornejevu da

386 P. Pospelov, Istorija... IV IV,, str. 417, 419-20. Sve dok, s obzirom na Titovu septembarseptembarsku molbu, moramo verovati Kornejevu, pismo od 5. jula nalazi se pod brojem 14579 u arhivu arhivu Instituta marksizma-lewinizma pri CK KPSS u Moskvi (odnosno wegovog naslednika). 387 J. B. Tito, Vojna... II II,, str. 15 i 17.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

427

upozna komandu s wenim zadacima u okviru sovjetskih operacionih planova. Osim toga {to nije smela da dopusti prodor neprijateqskih snaga na sever i od Ni{a prema liniji Kragujevac-Kru{evac-Kwaèvac, i {to je imala zadatak da u povoqnom trenutku zauzme Ni{, jugoslovenska komanda je bila zaduèna aktivnim nastupawem u predelima ju`no i jugozapadno od Beograda, sa ciqem da se odredi Nedi}a i Mihailovi}a prisile na predaju.388 Titu su pri{li ~ak i „fa{isti~ki” Bugari, uz ~iju pomo} je pobio ili potisnuo Mihailovi}eve ~etnike u severne bosanske planine. Odmah na po~etku radilo se o deset sveìh, dobro naoruànih divizija. O tome se isto tako dogovorio u Krajovi s mar{alom Tolbuhinom, na svom putu iz Moskve u Vr{ac, u ~ijoj je blizini, u Beloj Crkvi, postavio svoj novi vrhovni {tab. Po mi{qewu Meklina, na saradwu s Bugarima prisilili su ga Sovjeti. Petog oktobra 1944. godine, u Krajovi je s delegatima vlade sofijskog Ote~estvenog fronta potpisao sporazum o „zajedni~koj borbi protiv Nemaca”. Sovjeti su, krajem avgusta 1944. godine, pridobijawem Rumunije uz pomo} prelaska kraqa Mihaela u wihov tabor, poùrili u Bugarsku. Po{to su Rumuni, s wihovim znawem, od prole}a pregovarali u Kairu o prebegu k Sovjetima, nisu mogli sebi da dopuste iznena|ewe u Bugarskoj. Nova bugarska vlada desnog krila Agrarne stranke Konstantina Muravjeva izjavila vi la je da vi{e nije u ratu sa zapadnim saveznicima, a u ratu izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza, drà}e se stroge neutralnosti. Sovjetima je to mirisalo na licemerno sporazumevawe desni~ara sa zapadnim imperijaimperijalistima, posebno zato {to su znali da je pre|a{wa vlada Ivana BagrijanoBagrijanova, sli~no Rumunima, preko tajnih pregovara~a u Ankari i Kairu, htela da postigne sporazum sa zapadnim saveznicima. Za nedequ dana, general Tolbuhin je dotutwao s dve armije (Trideset sedmom i Pedeset sedmom) Tre}eg ukrajinskog fronta, oja~anim êtrdeset {estom armijom Drugog ukrajinskog fronta, iz Moldavije na bugarsku granicu u Dobruxi, i tokom naredna tri dana zauzeo je ceo severoisto~ni deo Bugarske, s Varnom na severu, Burgosom na jugu i [umenom u unutra{wosti. Istovremeno, u no}i na 6. septembar, Sovjeti su objavili rat Bugarskoj. To je sasvim razbudilo Bugare. S crvenoarmejcima u Dobruxi, sofijska vlada nije imala veliki izbor. Za nekoliko dana, u Bugarskoj se sve okrenulo na glavu: 8. septembra, po uzoru na Rumuniju, objavila je rat Nema~koj; u no}i na 9. septembar, dràvni udar, koji je pripremila komunisti~ka ni sti~ka prvakiwa Cola Dragoj~eva, doveo je na vlast prokomunisti~ki

388

P. Pospelov, Istorija... IV IV,, str. 423.

428

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ote~estveni front. Vladu je sastavio pukovnik Kimon Georgijev, zajedno s Damjanom Vel~evom, vo|om grupe Zveno, koja je pomagala u udaru. Malobrojni partizani odjednom su se razrasli u divizije, preplavili zemqu i, ubijawem politi~kih protivnika, izveli revoluciju. Crvenoarmejci su nesmetano prodirali prema zapadu i 11. septembra, s prethodnicama, bez otpora, umar{irali u Sofiju, gde su ih ~ekale odu{evqene mase. S mar{alom Timo{enkom, zastupnikom vrhovne komande pri wihovim „frontovima”, koja je tada bila u Sofiji – za dobro obavqen posao doneo im je Staqinov poklon u obliku mar{alskih epoleta – Malinovski i Tolbuhin su se dogovorili da se wihove glavne snage usmere ka Beogradu. Prema prvobitnom planu, trebalo je da Drugi i Tre}i ukrajinski front glavnim snagama prodru iz Rumunije u ma|arske ravnice, tada jo{ slabo brawene. Napredovawe se zaustavilo posle potpunog osvajawa petrolejskih izvora i prodora preko ju`nih Karpata u ju`nu Transilvaniju. Zato je Malinovski, u skladu s nalogom Timo{enka, u velikom luku udario oko ju`nih Karpata na zapad i severozapad prema Ma|arskoj. Svojim levim krilom, koje je predstavqala êtrdeset {esta armija sa Sedamdeset petim artiqerijskim korpusom, na jugu, ju`no od Turn Severina, stigao je do Dunava. Otuda su wegovi borci ve} 6. septembra, preko Dunava, mogli posmatrati wenu ju`nu, jugoslovensku obalu. Posle toga, snage mar{ala Malinovskog prodrle su u folksdoj~erski Banat. Prvih dana oktobra, wegov Deseti gardijski artiqerijski korpus, bez ve}eg otpora, zauzeo je Belu Crkvu (gde je Tito odmah postavio svoj {tab), ubrzo potom Kovin, Vr{ac i Pan~evo na jugu, Trideset prvi korpus je zauzeo ne{to severniji Petrovgrad (pre Prvog svetskog rata Veliki Be~kerek, posle Drugog, Zrewanin), a Trideset sedmi korpus je isterao Nemce i Ma|are iz Kikinde i Sente na severu. Time su wegove ~ete zastale na levoj obali Tise i Dunava. Posle toga se predomislio, prepustio Beograd Tolbuhinu i, umesto na ju`nu Ma|arsku, udario na sever i, posle Segedina, sa êtrdeset {estom armijom napao Debrecin, visoko ispod isto~ne Slova~ke, i zauzeo ga 20. oktobra, posle ogor~enih borbi. Time je pomogao generalu Petrovu, koji sa snagama êtvrtog ukrajinskog fronta nikako nije mogao da preko Karpata pre|e u Slova~ku, a istovremeno je zatvorio nema~ki xep u severnoj Transilvaniji. Kona~no se usmerio na zapad, prema Sedmogra{koj. Na desnom krilu, krajem oktobra, Nemci su pred Budimpe{tom zaustavili wegov Drugi front. êkala su ga tri meseca krvavih borbi. Zauzeli su je tek onda kad je mar{al Tolbuhin, posle izvr{enog zadatka u Jugoslaviji, u velikom luku prema zapadu, kod Apatina i Baje, pregazio Dunav i, u mar{u preko centralne Ma|arske ka severu, ugrozio nema~ko-ma|arske snage oko Budimpe{te.

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

429

Prodorom Drugog fronta mar{ala Malinovskog preko Banata i wegovog odlaska u Ma|arsku, konzumirana je Titova „dozvola” za ulazak crvenoarmejaca u one delove Jugoslavije koji se grani~e s Ma|arskom. Partizani su, u suprotnosti s Titovom „dozvolom”, ~ekali na prodor crvenoarmejaca i ju`no od Dunava. Nakon {to su prethodnice Tre}eg ukrajinskog fronta zauzele Sofiju, wegova glavnina se ubrzano preme{tala s bugarskog istoka na zapad, pravo ka jugoslovenskoj granici. Prvi kontakt s partizanima Tolbuhinove prethodnice uspostavile su dan posle zauzimawa Sofije, Sofije, dakle, 12. septembra, kad su u blizini Caribroda, na putu iz Sofije u Ni{, nai{le na mawu partizansku jedinicu. Do trajnijih kontakata do{lo je severnije. U no}i na 13. septembar, po nalogu V[-a, isto~no od Negotina, na wihovu stranu Dunava, ~amcem se prevezao komandant Prvog bataqona Desete udarne brigade. Po{to su u me|uvremenu i Nemci izvr{ili pritisak ka Dunavu, morao je da se na levu obalu povu~e ceo bataqon. Dvadeset drugog septembra, kod Kladova, na okuci Dunava izme|u Or{ave i Turn Severina, kao i isto~no od Negotina, ~amcima se preko Dunava prevezla cela Sto trinaesta crvenoarmejska divizija i, uz neznatan nema~ki otpor, na desnoj obali uspostavila {iroki mostobran. Dva dana kasnije, wene mawe jedinice su, kod sela Miro~, uspostavile kontakt s delovima Dvadeset pete partizanske divizije. S Dvadeset tre}om divizijom (obe su spadale u êtrnaesti korpus) dejstvovala je na tom podru~ju, sukobqavaju}i ko bqavaju}i se kako s Nemcima, tako i ~etnicima. Zbog èstokog kontranapada Nemaca, Sto trinaesta divizija morala je da se povu~e nazad, ka Dunavu. Tada se sovjetska vrhovna komanda, Sedamdeset peti artiqerijski korpus, kojem je pripadala Sto trinaesta divizija, prikqu~ila Pedeset sedmoj armiji Tre}eg fronta. Time su sve snage namewene prodoru u Srbiju potpale pod Tolbuhinovu komandu. Zajedno s delovima [ezdeset osmog i [ezdeset ~etvrtog artiqerijskog korpusa, Sedamdeset peti korpus uni{tio je nema~ke snage ju`no od dunavske okuke, sve do Zaje~ara. Op{ti napad na nema~ke snage u isto~noj Srbiji iz Bugarske, koji je izvr{ila Pedeset sedma armija (sva tri navedena korpusa), uz pomo} nekih nekih drugih snaga Tre}eg fronta, zapo~eo je 28. septembra.389 Toliko vremena je bilo potrebno da se Tre}i front iz isto~ne Bugarske premesti na we wenu nu granicu s Jugoslavijom. Crvenoarmejci su, u stalnim borbama s armijskom grupom Serbien gene generala rala Felbera, koja se sastojala od desetak divizija, zauzeli celo podru~je podru~je jugoisto~no od Beograda: najdubqe, iz bugarskog Vidina, na centralnom delu fronta, 10. oktobra probio se [ezdeset osmi arti-

389

K. D. Kalinov, Sovjetski..., str. 184, 175-76.

430

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

qerijski korpus, do Velike Plane na Moravi, i Felberovu odbranu razbio na dva dela. Time je ostvario povoqno polazi{te za prodor do Beograda i kona~no precrtao nema~ke nade da }e iz Gr~ke mo}i da se povuku preko Beograda. Do{ao je kraj i slawu poja~awa odbrani Beograda i Banata. Na ju`nom krilu, sporiji [ezdeset ~etvrti artiqerijski korpus probio se do Kwaèvca i jo{ ju`nijeg Pirota na Ni{avi. Jedanaestog oktobra zapo~ela je druga faza ofanzive. U prodirawu prema Beogradu tada im se pridruìo i êtvrti gardijski motorizovani korpus, pod komandom generala generala Vladimira I. @danova, koji je preuzeo glavni teret prodora, a na severu Sedamdeset peti artiqerijski korpus, koji je uspeo da izdejstvuje proboj iz zamke dunavske okuke kod Gvozdenih vrata. Istovremeno su se divizije [ezdeset osmog artiqerijskog korpusa, severno od Kragujevca, us usmerile merile prema zapadnoj Srbiji, a jedinice [ezdeset ~etvrtog artiqerijskog korpusa, ju`no od wega, prema Kraqevu. Otpor Nemaca je bio mnogo tvrdoglaviji, a partizanska pomo} mnogo slabija nego {to su Sovjeti o~ekivali. Posebno u osvajawu Beograda, i jedni i drugi, zajedno s partizanima, imali su zato velike gubitke. Nemci su posle gubitka Beograda beàli kroz Srem prema zapadu. Umesto da ih u tome, blagovremenim zauzimawem Zemuna, spre~i Prvi i Dvanaesti korpus i tako ih zarobi, oni su ih, u stalnim borbama, pratili u bekstvu i tek 1. novembra zauzeli Sremsku Mitrovicu. Tada se sve zaustavilo. U pomo} je morao da poùri [ezdeset osmi korpus, koji je jedini od Tre}eg fronta ostao u Jugoslaviji. Ostali delovi Pedeset sedme armije, sli~no kao pre dva meseca korpusi Malinovskog, okrenuli su se na sever, sada ve} zapadnije uz Dunav, kako bi oja~ali prodirawe Crvene armije ka Be~u i Pragu. U Sremu je [ezdeset osmi korpus, posle zauzimawa [ida, poku{avao da prodre do Osijeka, ali je zapeo jo{ kod Vukovara. Put na zapad zatvarao je nema~ki Trideset ~etvrti armijski korpus. Krajem leta, u Ma|arsku je oti{ao i [ezdeset osmi korpus, a Sremski front su preuzele Prva i Tre}a armija JA. Tako je, sa skoro pola miliona crvenoarmejaca, od kojih je samo deo koji je pripadao Tre}em ukrajinskom frontu, bio naoruàn s 2.000 topova i minobaca~a, 150 reaktivnih streqa~kih sprava (ka}u{a), 358 tenkova i motorizovanih topova, kao i 1.292 aviona, uz pomo} pet bugarskih armija, opremqenih najmodernijim nema~kim oru`jem, te{kim topovima i tenkovima, „oslobo|ena” Srbija i posle tri godine ipak ostvarena Kardeqeva i Titova izjava iz novembra 1941. godine da u woj vi{e nema nijednog ~etnika. Da se Ma|arska nije grani~ila s Albanijom, kako je to bilo po planu operacija, koje je Tito u Krajovi izradio s na~elnikom {taba Tre}eg ukrajinskog fronta, generalom Birjuzovom, a o~igledno se grani~ila u jesen

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

431

1944. godine,390 rezultat borbe izme|u Tita i Mihailovi}a ~ak bi i tada bio mnogo druga~iji. Koliko se odnosilo na ~etnike, sovjetsko „oslobo|ewe” je brzo „do{lo na svoje”. Uprkos bekstvu u Bosnu, Mihailovi} je poku{avao da pomogne Sovjetima u wihovom prodoru u Jugoslaviju. Nadao se da kod wih jo{ uvek uìva dovoqno ugleda; istovremeno je u isto~noj Srbiji sa~uvao najvi{e svojih, dodu{e, desetkovanih i osutih ~eta. Iako se i on zarazio nacionalfrontovskom zaslepqeno{}u, bio je, kao Srbin, ionako proruski usmeren, odluka je bila, pre svega, politi~ka spekulacija. U sovjetski {tab u Krajovi, 10. septembra 1944. godine, dakle, tri dana pre Tita, poslao je delegadelegaciju pod vo|stvom komandanta severoisto~ne Srbije, potpukovnika Velimira mi ra Pileti}a, koja je trebalo da se dogovori o zajedni~kom nastupawu protiv Nemaca. Od te inicijative nije bilo ni{ta, verovatno ne samo zbog jednog od ~lanova delegacije, prikrivenog saradnika komunista, ina~e, a|utanta Pileti}a, koji ih je denuncirao da su engleski {pijuni. Tito je od srpskog rukovodstva zahtevao da se preko sovjetskog generala Gor{kova pobrine za izru~ewe Pileti}a kao „ratnog zlo~inca i izdajnika”.391 Posle dvadesetodnevnog kucawa na vrata raznih {tabova, Sovjeti su delegaciju uhapsili i 1. oktobra poslali u Moskvu na „razgovore” s NKVD-om.392 Mihailovi} verovatno nije znao da Tito u razgovorima u Krajovi nije zaboravio ra vio da se pobrine za likvidaciju preostalih ~etni~kih jedinica. Kad su krajem septembra prvi Sovjeti stigli preko Dunava u Jugoslaviju, uprkos Titovom insistirawu da Popovi}eve divizije poùre, u prvi mah nisu nai{li na partizane, nego na ~etnike. Uprkos lo{em iskustvu s Pileti}em, ~etnici su bili spremni na saradwu. Najpoznatiji primer je pukovnik Keserovi}, komandant druge najve}e, Kopaoni~ke grupe udarnih korpusa. S 5.000 ~etnika, sredinom oktobra, kod sela Stopawe zapadno od Kru{evca, uni{tio je tri nema~ka transportna voza, zauzeo Kru{evac, koji koj i su dràli delovi Sedme SS-divizije, zarobio pri tome veliki broj Nemaca i zaplenio mnogo oru`ja, tako|e te{kog, pe{adijskog, i ogromnu koli~inu municije. Deo Nemaca, zajedno sa {tabom, uspeo je da pobegne prema Kraqevu. Sa ciqem da uspostavi vezu s preostalim snagama, na~elnik {taba nema~ke grupe Miler, 16. oktobra je poleteo „rodom” u Kru{evac. Pri sletawu su ga uhvatili ~etnici, {to potvr|uju i nema~ki izvori.

Beogradska..., 1965, str. 104-05. Arhiv VII, VII, k.26, reg. br. 10/4-13 (V. \ureti}, Saveznici... II II,, str. 215). 392 O tome, ~lan delegacije, potpukovnik Miodrag Ratkovi}, tada komandant Kraji{kog korpusa (Timo~ka krajina), u R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 115 i d. 390 391

432

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kad su stigli Rusi, ~etnici su ih sve~ano do~ekali, zajedno s mno{tvom gra|ana. Kraqevske kokarde na ~etni~kim {ajka~ama nisu im nimalo smetale. Wihov pukovnik je znao za Mihailovi}a, priznavao ih je kao redovnu redovnu vojsku, i obe}ao da }e partizane, kao trockiste, razoruàti. Do{lo je ~ak do inicijative da Keserovi} postane komandant grada. êtnici su izru~ili Sovjetima sve nema~ke zarobqenike, zajedno sa zarobqenim pukovnikom. Kasnije je stigao i general, komandant sovjetske divizije, ali je bio druga~ijeg mi{qewa i neprijateqski raspoloèn. Svojim ~etama je naredio da opkole grad, a Keserovi}u je postavio ultimatum da do pono}i 18. oktobra 1944. godine poloì oru`je. U me|uvremenu su se gradu pribliàvale grupe partizana, neke su u{le i u sam grad. Uz wihovu pomo}, ~etnike su delimi~no nasilno, delimi~no prevarom, postepeno razoruàli, a neke, na insistirawe partizana koji su iskoristili priliku, i pobili. Spasio se samo onaj ko je imao sre}e da pobegne. Me|u wima se, ne{to ranije, iz sovjetskog zagrqaja izvukao i Keserovi}.393 Spasilo se oko 500 ~etnika, s kojima se kasnije na{ao u dolini Ibra. Dve wegove brigade (prema drugim podacima, ~etiri korpusa), koje nisu uspele, Sovjeti su razoruàli.394 U zarobqeni{tvo je pao i ameri~ki poru~nik Elsvort Kramer, koji je, kao ~lan Mekdauelove misije, dodeqen wegovom {tabu. Tek u Bugarskoj, kuda su ga odveli, uspeo je da do|e na slobodu.395 Po nema~kim izvorima, Nemci su kasnije naleteli na Keserovi}eve ~etnike na dowem toku Ibra i u okolici Novog Pazara. Jedne no}i, na putu Mitrovica – Novi Pazar, napali su, navodno, nema~ku ~etu i celu pobili, iako pisac kaè da bi krivci mogli biti i partizani. Kao sasvim sigurno, naveli su da su ne{to pre toga ~etnici napali nema~ku SS-grupu isto~no od Sarajeva i pobili vi{e od 100 wenih pripadnika.396 Ulitimatum za polagawe oru`ja primio je i kapetan Predrag Rakovi}, komandant Drugog ravnogorskog korpusa, koji je pre Jelove gore pripadao Ra~i}evoj êtvrtoj grupi udarnih korpusa. Sa svojim ~etnicima, po-

Keserovi} je o tim doga|ajima Mihailovi}u poslao dug izve{taj. Vidi Zbornik... XIV/4, str. 869-82. Partizanski izvori kriju da su Kru{evac zauzeli ~etnici. Po wima, XIV/4, wega su, zajedno s Prokupqem, 14. oktobra, zauzele jedinice Druge proleterske divizije s delovima Crvene armije (M. Perovi}, Ju`na..., str. 433). 394 Mihailovi}ev izve{taj generalu M. Vilsonu od 8. novembra 1944. godine, objavqen u S. Clissold, Clissold, Yugoslavia Yugoslavia..., ..., str. 162. Ne{to druga~ije @. Kneèvi}, „Sovjetski upad u Srbiju 1944” u R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 167, i jo{ druga~ije M. [ija~ki, O.. c.,., str. 145-46. 395 Kramerov vlastiti opis, koji je dao wujor{koj istraìva~koj komisiji, ne{to je druga~iji. (D. (D. Martin, Martin, Patriot Patriot... ... str. 396-407). 396 E. Schmidt-Richberg, Schmidt-Richberg, Der Endkampf..., Endkampf..., str. 45, 55-56. 393

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

433

ru{io je prugu izme|u Kraqeva i â~ka i zapo~eo opsadu ve}eg nema~kog upori{ta u â~ku. Kad su stigli Sovjeti, dogovorili su se za zajedni~ki napad na grad. Rakovi} je zadrào komandu nad svojim ~etama, a osim toga, trebalo je da ga crvenoarmejci {tite od partizanskih napada. Kad su posle posle isteka roka, partizani, pod komandom (nekada{weg) usta{kog pukovnika Marka Mesi}a, hteli da razoruàju jednu od wegovih brigada, sredinom novembra, svim svojim snagama naredio je povla~ewe u Sanxak.397 Wegov nekada{wi komandant, major Ra~i}, blokirao je podru~je â~ak – Kraqevo i Poègu i, u napadu na Nemce 16. oktobra, zarobio grupu od nekoliko stotina vlasovaca. Da ne bi doìveo sli~nu sudbinu, i on je naredio svojim jedijedi398 nicama da se povuku u Sanxak. Sovjeti su jo{ ranije razoruàli ~etni~ke jedinice u severoisto~noj Srbiji, pod komandom potpukovnika Simeona Ocokoqi}a. Komandant major Radosavqevi}, 13. oktobra, uz svoj korpus, izgubio je i glavu. A. Sajc i bra}a Kneèvi} navode vi{e takvih slu~ajeva,399 ali nisam proveravao wihovu istinitost. Op{ti obrazac ~etni~kih kontakata sa crvenom vojskom bio je da, posle prvog odu{evqewa, na najnièm nivou, gde su nazdravqali ve~nom srpsko-ruskom prijateqstvu, na vi{em nivou, crvenoarmejski crvenoarmejski komandanti bezobzirno izvr{avaju anti~etni~ka uputstva, koja su dobijali od mar{ala Tolbuhina, kod koga je, zbog sovjetske saradwe sa ~etnicima, posredovao Tito. Sovjeti su uglavnom poku{avali da ~etnike prisile da se prikqu~e partizanima. Posle odbijawa, ~etnike su razoruàvali, hapsili, predavali ih partizanima i nasilno ukqu~ivali u partizanske jedinice, a mnoge su poslali u Sovjetski savez.400 Tokom saradwe sa Sovjetima, ~etnici su otkrili da se u okviru crvenoarmejskih jedinica bori i Jugoslovenska legija, sastavqena uglavnom od usta{a, zarobqenih kod Staqingrada. U woj je bilo 440 Slovenaca (verovatno zarobqenih nema~kih vojnika), 293 Srbina i jo{ nekolicina drugih.401 Saradwa s usta{ama za Sovjete nije bila ni{ta posebno. Uostalom, za svoje saradnike prihvatili su celu bugarsku „fa{isti~ku” vojsku. Za partizane tako|e. Sve vreme rata, ~etnici su ih optuìvali da u svoje redove primaju usta{e, savladane u borbi, poznate iz antisrpskih pogroma.

397

Sam je ostao u Srbiji i skrivao se po {umama, sve do kraja 1945. godine, kad su ga ubili ozna{i; prema drugim izvorima, po~inio je samoubistvo, da im ne padne ìv u ruke. 398 J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 391 i d. 399 A. Seitz, Seitz, Mihailovic... Mihailovic..., str. 133 sl., R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 392 i d. 400 S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija... I,, str. 141. 401 Podatak dolazi od pukovnika Vojmira Kqakovi}a iz VII u Beogradu. Vidi J. Tomasevich,, The Chetniks, sevich Chetniks, str. 395, nap. 99.

434

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kad je 1942. godine postalo jasno da im ratna sre}a nije naklowena, prelazak k partizanima bio je jedini na~in da spasu glavu. Biha}ka republika je nastala kao poru~ena za to. Me|u zna~ajnijim usta{ama koji su stigli u Jugoslaviju sa crvenoarmejskim prethodnicama, bio je i pukovnik Marko Mesi}, koji je, kao komandant hrvatskih jedinica kod Staqingrada, pored visokog hrvatskog odlikovawa, primio i nema~ki Gvozdeni krst prvog stepena. Tamo su ga i uhvatili. Pri zauzimawu Beograda, komandovao je Prvoj jugoslovenskoj brigadi. Kasnije je postao komandant Titove li~ne straè.402 Tita, koji je u Prvom svetskom ratu, za svoje uspe{ne hajke na Ruse negde iza Karpata, osim nagrade od po 2 krune za svakog zarobqenog, odlikovan i austrijskom srebrnom medaqom za juna{tvo, mora da je sli~nost sudbine duboko ganula. Tito se isprva nije mogao àliti na crvenoarmejce, posebno nakon {to su uvideli da ne}e biti ni{ta od podre|ivawa partizanskih korpusa wihovoj komandi. Qutilo ga je wihovo potcewivawe partizanskih vojni~kih sposobnosti i postignu}a. Mnogo vi{e su cenili bugarsku vojsku: bila je upotrebqivija zbog boqe organizacije, uobi~ajene za redovnu vojsku. Crvenoarmejski oficiri su se prema partizanima ~esto pona{ali kao da su dosadne muve. Partizanski komandant se poàlio Titu da Rusi ne znaju s kim imaju posla i da nisu svesni ~iwenice da im je odre|ena glavna uloga u osloba|awu Beograda. Ne znaju ni to da u Jugoslaviji ve} postoji slobodna teritorija. Zamolio ga je da pomogne da se uspostave odgovaraju}i odnosi s wima.403 Tito je 13. oktobra zaista predloìo Tolbuhinu da dozvoli da u Beograd prvi umar{iraju partizani, a da ih crvenoarmejci prate tenkovima i artiqerijom. General @danov, komandant êtvrtog motorizovanog korpusa, nije dozvolio da u grad umar{iraju ispred sovjetskih tenkova. tenkova. Sukob je re{en tako {to su prvi partizani mogli da se u Beograd dovezu na sovjetskim tenkovima. Trebalo je da se voze od Velike Plane na Moravi, skoro 100 kilometara.404 Tako su Sovjeti pokazali kakav je, po wihovom mi{qewu, stvarni doprinos partizana u wegovom oslobo|ewu.405 S obzi-

D. Martin u Patriot Patriot... ...,, str. 104. Zavr{ne operacije..., str. 313. Tako|e i S. Clissold, Clissold, Yugoslavia Yugoslavia,, str. 39, 161. Na str. 37-39, pisac saop{tava o jo{ mnogim drugim formama nesaradwe izme|u crvenoarmejaca i partizana. 404 Tito je 9. oktobra o tome obavestio Peka Dap~evi}a. Depe{a je objavqena u Beogradska..., 1985, str. 37. 405 Posle rezolucije informbiroa (1948) Sovjeti su tu ocenu uop{tili i bez ulep{avawa zamerili Titu da su ga svojim prodorom u Jugoslaviju doveli na vlast. Istina je da se odsutnonoposle Drvara vi{e nije usudio (o tome Meklinov zamenik u vreme wegove drvarske odsut 402

403

Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO

435

rom na sve vi{e klipova u to~kovima me|usobnih kontakata, ne iznena|uje sli~na britanska ocena. U razmi{qawu {ta da ~ine povodom pada BeograBeograda, Forin ofis je saop{tio Kairu da „ne predlaè da Titu po{aqu bilo kakvo saop{tewe, wegove su ~ete ionako igrale skromnu ili uop{te nikakvu ulogu u osloba|awu Beograda”.406 To, dakako, nije bilo istinito. S jugozapada su u grad prodrli Prva proleterska i Dvanaesti korpus, bez neposredne sovjetske podr{ke. Vi{e problema sa crvenoarmejcima imalo je stanovni{tvo, posebno ono u „sukwama”, bez obzira na godine. Tokom prelaska preko Srbije, crvenoarmejci su silovali 1.219 èna, pri ~emu su 111 ubili, po~inili su i 1.204 razbojni{tva s telesnim povredama. Radi se, dakako, o prijavqenim zlo~inima. Kad je to \ilas prigovorio Staqinu, on se ogor~eno za~udio, zar je tako stra{no da se, posle svih strahota koje je podneo, poneki crvenoarmejac malo zabavio s nekom „èn{~inom”. Staqin je bio u pravu. Iz svojih kasnijih iskustava mogu posvedo~iti da su se crvenoarmejci u Srbiji bi ji pona{ali naprosto primerno, ako je navedeno sve ono {to im se moè zameriti. Kao {to su mi ispri~ali Prekomurci koji su u~estvovali u zajedni~kom za jedni~kom sovjetsko-bugarskom „osloba|awu”, Bugari su ih daleko prema{ili. ma {ili.

sti Vivian Street, Street, F. Maclean, Maclean, Eastern... Eastern..., str. 356) da trajno boravi na jugoslovenskoj kontinentalnoj teritoriji, da je emigrirao, sli~no maloletnom kraqu tri godine ranije, ~ak pod isto imperijalisti~ko okriqe (u Bari, okupiran od Engleza i na Vis), da su pola godine pre sovjetskog prodora partizani u Srbiji bili desetkovani, da bez Crvene armije ne bi isterali Mihailovi}a iz Srbije, a wihove `rtve za sovjetsku stvar u istoriji su neuporedive. Sovjetska naknadna omalovaàvawa bila su, u najmawu ruku, neukusna, ako ne ve} i besramna. îwenica da bez Crvene armije, koja se vaqala ka Balkanu, Tito ne bi bio sposoban da zauzme ~etni~ku Srbiju, tako ne{to ne pori~e. S druge strane, izuzetna pomo} i, pre svega, `rtve, koje su partizani bukvalno darovali na oltar sovjetske otaxbine, nikako ne opravdavaju tvrdwu, „da je pomo} Crvene armije partizanskim snagama u osloba|awu Beograda, Banata i Ba~ke, na wenom putu ka Budimpe{ti i Be~u, bila, dodu{e, zna~ajna, ali ni u kom slu~aju odlu~uju}a za pobedu”. Argument, da je tada „narodnooslobodila~ki pokret ve} izborio kona~nu politi~ku pobedu, imao ve} organizovanu dràvu, partizanske snage su se sastojale od armije, koja je brojala tri ~etvrtine miliona” (F. Tu|man, Stvarawe..., str. 95), ne dokazuje ni{ta. âk i bez vojno organizovanih antikomunisti~kih snaga, ta brojna vojska, bez Crvene armije, pobedila bi pribli`no onda, kad bi Nemci na svim frontovima poloìli oru`je. U tom slu~aju, bilo bi jasno, da je narodno narodnooslobodila~ki oslobodila~ki pokret nastao i razvio se samo radi revolucije. 406 PRO FO 371/44306.

4

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

437

OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

Kad je Tito, posle bekstva iz Uìca prema Crnoj Gori, po~etkom decembra 1941. godine, stigao u Sanxak, ubrzo je uvideo da je zakasnio. Komunisti~ka prevlast, koja se utvrdila u op{tem julskom ustanku, vi{e nije postojala. Uz pomo} srpskih i sanxa~kih partizana, komunisti su, posle letwe italijanske ofanzive, dodu{e, ponovo stali na noge, ali ve}i gradovi, posebno kqu~ni za wih na severozapadnom delu Crne Gore, ostali su ~vrsto u italijanskim rukama. U takvoj situaciji, Titu nije preostalo ni{ta drugo nego da, uprkos zamerkama koje je imao na wihovu revolucionarnu nestrpqivost u julskom ustanku, sre|ivawe crnogorskih stvari prepusti \ilasu i Milutinovi}u. On se sa svojim snagama uputio u isto~nu Bosnu. Tamo je, po wegovom nalogu, Svetozar Vukmanovi}, uz pomo} PK KPJ, jo{ od jula 1941. godine, uspostavqao brojne partizanske odrede, koji su zauzeli velike delove teritorije severoisto~no od Sarajeva. Najve}i je bio Romanijski, osnovan u oktobru. U neprekidnim borbama, Tito je, u pratwi Kardeqa, Rankovi}a, Mo{e Pijade i Lole Ribara, pod za{titom nekoliko nekoliko bataqona Prve proleterske brigade, za Boì}, preko Ruda i Me|e|e – gde je preko mosta pre{ao poluzamrznutu Drinu – stigao u Rogaticu, te nastavio do Podromanije i Belih voda, gde je bio bosanski glavni {tab. Nastavio je u severozapadnom pravcu, sve do êvqanovi}a, tridesetak kilometara severno od Sarajeva. Tek tamo su se partizani mogli zaustaviti. Sve vreme ih je pratila strahovita hladno}a. @iva se spustila na dvadeset stepeni ispod nule.

Partizani bez crvene zvezde Dolaskom u isto~nu Bosnu, Tito je nai{ao na takve prilike za koje se ~inilo da vi{e nisu mogu}e. Od Srbije, preko Sanxaka, po Crnoj Gori i Hercegovini, wegovi partizani su vodili samo jo{ klasnu borbu – gde god su mogli, ubijali su ~etnike. To je bio prakti~ni sadràj borbe. U Rudom

438

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je to usmerewe doradio, kako ideolo{ki, tako i organizacijski, iako je samo malo nedostajalo pa da upravo ustanovqenu Prvu proletersku brigadu, napadom na Rudo, potpuno uni{te Italijani i vi{egradski ~etnici. Planine, severno od uskotra~ne èleznice Sarajevo – Beograd, isto~no, severoisto~no i severno od Sarajeva, kuda je Tito stigao, o~istili su od Nemaca ma ca i usta{a i u~inili ih mnogo bezbednijim u me|usobnoj saradwi tamo{wi partizani i – ~etnici. Sli~no je bilo i oko, tako|e uskotra~ne, pruge Slavonski Brod – Sarajevo. U drugoj polovini novembra poru{ili su delove te pruge, izme|u Doboja i Maglaja, pa je saobra}aj neko vreme bio potpuno obustavqen. Pred usta{kim terorom beàli su u planine, pre svesvega, Srbi, i udruìvali se; {ta je od wih postalo, ~etnici ili partizani, u velikoj meri zavisilo je od slu~aja, u prvom redu od toga ko je uspeo da ih pre podredi svojoj komandi, komunisti ili nacionalisti. U po~etku nije bilo poznato ~ak ni ime partizan. êtnici su se delili na crvene (kasniji partizani) i crne (~etnici Koste Pe}anca), vojne (Mihailovi}eve) i dobrovoqne ~etnike. Zajedni~ki neprijateq, vi{e usta{e nego Nemci, nije preporu~ivao samostalno nastupawe. Bez crnih, ~etnici su s partizanskim odredima osnovali zajedni~ki {tab za uskla|ivawe diverzantskih akcija, pod imenom Komanda bosanskih vojnih i partizanskih odreda. Nastao je na osnovu sporazuma koji su, 1. oktobra 1941. godine, za svaku stranu, zakqu~ila po trojica zastupnika, me|u wima, za partizane, Rodoqub ôlakovi} i Svetozar Vukmanovi}, za vojne ~etnike, àndarmerijski major Jezdimir Dangi}407 i kapetan Sergije Mihailovi}.408 Sergija je Draà Mihailovi}, zajedno s majorom Bo{kom Todorovi}em, jo{ u avgustu poslao u Bosnu da pridobije za sebe usitwene ~etni~ke grupe pod vo|stvom lokalnih vojvoda i organizuje ih u ~etni~ke odrede; Dangi} je pristupio k ~etnicima kao Nedi}ev oficir koji je ~uvao granicu na Drini. Posebno jak bio je Rogati~ki ~etni~ki odred, a od vojvoda najpoznatiji A}im Babi}, iz planinske Vlasenice, koji je sebe nazivao komandantom bosanskog ustanka. S Dangi}em se sporazumeo tako da je „prvi bosanski vojvoda” majora primio za na~elnika svog {taba, koji je tako neometano preuzeo svu vlast. Vukmanovi} je naredio dvema najpouzdanijim partizanskim ~etama, po modelu iz Srbije (Bioska, Kremna, âjetina), da pohvataju Dangi}ev {tab u Rogatici, ali mu se

407

Major Jezdimir Dangi} je u vreme kapitulacije bio komandant dvorske àndarmeàndarmerije i obezbe|ivao vladu i kraqa u bekstvu od Beograda do Nik{i}a. U vreme Prvog svetskog rata, kao ~lan bosanske revolucionarne omladine, proveo je tri i po godine po austrougarskim zatvorima. 408 Za akt o osnivawu vidi Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 29 i d.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

439

celokupno qudstvo usprotivilo. Gorski {tab bosanskih ~etni~kih odreda (komandant Dangi} i wegov zamenik major Bo{ko Todorovi}), 17. novembra 1941. godine uspostavio je zajedni~ku Privremenu civilnu upravu za oslobo|ena podru~ja Bosne, sa sedi{tem u Vlasenici. U toj upravi trebalo je da u~estvuje po jedan do dva ~etnika, odnosno, partizana iz svakog sreza.409 Me|utim, ispala je mrtvoro|en~e. Partizani, i pored ponovqenog poziva, nisu poslali svoje zastupnike. I u Bosni su ve} znali da se wihova vlast temeqi na sovjetima, i da je ne mogu deliti sa ~etnicima. Generalno, saradwa nije bila uzorna, komunistima nije bilo po voqi i to {to su, pod uticajem razvoja u Srbiji, Sanxaku, Crnoj Gori, partizani i u Bosni masovno prelazili na ~etni~ku stranu i pri tome mnogo puta ubili svoje komunisti~ke komandante. Ivo Lola Ribar je, odmah posle Nove godine 1942, upozorio Starog (Tita) na „skandalozne pojave (partizani prokliwu petokraku zvezdu, bacaju je, psuju na{u firmu ((partiju partiju – A. B.) B.),, hvale ~etnike” i sli~no. Taj proces se jako ubrzao, kad se u septembru 1941. godine u Bosni pojavio jo{ jedan Mihailovi}ev zastupnik, kapetan Dragoslav Ra~i} – poznajemo ga od upada u Ma~vu i prema [apcu i iz borbi protiv partizanskog prodora u Srbiju tokom leta 1944. godine. Cele ~ete i bataqoni napu{tali su partizane i beàli k ~etnicima.410 Dvadesetog februara 1942. godine, ~etni~ke pristalice u {tabu Majevi~kog partizanskog odreda isto~no od Tuzle, pobili su svoje komunisti~ke drugove i odred prikqu~ili ~etnicima. Do kraja juna, pobunilo se qudstvo u pet od ukupno {est partizanskih odreda u isto~noj Bosni (na Romaniji, Ozrenu, Zeni~ki odred) i pridruìlo se ~etnicima. @ivot su izgubili brojni komandanti i politi~ki komesari. Tito je morao da upotrebi nova zavo|ewa i lukavstva, kako bi postigao svoj glavni ciq, bezuslovno uni{tewe ~etnika. U januarskom ukazu tvrdi da „~etni~kih jedinica vi{e nema i ne sme ni da bude na teritoriji V[-a”. Uprkos tome, nastavqa: „Bilo gde da se bande pojave, wihove vo|e i glavne inicijatore treba odmah ubiti”. Po{to bi mu otvoreni napad na wih vi{e {tetio nego koristio, javno je nastavqao tamo{wu saradwu sa ~etnicima. Wegov {tab im je slao preporuke {ta treba da napadnu, dok je iza le|a, svojim komandantima, saop{tavao da je wihov zadatak likvidacija ~etnika. Kad su prozreli wegovo licemerje, pravio se neve{t, govore}i da napada samo razbojnike, a ne ~etnike.411 Tamo{wa odbojnost prema komunizmu dovedove-

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 79-82. Zbornik... II II/2, /2, str. 286. 411 Zbornik... II II/2, /2, str. 227 i 228, 188-89, 198, 207, 233-35. 409 410

440

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

la je do ideje da dopusti stvarawe partizanskih odreda bez crvene zvezde na {ajka~ama, u koje bi stupali, pre svega, biv{i ~etnici, kao i neopredeqeni srpski seqaci. Trebalo ih je samo pohvatati i staviti pred izbor: metak u ~elo ili dobrovoqni pristup k partizanima. Time je Tito osetno skratio proces regrutovawa po sistemu koji je ve} patentirao Kardeq. Inovacija se pokazala kao dvosekli ma~. Tito se za tom idejom poveo tako ozbiqno da je u drugoj polovini januara osnovao Dobrovoqnu vojsku Jugoslavije, ~iji su ~lanovi na {ajka~ama nosili trobojku. Narodnooslobodila~ke partizanske odrede Jugoslavije (NOPOJ) je zato preimenovao u Narodnooslobodila~ku partizansku i dobrovoqnu vojsku Jugoslavije (NOPDVJ). [tavi{e, neke ~etni~ke jedinice su, po prelasku k partizanima, zadràle staro ~etni~ko ime. Ako verujemo Jev|evi}evom izve{taju, zbog nema~kog i usta{kog pritiska, mnoge ugroène ~etni~ke jedinice podredile su se vrhovnoj komunisti~koj komandi, „ali su ostale potpuno neokrwene i ni u jednom slu~aju nisu promenile svoje komandante, niti su naka~ile petokraku zvezdu, nego su prisilile komuniste da ih obnaroduju kao narodnooslobodila~ku vojsku.”412 Kasnije su se „dobrovoqa~ki” odredi pokazali kao gre{ka. Bili su krajwe nepouzdani, beàli su, gde god im se pruìla prilika. Po{to nisu zadràli svoje vo|stvo, qudstvo se ve}inom bunilo i ubijalo vo|e. Pro~etni~ku plimu na prelazu iz 1941. u 1942. godinu Tito je, uz pomo} Prve proleterske, bar privremeno, ipak uspeo da obuzda. Kad se u~inilo da mu ~etnici vi{e nisu potrebni kao mamac, V[ je po~etkom marta 1942. zabranio upotrebu ~etni~kog imena za sve jedinice pod wegovom komandom, bez obzira na brojnost.

Bekstvo nazad na jug Dok je Tito jo{ uvodio svoje inovacije sredinom januara 1942. godine, Nemci su zapo~eli ofanzivu protiv partizana i ~etnika (tzv. Drugu ofanzivu). Nare|ewe za wu izdao je 3. januara komanduju}i general u Srbiji, Paul Bader. êtnici su tada zauzimali velika podru~ja na teritoriji Zvornika, Olova, Rogatice i Vi{egrada, kao i gorweg pore~ja Drine s mestima Vlasenica, Srebrenica, Bratunac, Fo~a (danas Srbiwe), Ustikolina, Ustikolina, Gora`de i âjni~e (posledwe su im sporazumno prepustili Italijani), dok su Rogaticu, Olovo i gorski Han Pijesak dràli zajedno s partizanima

412

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 398.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

441

(sve severoisto~no do jugoisto~no od Sarajeva).413 Kapetan Manojlo Peji}, na~elnik {taba komandanta Dangi}a u Vlasenici, koju su jo{ u avgustu 1941. zauzeli ~etnici zajedno s partizanima, saznao je da }e ih 15. januara, sa zapada, napasti ~etiri nema~ke divizije. Dangi}, koji se, zajedno s vojvodom A}imom Babi}em, zalagao da, uz pomo} Nemaca, za Srbiju pridobije ceo taj deo NDH, iz tih razloga nije hteo da im se zameri, pa je komanduju}em kapetanu Ra~i}u naredio da se ne bori, ve} da se povu~e u {ume. To je i ina~e bilo u skladu s generalnom Mihailovi}evom taktikom. Srpskom stanovni{tvu objavio je proglas da Nemce neometano propusti kroz Bosnu, a napada usta{e i Hrvate. Sli~nu naredbu komandantima svojih hercegova~kih odreda izdao je i major Todorovi}. Naredio im je da se povuku u planinske predele NDH, ~ak u Liku i Kordun, a neki od wih, zbog za{tite stanovni{tva, da se sakriju u blizini srpskih sela. Mesec dana kasnije, kasnije, posledwe uputstvo dopunio je nalogom da organizuju „lete}e ~ete”, koje }e se nazvati Srpske hajdu~ke ~ete i koje }e se boriti kao u vreme Turaka.414 Kapetan Peji} je pobegao jo{ pre pojave Nemaca, a Ra~i} se povukao preko Drine u Bajinu Ba{tu, pa daqe u Srbiju. Za wim je u Srbiju oti{ao i Dangi}. Partizani su pred Nemcima i usta{ama morali da se s najboqim Titovim ~etama vrate u pravcu iz kog su upravo stigli.415 Vare{ i Zenica, koji su zbog rudni~kog i metalur{kog proletarijata bili wihov ciq, ostala je neispuwen san. Najpre su se povla~ili na jugoistok do Podromanije, isto~no od Sarajeva. Bekstvo je bilo tako uspe{no da su se, prema nema~kim izvorima, dve divizije, s namerom da ustanike zgrabe u kle{ta prodiru}i iz suprotnih pravaca, Sedamsto osamnaesta za{titna iz Sarajeva prema severoistoku, Tristo ~etrdeset druga iz Zvornika prema jugozapadu, susrele na planini Javor, ju`no od Vlasenice, a da tokom prodi-

413 Jedan od najpoznatijih partizanskih vo|a u Bosni, Slavi{a Vajner-î~a, izvestio ni~ki ~ki je, 22. decembra 1941. godine, da su u saradwi sa ~etnicima oslobodili rogati~ki, vlaseni i srebreni~ki srez u celini, delove kladawskog, zvorni~kog i sarajevskog, a deo fo~anskog sreza sa Fo~om na levoj obali Drine, osvojili su ~etnici sami (Zbornik... (Zbornik... IV IV/2, /2, str. 212). 414 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 131-32, 111-13. 415 A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str. 30. Opis tih doga|aja spada u primere koji dokazuju pristrasnost, jo{ vi{e bezobzirnost britanskih obave{tajaca. Iako su beàli, kako ~etnici, tako i partizani, i jedni i drugi na osnovu obave{tewa o bliskoj ofanzivi, za povla~ewe okrivquju, Tito eksplicitno (Zbornik... (Zbornik... II II/2, /2, str. 233) a oni implicitno, samo ~etnike. To {to su se ~etnici rasturili „u parampar~ard”, kako kaè Tito, posledica je razli~ite, nesumwivo, celishodnije gerilske taktike. Fakti~ki, ~etnici su samo pomogli da se i partizani (me|u wima i Tito) mogu spasiti pred nema~kim napadom. Bezobzirnost, i to prema jednima i drugima, dokazuje mi{qewe obave{tajaca da je trebalo (uprkos ogromnoj premo}i protivnika) da se bore, a ne da se povuku.

442

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

rawa nisu nai{le ni na jednu zna~ajniju grupu ustanika. Glavni izuzetak bio je Peti {umadijski bataqon (Prve proleterske brigade), koji je blizu Han Pijeska pao u nema~ku zasedu i pored svog komandanta i politkomesara, kao i komandanta Romanijskog odreda (Slavi{e Vajnera – î~e, koji je skrivio poraz), pretrpeo 60 mrtvih boraca. Me|u izginulima bilo je i 15 Slovenaca, boraca ~ete Ivan Cankar, koja je pripadala tom bataqonu (osnovane od prognanika jo{ u Uìcu). Nemci su zauzeli samo Rogaticu, Vlasenicu, Olovo i Han Pijesak. Ta mesta za partizane nisu bila nikakav gubitak, jer su „ionako bila u rukama ~etni~kih bandi”.416 Tako su smrznuti udovi bili glavno postignu}e ofanzive na obe neprijateqske strane. General Bader ju je stoga prevremeno zaustavio. Partizani su se u najgorim zimskim, stvarno nequdskim okolnostima (ni za skrivene ~etnike okolnosti verovatno nisu bile druga~ije), preko planina Romanije i Jahorine, za mesec dana, probili na jug prema Fo~i, koja je bila u italijanskoj okupacionoj zoni. Tamo su im se pridruìli crnogorski udarni bataqoni, koji su se, ne{to kasnije, pod komandom Ko~e Popovi}a, u sli~nim prilikama, spustili iznad Sarajeva na jug, wegovom zapadnom stranom, pregazili reku Bosnu i preko Igmana usmerili se ka Drini417 (tzv. Igmanski mar{, po Titu bekstvo).418 S tog podru~ja su proterali ~etnike; Fo~u su zauzeli 20. januara. Pobegao im je ~etni~ki komandant, „glavni bandit” Sergije Mihailovi}.419 Pro{irili su se na sever do Gora`da i Ustipra~e, na zapad skoro do Kalinovika (uprkos neumornom zalagawu, to staro austrijsko upori{te nisu mogli zauzeti), na jug do Magli} planine i na istok, duboko u Crnu Goru do êlebi}a, u pravcu @abqaka. Tako je nastala druga partizanska „slobodna teritorija” na delovima Bosne, Hercegovine i Crne Gore, s Fo~om kao glavnim gradom. To je, uglavnom, bilo podru~je izme|u nema~ko-usta{ke (na severu) i italijanske (na jugu) okupacione zone NDH, s brojnim usta{kim i muslimanskim upori{tima po ve}im mestima (npr. ve} pomenuti Bora~), ali relativno mirno. Uz pomo} kqu~a i {ifre, koju je na poziv Tita, iz Zagreba doneo Josip Kopini~-Vazduh,420 bili su opet u neposrednom kontaktu sa svetom i, {to je bilo najva`nije, s Dedom (Kominternom). Do tada su sve ra-

Dokumenti... Dokumenti... III III,, str. 273. R. ôlakovi}, Zapisi..., str. 49 i d. vidi i opis CK KPJ, od dana 4. februara u Zbornik... II II/2, /2, str. 303 i d. 418 Zbornik... II II/2, /2, str. 329. 419 Zbornik... II II/2, /2, str. 283. 420 M. Lekovi}, „Delatnost...”, str. 48. Stanica je bila verovatno ista ona koju je u prole}e 1940. Kopini~ doneo iz Moskve, dok je pratio Tita na wegovom povratku ku}i. 416

417

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

443

dio-veze i{le preko Kopini~a (Zagreba). @iveli su kao na raspustu. Imali su vremena ~ak i za lov, izuzetno i na divqa~.421 Zato su se u Fo~i zadràli cela tri meseca. Na svojoj „slobodnoj” teritoriji, u svakom selu i gradu, uspostavili su narodnooslobodila~ku, tj boq{evi~ku vlast. Mo{a Pijade je u tu svrhu sastavio, a V[ propisao, temeqna na~ela NO odbora,422 tzv. Fo~anske propise. Vaìli su za celu dràvu. Od partizana, prebeglih iz Srbije i Crne Gore, Tito je 1. marta, u âjni~u, osnovao Drugu proletersku brigadu (srpsku), koja je morala odmah da krene u isto~nu Bosnu, do Srebrenice i Vlasenice, „da likvidira izdajni~ke ~etni~ke grupe Dangi}a i Todorovi}a...”423 Li~no je usmeravao borbe pokrajinskih {tabova protiv ~etnika na svim okolnim podru~jima, u isto~noj Hercegovini (Nevesiwe), Crnoj Gori (@abqak), u Sanxaku i ~ak severoisto~no od Sarajeva (Sokolac na Romaniji). U me|uvremenu je zapo~ela nova, ovaj put zajedni~ka, nema~ko-usta{ka i italijanska ofanziva (tzv. Tre}a ofanziva). Pripremqena je po savetima najvi{ih vojni~kih komandanata 2. i 3. marta u Opatiji (komandant za jugoistok, general Valter Kunce – na mesto obolelog feldmar{ala Lista stigao je u decembru 1941. godine – i generali Bader i Fon Rintelen za Nemce, na~elnih glavnog stana Vitorio Ambrozio i komandanr Druge armije Roata za Italijane, general Vladimir Laksa za NDH, i drugi). Bila je sudbonosna, kako za ~etnike, tako i za partizane. êtnici, koji su se posle „smrznute” januarske nema~ko-usta{ke ofanzive vratili iz {uma, za kratko vreme ponovo su zauzeli ve}inu izgubqenih mesta. Kad se iz Srbije vratio major Dangi}, sa svojom êtni~kom proleterskom udarnom brigadom, kako ju je krstio s ne ba{ preteranom ma{tom, ma{tom, ponovo je preuzeo vo|stvo ~etnika i organizovao ih u bataqone. Pridruìli su im se mnogi raspr{eni partizani. Postao je samozvani poglavar isto~ne Bosne, ali samo za kratko vreme. Ve} krajem februara, ponovo su ih pritisnuli usta{e, posebno Crna legija pod komandom usta{kog potpukovnika Jure Franceti}a. Istovremeno su morali da se brane od jakih partizanskih snaga koje su stizale s juga, upadaju}i im u le|a. Partizanski operativni {tab za isto~nu Bosnu, kojem je na~elnik V[-a 8. februara 1942. naredio da „o~iste isto~nu Bosnu od ~etnika, tako da u woj nestane svaki ~etni~ki uticaj”,424 u tu svrhu iskoristio je i usta{e. Forme su bile bile V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 98. Tekst u Zbornik... II II/2, /2, str. 411-20. 423 „Trogodi{wica Druge proleterske brigade”, Vesti iz Jugoslavije broj 58, str. 2, izd. poslanstvo u Bernu. Po B. Lazi}, \eneral..., str. 31. 424 Zbornik... IV IV/3, /3, str. 169. 421 422

444

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

razli~ite. Druga proleterska brigada je po~etkom marta napala i razbila {tab rogati~kih ~etni~kih odreda na Boriku, dok su se glavne ~etni~ke snage tukle s usta{ama za Han Pijesak. Sredinom marta, partizani su osvojili Vlasenicu, Srebrenicu, Bratunac i jo{ neka druga mesta. Kad su usta{e navalile na wih, povukli su se bez borbi, tako da se sva usta{ka sila sru~ila na ~etnike. Jev|evi} je kao neospornu ~iwenicu saop{tio da hrvatska vojska i muslimanske usta{e redovno opskrbquju proleterske brigade municijom, a po Trifunovi}evom mi{qewu, usta{e su za partizane obavqali izvidni~ke letove i kroz svoje poloàje propu{tali u napade na svoje najgore neprijateqe – ~etnike.425 Izgleda, ipak, da za najbliè veze partizana s usta{ama nisu znali. U nema~kim vojnim arhivama mogu se na}i brojni dokumenti koji govore ne samo da se partizani i usta{e, po dogovoru, nisu sukobqavali, nego i da su zajedno u~estvovali u borbama protiv ~etnika.426 Povrh svega, sredinom aprila 1942. godine, Nemci su zarobili Dangi}a; prema nekim vestima, uhapsili su ga u Beogradu, prema drugim, zarobio ga je deo Sedamsto ~etrnaeste divizije na terenu.427 êtni~ki redovi su se osipali, bez odlu~nog vo|stva, i, zajedno s komandantima, beàli su u Srbiju. Samo je D. Ra~i}, sa svojim cerskim odredom, jo{ bio voqan da se odupire najezdi. Vojvoda Stevan Boti}, koji je posle hap{ewa Dangi}a postao komandant Gorskog {taba bosanskih ~etni~kih odreda, nije bio dorastao svom zadatku.428 U bezna|u, naredili su evakuaciju civilnog srpskog stanovni{tva. Prvih dana maja, preko Drine su beàle mase naoruànih civila, èna i dece, dok su ih usta{e, prate}i ih u stopu do obale, klali i odstreqivali sa splavova i ~amaca u reku.429

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 400, 221. Kasnije su se, zbog usta{kog doturawa oru`ja i opreme partizanima, àlili i Nemci, generali Liters (komandant Hrvatske) i Glajze fon Horstenau (ovla{}eni nema~ki general u Hrvatskoj). Vidi G. Fricke, Fricke, Croaten Croaten..., ..., str. 126, 135, 152 (po R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 186). Na usta{ku pomo} partizanima ukazuju i hrvatski izvori (npr. Zbornik... IV IV/2, /2, str. 509). 426 Navedeni su u I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 44-45. 427 Kasnije su ga internirali u ju`nu Poqsku, a otuda je 1943. godine pobegao u Krakov. Posle okupacije, Sovjeti su ga odveli sa sobom u Sovjetski savez i kasnije izru~ili partizanima. Oni su ga, u procesu u avgustu 1945. godine, u Sarajevu, osudili na smrt i streqali. 428 Ne{to kasnije, izazvao je niz sukoba me|u rukovodiocima, posebno je napadao Ba}ovi}a i Ra~i}a, a strelice su letele i na Mihailovi}a. 429 Opis prete`no prema Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 182-86, 318-33. 425

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

445

Veliko bekstvo Ve} krajem marta 1942. godine, Italijani su zapo~eli novu ofanzivu protiv crnogorskih partizana, koji su na skup{tini 8. februara, u Ostrogu, nazna~ili da, po wihovom mi{qewu, sazreva trenutak za kona~nu prevlast komunisti~ke vlasti sovjetskog tipa. Sli~no slovena~koj OF, skup{tina je monopolizovala otpor protiv okupatora, poku{aje organizovawa paralelnih vojnih jedinica proglasila je izdajstvom i bez re~i protiv, jednoglasno, priznala vode}u ulogu Komunisti~ke partije u oslobodila~koj borbi. Nije im nimalo smetalo {to su izme|u 20. januara i 5. februara prosrpski ~etnici bjela{i, umnoèni kao pe~urke posle ki{e, potpuno potukli partizanske snage u dolini Lima i Tare i zauzeli Berane, Bijelo Poqe i Mojkovac, ni {to je pukovnik Bajo Stani{i}, kome je sovjetizacija kona~no otvorila o~i, dolinom Zete prodirao prema Ostrogu. U novoj ofanzivi, Italijani su, uz wihovu pomo}, koja je bila „ilegalna” (suprotstavqali su joj se predstavnici Nema~ke i NDH), prognali partizane iz velikog dela Crne Gore. Dok su Titove snage iz Fo~e, sredinom aprila, zauzele utvr|eni usta{ko-muslimanski Bora~ u gorwem toku Neretve i prodrle tako duboko na jug, krajem marta, iz mnogo severnijeg Han Pijeska, navalila je na wih i usta{ka Crna legija, kojoj su se tri sedmice kasnije, tokom prodirawa na Romaniju i Jahorinu i daqe prema Gora`du, pridruìle i druge hrvatske i nema~ke jedinice. Za zajedni~ku ofanzivu dogovorili su se po~etkom marta u italijanskom armijskom glavnom {tabu na Su{aku. Od Vi{egrada, na istoku, i Pqevaqa, na jugu, prodirali su Italijani, od [avnika, „ilegalno” ~etnici. Da ne bi prodrli na levu obalu Drine, partizani su pred wima poru{ili sve mostove. I prave partizanske ~ete, ne samo dobrovoqne, po~ele su brzo da se osipaju. Najpre su Nemci 4. maja, zajedno s usta{ama, zauzeli Gora`de na severu, a Italijani âjni~e na jugu. Kad su partizani uvideli da je neprijateqeva premo} prevelika, spalili su sve zna~ajnije zgrade u Fo~i i evakuisali se 10. maja. Beàli su uz Drinu na jug, u He Hercegovinu, rcegovinu, i uz Taru u Crnu Goru, nadaju}i se da }e predahnuti na partizanskoj teritoriji kod [avnika i @abqaka ispod Durmitora. Tito mora da je jo{ uvek verovao u svoje saop{tewe G[-u za Crnu Goru i Kotor od 30. januara da je sasvim neverovatno da tamo{we strana~ke vo|e mogu posti}i kakav uspeh u formirawu ~etni~kih jedinica430. I. Milutinovi} situacicii M. \ilas su mu 30. aprila, pomalo protivre~no, saop{tili da je situa

430

Zbornik... II II/2, /2, str. 286.

446

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ja u Crnoj Gori jo{ uvek te{ka, da su „~etnici po na{em mi{qewu u Crnoj Gori post postigli igli najvi{u ta~ku svog razvoja”; za to, po wima, ima mnogo razloga. Bar u pogledu svetle budu}nosti, sva trojica su se slagala. Titu su Milutinovi} i \ilas savetovali da se, ako ikako moè, zadrì u Bosni, a u svakom slu~aju da im saop{ti svoju odluku, kako bi na vreme mogli prebaciti svoje snage, a ne da ~ekaju na uni{tewe i raspad.431 Me|utim, Titu je u Bosni postalo prevru}e da bi mogao ~ekati. Umesto odu{evqenog prijema, 21. maja, sanxa~ki partizanski rukovodioci na Crnom jezeru, zapadno od @abqaka, gde se zaustavio na nekoliko dana, saop{tili su mu da zbog pritiska ~etnika i Italijana moraju da napuste Sanxak; 24. maja pojavio se i pokuweni \ilas, koji je sa celokupnim crnogorskim {tabom i borcima beào na sever. Istog dana, partizansko vojno glasilo je javilo: „Na{e snage na Kola{inu su razbijene... êtnici su na 30 kilometara od @abqaka. @abqak je evakuisan. Bolnica tako|e. Na{ Pqevaqski odred se povla~i...”432 Iz Sanxaka su partizane, uz pomo} kapetana Nikole Bojovi}a, isterale ~etni~ke snage Pavla \uri{i}a, kojima su sa severa pomagali ~etnici, preobu~eni u Nedi}evu dràvnu straù, poè{kog majora Milo{a Gli{i}a i kapetana Vu~ka Igwatovi}a, a od doma}ih, najvi{e Mile{evski odred poru~nika Vuka Kalajitovi}a, ina~e muslimana. Za pola godine, partizani su povukli toliko pogre{nih poteza i skrivili toliko nasiqa, da se protiv wih okrenuo i veliki deo muslimanskog stanovni{tva. Po~elo je zauzimawem Sjenice, 22. decembra, u kojoj nije bilo ni zavojeva~a, ni ~etnika. Muslimani su se suprotstavqali dolasku partizana. Kad su, uprkos tome, silom upali u Sjenicu, napad je vodio Petar Stamboli}, u èstokim borbama isterale su ih iz we naoruàne grupe muslimana iz okolnih sela, ~ak i iz arnautskog Pe{tera. Partizani su imali 52 mrtvih, 18 su muslimani zarobili. Zbog tog napada, Tito je u pismu od 28. decembra o{tro kritikovao M. \ilasa, koji ga je, kao wegov delegat, odobrio. Beàla je i glavnina crnogorskih partizana: Nik{i}ki odred, Lov}enski i Durmitorski. Februarska boq{evi~ka republika Crna Gora, kona~no je postavila na noge tzv. bjela{e, pristalice povezanosti sa Srbima, koji su organizovali nacionalisti~ko ~etni{tvo. Za svoga vo|u izabrali su sivu eminenciju Crne Gore, generala Blaà \ukanovi}a, biv{eg bana Zetske banovine, predsednika Crnogorskog narodnog pokreta, koji je postao i wihov vrhovni komandant. Kao pomo}nici, pridruìli su mu se ge-

431 432

Zbornik... III III/3, /3, str. 131. Zbornik... III III/4, /4, str. 311.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

447

neral Krsto Popovi}, komandant zelena{ke milicije, koji im je garantovao podr{ku autonoma{kih zelena{a, kao i pukovnik Bajo Stani{i}, pripadnik plemena Bjelopavli}a, koji je komandovao Narodnoj oslobodila~koj vojsci Crne Gore i Hercegovine. Tito je brzo uvideo koliko je sati. Zabranio je planirani ponovni napad na Kola{in, na {ta je borce ohrabrilo privremeno zauze}e Mojkovca 11. maja, jer, navodno, nema {anse za pobedu. Sli~na nepovoqna situacija bila je i u Hercegovini. Osim ve}ih gradova, u kojima su ostali Italijani, wome su u celini ovladali ~etnici, pre svega, qudstvo rezervnog majora Petra Ba}ovi}a, ina~e pravnika. Otuda je i najpoznatiji ~etni~ki vo|a, pop Radojica Peri{i}, koji se podjednako odlu~no borio protiv usta{a, Italijana i partizana. Uz iscrpquju}e sukobe, Titova kolona se okrenula ju`no od Magli}a i preko visokih planina beàla na severozapad, kako bi spre~ila potpuno opkoqavawe. Tito je shvatio da i u obli`woj Hercegovini vi ni i isto~noj Bosni, gde su posle iscrpquju}e usta{ke ofanzive tako|e prevladali ~etnici, i u svoje ~ete ukqu~ili nekoliko hiqada razbeàlih partizana, ne}e mo}i da se odrì. „Idemo na sever! Po prvi put, posle {est meseci. Jo{ od Uìca smo u defanzivi”, saèo je doga|aje iz posledwe polovine godine V. Dedijer u svom dnevniku, 9. juna 1942. godine.433 Ni{ta nije pomagalo {to je M. \ilas, jo{ 27. aprila, saop{tio Titu da se, „ako gledamo u celini, situacija u Crnoj Gori po~ela razvijati nama u korist”.434 Tito nije shvatao da ga je mesec dana ranije upozoravao kako su ga „stalno ube|ivali da je Crna Gora ne samo s nama, nego ~ak i za revoluciju, sada iznenada sve to okre}u za 180 stepeni”, zbog ~ega se i sam mora okrenuti za skoro 180 stepeni. Po{to se slagao sa \ilasom da „riba smrdi od glave”,435 politibiro KPJ (Tito) je, zbog gre{aka u Crnoj Gori i Hercegovini, \ilasa, zajedno s I. Milutinovi}em, kaznio partijskom opomenom.436 Novi pravac je bio severozapad, teritorije druge i tre}e zone, iz kojih su Italijani, posle tzv. Zagreba~kog dogovora od 19. juna 1942. godine, u pripremama za ofanzivu u Dalmaciji i Sloveniji, povukli polovinu svojih ~eta, kojima su ih zauzeli u septembru 1941. godine. Kao poru~eno za prodor. Na sastanku partijske }elije 23. juna uve~e, Ivo Lola Ribar je „objasnio, za{to ne idemo u Srbiju. Ne samo s nedi}evcima, trebalo bi da se borimo i s Nemcima i nedirnutom bugarskom vojskom. U Srbiju }emo kre-

V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 176. Zbornik... II II/3, /3, str. 461. 435 Zbornik... II II/3, /3, str. 251. 436 M. \ilas, Wartime Wartime, str. 181. 433 434

448

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nuti u povoqnijim prilikama”.437 Pre toga, Tito je, od snaga koje su ga pratile i od mobilisanih seqaka iz doline Sutjeske, sastavio ~etiri nove brigade: dve proleterske, Tre}u sanxa~ku 1. juna i êtvrtu crnogorsku 17. juna, kao i dve udarne, Petu i [estu crnogorsku 19. juna. Tako je, zajedno s dve ranije ustanovqene, raspolagao sa {est brigada. Na sastanku CK 19. juna, u {umama blizu seoceta Vrbnica na planini Zelengora, odlu~io je da kre}u na zapad sa ~etiri brigade. Peta crnogorska, s komandantom Savom Kova~evi}em, koji se proslavio jo{ u Crnoj Gori, posebno oko Nik{i}a, ostala je na Zelengori, spremna za ponovni prodor u Hercegovinu i Crnu Goru, kad se ~etni~ko-italijanska ofanziva donekle smiri, a [esta, s lokalnim odredima, ostaje u isto~noj Bosni da prvom prilikom oìvi uguugu{eni ustanak. Prva i Tre}a brigada odre|ene su za prodirawe po ju`nom krilu, a vodili su ih Arso Jovanovi} i M. \ilas, Druga, uz koju je bio Vrhovni {tab s Titom, kao i êtvrta crnogorska, kojom je komandovao Peko Dap~evi}, za prodirawe po severnom krilu. Obe je vodio sam Tito. S wima se povla~ilo mnogo rawenika. To je bio tzv. Veliki mar{, u stvari, bekstvo, koje je zapo~elo 24. juna juna 1942. godine i trajalo sto dvadeset dana. U Titovom nare|ewu bilo je predvi|eno razbijawe ~etni~kih zaseda i „neutralizovawe” muslimanskog stanovni{tva putem prema Bjela{nici, tj. wihova likvidacija, kao {to je to posebno nagla{eno.438 Pored Kalinovika, ju`no od Sarajeva, kao i izme|u Igmana i Bjela{nice, probijali su se zajedno; pre uskotra~ne pruge Sarajevo-Kowic razdvojili su se, kako bi je poru{ili u {to ve}oj duìni, a potom nastavili u razvu~enoj liniji. Severna brigadna grupa pre{la je prugu kod Haxi}a, a otuda je jako brzo napredovala preko Kre{eva i Bugojna do Kupresa. Ju`na grupa je prugu pre{la kraj Bradine pod Ivan Sedlom. Kroz tunel ispod wega, vozovi su brektali samo uz upotrebu zup~astih to~kova. Kad god su, na putu za Dubrovnik, pre rata, no}u {kripali to~kovi ispod mene – uvek sam putovao no}u da u{tedim tro{kove za preno}i{te – obuzimao me je strah pri pomisli da se mogu smrviti i da }e lokomotiva podivqati kao kowi bez vo|ica. Sada su partizani, iz Bradine, s velikom remizom, prugom prema Kowicu, gurali lokomotive jednu za drugom,

V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 197. Uz prednosti praznog prostora na severozapadu i potiskivawu iz Srbije, Crne Gore, Hercegovine, isto~ne Bosne i Sanxaka od Nemaca i ~etnika, neuspesi Crvene armije, u odbrani od nema~ke ofanzive prema Harkovu i daqe na jug, prema Kavkazu i preko wega, koje neki pisci nagla{avaju kao odlu~uju}e za Titovo pomerawe prema Biha}u (npr. B. Petranovi}, Srbija u drugom... str. 604), mawe je od marginalnog zna~aja. 438 Titovo nare|ewe od 22. juna, V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 191. 437

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

449

da su zajedno s vagonima, bez brektawa, ali sa strahovitim treskom, na prvoj okuci grmele po dubokom nasipu ako su ga pre{le, ili, pak, iskakale s pruge, s koje su pre toga odvrnute {ine. Kad je pruga tako poru{ena, a ostala postrojewa razbijena i spaqena, grupa je nastavila prodor na zapad pored Kowica, preko Livna i Duvna (danas pohrva}eno u Tomislavgrad) na jugu i Prozora do Kupre{kog poqa na severu. Na tim visinskim zaravnima uspostavila je vezu sa severnom grupom. Za wima je kasnije, prvih dana avgusta, posle neprekidnog pritiska 2.000 Vasojevi}a i drugih ~etnika, koje su vodili kapetan Vojislav Luka~evi} i major Ba}ovi},439 stigla i Peta crnogorska brigada Save Kova~evi}a, jedna od dve koje su ostavili na izvoru Neretve da se, prvom prilikom, vrate u Crnu Goru i Hercegovinu. Drugu su napada~i skoro potpuno uni{tili. U Kowicu su partizani razbili usta{ku odbranu; bez borbi su zauzeli Vakuf. Dva puta su napali Bugojno, ali su ih usta{e odbile. Vi{e sre}e nisu imale ni Druga i êtvrta proleterska brigada s Kupresom, na visokoj gorskoj zaravni. Zauzeli su samo napu{tena usta{ka naseqa Zlosela na Kupre{kom poqu. Prozor su savladali tek posle dvodnevnih napada. Kad su se ve} primakli turskom delu grada, morali su da se povuku. Za osvetu su spalili obli`wi samostan [}it, s bibliotekom od neprocewive vrednosti, iako je u wemu bila samo mawa baza usta{a. Zauzeli su – kao krunu – mnogo zapadnije, prete`no muslimansko Livno i gotski fraweva~ki samostan Gorica ispred wega, iz koga su domobrani i usta{e neposredno pre wih pobegli. @e{}e borbe vodile su se samo za vilu dr Mitrovi}a, koga su zajedno s porodicom ubile usta{e i pretvorili je u sedi{te nema~ke firme Hansa Lajhtmetal. U woj su se utvrdili usta{e s nekolicinom Nemaca, ve}inom rudarskih stru~waka, zaposlenih u rudniku boksita na dolinskom Livawskom poqu, a vodio ih je in`. Hans Ot, rezervni oficir. Posle obe}awa partizana da ih ne}e ubiti tek tako, ve} da }e im suditi preki sud, Nemci i usta{e su se predali posle dva dana odupirawa. U stvarnosti, kao na teku}oj traci, sve su ih osudili na smrt i streqali grupno. „Me|utim”, kaè M. \ilas, da, vaqda, nekome ne padnu na um neke zadwe misli, „nikoga nisu mu~ili”. Kako je samo do{ao na takvu neo~ekivanu pomisao? Mora da je bilo jako neobi~no, {to su taj put bili tako milosrdni. Streqali su ih u jarku iza manastira. „Kao i obi~no”, nastavqa, „niko se nije potrudio da ih zakopa. Ruke i noge su virile iz gomigomile. Gra|anski rat se ne bavi grobovima, sahranama ili rekvijemima”. Zar

439 Vidi wihova saop{tewa majoru Zvonku Ostoji}u, s kraja jula 1942. godine ((ZborZbornik... XIV XIV/1, /1, str. 473-77, 484-90).

450

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nije CK KPJ jo{ 8. aprila odredio da ubijawe u Jugoslaviji treba smatrati oslobodila~kim ratom, a ne revolucijom? Kola{insko bacawe 240 ~etnika i civila, èna i dece,440 nekih jo{ ìvih, zajedno sa crknutim psima u jame, iz kojih nisu virile ni ruke ni noge, mora da je shvatao kao davawe sakramenta posledweg miropomazawa. Dok su ih vodili ka manastiru, mladi usta{a se otrgnuo i po~eo da beì. \ido je zgrabio straàrevu pu{ku i naciqao. Prvi put je proma{io, drugi put se begunac spotakao, tre}i put ga je oborio u paprat. Iz manastira su, pod vodstvom Mijalka Todorovi}a, koji je uzbu|eno vikao da je jedan usta{a pobegao, dojurili partizani i naslepo pucali u pokazanom pravcu. Todorovi}, kome je \ilas rekao da ga je odbacio u paprat, krenuo je da se uveri u to. Kad se vratio i rekao da se usta{a zaista previja u agoniji, \ido je odmahnuo rukom. „Nisam osetio nikakvo saàqewe, ali i nikakav ponos. Obavio sam svoju du`nost kao bilo koji drugi vojnik”, ispri~ao je posle rata.441 Coup de gr grâ âce /ubistvo iz samilosti/ nije spadalo u tu du`nost. âk i to je bilo ispod ~asti revoluciji. Ina~e, agonija je prirodan tok smrti. Dedijer, koji pred istorijom nije hteo da ukaqa lik nadre|enog druga, u svom opisu doga|aja kaè da je usta{a ustreqen na mestu, jednim jedinim metkom. Tada nije znao da }e se \ilas trideset pet godina kasnije ipak pohvaliti svojim delom. Nekoliko dana ranije, \ido je u stilu nadarenog pisca opisao srpsko selo Urije, kako ga je na{ao posle usta{kog pokoqa. Nave{}u odlomak: Sedamdesetogodi{wi starac luta po ku}i izme|u prevrtanih stvari i izlomqenog posu|a. On se stalno drì kao da ne{to radi, traì, da bi ubio vreme, ali on samo luta po opusto{enom domu. U sobi mrtva dva sina i stara – wegova seqa~ka stara, zgurena kraj praznog sanduka. Plavokosi i ri|okosi mla|i sin leì na sred sobe. Prosuta mozga, raskre~enih nogu, ruku zgr~enih u vis. Velike seqa~ke {ake, noktiju prqavih od zemqe, od wive. Drugi stariji sin dopola se uvalio pod krevet. Soba mala, a krvi puna. I trag od stope u krvi: sigurno je starac, lutaju}i, ostavio trag u krvi svojih sinova”... „I I tako redom od ku}e do ku}e. @ivih nema da sahrane mrtve”. mrtve Opis je zavr{io zakqu~kom: „„Doista... Doista... ne vrijedi ìvjeti na ovom svijetu dok ima qudi koji rade takva ne~ovje~anstva....

440 Depe{a Mihailovi}a broj 592, predsednik izbegli~ke vlade od 5. septembra 1942. godine, u R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 792. 441 M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 195-96.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

451

Nema druge: ili mi – ili oni...”442 Naàlost, Dedijer je zaboravio re}i da su usta{e spalile selo zato, jer je protiv voqe wenih stanovnika u wemu preno}ila Druga proleterska brigada.443 Odgovor na \ilasovo pitawe ko ~ini takva ne~ove~na dela, mogao bi biti mnogo jasniji. Posebno, ako znamo da su partizani po Kardeqevom sistemu regrutovawa izazivali incidente s predumi{qajem, kako bi okupacione snage iskalile svoj gnev nad stanovni{tvom i naterale ga u {ume, me|u wihove redove. Ako ve} nisu iz poklanih Urija, wihove ~ete su se umnoìle stanovnicima drugih sela. Nekoliko dana kasnije, partizani su ponovo, ~ak pet puta, napali Kupres, koji leì na severnoj ivici zaravni, visokoj skoro 1.200 m. Uvek su bili krvavo odbijeni. Imali su 100 mrtvih i 150 rawenih. U besu su, nad glavama dece, èna i staraca popalili velika hrvatska naseqa Zlosela, iz kojih su mu{karci pobegli u Kupres.444 Odredba CK KPJ od 8. aprila vaìla je verovatno samo za Crnu Goru, gde partizana vi{e nije bilo. Ako je neki usta{a posle paqevine uspeo da se prikrade u ta naseqa, zbog skromnijih spisateqskih sposobnosti verovatno nije mogao opisati lica èna, otupela od straha i crvene o~i zagrcnute dece, s takvom ose}ajno{}u kao \ido, ali je wegov zakqu~ak sasvim sigurno bio isti: „Ili mi – ili oni.” oni. Takva pitawa postavila je ne{to ranije, daleko na severu, pokrenuta nema~ko-domobransko-ma|arska ofanziva protiv planine Kozare, na kojoj su se skrivali partizani i upadali u dolinu. U drugoj polovini juna 1942. godine, imali su 400 mrtvih, najvi{e Prva i Druga proleterska brigada, izgubili su ~ak i bolnicu sa 400 rawenika, a napada~i su s velikim vlastitim gubicima zarobili skoro 40 hiqada Srba iz pograni~nih naseqa, odveli ih u Jasenovac na Savi i dobar deo masovno poklali. „To je jedna od najve}ih epopeja u na{em ratu”, kaè V. Dedijer. „Ne”, usudi}u se da pobijem wegovu skromnost, „samo deli} epopeje” kojom su komunisti poplo~avali put u boq{evizam. êtnici su ostali bez takvih epopeja. Kad je u avgustu iste godine deo wihovog Drinskog bataqona napao nema~ke kamione na putu Bijeqina – Zvornik, Nemci su zapretili op{tim napadom, bez milosti, na {ire gorje Majevice, ako ~etnici upute jedan jedini metak na Nemca, Hrvata, miliciju, ili legiju.445 Nisu morali napadati. êtnici su

442

V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 239-40. Za ceo opis V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str.

726-28. M. \ilas, Wartime, str. 192. M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 199. 445 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 508-10, 537-39, 550-51. 443 444

452

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

radije kolaborirali i postali izdajnici, nego da trpi stanovni{tvo. Deo nema~ko-usta{ke ofanzive kasnije je zapqusnuo i ju`ne delove. Pravo preko Kupresa, koji partizani nisu osvojili ni u ponovqenom poku{aju, ni izdajom muslimanskih gra|ana, pro{irila se sve do Duvna. Od juga su pre{li u ofanzivu i Italijani, tako da su Titovu vojsku, sabranu najvi{e u Livnu, u jo{ pre osvojenom Glamo~u i okolnim planinama Cincar i Golija, postisnuli prema severozapadu. Tako je za neko vreme, dok nisu i jedne i druge zaustavili, postalo problemati~no ~ak i oslobo|ewe Livna. U oktobru su ga zaista izgubili. Zajedno sa ~etnicima, Italijani su u tzv. operaciji Alfa osvojili i Prozor i potisnuli partizane na podru~je Gorweg Vakufa (danas pohrva}eno u Uskopqe), Bugojna i Travnika. Po{to se Paveli} suprotstavqao saradwi sa ~etnicima, dejstvovali su na svoju ruku, uglavnom napadima na hrvatske i muslimanske usta{e. Osvete nad wima su bile tako masovne i okrutne, da su Italijani sredinom oktobra morali da ih isteraju. Sve se to doga|alo u zale|u glavne Titove vojske, koja je s velikim gubicima, pre svega, u borbama s usta{ama i ~etnicima, jo{ sredinom avgusta, preko Glamo~a, Jajca, Mrkowi} grada, Drvara i Bosanskog Petrovca, tako|e Grahova, prodrla na me{ovito hrvatsko, srpsko i muslimansko podru~je Bosanske krajine, Like, Banije i Korduna. To je bio prostran, oko 100 kilometara {irok prostor tzv. druge i tre}e zone, izme|u severne, ne nema~ma~ko-italijanske linije razdvajawa i ju`nije, italijansko-hrvatske linije razdvajawa. Iz wega su Italijani, u o~ekivawu pomenutog Zagreba~kog sporazuma, jo{ u prole}e po~eli da povla~e svoje ~ete. Domobranska upori{ta ostala su u hrvatskim mestima, usta{e su se povukli u ve}e gradove po ivicama tog podru~ja i oko najzna~ajnijih saobra}ajnica. Tako su, pored doma}ih partizana, tim prostorom krstarili samo jo{ ~etnici, koji su u srpskim mestima preuzeli jo{ i brigu za odràvawe reda. Svojim upadom, partizani su izveli masovni narodni ustanak, kao godinu dana ranije „gerilci”, kad su, kao odgovor na usta{ke zlo~ine, 27. jula 1941. godine zauzeli Drvar, istovremeno i Bosansko Grahovo na jugu, O{treq i Srb na severu, i pro{irili se prema severozapadu (Dowi Lapac, Bosanski Petrovac) i jugoistoku (Glamo~, Livno). Italijani i usta{e su tada{wi ustanak ugu{ili tek po~etkom jeseni. Sada se „slobodna” teritorija prostirala od Save do Jadranskog mora. U zapadnom smeru, stigli su do Karlovca, gde se tada zadràvao glavni stan Hrvatske. Iz sve masovnijih odreda, sastavili su devet novih brigada. Na celom putu, po vlastitim, nesumwivo preteranim podacima, pobili su 17.000 neprijateqskih vojnika, od toga jedva ne{to vi{e od desetine nema~kih, a zaplenili su i dosta oru`ja. êtnici su bili me|u glavnim `rtvama. îtava teritorija, koja se na istok {i{i-

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

453

rila do Neretve, na jugu, i Bosne, na severu, obuhvatala je vi{e od 30.000 kvadratnih kilometara. \ilas je kasnije tvrdio da je obuhvatala i svih 50.000 kvadratnih kilometara. Pre nego {to su, posle vi{ekratnog avionskog bombardovawa 3. novembra, zauzeli relativno slabo braweni Biha}, u wemu su zarobili samo oko 200 usta{a, a daleko na jugu obezbedili su le|a napadom na ~etni~ko podru~je Bosanskog Grahova (ali ne i italijansku bazu u utvr|enom Grahovu), izme|u Knina i Drvara. Tamo su bili ~etnici popa \uji}a i majora Ba}ovi}a. }o vi}a. Nare|ewe s vrha je bilo da opqa~kaju i popale sve ku}e, a ~etni~etnike pobiju. Bukvalno s vrha, jer se Tito s Nazorom i ~uvarima naselio u orlovski visokom, sredwovekovnim zidinama za{ti}enom gradu kod Ostro{ca (severno (severno od Biha}a), koji su vlasnici, porodica Fon Berks, bri`qivo odràvali. Pa i u wemu je, za spava}u sobu, izabrao kulu strmo iznad Une. Imali su peh, ~et ~etnici nici su se blagovremeno sklonili u Grahovo. Ali nije ba{ bilo uzalud. Pet okolnih sela su opqa~kali i do temeqa spalili, tako da je bez krova nad glavom ostalo 3.000 qudi, a u okolini su pobili jo{ oko 300 zarobqenih ~etnika.446 Sli~no je bilo i posle zauzimawa Biha}a, kad su „~istili” sela u severozapadnom i severoisto~nom pravcu ispod Ostro{ca. Na osvojenoj teritoriji ostali su vi{e od dva meseca. U sredi{tu „Biha}ke republike”, uspostavqene prema boq{evi~kom modelu, krajem novembra organizovali su Prvo zasedawe AVNOJ-a, koji je trebalo da bude bude za~etak nove vlasti na najvi{em nivou, iako su to, zbog negodovawa Kominterne, negirali pred svetskom javno{}u. Da bi odjek u svetu, pa i u Sovjetskom savezu bio povoqniji, na zasedawe, u dom ~asnih sestara, pozvali su, kao zastupnike naroda, i mnogo „neprartijskih” li~nosti. Dobar deo delegata izabrali su izme|u sebe. âk su za predsednika izabrali „nepartij„nepartijca” dr Ivana Ribara, uglednog ~lana Davidovi}eve demokratske stranke stranke i oca jednog od najvi{ih funkcionera, Ive Lole Ribara, ~lana CK KPJ i sekretara CK SKOJ-a. Dr Ribar im se pridruìo u planinama, ne{to malo ranije. Nimalo mu nije smetalo {to je 1921. godine predsedavao ustavotvornoj skup{tini kraqevine SHS, koja je Zakonom o za{titi dràve stavila KPJ van zakona. Slovenaca i Makedonaca na tom zasedawu AVNOJ-a nije bilo. Slovena~kim delegatima put je spre~ila italijanska ofanziva. U skladu s tim bio je i razvoj partizanske vojske. Od dotada{wih brigada, u vremenu od 1. do 22. novembra, sastavili su osam divizija (prve dve

446 M. \ilas, Wartime Wartime..., ..., str. 207 i d.; Mihailovi}eva depe{a broj 1109 vladi, od 11. decembra 1942. godine.

454

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

su bile proleterske), koje su planirane da s brojnim odredima ostanu u Bosni i Hrvatskoj, a tri su bile podre|ene direktno Titu. Svu tu vojsku nazvao je novim imenom Narodnooslobodila~ka vojska i partizanski odredi re di Jugoslavije (NOVPOJ). „Dobrovoqni” odredi mu vi{e nisu bili potrebni.

Ofanziva Vajs (Weiss) Ne{to ranije, od zarobqenog usta{kog oficira saznali su447 da se Nemci pripremaju za novu ofanzivu. O woj su odlu~ili na najvi{em nivou. Prvih dana novembra 1942. godine, Hitler je u svoj glavni {tab We Werrwolf /Vu /Vukodlak/ kodlak/ u ukrajinskoj Vinici, stotiwak kilometara jugozapadno od Kijeva, pozvao komandanta ~eta u jugoisto~noj Evropi generala Lera (to je postao 27. decembra 1942. godine; dva meseca ranije, imenovan je komandantom armijske grupe E)) i poglavnika Paveli}a. Tamo se preselio u vreme vreme uspe{ne letwe ofanzive sredinom jula 1942. Zbog op{teg pogor{awa situacije (nema~kim ~etama kod Staqingrada pretilo je opkoqavawe), 1. novembra OKW (ne i OKH OKH)) ponovo je bio u glavnom {tabu Wolfsschanze /Vu /Vu~ji ~ji brlog/. [tab je sagra|en u za{titi isto~nopruske {ume, kraj èlezni~ke stanice Gerlic (kodno ime), blizu Rastenburga, jugoisto~no od Kenigsberga (Krolevjec), kuda se firer preselio odmah posle napada na Sovjetski savez. Gostima je o{tro naloìo da ustani~ki pokret na Balkanu treba ugu{iti. S jedne strane, bojao se savezni~kog iskrcavawa preko Dodekane{kih ostrva, Krita i Peloponeza, s druge, pak, hteo je da snage kod Staqingrada oja~a hrvatskim ~etama. Po{to se pokazalo da treba da u~estvuju i Italijani, u Vu~ji brlog je od 18. do 20. decembra, na najvi{i nivo pozvao, pored svojih, Ribentropa i Kajtela, i italijanskog ministra spoqnih poslova Galeaca ]ana i na~elnika generalnog glavnog stana (Commando (Commando Supremo) Supremo) i 448 komandanta vojske generala Uga Kavalera. Sastanak, na kojem su najvi{e

447

Prema ~etni~kim podacima, Tita je o planiranoj ofanzivi obavestio in`. Hans Ot (R. i @. Kneèvi}, Sloboda... str. 185). 448 W. Warlimont, Warlimont Inside... str. 308; G. Ciano, Ciano, Diario I,, str. 230-31 (po J. Pirjevec, Jugoslavija, str. 131, to savetovawe je bilo u Vinici). Kao {to proizlazi iz navedenih podataka, mora da je ve} novembarski sastanak u Isto~noj Prusiji (o dva sastanka govori i A. \onlagi} i dr., Yugoslavia Yugoslavia... ... str. 107). Paveli} je ipak posetio i Vinicu. Zajedno s wegovim savetnicima i generalom Glajze fon Horstenauom, kao i konzulom S. Ka{eom, Hitler ga je tamo ugostio 23. septembra 1942. godine. Tada su raspravqali uglavnom o ve}em hrvat-

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

455

govorili o nepovoqnoj situaciji u Africi, a poznat je i po tome {to je Hitler, na italijansku inicijativu da proveri mogu}nost separatnog mira sa Sovjetima, po prvi put pomenuo da su jo{ po~etkom godine na takvu ideju do{li i Japanci, ali su je napustili posle nema~kog odbijawa. Musolini je jo{ tada smatrao „da je rat protiv Rusije nesvrsishodan i da to poglavqe treba nekako okon~ati”, kako bi mogli da se usredsrede na „Englesku, koja je jo{ uvek na{ neprijateq broj 1”. Uprkos tome {to je Kavalero, uz Musolinijevu podr{ku, na sastanku branio ~etnike, pridruìli su se Hitleru da u novoj ofanzivi, zajedni~kim snagama, treba likvidirati jugoslovenski pokret otpora, ne samo komunisti~ki, nego i ~etni~ki. Ribentrop se ~ak zauzimao za uni{tewe celokupnog stanovni{tva, koje ima bilo kakve veze sa ~etnicima, do posledweg ~oveka. Nagovarao je ]ana da Italijani iskoriste dobre kontakte, koje neki od wegovih komankomandanata imaju sa ~etnicima, za postavqawe klopke Mihailovi}u. îm im padne {aka, da ga obese. Na nagovarawe Italijana, Hitler je ipak pristao na privremeno italijansko savezni{tvo sa ~etnicima, nakon ~ega bi trebalo da usledi wihova likvidacija. Vojni~ki plan ofanzive, na predlog Nemaca, doradili su na konferenciji u Rimu 3. januara 1943. godine, na kojoj je u~estvovao general Ler, Ugo Kavalero, komandant Druge armije Mario Roata – kao nekada{wi komandant italijanskih snaga u [paniji, smatran stru~wakom za partizansko ratovawe449 – kao i zastupnici Paveli}a. Na kraju su ga 9. januara uskladili jo{ Roata i general Rudolf Liters,450 od 16. novembra 1942. godine komandant nema~kih ~eta u Hrvatskoj. Uprkos tome, me|u wima skoro da i nije bilo koordinacije. Liters je, pod generalnom komandom generala Lera, bio titularni rukovodilac ofanzive. U prve dve faze, Vajs I (od 20. januara do 18. februara 1943. godine) i

skom u~e{}u u borbi protiv Sovjeta, {to je poglavnik smatrao velikom ~a{}u. Zbog o~ekivanog ispada Italije, trebalo je ra~unati na nadoknadu. U okviru toga, od muslimanskih dobrovoqaca osnovali su Trinaestu gorsku diviziju SS, nazvanu Hanxar (tako|e i Plava). Pored toga {to je to bila jedina nema~ka vojna formacija koja se zasnivala na religiji i ~ije je oru`je blagoslovio veliki muftija iz Jerusalima, zanimqivo je jo{ i to da je uve`bana u francuskom departmanu Pui de Dom. Tako se istorija okrenula naglava~ke: pre skoro hiqadu godina, iz te vulkanske oblasti Francuske krenule su prve mase hri{}anskih krsta{a u borbu protiv muslimanskih predaka Hanxara. 449 Prema nekim izvorima, prisustvovao je i Jev|evi} (npr. W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 104), II,, str. 67, nap.). Dobro provereno izdaili je bar zbog we stigao u Rim (V. Dedijer, Dnevnik II we A. \onlagi}, Yugoslavia Yugoslavia... ... str. 108, ne potvr|uje wegovo u~estvovawe. Isto tako, ni po slu`benoj du`nosti napisani M. Lekovi}, Martovski... str. 12. 450 General Kisling wegovo prezime dosledno pi{e kao Luethers Luethers,, a zove ga Arturom.

456

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Vajs II (od 18. februara do 20. marta), trebalo bi da Nemci, uz pomo} usta{a i Italijana, pa i ~etnika, uni{te partizane s wihovom Biha}kom „re„republikom”, a u posledwoj fazi, Vajs III III,, da Italijani uni{te ~etnike. Ler i Roboti, na sastanku u Beogradu 8. januara, odrekli su se faze III III. Ta, tzv. êtvrta ofanziva, kako su je nazvali partizani, zapo~ela je iznenadnim napadom Sedme SS–divizije Princ Eugen iz Karlovca. Tamo je stigla tokom no}i, u najve}oj tajnosti. Za partizane, koji su svoju pa`wu usmerili na isto~niju Baniju, ju`no od Siska, gde se jako bu~no okupqala Tristo {ezdeset deveta (Vra`ja) divizija s hrvatskim qudstvom, napad s Korduna bio je neprijatno iznena|ewe. SS–divizija Princ Eugen je krajem januara prodrla do Biha}a preko Sluwa. Zbog we, a mo`da i zbog lagodnosti boravka na Ostro{cu, Tito se na{ao u izuzetno delikatnom poloàju. Wegove snage u zapadnoj Bosni, koje su u me|uvremenu narasle od brigada u divizije, Deveta dalmatinska divizija osnovana je dodatno, pored postoje}ih, na{le su se u opasnosti da im Sedamsto osamnaesta pe{adijska divizija prodorom na jug preko Sanskog mosta i Bosanskog Petrovca, Bawa Luke i Jajca, zatvori put za povla~ewe. Najzapadnije raspore|ene, Osma kordunska i Sedma banijska divizija, prve su doìvele vatreno kr{tewe. Tito je brzo odlu~ivao. odlu~ivao. Navrat-nanos, preselio se 50 kilometara jugoisto~nije u O{treq, u planini severno od Drvara. Jo{ neprekaqene divizije trebalo je da ostanu tamo gde su se zatekle, oslawaju}i se na okolno gorje, a pet proleterskih (tzv. glavna operativna grupa), trebalo je da se s nekoliko drugih iz oslobo|ene teritorije ubrzano povuku prema jugoistoku. To je bilo utoliko lak{e, jer je Tito, jo{ krajem 1942. godine, imao nameru da ih po{aqe u Crnu Goru. Tamo bi, bez opasnoti od Nemaca, mogli da likvidiraju ~etnike. Vrhovni {tab je prihvatio odluku: „Brzim napredovawem prema Crnoj Gori, razbiti ~etni~ke bande Draè Mihailovi}a i tako politi~ki i vojni~ki likvidirati kao zna~ajniju silu”. Posle rata, Tito je zabeleìo da su wegovi saradnici prihvatili plan da se tamo „posvete uni{tavawu i razbijawu ~etnika”.451 Put je uglavom bio isti, kao i tokom bekstva iz isto~ne Bosne, samo u suprotnom pravcu: Drvar, Glamo~, Priluke (Livno), otuda, preko Prozora sve do Neretve. Kr~ili su ga u stalnim borbama. Svojim udarnim brigadama, Druga proleterska, koja se probijala ju`nom ivicom, uz pomo} Devete dalmatinske, preko Imotskog, preplavila je prostrana podru~ja, skoro sve do Jadranske obale, prodrla do

451 J. B. Tito, „Peta neprijateqska ofanziva”, Bilten V[ NOV i POJ 1943, broj 29/30; Isti, „êtrdeset godina”, Vojna djela V,, str. 22.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

457

~etni~kih i italijanskih upori{ta na desnoj obali Neretve severno od Mostara i tako ugrozila mostarske rudnike boksita, zna~ajne za nema~ku industriju. Prodor na jug bio je potreban zato, jer su ~etnici vladali velikim delom priobalnog pojasa, a Tito se brinuo da se ne iskrcaju saveznici i, zajedno sa ~etnicima, okrenu tok doga|aja. I jedno i drugo privuklo je Nemce u italijansku okupacionu zonu. Na severu su se probijale Prva i Tre}a proterska, kao i Sedma udarna divizija, sa ciqem da preko Prozora, dolinom Rame stignu do Neretve, a uz wu na Ostroàc i pre svega, Kowic. Tito se nadao da }e probojem preko Neretve pobe}i progoniocima u bezbedniju italijansku okupacionu zonu. Izgleda da su mu, jo{ jednom, po tre}i put, po~ele rasti zazubice na mirniji ìvot s Italijanima, kakav su u Crnoj Gori vodili ~etnici.452 U strahu od represalija zavojeva~a, koji je sa svih strana prodirao na partizansku teritoriju, a jo{ vi{e pod pritiskom samih partizana, beàlo je i stanovni{tvo. Delimi~no u planine, delimi~no s wima: ni{ta mawe, nego 40.000 qudi, prema V. Dedijeru. Na istok su beàli i rawenici, osobqe i bolesnici iz brojnih bolnica, kao i izbeglice, najvi{e s Grme~a, ukoliko nisu likvidirani u nema~ko-usta{kom pro~e{qavawu planina u prvoj polovini februara (tada je ubijeno 3.370 qudi, 1.722 je odvedeno odvedeno u logore, 1.560 ih se smrzlo ili umrlo od zime, a propale su i sve rezerve hrane). Samo rawenika i bolesnika, uglavnom od pegavog tifusa, beàlo je vi{e hiqada, dobar deo na kolima s kowskom ili volovskom zapregom. Dok su se rawenici i tifusari, bar u ukupnom broju, do 19. februara probili do Prozora, za sudbinu „50.000 èna, dece i staraca” (po Titovoj proceni na Petom kongresu KPJ 1948. godine), skoro iskqu~ivo Srba, niko nije brinuo. Svoju propagandnu i za{titnu ulogu odigrali su bekstvom. Mnogi su pre ili kasnije postali `rtve usta{kih koqa~a po hrvatskoj Hercegovini. „Mnogi od wih }e umreti od gladi i hladno}e, dobar deo }e ipak preìveti i ostati da ìvi kao simbol na{e borbe, upornosti, velikih dana koje sada preìvqavamo”, komentari{e Dedijer objavqene fotografije izbeglica, najvi{e èna i dece (u me|uvremenu, partizani su me|u wima izveli „dobrovoqnu” mobilizaciju – A. B.), koji se u dugim kolonama vuku putevima i goletima, zasutim snegom, ne znaju}i ni kuda, ni kamo.453 „Komunisti su tokom bekstva iz svoje sada{we republike naterali stanovni{tvo u bekstvo pred Nemcima i usta{ama, kako bi sebe za{titili od wi-

452 Po V. Dedijeru, (Dnevnik (Dnevnik II II,, str. 70, nap. 2), Tito je jo{ pre êtvrte ofanzive imao nameru da se probije u Crnu Goru. 453 V. Dedijer, Dnevnik II II,, izme|u str. 104 i 105.

458

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

hovih napada”. I: „Izme|u Drvara i Glamo~a leì vi{e od 500 smrznutih le{eva èna i dece”, krajem februara izvestio je Mihailovi} svoju vladu u London454. U pozadinskim ~arkama izme|u partizana i ~etnika, samo se mali broj na vreme okrenuo i pobegao svojim ku}ama. Ofanziva je preduhitrila i ~etnike, koji su se okupqali na obodima partizanske teritorije, s namerom da uni{te wene „oslobodioce” i obezbede povoqne pozicije za sigurniji prodor, u slu~aju savezni~kog iskrcavawa. Po~eli su da napadaju tek u jesen. Zbog nema~ke ofanzive sa zapada i severa, morali su da napadaju u vreme kad su partizani ve} bili u mar{u, svuda spremni na otpor. Stoga brojne ~etni~ke snage, uprkos saradwi Italijana i pored istovremenih napada Nemaca sa severa, nisu postigle ciqeve za koje su se dogovorili u Avtovcu kod Gackog i koje je Mihailovi} formalizovao u avgustu 1942. godine. Pre svega, nisu razbili „Sovjetsku (Biha}ku – A. B.) republiku” na dva dela. Glavne ~etni~ke snage, delovi tzv. Dinarske divizije, pretrpele su velike gubitke. Zbog iznenadnog italijanskog povla~ewa iz borbi, propao je i kontraudar u pravcu Bosanskog Grahova, a nisu mogli ni da povrate Drvar. Zato se Mihailovi} odmah, 2. januara, pripremio za novu ofanzivu protiv partizanskih snaga, sada ve} jako pomerenim u Hercegovinu. Sve vi{e su se probijale i u Dalmaciju. Glavni napadi vodili su se na osi Grahovo – Glamo~ (severno od Livna, gde je Tito u rudniku Tu{nici imao svoj glavni {tab) – Prozor. Za wu je izabrao prakti~no sve koliko-toliko mobilne ~etni~ke jedinice. Na zapadu, pre svega, Prvi korpus majora Slavka Bjelajca iz okolice Oto~ca (oko 2.000 qudi) i Drugi korpus vojvode Mom~ila \uji}a iz okolice Gra~aca (tako|e oko 2.000), oba u Lici, isto~niji Tre}i korpus hercegova~kih ~etnika majora Petra Ba}ovi}a iz ju`nijeg Knina (oko 3.000 ~etnika) i Drugu kosovsku brigadu kapetana Novaka Mijovi}a oko jo{ ju`nijeg Drni{a (vi{e od 500 ~etnika), kao i Peti korpus kapetana Bore Mitranovi}a iz planina oko Kqu~a, visoko na severu, posebno iz Mawa~e kod Bawa Luke (oko 3.000 ~etnika). Sve te snage nisu mogle zaustaviti masovno povla~ewe partizana na jugoistok. Dok je jo{ u mislima bio na levoj obali Neretve, Tito se na{ao u krajwe nezavidnoj situaciji. Uz reku, na wenoj desnoj obali i na planini Prew, u wenoj potkovi na levoj obali, ~ekale su ga jake italijanske i ~etni~ke snage. Po lokalnim upori{tima bila je raspore|ena skoro cela divizija Murge, s jakim artiqerijskim jedinicama i vazdu{nom podr{kom. Na Prewu ga je ~ekalo nekoliko hiqada Radulovi}evih ~etnika, kod Ko-

454

Depe{a 1356 od 22. februara (R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 186 i 869).

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

459

wica, na vrhu potkove, isto tako brojne ~ete Voje Luka~evi}a, na wenoj zapadnoj krivini, od Jablanice nadole, skoro do Mostara, jo{ oko 3.000 ~etnika jake, elitne vasojevi}ke ~ete êtvrtog korpusa pod komandom pukovnika Baje Stani{i}a. Iz Crne Gore su ih dovezli Italijani. Za rezervu je bilo predvi|eno skoro 5.000 crnogorskih ~etnika Pavla \uri{i}a, usmerenih prema Kalinoviku. Trebalo je da usko~e u borbe, kada i gde se ukaè potreba. Komandant cele operacije bio je Zarija Ostoji}, na~elnik specijalne jedinice Vrhovne komande (u Kalinoviku i u Nevesiwu), ustanovqene posebno za tu ofanzivu. Za Tita bi situacija bila savladiva da se sa severozapada, iz pravca Jajca i Bugojna, preko Gorweg Vakufa, za wegovim snagama nije probijala nema~ka Sedamsto sedamnaesta planinska, a iz jugozapadnog pravca, od Kupresa, ne{to udaqenija, Tristo {ezdeset deveta (Vra`ja) divizija. I jednima i drugima ciq je bio Prozor, koji su zauzimali Italijani. Tako su se Titovi partizani, kojih je, prema nema~kim procenama, tada bilo oko 12.000, zajedno s 3.500 rawenika i te{kih bolesnika (Prema Titovoj depe{i Moskvi, prvih je bilo 20.000, a drugih 5.000), razme{tenih u blizini samostana [}it i po drugim mestima, iznenada na{li u zagrqaju prete}ih kle{ta. Tito se za prelaz preko Neretve isprva uzdao u drumski most u Kowicu, koji je jedini od pet mostova na wenoj potkovi nastavqao putem ka jugu, mada kroz te{ko prohodne planine. Zahtevao je da ga zauzmu 21. februara no}u. Plan se izjalovio. Podru~je Kowica i most preko Neretve, uz pomo} Kowi~ke grupe ~etni~kih odreda, tvrdoglavo su branili Italijani, a u pomo} im je s juga, preko Glavati~eva, stiglo jo{ 2.000 ~etnika kapetana Voje Voje Luka~evi}a. Delimi~no i pod wegovom zajedni~kom komandom, Italijani su odbili sve napade Prve proleterske brigade, koje je 19. februara izveo Danilo Leki}. Izme|u 22. i 26. februara, Kowic je napala i partizanska Tre}a divizija, ali nije savladala uglavnom ~etni~ku odbranu. Nove ~etni~ke jedinice zauzele su poloàje u G. Bjeli, nekoliko kilometara ju`no od Kowica. Poja~awe odbrane nema~kim oklopnim jedinicama Sedamsto osamnaeste divizije (tzv. grupa Anaker), koje su preko Ivan sedla prodrle iz Sarajeva, kona~no je spre~ilo svaki uspeh. Partizanska Tre}a divizija morala je da se povu~e ~itavom linijom. Put do Neretve, koji su, pored Italijana, zatvarali i ~etnici, otvorio je Sava Kova~evi}. Posle neuspe{nog poku{aja dan ranije, svojom Petom crnogorskom i jo{ dve udarne brigade (Tre}a divizija), 17. februara zauzeo je Prozor. Neuskla|eno su ga branili delovi divizije Murge. Iz Mostara, s velikim italijanskim upori{tem (sedi{te {taba [estog korpusa i divizije Mesina), nije bilo pomo}i. Zaplenio je mnogo oru`ja, tako|e nekoliko haubica i 4 tenka. Kova~evi} je naredio da se streqaju svi

460

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Italijani koji su se, uglavnom, predali. Bilo ih je za jedan ceo bataqon. Pobili su i Italijane, zarobqene prilikom prvog, neuspe{nog napada, sekirama koje su se koristile za odstrawivawe bodqikave ìce. Me{tani se i danas se}aju kako su wihovi le{evi plovili Ramom u Neretvu. Dva dana kasnije, Kova~evi} je bez otpora zauzeo Ostroàc na Neretvi (Italijani su pobegli u Kowic), jo{ dva dana kasnije, Deseta hercegova~ka i Ramu, gde je pobila 200 Italijana i zaplenila 6 tenkova (sada vi{e nema mesta Rame, jer ga prekriva Jablani~ko jezero). U woj se smestio Tito s najbliìm saradnicima, posle italijanskog avionskog bombardovawa Tu{nice; do tada se zadràvao u Livnu i kasnije u Duvnu. Dvadeset petog februara, doli doli-nom Neretve, gde su na zapadnom delu wene potkove ve} zauzeli Dre`nicu i Grabovicu, na levi deo probile su se Druga i êtvrta proleterska brigada Druge divizije i zauzele Jablanicu. Zaplenile su gomile oru`ja, pored dve haubice i dva protivavionska topa. Ovaj uspeh ostao je trajan i zbog poraza Vasojevi}a, koje je iz Crne Gore, preko Mostara, na ratno popri{te vodio pukovnik Bajo Stani{i}. Pridruìli su im se i desetkovani ~etnici iz zapadnih delova dràve, iz okoline Kqu~a, Ba}ovi}eve jedinice iz Knina i Drni{a, \uji}eve iz Gra~aca, pa ~ak i Bjelaj~eve iz Oto~ca – ukupno oko 4.000 qudi. Sve vreme su napadali partizane s boka i zadavali im velike gubitke, ali nisu uspeli da se na vreme probiju do glavnog popri{ta borbi, na vrhu potkove Neretve na severu. Suprotno tome, Druga proleterska divizija, koja je dojurila preko planina iz Imotskog i Posu{ja, 27. februara, kad su zasko~ili wene poloàje s obe strane reke, kod Goranaca iznad Mostara, potisnula ih je nazad na jug.455 „Ceo moj plan }e pasti u vodu”, psovao je operativni komandant svih ~etni~kih snaga na Neretvi, major Ostoji}, u pismu Luka~evi}u, smeraju}i na Stani{i}a. „Takva prilika za likvidaciju boq{evika vi{e nam se ne}e ukazati.” Fatalniji je bio istovremeni poraz vi{e od 2.000 ~etnika kowi~ke grupe, me|u wima Druge durmitorske brigade i jo{ tri lokalne, koje su, po nalogu Mihailovi}a i pod rukovodstvom Luka~evi}a, Radulovi}a i Stani{i}a, udarile (preko kowi~kog mosta) na desnu obalu, s namerom da napadnu u pravcu Jablanice. Izme|u Ostro{ca i Jablanice, razbile su ih Druga dalmatinska i Druga proleterska brigada.456 êtnici su bezglavo beàli prema Kowicu, tako da ih ni komandant Ostoji} li~nim istupawem nije mogao ubediti da se vrate u napad. Glavni krivac je bio Radulovi}, koji uop{te nije stigao do ishodi{nih poloàja. To

455 456

Zbornik... IV IV/10, /10, str. 571, 343. Zbornik... IV IV/11, /11, str. 401.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

461

je bio najve}i poraz ~etnika u poku{ajima da partizanima preseku put u osvajawu desne obale. Jablanica je u{la u istoriju zbog uskotra~nog èlezni~kog mosta gvozdene konstrukcije, koji je iz wenog ju`nog dela, na velikoj visini, vodio preko Neretve u kratak tunel ispod niskog grebena, uz wenu levu obalu. Preko mosta je èleznica, koja je stizala iz Rame, vodila ispod zapadnih obronaka Prewa do istoimene stanice, ju`no od we, ponovno se spu{tala na desnu obalu i od Dre`nice nastavqala put ka Mostaru. Jablani~ki most je, pored kowi~kog, nudio najboqu {ansu za prelaz preko Neretve. Uprkos tome, Tito je istrajavao na Kowicu i wegovom {irem drumskom mostu. Naredio je da se ~etiri mawa mosta na Neretvi i Rami dignu u vazduh. [tavi{e, iako su se preko jablani~kog mosta ve} probili delovi Druge proleterske brigade i na suprotnoj strani, za prelaz partizanskih snaga, dràli zadovoqavaju}i mostobran, na kraju su morali di}i u vazduh i taj most (u no}i na 1. ili 2. mart). Zato su morali napustiti mostobran na levoj obali. Jablanicu su naknadno zauzela dva bataqona ~etni~ke Durmitorske brigade, ali ih je otuda 4. marta isterala Druga dalmatinska brigada. Pod stalnom partizanskom vatrom, ~etnici su beàli preko mosta, sru{enim s jablani~kom polovinom s visokog stuba, skoro vodoravno u korito reke, a prewskom polovinom, po strmoj suprotnoj obali nagore, skoro do trospratnog bunkera, koji je jo{ Austrijancima sluìo za odbranu mosta. Mnogo ih je popadalo u reku i utopilo se. Tek kad je posle izjalovqenih napada Tre}e divizije na Kowic, koji su tada branili i Nemci, Titu kona~no postalo jasno da od wegovog mosta ne}e biti ni{ta, nije mu preostalo ni{ta drugo nego da naredi povla~ewe rawenika i ~eta preko jedinog, jo{ dosti`nog mosta – sru{enog jablani~kog. Najpre su u no}i na 7. mart, po tri bataqona Druge dalmatinske i Druge proleterske brigade, uz podr{ku brojnih haubica, pod stalnom ~etni~kom vatrom, morali da se popnu uz konstrukciju mosta na levu obalu Neretve i u bomba{kom napadu savladaju ~etni~ko upori{te u bunkeru ispred tunela i na zaravni iza wega. Pomoglo im je to {to, zbog sru{enog mosta i privremenog napu{tawa mostobrana na wihovoj strani, ~etnici nisu o~ekivali napad s jablani~ke strane. U me|uvremenu su inèwerci na potpornoj konstrukciji mosta sagradisagradili dva metra {iroko drveno brvno, preko koga su mogli preneti rawenike. Prve rawenike i bolesnike prebacili su preko mosta u no}i na 9. mart. Mnoge su morali natovariti na kowe ili preneti na nosilima, ispomagali su se i italijanskim zarobqenicima. Uprkos stalnim avionskim napadima, koji nisu uspeli ni da pogode most, niti da o{tete privremeno brvno, partizani su uspeli da do 15. marta pobegnu preko Neretve, sa skoro svim rawenicima i tifusarima. Kad su Nemci 17. marta zauzeli Jabla-

462

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nicu, u woj vi{e nije bilo partizana. Bekstvo je bilo tako uspe{no da je Tito Nemcima, koji su od Jajca i Bugojna, s nekoliko bataqona Sedamsto sedamnaeste pe{adijske, jake motorizovane divizije, s borbenom grupom Fogl (delovi Sedamsto osamnaeste divizije) pratili partizane u povla~ewu na jug, ka Prozoru, jakim kontranapadom spre~io prodor na sutok Neretve i Rame. Plan za kontranapad, s istovremenim ru{ewem mostova, saop{tio je 28. februara na sednici politbiroa CK-a i V[-a, u mlinu kraj Gra~anice uz Ramu. U okviru tog plana, partizani su 3. marta, svim raspoloìvim snagama, presreli Nemce na desetak kilometara {irokom frontu severno od Prozora i odlu~uju}im udarcem kod Vili}a gumna (ili guvna), preko planine Kobila i u dolini Vrbasa ne samo spre~ili napredovawe prema jugu, nego ih ~ak prisilili na povla~ewe prema severu. U frontalnoj kontraofanzivi, koju je Tito vodio iz samostana [}it, kao i iz planine Makqen, blizu boji{ta, 5. marta, s tri divizije, podràne artiqerijom, naterao je nazad do Gorweg Vakufa i ~ak do Bugojna. Nisu im pomogle ni jedinice Tristo {ezdeset devete (Vra`je) divizije, koje su stigle u pomo}. Komandant za jugoistok, general Ler, povodom razbijawa nekoliko bataqona iz svoje dve divizije, bio je iznena|en manevarskom sposobno{}u i borbenom odlu~no{}u partizana. Ova kontraofanziva smatra se Titovim najve}im vojni~kim uspehom, iako je bio samo privremen i pla}en strahovitim gubicima. Nije sigurno ni da li je uop{te bio potreban. Po mi{qewu nekih vojnih stru~waka, pa i wegovih komandanata, Titove odluke u vezi s prelaskom Neretve bile su vi{ekratno pogre{ne. îîwenicu da je izgubio najmawe tre}inu qudstva, niko mu nije zamerio. Ciq je bio preuzvi{en. Kritika se ograni~avala na taktiku. Kao vrhovni komandant, bio je odgovoran za to {to je D. Leki}, koji je svojom, ionako nedovoqnom, Prvom proleterskom brigadom poku{ao da spre~i dolazak nema~kog poja~awa preko Ivan sedla, napao jo{ i Kowic, {to je, ina~e bio KovaKova~evi}ev zadatak i ~iji poku{aj 20. februara nije uspeo. Leki} tako nije postigao ni jedno ni drugo, jer su mu Nemci upali u le|a. Tito se kasnije hvalio da je ru{ewem jablani~kog mosta prevario Nemce. Me|utim, to je ex post samohvala, u koju ni sam nije ba{ verovao. Za prvi most (kod Ostro{ca) kaè da je naredio da se poru{i iz „takti~kih – odbrambenih razloga”. Tada mu je komandant Desete hercegova~ke brigade saop{tio da su od Bora~kog jezera u Prewskom gorju na jugu, na podru~je Ostro{ca, stigle jake vasojevi}ke snage. „îm sam saznao za to, postalo mi je jasno, o ~emu se radi... Nemci, Italijani, ~etnici i usta{e hteli su nas samleti... Tada sam naredio da poru{e i drugi, posledwi most.” To je bio „manevar, istovremeno za{tita od iznena|ewa s te strane, kako bi Nemci stekli utisak da nameravamo nazad. Taj manevar je potpuno uspeo. Nemci su oslabili pri-

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

463

tisak u dolini Neretve, a mi smo dobili na vremenu za izgradwu improvizovanog mosta,” kaè, misle}i na brvno ispod jablani~kog.457 Pre svega, bilo je nelogi~no da se zbog Luka~evi}eve opasnosti poru{i jablani~ki most. Cesta s Bora~kog jezera vodila je skoro direktno na kowi~ki most, koji je, suprotno od jablani~kog, u celini bio u antipartizanskim rukama, zbog ~ega je prelazak na desnu obalu bio sasvim jednostavan. Ostoji} bi morao biti maltene lud da Luka~evi}eve ~etnike po{aqe levom obali Neretve, dovoqno {irokom na samo nekoliko mesta (kod êlebi}a i Ostro{ca), do jablani~kog mosta, koji je, osim nekoliko dana na levoj obali, sve vreme bio u partizanskim rukama. Krajwe nelogi~an bio je i Titov misaoni preskok od ~etnika na Nemce. Zar je hteo da ih dizawem mosta u vazduh obavesti kako protiv wih priprema kontraofanzivu? Nemci su, ina~e, zaista smawili pritisak ka Neretvi, ali tek posle zavr{ene Titove kontraofanzive i po vlastitoj odluci. Moè se tvrditi da su posle ofanzive morali da se prestroje i sa~ekaju na dolazak svojih glavnih snaga. Mnogo je verovatnije da je wegovo povla~ewe s leve obale i ru{ewe oba mosta bila posledica ~etni~kog pritiska, posebno zato {to je upravo tada Tre}a divizija morala da se povu~e od Kowica. M. \ilas je uveren da su Nemci sasvim dobro znali da partizani nemaju na raspolagawu drugu kona~nu mogu}nost od bekstva na levu obalu. Da su tada hteli da dotuku Tita, ru{ewem mosta im je sam ponudio idealnu {ansu. Po{to mora da je bio svestan toga, postavqa se pitawe kakve karte je drào u svojim rukama. Krajem februara, u okolinu Prozora stigli su svi rawenici i bolesnici i na wih nije trebalo ~ekati. U nesigurnosti {ta da preduzme, 27. februara je odlu~io da ih po{aqe nazad u Krajinu, sutradan je odluku dva puta promenio, 2. i 3. marta je opet nameravao da ih po{aqe jednom u Liku, drugi put na Biokovo, pre toga i na Dinaru. Tako je „varawem” Nemaca izgubio vi{e od nedequ dana. Upravo zbog toga, kontraofanziva je postala neophodna. Budu}i da se iz nekih izve{taja i naredbi vidi da je povla~ewe pred ~etni~kom i nema~kom opasno{}u od Kowica bilo predvi|eno dolinom Rame, nije iskqu~eno da je hteo da se sa svim snagama povu~e na sever,458 pri ~emu je potcenio snagu tamo{wih nema~kih trupa. PrevaPreva-

J. B. Tito, Vojna... IV IV,, str. 74-79. Da se zaista radi o naknadnom prikrivawu pogre{nih odluka, govori nam Titovo obja{wewe: „mogli bismo re}i da smo prvi most poru{ili iz takti~ko – odbrambenih razloga, drugoga – kao takti~ku prevaru, kako bismo zamaskirali svoje namere”. Samo dvanaest redova pre toga, rekao je da je i drugi most naredio da se poru{i zbog ~etni~ke opasnosti (str. 78). 458 Zbornik... IV IV/10, /10, str. 313-16, 320, 342. 457

464

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

rio je uglavnom ~etnike, koji su zbog poru{enih mostova smawili budnost na levoj obali Neretve. Spasilo ga je samo zaustavqawe Vajsa II II.. Kritiku podràva \ilasov podatak da je Tito u naredbama pokazivao znake nervoze i da je besneo, kao i da se nepromi{qeno odazivao na opaàjne promene.459 No, kad je \ilas pisao svoju kritiku (pre 1977), imao je dovoqno razloga da se Titu sveti za izbacivawe iz partijskog raja 1954. godine.

Titovi pregovori s Nemcima Bitka za prelaz preko Neretve bi}e zabeleèna u istoriji i zbog Titovih pregovora s nema~kim snagama. V. Dedijer ih naziva martovskim.460 Partizani su ih dugo vremena posle rata dosledno skrivali. Prvi, 1949. godine, Velebitov tajni odlazak u Zagreb zbog razmene zarobqenika, pomenuo je S. Klisold, ali general se tom prilikom nije uhvatio za nema~ku ponudu o zajedni~koj odbrani od savezni~kog iskrcavawa u Dalmaciji.461 Na osnovu nema~kih izvora, vi{e podataka o pregovorima prikupio je Valter Hagen (pravo ime mu je Vilhelm Hetl, bio je saradnik Biroa VI nema~kog SD-a), 1952. godine. Hagen navodi da su se prvi put pojavili na pro proce cesu protiv ma|arskog (protitovskog) ministra Lasla Rajka, u septembru 1949. godine u Budimpe{ti. Nekada{wi jugoslovenski otpravnik poslova, Lazar Brankov, svedo~io je da je general Velebit pregovarao s Nemcima o prekidu neprijateqstva. Nema~ki general R. Kisling je vest o pregovorima, kao vru}u informaciju, saznao od opunomo}enog nema~kog generala u Hrvatskoj Glajze fon Horstenaua (obojica su bila Austrijanci), koji je u wima imao va`nu ulogu. Naknadno je, 1956. godine, objavio nekoliko podataka po se}awu.462 Glajze sam nije mogao da svedo~i, jer ga je posle rata narodna vlast osudila na smrt i streqala. Po Kislingu, Glajzeov ranije napisani rukopis Erinnerungen an Kroatien /Se}awe na Hrvatsku/, Hrvatsku/, kona~no je dobijen iz ruku „Titove tajne policije” i prenesen u austrijske dràvne arhi arhi-treqana je glavna Titova veza s Nemcima, inèwer Ot. ve. Po M. Lizu, sstreqana

M. \ilas, Wartime Wartime, str. 223-24. \ilas je u me|uvremenu verovatno zaboravio da je u vreme borbi pri~ao Dedijeru kako je Tito jo{ tada pomiwao taktiku iznena|ewa Nemaca ru{ewem mostova i povla~ewem Druge proleterske s leve obale (V. Dedijer, Dnevnik II,, str. 145, nap.) II 460 V. Dedijer, Novi... II II,, str. 801-52. 461 S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, str. 151. 462 R. Kiszling, Kiszling, Die Kroaten, Kroaten str. 199-200. 459

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

465

Dedijer u drugom delu svog Dnevnika, objavqenog 1946. godine, o pregovorima ni{ta nije znao. îwenica da ih se u tre}em izdawu, 1970. godine, setio, dokazuje da se pre toga nadao da se mogu prikriti.463 I Tito ih je prikrivao, i to na mnogo neobi~nije na~ine. Majora Fon Pota, ratnog a|utanta generala G. fon Horstenaua, koji je o tim pregovorima previ{e znao, Titovi agenti su, uz pomo} wegovog zagreba~kog zeta, po kojem su mu poslali pismo, i na taj na~in 1946. godine do{li s wim u kontakt u wegovom Forarlbergu, omamili, kidnapovali i prevezli u Jugoslaviju. Obojica su nestala bez traga. Time je i{~ezao i jedini svedok razgovora izme|u Glajzea i Titovog agenta Velebita.464 Filis Oti, ina~e Titova odu{evqena pristalica, u pismu The Times Literary Supplement, Supplement, od 27. novembra 1970. godine, izve{tava da je u intervjuu direktno upitala mar{ala, ima li istine u glasinama o partizanskim pregovorima s Nemcima. Zakliwao se da nema.465 Drugi u~esnik u razgovoru, M. \ilas, za pregovore je „saznao” tek mnogo kasnije, 1977. godine (Wartime (Wartime), ), i objavio je samo ono {to su ve} drugi otkrili. M. Lekovi}, koji o pregovorima „po slu`benoj du`nosti” daje najvi{e podataka, jo{ uvek se pravi neve{t. Tito ih je priznao tek dve godine pre svoje smrti, u govoru na zboru povodom 35-godi{wice bitke na Neretvi, 1978. godine. Me|utim, rekao je samo da mu je u Livnu neki todtovac predloìo razmenu zarobqenika, a u vreme bitke na Neretvi, „trojica na{ih drugova” i{la su na pregovore, tako|e zbog razmene zarobqenika i priznavawa statusa strane u ratu partizanskoj vojsci. Uspeli su samo da re{e prvi problem. S obzirom na sve ostalo, i daqe je tvrdoglavo }utao.466 B. Petranovi} saop{tava da su iz srpskohrvatskog prevoda J. Toma{evi}eve kwige The Chetniks, Chetniks, objavqene u Zagrebu jo{ 1979. godine, ispustili one stranice izvornika na kojima je autor govorio o partizansko-nema~kim pregovorima.467 Martovski pregovori bili su ne{to sasvim novo u partizanskim kontaktima s Nemcima. Partizani su uspostavqali kontakte sa zavojeva~ima i ranije, ~ak na najvi{em nivou. Jo{ tokom leta 1941. godine, delegacija

V. Dedijer, Dnevnik II, II, 3. izdawe, str. 140-41, 146. U prvom izdawu, Dedijer je znao za majora „[tekera”, „[tekera”, s kojim je ~ak i razgovarao (str. 152), u tre}em izdawu kaè da su \ido, Ko~a i Vlatko oti{li s belom zastavom na razgovore za razmenu majora „[tekla” (str. 140). 464 I. Juki}, The Fall... Fall... , str. 174. 465 N. Beloff, Beloff, Tito Tito´´s..., ..., str. 81-82. 466 „Bitka za rawenike...”, Vojna djela VI, 1981, str. 229; 467 B. Petranovi}, Srbija u drugom..., str. 289. 289. 463

466

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

crnogorskih partizana, koju su sastavqali Blaò Jovanovi}, Peko Dap~evi} i \uro êgarovi}, po nalogu M. \ilasa, sastala se s predstavnicima italijanske vojske. M. \ilas tvrdi da je iskqu~ivi ciq bio dogovor o razmeni zarobqenika i obostranom po{tovawu me|unarodnog ratnog prava. O razmeni zarobqenika s Italijanima je pregovarao i neukrotivi komandant Sava Kova~evi}, kome su tada izru~ili zarobqenog oca Blagoja. Kasnije }emo videti da je \ilas i o martovskim pregovorima tvrdio isto, ali sve nije bilo istina. U vezi sa razmenom zarobqenika ili osu|enih, kontakata je bilo i vi{e.468 V. Hagen je otkrio da je Titov V[ preko kurira odràvao stalnu vezu s generalom Roatom (to je saznala nema~ka Feldgendarmerija od kurira, koga je 1942. zarobila na putu u glavni stan Roate),469 prema drugim izvorima, Andrija Hebrang je odràvao kontakte sa usta usta{a{ama. H. Nojbaher potvr|uje da je do kraja 1943. godine uspostavqena stalna veza izme|u Glajze fon Horstenaua i hrvatskog G[-a. Tito je 3. septembra 1942. godine, u svom {tabu u Glamo~u, primio zarobqenog nema~kog stru~waka, in`. Hansa Ota, pukovnika, kako se predstavio, koji je posredovao za 11 nema~kih stru~waka, zarobqenih u Livnu i Jajcu. In`. Ot je bio na~elnik organizacije Tot, koja je brinula o poslovawu mostarskih boksitnih rudnika, a ina~e obave{tajac nema~ke SD; radio je, kako za generala Lera, tako i za nema~kog poslanika u Zagrebu SA obergrupenfirera Zigfrida Ka{ea, bio je politi~ki savetnik Glajzea fon Horstenaua, a po S. Klisoldu, tako|e i visoki funkcioner zabrawene KP Nema~ke. Tito je pristao na pu{tawe, a u zamenu je zahtevao jednu jedinu va`nu partizanku koja se nalazila u zagreba~kim zatvorima; za kona~ni dogovor poslao je u Zagreb izaslanika, koji se o razmeni sporazumeo s Glajzeom. Prema drugim izvorima, moè se zakqu~iti da je izaslanik bio Marijan Stilinovi} (pod imenom Sre}ko [uwarevi}), iako je kao vreme sastanka naveden kraj avgusta 1942. godine. Dedijer izve{tava da je 5. septembra izvr{ena razmena grupe partizana za nekoliko nema~kih oficira. Glajze je Titu saop{tio da bi bio spreman za sli~ne razmene i ubudu}e,470 a, osim toga, pomenuo je mogu}nost da Nemci odrede partizanima posebnu teritoriju, na kojoj ih ne bi napadali. Tito je krajem 1947. godine pri~ao Dedijeru da je u Glamo~u razgovarao s in`. Otom, izme|u ostalog, i o dalekose`nim pitawima odnosa me|u saveznicima i poloàju Nema~ke u wima; Ot mu se nudio za posrednika. Vi{e od toga Tito

Npr. Zbornik... IV IV/7, /7, str. 140. W. Hagen, Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 257. 470 W. Hagen, Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 263. 468 469

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

467

nije otkrio.471 I. Avakumovi} je u zaplewenim nema~kim arhivama otkrio dokument po kojem je Tito, tokom leta 1942. godine, nekog Nemca (verovatno se radilo o in`. Otu, zarobqenom prilikom napada na Livno) nagovarao da se Nema~ka poveè sa Sovjetskim savezom, jer „bi ina~e postojala opasnost da na kraju rata pobednice opet ostanu Engleska i SAD, a pobeda tih reìma zna~ila bi uni{tewe i podjarmqivawe radnog dela naroda”. To je bio dobar uvod u martovske pregovore; ni{ta ~udno {to je Tito ove svoje zamisli hteo da {to temeqitije prikrije. V. Hagen kaè da je Tito, posle uspe{ne razmene zarobqenika, poslao u Zagreb nekada{weg advokata dr Petrovi}a, da s generalom Glajzeom zakqu~i op{ti dogovor o razmeni zarobqenika. Glajze ga je qubazno primio, ugostio ga desetak dana i omogu}io mu da poseti svoje roditeqe koji su ì ì-veli u Zagrebu. Tom prilikom je Petrovi} otkrio da je on zapravo general Vladimir Velebit i da je u Zagreb stigao kao Titov izaslanik, s predlogom za prekid neprijateqstva. Ako se Nemci obaveù da ne}e napadati partizane unutar odre|enog rezervata, po mogu}nosti u zapadnoj Bosni (radilo se, dakle, o Biha}koj republici), Tito bi se odrekao {irewa ustanka u drugim delovima NDH. Da bi dokazao svoju verodostojnost, bio je spreman da na neko vreme zaustavi sve teroristi~ke i saboterske radwe.472 Na sastanku 17. novembra 1942. godine kod Livna, kojem su prisustvovala dvojica nema~kih oficira i jedan civil, Velebit je (pod imenom Vladimir Petrovi}), pored razmene zarobqenika, preloìo i priznavawe partizanske partizanske vojske kao regularne, dok je civil predloìo {ire pitawe rezervata, u ko ko-jem ne bi bilo borbi i gde bi poku{ali da obezbede za{titu za pravoslavce. I Nemcima (ne samo Italijanima) bilo je odvratno usta{ko klawe srpskog stanovni{tva. Zato su se slagali s Dangi}evim predlogom da se isto~na Bosna pripoji Srbiji. Me|utim, ovi pregovori su bili neuspe{ni.

V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 803 i 841. W. Hagen Hagen,, Die geheime..., geheime..., str. 264. Pisac ove doga|aje sme{ta u 1943. godinu. Glajze se se}a da je Velebit do{ao k wemu s navedenom ponudom po~etkom maja 1943. S jedne strane, sasvim je sigurno da se Tito upoznao s in`. Otom jo{ tokom leta 1942. godine. Tada je jo{ i imalo smisla pregovarawe o zapadnoj Bosni. Verovatno je obe partizanske ponude u se}awu spojio u jednu (R. ( . Kiszling Kiszling,, Die Kroaten, Kroaten, str. 199-200). S druge strane, nije iskqu~eno, ~ak deluje verovatno da Hagen opisuje doga|aje iz marta 1943. godine, o kojima }emo jo{ ~uti. U tom slu~aju, o wima zna samo s onog aspekta koji se ticao Glajzea. Sasvim je sigurno da je po~etak maja 1943. godine predaleki datum za wih. * Bilten V[ NOP i DVJ II, broj 17-18-19. ** Dokument H-300177/8, I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}... ... str. 113 nap.; vidi i B. Krizman, Paveli}... Paveli}...,, str. 383. 471 47 1

472 47 2

468

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ovakav prikaz razgovora sa sastanka 17. novembra znatno zamagquje wihov sadràj. To zakqu~ujemo iz zabele{ke o razgovorima 11. marta 1943. godine u Gorwem Vakufu, kojima su zapo~eli martovski pregovori. Zabele{ku je za svoju upotrebu sastavio na~elnik {taba Sedamsto sedamnaeste sedamnaeste pe{adijske divizije, dr Kri{. Iz we saznajemo da su se na sastanku 17. novembra prisutni oficiri zvali Hajs i Kuli}, obojica kapetani, civil je bio „gospodin Ot”. U vezi s razgovorima u Vakufu (o wima kasnije), pomiwe u uvodu da su „ostala” pitawa, navedena pod ta~kom 3 razgovora, razmatrana jo{ 17. novembra; na kraju je zabeleìo da su pod ta~kom 3 razmatrana politi~ka pitawa i da su u vezi s wom naglasili da „je ta ta~ka bila ve} jednom razmatrana, i to 17. novembra 1942. godine”. V. Dedijer, koji navodi kako podatke o sastanku od 17. novembra, tako i zabele{ku dr Kri{a,473 wihovu vezu nije iskoristio za izuzetno zna~ajnu konstataciju. Kao {to }emo videti, izaslanici partizana u Vakufu, pod ta~kom 3 izjavili su da ne vide razloge zbog kojih bi se borili protiv Nemaca i da bi se borili protiv Engleza, u slu~aju da se iskrcaju. Zato su Nemcima predloìli prekid neprijateqstva i odre|ivawe operativne zone, u kojoj bi „mogli da ~etnicima zadaju odlu~uju}i udarac”. Sude}i po bele{ci dr Kri{a, da su pitawa pod ta~kom 3 razmatrana jo{ 17. novembra, proizlazi nesumwiv zakqu~ak da su sve to partizani predlagali Nemcima jo{ u Biha}koj republici (ta~nije: u wenom hrvatsko-hercegovskom delu), da Nemci tada predlog nisu prihvatili, tako da su martovski pregovori (najmawe) drugi partizanski poku{aj da se sporazumeju s Nemcima na ra~un ~etnika. Pregovore s usta{ama pri tome ne brojimo. Zamenik na~elnika V[-a Terzi}, u pripremama za prodor u Sanxak i Crnu Goru, 17. januara izvestio je Tita o svojim kontaktima s usta{ama: „Moramo ih i daqe zadràvati razgovorima, zavla~iti pregovorima i varati, kako bi nam ostalo dovoqno vremena za preraspodelu snaga, sa ciqem, da razbijemo ili uni{timo ~etnike.”474 Da li su u V[-u bili ube|eni da su Nemci ve} „neutralizovani”, ili su ~etnike smatrali prvenstvenim neprijateqima u tolikoj meri da su Nemce zaboravili? Inicijative za martovske pregovore tuma~ili su na razli~ite na~ine. Prema, donekle dalekovidnijem, Robertsovom tuma~ewu, „partizani su u jesen 1942. godine odlu~ili da ponovo procene svoju situaciju. Kao {to je poznato, Sovjeti nisu slali pomo}. Istovremeno su u rukama imali dokaze da Britanci podràvaju Mihailovi}a. Italijani nisu pokazivali

473 47 3 474

V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 803 i 806. Zbornik... II II/7, /7, str. 428.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

469

posebnu agresivnost, iz nema~kih izvora stizali su znaci da bi i oni pristali na izvesno primirje. Za{to ne bi iskoristili te {anse, koje bi partizanima omogu}ile neometani nastavak gra|anskog rata i likvidaciju ~etnika?”475 Postoji i uè, strogo vojni~ko obja{wewe. Nemci su u svojoj êtvrtoj ofanzivi isterali najja~e partizanske snage iz Biha}ke republike prema jugoistoku, sve do Neretve. Tito je nameravao da se preko we povu~e u Crnu Goru. Zbog odbacivawa svojih predloga od 17. novembra 1942. godine, bio je uvre|en i vi{e nije mislio na wih. Me|utim, kad su ga Nemci najè{}e potisnuli od Gorweg Vakufa prema jugu, pred Neretvom, kao i na wenoj suprotnoj, levoj obali, sa~ekale su ga jake, broj~ano skoro podjednake ~etni~ke snage, a u ve}im mestima i Italijani. Da bi dobio na vremenu i izvukao se iz nema~ko-~etni~kog obru~a, ublaàvawem pritiska odozgo, od Prozora na severu, uprkos novembarskoj uvredi, dao je inicijativu za uspostavqawe kontakata i zakqu~ivawe primirja s Nemcima. Vojni~ko tuma~ewe podràva kapetan V. Terzi}, tada{wi zamenik na~elnika Titovog {taba,476 pa i kasniji pisci, npr. J. Toma{evi}.477 Tuma~ewa se ne iskqu~uju. Istina, partizani su dobili na vremenu jo{ i uspe{nom ofanzivom koju su zapo~eli 3. marta, tako da Nemce nije trebalo zadràvati i pregovorima, naro~ito zato {to se {ansa za uspostavqawe kontakata ponudila tek 3. marta, kad im je u borbama pao u ruke nema~ki komandant bataqona major Artur [treker. Wega su iskoristili za uspostavqawe veza. Me|utim, kad su, posle kra}ih priprema, pregovori zapo~eli 11. marta 1943. godine u Gorwem Vakufu, taj grad je, zajedno s Prozorom, ponovo pao u nema~ke ruke. To zna~i da je Titova kontraofanziva imala samo privremeni uspeh. êtvrtog marta Tito to, dodu{e, jo{ nije znao, ali je mogao da o~ekuje. U tom slu~aju, trebalo je da upotrebi neki drugi na~in za zaustavqawe ponovnog nema~kog prodirawa. Problem je bio u tome {to su posle okon~awa partizanske kontraofanzive i sami Nemci usporili prodirawe. Mora da su imali veoma jake razloge, kad su pristali na usporavawe. Kakve? Da li zaista samo organizacijske? Odmah ~im je saznao za zarobqenog majora, Tito je zahtevao da ga privedu u V[. Tamo su, pored wega, s wim razgovarali i Rankovi}, \ilas i Pijade, svi s izmi{qenim imenima. Predlagali su mu da svojoj komandi napi{e pismo, u kojem }e predloìti pregovore na vi{em nivou. Pismo s

475 W. Roberts Roberts,, Tito Tito..., ..., str. 107-8. Tito se jo{ 31. januara obratio Moskvi za pomo}, 11. februara stigao je negativan odgovor (F. (F. Maclean, Maclean, Disputed Disputed..., ..., str. 206). 476 V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 804. 477 J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks, str. 244, 246.

470

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

datumom od 4. marta, stiglo je do Glajzea fon Horstenaua. O wegovom pristanku, {tab Sedamsto sedamnaeste divizije, kojoj je pripadao [treker, 10. marta obavestio je V[. V[ je jako ùrio, pa je, uveren u uspeh, jo{ 8. marta, unapred, izdao ovla{}ewa za tro~lanu delegaciju; ovla{}ewa je potpisao zamenik na~elnika V[-a kapetan V. Terzi}. Po Titovom nalogu, delegacija je sastavqena od M. \ilasa, K. Popovi}a i V. Velebita. Do Prozora je stigla pe{ice putem iz Rame, s belom zastavom u rukama. I jedno i drugo je zahtevala nema~ka komanda; iako je trebalo da svako nosi svoju zastavu, nosio ju je najmla|i po poloàju, general Velebit. Otuda su Nemci trojku odvezli automobilom u Gorwi Vakuf. Prema telefonskom izve{taju koji je jo{ istog dana, iz Sarajeva, primio general Glajze fon Horstenau u Zagrebu, delegati su na kapama, umesto crvenih zvezda, nosili oznake M, {to je zna~ilo Ma~ek (po predsedniku HSS – Hrvatske seqa~ke stranke, dr Vlatku Ma~eku). Po{to je Ko~a Popovi} u svom dnevniku zapisao da su sva trojica na {ajka~ama imali zvezde, moèmo verovati jednome ili drugome. M. Lekovi} veruje Ko~i Popovi}u. Za suprotno svedo~i okolnost da su, prema telefonskom izve{taju, dvojica od pregovara~a bili „profesori”. Qudi s titovkama i crvenim zvezdama na wima ne odaju utisak profesora.478 Ako pretpostavka stoji, moèmo zakqu~iti da su Titovi delegati „pohrva}ewem” hteli da se pokaù ne samo kao smrtni neprijateqi ~etnika, nego i kao prirodni saveznici Nemaca. I zaista, prema Glajzeovom zapisu, partizanski parlamentarci su odmah izjavili „da se ne bore protiv protiv hrvatske dràve, ni u kom slu~aju protiv Nemaca, ve} iskqu~ivo protiv ~etnika. Spremni su da istupe protiv svakog neprijateqa, koga bismo im mi (tj. Nemci – A. B.) odredili, kao i protiv Engleza, ako se iskrcaju.”479 Sastanku u {tabu Sedamsto sedamnaeste divizije u Gorwem Vakufu prisustvovao je wen komandant, general pukovnik Benignus Dipold. Prema pisanoj zabele{ci na nema~kom od 11. marta, kako ju je diktirao Vladimir Velebit, pisao major Bart, a potpisali, osim Velebita (s imenom V. Petrovi}), jo{ Ko~a Popovi} i Milovan \ilas (s imenom M. Markovi}), delegati V[-a su, osim razmene rawenika (ta~ka 1) i primene me|unarodnog ratnog prava na wih (ta~ka 2), predloìli i zaustavqawe neprijateqstva neprijateqstva izme|u Vermahta i NOV. Pod ta~kom 3 je re~eno da komanda NOV Jugoslavije smatra da „a) u datoj situaciji nema razloga za vojne akcije nema~ke

M. Lekovi}, Martovski..., str. 93-4, 80. Kao {to }emo jo{ videti, Tito je sli~an ma~ji trik upotrebio ~ak i u kasnijoj poseti êr~ilu u Napuqu. 479 47 9 I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 113, koji navodi i oznaku dokumenta u va{ingtonskim State Archives. Archives 478

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

471

armije protiv NOV Jugoslavije i ina~e, s obzirom na situaciju, protivnike i interese jedne i druge strane. Zbog toga bi bilo u obostranom interesu da se neprijateqstva prekinu. U vezi s tim, nema~ka komanda i ova delegacija, definisa}e svoje predloge o mogu}oj zoni, kao i pravcu ekonomskih ili drugih interesa”. Ovaj predlog obja{wava konstatacijom da „b) NOV Jugoslavije smatra ~etnike svojim glavnim neprijateqima” („ („Das VbH Jugo betrachtet die Cetniks als Hauptfeinde”). Hauptfeinde”).480 U memorandumu koji su Nemci jo{ istog dana sastavili za sebe, u vezi s ta~kom 3, zapisano je da delegacija misli da nema nikakvih razloga da se partizani bore protiv Nemaca, da su se i do tada samo branili, jer su ih nema~ke ~ete napadale, da èle da se bore samo protiv ~etnika i da bi se borili i protiv Engleza, ako se iskrcaju. Zabeleèno je tako|e da je delegacija predloìla sporazumno definisawe interesne zone, u kojoj bi ~etnicima mogli zadati odlu~uju}i udarac. Ujedno je molila da ta~ka 3 ostane u tajnosti.481 General Dipold je na to izjavio da za takve pregovore nema ovla{}ewa i da }e o predlozipredlozima delegacije obavestiti pretpostavqene. Odlu~ili su da odgovor sa~ekaju u nema~kom {tabu. Odgovor je stigao tek 14. marta od generala Glajzea fon Horstenaua iz Zagreba. Trebalo je da se pregovori nastave u Sarajevu, kuda su Nemci automobilom odvezli \ilasa i Velebita. Ko~a Popovi} se pre toga vratio u V[. Dana 15. marta, jedan vi{i obave{tajni oficir i in`. Ot saop{tili su da }e wihovi pristati na razmenu zarobqenika, a istovremeno su zahtevali da partizani prestanu s diverzijama na pruzi Zagreb-Beograd. Na tome general ral je stalo. Sada je i \ilas odlu~io da se vrati u V[. Narednog dana, gene Glajze fon Horstenau iz Zagreba je poru~io u Sarajevo da delegacija do|e k wemu na razgovor. Jedinog koji je od delegacije ostao, V. Velebita, zajedno s in`. Otom, prebacili su u Zagreb avionom. S generalom su vodili neobavezan razgovor odmah po sletawu. Velebit je saznao da Nemci jako èle zaustavqewe napada na pruzi Zagreb-Beograd. Sutradan je Velebit razgovarao u nema~koj komandi i u italijanskoj vojnoj misiji o razmeni zarobqenika (partizani su imali i mnogo italijanskih zarobqenika), ali ni tada nije do{lo do neke odluke. Zajedno s in`. Otom, 18. marta, avionom su ga vratili u Sarajevo, odakle je Velebit po nema~kom kuriru-oficiru izve-

480 Fotokopija tog dokumenta objavqena je me|u ostalima na str. 845 ranije citirane kwige V. Dedijera. Iako nije re~eno kome su ~etnici glavni neprijateqi, moè se zakqu~iti da su partizani sugerisali Nemcima da su neprijateqi ne samo wima, nego i Nemci Nemcima. ma. Iskrcavawe Anglo-Amerikanaca na Balkanu bila je pretwa obema pregovara~kim stranama. 481 Zabele{ka je objavqena u M. Lekovi}, Martovski..., str. 253-55.

472

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

stio V[ da su Nemci pristali na pregovore i da treba da mu se u Sarajevu Sarajevu ponovo pridruì \ilas, da bi zajedno krenuli u Zagreb. \ilasa su iz Kowica, dokle ga je iz V[-a pratio isti nema~ki oficir-kurir (Kowic su zauzeli Nemci), jo{ istog dana kamionom prebacili u Sarajevo. Jo{ ranije su partizani, jednostrano, pustili {est nema~kih zarobqenika, slu`benika Elektrobosne iz Jajca. Posle razgovora s Velebitom, \ilas je iz Sarajeva izvestio V[ da puste iz zarobqeni{tva i majora [trekera, s grupom od 20 podoficira podoficira i vojnika. I to je izvr{eno. \ilas i Velebit su se zajedno s in`. Otom odvezli u Zagreb 20. marta; automobilom do Slavonskog Broda, a daqe vozom. Imali su razgovore u {tabu opunomo}enog generala i u nema~kom konzulatu, ali na nièm nivou. Nisu se pojavili ni Glajze fon Horstenau, niti konzul Ka{e, koji je takotako|e bio upleten u pregovore. Razgovori su se zato najvi{e odnosili na pu{tawe zarobqenih i uhap{enih partizana, {to je bilo u nadle`nosti vojnih vlasti. Po{to su ~amili najvi{e po hrvatskim zatvorima, bilo je te{ko otkriti traène osobe, neki vi{e nisu bili me|u ìvima, pa se posao oduìo. Sa spiska osoba ponu|enih za razmenu, Velebit i \ilas su izabrali 12 poznatih qudi, za koje su Nemci obe}ali da }e dovesti u Sarajevo i predati partizanima. Nemci su kasnije u celini ispunili svoju obavezu: me|u izru~enim zatvorenicima bila je i Herta Has, Titova druga supruga. Uz svaku povoqnu prilku, \ilas i Velebit su nema~kim pregovara~ima nudili dogovor o ta~ki 3 izvornog predloga. Tako su im 23. i 24. marta ponovili da partizani nemaju „nikakvog razloga za ratovawe protiv nema~ke vojske, niti za izazivawe {tete nema~kim interesima u celoj dràvi, bilo da su vojne ili ekonomske prirode, tako|e ni saobra}ajnim interesima. Za to ne zahtevamo nikakvu protivuslugu. Treba samo da nam omogu}ite priliku da se borimo protiv ~etnika i mi }emo ih likvidirati.”482 S druge strane, konzul Ka{e im je dao na znawe da bi se nema~ko raspoloèwe prema partizanima moglo jako promeniti ako prestanu s diverzijama na „slavonskoj” pruzi. Posle tih razgovora, Nemcima je ve} bilo sasvim jasno da partizani predlaù prepu{tawe Sanxaka u wihovo interesno podru~je,483 tako|e, i \ilas se uverio da ih Nemci ne}e gawati ako prestanu s borbama. Da bi pred neposve}enima prikrio pregovore s Nemcima, Ko~a Popovi} je svoju odsutnost i ponovno pojavqivawe u V[-u predstavio kao zamenu za nema~ke zarobqenike.484

M. Lekovi}, Martovski..., str. 134-35. To potvr|uju nema~ki arhivski izvori u Va{ingtonu, Avakumovi}, l. c. c 484 Zbornik... IV IV/11, /11, str. 279. 482 483

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

473

Me|utim, to su bile inicijative za koje nisu bili nadle`ni ni najvi{i nema~ki predstavnici u Zagrebu. Vesti da nema~ki komandanti u Bosni pregovaraju s partizanima, a prvi je bio general Dipold, koji je u Gorwem Vakufu preuzeo wihove predloge, stigle su do vrhova u Berlinu. Glajze fon Horstenau, koji je poznavao neprilagodqivost Ribentropa, poku{avao je da stvar sredi pre SD i Himlera,485 ali je konzul Ka{e jo{ 17. marta o pregovorima obavestio svog ministra. U depe{i Ribentropu saop{tio je: „Pojavila se mogu}nost da Tito prekine neprijateqstva protiv Nema~ke, Italije i Hrvatske i da se povu~e u Sanxak, kako bi poravnao ra~une s Mihailovi}evim ~etnicima. U tom slu~aju, postoji mogu}nost da Tito bezuslovno okrene le|a Londonu i Moskvi koji su ga ostavili na cedilu. Partizani èle potu}i ~etnike u Sanxaku, posti}i svoj povratak ku}ama i mir u hrvatskim i srpskim selima, kao i povratak izbeglica posle razoruàwa u wihova sela; mi bismo morali prekinuti streqawa i ve{awa wihovih vo|a. Mislim, da bi trebalo da zgrabimo ovu priliku. Bilo bi od izuzetnog zna~aja, da se ta, svetski poznata borbena grupa, odlepi od na{ih neprijateqa.”486 Ribentropov odgovor 19. marta bio je da su svi kontakti s partizanima besmisleni. Na ponovni telegram Ka{ea od 26. marta, u kojem je Ribentropa obavestio da su u Zagreb, radi pregovora, stigli najvi{i Titovi opunomo}enici, koji obe}avaju prestanak ratovawa ako ih ostave u miru u Sanxaku, Ribentrop je 29. marta telegrafski zabranio svaki daqi kontakt s partizanima, tako|e i posredni. S Titom dolaze „u obzir samo pregovori o polagawu oru`ja i predaji”, zahtevao je. Ka{e i Glajze fon Horstenau imali su druga~ije mi{qewe. Oni su i pregovarali. Tako je Ka{e jo{ 31. marta preporu~ivao Ribentropu da partizanima i ~etnicima ostavi odre{ene ruke, jer }e to koristiti Nemcima. Preporuku je potkrepio podatkom da se „u svim dosada{wim pregovorima s partizanima... potvrdila... pouzdanost Titovih obe}awa.” Na koje pregovore je mislio, naàlost, nije rekao. Me|utim, Titovi advokati nisu mogli promeniti tok doga|aja. Ostao je na snazi Ribentropov stav iz depe{e od 21. aprila, da Nemci nemaju nameru da partizane koriste protiv ~etnika, kako to ~ine Italijani sa ~etnicima, ve} smatraju da treba uni{titi i jedne i druge,487 posebno, jer je Hitler ne{to kasnije, za takav stav

W. Hagen, Hagen, Secret Secret..., ..., str. 170. I. Juki}, The Fall..., Fall..., str. 175; pisac je ovu depe{u dobio rano 1965. godine, u arhivama bonskog ministarstva spoqnih poslova. 487 M. Lekovi}, Martovski..., str. 298 (faksimil Ribentropovog telegrama). 485 48 5 486

474

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pridobio i Musolinija. Kad je Hitler saznao za pregovore, on je, navodno, besno odlu~io da se „s pobuwenicima ne pregovara, ve} ih treba pobiti”. Martovskim (i novembarskim) pregovorima Tito je dokazao da na moralnom nivou nema {ta da zameri Mihailovi}u. Zato ih se stideo i prikrivao ih. Sli~no je postupao i \ilas, koji ih je li~no vodio. Ako je u maju 1944. godine prikrivao Staqinu svoj udeo u pregovorima, bila je to stvar internog komunisti~kog morala. Nije imao nikakvo opravdawe za wihovo prikrivawe vi{e od dvadeset godina kasnije, kad je napisao, svetskoj javnosti namewenu, kwiìcu, Razgovori sa Staqinom.488 Kad su glasine o pregovorima po~ele sve vi{e da prodiru u javnost, dakako, vi{e nije mogao gurati glavu u pesak. Izabrao je drugi put. S jedne strane, ube|ivao je svetku javnost da je izvo|ewe izvorne revolucije (bukvalno, ne oslobo|ewe) u Jugoslaviji dovoqno veliko postignu}e, a da bi zbog tih pregovora bilo ko morao bilo kome da se opravdava. Pri tome se oslawao na Sovjete, koji su im svojim paktom i Brestlitovskim sporazumom iz 1939. godine sami dali primer kako treba postupati u slu~aju „vojni~kih neizbe`nosti”. Pregovori su bili uobi~ajeno takti~ko zavo|ewe neprijateqa, neophodno za postizawe glavnog ciqa, uspostavqawe sovjetskog dru{tvenog ure|ewa. S druge strane, \ilas je o pregovorima priznavao samo one detaqe za koje je javnost znala iz drugih izvora; o ostalima, za koje je mislio da nisu nisu op{te poznati, }utao je i daqe. Tako nije bio voqan da prizna da su pre pregogovara~i Nemcima predlagali primirje, iako priznaje da su se nadali prekidu neprijateqstva. Jo{ mawe da su se Nemcima nudili za saradwu. Tvrdwom da „u neko trajno primirje ili {iri sporazum niko nije ozbiqno veroverovao”, i sam nehotice priznaje da bi prihvatili i duè primirje i dubqu saradwu da su Nemci pristali. Daqe tvrdi da pred Nemcima nisu hteli nagla{avati kako su ~etnici wihovi glavni neprijateqi, jer su ih, po wemu, „Nemci smatrali svojim saveznicima”, o prekidu borbi s usta{ama, navodno, uop{te nije bilo razgovora.489 Ne kaè ni to da su Nemcima predloìli da ta~ku 3 svog predloga zadrè u tajnosti.490 Navedeni citati zabele{ke, napisane na nema~kom, uteruju ga u la`, posebno zato {to se, s obzirom na podatke o pregovorima, koje je objavio V. Roberts, ne moè pozivati na posustalu memoriju. Prekid neprijateqstva predloìli su izri~ito, kao {to su i ~etnike izri~ito naveli kao svoje (i nema~ke!) glavne neprijateqe, tako|e su predloìli odre|ivawe teritorije na kojoj bi bez-

M.\ilas, Conversations Conversations..., ..., str. 9; srpskohrvatsko izdawe, str. 12. M.\ilas, Wartime Wartime,, str. 242. 490 M. Lekovi}, Martovski..., str. 87. 488 489

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

475

bedno mogli da se obra~unaju sa ~etnicima, s istovremenim definisawem ekonomskih i drugih interesa. Posledwi predlog je razumqiv iz prethodnih nema~kih predloga da partizani garantuju neometan izvoz sirovina iz Jugoslavije; na tom delu zemqe radilo se, pre svega, o boksitu iz okoline Mostara. [to se ti~e ~etnika, \ilas pre toga sam kaè da su se unapred dogovorili za taktiku koje }e se dràti na pregovorima i da }e pri tome, kao svoje neprijateqe, na prvo mesto postaviti ~etnike koji su smetali i Nemcima. [to se ti~e usta{a, saznali smo ne{to ranije da su partizani prihvatili nalog da ih napadaju samo u slu~aju ako pomaù ~etnicima. \ilas tada, svakako, nije mogao znati da }e neko kasnije ipak i{~eprkati taj dokument.491 Ne{to ranije, dok jo{ nije znao za wegovo otkri}e, nije priznavao ni svoje u~e{}e u pregovorima. Wegovu nau~nu metodu, tada je jo{ nastupao kao nau~nik, mogli bismo, Dedijerovim re~nikom, ozna~iti kao „subjektivno skra}ivawe vremenske distance pod pritiskom objektivnih otkri}a”. [ta bismo sve saznali o \ilasovim pregovorima s delegatima generala Pircija Birolija u leto 1941. godine u Crnoj Gori, ili o Terzi}evim s usta{ama u januaru 1943. godine, kad bi se otkrile kakve bele{ke o wima, moèmo samo da naga|amo.

Nema razmena izme|u Tita i Nemaca Sve ovo potvr|uje Robertsovu tezu da je razmena zarobqenika za partizane bila samo sredstvo za postizawe mnogo zna~ajnijih ciqeva: primirja, koje bi im omogu}ilo bekstvo u Sanxak, odnosno, u Crnu Goru, gde bi bili bezbedni od nema~kih gonilaca i gde bi mogli kona~no da se obra~unaju sa ~etnicima.

491

Me|utim, to, kao {to znamo, nije bio Dedijer, iako je te dokumente morao poznavati, poznavati, bar ve} 1965. godine. Nije ih objavio, ve} ih je poslao Titu, da on odlu~i o wihovoj sudbini prilozi... II II,, str. 810.). Time je dokazao da je poslu{an dvorski biograf koko(V. Dedijer, Novi prilozi... ji obelodawuje samo ono {to je po voqi Wegovom veli~anstvu. Tada je morao znati za pregovore iz Robertsove kwige, objavqene 1973. godine, i prepoznati u woj objavqene, sadrìnski mnogo zna~ajnije dokumente o wima od onih koje je on sam objavio dvadeset godina kasnije, pre svega, i memorandum, sastavqen za doma}u nema~ku upotrebu (W. (W. Roberts, Roberts, Tito..., str. 108). Uprkos tome, hvali se istinoqubivo{}u, kaè, ako zabranimo objavqivawe, obruka}emo se pred istorijom. Wegova „teorija istorijske distance” dakle, zna~i da istorijske izvore treba objaviti onda kad se majstor vi{e ne moè naqutiti na svog {egrta. S obzirom na ~iwenicu da je i istorija oru`je u rukama revolucije, to je, svakako, razumqivo.

476

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nema~ki obave{tajac Hagen, s obzirom na glavni ciq, nudi malo druga~ije tuma~ewe. Wihovi radio-operateri su iz {ifrovanih izve{taja izme|u Tita i wegovih komandanata saznali da su se partizanski odnosi sa saveznicima veoma pogor{ali. Presreli su Titove direktive da britanskim oficirima za vezu ne daju nikakva obave{tewa i da ne dopu{taju kontakte obi~nih partizana s wima, {to je sve bilo u vezi s o~ekivanim savezni~kim iskrcavawem na jadranskoj obali. Pored toga, pribli`no u isto vreme, slu`ba bezbednosti generalnog stana, tada jo{ samostalnog Honveda (ma|arska vojska), zarobila je kod Pe~uja kurira, koji je Titu nosio Staqinovo obave{tewe da je je êr~il uspeo da ubedi Ruzvelta u neophodnost savezni~kog iskrcavawa na Jadranu, s istovremenim uputstvom da, u slu~aju iskrcavawa, zajedno s Nemcima, treba da se suprotstavi Englezima i Amerikancima. Kapetan Zoltan Gat, koji je to izvukao iz kurira, smatran je jednim od najboqih islednika (kasnije se, izgleda, pridruìo Titu).492 Naàlost, Hagenovo tuma~ewe partizanskih motiva ne deluje uverqivo, bez obzira na to {to wegovi podaci o partizanskom pogor{awu odnosa sa saveznicima govore o ranom letu 1943. godine, nekoliko meseci posle martovskih martovskih pregovora. Nemamo nikakve potvrde da je Tito tada saznao za Staqinovo obave{tewe, niti da je vest o obave{tewu uop{te istinita. Tako|e, britanske oficire za vezu dobio je u svoj {tab tek u vreme êtvrte ofanzive. Time ne èlimo negirati da Titovi izaslanici nisu koristili i „savezni~ki” motiv za postizawe primirja, niti da partizani nisu imali ozbiqne namere da se suprotstave iskrcavawu saveznika. Svedo~anstava o jednom i drugom ima i previ{e. Me|u wima je posebno zna~ajno \ilasovo, koji svojom re~ito{}u kaè ~ak i vi{e od otkrivenih dokumenata, iako je hteo da ih prikrije. Tada su se, tako tuma~i, kako Nemci, tako i partizani, bojali britanske intervencije na Balkanu. Po{to su znali da }e ~etnici u slu~aju iskrcavawa odmah prite}i u pomo} Britancima, i jedni i drugi su hteli da ih {to pre likvidiraju. Na tu ìcu su po~eli udarati partizanski pregovara~i. „Nismo {tedeli na izjavama da }emo napasti Britance, ako se iskrcaju,” kaè \ilas. Dodaje da su to zaista i nameravali. U to vreme, Tito je ve} bio na suprotnoj – levoj – obali Neretve, wegove brige su se bavile, pre svega, saveznicima: „[ta ako se saveznici iskrcaju i na prostranim podru~jima nalete na ~etnike koji }e im se u ve}ini pridruìti? Ako i ne do|e do iskrcavawa, ~etnici, povezani s okupatorima,

492 49 2 W. Hagen, Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 265-68; za uhva}ene britanske izve{taje i W. Hagen, Hagen, Secret..., Secret ..., str. 170.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

477

mogu jo{ dugo da se drè, mo`da do kraja rata, a potom, kao kraqevska vojska, pridobiju podr{ku Britanaca,” jadao se, prema \ilasovom pri~awu.493 Ne moè, dakle, biti sumwe da je iza pridobijawa Nemaca, izrazito antisavezni~kim obe}awima, stajao li~no Tito. Po tada{wem pri~awu gene generarala Glajzea, Velebit mu je preneo „~ak i slu`benu Titovu ponudu da u slu~aju englesko-ameri~kog iskrcavawa udari po iskrcanim ~etama zapadnih snaga, zajedno s nema~kim divizijama, razme{tenim po Hrvatskoj”.494 Tako moèmo pristati na Dedijerovo kombinovano tuma~ewe Titovih motiva za pregovarawe s Nemcima. Po{to je s wim bio stalno u kontaktu, sigurno ga je dobro poznavao. Kaè ovako: „U Vrhovnom {tabu i me|u partizanima ra{irilo se uverewe da }e ~etnici biti glavni faktor u budu}em iskrcavawu saveznika u Jugoslaviji, ~iji je ciq bio o~uvawe kapitalisti~kog ure|ewa, centralisti~kog sistema i monarhije. Zato ih je Tito smatrao glavnom opasno{}u, opasno{}u, koja preti o~uvawu postignu}a narodnooslobodila~ke borbe.”495 Tuma~ewe podupire Milaco: „Ako su ~etnici èleli da uni{te Tita pre savezni~ke amfibijske operacije na Balkanu, partizani su tako|e hteli da zadaju odlu~uju}i udarac Mihailovi}u pre nego {to takva savezni~ka akcija oìvi ~etnike. Treba biti svestan toga da su u to vreme, kako partizani, tako i Nemci, o~ekivali da }e savezni~ko iskrcavawe koristiti pre svega Mihailovi}u.”496 Za postizawe svojih ciqeva, ma kakvi oni bili, partizani nisu bili spremni samo da Nemcima unapred izru~e ratne zarobqenike, nego su, i bez garancije za povratne usluge, bili spremni da ispune i druge wihove èqe. Jo{ 29. marta 1943. godine CK KPJ je, s potpisom Tita („Stari”), Aleksandra Rankovi}a („Marko”) i Sretena @ujovi}a („Crni”) sekretaru PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu Isi Jovanovi}u, poslao uputstvo da sa [estom isto~nobosanskom brigadom, koja je, po svoj prilici, bila negde na

M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 242-43. R. Kiszling, Kiszling, Die Kroaten, Kroaten, str. 200. Takvim udarawem o antisavezni~ke ìce, partizanski vrh je ostao dosledno na predratnim „antiimperijalisti~kim” stavovima, po kojima bi se Sovjetski savez i Nema~ka, pre ili kasnije, izmirili, i uveli svetsko socijalisti~ko ure|ewe. O tome kasnije. 495 V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 803. Dedijer kaè da je Tito to mi{qewe izrazio u izve{taju {tabu Prvog bosanskog korpusa, ~iji odgovaraju}i deo i navodi. Naàlost, Tito u tom izve{taju nijednom re~ju ne pomiwe opasnost od savezni~kog iskrcavawa. Da su partizani bili „stra{no prestra{eni” da }e se saveznici iskrcati pre nego {to Tita priznaju i prekinu s Mihailovi}em, potvr|uje i V. Dikin, koji je od kraja maja boravio u Titovom {tabu (Embattled (Embattled..., ..., str. 62). 496 M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 132. 493 494

478

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Romaniji, pretpostavqaju}i da je Jovanovi} tamo, hitno pre|e izme|u Gora`da i Me|e|e na sanxa~ku stranu Drine. Pre toga treba da je poja~a delovima Majevi~kog i Fru{kogorskog odreda,497 i {to pre likvidira ~etnike sa teritorija u pravcu Zaborka i âjni~a. Osim toga, nare|uje mu da se wegove ~ete, tokom preme{tawa, ne sukobqavaju s Nemcima i da ne preduzimaju nikakve akcije na pruzi. Naredbu obja{wava saop{tewem da je „na{ najva`niji zadatak... sada uni{tewe ~etnika Draè Mihailovi}a i razbijawe wegovog upravnog aparata, koji predstavqa najve}u opasnost za daqi tok narodnooslobodila~kog rata”.498 Uputstvo je preneo poseban kurir, ~iji su put, posredovawem Velebita, omogu}ili Nemci. Velebit je iz V[-a primio uputstvo da nema~kim {tabovima u Sarajevu i Zagrebu pomerawe brigade treba prikazati kao ispuwewe wihove èqe za prekidom sabotaà. Tako|e su mu saop{tili da im kaè da ~etnici dejstvuju ruku pod ruku s Italijanima i Britancima, i da su u Mihailovi}evom {tabu oficiri za vezu i jednih i drugih.499 Odmah slede}eg dana, 30. marta, Tito je {tabu Prvog bosanskog korpusa (komandant Kosta Na|) u Bosanskoj krajini, poslao nare|ewe da u isto~nu isto~nu Bosnu po{aqe jednu diviziju koja, tokom pokreta, ne treba da se upu{ta ni u kakve akcije protiv Nemaca. Nare|ewe obja{wava ovako: „Time, {to smo iskoristili kontakt za razmenu zarobqenika s Nemcima, uspeli smo da neutralizujemo Nemce (vaqda zna~i razdvojimo – A. B.) od ~etnika i Italijana. To i vi uzmite u obzir i upotrebite sve svoje snage protiv ~etnika u sredwoj Bosni i Krajini, a protiv usta{a se borite samo u odbrani, ako vas napadnu ili pomaù ~etnicima.”500 Predlog za sporazum s Nemcima je, dakle, sam po sebi zna~io da su partizani bili spremni da se pasivizuju si vizuju i u odnosu prema najodanijim nema~kim saveznicima, usta{ama, samo da se otarase ~etnika. S obzirom na wih, Tito je u {tabu Sedme hrvatske udarne divizije 9. marta dao i detaqnija uputstva za postupak s wima: „Prema vo|ama i oficirima tih bandi... morate biti nemilosrdni

497

Zanimqiv je podatak, koji je 1. aprila 1943. u svoj dnevnik zapisao Ugqe{a Danilovi}, ~lan PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Po wemu, navedenu naredbu, koja je predstavqala „su{tinsku izmenu taktike”, u [ekovi}e je doneo na motoru kurir V[-a, u pratwi dvojice Nemaca, jednog kapetana i jednog civila. Prema kasnijem (15. novembra 1972. g.) pisanom izve{taju Danilovi}a Dedijeru, kurir je bio zapravo delegat V[-a Vlado Velebit i II,, str. 809-10). on mu je „ispri~ao ne{to u smislu primirja” (V. Dedijer, Novi prilozi... II 498 Zbornik... II II/8, /8, str. 359. 499 M. Lekovi}, Martovski..., str. 163. 500 Zbornik... II II/8, /8, str. 360-61.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

479

i posle kratkog saslu{avawa i pridobijawa wihovih podataka, treba ih likvidirati na licu mesta”. U vezi s obi~nim ~etnicima: „Zarobqenike ne pu{tajte ku}ama, jer }e ih wihove vo|e ponovo mobilisati i ukqu~iti u borbu protiv nas...” (tri ta~ke su u izvorniku).501 Deo neobjavqenog teksta glasi: „Zato sve te zarobqene ~etnike, zna~i, one, koji se predaju pre borbe, ako ne pristanu na dobrovoqni pristup u na{u vojsku, treba likvidirati, ali tajno.”502 Po Velebitu, koji je putovao u pratwi pripadnika Vermahta i in`. Ota, tako|e i slawem uputstava V[-a preko radija Slobodna Jugoslavija, Tito je naredio da {tab tre}e operativne zone Hrvatske u isto~nu Bosnu po{aqe êtvrtu slavonsku diviziju. Prvoj proleterskoj diviziji, koja je bila ju`no od demarkacione linije u italijanskoj zoni, poru~io je da izbegava sve kontakte s Nemcima. Wen komandant, Ko~a Popovi}, suprotno od drugih komandanata, koji su takvim direktivama bili iznena|eni, ako ne i jako uznemireni, 30. marta, komandantu Prve proleterske brigade, Danilu ni lu Leki}u, zapretio je da tokom priprema za prelaz preko Neretve dobro paze da „ne do|e NI DO KAKVIH SUKOBA S DELOVIMA NEMA^KE VOJSKE (velika slova u izvorniku – A. B.)... da izbegavaju svaku, pa i najmawu ~arku, s wihovim izvidnicama tako|e”. Velebit je u Zagrebu, u komandi Sedamsto osamnaeste divizije, izri~ito potvrdio da je linija razgrani~ewa: Kowic-Kalinovik-Fo~a.503 Kad je Tito 14. aprila naredio kapetanu V. Terzi}u, zameniku na~elnika V[-a, da saop{ti Ko~i Popo Popovi}u da ni u kom slu~aju ne sme zauzeti Gora`de na Drini, gde je bio jedan od prirodnih prelaza u Sanxak putem âjni~e (1.533 m visok prelaz Metaqka, skoro ta~no na tzv. Trome|i) – Pqevqa,504 mislio je ba{ na to. Gora`de se nalazi iznad navedene linije.505

Zbornik... Zbornik... II II/8, /8, str. 275. Arhiv VII, VII, k. 7, reg. br. 2-2; po V. \ureti}, Saveznici Saveznici..., ..., str. 249. 503 Nema~ka zabele{ka razgovora, M. Lekovi}, Martovski Martovski..., ..., str. 275. 504 M. Lekovi}, Martovski Martovski..., ..., str. 165-67. 505 Strah od zajedni~kog neprijateqa – zapadnih saveznika – bio je glavni podsticaj za sporazumevawe izme|u okupatora i wegovih saradnika i partizana. Mislim, pre svega, na tada jo{ poznati sporazum izme|u Nemaca i partizana u leto 1944. godine, kojim su Nemci sebi obezbedili neometan transport glavnim saobra}ajnicama Jadranskog primorja, kao i druge pregovore na tom prostoru od sloma Italije pa daqe. O pregovorima mnogo detaqnije Zdenko Zavadlav: Partizani, obave{tajci, zarobqenici, zarobqenici, Qubqana, 1996, Horvat M & M, str. 86-143, koji navodi literaturu i bogatu dokumentaciju, a poznaju ih i strani istraìva~i, npr. M. Lees, Lees, The Rape..., Rape..., str. 119. Kao partizanski pregovara~ naj~e{}e se pomiwe Joà Vilfan. Ti pregovori prevazilaze okvire ovog Dosijea Dosijea. 501 502

480

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Uprkos svim tim uslugama, Tito se sve vreme posle bekstva preko Neretve bojao da }e ga Nemci pratiti na jug, u italijansku okupacionu zonu. To bi omelo sve wegove planove, osim trenuta~nih. Me|utim, Nemci su ostali u svojoj zoni. Za sada su bili zadovoqni {to su partizani isto~no i ju`no od Neretve, pre svega, {to rudnici boksita zapadno od Mostara vi{e nisu ugroèni. Nisu hteli da pomognu Italijanima, koji su molili za pomo} protiv partizanske opsade, tada jo{ italijanske Fo~e. Oni, koji su privremeno zauzeli podru~je Mostara, 22. marta su odbacili italijanski zahtev da napadnu partizane oko Nevesiwa.506 Sve ukazuje na to da su Nemci prihvatili „nemu razmenu”, kako to nazivaju ekonomisti, u kojoj kojoj su jednostrano Nemcima ponudili svoje „darove”, a potom, „skriveni u grmqu” uporno ~ekali na „uzvratne darove”. Izraèno vojni~kim re~ima, unapred su se povukli s prostrane teritorije nema~ke okupacione zone u NDH, nadaju}i se da }e im Nemci, kao protivuslugu, prepustiti italijanski Sanxak s op{tom lovnom sezonom na ~etni~ku divqa~. Kao {to znamo, partizani su 3. marta, uz podr{ku artiqerije, kod Vili}a gumna, izvojevali jednu od svojih najve}ih pobeda nad Nemcima i do 5. marta potisnuli ih visoko iznad Gorweg Vakufa prema Bugojnu. Me|utim, kad je Ko~a Popovi} 11. marta, sa svojim drugovima mar{irao putem uz Ramu, prema severu, da stignu u Bugojno, gde su Nemci zakazali susret, wegova Prva proleterska se pred nema~kim pritiskom ve} povukla na prostor ju`no od mosta na Rami, Prozor je ponovo bio u nema~kim rukama, a prvi pregovori u {tabu Sedamsto sedamnaeste divizije vodili su se u Gorwem Vakufu, tridesetak kilometara ju`nije nego {to je predvi|eno. Sve je to bila posledica nove nema~ke ofanzive, koju partizani nisu mogli, a mo`da nisu ni hteli da zadrè. Prvo bi zna~ilo da su u svojoj kontraofanzivi, 3. marta, odbacili na sever samo ve}e nema~ke prethodnice (to je uglavnom bio Sedamsto trideset sedmi puk navedene divizije i grupa Fogl; Sedma SS i Tristo {ezdeset deveta divizija bile su jo{ u Bosanskoj krajini), a ne wihovu glavninu. Drugo bi moglo da se zakqu~i prema saop{tewima, iz kojih proizlazi da je 5. marta V[ izmenio svoje operativne planove. Ko~a Popovi} je jo{ iste ve~eri izdavao nare|ewa jedinicama da zaustave daqe prodirawe, da se odreknu slamawa nema~kog otpora, da napadaju samo toliko da Nemci ne otkriju da su partizani pre{li u odbranu, da zatvore pravac iz Gorweg Vakufa za nema~ko probijawe prema jugu i po~nu da ru{e saobra}ajnice. Jaku artiqeriju su povukli nadole, do Jablanice i Rame. Vi{e nije

506

Prema M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 130, nap. 110.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

481

u~estvovala u borbama.507 Prema nema~kim izve{tajima, partizanski pritisak se smawio 7. marta; dan kasnije, govore o partizanskom povla~ewu i ponovnom nema~kom napadu prema jugu, u kojem je nema~ki tenkovski bataqon, bez otpora, zauzeo zauzeo Gorwi Vakuf; 10. marta, tenkovi i kamioni bez otpora su upali u Prozor. Istog dana, general Rudolf Liters, komandant nema~kih snaga u NDH, saop{tio je vrhovnom komandantu Supersloda (tako se od 9. maja 1942. godine nazivala italijanska Druga armija, nakon {to je na podru~ju Slovenije i Dalmacije preuzela okupacione zadatke), generalu Mariju Robotiju (u januaru 1943. godine zamenio je generala Roatu, pre toga je bio komandant Slovenije), da je ofanziva Vajs zavr{ena. To je bilo ta~no 10 dana pre predvi|enog kraja wene II faze. Tada je ve} morao znati za pismo majora [trekera s partizanskom ponudom za pregovore. Tito je jo{ istog dana primio izve{taj da Nemci pristaju na wih. Kad su Nemci 14. marta prevezli Ko~u Popovi}a na wegovom povratku u V[, do svojih najju`nijih poloàja, gde su ga prepustili brzini wegovih nogu, oni su ve} bili izme|u Rame i Jablanice, samo nekoliko kilometara me tara severno od Neretve. Tokom celog svog pe{a~ewa, Popovi} nije sreo ni jednog jedinog partizana. partizana. Vrlo je verovatno da su se Nemci sa svojim glavnim snagama namerno zaustavili dovoqno daleko ispred Jablanice, kako bi partizanima partizanima omogu}ili da zajedno s rawenicima i bolesnicima pre|u preko Neretve. Ako je general Liters 10. marta odlu~io da zavr{i operaciju Vajs, a istog dana Nemci su pristali na pregovore s delegatima V[-a, takva pretpostavka nije nimalo neverovatna. [ta bi radili s 3.500 rawenika i tifusara? Zar im ne bi partizani, sposobni za borbu, na levoj obali, bili mnogo korisniji, nego na desnoj? Ina~e, motivi su bezna~ajni. Odlu~uju}e je to da su Nemci fakti~ki zaustavili napredovawe, iako su partizani pre{li u defanzivu. Posledica te izmene sastojala se u tome da su partizani, od 13. marta, s desne obale Neretve po~eli da prelaze na levu i tokom dana. Ako je pretpostavka o pobudama Nemaca, s obzirom na bolesnike i rawenike, verovatna, ali ne i dokumentovana, pretpostavka o tolerisanom povla~ewu boraca preko jablani~kog mosta vojni~ki je teè verovatna, ali posredno dokumentovana. Konzul Ka{e je u vi{e prilika zagovarao ideju da se partizani iskoriste za uni{tewe ~etnika. Po{to su ~etnici bili povezani s Italijanima, nisu im mogli skoro ni{ta. Tvrdio je ~ak da je u kontaktima s wihovim delegatima saznao da }e se partizani posle obra~u ~una na sa protiv tiv wih. ~etnicima vratiti svojim ku}ama i da se vi{e ne}e boriti pro

507

Zbornik... IV IV/11, /11, str. 52-57, 85.

482

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Glavne ~etni~ke snage bile su isto~no od Neretve. Berlin se, ina~e, suprotstavqao wegovim idejama. îwenica da su na najvi{em nivou, na kraju ofanzive Weiss /belo/, /belo/, planirali i ofanzivu Schwarz /crno/, poku{a {avavaju}i da pridobiju Italijane za borbu protiv ~etnika, do po~etka ostvarewa tih planova nije bilo preporu~qivo prodirawe u italijansku okupacionu zonu. Tako su Nemci, koji su, ina~e, odbacivali partizanske predloge o primirju i zoni u kojoj bi partizani, bez straha od wih, mogli da uni{tavaju ~etnike, de facto pristali na oboje. Istina, samo privremeno, ali dovoqno dugo da postignu glavni ciq, razbijawe ~etni~kih snaga. „Nema razmena” se, dakle, nije isplatila samo partizanima, nego, kao sva svaka ka prava razmena, i Nemcima. Implicirana „potro{a~ka dobit” bio je motiv zbog koga su pristali na ponu|ene pregovore i dobrovoqno obustavili svo svoje je prodirawe prema jugu. âk i M. Milaco kaè „da je Tito morao zakqu~iti, ... ...da da bi Nemci s naklono{}u gledali na partizanski napad na ~etnike”.508 Kad je 14. marta i general Ler izvestio da je operacija Vajs zavr{ena, opravdavao se da je privremena saradwa sa ~etnicima bila neophodna, „jer istovremena borba s obe grupe ne bi omogu}ila pobedu ni nad jednom”.509 Da li je naredio sporije prodirawe, jer je pobedio jednu, partizane? Prema nema~kim podacima, u celokupnoj ofanzivi, od wenog januarskog po~etka, palo je skoro 12.000 partizana, vi{e od 600 Nemci su streqali streqali posle zarobqavawa, 2.500 su zarobili; uprkos tome, Ler je bio svestan toga da ih nije uni{tio. U ~emu je, onda, bila wegova pobeda? Nema~ki gubici su, istina, bili dvadesetorostruko mawi, da su bili i mawi, ne bi se mogao smatrati pobednikom. Bili su mu potrebni ortaci, partizani, pa makar i tihi. S izuzetkom avionskog bombardovawa i artiqerijskog granatirawa, posebno èstoko tukli su obronke Prewa, kao i mawih sporadi~nih ispada, koji ni u kom slu~aju nisu imali prirodu ofanzive, Nemci se posle naknadnog, mirnog proboja do Neretve nisu pojavqivali na levoj obali Neretve, niti isto~no i ju`no od Kowica. Mini} kaè da „u to vreme nema~ke snage... nisu pre{le Neretvu i nisu napale partizane u xepu Neretve, a partizanske snage su uspele da razbiju ~etnike i zauzmu nevelik (! – A. B.) brdovit prostor u isto~noj Hercegovini i u Crnoj Gori”.510 Nemci su zaustavili progon partizana, iako je ~itava teritorija iznad Kalinovika pripadala wihovoj zoni. Ove po~etne strate{ke koristi pregovora priznaje i \ilas. Titov strah od Nemaca, bar za sada, bio je suvi{an.

M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 132. J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 247. 510 M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 525. 508 509

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

483

Uprkos tome, revnosno je ispla}ivao o~ekivane „darove” protivni~ke strane. Druga dalmatinska i veliki deo Druge proleterske divizije (Druga proleterska brigada) su odmah, ~im su savladale ~etnike na levoj obali, uz jablani~ki most, u no}i na 7. mart, pre{le most i razbile ~etni~ke snage na uzvisinama koje s juga nadvisuju reku. Do podneva su imali u rukama Krstac na planinama nasuprot Jablanice, gde su razbili Prvu durmitorsku brigadu kapetana Nikole Bojovi}a, koji je u borbama rawen. Potom su s dodatom Prvom proleterskom brigadom (iz Prve divizije), prodrli duboko do Javorika i Breze na planini Prew. Narednih dana, preko reke su postepeno prelazile i druge partizanske divizije. Tre}a udarna divizija je, posle uspe{no okon~anog sukoba sa ~etnicima kod Ostro{ca, koji je ponovo zauzela, na levom krilu, pre{la reku preko, ina~e, sru{enog mosta kod Ostro{ca. Posle we, naredbu za prelaz na istom mestu dobila je i Prva proleterska divizija. Na desnom krilu, trebalo je da na levu obalu, na na podru~je izme|u Grabovice i Karaule (zapadna strana potkove), pre|u udarne Deveta dalmatinska i Sedma hrvatska, ali im prelaz nije uspeo. Tako su Neretvu, preko jablani~kog mosta, pre{le sa zaka{wewem od nekoliko dana (prva cela, druga delimi~no, zbog prenosa rawenika). Za nedequ dana, ukupno 6.000 do 8.000 qudi. Isto~no od izliva Rame reku su i gazili, ina~e, svuda su preko reke na brzinu postavqena brvna i skele. Po{to te{ko oru`je nije moglo da se prebaci na suprotnu obalu, tenkove i teè topove jednostavno su survali u Neretvu. Druga proleterska se 11. marta probila do sela Borci, gde se susrela sa Tre}om udarnom. V[ se povukao visoko u {umu, uz Bora~ko jezero (tamo se 17. marta \ilas vratio s pregovora u Vakufu). Posle toga uni{tavali su ~etni~ka upori{ta jedno za drugim: îî~evo, Glavati~evo (15. marta) i Zimqe, pa jo{ Ulog, Obaq na gorwem pore~ju Neretve i tako daqe. U Glavati~evu su partizani postreqali kulturnu grupu ~etni~ke omladine, prete`no studenata, u vatri je izgoreo i wihov rukovodilac, dr Vojin Andri} iz Beograda, tako|e nekoliko komandanata, dok su se neki u o~ajawu ubili sami. Pred partizanskom premo}i, ~etnici su se pred Tre}om udarnom povla~ili prema Nevesiwu, a pred Drugom proleterskom prema Kalinoviku. êtni~ke vo|e su za poraz kod Ostro{ca optuìvali jedan drugog.511 Umesto da sa svojim ~etnicima stigne blagovremeno u Kalinovik, \uri \uri{i} {i}

511 Elemente sli~ne ocene ~etni~kog neuspeha daje M. Milazzo (The The Chetnik..., Chetnik..., str. 113 i d., vidi i str. 140-43). Po wemu, za neuspeh je kriva, pre svega, neizra|ena i nepostojana strategija. Najpre su Italijani u ofanzivi u~estvovali samo otporom. Po{to su operativno podredili ~etnike, wihova preduzetnost je bila zako~ena, istovremeno ih je preusmeri-

484

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

je, kao {to znamo, ubijao muslimansku miliciju i stanovni{tvo i pqa~kao po Sanxaku. I Stani{i} je zakasnio, ali pre svega zbog poraza kod Mostara. Operativni komandant, major Zarija Ostoji}, imao je èstoke zamerke na Jev|evi}evo pona{awe,512 a kao potpuno nesposobnog, posle borbi, nazna~io je pukovnika Baju Stani{i}a.513 Mihailovi}u je predloìo da pred vojni sud izvede najpre wega, a potom Jev|evi}a, pukovnika Stani{i}a i majore Radulovi}a, Panti}a, Gojni}a i Ba}ovi}a. Mihailovi} je najvi{e zamerki imao na majora Andriju Veskovi}a, koji je komadovao delu crnogorskih ~etnika i nije dovoqno za{titio levu obalu Neretve. Me|utim, to je ve} bila stvar strategije koja nije izra|ena dugoro~no, a kratkoro~no je bila premalo prilagodqiva. Povodom dizawa u vazduh jablani~kog mosta, o~igledno su reagovali pogre{no i dozvolili proboj na Prew. Me|u komandantima man dantima nije bilo strate{kog jedinstva u, najmawe, tri aspekta. Prvi aspekt, odnos prema Italijanima, koji su ~etnike sve vi{e koristili kao topovsku hranu i stoga ih operativno pot~iwavali, tako da su vlastitu strategiju, u dobroj meri, izvodili ispod stola. Osim toga, Italijani jedva da su jo{ ratovali. Neki komandanti su ~ak otvoreno zahtevali da napuste borbu i da se od Mostara povuku ka Jadranu, u blizinu Metkovi}a. Drugi aspekt, dok je Ostoji} zahtevao da, zbog wihove borbene kolebqivosti, oduzmu Italijanima oru`je, ako treba, ultimativno i silom, kako bi mogli da se suprotstave o~ekivanom nema~kom napadu, Mihailovi} nije mogao da se odlu~i. Kona~no, Ostoji} je do dolaska Bosanaca zagovarao odbrambenu koncentraciju ~etni~kih snaga na levoj obali Neretve, a Jev|evi} s Luka~evi}em, Stani{i}em i Italijanima, pak, napada~ke akcije na desnoj obali. Mihailovi} se tome protivio, pre svega, zbog opasne blizine Nemaca.514 Razumqivo, kad su partizani kod Ostro{ca razbili Kowi~ku grupu, krivac je bio poznat unapred. Iako su se Mihailovi} i Ostoji} u me|u-

la u nacionalisti~ki motivisane sukobe. êtni~ki porazi kod Knina i Bosanskog Grahova su dva primera za prvo, a napadi na usta{ka i muslimanska sela za drugo. 512 V. Dedijer, Dnevnik II II,, str. 131 i d. 513 A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str.60. 514 Kako pokazuju radioradio-izve{taji koje su presreli Nemci, nema~kog napada bojao se i Ostoji}. Kad je sve vi{e preporu~ivao napade na Italijane da im zaplene potrebno oru`je, mislio je i na odbranu od Nemaca. Promene su bile i politi~ke prirode. Mihailovi} je upozoravao Jev|evi}a i Ba}ovi}a da se ne usredsre|uju toliko protiv Tita i da ne lupaju glavu zbog mogu}eg sukoba s Italijanima. U vreme dok je Tito koristio nema~ko mirovawe za ubijawe ~etnika, Mihailovi} je ~ak izjavio da bi za ~etnike bilo korisnije da na|u smrt u borbama s partizanima, nego da ih pokoqu usta{e i Nemci (M. (M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 127-31).

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

485

vremenu saglasili s Jev|evi}em, Stani{i} je ostao `rtveni jarac. Mivremenu hailovi} je, kako je izjavio na procesu 1946. godine, najvi{e osu|ivao Jev|evi}a.515 Bilo je tako|e i mnogo zamerki na obi~ne ~etnike. Jev|evi} je bio posebno qut.516 Prema partizanskim izve{tajima, ve}ina wih su bili tek regrutovani novajlije, slabo naoruàni, bez brzometnih pu{aka, osim toga, me|u partizanima su imali mnogo rodbine, tako da su nerado ratovali.517 S druge strane, jedan partizanski izve{taj kaè da su mnoge borbe bile te{ke, da su ~etnici „stra{no tvrdoglavi i da su se ìlavo branili, na{e borce su tukli svim vrstama oru`ja”. Posle prvog iznena|ewa, kad su ih, iznad leve obale, partizani saterali u brda, sredinom marta, ~etnici su preko Prewa organizovali jaku odbrambenu liniju, s koje su se èstoko branili. Pre{li su ~ak u op{ti kontranapad. Partizani su mnogo puta morali da se povla~e s velikim gubicima, dok su ~etnici, ~esto i sa novim snagama, izvodili o{tre kontranapade. Rat Kamen je, na primer, tokom iste no}i, {est puta mewao svog gospodara; na uzvisinama Prewa, Sedma banijska brigada, koja ih je zauzela, uop{te nije mogla da ih zadrì, tako da su, za udar protiv Nevesiwa, morali da zaobi|u tu planinu. Najgore su bile one borbe gde su se partizani sukobqavali s brigadama (~etiri) Vasojevi}a, punokrvnim ~etnicima, kako su ih nazivali, i odredima Bjelopavli}a, kojima su komandovali Vojo Luka~evi} i \uri{i}. Na kraju je odlu~iodlu~ila boqa organizacija i fanatizam, pa i naoruàwe partizana. Nevesiwe s Ostoji}evim {tabom, koje je na po~etku branio Stani{i}, najpre je 22. marta, posle èstokog ~etni~kog kontranapada 29. marta, jo{ jednom zauzela Tre}a udarna divizija (u no}i na 12. april, ista divizija ga je jo{ jed-

„The Trial...” Trial...”,, str. 167-68. Po D. Martinu, Mihailovi} je sredinom 1943. godine, zbog nekog posebno te{kog prekora~ewa ovla{}ewa u pregovorima s Italijanima, otkazao Jev|evi}u. |e vi}u. Pretpostavqam da je u pitawu bila zamerka zbog wegove inicijative za napad na desnoj obali Neretve (Ostroàc). Uprkos tome, Jev|evi} je nastavio da radi sli~ne poslo poslove, ve, kao i ranije. Istina, Mihailovi} nije hteo da mu preda odlikovawe, Kara|or|evu zvezdu, koje mu je po~etkom 1943. godine, na wegov predlog, dodelila vlada u Londonu, za uspe{nu odbranu Srba od usta{a. Postarao se, tako|e, da Slu`bene novine tu dodelu nikada ne objave (D. (D. Martin, Martin, The Web..., Web..., str. 81). 516 51 6 Me|u dokumentima u muzeju NOV u Jablanici, u koji je takav, kakav je bio prilikom prelaska partizana na levu stranu Neretve, ukqu~en i èlezni~ki most, bilo je mogu}e (do wegovog zatvarawa) da se vidi izve{taj vojvode Jev|evi}a o toku borbe. îtao sam ga davno, pre nego {to sam odlu~io da napi{em ovaj tekst. Samo sam zapamtio da su se, po wegovom mi{qewu, ~etnici u borbama pona{ali „kurvarski”. 517 Zbornik... IV IV/11, /11, str. 78-79. 515

486

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nom oduzela jednoj hiqadi ~etnika, koji su ga, zbog slabe odbrane Devete dalmatinske divizije, zauzeli 8. aprila; istog datuma, partizani su morali da ga oduzmu ~etnicima po ~etvrti put). Time je otvoren put dubqe u isto~nu Hercegovinu, sve do Gacka i Avtovca skoro na crnogorskoj granici.518 Kalinovik su, posle trodnevnih borbi promewive sre}e, 23. marta zauzele prve dve proleterske brigade, nakon {to su na planini Treskavica razbili \uri{i}eve snage iz Crne Gore. „Borba je bila neuobi~ajeno ogor~ena, napadi i kontranapadi su se re|ali jedan za drugim, me|utim, ni jedna ni druga strana nisu popustile”, izve{tava Dedijer. Time je pored Fo~e i âjni~a otvoren put u Sanxak i u Crnu Goru.519 Tako su partizani, mada uz velike gubitke, promenqivu ratnu sre}u i ponovno ~etni~ko zauzizauzimawe ve} izgubqenih gradova, i ~ak uz ~etni~ko vra}awe visoko u Neretvinu potkovu (î~evo, Glavati~evo, Bjelemi} i dr.), umesto Nemaca, izvr{ili bar deo zadatka koji su sebi postavili jo{ tokom leta 1941. godine. To je bilo utoliko lak{e, jer su Italijani ne samo prestali da pomaù ~etnicima, ve} su se iz mnogih mesta i s mnogih poloàja jednostavno povukli (primeri: Gacko, Bile}a, Stolac). Tamo, gde su ostali, ogor~eno su se branili. Tako partizani nisu mogli zauzeti ni (celu) Fo~u na desnoj obali Drine, a Gora`de na levoj nikako. Jedinici u tvr|avi u Fo~i pretili su da }e sve pobiti, ako se ne preda s neo{te}enim oru`jem, ali su napad na wu morali opozvati,520 jer se pribliàvala Tristo {ezdeset deveta legionarska divizija. U borbama na Neretvi u~estvovao je i Mihailovi} operativno. Iz svog vrhovnog {taba u Crnoj Gori oti{ao je 17. marta, kad je trebalo organizovati odbrambenu liniju preko Prewa. Pukovnika Bejlija nije obavestio o svom odlasku, tako da je Englez ve} razmi{qao ne ~eka li ga Hadsonova sudbina. General se najpre smestio u Kalinoviku, u sedi{tu „isturenog” dela vrhovne komande Zarije Ostoji}a. Ne{to kasnije, Mihailovi} se pojavio u Kowicu. Posle partizanskog zauzimawa Kalinovika, kad su obojica jedva pobegla, 6. aprila stigao je u Fo~u. Li~nom komandom, u kojoj su mu se pot~inili i demoralisani Italijani, uspeo je da zaustavi juri{ partizana na Drinu, koju je trebalo da pre|u negde severno od Fo~e. Jo{ ranije, zbog izuzetno nezadovoqavaju}eg naoruàwa, Mihailovi} je naredio napad na italijansku bazu u Kola{inu, ako mu dobrovoqno ne preda automatsko

Izve{taj od 20. aprila, Zbornik... III III/5, /5, str. 17-19. M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 231-45. 520 Zbornik... II II/9, /9, str. 85, 103. 518 519

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

487

oru`je i municiju. U svoj glavni {tab u Gorwem Lipovu, s mawom grupom, vratio se 13. aprila. Prema op{toj oceni – i Mihailovi}evoj – Neretva je wegov najve}i poraz u celom ratu. „Sada nam se pruà prilika – ako budemo znali da je pametno iskoristimo – da komuniste bacimo na kolena. Me|utim, ako nam se izjalovi, lo{e nam se pi{e”, ocenio je situaciju unapred. I zaista se tako desilo. Me|utim, kriti~ni Milaco priznaje da je „sa svojim podre|enim oficirima u Hercegovini okupio oko 20.000 svojih najboqih ~eta, izveo s wima ogroman ratni napor, kolaboracionisti~ki u praksi, ali istovremeno antiosovinski u odnosu na dugoro~ne ciqeve, ali nije imao sre}e”.521

Nema~ka ofanziva [varc i lov na Mihailovi}a Tito je 7. maja 1943. godine hrvatskom G[-u poslao saop{tewe da nastavi ru{ewe pruge Zagreb-Beograd, upozoravaju}i da su za taj zadatak dovoqni lokalni „partizanski odredi i diverzantske grupe,” po{to „glavne borbe vodimo sada, ovde, kako bismo likvidirali Draìnu vojsku”.522 Bio je uveren da mu Nemci u italijanskoj zoni jo{ uvek ostavqaju odre{ene ruke, bez roka trajawa sezone lova, s obzirom na ìlavost divqa~i. Kao {to je Staqin 1939. godine imao poverewa u prijateqstvo s Hitlerom, Tito je tako|e bio uveren da je primirje, za koje se dogovarao s Nemcima, zakqu~eno me|u xentlmenima i da ga ne}e kr{iti.523 Toliko ~vrsto je verovao u wih, da su u wegovom V[-u, po~etkom maja, zbijali {ale s upozorewima komande Desete hercegova~ke brigade o prime}enoj koncentraciji nema~kih snaga.524 Zato je, opet sli~no Staqinu 22. juna 1941. godine, bio zaprepa{}en, kad je Luftvafe 15. maja iznenada wegove poloàje zasula bombama. Ve} krajem aprila, dakle, posle ne{to vi{e od mesec dana mirovawa, Nemci su, protiv Titovih snaga koje su uspele da se preko Neretve probiju preko Drine u Sanxak, severozapadnu Crnu Goru (ispod Durmitora) i u isto~nu Hercegovinu, u najve}oj tajnosti, po~eli pripremati novu, izuzetno jaku ofanzivu [varc /crno/ (tzv. Peta ofanziva). I wu je vodio ge-

521

\uri{i}eva naredba od 22. marta; prema zbirci radio-izve{taja koje su presreli Nemci, navodi M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 135; str. 138. 522 Zbornik... II II/9, /9, str. 215. 523 J. B. Tito, Vojna... III III,, str. 62. 524 V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 812-813.

488

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

neral Rudolf Liters. Prvobitno je bila namewena likvidaciji ~etnika. General Jodl, operativni na~elnik {taba OKW OKW,, saop{tio je 31. marta vojni~kim stilom: „Posle uni{tewa Titove komunisti~ke dràve, treba zapo~eti uni{tewe organizacije i oruànih snaga nacionalnog srpstva pod komandom D. Mihailovi}a, kako bi, za slu~aj iskrcavawa neprijateqa, bilo obezbe|eno balkansko zale|e. Ratne akcije treba izvesti brzo i energi~no.”525 Budu}i da partizani nisu uni{teni u ofanzivi Vajs, nego su korisno upotrebqeni za Ersatz Weiss III /surogat Vajs/, trebalo je da ofanziva [varc popravi ono {to je do tada propu{teno. Tokom prodora u Crnu Goru, Nemci su razbili, ionako oslabqene, \u\uri{i}eve ~etnike, a potom, uz pomo} Italijana, ~ak i Bugara koju su okupirali Makedoniju, zajedno sa grupom od deset divizija s oko 120.000 qudi (me|u nema~kim, legionarska Tristo {ezdeset deveta pe{adijska i Sto osamnaesta lova~ka, kao i elitna Prva gorska i Sedma SS-divizija Princ Eugen), zatvorili oko ~etiri partizanske divizije i dve samostalne brigade, s ukupno 19.000 boraca, okupqenih na podru~ju [avnika, Pqevaqa i @abqaka, u {irok, ali tesan obru~. Uprkos Hitlerovom pritisku na Italijane, na wegov li~ni zahtev, o ofanzivi ih uop{te nisu unapred obavestili. Bojali su se da }e upozoriti ~etnike.526 Tako za ofanzivu Italijani Italijani nisu znali ni nekoliko dana pre samog po~etka. Zato su ih tek naknadno pridobili za saradwu, samo uz pomo} Musolinija i s velikom mukom.527 Tito je za novu ofanzivu saznao kad je ve} bila u punom jeku, toliko je bio zaposlen sa ~etnicima. „Neprijateq je sve svoje glavne pripreme izveo dok smo se mi sva|ali sa ~etnicima Draè Mihailovi}a”, kaè prekor korno, no,528 kao da mu je Hitler podmetnuo ~etnike. Hteo je da ih likvidira do kraja. Jo{ sredinom aprila bavio se strate{kim planom, kojim }e crno crnogorskim gorskim ~etnicima zadati odlu~uju}i udarac.529 Pre svega, hteo je da uni{ti Pavla \uri{i}a i Baju Stani{i}a, kao i vo|e hercegova~kog Vidovdanskog ustanka (Gacko, jun 1941.), Petra Samarxi}a i druge. Zamenik V[-a, Terzi}, obe}ao mu je bar generala Novakovi}a, ~ije je skrovi{te otkrio na Goliji, zapadno od Novog Pazara. Toliko je ùrio, da je naredio da privremeno izbegavaju borbe ~ak i sa pravim saradnikom zavojeva~a, krila{em Krstom Po-

Izvor navodi I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 115. Zbornik... XIII XIII/3, /3, str. 191. 527 Komandant armijske grupe E, general Ler, komandantu Superslode, generalu Robotiju, ni{ta nije otkrio ni na sastanku 5. maja u Zagrebu. 528 J. B. Tito, „Peta neprijateqska ofanziva”, Bilten V[ NOV i POJ, 1943, broj 29-30. 529 Pismo A. Rankovi}u, od (oko) 10. aprila, Zbornik... II II/9, /9, str. 67. 525 526

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

489

povi}em, i da se partizanske partizanske jedinice povuku s wego wegovih vih teritorija.530 Naivno je verovao da nema razmena s Nemcima, na {tetu ~etnika i saveznika, jo{ uvek traje. Kad su se sredinom maja, u Crnoj Gori (Kola{in, Mojkovac, Berane), pojavili prvi Nemci (delovi Prve gorske divizije), mislio je da dolaze novi Italijani, nedequ dana kasnije, za novu nema~ku ofanzivu okrivqavao je „slabu aktivnost i neefikasnost operacija u posledwih mesec i po dana” Prvog bosanskog korpusa, koji nije poru{io prugu Sarajevo-Brod, jo{ nedequ dana kasnije, u proglasu nar narodu odu Crne Gore i Sanxaka, poru~io je iz @abqaka da su „dolazak nema~kih hordi u Crnu Goru omogu}ili izdajnici Draà Mihailovi} i wegovi krvolo~ni oficiri”.531 Nije znao da se u wegove martovske pregovore ume{ao i sam firer. Novom ofanzivom, Hitler mu je naneo strahovite gubitke. Ne samo u qudstvu. Uni{teno mu je i svo te{ko oru`je koje je uspeo prebaciti preko Neretve. Uprkos tome, trebalo je da mu bude zahvalan. Isto onako kako je Hitler svojim napadom na Sovjetski savez, u junu 1941. godine, prekinuo komunisti~ku izdaju antifa{isti~ke koalicije, svojim slawem do|avola dogovorenog primirja s partizanima spre~io je da doma}i komunisti „utonu jo{ dubqe u blato izdajstva” (Staqinova omiqena fraza iz Pitawa lewinizma). nizma ). Za te usluge, da ne pomiwemo britansku pomo} koja im je usledila, na glavni trg nekakvog prestonog Titograda, Tito bi Hitleru morao da podigne spomenik, u najmawe prirodnoj veli~ini. Obru~ oko Titove glavne operativne grupe Nemci su po~eli slu`beno da steù 15. maja. Tito je najpre poku{ao da ga izbegne probojem na se sever, ver, prema Fo~i. Me|utim, ubrzo se pokazalo da su nema~ke snage, okupqene izme|u Tare i ]eotine (u Fo~i se uliva u Drinu) isuvi{e jake, da bi proboj uspeo. Uspe{an napad nekoliko partizanskih bataqona u suprotnom pravcu, kod Bio~e u dolini Mora~e, iznad Podgorice, ostvario je utisak da Tito èli pobe}i na jug. Nemci su tamo poslali puk Brandenburg, tako da su na severu smawili ne samo snage, nego i pa`wu. Tito je kona~no uvideo da se spasiti moè samo probojem u severozapadnom pravcu preko Sutjeske, nazad na Zelengoru i daqe prema Jahorini i Bjela{nici. Nemci su poku{ali da ga spre~e u proboju, ali Sto osamnaesta lova~ka (pre|a{wa Sedamsto osamnaesta pe{adijska) divizija nije bila sposobna da savlada planinu Vu~evo, izme|u Pive i Sutjeske, koja leì na putu proboja. Prve su se preko Sutjeske probile Druga i Prva proleterska. Severno i ju`no od Tjenti{ta, u najteìm uslovima, uspele su da stignu do obronaka Zelen-

530 531 53 1

Zbornik... III III/5, /5, str. 17-19; II II/9, /9, str. 130. Zbornik... II II/9, /9, str. 257, 284, 296.

490

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

gore. Tamo su ponovo obe pale u nema~ki obru~ (pre svega, Tristo {ezdeset osme [Vra`je Vra`je],, pa i Sto osamnaeste lova~ke divizije). Ne{to ranije, 28. maja, na posredan Titov poziv britanskom komandantu Sredweg istoka, generalu Vilsonu, u Titov {tab se spustila engleska misija Typical Typical.. Vodili su je ~lan SOE, kapetan F. V. Dikin, i ~lan vojne obave{tajne slu`be (MI (MI), ), kapetan Vilijem Stjuart. Svako od wih imao je sa sobom zamenika i radio-operatera. Titov {tab je, jo{ od Crnog jezera ispod Durmitora, bio meta neprekidnih vazdu{nih napada Luftvafe. Zbog uspe{nog presretawa wegovih radio-izve{taja, Nemci su ta~no znali gde se nalazi. Na Zelengori je, u jednom od takvih napada na Milinkladu zapadno od Tjenti{ta, 9. juna, bomba ranila Tita i Dikina, a kapetana V. F. Stjuarta i Titovog psa Luksa, koji se bacio na svog gospodara, ubila. Verovatno Vero vatno ista. Tako je Dikin postao o~evidac strahovitih borbi s NemciNemcima koje su se vodile u okviru te ofanzive, a pre svega, proboja iz nema ma~kog ~kog obru~a. Iz wega se 10. juna spasila Prva proleterska, probojem do puta Kalinovik-Fo~a, gde su koncentracije nema~kih snaga bile mawe. Tito je naredio da se za wom probiju Druga i Sedma. I one su uspele 14. juna. Time je odlu~io da goniocima prepusti oko 3.000 rawenika i bolesnih, zajedno s bolni~kim osobqem; za wih je trebalo da se pobrine, od svih najudaqenija, Tre}a udarna divizija. Pod komandom Save Kova~evi}a, do Sutjeske je stigla tek 11. juna. Pod Tjenti{tem, s delovima êtvrte crnogorske i Prve dalmatinske brigade, brigade, i ona je uspela da je pregazi, ali je nekoliko stotina metara iznad we, 13. juna, na obronku Ozrena naletela na mreù ukopanih poloàja. Sa tih poloàja, Nemci su je sasvim razbili i zajedno s rawenicima i bolesnicima uglavnom pobili. Ostala je da leì polovina boraca. Posebno te{ke gubitke imala je Tre}a proleterska (Sanxa~ka) brigada, koja je {titila rawenike i bolesnike. Preìveli su beàli, kuda i kako su znali i umeli. Jedan deo je uspeo da pobegne za glavnom operativnom grupom, ostali delovi su beàli u Crnu Goru i Sanxak, neki ~ak u Hercegovinu. Na Ozrenu, kod seoceta Krekova, pao je i Sava Kova~evi}, jedan od retkih proletera me|u komunisti~kim vo|ama. Kad je s revolverom krenuo u napad, iza bunkera se pojavio nema~ki komandant, tako|e s otko~enim revolverom u ruci. Prema pri~i, obojica su istovremeno okinuli, obojica istovremeno pali i ostali da leè zauvek. Se non è vero, è ben trovato /ako nije istinito, onda je dobro smi{qeno/.532 Nema nikakve sumwe da je, uprkos iskrva-

532 53 2 U stvarnosti, ubila ga je granata iz nema~kog minobaca~a, koja je tresnula wegovu glavu nekoliko metara daleko. Postoje i druga, mawe juna~ka tuma~ewa.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

491

rewu, Kova~evi} pao sa zastra{uju}e pozitivnim krvavim bilansom. Pri poku{aju spasavawa preko Neretve u Hercegovinu, pao je i Veselin Masle{a, ~lan IO AVNOJ-a.533 Sve ukupno, Tito je u ofanzivi izgubio tre}inu (35 %) svojih qudi sposobnih za borbu. Neko vreme je i sam bio „izgubqen”. Tokom no}i, wegova grupa se raspr{ila, tako da se na{ao sasvim sam sa svojim pratiocem. Imao je i problema s komandovawem. Posle 5. maja, desetak dana je sve naredbe potpisivao zamenik na~elnika Glavnog {taba, Terzi}, pa ~ak i pomo}nik na~elnika, Veqko (Pavle Ili}). Neposredno posle bekstva iz pakla u koji ih je zaveo, prvom naredbom koju je potpisao sam, Tito je svoje borce grdio zbog nediscipline, uzimawa hrane seqacima, nasiqa nad wima i sl.534 Verovatno mu je bilo neprijatno, jer je Dikin video i taj deo partizanske borbe. Me|utim, ti problemi su mali s obzirom na mi{qewe komandanta operacije [varc, generala Litersa, od 20. juna, po kojem „je tok borbi pokazao, da su komunisti~ke snage pod Titovom komandom odli~no organizovane, sposobno vo|ene i da imaju ratni moral koji iznena|uje”. Od Titove ideje da se sa svojim glavnim snagama smesti u mirnoj italijanskoj Crnoj Gori, po tre}i put nije bilo ni{ta. Posle bekstva iz Uìca, do Crne Gore nije ni stigao, posle bekstva iz Fo~e, morao je da pobegne iz we i pre nego {to je, ispod Durmitora, dobro stupio na weno tlo; tada je, uz gubitak vi{e od tre}ine svojih boraca, celokupnog te{kog naoruàwa, radio-predajnika i ostale opreme, pobedio tako {to je pobegao iz bri`qivo name{tenog obru~a u Crnoj Gori. Sa preostalim snagama krenuo je ka severu, preko pruge Sarajevo-Vi{egrad. Po{to je na tom putu bilo mnogo jakih ~etni~kih jedinica, pre svega pod komandom P. Ba}ovi}a, kao i istureni {tab Z. Ostoji}a, u wihovo „razbijawe” poslao je celu diviziju i naredio da postavqaju zasede, a sve zarobqene ~etni~ke „grupice” pobiju odmah. Ciq prodora bile su planine535 Trebava i Ozren severozapadno od

533 53 3

Detaqan opis borbi Tre}e brigade, otkad je u junu 1942. godine oti{la iz Sanxaka, do povratka wenih ostataka, daje M. ]ukovi}, Sanxak. Kwiga se odlikuje neverovatnom precizno{}u opisa doga|aja u Sanxaku 1942. Pisac je tamo bio jedan od zna~ajnijih partizanskih vo|a. 534 Zbornik... II II/9, /9, str. 373, 367-68, 380-84. 535 Zbornik... II II/10, /10, str. 8-9, 35-36. U svom „Kratkom pregledu neprijateqske prole}ne ofanzive i na{e kontraofanzive” od 10. jula 1943. (O.c., ( .c., str. 52-55), Tito je bekstvo svoje tri divizije prikazao kao prodirawe u op{tem smeru Jahorina-Romanija-Kladaw-Tuzla, brigade Tre}e divizije ostavio je u zale|u neprijateqa, kako bi uni{tavale wegove saobra}ajnice. Gubitke neprijateqa procewivao je na 14.500 mrtvih i rawenih, a svoje na 2.000 rawenih i palih boraca.

492

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Tuzle. Na tom putu zauzeli su nekoliko gradova, kao Olovo, Kladaw, Han Pijesak, Vlasenicu, Bratunac i druge. Kasnije se Tito premestio na zapad i u Jajcu osnovao svoju novu republiku, koja bi, po zakqu~cima AVNOJ-a, obuhvatala celu dràvu. Me|utim, vreme velikih slobodnih teritorija je pro{lo. Teì{te je palo na borbe s velikim velikim pokretima jedinica. Tako }e svoje ~ete usmeravati posle italijanske kapitulacije, kao i kasniju ininvaziju u Srbiju. To je samo jedna strana Pete ofanzive. Iz brojnih operativnih uputstava okupacijskim ~etama u Jugoslaviji, ~ak i li~nih Hitlerovih, poznato je da je Hitler, takore}i, bio opsednut mr`wom prema Srbima. Kao Austrijanac, mora da je tu mr`wu gajio u sebi jo{ od Prvog svetskog rata. Mihailovi} je bio predstavnik dràve i vojske, koju je jo{ na dan Simovi}evog udara, odlu~io da razbije potpuno i do kraja ponizi. @iv Mihailovi} ga je stalno podse}ao da mu to nije uspelo. Ni na trenutak nije pomislio na bilo kakvu saradwu s wim, iako bi mu dobrodo{la u borbi protiv partizana. Uporno je zahtevao bezuslovnu Mihailovi}evu predaju ili wegovu glavu. U skladu s tom politikom, kao {to je svoju Prvu ofanzivu usmerio protiv Uì~ke republike, Petu je usmerio na Crnu Goru i istovremeno na ~etnike. Musolinija je naterao da pristane na uskla|enu akciju protiv wih. Ve} sasvim na kraju, kad je u italijanskom delu Slovenije odobrio blisku saradwu Vermahta s domobranima, prema svedo~ewu generala Alberta Jodla, Hitler je istrajavao na stanovi{tu da „srpska armija ne sme da postoji. Boqe je rizikovati ne{to komunisti~ke opasnosti”, izjavio je.536 U ofanzivi Vajs, u ~ijoj tre}oj fazi su, navodno, uni{tili crnogorske ~etnike, Italijani su, kako se Hitler izrazio, sabotirali svoj deo zadatka. U vreme kad se pripremao za napad na Crvenu armiju i weno „kona~no” uni{tewe na celom frontu, dok se u Tunisu bliìo slom Romelovog „Afrika Korps”, nije mogao sebi da dozvoli Balkan, na kojem bi ustanici zajedni~ki pomagali Anglo-Amerikancima u slu~aju iskrcavawa. Zato se duga~kim pismom obratio direktno du~eu. U pratwi generala Varlimonta, 25. februara, u Palaco Venecija u Rimu, predao mu ga je li~no Fon Ribentrop.537 U wemu mu je saop{tio da mu situacija na Balkanu zadaje velike brige, upozoravaju}i ga da politika iskori{}avawa jednih protiv drugih ne moè uspeti, jer i jedni i drugi bezgrani~no mrze kako Nema~ku, tako i Italiju, tako da bi se odmah udruìli u pomo} saveznicima, ako bi se

536 537

H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 170. W. Warlimont, Warlimont Inside..., Inside..., str. 314.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

493

ovi iskrcali. Kako bi ga {to boqe ubedio, po ministru spoqnih poslova poslao mu je zbirku depe{a, razmewenih izme|u Mihailovi}a i wegovih komandanata, koje je presrela wegova slu`ba. Molio ga je da za po~etak prestane s doturawem oru`ja ~etnicima. Ako ne razoruàju jedne i druge, prilikom iskrcavawa moglo bi do}i do ustanka, zbog ~ega bi bile prekinute veze s Peloponezom, a nema~ke jedinice bi morale da se bore kako protiv komunista, tako i protiv ~etnika. Zamenik ministra spoqnih poslova, \uzepe Bastijanini, prisutan umesto ]ana, koga je Musolini neposredno pre toga otpustio, napomenuo je da partizani i ~etnici nemaju ni~eg zajedni~kog i da partizani Mihailovi}a smatraju izdajnikom. Narednog dana razgovorima su prisustvovali i generali Varlimont, zamenik operativnog na~elnika OKW OKW,, i Ambrozio, na~elnik italijanskog zajedni~kog glavnog stana (Commando (Commando Supremo), Supremo), do pre godinu dana komandant Druge armije u Hrvatskoj. Musoliniju se nisu dopadale Hitlerove optu`be da Italijani potpomaù ~etnike, Ambrozio je rekao da do januara 1942. godine, dok je on bio u Hrvatskoj, tako ne~eg nije bilo; u vreme wegovog naslednika Roate, neki od komandanata su „prihvatili ~etni~ke ponude za borbu protiv partizana”. Sloìo se da bi ~etnike trebalo razoruàti, ali postepeno, jer je nemogu}e voditi uspe{nu borbu protiv jednih i drugih. Varlimont je prekorno govorio da im je 15.000 partizana pobeglo prema Mostaru, slagao se s u~e{}em ~etnika u borbama, ali ne uz Nemce. Kad uni{te partizane, treba uni{titi i ~etnike, pre svega u Srbiji. Me|utim, kad je predloìo plan zajedni~kih koraka, Musolini, a posebno Ambrozio, po~eli su da se izvla~e. Ambrozio je naglasio da na Balkan ne mogu poslati vi{e divizija od onih koje tamo ve} imaju, za slu~aj britanskog iskrcavawa potrebne su im i u Italiji. Posledweg dana razgovora, 29. februara, sporazumeli su se o neophodnosti razoruàwa ~etnika, ali pod pretpostavkom da partizani, u me|uvremenu, budu likvidirani.538 Ribentrop, o~igledno, nije izvr{io zadatak koji mu je Hitler poverio. Ne samo zbog toga, ve} i zbog problema s u~estvovawem na sovjetskom i tuniskom frontu. Prvi bi rado napustili Italijani, a drugi Nemci. Italijansko vojni~ko rukovodstvo postajalo je Nemcima sve sumwivije. Nema~ko me{awe u balkanske stvari Musoliniju nije odgovaralo, jer mu je nema~ka pomo} bila potrebna u Africi, ali je morao biti ponizan. U Rim je pozvao generala Robotija i Pircija Birolija, komandanta Druge, odnosno, Devete armije, i 3. marta im saop{tio da vi{e ne moè izbegava-

538

W. Deakin, Deakin, The Brutal..., Brutal..., 182-200.

494

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ti Hitlerov zahtev. Savetovao im je da pred Nemcima kriju saradwu sa ~etnicima.539 Kao odgovor na Hitlerovo pismo od 16. februara, 8. marta mu je saop{tio da je generalima zabranio daqe naoruàvawe ~etnika koje, ina~e, treba razoruàti odmah, ~im partizani vi{e ne budu opasni, kao i da je generalu Pirciju Biroliju naredio da se s nema~kom komandom dogodogovori za zajedni~ki nastup protiv Mihailovi}a. Hitler je kasnije jo{ intervenisao 19. maja. Musoliniju se àlio na Birolija, koji, navodno, {titi ~etnike, upozoravaju}i ga da bi moglo da se ponovi leto 1942. godine, kad je, zbog smetwi u transportovawu preko Srbije, do{lo do afri~ke katastrofe. U odgovoru od 22. maja, Musolini se opirao jo{ samo re~ima. Ina~e, Hitleru nije ostao duàn ni za jednu od navedenih istina, zamerio mu je {to general Ler u Zagrebu Robotiju nije ni pomenuo novu (Petu) ofanzivu. Kad je sebi dao odu{ka na wegov ra~un, ipak mu je saop{tio da je generalu Biroliju naredio da se s Nemcima dogovori o „radikalnom re{ewu situacije u odnosu na sve koji su bili, sada jesu, ili bi mogli biti na{i neprijateqi”.540 Izgovarao se da u prve dve etape ofanzive Vajs nisu bili ostvareni dogovoreni uslovi – uni{tewe partizana – za po~etak tre}e. Hitleru je ~ak prigovorio da su se zbog toga partizani probili u Crnu Goru. Da su se Nemci za uni{tewe ~etnika dogovarali s partizanima, verovatno nije znao, ina~e bi mu i to bacio u lice. Kona~no je popustio. U okviru toga, za operativnog komandanta ~eta u Crnoj Gori i u Sanxaku, umesto generala Lui|ija Mentastija, postavqen je fa{isti~ki general Ronkaqa. Iz svega toga se nije mnogo rodilo, ali ga je Hitler ipak spasio iz Badoqovog zatvora na Gran Sasu. Nemci nisu imali problema s napadima na ~etnike. Vojni~ki su ih porazili jo{ partizani, a wihovo rukovodstvo je u celini zakazalo. Ostale su brojne nepovezane grupe. U Fo~i su jo{ prvih dana maja zarobili Luka~evi}a, ali su ga pustili na intervenciju Italijana. \uri{i} se sa svojim preostalim ~etnicima povukao k Mihailovi}u u Lipovo, gde mu se sa svojima pridruìo i Keserovi}. Stani{i} se razboleo i komandu nad svojim ~etnicima privremeno prepustio La{i}u. Jev|evi} je pobegao u Dubrovnik. Neko vreme se bavio idejom da pridobije ~etnike za napad na Nemce. U o~ekivawu iskrcavawa saveznika i ostali komandanti, ukqu~uju}i i Mihailovi}a, usmeravali su se u tom pravcu. Na obalu se povukao i federalista Krsto Popovi}, koji se, sa svojim politi~kim savetnikom, Sekulom Drqevi}em, ponovno zalagao za samostalnu Crnu Goru. Obojica su

539 540

The Collaboration..., Collaboration... str. 81-82; Zbornik... IV IV/11, /11, str. 359-65. Hitler e Mussolini, Mussolini str. 156 i d.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

495

kona~no prekinuli s Mihailovi}em. Popovi} je odmah prihvatio nema~ku pomo}, a Drqevi} je poku{ao da se ispomogne usta{ama. Za ponovno povezivawe razbijenih ~etnika najvi{e se zalagao general \ukanovi}. Ba}ovi} se zaustavio u isto~noj Bosni, poku{avaju}i da stupi u vezu s MihailoviMihailovi}em. Op{te raspoloèwe je bilo porazno: duboko razo~arawe, bezizglednost i, iz tih razloga, malodu{nost. Kad je Hitler Italijanima nametnuo svoju voqu, zbog ~ega su ~etnicima morali okrenuti le|a, neki ~etnici su po~eli da se obra}aju partizanima, drugi Nemcima, ~esto ~as jednima, ~as drugima, svi su bili puni nade u iskrcavawe saveznika. Ipak je prevladala opreznost. Staru èqu, da na silu otmu oru`je Italijanima, za {ta se, kona~no, zauzimao i Mihailovi}, nisu ostvarili. Kad su Nemci prodrli u severnu Crnu Goru, razoruàli su brojne grupe ~etnika i poslali ih u internaciju: ukupno oko 4.000. Posle neuspelih sukoba s partizanima, wihov otpor je bio slab. Nekoliko hiqada se ipak probilo u Sanxak, desetak hiqada se posakrivalo na podru~ju izme|u italijanske i nove nema~ke okupacije.541 Ponegde su i napadali Nemce. Tako su napali nema~ke poloàje u blizini Berana (do propasti komunisti~kog reìma Ivangrad, po Ivanu Milutinovi}u); tada je severno od Berana Mihailovi} imao svoj glavni {tab u selu Zaton, na desnoj obali Lima, ju`no od Bijelog Poqa. Poloàj je tako izabrao da bude za{ti}en od partizana. Zbog wih je 19. aprila napustio Gorwe Lipovo, u koje se vratio posle poraporaza na Neretvi, samo nekoliko dana ranije. Morao je da ga napusti tako iznenadno da nije mogao pokupiti izuzetno obiman arhiv. Kasnije su ga zaplenili partizani. Ujutro 13. maja, Nemci su upali u wegov novi {tab, ali je i tada imao sre}e. Napustio ga je dva sata pre upada.542 Zajedno s engleskom misijom pukovnika Bejlija, zapadno od planine Jadovnik i preko Zlatara, po~etkom juna, premestio se na grani~no podru~je Bosne, Sanxaka i Srbije, severno od Priboja, ali i tu je neprekidno mewao sedi{te svog {taba. Tek posle tri meseca, vratio se na podru~ja ju`no od Vaqeva, na kojima je delovao jo{ 1941. godine. Tamo je ostao vi{e od godinu dana, sve do septembra 1944. godine. U Abveru su jo{ pre toga odlu~ili da ha uhvate ìvog. Zadatak su poverili potpukovniku Fridrihu Hajncu i wegovom puku (Brandenbur{ku diviziju kojoj je pripadao, kao posebnu jedinicu Abvera, osnovao je wegov

Po M. Milazzu, Milazzu, The Chetnik... Chetnik..., str. 143 i d., koji je prikupio podatke po italijanskim izvorima. 542 R. Kneèvi}, Kwiga..., str. 301. To potvr|uje Kriegstagebuch Kriegstagebuch... ... III III,, str. 473; cit. po W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 103. 541

496

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{ef, admiral Vilhelm Kanaris; dva meseca ranije, bila je posredno upletena u poku{aj atentata na Hitlera – u wegovom avionu otkrili su podmetnutu bombu – zbog ~ega su diviziju razbili i delove razaslali na razli~ita boji{ta; Hajncov puk su premestili na Balkan). On je do{ao na ideju da Mihailovi}a nagovori na saradwu. Otputovao je direktno u nadle`ne nema~ke komande u Solunu, gde su se s predlogom sloìli. Tako je 7. maja, s mawom pratwom, oti{ao u Gorwe Lipovo, gde se s Pavlom \uri{i}em i Radomirom Popovi}em, na~elnikom \uri{i}evog {taba (Mihailovi} vi{e nije bio tamo), dogovorio za saradwu u borbi protiv partizana.543 Me|utim, sagovornici su mogli da mu obe}aju svoju saradwu samo do trenutka tren utka kad se, eventualno, na Jadranu iskrcaju saveznici.544 Dogovor su poslali na odborewe admiralu Kanarisu, kao i komandantu armijske grupe E sa sedi{tem u Solunu, generalu Leru. Po{to je obojici bila potrebna saglasnost Hitlera, oni su ga o tome obavestili. Odgovor je bio brz i odlu~no negativan. Hitler je Hajnca optuìo za saradwu s neprijateqem.545 Izvukao se uz pomo} Kanarisa. Vermaht je zatim dobio zadatak da Mihailovi}a zarobi zajedno s obojicom saradnika. „Glavni ciq Brandenbur{kog puka ostaje zarobqavawe Draè Mihailovi}a i wegovih saradnika, kao i za{tita arhiva. Uni{teUni{tewe Tita i wegovih saradnika je tako|e poèqno,” 12. maja naredio je Liters. O~igledno mu je bio potreban, pre svega, Mihailovi} sa arhivom, kako kako bi se dokopao podataka o engleskom iskrcavawu, za koje je sumwao da se tu nalaze. Nije znao da su ga u me|uvremenu zaplenili partizani. Delimi~no uz svesnu podr{ku Italijana, delimi~no prevarom, mawa grupa komandosa, u ambulantnom vozilu ozna~enom crvenim krstovima, 14. maja uspela je

543

Hajncov puk je krajem 1942. i po~etkom 1943. godine obezbe|ivao \erdap. Sa lokalnim ~etnicima se dogovorio za saradwu. Kad su u beogradskom {tabu saznali za to, poslali su majora da postigne razoruàwe ~etnika, ali komanda puka nije izvr{ila zadatak. U kwizi, s karakteristi~nim naslovom, Getarnt, Getä Getäuscht und doch Getreu, Getreu, o toj saradwi, autor Herbert Krigshajm, iza koga se krije Fridrih Hajnc, kaè da je „Hitler sre}an, kad ne zna ni{ta o tome, isto tako i Mihailovi}. Obojica ~uvaju svoj obraz. Glup ostaje Tito” (J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 287). 544 To ograni~ewe je te{ko razumeti. Osim ako ~etnici pregovorima nisu samo hteli da dobiju na vremenu, za ve}inu qudi je besmisleno. U svim ratovima u upotrebi su sve gore gore i gore prevare. Da li je to dokaz da su kraqevi oficiri ipak ne{to dràli do svoje ~asti, makar i na svoju {tetu? Mo`da su \uri{i} i Popovi} na taj na~in hteli da se obezbede od saveznika? 545 W. Roberts Roberts,, Tito... Tito..., str. 123-5, 335, nap. 30. Wegovi podaci izviru iz nema~kog Kriegstagebuch... III III,, str. 778, kao i iz pisma koje je Heinz posle rata pisao Robertsu.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

497

da se doveze do ~etni~kog glavnog {taba i zarobi \uri{i}a i Popovi}a. Ve}a, odli~no naoruàna i posebno obu~ena grupa Prve gorske divizije, zarobila je vi{e od 1.500 ~etnika. Sve su poslali u internaciju, a \u \uri ri{i546 }a u Nema~ku. Mihailovi}a nisu uhvatili, jer je svoj {tab preneo ~etrdeset kilometara severoisto~nije, pa i otuda je, dan ranije, jedva pobegao pred goniocima. Izuzetno su mu, dakle, „pomogli” partizani, zbog kojih je odlu~io da za svoj {tab prona|e sigurnije mesto. Pre nego {to su streqali grupu ~etni~kih kulturwaka u osvojenom Glavati~evu – koji nisu pali ili izgoreli, nego su se predali – jedan od wih je, na mu~ewu, izdao mesto i ostale podatke o generalovom glavnom {tabu u Gorwem Lipovu.547 Po{to su Nemci znali da im je general pobegao na sever, poku{ali su i tamo da ga uhvate. Dobili su obave{tewe da se zadràva u planinskom selu Druèti}i zapadno od Prawana. U jednonedeqnoj operaciji Morgenflut /jutarwa plima/, koja je zapo~ela 14. jula, pro~e{qali su niz sela i zaselaka, ne na{av{i ga, ali su uhvatili 455 seqaka, odvezli ih na Bawicu i ve}inu streqali kao taoce.548 Kad su ~etnici, mesec dana kasnije, kod Draga~eva, ju`no od Poège, gde se Mihailovi} ~esto zadràvao, napali kamione s Qoti}evim dobrovoqcima i Bugarima, vi{e od tridesetoro qudi ubili, ranili ili zarobili, s Bugarima i qoti}evcima su pokrenuli akciju Ariqe. U woj su ubili 372 mihailovi}evca, 351 su zarobili i spalili 460 ku}a.549 To je bio nastavak hajke kojom su hteli da likvidiraju i neke od wegovih komandanata u Srbiji. Tako su ve} u januaru, u akciji Hajnrih, hvatali komandanta Srbije, generala Trifunovi}a. Na sli~an na~in su poku{ali da uhvate Nikolu Kalabi}a, Velimira Pileti}a, Dragoslava Ra~i}a i Zvonka Vu~kovi}a. U avgustu su, na planinama Kopaonik i Jastrebac, pokrenuli hajku [tifelkneht /izuva~ za ~izme/, a na Rudniku, protiv Kalabi}a, hajku Rudnik. Iako su ~etnici imali gubitke, sve su hajke okon~ane bez uspeha. Nemci su imitirali Italijane i u dnevniku Novo vreme od 21. jula 1943. godine i drugim glasilima raspisali nagradu u visini od 100.000 zlatnih maraka, kako za Mihailovi}evu, tako i za Titovu glavu.550 Italijani su obe}ali nagradu od pola miliona lira

M. \ilas, Wartime Wartime, str. 252. Zbornik... IV IV/11, /11, str. 145-46. 548 M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 141. Po I. Avakumovi}u, Mihailovi}..., str. 127, operacija se zvala Morgen Morgenluft luft /Jutarwi vazduh/, i u woj su otkrili jednu radio-stanicu, nekoliko zlatnika i nekoliko dokumenata britanske misije. 549 Po nema~kom izvoru, koji navodi I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 129-30. 550 D. Martin Martin,, The Web..., Web..., str. 151. Kopija raspisa je objavqena u Patriot Patriot..., ..., str. 182. BBC PRO HS 5/932, pismo od 28. jula). je izvestio samo o raspisu nagrade za Tita ((PRO 546 547

498

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

svakome ko uhvati Mihailovi}a, ceo milion za Tita; naime, ista nagrada jo{ 26. maja ponu|ena je i nema~kim vojnicima. To je spadalo u okvir pritiska koji su Nemci vr{ili na wih tokom Pete ofanzive. Mihailovi}evu glavu Nemci su kupovali ve} po drugi put. Od 1941. godine wena cena je, pri nepromewenom nominalnom iznosu, posko~ila od papirnih dinara na zlatne rajhsmarke. Protitovska propaganda, kod ku}e i u svetu, spretno je pre}utala nagradu za generala. Sredinom avgusta, Italijani u Hercegovini su i sami hteli da razoruàju ~etnike; od 12.000 boraca oru`je je poloìlo samo 120. Kod ~etnika vi{e nisu imali nikakvog respekta. Preuzimawem vlade od strane mar{ala Badoqa u julu 1943. godine, italijanska nagrada je s Mihailovi}eve glave pre{la na Musolinijevu. Bar privremeno, spasio ju je Hitler, kidnapovawem s Gran Sasa.

Italijanska bela zastava [iri okvir lova na Mihailovi}a bio je nema~ki strah od savezni~kog iskrcavawa na jadranskoj obali, koji se zna~ajno pove}ao posle sloma Sila osovine u Africi. Smatrali su ga tako ozbiqnim, da su ~ak i u verovatnom iskrcavawu u Italiji videli, pre svega, odsko~nu dasku za prodor na Balkan. Hitler je jo{ u maju izjavio da bi napad na Balkan bio „skoro opasniji od napada na Italiju, gde bi se, u slu~aju da do|e do najgoreg, uvek negde mogao zaustaviti”. Panici je pripomogla engleska obave{tajna slu`ba, koja je Nemcima podmetnula dvosmislenu informaciju o iskrcavawu, u for formi mi {ifrovanog izve{taja o oborenom britanskom avionu koji je pao u Biskajski zaliv. Za slu~aj savezni~kog iskrcavawa, Nemci su za Italiju pripremili plan Alarih, a za Balkan Konstantin. U Italiji je, umesto „italijanofilskog” Keselringa, komandu preuzeo Romel, koji je, uprkos porazu u Tunisu, kod Hitlera jo{ uvek imao visoku cenu, a osim toga, u slu~aju italijanske kapitulacije, bio je sposoban da fa{isti~ke divizije privu~e na nema~ku stranu. [est do sedam nema~kih motorizovanih ili oklopnih divizija trebalo je da se razmesti uz severne granice s Italijom, kako bi, u slu~aju potrebe, bile odmah pri ruci. U vezi s tim, u razgovorima u OKW iza{la je na videlo neverovatna mr`wa prema italijanskim saveznicima. Na sastanku 20. maja, Hitler je o generalu Roati, na~elniku {taba vojske, ~iji je glavni stan tada bio na Siciliji, i za koga je sumwao da se ne}e odupirati savezni~kom iskrcavawu, izjavio da je on „Fu{e fa{isti~ke revolucije, {pijun bez ikakve ki~me”, a Italiju kao celinu okrivio je za savezni~ki napad na Nema~ku u septembru 1939. godine: „Da je Italija ta-

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

499

da samo objavila da stoji iza Nema~ke... rat ne bi ni izbio. Svaki memorandum koji sam poslao du~eu odmah su prenosili u Englesku. Zato sam beleìo samo stvari za koje sam hteo da stignu u Englesku.” Kad su Romela upitali koji bi italijanski oficiri bili sposobni za saradwu s nema~kom komandom, bez razmi{qawa je odgovorio da ne poznaje takvog ~oveka. Zonderfirer fon Nojrat, koji se upravo vratio iz Italije, tvrdio je da bi nesaradwa „tamo{we gospode” mogla omesti diviziju Gering u povla~ewu sa Sicilije. Bojali su se ~ak da }e Italija zatvoriti granicu na Breneru i da }e Italijani voditi odbranu Sicilije tako da uni{te nema~ke snage. Ne iznena|uje, dakle, {to je komandu nad odbranom Sicilije, 13. jula, preuzeo sam Hitler.551 Trudio se da Musolinija zadrì uza se. Zato se ponizio i pristao na sastanak s wim u Italiji (Feltre, 19. jula 1943. godine), pa i sastanci na nièm nivou odràni su odmah potom u Italiji (u Trevizu i Bolowi). Odnosi su bili toliko zao{treni da su voz sa nema~kom delegacijom, koji je u Trevizu stajao na sporednom koloseku pored voza s italijanskom delegacijom, ~uvali SS-ovci s ma{inkama na gotovs. Hitler im je zabranio da bilo {ta jedu pre nego {to hranu okuse Italijani. U Bo Bololowi, nema~ka delegacija je na mesto sastanka stigla s aerodroma, u pratwi motorizovanog bataqona Vafen SS; tokom razgovora, oficiri su bili naoruàni. Uprkos tome {to su Italijani ve} bili u kontaktima sa saveznicima, Ambrozio je obe}ao da }e se, u okviru mogu}nosti, i daqe boriti na strani svog nema~kog saveznika. U Jugoslaviju su Nemci premestili neke svoje snage iz okupirane Evrope, najvi{e iz Italije, pet pe{adijskih divizija, svaka sa po jednim motorizovanim bataqonom. Za komandanta je odre|en general pukovnik Lotar Renduli}, ranije komandant nema~ke Druge tenkovske armije na sovjetskom frontu, ina~e, potomak ugledne hrvatske vojni~ke porodice. Glavni {tab mu je bio u Kragujevcu, kasnije u Vrwa~koj bawi. Posebno mu je nare|eno razoruàwe broj~ano vi{e od 30 puta ja~ih Italijana, u slu~aju wihovog

W. Warlimont Warlimont,, Inside Inside..., ..., str. 317-38. Hitler se qutio i na kraqa, jer Musolini nikako nije mogao da ga se otarasi: „Sedi tamo i plete svoju mreù – to se vidi na svakome ko otuda stigne. Juri verovatno – kako se ono zva{e?” Na odgovor Kajtela da je to \uri{i}, firer je nastavio: „Najverovatnije }e biti kod kraqa. Sigurno }ete otkriti da je taj razbojni~ki vitez u srodstvu s kraqevskom porodicom. Svakako, u svakodnevnom ìvotu je jako te{ko udati k}er ~iji je otac kradqivac ovaca... u dvorskim krugovima to nije sramota, ve} pre ~ast”. Posle se bacio na oca „Nikitu”, kako je iskori{tavao Italijane i Austrijance jedne protiv drugih, pre svega, svakako, wegove Austrijance, sve dok ga Kajtel nije pa`qivo opomenuo da govore, zapravo, o ne~em drugom. Naàlost, za ovu firerovu floskulu nemam nikakvo obja{wewe. 551

500

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

istupawa iz rata. Za odbranu Balkana od savezni~kog iskrcavawa pripremili su se i {ire: 8. avgusta 1943. godine, ustanovili su novu armijsku grupu F s glavnim stanom u Beogradu, a preuzeo ga je generalni feldmar{al Fon Vajhs, kao komandant jugoistoka nadleàn za ceo Balkan. Osim Renduli}a, wemu je bio podre|en i komandant armijske grupe E u Gr~koj i na Egejskim ostrvima, general Ler, i komandanti, kako Srbije (tada je to bio general Hans Felber), tako i Hrvatske (general Liters). Renduli} je od Gr~ke do Hrvatskog primorja uspostavio tri odbrambena sektora i svakome svakome dodelio odgovaraju}e snage (gorske korpuse). Pri tome su mu pomagali i Hrvati, koji su postepeno obnavqali svoju mornaricu. U vreme italijanske okupacije, kad su sa zonom I izgubili skoro celu obalu i ostrva, prestali su da postoje kao pomorski narod. Pre nego {to su se saveznici iskrcali 10. jula, a Italija 8. septembra podigla belu zastavu, Italijani su se na Balkanu pripremali za o~ekivane doga|aje preme{tawem svojih snaga u blizinu jadranske obale. Tako }e lak{e pobe}i. Zato su, kako Nemci, tako i partizani, ~etnici tako|e, poput le{inara, ùrili za wima, kako bi u pravo vreme bili na pravom mestu; partizani i ~etnici jo{ i sa namerom da jeftino do|u do italijanskog naoruàwa i spre~e ukqu~ivawe italijanskih jedinica pod nema~ku komandu. Uprkos tome, i jedni i drugi zadràli su inicijativu i u unutra{wosti, ~etnici, pre svega, izme|u gorweg toka Drine i doweg toka Neretve. Jo{ u avgustu su zauzeli âjni~e, Gora`de i Fo~u, zavladav{i ~i~itavom teritorijom u pravcu prema Sarajevu, ali bi ih partizani, po pravilu, uvek brzo isterali iz gradova. Na primer, 12. avgusta, Tito je – kao {to to ve} znamo – naredio Drugoj proleterskoj diviziji da „likvidira ~etni~ku opasnost oko Fo~e i âjni~a”.552 Posle sloma Italije, partizani, partizani, koji su posle Pete ofanzive ponovo zauzeli velike teritorije, posebno u zapadnoj i sredwoj Bosni, u Dalmaciji i u Sanxaku, preuzeli su op{tu inicijativu i slom spretno upotrebili u svoju korist. Pri tome su uìvali svaku podr{ku saveznika. Komandant britanskih snaga na Sredwem istoku, general M. Vilson, posle sloma je, preko radija, italijanskim ~e ~eta tama ma na Balkanu saop{tio da su od sada pod wegovom komandom i da se ne predaju Nemcima. Onima koji ne èle èle da se bore protiv Nemaca, „jugosloven „jugoslovenske ske snage” treba da bez borbi oduzmu oru`je i dozvole odlazak ku}i. U okviru toga, mar{al Badoqo je komandantu italijanske Druge armije naredio da se wegove ~ete pridruè partizanima, odnosno, da im predaju oru`je. General Roboti, koji je tada ko-

552

Zbornik... IV IV/16, /16, str. 400; II II/10, /10, str. 188.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

501

mandovao, povodom vesti da se ~etnici spremaju za wihovo nasilno razoruàvawe, ru àvawe, jo{ sredinom avgusta naredio naredio je svojim komandantima da se suprotstave svakom takvom poku{aju.553 Iako nije imao nameru da diskrimidiskrimini{e ~etnike, tako ih je spre~io da uspeju u neravnopravnoj utakmici prilikom kapitulacije Italije, u kojoj ih je Kairo ve} izrazito mrzeo.554 Tako su partizani razoruàli brojne jedinice italijanske vojske, sve do divizija, naoruàv{i se za borbu protiv saveznika i ~etnika. Samo su se mawi delovi italijanske vojske pridruìli partizanima i ostali kod wih. Ako je Tito posle Sutjeske ostao bez oru`ja, posle kapitulacije Italije dobio ga je na pretek. Ocene su razli~ite, Tito je sam izjavio da su wime opremili deset hiqada boraca i osnovali nove divizije i korpuse. To nisu bili samo tek regrutovani seqaci. êtnici su optuìvali partizane da u svoje redove primaju sve vi{e usta{a, ~ak cele jedinice, koji se u sve ve}oj demoralisanosti spasavaju od wihove osvete. Kod partizana, zarobqenog u isto~noj Crnoj Gori, na{li su Titovu direktivu broj 785 od 23. juna, koju je potpisao zamenik na~elnika V[-a, kapetan Terzi}. Kad priznaje da nisu uspeli da za stalno pridobiju ~etnike (verovatno mi-

M. Milazzo Milazzo,, The Chetnik Chetnik..., ..., str. 157. U pregovorima pregovorima pre kapitulacije, Italijani su ponudili prilaèwe k ~etnicima i zajedni~ku borbu protiv Nemaca. General Kastelano, {ef kabineta generala Ambrozija, na~elnika glavnog stana, 15. avgusta je u Lisabonu posetio ambasadora Ronalda Kambela (u aprilu 1941. pobegao je iz Jugoslavije) i ponudio mu kapitulaciju, u koju je spadala i saradwa s Mihailovi}em u Jugoslaviji. Idn je o tome obavestio êr~ila, koji je tada bio u Kvebeku. Napomenuo je da ta ponuda ne bi zna~ila veliki doprinos vojnim naporima i da bi dovela do ve}ih politi~kim zapleta. Kad je êr~il o tome izvestio Ruzvelta, govorio je samo o italijanskoj saradwi s „raznim patriotskim snagama”. Stejt department je upozorio svog {efa, Kordela Hala, da ne smeju prihvatiti nikakvo re{ewe u prilog Mihailovi}u bez sovjetske saglasnosti. êr~il je ipak uspeo da kvibe~ki sastanak, uprkos ameri~kom protivqewu akcijama na Balkanu, prihvati zakqu~ak da treba pomagati „balkanskoj gerili” (FRUS, (FRUS, Washington and Qué Québec, bec str. 589-601; vidi i M. Howard, Howard, Grand Strategy IV IV,, str. 521 i d.). U posebnom memorandumu, êr~il, koji je posle Kvebeka prvih dana septembra ostao u Va{ingtonu, jo{ je dodatno nagovorio Ruzvelta da upotrebi nekoliko luka na Jadranu, {to bi olak{alo pomo} zajedni~kim patriotsko-italijanskim napadima na Nemce. Zajedni~ki savezni~ki glavni stan 18. avgusta je naredio generalu Ajzenhaueru da se postara da se, u slu~aju kapitulacije, italijanske ~ete blagovremeno premeste na obalu, odakle }e ih prevesti u Italiju (O. (O. c., c., str. 1060-61). Na osnovu kvibe~kih zakqu~aka, prema kojima italijanska vojska treba da stupi u borbu protiv Nemaca i na Balkanu, odlu~io se za svestranu pomo} patriotskim snagama. Da bi bila koordinirana {to boqe, odlu~io je da Balkan ostane u nadle`nosti komandanta Sredweg istoka, generala Vilsona (iako je Itali lija ja bila u nadle`nosti komandanta Sredozemqa, generala Ajzenhauera), koji je trebalo da prepreuzme i rukovo|ewe snagama na Balkanu ((O. O. c., c., str. 1124). Nikome, najmawe Vilsonu, nije tre trebabalo pri~ati da su patriote partizani. (Uglavnom (Uglavnom po R. i @. @. Kneèvi}, Sloboda, str. 210 i d.). 553 554

502

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

sli na „dobrovoqne partizane”, regrutovane iz ~etni~kih jedinica – A. B.), kaè: „S nama su ostale samo jedinice koje su bile ideolo{ki ~vrste. êtni~ki pokret nije oslabio... Pokazala se neophodna potreba da svoje prore|ene redove popunimo qudima, bez obzira na wihov karakter i pro{lost. Za na{u revoluciju potrebne su nam mase, wih nemamo, tako da smo osu|eni na neizbe`nu propast... Treba {iroko otvoriti vrata na{ih jedinica usta{ama koji bi hteli da napuste Paveli}a. Za na{ pokret moèmo ih pridobiti {irewem straha od ~etnika, zbog zlo~ina koje su po~inili nad srpskim stanovni{tvom. [to brè se poveìte s usta{kim agentom Brekalom, koga su s tim ciqem poslali iz Zagreba.” Kasnijih pouzdanijih podataka o wihovom broju nismo na{li. Mihailovi} je 7. novembra izvestio, preko Filadelfije, da je komunistima pri{ao ~lan hrvatskog parlamenta, beg Pau{evi}, vode}i ~lan usta{kih organizacija, i da su ga postavili za komandanta brigade.555 U utakmici za italijansko oru`je posle primirja, partizani su bili mnogo uspe{niji od ~etnika i zato {to su ~etnici po{tovali uputstva britanskih oficira za vezu, dok partizani nisu davali ni pet para za wih ako su bila u suprotnosti s wihovim namerama. Tako su delovi partizanske Prve divizije pod komandom Ko~e Popovi}a, koja je velikom brzinom dojurila sve od Doweg Vakufa i Bugojna (tada je Titov V[ bio u Jajcu), bez ikakvih problema i, posebno, bez ikakvih borbi, uspela da kod Splita do|e do oru`ja celokupne italijanske divizije Bergamo. Kapetan Dikin je 16. septembra mogao samo da slu{a pri~e o tome kako se divizija ve} predala splitskim partizanima. Nije ni poku{ao da zahteva predaju savezni~kim snagama i da preuzme komandu. Kasnije se neuverqivo opravdavao da britanske vlasti nisu bile svesne toga da partizanske ~ete nisu vodili wihovi oficiri, ve} partizani sami. S jedne strane, tokom ~etiri meseca meseca boravka kod Tita, imao je dovoqno vremena da svoje pretpostavqene podu~i u vezi s tim, s druge strane, wegov kolega, pukovnik Bejli, kod Mihailovi}a je postupao sasvim u skladu s uputstvima, iako je za wih saznao putem radija. Glavni Dikinov razlog za nepo{tovawe primqenih naredbi u korist partizana, mo`da je bila i posledica griè savesti zbog pomu}enog poverewa izme|u wega i Tita. To se dogodilo u Jajcu, gde je bio Titov gost, u wegovom glavnom {tabu. Pre nego {to se Dikin pridruìo Ko~i Popovi}u na putu za Split, Tito mu je zamerio556 {to mu nije saop{tio dan primirja, primirja, za koji je znao ~etiri dadana unapred. Taj podatak je mogao da mu omogu}i da sigurno preduhitri Nem-

555 556

R. i @. Kneèvi}, Kneèvi}, Sloboda..., 223, 222. To nije bilo ta~no, svakako, iz istog razloga se Mihailovi} naqutio na Bejlija.

Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE

503

ce u Splitu (pretekao ih je i uprkos tome) i do|e do jo{ vi{e oru`ja. Kako je sam pri~ao, Tito se podsmevao Vilsonovom uputstvu da Dikin treba da za wih razoruà Italijane i preuzme svu opremu. Ako moèmo verovati Klisoldovom tekstu o Titovim zamerkama, jako su li~ile na januarske Mihailovi}eve, koje su êr~ila izbacile iz takta.557 Suprotno od Bejlija, Dikin mu ih nije poturao pod nos. U utakmici za italijansko oru`je, partizani su imali i planove koje nisu ogla{avali na velika zvona. Dan posle bezuslovne kapitulacije Italije, Tito je saop{tio {tabu Druge proleterske da u oktobru treba o~ekivati savezni~ko iskrcavawe na obali. Kao glavni zadatak naveo je „mobilizaciju i umnoàvawe na{ih snaga” kao i „razbijawe i spre~avawe ~etni~ke mobilizacije”.558 Po{to su partizani bili odlu~ni da po svaku cenu spre~e mogu}e iskrcavawe saveznika, prema Titovom ponovqenom nalogu, nisu napadali Nemce u wihovim pomerawima na jadransku obalu. Tako }e je, mislili su, najefikasniji za{tititi od savezni~kog iskrcavawa i istovremeno se obra~unati sa ~etnicima. Iz partizanskih vojni~kih krugova poznato je da je „V[ NOV prozreo nema~ke namere. Zato je odlu~io da narodnooslobodila~ke snage ne {aqe u otvorene sukobe, da brane obalno podru~je...”559 Kapetan Dikin, koji je kasnije saznao za ~i{}ewe ~etnika u obalskom zale|u, bio je uveren da Tito pri tome nije imao druge brige nego da pomogne saveznicima pri iskrcavawu.560 Tito mu je dokazivao da su ~etnici ti koji }e se suprotstaviti savezni~koj invaziji. Tako su Nemci u tzv. [estoj ofanzivi, bez velikih pote{ko}a, brzo zauzeli sve gradove na obali i uz saobra}ajnice. Iz Splita su izbacili partizane 27. septembra, iz [ibenika dva sata posle „oslobo|ewa”,561 proterali su ih i sa svih ostrva, osim sa Visa i Lastova (koje je pre rata pripadalo Italiji). Sli~no se dogodilo i s gr~kim ostrvima, od Krfa do Dodekaneza, {to je razqutilo êr~ila. Krivio je Ajzenhauera, koji nije dao na raspolagawe potrebne brodove za iskrcavawe. Na Visu su Britanci sagradili mornari~ku bazu, aerodrom, a posada se sastojala od partizanskih je-

W. Deakin, Deakin, The Embattled..., Embattled..., str. 231 i d., i 114 i d.; S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, str. 158. Zbornik... II II/10, /10, str. 282. 559 A. \onlagic, \onlagic, Yugoslavia Yugoslavia..., ..., str.130. 560 W. Deakin, Deakin, The Embattled..., Embattled..., str. 66. 561 To je bilo dovoqno da u wemu ubiju 170 hrvatskih pristalica Mihailovi}a i 730 Srba (neproveren izve{taj CNK za Dalmaciju od 12. novembra, R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 221-22.). Kao i drugde, i u Splitu je ubijawe politi~kih protivnika, pod optu`bom da sara|uju s mihailovi}evcima, bilo masovno. Me|u prvima su osudili protu Sergeja Urukala i saradnike wegovog odbora za izbeglice. 557 558

504

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dinica i dve grupe britanskih komandosa. Po{to je general Aleksander imao isuvi{e posla s borbama u Italiji, Vis je potpao pod neposrednu komandu generala Vilsona (A. (A. F. H. Q. – Mediteranean Theatre). Theatre). Kad je Tito uvideo da iskrcavawa na kopno nema, hteo je da obalu i ostrva ponovo uzme u svoje ruke; Vilsonu je 20. septembra saop{tio svoju nameru i predloìo saradwu britanskih snaga u wenom izvo|ewu.562 Britanci su zaista pomagali u napadima na ostrva, bili su uspe{ni u napadu na Kor~ulu i pro~e{qavawu Hvara, me|utim, osim [olte, do sredine 1944. godine, ostrva su ostala u nema~kim rukama. Tada su partizani izveli uspe{ne napade na Bra~, Kor~ulu, Dugi otok i druge, ~ak i na Krk. U jesen 1944. godine, sva dalmatinska ostrva bila su ponovo partizanska, dok su ostrva u Hrvatskom primorju (ta~nije, od Splita nagore), i daqe bila pod okupacijom Nemaca. Prema Renduli}evim se}awima, tokom neuspe{nog napada na Bra~, Nemci su ~ak zarobili premijerovog ne}aka, potpukovnika Xeka êr~ila, koji je napad vodio.563 Nasuprot Titu, Mihailovi} je posle primirja svoje ~etnike slao u morsko zale|e, kako bi saveznicima pri eventualnom iskrcavawu bili odmah pri ruci oni, a ne partizani.564 Mnogo jednostavnije je bilo u Sloveniji, gde u vreme sloma Italije drugih antiokupacijskih snaga, osim partizana, uop{te nije ni bilo na terenu. Svo italijansko naoruàwe preuzeli su partizani. Gr~arice, prvo i posledwe ve}e upori{te JVuO, jedinice êtrnaeste divizije napale su upravo na sam dan primirja i tokom tri dana uni{tile. Prema izve{taju, koji je napisao preìveli Vasilij Kajin, palo je deset ~etnika (me|u wima kapetan Milan Krawc, dok je te{ko raweni komandant Danilo Koprivica umro kasnije u Ribnici), 18 je raweno, a 125 zarobqeno. Ostalo je 15 ìvih, uglavnom zato {to su pobegli (11 ukupno). Ostali su sudski, ili vansudski likvidirani. Prema saop{tewu ko~evskog VOS-a, „justifikovali” su 110 osoba, 50 osudili na prisilni rad. Do sada prikupqeni spisak ~etnika na Gr~aricama obuhvata 242 imena, od kojih je preìvelo 16.565 Odlu~uju}a italijanska pomo} u topovima i artiqercima prilikom napada na Gr~arice, tada nije bila nimalo izdajni~ka. Preìveli i nezarobqeni ~etnici morali su pobe}i u inostranstvo, ili su se ukqu~ili u novoosnovane domobranske jedinice.

Originalno svojeru~no potpisano pismo u PRO WO 202/160; tako|e D. Biber, „Nova Jugoslavija...,” 7. nastavak. 563 R. Kiszling, Kiszling, Die Kroaten, Kroaten str. 199. 564 Kriegstagebuch... Kriegstagebuch...,, III str. 779, 812 (po W. Roberts, Roberts Tito..., Tito..., str. 123.) 565 P. Bor{tnik, Pozabqena... Pozabqena...,, izme|u stranica 96 i 97, str. 124-129. Za protivre~ne partizanske podatke vidi Zbornik... VI VI/7, /7, na raznim mestima. 562

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

505

BRITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

[ta jeste, a {ta nije ta~no u Novakovim optu`bama da su za pogor{awe odnosa Engleza prema Mihailovi}u krivi, pre svega, engleski vojni obave{tajci u Kairu, koji su, po wemu, svi redom komunisti, da vesti koje primaju iz Jugoslavije o tamo{wem doga|awu spretno prekrajaju u korist partizana, a na {tetu Mihailovi}a, uti~u}i tako na poglede samog êr~ila, tada i tamo nisam mogao da procenim. Kasnije se pokazalo da je u tome bilo mnogo istine, bar negde od druge polovine 1942. godine, pa nadaqe. Pre toga je bilo obrnuto, sve oslobodila~ke uspehe pripisivali su Mihailovi}u.

êtvrti ~ovek Britanska obave{tajna slu`ba za inostranstvo, poznata pod imenom Secret Intelligence Service ((SIS SIS), ), kao i pod imenom MI 6, 6, koja je delovala u 566 okviru Foreign Officea , jo{ pre rata osnovala je Odeqewe D,, koje je iniciralo i vodilo tajnu delatnost protiv Nema~ke i Italije. Posebno odeqewe D je od 1939. godine postojalo i u Beogradu. Veoma aktivno bilo je u vreme pritiska Nema~ke za pristup Jugoslavije Trojnom paktu, nastoje}i da ga spre~i. Godinu dana ranije, War Office (Ministarstvo rata) osnovalo je odeqewe sa skra}enim imenom MI (R), (R), koje je trebalo da inicira i vodi gerilske pokrete na teritorijama koje su okupirale Sile osovine. Na zahtev êr~ila, Odeqewe D i MI (R) u aprilu 1940. godine spojene su u jedinstvenu organizaciju SOE ((Special Special Operations Executive – Uprava za posebne zadatke), kojoj su u junu dodali polutajno propagandno odeqewe u

566 Secret Intelligence Service ((MI6 MI6)) je osnovala vlada posle odlu~uju}eg zalagawa V. êr~ila jo{ 1909. Bila je deo Secret Service Bureaua, Bureaua, koji je ukqu~ivao i MI 5, 5, sli~nu slu`bu za doma}e potrebe.

506

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Forin ofisu pod imenom Electra House (po zgradi na Temzi, gde mu je bilo prvo sedi{te). êr~il ga je formalno podredio Ministarstvu ekonomskog rata ((Ministry Ministry of Economic Warfare – MEW), MEW), kojim je, kao prvi, rukovodio Hju Dalton. Nekoliko dana kasnije, podeqena je na dva dela, na propagandno, Political War Executive (PWE (PWE), ), i SOE u uèm smislu. Vi{e je odgovarala za okvir vojne obave{tajne slu`be MI (Military (Military Intelligence), Intelligence), ali je odlu~ila jaka Daltonova li~nost i ~iwenica da je bio laburista, {to je trebalo da mu pomogne u uspostavqawu veza. Tako|e i zbog razli~itih mesta sedi{ta (ministarstvo u Berkeley Square, Mayfair, Mayfair, SOE u Baker Street, Street, Marylebone,, oboje London), SOE je ostala veoma samostalna. Strate{ki je Marylebone potpadala pod na~elnike glavnih {tabova (Chiefs (Chiefs of Staff), Staff), a spoqnopoliti~ki, neformalno je bila podre|ena Foreign Officeu. Officeu. Interno je bila podeqena po teritorijalnim oblastima na kojima je delovala. PWE je potpala u iskqu~ivu nadleòst Foreign Officea. Officea. Razlog za to je bio banalan. Ministar Hju Dalton se, po mi{qewu ministra za spoqne poslove, Entonija Idna, isuv{e me{ao u spoqnu politiku, koja je bila wegov domen.567 Centrala SOE u Londonu generalno je podràvala Mihailovi}a (Tom Masterson, tako|e i {ef jugoslovenskog odeqewa, major Piter Bougi). Isto vaì i za nadre|eno Ministarstvo za ekonomski rat, posebno otkad je u fe februaru bruaru 1942. godine, zbog wegovih sukoba s ministrom spoqnih poslova Idnom, laburisti~kog ministra Hjua Daltona nasledio konzervativni lord Selborn, êr~ilov li~ni prijateq i odlu~an antikomunista. Jugoslovenski odsek u SOE Kairo (od sredine 1942. poznat kao B.. 1, cela SOE Kai Kairo ro do novembra 1943. kao MO 4, 4, kasnije, kad je do{la pod operativnu nadle`nost GHQ Middle East kao Force 133; u februaru 1944. godine, na zahtev Vilsona, pod ~iju je nadle`nost do{la, SOE se preselila u Bari, gde je dobila ime Force 266) i Kairska SOE generalno, osim u po~etku i jo{ u 1942. godini, bile su pod jakim prosovjetskim uticajem. Me|u glavne, sovjetski usmerene, u Kairu su, navodno, spadali Bazil Dejvidson, na~elnik jugoslovenskog odseka SOE SOE,, u znatno mawoj meri brigadir M. Kebl, na~elnik {taba SOE u Kairu (do kraja 1943), koji je, ina~e, bio konzervativac. Po{to je do{ao iz vojne komande za Sredwi istok, raspolagao je informacijama koje drugima nisu bile dostupne. To su, pre svega, bili radio-izve{taji nema~ke SD, ~ije je neposredno de{ifrovawe omogu}ilo odeqewe Ultra britanske kontraobave{tajne slu`be razre{avawem logike nema~kog {ifrarnog sistema Enigma. Iz wih je bio mogu}

567 Vi{e o nastanku i organizaciji SOE vidi M. Deroc, Deroc, British British..., ..., poglavqe 4 i str. 238-239; vidi i: i: Lees, Lees, The Rape..., Rape..., 1. poglavqe (SOE) i D. Martin, Martin The Web..., Web..., 12. poglavqe.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

507

uvid u pokrete otpora, kao i pode{avawe politi~kim potrebama. Tako je upravo Kebl dao inicijativu za kontakte s partizanima. êr~il ga je 30. januara 1943. godine pozvao k sebi i odmah se sloìo s wegovim pismenim predlogom.568 Forin ofis je odmah preuzeo ideju. Londonska SOE je reagovala mlako, a u Kairu su bili odu{evqeni. Kebl je tako|e bio onaj koji je, zajedno s britanskom komandom za Sredwi istok ((GHQ GHQ ME), ME), poslao kapetakapetana V. Dikina u Titov {tab. [ef cele SOE u Kairu, lord Glenkoner, zbog brojnih funkcija, nije se me{ao u svakodnevni posao, ali je vodio odlu~nu propartizansku politiku, zbog ~ega je dolazio u ~este sukobe s lordom Selbornom.569 Tako su on i Kebl, na zahtev E. Idna, 1943. godine napustili SOE SOE. Obojica zbog svojih politi~kih sklonosti, Kebl posebno zbog opirawa presti`nom izboru êr~ilovog izabranika Meklina za vo|u britanske misije kod Tita, kao i neprimerenih metoda koje je pri tome upotrebio.570 Anti~etni~ki usmereni bili su vo|a jugoslovenskog odeqewa na BBC, Hjubert Herison, urednik londonskog News Chronicle, i {ef PWE PWE. Du{a svog anti~etni~kog delovawa u Kairu bio je oficir X. Klagmen, predratni student Univerziteta u Kembrixu, ~lan KP od 1933. godine. Nije bio obi~an levi~ar ili „jo{ jedan zagrejani komunista”, ve} vode}i ~lan partije. Nije bio samo wen sekretar za Kembrix, nego je u {iroj partijskoj organizaciji uìvao takvo poverewe, da su mu poverili mesto sekretara svetske narodnofrontovske omladinske organizacije Rassemblement Mondial des Étudiants, tudiants, sa sedi{tem u Parizu. Zbog izuzetne inteligencije, duhovitosti i radinosti, stekao je odlu~uju}i uticaj na saradnike i rad celokupnog odeqewa. Osim Bazila Dejvidsona, jedan od wegovih saradnika bio je i Hju Seton-Votson, sin slavnog stru~waka za Balkan i Jugoslaviju prof. Artura Seton-Votsona, tada i sam jako levi~arski usmeren. Iako Klagmen nije u~estvovao ni u jednoj borbi ili sabotaì, samo u 1942. godini napredovao je od desetara do narednika i potporu~nika, a potom svake godine jo{ pomalo, do majora 1944. godine. Podatke obave{tajnih kanala dobijao je pravo u svoje ruke, tako da je u svojim pregledima izve-

PRO FO 371/37579. E. Barker Barker,, British British..., ..., str. 148 i d. Autorka se suprotstavqa mi{qewu da su politi~ka usmerewa zaposlenih u SOE bila odlu~uju}a. Za sve je, po woj, bila kriva nestabilnost politike, koju je izazivalo nepostojawe bilo kakvog centralnog organa za prikupqawe i analizirawe podataka ((Britanska..., Britanska..., str. 311). Me|utim, upravo takve okolnosti omogu}avaju prevladavawe odre|enih politi~kih usmerewa zainteresovanih zaposlenih. Po{to je Barkerova veoma podràvala Tita, a politi~ke prilike u nadle`nim britanskim telima je odli~no poznavala, nije iskqu~eno da nije rekla sve {to je znala. 570 B. Davidson, Davidson, S.O.E. ..., str. 156 i d. 568 569

508

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{taja upu}enih nadre|enima, mogao da ih prekraja po èqi. To nisu bili samo wegovi neposredno nadre|eni i londonska centrala SOE SOE,, a s wom i Foreign Office Office,, nego i GHQ ME. ME. âk se i Idn àlio da od SOE ne prima sve informacije koje je sabrala. SOE Kairo je, navodno, bila kriva, {to su mnoge akcije protiv osvaja~a koje su izveli ~etnici tokom 1942. godine jednostavno pripisane komunistima.571 S druge strane, Aleksander Glen je potvrdio da su neki wegovi izve{taji, nepovoqni po partizane, i{~ezli neznano kud.572 Svoje veze su, dakako, spretno prikrivali. Krajem 1943. godine, u Londonu su bili uvereni da izme|u Tita i wih postoji svakodnevna radio-veza. Kad su o tome pitali Kairo, dobili su odgovor da nijedna slu`ba na Sredwem istoku nije sposobna da otkrije ili prati prenos izme|u Jugoslavije Ju goslavije i Rusije.573 E. Idn je posle rata dokazivao postojawe takve radio-veze ~lankom Mo{e Pijade iz 1942. godine, s uverewem da je tu vezu Tito koristio za molbe Moskvi za pomo}.574 Prema kasnijim otkri}ima, Klagmen je bio tzv. „fifth man” /peti ~o ~o-vek/ sovjetske {pijunske mreè u Engleskoj. Svi su bili diplomanti Univerziteta u Kembrixu, koji je bio pravo leglo agenata GPU, naslednika proslavqene ozlogla{ene êke iz 1917-22. Otuda su stigla trojica slavnih {pijuna, Kim Filbi, Gaj Berxis i Donald Meklin koji su, pod za{titom britanskih ((MI MI 5 i MI 6) 6) i ameri~kih obave{tajnih slu`bi, tajno radili za GPU. Pre nego {to su ih otkrili, sklonili su se u Sovjetski savez.575 êtvrti je bio Entoni Blant, koga su raskrinkali 1979. godine. Otada se svetska javnost bavila pitawem ko je peti ~ovek. U decembru 1979. godine, The Sunday Times je objavio da je to Xon Kernkros, koji je tada, kao penzioner, zi oner, ìveo u Rimu. Dejvid Martin, koji je toj stvari posvetio prili~no vremena, petim ~ovekom proglasio je Klagmena. Po{to je poznato da je upravo Klagmen regrutovao Kernkrosa za sovjetskog agenta, redosled bi mogao i da se zameni. Posebno zato, jer u svojoj kwizi, objavqenoj posle smrti, Kernkros negira, mada neubedqivo, da je on bio peti576. Uz ove {pi-

Za period od avgusta do decembra 1943. godine sabrao ih je i objavio D. Martin, Martin, The Web..., Web ..., posebno u 14. i 16. poglavqu. 572 PRO HS 5/933, telegrami od 28. decembra 1943. i 3. januara 1944. godine. 573 A. Eden, Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 432. 574 V. W. Newton, Newton, The Cambridge Spies..., Spies..., 1991. 575 J. Cairncross, Cairncross, The Enigma Spy. 576 J. Costello, Costello, The Mask..., Mask..., 1988. Kao zanimqivost, re}i }u da sam se u svom prvom ekonom nom-Ekonomist, Beoskom ~lanku „O nekim novijim tuma~ewima Marksovog zna~ewa vrednosti” ((Ekonomist, grad, 1951; objavio ga je tada{wi urednik D. Avramovi}, kasniji srpski „super-dedica”) oslawao na M. Doba i Pola Svizija, poznate kao staqiniste. U tada{woj ultraboq{evi~koj 571

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

509

june, na doajenskom mestu nalazimo marksistu Morisa Doba, profesora ekonomije na Univerzitetu u Kembrixu. On je otkrivao odgovaraju}e studente za {pijunsku slu`bu.577 Za li~nu vezu sa Staqinom pobrinuo se jedan od vode}ih gepeuovaca, Aleksandar Orlov, koji je pre [panije bio veoma aktivan u Kembrixu. Sa sli~nim neposrednim Staqinovim ovla{}ewima, sre{}emo ga u [paniji. Sli~no kao na rad kairske SOE SOE,, sovjetski agenti su uticali i na rad kontraobave{tajne MI 6 – Military Intelligence 6, poznate kao Most Secret Source.. Ta slu`ba jo{ uvek radi. Po mi{qewu F. Meklina, izraènog D. Source Martinu 1977. godine, Sovjeti su imali veze s qudima u MI 6, 6, koji je tako|e bio jedan od glavnih izvora informacija za vladu. I u sli~noj ameri~koj organizaciji OSS ((Office Office of Strategic Services) Services) bilo je nekoliko prokomunisti~kih ~lanova; s obzirom na rad na Balkanu (u Kairu tako|e), i po dogovoru iz septembra 1942. godine, bila je formalno podre|ena SOE SOE,, 578 uprkos up rkos tome bila je mnogo nepristrasnija . Osnovao ju je Ruzvelt u junu 1942. godine, kad je dotada{wi Office of Coordinator of Information ((COI COI)) podelio po delio na dva dela, OSS i Office of War Information ((OWI OWI), ), i za na~elnika OSS imenovao dotada{weg na~elnika COI, pukovnika Vilijema Donovana, ina~e velikog simpatizera Mihailovi}a. Kairsko odeqewe OSS nastalo je tek po~etkom 1943. godine. U oktobru 1944. godine, Ruzvelt je predloìo êr~ilu da Donovan na Balkanu vodi rad obe slu`be, OSS i SOE SOE.. Verovatno Ve rovatno ne treba re}i kakav je bio odgovor. Kad je Ruzvelt kraqevskim vazduhoplovnim snagama sve~ano dodelio ~etiri liberatora, Britanci su bili toliko uznemireni da su od ambasadora Halifaksa traìli da proproveri {ta stoji iza tog poklona. Odgovor da OSS èli imati neposredan uticaj na jugoslovenske prilike samo ih je jo{ vi{e razqutio.579 Da bi

atmosferi, postao sam predmet ù~nih politi~kih napada, od radija do stru~nih ~asopisa, jer se ispomaèm „legalnim marksistima”, Dobom i Svizijem; posebno ù~an bio je Milan Gavri} na beogradskom radiju. Li~no sam upoznao Doba tek nekoliko godina kasnije, u prole}e 1959. godine u King`s Collegeu. Collegeu 577 D. Martin, Martin, The Web..., Web..., str. XIX i 107. 578 C. Fotich, Fotich, The War.., War.., str. 211-14. 579 Wen obave{tajni na~elnik, major Frank Arnoldi, bio je toliko crven da su wegove slu`benice nosile partizanske uniforme sa crvenim zvezdama na kapicama. Zbog toga je opozvan. Jugoslovensko odeqewe OSS u Kairu vodio je major Luis Hjuot, koji je li~no bio blisko povezan s Klagmanom i Dejvidsonom. Bio je toliko odu{evqen Titom da mu je u jesen OSS,, pa ~ak i SOE SOE,, 1943. godine, s izuzetnom spretno{}u, uz pomo} nekih drugih ~lanova OSS uz dvojicu partizana (Sergije Makiedo i Joè Poduje), organizovao, preko Visa i Barija, po{iqku punog broda oru`ja, ~ime je uspostavqeno vi{e-mawe redovno doturawe oru`ja

510

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

postigao samostalnost bar u delovawu u Bugarskoj i Rumuniji, Donovan je deo OSS premestio u Carigrad. Kad se SOE selila iz Kaira u Bari, OSS je nije pratio. U Bariju je od ranije imao mawu filijalu.580 Na kraju ra rata, ta, {ef OSS je postao Alen Dals (izme|u ostalog, iz [vajcarske je u~estvovao u razgovorima o separatnoj predaji nema~ke armijske grupe C, tokom posledwih dana rata u severnoj Italiji), koju je kasnije preoblikovao u CIA (Central Agency). SOE svojom politi~kom usmereno{}u nije biCentral Intelligence Agency). la neka kairska posebnost. posebnost. Revolucionarne ideje bile su ra{irene u mnogim delovima britanskih snaga. U okviru redovnih obrazovnih predavawa, u Kairu su organizovali parlament oruànih snaga, ~ije je prvo zasedawe bilo 1. novembra 1943. godine. Nije trajalo dugo, vojne vlasti su ga zabranile, a glavne pobornike premestile na druge du`nosti, u drugim mestima. Me|utim, kako kaè B. Dejvidson, „postalo je jasno da su ’vojnici’ stekli sasvim dobru predstavu o smislu svoje borbe: ne samo da treba da uni{te naciste, nego i da ostvare Englesku, koja }e biti druga~ija od siroma{tine tridesetih godina. Kao {to se vidi, politika se nije istrgla s lanca samo me|u narode okupirane Evrope.”581 Ako je ova leva veza besprekorno delovala, odnosi me|u slu`bama kao takvim bili su optere}eni britanskim nepoverewem prema Amerikancima i wihovom posledi~nom nesaradwom. Bojali su se ameri~kog me{awa u balkanske stvari. Da bi ih {to boqe neutralisali, u Londonu su smatrali da im treba omogu}iti slobodno delovawe u Bugarskoj i Rumuniji, kako im ne bi uprskali stvar u Ma|arskoj, Jugoslaviji i Gr~koj. „Moramo im dati ose}aj da u ove dve dràve, u kojima ne mogu napraviti mnogo {tete, imaju dovoqno prostora za svoje dejstvovawe.”582 S tim mi{qewem „crvenog” kairskog lorda Glenkonera, slagao se i „beli” londonski lord Selborn. S druge strane, nisu ni{ta hteli da znaju o kontaktima sa Sovjetima.

preko Jadrana u Dalmaciju. U sedamdeset prevoza, razli~itim brodovima, partizani partizani su tako primili vi{e od 6.000 tona vojne pomo}i. To su bile koli~ine koje se tada raspoloìvim avionima ne bi mogle prevesti ni za mnogo duè vreme. Hjuot je po{iqke iskoristio i da se sam preveze na partizansku teritoriju i uz pomo} prijateqa, koje je stekao svojim radom, stigao sve do Jajca, gde ga je primio Tito. Zbog prekora~ewa ovla{}ewa, i on je opozvan. (L. L. Huot, Huot, Guns for Tito, Tito, svim li~nostima koje pomiwe dao je izmi{qena imena). 580 B. Davidson, Davidson, S.O.E. ..., str. 192. 581 PRO HS 5/932, saop{tewe od 17. jula 1943. 582 J. Roothman Roothman,, Miss Fire, Fire, str. 147, nagla{ava to i za godinu 1944, kad je Mihailovi} ve} znao da }e ga napustiti, i zbog ~ega je mogao opravdano da im ograni~i kretawe. Me|utim, posle lo{ih iskustava u razoruàvawu italijanskih snaga posle kapitulacije, i ~etnici su sve vi{e motrili na Engleze, ograni~avaju}i wihovo kretawe ((Arhiv Arhiv VII, VII, k. 276, fasc. 7/1, telegram 11. 500 od 30. novembra 1943).

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

511

BLO’’s kod Mihailovi}a BLO Iako su komunisti u Kairu mogli vesti iz Jugoslavije prekrajati na Mihailovi}evu {tetu, a neke zaista i jesu, kao {to }emo jo{ videti, vestima su ih snabdevali, pre svega, oficiri za vezu (Liaison (Liaison Officers – BLO’s) BLO’s kod wega i kod partizana. Od wih je, u prvom redu, zavisilo, kojim vestima }e, preko SOE SOE,, raspolagati London. Ne{to su doprinosila i ostala politi~ka uverewa vode}ih oficira, koja su odlu~ivala i o tome kuda }e ih poslati – u sredinama u koje su poslani, na{li su prijateqe i smawili nepristrasnost – na {tetu Mihailovi}a posebno je delovala okolnost {to im je dozvolio slobodno kretawe po teritoriji koju su kontrolisali wegovi ~etnici583 (na wegovoj teritoriji delovalo je oko 15 samostalnih podmisija), dok su partizani wihovo poznavawe doga|aja i prilika spretno usmeravali.584 Kad su se partizani pripremali na kona~ni obra~un sa svojim unutra{wim protivnicima, Tito je 23. septembra 1944. godine ~ak i formalno zabranio britanskim i ameri~kim misijama kod wega da se udaqavaju iz podru~ja nadle`nih {tabova. Izazvao uznemirewe i zle slutwe me|u wima. Prve po Mihailovi}a nepovoqne vesti stizale su u London jo{ 1941. godine, i to od MI 6, koja je presretala nema~ke radio-izve{taje i de{ifrovala ih. Wihov sistem {ifrovawa de{ifrovala je jo{ na po~etku rata. Po{to su Nemci u julu 1942. godine razre{ili mnogo jednostavniji ~etni~ki sistem {ifrovawa – prema ~etni~kim procenama, svaki novi kqu~ razre{ili su ve} posle tri dana – Britanci su posredno dobili uvid

583

U izjavi „Komisiji za prou~avawe slu~aja D. Mihailovi}a” od 7. juna 1946. godine, Mekdauel je naglasio ovu su{tinsku razliku izme|u ~etnika i partizana. Jedan od najmla|ih Amerikanaca koji su delovali, kako kod ~etnika, tako i kod partizana, Artut Xibilijan, u Washington Staru od 28. marta 1946, izjavio je da je tokom boravka kod partizana pored wega uvek bio straàr, dok je kod ~etnika uìvao potpunu slobodu kretawa. Posle rata, V. Terzi}, zamenik na~elnika V[-a, izjavio je da su „britanskim i ameri~kim delegatima davali samo onaj materijal i obave{tewa koja je pre toga izabrao Tito, sam ili sa grupom svojih saradnika. Uputstva u vezi s tim imala je i okolina u kojoj su se kretali (V. \ureti}, Saveznici... II II,, str. 76). 584 Arhiv VII k.. 276, fasc. 11/1, telegram broj 302 od 1. januara 1944. godine. To ne zna zna~i ~i da su Nemci poznavali sadràj svih izve{taja koje su masovno emitovale i primale ~etni~ke ni~ ke radio-stanice, organizovane u tehni~ki izuzetno sposoban sistem. Po nema~kom vojnom izvoru, nema~ka beogradska centrala za presretawe radio-izve{taja od sredine 1942. do 1943. godine, od ukupno 17.067 depe{a, de{ifrovala je 731. U jesen 1943. Nemci su de{ifrovali nekoliko izve{taja izme|u Mihailovi}a i wegovih glavnih komandanata, izme|u ostalih i Karla Novaka (I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 66).

512

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

u mnoge veoma poverqive podatke.585 Me|utim, uglavnom su ostali u Forin ofisu, koji se nije preterano zanimao za wih. Kairska SOE do jeseni 1942. godine nije imala uvid u wih, osim li~no general Kebl, koji ih je primao zbog svog pre|a{weg poloàja u komandi za Sredwi istok (GHQ (GHQ ME), ME), ta~nije, jer ga niko, posle odlaska, nije izbrisao sa spiska. Londonska SOE ih nije poznavala ~ak do prole}a 1943. godine. Bazil Dejvidson je izjavio da ih je poznavao „ve}” u januaru 1943. godine. Ovla{}enom krugu li~nosti ti podaci postali su dostupni odlukom Kebla. Od saradnika SOE SOE,, prvi je po Mihailovi}a nepovoqne vesti, u Kairo, u jesen 1941. godine, poslao kapetan Hadson-Marko.586 Jo{ pre nego {to je iz Uìca oti{ao na Ravnu goru, 16. oktobra izvestio je SOE u Kairu da „u Crnoj Gori otpor vode dobro organizovani komunisti... Nacionalni elementi se drè po strani i ~ekaju. Treba podsta}i nacionaliste da se organizuju za borbu”. Kasnije je stigao, naizgled Mihailovi}ev, telegram, s umetnutom re~enicom da „engleski oficir ima utisak da partizane vode komunisti, koji se istovremeno suprotstavqaju Osovini... ~etni~ke vo|e otvoreno kaù da radije sara|uju s Nedi}em, nego s komunistima”. Primaoci, koji nisu poznavali prilike, a javno su znali samo za Mihailovi}a, ostajali su u konfuziji. Osim toga, dobili su ose}aj da Hadson izve{taje {aqe pod pritiskom, ako ih uop{te {aqe sam. Potom se duè vremena uop{te nije javqao, tako da su se ~ak bojali najgoreg. Kad su kasnije saznali da je ìv kod Mihailovi}a, SOE je krajem septembra 1942. godine u wegov {tab prebacila poru~nika Loftsa, s dve radio-stanice, {iframa i dvojicom radio-operatera, i veze su postale ~e{}e. Neke su bile negde izme|u zbuwenosti i dalekovidosti, tako da primaocima i daqe nisu omogu}avale jasan uvid u situaciju. Po~etkom septembra 1942. godine, na primer, Hadson je izvestio „da je partizanska organizacija miqama daleko ispred Mihailovi}eve, da }e se posle me|usobnog progawawa po Jugoslaviji kona~an ~in najverovatnije odigrati u Beogradu. Mihailovi} posle rata namerava uvesti vojnu diktaturu.”587 Hadson, dakle, uprkos kilometarskoj vojnoj prednosti partizana, nije verovao u Titovu pobedu. Posle Bejlijevog dolaska, na wegovu wegovu preporuku je tokom nekoliko nedeqa poslao u Kairo gomilicu depe{a, oko 240. Uglavnom je izve{tavao unazad. Odnosi izme|u Hadsona i Mihailovi}a, jo{ od jeseni 1941. godine, bili su optere}eni me|usobnim nepoverewem. Hadson, koji se pre dolaska na

Ti telegrami su objavqeni u Zbornik..., XIV XIV/1, /1, str. 817-23. W. Deakin, Deakin, Embattled Embattled..., ..., str. 181-82. 587 A. Seitz, Seitz, Mihailovi}..., str. 13. 585 586

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

513

Ravnu goru zadràvao kod partizana u Uìcu, od Mihailovi}a nije krio dobro mi{qewe o wima. Ni sadràj navedenih i sli~nih depe{a nije ga mogao razveseliti. Posebno ga je razqutio Hadsonov kasniji izve{taj da je odmah po prijemu prve, vi{e nego skromne, vazdu{ne pomo}i kraj Poè ège, ge, predloìo zaustavqawe britanske pomo}i, dok se pokreti otpora ne sporazumeju za jedinstveni nastup.588 Ne samo da su dogovorene no}i uzaludno ~ekali na avion, nego su ~etnici, koji nisu imali svoju fabriku oru`ja, dovedeni u kriti~an poloàj. Tada su partizani svom snagom pritiskali na Ravnu goru. Na Hadsona se qutio i stoga {to mu nije dozvolio upotrebu britanskih {ifara, uprkos tome {to je iz Kaira doneo kqu~ i {ifre Villa Resta. Resta. S druge strane, Hadson je bio neraspoloèn, jer je ostao bez Marka III III.. Iako mu je Mihailovi} dozvolio kori{}ewe ravnogorske stanice, imao je te{ko}a zbog gubitka Marka III III.. Me|utim, za gubitak Marka III bio je kriv wegov radio-operater Dragi}evi}, koji je u Uìcu, zajedno s predajnikom, pre{ao k partizanima.589 Negodovao je i nad Mihailovi}evom odlukom da privremeno prekine sve radio-veze. Razlog je bio o~igledan: general je morao biti oprezan da ga ne otkriju Nemci. âk i da je Mar Mar-ko zadrào svog Marka III III,, general bi mu opravdano zabranio wegovu upotrebu. Hadson tako|e nije mogao oprostiti generalu {to ga je posle nema~ke ofanzive na Ravnu goru prepustio samome sebi. Posle ponovnog pristupawa ~etnicima (Z. Ostoji}u), u maju 1942. godine na Zlataru, na jednoj od etapa Mihailovi}evog bekstva u Crnu Goru, Hadson se u pismu od 11. juna izvinio Mihailovi}u i sloìo se sa svim wegovim potezima. Izjavio je da, s obzirom na saradwu s ustani~kim organizacijama, ima potpuno slobodne ruke i da ga ne interesuje nijedna druga osim Mihailovi}eve, kao i da je spreman da u~ini sve {to bi general zahtevao od wega. @eleo je da se sastane s wegovim komandantima „da bi svojoj komandi mogao da saop{ti da je bio na teritoriji koja je sada o~i{}ena od komunista, da im potvrdim wihov nacionalni stav, kao i da deluju iskqu~ivo po va{im uputstvima.” Isto tako je èleo da do|e u kontakt s generalom, da se s wim posavetuje „{ta da im saop{tim, da bi bilo najefikasnije za Va{u organizaciju organizaciju i da ni najmawe ne sumwate u to {to }u im re}i.” Vidi se da je Marko preboleo svoju zaqubqenost u partizanske bajke, {to je, po prijatequ Sajcu,

588 V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 47. Dragi}evi} je postao radio-operater CK PKJ. U tom radu sara|ivao je s Pavlom Savi}em, kasnijim predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti. 589 A. Seitz, Seitz Mihailovi}..., str. 42.

514

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bila wegova li~na tragedija.590 Da bi popravio lo{ utisak iz jeseni 1941. godine, zahtevao je od SOE izda{ne po{iqke oru`ja. Ova promena je morala da se primeti na depe{ama u Kairo, mada primaocima nije olak{avala procenu situacije.591 Uprkos drugom ro|ewu Hadsona, na Boì} 1942. godine, na planinu Siwajevinu (tako|e i Siwavina), izme|u Durmitora i Bjelasice, pod kojima kojima je Mihailovi} u Lisjoj Gredi u Gorwem Lipovu (severno od Kola{ina u Crnoj Gori), uredio svoj {tab, spustio se vo|a nove britanske misije, pukovnik Vilijem Bejli, s pomo}nim ~lanovima. Kao dugogodi{wi direktor Trep__a Mines Ltd. – u Jugoslaviji je ìveo od 1928. godine – i on je dobro Trep vladao srpskim jezikom. Koristio mu je jo{ u Beogradu, gde je do avgusta 1940. godine bio na~elnik balkanskog odeqewa SOE za Sredwi istok. Osim uobi~ajenih zadataka misije, trebalo je da izvidi sudbinu majora Terensa Terensa Atertona, koga su poslali k Mihailovi}u, ali je nestao, kao i da na licu mesta proveri pouzdanost Hadsonovih izve{taja. Bejli je generalno bio naklowen Mihailovi}u. Odmah po dolasku, poslao je u Kairo niz izve{taja koji su doveli do privremenog zaustavqawa pogor{awa odnosa s wim. Memorandum Forin ofisa „General Mihailovi} i partizani” nagla{ava generalove prednosti, pre svega, dugoro~ne; op{ti zakqu~ak je bio „da je jo{ uvek najboqi”, iako su bila sasvim jasna ograni~ewa koja dolaze s istoka. Izve{taji su ostavili snaàn utisak na Aleksandra Kedogana, Idnovog zamenika, koji je tako|e bio naklowen generalu. I komanda Sredweg istoka je ponovo ocenila trendove svojih odnosa prema wemu. Glavni rezultat je bio da su brzo po~eli razmi{qati kako da ga nateraju na akcije otpora. Upravo tu je do{lo do pomu}ewa odnosa izme|u Bejlija i Mihailovi}a. Iako su Britanci preko Bejlija stalno zahtevali

590 M. Lees Lees,, The Rape..., Rape..., str. 190 i d., kasnije je otkrio da je tokom leta 1942, po britanskim „vi{im ovla{}ewima”, u Mihailovi}ev {tab spu{ten kapetan ârls Robertson, zapravo Srbin, biv{i ~lan {panskih me|unarodnih brigada. Trebalo je da Hadsonu pomaè kod radio-veza. Kairo je izve{tavao i o Hadsonu i o Mihailovi}u. Po{to je, nasuprot Hadsonu, imao pristup predajniku, to nije bilo te{ko. Moèmo pretpostaviti da je bio izvor bar dela problema u sporazumevawu izme|u Hadsona i Kaira. Kasnije je prebegao k partizanima. 591 Jo{ u januaru 1943. godine, kairska SOE je za svoje akcije na Balkanu imala 4 liberatora. Istog prole}a, dobila je 10 halifaksa, a u julu se situacija s dodatnim halifaksima su{tinski popravila. Krajem leta, i{lo je pola pomo}i ~etnicima, pola partizanima (do 40 tona), a kasnije je sva pomo}, zbog kra}ih letova iz Italije, su{tinski pove}ana, i{la u korist partizana. Ukupno su partizani primili skoro 100.000 pu{aka, oko 70.000 ma{inki i lak{eg automatskog oru`ja, skoro 100 topova, 65 tenkova, avione, kao i drugu opremu, tako|e bolni~ko-medicinsku.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

515

od generala nastupe protiv zavojeva~a, uprkos neprekidnim obe}awima, nisu mu mogli slati oru`je, osim u simboli~nim koli~inama. Zahtevi su postali posebno odlu~ni u vezi sa pustiwskom bitkom protiv Romelovih Afrika Korps. Postavio ih je general Aleksander, a podràla izbegli~ka vlada. vlada. Bili su tako|e protivre~ni. [to su ru{ewa saobra}ajnica kroz Srbiju bila potrebnija, to su Britanci bili mawe sposobni da {aqu pomo}. „Usko grlo” bili su avioni s dugim doletom.592 U „trenutku istine”, kad je sredinom ofanzive Vajs bio suo~en sa strahovitim nedostatkom oru`ja, potpaqen rakijom, koja mora da je bila jako „quta”, Mihailovi} se u selu Dowe Lipovo blizu svog {taba, u govoru, odrànom prilikom kr{tewa k}erke predsednika op{tine 28. februara, po{teno okomio na Engleze. U prisutnosti pukovnika Bejlija, koji je sadràj govora odmah preneo SOE Kairo, a ona o wemu obavestila britansku vladu, optuìo je Engleze da se angaùju iskqu~ivo sa ciqem da postignu svoje strate{ke ciqeve, da teraju Srbe u napade, ne trude}i se da im pomognu, da se u Jugoslaviji bore „do posledweg Srbina”, da poku{avaju da „srpsku krv” kupe neznatnim koli~inama oru`ja, da su kraq i wegova vlada u Londonu prakti~no engleski zarobqenici, kao i da su Srbi ostali bez ijednog prijateqa. Zakliwao se da nikada ne}e u~estvovati u takvoj „sramotnoj trgovini, tipi~noj za tradicionalnu englesku perfidnost”. Savezni~ku sklonost ka obmawivawu, video je u wihovom odu{evqewu nad trenuta~no neprimerenom, licemernom i antijugoslovenskom aktivno{}u partizana. „Me|utim”, nastavio je, „saveznici moraju znati da nijedna wihova aktivnost ili pretwa, Srbe ne}e odvratiti od wihove zavetne i svete du`nosti da likvidiraju partizane. Sve dok Italijani budu wihov jedi jedini izvor pomo}i i za{tite uop{te, nema sredstva, kojim bi saveznici mogli promeniti wegove odnose prema wima... Tek, kad zavr{i s wima (partiza tizaninima i drugim doma}im neprijateqima – A. B.), udari}e na Nemce i Italijane.” Na kraju je ustvrdio da mu vi{e „ne trebaju nikakvi kontakti sa zapadnim demokratijama, ~iji je jedini ciq da pobede na ra~un drugih”. drugih”. Ako je Mihailovi}ev govor, kakvog je ili kako je trebalo da zabeleì Bejli, ili je ne{to blaì od onog u stvarnosti593, bio pravi izraz wego-

Bra}a R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 811, kaù, da je Bejli posle rata obavestio Roberts, Tito..., Tito... str. 86-88. predsednika Jovanovi}a da su wegovu depe{u prepravili. Po W. Roberts Neposrednu vezu izme|u vlade i generala uspostavili su tek sredinom 1943, ali i tada s britanskim {iframa. 593 To ne zna~i da je izbegli~ka vlada bila zavisna samo od te „legalne” veze. Krajem avgusta 1942. godine, pukovnik Miodrag Raki} uspostavio je iz Kaira „ilegalnu” radio-vezu s Mihailovi}em, koju je posredno koristila i londonska vlada. Zbog opasnosti da je 592

516

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vog tada{weg raspoloèwa, bio je krajwe nediplomatski. Za generalovo raspoloèwe, predsednik vlade, Slobodan Jovanovi}, saznao je iz primqeprimqene depe{e od 15. novembra 1942. godine, u kojoj mu se àlio da je Englezima „glavno da ’puca pu{ka’, represalije i ubijawe na{ih qudi ih se ne ti~u”. ti~u”. Me|utim, nije ga opomenuo da pritu`be zadrì za sebe. I sam je s Britancima imao sli~ne probleme. Jedanaestog januara 1943. godine predao je E. Idnu notu, u kojoj se àlio zbog izostale pomo}i Mihailovi}u, zbog BBC BBC--ja ja koji je sve vi{e zapostavqao generala, kao i zbog radio-veza s wim koje su u oba smera i{le preko Kaira i koje su kontrolisali Britanci i kad nisu bile {ifrovane.594 Iako su saveznici dobro znali da je Mihailovi} u mnogo ~emu u pravu595, wegov govor je nesumwivo pridoneo britanskom prekidu kontakata s wim. êr~il je pobesneo, iako je dopu{tao da su re~i izgovorene u qutwi i da mo`da ne odraàvaju trezveno razmi{qawe, jer je general ogor~en zbog nedovoqne pomo}i. Ve} 29. marta protestovao je kod Jovanovi}a, koji je od Nove godine bio ujedno ministar spoqnih poslova.596 Naterao ga je da od Mihailovi}a zahteva korenitu promenu svoje politike. U kom smislu, prakti~ki mu je naredio.597 êr~il je cini~ki primetio

Englezi otkriju, krajem septembra 1943, prestala je s radom. Kad je Mihailovi} 26. avgusta 1943. godine na Ravnoj gori otvorio prete`no propagandnu radio-stanicu Demokratska Jugoslavija, koja je bila nekakav pandan Slobodnoj Jugoslaviji u Moskvi, i povezao se s ameri~kom pomorskom stanicom u Baltimoru, koristio ju je za slawe {ifrovanih izve{taja, kako svojoj vladi u Kairo, tako i generalu Donovanu, na~elniku OSS u Va{ingtonu. Tre}u tajnu stanicu uspostavio je pukovnik Dimitrije Putnik (komandant jugoslovenskih ~eta u Kairu) u Carigradu. Sa radom je zapo~ela 10. decembra 1943, a posledwi izve{taj stigao je od Mihailovi}a 10. maja 1945. i glasio je: „Prekidamo rad. Mitraqiraju nas.” Tada su ga, zapadno od Kalinovika, napale jake partizanske snage i, uz pomo} vazduhoplovstva, skoro u celini uni{tile. Najpotpuniji izbor telegrama preko Carigrada i Baltimora objavquju Kneèvi}i, prvi su bile objavqene u celini, drugi su u vreme objavqivawa kwige bile kod wih na ~u~uvawu (R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 208-209; s obzirom na telegrame, str. 239, nap. 38). 594 Bejlijeva misija je jo{ 19. januara poslala telegram u kome kaè da je, uz neznatnu pomo}, sve teè ubediti ovda{we qude da su britanske namere s wima ozbiqne (M. (M. Howard, Howard Grand Strategy IV, IV, str. 390). 595 Ministar za spoqne poslove postao je 2. januara 1943. godine, zbog ostavke Mom~ila Nin~i}a. Zbog ultrasrpskih pogleda, vi{e ga niko nije podnosio. Kraq, koji se trudio da vodi jugoslovensku politiku, uzeo je u obzir êr~ilovo i Idnovo negativno mi{qewe o wemu. 596 Plan pisma Mihailovi}u, kao i zahtev Forin ofisa da ga jo{ zao{tre, u PRO HS 5/930. 597 Telegram Villa Resta, Resta, broj 1483, od 16. aprila iz Kaira, PRO HS 5/930. Dokumenta u Sloboda.., .., str. 811-24 vezi s generalovim govorom u Lipovom, objavquju R. i @. Kneèvi}, Sloboda

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

517

da bi cenio da vlada izmeni svoju politiku favorizovawa generala, ako general ne bude spreman da promeni svoju politiku, jer bi se to tada pokazalo kao neophodno. Generalov odgovor od 1. juna zna~io je sveop{te povla~ewe. „Kategori~ki” je negirao da je pomiwao Italijane kao jedini izvor stvarne pomo}i. „Rekao sam da su Italijani moja rezerva oru`ja, koju }u im oduzeti kad nastupi pravi trenutak.” Dozvolio je sebi samo verbalno bockawe, kako ne mora stalno nagla{avati da su wegov jedini neprijateq Sile osovine i kako odbacuje svaku saradwu s wima, ukqu~uju}i i Nedi}a. Kolaboraciju s Italijanima, rekao je, uvek je odbacivao s ga|ewem, a gra|anski rat nije zapo~eo on, ve} komunisti. Izbegava sukobe s komunistima, sve dok ga ne napadnu. Saradwu s GHQ za Sredwi istok u celini prihvata, napomiwu}i da je Bejli kod wega ve} vi{e meseci, a on jo{ uvek ~eka na pomo}.598 U junu se lord Selborn àlio êr~ilu da je wihova pomo} Mihailovi}u preskromna da bi mogli da ga ucewuju wenim stopirawem. Trebalo bi da mu mese~no {aqu bar 100 tona. U takvoj atmosferi, do{lo je do jo{ dva ve}a nesporazuma. Dvadeset drugog aprila konzul Rendel je obavestio predsednika Jovanovi}a da britanska komanda za Sredwi istok namerava da Mihailovi}u dodeli zna~ajnu ulogu u iskrcavawu saveznika na Balkan i da }e u tu svrhu primiti izda{nu pomo}599, ali da pre toga treba da sredi svoje odnose s partizanima. Uprkos qutwi na generala, êr~il je i daqe ra~unao na wega, na wegovu pomo} kod iskrcavawa. Drugog aprila 1943. godine pisao je svom delegatu u Odboru na~elnika {tabova, generalu Hejstingsu Ismeju: „Najzna~jniji ciq treba da nam bude upori{te na dalmatinskoj obali, odakle bismo albanske i jugoslovenske ustanike mogli podsticati oru`jem, opremom, i po mogu}nosti, komandosima. Verujem da bi se, uprkos svom sada{wem, razumqivo, uzdrànom pona{awu ((foxy foxy attitude), attitude), svim snagama bacio na Italijane, u trenutku kad budemo sposobni da mu ponudimo neku efikasniju pomo}.” Tri dana kasnije o tome je obavestio i Ruzvelta.600 Oficir Nedeqko Ple}a{ (godine 1942. Britanci su ga prebacili avionom na ~etni~ku teritoriju u

(prilozi IV IV).). Originalnog Mihailovi}evog govora nema, jer ga i nije napisao. Moèmo pretpostaviti da Bejlijev srpski nije bio tako potpun da bi generala mogao sasvim razumeti, koji je, s obzirom na okolnosti, sigurno govorio vi{e „obi~nim re~nikom”. 598 R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 168-69. Iz ve} pomenutog Idnovog pisma Jovanovi}u, od 7. maja, koje je usledilo posle Rendelove posete, moè se zakqu~iti da je saop{tewe o iskrcavawu i obe}awe pomo}i bio diplomatski uvod u pritisak na Mihailovi}a. 599 W. Churchill, Churchill, The Second... Second... IV IV,, str. 839; W: Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 100. 600 Peter II, II, A King´ King´s..., ..., str. 177.

518

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Lici), u ~ika{kom listu Sloboda Sloboda,, od 19. septembra 1956. godine, govorio je o tada{wem sastanku sa engleskim oficirima u Kairu (jedan od wih bio je, izgleda, X. Klagmen). Od wih je saznao da }e, posle uni{tewa Sila osovine u Africi, Osma armija biti spremna za prodor u Italiju i na Balkan. Ne{to kasnije, generala je o tome obavestila i izbegli~ka londonska vlada, koju je Idn, u junu 1943. godine, jedva mesec dana nakon {to je Milo{ Trifunovi} preuzeo predsedavawe, savetovao, ta~nije, naredio,601 da se preseli u Kairo upravo zato da u slu~aju pro{irewa neprijateqstava na Italiju, a mo`da i na Balkan, bude bliè doga|ajima. Gr~ka vlada, s kojom je jugoslovenska, 15. januara 1942. godine, potpisala sporazum o Balkan Balkanskoj uniji dve dràve, {to je trebalo da predstavqa po~etak ostvarewa britanske ideje konfederalnog ure|ewa posleratne Evrope, bila je ve} tamo. Na osnovu svojih informacija, Bejli je saop{tio Mihailovi}u pozitivni pozitivni deo Rendelovog izve{taja, da je na pomolu savezni~ko iskrcavawe u Jugoslaviji i da }e za taj slu~aj wegove odrede obezbediti potrebnim oru`jem. To je moglo da se shvati kao posredni podstrek da pre toga ukloni sve {to bi mu se, odnosno, {to bi im se moglo suprotstaviti.602 Da bi se pripremio za mogu}e iskrcavawe saveznika, Mihailovi} je jo{ 1942. godine usmeravao ~etni~ke snage u prostrano podru~je zapadno od Drine, koje je trebalo da seè od Crne Gore do Korduna. U tom ciqu, trebalo je da uni{ti partizanske snage koje su se sa Biha}em, kao sredi{tem nove republike, prili~no ra{irile na tim podru~jima. Nose}a ~etni~ka vojna sila trebalo je da bude Dinarska divizija. Po~etne uspehe ~etnici su, zajedno s Italijanima, postigli zapadno od Neretve. Iako se NDH branila, iz mnogih mesta isterali su ne samo usta{e, nego i domobrane, dok su partizane potisnuli na nema~ki sever. Posle toga nameravali su da se okrenu protiv Biha}ke republike. Po{to su o slomu Italije ve} i vrapci xivkali, ~etnici su ih, jo{ uspe{nije nego ina~e, ucewivali protiv Hrvata. Mihailovi} je, na primer, 24. novembra zahtevao od Jev|evi}a da im po{aqe „ultimatum, da ne pomaù usta{ama, ako ho}e da spasu glavu”.603 Kako je na procesu 1946. godine svedo~io Radoslav \uri}, tada ve} partizanski pukovnik, Mihailovi} je 7. novembra 1942. naredio op{tu mobilizaciju u celoj dràvi.604 Komandant planiranih operacija, major Z. Ostoji}, 6. decembra je napisao op{iran memorandum „[ta treba u~initi, ako Italija iza|e iz rata” s jo{ ambicioznijim ciqevima. J. Marjanovi} ga navodi V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 758-59, 764-65. J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 334. 603 Izdajnik..., str. 415-16. 604 J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 336-37. 601 602

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

519

kao dokaz da su Mihailovi}evi saradnici „razmi{qali vojni~ki, mo`da ~ak {ire od Nemaca”.605 Na osnovu memoranduma, general je izdao tzv. Direktivu broj 1, koja je sadràvala plan za prodor na sever i zapad, sve do Koru{ke i Primorske. Iz wegove depe{e vladi broj 1181, od 20. decembra 1942. godine, proizlazi da je jedan od ciqeva bio i uni{tewe usta{ke NDH. Uz pomo} Stani{i}evih ~etnika iz Crne Gore, plan bi po~eo da se izvr{ava posle iskrcavawa saveznika. Kao {to znamo, preduhitrila ga je êtvrta nema~ka ofanziva; tako|e i zbog hrvatskog suprotstavqawa u~e{}u ~etnika, posebno uvezenih iz isto~ne Hercegovine, Bosne i Crne Gore.606 U bekstvu pred ofanzivom, partizani su ponovo potisnuli ~etnike iz mnogih osvojenih podru~ja. Koristili su sli~ne metode kao godinu dana ranije, kad su beàli pred Drugom nema~kom ofanzivom. êtnike su pozivali da im se pridruè, razme}u}i se brojem usta{a koje su pobili, istovremeno optuùju}i ~etni~ke vo|e da sara|uju s usta{ama.607 U isto vreme, kao {to se to jasno vidi iz saop{tewa zamenika V[-a od 17. januara 1943. godine, pregovarali su sa usta{ama, da bi „nam ostalo dovoqno vremena za pregrupisavawa snaga, sa ciqem da razbijemo i uni{timo ~etnike”.608 Krvave gubitke, koje su im, sli~no kao u Lici i severnoj Dalmaciji, tokom bekstva, nanosili ~etnici napadima s boka, bilo je jedino {to je ostalo od ambicioznog ~etni~kog plana. Osim nade, koja je propala na Neretvi. U skladu sa svojom strategijom otpora, Mihailovi} je i posle Neretve izradio plan za op{ti napad na okupatora. U avgustu/septembru 1943. godine, izdao je nare|ewa za pokrete ~etni~kih trupa prema obali. Tako je, na primer, major Bjelajac dobio nare|ewe da se sa svojim li~kim ~etama prebaci prema Su{aku i Rijeci. Kakvu sudbinu je doìveo, ve} smo videli. Kapetan Jovo (\uro) Ple}a{ dobio je naredbu da do 27. septembra 1943. godine, kad se prekinu kontakti sa Silama osovine i ~etnici se pripreme za pomo} pri iskrcavawu saveznika, o~isti podru~je Glamo~ – Drvar – Bosanski Petrovac – Bosansko Grahovo. U èstokoj bici za Mlini{te, severno od Glamo~a, partizani su razbili wegov {tab, zarobili 30 ~etnika, 50 ubili, me|u wima i Jovu Ple}a{a.609

M. Lekovi}, Biha}ka..., str. 14-15. Zbornik... II II/7, /7, str. 519. 607 Zbornik... II II/7, /7, str. 429. 608 Telegram broj 42, iz Kaira, od 5. avgusta, i „Yugoslav situation report, August 22nd to 29th”,, PRO HS 5/932; tako|e i 5/923 (obave{tewe od 4. avgusta 1943). Tako|e i V. Dedijer, Dnevnik II II,, str. 387 i d. 609 Pismo Jovanovi}u od 4. maja, referat „„SOE SOE delatnosti u Jugoslaviji” od 1. juna, PRO HS 5/931. Vidi tako|e Fotich Fotich,, The War..., War..., str. 223. 605 606

520

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Rendelov izve{taj bio je uvod u Idnovu najavu jugoslovenskoj vladi od 7. maja da }e britanska vlada uskoro biti u prilici da mu {aqe vi{e pomo}i nego u pro{losti. Vezala ju je za {est uslova: otpor protiv Sila osovine, tesna saradwa s britanskim komandantom za Sredwi istok, prestanak kolaboracije s Italijanima, pomo} britanskim oficirima u uspostavqawu kontakata s ustanicima u Hrvatskoj i Sloveniji, nenapadawe partizana, osim u samoodbrani, kao i saradwa u Bejlijevom planirawu otpora i slawa lokalnih misija.610 Mihailovi}, koji je telegram vlade o britanskim ponudama, zajedno s wenom i kraqevom preporukom da je prihvati, primio sa zaka{wewem od tri nedeqe, 28. maja, o prijemu ponude obavestio je izbegli~ku vladu ve} 1. juna.611 Sredinom juna, predloìo je da saradwa u otporu protiv Sila osovine zapo~ne slawem britanske misije na odre|ena podru~ja s minimalnom po{iqkom eksploziva, da naredne po{iqke zavise iskqu~ivo od izve{taja misija o postignutim uspesima i da napade na komunikacije usmerava GHQ ME, ME, a operativno wegove misije.612 Kasnije, 21. avgusta, prijem britanske ponude ponovio je jo{ odre|enije. Pristao je da do|e u operativno podru~je GHQ ME, ME, napomiwu}i da je to ve} saop{tio u telegramu predsedniku Jovanovi}u 1. juna, odbacio je prelaz pod Vilsonovu komandu, jer to, po wemu, spada u nadle`nost kraqa i vlade. Usprotivio se pomo}i partizanima i u ime CNK odbacio zamerke na ra~un prosrpskog {ovinizma. U Forin ofisu su ocenili da je odgovor zadovoqavaju}i i toliko odre|en „koliko mogu o~ekivati od srpskog gerilskog vo|e”.613 Zato su preporu~ili vladi da ne promeni politiku prema generalu. Istog dana kad je Mihailovi} primio Idnovu najavu o ve}oj pomo}i i uslovima za wu, kairska SOE je zakuvala novu ~orbu. U saradwi s wom, vrhovni komandant ME, general Vilson, poslao je Bejliju nalog da se Mihailovi} odmah prebaci na Kopaonik, pedeset do {ezdeset kilometara na istok preko reke Ibar, gde }e od sada biti wegovo operativno podru~je, i da ostali deo dràve prepusti partizanima.614 Te{ko je re}i koliko je u

Telegram Villa Resta iz Kaira, broj 1597, od 1. juna, PRO HS 5/931. Ovaj i drugi dokumenti u vezi s britanskom najavom ve}e pomo}i do 1. juna objavquje R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 825-45 (prilozi V). ). 611 Telegram iz Kaira, broj 1563, od 15. juna 1943, PRO HS 5/931. 612 Telegram iz Kaira, broj 527, od 1. avgusta, PRO HS 5/932. 613 Tekst naloga, osim ne~itqivog dela, objavquju R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 888-889. 614 W. Bailey, Bailey, „British Policy”, Policy”, str. 73. U Gr~koj, gde je me{awe britanskih oficira za vezu od samog po~etka bilo najja~e, pod wihovim uticajem, upravo se tada pripremao, i u 610

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

521

to Bejli ume{ao prste. Ubrzo po dolasku k Mihailovi}u, zajedno s Hadsonom, poslao je u Kairo plan prema kojem bi operativna podru~ja trebalo da se razdele tako da ~etnicima pripadne teritorija isto~no od linije izme|u jugoslovensko-bugarske i jugoslovensko-albanske granice. Nije iskqu~eno da se radilo o preno{ewu engleske prakse iz Gr~ke u Jugoslaviju.615 O nalogu nisu bili obave{teni ni izbegli~ka vlada, ni SOE London, ni Forin ofis. Uprkos uvredqivosti teksta, Bejli ga je pokazao Mihailovi}u. Generalova reakcija je bila odlu~no odbacivawe naloga, kako je izvestio Bejli Bejli u Kairo. „Takve napade vi{e ne}u da podnosim”, rekao je. U telegramu broj 1598 od 1. juna, saop{tio je svojoj vladi da se zahvaquje na takvoj ponudi i odbrusio im da „nismo pristali na kapitulaciju” 1941. godine i „da smo jo{ mawe spremni da kapituliramo pred saveznicima”. Nalog ga je toliko razqutio da je izjavio da „ne zahtevam nikakvu savezni~ku pomo} koja bi bila data pod takvim uslovima... Oru`jem, primqenim do sada, nisam mogao opremiti vi{e od 200 do 300 qudi”.616 Podràle su ga obe vlade, kako Jovanovi}eva, tako i Trifunovi}eva koja ju je nasledila: „Nema te jugoslovenske vlade, koja bi mogla prihvatiti predlog o ograni~avawu Mihailovi}eve teritorije za otpor na podru~je isto~no od Ibra, ili o podeli JugoJugo617 slavije na zone.” I Forin ofis ofis je planuo, zahtevaju}i da se nalog opozove. Osnovni razlog je bio da je podela operativno neizvodqiva, politi~ki nepametna, jer bi vodila ka raspadu dràve. Na~elnici britanskih {tabova su se sloìli. Kairo se morao predati.618 Britanska vlada je zaplet

julu 1943. godine zaista zakqu~io sporazum, po kojem su se svi pokreti obavezali, da svima ostalima dozvole slobodan nastup protiv neprijateqa. Osnovali su i zajedni~ku komandu, koja je trebalo da bude podre|ena GHQ ME. ME. Po{to se komunisti~ki ELAS nije drào dogo dogovovora, kao {to znamo, u oktobru 1943. napao je EDES EDES-ovce, -ovce, Britanci su stopirali slawe oru`ja ELAS-u, -u, a pove}ali pomo} EDES EDES-u, -u, generala Zervasa. Time su naterali ELAS da u februaELAS ru 1944. godine potpi{e tzv. sporazum Plaka, prema kojem su ELAS, EDES i EKKA (Narodno i socijalno oslobo|ewe) pukovnika Psarosa odredili operativna podru~ja i istovremeno se podredili vrhovnoj savezni~koj komandi za Sredozemqe. Kao {to znamo, ni taj sporazum nije izdrào do kraja rata, ali ipak predstavqa prakti~an dokaz, kako se mogu koordinirati razli~iti, ~ak suprotstavqeni pokreti otpora, ako takva voqa postoji kod svih zainteresovanih. 615 Oba telegrama od 1. juna, Bejlijev broj 1000 i Villa Resta vladi broj 1598 u PRO HS 5/931. 616 R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 248. 617 M. Howard, Howard, Grand Strategy, Strategy, str. 482-83. 618 PRO FO 371/43646. Hauard je kasnije svoje podràvawe generala donekle promenio: 22. novembra je zapisao da bi „trebalo da razmisle o prekidu pomo}i, ali bi trebalo

522

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

izgladila obja{wewem da je do{lo do zabune. Tako je savetovao na~elnik ju`nog odseka Forin ofisa, Daglas Hauard, kako ne bi zatvorili mogu}nosti za sporazumevawe s generalom. Ve} 9. septembra je konstatovao da je sli~nih izigravawa generala bilo vi{e. U napomenama na neprijatno saop{tewe ministra za Sredwi istok, Ri~arda Kejsija, utvrdio je da SOE Kairo jednostavno ne èli da Forin ofis do|e do zadovoqavaju}eg sporazuma s Mihailovi}em,619 a s wim se sloìo i ser Orme Sarxent, zamenik podsekretara Forin ofisa. Tako je zbog zlih duhova u Kairu propala posledwa mogu}nost da ~etnici ostanu deo savezni~ke koalicije. Idn je, s obzirom na to, gajio posebno velike nade. Prema pri~awu predsednika Jovanovi}a, garantovao mu je da }e, u slu~aju Mihailovi}evog prihvatawa wegovih uslova, u House of Commons objaviti da }e se Mihailovi}eve snage ukqu~iti u britansku armiju. To je bila i êr~ilova èqa, koji je uspeo da ubedi kako gr~ke komuniste, tako i nacionaliste, da se od 1. jula podrede britanskom GHQ Middle East u Kairu. Naàlost, planove je minirao Vilsonov nalog da se general sa svojim snagama povu~e na Kopaonik i celu teritoriju zapadno od Ibra prepusti partizanima. Propu{tena prilika izazvala je i pad Jovanovi}eve vlade. Kad je predsednik sastavio proglas jedinstva, koji je trebalo da vlada prihvati tom prilikom, hrvatski potpredsednik, Juraj Krwevi}, sloìo se samo u slu~aju ako Jovanovi} podnese ostavku. Kraq je pristao uz Krwevi}a, koji se, kao jedan od retkih, nije protivio wegovoj veridbi s Aleksandrom, a s kraqem se sloìo i Idn. Na sastanku s kraqem predloèna su dva predsedni~ka kandidata, Milo{ Trifunovi} i Milan Grol, obojica Srbi. Mandat za sastav nove vlade kraq je poverio Trifunovi}u, koji je zadrào Jovanovi}a kao tre}eg potpredsednika, a ministarstvo za spoqne poslove poverio je Grolu. Vlada je poloìla zakletvu 26. juna. Umesto @ivojina Kneèvi}a, za pomo}nika ministra oruànih snaga Trifunovi} je postavio generala Petra @ivkovi}a. Ve} 10. avgusta 1943. godine Trifunovi} je podneo ostavku. Nasledio ga je Puri}, zet Nikole Pa{i}a, ina~e, profesionalni diplomata. Izabrao ga je Idn, a Puri} je za ~lanove postavio skoro sve same Srbe.

nastaviti s politi~kom i moralnom podr{kom” ( PRO FO 371/37616). Dok D. Martin, Martin, The Web..., Web ..., str. 198 ne poznaje razlog za promenu, po mi{qewu R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 258 izazvali su je izve{taji komandanta ~etnika u ju`noj Srbiji, Radoslava \uri}a, u kojima je generala optuìvao za saradwu s Nedi}em i mobilizaciju, koja je bila uperena iskqu~ivo protiv partizana. Kao {to }emo jo{ videti, \uri} je kasnije prebegao k partizanima. 619 A. Seitz, Seitz, Mihailovi}..., str. 11-12.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

523

Brigadir ârls Armstrong, zajedno s ameri~kim potpukovnikom Albertom Sajcom, 24. septembra 1943. godine spustio se iz bombardera halifaks na padinu Tornika, na planini Zlatibor, severozapadno od Priboja, gde je u zaseoku Brestovac Mihailovi} tada imao svoj glavni {tab. Do{ao je na mesto Bejlija, koji je wegovim dolaskom skliznuo na poloàj politi~kog savetnika. Pretpostavqenima se ~inilo da je za nare|ivawe Mihailovi}u potrebna ja~a ruka od Bejlijeve. Armstrong je sa sobom doneo dva dokumenta: za Mihailovi}a, pismo komandanta Sredweg istoka, generala VilVilsona, od 8. septembra, pisano na francuskom, a za sebe, uputstva za svoj vlastiti rad. Mihailovi}u je Vilson saop{tio da razume da ne moè da ide ide u frontalne napade, da je neophodna neprestana sabotaà, usredsre|ena protiv postoje}ih saobra}ajnih veza, i da }e od sada biti mogu}a pomo} u mnogo ve}em obimu. Po mi{qewu A. Sajca, pismo je bilo „grubo, nequbazno i skoro arogantno”, a takav je bio i Armstrongov nastup, ~ak i ne samo prema generalu.620 O~igledno se rukovodio direktivama SOE SOE,, koje su zahtevale da od Mihailovi}a iznudi napade na komunikacije i da kontroli{e sve {to se kod wega doga|a. U kontrolu su bili ukqu~eni i ~lanovi OSS OSS,, koji bez Armstrongove cenzure nisu smeli da emituju ni depe{e svojim pretpostavqenima.621 Po{to Mihailovi} nije bio ~ovek koji se lako klawa drugima, me|u wima je nastala visoka napetost. Posle 5. januara 1944. godine, komunicirali su jo{ samo pismeno. Kao Bejli, i Armstrong se bavio podelom operativnih zona koje bi trebalo da spre~e me|usobno sukobqavawe ~etnika i partizana i omogu}e akcije, jednih i drugih, protiv okupatora. Zajedno s Bejlijem, sredinom novembra 1943. godine, poslao je poruku kairskoj SOE SOE,, u kojoj predlaè podelu operativnih zona izme|u partizana i ~etnika, dodaju}i jo{ i {iroku neutralnu zonu, kao i garanciju podjednake pomo}i jednima i drugima u britanskim oficirima za vezu, oru`ju i opremi, sve pod uslovom da prestanu s me|usobnim borbama i da se u celini usmere protiv okupatora.622 Da

Kopija Vilsonovog pisma i uputstva Armstrongu za wegov rad su u PRO HS 5/890. „Telegraphic report received from Brigadier Armstrong and Colonel Bailey dated 18th Recommendations”, November 1943”, PRO HS 5/933, {tampan kao „The Armstrong-Bailey Recommendations”, str. 320 i d. Sli~an predlog pomenuo je predsednik Ruzvelt kraqu Petru II II,, koji ga je posetio za vreme wegovog sastanka sa êr~ilom i âng Kaj [ekom, krajem novembra 1943. godine u Kairu, na wegovom putu u Teheran (Peter (Peter II II,, A King´ King´s..., ..., str. 195). Ne{to kasnije, posle Svetosavskog zasedawa CNK u januaru 1944. godine, wegov novi predsednik, dr @ivko Topalovi}, adresirao je na savezni~ke vlasti memorandum sa sli~nim predlogom. Dakle, s mojim memorandumom nismo bili posledwi. 622 PRO HS 5/933, ta~ka 5. 620 621

524

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bi imao opravdawe za terawe Mihailovi}a na ve}e akcije, uporno je zahtevao pomo} u oru`ju i radio-stanicama. U izve{taju od 22. novembra, zajedno s Bejlijem kaè da komandanti van Srbije nisu primili ni ograni~enu pomo}, koju dobijaju srpski. „U stvari, od nas nisu dobili ni{ta, osim optuòptu`bi za izdaju.”623 Ve} 7. decembra 1943. godine àlio se na situaciju u Srbiji: „Ovde sam u sme{nom poloàju. Mihailovi}a teram u akcije, a nemam ni{ta {to bih mu mogao ponuditi za uzvrat za neizbe`ne represalije, koje slede... moramo dati quid pro quo /jedno za drugo/.”624 Me|utim, ni{ta nije postigao.

êr~il i wegovi xokeri Za mawe od mesec dana posle dolaska Bejlija, 17. januara 1943. godine, radio Slobodna Jugoslavija objavio je protest, koji su V[ i AVNOJ poslali trima savezni~kim vladama, i u kojem optuùju Mihailovi}a za saradwu s okupatorom, pitaju}i kako vlada, ~iji je Mihailovi} ~lan, moè da uìva gostoprimstvo saveznika, zahtevaju}i ujedno da po{aqu komisiju koja }e na licu mesta ustanoviti stvarno stawe.625 Na zahtev êr~ila, SOE Kairo mu je 30. januara pripremila saop{tewe, u kojem, izme|u ostalog, predlaè slawe britanskih oficira ne~etni~kim ustanicima, posebno pomiwe one u Hrvatskoj i u Sloveniji, koji nisu bili komunisti~ki. Da ne bi uznemirila Sovjete, britanska vlada im je predloìla zajedni~ku misiju. Kad su odgovorili da ne èle sara|ivati, odlu~ili su da uspostave kontakte sa samim partizanima.626 U no}i na 19. maj 1943. godine, prema odluci odluci Forin ofisa, koji je u me|uvremenu dobijao sve vi{e vesti o neaktiv neaktivno nosti Hrvat rvatsku Mihailovi}a i wegovoj saradwi s Italijanima, avioni su su u H prebacili grupu majora Vilijema Xounsa (kasnije je pre{ao u Sloveniju), a u no}i na 26. maj, i grupu kapetana Vilijema Dikina, u tada{wi Titov {tab u Crnoj Gori. Time je britanska vlada htela upozoriti i jedne i druge na promene u svojoj politici. Ti oficiri su nezaustavqiv tok doga|aja samo jo{ ubrzali. U septembru je, kao {to ve} znamo, u Titov glavni {tab doleteo i êr~ilov li~ni poverenik, Ficroj Meklin (zajedno s potpukovnikom Vivijenom Stritom i ameri~kim majorom Linom Feri{em, uz pratwu). Odluka u prilog Meklina pala je mimo uobi~ajenih instanci i u suIzve{taj submisije „Rapier Cern”, Cern”, od 7. decembra, PRO WO 2002/140, sheet 342. Tekst u V. Dedijer, Dnevnik II, II, str. 67-9. 625 Po W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 90-3, koji navodi vi{e izvora. 626 F. Maclean, Maclean, Eastern Eastern..., ..., str. 247. 623 624

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

525

protnosti s kairskom SOE i, pre svega, s brigadirom Keblom, koji je bio na~elnik wenog {taba. Upravo su Dikin i Meklin postali odlu~uju}i za britanske odnose prema Mihailovi}u. Bili su toliko propartizanski usmereni, da im neka inicijativa za saradwu obe ustani~ke grupe nije ni padala na pamet; Dikinu i bukvalno, a Meklinu je bila dovoqna Titova izjava prilikom }a}askawa „da takva promena vi{e nije u granicama mogu}eg”. Kao delimi~nu osnovu za to, Tito mu je slagao da je pre dve godine bio spreman da do|e pod Mihailovi}evu komandu.627 Kao {to je 2. januara 1944. godine êr~il saop{tio svom ministru spoqnih poslova da „su me uverili argumenti qudi, koje poznajem i u koje imam poverewa, da je Mihailovi} mlinski kamen oko vrata malog kraqa”.628 I na sastanku s Titom 12. avgusta u Kazerti, rekao je da su za wega bili bili odlu~uju}i upravo wihovi izve{taji. U velikoj meri meri i zato, jer su obojica bili êr~ilovi prijateqi. Prvi, kao wegov vi{egodi{wi literarni asistent, a drugi, kao konzervativni poslanik. Tako je wihov ve}i uticaj bio unapred garantovan. E. Barker ih, zajedno sa êr~ilovim sinom Randolfom, naziva xokerima. Partizanski stavovi Dikina, koji vire iz svake stranice wegove kwige, napisane dugo vremena posle rata, The Embattled Mountain, Mountain, qudski su, ina~e, razumqivi. S Titom je delio sudbinu u najgorim trenucima Pete nema~ke ofanzive. Naàlost, samo za unazad. Kao {to je Bazil Dejvidson napinapisao u recenziji kwige 1971. godine u TimesTimes-u, Dikin je o partizanima imao ve} sasvim definisano i veoma pozitivno mi{qewe i pre nego {to je sreo Tita. Dikin je jo{ u januaru 1943. ubedio êr~ila da po{aqe misiju pa par rtitizanima, bez obzira na mi{qewe londonske SOE SOE.. Sve {to mu je Tito pri~ao o ~etnicima, smesta je prenosio u kairsku SOE kao ~istu istinu, a SOE je izve{tavala London. Na osnovu takvih, jednostranih izvora, prvi je optuìo ~etnike za saradwu s Nemcima. U Forin ofisu su se slagali da su wegovi izve{taji veoma tendenciozni i suprotni politici vlade, ali Forin ofis, zajedno s londonskom SOE SOE,, bili su prelagani za êr~ilovu teìnu. Meklin je bio jo{ zna~ajniji. U svojoj posle rata napisanoj kwizi Eastern Approaches èli re}i da je prema partizanima politi~ki bio jako kriti~an. Nema sumwe, bonvivan Tito ga je li~no sasvim {armirao.629 Armstrong, koji je imao isti ~in, i kod ~etnika jednaki poloàj kao Me-

W. Churchill, Churchill, The Second... Second...V,, str. 416. U to se moèmo uveriti iz izjava samog Meklina (vidi F. Maclean, Maclean, Eastern Eastern..., ..., npr. str. 260). Ina~e, to je utvrdio ve} E. Idn, koji je wihove odnose poznavao iz prve ruke. 629 „The Maclean Report” ((November November 6, 1943), FO 371/37/615 3154. 627 628

526

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

klin kod partizana, uprkos pokazanim zaslugama u evakuaciji britanskih i francuskih ~eta iz Dankerka, u junu 1940, kao „~isti” vojnik, imao je premalu teìnu da bi mogao uticati na êr~ila. I pored zahteva da mu li~no objasni svoje poglede, do wega uop{te nije mogao da stigne. Tako je odlu~uju}i postalo Meklinov, krajwe pristrasan, izve{taj od 6. novembra 1943. godine,630 koji se zasnivao na neistinitim podacima. U wemu je êr~iêr~ilu predloìo da prestane da podràva Mihailovi}a i da znatnije pove}a pomo} partizanima. Izve{taj je napisao, a da nikada nije stupio na srpsko ili crnogorsko tlo, gde je Mihailovi} uvek imao najvi{e pristalica. Ni Dikin, od koga mora da je stekao najvi{e svoga znawa (kad je poslao izve{taj, Meklin je bio jedva ne{to vi{e od mesec dana u Jugoslaviji), za vreme svoje misije nije bio u Srbiji. Ni jedan ni drugi nisu znali ni mrvicu od na{ih jezika. Pristrasnost i naivnost izve{taja vide se iz tvrdwe da se me|u partizanima nigde ne prime}uju znakovi klasne borbe. Meklin to potkrepquje konstatacijom da veliki deo vojni~kih i politi~kih rukovodilaca dolazi iz imu}nijih slojeva. Nije mu smetala (a kao {to znamo, smetala je ~ak i Sovjetima) ~iwenica da se svuda vidi toliko crvenih zvezda, srpova i ~eki}a, da bi neko mogao pomisliti, kako se izrazio, da se nalazi u nekoj od sovjetskih republika. Partizani su, po wegovom mi{qewu, religiozno tolerantni, me|u wima ima mnogo (numbers (numbers – A. B.) katoli~kih i pravoslavnih sve{tenika, ~ak i muslimanskih imama. Sigurno mu niko nije rekao da, prema op{toj direktivi Kominterne broj 18, od 9. maja 1941. godine, „komunisti~ka partija u zemqi, u kojoj se priprema revolucija, treba da do preuzimawa vlasti odràva dobre odnose s patriotskim i verskim krugovima... Gde je neophodno, i prema ovla{}ewu centralnog komiteta partije, treba dozvoliti ukqu~ivawe predstavnika Crkve u pripremu i izvo|ewe revolucije”. Prema Meklinovoj proceni, Tito raspolaè s 26 divizija i 220.000 boraca, od ~ega 60.000 u Sloveniji i Istri (to odgovara broju od 7 divizija), a Nemci sa 14 (jo{ sredinom 1942. êr~il je bio uveren da ih ima na raspolagawu 33).631 Po wegovom mi{qewu, NOV bi uz ve}u pomo} saveznika bila sposobna da natera Nemce da napuste ~itavu Jugoslaviju. êtnicima jedino britanska pomo} omogu}ava da se jo{ uop{te drè na nogama. „Ako bismo im uskratili pomo}, ~etni~ki vo|e bi jednostavno pokupili svoje stvari i oti{li, a borci bi se pridruìli partizanima.”632 Isuvi-

W. Churchill, Churchill, The Second..., Second...,l.c. „The Maclean Report”, Report”, o. c. 632 W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 170-71. 630 631

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

527

{e primamqiv lepak, a da se êr~il ne bi uhvatio na wega. Da bi naglasio zna~aj balkanskog fronta u savezni~koj vojnoj strategiji, êr~il je, pod uticajem Meklinovog izve{taja, na Teheranskoj konferenciji krajem novembra 1943. godine, govorio o dvadeset jednoj nema~koj diviziji, koje partizani veù na Balkanu. âk je Staqin morao da ga ispravi. Po wemu, u Jugoslaviji ih ima samo osam (ukupno 100 hiqada qudi). To se poklapalo s nema~kim podacima, po kojima ih na celom Balkanu ima ~etrnaest.633 Kao {to }emo jo{ videti, Meklinovu pristrasnost i nestru~nost primetili su i kritikovali mnogi Britanci, pa i drugi. Kao primer kritike kritike wegove pristrasnosti, nave{}emo ovde samo mi{qewe potpukovnika P. A. Vilkinsona, koji je 1943/44, kao britanski oficir, duè vremena boravio kod slovena~kih partizana, ali je, uprkos zagrejanosti za wih, ipak izvestioo nadre|ene: „Brigadir Meklin je, bar {to se ti~e Slovenije, sklon potsti cewivawu ekstremno proruskog i komunisti~kog karaktera partizanskog pokreta.”634 Stru~no veoma negativnu ocenu dao je Bazil Dejvidson, koji je, u ve} navedenoj oceni u Times Times-u, -u, zapisao: „Dikinova i Meklinova vojna ocena bila je daleko ispod mogu}nosti realne ocene, a kao takva, ispod nivoa najprose~nijeg obave{tajnog oficira. Takva ocena nije ni mogla ni smela da bude êr~ilu jedina osnova za prihvatawe strate{ke odluke da se partizanskom pokretu prizna status punopravne savezni~ke vojske.”

Odluka u korist kratkoro~nih interesa Me|utim, ako bismo za êr~ilov prekid s Mihailovi}em okrivili pristrasne, nestru~ne, nepotpune i naprosto pogre{ne informacije wegovih misija, borili bismo se s vetrewa~ama. Kad je donosio odluke, to je ~inio u skladu sa ta~no i unapred odre|enim ciqem. Tako je ~inio u izboru svojih poverenika koje je slao k Titu, kao i u upotrebi wihovih izve{taja. Ako je bio pogre{no informisan, to je bilo zato, jer je pogre{na informisanost tada odgovarala wegovim ciqevima. Do toga je do{lo na taj na~in {to je, tokom rata, svoje dugoro~ne preference, kojih }e postati svestan 1944. godine, svesno podredio kratkoro~nim. Time je sasvim svesno zaobi{ao {ire politi~ke implikacije svoje odluke. Ri~ard Kejsi, do kraja 1943. godine dràvni ministar za Sredwi istok i ~lan War Cabineta (de(dela vlade ovla{}enog za vo|ewe rata), u depe{i od 3. oktobra, jasno mu je pri-

633 634

P. Wilkinson, Wilkinson, „Otvoreni...” „Otvoreni...”,, 2. nastavak, str. 36. E. Barker, Barker, „The British Policy”, Policy” str. 148.

528

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kazao balkansku politi~ku alternativu: naoruàwe levi~arskih gerila do onog obima, koji }e im omogu}iti da posle odlaska Nemaca uvedu komunisti~ku vlast. Iz toga proizlazi da je britanska vojna politika sasvim suprotna politi~koj politici. E. Barker, tokom rata je bila {ef balkanskog odeqewa PWE u Londonu, koja kaè da je britanska politika na Balkanu bila sve sama zbrka, nedoslednost i protivre~nost, „u svetlu op{te vojne strategije i razvoja anglo-sovjetskih odnosa, imala je svoju vlastitu logiku i ~ak neizbe`nost”,635 u pravu je, dakle, samo ako potpuno apstrahuje dugoro~ne politi~ke aspekte. R. G. Kejsi, koji je gledao dugoro~nije, predloìo je da se vojni~ki pritisak na neprijateqa odràva bez preteranog podràvawa levi~arskih gerila, a istovremeno, da se svim mogu}im sredstvima podràvaju desno usmereni elementi. Ja~i E. Idn je sa sli~nim ciqem, da upozori êr~ila na politi~ke posledice iskqu~ivog pra}ewa vojni~kih interesa, razvio teoriju o suprotnostima dugoro~nih i kratkoro~nih aspekata vojne politike. Postala je osnova britanskih razmi{qawa o posleratnom ure|ewu Evrope. êr~il nije hteo da vidi druge aspekte, osim kratkoro~nih. Kad je u septembru 1943. poslao k Titu brigadira Meklina, s nalogom da „wegov jedini zadatak bude utvr|ivawe ko ubija vi{e Nemaca, i kako tome da se pomogne da ih ubije jo{ vi{e”,636 kao i kome pripada prvenstvo u ubijawu, vi{e nije bio u sumwama. Bila mu je potrebna samo jo{ potvrda o pravilnosti odluke. Razumqivo, takvo mi{qewe su imali i na~elnici {tabova. Ve} sredinom 1943. godine kona~no je odlu~io da uzme u obzir samo efikasnost oruànih ustani~kih grupa protiv Sila osovine – to je bio sadràj kratkoro~nih preferenci. To je u~inio uz sekundirawe na~elnika glavnih {tabova na sastanku 23. juna u Dauning Stritu. Za wih je takav stav izvirao iz wihove vojni~ke su{tine. Jo{ 6. juna su mu, naime, saop{tili „da su se ~etnici beznade`no kompromitovali svojim kontaktima sa Silama osovine u Hercegovini i Crnoj Gori... i da su u posledwim borbama na tim teritorijama, Sile osovine pobedili dobro organizovani partizani, a ne ~etnici”.637 îwenicu da je u êtvrtoj ofanzivi, preko svojih najbliìh saradnika, Tito pregovarao s najvi{im nema~kim vojnim i diplomatskim predstavnicima o saradwi u napadima na ~etnike i Engleze ako se iskrcaju, êr~il verovatno nije hteo da zna, kao da zaista i nije znao. Istina, ne mo-

F. Maclean, Maclean, Eastern Eastern..., ..., str. 231. W. Churchill, Churchill, The Second...V, Second... , str. 410. 637 M. Wheeler, Wheeler, Britain and..., and..., str. 227-28, po D. Martin, Martin, The Web..., Web..., str. 93. 635 636

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

529

è se iskqu~iti mogu}nost da Mihailovi}ev izve{taj o tome pukovniku Bejliju, koji je prenela kairska SOE SOE,, nikada nije ni stigao do Londona.638 Me|utim, Mihailovi} je 20. marta o partizanskim pregovorima s Nemcima obavestio svoju vladu u Londonu telegramom broj 1431. Engleska vlada, preko koje je, zbog kontrole sadràja, vodila radio-vezu, izve{taj je predala jugoslovenskoj tek posle 30 dana.639 Dovoqno, da o wegovom sadràju iz prve ruke budu obave{teni svi koje je stvar zanimala. Dodu{e, bilo je nemogu}e otkriti da li je o tome izvestila MI 6, 6, koja je tada jo{ izuzetno uspe{no presretala nema~ke {ifrovane izve{taje. Ali, kao {to smo videli, MI 6 nije mogla da prati ni svakodnevne kontakte izme|u Tita i Slobodne Jugoslavije. êr~il je uporno zatvarao o~i pred onim {to nije hteo da vidi. Upozorewa da bi za vladu Wegovog veli~anstva bilo nezgodno da se otarasi Mihailovi}a u trenutku kad mu je ratna sre}a donekle okrenula le|a,640 odnosilo se na drugi deo izve{taja na~elnika glavnih {tabova od 6. juna (misli se na prilike posle Pete ofanzive), vi{e su ga razqutila, ako ih je uop{te ~uo. Me|u na~elnicima {tabova i u War Officeu, Officeu, u julu 1943. godine, prevladali su stavovi u prilog prebacivawa pomo}i partizanima. îwenica da je time postavio na glavu uputstva koja je britanska vlada davala Mihailovi}u odmah, na po~etku rata, i da ih je ~esto ponavqao BBC,641 zbog ~ega je generalova strategija pripremawa za kona~ni obra~un za wih postao lawski sneg, nije mu sluìla na ~ast. Jo{ mawe, jer su mu dugoro~ni politi~ki interesi bili neva`ni samo u Jugoslaviji. âk je i u Gr~koj bilo druga~ije. Wegova uputstva drugim ustani~kim pokretima po Evropi ostala su nepromewena, a toga su se dràle i druge savezni~ke vlade.642 U svojoj kratkovidosti, vi{e nije bio sposoban za nijansirawe koje mu je nudio kairski izve{taj od 9. avgusta 1943. godine: „Nemamo nikakve koristi, ako se uzrujavamo (na Mihailovi}a – A. B.), da li ga smatramo ludakom ili zlo~incem. Moramo biti svesni toga da jednostavno prati svoj vlastiti ciq. Do sada je u tome bio uspe{an. Nije te{ko razumeti wegov stav. Ostaje ~iwenica da wegov ciq nije isti kao na{.”643 Kad se neko nije

R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 191. PRO HS 5/931, izve{taj lordu Selbornu, od 29. juna 1942. 640 A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str. 16. 641 Vlade Belgije, Francuske, Holandije i Norve{ke su povodom invazije 6. juna 1944. BBC-ja -ja saop{tile svojim gra|anima „da se ne upu{taju u preurawene akcigodine preko BBC je””, a geslo radio je radio--stanica svih saveznika bilo je: „Strpqewe i disciplina.” 642 PRO HS 5/932, ~etrnaestodnevni izve{taj broj 18. 643 Zbornik... II II/9, /9, str. 473. 638 639

530

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pokoravao êr~ilovim èqama, istresao bi na wega svu mogu}u srxbu. Zato mu uop{te nije smetalo {to je prisvojio odlu~ivawe o jugoslovenskim poslovima, iako jugoslovenska vlada svoja ustavna ovla{}ewa nije prenela prenela na wegovu, i premda je jo{ prilikom sastavqawa prve misije Mihailovi}u bilo dogovoreno da }e londonska vlada odràvati kontakte s Mihailovi}em preko svojih oficira (BLO (BLO´´s). s). Zato je povodom kr{ewa sporazuma ponovqeno protestovala da naredbe Mihailovi}u moè da izdaje samo vrhovni komandant, a to je bio Petar II II.. êr~il se oslawao na ~iwenicu da je savezni~ko odlu~ivawe na Sredwem istoku bilo u nadle`nosti britanskog GHQ ME i wegovog vrhovnog komandanta, a jugoslovenske snage su bile savezni~ke. Tako|e, bezna~ajno je {to su êr~ila na podsticawe i podràvawe aktivnog otpora doveli partizani, u kojima je otkrio masovne dobrovoqne kamikaze u svoju korist, iako su vojni~ki otpor organizovali zbog revolucije, zbog oslobo|ewa otaxbine, ali samo kao sovjetske. To {to je u podzemqe kairske SOE svoje prste pruìla GPU, ostalo je sakriveno ~ak i za najobave{tenije i najpronicqivije posmatra~e. Jugoslovenski partizani bili su nesumwivo najve}a i najopasnija snaga u unutra{wem otporu protiv Sila osovine u celoj Evropi. Od prve jeseni 1941. godine do prole}a 1944, wihova antiokupatorska borba, kakvu smo prikazali u grubim crtama, bilo je samo jedno bekstvo od jedne nema~ke (italijanske) ofanzive do druge. Druga~ije nije ni moglo biti, ako nisu hteli da budu uni{teni. Neprijateqske snage u frontalnom sukobu bile su nepobedive. Me|utim, u tom „samo jednom bekstvu”, kao i u mawim borbama izme|u ofanziva na teritorijama {irom Jugoslavije, partizani su im zadavali velike gubitke. U borbama su pokazali izuzetne vojni~ke sposobnosti, kako organizacijske, tako i strate{ke i takti~ke. Bilo je slu~ajeva, kad su pobedili ~ak i u frontalnom napadu, kao na primer, severno od Prozora, u êtvrtoj ofanzivi (Vajs). U svom izve{taju o toku i iskustvima Pete ofanzive ([varc) od 20. juna 1943. godine, komandant nema~kih snaga u Hrvatskoj, general Liters, koji ju je vodio, kaè doslovno: „Tok borbi je pokazao da su komunisti~ke snage pod Titovom komandom odli~no organizovane, spretno vo|ene i da imaju borbeni moral, koji izaziva divqewe.”644 Pomagala su iskustva iz {panskog gra|anskog rata, koja je sa so-

644 U {panskom gra|anskom ratu u~estvovalo je vi{e od 1.300 Jugoslovena. Skoro polovina je pala, 300 je bilo rawenih, 350 je posle pobede generala Franka zadràno u brojnim logorima po Francuskoj. Iz wih su iza{li posle nema~ke okupacije Francuske. U avgustu 1939. godine, u Poatjeu, kroz gvozdena ulazna vrata koja su vodila u dvori{te zgrade u koju su ih strpali, razgovarao sam s nekima od wih. Zbog zle sudbine nisu bili preterani op-

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

531

bom doneo veliki deo rukovode}ih partizana.645 Tito je od komandanata zahtevao da svoje borce upu}uju {to daqe od wihovih zavi~ajnih sela, kako ih prvom prilikom ne bi privukla pomisao da pobegnu svojim ènama i deci. To je bio jedan od razloga {to je osnovao proleterske bataqone i brigade, koji su, pre svega, bili pokretni, sposobni da se brzo kre}u na velike razdaqine i udaraju ~as ovde, ~as tamo. Tako su partizani postali izuzetno ìlavi i otporni, zbog ~ega su istrajavali i u najsurovijim vremenskim i prirodnim okolnostima. Temeq svemu bila je nehumana revolucionarna fanati~nost vode}ih komunista, kao i obi~nih boraca, iz ~ega je proizlazila neverovatna istajnost i po`rtvovawe, kao i bezobzirnost, s bezgrani~nom mr`wom prema protivniku. Uprkos strahovitim vlastitim gubicima, naj~e{}e su bile desetostruko ve}e od nema~kih,646 u okviru vremenskih i lokalnih uspona i padova, bili su sposobni da trajno pove}avaju svoj broj. êtnici, kao vojni~ka sila, bili su neuporedivo mawe opasni, dodu{e, mawe ìlavi i udarni; istina, bila je to i posledica wihove strategije antiokupatorske borbe. êkali su na odlu~uju}i udarac na kraju, u me|uvremenu su spre~avali nepotrebne `rtve stanovni{tva. Tome je odgovarala wihova organizacija, koja je bila decentralizovana i sna`no lolokalno vezana, zbog ~ega je najve}i deo ~etnika uvek bio poluseqa~ki, povezan sa svojim domovima, ili su se uop{te zadràvali kod ku}e. Kad je trebalo izvesti neku akciju, pozivali su ih preko vojne objave. Odrede, koji su bili wihova prva organizacijska forma, zbog toga su nazivali po mestima gde su delovali, re|e po zna~ajnim li~nostima. Od po~etka 1942. godine, brigade su imale po ~etiri bataqona, a nosile su imena svojih

timisti. Ipak je 300 „{panaca” stiglo me|u partizane. Za wihov dolazak u domovinu u Austriji je brinuo jedan od wihovih sarepublikanaca, Peko Dap~evi}, prihvatni centar je bio u Dobovoj, na hrvatskoj granici, a otuda ih je slao u {umu poru~nik [panske republikanske armije, Ven~eslav Cvetko-Florens. U partizanima su dvadeset devetorica od wih dobila ~in generala, a ~etvorica su bili komandanti armija (Zbornik... (Zbornik...II II/2, /2, str. 56). 645 Npr. Zakqu~ni izve{taj Prve gorske divizije od 15. juna 1943. godine o gubicima u ofanzivi [varc, Zbornik... II II/9, /9, str. 464-66; o svim nema~kim gubicima u toj ofanzivi vidi str. 476-77. Tako|e i N. Beloff, Beloff, Tito Tito´´s..., ..., str. 102. 646 Podatke o tome pribavili su britanski oficiri za vezu iz lokalnih misija kod ~etni~kih komandanata. Za vreme od aprila 1941. do jula 1944. sabrani su u A.F.H.Q., The etniks. Uprkos izrazitoj propartizanskoj naklowenosti tog dela, izgleda da su uglavnom êtniks. pouzdani, iako je pukovnik Mekdauel u razgovoru pomenuo J. Toma{evi}u (The (The Chetniks, Chetniks str. 385, nap.) da je objavqivawe „tendenciozno tendenciozno””. Glavni dokumenti o saradwi sabrani su i u izdawu VII u Beogradu, pod naslovom The Collaboration...

532

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

srezova; korpusi, koji su nastajali od kraja 1943. godine za vi{e srezova, nazivali su se po najzna~ajnijem srezu, ili {iroj pokrajini kojoj su pripadali. Tako|e, ako su morali da idu u borbu van svojih teritorija, posle borbi su se vra}ali ku}i. êtnici su tako najvi{e vremena mogli provesti kod ku}e. Pod oru`jem je stalno bilo relativno malo ~etnika (nazi (nazivavali su ih aktivnim, tako|e stalnim), ali i oni su se dràli u blizini svojih ku}a. Prvih dana septembra 1942. godine, major Ostoji} se àlio da je mo`da najve}a gre{ka ~etnika u tome {to, osim dve-tri, vi{e ili mawe mawe trome, vrhovna komanda nema ni jednu pokretnu jedinicu, koja bi delo delovavala kao stalna vojska JVuO. Odmah potom, 8. septembra, Mihailovi} je izdao prve naredbe za osnivawe „lete}ih” brigada, nevezanih za zavi~ajnu teritoriju. Putem radio-izve{taja broj 2293 svim komandantima, od 29. maja 1943, wegov nalog je bio „~i{}ewe svoje teritorije od komunista, wihovih simpatizera i ostalih razaraju}ih elemenata”, pri ~emu bi trebalo da izbegavaju sukobe s okupatorima. Mnogo neprilago|enosti proizlazilo je iz vojnih akademija, gde je ve}ina komandanata u~ila brojne discipline discipline frontalnog ratovawa, me|u kojima je gerilsko „udri i pobegni” bila potcewivana arhai~na ve{tina. [panaca me|u wima nije bilo. U Lici i Kordunu, sredwoj i isto~noj Bosni, kao i u Hercegovini, u borbu ih je najvi{e podsticala osveta za usta{ko (hrvatsko i muslimansko) klawe wihovih sunarodnika, a kasnije je, kao u Srbiji i u Crnoj Gori od samog po~etka, glav glav-ni podsticaj bio spre~avawe sovjetizacije Jugoslavije. Ve} je taj dualizam, okolnost da su se borili na strani kontrarevolucije, dakle u odbra odbrani, ni, skoro po definiciji zna~io da ne raspolaù tako jakom mobilizacijskom ideologijom kao komunisti~ki partizani.

êtni~ka saradwa s Italijanima Ako izuzmemo promenu italijanske politike prema ~etnicima, koju su iznudili Nemci sredinom 1943. godine, moè se re}i da je pre toga, 1942. i jo{ 1941. godine, ~etni~ka saradwa s Italijanima van svake sumwe, posebno u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, pa i drugde.647 Dok je do saradwe u po~etku dolazilo uglavnom na lokalnom nivou, kasnije se pro{irilo i na vi{e nivoe. Mawe saradwe je bilo na podru~jima koja su okupirali Nemci. Posle italijanske predaje, posebno prema kraju rata, saradwa s Nemcima uzela je maha po celoj dràvi. Pisac nema ni najmawu nameru

647

G. Ciano, Ciano, Diario II II,, str. 237-38.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

533

da je negira ili krije, pa i kad se radi o Mihailovi}u li~no. Zato se u ovom prikazu sluì skoro iskqu~ivo partizanskim izvorima. Op{te pobude za sporazumevawe sa zavojeva~ima bile su kod ~etnika o~igledne. Uz ideolo{ku i vojni~ku podre|enost, hteli su obezbediti sigurna le|a za otpor protiv doma}eg neprijateqa, svuda protiv partizana, a u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i protiv usta{a; istovremeno, hteli su i da do|u do neophodno potrebne pomo}i u oru`ju, opremi i hrani. S italijanske strane, sporazumevawe je podsticala razumqiva èqa za {to mawim vlastitim gubicima. Kao stru~wak za gerilsko ratovawe, Roata „je bio svestan opasnosti koju oni predstavqaju i jo{ }e vi{e predstavqati u budu}nosti”. Kaè „da bi za izvo|ewe nema~kog programa wihove likvidacije morao raspolagati mnogo ja~im snagama od ovih, koje ima zajedno s Nemcima”.648 Sporazumevawe je podsticala i utakmica s ja~im nema~kim saveznikom, kao i osveta za usta{ko bekstvo pod nema~ko okriqe. To im je diktiralo generalno mawe okrutan okupacioni reìm. U Sloveniji i u Hrvatskoj delovala je u istom pravcu zajedni~ka katoli~ka vera i s wom povezane dru{tvene vrednosti. U Hrvatskoj je posebno jak faktor bio italijansko neslagawe s usta{kim pokoqima srpskog stanovni{tva. S namerom da ga za{titi, Italija je, jedva ~etiri meseca po dolasku Paveli}a na vlast i uprkos Rimskom sporazumu (18. maja 1941. godine), kojim je, sli~no kao Qubqansku pokrajinu, anektirala tzv. prvu okupacionu zonu (uzak pojas jadranske obale od Su{aka do Splita, {ire zale|e od Zadra do Splita i sva ostrva, osim Paga i predsplitskih Bra~a i Hvara), prepu{taju}i ostalo NDH, pro{irila svoju okupaciju i na {irok kontinentalni pojas koji se protezao od Slovenije, ispod Zagreba, do Crne Gore i obuhvatao ceo Gorski Kotar, Kordun, Liku, Bosansku Krajinu, ju`nu Bosnu i Hercegovinu, sve do ispod Sarajeva (tzv. druga i tre}a zona). Time je okupirala polopolovinu NDH. Na to su je podsticali posebno Srbi, koji su se pred usta{kim pogromima sklawali na podru~je prve zone, prikqu~ene Italiji. Tamo su osnivali odbore koji su, u vezi s Italijanima, brinuli o izbeglicama, a bili su i centri za regrutovawe ~etnika. U Splitu je osnovan centralni odbor, ~iji je predsednik bio veoma uticajni prota Sergije Urukalo. To je u jesen 1941. godine, kad je stigao iz crnogorskog Kola{ina, iskoristio u Topoli ro|eni junak Prvog svetskog rata, vojvoda Ilija Bir~anin-Trifunovi}, jedan od u~esnika dràvnog udara 27. marta 1941. godine. U Splitu je osnovao svoj glavni {tab, koji je delovao pod maskom Srpskog odbora. âk i ru~jem jem najusta{kiji krajevi uz dowu Neretvu, u zapadnoj Hercegovini s podru~

648

W. Warlimont, Warlimont, Im Hauptquartier, Hauptquartier str. 339.

534

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Imotskog, stigli su pod italijansku vojnu vlast i tako bili izloèni ~etni~koj osveti. Neki italijanski komandanti, pa i najvi{eg ranga, gajili su, lo{e prikrivene, simpatije prema saveznicima. Na primer, guverner Crne Gore, Pircio Biroli, bio je zet Ulriha fon Hasela, koji je streqan kao zaverenik protiv Hitlera. Qubqanski privrednik Vinko Vrhunec (jedan od direktora TPD – Trboveqske premogokopne dru`be /Trbovqanski ugqenokopi/) krajem 1941. godine poslao je na{oj vladi u Londonu izve{taj u kojem izve{tava da je general Badoqo probritanski usmeren. General Vitorio Ambrozio, komandant Druge armije u Hrvatskoj, kasnije na~elnik glavnog {taba vojske, a od kraja januara 1943. godine na~elnik glavnog stana sva tri roda oruànih snaga (Commando (Commando Supremo), Supremo), bio je odlu~no usmeren antinema~ki. Kad je Vrhunec bio osu|en na 20 godina zatvora, iz wega ga je spasio upravo Ambrozio. Kasniji komandant Druge armije, Mario Roata, jo{ 20. maja 1943. izazvao je kod Hitlera sumwu da ne{to priprema i da je „{pijun” neprijateqa Tre}eg rajha.649 Kao {to izve{tava I. Juki}, Roata se trudio da pridobije ~etnike na italijansku stranu. „Ako pobede Centralne sile,” govorio je Mihailovi}evim komandantima, „Italija }e pomo pomo-}i da se u centru Balkana uspostavi jaka srpska dràva, kao protivteà nema~koj prevlasti. Ako pobede zapadne sile, Srbi }e na mirovnoj konferenciji svedo~iti kako je pona{awe Italijana u vreme okupacije bilo humano.”650 U Crnoj Gori nisu bile bezna~ajne simpatije ime|u petrovi}evske i savojske kraqevske porodice (Viktor Emanuel III oènio se crnogorskom princezom Helenom – tetkom Jelenom, kako su je kasnije zvali Crnogorci, Crnogorci, a sve Italijane tetki}ima). Kad su Nemci 1944. godine postali svesni svoje oslabqenosti, i oni su lak{e pristajali na saradwu, ~ak i protiv protiv voqe pretpostavqenih. Zna~ajan faktor u tom smeru bio je Abver, koji se zauzimao za mawe gruba re{ewa od gestapoa. Nije slu~ajno, {to su wegovog wegovog na~elnika, admirala Vilhelma Kanarisa, 1944. zatvorili (u logor Flosenbirg na ~e{ko-bavarskoj granici). Nacistima je postao sumwiv jo{ tokom leta 1943. godine, kad je prikrivao podatke o namerama nove Badoqove vlade, a 1944. godine nije bio na spisku osoba koje je trebalo da pobiju zavere-

649 I. Juki}, The Fall..., Fall..., str. 129, tako|e i za vesti u vezi s V. Vrhuncem. Po istom autoru, Roatine ambicije su bile jo{ {ire. Trudio se da Italija na Balkanu poloì oru`je Britancima, a protezale su se i na osnivawe jake srpske dràve, dakako, na ra~un Slovenaca i Hrvata; o.c o.c.,., str. 158-61. 650 V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 194-95, gde objavquje odgovaraju}e dokumente.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

535

nici posle uspe{nog atentata na Hitlera 20. jula. Streqali su ga u istom logoru mesec dana pre kraja rata. U Crnoj Gori, glavni saradnici Italijana bili su kapetan \uri{i} i pukovnik Stani{i}. Zanimqiva je geneza wihove saradwe. Obojica su odigrali zna~ajnu ulogu u julskom narodnom ustanku i u odbrani od ponovnog prodora Italijana. Zbog neslagawa s nenarodnom politikom partije koja je sve ja~e mirisala na boq{evizam, wenog masovnog ubijawa ~ak i samo pretpostavqenih politi~kih protivnika, prekinuli su saradwu s komunistima. Kada Italijani, s namerom da ugu{e julski ustanak, ni uz pomo} Albanaca nisu mogli da se probiju preko severnih obronaka Prokletija, Mokre gore i Pe{tera iz Metohije u isto~nu Crnu Goru, u avgustu su predloìli sastanak na âkoru. Na sastanku je nacionalisti~ka delegacija zahtevala napu{tawe poku{aja da se ustanovi samostalna dràva Crna Gora, pristanak na status italijanskih snaga kao okupacionih (Italijani su se pona{ali kao saveznici, ako ne i prijateqi), kao i zabranu Albancima da svojim snagama prodiru u Crnu Goru. Guverner Pircio Biroli, koga su u novim okolnostima postavili Italijani, dao je na znawe da }e u selima ostaviti ~etnike na miru, uz uslov da ne napadaju italijanske jedinice u mestima koja su ponovo zauzeli. Po~eli su da organizuju ~etnike. Kao {to je u julu 1941. godine, kao jedan od zna~ajnijih komandanata u julskom ustanku koji je isterao Italijane iz Berana, Pavle \uri{i} je upravo tamo, ve} u januaru 1942. godine, zapo~eo s napadima na partizane. Bajo Stani{i}, komandant ~etnika u Crnoj Gori i Hercegovini, 6. marta 1942. potpisao je s italijanskom komandom u Crnoj Gori jedan od najpoznatijih sporazuma o saradwi protiv komunista.651 Vojni~ki vo|a zelena{a, general Krsto Popovi}, ube|eni prijateq Italijana, koji je pod za{titom Italijana ustanovio kraqevinu Crnu Goru, morao se u svojim zahtevima prilagoditi bjela{ima. Na sastanku s guvernerom Birolijem 24. jula 1942. godine na Cetiwu, podelili su Crnu Goru na tri oblasti. Krsto Popovi} je preuzeo obalnu oblast sa Cetiwem, koju su okupirale divizije Taurinense i Emilija, Pavle \uri{i} je dobio kola{insku oblast, na kojoj je bila stacionirana divizija Venecija, Bajo Stani{i} nik{i}ku oblast s manastirom Ostrog, gde je smestio svoj glavni {tab. To je bila oblast divizija Ferara i Ka~atore dele Alpi. General Blaò \ukanovi} je ostao vrhovni komandant i siva eminencija ~etni~ke Crne Gore. Svaki od trojice komandanata raspolagao je sa po jednim „lete}im” odredom od oko 1.500 qudi. Kad su

651 A.F.G.Q., The êtniks, etniks, str. 64; PRO WO/140, sheet 370 370.. Kad su ga u Beogradu uhvatili, wegovo pu{tawe je isposlovao H. Nojbaher (Sonderauftrag... (Sonderauftrag..., str. 183-85).

536

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

partizani 14. oktobra 1943. godine ubili Stani{i}a i \ukanovi}a, Pavle \uri{i}, koji je u me|uvremenu, uz pomo} Poqaka, iza{ao iz ratnog zarobqeni{tva u Galiciji, kuda su ga, posle zarobqavawa u wegovom {tabu, internirali Nemci, i koji se preko Slova~ke i Ma|arske pe{ice vratio ku}i, ostao je sam.652 Tada je uz Nojbaherovu pomo} pristao na saradwu s Nedi}em i posredno s Nemcima. Nedi} ga je unapredio u potpukovnika, a ujedno je postao pomo}nik komandanta dobrovoqaca. Saradwa je trajala do duboko u 1944. godinu. Uprkos te{koj situaciji, krajem te godine raspolagao je sa pribli`no 7.000 ~etnika. Na teritorijama koje su okupirali Nemci, i na grani~nim podru~jima izme|u wih i Italijana, saradwa se ubrzo pro{irila i na wih. U Hercegovini i isto~noj Bosni, jo{ u jesen 1941. godine, sa Nemcima je sara|ivao komandant bosanskih odreda, major J. Dangi}.653 Imao je ideju da isto~nu Bosnu, zajedno sa Sarajevom, prikqu~i Srbiji. Radilo se o, ni mawe ni vi{e, nego 17 srezova koji su tada bili deo usta{ke NDH (Br~ko, Zenica, Visoko, Sarajevo, Gra~anica, Tuzla, Bijeqina, Zvornik, Srebrenica, VlaseVlasenica, Kladaw, Vi{egrad, Rogatica, Kowic, âjni~e, Fo~a i Fojnica). Ako zanemarimo povezivawe s generalom Nedi}em, Dangi} je u Beogradu opipavao nema~ko raspoloèwe o toj ideji. Kad se pro~ulo o wegovim planovima, srpsko stanovni{tvo je bilo odu{evqeno, jer vi{e ne bi bilo izloèno ubijawu usta{a i Ma|ara. Prema preliminarnim razgovorima 30. januara 1942. godine u Bajinoj Ba{ti (prema drugim izvorima u Bawi Koviqa~i) bili su pseudome|udràvne prirode, u kojima su s nema~ke strane u~estvovali kapetan Abvera J. Matl i pukovnik Kevi{, na~elnik {taba komande za Srbiju, 31. januara ponovo je i{ao u Beograd i tamo ~ak bio gost pukovnika Kevi{a. U~estvovao je na vi{e sastanaka s visokim nema~kim i srpskim funkcionerima. Vermaht se s Dangi}evim predlogom uglavnom slagao, slagao, tako|e zato da se spre~i usta{ka okrutnost prema Srbima. Odlu~uju}i sastanak vodio se 2. februara u Beogradu. Pored dvojice delegata NDH, prisustvovali su mu jo{ i ovla{}eni general u Zagrebu, general Edmund Glajze fon Horstenau, ina~e istori~ar, i nema~ki delegat u NDH, obergrupenfirer Zigfrid Ka{e. Na tom sastanku, planu su se suprotstavqali ne samo endehaovci, nego i nema~ki gosti iz Zagreba. Komandant za Srbiju, general Paul Bader, morao je da ga odbaci,654 iako je upravo tada dobio ve}a ovla{}ewa i postao podre|en direktno komandantu Jugoisto~ne Evrope u

R. ôlakovi}, Po~etak..., str. 11. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 151 i d. 654 Zbornik... XIII XIII/2, /2, str. 50-1. 652 653

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

537

Solunu. Bilo mu je ào zbog odluke, jer mu je bilo ào svakog Nemca, pre svega, znao je da }e se ~etnici ja~e osloniti na Italijane.655 Novi komandant Druge armije, general Roata, koji je po~etkom 1942. usko~io na mesto unapre|enog V. Ambrozija, jo{ uvek je ~ekao. Na sastanku u Qubqani 28. i 29. marta, postigao je da nema~ki delegati (me|u wima general Bader) pristanu na poni{tewe opatijske odredbe iz prvih dana marta, prema kojoj su bili zabraweni bilo kakvi sporazumi, kako sa ~etni~kim, tako i s partizanskim snagama.656 Kao i obi~no, OKW (Hitler) se s poni{tewem nije sloìla, ali Roati to nije mnogo smetalo. S Nemcima i Italijanima sara|ivao je i komandant bosansko-hercegova~kih operativnih jedinica i Dangi}ev zamenik, major B. Todorovi}, a kad su ga partizani 20. februara 1942. godine, u borbi kod Kifinog sela (po drugi put), zarobili i streqali, saradwu je nastavio wegov naslednik major Petar Ba}ovi}. Todorovi} je prvi ~etni~ki komandant uop{te za koga postoji pismeni dokaz o saradwi s Italijanima – 30. novembra 1941. godine obavezao se da }e garantovati bezbedan drumski i èlezni~ki transport wihovim ~etama ~etama na relaciji Gora`de – Fo~a i nazad.657 U ~ajni~kom i fo~anskom srezu preuzeo je vlast od divizije Pusteria jo{ 11. novembra, nakon {to se divizija povukla u Pqevqa, jer joj je pretio partizanski napad. U italijanskoj komandi imao je stalnog poverenika. Wegov podre|eni komandant Vi{egradskog odreda, Kamenko Jevti}, 1. novembra 1941. godine izdejstvovao je za{titu Italijana prilikom zauzimawa Vi{egrada.658 Ba}ovi} se postarao da su sredinom 1942. godine skoro svi ~etnici u Hercegovini legalizovani. Savetnik obojici bio je Dobrosav Jev|evi}. Po D. Martinu, u Hercegovini je, odmah na po~etku usta{kih klawa srpskog stanovni{tva i spaqivawa wihovih sela, negde u junu 1941. godine, organizovao ~etni~ku grupu koja je upadala na usta{ke teritorije uz dowu Neretvu i otuda spasavala ugroène Srbe. Pri tome se, kao Pavle \uri{i} i pop Mom~ilo \uji} iz okoline Knina, bezobzirno svetio Hrvatima po na~elu „oko za oko”. Sara-

Zbornik... XIII XIII/2, /2, str. 104-8. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 87; The Collaboration..., Collaboration..., str. 28. 657 J. Marjanovi}, Draà.., str. 194. 658 D. Martin Martin,, The Web..., Web..., str. 81, 82. [to se ti~e ranije saradwe s Nemcima, Britanska obave{tajna slu`ba je iz arhiva nema~ke komande u Sarajevu zakqu~ila da su zbog Jev|eviJev|evi}evog kr{ewa dogovora s wima 4. septembra 1942. godine uhapsili celu wegovu porodicu, majku, ènu, sestru i zeta. Na prigovor Italijana, pustili su ga. U prole}e je preko poznanika ponovo poku{ao da uspostavi kontakte s Nemcima, ali su ih odbacili. (A.F.H.Q., (A.F.H.Q., The etniks str. 66, nap. 11). êtniks, 655 656

538

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

|ivao je i u organizaciji italijanske antikomunisti~ke milicije, paralelne slovena~koj MVAC. To je bilo italijansko ime za legalizovane „dobrovoqne ~etnike”. Saradwu s okupatorom smatrao je nu`nim zlom, koje je spre~avalo jo{ ve}e zlo. D Martinu, koji je u septembru 1946. godine posetio Jev|evi}a u brdima ju`no od Napuqa, u skloni{tu koje je delio s popom \uji}em, predstavio se: „Ja sam Jev|evi}. Sara|ivao sam – protiv komunizma; protiv komunizma sara|ivao bih i sa samim |avolom!”659 Iz objavqenih dokumenata moè se zakqu~iti da je Jev|evi} bio prava du{a saradwe ne samo s Italijanima, nego, u mawoj meri, sa hrvatskim vlastima i Nemcima, tako|e na vi{em, ne samo na operativnom nivou. U tu svrhu, putovao je s jednog kraja italijanske zone na drugi, sve od isto~ne Hercegovine i severnog Sarajeva do slovena~kog Primorja. Imao je razgovore s najvi{im italijanskim vojnim komandantima, kao npr. s komandantom italijanske Druge armije generalom, Mariom Roatom, i komandantom [estog armijskog zbora, generalom Rencom Dalmacom. Wima se obra}ao kao sasvim ravnopravan sagovornik. Roati je, tokom priprema za ~etni~ku ofanzivu protiv Biha}ke republike, „u diskretnoj formi ponudio,... da Italijani u slu~aju poraza, u toj zoni obavqaju policijsku slu`bu, dok bismo mi sre|ivali svoje stvari”. Mihailovi}u je dodao da se Roata nije uvredio i da je ponudu saop{tio Rimu. Zbog brèg sporazumevawa, pri {tabu Druge armije imenovao je posebnog delegata (Radmila Gr|i}a). U kontaktima je bio i s visokom hrvatskom vla{}u, ~ak s ministrom Artukovi}em i Ko{akom. Sredinom jula su mu saop{tili da }e hrvatska vojska, po cenu sukoba sa ~etnicima, ponovo zauzeti celu Hercegovinu. Jedan od takvih, ministar dr Vjekoslav Vran~i}, upravni poverenik za obalni pojas na Su{aku, s kojim je vodio razgovore u martu 1942. godine, wegovu ulogu je razumeo ovako: „Jev|evi} je intelektualni vo|a levog krila Dangi}evog fronta. Kod Druge armije igra jednaku ulogu kakvu Dangi} igra kod nema~ke ratne komande komande u Beogradu.” Jev|evi} je kod Italijana uspeo ono {to Dangi}u nije uspelo kod Nemaca u Beogradu. Italijanskom okupacijom jugoisto~ne Bosne, Hrvatima je istrgao fakti~ku vlast nad wom. Na sastanku s delegatima {taba Sedamsto

M. Milazzo Milazzo,, The Chetnik..., Chetnik..., str. 51-52. Milaco, koji je prou~avao italijansku okupaciju druge i tre}e zone, na osnovu italijanskih dokumenata taj proces prikazuje kao isprva prete`no lokalno iniciran, s italijanske strane vodili su ga komandant Druge armije, general Ambrosio, i posebno komandant [estog armijskog zbora, general Dalmaco, dok se Jev|evi} ukqu~io tek onda kad je komandu Druge armije preuzeo general Roata ((o.. c. c.,, str. 48 i d). 659

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

539

osamnaeste nema~ke divizije u Sarajevu u septembru 1942. godi dine, ne, koji je vodio major [treker i na kojem je hteo da postigne uvo|ewe jednakog reìma koji je vladao u drugoj i tre}oj zoni italijanskog okupacionog okupacionog dela NDH, za {ta se zalagao jo{ i biv{i poslanik Stevo Ra|enovi}, jedan od vo|a li~kog ustanka,660 definisao je svoj stav: „Prizna}emo okupacione sile u isto~noj Bosni, do kraja rata spremni smo da priznamo ~ak i jedinice redovne hrvatske vojske kao okupatorske sile i podnosi}emo ih u pojedinim garnizonima, ali ni za jednu zonu ne}emo priznati suverenost NDH. Protiv toga }emo se boriti do posledweg ~oveka.” Zbog suprotnih stavova Berlina nije uspeo, kao {to nije uspeo ni Dangi}.661 Kao nekakav vrhovni intendant za potrebe ~etnika i gladnog stanovni{tva, otkupqivao je od Italijana velike koli~ine hrane i tkanina za vojni~ke uniforme. U prole}e 1942. godine, Mihailovi} ga je ovlastio da kod Italijana izdejstvuje mirno povla~ewe wihove vojske iz tre}e zone (u unutra{wosti zemqe), u kojoj bi vlast preuzeli ~etnici. Kao {to smo videli, to se i dogodilo, dogodilo, iako je koristilo prvenstveno partizanima. U Dalmaciji, kao saradnika Italijana, treba pomenuti Iliju Trifunovi}a – Bir~anina. Postao je komandant svih ~etni~kih snaga u Lici, na Kordunu, u severnoj Dalmaciji i zapadnoj Bosni, koje je u februaru 1942. godine udruìo u tzv. Dinarsku diviziju (to je bila jedina ~etni~ka jedinica koja je nosila takvo neskromno ime).662 Wegov stil saradwe bio je sli~an Jev|evi}evom. Posle wegove smrti od sr~anog udara u februaru 1943. godine, posle nekoliko meseci nasle|enih sukobqavawa, saradwu s Italijanima u severnoj Dalmaciji, gde je bilo sedi{te divizije Sasari (Knin), nastavio je rezervni potpukovnik dr Mladen @ujovi}-A}imovi}. Bio je beogradski advokat i jedan od glavnih stubova tamo{we ~etni~ke organizacije. Pri tome se oslawao na bogatog Ivu î~ina-[aina, koji je u Splitu imao odli~ne veze s Italijanima (posle kapitulacije Italije je emigrirao i postao ministar u Puri}evoj vladi), a pomagao mu je i nesu|eni nasle|eni konkurent Jev|evi}. Kad je @ujovi} istom prilikom, posle kratkog nema~kog zarobqeni{tva u Crnoj Gori, pobegao u Italiju (postao je ~lan jugoslovenske vojne komande u Kairu), wegov poloàj je preuzeo pop Mom~ilo \uji}. Tokom leta 1941. godine, bio je jedan od vo|a ustanka Srba

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 607. Sasvim na kraju, Mihailovi} je pod svoju komandu preuzeo Srpsku dràvnu straù straù u sastavu tri divizije. 662 êtni~ko ime kraqa Petra I Kara|or|evi}a tokom bosansko-hercegova~kog ustanka protiv Turaka u 19. veku. 660 661

540

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

protiv usta{kih pokoqa u Lici, koji je 27. jula planuo i u Bosanskoj krajini, te je tako do{ao u kontakte s italijanskom divizijom Sasari koja ga je u tome podràvala, dok je kasnije imao kontakte s Italijanima i kao komandant puka Petar Mrkowi}.663 Kao komandant Trifunovi}eve Dinarske ~etni~ke divizije, {to mu je donelo napredovawe u ~in majora, li~no, ina~e, nije èleo da se mnogo eksponira saradwom s okupatorima. Uprkos tome, smatran je „italijanskim junakom grada Knina”.664 Sara|ivao je i s usta{ama, {a ma, u tome mu je tako|e pomagao Jev|evi}. Posle predaje Italije, sara|ivao |i vao je s Nemcima. J. Toma{evi} je otkrio Mihailovi}ev radio-izve{taj popu \uji}u \uji}u koji su presreli Nemci, u kojem mu daje uputstva za saradwu s Nemcima, jer on sam, zbog javnog mwewa, nije mogao da se upu{ta u to.665 U najzapadnijim delovima Hrvatske, u Lici i na Kordunu, do predaje Italije s okupatorima je sara|ivao major Slavko Bjelajac, koga je Mihailovi} postavio za komandanta tamo{wih ~etnika, iako mu je prilikom naimenovawa zabranio zakqu~ivawe bilo kakvih dogovora s okupatorom, dok je razgovore s Hrvatima trebalo da unapred odobri vojvoda Bir~anin. Prve razgovore s hrvatskim vlastima, na wihovu inicijativu, vodio je Jev|evi} jo{ krajem 1941. godine i po~etkom 1942. Srpski ~etni~ki ustanak postao je nesavladiv za Hrvate, pa su traìli put za izmirewe. Jo{ u vreme Tre}e ofanzive, kad su usta{e u isto~noj Bosni, na ovakav ili onakav na~in, sara|ivali u napadima na ~etnike, u centralnoj i zapadnoj Bosni do{lo je do sporazumnog sre|ivawa me|usobnih odnosa. Nekoliko slu~ajeva iz prve polovine 1942. godine navodi The êtniks, etniks, jo{ vi{e The Collaboration... Sporazum o saradwi zakqu~io je Uro{ Drenovi}, komandant ~etni~kog odreda „Ko~i}”, s predstavnicima hrvatskih vlasti 27. aprila 1942. u Mrkowi} gradu (pre 1924. godine Varcar Vakuf) u centralnoj Bosni.666 Usledili su sli~ni sporazumi s brojnim drugim ~etni~kim grupama (Borjanskim, Ozrenskim, Trebiwskim, Majevi~kim i Zeni~kim odredom, pukom Mawa~a, bataqonom Obili}). Srpska sela su posle sporazuma s odredom „Ko~i}” do{la pod zajedni~ku upravu i za{titu od partizana, ~i~ime su ~etnici postigli da wihovo stanovni{tvo ne bude neprekidno izloèno usta{kom nasiqu. Hrvatske vlasti priznale su Srbima slobodu vere i bogosluèwa, obe}ale su i pomo} najugroènijima i pomo} u popravqawu poru{enih crkava.

PRO HS 5/923, 4. septembar 1943. J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 329, nap. 17. 665 A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str. 37 i d.; Zbornik... Zbornik...IV IV/5, /5, str. 159-61, XIV XIV/1, /1, str. 215-18. 666 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 276-80, 402; S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, str. 107. 118. 663 664

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

541

Mesec dana ranije, zakqu~en je sporazum delegata tri ~etni~ka odreda u isto~noj Bosni s visokim predstavnicima NDH, u kojem je izri~ito priznata vrhovna vlast NDH. Tu odrednicu kasnije sadrè i ostali sporazumi. To potvr|uje Klisoldovo mi{qewe da je priznavawe NDH bilo uslov za neke sporazume o nenapadawu i da ih je odobrio Paveli}. Kad su se posle sporazuma izme|u komande Slode i Paveli}a (19. juna 1942) Italijani i usta{e povukli iz druge i tre}e zone, a domobrani su ostali samo u tre}oj zoni i u zatvorenim upori{tima, odràvawe reda u srpskim krajevima prepu{teno je ~etnicima. Dogovor je predvideo da ~etnici priznaju hrvatsku suverenost, u zamenu }e ih Hrvatska snabdevati, tako|e, i da }e se uzdràvati od me|usobnog obra~unavawa.667 Uputstva za sprovo|ewe dogovora izdao je 26. juna svojim podre|enima mar{al Slavko Kvaternik. U tom procesu odlu~uju}i su bili Nemci. Wihov poslanik Ka{e zahtevao je u Zagrebu da hrvatska vlada prestane s preseqavawem srpskog stanovni{tva i ustanicima ponudi prekid neprijateqstva, ujedno da prizna progowenu Pravoslavnu crkvu. U junu 1942. godine osnovana je Hrvatska pravoslavna crkva. Iz Ka{eovog izve{taja ministru u Berlin proizilazi da su odgovaraju}i sporazumi bili zakqu~eni ve} na velikim delovima centralne i zapadne Bosne. Partizani su se upla{ili, jer su sporazumi, s obzirom na Kardeqevu logiku regrutovawa, najavqivali mawi priliv srpskog stanovstanovni{tva u wihove redove.668

Kontakti sa Nemcima Od jeseni 1943. godine bilo je sve vi{e saradwe izme|u Nemaca i ~etnika i u Srbiji. Inicijativa je stigla s nema~ke strane. U skladu s Hitlerovim ukazom krajem avgusta, ministarstvo za spoqne poslove (Ribentrop) imenovalo je Hermana Nojbahera za svog posebnog opunomo}enika kod ne{to

Zbornik...V/1, Zbornik... /1, str. 58, 72. Nojbaher je pre toga vr{io sli~ne zadatke u Bukure{tu i Atini. Ujedno je bio saradnik SD-a. Jo{ dvadesetih godina smatrao se stru~wakom za ekonomska pitawa istoka i jugoistoka. Posle an{lusa, za koji se zauzimao, postao je gradona~elnik Be~a. Dao je sebi u zadatak da u borbu protiv komunizma privu~e i snage neprijateqske Nemcima, ako verujemo wegovim vlastitim izjavama, a pre svega se suprotstavqao represalijama protiv stanovni{tva. Po{to je zbog velike radne teritorije i poseta Berlinu i OKW OKW,, kao i li~no Hitleru, imao na raspolagawu poseban avion, zvali su ga lete}i diplomata. Posle kraja rata Amerikanci su ga izru~ili Beogradu, gde je osu|en na 20 godina prisilnog rada. Pu{ten je krajem 1952. godine (H. (H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 13 i d.). 667 668

542

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ranije osnovane vrhovne komande za jugoistok, sa sedi{tem u Beogradu (armijska grupa F,, komandant feldmar{al Fon Vajhs). Zadatak: koordinacija spoqnopoliti~kih pitawa na toj prostranoj teritoriji. Hitler je 29. oktobra izdao naredbu za ukqu~ewe svih nacionalnih snaga u jedinstven antikomunisti~ki front.669 Na osnovu te naredbe, Fon Vajhs je izdao uputstvo za zakqu~ivawe sporazuma o primirju i saradwi sa ~etnicima. Nojbaher, koji je navijao za Srbe, imao je s wima veoma velike planove. Ubrzo nakon {to se iskrcao u Beogradu, predloìo je Ribentropu plan za osnivawe srpske federacije koja bi, osim Srbije i Sanxaka, obuhvatala i Crnu Goru. Wegov ciq je bio da oja~a poloàj Nedi}a, za koga je bio uveren da je veliki patriota i koji s Nemcima sara|uje samo radi zajedni~ke borbe protiv komunizma. U wegovoj kancelariji sve vreme rata je visila kraqeva slika. Novembarska varijanta plana stigla je do Hitlera, pa je autora u decembru pozvao na razgovor u Volfs{ance. Plan je odbacio, jer, kako je rekao, nema nameru da daje podstrek narodu koji ionako ima prejaka politi~ka stremqewa. Ni wegovim antiusta{kim elementima, tako|e. „S tim reìmom }u se ve} obra~unati, ali ne sada”, rekao je, navodno, tom prilikom.670 Nojbaher nije bio nimalo uspe{niji ni prilikom svoje druge posete Hitleru u aprilu 1944. godine u Salcburgu. U formi udruìvawa svih antikomunisti~kih snaga u Srbiji (o~igledno i u Sanxaku i Crnoj Gori), predlog je Hitleru 22. avgusta 1944. godine u Vu~jem brlogu ponovio feldmar{al Fon Vajhs. Prema bele{kama generala Jodla, firerov odgovor je bio: „Nema~ka svim snagama mora da se bori protiv plana velike Srbije. Ne smemo ostvariti srpsku armiju. âk je prihvatqivija i izvesna komunisti~ka opasnost.”671 Tako je u jesen 1943. godine karakteristi~an oblik saradwe bio zakqu~ivawe primirja za odre|eno vreme (posle isteka primirja nastavqa se „ratno stawe”), u kojem su zajedno gawali partizane, zatim, prepu{tawe odre|enih teritorija van ve}ih gradova ~etnicima, a u ve}im napadima podre|ivawe ~etnika nema~koj komandi. Uz suprotstavqawa Hitlera i gestapoa, dogovore su zakqu~ivali na nivou delegata komande armijske grupe

H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 155-61. W. Warlimont Warlimont,, Im Hauptquartier..., Hauptquartier..., str. 499. J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks, str. 346, izjavu ~ak zao{trava. Umesto „izvesna komunisti~ka opasnost”, kaè „ja~awe komunista”. 671 Osim sebe, H. Nojbaher za najzaslu`nije za takav razvoj smatra feldmar{ala Fon Vajhsa, {efa wegovog {taba Fert{a, i komandanta Srbije, generala Felbera (na tom poloàju nasledio je generala Badera), kome je pripalo izvo|ewe dogovorenog. Najvi{e se suprotstavqao vi{i SS i policijski vo|a Srbije, general Majsner ((H. H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag..., auftrag ..., str. 140, 144). 669

670

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

543

F.. Da bi ostvarili povoqniju atmosferu, Nemci su ublaìli svoje „norme” u vezi sa streqawem talaca. Odnos 1:100 iz 1941. godine, koji su u febru februaaru 1943. smawili na 1:50, potpuno su ukinuli. Osim toga, represalije vi{e uop{te nisu bile obavezne. Isto tako, vi{e nisu spaqivali sela u kojima bi partizani iznudili preno}i{te i prehranu.672 Takvo primirje zakqu~ili su 16. novembra 1943. godine s majorom Vojislavom Luka~evi}em u zapadnoj Srbiji (zbog rane iz borbi s Nemcima i usta{ama morao je duè vremena ostati u posteqi), dodali su mu odrednicu o nenapadawu muslimana, a krajem novembra zakqu~ili su primirje i sa kapetanom Nikolom Kalabi}em i pukovnikom Jevremom Simi}em (on je bio inspektor svih ~etni~kih jedinica u Srbiji) u centralnoj Srbiji. Morali su se odre}i samovoqnog me{awa u stvari Nemaca, folksdoj~era, Vermahta i wihovih vojnih saveznika, i obe}ati da se ne}e boriti na strani sila koje su u ratu s Nema~kom.673 Potpukovnik Quba Jovanovi} – Patak je u isto~noj Srbiji, u januaru 1944. godine, s va`no{}u do kraja meseca, zakqu~io dogovor sa sli~nim ograni~ewima, uz dodatnu zabranu pribliàpriblià674 vawa borskim rudnicima i du`no{}u za{tite ugqenokopa. I ostali sporazumi su bili kratkotrajni. Neki komandanti su ih osu|ivali. Tako je pukovnik Miodrag Palo{evi} poslao depe{u Mihailovi}u, kome se, ina~e, pridruìo pre nego {to je stigao na Ravnu goru, u kojoj ga moli da ga „razre{i obaveze svih slu`benih kontakata sa Simi}em koji je zakqu~io sporazum s Nemcima. To je u suprotnosti s mojim li~nim ube|ewem i mojom oficirskom ~a{}u.” Uprkos sporazumima, ~etnici su ~esto napadali qoti}evce, nedi}evce (Qoti} i Nedi} su se protivili dogovorima), Nemce tako|e. Odnose je jako pogor{ao ilegalni Svetosavski kongres u januaru 1944. godine. Na wemu wemu je do{lo do pravih antinema~kih ispada. Mihailovi} je izjavio da }e nema~ku formulu sto Srba za jednog mrtvog Nemca, u pogodnom trenutku, na naplaplatiti streqawem hiqadu Nemaca za svakog ubijenog Srbina. Preko agenata vi{eg SS i policijskog {efa, generala Augusta Majsnera, Nemci su o doga-

672

Ova odrednica o dogovorima o nenapadawu znatno prevazilazi pojam takti~ke saradwe (kao {to }emo shvatiti kasnije), ~ak i ako je dato uz „{ipak” iza le|a, formalno zna~i izdaju antifa{isti~ke koalicije, ali je u okviru saradwe koju je Tito predloìo Nemcima u okviru tzv. martovskih pregovora. 673 The Collaboration..., Collaboration..., str. 109 i d. Dogovori se ~uvaju u Washington War Archives. Archives. Simi}ev je objavio i J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 326-28. 674 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 658 i d. Preteranost navedenih `rtava u toj vezi nije zna~ajna. Zna~ajno je wihovo shvatawe koje je dovodilo do psiholo{kih odziva Srba, koji su se na tome temeqili.

544

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

|ajima bili dobro obave{teni. Fon Vajhs je zabranio dogovore o saradwi 23. februara 1944. Krajem marta istekao je i Simi}ev sporazum, obnovqen u januaru, koji je potpisao poru~nik Fon Vrede. Ostao je na sna snazi zi samo jo{ Luka~evi}ev. Kontakti su se mogli odràvati jedino na operativnom, ali ne i nu`no nièm nivou. Tako su se jo{ u martu general Miroslav Trifunovi} Drowa, komandant Srbije, Ne{ko Nedi} i Dragoslav Ra~i} dogovarali ~ak sa Nojbaherovim izaslanikom Rudolfom [terkerom. Saradwa komandanata Drugog i Prvog ravnogorskog korpusa bila je vi{e pragmati~ne prirode. Poru~nik Rakovi} je s komandantom Milanovca, poru~nikom KriKrigerom, zakqu~io dogovor o saradwi, kojim je postigao osloba|awe nekoliko desetina zarobqenih ~etnika. Pridruìo mu se poru~nik Vu~kovi}. Do saradwe ~etnika s usta{ama, u okviru tada{wih dogovora, dolazilo je samo posredno. I operativna saradwa je bila jako retka. êtnici su pristajali na saradwu pod uslovom da ne dolaze u kontakt s usta{kim jedijedinicama. Sli~no vaì i za usta{ke muslimane, ~iji je jedan deo, pod uticajem jerusalimskog velikog muftije Mohameda Emina El Huseina, bio usmeren sna`no pronacisti~ki. I jedni i drugi spadali su u sam vrh srpskih srpskih neprijateqa. Moèmo da zamislimo u kakvim nevoqama su bili ~etnici, kad su pristajali na saradwu sa svojim najgorim neprijateqima. Od sredine juna 1941. godine do oktobra 1942, po mi{qewu Mihailovi}a, usta{e su poklali 600 hiqada Srba.675 Najvi{e `rtava bilo je jo{ sredinom 1941, posle potpisa tzv. Rimskih sporazuma izme|u Italije i Nema~ke 18. maja 1941. godine, na osnovu kojih su Italijani privremeno napustili okupiranu hrvatsku teritoriju druge i tre}e zone. Na najokrutnije na~ine poklali su ~ita ~itava sela, do posledweg novoro|en~eta. Hitlerov izaslanik Nojbaher ubraja „hrvatski osvetoqubivi i ru{ila~ki pohod ... me|u najstravi~nije najstravi~nije masovno ubijawe u svetskoj istoriji”.676 Slu~ajevi nasilno utrpanih Srba u crkve crkve pod izgovorom da }e ih krstiti, kao u Glini na Baniji ili u Kru{edolu na Fru{koj gori, u kojima su koqa~i do kolena gazili krv koja je {ikqala kroz poluzatvorena vrata, bili su sasvim sigurno ne~uveni. Na sre}u, usta{e su jo{ tokom 1942. godine sve vi{e gubili na svojoj vrednosti vrednosti kod Nemaca. U suprotnosti s poslanikom SS obergrupenfirerom Ka{eom, koji je do kraja podràvao Paveli}a, tome je znatno pridoneo ovla{}eni general Glajze fon Horstenau. Od septembra 1942. godine, na wegov zahtev, posebne komisije su istraìvale hrvatske postupke sa Srbima. Jednu od wih vodio je on sam, li~no.

675 676

H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 18. I. Juki}, Juki , The Fall..., Fall..., str. 125.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

545

S druge strane, ~etnici, koji su postepeno postajali svesni da bez Hrvata nema Jugoslavije, po~eli su razlikovati usta{e i Hrvate, pa ~ak i muslimane. U vreme najgorih srpskih osveta nad Hrvatima, @arko i Bo{ko Todorovi} poslali su londonskoj vladi izve{taj u kojem su zahtevali vo|ewe jedinstvene jugoslovenske politike, jer srpski i hrvatski separatizam predstavqaju vodu na mlin na{ih najve}i neprijateqa.677 Do obuzdavawa da vawa je dolazilo i pod pritiskom Italijana, koji su doturawe oru`ja uslovqavali odricawem od napadawa na Hrvate i muslimane. Ivo Lola Ribar je 20. avgusta 1942. izvestio Kardeqa da su biv{i „jugonacionalisti” u posledwe vreme u Hrvatskoj jako aktivni i da naprosto opsedaju razne vo|e HSS da ih pripreme na saradwu.678 Ne iznena|uje {to promena politike u po~etku nije bila iskrena. Kapetan Radovan Ivani{evi} je 29. septembra 1942. godine, na italijansko uslovqavawe dobavqawa oru`ja prestankom napada na Hrvate i muslimane, napomenuo majoru Zariji Ostoji}u: „Muslimani i usta{e, odnosno, Hrvati, plati}e nam ceh pre ili kasnije, imamo dovoqno vremena za wih, jer ne mogu nikuda...”679 Po~eli su ~ak da ih primaju u svoje redove. U januaru ’42. g. stiù partizanski pozivi muslimanima da ne stupaju u ~etni~ke odrede.680 Ponovno se budilo i nekada{we projugoslovensko usmerewe mnogih Hrvata i muslimana, posebno biv{ih oficira. U februaru 1942. godine, kapetan @arko Milurovi} u izve{taju Bo{ku Todorovi}u kaè da je u Slavoniji mogu}a organizacija ~etni~kih odreda samo sa jugoslovenskim usmerewem681. Vojvoda Trifunovi} je bio ~ak spreman da hrvatskim ~etnicima dopusti udruìvawe pod hrvatskom narodnom zastavom. Mihailovi}u je postavio izazovno pitawe: „Da li se borimo ri mo za Jugoslaviju ili za Srbiju?” S druge strane, Mihailovi} je li~no pozvao Jev|evi}a da po~ne s pridobijawem muslimana i Hrvata za ~etni~ke odrede i da im objasni da je wihov zadatak, pre svega, da se obra~unaju sa svojim usta{kim sunarodnicima. U svojim depe{ama vladi broj 1.171 i 1.181 od 19. i 20. septembra 1941. godine, hvali se vezama koje je uspostavio s Hrvatima (pre svega, dalmatinskim) i Muslimanima. Kad je na putu iz Srbije u Crnu Goru bio na Goliji, uspostavio je vezu sa Hasanom Zvizdi}em, jednim od najuglednijih Muslimana. Kako pokazuje naredba za napad na Prwavor od 9. decembra 1943. godine, ~etni~ki komandanti su i operativ-

Zbornik... II II/5, /5, str. 355. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 636. 679 Zbornik... IV IV/3, /3, str. 94-95. 680 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 158. 681 Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 163. 677 678

546

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

no upozoravali da „treba dobro postupati s muslimanskim i katoli~kim stanovni{tvom”.682 Kad je ve} bilo prekasno, Mihailovi} je 1. decembra 1944. godine, uz tri samostalne armije JVuO osnovao i posebnu grupu muslimanskih korpusa. Naàlost, tada je mogla samo jo{ da sluì ukqu~ivawu muslimanske milicije pod wegovu komandu. Pri tome su imali ne{to uspeha. Krajem 1942. godine u Stolcu, u isto~noj Hercegovini, postojala je tzv. Muslimanska nacionalna vojna organizacija, koja je imala za ciq „blisku saradwu Srba obe vere”, pod vo|stvom Mihailovi}a. Osim u Stolcu i susednom Aladini}u, bataqone su osnovali u Kowicu, Blagaju i Glavati~evu. Biv{i gradona~elnik u Kowicu, dr Ismet Popovac, 20. januara iz Mostara, sa svojim ~etama koje je sakupio u Mostaru, Kowicu i Nevesiwu, Nevesiwu, zauzeo je muslimansko naseqe Bjelini}i,683 gde je Mihailovi} imao veliku podr{ku. Posle ~i{}ewa teritorije u potkovi Neretve u martu 1943. godine, partizani su nai{li na bataqon te organizacije kojem je komandovao Popovac, razbili ga, a wega streqali. Pobegao im je Mihailovi}ev prijateq iz Prvog svetskog rata, na~elnik policije u Sarajevu, major Fuad Musakadi}, instruktor organizacije; ubili su ga tokom bekstva u Austriju 1945. godine. Krajem 1943, nekada{wi poslanik JNS, Mustafa Mulali}, razaslao je komandantima muslimanske milicije u Sanxaku cirkularno pismo, u kojem ih upozorava na usta{e i partizane, i poziva da se pridruè Mihailovi}u. Jo{ ranije je ~etnicima pristupilo mnogo ~lanova biv{e muslimanske milicije. Posebno je bio poznat Vuk Kalaitovi} – Kalait, komandant Drugog muslimanskog korpusa u okolini Prijepoqa. Posle rata su ga ubili kao otpadnika (odmetnika). Silom prilika, dakle, po~eli su da se obnavqaju procesi nasilno prekinuti gurawem Jugoslavije u rat. Mihailovi}ev politi~ki savetnik, dr @ivko Topalovi}, upozoravao je na „katastrofalne posledice politike srpskih ~etnika” u Hrvatskoj. „Za wih nema nikakve razlike izme|u usta{a i Hrvata”, krivce je, pre svega, video u Jev|evi}u i \uji}u.684 U okviru CNK, ~iji je bio ~lan, delegati srpske agrarne, demokratske, radikalne, republikanske i socijalisti~ke stranke su se sporazumeli da za usta{ke pokoqe Srba ne smeju optuìvati hrvatski narod, jer su krivci

Zbornik... IV IV/9, /9, str. 469. Ch. Zalar, Zalar, Yugoslav Communism, Communism str. 85. Slovenac Zalar se posle rata naselio u SAD, zaposlio u Stejt departmentu i jo{ pre 1960. godine dostigao poloàj konzula. 684 Po{to je pregovarao i o ulasku u wegovu vladu, i bio spreman da podnese ostavku Mihailovi}u, nije sasvim sigurno da li se radilo o iskrenom mi{qewu ili samo o zadobijawu politi~kih poena. Iz wegove ostale socijalisti~ke i jugoslovenske usmerenosti, o kojoj smo ve} govorili, pre }e biti ono prvo. 682 683

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

547

iskqu~ivo Nemci i usta{e. Takvo gledawe je omogu}ilo posleratnu obnovu Jugoslavije. Tokom svoje posete Italiji, kuda ga je, kao predsednika CNK, krajem maja 1944. godine, Mihailovi} poslao da zastupa ~etni~ke interese, Topalovi} je u razgovoru s mandatarom nove vlade, Ivanom [uba{i}em, ~ak pomenuo da posle rata nijednom Srbinu ne bi trebalo dopustiti da stupi u Hrvatsku, jer samo tako moè da se spre~i osveta.685 Mewala se i nema~ka politika. Ne samo tako {to je uticala na smirivawe usta{a. Klawe i spaqivawa, zapo~eti u maju 1941. godine pod wenim uticajem, na teritoriji NDH, po~elo je da jewa ve} u prole}e 1942. godine. H. Nojbaher je kasnije izradio predlog da bi, zbog smirivawa prilika u NDH, vlast od usta{a trebalo preneti na HSS dr Ma~eka.686 Od toga, dodu{e, nije bilo ni{ta, ali je dokazivalo da Nemci sve vi{e postaju svesni ~iwenice da su s usta{ama zapali u }orsokak. Sasvim na kraju, ~ak je i Hitler posredno {titio ~etnike od wihovih optu`bi. Kad se Paveli} u septembru 1944. godine, prilikom posete Volfs{ancu u isto~noj Prusiji, poàlio na nema~ku saradwu sa ~etnicima, Hitler mu je obe}ao da }e je „sistematski i postepeno smawivati i da im vi{e ne}e davati nikakvu pomo}”. Sigurno se ugrizao za jezik, kad je morao lagati usta{ama u korist ~etnika.

Mihailovi} i saradwa Iako je Mihailovi} znao, ili je bar morao da zna, za saradwu svojih pot~iwenih s okupatorima, formalno ih nije odobravao. Po oceni britanske obave{tajne slu`be, radilo se uglavom o „dopu{tawu s otporom” (re(reluctant toleration toleration).). Svoje, ina~e, malobrojne, kontakte koji su mu se „gadili”, opravdavao je formalisti~kim ube|ewem da s wima stupa u izvesne me|udràvnopravne, ~ak diplomatske odnose s okupacionim vlastima, za {ta, po svom poloàju, ima ne samo pravo, nego i du`nost, posebno zato {to nije priznao kapitulaciju. „Po{to sada{wa situacija zahteva razgovore, razgovara}u s neprijateqem (ali ne i wegovim podanikom, Nedi}em – A. B.). To pravo mi daje me|unarodno ratno pravo”, izjavio je, odbacuju}i predloge saradnika da se u nedostatku oru`ja obrati Nedi}u.687 Iz zapisnika o razgovorima s potpukovnikom Kogartom u Divcima do kojih je, kao rezultat, do{lo 11. novembra 1941. godine, vidi se da se prema delegatima nema~nema~-

A. \onlagi}, \onlagi , Yugoslavia Yugoslavia..., ..., str. 153. B. Karapanxi}, Gra|anski..., str. 78. 687 A.F.H.Q., The êtniks, etniks str. 70. 685 686

548

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kih okupacionih vlasti pona{ao kao potpuno ravnopravan delegat svoje vlade. Dogovori, koje su bez wegovog ovla{}ewa zakqu~ivali drugi, po wegovom mi{qewu, nisu obavezivali ni vladu, ni wega. Vojvodi Bir~aninu je, na primer, saop{tio: „Ako nastavite tim putem, za sve {ta u~inite, odgovarate sami. Sve to nemojte da radite u ime kraqa ili mene.”688 Vojvodi Jev|evi}u je zapretio da }e se li~no pobrinuti da ga ubiju, ako se u kontaktima s okupatorima i nadaqe bude predstavqao kao opunomo}enik JVuO. Izgleda, kao {to pokazuje slu~aj Jev|evi}a, da mu je ~esto dobro do{lo da prqavu ulogu, umesto wega, izvedu wegovi pot~iweni. Razlog je verovatno bio i u tome {to im je, posebno u prve dve godine, zbog veoma oteànih veza (uglavnom kurirskih), naredbe delegirao „na osnovu poverewa”, ili su, posebno na po~etku, delovali uop{te bez wegovog znawa. Takva je verovatno bila i priroda ve} pomenutih kontakata Dangi}a, \uji}a i drugih. Tako je na brojna pitawa da li je Jev|evi} zakqu~io privremeni sporazum s Italijanima ili je on sam posetio generala Negrija, komandanta [estog armijskog korpusa u Mostaru, na {ta je sumwao Bejli, i da li su ~etnici pod italijanskom za{titom ru{ili hrvatska naseqa u Dalmaciji, Mihailovi} odgovorio negativno. Za Jev|evi}a je rekao da nema ~etnika i da nije komandant, kao i da hrvatska naseqa nikada nije ru{io.689 Sve se to doga|alo 1941. godine, kad je Jev|evi} jo{ delovao samostalno, a on sam zaista nije i{ao u Mostar u posetu Negriju. Izvrdavaju}i odgovori nikoga nisu zadovoqili. Britanci su bili obave{teni da „pla{qivac”, kako su zvali Jev|evi}a, u Mostaru ima luksuzan vojni~ki {tab.690 Sli~no su na saradwu gledali i Mihailovi}evi vi{i komandanti. Jev|evi}ev oficir za vezu pri Superslodi, Radmilo Gr|i}, bio je veoma jasan. „Ostao je samo jedan put za spasavawe na{eg naroda – put kolaboracije s Italijanima... tako smo s Italijanima mogli da pregovaramo ~asno, kako za na{ narod, tako i za ~etni~ke odrede, kao {to pregovara dràva s dràvom.”691 Li~nu saradwu ~esto su zaobilazili delegirawem na niè komandante. Bo{ko Todorovi} je, po~etkom Druge nema~ke ofanzive, svojim pot~iwenim oficirima izdao nalog za pregovore s Italijanima: „U

688

Izve{taj ambasadora Rendela zameniku dràvnog podsekretara, Orme Sarxentu, od 2. aprila 1943, ((PRO PRO HS 5/930). Pitawa je pre toga, 25. februara 1943, na êr~ilovu inicijativu, Mihailovi}u postavio predsednik Jovanovi} (telegram V.. K.. broj 20, od 25. januara; FRUS II, II, str. 1001), po W. Roberts Roberts,, Tito Tito..., ..., str. 95). Za Mihailovi}ev odgovor vidi telegram broj 1381, od 2. marta. 689 PRO HS 5/931, telegram od 22. maja, 1943. 690 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 651. 691 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 123-127.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

549

ime bosansko-hercegova~kih ~etni~kih odreda odre|eni ste da postignete glavni ciq ovih odreda – za{titu srpskog ìvqa. Sporazum, koji }ete s tim ciqem potpisati s italijanskim vojnim predstavnicima, ne obavezuje na{u vladu i na{u vojsku koji su, kao organi na{e kraqevine, uprkos okupaciji wene teritorije, i daqe u ratu s Kraqevinom Italijom.” Ve} sutradan, u saop{tewu ~etni~kim odredima i srpskom stanovni{tvu, objasnio je da su za saradwu ovla{}eni tzv. dobrovoqni srpski ~etnici,692 a 26. januara isto je poru~io Mihailovi}u: „... imao sam... razgovore s Italijanima; preko delegata koji nije istupio ni u ime na{e vlade i redovne voj voj-ske, niti u moje, ve} u ime srpskih dobrovoqnih ~etnika.”693 U pripremama za ofanzivu protiv partizanskih odreda u zapadnoj Bosni, kuda su se ~etnici premestili iz Crne Gore, Mihailovi} se 22. jula 1942. godine u Zimowi}a kuli, ju`no od Avtovca u Hercegovini, neposredno uz crnogorsku granicu, sastao s vojvodom Trifunovi}em, Jev|evi}em, popom Peri{i}em, Miloradom Popovi}em, Zarijom Ostoji}em i Milanom Milanom [anti}em, kao i ostalim svojim komandantima. Tamo je stigao na svom putu iz Srbije u Gorwe Lipovo u Crnoj Gori, iz sela Podgore ispod Durmitora. Potvrdio je, ili nanovo imenovao, svoje komandante za pojedina podru~ja. Vojvodu Trifunovi}a je postavio za komandanta Dalmacije, Like i zapadne Bosne, kapetana Radovana Ivani{evi}a za na~elnika wegovog {taba, Petra Ba}ovi}a za komandanta Hercegovine i isto~ne Bosne, Pavla \uri{i}a za komandanta Crne Gore do Nik{i}a, Baju Stani{i}a za komandanta Stare Crne Gore (obojica su do{la pod komandu generala Blaè Blaè \ukanovi}a, koji je jo{ od ranije bio komandant Crne Gore). Pri tome je, sasvim verovatno, verovatno, razgovarao s wima o „selektivnoj i takti~koj saradwi” s Italijanima, kako je naziva M. Milaco, koja ne bi bila obavezna ni za wega, niti za vladu. Tu su se kona~no dogovorili za ofanzivu u centralnu i zapadnu Bosnu, koju }e o~istiti od partizana (tzv. operacija Dinara). Mihailovi} je, s jedne strane, hteo da stekne premo} u zapadnim delovima dràve, s druge, pla{io se da partizani u kriti~nom trenutku ne dobiju pomo} od demoralisanih zavojeva~kih snaga.694 Kad su Italijani od svojih {pijuna naknadno saznali za prisutnost Mihailovi}a, uhapsili su Trifunovi}a i Jev|evi}a. Neko vreme im je ~ak pretila internacija u Italiju.695

Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 136. ARHIV VII, VII, reg. broj 22/1, k. 16. 694 M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 94-95. 695 Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 645. 692 693

550

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Ne{to kasnije, prvih dana avgusta, Ba}ovi} je pisao generalu da je odbacio razgovore s italijanskim generalom, koje je on zahtevao preko Jev|evi}a. Zapravo, hteo je da do detaqa upozna ~etni~ku organizaciju i wene ciqeve. @eleo je i da stupi u kontakte s Mihailovi}em, ali ga je Ba}ovi} odvratio od toga. Tako|e izve{tava Mihailovi}a da je upozorio Jev|evi}a, a preko wega i Trifunovi}a, da niko nema pravo da stupa u kontakt s Italijanima u wegovo (Mihailovi}evo) ime. Za ure|ivawe takvih stvari zaduèn je Jev|evi}. Jo{ pre toga, 16. jula, Trifunovi} je saop{tio Mihailovi}u da je „wegov prijateq Pera Ba}ovi} povereni zadatak izvr{io spretno, ozbiqno i sa svom odgovorno{}u”. Istog dana, Ba}ovi} je izvestio generala da su u Hercegovini svi ~etnici – oko 6.000 – legalizovani. Trifunovi} je narednog septembra, za svoju ideju borbe protiv partizana u zapadnoj Bosni, poku{ao da pridobije komandanta Druge armije, generala Roatu. U tu svrhu, tada ve} jako bolestan, posetio je wegovog podre|enog komandanta Osamnaestog armijskog zbora u Rijeci, a 21. septembra, zajedno s Jev|evi}em, i Roatu, ali on je odbacio wihove poku{aje, jer bi ga na taj na~in upleli u srpske posleratne planove. Trifunovi} je molio Mihailovi Mihailovi}a da mu omogu}i da „sa~uva na{u nacionalnu ~ast i dostojanstvo”, time da mu dozvoli da delegira kolaboraciju i odgovornost za wu na svoje niè komandante.696 Posetu, dakle, nije smatrao kolaboracijom. Po wegovom mi{qe qewu, wu, verovatno ga je opravdavao wegov visoki poloàj. Me|utim, kolaboracijom je smatrao izvo|ewe dogovorenog. Uprkos tome, na~elniku {taba Ivani{evi}u naredio je da, zajedno s izve{tajem o razgovorima u Rijeci, pita Mihailovi}a „da li da prekine ili nastavi s kolaboracijom”. Ocena Mihailovi}eve saradwe sa zavojeva~ima komplikovana je i zbog zamr{enosti wegovih odnosa sa ~etnicima. Natovarili su mu saradwu ~etnika koji nisu bili pod wegovom komandom, wemu neprijateqskih, ne samo Pe}an~evih, nego i mnogih drugih. Kao {to vidimo, ocenu oteàva jo{ zamr{enija struktura odnosa me|u ~etnicima koji su priznavali wegovu „vrhovnu vlast”. Na primer, pre Druge nema~ke ofanzive 11. januara 1942. godine, komandant Vi{egradskog ~etni~kog odreda, poru~nik Kamenko Jevti}, poslao je majoru Bo{ku Todorovi}u obave{tewe da }e Nemci svakog momenta zapo~eti ~i{}ewe komunista u isto~noj Bosni. Pozvao ga je da Nemce obave{tava o komunistima i da ih i sam „~isti”. Pri tome je upozoravao: upozoravao: „Nema~ke ~ete progone ~etnike Draè Mihailovi}a isto tako kao kao komuniste, i to imajte u vidu ako se pojavi neki ~etnik koji beì pred Nemci-

696

Zbornik... XIV XIV/1 /1 str. 118-119.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

551

ma.” On sam se ubrajao u legalizovane „srpske nacionalne ~etnike”.697 Po nalogu Mihailovi}evog opunomo}enika, majora Dangi}a, „srpski nacionalni ~etnici” su se 15. januara u Vi{egradu sporazumeli, kako s Italijanima, tako i s Nemcima, o me|usobnom nenapadawu. Sporazum se, o~igledno, nije odnosio na usta{e. Radilo se, zna~i, o neutralizaciji maweg, na {tetu goreg goreg neprijateqa. Pod zajedni~ku komandu bosanskih vojnih i partizanskih odreda spadale su, kao {to znamo, veoma razli~ite vrste ~etnika, od kojih su neke bile formalno van Mihailovi}eve kontrole. Kao {to govori ranije navedeno Jevti}evo uputstvo, neke grupe ~etnika postale su „druga~ije” upravo zato da ih Nemci tokom ofanzive ne bi likvidirali. Iz nema~ nema~kih izvora moè se zakqu~iti da su ti dogovori i s wihove strane zakqu~eni ispod ìta ili su bili neuskla|eni s drugim uputstvima. Komandant nema~ke Tristo ~etrdeset druge pe{adijske divizije, tokom priprema za ofanzivu, izdao je nalog da treba uni{titi sve mihailovi}evce, sve dangi}ev gi}evce ce i sve komuniste, naoruàne ili nenaoruàne, kao i sve wihove pomaga~e.698 Ve}i deo ~etni~ke saradwe sa zavojeva~em bio je privremene prirode. Saradwa bi naj~e{}e bila iznu|ena bezizglednom situacijom, u kojoj bi se na{li Mihailovi}evi komandanti pred partizanskim napadom. Odvijala bi se mimo wega i ~ak uprkos wegovoj zabrani. âk se i Jev|evi}, takore}i profesionalni pregovara~ s Italijanima, àlio Mihailovi}u u aprilu 1942. godine: „Zbog nemilosrdnog partizanskog terora, bili smo prisiqeni da sse e dogovaramo i sara|ujemo s italijanskim snagama koje su to èqno do~ekale, kako bi izbegle izlagawe svojih vojnika borbi i u nadi da }emo sami likvidirati komuniste.”699 Titova pre|a{wa uputstva partizanima, koja su ga dovela do toga, ve} poznajemo. Do saradwe mimo generala do{lo je i posle kapitulacije Italije, zbog prekinutih veza s wegovim komandantima.700 êsto im je izdavao blanko potpisane obrasce Gorskog {taba, koje su pojedinci iskori{}avali u kontaktima s Nemcima. Kad je u o~ekivawu savezni~kog iskrcavawa Gorski {tab 5. juna 1943. i ponovno, krajem istog leta, zabranio svojim komandantima svaku saradwu, pa i takti~ku, na~elnik {taba bosanskih odreda, kapetan Borivoje Mitranovi}, smatrao je da bi mogao da se drì zabrane, ako bi dobio oru`ja i municije bar za 20.000 boraca.701 Zato je ipak bilo mnogo saradwe, uprkos generalovim

Zbornik... XIII XIII/2, /2, str. 26. Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 226. 699 M. MIlazzo, MIlazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 165. 700 Arhiv VII k. 276, fasc. 8/1, broj 12154. 701 A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str. 42. 697 698

552

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

izri~itim zabranama. Komandant zapadne Bosne, major Slavoqub Vrawe{evi}, 12. juna 1944, saop{tio je Mihailovi}u da, zbog kriti~nih prilika, wegovu zabranu kontakata s Nemcima nije mogao da ispuni.702 Mihailovi}eva uputstva za organizaciju ~etnika u Lici, u kojima je upozoravao Jev|evi}a: „...budite uvek svesni toga da qudi ne podnose nikakav ’legalni’ ’legalni’ rad. Takav rad je unapred osu|en na neuspeh”, u takvim okolnostima bila su vi{e podsticaj, nego zabrana. Pre su zna~ila: „Na{a borba mora biti nekompromitovana. U~inite sve {ta moète da je ne kompromitujete. Ako taktizirate, taktizirajte, ali tajno. Ta~na uputstva ne mogu da vam dam, jer ne poznajem prilike. Ponavqam, taktizirajte tajno, bez kompromitovakompromitovawa”, kako je to dopustio istom Mitranovi}u jo{ 13. decembra 1943. godine. Bez obzira na spoqnu formu i izgled, nijedna od ~etni~kih saradwi sa zavojeva~ima nije bila povezivawe s prijateqima, ve} samo iskori{}avawe protivnika za pridobijawe pomo}i u formi u kojoj je to bilo uspe{uspe{no. Sve vreme saradwa je bila optere}ena me|usobnim nepoverewem i sumwi~ewem, veoma ~esto prekidana krvavim i podmuklim napadima. âk i M. Mini} kaè da niti su Nemci imali poverewa u Mihailovi}a, niti Mihailovi} u Nemce. Radilo se o saradwi „iz ra~una, svako od wih je imao svoju ra~unicu”.703 Bila je to, kako je naziva M. Milaco, takti~ka saradwa. êtnici nikada nisu smetnuli s uma da sara|uju s neprijateqima, tako|e, nikada nisu zaboravqali ko su wihovi pravi saveznici, pa ni tada, kad su iz kratkoro~nih koristi ve} prestali da budu wihovi prijateqi. Italijani su dobro bili svesni ~iwenice da ~etnici jedva ~ekaju kapitulaciju Italije, pa da udare po wima. Hitler se tako|e nije obmawivao. I bio je u pravu. „Nemci su postali jako qubazni, nude nam nekakvu sigurnost, ali su nam za petama. Obe}avaju nam blagonaklone odnose, ali ih odavno poznajemo. Ne dozvolite da im neki od na{ih komandanata nasedne... Zbog napada komunista iz Sanxaka... moramo posvetiti svu pa`wu uni{tewu komunista. Sve povoqnosti koje nam nude ostali neprijateqi, treba spretno i tajno iskoristiti i pri tome ostati svestan toga da imamo mnogo neprijateqa i da se ne moèmo boriti protiv svih odjednom”, saop{tio je Mihailovi} Voji Luka~evi}u prvih dana novembra 1943. godine.704 Takav Mihailovi}ev odnos prema zavojeva~u dobro je pogodio Hadson u izve{taju od 15. novembra 1942. godine, gde kaè: „Kad se general bude uverio da mu pobeda ne}e izma}i, ne}e àliti krv. Do tada je, mislim,

M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 139. Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 146-47. 704 J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 311. 702 703

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

553

spreman, kako s Italijanima, tako i s Nemcima, na svako tajno sporazumevawe, za koje misli da bi moglo pomo}i wegovim ciqevima, a da ga ne kompromituje. Pretpostavka svakog takvog sporazumevawa bila bi savezni~ka pobeda i imala bi za ciq potpuno otklawawe uticaja komunista na qude.” qude.”705 Sve je bilo podre|eno tom kona~nom ciqu. Ako se u sluèwu kona~nom ciqu Hadson i sam izdavao nedi}evcem i u wihovoj uniformi vozio italijanskim kamionima, i kao prijateq vojvode Javorskog rukovao s nema~kim oficirima, morao je i da se pomiri s tim nu`nostima gerilskog rata. Bejli je sa ~etnicima u maju 1943. godine, u uniformi britanskog pukovnika, pre{ao preko mosta na desnu obalu Lima, u prisutnosti i uz dozvolu italijanskog komandanta. Mihailovi}, u ~ijoj je bio pratwi, bar se krio.706 Uverio se, tako|e, da Mihailovi}evi agenti kod nedi}evaca omogu}avaju {pijunaù i ne zna~e kolaboraciju, ~ak ni kad saznaju za planirane operacije protiv partizana, pa ih zato sami napadnu. Ina~e bi i britanske agente u Nema~koj trebalo smatrati kolaborantima.707 Zato ne iznena|uje {to je na prijemu koji je za vo|e Komonvelta priredio êr~il u aprilu 1944. godine u Londonu, na pitawe predsednika vlade Ju`ne Afrike, feldmar{ala Jana Smatsa, uprkos svoj zloj krvi me|u wima, odlu~no negirao da je Mihailovi} izdajnik: „Ne, general Mihailovi} nije izdajnik!”708 Hadson je trebalo da shvati da kolaboracija nije ni jednosmislen, niti jednoslojan pojam i da optu`be zbog we, bez odgovaraju}e diferencijacije, mogu biti obi~na politi~ka obra~unavawa. Negodovawe majora Vladimira Komar~evi}a Mihailovi}u od 27. februara 1944. godine: „Qoti} nam po jednom ~oveku poru~uje da s nama ne èli primirje, ve} stalan mir. To zna~i da mu rad s okupatorom priznamo kao pravilan. Wihova uloga u vezi s Nemcima jednaka je na{oj sa saveznicima. Tako bismo bili ravnopravni”, ukazuje vi{e na vlastito nijansirawe pojma kolaboracije, kao na dokaz da je po prvi put ~uo za ~etni~ku saradwu sa zavojeva~ima.709 Ne{to sli~no vaì i za Hadsona, kad je u jednom izve{taju u prole}e 1944. tvrdio da za sve vreme koje je proveo kod Mihailovi}a nije opazio ni{ta {to bi mogao nazvati kolaboracijom. I brigadir Armstrong je, posle povratka iz Jugoslavije, u razgovoru s britanskim ministrom – rezidentom (konzulom) kod A.F.H.Q., Haroldom Makmilanom, 31. maja u Bariju, rekao da tokom

PRO HS 5/931, izve{taj od 9. maja 1943. PRO WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 12. 707 D. Martin, Martin, The Web..., Web..., str. 112. 708 Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 431, posebno u vezi sa str. 417. 709 PRO WO 202/160. 705 706

554

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

svog boravka kod Mihailovi}a nije ~uo za saradwu s Nemcima, niti je takvu saradwu video, a da li mo`da lokalni komandati stupaju u kontakte, general bi morao da zna za wih.710 Potpukovnik Xasper Rutam, oficir za vezu u severozapadnoj Srbiji, koji je 26. oktobra u~estvovao u ~etni~kom napadu na dunavske brodove, u kojem je ubijen jedan Nemac, dok su za osvetu Nemci ubili 50 Srba, „nikada nije ni pomislio da bi Mihailovi} sarasara|ivao sa Osovinom”.711 Bejli je i posle rata potvrdio da u vreme svog delovawa kod Mihailovi}a nije ni video ni ~uo ni{ta {to bi moglo da se smatra saradwom s Nemcima. Moèmo navesti i dvojicu britanskih oficira. Kapetan Moris Vitou; wega su Nemci zarobili na Kritu. Tokom transporta u nema~ki logor kroz Srbiju, pobegao im je iz voza i prikqu~io se ~etnicima. U oktobru 1941. godine bio je u â~ku koji su zauzeli partizani, kasnije se ponovo borio kod ~etnika. Posle rata je izjavio: „Ja, britanski oficir, koji sam ì ì-veo i borio se pod komandom generala Mihailovi}a... tvrdim, da Mihailovi} nije izdajnik... Ako je Mihailovi} zaista izdajnik, izdajnik je i ceo srpski narod... Ako je srpski narod izdajnik, izdajnik sam i ja i potpuno sam spreman da, kao takav, iza|em pred svaki britanski sud.” Major Fred H. Grej, koji je sa srpskom vojskom sara|ivao jo{ u Prvom svetskom ratu, u Drugom ratu je neko vreme bio u kraqevskim ~etama na Bliskom istoku, na kraju, kod partizana, u istom ~asopisu, povodom te izjave, tri meseca kasnije zapisao je da najiskrenije èli da podrì izjavu kapetana Vitoua. „Ako su Mihailovi} i wegovi ~etnici izdajnici, bi}u ponosan i sre}an da i sebe uvrstim me|u izdajnike. Smatrao bih velikom ~a{}u da mogu biti zajedno s tako hrabrim vojnicima,” zapisao je.712 Sve ovo ne navodim iz razloga da bih negirao svaku saradwu ~etnika sa zavojeva~ima, ve} da bih pokazao da je kolaboracija izuzetno strukturisan, i u svakom slu~aju jako relativan pojam. Zato se izvestan ~in ne moè ozna~iti kao kolaboracija bez obzira na to kakve su pobude iz kojih je do{lo do wega i bez obzira na to kakve su prilike, politi~ke i vojne, u kojima je izvr{en. S obzirom na prvo, stoji ~iwenica da je Jugoslavija bila suverena suverena dràva koja je samostalno odlu~ivala s kim i u kakve kontakte kontakte }e stupati weni delegati. S obzirom na drugo, izgleda da posle jasnog uvida u to da }e Italija pre ili kasnije kapitulirati, kontakte s Italijani-

710 711

J. Rootham, Rootham Miss Fire Fire,, str. 171, 134 i d. M. Vitou, Vitou, „The truth... truth...,, str. 31-37. Za izjavu Harolda Greya, Greya, World Review, Review, novembar

1945. 712

A.F.H.Q., The êtniks, etniks, str. 53.

Drugi deo – BRITANCI RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE

555

ma, i uz najstroù definiciju tog pojma, ne moèmo smatrati kolaboracijom.713 Zbog pridobijawa potrebnog oru`ja, dopu{tao ih je i Mihailovi}, iako je preporu~ivao nasilno oduzimawe oru`ja. Ni{ta druga~iju politiku nisu imali ni partizani. Kardeq je 12. avgusta 1943. godine obavestio CK KPS da napi{u Kvintu (Umberto Masola, ~lan KPI) pismo da „oni u Italiji” zahtevaju da Italijani razoruàju belu gardu, a oru`je i vlast predaju OF.714 Kao {to je 1976. godine rekao rukovodilac jugoslovenskog odeqewa D SOE, Piter Bougi, tada je povezivawe s Italijanima, s istim ciqem, preporu~ivala i londonska SOE SOE,, a sli~nog mi{qewa je bio i pukovnik Bejli, s obzirom na \uri{i}evu saradwu s Italijanima.715 I vi{e od toga. Po{to Englezi, zbog svoje krize u Africi, nisu mogli da {aqu oru`je, Mihailovi}u su slali novac. Bilo je o~igledno da ga mogu nabaviti samo kod Italijana.716 Potrebni kontakti za to morali su biti uspostavqeni pre nego {to je Italija po~ela da se ru{i. Ni ameri~ki oficiri za vezu, posebno Mensfild i Sajc, o ~etni~koj saradwi s okupatorom uop{te nisu imali {ta da kaù. O kolaboraciji mora da su imali druga~ije pojmove od Britanaca. Tako Sajc jo{ 1953. godine kaè da se „bajke o kolaboraciji nisu mogle uzeti ozbiqno”.717 S druge strane, kao {to je Rutam u li~nom razgovoru, u novembru 1976. godine, rekao D. Martinu, britanske vlasti u Bariju su i ameri~ke oficire kod Mihailovi}a lo vi}a tretirale „skoro kao da su kolaboranti”.718 Za period posle jeseni 1943. godine, Nojbaher, koji je po svojoj visokoj funkciji imao uvid u nema~ke odnose s Mihailovi}em, kaè da se general general li~no uzdràvao od neposrednih kontakata, ostao je neprijateq okupatora i ~vrsto na strani saveznika, da je u radio-izve{taju, koji je presrela wegova slu`ba, komandante, koji su imali kontakte, osu|ivao kao izdajnike, ni ke, iako ne sumwa da se nadao da }e mu takvi izdajnici pribaviti vi{e oru`ja.719 Ova ocena je jako sli~na Hadsonovoj oceni. [to se ti~e gestapoa,

Zbornik... II II/10, /10, str. 192. N. Beloff, Beloff, Tito Tito´´s... ...,, str. 78; W. Bailey, Bailey, „British Policy... Policy...””, str. 74. 715 R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 805-06. 716 A. Seitz, Seitz, Mihailovi}, str. 128. 717 D. Martin, Martin, Patriot Patriot..., ..., str. 85. 718 H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 166-69. 719 Dok su, zbog opasnog nema~kog pribliàvawa Moskvi sredinom oktobra 1941. godine, vladine ustanove morale da se presele u Kujbi{ev na Volgi, koji je tako postao privremeprivremena sovjetska prestonica, Kominterna je, sa svim nacionalnim sekretarijatima i pomo}nim slu`bama, morala da se preseli jo{ pet stotina kilometara isto~nije, u podno`je ju`nog Urala. Jedino je generalni sekretar, Georgi Dimitrov, imao sedi{te u Kujbi{evu. 713 714

556

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

koji je, s obzirom na Mihailovi}a, uvek zastupao ekstremne Hitlerove stavove, wegov na~elnik za Jugoslaviju, {tandartenfirer (pukovnik) Fuks, na saslu{awu 13. decembra 1946. godine u Beogradu, na wegovo pitawe, odgovorio je tuìocu u brk: „Ne samo da gestapo nije imao nikakve veze s generalom Mihailovi}em, nego ga je uvek smatrao neprijateqem nema~kog naroda broj 1. Qude iz Mihailovi}evog pokreta je uvek progonio i brutalno ka`wavao. Nemci su uvek bili ube|eni da je wegov nacionalni pokret u Srbiji bio najve}a opasnost za bezbednost nema~kih snaga na Balkanu.”

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

557

MIHAILOVI] OSTAJE SAM

Vesti o partizanskim borbama s okupatorom i Mihailovi}evoj pasivnosti, pa ~ak i saradwi s okupatorom, po~ele su postepeno da stiù u svetsku javnost. Bilten sovjetske ambasade u Londonu, Soviet War News, News hvalio je partizane jo{ krajem maja 1942. godine, dok ~etnike nije ni pomiwao. Kao bomba delovala je emisija Radija Slobodna Jugoslavija od 6. jula 1942. godine. To je bio jedan od programa koje je obezbe|ivala Kominterna za glavne kompartije u celom svetu; emisije je odobravao – cenzurisao Palmiro Toqati – Erkole. Jugoslovenski program ure|ivali su Titovi qudi (Veqko Vlahovi} i \uro Salaj – on je bio i spiker). Stanica je emitovala program jo{ od oktobra 1941. godine. Javnost je dugo bila uverena da taj zadatak vr{i Radio Tiflis (Tbilisi) u Gruziji. Tek kasnije se ustanovilo da talasi stiù od jakog predajnika iz grada Ufa u Ba{kiriji.720 Kad su Nemce oterali daleko na zapad, stanicu su preselili u Moskvu, gde je po~ela da radi pre evakuacije. Na osnovu rezolucije koju su sastavili I. Milutinovi} i M. \ilas, u kojoj su Mihailovi}a optuìli za saradwu s okupatorima, kao i za druge grehove – potpisalo je 74 poznatih crnogorskih li~nosti na savetovawu u Tjenti{tu na Sutjesci 16. juna721 – a Tito je dostavio Kominterni, Slobodna Jugoslavija je poslala u svet saop{tewe „rodoquba Crne Gore, Sanxaka i Bosne” da se ~etnici i Mihailovi} ne bore protiv okupatora, optuìv{i kako wih, tako i londonsku vladu, za izdaju zbog saradwe s okupatorom. U SAD, Sovjeti su napali Mihailovi}a prvi put u glasilu svog biroa za informacije u Wujorku, Inter Continent News, News, 722 3. avgusta. Krajem jula, wujor{ki komunisti~ki The Daily Worker objavio je vest da je Radio Slobodna Jugoslavija Mihailovi}a nazvao fa{istom i izdajnikom. U vezi sa wim, Luj Adami~ je svojim ~lankom „Mikhailovitch:

Zbornik... III III/4, /4, str. 370-73. F. Snoj, „Spomini...”, 27. nastavak 22. maja. 722 V. \ureti}, Saveznici Saveznici... ... I,, str. 276. 720 721

558

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Balkan Mystery Man” u The Saturday Evening Post od 19. decembra 1942. gogodine pomogao da anti~etni~ku hajku prenese i u nekomunisti~ka glasila. Da kampawa ne bi ostala jednostrana, ameri~ka novinarka Rut Mi~el, koja je neko vreme provela me|u ~etnicima i ina~e dobro poznavala Jugosla Jugoslaviviju, napadom na ameri~ki Vojni informativni biro zbog wegove pro prohrvat hrvatske politike, optuìla je Adami~a za antisrpstvo, zameraju}i mu da „nesumwivo èli da na Balkanu vlada kao hrvatsko-komunisti~ki komesar”.723

Sovjeti deluju iza kulisa Po{to nema sumwe da je Radio Slobodna Jugoslavija bio jedno od oru|a politi~ke manipulacije Moskve, da je za svako svoje objavqivawe morao da dobije wen imprimatur, a osim toga, 19. jula isto saop{tewe je prenela i agencija Tass, istog dana i Radio Moskva, sredinom 1942. godine moralo je do}i do prvih izmena u wenim ocenama me|usavezni~kih odnosa. Jo{ u oktobru 1941. godine, sovjetski ambasador kod kraqa Xorxa VI VI,, Ivan Majski, predloìo je Britancima da koordiniraju britansku i sovjetsku politiku u Jugoslaviji.724 Po{to ga je Idn jako hvalio, mo`da u to vreme nije izvodio strogo kremaqsku politiku, nego joj je dodao ne{to od li~nih za~ina. Kad je Tito, 25. novembra 1941, zahtevao od Kominterne da spre~i moskovski radio da i daqe {aqe u svet „strahovite gluposti”725 o Mihailovi}u, kao vo|i antiokupatorskog otpora, koje je preuzeo od londonskog radija, veli~awe generala se nastavilo. Na zahteve jugoslovenske vlade (predate 13. novembra 1941. pomo}niku ministra za spoqne poslove, Andreju Vi{inskom, u Kujbi{evu), kao i britanske (predate 15. novembra preko Aleksandra Kedogana, stalnog podsekretara u Forin ofisu, Majskom, 18. novembra po ambasadoru Stafordu Kripsu direktno Vi{inskom i 24. novembra 1941. preko britanske vojne misije sovjetskom ministarstvu odbrane) da Moskva spre~i napade partizana na ~etnike i postara se za pot~iwavawe partizana Mihailovi}u, nije bilo odgovora. Isto tako, ni Jovanovi} nije mogao da pridobije sovjetskog konzula Aleksandra Bogomolova (bio je u isto vreme konzul kod svih izbegli~kih vlada) za zajedni~ko jugoslovensko-sovjetsko

E. L. Woodward, E. Woodward, British British..., ..., str. 334. V. Dedijer, Tito, str. 431. Tekst tog i drugih saop{tewa, izme|u Moskve, s jedne strane, i izbegli~ke vlade i Tita, s druge strane, objavquje (neka u odlomcima) S. Clissold, Clissold, Yugoslavia..., Yugoslavia ..., str. 132 i d. 725 I. Juki}, The Fall..., Fall..., str. 118. 723 724

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

559

koordinirawe ~etni~ke i partizanske delatnosti. „To je va{a unutra{wa stvar,” odgovorio je wegovom pomo}niku I. Juki}u krajem januara 1942. godine. On je stekao utisak da Moskvi nije bilo po voqi postavqawe MihaiMihai726 lovi}a za ministra vojske. Uprkos tome, Kominterna je jo{ u martu 1942. tajno kritikovala Tita kako svu svoju snagu iscrpquje na ~etnicima, umesto da tu~e po okupatorima. U vreme, dok je jo{ jugoslovenska vlada vr{ila pritisak na sovjetsku da izdejstvuje pot~iwavawe partizana MihailoMihailovi}u (npr. 29. aprila 1942. preko novog poslanika, Stanoja Simi}a, u KujbiKujbi727 {evu, 16. maja sam Jovanovi} preko Bogomolova u Londonu), Bogomolov je qubazno odvra}ao zahteve da su strane partije i Kominterna samostalne i da wegova vlada na moè da uti~e na wih. Sli~an odgovor dobio je, na svoju intervenciju, i britanski ambasador u Moskvi, Staford Krips, od pomo}nika ministra spoqnih poslova, Andreja Vi{inskog. Kad su partizani, partizani, u maju 1941. godine, poslali u Moskvu sli~no saop{tewe o saradwi nekih ~etni~kih komandanata s okupatorom, imali su nameru da Molotov, koji je 20. maja dolazio u London na zakqu~ewe anglo-sovjetskog sporazuma o savezni{tvu tokom rata i saradwi posle rata, obavesti o wemu jugoslovensku vladu. U razgovorima s Nin~i}em, Molotov o tome nije hteo da diskutuje. Takozvana antihitlerovska koalicija, koja je po sovjetskim pogledima kona~no zakqu~ena potpisom sli~nog sporazuma s SAD 11. juna 1942. godine u Va{ingtonu, za Sovjete je bila isuvi{e zna~ajna da bi mogli dozvoliti da sami sebi bacaju partizanske klipove pod noge. [estojulska emisija Radija Slobodna Jugoslavija, koja je realizovana na osnovu crvenoarmejskih vojnih uspeha i samosvesti koja im je usledila, uprkos svemu, zna~ila je po~etak otvorenije sovjetske politi~ke podr{ke partizanima. Kad je 28. juna 1942. godine ministar spoqnih poslova Nin~i}, zbog saop{tewa Tassa u formi aide mé mémoire, protestovao kod ministarstva spoqnih poslova u Kujbi{evu, gde je tada bilo sedi{te sovjetske vlade, pomo}nik ministra, Samuel Lozovski, preko poslanika S. Simi}a, 3. avgusta, ponudio mu je pro memorio, memorio, koji navodi osam slu~ajeva Mihailovi}eve i ~etni~ke saradwe s okupatorom protiv partizana. Od wega je Si Si-mi} tako|e saznao da su optuùju}i podaci stigli iz partizanskog {taba. Tako je londonska vlada dobila u ruke dokaz da su Sovjeti u neposrednim kontaktima s partizanima. Iako su ti kontakti bili skoro svakodnevni, ne samo vlada, nego i britanski konzul kod vlade Rendel, mislili su do tada da takvih kontakata uop{te nema. Novom britanskom ambasadoru, Klarku

726 727

Zapisnik razgovora vidi R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda.., .., str. 51-52. C. Fotich, Fotich, The War..., War..., str. 173.

560

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Keru, koji se jo{ ne{to ranije raspitivao ima li Tassovo saop{tewe slu`beni karakter, pomo}nik ministra za spoqne poslove, Andrej Vi{inski, odgovorio je da nema, ali mu je dao na znawe da izme|u sovjetske i jugoslovenske vlade dolazi do sve ve}ih razlika u pogledima. Sovjeti su 7. avgusta poslali kopiju svog memoranduma i Forin ofisu, koji je sovjetskom ambasadoru, Ivanu Majskom, odmah izrazio sumwu da su optu`be zasnovane na pouzdanim podacima. Bogomolov je o wemu obavestio i Stejt department. department. Uprkos tome, predsedniku Jovanovi}u je garantovao da to ne uti~e na wihove odnose na dràvnom nivou. Jugoslovenska vlada je krenula u kontra kontranapad. U aide mé mémoiru sovjetskoj vladi od 12. avgusta 1942. godine, tvrdila je da Mihailovi} nikada nije, niti }e sara|ivati sa zavojeva~ima i wihovim doma}im pomaga~ima, optuùju}i partizane za ubijawe wegovih oficira i seqaka uop{te, {to dokazuje da vode gra|anski rat protiv nekomunista. Drugog septembra Jovanovi} je Bogomolovu poslao jo{ jedan protest protiv optuìvawa Mihailovi}a. Konzul se neko vreme u}utao. U to vreme, izme|u jugoslovenske i sovjetske vlade vodili su se pregopregovori o povi{ewu nivoa diplomatskih predstavni{tava me|u wima. Posle Staqinovog jednostranog prekida odnosa s Jugoslavijom 8. maja 1941. godine, vlada u Londonu je neprekidno bila u strahu da }e Sovjeti na svojoj teritoriji osnovati nekakav jugoslovenski nacionalni komitet i „priznati” ga kao legalnog predstavnika Jugoslavije, a odnose s wom potpuno prekinuti. Zato je uporno vr{ila pritisak za obnovu diplomatskih odnosa. Ve} 18. juna 1941. godine, ambasador Majski je saop{tio da je wegova vlada spremna da obnovi diplomatske kontakte s Jugoslavijom. Na neke jugoslovenske ideje pristao je izjavom da }e Sovjetski savez pomo}i u uspostavqawu predratnih jugoslovenskih granica i da se ne}e me{ati u weno unutra{we ure|ewe. Jugoslovenska vlada je poslala u Moskvu svog vanrednog konzula Milana Gavrilovi}a 19. jula 1941. godine (po drugi put), a sovjetska Aleksandra Bogomolova u London tek 3. septembra, nakon {to je 28. avgusta potpisan formalni dogovor o obnovi diplomatskih kontakata. Tako je izbegli~ka vlada stekla {ansu da neposredno vr{i pritisak na sovjetsku da se Tito pot~ini Mihailovi}u, kao i sovjetska da joj se neposredno suprotstavqa. Novi predsednik vlade Jovanovi} i wegov ministar spoqnih poslova Nin~i} odnose su dodatno zao{trili. Predsednik je, u martu 1942, predloìo Sovjetima obnovu Pakta prijateqstva i nenapadawa, sklopqenog godinu dana ranije, koji nije obavezivao nijednu stranu, dok su Sovjeti bili za zakqu~ivawe sasvim novog ugovora o me|usobnoj pomo}i u ratu i saradwi posle wega. Po{to je britanska vlada smatrala da mawe dràve ne treba da sklapaju tako obavezuju}e sporazume, obavestila je o tome sovjetsku vladu;728 neko preveliko odu{evqewe nisu pokazali ni ~la-

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

561

novi jugoslovenske vlade, posebno hrvatski i slovena~ki, tako da je Molotov, posle svoje posete Londonu, ostao kratkih rukava. Na tome je ostalo do kraja postojawa vlade u izbegli{tvu. Povrh svega, ubrzo je do{lo do {e{estojulske objave i poz poznatih natih odziva na wu. Me|utim, i pored duboke oseke u me|usobnim odnosima, sovjetska èqa za korektnim odnosima sa saveznicima doprinela je da 12. septembra 1942. godine oba konzulata budu unapre|ena u ambasade. Razvoj formalnih i konkretnih kontakata toliko se razlikovao, da se zamenik podsekretara u Forin ofisu, ser Orme Sarxent, sa ~u|ewem obratio jugoslovenskom konzulu u Londonu Milanovi}u: „Kako to da vam tako ne{to nude upravo u vreme kad vas najja~e napadaju? S wima ni ni-kada ne zna{ na ~emu si.” Me|utim, Moskva jo{ uvek nije bila sasvim uverena da su Titove optu`be istinite. Kominterna je stoga zahtevala od Tita da joj izloì proverene dokaze o ~etni~koj saradwi s neprijateqem.729 Nekoliko dana kasnije, Sovjeti su ponudili, verovatno sa sli~nim n name amerarama, da Mihailovi}u po{aqu svoju vojnu misiju i uspostave jedinstvene radio-emisije, a ne{to kasnije, za Mihailovi}eve potrebe, osnovali bi na sovjetskoj teritoriji vazduhoplovnu jedinicu od zarobqenih vojnika hrvatske legije, koja se borila na strani Nemaca.730 Kraqevska vlada je odbacila oba predloga. predloga. U odgovoru je zahtevala da Sovjeti najpre zaustave hajku protiv Mihailovi}a preko radija i {tampe, da partizani tako|e prestanu da ga napadaju i da se pot~ine wegovoj komandi. O tom zahtevu obavestila je i Mihailovi}a. Posle nepunih nedequ dana, Tito je kod Kominterne protestovao protiv uspostavqawa ambasada, optu`bu je za~inio napadom na ~etnike i jugoslovensku vladu, ali ni{ta nije postigao.731 O~igledno je zaboravio da ga je Kominterna, po~etkom marta 1942. godine, opomiwala da „Sovjetski savez ima sporazumne odnose s jugoslovenskim kraqem i vladom i da bi otvoreno suprotstavqawe izazvalo nove probleme u zajedni~kim vojnim naporima i u odnosima Sovjetskog saveza s jedne strane i Velike Britanije i Amerike s druge”.732 Ipak, Kominterna je dobro znala da }e podvodni torpedo, koji }e ispaliti Radio Slobodna Jugoslavija, u pravo vreme pogoditi pravi ciq. Kad su formalni odnosi postigli svoju najvi{u ta~ku, realni su sve brè padali. Simi}u su, 5. septembra 1942, u Kujbi{evu predali aide mé mémoire, moire, u

V. Dedijer, Tito, str. 465. D. Plen~a, Me|unarodni... Me|unarodni...,, str. 207-8. 730 V. Dedijer, Tito, str. 465-67. 731 M. Pijade, About the Legend..., Legend..., str. 11. 732 E. Barker, Britanska.., str. 329. 728 729

562

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kojem je vlada o{tro napala Mihailovi}a. Majski je kopiju poslao na uvid i britanskoj vladi. Protestovali su obojica, jugoslovenski ambasador Simi} i ministar spoqnih poslova Idn. On je saop{tio Sovjetima „da je britanska vlada potpuno uverena da su optu`be protiv Mihailovi}a oru`je komunisti~ke propagande”.733 Simi} je 26. januara 1943. godine primio odgovor na jesewi protest, u kojem sovjetska vlada obave{tava jugoslovensku da se wene tvrdwe temeqe „na jednostranim podacima, koji ne odgovaraju stvarnosti”.734 Jovanovi} je jo{ u toj fazi naloìo pomo}niku ministra za spoqne poslove Juki}u da Bogomolovu predloì ure|ivawe odnosa primirjem izme|u partizana i ~etnika, zatim dogovorom o zajedni~kim akcijama, sve do jedinstvene komande na kraju. Bogomolov je, naravno, odbio. Rekao mu je d da a Mihailovi}u ne veruju. [tavi{e, da Jovanovi}ev poku{aj pokazuje potpuno nerazumevawe motiva partizanskog rata. Po~etkom februara 1943. godine, Jovanovi} je saznao da Sovjeti zahtevaju zamenu Mihailovi}a. Nije iskqu~eno da mu je to rekao wegov ministar Branko ûbrilovi}, koji je bio u stalnim kontaktima s ambasadorom Majskim. General ga je jako iritirao, kao sveè nastrugan ren. Po{to vlada nije imala ni najmawu nameru da ga izda, Simi} je 19. februara 1943. ponovo zamolio sovjetske vlasti da se zauzmu za pot~iwavawe partizana ~etnicima. Dobio je odgovor da u AVNOJ-u ima dovoqno prostora za saradwu svih.735 Na sli~an demar{ Jovanovi}a, Bogomolov je predsedniku ponudio predlog da se ~etnici pridruè partizanima, ako uistinu èle da se bore bore protiv Nemaca. Kona~no je sovjetska vlada 2. aprila poslala o{tru notu, kojom je od jugoslovenske vlade zahtevala da u~ini kraj ~etni~koj kolaboraciji i da raspusti sve jedinice koje u Crnoj Gori i Hercegovini sara|uju s okupatorom. Jugoslovenska vlada je odgovorila opozivom svog ambasadora. Odnosi su pali na najniù ta~ku, ukoliko su jo{ uop{te postojali. Uprkos tome, prema ameri~kim izvorima, prilikom preseqewa kraqa Petra i nove Puri}eve vlade iz Londona u Kairo, a to je bilo jo{ u septembru 1943. godine, na prijemu u sovjetskoj ambasadi u Londonu, ambasador Bogomolov je veli~ao juna~ki otpor snaga Draè Mihailovi}a.736 Kad je Puri} u oktobru predloìo sovjetskoj vladi sporazum o zakqu~ivawu savezni{tva, saznao je preko Tassa da su se u vladi za~udili, kako to da takav predlog stiè stiè od vlade koja u svojim redovima ima fa{istu Mihailovi}a. No-

Arhiv VII, VII, k. 20, 23/1-5; po S. Clissold, Clissold, Yugoslavia... Yugoslavia..., str. 139. D. Plen~a, Me|unarodni Me|unarodni..., ..., str. 161. 735 V. Dedijer, Novi Novi... ... II II,, str. 765; Peter II, II, A King´ King´s..., ..., str. 177-78. 736 C. Fotich, Fotich, The War..., War..., str. 275. 733 734

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

563

vi ambasador, Nikolaj Novikov, 10. decembra odbio je predsednika, smatraju}i da je situacija u Jugoslaviji nesigurna i nejasna, a na wegovo insistirawe, izjavio je da jedinu mogu}nost za sporazum vidi posle prethodnog sporazuma s Titom i posle iskqu~ewa Mihailovi}a.737 Simi} se iz Moskve nije vratio u London. U martu 1944. godine izjavio je da priznaje AVNOJ kao jedinog predstavnika naroda i ponudio mu se u slu`bu. Sli~no je postupio i vojni ata{e Miodrag Lozi}. NKOJ je obojicu zadrào na dotada{wim mestima. Do tada je Simi} ve} vi{e od godinu dana u javnosti, pa ~ak i u funkciji konzula, istupao kao komunisti~ki agent. Vlada je to, dodu{e, ubrzo uvidela, ali s obzirom na britanski otpor, nije mogla da preduzme odgo odgovavaraju}e mere. Svakako, ponudio joj je trenutak istine, u kojem je shvatila da je sovjetska politika neobave{tenosti i neme{awa u jugoslovenske unutra{we stvari i me|unarodnopravne korektnosti bila posledica tradicionalne kominternovsko-narodnofrontovske veze koja deluje u pozadini i na scenu stupa tek kad je sve izvr{eno do kraja. Bogomolov je bio samo to~ki} u toj ma{ineriji. Radio Slobodna Jugoslavija je omogu}avao da sveè manipulacije stiù u eter, iz koga su ga levi~arska glasila i naivni konzervativci infiltrirali u svest svetske javnosti. Za interkominternovske veze (KPJ je bila nesamostalna sekcija Kominterne) sluìo je radio, koji je, s kratkim prekidima, delovao besprekorno. Iza svega se skrivala sasvim odre|ena dugoro~na politika, s obe strane usagla{ena na sovjeti sovjetizazaciju, ~emu su sluìle ~ak i disonance u taktici izme|u Dede i Tita, iako ne i nu`no izme|u Dimitrova i Tita. Sve su to neki Britanci otkrili jo{ rano, svakako, samo oni koji su to i èleli. Pod uticajem Idnove doktri doktrine ne kratkoro~nih i dugoro~nih interesa, wihovi glasovi su se ~uli naj~e{}e u Forin ofisu. Po{to je zavisnost BBC BBC-ja -ja od sovjetskih izvora bila vi{e nego o~igledna, ~ak je i u Dowem domu postavqeno pitawe da li izme|u propagande BBC BBC-ja -ja i one s istoka postoji kakva veza. Elizabet Barker, na~elnica u londonskoj PWE PWE,, nimalo naklowena ~etnicima, bila je uverena o postojawu te veze. Utvrdila je ~ak, kako se vesti, lansirane iz sovjetskih sovjetskih sredi{ta, {ire u javnost preko neutralnih zapadnih glasila. Kao {to je prisutnost izbegli~ke vlade u Londonu imala jak izolacioni efekat, kasnije oslobo|eni srpsko-hrvatski antagonizmi i wu su pretvorili u nemonemo}an plen stranih interesa. êr~ila je posebno qutila wena nesposobnost da se ujedini na bilo kakvom programu posleratnog ure|ewa. Otuda ona wegova va{ingtonska napomena Nin~i}u da ga Jugosloveni jako nerviraju.

737

W. Roberts, Roberts, Tito... Tito...,, 171.

564

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Pored takve podzemnosti i dvoli~nosti, nije ~udno {to su Sovjeti odlu~ili da svoju prvu vojnu misiju po{aqu partizanima tek 13. decembra 1943. godine i {to su to inicirali Britanci. Jo{ je na zajedni~kom ru~ku 30. novembra u Teheranu (ostarelog dràvnog sekretara SAD Kordela Hala tamo je zastupao specijalni predsednikov savetnik Hari Hopkins), na Idnovu inicijativu da Sovjeti Titu po{aqu svoju misiju, Molotov je svog po{a{agosta isku{ao kontrapitawem, ne bi li bilo boqe da Sovjeti misiju po qu Mihailovi}u a ne Titu, jer bi tako mogli dobiti vi{e informacija.738 Mo`da je samo èleo da dobiju potvrdu da su britanske misije zaista ve} napustile ~etnike. Ipak, odgovorio je Idnu da sovjetski glavni {tab o tome ve} razmi{qa. Vo|a misije, general major Kornejev, koji se uz britansku logisti~ku podr{ku s „mogu}om” misijom spustio k Titu u februaru 1944. godine, nije doneo sre}u. Svojim visokim ~inom, kod êr~ila je izazvao saznawe da }e Rusi, posle rata, svim silama nastojati da uspostave „komunisti~ku Jugoslaviju, kojom }e vladati Tito”.739 Nedostajalo je samo za dlaku, pa da se prevari. Taman kad se Kornejev, posle duèg zaobilaska preko Teherana i Kaira, donekle navikao na „meku” (votka, koju je, uz kavijar, doneo sa sobom, ve} je isparila – ~ak i za ruske prilike bio je stra{an pijanac), Tito je 25. maja 1944. godine, zajedno s wim i Tigrom, jedva spasio ììvot iz Drvara. Skloni{te u Bariju i odmah potom na Visu, obezbedili su Britanci. Za Titovog kowa, a bez kowa nema ni dobrog komandanta, u dvomotornoj dakoti DC3 nije bilo mesta. A kamoli za Titovu kravu muzaru. Samo je Kornejeva ~ekalo izobiqe viskija.

êr~ilu posao ne ide od ruke Britanska vlada, ~ije se odu{evqewe Mihailovi}em, zbog vesti o neaktivnosti i saradwi s okupatorom, sve brè topilo, do prelaska iz 1942. u 1943. godinu nastavila je da, s vremena na vreme, jugoslovenskoj vladi saop{tava izraze podr{ke, kako woj, tako i wenom ministru za vojsku. U toj politici vodio je Forin ofis. Ser Staford Krips, britanski ambasador pri sovjetskoj vladi, 18. novembra 1941. godine je, na pitawe pomo}nika ministra za spoqne poslove Vi{inskog ~emu sluè me|usobni obra~uni u Jugoslaviji, opravdavao Mihailovi}a, koga je, navodno, jugoslovenska vlada u po~etku uveravala da je prerano za oruàni otpor. Ministar spoqnih spoqnih po-

738 739

W. Churchill, Churchill, The Second... Second...V,, str. 422. M. Howard, Howard, Grand Strategy IV IV,, str. 386-87.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

565

slova Idn, zajedno s izve{tajem o Mihailovi}evoj neaktivnosti i saradwi saradwi s okupatorom, jo{ je 17. decembra 1942. godine êr~ilu saop{tio mi{qewe da bi se moglo tvrditi da je „na{ kratkoro~ni interes prekid s Mihailovi}em... hai lovi}em... i preno{ewe podr{ke i pomo}i partizanima... S dugoro~nog aspekta, trebalo bi da budemo pametni i nastavimo s podràvawem MihaiMihailovi}a, k kako ako bismo spre~ili anarhiju i komunisti~ki haos posle rata”.740 Prema re~ima britanskog ambasadora Xorxa Rendela, postojala je opasnost od „lanca sovjetskih republika od Burgasa do Trsta i od Dobruxe do Crne Gore”. Ni{ta neobi~no, ako je delovao umiruju}e: 1. januara 1943. godine garantovao je predsedniku vlade Jovanovi}u da se wihova politika prema Mihailovi}u nije promenila i da su upravo zbog toga poslali k wemu pukovnika Bejlija. Pored toga, Britanci su, kao {to smo videli, pre toga odbacili sovjetske optu`be. Na~elnik SOE SOE,, ministar lord Selborn, 5. februara 1943. godine saop{tio je pomo}niku ministra za spoqne poslove, Vladimiru Milanovi}u, da je delovawe Mihailovi}a „briqantno” i da Jugosloveni Ju gosloveni mogu biti ponosni na wega.741 U junu 1943. godine, dok su jo{ kairska SOE i Odbrambeni odbor GHQ ME divqe napadali Mihailovi}a i na~elnici {tabova nagla{avali da su partizani „najja~i antiosovinski element van Srbije”, pisao je êr~ilu da „su moje simpatije odlu~no na strani Mihailovi}a, ~ija se zastava vijori sve od 1941. godine. Po mom mi{qewu, partizani su spontana narodna eksplozija protiv Osovine, a vode je komunisti... Mislim, da je jako poèqno da podràvamo Mihailovi}a, ukoliko smo sposobni za to.”742 U sa~uvanim dokumentima sve je puno wegovih napomena, rukom pisanih crvenim mastilom, kojima izraàva svoje simpatije za Mihailovi}a ili se slaè s povoqnim ocenama drugih. Londonska SOE se suprotstavqala hu{kawu kairske SOE protiv Mihailovi}a. Lord Selborn je svojim pot~iwenima saop{tio da ne uzimaju ozbiqno kairska nastojawa da se spre~i ponovno naimenovawe Mihailovi}a za ministra za vojsku, uz to je naloìo da se obavesti podsekretar za spoqne poslove, A. Kedogan, da ne namerava podràvati Kairo u wegovom angaòvawu. Suprotstavqao se kairskom mi{qewu da jugoslovenska politika nije va`na. Bio je uveren da }e Britanci imati znatan udeo u postavqawu prve jugoslovenske vlade.743 Naàlost, nije shvatao da je situacija u kairskim,

R. i @. Kneèvi}, Sloboda... Sloboda...,, str. 122. M. Howard, Howard, Grand Strategy IV IV,, str. 482. 742 PRO HS 5/931, dopis od dana 28. juna 1943. godine. 743 „Forthnightly Appreciation of Events in Yugoslavia”, Yugoslavia”, broj 18, od 9. avgusta 1943. godine, PRO HS 5/932. 740 741

566

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

a ne u wegovim rukama. Uz mi{qewe majora Roxera Inmana, na~elnika jugoslovenskog go slovenskog odeqewa SOE u Kairu tokom ve}eg dela 1943. godine, da Mihailovi} izvr{ava dugoro~ne planove, Selborn je dopisao: „Treba razmisliti, u kojoj meri su Mihailovi}eve namere u direktnoj suprotnosti s na{om dugoro~nom politikom.”744 O~igledno je mislio da nisu. Pre odlaska kraqa i vlade u Kairo, Idn ih je ute{io da je, po wegovom mi{qewu, Mihailovi} „all „all right”.745 Jo{ odlu~nija i upornija bila su upozorewa oficira za vezu. Brigadir Armstrong, koji je dobro poznavao generalovu mo} u Srbiji, upozoravao upozoravao je „da bi u svakom slu~aju bilo pogre{no odbaciti Mihailovi}a, jer se ciqevi u Srbiji mogu napadati samo uz wegovu pomo}. Iako do toga jo{ nije do{lo, moglo bi da do|e. Srpski partizani su u Srbiji bezna~ajna snaga i ako ih saveznici podrè, izgubi}e simatije srpskog naroda.”746 Jo{ krajem decembra 1943. godine, kad je ve} sve bilo kona~no odlu~eno, upozoravao je GHQ ME da u narednim mesecima treba stalno napadati veze sever-jug, prekliwu}i ga da promeni politiku: „Partizani ne}e mo}i, ponavqam, ne}e mo}i da obezbede zadovoqavaju}u podr{ku u tu svrhu. Mihailovi} je ima i ima}e je.”747 I Bejli ga je podràvao u tom uverewu. Jo{ sredinom 1943. upozoravao je da bi diskreditovawe Mihailovi}a moglo oterati srpski narod u Nedi}evo naru~je. BLO BLO´´s su upozoravali da i BBC falsifikuje istinu; ne samo Bejli i Armstrong. Kao {to je pukovnik D. Hadson u novembru 1977. godine rekao D. Martinu, posle povratka u Kairo, zbog pristrasnog ispisivawa i saìmawa wegovih izve{taja bio je tako besan da je sveàw rezimea, koje su mu ponudili na ~itawe, u nastupu srxbe, jednostavno pocepao. U stvari, upravo je Hadson bio jedan od onih koji su se posle povratka u Kairo najvi{e àlili na prekrajawe svojih izve{taja u SOE SOE.748 îtalac }e se upitati, kako to da su se isti oficiri za vezu, koji su prvi slali u Kairo nepovoqne vesti o Mihailovi}u, odjednom „zauzeli” za generala. Odgovor, koji bi bio isti i za svakog drugog posmatra~a jeste da su po~eli uvi|ati kako wegove lo{e, tako i dobre strane. îtalac se time sigurno ne}e zadovoqiti. Traì}e da zna kako to da su s terena u Kairo slali najpre nepovoqne izve{taje, da su, po pravilu, bili u lo{im odnosima s Mihailovi}em, i da su tek kasnije upozoravali i na povoqne ele-

Peter II, II, A King´ King´s... ... str. 184. „Note on Evacuation of British Missions” (From Captain Klugman to Lt. Col. Deakin), od 21. decembra, PRO HS 5/901. 746 PRO WO 202/143, sheet 61. 747 D. Martin, Martin, The Web... Web... str. 113. 748 U nastavku, u su{tini sasvim opravdava generalov februarski ispad u Lipovom. 744 745

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

567

mente wegovog delovawa. Odgovor nudi Bejli. Svom nasledniku Armstrongu je 4. septembra 1943. saop{tio: „êsto su od mene zahtevali da kritikujem Mihailovi}evo pona{awe, organizaciju i postupke i da zahtevam korenita poboq{awa, ne obave{tavaju}i me o ~iwenicama koje opravdavaju takve takve verooptu`be.”749 To pokazuje da su britanski oficiri za vezu kod ~etnika verovatno bili pod jakim pritiskom svojih pretpostavqenih. Suprotno od oficira za vezu kod Tita, koji su bili odu{evqeni wegovom borbeno{}u i strahovitim `rtvama stanovni{tva koje je izazivala, oficiri za vezu kod Mihailovi}a morali su terati generala u borbe, po pravilu, neuspe{no. To je neizbe`no pokretalo me|usobne sukobe, koje su kasnije, kad su se upoznali s generalovim stavovima, lako zaboravili. Navedena mi{qewa su bila ili ekstremna (lord Selborn je do kraja navijao za Mihailovi}a) i mawinska (Idn i jo{ vi{e, najvi{i slu`benici u Forin ofisu, kao Aleksander Kedogan i Orme Sarxent), izvla~ewe u neprilici (Rendel je sasvim dobro znao za crne oblake na generalovom nebu) ili upozorewa poznavalaca prilika sa terena, na koja se vi{e niko nije obazirao. Nisu krila po~etak kraja koji se, mo`da i zbog wih, oduìo za nekoliko meseci. Najpre se okrenuo Forin ofis, za wim londonska SOE SOE,, oboje dosta nesigurno; kairsku SOE su ranije pukotine pretvorile u wenu vlastitu suprotnost. Imala je i podr{ku vojnih komandanata, kako na~elnika {tabova, tako i komandi za Sredwi istok. U okviru toga, u julu 1943. godine poslala je oru`je slovena~kim partizanima, ne zahtevaju}i prethodno obe}awe da ne}e biti upotrebqeno za unutra{we obra~une.750 Pored toga, tamo{wa prosovjetska ma{inerija imala je prejaku pozadinu da bi je i{ta moglo zaustaviti. Ve} citirano Armstrongovo upozorewe odbacio je, po ~inu mnogo niì, X. Klagmen, smatraju}i da su Mihailovi}eve diverzije neznatne, toliko, navodno, partizani izvedu za jedan dan, kao i da vi{e nema vlasti nad svojim komandantima (za primer navodi \uri}a i Markovi}a).751 [to se ti~e Rendela, on se iz sve ve}ih muka koje mu je zadavalo izvo|ewe slu`bene politike, po vlastitim re~ima, izvukao tako {to je po~etkom avgusta 1943. godine zamolio Forin ofis da ga razre{i konzulskog poloàja. Nije mogao da se pomiri s nekim êr~ilovim i Idnovim jednostranim odlukama u vezi s Petrom II II,, o kojima ga uop{te nisu obavestili.752

E. Barker, Barker, „Some factors...”, factors...”, str. 37 i d. PRO HS 5/901. 751 R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 176-77; I. Juki}, The Fall..., Fall..., str. 194. 752 PRO WO 202/160, 13. avgusta 1943. 749 750

568

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Uprava za politi~ki rat (PWE (PWE), ), kao propartizanski deo Forin ofisa (vodio ju je R. B. Lokhart), svoju politiku je promenila jo{ u jesen 1942. godine. Na~elniku jugoslovenskog dela BBC-ja BBC-ja,, Hjubertu Herisonu, upalila je zeleno svetlo za izve{taje o partizanskim uspesima. U okviru nedeqnih emisija kraqevske vlade (vojnog biroa majora @ivana Kneèvi}a), do aprila 1943. godine jo{ je, ina~e, prenosila Mihailovi}eva obave{tewa, ali je cenzura sve vi{e brisala wegovo ime. Obrnuto ograni~ewe je bilo da u po~etku nije smela da koristi ime partizani, ve} su ga nadome{tali sa patrioti ili gerilci. E. Barker je zbog toga protestovala kod Daglasa Hauarda, a Arso Jovanovi} kod majora Dikina.753 Po{to je Kairo u svojim izveizve{tajima poznavao samo partizane, me|u Englezima je do{lo do sukoba me|u instancama. Na sastanku u Forin ofisu, odlu~ili su da politiku o tome vodi London i tamo{wem dràvnom ministru, koji je vodio propartizansku politiku, poslali odgovaraju}a uputstva.754 Jo{ od kraja septembra datiraju upozorewa da se svi izve{taji opet odnose samo na partizane, a da se o ~etnicima ne ~uje ni glas. Preusmerewe nije bilo te{ko, jer je BBC BBC-jev -jev {ef jugoslovenskog odeqewa bio nekada{wi Rojtersov beogradski dopisnik Hjubert Herison, poznat kao levi~ar. „Sve dok je Herison tamo, ne}e biti nikakvog poboq{awa,” komentarisali su qudi oko lorda Selborna. Po mi{qewu ambasadora Rendela, kod Herisona su bili zaposleni neki aktivni antimihailovi}evci.755 E. Barker opravdava Herisona, kaè da mu se profesionalno ni{ta nije moglo zameriti, osim toga, smatra da je bio sasvim ispravan ~ovek.756 Ukinuli su i radio-stanicu Kara|or|e u Jerusalimu, koja je sluìla Mihailovi}u za propagandu. Propaganda BBC BBC--ja pripremila je javnost na kona~an raskid s Mihailovi}em. U dokumentu od 19. novembra 1943. godine, naslovqenom „Ocena vojne situacije u Srbiji, koja }e omogu}iti definisawe na{e budu}e vojne vojne politike”, kairska SOE ((Force Force 133) slu`beno je predloìla: 1. zaustavqawe podr{ke i pomo}i Mihailovi}u, 2. evakuaciju britanskih misija kod wega uz pomo} Tita i 3. prebacivawe pomo}i partizanima i obezbe|ivawe oficira koji }e pripremiti weno preuzimawe.757 Nedequ dana kasnije,

Telegram Forin ofisa dràvnom ministru, Kairo, 31. jul, PRO HS 5/932. PRO FO 371/37589, HS 5/933. Pod „aktivnim” misli na one koji su u Londonu i drugde prire|ivali antimihailovi}evske demonstracije ili su u~estvovali na wima. Zanimqivo, partizani su Herisona smatrali Mihailovi}evim pristalicom (V. Dedijer, Dnevnik, str. 61). 755 E. Barker, „Some factors...”str. factors...”str. 29. 756 PRO FO 371/37618. 757 FRUS IV IV,, Europe Europe,, str. 1367. 753 754

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

569

sli~an zakqu~ak primila je tajna Intelligence Service. sli~an Service. Jo{ ne{to kasnije, 12. decembra, kairska SOE naredila je britanskim oficirima za vezu kod Mihailovi}a da napuste svoje poloàje i probiju se k partizanima. Preokret, s obzirom na obezbe|ivawe oru`jem, usledio je odmah. Kasnije, u junu 1944. godine, general Vilson je za pomo} i vojnu podr{ku partizanima u Dalmaciji i zale|u osnovao posebne, relativno velike snage Balkan Air Force (BAF) sa sedi{tem u Bariju, kojima je komandovao vazduhoplovni vicemar{al Vilijem Eliot. On je vodio brigu i o koordinaciji drugih kontakata s partizanima. Prema Vilsonovom dodatku uputstvima za wihovo delovawe, pomo} ~etnicima bila je izri~ito zabrawena. Uprkos svemu, ni u toj fazi raskida nije sve i{lo kao podmazano. Ni me|u Britancima. Mnogi savetnici su jo{ uvek protestovali. Kao i ranije, vodio je Forin ofis. To je pokazao Ralf Stivenson, novi ambasador kod izbegli~ke vlade, koji je 17. avgusta 1943. godine zamenio Xorxa Rendela. Na konferenciji za {tampu 22. oktobra 1943, izrazio je poverewe u Mihailovi}a, smatraju}i da on u svojim rukama drì ceo isto~ni deo dràve. Wegov {ef Idn upozoravao je na izve{taje Hadsona i Bejlija; obojica su nagla{avali antikomunisti~ko raspoloèwe srpskih seqaka. U januaru 1944. godine pisao je êr~ilu da Mihailovi}, bez obzira na sve svoje nedostatke, jo{ uvek veè uza se dve bugarske divizije i da su, generalno, vesti o wemu i Titu, protivre~ne: „Razumqivo, za Meklina je Tito potpuno beo, a Mihailovi} potpuno crn. Ja sam, pak, uveren, da je uobi~ajena balkanska boja siva.” U posleratnim uspomenama kaè da se sve vi{e opirao da savetuje kraqu Petru da se otarasi Mihailovi}a i tako izgubi svoje jedine pristalice u otaxbini. Zato je savetovao êr~ilu da Mihailovi}a mogu da otpuste samo u zamenu za Titovu spremnost da se sporazume s kraqem. Ambasadoru Stivensonu je naredio da ne preduzima nikakve korake za uklawawe Mihailovi}a. Zamenik wegovog podsekretara, Orme Sarxent, zajedno sa Stivensonom, saop{tio je svom kolegi Edvardu Stetinijusu 21. aprila u Londonu „da }e svaki poku{aj zamene Mihailovi}a, kao komandanta gerile, biti ne samo neuspe{an, nego }e i oslabiti kraqev ugled u dràvi”.758 Na sastanku 2. maja 1944. godine kod Orme Sarxenta u Forin ofisu, gde su, pored pored ambasadora Stivensona, bili prisutni i Bejli i Hadson, Meklin je zagovarao slawe vojne pomo}i partizanima u isto~ni deo dràve, kako bi se potpirivawem unutarsrpskog sukoba smawila opasnost srpsko-hrvatskog

758 V. \ureti} u vezi s tim govori o moralnopoliti~koj strani britanske podr{ke tada tada jo{ malobrojnim partizanskim snagama u Srbiji, koja je, kao {to znamo, omogu}ila partizanski prodor u Srbiju (Saveznici (Saveznici... ... II II,, str. 124).

570

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

sukoba.759 Bejli je tvrdio da je na isti na~in na koji je Mihailovi} potcewivao mo} partizana uop{te i Tito potcewivao Mihailovi}evu mo} u Srbiji, i da bi ba{ nasilni prodor partizana u Srbiju izazvao gra|anski rat. To bi se, po wemu, moglo spre~iti samo pridruìvawem ~etni~kih snaga partizanskim, {to bi mogao izvesti kraq koji bi, umesto Mihailovi}a, preuzeo komandu nad srpskim snagama. Isto je ponovio na sastanku iste grupe kod êr~ila sredinom maja 1944. godine, kad je premijer po prvi put slu{ao nekoga ko dolazi iz partizanskih {uma. U memorandumu od 23. maja, Bejli je upozoravao da „Tito nema nikakvu nameru da zauvek napusti napusti svoje pla planove nove za uspostavqawe sovjetske jugoslovenske dràve u budu}nosti”.760 U izve{taju o [uba{i}evoj poseti Visu 30. juna, Bejli je jo{ jednom naglasio da su, „{to je bilo najopasnije, snagu i ~vrstinu mihailovi}evskog rojalisti~kog pokreta u Srbiji ili jako potcewivali ili namerno ignorisali.” Bilo je o~igledno da se nije slagao s otpisivawem generala. Forin ofis je 25. jula, u napomenama na Bejlijev izve{taj, postavio pitawe da li je sada{wa kratkoro~na politika, koja se gradi na vojnim prednostima, u stawu da postigne britanske politi~ke ciqeve u posleratno vreme.761 Implicitni odgovor je glasio da nije sposobna. To {to su se stvari razvijale na Mihailovi}evu {tetu, bilo je donekle i maslo ambasadora Ralfa Stivensona, iako verovatno nije imao lo lo{e {e namere. Za uvod je 22. oktobra 1943. godine izvestio Forin ofis da Jev|eJev|evi}, \uri}, Ba}ovi}, \ukanovi} i Stani{i}, kao i Drenovi} i Novak, sarasara|uju sa zavojeva~ima, iako je napomenuo da nisu pod neposrednom kontrolom Mihailovi}a i da, dakle, on za wih ne moè odgovarati. Dvadese Dvadesetog tog novembra poslao je jo{ dva telegrama, u kojima Mihailovi}a optuùje za saradwu s Nedi}em i pita da li treba da uzme u obzir Meklinovu preporu preporuku, ku, ili da i daqe podràva Mihailovi}a. Jo{ 12. novembra, na osnovu Meklinovog izve{taja, poslao je Idnu memorandum o budu}oj politici prema Jugoslaviji, kako bi pridobio wegovu podr{ku. Po{ao je od uverewa da su partizani toliko jaki da }e u gra|anskom ratu, pre ili kasnije, uni{titi ~etnike i da bi se to moglo spre~iti samo britanskom okupacijom okupacijom dràve. Predloìo je kontakt kraqa i partizana. Ako se odlu~e za raskid s MihaMihageneral ral ministar za ilovi}em, memorandum ne bi smeo da se objavi, dok je gene vojsku.762 Kad mu je dan ranije zamenik podsekretara, Orme Sarxent, tele-

„Memorandum on policy towards Yugoslavia”, PRO HS 5/934. W. Roberts, Tito Tito... ... str. 233. 761 PRO HS 5/933. 762 PRO FO 371/37616. 759 760

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

571

grafisao u Kairo da, zbog potpunije slike, pored Meklina i partizanske delegacije, na sastanak s vrhovnim komandantima svih rodova rodova pozovu i brigadira Armstronga i pukovnika Bejlija,763 {to je 4. septembra i sam predlagao,764 to se nije dogodilo, jer se, navodno, ne bi dopalo partizanima. Me|utim, 3. decembra britanske i ameri~ke vojne li~nosti imale su u Aleksandriji razgovore s predstavnicima jugoslovenskih partizanskih partizanskih snaga;765 kao senzaciju, vest o tome objavio je News Chronicle od 21. decembra, dodaju}i da su tada „saveznici i mar{al Tito postigli sporazum”. Tokom tzv. Sekstanta (kairskog sastanka izme|u êr~ila i Ruzvelta i wihovih saradnika) krajem novembra, Stivenson nije protestovao protiv Meklinovog i Dikinovog nagovarawa êr~ila da je uklawawe Mihailovi}a uslov za bilo bilo kakvo poboq{awe prilika u Jugoslaviji. Na Boì} 1943. godine, saop{tio je Forin ofisu da treba po}i od pretpostavke da }e vlast u Jugoslaviji preuzeti partizani, da su za wih vojno toliko zna~ajni da ih treba podràti {to vi{e i pri tome politi~ke interese podrediti vojnim. Izrazio je i sumwu da li jo{ uvek ima smisla videti u monarhiji povezuju}u snagu.766

Pre}utani Mihailovi}evi istupi protiv zavojeva~a U maju 1942. godine, Mihailovi} je od britanske komande Sredweg istoka zahtevao eksploziv za ru{ewe zna~ajnijih objekata. Zbog raspu{tawa legalizovanih odreda i ~estog hap{ewa i internirawa wegovih oficira – Nemci su brzo uo~ili Mihailovi}evu taktiku skrivawa ~etnika u wima i shvatili otkud wihova neuspe{nost u pogromima na Mihailovi}a – srpski ~etnici su sve vi{e beàli u planine. Podsticao ih je i na mawe sabotaè; pored Nemaca i Bugara – potowi su sve vi{e zauzimali okupacione funkcije – napadali su i Nedi}evu Dràvnu straù i posebno qoqoti}evce, koji su, zajedno sa Pe}an~evim ~etnicima, organizovali dobrovoqce za borbu protiv wegove „gerile”.767 Kao odgovor za pojedina~ne napa-

PRO FO 371/37590. To je bila prva misija V[-a kod savezni~kih sila, ta~nije, kod GHQ ME. ME. Amerikanci su prema woj bili jako rezervisani. U woj su bili V. Velebit i V. Dedijer (Ivo Lola Ribar, koji je trebalo da je vodi, pre odlaska, pao je kao `rtva napada nema~kog aviona). U Egiptu ih je, izme|u ostalih, primio i general Vilson. 765 W. Churchill, The Second...V Second...V,, str. 414-16. 766 PRO HS 5/923. 767 Slovo Z je bila skra}enica za „zapla{iti”; svrha je bila da se upozore pojedinci na wihovo izdajni~ko pona{awe, zbog ~ega }e posle rata odgovarati pred sudom. Pod slovo 763 764

572

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

de po~eo je da upotrebqava trojke, za zna~ajnije osobe uno{ewe na spisak „Z”, o ~emu je javnost obave{tavao londonski BBC BBC.768 Prva velika ~etni~ka akcija bilo je zauzimawe Fo~e i Gora`da. Posle bekstva partizana pred Tre}om ofanzivom, okupirali su ih usta{e. Prvi napad na Fo~u, 13. juna 1942. godine, nije uspeo. Jedinicama je u odbra odbra-ni pomagalo vazduhoplovstvo. Ni u kasnijim sukobima oko Fo~e nisu imali sre}e, jer je protivnicima stiglo poja~awe. Glavni napad, uz pomo} artiqerije i minobaca~a, izvelo je 2.200 ~etnika 20. avgusta u 10 sati pre podne. Ve}ina je bila iz Kalinovika, me|u vo|ama je bio i D. Jev|evi}. Kako bi izbegli bilo kakvo iznena|ewe, prekinuli su saobra}aj na putu i èleznici iz Ustikoline u Fo~u. Posle tri sata borbi, usta{ke snage su tako masovno beàle preko Drine, da se ispod wih sru{io privremeni most i jo{ pove}ao broj `rtava. Da ne bi doìveli sli~nu sudbinu, usta{e su se sami povukli iz obli`we Ustikoline i ne{to severnijeg Gora`da. Naàlost, samo dva dana kasnije, u Gora`de su sa severa prodrli Nemci, a u Fo~u Italijani; oni su je sa ~etnicima delili do kraja aprila 1943. godine.769

Z odgovaraju}e osobe su do{le, prema zakqu~ku londonske vlade, na predlog Mihailovi}a. Me|u wima nije bilo ni jednog ~lana Titovog pokreta, ali je bio, na primer, predsednik kvislin{ke vlade, general Nedi}. To je 15. jula 1946. godine za londonski The Times rekao nekada{wi predsednik vlade S. Jovanovi}. Prema arhivama londonskog radija, prva grupa osoba pod Z objavqena je 2. juna, a posledwa 11. septembra 1942. godine. Ukupno je do{lo na spisak 75 osoba, a posledwu grupu od 25 osoba Radio London vi{e nije objavio. Trojke su, u stvarnosti, ubile samo nekoliko od tih osoba, nikoga, osim jednog, nisu zaklale, nego su ih ustrelile. Vidi R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 256 i d., gde je objavqen i spisak svih osoba stavqenih pod Z. Me|u prvima, tokom leta 1942. godine, ustrelili su qoti}evca Vojka ^vrki}a, nekada{weg ~lana parlamenta, koji je pripremao ubistvo Mihailovi}a. Me|utim, izgleda da su svoje Z spiskove imali i pojedini Mihailovi}evi komandanti. Na primer, komandant operativnih jedinica isto~ne Bosne i Hercegovine, major Petar Ba}ovi}, saop{tio je lokalnim komandantima da je kazna namewena „kompromitovanim pristalicama prethodnih reìma, odanim pristalicama okupatora, kao i bolesno ambicioz ambicioznim nim koji èle da se proslave”. Pre osude, komandanti su imali du`nost da sastave spiskove s podacima „kakve gre{ke ~ini izabrana osoba, kakav ugled uìva me|u qudima” i komandantovo „mi{qewe o odzivu qudi, ako jednog dana nestane”. O smrti je odlu~ivala komanda operativnih jedinica. Ako je odlu~ila da se izvr{i kazna, odgovaraju}u osobu obeleàvali su slovom Z, a posebna trojka trebalo je da izvr{i kaznu u roku od 24 sata. U suprotnom, wu bi zadesila ista kazna. U tim slu~ajevima, slovo Z je verovatno zna~ilo „zaklati”. Vidi Zbornik... nik ... XIV XIV/1, /1, str. 515 i 516. 768 N. Bojovi}, „Oslobo|ewe Fo~e”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 264-70; Zbornik Zbornik... ... IV IV/6, /6, str. 494-95, 500, 502. Do kraja 1944. godine Fo~a je mewala svog gospodara 27 puta. „Pre{i{ala” ju je samo Nova Varo{, koja je 36 puta mewala okupacionu vlast. 769 Zbornik... Zbornik... II II/9, /9, str. 180.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

573

Nedequ dana kasnije, ~etnici Save Derikowe napali su mesta Qubiwa i Sredwe, severozapadno od Sarajeva, i zauzeli ih. O tamo{wim borbama izve{tava ~ak i Tito u svom izve{taju Prvom bosanskom korpusu 30. aprila 1943. godine: „Za va{u informaciju, obave{tavamo vas da su ozrenski ~etnici upetqani u borbe protiv Nemaca i usta{a i da su uni{tili nema~ki voz sa vojnicima.”770 U intervenciji Nemaca, koja je usledila, pao je dvadedvadeset jedan ~etnik, a Nemci su imali trojicu palih i ~etvoricu rawenih.771 Do sukoba je do{lo jo{ kod Zvornika, kad je ve}a ~etni~ka grupa poku{ala da pre|e preko Drine u bosanske planine, {to joj nije uspelo; ve}e borbe vodile su se na planini Vu~jak, odakle je bataqon hrvatske vojske, uz podr{ku haubica i minobaca~a poku{ao da istera ~etnike. Borbe su trajale dve nedeqe, ~etnici su morali da se povuku; prema nema~kim vestima, imali su 300 mrtvih i isto toliko rawenih.772 Devetog septembra 1942. godine general je pozvao srpsko stanovni{tvo na gra|ansku neposlu{nost Nedi}evom reìmu: trebalo je da seqaci zaustave prodaju stoke i hrane, radnici da sabotiraju industrijsku i rudarsku proizvodwu, sli~no slu`benici itd. Time je izazvao kako Nedi}eve i, pre svega, qoti}evske, tako i nema~ke napade na svoje pristalice. Tokom leta 1942. godine, ~etnici su izveli veliki broj sabotaà, sa ciqem da spre~e nema~ke transporte prema Solunu i daqe, prema Africi. Pri tome su koristili tempirane bombe koje bi eksplodirale u vozovima kad vi{e nije nije bilo mogu}e da se utvrdi krivac. Po{to je na taj na~in rizik bio smawen, u sabotaàma su u~estvovali brojni, pa i nepoznati po~inioci. L. Kar~mar izve{tava da se Mihailovi} li~no pobrinuo da transporte sabotiraju u vreme kad su Britanci digli u vazduh vijadukt Gorgopotamos u Gr~koj, i kad su bili potrebni masovni transporti materijala za popravku.773 Sabotaè su tada bile preko potrebne, jer su se Britanci pripremali za odlu~uju}u bitku protiv Ervina Romela, tada jo{ feldmar{ala. Taj „~arobwak bojnog poqa”, kako ga naziva feldmar{al Aleksander,774 stigao je u februaru 1941. godine svojim tenkovima u Tripolis, u pomo} Italijanima, koji su po~etkom leta izgubili celu Kirenajku. Do aprila se probio po pored red

Zbornik... Zbornik... IV IV/6, /6, str. 494. Zbornik... Zbornik... IV IV/6, /6, str. 511-21; I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 57, nap. 772 L. Karchmar Karchmar,, Draà Draà... ... II II,, str. 567. Na stranicama pre i posle navedenog, pisac nabraja brojne druge sabotaè koje su izvr{avali, pre svega, ~etnici u civilu. 773 H. Aleksander, Aleksander, Memoari..., str. 24. 774 Tada su Englezi stigli do toga da evakui{u Kairo. SOE je u panici sasvim neselektivno spaqivala svoje dokumente. 770 771

574

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Tobruka, ne{to preko egipatske granice, a posle britanske novembarske uspe{ne kontraofanzive, koja ga je potisnula nazad, na zapad Kirenajke, 21. januara izveo je jo{ jedan napad, i do kraja juna probio se duboko u Egipat, sve do El Alameina kod Aleksandrije.775 Zaustavio ga je nedostatak goriva i oru`ja. Englezi su u isto vreme potapali italijanske tankere s naftom i konvoje s tenkovima i drugom dodatnom opremom. Ometawem transporta prema Solunu, ~etnici su udovoqili zahtevu komandanta britanske vojske na Sredwem istoku, generala Kloda O~inleka, s kraja juna 1942. godine. U znak zahvalnosti, O~inlek je, zajedno s admiralom Henrijem Harvudom i vazduhoplovnim mar{alom Arturom Tederom, komandantom mornarice, odnosno, vazduhoplovstva, 16. avgusta 1942. godine poslao Mihailovi}u veoma laskav telegram.776 âk ni Tito nije mogao sve da ospori. Dao je sebi odu{ka time {to je ~etnicima pripisao zle namere: „Nekoliko mostova, koje je digao u vazduh ’draìnovac’ major Keserovi}, samo je najobi~niji manevar i jeftino reklamerstvo. Sve je, u stvari, prora~unato na naklonost nema~kog okupatora prema wemu, koji je ovde samo zbog partizana i wihove istinske borbe protiv okupatora”, saop{tio je 16. januara 1943. godine. Verovatno se radiradilo o mostovima o kojima izve{tava Lazi}: „Dvadeset prvog novembra, ~etni~ke snage s Kopaonika uni{tile su 5 mostova na pruzi izme|u Kraqeva i Kru{evca; 23. novembra, na pruzi Kraqevo – Ra{ka sru{ile su jedan most i prekinule prugu na dva mesta; 27. novembra, pruge Kraqevo – Stala} i Kraqevo – Ra{ka ponovo su prekinute na vi{e mesta. Kod sela Mrsa~a uni{ten je voz s ratnim materijalom i municijom, kod sela Bivoqa nekoliko vagona; 30. novembra, kod sela Po~ekovina i Stopawe u trsteni~kom kraju, uni{tena su dva èlezni~ka mosta duìne 36 i 50 metara.”777 Zbog Keserovi}evih zlih namera u ru{ewu „tih nekoliko mostova”, Tito je naredio:

775

General O~inlek, kome je Romel svojim tenkovima u januaru 1942. oduzeo Bengazi, sredinom juna i Tobruk, a do kraja juna potisnuli su ga do El Alameina u Egiptu, krajem jujuna je sam preuzeo komandu Osme armije (do tada su je vodili najpre general Xon Kaningem a kasnije general Nil Ri~i). Povodom odlu~uju}e britanske kontraofanzive, zapo~ete pobedom be dom kod El Alameina, Mihailovi} je 11. novembra 1942. godine ~estitao komandantima sva tri roda oruànih snaga, admiralu Harvudu, vazduhoplovnom mar{alu Tederu i genera ral lu Aleksanderu, koji je 15. avgusta zamenio neuspe{nog O~inleka na poloàju vrhovnog komandanta Sredweg istoka (pobedu je izvojevao general Montgomeri sa Osmom armijom u jedanaestodnevnoj bici koja je zapo~ela 23. oktobra uve~e, sa pribli`no dvostrukom premo}i u svim glavnim elementima). 776 B. Lazi}, \eneral \eneral... ... str. 16. 777 Zbornik... Zbornik... II II/7, /7, str. 379.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

575

„nemilosrdno razbijati ~etni~ke bande i onemogu}iti svaki poku{aj uspostavqawa wihove civilne vlasti”.778 Nema~ka obave{tajna slu`ba je u avgustu presrela Mihailovi}evo nare|ewe za izvo|ewe sabotaà na pruzi izme|u Vrawa i Beograda, kao i uputstva za obave{tavawe o stawu na saobra}ajnicama. Okomila se na ~etni~ku mreù unutar legalnih srpskih vladinih struktura. Dok su do oktobra uhapsili oko 20 oficira, u decembru su ih toliko hapsili dnevno. Mnoge su streqali, prema izve{taju upu}enom Hitleru, zajedno sa civilima 15 do 30 dnevno;779 ve}inu su odvukli u Mauthauzen. Krajem 1942. godigodine Nemci su ubrzali raspu{tawe jedinica „legalizovanih” ~etnika. Slali su ih u internaciju. Raspustili su ~ak i Pe}an~eve ~etnike, pa su oni morali da se ukqu~e u Dràvnu straù. Uspeli su da likvidiraju skoro celu sabota`nu organizaciju u Beogradu, posebno me|u èlezni~arima. Da bi za{titio svoje pomaga~e, general Bader je pro{irio represalije na sve funkcionere Nedi}eve dràvne uprave: 10 talaca za mrtvog i 5 za rawenog funkcionera. Iz istih razloga iz kojih je general Aleksander o~ekivao sabotaè, Bader ih se bojao. Za svaku sabotaù nare|ivao je streqawe do stotinu talaca. Sredinom decembra, ~etnici su u isto~noj Srbiji ubili ~etvoricu i ranili dvojicu nema~kih slu`benika radne organizacije Todt.. Nemci su se osvetili streqawem 250 Mihailovi}evih pristalica. Todt S ovla{}ewem na~elnika glavnog stana OKW OKW,, Bader je odlu~io da uhvati Mihailovi}a. Izdao je detaqna uputstva kako treba {pijunirati me|u ~etnicima i kako ih ubijati. Surovim merama, Nemci su tako upla{ili stanovni{tvo da je po~elo da se okre}e protiv Mihailovi}a. Javno je kritikovalo wegove antinema~ke mere i sabotiralo ih. Morao je da ih povu~e. Najve}a nema~ka vojna operacija protiv ~etnika na terenu bila je te jeseni preventivno pro~e{qavawe Kopaonika, koji je jo{ 1941. godine, dok je zajedno s partizanima napadao Kru{evac, zauzeo potpukovnik Keserovi}. Pod imenom Kopaonik, operacija je zapo~ela 12. oktobra. Izvela ju je novoosnovana Sedma SS-divizija Princ Eugen, sastavqena od doma}ih folksdoj~era, uglavnom banatskih, oja~ana sa tri bataqona bugarske vojske. Po{to se Keserovi} probio kroz wihov obru~, operaciju su shvatili kao prakti~an deo zavr{avawa visoke {kole za ubijawe nedu`nog stanovni{tva. U svojoj okolini vi{e nisu imali koga da denunciraju, {to je, ina~e, ina~e, bila wihova specijalnost u civilu. U vreme gra|anske neposlu{nosti, hiqadu vojnika mo}ne nema~ke i bugarske sile opkolilo je sela Ma~kovac i

778 779

Hitlers, Hitlers, po L. Karchmar, Karchmar, Draà... I,, str. 300. PRO HS 5/932, „Fortnightly Appreciation of Events in Yugoslavia”, No. No. 19.

576

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kriva Reka. Spalili su 70 ku}a i pobili vi{e od 600 qudi. Oko 70 mu{karaca, èna i dece uterali su u crkvu i spalili zajedno s wom. Me|utim, prikazane aktivnosti nisu bile ono {to je 20. septembra 1942. godine zahtevao general Aleksander: trebalo je da ~etnici poru{e èlezni~ke veze prema Gr~koj, izuzetno va`ne zbog oktobarske kontraofanzive britanske Osme armije pod komandom generala Bernarda Montgomerija. On je, pobedom nad Romelom kod El Alameina 2. novembra, omogu}io progon nema~kih tenkovskih divizija iz Egipta preko cele Kirenajke i Tripolitanije ka zapadu; iz Alìra su protiv nema~ko-italijanskih snaga u Libiji zapo~ele ofanzivu udruène ameri~ko-britanske snage, koje su se pod komandom generala Ajzenhauera, u no}i na 8. novembar, iskrcale u okviru operacije Torch /bakqa/ u francuskoj severnoj Africi (Alìru). Koncentri~na ofanziva s istoka i zapada, koja je usledila, zavr{ena je sredinom maja 1943. godine potpunim uni{tewem Romelovog tenkovskog Afrika Korpsa u Tunisu. Osim pribli`no 300.000 dodatnih nema~kih i italijanskih zarobqenika, od tog trenutka u Africi vi{e nije bilo Sila Sila osovine. Svoj zahtev od 20. septembra 1942. general Aleksander je poslao preko kraqevske vlade; predsednik Jovanovi} ga je podrào. Me|utim, Mihailovi} ga nije ispunio, jer nije hteo da stanovni{tvo izloì nema~kim merama odmazde. Sa ciqem da generala neposredno podstakne na vojni~ko nastupawe, kao i da ga kontroli{e, britanska vlada mu je u decembru, za vezu na visokom nivou, poslala pukovnika Bejlija. S mawim napadima i ru{ewima, srpski ~etnici su nastavili i tokom 1943. godine, kad se zbog raspu{tawa i posledwih odreda legalnih ~etnika pove}ao broj ilegalaca u srpskim planinama; istovremeno se poboq{ala wihova organizacija. Podsticali su ih brojni britanski oficiri za vezu, koji su se nalazili kod svakog ve}eg ~etni~kog odreda. Tako su se, na primer, krajem avgusta ~etnici borili s Nemcima, Bugarima i qoti}evcima, izme|u Uìca i â~ka, kao i Poège, Ariqa i Ivawice.780 Iz izve{taizve{taja koji su poslale bugarske okupacione vlasti nema~koj komandi za jugoisto~nu Evropu, moè se porediti ~etni~ka aktivnost s partizanskom. Za tri meseca, od jula do septembra 1943. godine, ~etnici su u isto~noj Srbiji, gde je bilo i mnogo partizana, napali okupacione snage 278 puta (partizani 636 puta), ubili su 22 Nemca i Bugara (partizani 41) i 61 Srbina (partizani 218).781 To, dodu{e, na veoma uskom odse~ku, negira uop{tenu

780 Za taj podatak i prethodne navode vidi J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 206 i prethodne. 781 „The Mansfield Report”, Report”, str. 334.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

577

tvrdwu da su se protiv okupatora borili samo partizani. Vidimo tako|e da su ~etnici zaostajali za partizanima u ubijawu Srba. Jo{ pre sloma Italije, naro~ito posle wega, ~etnici su izveli niz napada na zavojeva~e. Kapetan V. Mensfild je izvestio pretpostavqene da je posle predaje Italije Mihailovi} naredio svojim ~etama da napadaju saobra}ajnice i nema~ke jedinice.782 U okviru toga, kao {to izve{tava B. Lazi}, „@agubi~ka brigada kapetana B. Radovanovi}a... u septembru 1943. napala je nema~ke jedinice u okolini najve}eg rudnika bakra Bor, i sve ih razoruàla. Nemci su dovezli poja~awe i zauzvrat spalili sva okolna sela. U oktobru je Boqeva~ka brigada pod komandom Radomira Petrovi}a – Kenta, napala i razoruàla nema~ke i bugarske jedinice uz prugu ka borskom rudniku. Nemci su avionima bombardovali sela Zlot i [arbanovac. U novembru 1943. godine, u borbi s Nemcima kod sela Trnovac, blizu sreskog grada Negotina, pao je u zarobqeni{tvo na~elnik {taba Timo~kog korpusa Petar Mihailovi}; odveli su ga u koncentracioni logor Dahau, a celu prate}u ~etu {taba pobili. Ubrzo potom, jedinica Timo~kog korpusa napala je nema~ku kasarnu i zgradu gestapoa u Negotinu.” Iz drugih izvora znamo da su ~etnici, u saradwi s britanskim oficirima, 14. oktobra prekinuli saobra}ajne veze izme|u Vrawa i Pre{eva, kao i izme|u Ni{a, Vrawa i Kumanova; 25. oktobra, ~etnici potpukovnika Pileti}a napali su brodove u Gvozdenim vratima na Dunavu; 12. decembra Mihailovi} je naredio pukovniku Pavlovi}u da organizuje ru{ewe saobra}ajnica uz Dunav.783 Sli~nih saop{tewa ima i za druge delove Srbije: „Komandant Vrawskog korpusa kapetan Bora Mani} napadao je u jesen... okupatorska upori{ta i izvodio sabotaè du`... pruga i puteva koji vode u Bugarsku i Gr~ku. U kru{evskom srezu Rasinski korpus majora Keserovi}a razbio je Drugi i Tre}i puk dobrovoqa~kog (qoti}evci – A. B.) korpusa, ... pri ~emu je komandant Tre}eg puka Du{an Markovi} ubijen, a komandant Drugog puka Marislav Petrovi} rawen. Nemci su proglasili opsadno stawe, ...oduzeli ~etnicima pojedina oslobo|ena mesta, osve}ivali se nad stanovni{tvom i organizovali hajke i blokade po planinskim predelima, kuda su se ~etnici sklonili.” Ni{ta druga~ije nije bilo ni u zapadnoj Srbiji. „Komandant Prvog ravnogorskog korpusa kapetan Vu~kovi} 25. septembra sukobio se s Nemcima kod sela Svra~kovci. U prethodnim borbama pao je komandant Ta-

N. Milovanovi}, Kontrarevolucionarni Kontrarevolucionarni... ... I,, str. 135-36. B. Lazi}, \eneral \eneral..., ..., str. 18-19; vidi i R. P. Kent, êtnici isto~ne Srbije, Kragujevac 1999. Pogledi, str. 103, i M. Lees, Lees, The Rape..., str. 152 i d. i dr. (za sabotaè, koje je uz pomo} kapetana Bore Mani}a i jo{ dvojice komandanata vodio M. Liz). 782

783

578

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kovske brigade, potporu~nik Krsta Kqaji}, koji je godinu dana ranije, u napadu na nema~ki i dobrovoqa~ki garnizon u selu Qig, izgubio ruku. Ubrzo potom, Nemci su zarobili poru~nika Radojka Jovanovi}a, koji ga je zamenio na poloàju. Na teritoriji istog korpusa u Draga~evu, nema~ke kaznene jedinice, koje su postavqale blokade, pretraìvale teren i spaqivale sela, krajem oktobra, kod sela Gorwi Dubac, presreli su ~etnici i razbili ih, pri ~emu je ostalo nekoliko desetina mrtvih Nemaca. Jedinice PoèPoè{kog korpusa napale su u avgustu sresko mesto Ariqe, zarobile ~etu Bugara i zatim, pod komandom zapovednika korpusa kapetana Milo{a MarkoviMarkovi}a i poru~nika Filipa Ajda~i}a, u borbi, izme|u Sje~e Rijeke i KosjeriKosjeri}a, uni{tile êtvrti dobrovoqa~ki puk (qoti}evaca – A. B.), zaplenile sva motorna vozila, me|u wima kamione i bojna vozila i ubile wegovog komandanta Henrika Lautnera. Nemci i Bugari, koji su s namerom da opkole i uni{te ~etni~ke snage tokom protekla dva meseca organizovali dve velike blokade tih podru~ja – po prvi put i {tab generala Mihailovi}a, pri ~emu su spalili naseqa Prawane, Kamenicu i Gojnu goru, nekoliko stotina seqaka odveli u koncentracione logore, a najvi{e wih postreqali – okupili su tri divizije za jo{ jedan poku{aj da uni{te ~etni~ke grupe u ~etiri sreza zapadne Srbije.” „Odmah posle ~etni~kog uni{tewa Dobrovoqa~kog puka, Nemci su s prispelim poja~awem popalili sve ku}e u mestu Sje~a Rijeka i sa {est aviona bombardovali sresko mesto Kosjeri}, zatim i mnoga druga naseqa. Jedinice Zlatiborskog korpusa zauzele su Bajinu Ba{tu, mesto na granici izme|u Srbije i Bosne, Drugi grani~ni korpus Javorski, borio se s arnautskim jedinicama u slu`bi Nemaca, gde je pao komandant Moravi~ke brigade poru~nik Uro{ Katani}.”784 Posle sloma Italije, ~etnici su oslobodili brojna, do tada okupirana mesta, posebno u Sanxaku, Crnoj Gori i isto~noj Bosni. Pqevqa, Priboj, Prijepoqe, Bijelo Poqe i Nova Varo{ u Sanxaku; Kola{in, Berane, Mojkovac, Andrijevica, Grahovo, Vilusi, Velimqe i Danilovgrad u Crnoj Gori; Pale, Rudo, Fo~a, Gora`de, Vi{egrad, âjni~e, êlebi} i Kalinovik na Drini u isto~noj Bosni; Sokolac, Rogatica i Zvornik u severozapadnoj; Nevesiwe, Gacko i Bile}a u isto~noj Hercegovini; Bajina Ba{ta i Var-

784

Uglavnom prema telegramu Mihailovi}a generalu @ivkovi}u od 15. novembra 1943. PRO HS 5/460). D. Martin je prikupio iz, do tada otvorenih SOE arhiva, skoro 20 godine (PRO stranica strani ca dug „Kronolo{ki kompendij” ~etni~kih akcija i okupatorskih uzvratnih dejstava, izme|u avgusta i decembra 1943. godine (The (The Web... Web... str. 129-149). Memorandum Forin ofisa, od 19. novembra 1943, o wima nije ni{ta znalo (Patriot... (Patriot... str. 83).

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

579

di{te u Srbiji samo su na brzinu pobrojani gradovi.785 Delimi~no se to dogodilo na osnovu radijskog uputstva britanskim oficirima za vezu, primqenog posle kapitulacije Italije, da italijanske ~ete na svom podru~ju, nerazoruàne, preuzmu pod britansku komandu (osim divizije Venecija, do{le su u obzir jo{ divizija Emilija i Ferara na Cetiwu, u Boki Kotorskoj i u Dubrovniku, kao i Taurinense u okolini Nik{i}a i u Hercegovini), ako èle da se sa ~etnicima bore protiv Nemaca. Tako su, na primer, ~etnici, u prisustvu pukovnika Bejlija, 12. septembra zauzeli Priboj na Limu. Predala se italijanska jedinica od 1.500 qudi divizije Venecija. Oru`je je, po nalogu pukovnika Hadsona, ostalo kod Italijana, jer su, prema uputstvu, pre{li pod savezni~ku komandu. Nefa{isti~ki deo Italijana pridruìli su ~etnicima.786 BBC je osvajawe Priboja pripisao partizanima. Pukovnik Bejli je iz Kaira primio jo{ i posebnu naredbu da krene u Berane u Crnoj Gori, gde je bilo sedi{te divizije Venecija, i od komandanta izdejstvuje wenu predaju. Po{to se ~inilo da ~etnici majora \or|i\or|ija La{i}a, koji su se nalazili u okolini Berana, nisu dovoqni za taj zadazadatak, pratili su ga major Luka~evi}, kapetan Perhinek787 i pukovnik Savo Vukadinovi} (Mihailovi}ev delegat za Crnu Goru, Sanxak i Boku), sa oko 300 ~etnika. Da bi mogli da se probiju do Berana, na gorwem toku Lima, 11. septembra, napali su nema~ku bazu u Prijepoqu, koja ga je zauzela dva dana ranije, posle odlaska Italijana. Uz pomo} muslimanske milicije, nema~ka baza je odbila ~etni~ki napad, ali je posle dva dana bila prisiqena prisiqena da napusti grad. U sukobima su Nemci imali oko 200 mrtvih, a gubici ~etnika su dostigli 150 boraca.788 Do Berana, uz Lim, ~etnici su stigli 14. septembra. Komandant divizije, general Antonio Oksilija, bio je spreman

Zbornik... Zbornik... I/16, /16, str. 129 i d.; Borislav Todorovi}, „U Draìnom {tabu”, u R. KneèKneèvi}, Kwiga... I,, str. 333-54. Zato partizani vi{e od mesec dana nisu znali da se jedinica predala saveznicima – ~etnicima. Krajem oktobra, nastojali su da im uz pomo} Italijana oduzmu grad. Tada su od Uìca ve} prodirali Nemci. êtnici su poku{ali da ih zaustave kod Zlatibora (O. ( . c.,., str. 137). Partizani su im, dakle, upadali u le|a. 786 Perhinek je u nekim svojim naredbama Nemce i muslimansku miliciju nazivao neprijateqima. Nemcu su ga zato 3. marta 1944. godine u Sjenici uhapsili i predali vojnom vojnom sudu. Izdao ga je kolega. 787 Zapis uzima u obzir i bele{ke M. ]ukovi}a, mawe povoqne po ~etnike, Sanxak Sanxak... ... Zborstr. 424-25; po partizanskim podacima, gubici nema~ke jedinice bili su znatno mawi ((Zbornik... I/16, /16, str. 92); za ~etni~ke gubitke vidi PRO HS 5/960. 788 PRO HS 5/934, zapis od 26. oktobra 1943. godine. Druge delove Venecije, kao i divizije Ferara i Emilija razoruàli su Nemci jo{ u septembru (Zbornik... (Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 92). 785

580

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

da im se preda sa pribli`no 1.000 vojnika. Kad je Bejli to ~uo, lukavo je zamolio ~etni~ke oficire da mu dozvole da s Oksilijom razgovara u ~etiri oka. Kad je zavr{io razgovor, saop{tio im je da se divizija Venecija upravo pot~inila savezni~koj komandi. Italijanska vojska je, kao „savezni~ka”, zadràla oru`je, a ~etnici su ostali kratkih rukava; za nagradu, BBC je poslao u svet vest da su Nemce u Prijepoqu pobedili partizani, dok o predaji divizije ~etnicima nije znao ni{ta da kaè. Zato se i danas smatra da se divizija Venecija predala partizanima. Tu „istorijsku istinu” uteruju u la` kako partizanska, tako i ~etni~ka informacija da je Venecija 10. oktobra pre{la na stranu partizana, koji su je s delovima divizije Taurinense – wih je razoruào P. Ba}ovi}789 – reorganizovali u pet brigada nove divizije Garibaldi.790 [ta je radila tokom mesec dana? Ve}ini tih novih savezni~kih snaga oru`je su kasnije oduzeli partizani.791 Po pri~awu generala Oksilije, napali su ih u trenutku kad su najmawe mislili na bilo kakve sukobe.792 êtnici pod komandom majora Ostoji}a, u prisustvu Armstronga, Sajca i Hadsona, zauzeli su 5. oktobra Vi{egrad, u kojem je bilo jako usta{ko-nema~ko upori{te od 800 qudi. Ubili su nekoliko stotina. Ubrzo potom, nekoliko kilometara daqe, digli su u vazduh gvozdeni uskotra~ni èlezni~ki most preko Drine duìne 150 metara, ispod mesta gde se Lim uliva u wu (eksploziv je postavio britanski major Ar~i Xek), pre toga jo{ ~etiri mosta sredwe veli~ine na pritoci Drine Rzavu, od Vardi{ta do Vi{egrada. Armstrong je o tome odmah obavestio SOE u Kairu, a BBC je sve pripisao partizanima. Pravi krivac bila je, ~ini se, PWE PWE,, koja je odlu~ivala o emisijama BBC BBC--ja. Kad je Armstrong saznao za to nepo{tewe, protestvovao je depe{om 18. novembra, upu}enom SOE u Kairo: „Bejli je bio s Mihailovi}evim snagama kad su zauzele Priboj, Prijepoqe i Berane. Sam sam video zauzimawe Vi{egrada, ru{ewe mostova, i znam da je Ostoji} zauzeo Rogaticu. Mihailovi}u nisu priznali ni jednu od tih akcija, iako sam vas izvestio. Kad su partizani isterali wegove snage, BBC ih je hvalio. PokaPoka-

Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 55-56, 181. Iz razumqivih razloga, za Jugoslaviju nema podataka u kojoj meri su pri tome pomagale partizanske veze s italijanskim oficirima – ~lanovima KP Italije. Za Gr~ku je poznato da se divizija Pinerolo, stacionirana u Tesaliji, koju je predao komandant general Infante britanskim oficirima za vezu, uz pomo} takvih veza raspala, i da je na kraju svo oru`je stiglo u ruke komunisti~ke ELAS ELAS. 791 A. Setz, Setz, Mihailovi}..., str. 117, tako|e 103. 792 PRO WO 202/140. Ironi~na opaska se odnosi na Fic(roj) Meklina. Pokazuje koliko je kriti~ki Armstrong gledao na wegov rad kod partizana. 789 790

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

581

ìte to drugu Ficu.”793 Hadson se jo{ posle rata qutio na istori~are, koji su tvrdili da se Mihailovi} uop{te nije borio. Na savetovawu u St. Entoni Kolexu u Oksfordu, od 10. do 16. septembra 1962. godine, izjavio je da takva tvrdwa „jako kompromituje rad ozbiqnog istori~ara”.794 Ameri~ki oficir za vezu Mensfild, u ~lanku „Mihailovi} i Tito”, u junu 1946. godine napisao je o tim doga|ajima slede}e: „U oktobru 1943. godine, posle uspe{nog zauzimawa Vi{egrada, gonili smo ostatke nema~kih ~eta preko Rogatice prema Sarajevu; pobeda (zauzimawe Sarajeva – A. B.) nam je izmakla, jer nas je sa desnog boka napala partizanska grupa (ni mawe, ni vi{e, nego dve divizije – A. B.) i naterala na povla~ewe.” BBC je pobedu nad Nemcima pripisala partizanima, iako su oni, u stvari, napali ~etnike, koji su pod vodstvom Ostoji}a isterali Nemce.795 Armstrong je, ~ini se, bio svedok i partizanskom upadu u le|a ~etnicima, kad su ~etnici napadali nema~ko-usta{ko upori{te od 4.000 qudi u Sokolcu na Romaniji. Zbog toga je napad propao.796 Mensfild generalizuje: „Gde god da su bili, ameri~ki oficiri su videli kako su partizani napadali ~etnike. To nije bila ~etni~ka propaganda... âk i kada su ~etnici napadali nema~ke garnizone, partizani su im upadali u le|a.” Zato ne iznena|uje {to je Mihailovi} 7. novembra, dakle, posle gorkih iskustava iz prvih poku{aja partizana da se probiju u Srbiju, izdao direktivu svojim komandantima „da ne smeju izbegavati napade s le|a na komuniste, ni u slu~aju kad napadaju okupatorska upori{ta, da ih spre~imo da do|u do oru`ja, kao {to su i oni nas napadali s le|a, kad smo mi napadali Nemce i usta{e”.797 Kad je britanski oficir za vezu kod Radoslava \uri}a, ~etni~kog komandanta podru~ja oko Pri{tine, o toj direktivi odmah obavestio pretpostavqene, Britanci su iskoristili vest kao dodatni razlog za prekid kontakata s Mihailovi}em.798 O jednakim nare|ewima Tita i partizanskih napada u le|a ~etnicima, niko nije saop{tavao. I s obzirom na pripisivawa tih i mnogih drugih doga|aja partizanima, Mensfild nije bio u sumwama. „Amerikanci, poslani k Mihailovi}u, uvideli su svu la`nost podataka koje je saop{tavao Tito, a Britanci objavqivali.” âk je i Bejli izve{tavao da je zbog svega toga BBC u Srbiji ostao bez ikakvog propagandnog efekta.

M. Deroc, Deroc, British... British..., str. 91. R. Ze~evi}, Kwiga Kwiga... ... II II,, str. 345-356; vidi i str. 362. Sli~no svedo~ewe, u julu 1946. godine, kapetan V. Mensfild objavio je i u francuskoj reviji Carrefour Carrefour. 795 PRO HS 5/460, WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 13. Vidi i „The Mansfield Report”, Report”, str. 337. 796 Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 144-45. 797 E. Barker, Barker, Some Factors: ..., ..., str. 39-40. 798 W. Bailey, Bailey, „British policy... str. 82, sh. prevod, str. 431. 793 794

582

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Za svoje postupke, Bejli se kasnije opravdavao: „Naàlost, pokazalo se”, kaè, „da nije bilo mogu}e obuzdati partizanske snage iz zapadne Bosne i Hercegovine da ne upadaju na ona podru~ja, koja su ~etnici oduzeli Italijanima i Nemcima (uglavnom u dolini Lima), iako je Mihailovi} na Armstrongov zahtev – temeqio se na op{tim uputstvima glavnog komandanta za Sredwi istok – povukao svoje snage pred napredovawem partizana, kako bi spre~io sukobe s wima.”799 Suprotno tome, oficiri za vezu kod partizana ni prstom nisu maknuli da partizani ne napadaju ~etnike. Tito je jo{ 10. septembra Drugoj proleterskoj diviziji dao uputstvo: „... razbijte i onemogu}ite ~etni~ku mobilizaciju... jo{ uvek se ne upu upu{{tajte u ve}e borbe s Nemcima.” Mesec dana kasnije, i Drugom korpusu: „Va{ zadatak sada je: potpuno proterati ~etnike.”800 Tako su partizani mogli da nesmetano ko koriste riste taktiku zauzimawa ~etni~kih teritorija, koju su uspe{no isprobali jo{ u „osloba|awu” teritorije Uì~ke republike u jesen 1941. godine. Po~eli su s Pqevqima, Prijepoqem, Bijelim Poqem, Andrijevicom, Kola{inom i Novom Varo{i, i nastavili s drugim mestima.801 P Pri ri tome im je pomagalo ve} poznato nare|ewe mar{ala Badoqa – izdao ga je u sporazumu s vrhovnom savezni~kom komandom za Sredozemqe (AFGQ AFGQ)) u Alìru, prema kojem su italijanske snage morale da se pridruè partizanima. Potpukovnik Hadson je u izve{taju od 21. aprila 1944. godine tada{we tada{we doga|aje ovako rezimirao: „Kad se Italija sru{ila, Mihailovi} je svojim ~etnicima u Sanxaku naredio da udruè svoje snage s Italijanima i usmere ih protiv onih Nemaca, koji su ostali tamo. Tako su do{li u konflikt s partizanima. Partizani su zakqu~ivali sporazume na ra~un ~etnika, koje su isterali iz svih gradova u Sanxaku koje su oni oduzeli Nemcima.”802 Rezime vaì i za druga podru~ja. êtnici su neke od izgubqenih mesta, ina~e, ponovo osvojili (Gacko, Rudo, Vi{egrad i Zvornik) u velikoj [e[estoj ofanzivi, u kojoj su Nemci zauzimali dotada{we italijanske terito-

Zbornik... II II/10, /10, str. 280-82 i 367. Zbornik Zbornik... ... I/16, /16, str. 96, 106, 126 itd.; Mihailovi}ev telegram broj 138 od 20. oktobra preko Baltimora, R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 225. 801 PRO HS 5/934. 802 Dowi manastir sa crkvom doma}eg sveca Vasilija, koji je i osnovao manastir, i starim dvorcem kraqa Nikole, leì na visini od 700 metara pod kamenitim stenama Ostro{kih Greda, iznad doline Zete, teritorije Bjelopavli}a. Gorwi manastir, sa crkvicom ââsnog Krsta, gde se nalaze relikvije sveca, uzidan je u kamenite stene planine na visini od 900 metara i te{ko je dostupan. Po ube|ewu me{tana, to je tre}e najsvetije pravoslavno mesto, odmah posle Jerusalima i Hilandara. 799 800

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

583

rije sve do obale, zajedno s ostrvima; isto tako, ve}inu krajeva, zauzetih od strane partizana, tako|e su osvojili Nemci, naj~e{}e bez otpora. U takvim okolnostima, partizani nisu propu{tali nijednu priliku za ubijawe ~etnika, ~emu je sve vreme pripadala prednost pred borbom s okupatorima. Sve snage su postavili za uni{tewe najmo}nijeg ~etni~kog upori{ta plemena Vasojevi}a. U no}i na 14. oktobar Peta crnogorska briga briga-da (Tre}e udarne divizije), pod vo|stvom komesara Blaà Jovanovi}a, opkolila je ~etni~ki {tab pukovnika Baje Stani{i}a i generala Blaà \uka\ukanovi}a u manastiru Ostrog, jugoisto~no od Nik{i}a, i nekoliko stotina ~etnika s wima. Zauzela je dowi manastir, odakle je ve}ina ~etnika pobegla; Stani{i} i \ukanovi} su se sklonili u gorwi manastir.803 Tamo su ih partizani opsedali pet dana. Kad je ponestalo vode, \ukanovi} se sa nekoliko oficira i li~nom straòm predao. Stani{i} je, kao parlamentarac, hteo da s prozora pregovara o predaji, ali su ga, u skladu s revoluciorevolucio804 narnim ratnim pravom, pokosili mitraqezima. Me{tani i danas pri~aju da tri dana niko nije smeo da u|e u sobu u kojoj je pao, toliko su ga se bo bo-jali. \ukanovi}a su po kratkom postupku, zajedno s trideset dvojicom ofi ofi-cira, streqali na licu mesta. La{i} im je kod Podgorice jedva pobegao. Sva opisana Mihailovi}eva dejstva u Kairu su zna~ila malo, pa ni{ta. Naprotiv, moèmo opravdano pretpostaviti da je Kairo nerviralo to {to je Mihailovi} uspe{no dejstvovao na podru~jima koja je rezervisao za partizane. Izve{taj SOE od 1. juna 1943. godine izri~ito navodi da je nalog za povla~ewe Mihailovi}a preko Ibra imalo za ciq da se „obezbedi prostor partizanima i da im se omogu}i povla~ewe pred nema~kom ofanzivom”.805 Zbog toga se lord Selborn „na svom poloàju, a to je poloàj {efa SOE”, SOE ”, razqutio na Kairo, jer „va{ nalog pokazuje da ste u vezi sa zonom sukoba samovoqno odlu~ivali (arbitrated (arbitrated)) u korist partizana... Nalog da AH AH/31 /31 (tada{wi SOE kod za Mihailovi}a) napusti teritoriju na kojoj se sukobqavaju partizani i ~etnici, u suprotnosti je s duhom uputstva... Vlada Wegovog veli~anstva podràva AH AH/31, /31, ali mu je saop{tila da vi{e ne}e, ako ne prestane da napada partizane u Crnoj Gori... Pogre{no je, dakle, doturati oru`je partizanima u Crnoj Gori, osim ako, i dokle god oni ne obe}aju da AH/31, /31, ili HMG ne odlu~i da vi{e ne podràva AH AH/31.” /31.”806 ne}e napadati AH

803 Mihailovi} je doga|aj opisao malo druga~ije ((PRO PRO HS 5/460). V. Dedijer mnogo op{irnije, ali u su{tini jednako (Dnevnik (Dnevnik II, II, str. 560-65, nap.). 804 „Activities in Jugoslavia”, PRO HS 5/931. 805 Telegram Kairu Alpha broj 976, od 6. juna 1943, PRO HS 5/931. 806 Ph. Auty i R. Clogg, British Policy..., Policy..., str. 248.

584

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Kod ovakvog odlu~ivawa sa zakulisnim ciqevima, nije neobi~no {to u literaturi ni danas nije jasno ko je zapravo skrivio izdaju „ibarskog” nare|ewa. Bejli priznaje da je ideja bila wegova i Hadsonova.807 Pitawe se, dakle, odnosi samo na izvo|ewe. Na~elnik ju`nog odseka u Forin ofisu, Daglas Hauard, bio je uveren da ga je Bejliju poslao lord Glenkoner, dok je Bejli, u razgovoru s D. Martinom, krivio B. Dejvidsona. B. Dejvidson je negirao da je on bio pisac. Jo{ 1987. godine krivio je lorda Glenkonera. Kao na~elnik kairske SOE SOE,, on je sigurno bio odgovoran za „neuspe{ne ME pred808 loge”. Pouzdano izgleda samo to da nalog nije proiza{ao iz Forin ofisa. Protiv operativne podele jugoslovenske teritorije na vojne zone, zbog mogu}ih posleratnih posledica, bio je za definisawe evropskih granica. O zakulisnom delovawu Kaira saznajemo ne{to vi{e od M. Liza. Kairo nije samo prikrivao antiokupatorske uspehe ~etnika, ve} ih je ~ak i onemogu}avao. Kao {ef Fugue, (pod)misije kod ~etnika jugoisto~ne Srbije, kapetan Liz je organizovao sabotaè na glavnim saobra}ajnicama; sli~no su radili i {efovi nekih drugih misija u okolini. Najzna~ajniji objekat je bio most preko Morave u Vladi~inom Hanu kod Vrawa. Priznaje da je bez Mihailovi}eve ili \uri}eve saglasnosti bilo te{ko pridobiti lokalne ~etni~ke komandante za akcije, ali je vi{e puta uspeo. Kairo je unapred predvi|ene akcije ~esto opozivao i zabrawivao one koje su predlagale misije. Najkarakteristi~niji razlog bio je u nedostatku obe}anog oru`ja i municije, iako su (i, pre svega, zato {to) upravo tada Englezi po~eli da {aqu partizanima mnogo i jednog i drugog. M. Liz je uveren da se radilo o namernoj sabotaì qudi u kairskoj SOE SOE,, koji su hteli da diskredituju mihailovi}evce. mi hailovi}evce.809 Umesto preme{tawa preko Ibra, Vilson je 9. decembra 1943. godine, preko Armstronga, zahtevao od Mihailovi}a da sa svojim snagama digne u vazduh dva ve}a èlezni~ka mosta, jednog na Moravi kod Cerovog, severozapadno od Kru{evca, i drugog na Ibru, na drumskoj raskrsnici za Jo{aniJo{ani~ku Bawu, severno od Ra{ke.810 General je pristao, iako se suprotstavqao

807

Dejvidson nije iskqu~io mogu}nost da je telegram fizi~ki napisao pukovnik G. Tejlor. Prema C. Fotich, War War... ... str. 226, nap., poslao ga je bez znawa {efova niì oficir naklowen partizanima. D. Martin je mislio da }e se stvar objasniti posle otvarawa SOE Web... str. 151). U onima koji su otvoreni u julu 1997. godine ((PRO PRO HS 5) arhiva za javnost ((Web... ja nisam na{ao obja{wewe. Ako je iza svega konce mrsio X. Klagmen, stvar }e ostati nerazja{wena i u budu}nosti. 808 M. Lees, Lees, The Rape... str. 158 i d., 239 i d., 256 i d. 809 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 905-06. 810 Izve{taj britanske misije SOE Kairo, WO 202/140.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

585

ru{ewu mosta severno od Ra{ke, jer je u blizini bio logor bosanskih izbeglica, koje bi postale `rtve nema~kih represalija. „Sasvim je svejedno,” komentarisao je, „ako na istoj pruzi poru{imo most ju`no od Ra{ke”. Vilsonov zahtev je bio nekakav ultimatum, koji su Britanci postavili Mihai Mihai-lovi}u za nastavak kontakata s wim. Trebalo je da ga ispuni do 29. decembra. Mihailovi} je s brigadirom Armstrongom prou~io operativne aspekte diverzije i naredio potpukovniku Keserovi}u da je izvede u prvoj polovini januara. Zbog opasnosti da }e partizani, u me|uvremenu, prodreti na planine Javor i Draga~evo, to se nije dogodilo. Armstrong je sumwao da je izgovor izmi{qen, ali je Mihailovi}, bar na po~etku, morao ozbiqno da se priprema za diverziju. Javorski korpus V. Luka~evi}a, koji je trebalo da je izvede – kao {to znamo, u to vreme je s Nemcima imao dogovor o nenapadawu – dobio je preporuku da na dan slawa izvidnica pribave Nemcima „{to vi{e ’rakije’”. Dodajmo da je savezni~ko vazduhoplovstvo u to vreme imalo ve} dovoqno bombardera dugog doleta, koji su bez ve}ih rizika mogli da izvr{e taj zadatak, ali je êr~il ipak radije izloìo srpsko stanovni{tvo represalijama Nemaca, nego svoje pilote wihovoj protiv protivvazvazdu{noj odbrani. Za Mihailovi}evo oklevawe mogao je biti kriv i BBC BBC,, koji je wegove uspehe pripisivao partizanima. Zbog toga je general bio toliko besan da je izjavio da bi bio najsre}niji kad ga BBC jednostavno vi{e ne bi ni pomiwao.811 Kao {to vojni~ka aktivnost u jesen 1943. godine Mihailovi}u nije koristila, ni wegovo oklevawe krajem leta nije mu {kodilo. Kao {to znamo, SOE je ve} 19. novembra 1943. godine predloìla stopirawe pomo}i Mihailovi}u i opozivawe misija kod wega, kao i preno{ewe jednog i drugog kod Tita. I nare|ewe kairske SOE britanskim oficirima za vezu kod Mihailovi}a da napuste svoje poloàje i probiju se k partizanima, tako|e je izdato pre roka koji su mu postavili (12. decembra). Zato je bila opravdana sumwa da su ultimatumom Mihailovi}a jednostavno vukli za nos. Kapetan

U „Statement on Evacuation of British Missions” od 24. decembra 1943. godine, u ve} pomenutoj „Note on Evacuation...” od 21. decembra, i jedno i drugo poslano potpukovniku Dikinu, Force 133; PRO HS 5/901. D. Martin kaè, da je tokom posledwih godina nekoliko pisaca izrazilo mi{qewe da je Klagmen, kao deo sovjetskog podzemnog aparata, na izvestan na~in odgovoran za britansko prebacivawe od Mihailovi}a na Tita. To se te{ko moè dokazati, jer se na nekoliko hiqada stranica, kroz koje se probio u PRO, Klagmenovo ime pojavquje samo dva ili tri puta (The The Web... str. 9). Iako ne mogu re}i da li navedeni dokumenti HS HS5/901 5/901 spadaju me|u Martinovih „nekoliko hiqada stranica”, sigurno je, da podràvaju tezu „nekoliko pisaca” i wegovu. 811

586

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Klagmen se pla{io da Mihailovi}, najzad, ne izvede zahtevane sabotaè. Zato se suprotstavqao odlagawu prekida s wim do postavqenog roka. Jo{ ranije je naglasio da ru{ewe mostova nije postavqeno kao uslov za nastavqawe kontakata.812 Cela stvar se ~ak i ministru za spoqne poslove Idnu ~inila ~i nila toliko sumwivom da je u memorandumu êr~ilu od 28. novembra 1943. postavio neprijatno pitawe: „Da li nameravate, ako izvr{i (Mihai(Mihailovi} – A. B.) to {to zahtevate, da tu okolnost ne uzmete u obzir i istrajete na svojoj preporuci da odmah prekinemo s wim?”813 Da se zaista radilo o izigravawu Mihailovi}a, potvr|uje i zakqu~ak na sednici kairske SOE 3. decembra 1943. godine, kojoj je prisustvovao ambasador Stivenson, i koji ga je saop{tio britanskoj vladi: „Zahtevana operacija bi morala biti takva da se sa sigurno{}u moè o~ekivati da Mihailovi} ne}e mo}i da je izvr{i.”814 Mihailovi} je 23. decembra predloìo britanskoj vladi da posreduje da do|e do sastanka izme|u wega i partizana; naveo je ~ak i mesto gde bi trebalo da se to dogodi. Tre}eg januara primio je odgovor da britanska vlada ne namerava da posreduje. Po Mihailovi}evoj izjavi, ~ak je i Armstrong bio iznena|en. Mihailovi} je bio svestan toga da Britanci ne misle ozbiqno.815 Oba mosta bila su za{ti}ena sistemom bunkera i tenkovima, ~ije je savladavawe zahtevalo te{ko oru`je. Mihailovi} ga nije imao. Zato nije ~udno {to je naredio majoru Radoslavu Cveti}u, komandantu Javorskog korpusa, koji je trebalo da izvede operaciju, da sa~eka. Istovremeno je po~eo da ometa kontakte engleskih oficira sa terenom.816 S wima je imao vi{e neprijatnih neprijatnih iskustava. êsto su preuzimali operativno rukovo|ewe napadima ~etni~kih jedinica na Nemce; pri tome nisu uvek bili uspe{ni. Iz septembra 1943. poznat je slu~aj majora Erika Grinvuda, oficira za vezu kod majora Puni{e Ve{ovi}a, komandanta Timo~kog korpusa u okolini Bora. Zahtevao je napad na ~etvorostruko brojniju i mnogo boqe naoruànu nema~ku jedinicu, je dinicu, a pri tome je napad tako nespretno pripremio, da su ga Nemci otkrili i ~etnicima naneli nepotrebne gubitke. Tako|e, zahtevao je da napadnu na padnu rudni~ka rudni~ka postrojewa, bez obzira na `rtve. Stoga je Mihailovi} naredio da se major Grinvud, koji je „zbog neke mawe sabotaè do{ao da poru{i na{a sela” protera, zajedno sa celom svojom pratwom.817

WO 201/1599. PRO FO 371/37617, objavqeno u Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/3, /3, str. 897. 814 Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 266. 815 Saop{tewe misije „Seizure” „Seizure”,, od 11. decembra, PRO WO 202/140, sheet 371. 816 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 157. 817 R. i @. Kneèvi}, Sloboda... str. 118-19, koji objavquju zabele{ku s tog sastanka. 812 813

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

587

êr~il udaje kraqa za Tita Britanska politika je u kraqu Petru, iako je, nesumwivo, imala za ciq da ga odrì na prestolu, videla, u najmawu ruku, pagata u svom tarotaroku s Titom. Trebalo je samo da ga najavi u pravom trenutku i sa~eka na posledwu rundu. Zato êr~ilu nije smetalo {to se igra razvijala u {irokom rasponu, od inicijative za kontakte izme|u wega i partizana, preko „trade off” ideje Forin ofisa da Titu daju na znawe da ne}e biti prekida s Mihailovi}em, sve dok ne pristane na saradwu s kraqem, i Meklinove varijante, prema kojoj bi mar{alu saop{tili da ne priznaju AVNOJ i ostaju kod kraqa i izbegli~ke vlade, ali }e i daqe dobijati pomo}, do êr~ilove ideje neme razmene, po kojoj bi vlada jednostrano iskqu~ila Mihailovi}a i ~ekala na Titovu protivuslugu. Radilo se ipak o odnosima me|u xentlmenima. Kraq je za êr~ilove namere s Mihailovi}em saznao pre odlaska u Kairo, u septembru 1943. godine, i to u formi pretwi, tokom zajedni~kog ru~ka. Nisu mu bile nove. Major P. Bougi, jedan od nadle`nih za Jugoslaviju u SOE London, jo{ je 29. decembra 1942. godine pomenuo {efu vojnog kabineta predsednika izbegli~ke vlade, majoru @. Kneèvi}u, da ne mogu da {aqu pomo} Mihailovi}u, jer se bori protiv partizana koji napadaju Sile osovine i jer otvoreno sara|uje s Italijanima. Kao {to je Nedi} kvisling zbog saradwe s Nemcima, Mihailovi} je kvisling zbog saradwe s Italijanima. To mi{qewe je saop{tio Forin ofisu, a od Forin ofisa ga je zahtevao êr~il.818 Klupko je po~elo da se odmotava kad je êr~il, posle dolaska s konferencije u Teheranu, i posle prethodnog savetovawa s Meklinom i Dikinom, 10. decembra 1943. godine, u prisustvu Idna, primio u Kairu kraqa Petra i slu`beno ga obavestio o mogu}nosti da, zbog neospornih dokaza o saradwi s neprijateqem, zahteva odstrawivawe Mihailovi}a iz vlade. Tri dana ranije, Idn je obavestio predsednika Puri}a samo o prekidawu pomo}i Mihailovi}u. Kako bi kraqa {to detaqnije upoznao s razlozima za svoju nameru, êr~il mu je predloìo da se sastane i sa Dikinom i Meklinom. Obojica su mu savetovali da smeni Mihailovi}a i da se sa ~etnicima pridruì Titu na bojnom poqu. Do Ruzvelta kraq nije mogao da stigne. Zbog teheranske odluke, imao je takvu griù savesti da je u Kairu bio „te{ko bolestan” i nije „nikoga primao”. O svojoj odluci da svu pomo} od Mihailovi}a prebaci na wega i nadi da }e se jugoslovenska vlada otarasiti generala, êr~il je obavestio Tita

818

W. Churchill, Churchill, War Speaches... III, str. 85-87.

588

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pismom od 8. januara 1944. godine. Iz Marake{a u Maroku, gde se êr~il oporavqao posle te{kog zapaqewa plu}a i infarkta, odneo mu ga je Meklin, koji se upravo tada vra}ao u Jugoslaviju. S wim je krenuo i êr~ilov sin Randolf. U Bariju im se pridruìo i Lin Feri{, koji se tako|e vra}ao u Titov {tab. Zbog nema~ke [este ofanzive, morali su da se spuste negde iznad Bosanskog Petrovca. U House of Commons, Commons, svoju odluku da }e svim snagama podràvati partizane, êr~il je, zbog bolesti, saop{tio tek 22. februara 1944. godine. Govor je bio hvalospev Titu. Izme|u ostalog i zato, jer se bori „bez obzira na (nema~ke – A. B.) osvete nad taocima i selima”.819 Da bi se izbeglo prigovarawe poslanika, Idn im je jo{ u svom govoru 14. decembra, zajedno s najavom prebacivawa pomo}i na partizane, garantovao da }e na kraju rata svi – kraq, Tito i vlada – dati ostavke na svoje funkcije,820 tako da }e o svemu odlu~ivati Narodna skup{tina. Kona~an nalog za opoziv oficira za vezu iz ~etni~kih {tabova od 1. marta, razvukao se iz politi~kih i logisti~kih razloga i uop{te nije saop{ten javno, ve} samo predsedniku Puri}u u Kairo. On je putem svojih veza obavestio Mihailovi}a. Bojali su se da se general ne osveti na wima – kao {to }emo videti, sasvim neopravdano. Me|utim, o opozivu oficira za vezu, êr~il je Tita obavestio posebnim pismom od 25. februara 1944. godine, s inicijativom da kraqa Petra pozove k sebi, na boji{te. Po{to je operacija Haversack (ranac – evakuacija misija) trebalo da po~ne neposredno posle 15. decembra,821 vest verovatno nije bila tajna ni za jednu, ni za drugu stranu. êr~il se nije zadovoqio britanskim prekidom sa Mihailovi}em. Odlu~io je da natera kraqa da se i on odrekne Mihailovi}a, Puri}a tako|e. Idn se i tome protivio, verovatno da dobije u vremenu. Ako ve} ho}emo prekinuti s Mihailovi}em, nagovarao je êr~ila u ve} navedenom pismu, poku{ajmo ku {ajmo da tu priliku iskoristimo za izmirewe kraqa i Tita. Zbliàvawe kraqa i partizana navelo bi ga da im se pridruì na bojnom poqu. Kraq je ~esto i sam sawario da svojim dvomotornim avionom cessna crane, crane, koji mu je poklonilo ameri~ko vazduhoplovstvo, poleti me|u partizane i preuzme komandu. S obzirom na wegove godine, kraqu ne bismo smeli da zamerimo zanos, ali je skoro dirqiva Idnova nada: „Mnoge Titove pristalice bi ga verovatno lepo primili, jer su sigurno, u su{tini, lojalni kraqu... kraqu... Time bismo oteàli prevagu antimonarhisti~kih elemenata u partizan-

The New York Times , December 15, 1943, po C. Fotich, Fotich, The War..., War..., str. 241. PRO HS 5/901, HQ Force 133 dokumenti od 11. decembra i kasnije. 821 A. Eden, Eden The Reckoning, str. 470-71. 819 820

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

589

skom pokretu.” Suprotstavqao se êr~ilovoj politici forsirawa Tita. Kad bi mu posle sastanka u ustima ostao gorak ukus, Idn bi mu vra}ao: „Nikada nisam previ|ao opasnost koju je, uglavnom, izazivala na{a politika prema Jugoslaviji, ali to je diktirao kratkoro~ni vojni, a ne dugoro~ni politi~ki interes. Zbog toga smo tako dugo vodili pogre{nu politiku prisiqavawa kraqa da s Mihailovi}em prekine ranije, pre nego {to obezbedimo obezbedimo poloàj antikomunisti~kih Srba u posleratnoj Jugoslaviji.”822 Zbog nerealnosti ideja u odnosu na kraqa, wegovo nagla{avawe dugoro~nih interesa jo{ nije bilo pogre{no. U opticaju je bila i Hadsonova ideja da se u partizansku vojsku, sa svojim komandantima, ali bez politi~kih komesara, komesara, ukqu~e jedinice ~etnika s kraqevim amblemom na {ajka~ama. êr~il je ve} zami{qao kako se u tom slu~aju udruùju sve ustani~ke snage i slo`no ubijaju Nemce. Zbog bolesti, koja ga je dovela na oporavak u Marake{, nije ba{ bio sasvim priseban. Zao duh, Meklin, dokazivao mu je da je to jedini put da kraq zadrì vlast u Jugoslaviji,823 a preko we i britanski uticaj. Kao {to je krajem februara napomenuo ameri~ki ambasador pri jugoslovenskoj vladi, Linkoln Mek Vi, uveravawa, do kojih }e neizostavno do}i u vezi s odlukama kraqa, ne}e mo}i da prikriju neke elemente, karakterikarakteristi~ne za hitlerovsko postupawe sa satelitskim vo|ama.824 Zaista, kad se na zahtev, koji je ponovo morao da prenese Idn, kraq, zajedno s Puri}em, 11. marta 1944. godine ponovo naselio u Londonu, prema zakqu~ku sastanka, kome je predsedavao êr~il, Idn ga je 15. maja pozvao na ru~ak i saop{tio mu da treba da raspusti Puri}evu vladu i iskqu~i Mihailovi}a. Dva dana kasnije, ambasador Stivenson mu je poverio da mu ne treba vlada ve}a od tri ~lana, za koju mu je kasnije objasnio da mora biti sastavqena od Titovih pristalica. Sada su Britanci za pritisak na kraqa upotrebili wegovu privrènost gr~koj princezi Aleksandri. Dva dana pre ven~awa s wom, 20. marta 1944. godine, kraq je, posle ru~ka na kojem je odbacio êr~ilov zahtev da zameni Puri}a i smeni Mihailovi}a, duhovito napomenuo: „Gospodin êr~il èli da Tita u~inim kraqem Jugoslavije.”825 Obi~no bi toliko ìvnuo samo u no}nim klubovima. Ipak je postigao da mu premijer odobri grace period /odgoda/ od nekoliko nedeqa. Neube|en je ostao ambasador Stivenson, koji je napomenuo da od kraqa zahtevaju da poloì karte,

822

D. Biber, „Otvorena tajna...”, 4, nastavak, str. 32. FRUS IV, IV, str. 1350-51. 824 W. Roberts, Roberts, Tito Tito... ... str. 207. U suprotnosti s uop{tenim mi{qewem, Idn je zapisao da A. Eden, Eden, The Reckoning, Reckoning, str. 440). mu se, od svih balkanskih suverena, Petar najvi{e dopada. ((A. 825 W. Churchill, Churchill, The Second... Second... V, str. 408 i d.; V. Dedijer, Dnevnik III, III, str. 188-89. 823

590

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pre nego {to postavi igru. Isto tako i predsednik Ruzvelt, ~ija vlada se ~ak bavila mi{qu da javno izrazi neslagawe s Britancima. Mora da je oca najvi{e razo~arao Randolf êr~il, koji mu je 27. marta saop{tio iz Titovog {taba da bi kraq mo`da i postigao kakvu cenu da Mihailovi} pred celim svetom nije oìgosan kao izdajnik. Iako se wegova cena nije podigla primetnije iznad nule, posle medenog meseca i nakon {to je êr~il o ostavci predsednika vlade Puri}a, a time i Mihailovi}a kao ministra, unapred obavestio, najpre, 17. maja mar{ala Tita, a 24. maja i House of Commons, Commons, kraq je to zaista i uradio.826 Na horizontu se ve} neko vreme pojavqivao hrvatski ban dr Ivan [uba{i}. Prvi su na wega upozorili Amerikanci, {ef OSS general Vilijem Donovan, koji ga je u ime Ruzvelta preporu~io êr~ilu. Dve godine ranije, 24. juna 1942. godine, bio je prisutan na ru~ku koji je Petru II u Va{ingtonu priredio predsednik SAD, a 19. maja 1943. sam se ponudio Ruzveltu za pomo} u sre|ivawu jugoslovenskih problema, posle ~ega je Ruzvelt od Donovana dobio povoqno mi{qewe o wemu. Zna~ajno je uticao i ambasador Stivenson, koji je [uba{i}eve ambicije poznavao jo{ s kraja 1943. godine, kad je kritikovao Puri}evu vladu. êr~il je vaqda prednost davao Bori Mirkovi}u, junaku 27. marta 1941. godine,827 ali je on ponudu diskretno odbacio, jer nije hteo da ima posla s kraqem. [uba{i} se posle bekstva vlade iz dràve (kao hrvatski ban bio je ~lan vlade), naselio u Kanadi, ubrzo potom u SAD, gde je s nekoliko kolega vodio brigu o materijalnoj i moralnoj podr{ci Jugoslaviji. Bavio se idejom kako da stupi u kontakst s HSS i pridobije je za partizane. Do{ao je ~ak na pomisao da predsednik vlade postane dr Ma~ek, a Tito vrhovni komandant vojske.828 U svakom slu~aju, umi{qao je da je sposoban da izmiri kraqa, Tita, Ma~eka i Draù. Svojim jugoslovenskim usmerewem (u Prvom svetskom ratu bio je dobrovoqac u srpskoj vojsci i solunski borac), donekle je smawio uspe{nost tamo{weg prosrpskog lobija, kojem je pripadao i ambasador Konstantin Foti}. Rano se sasvim okrenuo na Titovu stranu i to javno rekao.829 Kraq se 15. maja o pritiscima Britanaca savetovao sa svim raspoloìvim jugoslovenskim politi~arima. Iako nerado, sloìli su se s odla-

Peter II II,, A King´ King´s... str. 213; I. Juki}, The Fall... str. 232; W. Roberts, Roberts, Tito... str. 224, 210. îni se da su izbor [uba{i}a, posebno Britanci, hteli da prevale na kraqeva ramena. 827 C. Fotich, Fotich, The War... str. 251. 828 V. Dedijer, Dnevnik III III,, str. 192. 829 R. Kneèvi}, Kwiga... III III,, str. 131 i d. 826

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

591

skom Puri}a, ali su hteli da umesto wega postavi tro~lani savet. Posle poku{aja, u me|uvremenu, da Mihailovi}a spasu naimenovawem Jovanovi}a za predsednika vlade, kraq je prvog juna izveo prvi deo saveta. Otpustio je Puri}a; istog dana, dok jo{ nije imao nijednog drugog ~lana vlade – znao je samo da Mihailovi} vi{e ne}e biti u woj – pred wim je zakletvu poloìo [uba{i} kao predsednik (i jo{ posebno, kao ministar svakog od ~etrnaest resora koje je sam preuzeo). Sutradan je novi predsednik davao izjave za {tampu, u kojima je implicitno prihvatao sve optu`be na ra~un Mihailovi}a. „Nadam se da }e se Mihailovi} sloìti. Ako se ne sloì, otaxbini vi{e ne}e biti potreban”, izjavio je. Tek 7. jula, za ministre je postavio: Srbina dr Savu Kosanovi}a, Hrvata dr Jurja [uteja i Slovenca dr Izidora Cankara (do 1943. godine bio je jugoslovenski konzul u Argentini, a kasnije u Kanadi); dodao je Titovog kandidata, Srbina Sretena Vukosavqevi}a, i dr Draga Maru{i~a, nekada{weg bana Dravske banovine (Slovenije), iako ih Tito nije priznavao za svoje predstavnike. Ranije, prilikom posete Titu na Visu 13. juna, dobio je wegovu saglasnost. [uba{i}evi planovi da se s Titom susretnu @ivko Topalovi}, kopredsednik, i Adam Pribi}evi}, predsednik CNK, pali su u vodu. Tito s wima nije èleo da ima posla, osim ako se odreknu Mihailovi}a. [uba{i} je èleo da pridobije i generala \or|a Gli{i}a za komandanta JVuO i Milojka Jankovi}a za ministra, ali bez uspeha. Posle kapitulacije pali su u italijansko zarobqeni{tvo; oslobodili su ih saveznici. [uba{i} je mislio da bi preko Gli{i}a postigao sporazum o saradwi s Titom. Obojica su ponudu odbacili, navodno, bez razmi{qawa,830 Tito tako|e. Vladi kakvu je, fakti~ki, postavio sam Tito, protivili su se skoro svi srpski politi~ari, pa i poslanici SLS dr Krek, i HSS dr Krwevi}. Nacionalne konfrontacije su, o~igledno, kona~no potisnute u pozadinu. Vlada kao celina, bila je, na naime, ime, propartizanska. Svima je postalo jasno kako }e se posti}i sporazum o saradwi suprotstavqenih sila u dràvi i kakav }e biti. Sada je [uba{i}ev zadatak bio samo da izri~ito pristane na sve Titove zahteve, samo da ga pridobije za svoje planove s kraqem.831 Da ne bi ne{to pogre{io, odmah je oti{ao u Moskvu po Staqinov blagoslov. Prvi deo zadatka je u celini ispunio, to i nije bilo te{ko, s obzirom na kraqa, prihvatio je Titove stavove. Robert Marfi, tada jo{ ameri~ki konzul kod generala Vilsona u Kazerti, 7. jula je izvestio da sporazum izme|u Tita i [uba{i}a nije kom-

830 Za precizniju i kriti~niju sliku uloge kraqa i promene wegovih stavova pod êr~ilovim pritiskom, vidi R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda... ... str. 310 i d. 831 D. Martin, Martin, The Web... str. 218.

592

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

promis me|u jugoslovenskim politi~kim grupama, ve} je, u su{tini, „skoro bezuslovno prihvatawe partizanskih zahteva”. âk i êr~il, koji je bio autor cele zamisli i reìser cele predstave, posle svog povratka iz Moskve priznao je kraqu Petru da ga je [uba{i} „prodao Titu po jako niskoj ceni”. Vi{e ni{ta nisu mogli promeniti ni protesti CNK, koje je ovaj ~etni~ki organ, u formi rezolucije, izrazio na zasedawu od 20. do 23. juna.

Podsticawe ustanka protiv Mihailovi}a Paralelno s iskori{}avawem kraqa za formalno otpu{tawe Mihailovi}a, teklo je angaòvawe kairske SOE za wegovo uklawawe na terenu. U izve{taju britanskoj vladi od 14. marta 1944. godine, Bejli je predloìo da pre odlaska savezni~kih misija poku{aju da „neslu`beno podstaknu nezadovoqne oficire kod wega da uzmu pravdu u svoje vlastite ruke i uklone ((remove remove – A. B.) Mihailovi}a, wegov neposredni {tab i politi~ke savetnike”. To bi trebalo da omogu}i saradwu ~etnika s partizanima i wihov neposredni nastup protiv okupatora. D. Martin je Bejlijev predlog shvatio kao nedvosmislenu inicijativu da generala ubiju.832 Tako ga je tuma~io i major D. Honer, u svojim internim napomenama na Bejlijev izve{taj.833 Ovako shva}en predlog je, bez sumwe, iznena|uju}i i u suprotnosti sa svim {to znamo o Bejliju. Bejliju u prilog, treba re}i da na drugom mestu govori o uklawawu i neutralizaciji uz upotrebu sile, ako ne bi i{lo druga~ije, {to je daleko od ubistva. U depe{i Kairu, izri~ito je re~eno da se uklawawe izvede bez prolivawa krvi i da generala kasnije evakui{u iz dràve avionom, ili nekako druga~ije; da je britanska vlada spremna da mu ponudi azil i da ga tretira u skladu s wegovim poloàjem i pro{lim zaslugama za savezni~ku stvar.834 Pre svega, ideja nije bila ni nova, ni Bejlijeva. Kao {to izve{tava Dikin, krajem 1942. godine britanskoj misiji se ponudio Pavle \uri{i} \uri{i} da je, kako je rekao, na raspolagawu, ako ikada zatreba zamena za vo|u ~etni~kog pokreta.835 U SOE su Mihailovi}evo uklawawe razmatrali jo{ od

PRO WO 208/3103/64578. PRO HS 5/934 i WO 208/2018A, 208/2018 , Memorandum on the Situation in Yugoslavia, Yugoslavia, preporuka 21. 834 W. Deakin, Deakin, The Embattled, Embattled, str. 151–52. 835 PRO HS 5/932, telegram 2175-78, od 5. jula 1943. Milan Gavrilovi} je u razgovoru 6. aprila 1956. godine rekao @. Kneèvi}u da je general @ivkovi}, u dogovoru s Britancima, 832 833

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

593

jeseni 1942. godine; za wu je saznala i jugoslovenska vlada. U smislu fizifizi~ke likvidacije, tako|e. Neki od oficira za vezu su se pla{ili da MihaMihailovi}a ne zadesi ista sudbina kao generala Sikorskog, predsednika poqske vlade u izgnanstvu. Pod neobja{wivim okolnostima, 1943. godine poginuo je u avionskoj nesre}i. Kad su saznali za ideju, suprotstavili su joj se kako Bejli, tako i Armstrong. Bejli je, u telegramu od 5. jula 1943, naglasio da general uìva uìva „podr{ku i qubav” sveg stanovni{tva, da je za qude jednostavno Draà à,, da su mu komandanti sasvim lojalni i da nema reprezentativne vlade bez wega. Simovi} je kompromitovan bekstvom iz dràve 1941. godine, a @ivkovi} diktaturom posle 1929. godine.836 Armstrong je, 21. novembra 1943, upozorio da su mogu}nosti za uklawawe Mihailovi}a ocrwivawem kao kolaboranta neznatne, ~ak i kad bi vlada imala u rukama pismene dokaze protiv wega. Mase bi bile uverene da su sve zakuvali Britanci.837 U izve{taju od 22. novembra, obojica su se protivili evakuaciji Mihailovi}a iz dràve. Upozoravali su na privrènost vi{ih komandanata generalu: „Nemaju {ta da izgube. Po{to su uvereni da svoja dejstva posle rata mogu opravdati, bar pred svojim vlastitim narodom, nije verovatno da bismo na{im merama protiv Mihailovi}a mogli da ih usmerimo za nastup protiv wega. S druge strane, takve mere bi mogle da ih uvere da je wihov poloàj, u odnosu na partizane, toliko nesiguran, da bi ih mogao naterati na otvorenu saradwu s neprijateqem.” Lord Selborn je na izve{taj dodao da ima mnogo simpatija za Mihailovi}a i da }e mu biti ào ako ga udaqe.838 Bejli je, u telegramu od 7. decembra 1943, upotrebio drugi argument. Mislio je da bi general „do krajnosti iskoristio svoje veze s Amerikancima... Na{ao bi podr{ku u odre|enim engleskim krugovima, a ako bismo nastavili da i daqe najvi{e podr{ke dajemo partizanima, natovarili bismo sebi jo{ jednu prvorazrednu aferu tipa Gol-@iro...” S obzirom na \uri}a, kao naslednika, „posumwao je, da bi se wegove metode temeqitije razlikovale od Mihailovi}evih, hai lovi}evih, iako je 1941. godine posetio Moskvu”. Po wegovom mi{qewu,

kraqem i ruskim ambasadorom Novikom, poslao Mihailovi}u, iza le|a predsednika Puri}a, predlog da podnese ostavku kao ministar. Po{to je poruku poslao preko vladine carigradske radio-veze, Puri} je saznao za predlog. Kad je @ivkovi}, na wegovo pitawe, potvrdio vest, Puri} je razre{io du`nosti wega [tada tada je @ivkovi} bio pomo}nik vrhovnog komandanta – kraqa, i predstavnik ministra vojske u Puri}evoj vladi] vladi – R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda... ... str. 263). 836 PRO HS 5/957. 837 PRO HS 5/932, saop{tewe od 22. novembra i pismo od 20. decembra. 838 PRO WO 202/140, sheet 334.

594

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bilo bi najboqe da se ukine mesto zamenika vrhovne komande koje bi, pod patronatom generala @ivkovi}a ili nekog drugog odgovaraju}eg oficira, preuzeo u svoje ruke sam kraq. U skladu s idejom o raspodeli operativnih podru~ja, Mihailovi}u bi pripala komanda u Srbiji i Sanxaku.839 Na ponovnu inicijativu kairske SOE – mi{qewa o mogu}im naslednicima zahtevala je i od svojih misija kod ~etnika840 – pukovnik Armstrong je 20. marta 1944. godine, tada jo{ uvek vo|a britanske misije kod Mihailovi}a, saop{tio da „grupa nezadovoqnika u Mihailovi}evom glavnom {tabu nije sposobna ni da ga ukloni, niti da ga natera da promeni svoju politiku”.841 Po wegovom mi{qewu, bilo bi najboqe da kraq imenuje novog komandanta i da ga ovlasti da preuzme komandu. O tome su, tokom wegovog boravka u Italiji, obavestili kopredsednika CNK, dr @ivka Topalovi}a. Za tada{we kandidate, generala Gli{i}a i Jankovi}a, ve} znamo da su ponudu odbili. Ina~e, s wima kao kandidatima, od samog po~etka nije se slagao Bejli koji je, zajedno s Armstrongom, u mislima imao Keserovi}a. Obojica su potcenili potpukovnika. Keserovi} je ne{to novca, koji mu je Bejli dao u tu svrhu, uneo u svoje ra~unovodstvo kao dràvni dohodak, o tome je obavestio kako Mihailovi}a, tako i potkupqiva~e. U telegramu od 30. avgusta avgusta 1943. godine, u kojem je Mihailovi} obavestio predsednika vlade Trifunovi}a o spletkama u vezi s wim, pomiwe slu~aj Keserovi}a, hvale}i se istovremeno da su mu svi komandanti poslali izjave odanosti.842 Drugog, ~esto pomiwanog kandidata, majora Radoslava \uri}a, komandanta ~etnika ju`ne Srbije, ina~e jednog od najbliìh Mihailovi}evih saradnika jo{ iz 1941. godine, Britanci su potkupqivali tako {to su mu slali upadqivo vi{e pomo}i nego drugim komandantima.843 Otpao je, jer Armstrong nije

PRO WO 202, pre svega 202/140 i drugi. Odgovor misije „Repartee” (kod Kalabi}a na Rudniku), od 2. decembra 1943: „Ako bi se novi lider borio za komunisti~ke ideale, uveren sam da }e se vo|e na mom podru~ju nezavisno boriti za kraqa i demokratiju protiv svih ostalih, tako|e i protiv Engleza, ako bi ih spre~avali na wihovom putu. Komandanti podjednako mrze Nemce, Bugare i komuniste, tj. sve one koji se suprotstavqaju demokratiji i nisu od MVIC-a (Mihailovi}a) primili nikakva uputstva za saradwu s wima.” Od istog dana je i telegram misije Roughshod Roughshod,, u kojoj Lake (?) sumwa „da bi ~etnici poslu{ali \u\uWO 202/140, sheet 300). Vidi i J. Rootham, Rootham, Miss ri}a, ako bi stupio na mesto MVIC-a” ((WO Fire,, str. 171. Fire 840 PRO WO 208/2018A. 841 J. Thomasevich, Thomasevich, Chetniks Chetniks,, str. 361; R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda... ... str. 209-10. 842 Izve{taj podmisije Cavern 2 (najverovatnije Bejlija), od 7. decembra 1943. godine, PRO WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 16. 843 SOE Kairo je zahtevala da je saslu{aju BLO BLO´´s.. Sumwali su da je agent gestapoa („„Report on Vera Pesic”, by Major Raw 202/162). 839

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

595

imao poverewa u wega. Izme|u ostalog i zato, jer je Veru Pe{i}, qubavnicu komandanta Srbije, generala Badera, posle kidnapovawa, iskoristio za vlastito uìvawe, umesto da je preda vojnom sudu.844 Kad je Mihailovi}, sredinom maja 1944. godine, poslao u wegov {tab vod oficira da oboje uhapse, Pe{i}evu su, ~ini se, ubili u bekstvu, a \uri}, koji je uspeo da pobegne (27. maja), pridruìo se partizanima. Postavqen je za zamenika na~elnika {taba za Srbiju. Mihailovi} je sumwao da avionskim po{iqkama i drugim stvarima poku{avaju da pridobiju i komandanta Drugog kosovskog korpusa, @ivojina Markovi}a. Od \uri}a (!) je zahtevao da proveri {ta je s tim glasinama.845 Da je naredio da ga streqaju jo{ u novembru 1941. godine, zbog izdaje i neispuwavawa naredbe u vezi sa â~kom, {to bi uradio svaki drugi vojni komandant846, spre~io bi mnogo zla.

Ameri~ka razilaèwa sa êr~ilom Britanci su poku{avali da uz pomo} kraqa preteknu ne samo Sovjete, Sovjete, nego i Amerikance. Sredinom maja, Bejli je bio na ru~ku kod kraqa Petra i primetio tragove ameri~kog uticaja na wega. „Ako odmah ne preduzmemo korake za obnovu na{eg autoriteta i prestià u Jugoslaviji, s Titom u xepu Sovjeta i s kraqem u xepu Amerikanaca, mogli bismo se na}i na ivici neprijateqstva,” rezimirao je. I on je predloìo kraqu da otpusti Puri}a i na wegovo mesto naimenuje hrvatskog bana.847 Amerikanci su se, naime, dràli Mihailovi}a vernije od Britanaca. O prilikama u Jugoslaviji imali su druga~ija saznawa od wih. Podsticao ih je, izme|u ostalih, i ambasador Foti}, ~ak li~no kod Ruzvelta. Ina~e, upravo je Ruzvelt bio veoma nepouzdana ta~ka. Po mi{qewu Roberta Marfija, uop{te nije imao bilo kakvu doslednu politiku prema Jugoslaviji. Pre svega, bio je pod jakim uticajem êr~ila. Ruzveltovu neodlu~nost pokazuje, izme|u ostalog, i wegov odnos prema Petru II II.. On mu je 17. aprila 1944. godine poslao pismo u kome mu se àli da ne moè otpustiti predsednika Puri}a i ministra za vojsku, jer bi po~inio izdaju. Pismo u kome je „kao sirotan” molio predsednika za savet {ta

Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 146. L. Karchmar, Karchmar, Draà Draà... ... I,, str. 255. 846 PRO HS 5/934, Record of Conversation with King Peter II; II; vidi i D. Biber, „Otvorena...”, 10. nastavak, str. 36. 847 Peter II, II, A King´ King´s... ... str. 215. 844 845

596

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

da radi pod êr~ilovim pritiskom, jako je pogodilo Kordela Hala. Predsednik, koji se obavezao na teheranske zakqu~ke, napisao je kraqu duga~ak odgovor, u kojem se skoro sasvim povukao. Savetovao mu je „da primi wegov (êr~ilov – A. B.) savet, kao wegov vlastiti”. Kraq, prema kome se predsednik uvek pona{ao kao neka vrsta poo~ima, doìveo je wegovo uputstvo kao „jedno od najve}ih razo~arawa u mom ìvotu,”848 iako je Ruzvelt u wemu jo{ uvek video jedinog legalnog predstavnika savezni~ke Jugoslavije.849 Ruzvelt je u pribli`no isto vreme pisao i Titu, istina, kratko i nejasno, ali izgleda da, posle rasprava ko treba, zapravo, da ga potpi{e, pismo nikada nije poslano. Tako je glavni kriti~ar Engleza bio dràvni sekretar Kordel Hal. Sigurno nije slu~ajno {to ni u britanskoj vladi ministar spoqnih poslova Idn nikada nije krio dugoro~ne politi~ke interese, u suprotnosti s kratkoro~nim, vojnim. Hal se i posle Teheranske konferencije drào pravila da pomo} usmerava samo ka onima koji se bore protiv neprijateqa. Ovo pravilo ostavqalo je Mihailovi}u vrata bar poluotvorena. Hal ga je objavio na konferenciji za {tampu 10. decembra u Va{ingtonu i istrajno ga po{tovao, uprkos tome {to je ministarstvo za vojsku dobilo od predsedpredsednika, koji se u Teheranu povinovao êr~ilu, suprotna uputstva, zbog ko kojih jih su Amerikanci i fakti~ki zaustavili slawe pomo}i Mihailovi}u. Veoma kriti~ni prema britanskoj politici bili su i Halov pomo}nik Adolf Berle, podsekretar Samner Vels i na~elnik evropskog odeqewa Stejt departmenta, Kevendi{ Kenon. Na osnovu izve{taja saradnika OSS, majora Ri~arda Vejla, prvog ameri~kog oficira kod Tita (u Drvaru) nezavisnog od SOE i pukovnika Bejlija, on je u svojoj analizi, u maju 1944. godine, naglasio borbene vrednosti partizana i izrazio potrebu za ameri~kim uticajem na wih; u navo|ewu Titovih ratnih ciqeva priloìo je Vejlov izve{taj, prema kojem je jedan od wih i „eliminisawe svih neprijateqskih jugoslovenskih elemenata unutar dràve uz pomo} apsorbovawa, stapawa, poraza na bojnom poqu i (ili) uni{tewa”.850 U SAD su jo{ posebno bili kriti~ni prema Meklinovim i Dikinovim izve{tajima. Kordel Hal je 16. decembra izjavio K. Foti}u da se vlada SAD nikako ne slaè s britan-

R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda... ... str. 298-300, tvrde, na osnovu skice Ruzveltovog odgovora kraqu, da re~enice, koju navodi kraq, nema u wemu. Uop{te, kaù da predsednik u wemu nije prihvatio êr~ilove optu`be Mihailovi}a, da je jako kritikovao Puri}a i savetovao kraqu da prihvati „mudre savete [uba{i}a”. 849 V.\ureti}, Saveznici Saveznici... ... II II,, str. 119; D. Biber, Tito-êr~il Tito-êr~il,, str. 166. 850 C. Fotich, Fotich, The War... War... str. 260-64. 848

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

597

skom politikom i da ne}e vr{iti pritisak na jugoslovensku vladu da se re{i Mihailovi}a.851 Nejednaki pogledi postali su o~igledni kad je Vilson krajem juna poku{ao da pridobije Amerikance za odredbu u uputstvima za BAF „da ne}e nuditi nikakvu podr{ku Mihailovi}evim snagama”. Wihov predstavnik u politi~kom odboru dobio je uputstvo da se usprotivi. „Bezuslovnoj” odredbi suprotstavio se i Robert Marfi; wegov stav je 8. jula podrào sam Kordel Hal, koji je mislio „da bi upotreba sada{weg uputstva bila kaznena prema {irokom i zaslu`nom delu jugoslovenskog naroda, ~ija je jedina gre{ka, izgleda, suprotstavqawe uvo|ewu vlasti partizana”.852 Direktor OSS, brigadir Vilijem Donovan, jo{ u januaru je odbacio britanski zahtev da po{aqe oficire za vezu kod Tita. U martu i aprilu 1944. godine, jedan za drugim, sa ~etni~ke teritorije vratili su se u SAD kapetan Mensfild (tamo se spustio u avgustu 1943) i potpukovnik Sajc. Da bi se {to boqe upoznali sa ~etni~kom aktivno{}u, zajedno s Hadsonom (tada jo{ potpukovnikom), koga im je dodao brigadir Armstrong, kao vo|a zajedni~ke britansko-ameri~ke misije, da ih kontroli{e, na inspekcijskoj turneji od 7. do 19. novembra 1943. godine obi{li su {est Mihailovi}evih lokalnih komandanata, me|u wima i majora Ra~i}a, kapetana Kalabi}a i kapetana Vu~kovi}a.853 O wihovom delovawu, generalno, imali su povoqno mi{qewe. Zato je Mensfild, koji se vratio prvi, preporu~io slawe pomo}i Mihailovi}u, a Sajc je podrào predlog.854 To je ostavilo tako dubok utisak na Donovana, da je hteo zadràti kod Mihailovi}a ne samo kapetana Xorxa Musulina, koji je kod wega bio od oktobra 1943, nego i da pro{iri misiju. Za to je dobio saglasnost Stejt departmenta. Pored svoje misije, Amerikanci su nameravali i da obnove po{iqke pomo}i Mihailovi}u. To je zahtevala posebna konferencija odgovornih za Bliski istok i Balkan 10. aprila 1944. godine, kojoj su prisustvovali i Mihailovi}evi predstavnici. Po svedo~ewu Foti}a, samo je êr~ilov pritisak na Ruzvelta spre~io da se ne dogodi ni jedno ni drugo.855 Ne{to kasnije, Donovana je stimulisao i drugi izve{taj oficira za vezu OSS kod partizana, potpukovnika Lina Feri{a. U prvom izve{taju, koji je napisao 29. oktobra 1943. godine, jedva ne{to vi{e od mesec dana bo bo--

FRUS IV IV,, Europe str. 1388. A. Setz, Setz, Mihailovi} Mihailovi}... ... pogl. XII do XVII XVII. 853 A. Seitz, Seitz, Mihailovi} Mihailovi}... ... str. 128. 854 C. Fotich, Fotich, The War... str. 268. 855 Ph. Auty, Auty Tito, str. 221; sli~no i W. Roberts, Roberts, Tito... str. 152, FRUS... 1945, str. 529. 851 852

598

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ravka u Jugoslaviji, sli~no Meklinu, izneo je o Mihailovi}u jako ne nepopovoqno mi{qewe. To nije bilo iznena|ewe, jer je ve} unapred bio naklowen partizanima. Poslanik Stivenson je primetio wegove predrasude i preporu~io PWE da paze na wega. Osim toga, Feri{ je bio ukqu~en u Meklinovu misiju i tako brigadiru pot~iwen, ujedno i pod jakim uticajem Dikina. Okolnost {to mu je, s namerom da izvesti pismeno i usmeno, povratak vra tak u SAD omogu}io major OSS Luis Hjuot, koji je tada k partizanima do{ao na svoju ruku, nije delovala u suprotnom pravcu. Po mi{qewu Filis Oti, upravo je Feri{ev prvi izve{taj prevagnuo {to je u Teheranu pala odluka u korist pomo}i Titu. Ruzvelt je izve{taj poneo sa sobom i odmah, po dolasku u Teheran, predao Staqinu.856 Tako je Meklin odlu~io o najsudbonosnijim pitawima budu}nosti Jugoslavije, preko êr~ila neposredno, preko Ruzvelta posredno, uz pomo} fatalnog Feri{a, kako ga zbog toga naziva V. \ureti}. U drugom izve{taju, koji se odnosi na {estomese~ni, dodu{e, tri puta prekinuti, boravak kod partizana, napisao ga je 28. juna 1944. godine, Feri{u su se o~i otvorile. Iako su ga 16. aprila 1944. spustili kod makedonskih partizana blizu Vrawa, zajedno s britanskim majorom Xonom HenikeHenikerom – Majorom, odakle su krenuli ne{to severnije, na planinu Radan (zapadno od Leskovca), k srpskim partizanima, vi{e nije bio podre|en britanskoj misiji, ve} je delovao samostalno. Shvatio je da u Jugoslaviji besni gra|anski rat, u kojoj jedni rade isto {to i drugi. „Jugosloveni su zaboravili na Razum i odlu~ili se za Nasiqe... Jedan drugome su najve}i neprijateq... mawe va`na postala je borba protiv neprijateqa, zna~ajnije su pripreme za politi~ka obra~unavawa, koja }e nastupiti posle kraja rata.” Feri{ pri~a kako je 21. maja posmatrao bitku u kojoj je 3.000 partizana Prve srpske divizije napalo 2.000 ~etnika pod komandom majora Radoslava \uri}a i proteralo s planine Kukavica ju`no od Leskovca. Partizani su 70 posto bili naoruàni oru`jem koje su im iz aviona izbacili

856

U 1944. godini, partizani su samo iz vazduha primili vi{e od 9.000 tona savezni~kog oru`ja (100.000 pu{aka, 50.000 mitraqeza, 1.000 minobaca~a) i municije, dok je Mihai Mihailolovi}, izme|u novembra 1941. i juna 1943. godine primio 23 tone. Pomo} koju su primili partizani morem bila je nekoliko puta ve}a, a i jedna i druga se, tokom prvih meseci 1945, jo{ pove}ala. U januaru 1945. godine postigla je nedeqno 450 tona vazduhom i 1.450 tona morem. Feri{ bi zapaweno pogledao poluslu`benu britansku istoriju Drugog svetskog rata, u kojoj bi ~itao da je „Tito tu pomo} upotrebio s odli~nim efektima. [to se ti~e nesre}nih Grka, na pitawe koliko je od wihovog oru`ja upotrebqeno protiv Nemaca, a koliko u borbama jednih protiv protiv drugih, verovatno nikada ne bi mogao da odgovori nijedan istori~ar” (M. (M. Howard,, Grand Strategy IV Howard IV,, str. 486).

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

599

Britanci, od ~ega je, bar polovina, bila ameri~ke proizvodwe.857 Kad je Feri{ stigao na Kukavicu, u biv{oj ~etni~koj bolnici na{ao je trojicu rawenih ameri~kih pilota koje su ~etnici skrivali. O svojim spasiocima ispri~ali su samo sve najboqe. I o qudima uop{te, Feri{ je pri~ao samo najboqe, iako napomiwe „da su svi redom intriganti, ogovara~i i najgori laòvi koje je ikada sreo.” „Nije prijatno da se vidi”, kaè na kraju svog izve{taja, „kako jedna grupa na{ih pilota baca oru`je da bude upotrebqeno protiv qudi koji su spasili i za{titili wihove ratne drugove. Nije nimalo lep pogled na na{e rawenike koji leè, jedan uz drugog, s qudima koji su ih spasili i brinuli se za wih – i biti svestan da su rane u telima telima spasilaca mogli da izbu{e meci s ameri~kim eksplozivom, ispaqeni iz ameri~kih pu{aka, izba~enih iz ameri~kih aviona, kojim upravqaju ameri~ki piloti.” Zato „ne zahtevam pomo} za partizane, jer sam uveren da (na{i – A. B.) oficiri kod ~etnika ne}e zahtevati pomo} za ~etnike”.858 Premda je izve{taj za promenu britanske politike prema Mihailovi}u stigao prekasno, imao je jak uticaj na Amerikance. S velikim nepoverewem gledali su na razgovore Vilsona i êr~ila s Titom u prvoj polopolovini avgusta, na koje uop{te nisu pozvani. Da bi bili u toku tamo{wih doga|a ga |awa, poslali su u Italiju pomo}nika na~elnika biroa za evropske poslove u Stejt departmentu, Frimana Metjuza. Kad je êr~il o svojim razgovorima 14. avgusta obavestio Ruzvelta, Metjuz je napomenuo da „smo priprimili vi{e izve{taja da se ameri~ko oru`je {aqe za ubijawe Srba... i da smo opravdano zabrinuti zbog vesti da Titu doturaju oru`je za kori{}ewe u gra|anskom ratu”. U izve{taju od 18. avgusta àlio se Kordelu Halu: „Ameri~ko oru`je {aqe se partizanima da ubijaju Srbe... Tito ga dobija za departkori{}ewe u gra|anskom ratu.”859 Tokom leta 1944. godine, Stejt department je bio sasvim uveren da se u Jugoslaviji vodi gra|anski rat i da Tito koristi sa savez vezni~ko oru`je za ubijawe doma}ih protivnika. Kad je Tito 23. septembra savezni~kim oficirima zabranio slobodno kretawe van podru~ja {taba korpusa, Amerikanci, koji su to protuma~ili kao èqu da od wih prikrije gra|anski rat, prekinuli su transport pomo}i i prevoz rawenika u Italiju. Amerikanci su i na druge na~ine pokazali odbojnost prema zameni svojih jugoslovenskih partnera. Posledi~no zahla|ewe odnosa s partizanima

„Thr Farish Reports”, Reports”, M. David, David, The Web... str. 363-377. Lin Feri{ je ne{to vi{e od dva meseca kasnije pao kao vo|a ameri~ke misije u Gr~koj. 858 FRUS IV IV,, Europe Europe,, str. 1398. 859 V. Dedijer, Tito Tito... ... str. 505. 857

600

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bilo je razlog {to je, na predlog dràvnog sekretara Kordela Hala, otpala planirana poseta vojne misije pod vo|stvom Vladimira Velebita u Va{ingtonu.860 Kad je Tito, u leto 1944. godine, pozvao Roberta Marfija, koji je upravo tada postao ameri~ki politi~ki savetnik u Ajzenhauerovom vrhovnom savezni~kom {tabu u Londonu, da ga poseti na Visu, Stejt department mu je posetu dozvolio, ali samo kao strogo privatnu.861 U ve} pomenutoj saglasnosti od 8. jula, s Marfijevim prigovorom protiv zabrane BAF--u da pomaè ~etnicima, Stejt department je ocenio sporazum izmeBAF |u [uba{i}a i Tita kao „u su{tini sporazum izme|u Britanaca i Tita”, i izrazio nezadovoqstvo, jer je „bez ograni~ewa prihvatio sve partizanske zahteve” i „dao Titu politi~ki i vojno slobodne ruke u celoj Jugoslaviji, ~ime je ugrozio prednosti, koje su se mogle ste}i”.862 Uprkos tome, Tito, koji se sve vi{e udvarao i Amerikancima, primio ga je 31. avgusta na Visu, sa crvenim tepihom, kako nagla{ava V. Roberts. A kraqa, koji je mesec dana pre toga stigao na Maltu i hteo da ga poseti, pustio je da ~eka nekoliko dana pre nego {to je postalo jasno da prijema uop{te ne}e biti. U takvoj atmosferi, na~elnik OSS, general Donovan, poslao je k Mihailovi}u pukovnika Roberta Mekdauela, ina~e profesora savremene balkanske istorije na univerzitetu u Mi~igenu. Donovan je to zahtevao ve} vi{e puta. Dodao mu je ~etvoricu pratilaca. êr~ila Donovan nije ni obavestio, jer je zbog wegove sli~ne namere êr~il jo{ u prole}e protestovao kod Ruzvelta, tako da je tada morao odustati od svog plana. Mekdauel nije odobravao promenu britanske politike na {tetu Mihailovi}a. Zato je prilike èleo da prou~i sam i na licu mesta. U Prawane je stigao 26. avgusta 1944. godine s kapetanom Xonom Milodragovi}em i poru~nikom Elsvortom Kramerom. Iako je od Donovana primio samo obave{tajna ovla{}ewa, Mihailovi}a je sna`no stimulisao na nastavqawe wegove politike. politike. Pre svega, uveravao ga je da je pred vratima iskrcavawe Amerikanaca, koji Balkan nikada ne}e prepustiti Rusima, a time ni boq{evizaciji. Kao {to je to Mihailovi} na posleratnom procesu ispri~ao – Mekdauel mu je, ubrzo posle dolaska, izjavio: „Va{ sada{wi poloàj je teàk, ali je budu}nost va-

R. Murphy, Murphy, Diplomat Diplomat... ...,, str. 223. FRUS IV IV,, Europe Europe,, str. 1387-88. 862 J. Tomasevi} misli da je Mekdauel u svemu vodio svoju vlastitu politiku, a ne slu`benu. Verovatno je u pravu. [to je jo{ zna~ajnije, ve}a je verovatno}a da bi istorija ratnih doga|awa u Jugoslaviji bila su{tinski druga~ija da su je pisali qudi kao Mekdauel, Sajc ili Mensfild. I {to je jo{ mnogo zna~ajnije, druga~iji bi bili i sami doga|aji da su na strate{ko odlu~ivawe zapadnih saveznika uticali nabrojani oficiri, a ne Meklin, Dikin i sli~ni. 860 861

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

601

{a... Nema~ka je izgubila rat, va{a borba protiv Nemaca nas ne zanima. Morate sa~uvati svoj uticaj me|u stanovni{tvom.”863 Prema Nojbaherovom internom izve{taju, Mekdauel je uverio Mihailovi}a da bi ulazak Crvene armije u Jugoslaviju ozna~avao kr{ewe Teheranskog sporazuma i da bi u tom slu~aju Amerikanci intervenisali. General je stoga naredio pot~iwenima da izbegavaju sukobe s Nemcima.864 Zato ne iznena|uje {to je u septembru Gorski {tab ponovno obavestio stanovni{tvo da sovjetske ~ete nikada ne}e pre}i iz Rumunije i Bugarske u Srbiju, kao i da }e se svakog momenta savezni~ke snage iskrcati na Jadranu. Sami sebe su obmawivali i dolaskom Engleza. Mihailovi} je, zajedno sa CNK, 29. septembra 1944. godine objavio da su se u Albaniji i na dalmatinskim ostrvima iskrcale savezni~ke snage. Kad su saznali za Floyd Force, Force, malu artiqerijsku jedinicu, koju su Englezi iskrcali kod Dubrovnika kao pomo} Titovoj êtvrtoj armiji krajem oktobra 1944, bili su uvereni da je masovno iskrcavawe ve} pred vratima. Posle povratka, Mekdauel je za svoje pretpostavqene napisao izve izve{taj {taj koji, dodu{e, odraàva prilike u Srbiji posle ulaska Crvene armije, ali je zanimqivo zbog sli~nosti s Meklinovim, godinu dana starijim izve{taizve{tajem – samo {to su wegove konstatacije i preporuke potpuno suprotne Meklinovim. Navodim, prema Mekdauelovoj najavi izve{taja Donovanu 9. novembra 1944. godine: „Imam konkretne dokaze o partizanskim ubijawima civilnog stanovni{tva, tako|e èna, u podru~jima koja zauzimaju. Li~no smo posmatrali partizane kako su napadali nacionalisti~ke ~ete, dok su one napadale Nemce. Poveriti jugoslovensku vladu Titu, zna~i neizbe`ni gra|anski rat. Lokalni vo|e i qudstvo, kako me|u partizanima, tako i me|u nacionalistima, brzo }e se izmiriti i udruìti, ako saveznici prekiprekinu svaku podr{ku malim komunisti~kim grupama, s jedne, i malim reakcionarnim grupama, s druge strane.865 Kad je êr~il saznao za wega, zahtevao je trenutni opoziv. Ruzvelt se smerno opravdavao. I Tito se àlio Meklinu na prisutnost Mekdauela u Mihailovi}evom {tabu.866 Uprkos zao{travawu situacije, Mekdauel je odugovla~io sa svojim odlaskom (u stvari, zbog bekstva s Mihailovi}em u Bosnu, nije mogao da odleti). Kao i na sve ostale, Amerikanci su na kraju

M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 174. „The McDowell Report”, Report”, November 23, 1944, str. 378-79. 865 Interni izve{taj Meklina generalu Vilsonu od 3. oktobra 1944. godine ((M. M. Milazzo,, The Chetnik..., zo Chetnik..., str. 176). 866 H. Macmillan, Macmillan, War Diaries, Diaries str. 576. 863 864

602

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pristali i na ovaj êr~ilov zahtev. Kad se Mekdauel vratio, kako izve{tava Makmilan (kasniji predsednik britanske vlade), „na nedu`nu glavu tog prijatnog starijeg ~oveka sru~ila se strahovita bura... Titovi fanatici (koje je podsticao brigadir Meklin), pripisivali su ovoj epizodi najmra~nije namere.” Na Makmilanovu primedbu da }e sporazum izme|u Tita i [uba{i}a voditi do umerenije politike, pukovnik je odgovorio da [uba{i} nema nikoga iza sebe, pa ni u Hrvatskoj. Makmilan se s tim sloìo.867 Uprkos tome, SAD su, takore}i do kraja rata, s Mihailovi}em odràvale prijateqske odnose.

Mihailovi} spasava savezni~ke oficire i pilote Na kraju, Britanci su jo{ mogli i da se raduju {to nisu tako brzo uspeli da udaqe Mihailovi}a kao komandanta JVuO. Kad su hteli da evakui{u svoje oficire za vezu, bez wega to nisu mogli izvesti. Prema prvim planovima operacije Haversack Haversack,, kako se zvala evakuacija, trebalo je da se oficiri za vezu kod ~etnika, iz brojnih misija po Srbiji, odmah posle 15. decembra 1943. godine probiju do najbliìh partizana, zatim uz wihovu pomo} do obale, gde bi ih ~ekali odgovaraju}i bojni ~amci da ih prebace u Italiju. Hadsona su 12. decembra obavestili da se probije do partizanskih {tabova na Kosmaju, zapadno od Mladenovca, ili na Jastrepcu, severozapadno od Ni{a. Force 133, koja je operaciju imala u svojim rukama, a posebno angaòvan bio je kapetan Klagmen, previdela je jednu zna~ajnu sitnicu. Mnoga podru~ja, na wihovim geografskim kartama ozna~ena kao partizanska, bila su, u stvari, ~etni~ka, ili pod kontrolom ~etni~kih izvidnica. U celoj Srbiji, kod partizana su imali samo jednu misiju (blizu ]uprije). Tako je proboj do partizana bio nemogu} ili veoma rizi~an. Ne-

Tako je ve} pomenuti major J. Rootham, Rootham, Miss Fire, Fire, str. 207, umesto mnogo bliìm partizanima s planine Homoqe u severozapadnoj Srbiji, radije oti{ao na vi{e od sto kilometara udaqenu Ravnu goru. Ako ne moèmo tvrditi da je taj put izabrao zato {to mu se partizani nisu dopadali, sigurno je da ih u to vreme u severnoj Srbiji nije ba{ bilo mnogo. U svojim se}awima kaè kako su ga, nakon {to je pukovniku Velimiru Pileti}u, tamo{wem ~etni~kom komandantu saop{tio da ga, po nalogu GHQ ME, napu{ta, napali Bugari, i kako su ga ~etnici, iako od wega vi{e ni{ta nisu mogli da o~ekuju, „plemenito” branili i omogu}ili mu bezbedno povla~ewe. Sli~no izve{tava major M. Lees, Lees, The Rape..., Rape..., str. 284, koji se s grupom od oko 20 BLO BLO´´s evakuisao preko Prawana iz jugozapadne Srbije (planina Kukavica), i da ni tamo, niti na putu, ~ak ni u [umadiji, nisu videli nijednog partizana. 867

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

603

ki od oficira nisu ni èleli da doìve susret s wima.868 Izvo|ewe evakuacije se zato razvuklo. Odlazak je potpuno zavisio od Mihailovi}eve dobre voqe. Oficiri, koji su u novembru bili u inspekciji kod ~etni~kih komandanata (Sajc, Mensfild i Hadson), posle zavr{etka inspekcije ~ekali su u Rudu na Goliji (Sanxak) na poruku generala kojim putem treba da krenu ka moru. Slu~ajno su stupili u vezu s kapetanom Xonom Vedom iz misije kod Keserovi}a (Kopaonik). On je nameravao da se probije do partizana u Kola{in, gde su se za povratak avionom okupili i neki drugi britanski oficiri. Sajc i Hadson, koji su bili uvereni da }e uz pomo} partizana pre sti}i na ciq, pridruìli su se Vedovoj grupi, dok je Mensfild nastavio put sa ~etni~kim oficirom za vezu kod savezni~ke misije, kapetanom Borislavom Todorovi}em, koji ih je pratio jo{ tokom inspekcijske turneje. Tako je do{lo do male utakmice, ko }e se, po jakoj zimi, pre probiti do aviona ili broda i brè sti}i u Italiju.869 Po Bejlijevom mi{qewu, MensMensfild i Todorovi} su imali nameru da zaobi|u Armstronga i, neposrednim pristupom generalu Ajzenhaueru, iskoriste Amerikance protiv Britanaca.870 Sajcova grupa je krenula na put 24. decembra i, posle velikih zaobilaèwa, 3. februara stigla do Berana; otuda su ih 14. marta 1944. godine dva aviona savoja prebacili u Le~e (Apulija). Sa Sajcem je odleteo i general Oksilio.871 Mensfild i Todorovi} su, zbog borbi izme|u partizana i ~etnika, krenuli na put tek 14. januara, ali sasvim drugim putem (put je vodio preko Ruda u isto~noj Bosni). Negde kod Nevesiwa sustigli su Luka~evi}a, koji se s Bejlijem tako|e povla~io preko ~etni~kih teritorija; 14. februara, posle nekoliko neuspe{nih poku{aja ju`no od Cavtata, zajedno su se ukrcali na britanski bojni brod i slede}eg jutra pristali u Italiji. Brì Mensfildov put, osim ve}e spretnosti, pokazuje, pre svega, kontinuitet ~etni~kih teritorija preko kojih su se probijali, sa napomenom da Sajc, posle uzletawa iz Berana, vi{e nije ni morao da se probija do mora,

868

O tome i inspekcijskoj turneji B. Todorovi}, „Bele{ke oficira za vezu”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 372-412. 869 Pismo ambasadora Stivensona ministru spoqnih poslova Idnu od 8. februara 1944, PRO HS 5/933. 870 Put opisuje A. Seitz u Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 86 i d., 125. Po pi{~evom mi{qewu, partizani su ih tako dugo zadràvali s namerom da od wih dobiju podatke o ~etnicima (str. 91-93). 871 Na prvim takvim letovima bili su i liberatori, koje je Ruzvelt poklonio kraqevskom vazduhoplovstvu. Vodili su ih jugoslovenski piloti, ali u okviru AAF i pod operativnim rukovodstvom sredozemne komande.

604

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

a to je vi{e od polovine puta. Uprkos tome, tokom puta je oslabio za 40 funfunti, {to je pripisao lo{im partizanskim odnosima sa seqacima koji su, ~ini ~i ni se, radije snabdevali ~etnike. Iskustva obe grupe pokazala su da je masovno probijawe u Crnu Goru i do mora veoma riskantno. Zajedno s Mihailovi}em, britanski oficiri su se odlu~ili za avionski prevoz koji su obezbedili Amerikanci. U tu svrhu, sve britanske misije trebalo je da se okupe kod Mihailovi}a. Za pripremu evakuacije, kod generala su poslali poru~nika Xorxa Musulina. Tokom mesec dana, ~etnici su, severno od Prawana blizu Ravne gore, pripremili improvizovani aerodrom. Dva {umadijska korpusa su ga {titila od Nemaca, ~ije su baze bile udaqene jedva 40 kilometara. Tako se, posledwih dana maja 1944. godine, kad su Britanci jedva spasili Tita iz kle{ta nema~kog desanta na Drvar, Mihailovi} pobrinuo za evakuaciju u Italiju vi{e od 60 Britanaca, s brigadirom Armstrongom na ~elu. S wima je odletelo 35 ameri~kih pilota, koje su nema~ki flakovi (protivavionski topovi) ili lovci ranili, kad su s aerodroma u Italiji bombardovali naftne bu{otibu{oti872 ne i rafinerije kod Ploe{tija u Rumuniji. Spasavali su se iskakawem u Srbiju, koja je tada skoro cela bila u ~etni~kim rukama. Pridruìo im se i dr @ivko Topalovi}, kopredsednik CNK. Evakuaciju su izveli ameri ameri~ki ~ki avioni C-47, -47, koji su na putu do Prawana izbacili partizanima (!) izda{ne koli~ine oru`ja. Mihailovi} se oprostio izjavom da su se svi koji su se borili s wim smatrali pripadnicima zapadnih demokratija i da je wegova wegova du`nost bila da obezbedi sigurnu evakuaciju, kad im je wihova komanda naredila da ga napuste. „Rukovali smo se, salutirali, i oti{li”, kaè major Xasper Rutem, jedan od prevezenih Britanaca. „Kao predstavnike velikog naroda, predstavnik malog podu~io nas je lepim manirima i pokazao kako se, uprkos razlikama u pogledima, pona{a dostojanstveno.”873 Kad se vratio, o prilikama u Jugoslaviji podneo je saop{tewe H. Makmilanu, britanskom politi~kom savetniku u AFHQ i posebno naglasio da je, suprotno od Armstronga, sa Mihailovi}em zadrào dobre odnose sve do odlaska.874 Kasnije, 2. avgusta, Amerikanci su u misiji Halyard /uè za dizawe jedra/, ponovno izbacili poru~nika Musulina u blizinu Ravne gore, a jo{ nekoliko dana kasnije i kapetana Nika Lali}a, svakoga sa po dvojicom pomo}nika. Zajedno su ~inili tzv. The Air Crew Rescue Unit (ACRU) /jedini-

872 J. Rootham, Rootham, Miss Miss..., ..., str. 195. O detaqima evakuacije, vidi @. Topalovi} i Z. Vu~kovi} u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... II II,, str. 56 i d. i 85 i d. 873 H. Macmillann, Macmillann, War War..., ..., str. 461-62. 874 O tome sam Zvonimir Vu~kovi} u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... II II,, str. 85 i d.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

605

ca vazdu{ne posade za spasavawe/. U akciji od {esnaest transportnih aviona C-47 -47 i pod za{titom dvadeset lovaca, koja je zapo~ela 9. avgusta uz Mihailovi}evu i Mekdauelovu pomo}, obezbedili su evakuaciju, ni mawe ni vi{e, nego 252 ameri~ka pilota, koji su se u me|uvremenu spasili skokom na ~etni~ku teritoriju. Evakuacija je jako zakasnila, jer su Amerikanci morali vi{e puta moliti Britance da im dozvole kontakt sa ~etnicima (aerodromi u Italiji bili su pod britanskom upravom). Sa pilotima su se u Bari prebacili i delegati CNK (me|u wima i Adam Pribi}evi}). Zajedno sa @ivkom Topalovi}em, koji je oti{ao ranije, trebalo je da obezbede boqe informisawe svetske javnosti, te politi~ku i vojnu pomo} ~etni~kom pokretu. Pre svega, nenapadawe od strane partizana, postavqali su kao glavni uslov za ~etni~ki napad na Nemce. S wima je odleteo i kapetan Zvonimir Vu~kovi},875 koga poznajemo jo{ iz vremena osvajawa Gorweg Mila-

875

Amerikanci su zapo~eli masovna bombardovawa u aprilu 1944. godine, sa italijanskih aerodroma, i trajala su do sovjetske okupacije Rumunije. Piloti su se na povratku spasavali iz o{te}enih aviona iskakawem padobranima u Srbiju. U organizaciji OSS OSS,, ameri~ki avioni prebacivali su ih sa ~etni~kog aerodroma Prawani i drugih. Ukupno ih je bilo 432. Vi{e od 100 tih pilota udruìlo se posle rata u „Odbor ameri~kih pilota za pomo} generalu Mihailovi}u i srpskom narodu” i, uz pomo} Stejt Departmenta, zahtevalo da na procesu protiv Mihailovi}a 1946. godine svedo~e u wegovu korist. Titov reìm im to nije dozvolio. Partizani su poku{ali da potcene ~etni~ko spasavawe pilota, podatkom da su ih oni Times”, koji je {irio spasili 2.000. Martin navodi tekst „Friendship Forged During Difficult Times”, generalni konzulat u San Francisku, po kojem su spasili „nekoliko stotina savezni~kih pilota”. Prema slu`benim ameri~kim podacima, do 1. oktobra 1944. godine, s partizanskih aerodroma preba~eno je 732 pilota, a sa ~etni~kih 356. Po{to su britanski vazduhoplovni operateri forsirali partizanske aerodrome, me|u wih su ubrajali i Vis, odnos jednih i drugih spasenih pilota morao je biti u korist ~etnika, kao {to pokazuju navedene brojke. S druge strane, Mihailovi}a su osudili na smrt izme|u ostalog i zato, jer su, navodno, ~etnici ubili narednika Dejvida O O’’Konela i trojicu wegovih drugova, koji su se 6. juna 1944. godine spasili skokom u Srbiju. O O’’Konel je ne samo tokom trajawa procesa bio ìv, ~io i zdrav u îkagu, nego je ~ak bio sekretar pomenutog odbora (Patriot (Patriot..., ..., str. 171-72, str. 35). Mawe je poznato da je predsednik Truman, na predlog generala Ajzenhauera, 29. marta merit”,, koja je name1948. godine odlikovao Mihailovi}a za te zasluge medaqom „Legion of merit” wena vrhovnim komandantima. Me|utim, odlikovawe je ostalo pre}utano (da ne izazove probleme u odnosima s Titom), sve do 1967. godine, kad je kongresmen Edvard Dervinski, na osnovu prihva}enog Freedom of Information Act Act,, izdejstvovao wegovo objavqivawe. Odlikovawe ni do danas nikome nije predato. U prole}e 1990. godine, Vuk Dra{kovi}, vo|a Srpskog pokreta obnove, predloìo je Amerikancima da ga predaju Mihailovi}evom sinu (Borisav Jovi}, Posledwi dani SFRJ, Beograd, 1995, Politika, str. 207), ali ni to se nije dogodilo. ûvaju ga u Kongresu (B. Karapanxi}, Jugoslovensko..., str. 311, gde je objavqena i fotokopija odluke o odlikovawu).

606

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

novca u septembru 1941. godine. U Prawanima je vodio brigu o obezbe|ewu aerodroma i Amerikanaca, a kasnije, u Italiji, odràvao je radio vezu s Gorskim {tabom. S ameri~kim pilotima odvezao se i mawi deo Poqaka, koji su, kao nema~ki zarobqenici, pobegli s rada u borskom rudni~kom basenu i prikqu~ili se homoqskim ~etnicima. Ve}ina je ostala sa ~etnicima. U Javorskom (po planini Javor) ~etni~kom odredu, u~estvovali su u borbama protiv partizana. Krajem avgusta, ameri~ke pilote s aerodroma u Prawanima evakuisali su u dva navrata, ukupno oko 80 qudi. S posledwima, 26. avgusta, odleteo je i X. Musulin. âk i posle toga, dok je beào u Bosnu, Bosnu, Mihailovi} je obezbedio evakuaciju 20 pilota s livade pored puta, kod Koceqeve severno od Vaqeva, a kad je ve} bio u Bosni, 27. decembra 1944, s aerodroma Boqani}, jugoisto~no od Doboja, evakuisao je jo{ vi{e od ~etrdeset pilota.876 Tada ga je napustio i posledwi savezni~ki oficir Nik Lali}. Kao ni o drugim Mihailovi}evim akcijama u korist saveznika, svetska javnost ni o ovoj nije bila obave{tena.

Mihailovi}ev kraj Upad ukrajinskih ’frontova’ u Rumuniju tokom leta 1944. godine, trebalo je da Mihailovi}u bude upozorewe da je do{lo vreme za pakovawe kofera. Samo nerazumqiv optimizam, koji su podràvale Mekdauelove izjave, dràle su ga u nadi da nije sve izgubqeno. Najpre je do{lo do wegove formalne likvidacije. Kraq Petar II II,, na predlog predsednika vlade [uba{i}a, koji je istovremeno bio i ministar za vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo, 25. avgusta 1944. godine ukinuo je vrhovnu komandu JVuO i naimenovao Tita jedinim komandantom ustani~kih snaga u Jugoslaviji. Mihailovi}a je razre{io du`nosti i penzionisao 29. avgusta. Za ministra vojske postavio je Borislava Risti}a. Posle upornog engleskog pritiska, 12. septembra 1944, kraq je putem londonskog radija, pozvao „sve Srbe, Hrvate i Slovence, da se ujedine i pristupe Narodnooslobodila~koj vojsci pod vo|stvom mar{ala Tita”. Time je, ne pomenuv{i ga, saop{tio javnosti da Mihailovi} vi{e nije vrhovni komandant JVuO. General se s tim nije pomirio. Rukovodio se uputstvom koje mu je predsednik Puri} poslao jo{ 4. aprila 1944. godine. U wemu ga je obavestio da se, zajedno s kraqem, odlu~no protivi imenovawu nove [uba{i}eve vlade: „Ne verujte ni{ta {to ~ujete preko radija... Ako do|e do bilo kakve kom-

876

D. Biber, „Otvorena...”, 13. nastavak, str. 37.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

607

binacije bez vas, kao ministra za vojsku, kraq i ja smatramo da, kao jedini slobodan ~lan vlade, treba da nastavite (svoje poslanstvo – A. B.) u otaxbini, pod geslom: ’Kraq je zarobqenik, ìveo kraq’”. Nije poznato da li je pukovnik Bejli znao za ovo Puri}evo uputstvo, ali je svakako pre smewivawa Mihailovi}a predvideo mogu}nost ovakvog wegovog odziva.877 Pogre{io je samo u prognozi da }e to u~vrstiti generalov poloàj. Prvog septembra 1944. godine Mihailovi} je, u ime kraqa, objavio u Srbiji op{tu mobilizaciju. Ta~no u pono}, sa svih zvonika zazvonila su zvona, ogla{avaju}i da zapo~iwe kona~ni napad na neprijateqa. Mobilizacija je bila labudova pesma. Radio-saop{tewa iz Londona izazvala su me|u stanovni{tvom op{te razo~arawe i konfuziju. Slikovito ih izraàva, tada nastala, duhovita narodna pesmica, po kojoj: „Mi Mi za kraqa, kraq za Tita, {ta }e biti, Bog te pita.” pita. U takvoj klimi Mihailovi}a su po~eli napu{tati i neki wegovi najverniji saradnici, naro~ito su se osipale wegove ~ete. Uprkos svemu {to se dogodilo posledwih godinu dana, ~etnici su u posledwem trenutku poku{ali da ponovo uspostave kontakte s Britancima. U Mihailovi}evo ime, @ivko Topalovi}, kopredsednik CNK, tokom svog boravka u Italiji, ponudio je vrhovnom komandantu Sredozemqa, generalu Vilsonu, pot~iwavawe svih ~etnika – oko 50.000 – wegovoj komandi. Ponudu je izneo ~ak dva puta, 21. oktobra i 13. novembra 1944. godine, kad je ponudu pro{irio na u~e{}e ~etnika na „bilo kom boji{tu”. âk je i H. Makmilan, naklowen Mihailovi}u, smatrao da posle sporazuma Tito-[uba{i} tako ne{to vi{e nije mogu}e, dodaju}i da je Amerikancima jo{ uvek ào zbog wega.878 Mihailovi} je 8. novembra i sam Vilsonu poslao poduì memorandum, u kojem predlaè da se „u zajedni~koj borbi protiv okupatora za oslobo|ewe Jugoslavije, a kasnije, ako treba, i van Jugoslavije”, podredi wegovoj komandi.879 Nadao se da je Mekdauel, po povratku, preko svojih pretpostavqenih, uticao na promenu nepovoqnih savezni~kih pogleda na wega. Kad mu Vilson uop{te nije odgovorio, 29. novembra je wegovom nasled nasledniku, generalu Aleksanderu, koji je nekoliko dana kasnije postao feldmar{al, poponudio 45.000 ~etnika pod komandom generala Trifunovi}a. Uni{tili bi oko 40.000 nema~kih vojnika, okupqenih za evakuaciju u blizini Skadra. Ni od wega nije bilo glasa. To potvr|uje ~etni~ke tvrdwe da je u jesen 1944.

H. Macmillan, Macmillan, War War..., ..., str. 562-63. Zbornik... Zbornik... XIV XIV/4, /4, str. 400-06. 879 R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 349 i d. 877 878

608

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

godine likvidacija ~etnika imala prednost pred likvidaci likvidacijom nema~kih 880 snaga ne samo za partizane, nego i za Britance. Spasavawe su traìli i pojedini Mihailovi}evi komandanti i to u dva pravca. Posebno oni koji nisu bili zadovoqni wegovom odlukom da ne poru{i mostove na Moravi i Ibru, poku{ali su da se poveù s Englezima na svoju ruku. @enidbi kraqa Petra II sa gr~kom princezom Aleksandrom 20. marta 1944. godine u Londonu, kao Mihailovi}ev predstavnik, prisustvovao je potpukovnik Vojislav Luka~evi}, tada komandant limsko-sanxa~kih ~etni~kih odreda. U London je otputovao i potpukovnik Petar Ba}ovi}, ali su ga Britanci zadràli u Kairu. S druge strane, Luka~evi}a su u Londonu primili ~ak i britanski kraq Xorx VI sa kraqicom. Prema bele{ci od 5. aprila 1944, koju je na uvid dobio Forin ofis, Luka~evi} je, pre povratka preko Kaira, saop{tio pukovniku Bejliju da za antinema~ku borbu u Srbiji, Sanxaku, Hercegovini i Crnoj Gori, namerava da osnuje pokretnu brigadu od 3.000 ~etnika, nezavisnu od Mihailovi}a, koja bi bila deo britanske vojske i direktno pod komandom GHQ ME. ME. Predsednik vlade Puri} prihvatio je ideju kao odli~nu, ali je sprovo|ewe ideje prepustio Mihailovi}u. On ju je verovatno odbacio. Bejli, ~ini se, nije pokazao nikakav interes.881 Drugi pravac predstavqali su poku{aji traèwa pomo}i kod dotada{wih neprijateqa. êtni~ki kapetani Nikola Kalabi} i Ne{ko Nedi} sa majorom Dragoslavom Ra~i}em dogovorili su se 11. avgusta u Aran|elovcu sa upravnikom Beograda, Dragim Jovanovi}em, zloglasnim predratnim {efom policije, za sastanak generala s kvislin{kim predsednikom Milanom Nedi}em; u Topoli su jo{ istog dana razgovarali s kapetanom Firstom fon Vredom, koji je zastupao feldmar{ala Fon Vajhsa, te wegovim sasaradnicima, o uslovima i mogu}nostima za sastanak Mihailovi}a s Nojbaherom.882 Prvi sastanak odràn je 13. avgusta u Raàni, severno od Kosjeri}a, gde su se generali u najve}oj konspiraciji dogovorili o zajedni~kom otporu protiv partizanskog prodirawa u Srbiju i o potrebnoj nema~koj pomo}i. Zahtevi su bili veliki, ali je, po Jovanovi}u, ostalo ne{to vi{e od 5.000 italijanskih pu{aka s pripadaju}om municijom i 100 miliona dinara. Do drugog sastanka nije do{lo. êtni~ki oficiri su izneli uslove za sastanak; odnosili su se, pre svega, na diskreciju. Vrede je, kao mesto

880 PRO FO 371/44259 i Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/3, /3, str. 885. Kao {to smo videli, Luka~evi} je ne{to kasnije zamisao izveo samostalno, ali i neuspe{no. 881 Izvorni zapisnik razgovora objavquje M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 444-46. 882 H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 170; W. Warlimont, Warlimont, Inside Inside..., ..., str. 469.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

609

sastanka, predloìo stari kara|or|evski dvor na Oplencu. Iako je, zbog {anse da se sastane s Mekdauelom, sastanak èleo, pre svega, Nojbaher, sve je ostalo otvoreno. Da ne u~ini neki pogre{an korak, najpre je s komandantom jugoistoka, Fon Vajhsom, odleteo k Hitleru u Volf{ance, po odborewe za kontakte. Uprkos tome {to su dan ranije, izme|u Crnog mora i Karpata, Sovjeti potpuno razbili dve nema~ke i dve rumunske armije, da je dan kasnije, rumunski kraq Mihail, hap{ewem Antoneskua, napustio Nemce, i da su tri dana kasnije saveznici zauzeli Pariz, firer je 22. avgusta 1944. godine dao poznatu izjavu da Nema~ka, po{to su „Srbi... jedini sposoban narod na Balkanu, ... mora odlu~no da se suprotstavi svim planovima za veliku Srbiju”. Prisutni general Alfred Jodl, operativni na~elnik {taba OKW OKW,, rezimirao je wegovo izvo|ewe zakqu~kom: „Srpska vojska ne sme da postoji. Boqe je ~ak i ne{to komunisti~ke opasnosti.”883 Mihailovi} je, ipak, umesto s Nojbaherom, u Ro{cima kod â~ka razgovarao s wegovim poverenikom, Rudolfom [terkerom, koji je opravdao odsutnost svog pretpostavqenog. Petog septembra u Prawanima, u~estvovao je s nekim ~lanovima CNK u razgovorima sa [terkerom, kojima je prisustvovao i Mekdauel. On se raspitivao o mogu}nostima za predaju nema~kih snaga na Balkanu saveznicima i zahtevao od [terkera da nema~ke snage u povla~ewu oru`je predaju ~etnicima. Sutradan je Mihailovi} primio predstavnike Nedi}eve Srpske dràvne (i pograni~ne) straè koju je, kao deo Srpskog udarnog korpusa, u tri divizije ukqu~io u JVuO.884 Odmah potom, 8. septembra, porazom ispod Jelove gore, usledila je vojna likvidacija Mihailovi}a. Postao je begunac. S nekoliko svojih komandanata i ~lanova CNK, te ameri~kom misijom pukovnika Mekdauela, u pratwi jedva nekoliko stotina ~etnika, povla~io se prema severozapadu, i kod Badovinaca u Ma~vi, preko Drine, sklonio se na bosansku planinu Majevicu, severno od Tuzle. Neki komandanti, koje je tokom bekstva pretekao, od nama poznatih, majori Ra~i} i Ocokoqi} i kapetani Kalabi} i Nedi}, zaostali su u Srbiji. Neki u bici ispod Jelove gore uop{te nisu u~estvovali. Nisu ga sledili ni kapetan Rakovi} niti potpukovnik Keserovi}. Posle prvih poku{aja napada na Nemce i neuspe{ne saradwe sa crvenoarmejcrvenoarmejcima, 21. oktobra svi su se okupili u Ivawici, ju`no od â~ka, i odlu~ili da se pridruè Mihailovi}u. Kona~no su propale nade u savezni~ko iskrcavawe, podstaknute wihovim dolaskom u Gr~ku i operacijama Floyd Force kod Dubrovnika. U severnu Bosnu morali su da idu velikim obila-

883 884

Najvi{e po M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 146-47. E. Schmidt-Richberg, Schmidt-Richberg, Das Endkampf..., Endkampf..., str. 111.

610

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

èwem preko Sanxaka. Za Mihailovi}em su ne{to ranije stigli ~etnici generala Trifunovi}a, komandanta Srbije. Osim toga, iz zapadnijih krajeva severne Bosne, na Mihailovi}ev zahtev, preme{teni su u obli`we pore~je Bosne ~etnici pukovnika Slavoquba Vrawe{evi}a. Tako je, po partizanskim izvorima, krajem godine raspolagao sa pribli`no 8.000 ~etnika. Glavna Mihailovi}eva èqa bila je da se probije u plodnu dolinu Spre~e, ju`no od Tuzle i wom na sever, prema Doboju. Napadali su, pre svega, partizanske snage koje su se, uprkos nema~koj blokadi kod Driwa~e i Zvornika, probijale preko Drine u nema~ko zale|e, kako bi pomogle u okupqawu novih ~eta za prodor u Srbiju. To su bile snage Tre}eg partizanskog korpusa, ~ije delove su ~etnici ve} vi{e puta potukli. Me|utim, kad je (po partizanskim izvorima), posle dugotrajnih priprema, iz doline Spre~e Mihailovi} hteo da zauzme Tuzlu, Trideset osma divizija, koja im do tada nije bila ravna, uz pomo} upravo prispele Dvadeset tre}e divizije i dela Dvadeset sedme divizije, razbila ga je jugoisto~no od Tuzle. Svoje upori{te su tada preneli na planinu Ozren, severozapadno od Tuzle, i Trebovac, severno od Spre~e i Doboja. E. [mit – Rihberg izve{tava da su Nemci s wima imali povremene kontakte i da su im pomagali u sa saninitetskom materijalu.885 Kona~no mu se, na wegov zahtev, pridruìo i Pavle \uri{i}, sa pribli`no 7.000 crnogorskih, sanxa~kih i hercegova~kih ~etnika, s kojima se zadràvao na podru~ju Kalinovika, zapadno od Drine, i 23. januara u Rudu udruìo u Crnogorsku nacionalnu armiju. Tako je Mihailovi} ponovo raspolagao s relativno brojnim snagama. Bile su to posledwe snage koje je mogao da okupi, odasvud, sa svih vetrova, ali ne i jedinstvene u pogledima. Za protekle neuspehe sve vi{e su krivili Vrhovnu komandu i li~no Mihailovi}a, mnogi su sasvim otvoreno zahtevali wego wegovo vo smewivawe. Luka~evi}eva i Ba}ovi}eva grupa su bile najglasnije. Optu-

885

Major Ra~i} je bio odlu~an kriti~ar Mihailovi}a i celokupnog ravnogorskog pokreta. Jo{ u avgustu 1944. godine poslao je generalu memorandum, u kojem predlaè progla{ewe snaga glavnih ~etni~kih komandanata u zapadnoj Srbiji ustani~kim i wihovo pot~iwavawe wemu. U kritici, izme|u ostalog, kaè: „Hteli smo narodnu revoluciju, nismo je izveli, jer smo se ogre{ili o sveto na~elo revolucije: boriti se, dok se ne sru{i stari reìm i wegovi stubovi. Mi smo u svoje redove primili mnogo stubova starog reìma... âs smo paktirali, ~as smo bili legalni, ~as smo se upu{tali u oruàni sukob. [to je najàlosnije, te faze su se smewivale jako brzo, kako po èqi na{ih protivnika, tako i po odlukama pojedinih komandanata...” (M. Vesovi} i K. Nikoli}, Ujediwene srpske zemqe, zemqe, str. 143-44; Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/4, /4, str. 309-12). Iako sve navedeno moè biti istina, navo|ewe takvih razloga za neuspeh ~etni{tva krajem avgusta 1944. godine, kad je Crvena armija bila na jugoslovenskim granicama, svakako je takva besmislica kao i sama pomisao da je uz boq{evi~ku uop{te mogu}a i neka druga revolucija.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

611

ìvali su ga za nesposobnost da uvidi da je posledwi ~as za napade na Nemce. Izme|u Mihailovi}a i \uri{i}a tako|e je dolazilo do sukoba u pogledu narednih poteza. Mihailovi} ga je kritikovao {to sa sobom vodi mnogo izbeglica; wegovu armiju nazivali su „beànijskom”. Ra~i} i on su tako|e imali obostrane zamerke u vezi s komandovawem ispod Jelove gore, ali i ina~e.886 Odnosi su bili jako napeti i izme|u Ba}ovi}a i Ostoji}a. Pre nego {to je Mihailovi} pre{ao Drinu, Mekdauel je u wegovoj prisutnosti imao jo{ dva sastanka sa [terkerom. Do prvog je do{lo u septembru, u selu Dragiwe u Pocerini, izme|u [apca i Vaqeva. Prema izjavi koju je Mekdauel posle rata dao V. Robertsu, Nojbaher se zalagao da Nema~ka i SAD zajedno spasu Evropu od komunizma. Re~ima da se „ovaj rat mora okon~ati tako da se oruàne snage zapadnih saveznika, zajedno s Nemcima, okrenu protiv boq{evizma”, koje je stavio u usta jednog engleskog pukovnika s kojim je do{ao u posredne kontakte u Atini, potvr|uje i sam Nojbaher.887 Razgovori su se vodili preko posrednika, jer Ribentrop nije dozvolio Nojbaheru da stupi na ~etni~ku teritoriju; izjalovili su se, jer su Amerikanci, u skladu sa Ruzveltovim zahtevom i zakqu~kom iz Kazablanke, uslovqavali predaju bezuslovnom kapitulacijom svih nema~kih snaga. Prema izjavi Mekdauela @. Kneèvi}u u decembru 1944. godine, [terker je, pre Mihailovi}evog prelaska na levu obalu Drine, posetio generala i 16. septembra u Badovincima, zapadno od [apca. U ime feldmar{ala Fon Vajhsa, on je, ~ini se, ponudio Mekdauelu predaju svih snaga u Gr~koj, Albaniji i Jugoslaviji (obe armijske grupe E i F), ), ali su zapadni 888 saveznici ponudu odbacili. Pristali bi samo na istovremenu kapitulakapitulaciju svih nema~kih snaga svima trima savezni~kim silama, zakqu~no sa Sovjetskim savezom. Kad je Hitler pro~itao Nojbaherov izve{taj o razgo-

W. Roberts, Roberts, Tito... Tito...,, str. 279; H. Neubacher, Neubacher, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 203. R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 374. Sli~no je naveo Stojan Pribi}evi} u The New Statesman and Nation u januaru 1945. godine (D. (D. Martin, Martin, Web Web... ...,, str. 263). Nije iskqu~eno da je Pribi}evi} obave{tewe dobio od @. Kneèvi}a. 888 H. Neubacher Neubacher,, Sonderauftrag Sonderauftrag..., ..., str. 206 i d. Pisac kaè da su prvi razgovori izme|u wegovog poverenika i Mekdauela vo|eni jo{ u prole}e 1944. godine i ponovno po~etkom avgusta. avgu sta. Mogu}e je samo dvoje. Ili ga je napustilo se}awe, ili je to zaista bilo u prole}e. U tom slu~aju, odleteo je k Mihailovi}u s velikom, ~etrdeseto~lanom misijom ve} posle prvog naloga Donovana od 2. marta, koji je Ruzvelt najpre odobrio, a potom, na êr~ilovo posredovawe 8. aprila, opozvao. Donovan je, uprkos tome, poslao u avgustu u Srbiju misiju, ali sepdeset puta mawu. êr~il je opet saznao za wu, opet je protestovao, na {ta je Ruzvelt 3. septembra izjavio da je gre{ku po~inio on i da je naredio Donovanu da misiju odmah opozove. Kao {to znamo, Mekdauel je s odlaskom odugovla~io. Vidi D. Martin, Martin, Ally Ally..., ..., str. 229, i W. Roberts,, Tito berts Tito..., ..., str. 255-57, za dodatne izvore. 886 887

612

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vorima, razbesneo se i uzviknuo: „Taj ~ovek je poludeo!” i zabranio svaki daqi kontakt s pregovara~ima.889 Mekdauel je sa dvojicom saradnika (tre}eg, poru~nika E. Kramera, posle ~etni~kog oslobo|ewa Kru{evca, zarobili su crvenoarmejci), napustio Mihailovi}a 1. novembra 1944. godine, sa improvizovanog aerodroma Boqani}, jugoisto~no od Doboja. Odleteo je u Bari. Pre toga mu je CNK predao memorandum sa parafima Aleksandra Aksentijevi}a i Moqevi}a, kopredsednika CNK-a, u kojem ga moli da kod vlade SAD izdejstvuje hitno posredovawe „da se u Jugoslaviji prekine gra|anski rat i spre~i wegovo nastavqawe, da vojska SAD ustanovi komandu za Jugoslaviju kojoj bi se podredili svi ~etnici, da se prekine slawe oru`ja i municije komunistima i da se posle uvo|ewa reda sprovede plebiscit o dru{tvenom ure|ewu”.890 Tada vi{e ni Amerikanci nisu mogli pomo}i; pre svega, u samom vrhu nije bilo potrebne voqe za to. Me|utim, OSS se bavila planom kako da spre~i da general Mihailovi} ne padne u ruke partizanima. Forin ofis se nije usprotivio. Po nalogu vrhovnog komandanta savezni~kih snaga u Sredozemqu, generala Vilsona, Mekdauel je preloìo Mihailovi}u da s wim napusti dràvu. General je odbio ponudu. Izjavio je da }e radije umreti kod ku}e, nego da kao izbeglica ìvi u tu|ini.891 U novembru, posle odlaska Mekdauela, u Sredwem kod Sarajeva, [terker je posetio samog Mihailovi}a i pitao ga da li bi zaista hteo da svoje ~etni~ke snage podredi nema~koj komandi. Do pitawa je do{lo na osnovu pisma Petra Ba}ovi}a, kojim je, na papiru sa blanko potpisom generala, ponudio Nemcima podre|ivawe svih ~etnika.892 Otada poti~e poznati Mihailovi}ev odgovor, kojim je, ~ak i u toj fazi, odbacio kolaboraciju, i koji obja{wava su{tinu wegove saradwe s Nemcima: „Bili „Bili smo i ostali smo neprijateqi. @alosna je slu~ajnost {to se isto tako kao vi, i ja borim protiv partizana”. „To je tragi~na slu~ajnost i meni je ào zbog toga”, dodao je na saslu{awu 1946. godine.893 Izgleda da je obja{wewe uverilo M. Mini}a, jer ga zagovara ve}

Zbornik... Zbornik... XIV XIV/4, /4, str. 303-07. D. Wilson Wilson,, Eight Years..., Years..., str. 239, i Mekdauelov izve{taj V. Robertsu (vidi Tito Tito..., ..., str. 279). Na slede}im stranicama Roberts opisuje povremene anglo-ameri~ke pregovore, koji su jo{ posle kraja rata vodili, do ameri~kog zakqu~ka da ne}e poku{avati da ga spasu svojim snagama, ali, ako bi se na neki na~in pojavio na savezni~koj teritoriji, uprkos protestima, ne bi ga izru~ili partizanima. 891 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/4, /4, str. 492-93. 892 Izdajnik..., Izdajnik..., str. 266; FRUS FRUS... ... IV IV,, Europe Europe,, str. 1412; cit. po W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 282. 893 General Mirko Damjanovi} je bio do 1944. godine u nema~kom ratnom zarobqeni{tvu. U martu 1944, umesto ubijenog Milo{a Masalovi}a („Z”), postao je {ef kabineta Milana 889 890

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

613

skoro pedeset godina kasnije, kao {to }emo videti. [terker je Mihailovi}a posetio jo{ jednom, 17. marta 1945. godine (Nojbaher kaè u aprilu), na planini Vu~jak, severno od Doboja. Po naredbi generala Lera, koji je nedequ dana kasnije postao vrhovni komandant grupe armija F umesto feldmar{ala Fon Vajhsa, zamolio ga je da prenese na AFHQ u Kazerti ponudu za predaju nema~kih sila na Balkanu. Po Mihailovi}u, uz wihovu pomo}, hteo je da Austriju otcepi od Nema~ke. Mihailovi} je odgovorio da po po{a{aqu ovla{}enog predstavnika, koji }e putem wegove radio-veze mo}i da stupi u kontakt sa saveznicima. Po{to se ni to nije dogodilo, u aprilu je, u Zagreb, gde je Ler tada imao glavni {tab, na wihovu inicijativu, poslao majora Ra~i}a i kapetana Nedi}a, da Nemcima predloè predaju ~etnicima. Stigli su samo do Lerovog na~elnika glavnog {taba, generala [mit – Rihberga, ali on je ponudu odbio. Tako je stigao trenutak za fizi~ku likvidaciju Mihailovi}a. U februaru 1945. godine odlu~io je da se iz isto~ne Bosne vrati u Srbiju. Tada se zadràvao na planini Vu~jak iznad Doboja, na levoj obali Bosne, kuda se povukao pred pritiskom partizana. Na levu obalu je pre{ao i veliki broj rawenika i bolesnih, uglavnom tifusara, pa i izbeglica, koji su se povla~ili s wim. Povratak u Srbiju vi{e nije bila sasvim samo wegova odluka. Krajem decembra 1944. godine, Ozna je u blizini â~ka, u postavqenu postavqenu klopku, uhvatila kapetana Predraga Rakovi}a, nekada{weg komandanta Prvog bataqona u êtvrtoj grupi udarnih korpusa, koji je s nekoliko ~etnika ostao u Srbiji. Pre nego {to su ga uhvatili, on se, navodno, sam ubio; u svakom slu~aju, nije bilo vremena za uni{tewe {ifara za vezu s MihaMihailovi}em, koje je nosio sa sobom. Ne{to ranije, uhvatili su Nenada Jovi~i}a, ~etni~kog radio-telegrafistu, od koga su, uz odgovaraju}e metode, saznali pozivni znak za Draìnu radio-stanicu. To im je omogu}ilo da, pod maskom isto tako zarobqenog majora Trifuna ]osi}a i drugih, stupaju s wim u radio-vezu i podstaknu ga na povratak u Srbiju, gde, navodno, sve vi{e sazrevaju izgledi za pokretawe antikomunisti~kog otpora. Mihailovi} je bio toliko uveren u mogu}nost otpora da je ~ak pozvao Qoti}a da mu se iz Slovenije pridruì u Srbiji. Organizovao je i uve`bao grupe komandosa i unapred poslao u Srbiju (vodili su ih izve`bani komandanti, kao npr. Sa{a Mihailovi}). Mihailovi} je mo`da sumwao da ga namamqu-

Nedi}a. Kad se Nedi}, pred nadolaze}im crvenoarmejcima, po~etkom oktobra 1944, zajedno sa svojom vladom povukao u Austriju, Damjanovi} je oti{ao k Mihailovi}u u Bosnu. On ga je u decembru 1944. godine naimenovao svojim zamenikom i poslao u Sloveniju, za komandanta Ujediwenih nacionalnih snaga.

614

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ju u Srbiju, zato je birao pravce povratka koji bi ih uverili u suprotno (tako je pohod u Srbiju, sredinom aprila 1945, zapo~eo velikim zaobilaskom prema Bawa Luci, dakle, na zapad), ali je misao da Srbija postaje sve povoqnija za otpor komunisti~kom reìmu bila isuvi{e primamqiva da joj ne bi podlegao. Za wu se odlu~io, uprkos prigovarawu ve}ine svojih oficira i ~lanova CNK. S wim su i{li pukovnici Keserovi} i Petar Simi}, potpukovnici Ra~i} i Du{an Smiqani}, major Kalabi}, kapetan Ne{ko Nedi} i jo{ neki, koje do sada nismo upoznali. Suprotno od Mihailovi}a, Pavle \uri{i} se sa svojim ~etnicima i crnogorskim politi~arima jo{ krajem 1944. godine odlu~io za odlazak u Sloveniju. Formalni zakqu~ak o tome donet je u Rudu, posledwih dana decembra. Pridruìo im se i ~lan CNK Dragi{a Vasi}. Po{to nisu uspeli da ubede Mihailovi}a da krene s wima, svoju odluku i poziv da im se pridruì ponovili su jo{ na sastancima 21. februara i 1. marta. Kad je Mihailovi} ponovo odbio wihov zahtev, na sastanku 8. marta u mestu Koùhe, severno od Doboja, zakqu~ili su da odu na zapad, ~ak i ako Mihailovi} istraje u svojoj odluci. Neslagawe je dostiglo takav obim da je CNK predloìo da se, s obzirom na sporazum Tita i [uba{i}a i sastav zajedni~ke koalicione vlade, odlu~e na stupawe u NOB. Tom predlogu se priklonio samo Mustafa Mulali}, muslimanski predsednik CNK. Tako su se zauvek razi{li. Skoro svi, me|u wima i Pavle \uri{i}, Zaharije Ostoji}, tada komandant isto~nobosanskih ~etnika, Petar Ba}ovi}, tada komandant Hercegovine, Mirko Lalatovi} iz Vrhovnog {taba, pa i Dragi{a Vasi} i ostali ~lanovi CNK, odlu~ili su se za „severozapadni „severozapadni prelaz”. S wima je oti{ao i general Damjanovi}.894 Prednost Slovenije je bila o~igledna: nudila je mogu}nost bekstva iz dràve, a osim toga, tamo su bile okupqene brojne antikomunisti~ke snage, ne samo vojvode \uji}a i Jev|evi}a s dalmatinskim i li~kim ~etnicima, nego i Dimitrije Qoti} sa Srpskim dobrovoqa~kim korpusom (sa {tabom u Ilirskoj Bistrici i Postojni) i mnoge druge izbeglice iz Srbije. Posledwa trojica su, na Qoti}evu inicijativu, 15. marta poslali Mihailovi}u celu delegaciju da ga ubedi da se odlu~i za Sloveniju i preuzme vo|stvo tamo okupqenih antikomunisti~kih ko munisti~kih snaga, koje je povezivao Qoti}. înilo im se da bi se, ukqu~eni u JVuO, najbezbednije suo~ili sa savezni~kim snagama, ako bi se, najnajzad, pojavile. Ni{ta nije pomoglo, Mihailovi}a nisu mogli nagovoriti; mo`da i zato, jer je bio svestan da bi morao stupiti u li~ne kontakte s vi-

894

Zbornik... Zbornik... XIV XIV/4, /4, str. 852-54.

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

615

{im SS i politi~kim rukovodiocem u Trstu, obergrupenfirerom SS i generalpukovnikom Odilom Globoknigom, koji je usmeravao sve te snage. Ubrzo se pokazalo da su odluke za ve}inu ~etnika obe grupe bile podjednako fatalne. Da bi obezbedio siguran put, \uri{i} se povezao s dr Sekulom Drqevi}em, koji je tada bio Paveli}ev gost u Zagrebu. Kao crnogorski separatista, Drqevi} je u leto 1944. godine, sa usta{kim blagoslovom, sastavio tzv. Crnogorski dràvni savet, koji je trebalo da bude nekakva crnogorska vlada u izgnanstvu pod patronatom Nemaca i Hrvata. U tu svrhu bila mu je potrebna vojska. \uri{i}eva Crnogorska armija ~inila mu se prikladnom. Dogovorili su se da Drqevi} bude wen vrhovni, a \uri{i} operativni komandant. Mihailovi} je \uri{i}a zbog toga 23. marta optuìo za izdaju, zakazao su|ewe pred Ravnogorskim sudom i planirao obave{tewe savezni~kim komandama o \uri{i}evom prelasku k usta{ama i crnogorskim separatistima.895 Umesto da ostane kod Bosanskog Broda, kako se dogovorio s Drqevi}em, \uri{i} je oti{ao na zapad i pre{ao Vrbas. Na Lijev~em poqu, severno od Bawa Luke, Drqevi}evi agenti su nagovorili prvi \uri{i}ev puk da im se pridruì i ode u Staru Gradi{ku. Ostali ~etnici su se sukobili s jakim usta{kim snagama, koje su ih sasvim razbile. Sa ostacima ~etnika \uri{i} je poku{ao da nastavi put prema zapadu, ju`no od Bawa Luke, ali i tamo je nai{ao na jake usta{ke snage. Bio je prisiqen da pristane na pregovore o svom povla~ewu na zapad. Zbog toga je morao da ide u Staru Gradi{ku. Tamo su ih usta{e razorurazoruàli, oko 150 oficira i politi~ara odveli u Jasenovac, gde su ih 1. maja zverski poklali i dobar broj pobacali u Savu. Osim \uri{i}a, tako su zavr{ili i Ostoji}, Ba}ovi}, Lalatovi}, Vasi} i mnogi drugi, ~ak i brojni obi~ni ~etnici i civilni izbeglice. Neki od preìvelih ~etnika u nu`di su se pridruìli Drqevi}evoj „vojsci”, drugi su poku{ali da se samostalno probiju na zapad. I jedni i drugi su se prvih dana maja na{li

895

Postoji i druga~iji opis. Posle 10. maja, ~etnici su u svom prodirawu prema Kalinoviku planinom Treskavicom i dolinom Neretve, blizu Kalinovika naleteli na dva batabataqona Tre}e proleterske brigade, koju su potiskivali ispred sebe. Potom su se bataqonima pridruìle i druge snage Tre}e proleterske i jedinice Tre}eg korpusa. êtnici su, uprkos tome, savladali put od Obaqa prema jugu. Do èstokih borbi do{lo je 14. maja, u kojima su partizani zarobili oko 500 ~etnika. U no}i na 15. maj, Tre}a brigada, s dva bataqona Tre}eg korpusa, izvr{ila je napad na ~etni~ku kolonu koja se probijala prema Kalinoviku; ~etnici su izvr{ili napad u smeru Obaq – Zelengora i probili se. Jedinice Tre}e brigade potpuno su dotukle ~etnike tek na Sutjesci. Izvor ne kaè kada; prema wegovom nizawu doga|aja, to se moglo dogoditi najpre u podne 15. maja. Vremenska razlika izme|u oba opisa nije mala, iznosi tri dana (M. ]ukovi}, Sanxak Sanxak,, str. 544-45).

616

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

na podru~ju Dravograda. I one koji su uspeli da se probiju u Austriju, partizani su, uz englesku pomo}, vratili nazad u Sloveniju, gde su doìveli sudbinu domobrana. Pre toga, ~etnici su otkrili Drqevi}a i wegovu ènu, koji su beàli u Austriju zajedno s usta{ama, i osvetili se za podmukla ubistva svojih vo|a. Od zna~ajnijih komandanata spasio se samo general Damjanovi}, koji je, s ve}om grupom ~etnika i ostalih, na vreme pobegao preko So~e k saveznicima. Sa ~etnicima koji su mu ostali verni – oko 12.000 boraca – posle skretawa ka Bawa Luci, u tri kolone, od kojih su po jednu vodili Keserovi}, Simi} i Ra~i}, Mihailovi} se usmerio na jugoistok prema Kalinoviku, svojoj vi{ekratnoj bazi. Put ih je vodio pored Kotor Varo{i, ju`no od Travnika i Zenice; 8. maja pre{li su kod Bradine drum i èleznicu Sarajevo – Kowic, da bi se zatim preko Bjela{nice uputili prema jugu. Za sobom su morali ostaviti 2.500 rawenika i bolesnika; usta{e su ih kasnije skoro sve pobili i poklali. Mihailovi}eve kolone su sve vreme pratili i napadali, najpre usta{e, onda usta{e i partizani, kasnije samo partizani. Prilikom spu{tawa u korito pritoke Neretve Jezerice, zapadno od Kalinovika, 9. maja, dakle, na dan formalnog kraja Drugog svetskog rata, uz podr{ku borbenih aviona, napale su ih jake partizanske snage (Tre}i udarni korpus JA i brigada KNOJ-a) i potpuno ih razbile. Pala je polovina ~etnika; ostali su bez te{kog naoruàwa, kowa, radio-stanica, pa i dela arhiva, u ~ijem je vo|ewu i ~uvawu Mihailovi} bio nenadma{an. Preostale ~etnike, dva dana kasnije, kod sela Zakmur, u dolini Sutjeske, ponovo su napali Tre}i udarni korpus JA i Tre}a divizija KNOJ-a. Preìvelo je svega nekoliko stotina ~etnika, koji su se razbeàli po Zelengori. Od toga dana, 12. maja 1945. godine, ~etnici vi{e nisu bili vojna sila vredna pa`we.896 Od Draìnih pratilaca, u napadu su ubijeni general Miroslav Trifunovi}, ~etni~ki komandant Srbije, i kapetan Ne{ko Nedi}, nekada{wi na~elnik {taba Ra~i}eve êtvrte grupe udarnih korpusa. Ra~i}, Keserovi} i Kalabi} su uspeli da pobegnu. Svaki sa po nekoliko ~etnika, odvojeno su se uputili u Srbiju.897 Keserovi}a su uhvatili odmah posle prelaska Drine i streqali posle anti~etni~kog procesa u avgustu 1945. godine. Ra~i}a su otkrili, u novembru 1945, u zapadnoj Srbiji i kao odmet-

Aleksandar Milo{evi}, „Golgota”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... II II,, str. 207-244. Pisac je jedan od preìvelih iz bitke 13. maja 1945. godine. Pre toga je, kao major, bio komandant razli~itih ~etni~kih grupa. 897 O lovu na Mihailovi}a M. Radulovi}, Krug Krug...; ...; o wemu pi{e i u~esnik lova, N. Milovanovi}, „Kako su ~etnici...”. 896

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

617

nika na licu mesta ubili, a Kalabi}a su uhvatili na prevaru, u decembru. Namenili su mu ulogu Jude Iskariota. Uprkos tome {to je u tim napadima za hvatawe Mihailovi}a odre|ena posebna jedinica ozna{a, pod komandom ni mawe ni vi{e nego potpukovnipotpukovnika, general je s ve}om grupom ~etnika opet izmakao. U no}i na 22. maj kod sela Bulozi, u jugoisto~noj Bosni, opkolila ih je Tre}a proleterska brigada, ve}inu pobila, a Mihailovi} je, s nekoliko ~etnika, opet uspeo da pobegne. Preko isto~ne Bosne, uz svu opreznost, uputio se ka Drini, vi{e puta prevario svoje traga~e, koji su koristili svakovrsna lukavstva da ga uhvate; u no}i na 21. septembar, sa svojom grupom, napao je partizanske straè uz reku, zaplenio ~amac i s pratiocima se prevezao na srpsku stranu. Kad je stigao u blizinu varo{ice Kosjeri}, zapadno od Ravne gore, razorazo~arano je konstatovao da, suprotno od radio-izve{taja, tamo vi{e nema nikakvih ~etnika. Zato se sa pratiocima vratio prema Vi{egradu na Drini. Uz pomo} raspr{enih ~etnika i simpatizera po selima i zaseocima (tzv. jataka), tokom cele zime 1945/46. godine skrivao se od svojih progonilaca, najvi{e na te{ko dostupnoj trome|i izme|u Srbije, Bosne i Crne Gore. PoPosledwe boravi{te bila mu je prostrana visoka ku}a, pokrivena {indrom, na {umovitom proplanku, u nedostupnom {umskom terenu, jugoisto~no od Vi{egrada. Uhvatili su ga tek 13. marta 1946. godine, uz pomo} izdaje kapetana Nikole Kalabi}a, koji je bio komandant wegove Gorske garde sve od leta 1941. godine, kad je napustio Pe}an~eve ~etnike. U Beogradu su sastavili grupu ozna{kih oficira, koji su se preobukli u ~etnike i pustili brade. Uz pomo} Kalabi}a, koji je igrao wihovog komandanta, posle duèg vremena i s mnogo problema, do{li su u posredni kontakt s generalom. Tek posle duèg vremena, pripremqen je susret s Kalabi}evim „~etnicima” u wegovom skrovi{tu. Kad je to uspelo, Kalabi} je nagovorio Mihailovi}a da se s wim vrati u Srbiju. Dogovorili su se za pravac Dobrun – Bijelo Brdo – Zlatibor. U koloni, u kojoj su jedan iza drugog kora~ali po jedan Mihailovi}ev i po jedan Kalabi}ev gardista, na dogovoreni znak, po jedan ozna{ maskiran u ~etnika ubio je po jednog pravog ~etnika, a generala su oborili na zemqu i razoruàli.898 Tada su ubili i Boù Perovi}a, tada kapetana, ko-

Na inicijativu D. Martina, biv{eg ~lana Royal Canadian Air Force, Force, u SAD su osnovali poseban „Odbor za po{teno su|ewe Draì Mihailovi}u”, koji je ~inilo vi{e od 70 uglednih li~nosti, guvernera, senatora, poslanika, crkvenih dostojanstvenika, sudija, pisaca, novinara i drugih. Me|u wima je bio (od poznatih) biv{i sekretar Stejt Departmenta, Samner Vels, guverner dràve Ohajo, Slovenac Frank Lau{e (kao senator je kasnije dao 898

618

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ji je pratio generala sa zastavom êtrdeset prvog puka sve od Br~kog, kada se, uprkos kapitulaciji jugoslovenske vojske, ni jedan ni drugi nisu hteli predati Nemcima. Na procesu, od 10. juna do 12. jula 1946. godine, na kojem su sudili i jo{ nekim li~nostima ~etni~kog pokreta, te Nedi}evim saradnicima, vojnog tuìoca zastupao je Milo{ Mini}, tada pukovnik. Generala su osudili na smrt i 17. jula 1946. streqali.899 Prema drugim informacijama, sa ostalima osu|enicima na smrt, prebacili su ga na savsko ostrvo Adu Ciganliju i prepustili koqa~ima Ozne.900 îwenica da su na tom ostrvu jo{ pre rata bili politi~ki zatvori ne osporava ovo obave{tewe, ali slika Mihailovi}a koji leì na zemqi, naàlost, ni{ta ne dokazuje. Tako iska is kasapqen, mogao bi da bude bilo ko. Kalabi}u su dozovolili da pod tu-

da se sastavi i objavi spisak domobrana pobijenih u Ko~evskom Rogu), pisac Xon Dos Pasos (s Ernestom Hemingvejem, tokom {panskog gra|anskog rata, neko vreme je bio me|u republikancima, ali je pobegao zbog ubistva prijateqa), kao i kapetan Valter Mensfild, upoznat u ovom delu. Sekretarski posao Odbora vr{io je D. Martin. Kad Beograd, uprkos posredovawu Stejt departmenta, nije dozvolio da neki o~evici, me|u wima najvi{e pilota, svedo~e u beogradskom procesu, odbor je od 11. do 18. maja 1946. godine u Wujorku organizovao paralelno privatno saslu{awe. Vodila ga je ~etvoro~lana ad hoc istra`na komisija, pod predsedavawem Artura Hejsa, slavnog borca za gra|anska prava. Posebno je bio poznat po Lajpci{kom procesu 1933. godine protiv kasnijeg generalnog sekretara Kominterne, Georgi Dimitrova, koji je bio optuèn zbog paqewa Rajhstaga. Odbrana je Hejsa unajmila za stru~nu pomo}. Posle procesa je organizovao istra`nu komisiju, koja je podvrgla o{troj pravni~koj kritici dokaze razmatrane na sudu i objavila one koje sud uop{te nije uzeo u obzir. Da dodam, kao ekonomista, da je ~lan komisije bio i Adolf Berle, tokom rata pomo}nik ministra za spoqne poslove, pre rata koautor kwige The Modern Corporation and Private Property (1932), u kojoj je uloga menaxmenta prikazana kao zna~ajnija od vlasni{tva. U wujor{kom procesu, osim brojnih pilota, svedo~ili su i brojni ~lanovi misija, kako kod Mihailovi}a, tako i kod Tita (od poznatih, kapetan V. Mensfild, Xorx Musulin, Nik Lali}, Elsvort Kramer, kao i pukovnici Albert Sajc i Robert Mekdauel, ova dvojica pismenim saop{tewima). Posle objavqivawa rezultata rada, saop{teno je da „komisiji nije bio predloèn nijedan dokaz, koji bi mogao da ukaè na bilo kakvu saradwu generala Mihailovi}a i Sila osovine. Naprotiv, svi dokazi navode na odlu~no odbijawe svake takve saradwe...” (Patriot (Patriot..., ..., str. 29; zapisnik saslu{awa sa svim ostalim podacima na stranicama 193-493 iste kwige). 899 B. Karapanxi}, Jugoslovensko Jugoslovensko..., ..., str. 295. 900 Mnogi pripadnici ravnogorskog pokreta su uvereni da Nikola Kalabi} uop{te nije u~estvovao u otkrivawu i hvatawu Mihailovi}a, nego da je Udba za tu ulogu upotrebila nekakvog dvojnika. U skladu s tim, potpukovnik Kalabi}, me|u preostalim ~etnicima, uìva najve}e po{tovawe. Po istom izvoru, me|u goniocima Mihailovi}a bio je i Milo{ Mini} (Slobodan ]irovi}, „Zlo~in i kazna”, Srpski pogledi 1, 1999, broj 1, str. 34).

Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM

619

|im imenom ìvi u nekom zabitom srpskom selu. Po{to se propio, jezik mu se razvezao, pa je i on otpremqen s ovog sveta.901 Pribli`no takvu pri~u potvrdio je ~etnik Borivoje Tasi}, koji je jedini uspeo da izbegne podmukli ozna{ki pogrom 13. marta 1946. godine. Sve vreme posle razbijawa ~etni~kih snaga kod Kalinovika bio je Mihailovi}ev vi }ev telohraniteq. S mawim grupama skrivao se po bosansko-srpsko-sanbosansko-srpsko-sanxa~kim planinama dugih deset godina, sve do 1955. godine. Sa jednim drugom je uspeo da pobegne iz dràve. Jedna od emigrantskih organizacija ih je ubrzo poslala nazad da izvr{e odre|ene zadatke. Na ilegalnom prelazu granice, po~etkom oktobra 1955. godine, pokosili su ih mitraqezi vojnika JNA. Posledwi odmetnik se ne{to kasnije, u beznade`noj situaciji, kod Bijelog poqa u NR Crnoj Gori (Sanxak), ubio sam.902 To se dogodilo vi{e od deset godina posle „oslobo|ewa”.

901 M. Radulovi}, Krug se zatvorio na trome|i... trome|i... Pisac je pre rata bio dopisnik agencije Rojters u Beogradu. Osnovne podatke je dobio od jednog ozna{kog majora, objavio ih je pod imenom Monty jo{ 1948. godine u kwizi Tito Tito´´s Republic u Londonu. Vidi i nastavke G. Banovi} i K. Stepanovi}, Kako je uhva}en..., uhva}en..., koji u Jugoslaviji nisu smeli da budu objavqeni kao kwiga. Za ozna{ki opis vidi Quba Popovi}, Velika igra... 902 Imale su na raspolagawu nekoliko mornari~kih jedinica (U Aleksandriji je bila ukotvqena stara podmornica Neboj{a s torpiqerkama Durmitor i Kajmak~alan Kajmak~alan,, kao i tri polaga~a mina), koje su po nalogu vlade isplovile iz jugoslovenskih luka i pridruìle se saveznicima – ve}ina jedinica se zbog izdaje hrvatskih oficira predala Italiji; posle wene kapitulacije na Maltu je doplovila korveta Danica, dva torpedna ~amca i pet minolovaca (krajem rata, Tito je nastojao da s brodovima pridobije i posadu, ali je ve}ina radije napustila brodove). Relativno brojne bile su i vazduhoplovne jedinice (nama ve} poznati major Lalatovi} pobegao je s eskadrilom vojnih aviona iz Nik{i}a u Gr~ku), ali su sami upravqali samo s petnaest hidroplana tipa Dornier (tako|e i u Aleksandriji, odakle su vr{ili izvidni~ku slu`bu uz libijsku obalu – kasnije su onesposobili i zarobili nema~ku podmornicu), dok su izbegle avione, na zahtev, predali Britancima. Tako je oko 700 qudi vazduhoplovne posade, me|u wima 300 pilota, ~ekalo u logoru u Amanu u Transjordaniji, spremno na poziv. Od toga, wih 42 se tokom 1943. godine posebno {kolovalo u SAD. Uz veliku pompu, kojoj je prisustvovao i Ruzvelt, vratili su se sa ~etiri poklowena liberatora, ali su ostali pod komandom American Air Force. Force. Tri su jo{ krajem godine pogo|eni iznad Bavarske, odnosno, Bugarske, ~etvrti se odrào u vazduhu do kraja rata. Jugoslovenske borbene snage u tu|ini obuhvatale su i neznatne pe{adijske jedinice (u Palestini u Haifi, kao deo engleske vojske, sluìo je bataqon kraqevih gardista, koji se u januaru 1943. godine ve}im delom vratio pod jugoslovensku zastavu, u severnoj Africi bilo je jo{ 411 Slovenaca – italijanskih zarobqenika, ukupno oko 850 qudi). Oja~ani su dobrovoqcima – iseqenicima iz SAD.

4

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

621

STRATEGIJA OTPORA PROTIV OKUPATORA

Pisawe Memoranduma donelo mi je i druga~ije misli. Ne samo da je zalagawe za koordiniranu, politi~ki neutralnu saradwu u borbi protiv Nemaca bilo sasvim nerealno, nego smo pristajawem na wu upali u zamku koju su nam postavili komunisti, bili mi toga svesni ili ne. Sasvim sigurno, nismo bili svesni. Radilo se o pitawu legalnosti, legitimnosti i smisla oruàne borbe protiv Nemaca i zavojeva~a uop{te. Da je vojni~ki otpor mogao da se nastavi s teritorije koju nije zauzeo zavojeva~ i koju nije obuhvatala kapitulacija svojim uslovima, posebno, da je komunikacijski bio povezan sa saveznicima koji bi ustanicima mogli pomo}i u oru`ju i drugoj opremi, zakqu~no s potrebnim qudstvom, bio bi ne samo legitiman, nego i legalan otpor. General [arl de Gol je klasi~an primer takvog nastavqawa otpora posle kapitulacije dela francuske vojske i neprijateqske okupacije francuskih teritorija u Evropi. Jo{ pre nego {to je 22. juna 1940. godine, u vagonu pobednika Prvog svetskog rata, mar{ala Fo{a, na {umovitom proplanku isto~no od Kompijewa, Francuska bila prinu|ena da potpi{e primirje, on se odlu~io za nastavak borbe s britanske teritorije. Iz pridruènih francuskih kolonija tu borbu je i izvojevao. Druga mogu}nost je saradwa dobrovoqaca koji su se na{li u tu|ini ili su tamo izbegli, u posebnim kontingentima u okviru savezni~kih snaga. Poqski gegeneral Anders i wegovi borci susreli smo ih na proplancima Monte Kasina, predstavqaju odgovaraju}i primer. Sa sli~nim ciqem, jugoslovenska vlada je jo{ tokom bekstva u London 12. maja 1941. godine sa britanskom komandom za Sredwi istok zakqu~ila u Kairu dogovor o osnivawu Jugoslovenskih vojnih snaga u izgnanstvu. Trebalo je da udruè jedinice koje su se nalazile u inostranstvu.903 General Bora Mirkovi} je, po De Golovom modelu, hteo da osnuje Vojsku slobodnih Jugoslovena pod savezni~kom komandom, ali mu je nova londonska vlada, sa

903

J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks, Chetniks str. 305.

622

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dr Slobodanom Jovanovi}em – predsednik je postao 11. januara 1942 – pokvarila planove. U julu 1943. godine general Petar @ivkovi}, koji je u vladi radikala Milo{a Trifunovi}a (izme|u S. Jovanovi}a i Boìdara Puri}a – od kraja juna do avgusta 1943) bio ministar bez portfeqa, istovremeno vr{ilac du`nosti vrhovnog komandanta (kraqa), u vezi s nameravanim iskrcavawima u Italiji i na Balkanu, izradio ambiciozan Plan oslobo|ewa Jugoslavije. Vlada ga je prihvatila. Su{tina je bila u stvarawu vojske od 100.000 qudi regrutovanih u inostranstvu.904 Istovremeno sa saveznicima, trebalo je da se iskrca negde kod Zadra, a potom, zajedno sa ~etnicima, nastavi prodirawe prema Beogradu i prema Zagrebu. Plan je bio dobro smi{qen, ali nerealan. Ne toliko zbog prenaduvanog broja vojnika (kad je [uba{i}, kao predstavnik kraqevske vlade, tokom leta 1944. godine pregovarao s Titom u Italiji o wihovom prelasku pod wegovu komandu, procenio ih je na najvi{e 30.000), jer bi se planovi sa biv{im italijanskim vojnicima, uglavnom Slovencima i Istranima, koje su saveznici pohvatali po Africi, mo`da jo{ mogli ostvariti; nerealnost plana proizilazila je, pre svega, iz okolnosti da saveznici tada nisu ni imali nameru da se iskrcaju na Jadranu. Zato kod wih plan nije pobudio nikakav interes. Sli~no je bilo i sa planom za iskrcavawe dve savezni~ke divizidivizije uz pomo} Amerikanaca na ju`nom Jadranu, koji je u maju 1944. godine u Londonu izradio Bil Bejli. Bio je uveren da bi u tom slu~aju do{lo do op{teg ustanka, pred kojim bi se Nemci morali povu}i s Balkana.905 Plan

904

M. Biber, „Otvorena...”, 8. nastavak, str. 41-42. M. Wilson Wilson,, Eight Years..., Years..., str. 101 (radi se, dakako, o udaru 27. marta). Iznu|eno odlagawe izvo|ewa Barbarose planirane za 15. maj, bilo je utoliko zna~ajnije, jer je 1941. g. u za za-padnim predelima Sovjetskog saveza i u isto~noj Poqskoj zima nastupila najmawe tri nedeqe ranije nego obi~no, {to je Hitleru jo{ dodatno smawilo raspoloìvo vreme za izvo|ewe ofanzive. To je utoliko va`nije, jer su Nemci uistinu o~ekivali da }e zavr{iti s Rusima jo{ istog leta, kako im se ne bi dogodila Napoleonova 1812. To je general Vilson saznao od generala @iroa, koji je o planovima za napad na Sovjetski savez, kao ratni zarobqenik, krajem 1944. godine razgovarao sa generalom Brau{icom (Von (Von Brauschitschem, Brauschitschem, nekada{wim komandantom OKH OKH?) ?) – O. c. str. 102. Po mi{qewu nekih vojnih stru~waka, upravo je udar 27. marta kriv {to su Nemci izgubili decembarsku bitku za Moskvu, a to vodi do teze da rat protiv Sovjeta nisu izgubili pod Staqingradom, nego zbog Beograda (nekoliko pristalica natog mi{qewa, zakqu~no s operativnim na~elnikom OKW generalom Alfredom Jodlom, navodi J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks Chetniks, str. 87). Ribentrop nije bio nikakav vojni stru~wak kad je govorio o „vremenskoj katastrofi zime 1941/42, zbog koje je na{a armija ... zastala pred Moskvom” (Zwischen (Zwischen..., ..., str. 261), 261) verovatno je ponavqao prevladavaju}e mi{qewe na nema~kom vrhu. Suprotno od nema~kih, sovjetski vojni stru~waci su smawivali zna~aj ranijeg nastupawa zime, jer je smrzavawem vla`nih predela i mo~vara (Pripetskim) omogu}ila Nem905

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

623

je bio jo{ mawe realan, jer je predvi|ao iskrcavawe uz pomo} mostobrana na Jadranu, koji bi zajedno zauzeli partizani i ~etnici.

Pasivni otpor Organizacija otpora protiv okupatora postavqala je i dubqa pitawa. Za{to bi se gra|ani, posle kapitulacije svoje vojske, koju su izdràvali i naoruàli da bi ih branila od neprijateqa, borili protiv okupatora na svoju ruku? Posebno zato {to na{a dràva pred neuporedivo ja~im neprijateqem nije jednostavno poklekla, kao mnoge druge dràve pre we, ve} je Simovi}evim udarom naterala Hitlera da za mesec dana odloì planirani napad na Sovjetski savez, kome je upravo taj udar dobro do{ao za vojne pripreme i otpor. Ako je zaslugu za odlagawe napada na Sovjetski savez komandant AFHQ za Sredozemqe, feldmar{al M. Vilson, kasnije pripisao Britancima („Jugoslavija bez britanskog imperijalnog zahvata u Gr~ku ne bi istrajala na Trojnom paktu i ne bi do{lo do dràvnog udara 25. aprila”),906 argument je verovatno toliko zna~ajan da se Vilsonu isplatilo ki}ewe tu|im perjem. U posledwim danima svog ìvota, Hitler je oti{ao jo{ daqe. Za krivce svih svojih nesre}a, pa i za odlagawe Barbarose, proglasio je Italijane. „Uprkos tome {to nisu mogli da se odrè u Abisiniji i Kirenajki... oni su se, ne pitaju}i nas za savet i ne obavestiv{i nas, ume{ali u sasvim nekoristan rat u Gr~koj. Wihovi sramotni porazi izazvali su neraspoloèwe nekih balkanskih dràva prema nama. Tu, i nigde drugde, moramo traìti uzroke za ustanak i zatim volte face /promenu mi{qewa/ Jugoslovena u prole}e 1941. godine. Protivno svim na{im planovima, to nas je nateralo da posredujemo na Balkanu, a otuda i katastrofalno odlagawe po~etka rata protiv Rusije.”907

cima brè prodirawe oklopnim divizijama. No, kad je po~elo da se zamrzava, Pripetske mo~vare su ostale daleko iza nema~kih oklopnih divizija. S druge strane, postoje mi{qewa Jugoslaviju da se ruski putevi te godine nisu osu{ili pre juna i da Nemci i bez napada na Jugosla B. H. Liddell ne bi mogli navaliti na Sovjetski savez ranije nego {to su to zaista i u~inili ((B. Hart,, Defence Defence..., ..., str. 17). Prole}ne poplave, u posleratnom pismu feldmar{alu Aleksan Aleksanderu, deru, Hart (H. Aleksander der,, Memoari..., str. 178). okrivqavao je i na~elnik OKH general Franc Halder (H. 906 The Political..., Political..., str. 69. i d. 907 Po D. Martinu, Martinu, The Web..., Web..., str. 276. Tada su, osim brojih Amerikanaca, u prilog Mihailovi}u protestovali i mnogi ugledni Britanci, me|u wima i Rebeka Vest, spisateqica slavnog putopisa po Jugoslaviji Black Lamb and Grey Falcon, Falcon, koji je iza{ao neposredno pre rata.

624

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Hitlerovo tada{we jadikovawe da je rat izgubio upravo zbog tih pet nedeqa svakako je besmisleno. Isto tako i wegovo optuìvawe du~ea, kad je za gubitak rata morao da na|e krivca. Uz sve ograde, wegovo mi{qewe ipak potvr|uje veliki zna~aj koji je imao 27. mart 1941. godine. Tom mi{qewu, posle rata, priklonio se ~ak i êr~il, koji je, po Mihailovi}u, tokom rarata bio spreman da se `rtvuje do posledweg Srbina. Kad su u Beogradu sudisudili generalu, u pismu Reynolds News-u News u od 19. maja 1946. godine, kritikovao je britanske komuniste „koji poku{avaju da spre~e po{teno su|ewe Mihailovi}u”. On je u Jugoslaviji pokrenuo dràvni udar, koji je doprineo ododlagawu nema~kog napada na Rusiju za nekoliko nedeqa,” upozorio ih je.908 Istu misao, re~ima: „Oni, koji su se uspe{no opirali takvim pritiscima, najverovatnije }e blatiti wegovo ime, ali mawe pristrasna istorija ne bi smela da ga izbri{e sa spiska srpskih rodoquba,” ponovio je u svojoj istoriji Drugog svetskog rata, gde ju je smestio u sredinu 1943. godine.909 Time je, za svoj prekid s Mihailovi}em tokom rata, hteo da se opravda retroaktivno istim, iskqu~ivo vojnim razlozima kakve je upotrebio i tada. Nije li, dakle, Jugoslavija 1941. godine, tim svojim dejstvima (i otporom invaziji Sila osovine, koliko je bila u stawu da ga ponudi), ispunila svoje zadatke u antifa{isti~koj borbi? Jo{ u junu, polagao sam ispit iz ratnog prava i prava u neutralnosti koje je predavao profesor Ivan Tom{i~. Kad nacionalna vojska kapitulira i dràvu okupiraju neprijateqske snage, me|unarodno pravo od stanov stanovni{tva zahteva lojalnost prema vlasti koju one uspostave. Ako se stanovni{tvo ne uzdrì od ratnih dejstava, ne uìva za{titu ratnog prava i okupator moè da izvr{i efikasne sankcije. Uzimawe talaca je uobi~ajena praksa, wihovo streqawe u najboqem slu~aslu~aju izri~ito zabraweno, samo ako su uzeti za obezbe|ewe isplate rekvizicija i sli~no. Po{to je totalni rat ve} po definiciji upravqen protiv celog neprijateqskog stanovni{tva, u slu~aju vojni~kog otpora ili sabotaà, trebalo je unapred ra~unati na okrutne masovne odmazde.910

W. Churchill, Churchill, The Second... Second... V,, str. 409. Pitawe strategije mogli bismo postaviti i {ire. Ako je bilo jasno da se Silama osovine ne moèmo uspe{no suprotstaviti i da }e okupacija Jugoslavije u svakom slu~aju izazvati nesagledive qudske `rtve i materijalna uni{tavawa, za{to ne bismo iskoristili ponu|enu mogu}nost i pristali na zahteve Nemaca. „Jugoslavija je mogla, da je htela, da se s Nemcima sporazume o uslovima koji ne bi bili ni{ta vi{e poniàvaju}i od onih koje su prihvatile [vedska i Turska”, kaè D. Martin ((The The Web..., Web..., str. 21). Wen poloàj u odnosu na Vermaht bio je teì od {vedskog i neuporedivo teì od turskog (zajedni~ka granica sa Sovjetskim savezom). Li~no, takvo pitawe nisam postavqao ni tada, ni sada. 910 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 126. 908 909

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

625

Major Bo{ko Todorovi} nije bio pravnik. Iz wegovog saop{tewa ~etni~kim odredima i stanovni{tvu u okolini Gacka i Nevesiwa od 17. januara 1942. godine moèmo zakqu~iti da je me|u predmetima vojne akademije bilo i ratno pravo: „Na{a dràva je u ratu s Kraqevinom Italijom otkad smo napadnuti 6. aprila ove godine, tako }e i ostati, sve dok se izme|u Kraqevine Italije i Kraqevine Jugoslavije ne zakqu~i mir. Jedan deo na{e dràvne teritorije okupirala je premo}na italijanska vojska. Na{a vlada i vojska privremeno su poverile stanovni{tvo okupirane teritorije za{titi vojske Kraqevine Italije. Zato stanovni{tvo treba da se prema zavojeva~u pona{a mirno i dostojanstveno, o~ekuju}i ~as svoga oslobo|ewa, koje }e nastupiti mo`da kroz tri nedeqe, a mo`da ~ak i posle tri godine, kako se to dogodilo sa stanovni{tvom u prethodnom ratu.”911 Mesec dana kasnije, obave{tewe u Kifinom selu kod Nevesiwa pretvorilo se u testament. Nema~ko spaqivawe Ra{ice kod Qubqane 19. septembra 1941. godine, koje smo sa strahom posmatrali sa studentskog sajma kwiga na Bregu uz Qubqanicu, bio je samo po~etak, skroman i zakasneo, povrh svega. U Srbiji su zapo~eli s masovnim represalijama jo{ u aprilu, kao {to }emo videti. Kakve drasti~ne mere odmazde su nacisti bili u stawu da izvedu, pokazala je osveta za srpski napad na bataqon nema~kih vojnika iz Kragujevca. Kao {to znamo, ~etni~ki poru~nik Zvonimir Vu~kovi} u osvajawu Milanovca zarobio je vi{e od stotinu nema~kih vojnika i nekoliko oficira. Da bi ih oslobodila, nema~ka okru`na komanda poslala je iz Kragujevca prema Milanovcu Tre}i bataqon Sedamsto ~etrdeset devetog puka. Na putu su ih iz zasede napale jedinice majora Miodraga Palo{evi}a. Nemci su pretrpeli 9 mrtvih i 27 rawenih vojnika. Bataqon se, uprkos tome, probio do Milanovca, ceo grad poru{io i popalio, odvev{i oko 100 talaca; na povratku u Kragujevac jo{ su palili usputna naseqa. Prema slu`benom nema~kom izve{taju, osvetili su se tako {to su izme|u 21. i 23. oktobra 1941. godine streqali 2.300 Kragujev~ana. U pribli`no isto vreme Nemci su, prema vlastitom izve{taju, streqali i 1.700 Kraqev~ana. Jedan ~etni~ki i dva partizanska odreda, ukupno vi{e od 3.000 qudi, napalo je upori{te u Kraqevu. Izve{taj zapo~iwe ovako: „êtvrta ~eta Sedamsto ~etrdeset devetog puka odbila je tokom no}i bandu od 20 mu{karaca... na{i gubici bili su jedan mrtav, 2 rawena. Do sada smo streqali 250, a uhapsili oko 3.000 osoba.” Prema izve{taju {taba Tristo dvadeset ~etvrte divizije, u borbama od 15. do 29. oktobra ima-

911

Zbornik... Zbornik... II II/1, /1, str. 95; XII XII/1, /1, str. 486; P. Mora~a, Jugoslavija.

626

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

la je 10 mrtvih i 19 rawenih, za {ta je trebalo streqati 4.850 mu{karaca. Streqali su 1.600, za ostatak od 3.250 zahtevali su uputstva od divizije. U kragujeva~kom pokoqu bili su efikasniji. Pohvatali su ukupno 6.000 stanovnika. Od preìvelih, zadràli su oko 600, da budu pri ruci za naredna streqawa, ostale su pustili ku}ama da seju strepwu i strah me|u stanovni{tvom. Me|utim, to su samo najpoznatiji slu~ajevi. Streqawa talaca tekla su kao po traci. U Beogradu su samo 9. oktobra streqali 2.000 talaca; do kraja meseca jo{ 2.750. Za 21 ubijenog nema~kog vojnika kod Topole Topole streqali su 2.100 Jevreja i Cigana. Jo{ u septembru, u Ma~vi su streqali 1.127 talaca, u okolini [apca 30. septembra jo{ 1.000 srpskih seqaka. U Zasavici su 12. oktobra streqali 864, u Jadru 15. oktobra 2.000 mu{karaca. Iste su procene `rtava i prema partizanskim izvorima.912 U navedenom odnosu, streqali su ~ak i za nema~ke vojnike pale u borbama koje je izazvao Vermaht. Kad im 19. oktobra nije uspeo proboj iz opkoqenog Vaqeva, za svojih 10 mrtvih i 24 rawena vojnika odredili su da se streqa 2.200 uhap{enih Srba, od toga 1.600 u Beogradu. Cenu za oruàne napade na nema~ku vojsku u okviru pedeset do sto stanovnika za jednog Nemca, koju je, na Hitlerov zahtev, odredio feldmar{al Kajtel po~etkom ofanzive protiv srpskih ustanika 16. septembra, general general Franc Beme je 10. oktobra podigao na 100 stanovnika za jednog ubijenog nema~kog vojnika i 50 za rawenog. U pore|ewu s tim, represalije koje je u Crnoj Gori 12. januara 1942. godine odredio guverner Biroli (50 civila za jednog ubijenog ili rawenog oficira i 10 civila za jednog ubijenog ili rawenog podoficira ili vojnika),913 pravi je ma~ji ka{aq. Op{ta uputstva za streqawe i druge mere odmazde izradio je nema~ki dràvni savetnik, na~elnik upravnog {taba, general SS dr Harold Turner, koji je pre toga obavqao sli~ne poslove u okupiranoj Francuskoj i Belgiji. Zanimqivo, ma {ta da je taj savetnik podrazumevao pod nedu`no{}u, represalije je ograni~io na qude kojima se mogla pripisati (ali ne i dokazati) krivica zbog neprijateqske delatnosti protiv Nemaca ili, pak, zbog pripadawa, za Nemce, neprijateqskim organizacijama i grupama stanovni{tva (Cigani, Jevreji). Posledwe je, po wegovom shvatawu, krivi~no samo po sebi, bez ikakvog neprijateqskog delovawa. Streqali su ih samo zato, jer su bili Cigani ili Jevreji. U izvo|ewu uputstava, vojska se nije obazirala na „nijansirana” ograni~ewa. Upravo u vezi s kragujeva~kim pogromom, do{lo je do sukoba u Ver-

912 913

Zbornik... Zbornik... III III/4, /4, str. 433. Zbornik... Zbornik... I,, str. 548-53, R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 142-43.

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

627

mahtu. Kapetan Bi{ofshauzen iz okru`ne komande Kragujevca, tvrdio je da su streqali „delimi~no potpuno nedu`ne qude,” jer su krivci bili iz Gorweg Milanovca, a ne iz Kragujevca. Krivicu je, dakle, definisao prema mestu boravka. Nagla{avao je da su se gra|ani Kragujevca uvek pona{ali lojalno, da za sve vreme wegove prisutnosti u tom gradu nije ubijen niti rawen ni jedan jedini nema~ki vojnik ili pripadnik folksdoj~era, kao i da su od Nemaca o~ekivali za{titu od komunista. Zbog toga je predvi|ao da }e psiholo{ki efekat streqawa biti „katastrofalan”. Kragujev~ane su streqali jednostavno zato, jer je bataqon, koji je napadnut kod Gorweg Milanovca, svoje sedi{te imao u Kragujevcu, tako da su mu Kragujev~ani bili pri ruci. Hvatali su ih po ulicama, po ku}ama i kafanama, u gimnaziji, gde god bi koga na{li, kako bi postigli potreban broj i imali jo{ i rezervu.914 U toj ùrbi dogodilo se da su streqali i svoje pristalice. Iz Kraqeva je poznat slu~aj da su streqali 40 qoti}evaca, svojih najvernijih saveznika. S druge strane, neki poznati profesori qoti}evci nisu hteli da se odvoje od svojih |aka, pa su ih streqali zajedno s wima.915 Streqawe civilnog stanovni{tva bilo je samo deo „zastra{uju}ih” mera generala Bemea, koji je hteo da „mit unerbitterlicher Hä Härte” „umiri” Srbiju. Dr Turner mu je predloìo da za otpor ne ka`wava samo mu{karce, nego i ène i decu. Po{to su sumwali da se naoruàni mu{karci po brdima zadràvaju uz wihovu pomo} (obave{tewa, prehrana), do{li su na ideju da na najugroènija podru~ja, za primer je predloìo podru~je zapadno od [apca, isteraju u {ume sve ène i decu. Bio je uveren da }e to slomiti otpor u zimi koja nadolazi.916 Nije poznato gde su Nemci sproveli wegov predlog, ako su ga uop{te prihvatili, znamo samo da je Titu do{ao kao poru~en i da ga on, sli~no Nemcima, nije samo planirao, nego u odnosu prema ~etni~kim porodicama – kao {to znamo – i stvarno sproveo. Ako odbacimo relevantnost pitawa legalnosti, ako nam je dovoqna legitimnost oruàne borbe protiv zavojeva~a, postavqa se pitawe smisla. Da li su `rtve vredne {tete, koju je oruàni otpor naneo okupatoru? Radi se o pitawu ekonomike. S aspekta malog naroda kakav je slovena~ki, to pitawe je jo{ zna~ajnije. Ratobornim Crnogorcima, koji su Italijanima i „wi-

914

Pod uticajem izve{taja kapetana Hadsona, Britanci su potcewivali masovnost i okrutnost nema~kih represalija. Hadson je mislio da preteruju u svojim brojkama, kako bi upla{ili stanovni{tvo. Bio je ~ak uveren da majore Mi{i}a i Fregla uop{te nisu streqali (PRO (PRO HS 5/930). 915 Zbornik... I,, str. 445-49 i 456-57. 916 Za navo|ewa o streqawima i uputstvima za wih, vidi nema~ke vojne izve{taje u Zbornik... Zbornik ... I,, str. 445 i d., 498, 526, 548 i d., 564-566, 583-84, 634 i dr.

628

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

hovim slugama” u isto vreme pripretili desetostrukom odmazdom za svahovim ku `rtvu, zakqu~no sa paqevinama i silovawima, ra~un se sigurno ne bi isplatio. Pri tome je zanimqivo da su partizanska glasila naveliko izve{tavala o streqawima u kojima su `rtve bile wihove pristalice, pre svega, komunisti, a da o isto takvim masovnim streqawima Cigana („s obzirom na wihovu telesnu i duhovnu strukturu”) i Jevreja („jevrejski intelekt je zapo~eo ovaj rat”), koja su mo`da po broju i prevazi{la Srbe, skoro da i nije bilo vesti. Prema uputstvu dr Turnera, broj talaca, odre|enih za streqawe, treba obavezno popuniti svim raspoloìvim Ciganima i Jevrejima. Jedino u izve{tajima o izvr{enom streqawu, Nemci nisu pravili diskriminaciju izme|u jednih i drugih.917 Da je oslobo|ewe okupirane zemqe zavisilo iskqu~ivo od wenih stanovnika, organizovawe gerile posle slu`bene kapitulacije doma}e vojske bio bi jedini na~in da se oslobodi. Ako nisu hteli da ostanu porobqeni, Jevreji su morali da se pobune protiv Vespazijana i Tita, koji su hteli da ih potpuno podvrgnu Rimu. Brozovo poznavawe istorije mora da je bilo prili~no nepotpuno, kad je sebi nadenuo ime po jednom od najokrutnijih okupatora u istoriji, iako je kasnije obja{wavao da je to ime u Zagorju, odakle je rodom, veoma ~esto. Jo{ uvek stoji pitawe, nisu li ru{ewe Jerusalima i kolektivno samoubistvo u Masadi, kao i odlazak Jevreja u dijasporu, previsoka cena, ne bi li privremeno sagiwawe le|a dalo dugoro~nije i boqe rezultate. âk i ovde ostaje otvoreno pitawe ekonomike. I bez jevrejskih ustanaka Rimsko carstvo ne bi trajalo ve~no. Jevrejski ustanci nisu nimalo pridoneli wegovoj propasti. Ostaje otvoreno i pitawe demokrati~nosti. Da li su zeloti imali pravo da krvqu nametnu oruàni otpor celom jevrejskom stanovni{tvu, i onom mawe ratobornom? Josif Flavije, koji nam je u sedam kwiga svoje De bello iudaico ostavio najvi{e zna znawa wa o tome, ima suprotno mi{qewe. Po{to je bio unajmqen u slu`bu kod Rimqana, mo`da i nije posebno verodostojan. Slovenija i Jugoslavija su bile u sasvim druga~ijoj situaciji. Kakva }e biti wihova sudbina, zavisilo je iskqu~ivo od pitawa ko }e pobediti, saveznici ili Sile osovine. Britanski stru~waci se slaù da bi saveznici pobedili i da na Balkanu nije bilo oruànog otpora.918 Za onoga ko je verovao da }e pobediti saveznici, oruàni otpor stanovni{tva bio je ne

Na primer, H. Seton-Watson, Seton-Watson, „Afterword:...” str. 295. Bio je toliko principijelan, da je zabranio podno{ewe molbe za pomilovawe Prezidijumu skup{tine FNRJ, tako da su ga posle rata obesili zajedno s prijateqem Ervinom Reznerom, kome ni molba nije pomogla. 917 918

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

629

samo neracionalan, nego i doslovno {tetan, kako s li~nog, tako i nacionalnog aspekta, jer bi izazvao strahovite `rtve. Ovo „bi” je u oktobru 1941. godine, posle Kraqeva i Kragujevca, jo{ pre nego {to je vojni otpor uzeo maha, postalo neumoqiva stvarnost. Pasivno podno{ewe okupacije i nenapada~ki otpor bilo bi neuporedivo svrsishodnije pona{awe. Nacionalnoj ~asti ~a sti ne bi oduzelo ni{ta mawe od same kapitulacije, tako|e, ne bi smawismawilo izglede za posleratno {irewe Slovenije na wene nacionalne granice. Po{to se nije moglo ra~unati na dosledno po{tovawe politike nenapada~kog otpora – agresivnih qudi uvek ima, verovatno ih je i kod nas bilo podosta – `rtve se ionako nisu mogle izbe}i. Osim kao poziv za odlu~no suprotstavqawe okupaciji i se}awe na slavnu pro{lost, u me|usobnoj povezanosti snaga upletenih u svetski rat, ~etni~ki slogan „sloboda ili smrt” bio je zato ~isti besmisao. Isto moramo re}i i za titovsko-kardeqevsku floskulu, ako je ozbiqno smi{qena, a koju je Kidri~ podmetnuo i OF, da, naime, Slovencima niko ne}e pokloniti slobodu, da svaki narod treba sam da je izbori, da bi bilo sramota ako bismo mi, ugwetavani i tla~eni robovi, skr{tenih ruku o~ekivali svoje oslobo|ewe. Za{to slobodu nisu izvojevali Sovjeti sami? Za{to im je bila potrebna pomo} Jugoslovena, mogli bismo opravdano da ga pitamo. Posebno opravdano stoga, jer znamo da su, umesto porobqenim narodima, tokom 1939. godine i narednih godina, svoju pomo} radije nudili wihovim porobqiva~ima. Ako je floskula ozbiqno smi{qena, ona ne bi bila ni{ta drugo do neodgovoran poziv na nacionalno cional no samoubistvo. I nije bila, kao {to }emo to jo{ dokazati. O opravdanosti strategije nenapada~kog otpora, krajem 1943. godine, dok sam se bavio tim pitawima, imali smo vi{e nego dovoqno dokaza za ceo rat. Istina, s takvom strategijom otpora ne bismo se pred svetom mogli razmetati sa stotinama hiqada pobijenih, ali bi mnogi od wih zahvalno sa~ekali slobodu ìvi i sa ne{to mawe slave. Karl Destovnik – Kajuh je napisao za~u|uju}e stihove: „Lepo je, ve{ mama, lepo je ìveti, toda, za kar sem umrl, bi hotel {e enkrat umreti”, /Lepo je, zna{, majko, lepo je ìveti, / ali za to, za {ta sam umro, hteo bih jo{ jednom umreti/, naàlost, ovi stihovi predstavqaju izraz ne toliko li ko krajwe neracionalnosti, nego pre svega, fanatizma, koji je partija sistematski zabijala u srca qudi i insistirala na wemu. Bez wih, partije i fanatizma masa, ne bi bilo ni neracionalnosti. Za onoga ko bi verovao u, ina~e, nepoèqnu pobedu Sila osovine, sa ciqem da se postigne {to mawe neprijatan pazar, najsvrsishodnije bi bilo spretno prilago|avawe, za po~etak ~ak i nu`na saradwa s okupatorom, pa makar i s odvratno{}u. Nijedna supa ne pojede se onoliko vrela, koliko je

630

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vrela kad je skuvana. Takvih je bilo malo. Jo{ mawe takvih, koji bi èleli pobedu Osovine i na woj gradili svoju budu}nost. Me|u uvaènijim Slovencima pouzdano sam znao za jednog jedinog koji je spadao u tu grupu. To je bio dr Lovro Hacin, {ef qubqanske policije, kome su to mesto kasnije poverili i Nemci.919 Vaqda se me|u wih ubrajao i general Leon Rupnik. Usta{e su se sigurno kladili na pobedu Sila osovine, koju su smatrali svojom sopstvenom. U Sloveniji su uìvali op{ti prezir, pre svega, zbog izdaje Jugoslavije. Van Hrvatske i Hercegovine, zna~ajnije zaneseni u pobedu Osovine bili su samo qoti}evci, ali su bili broj~ano mawe zna~ajni (prema wihovoj organizaciji Zbor bili su poznati i kao zbora{i), a u Sloveniji sasvim bezna~ajni. Vlastite vojne snage mogli su da organizuju samo u Srbiji (tzv. Srpski dobrovoqa~ki korpus). Jo{ poneko, tu i tamo, ne moè izmeniti ovu konstataciju. Me|u Slovencima nije bilo izrazito pronema~ke organizacije, iako se, pre svega, u [tajerskoj, mawe u Gorewskoj, ne moè pore}i skoro masovno odu{evqewe me|u nema~kim delom stanovni{tva ulaskom Hitlerove vojske, najvi{e me|u radnicima, mawe me|u seqacima i gotovo nimalo me|u intelektualcima. Nacisti~ka politika prema Slovencima ubrzo ih je otreznila. Skoro da nije bilo ni proitalijanske ili profa{isti~ke organizacije, iako su katolicizam, korporativizam, a, u pore|ewu s nema~kim, mnogo blaì okupacijski reìm, mnoge navodili na aktivnu saradwu s Italijanima. Treba znati da su antifa{isti~ko i antihitlerovsko usmerewe bili jedan od naj~vr{}ih stubova katoli~ke politike pre Drugog svetskog rata, posebno zato {to je Hitler u velikoj meri zatvarao sve{tenstvo po Nema~koj i jer su i odnosi izme|u Rima i Vatikana bili sve pre nego uzorni. Ovo katoli~ko usmerewe poremetio je gra|anski rat u [paniji, koji ga je odjednom suo~io s boq{evi~kom opasno{}u, {to je dovelo do preusmeravawa. U svojim osnovama, stanovni{tvo je, s izuzetkom tada malobrojnih komunista i {tajerskih nem~ura (u mnogim slu~ajevima to su bili isti qudi), kao i ko~evara /kolibara/, bilo odlu~no prozapadno, da ne kaèm anglofilsko. To se najvi{e odnosi na inteligenciju. Posebno u Qubqani, qudi su jedva ~ekali da padne no} i da pod za{titom policijskog ~asa slu{aju Radio-London (BBC (BBC), ), kojem su slepo verovali.

919 Po F. [kerl, „Prispevki...” „Prispevki...”,, str. 81. Po Kuharovim se}awima, taj zakqu~ak je glasio „da za slu~aj neprijateqske okupacije slovena~ke teritorije, ni sama stranka, ni jedna wena organizacija, nijedan wen funkcioner, ne mogu i ne smeju ni na kakav na~in sara|ivati s neprijateqskom vla{}u ili neprijateqskim nacisti~kim ili fa{isti~kim organizacijama” (A. Kuhar, Beg Beg..., ..., str. 13).

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

631

Politici pasivnog otpora odgovarao je zakqu~ak rukovodstva Slovenske qudske stranke, koji je sazvao tada{wi ban, dr Marko Natla~en, 30. marta 1941. godine u banskoj (sada vladinoj) palati. Prema izjavi dr Alojzija Kuhara iz Londona 10. septembra 1944. godine, tada je „Rukovodstvo SLS ... sve~ano zakqu~ilo da u slu~aju neprijateqske okupacije nijedan odbornik stranke, ni vi{i ni niì, nikada ne}e sara|ivati s neprijateqem, ni neposredno ni posredno, niti }e koga navoditi na saradwu, ma kako pritisak bio jak ili ~ak ìvot stavqen na kocku”.920 Moralni kodeks nenapada~kog otpora 10. aprila dopunio je Narodni svet Slovenije osudom denuncirawa: „Najve}i greh bilo bi denuncirawe, koje je nespojivo s qudskim dostojanstvom. Denuncirawe je tako teàk greh, da ga narod ne moè nikada oprostiti. Zato, neka me|u nama ne bude denuncirawa.” Svoje politi~ko usmerewe, veru u pobedu saveznika, SLS je pokazla zakqu~kom da, pored dvojice ~lanova vlade (dr Kreka i dr Snoja), kao svoje zastupnike, po{aqe u Englesku i urednika Slovenca Slovenca, dr Alojzija Kuhara, i monsiwora Franca Gabrov{eka. Kuhar je sa sobom poneo „malo kwiga i geografskih karata o istoriji slovena~kog naroda”, kojima }e, kako sam kaè, kod saveznika potkrepiti slovena~ke zahteve za Koru{kom, Primorskom i Trstom. Uglavnom mu ih je na raspolagawe dao dr Erlih, koji ih je sabirao jo{ u vreme dok je posle Prvog svetskog rata bio ~lan na{e mirovne delegacije, a i ina~e se bavio na{im zapadnim granicama. Grabov{eka je jugoslovenska vlada u prole}e 1943. godine poslala u SAD. Izme|u ostalog, sara|ivao je i sa Jugoslovenskim informacionim centrom u Wujorku.

Ustanak u najpovoqnijem trenutku Jo{ tokom bekstva u London, dr Miha Krek i Franc Snoj, slovena~ki ~lanovi jugoslovenske vlade, 20. aprila 1941. godine iz Jerusalima su jo{ posebno pozvali Slovence „da mirno ~ekaju na uputstva” i „na pozive jugoslovenskih vlasti odmah u~ine {to je u wihovoj mo}i”. Tome je odgovaralo saop{tewe lista Slovenska zaveza od 14. marta 1942. godine, po kojem su „stvarala~kiji elementi iz svih nekomunisti~kih tabora ... zastupali ideju svenarodne oslobodila~ke organizacije, koja bi ostvarila jedinstveno nacionalno rukovodstvo i pored na~elnih pitawa (granice, ure|ewe dràve, ekonomsko-socijalni program), organizaciju i naoruàwe naroda za vre-

920

Izve{taj objavquje M. Mini}, Oslobodila~ki Oslobodila~ki..., ..., str. 398-400.

632

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

me kad prilike sazru i kad s nacionalnim ustankom bude trebalo da se stvar dovede do pobede”. Takvo pona{awe preporu~ivala je i izbegli~ka londonska vlada. Mesec dana posle dolaska u London, gde joj je britanska vlada ponudila uto~i{te, 22. jula konstatovala je da je trajna ustani~ka borba nemogu}a i savetovala stanovni{tvu da s poverewem u savezni~ku pobedu mirno podnosi BBC.. Predokrutnost okupacije i ~eka na znak iz Londona. Izjavu je preneo BBC sednik Simovi} je 12. avgusta, u govoru putem BBC BBC-ja, -ja, saop{tio: „Kraqevskoj vladi je poznato da {a~ica bezobzirnih qudi svojim preranim ispa ispadi di-ma izaziva veliku patwu stanovni{tvu. Nedu`ne `rtve, koje Nemci streqaju, osveti}emo, kako na Nemcima, tako i na onima koji su odgovorni za te `rtve. âs oslobo|ewa je blizu i zakonita vlada iz Londona da}e signal ka ka-da treba da zapo~ne nova borba za slobodu.” Otada izvire Simovi}evo uputstvo koje je postalo slavno: „Jo{ nije kucnuo ~as za borbu, zato ~uvajte krv na{eg naroda.” Dvadeset drugog avgusta zamolio je Forin ofis da uti~e na to da se u glasilima smawi broj vesti koje podsti~u na ustanak i, istovremeno, da radio prenese wegovu „{ifrovanu” poruku: „êkajte, dok slavujak ne zapeva na piramidama.” U Kairu je, naime, bila vrhovna komanda jugoslovenske vojske. Sli~na uputstva dobio je od vlade i dr Milo{ Sekuli}, koji je sa tim ciqem putovao iz Beograda u Carigrad, gde je bilo jugoslovensko poslanstvo, i Simovi}u doneo prvi izve{taj o ~etni~koj i komunisti~koj „akciji” i wihovim ciqevima.921 Kad je priznao Mihailovi}a za vo|u ustanka, Simovi} mu je 28. oktobra saop{tio: „Wegovo veli~anstvo kraq i kraqevska vlada preduzimaju sve potrebne korake, da vam se {to brè po{aqe sva potrebna pomo}. Pitawe je re{eno povoqno. U toku su pripreme. Zato ~ekajte, savetujte svima strpqewe i uzdrànost od prebrze akcije, kako biste spre~ili gubitke i izdràli preko zime. Sada se ne izlaìte, ve} ~ekajte ovda{wi nalog za akciju.” Sli~na poruka poslata mu je jo{ 18. oktobra. Kad je predsednik Simovi} 15. novembra obelodanio da je Mihailovi} iskqu~ivi komandant svih oruànih snaga u otaxbiotaxbini, zahtevao je „da se sabotaè i pojedina~ni napadi, koji neprijateqima sluè samo kao izgovor za okrutnost i zlo~ine nad mirnim stanovni{tvom, odmah zaustave, kako bi se spre~ile nepotrebne `rtve i nesvrsishodno prolivawe krvi na{eg naroda”.922 I kraq Petar je upozoravao na opreznost opreznost kod sabotaà i napada na okupatora. To je u~inio na praznik ujediwewa 1. decembra. U svom govoru, povodom prve godi{wice dràvnog udara 27. marta

921 922

FO 371/30220. J. Marjanovi}, Draà Draà... ... I,, str. 179; R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 53. R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 54; FO 371/37663.

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

633

1941. godine, ponovio je: „Morate se uzdràti od preranih nastupa koji bi vodili do prevelikih i nesagledivih `rtava... Kad nastupi pravi trenutak i mi vas obavestimo... svi zajedno, Srbi, Hrvati i Slovenci, juna{tvom koje vam je u krvi, o~isti}ete dràvu od zavojeva~a.”923 Novi predsednik Jovanovi} u telegramu od 26. aprila rekao je isto, ovim re~ima: „Da ne bi dolazilo do nesagledivih `rtava, ne zapo~iwite ve}e akcije bez naoruàwa i golim rukama. Nastavite organizaciju u celoj dràvi i ~ekajte odlu~uju}i trenutak.”924 Preko jugoslovenske komande za Sredwi istok i ambasada u Bernu, Kairu i Carigradu, 14. jula 1942. godine saop{tio je Mihailovi}u jo{ jasnije: „Op{ti ustanak pokrenite samo onda, kad ga izri~ito zapovedimo. Ni u kom drugom slu~aju i ni na kakav poziv tajnih radio-stanica...”925 Ovla{}enom delegatu u Kairu, Jovanu \onovi}u, saop{tio je da je Mihailovi} primio uputstvo da op{ti ustanak pokrene samo u slu~aju iskrcavawa jakih savezni~kih sila u Jugoslaviji ili u slu~aju sloma Nema~ke. Posledweg dana novembra 1942. Jovanovi} je savetovao Mihailovi}u da preko zime zadrì pod oru`jem samo najnu`nije qudstvo za napade na saobra}ajnice i za za{titu srpskog ìvqa u Bosni. Razlog je bio zima i nedostatak hrane, posebno soli. âk i za slu~aj iskrcavawa saveznika, savetovao mu je da mobilizuje samo onoliko qudstva, koliko moè naoruàti na zadovoqavaju}i na~in. „Blagovremeno preduzmite mere da Srbi, po svom obi~aju, ne navale motikama na ma{inke.”926 Politika jugoslovenske vlade bila je uskla|ena s politikom britanske. U avgustu 1941. godine êr~il je Hjuu Daltonu – kao ministar za ekonomski rat, istovremeno je bio i vrhovni {ef SOE – politiku britanske vlade objasnio ovako: „Jugosloveni, ministarstvo vojske i mi svi, slaèmo se da gerilske i saboterske grupe, koje sada deluju u Jugoslaviji, izvode otpor toliko jak da samo izaziva stalne glavoboqe okupacionim silama i tako spre~e smawewe svog broja. Svoju glavnu organizaciju treba da drè u podzemqu i da se uzdrè od svakog poku{aja ve}eg ustanka ili zahtevnijih vojnih operacija, jer bi to dovelo do jedne jedine posledice: do surove odmazde i gubitka na{ih kqu~nih qudi. Treba da urade sve da se uspostavi {iroko razgranata tajna organizacija, spremna za odlu~uju}i udarac ka-

R. i @. Kneèvi}, Sloboda... Sloboda...,, str. 54; Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 835. R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 55. 925 Telegram VK VK,, broj 646, od 14. jula i broj 153 od 30. novembra 1942; Zbornik Zbornik... ... XIV XIV/1, /1, str. 853. 926 J. Ehrman, Ehrman, Grand Strategy V,, str. 77. 923 924

634

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

snije, kad to saop{timo.”927 Uputstvo je bilo zami{qeno tako ozbiqno, da su za neposlu{nost ~ak pretili sankcijama. Jovan \onovi}, jedan od planera zavere protiv kneza Pavla i predstavnik izbegli~ke vlade u Kairu, 22. avgusta saop{tio je Slobodanu Jovanovi}u engleski stav da ustanici treba da budu „mirni, da ne napadaju Nemce i ne izazivaju ih i da }emo im poru~iti kada treba da po~nu s akcijama. Kad im saop{timo da zapo~nu akciju, pomaga}emo im vazduhoplovstvom i drugim. Ako nas ne poslu{aju, ne mogu o~ekivati nikakvu pomo}.”928 Uputstvo je preuzeo BBC i jo{ dugo slao u svet. Ser Xorx Rendel, ambasador pri izbegli~koj vladi, jo{ na Silvestrovo 1942. godine saop{tio je predsedniku Jovanovi}u da je Mihailovi}eva politika „jako mudra, sra~unata na to, {ta treba da se u~ini u trenutku savezni~ke invazije na Balkan”.929 Sli~nu strategiju otpora Britanci su preporu~ivali i drugim okupiranim dràvama, Dancima, Francuzima i Norveànima.930 Takva su bila i britanska operativna uputstva Mihailovi}u. E. Barker, ina~e, tvrdi da ni londonska SOE, ni Forin ofis nisu znali za Simovi}eva uputstva, ali je poznato da je izbegli~ka vlada bila u radio-vezi s Mihailovi}em preko britanske vlade. Gledvin Xeb iz Forin ofisa, u ime SOE SOE,, suprotstavqao se Simovi}evim uputstvima, pre svega, nije prihvatao prihvatao wegove kritike partizana zbog sabotaà koje vode do stra{nih represalija. S obzirom na mere odmazde, u pismu Daglasu Hauardu od 2. decembra 1941. godine, tvrdio je da u nema~kim rukama predstavqaju dvosekli ma~. [to su represalije stra{nije, to }e vi{e qudi biti spremno da `rtvuje svoj ìvot i zato uop{te ne {tete Mihailovi}u.931 Kao da se Mihailovi} pla{io represalija zbog sebe ili svog pokreta! Za odlu~an neposredni otpor bio je i saradnik uprave za politi~ku borbu (PWE (PWE)) R. Marej. Na sre}u, kairska SOE je 12. oktobra 1941. britanskoj misiji kod Mihailovi}a (vodio ju je kapetan Bil Hadson – Marko) poslala radio–poruku, u kojoj nare|uje: „Mawe sabotaè odmah ograni~iti na èleznice i lokomotive, izvesti bez upotrebe eksploziva, kao i bez represalija prema civilima. Daqi plan bile bi pripreme za zajedni~ko pokretawe ustanka za neki kasniji datum.

Arhiv VII MfB/1, MfB/1, str. 623; cit. po J. Marjanovi}, Draà Draà... ... I,, str. 89. R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 122. 929 W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 72. 930 E. Barker, Barker, „Some Factors...” str. 30, 50; British Policy..., Policy..., str. 149. 931 W. Deakin Deakin,, The Embattled..., Embattled..., str. 131-32. Ostoji} i Lalatovi} su, dakle, dali uputstvo Mihailovi}u uistinu bez Hadsonovog znawa, ali samo zato, jer s wima nije oti{ao na Ravnu goru, nego je oti{ao kod Tita. 927 928

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

635

Ni{ta ne preduzimajte bez na{ih preciznih uputstava. Molimo, izvestite Mihailovi}a.” O~igledna je bila èqa da se svi pokreti otpora usmeravaju spoqa, u skladu s potrebama saveznika. U nastavku telegrama SOE je pitala: „Ko vodi crnogorsku gerilsku vojsku? U potpunoj saglasnosti s jugoslovenskom vladom, spremni smo da podrìmo vo|u gerile i {to pre dostavimo sve {to mu treba.” U odsutnosti Hadsona, ~lanovi britanske misije, majori Lalatovi} i Ostoji}, u oktobru 1941. odvratili su MihailoMihailovi}a od sabotaà zbog kojih bi stanovni{tvo isuvi{e trpelo. Umesto toga, trebalo je da u~ini sve za uspe{nost otpora, kad kucne pravi ~as.932 Da time nisu prekora~ili primqena uputstva, na {ta su neki aludirali, proizlazi iz ve} pomenutog zakasnelog pisma od 11. juna 1942. godine, u kojem je Bil Hadson molio Mihailovi}a za dozvolu da se sastane s kapetanom \uri{i}em, pukovnikom Stani{i}em i ostalim vo|ama, kako bi im „li~no saop{tio, da je Velika Britanija odlu~ila da Vas (Mihailovi}a – A. B.) stopostotno podràva u udruìvawu svih nacionalnih snaga u dràvi i u pripremama za pokretawe napada na okupatora, onog dana kad se ukaù izgledi za uspeh”. Britanska vlada je 1. decembra objavila saop{tewe da ne èli da daje savete koji }e podsticati ili pla{iti pokrete otpora, a sli~no je bilo i Idnovo saop{tewe Nin~i}u od 12. novembra.933 U no}i na 5. februar 1942. godine RAF je kod Sokolca na Romaniji (isto~no od Sarajeva) izbacio majora Kejvena Eliota s trojicom saradnika; dvojica od wih bili su Jugosloveni. Misija Disclaim /odre}i se/, kako se zvala, doìvela je nezgodu, uhvatili su je hrvatski domobrani. Tako je nema~ka SD kod we na{la uputstva u kojima je, izme|u ostalih, bilo uputstvo po kojem se „tajne organizacije upozoravaju, da protiv okupacionih snaga ne zapo~iwu nikakve preterane akcije, koje bi mogle izazvati prestroge mere odmazde i tako mo`da onemogu}iti svaki ustani~ki rad”.934 Slu`bena politika britanske vlade, dakle, nije sledila G. Xeba s wegovom kardeqevskom logikom regrutovawa novih ustanika. Pukovnik Bejli je jo{ 1973. godine potvrdio da se, zbog problema s pomo}i, wihova „„operativna operativna politika prema Mihailovi}evom pokretu” pona{ala po na~elu „da je, dodu{e, èlela, da se otpor protiv Sila osovine odrì u ìvotu, ali nije èlela da ga podsti~e na takav obim, kojim bi izazvao bezobzirne nema~ke kontramere”.935

V. \ureti}, Saveznici Saveznici... ... I,, str. 97, 101. National Archives Washington Washington,, Mf T-175, T-175, Reel 65, 2581413-416 po L. Karchmar, Karchmar, Draà... II II,, str. 873. 934 S. W. Bailey, Bailey, „British policy...”, policy...”, str. 61; „Britanska politika...”, str. 323. 935 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 823. 932 933

636

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Iz uputstava SOE Kairo kapetanu Hadsonu, proizlazilo je, tako|e, da otpor treba da bude nekomunisti~ki: „Za va{u li~nu informaciju, nismo raspoloèni da podràvamo nekog vo|u gerile koji nema saglasnost jugoslovenske vlade.”936 Londonska SOE je 16. novembra 1941. godine saop{tila Hadsonu da bi „po mi{qewu vlade Wegovog veli~anstva, borbu, koja bi bila uspe{na, trebalo da vode svi Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da taj ustanak vode komunisti za Rusiju”.937 To je bila pribli`na formulacija u pismu lorda Glenkonera upu}enom Forin ofisu nekoliko dana ranije, po kojem bi podr{ka partizanima predstavqala nepriznavawe jugoslovenske vlade. Glenkoner se protivio i slawu pomo}i podmornicama, jer bi mogle postati plen komunista.938 U pismu od 11. juna 1942. godine, Bil Hadson izri~ito odborava Mihailovi}ev progon komunista. Potvrdu za pravilnost takve politike video je i u okolnosti {to ga je wegova vlada, u me|uvremenu, unapredila u majora i odlikovala, o ~emu ga je po~etkom juna obavestio predsednik Jovanovi}.939 Jo{ 6. aprila Hadson je izvestio Kairo „da od wih moèmo o~ekivati stvarnu akciju, ako partizani budu likvidirani”. Kad je na~elnik britanskog Imperijalnog glavnog {taba (CIGS (CIGS), ), Xon Dil – Xek, saznao za postojawe partizana, u izve{taju êr~ilu 2. juna àlio se na wihovu akciju, „jer potiskuju umerenije protivnike Osovine u saradwi s nekom od sila, koja moè obnoviti izgled zakona i reda. Iako }e delatnost ovih divqijih elemenata u dràvi zahtevati znatnije jedinice Sila osovine, pravilna je Mihailovi}eva politika spre~avawa wihove delatnosti, kako bi sa~uvao svoje potencijalne snage i sa~ekao svoj trenutak”.940 Bil Bejli, ina~e, nagla{ava da Britanci ni u kom slu~aju nikome nisu savetovali da istrebquje svoje suparnike. Izgleda da nije ba{ precizan. Izbegli~ka vlada je bila svesna toga da su ~etnici, u pore|ewu sa partizanima, neuporedivo slabije naoruàni. Sistematsku akciju prikupqawa oru`ja posle propasti vojske organizovali su samo komunisti i samo su oni raspolagali fabrikom oru`ja (u Uìcu). Britanske pomo}i u 1941. godini skoro da i nije bilo, pa i posle ponovnog uspostavqawa radio-veze s

W. Deakin, Deakin, The Embattled..., Embattled..., str. 140. J. Marjanovi}, Draà Draà..., ..., str. 180. Kao {to izgleda, mora da se Glenkoner kasnije „popartizanio”. To bi se moglo objasniti doslednijom diferencijacijom izme|u komunizma i partizanstva, sveop{tim britanskim preusmeravawem na Tita, jo{ vi{e prevladavaju}om atmosferom u kairskoj SOE SOE,, ~emu je posebno doprinosio X. Klagmen. 938 Zbornik... Zbornik... XIV XIV/1, /1, str. 832 i 836; tako|e i W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 57. 939 M. Howard, Howard, Grand Strategy IV IV,, str. 386. 940 J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 297. 936 937

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

637

Mihailovi}em u aprilu 1942. godine, ostala je simboli~na. Devet ma{inki tipa breda, 15 ma{inki tipa bareta, 6 ma{inki tipa {varclose, 12 brzometnih pu{aka tipa bareta i 2 tipa tompson, skromno odmerena pripadaju}a municija, {to su avionima primili u aprilu 1942. godine, bila je samo kap vode u moru. Isto tako, 99 brzometnih pu{aka, 8 minobaca~a, 4 antitenkovske pu{ke i 43 pi{toqa, koje su poslali tokom leta 1942. godine. Britanci ni sami nisu imali dovoqno oru`ja, nedostajali su im i avioni odgovaraju}eg doleta za transport. [iroka istovetnost interesa s Italijanima – isto kao ~etnici, Italijani su tako|e smatrali NDH svojim prirodnim neprijateqem, {to ih je dovelo na istu obalu, nasuprot Nemcima – ubrzo je dovela do saradwe koja je omogu}ila naoruàwe ~etnika. Ako je prihva}ena strategija zna~ila ~ekawe do trenutka kad bi udarac mogao biti smrtonosan, a za taj udarac oru`je je moglo da se dobije samo od okupatora, odgovarala je svaka saradwa s wim koja bi to omogu}ila, ne samo s ItaliItalijanima, nego i sa Nemcima. Mihailovi} nije zanemario tu mogu}nost. „Izvucite od Italijana {to vi{e oru`ja, municije, hrane i obu}e. Pazite, da svakako dobijete brdske topove i minobaca~e... Neka Jev|a upotrebi svu spretnost u pridobijawu, kao {to je uspeo Pavle u prole}e,” 25. septembra 1942. godine naredio je Ba}ovi}u i Jev|evi}u.941 Po{to su strategiju ~ekawa na povoqan trenutak preporu~ili Britanci, mora da su i u odnosu na zavojeva~a imali sli~an stav. Naveli smo ve} da je nekada{wi ~lan odseka D i SOE za Jugoslaviju, sa sedi{tem u Beogradu, Piter Bougi, rekao 1976. godine da su ~etnike 1943. godine sami Britanci podsticali na pridobijawe oru`ja od Italijana. Po{to je to bilo u vreme o~ekivawa kapitulacije Italije, kad je trebalo osu|ivati suprotno pona{awe, mnogo je korisnija wegova izjava J. Marjanovi}u iz 1972. godine da je „mogu}e, da je Mihailovi} jo{ u prvoj polovini ili sredinom 1942. godine dobio depe{u od SOE SOE,, ’da oru`je nekako pridobije od Italijana’”.942 Preporuka je sadràvala ograni~ewe da to ne izvede u smislu saradwe, ali bez kontakta sa samim Italijanima to je bilo neizvodqivo. U pismu zameniku stalnog podsekretara u Forin ofisu, ser Orme Sarxentu, od 25. februara 1944. godine, britanski ambasador kod jugoslovenske vlade u Kairu, Ralf Stivenson, kaè da je od dva, me|usobno nezavisna izvora, ~uo da je SOE Mihailovi}u, kad ga ve} nije mogla obezbediti, „savetovala da s Italijanima zakqu~i {to povoqniji aran`man i dobije oru`je iz tog izvora, samo ako moè”, i da mu je to naknadno potvrdio ~lan SOE SOE,, koji je

941 942

J. Marjanovi}, Draà Draà... ... I,, str. 220. FO 371/44250, R 4160/8/92 (po M. Biber, „Otvorena...”, 8. nastavak, str. 41).

638

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tragove saveta otkrio u dokaznom materijalu.943 Stalni dràvni podsekretar Forin ofisa, Aleksander Kedogan, i wegov zamenik, Orme Sarxent, spre~ili su da o tom savetu bude obave{ten êr~il. Pomenuti ~lan SOE mogao bi biti i Bil Bejli. Na konferenciji biv{ih pripadnika SOE u Londonu 1973. godine izjavio je: „Ako ve} govorimo o Mihailovi}evoj saradwi s neprijateqem, ~ini mi se da smo je slu`beno odobrili jo{ u julu 1942. godine, a to smo u~inili u uverewu da }emo posle sloma mo}i da dobijemo svo italijansko oru`je, mo`da ~ak i neke italijanske jedinice u Crnoj Gori.”944 Ako su Britanci hteli da se ~etnici pripreme za kona~ni obra~un sa okupatorom, a sami su sve vreme ra~unali s mogu}no{}u da se wihove snage iskrcaju na Balkanu, takva uputstva su bila sasvim u skladu sa wihovom, tada planiranom, strategijom. Naro~ito zato, jer je glavni neprijateq bila Nema~ka i od samog po~etka mogli su o~ekivati slom Osovine na wenom ju`nom kraju. „Surprisingly” /iznena|uju}e/, mogli bismo re}i sa V. Robertsom945, kad su Mihailovi}a grdili zbog govora u Lipovom i zabranili mu kontakte sa zavojeva~em; saop{tili su mu da s wim moè da sara|uje samo uz dozvolu britanske i jugoslovenske vlade. Dakle, nije problem bila saradwa, nego ko }e je i kada dozvoliti. Mihailovi} se drào taktike ~ekawa i pripremawa za kona~ni obra~un i kasnije, kad su joj se, zbog spremnosti komunista da bez ograni~ewa `rtvuju svoj vlastiti narod, Britanci ve} odlu~no suprotstavqali. Wihovo suprotstavqawe se temeqilo na vojnoj mo}i i krajwoj bezobzirnosti. Ne postoji nijedan moralni ni pravni princip koji bi ih opravdavao. Naprotiv. Bil Bejli je posle rata naglasio da su „Britanci pokazali nesposobnost da razumeju i doku~e, kako Mihailovi}evu generalnu strategiju, tako i wegovo odlu~no suprotstavqawe svakoj politici koja bi izazivala neprijateqeve represalije nad civilnim stanovni{tvom. Pitawe repre represasalija su bri`qivo skrivali pod tepih...” Zato i wihovu kritiku Mihailovi}a „ne bismo smeli da shvatamo kao osudu per se politike, za koju je Mi Mihahailovi} jednostavno bio uveren da mora da je vodi, jer su mnogi weni aspekti razumqivi i treba da podstaknu kako saose}awe, tako i po{tovawe”.946 îwenica da je Mihailovi} morao da privremeno da prednost otklawawu komunisti~ke opasnosti, ne mewa ni{ta u odnosu na naoruàwe uz

Poslewa napomena Bejlija u raspravi o wegovom referatu, Ph. Auty i R. Clogg, Clogg, British Policy..., Policy..., str. 243, vidi tako|e i str. 74; Britanska politika..., politika..., str. 464, vidi tako|e i str. 335. 944 W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 98. 945 W. Churchill, Churchill, The Second... IV IV,, str. 390 i d. 946 J. Tomasevich, Tomasevich, The Chetniks..., Chetniks..., str. 360. 943

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

639

pomo} kontakata s Italijanima. Ako je opravdana borba protiv komunizma, opravdani su i kontakti sa zavojeva~ima. Ina~e, s vremenom, kona~ni napad na Nemce Mihailovi} je po~eo da povezuje sa savezni~kim iskrcavawem u Jugoslaviji. Tada }e se istovremeno obra~unati i sa Nemcima i komunistima. Dvadeset petog juna 1943. godine saop{tio je komandantima korpusa da „ne moèmo podi}i ustanak, ako treba da spre~imo `rtve. Na{ op{ti na napad pad povezan je sa invazijom.” Ako je general Vilson posle kapitulacije Italije zakqu~io svoju radio-poruku „jugoslovenskim snagama” frazom, poznatom jo{ iz 1941. godine: „êkajte na na{ znak za op{ti ustanak”,947 bilo je prirodno da se zakqu~i da }e se saveznici svakog momenta iskrcati na jadranskoj obali. U saop{tewu komandantima korpusa i vi{ih oficira, Mihailovi} je 10. decembra 1943. godine, u istom duhu, naglasio: „U odnosu prema okupatoru imamo odre|enu liniju od koje ne}emo odstupiti sve dok ne do|e do invazije na Balkan.”948 Time je êr~ila, koji bi najradije da ga natera u bezuslovnu borbu protiv Nemaca, bez obzira na `rtve, doveo u situaciju poslovnog do ut des /dajem, da mi da{/, ili, kako su se radije izraàvali Britanci, quid pro quo /jedno za drugo/: Iskrcaj se na Jadranu, pa }e{ dobiti na{u neograni~enu pomo}. Uslov je vojno bio sasvim smisaon i ~astan. Ako êr~il kod Amerikanaca nije mogao posti}i saglasnost za iskrcavawe na Jadran, iako se vatreno zauzimao za wega, odgovornost za Mihailovi}evo ~ekawe i sve do ~ega je to dovelo, pada na wegova le|a. Utoliko vi{e, jer je Mihailovi}eva strategija u odnosu na êr~ila, bila skoro potpuna kopija êr~ilove strategije u odnosu na Ruzvelta. U èqi da minimalizuje britanske gubitke, da spre~i pretvarawe Laman{a u „river of blood” /reku krvi/, êr~il je onemogu}io izvo|ewe Ajzehauerovog plana, po kojem bi ogromnim snagama iz Velike Britanije, preko severnih obala Normandije, jo{ pre kraja 1942. godine napali nema~ke snage i zauzeli celu zapadnu i centralnu Evropu, te tako okon~ali rat do kraja 1943. godine (operacija Round-up /opkoqavawe/).949 Ruzvelt je tokom 1942. dva puta slao u London na~elnika svih {tabova, generala Xorxa Mar{ala, u aprilu s Harijem Hopkinsom i u julu s koautorom plana, generalom Albertom Vedemajerom, ali nisu uspeli da uvere êr~ila i wegove na~elnike {tabova. Umesto toga, êr~il je iznudio tzv. strategiju opsade, ~iji je

Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 209, nap. 57. W. Churchill, Churchill, The Second... Second... IV IV,, str. 390. i d. 949 Izvorni tekst telegrama nalazi se u National Archives u Va{ingtonu. Deo je objavqen u Hitler e Mussolini, Mussolini, str. 131 i d. Malo razli~itiji tekstovi su u S. Clissold, Clissold, Whirlwind Whirlwind, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 104. str. 132-33, i W. Roberts, 947 948

640

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

najisto~niji krak – iskrcavawe na Balkanu, spre~io Ruzvelt, kome je dodijalo odlagawe drugog fronta. Kao kompromis, usaglasili su se za iskrcavawe u severozapadnoj Africi (operacija Torch Torch), ), koje se kasnije nastavilo iskrcavawem na Siciliji i italijanskoj ~izmi. Na isti na~in, na koji je êr~il optuìo Mihailovi}a, i Ruzvelt je mogao da optuì êr~ila za pasivnost, odugovla~ewe i izdaju. Prema trezvenim ocenama, kraj Drugog svetskog rata razvukao se zbog toga za jednu celu godinu. Nemci su dobro znali za takvu taktiku jugoslovenske vlade i ~etnika. Pored pramr`we prema srpstvu, to je bio glavni razlog {to su sve vreme rata bili nepomirqivi neprijateqi ~etnika. U Tre}oj ofanzivi, nema~ki vojni komandanti i politi~ki opunomo}enici u Hrvatskoj pomagali su partizanima u likvidaciji ~etnika, ne samo u smislu „neme razmene”, ve} su bili spremni da u tu svrhu zakqu~e s wima i formalne ugovorne odnose. Samo je Hitlerova mr`wa prema srpstvu spre~ila zakqu~ivawe nacisti~ko-komunisti~ke koalicije protiv ~etnika. Sredinom êtvrte ofanzive, kad mu je u posledwoj fazi postala jako va`na italijanska podr{ka, Hitler se u dugom pismu 16. februara 1943. godine, koje je odneo Ribentrop li~no, obratio Musoliniju i saop{tio mu: „Posebnu opasnost, du~e, vidim u razvoju Mihailovi}evog pokreta... Taj pokret, koji odlu~no vodi sam Mihailovi}, ... ~eka samo povoqan trenutak da se okrene protiv nas. Pod izgovorom da pomaè na{im snagama, Mihailovi} poku{ava da pridobije oru`je i opremu za izvo|ewe svojih planova... Moja savest me nagoni, du~e, da vas upozorim pred nastavqawem takve politike... S obzirom na opasnosti koje predstavqa pokret Draè Mihailovi}a, ja sam, u svrhu spre~avawa svakog iznena|ewa, preduzeo mere za potpuno uni{tewe svih jedinica Draè Mihailovi}a, na teritorijama koje zauzimaju moje ~ete... U interesu na{ih zajedni~kih ratnih ciqeva, ~ini mi se poèqnim, da i va{a Druga armija, u Mihailovi}u i wegovom pokretu vidi nepomirqive neprijateqe Sila osovine. Zato vas molim, du~e, da u tu svrhu, svojim vi{im komandantima izdate odgovaraju}a nare|ewa.”950 U toj ofanzivi, ~etnici su i na operativnom nivou smatrani neprijateqima, koje Vermaht treba da napadne, gde god naleti na wih.951 Firer se jo{ sredinom 1944. godine, kad je na zapazapadu pao Pariz, na istoku ga je napustio kraq Mihael, zbog ~ega su mu se pribliìli svi saveznici, po re~ima generala Jodla, operativnog na~elnika wegovog glavnog {taba, odlu~no suprotstavio obnovi srpskih snaga, kao {to to ve} znamo.

950 951

Npr. u naredbi komandantu jugoistoka Lera, Zbornik Zbornik... ... IV IV/10, /10, str. 524. Zbornik... Zbornik... XIV XIV/3, /3, str. 208, nap. 57.

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

641

Nemci su, dakle, Mihailovi}evu strategiju udarca u pravom trenutku uzimali |avolski ozbiqno. Posledica toga bilo je dràwe jakih snaga u Jugoslaviji, sa ciqem da se spre~e Mihailovi}evi planovi. To zna~i da su ~etnici, i bez neprekidnih borbi, smawivali nema~ke vojne efektive na drugim frontovima, pre svega, na isto~nom. Sredinom 1943. godine Nemci su se dokopali podataka da Mihailovi} svojim ~etnicima ne}e izdati nare|ewe za napad na wih, sve dok se u Srbiju ne spuste dve anglo-ameri~ke anglo-ameri~ke padobranske brigade,952 ali, ni ta vest, niti sli~ne druge, nisu smawivale potrebu za nema~kom vojnom prisutno{}u u Jugoslaviji. Upravo tada, Hitler je osnovao zajedni~ku komandu za Balkan F pod komandom feldmar{ala Fon Vajhsa, a pod komandom generala Renduli}a poslao je posebne jedinice da za{tite sve ju`ne obale Balkana od mogu}eg savezni~kog iskrcavawa. iskrcavawa. Opravdano se postavqa pitawe, nije li Mihailovi}eva taktika ~ekawa ~ekawa na pravi trenutak, na iskrcavawe saveznika, koga su se, upravo zbog pomo}i koju bi im ~etnici sasvim sigurno ponudili, Nemci pla{ili sve vreme rata, vezala u Jugoslaviji ve}e neprijateqske snage, nego vojno razbori razboriti partizani. partizani. êr~il, koji je neprestano nagla{avao veliki broj neprijateqskih divizija koje na sebe veù partizani, takvo pitawe o~ito nije postavqao. Hteo je samo, kako mu je prigovorio Mihailovi} u Dowem Li Lipovu, povu, da kupuje kupuje srpsku krv sme{nim koli~inama britanskog oru`ja. Me|utim, ako ve} ne bi mogao ili hteo, da na pitawe odgovori potvrdno, ni najve}i netrpeqivac ne bi mogao osporiti da je vezivawe nema~kih snaga na jedinicu `rtava, po Mihailovi}evoj metodi neuporedivo uspe{nije, nego po Titovoj.

Nenapada~ki otpor u praksi Dok postoji na papiru, kao golo na~elo, politika pasivnog podno{ewa zavojeva~a i nenapada~kog otpora, zvu~i izuzetno prijatno. Weno vi{ego-

952

Ne{to takvo imao je na umu vo|a straàra, prof. Lambert Erlih, svojim predlogom predlogom iz sredine aprila o osnivawu ilegalne slovena~ke vlasti (vlade), koju bi priznao NSS. Me|utim, Natla~enova grupa se nije sloìla (Matija [kerbec, „Rde~a zver, pijana krvi”, Klivlend 1952, Ameri{ka domovina, str. 8; po P. Bor{tnik, Pozabqena Pozabqena..., ..., str. 37). Wen jedini zna~ajan prigovor bio je da bi slovena~ka vlada bila uperena protiv kontinuiteta Jugoslavije. Za slu~aj federativne povezanosti Slovenije u Jugoslaviju, to uop{te nije odgovaralo. Da je osmi{qena kao vlada potpuno samostalne Slovenije, predlog bi verovatno bio na Natla~enovoj liniji. Wegovoj grupi je o~igledno bilo prijatnije kratkotrajno odràvawe na vlasti, ma kako praznoj i ne~asnoj, nego dugoro~na obnova i modernizacija demokratskog sistema, u kojem nije videla svoje mesto.

642

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

di{we sprovo|ewe nije jednostavna stvar, posebno zato {to nikada nije jasno kad }e nastupiti trenutak za stvarno efikasan kona~ni napad na okupatora i kakav bi on mogao biti. Osnivawe Narodnog sveta Slovenije (NSS) posle Slovenske qudske stranke (SLS), Jugoslovanske nacionalne stranke (JNS), Samostojne demokratske stranke (SDS) i Socijalisti~ke stranke Jugoslavije (SSJ), na dan ru{ila~kog napada nema~kih {tuka i hajnkela na Beograd, na Cveti, 6. aprila 1941. godine, smatrao sam pravilnim korakom. Ukazivalo je na iznena|uju}e brzo odazivawe na novonastalu situaciju. Nije mi smetalo {to se to dogodilo u banskoj palati, posebno {to nisam znao da su se jo{ tada oko vo|stva sukobili ban dr Marko Natla~en i profesor dr Andrej Gosar. Od tog akta, pa nadaqe, trebalo je da NSS ode u ilegalu,953 da obezbedi najpotpuniju politi~ku reprezentaciju, a time i poverewe stanovni{tva, kao i da istovremeno ostvari pouzdane ilegalne komunikacijske kanale, neophodne za podsticawe izdr`qivosti stanovni{tva i uspe{ne pripreme za predvi|eni kona~ni obra~un. Sve {to bi Italijani ili Nemci mogli preduzeti u tom slu~aju, bilo bi preno{ewe administrativnih funkcija na vlastitog guvernera (kao {to se to dogodilo u Crnoj Gori, pa i u ê{koj i Poqskoj), ili bi morali da ih daju u ruke trenutnim doma}im skorojevi}ima bez ikakve ~asti, koje posle rata ne bi ni trebalo streqati. Najpasivnijem otporu prema zavojeva~u odgovaralo je pona{awe predsednika HSS, dr Vlatka Ma~eka. Za analizu posebnosti wegovog poloàja, koja bi ovu tezu mogla pokolebati u nekom od pravaca, ovde nema mesta. Isto tako je sigurno da u velikoj meri wegovo pona{awe nije bilo posledica slobodne odluke, nego doga|aja, na koje nije mogao da uti~e. Uvek je tako. Kad se posle aprilskog sloma jugoslovenske vojske i bekstva vlade u Bosnu ponovo vratio u Hrvatsku, odbacio je zahtev Ribentropovih agenata da na Slavka Kvaternika prenese vo|stvo svoje HSS i hrvatskog naroda. Sa vrhom HSS zakqu~io je da wihovi ~asopisi Dom (nedeqnik) i Hrvatski dnevnik ne izlaze tokom rata. Me|utim, na inicijativu Kvaternika i predstavnika nema~kog ministarstva spoqnih poslova, esesovca Vesenmajera, pozvao je putem radija hrvatsko stanovni{tvo da „nove okolnosti prihvati mirno, jer drugog izlaza nema”. Svojim poluvojnim organizacijama seoske i gradske za{tite savetovao je da se ne opiru usta{ama. Komunisti su mu zamerili i jedno i drugo. Posle toga je oti{ao na svoje imawe u Kupinec, gde je ostao do decembra 1943. godine, kad su ga zajedno s porodicom, do kraja rata, konfinirali u wegovoj ku}i u Zagrebu. Ako je, po Hagenu, gene-

953

W. Hagen, Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 258.

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

643

ral Glajze slu`beno obavestio Paveli}a da li~no odgovara za Ma~ekov ìì954 vot, to nam obja{wava da su Nemci bili svesni wegovog uticaja u Hrvatskoj i ni{ta vi{e. Sli~no se odnosi i na izjalovqena zalagawa usta{a sredinom 1943. godine da se ispomognu nekim uglednim ~lanovima HSS. Ma~ek je sve vreme bio pod strogim nadzorom usta{kih agenata, pod straòm, i nije imao slobodu kretawa. Sve vreme je izraàvao pasivni otpor, kako prema Paveli}evom reìmu, tako i prema nema~kim i italijanskim zavojeva~ima. Posle odbacivawa nema~kog predloga da preuzme vlast i svojim autoritetom u Hrvatsku vrati mir, usta{e su ga u oktobru 1941. godine zatvorili u Jasenovac, ali su mu, pod pritiskom grupe ~lanova sabora, u martu 1942. godine dozvolili da se vrati u Kupinec. U maju 1945. godine, na usta{ki predlog i uz wihovu pomo}, oti{ao je pred partizanima u Austriju, a otuda, kasnije, u Pariz. U Sloveniji se sve de{avalo druga~ije od dogovorenog. Gospoda iz NSS su ne samo servilno sa~ekali Italijane, nego su se jo{ pre toga potrudili da Nemci zauzmu celu Sloveniju i postignu osnivawe nekakvog protektorata, po uzoru na Slova~ku. Sa tim ciqem, dr Natla~en, Ivan Puceq i dr Gosar, oti{li su 12. aprila u Ceqe, uz to su jo{ poku{ali da se ispomognu ispomognu ~ak i Kulturbundom, koji je sve vreme do rata delovao kao aktivna peta kolona. Me|utim, Nemci su odbacili sve pregovore. Natla~en je izjavio da nije uspeo „da ga nema~ka vlada prizna kao slovena~kog kvislinga”.955 Takvim usmerewem onemogu}ili su vojni otpor i onom delu jugoslovenske vojske koji je ostao pod oru`jem i posle povla~ewa s tzv. Rupnikove odbrambene linije s Italijom i op{teg povla~ewa iz Slovenije 10. aprila, kao i posle prodora Nemaca u Sloveniju i progla{ewa Nezavisne dràve Hrvatske. Odluka NSS od 11. aprila 1941. godine, po kojem ona preuzima svu izvr{nu vlast, ozna~ila je wegovu legalizaciju. Natla~enova nastojawa da Italijani priznaju NSS za izvr{nu vlast pod wihovim pokroviteqstvom, bila su jo{ ve}a gre{ka. Zna~ila su, ni mawe ni vi{e, nego ponudu okupatorima da u wihove ruke prenesu suverena prava slovena~kog naroda. To bi uistinu bila nacionalna izdaja. Sva sre}a da se Natla~enu i taj trud izjalovio. Italijani su odmah pokazali da se sva vlast u Sloveniji temeqi na wihovoj vojnoj sili i da ih ba{ briga za suverenost slovena~kog naroda. Civilni komesar Emilio Gracioli preuzeo je svu civilnu vlast u svoje ruke jo{ 17. aprila; 3. maja okupqenim predstavnicima slovena~kog javnog ìvota saop{tio je da je, na predlog Musolinija, slovena~ka teritorija

954 955

F. [kerl, „Politi~ni Politi~ni...”, ...”, str. 22. B. Gode{a, Kdor ni..., ni..., str. 96, nap. 88.

644

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

okupirana od Italijana, pod imenom Qubqanska pokrajina ((Provincia Provincia di Lubiana), Lubiana ), prikqu~ena Kraqevini Italiji. Vrhovnu vlast u woj vr{i}e visoki komesar; pomaga}e mu Pokrajinski sosvet (konzulta (konzulta), ), koji }e voditi visoki komesar. To je postao Emilio Gracioli. Krajem maja Musolini je imenovao wegove ~lanove, izme|u ostalih, i dr Marka Natla~ena (prof. Gosara nije bilo u wemu). Ve} sam prijem ~lanstva u Pokrajinski sosvet, kao i sve ostalo {to je usledilo, pre svega, poniàvaju}e zahvaqivawe du~eu {to je pripojio Qubqansku pokrajinu Kraqevini Italiji, ~emu nisu podlegli samo predstavnici civilnog ìvota, nego i biskup Gregorij Ro`man, posebno sramotno li~no poklowewe ~lanova Pokrajinskoga sosveta i qubqanskog ùùpa pana na dr Jure Adle{i~a du~eu 8. juna 1941. godine u Palati Venecija u Rimu, samo je potvrdilo slovena~ku legalizaciju italijanske vlasti u Sloveniji. U jesen 1941. godine, u smislu protesta protiv italijanske okupacione politike, iz Pokrajinskoga sosveta istupili su dr Natla~en i Ivan Puceq, ne{to kasnije i socijalista Rudolf Kru{ec, ali to nije promenilo ~iwenicu da su kao ~lanovi Pokrajinskoga sosveta pristali na suverenost Italije u Sloveniji. Takvo pona{awe slovena~kih politi~ara tokom i posle italijanske okupacije, bio je hladan tu{, pravi {ok, koji sam doìveo samo nekoliko dana nakon {to sam, pre svega, pod uticajem anti~rnuharskog raspoloèwa svog oca (tako je nazivao fa{iste) /slov. ~rnuh – italijanski fa{isti~ki vojnik/, koje sam, uprkos op{tegorewskom ose}awu inferiornosti pred Nemcima, pro{irio i na wih, sredio poglede na èqeni razvoj doga|aja u Jugoslaviji i Sloveniji i ne samo emocionalno, nego i racionalno ukqu~io ukqu~io se u wih. Postmatursko putovawe po Nema~koj i Francuskoj bilo je presudno u tom smislu. Razlika izme|u demokratije i totalitarizma otkrila mi se jasno, kao na dlanu. Video sam je, ne samo u pona{awu qudi i na wihovim licima, nego se ose}ala ~ak i u vazduhu koji sam udisao. Tada bih sigurno aplaudirao novom predsedniku vlade Simovi}u, koji je telegrafisao telegrafisao armijskoj komandi u Zagrebu da su zabraweni bilo kakvi nacionalni saveti i da wihove ~lanove treba postaviti uza zid i streqati. Nisam znao kakav je hoh{tapler i da }e prvi pobe}i. Istina, moje odu{evqewe otporom i zalagawe da se nastavi, jako je prevazilazilo ionako velikodu{no shvatano „pasivno podno{ewe okupacije i nenapada~ki otpor”, formalno, bilo bilo je pokriveno legalno{}u vojnog otpora protiv agresora na, tada jo{, samostalnu dràvu. Tako|e, s usta{kim noèm u le|ima, bar u Sloveniji, nije se moglo mnogo re{iti, ali trebalo je bar spre~iti sramotu i ponièwe kojem smo bili svedoci. U velikoj meri, to je bila posledica destruktivnog uticaja politi~ara, koji su se pribijali uz vlast i nekoliko kapitu-

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

645

lantskih generala, me|u wima i Leona Rupnika, iako je ta~no da je on izvr{avao naredbe komande Prve armijske grupe u Zagrebu, gde je bio na~elnik {taba. Italijanski okupacioni reìm bio je uistinu mnogo blaì od nema~kog. Italijani nisu terali stanovni{tvo da se ubraja u italijanski narod. Sve dràvne i samoupravne strukture vlasti, upravne, kao i sudske, osim dràvnog vrha, delovale su i daqe. Ostavqali su utisak da podràvaju slovena~ku kulturu i nauku. Italijanski jezik bio je obavezan samo na slu`benom nivou i samo pored slovena~kog, na svim ostalim mestima ostao je samo slovena~ki. I{li su ~ak tako daleko da su koristili pojam Slovenija, {to ni u Jugoslaviji nismo postigli. Vojnu oblast, koju su ustanovili do granica Crne Gore, nazivali su „Slovenia-Dalmazia” „Slovenia-Dalmazia”.. Nemci su Gorewsku i [tajersku administrativno prikqu~ili rajhu, na wih su pro{irili nema~ku upravu iz pograni~ne Austrije, Koru{ke i [tajerske, funkcije Qubqane zauzeo je Klagenfurt, prekriven crvenim zastavama s crnim kukastim krstovima. Nisu dali ni pet para na bilo kakvu saradwu sa postoje}im slovena~kim strukturama i prvacima. Prve su ukinuli, a drugi, osim kao predmet iseqavawa i progona, za wih nisu ni postojali. Celovec Mohorjeve dru`be nije postojao jo{ od Prvog svetskog rata. Nema~ki ciq je bio sasvim otvoren – {to pre germanizovati slovena~ko stanovni{tvo koje preostane posle iseqewa i istrebqewa. U Gorewskoj u Kä ärntner Volksbund, Volksbund, u [tajerskoj u Streierischer Heimatbund, Heimatbund, morao je „dobrovoqno” „dobrovoqno” u}i ve}i deo stanovni{tva. Oba dru{tva, preko svojih SA ({turm ({turmabtajlungen) abtajlungen) sli~nih naoruànih jedinica Wehrmannschaft, pod nema~kom komandom, vr{ila su ulogu germanizovawa. U prole}e 1942. godine, za prikqu~ene delove Slovenije uveli su i obaveznu vojnu slu`bu i odmah izveli regrutaciju slovena~kih mladi}a. Italijani su, ina~e, Qubqansku pokrajinu formalno prikqu~ili Italiji, ali na wu nikada nisu pro{irili obaveznu vojnu slu`bu. Izme|u ostalog, svojim blaìm reìmom, èleli èleli su da za sebe pridobiju simpatije Slovenaca pod nema~kom okupacijom. I u represalijama su bili mawe okrutni, ~ak i nakon {to su se, posle partizanskog delovawa sredinom 1942. godine, odlu~ili za o{trije mere i ofanzivu na oslobo|enoj teritoriji. Nigde nisu obesili streqane Slovence na drve}e uz put, u duìni od nekoliko stotina metara, kao {to su to 12. februara 1945. godine, po nalogu SS obergrupenfirera Ervina Rezenera, u~inili Nemci sa 99 doma}ih zatvorenika iz ceqskog zatvora Stari pisker u Stranicama kod Frankolova, severno od Ceqa, iako je jo{ Gnej Pompej taj biser na vija Apiji uneo u wihovu kulturnu tradiciju, staru dve hiqade godina. Ove prednosti nisu nikoga opravdavale da ponizno pada na kolena i sluì italijanskim okupatorima i du~eu li~no. Nisu opravdavale ni sko-

646

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ro odu{evqenu saradwu mnogih slovena~kih umetnika s okupacionim vlastima, me|u kojima su neki bili ~ak i politi~ki aduti, kao na primer, Oton @upan~i~.956 Ne samo zato, jer se radilo o privremenom ure|ewu, koje bi, u slu~aju pobede, po uzoru na ure|ewe izme|u dva svetska rata, Italijani pretvorili u isti takav pakao za Slovence, kakav su im pripremili posle 1918. godine u Primorskoj, ve} pre svega zato, jer su Italijani, uprkos blaèm reìmu, ostali nasilni okupatori isto tako kao {to su to bili i Nemci i jer „najnoviji doga|aji dokazuju da Musolini sa slovena~kim narodom ima iste satanske namere – da ga zbri{e sa lica zemqe”, kako je to zabeleìo pater Kazimir Zakraj{ek, koji je, nehotice, omogu}io da svojim rimskim odlukama stupim na put koji me je doveo do ovog Dosijea.957 Do kraja rata, tj. do mirovnog sporazuma, ova ~iwenica nije se mogla ni~im izmeniti.

Revolucionarna strategija protiv oslobodila~ke S druge strane, nije bilo nijednog opravdawa za preurawene oruàne nastupe protiv okupatora, za koje se unapred znalo da }e neizostavno dovesti do stra{nih represalija protiv nedu`nog stanovni{tva. Zanimqivo, u po~etku su ~ak i komunisti takvu strategiju smatrali legitimnom. Negde u avgustu 1941. godine, u Beogradu su se sastali delegati komunista i Mihailovi}a. Prve je vodio Blagoje Ne{kovi}, sekretar PK KPJ za Srbiju, a druge, ve} pomenuti pukovnik Branislav Panti}. O sastanku je Rankovi} 11. septembra izvestio Tita da su „vojni” ~etnici protiv preurawenih ve}ih akcija. „Sada treba sve pripremiti, u napad treba pre}i kad budu potu~eni na isto~nom frontu i kad po~nu otuda da beè. Sada se ne isplati izgubiti 50 Srba za jednog Nemca ili neku {i{inu,” izjavio je Panti}; osim toga, komunistima je zamerio {to seqake mobili{u gde god stignu. Kad je komunistima potvrdio da zaustavqawe wihovih akcija ne zahtevaju kao uslov za daqe pregovore, predloìli su mu da se dogovore za: „a) prijateqstvo i dobrosusedske odnose u {umi; b) zajedni~ke pripreme za velike akcije ili za posledwi trenutak; c) zajedni~ko progawawe razbojnika”. Sami, ina~e, neposrednu borbu protiv okupatora ne mogu izostaviti.958 Dogovorom da }e se zajedno pripremati za „velike akci-

K. Zakraj{ek, Kako smo {li..., {li..., str. 140. V. Dedijer, Tito Tito,, str. 421-23, gde objavquje i Rankovi}evo saop{tewe. 958 J. Pleterski, Nacije Nacije..., ..., str. 382. 956 957

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

647

je ili za posledwi trenutak”, komunisti su priznali da je ~ekawe i pripremawe za kona~ni obra~un legitimna strategija otpora protiv zavojeva~a. Izjavom da sami ne mogu prestati s neposrednim akcijama „ni po koju cenu”, pokazali su da su wihove tajne namere sve drugo, osim oslobo|ewa naroda ispod tu|eg jarma. Koje su wihove tajne namere, pokazao je Tito, kad je po~etkom 1942. godine poru~io iz Fo~e svojim komandantima u Hercegovini, Sanxaku, Crnoj Gori i u Bosni da zaustave borbu sa zavojeva~ima, odnosno, da je prihvataprihvataju samo u slu~aju kad im je nametnuta, a sve snage da postave za likvidaci likvidaciju ju ~etnika. Ako je prednost partizanske borbe pripadala uni{tewu ~etnika, a borbu protiv okupatora su zamrzli, zna~i da ni po koju cenu nisu mogli prekinuti jedino neposredne akcije protiv doma}ih neprijateqa, ali ne i protiv stranih zavojeva~a. Partizanska strategija oslobodila~ke borbe bila je tako, u stvari, strategija borbe protiv doma}eg klasnog neprijateqa. Ako je prednost partizanske borbe pripadala borbi protiv doma}eg neprijateqa, sigurno je da je borba protiv stranog zavojeva~a bila samo sredstvo za uspe{no izvo|ewe revolucije. U tom slu~aju, ne bi nas smelo izneiznenaditi ni kad bi, s jedne strane, partizanska borba vremenski zapo~ela kao borba protiv stranog zavojeva~a, niti kad bi se, s druge strane, za postizawe svojih ciqeva, pretvorila u nasilne mere protiv stanovni{tva, radi ~ijeg oslobo|ewa je trebalo da se vodi. U vezi s prvim, bar za nekriti~kog posmatra~a, nema sumwe. Ve}ina qudi je uverena da je partizanska borba zaista zapo~ela kao borba protiv stranog zavojeva~a. Me|utim, ako je partizanstvo izvodilo regrutovawe nasiqem nad stanovni{tvom, uz pomo} vlastitog terora nad wima i namernog izazivawa zavojeva~evih mera odmazde, od samog po~etka, borbu za narodno oslobo|ewe pretvaralo je u mere protiv naroda, protiv sasvim nesukobqenog i u tom smislu nedu`nog stanovni{tva, oslobodila~ka borba je od svog samog po~etka bila svoja vlastita negacija. Da je „ako” u navedenoj formulaciji samo hipoteti~ko, da je uslovnost navedenih akata bila realnost, ne potvr|uje samo stvarni teror nad stanovni{tvom i wegovo iskori{}avawe za pridobijawe stalno novih boraca, nego ~ak i wegova teorijska obrada, za koju se postarao Kardeq. EmpiEmpirijsko iskustvo, da je partizanska borba zapo~ela kao oslobodila~ka, bila je, u stvarnosti, samo privid. îni se da istori~ar J. Pleterski, kao intimni poznavalac tog pitawa, potvr|uje na{e zakqu~ke. Nasuprot onih, koji tvrde da je neposredan i masovni otpor bio neophodan za za{titu slovena~kog naroda od fizi~kog istrebqewa, kaè da su, po uverewu KPJ, „fa{isti~ki zavojeva~i na jugoslovenskom tlu bili privremena pojava”. Ako bi na{e tlo, dakako, zbog pobede saveznika, pre ili kasnije napustili, pokretawe oslobodila~ke borbe, kao takve, posebno s obzirom na o~ekivane ne-

648

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

milosrdne zavojeva~eve mere odmazde, bilo je besmisleno, krajwe neekoneekonomi~no. Ako su je komunisti, uprkos tome, pokrenuli, nisu je pokrenuli zbog besmislenosti i neracionalnosti, nisu je pokrenuli kao takvu, kao oslobodila~ku, nego kao revolucionarnu. Sama ta su{tina wihove borbe mewa wenu besmislenost i neekonomi~nost u svoju suprotnost. U nastavku citirane re~enice J. Pleterski potvr|uje upravo to. Ako je, kaè, oslobo|ewe bo |ewe bilo kratkoro~ni ciq borbe za bratstvo i jedinstvo, wegov dugoro~ni ciq je bio „pobeda nad svim nosiocima nenarodnih reìma uop{te”. To je zna~ilo, ni mawe ni vi{e, nego „osvajawe vlasti od strane proletarijata”.959 Su{tinu razlike izme|u Mihailovi}eve i Titove strategije otpora protiv zavojeva~a, moèmo, dakle, prema wihovim krajwim karakteristikama, da prikaèmo ovako. Dok je Mihailovi}ev stav, koji je preko pukovnika Panti}a saop{tio Rankovi}u, bio „da se za jednog Nemca ili za jednu jednu i{~upanu {inu ne isplati izgubiti 50 Srba”, Tito je bio spreman na gubitak bilo kog postotka i na bilo koju patwu stanovni{tva, ~ak i svojih pristalica i najvernijih boraca, samo ako su doprinosili pobedi revolucije. U tu svrhu namerno je izazivao zavojeva~eve mere odmazde protiv stanovni{tva, po Kardeqevoj inovaciji izvodio ih je i sam i tom perfidnom taktikom umnoàvao i u~vr{}ivao partizanske redove i wihovu udarnu mo}. Time je praksu i teoriju NOB obogatio iskustvima sicilijanske mafije. Su{tina mafije je, naime, u tome da vlastitim ili tu|im nasiqem, natera stanovni{tvo da se za pomo} sklawa pod wegovu za{titu, a tu za{titu bogato napla}uje. Kad smo za ve} pomenuti telegram Kominterni od 23. avgusta 1941. godine960 rekli da je izraàvao Titovo razo~arawe nad Nemcima i Italijanima, koji su zbog zverstava razoruàli usta{e i pozvali narod da se iz {uma vrati ku}i, razo~arawe smo zakqu~ili iz ~iwenice da bez usta{kih zverstava vi{e ne}e biti èqenog dotoka partizana u wegove redove. ê{ku s Moravskom Nemci su okupirali jo{ u martu 1939. godine. Protiv okupatora êsi su rano organizovali ilegalni otpor, koji je vodio ne

V. Dedijer, Tito, str. 416. Do sveop{teg otvorenog vojnog otpora u Pragu do{lo je tek 5. maja 1945. godine, tri dana posle pada Berlina, kad se Crvena armija ve} nezaustavqivo kotrqala iz Slova~ke i Austrije prema Pragu i pre Praga nije bilo nijedne Var{ave u kojoj bi se zaustavili toliko li ko dugo da esesovci u Pragu mogu da pobiju ustanike (kao {to se to 1944. godine dogodilo „povstancima” u Var{avi, gde se nadolaze}a sovjetska armija za toliko vremena povukla iz wenog predgra|a Prage na desnoj obali Visle, da esesovci slome tromese~ni otpor u var{avskom doslovnom podzemqu i dobar deo ustanika pobiju). pobiju). 959 960

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

649

samo do gestapovskog ubistva svih 120 ustanika, do posledweg – oni su se posle atentata na nema~kog protektora ê{ke i Moravske Hajdriha, 27. maja 1942. godine (najverovatnije su ga izvr{ila trojica engleskih komandosa, spu{tenih padobranima), zabarikadirali u jednoj mawoj pra{koj crkvi hajdriajdri– ve} i od krvave odmazde nad stanovni{tvom – odmazda je nazvana h hijadom – zakqu~no s paqewem Lidica (10. juna 1942) i varvarskim streqawem svih wenih mu{kih stanovnika. Kao celina, ê{ka se ipak odlu~ila za svesnu pasivnu rezistencu, negde ja~u, negde slabiju.961 Moglo bi se prigovoriti da su ~e{ke geografske prilike mnogo mawe povoqne za organizaorganizaciju frontalnog otpora ve}ih dimenzija. Me|utim, bugarske geografske karakteristike su upravo takve kao jugoslovenske, ceo Balkan je takav, pa se otpor kod wih ipak nije razvio u takvoj masovnoj okrutnosti kao u Jugoslaviji. Bugari su imali partizane, ali jo{ po~etkom 1944. godine bilo ih jedva ne{to vi{e od 10.000, ve}ina „ustanika” bila je organizovana u formi tajne milicije, skrivena u vojsci i policiji i osim sabotaà, uglavnom uglavnom u industriji i saobra}aju, ~ekala je na povoqan trenutak, kad }e uz uz pomo} vojske ubita~no udariti na Nemce i pobiti svoje klasne neprijateqe. Kad je 1. septembra 1944. godine Tolbuhinov Tre}i ukrajinski front dojurio na bugarsku granicu, Bugari su Nema~koj objavili rat, izveli dràvni udar, politbiro Bugarske radni~ke partije (komunista) na vanrednoj sednici 5. septembra izradio je kona~ni plan za ustanak. Zamenom kraqevskih kokardi crvenim zvezdama svojih vojnika, Bugarska se preko no}i ukqu~ila u antifa{isti~ku koaliciju kao ravnopravan partner. Celu pro{lost CK bugarske partije izbrisao je galantnim potezom: 2. novembra 1944. godine poslao je Titu sve~ano opravdawe da se „na{ narod ose}a krivim spram jugoslovenskih naroda, posebno spram srpskog i makedonskog, jer je dozvolio, da su...” itd., sve je zaboravqeno, zakqu~no sa ~etvorogodi{wom politi~kom i vojnom saradwom sa Silama osovine. Svakako, komunisti su i u Bugarskoj pobili brojne svoje klasne protivnike, wihov broj ipak nije dostigao ni jednu stotinku jugoslovenskih `rtava tokom Drugog svetskog rata. Pre svega, bugarsko stanovni{tvo je neuporedivo mawe trpelo od jugoslovenskog. Uprkos tome {to je bila skoro iskqu~ivo komunisti~ka, strategija bugarskog ustanka bila je mnogo sli~nija Mihailovi}evoj, nego na{oj partizanskoj. Izgleda, dakle, da je u jugoslovenskom slu~aju bilo mnogo zna~ajnije nestrpqivo stremqewe komunista za boq{evi~kim ovladavawem dru{tva, od konfiguracije teritorije na kojoj je nastala organizacija pokreta otpora. Utoliko vi{e, jer razlike izme|u austrijskog i osmanlijskog kultur-

961

W. Roberts, Roberts, Tito Tito..., ..., str. 72-3.

650

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nog podru~ja Jugoslavije nisu bile tolike da bi se pokazivale u primetno razli~itom pona{awu. Iz re~enog proizlazi da smo mi, Slovenci, u~estvovawem u partizanskom „oslobodila~kom” ratu pokazali da zaista pripadamo Balkanu. Ta~niTa~nije, da smo, takore}i, cvet balkanstva. Pri tome balkanstvo ne podrazumevam u geografskom smislu, nego mi to, u svakodnevnom govoru, ozna~ava sve {to je nespojivo s qudskim dostojanstvom i nije vredno stepena kulturnog razvoja koji smo dostigli, iako stoji da su sli~nu oslobodila~ku borbu, iako u neuporedivo mawim dimenzijama, organizovali i Albanci, Grci i Bugari – Balkanci i u geografskom smislu. Na{e balkanstvo je spretno iskoristio êr~il, koji je, suprotno od po~etnih uputstava britanske vlade jo{ u 1943. godini, s odu{evqewem prihvatio partizansku strategiju otpora protiv zavojeva~a i podsticao je na sve mogu}e na~ine. Nigde drugde, u tolikoj meri, nije imao uspeha u tome kao u Jugoslaviji, ni u Gr~koj, ni u Bugarskoj, ~ak ni u Albaniji. Sigurno, bez `rtava nema slobode, boqe je ako su tu|e, a ne vlastite, mada sto puta i hiqadu puta ve}e i okrutnije. Balkanstvo nisu dokazali samo partizani, nego i svi oni koji su se angaòvali da uz opasnosti, koje su pretile s partizanske strane, izbore prostor za nekomunisti~ki otpor protiv okupatora. Me|u wih je, svakako, spadao i pisac Memoranduma, iako toga nije bio svestan. Glavna gre{ka Memoranduma nije bila u pogre{noj pretpostavci da su partizani spremni da prihvate samostalno organizovan otpor nekomunista protiv okupatora, niti u tome {to je bio zagrejan za takav otpor, kad je ve} bilo bar godinu dana prekasno. I jednog i drugog bio sam svestan od samog po~etka. Gre{ka je bila u tome, i to ne samo gre{ka, nego bukvalno samoobmana, {to sam prihvatio komunisti~ki zahtev za oruànim otporom protiv okupatora kao svoj, kao patriotsku du`nost svakog pojedina~nog Slovenca i Jugoslovena, iako sam dobro znao da se komunisti bore jedino za uvo|ewe sovjetskog dru{tvenog ure|ewa kod nas. Tom samoobmanom nekomunisti nisu po~eli da se hvataju na komunisti~ki lepak u 1943. godini, nego odmah, 1941. „Postavqeno je pitawe”, kaè V. Roberts,962 „nisu li Britanci imali jednu politiku otpora za zapadnu Evropu a drugu za Jugoslaviju, jer su Norveànima, Dancima i Francuzima poru~ivali da se pritaje, a Jugoslovenima da se suprotstave. To je optu`ba, koja se ne moè olako odbaciti. Bri`qivo prou~avawe jugoslovenskog pokreta otpora pokazuje da se tamo razvio potpuno druga~ije (nego drugde – A. B.), po èqi samih Jugoslovena. Ve} 1941. godine, dok svet jo{ ni{ta ni-

962

PRO PREM 3/510/4; E. Barker, Barker, „Some Factors..., Factors..., str. 31.

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

651

je znao o partizanima, jugoslovenska vlada u izgnanstvu odlu~ila je da uveri ceo svet da su se ~etnici podigli protiv zavojeva~a.” Pravilnost Robertsove tvrdwe da su zahtev za masovnim oruànim otporom otporom na ìvot i smrt, Britancima zaista nametnuli Jugosloveni, izgleda da dokazuje poznata depe{a britanskih na~elnika {tabova ((COS COS)) komandantu Sredweg istoka u Kairu od 15. oktobra 1941. godine. U woj konstatuju da je „s na{eg aspekta, ustanak preurawen, me|utim, ako su se rodoqubi podigli i dobacili neprijatequ rukavicu, treba da ih podrìmo svim mogu}im sredstvima”. U ne{to kasnijem izve{taju, britanski na~elnici {tabova, uz posredovawe Forin ofisa, ograni~ili su svoj zakqu~ak na to da otpor „ne bi smeo da se pro{iri na gradove”,963 ali to ni{ta nije promenilo. Mi{qewe M. Deroka da je Mihailovi} u jesen 1941. godine popustio u svojoj politici ~ekawa povodom odlaska borbenih nema~kih ~eta na sovjetski front, zbog ~ega je mislio da je nastupio povoqan trenutak za otpor,964 u {to, ina~e, ne verujem, kao ni u op{te prihva}eno mi{qewe da je morao popustiti, jer bi u antiokupatorski nastrojenom javnom mwewu sasvim zaostao za partizanima, {to je i sam nagla{avao,965 ne pobija Robertsovu kritiku. Obja{wava samo mogu}e pobude za napade Mihailovi}a i wegovih komandanata na Nemce, kao i za saradwu s partizanima u zajedni~kim napadima na wih, a pre svega dokazuje da do partizanskih napada na wega po~etkom jeseni, uprkos crvenim zvezdama, nije bio sasvim svestan klasne uslovqenosti partizanske borbe. I sam je bio zagledan u Rusiju i wenu nepobedivu Crvenu armiju. Uprkos tome, Robertsova optu`ba je pravilna samo na prvi pogled. Na{a analiza je pokazala da se ceo nekomunisti~ki i dobar deo „komunisti~ sti~-kog” otpora protiv okupatora, jo{ pre toga uhvatio na lepak koji su im spretno podmetnuli komunisti. I Mihailovi}, koga je zavelo ki}ewe tu|im perjem, ne samo kasnijih komunisti~kih, nego i wegovih, jo{ tokom leta 1941. godine samostalnih komandanata, koji su Nemce napadali protivno protivno wegovoj str strategiji ategiji neposredne za{tite stanovni{tva i napadawa neprijateqa tek onda, kad uspeh bude garantovan. Pri tome se uop{te nije radilo o nekoj samostalnoj odluci, nego o neodgovornom povla|ivawu povoqnom to-

M. Deroc Deroc, British British... ... str. 180. Za Derokovo mi{qewe govori Mihailovi}eva izjava na procesu 1946. godine, na kojem je bio glavni optuènik, da je „li~no u~estvovao u napadima na Gorwi Milanovac, Stragare i Rudnik, kad je neprijateq s pojedinim trupama odlazio” (Izdajnik..., Izdajnik..., str. 115). 964 Jo{ na procesu 1946. godine, Mihailovi} je izjavqivao da su napali Gorwi Milanovac, Stragare, Poègu i â~ak po wegovom nare|ewu (Izdajnik..., (Izdajnik..., str. 110). 965 C. M. Woodhouse, Woodhouse, Apple of Discord, Discord London 1948; po I. Juki}, The Fall..., Fall..., str. 293. 963

652

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ku doga|aja, mada je trebalo da mu bude jasno da }e biti kratkog veka. Tim povla|ivawem, nekomunisti su nehotice potvr|ivali legitimnost komunisti~ke strategije neposrednog masovnog ustanka, u kojem, kao takmaci komunista, nisu imali nikakvih izgleda. Tako su se sami postarali za to da je u bezgrani~noj naivnosti, ne znaju}i da se zapravo radi o revoluciji, me|u partizanske borce, a time i me|u revolucionare, stupilo mnogo istinskih rodoquba, koje su komunisti u oslobodila~koj borbi iskoristili za revoluciju. Da iza sve naivnosti nekomunisti~kih vo|a i masa nije stajala promi{qena, prevarantska strategija komunisti~ke partije, po na~elu volenti non fit injuria /onome koji pristaje, ne ~ini se nepravda/, mogli bismo da ih osudimo i damo za pravo Robertsu. Ako zauzmemo stav da su britanski na~elnici glavnih {tabova, pre svega, i iskqu~ivo vojnici, ni wih ne moèmo kriviti za navedenu odluku, naro~ito zato {to oni nisu poznavali stvarne odnose me|u jugoslovenskim ustanicima. Me|utim, êr~il je, u prvom redu, bio politi~ar, morao je da zna za posledice svojih odluka – Idn ga je sve vreme rata upozoravao na potrebu da se vodi ra~una o dugoro~nim interesima, u suprotnosti s kratkoro~nim – on se ipak odlu~ivao za kratkoro~ne vojne nu`nosti. To bismo mu jo{ i mogli oprostiti da u zamenu za jeftino ste~enu vlastitu (britansku) slobodu nije gurnuo Jugoslovene u sovjetski jaram. Svaka `rtva za wihovu slobodu bila mu je preskupa kad bi samo i pomislio na wu, a za svoju ih je zahtevao bez ograni~ewa. To je sadràjni razlog, zbog kojeg se ne moèmo sloìti s Robertsom. Posebno jo{ i stoga, jer êr~ilove sudbonosne odluke nisu izazvale samo do do-ga|aje u 1941. godini, nego i kasnije, u 1942. i 1943, kad su posledice komunisti~ke strategije otpora ve} bile sasvim o~igledne. Tada je êr~il sasvim dobro znao da je nacionalisti~ka „kolaboracija”, ne samo u Jugoslaviji, nego i u Gr~koj, posledica revolucionarnog nasiqa komunista. Pa ipak je odluka wegovih na~elnika na~elnika glavnih {tabova upravo tada vodila do materijalnih posledica ustani~kog, tada iskqu~ivo partizanskog, nu|ewa bezbezob obzir zirne masovne oruàne borbe na ìvot i smrt protiv Sila osovine saveznicima, pre svega, Britancima. Ukoliko stoji Robertsova zamerka JugoJugoslovenima, odnosi se, dakle, na partizane. Na{u osudu êr~ilove bezobzirne kratkoro~ne politike moèmo jo{ da potkrepimo. Da bi mera bila puna, obrazloèwe proizlazi ~ak i iz kratkoro~nih, strogo vojnih, dakle, êr~ilovih kriterijuma. Prve dve godine rata, kad je sav wegov teret bio na Britancima, morali su podrediti upravo sve da preìve, zakqu~no sa bezobzirnim iskori{}avawem svega i svakoga ko im je bio u dometu. Ulaskom SAD u rat, uni{tewem RomeloRomelovih oklopnih korpusa u severnoj Africi, kao i posledi~nim iskrcavawem saveznika na Siciliji 1943. godine, vi{e nije bilo ni najmawe sumwe sumwe ko

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

653

}e pobediti u svetskom sukobu. Ako je êr~il bio u pravu, kad je okupirane dràve terao na oruàni otpor, a to pravo nije bilo podjednako u svim dràvama, opravdanije je bilo u prvom delu rata i su{tinski mawe opravdano u wegovom drugom delu. Pa ipak, Britanci su u prvom delu rata smirivali nestrpqivost ustanika, dok su je u drugom, kad pobeda vi{e nije bila u pitawu, bezobzirno podsticali. Dinamika nacionalisti~ke podr{ke sasasavezvezvezni~kim naporima neuporedivo je vi{e uzimala u obzir stvarne sa ni~ke potrebe, nego êr~il svojim zahtevima. M. Vudhaus, vo|a britanske vojne misije kod gr~kih ustanika, zbog toga je osu|ivao britansko potpiripotpirivawe otpora u Gr~koj i Jugoslaviji od 1943. godine pa nadaqe. Po wegovom mi{qewu, tada je trebalo da se aktivnost ustanika smawi, jer su saveznici dobro znali da je rat protiv Hitlera dobijen. Po wemu, ustani~ke snasnage su mnogo pomogle upravo u trenutku, kad su saveznici jo{ bili slabi. „Me|utim, u avgustu 1943. godine saveznici su pre{li u ofanzivu; broj~ana i materijalna pomo} garantovale su kona~nu pobedu; koristi gerilskog rata vi{e nisu bile ni u kakvom odnosu sa strahotama koje je moralo pretrpeti civilno stanovni{tvo, niti s politi~kim pote{ko}ama koje su se gomilale za budu}nost.”966 Sli~no misli i B. Lazi} 1946. godine: „Vezivawe... divizija u jesen 1941. godine bio je najdragoceniji doprinos saveznicima do kraja rata, jer se radilo o biti ili ne biti.” U suprotnosti s tim, nastupawe gerilaca tokom 1943/44. godine zna~ilo je „vi{e preuzimawe jednog dela tereta antinema~ke borbe sa armija velikih sila na vlastita le|a, nego pomo} u odlu~ivawu o rezultatu koji vi{e uop{te nije bio problema ble mati~an”.967 U stvari, takvo mi{qewe su imali i Britanci. U 1941. godini, veoma su se zalagali da nagovore Turke da u|u u rat zajedno s Grcima i, pre svega, Jugoslovenima. Kad u tome nisu uspeli, promenili su poglede, izraàvaju}i uverewe da bi zbog nepoznavawa moderne vojne tehnike od turskog u~estvovawa imali vi{e {tete, nego koristi. U jesen 1943. godine Staqin ih je podsticao da izvr{e pritisak na Tursku; opirali su se iz istih razloga. „[tavi{e, sada, kad imamo aerodrome u Italiji, nisu nam potrebna turske baze iz kojih bismo bombardovali rumunske izvore nafte,”968 odgovarali su. Tada su se s Britancima sloìli i Amerikanci. êr~ilu su bili potrebni samo Jugosloveni, koji su svoje zemqake i ~ak svoje komunisti~ke istomi{qenike nudili na klawe, za nerazumqivo nisku cenu.

B. Lazi}, \eneral..., str. 14. A. Eden, Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 412 i d. 968 H. Seton-Watson, Seton-Watson, „Afterword...” str. 294. 966 967

654

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Do istog zakqu~ka do{li bismo i da ne poznajemo predvidqive politi~ke posledice êr~ilovih odluka. Hju Seton-Votson iz Oksforda kaè da }e povodom wegovih surovih kriterijuma „ko pobije vi{e Nemaca”, jugoslovenske i gr~ke ~itaoce verovatno iznenaditi da „su jugoslovenske i gr~ke ìvote tretirali kao obi~nu robu, kao ne{to {to se tro{i u skladu s britanskim vojnim interesima”. Me|utim, on misli da to jeste tako u ratu, qudski ìvoti su sitni{ rata, a u ovom ratu radilo se o preìvqavawu Britanije.969 Na{a prethodna razmi{qawa kaù da qudski ìvoti nisu sitni{ rata sami po sebi, nego postanu sitni{, kad im takvu ulogu nametnu drugi ili se sami pomire s wom. Tamo, gde se nisu pomirili s wom i gde im nije nametnuta, gde su, „kao u Francuskoj, êhoslova~koj i u Poqskoj, ilegalne grupe oficira, neprijateqske Osovini, izbegavale otvorene sukobe s Nemcima, sve dok nisu sazreli realni izgledi za efikasnu savezni~ku pomo}, ... izvodile su akcije u tada verovatno jedino smisaonim oblicima”.970 De Gol je upravo zbog opasnosti od odmazde 23. oktobra 1941. godine naredio Francuzima da ne ubijaju Nemce.971 Jo{ pre iskrcavawa u Normandiji, i general Ajzenhauer je izjavio da bi otpor morao da se ograni~i na prikrivene akcije, koje ne bi izazivale nema~ku odmazdu nad francuskim stanovni{tvom.972 I general Aleksander je 13. novembra 1944. godine, nakon {to je postalo jasno da pre zime ne}e mo}i da pokrene novu ofanzivu, a to je zakqu~ila italijanska sekcija PWE PWE,, pozvao italijanske partizane da se ne upu{taju u ve}e sukobe, da smawe svoju aktivnost i da se drè u defanzivi. U prole}e je stiglo i sli~no nare|ewe od generala Klarka, komandanta Petnaeste armijske grupe, koju je u me|uvremenu preuzeo od Aleksandera.973 Odakle êr~ilu upravo suprotni ustani~ki moral?

M. Milazzo, Milazzo, The Chetnik..., Chetnik..., str. 183. Pisac misli da je jugoslovenski masovni otpor posledica strahovitih mera odmazde Nemaca. On generalno zamewuje uzrok sa posledicom, posebno ne poznaje dokaze sabrane u ovom delu – da je oslobodila~ka borba u celini bila u funkciji revolucije, kojoj su za uspeh bile potrebne mere odmazde okupatora. 970 Ch. De Gaulle, Gaulle, War War... ... I,, str. 266. 971 H. C. Butcher, Butcher, Three... Three...,, str. 464. 972 W. Deakin Deakin,, The Brutal..., Brutal..., str. 734, 763, za kasnije navode i 773. Neki Aleksanderovom i Klarkovom nare|ewu pripisuju politi~ke pobude. Britanci su se, navodno, bojali komunizma, koji je u ustani{tvu poku{avao svuda da izbori prvo mesto (prim. B. Davidson, Davidson, S.O.E. S.O.E., str. 284 i 292, 309). Komunisti su zagovarali op{ti ustanak, jer je wihov ciq bio da pridobiju {to vi{e vi{e lokalne vlasti, ali je imao smisla samo pre predaje nema~kih snaga. Iz razli~itih razloga, Komitet narodnog oslobo|ewa pokrenuo je op{ti ustanak tek 25. aprila, kad su pretekli predaju daju armijske grupe C za jedva nedequ dana. separatnu pre 973 D. Martin, Martin, The Web..., Web..., str. 122. 969

Drugi deo – STRATEGIJA STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ

655

Tako ne smemo da se ~udimo {to je, uprkos svojim brojnim i trajnim antiokupacijskim akcijama na skoro celokupnoj dràvnoj teritoriji i uprkos, zarad ~etni~ke potencijalne opasnosti, vezivawu brojnih nema~kih i bugarskih snaga na woj, ~etni~ki pokret progla{en neaktivnim i ujedno kolaborantskim. Moramo se, naime, sloìti s konstatacijom D. Martina da sa strogo vojnog aspekta, s aspekta doprinosa savezni~koj pobedi nad Silama osovine, ako, dakle, apstrahujemo sve vrednosti za koje ìve i bore se qudi, kao i svu izre~enu kritiku masovnog nasilnog otpora, „Mihailovi}ev pokret u analiziranom razdobqu predstavqa drugi najaktivniji pokret otpora u Evropi, da je wegovo mesto odmah iza partizanskog pokreta u Jugoslaviji”.974 Moèmo dodati: i uza svu kolaboraciju, ~ak i stvarnu, ne samo onu do koje bi mo`da do{lo i bez pritiska partizana. Gr~ki EAM je posle izlaska komandanta EDES-a, generala Zervasa, bio potpuna politi~ka paralela jugoslovenskih partizana; po otporu protiv Nemaca nije dostigao Mihailovi}a. Jedina pomena vredna sabotaà, u prole}e 1944. godine, bilo je izbacivawe iz {ina vojni~kog voza ju`no od Olimpa, koji se preko provalije survao u reku, nanev{i Nemcima 500 mrtvih. Neki pisci ~ak misle da je drugo mesto prenisko za ~etnike. Engleski pisac Xon Lodvik, koga su ~etnici u novembru 1944. godine spasili iz nema~kog zarobqeni{tva, na primer, 7. juna 1946. godine u londonskom The Spectator zapisao je da je major @ivan Markovi}, ~etni~ki komandant Drugog kosovskog korpusa, tokom tri nedeqe koliko je boravio kod wega, pobio vi{e Nemaca (800), nego glavnina Titove vojske u skoro celoj êtvrtoj ofanzivi od 20. januara do marta 1943. godine (700 palih i nestalih, prema saop{tewu armijske grupe F od 1. aprila 1943) i jedva 21 posto mawe od onih, koje su pobili partizani i ~etnici zajedno, tokom Pete ofanzive (1.008 palih i nestalih), prema nema~kim izvorima.975 S druge strane, antikomunisti~ke pokrete EDES generala Zervasa u Gr~koj i zoguovaca (po kraqu Zoguu) Abasa Kupija u Albaniji, êr~il nije odbacio, uprkos tome {to ~etni~kom pokretu nisu bili ni do kolena i {to su ih komunisti kasnije odbacili na marginu i ~ak naterali na posrednu kolaboraciju. êr~il svojom kratkovido{}u nije do kraja pogazio samo moralno-qudske aspekte otpora protiv sovjetizacije kod nas, nego i wegove antinacisti~ke dimenzije. Kad je

I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 165. M. Bunting, Bunting, The Model... Uprkos pasivnom patriotizmu ostrvqana, Nemci nisu bili preterano ne`ni. Deportovali su 2.000 osoba koje nisu bile ro|ene na ostrvima, u logore su poslali mnogo Jevreja, uveli su prisilni rad i logore za neengleske zarobqenike. Postojala je i „resistance” „resistance”,, ali duboko u podzemqu. 974 975

656

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

shvatio, bilo je prekasno. Za opravdawe tako|e, iako ga je, na bogosluèwu zahvalnosti na pobedi u katedrali sv. Pavla u Londonu, izrazio kraqu Petru, koji je tako|e prisustvovao. „@alim, duboko àlim”, rekao mu je. Kad smo ve} kod êr~ilovog shvatawa etike ilegalnog otpora, ne}e biti suvi{no da pogledamo na kakve temeqe ga je sam postavio na engleskim ostrvima Xersi, Gernzi i Olderni, uz jugozapadnu obalu Normandije (pojednostavqeno, na Laman{u), koje su Nemci zauzeli odmah na po~etku rata, rata, istovremeno sa francuskom Normandijom. Prema uputstvu britanske vlade, stanovni{tvo je sve vreme moralo da lojalno sara|uje s nema~kim okupacionim vlastima, ìve}i s wima u qubaznom zajedni~kom ìvotu, iako je znalo da, u slu~aju nekih sabotaà, Nemci nikada ne bi streqali taoce u odnosu 1:10 kao u Rimu, a kamoli 1:100 kao u Srbiji. Taj odnos prema okupatoru nazivali su pasivnim patriotizmom. U okviru tog patriotizma, predsednik vladinog odbora na Gernziju izdejstvovao je prihvatawe zakona, po kojem je bio ka`wiv svaki akt civila koji bi „izazvao pogor{awe odnosa izme|u okupacionih snaga i civilnog stanovni{tva”; na Xersiju je engleski ostrvski upravnik ponudio nagradu od 25 funti svakome, ko omogu}i aretaciju osoba koje po zidovima pi{u znakove V ((for for Victory). Victory). Posle rata, obojica su, jedan za drugim, postali vitezovi ((knights knights), ), s pravom na 976 titulu sir sir.

976 97 6 M. Bunting, The Model... Uprkos pasivnom patriotizmu ostrvqana, Nemci nisu bili preterano ne`ni. Deportovali su 2.000 osoba koje nisu bile ro|ene na ostrvima, u logore su poslali mnogo Jevreja, uveli su prisilan rad i logore za neengleske zarobqenike. Postojala je i „resistance”, ali duboko u podzemqu.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

657

RASPAD JUGOSLAVIJE

Ono {to se dogodilo u periodu od 6. do 11. aprila, bilo je najve}e razo~arawe koje sam ikada doìveo. Jugoslaviju, kakva je bila, kao „separatista”, nikada nisam voleo. Ali udar kojim je Simovi} sru{io Cvetkovi}evu vladu i zalepio èstoki {amar Hitleru, sasvim me je promenio. U stvari, ja sam prièqkivao da se dogodi upravo to {to se dogodilo. Tih dana boravio sam kod ujaka Lojzeta Luka~a u Petrovaradinu. Brzinom muwe, razglasilo se da je vlada na svojoj sednici 20. marta donela zakqu~ak da pristupi Trojnom paktu. U vazduhu je hu~alo kao da se roje divqe p~ele. U utorak 25. marta 1941. godine, kad su predsednik vlade DragiDragi{a Cvetkovi} i ministar spoqnih poslova Cincar-Markovi} u podne, u dvorcu Belvedere u Be~u, svim sve}wacima osvetqenom, uz prisustvo zastupnika svih tada{wih ~lanica pakta izme|u Nema~ke, Italije i Japana,977 ve} potpisivali sudbonosni akt o pristupawu tome paktu, drè}i se pri tome, prema Hitlerovoj primedbi, kao da su na sahrani, na vrata ujakove ku}e pokucao je sused u oficirskoj uniformi. Bio je solunski borac, sa drvenom nogom, Kara|or|evom zvezdom i belim orlom s ma~evima (najvi(najvi{a kraqevska odlikovawa). „Sad }emo im pokazati wihovog boga,” rekao je i bez obja{wewa, klate}i se, odjurio prema èlezni~koj stanici Novi Sad

977

Trojni pakt ((Dreim Dreimä ächtepakt) je nastao 27. septembra 1940. godine u Berlinu. Wime je Japan preuzeo nasilno uvo|ewe novog reda (Neue (Neue Ordnung) na Dalekom istoku (Kina), a Nema~ka i Italija u {irem evropskom prostoru. Jo{ iste godine paktu su pristupile Ma|arska, Rumunija i Slova~ka. Kao prethodnica pakta, 25. oktobra 1936. godine progla{ena je Osovina Rim-Berlin izme|u Italije i Nema~ke, kao i Antikominternovski pakt, zakqu~en 25. novembra 1936. godine izme|u Nema~ke i Japana, kome se naredne godine pridruìla i Italija. Nemci su sa Italijanima 22. maja 1939. godine zakqu~ili jo{ jedan poseban pakt o prijateqstvu i me|usobnoj pomo}i. Posle zakqu~ewa Pakta o nenapadawu izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza, Antikominternovski pakt je postao ni{tavan. Umesto wega zakqu~ili su Trojni pakt. Po{to su u wemu za Sovjetki savez, kao wegovu interesnu sferu, rezervisali sve oblasti u pravcu prema Persijskom zalivu i Indijskom okeanu, Staqin se nije protivio.

658

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

– Dunav, ispred tunela pod Petrovaradinskom tvr|avom i mosta preko Dunava. Wegovo „im” zazvu~alo mi je kao „vam”. Ispod kokarde sa inicijalima kraqa Petra II, na vojni~koj kapici, nosio je pri{ivenu mrtva~ku glavu, pod pazuhom je stiskao crnu {ubaru od jagwe}eg krzna sa jo{ ve}om mrtva~kom glavom i ukr{tenim kostima ispod we. Mo`da ju je namerno uvio tako da je ujak i ja ne primetimo. „êtnik, kao i svi Crnogorci,” podrugqivo je objasnio moj ujak, koji sa susedom nije bio u dobrim odnosima, pa sam ga i ja izbegavao. Ujak se, posle odsluènog vojnog roka na jednoj od ~e~etiri austrougarske „podmornice” na Dunavu, ~iji je glavni zadatak bio da se ne nasu~u na neki podvodni sprud, priènio u jednu ma|arsko-{vapsku porodicu, a i mnogi pre~anski Srbi u tom kraju su se, i pored Matice srpske u Novom Sadu i pravoslavne Patrijar{ije u Sremskim Karlovcima, na najisto~nijem podno`ju Fru{ke gore iznad Dunava, smatrali Hrvatima. Stoga je napetost u odnosima sa pravim Srbima razumqiva. Takvi su, dakle, ~etnici, pomislio sam. Do tada nisam video nijednog. Povezivao sam ih sa Orjunom, o kojoj iz Trbovqa nismo dobijali najboqe preporuke. Ose}aj je bio krajwe neuravnoteèn, mada, u prvom redu, zbog povi{ene temperature politi~ke atmosfere koja nas je okruìvala: od jeze pri pogledu na lobawu sa ukr{tenim kostima, do usplahirenog odu{evqewa o~ekivawem da ne}emo, tek tako, ropski, pokleknuti pred Nemcima. Kasno popodne, po jakoj prole}noj pripeci, uputio sam se na nekoliko kilometara udaqenu èlezni~ku stanicu Novi Sad, ne{to severnije na levoj obali Dunava, da bih vlastitim o~ima video {ta se de{ava. Po asfaltiranom putu, probijenom kroz nekoliko nadsvo|enih vrata u dowem bedemu „balkanskog Gibraltara”, jake Petrovaradinske tvr|ave iz 17. veka na najisto~nijem obronku Fru{ke gore, jedne od brojnih koje je {irom Evrope projektovao Vauban, potom kroz stari pokaldrmqeni Petrovaradin u wenom podno`ju, pa preko novog mosta Princa Tomislava preko Dunava i tokom celog puta kroz centar Novog Sada, sustizao sam mnoge grupe koje su na stanicu ispra}ale poznanike ili ro|ake u vojni~kim uniformama. Na kapama su skoro svi nosili ~etni~ke oznake. Me|u wima je bilo mnogo, ako ne i najvi{e, starijih vi{ih oficira, tako|e i invalida.978 Na samoj stanici bila je uàsna gu`va. Svi su bili uznemireni, uzbu|eni, lica, osvetqena popodnevnim suncem, prete}i su nagove{tala nimalo miroqubive namere svojih vlasnika. Iako su za mene bili stranci, s kojima ne bih ba{ tek tako imao posla, obuzeo me uzvi{eni ose}aj da se priprema ne{to

978 To su najverovatnije bili pristalice ~etni~kog vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir~anina, koji je bio me|u najzaslu`nijima za kasnije ru{ewe Cvetkovi}eve vlade.

659

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

veliko. Dolazi trenutak za wihovo „Spremte se, spremte, ~etnici!” Tada mi to nije bilo poznato ni kao himna. Pa ni dan-danas.

Sitni{ velikih Sutradan ujutro i ja sam otputovao, kako bih bio na licu mesta ako se ne{to desi. Beogradska èlezni~ka stanica bila je pod jakom straòm, posvuda su se mogli videti àndarmi. Nametqive {iptarske ~ista~e cipela i „testera{e”, koji su udarawem ~etaka o drvena postoqa za noge i testerama amerikankama obe{enim preko le|a, po obi~aju, jedva dopu{tali bezbedan izlaz, policija je o~igledno oterala na prinudni odmor. Nigde ni jedne glave pokrivene ke~etom. Na ulicama je bilo mnogo vi{e qudi nego obi~no, naro~ito mnogo oficira. Svi su nervozno nekud ùrili. Ve}ina oficira je verovatno i{la na odre|ena sabirna mesta. Do zanimqivijih doga|aja do{lo je pre podneva. Ispred Narodne skup{tine okupila se masa qudi, najvi{e studenata, koje su àndarmi s mukom spre~avali da se ne pribliè skup{tinskoj zgradi, s jedne strane Bulevara kraqa Aleksandra, i kraqevom dvoru, koji se sa svojim parkovima protezao sve od Ulice kraqa Milana do druge strane Bulevara. Osim bu~nih razgovora, povremeno i prepirawa, bilo je relativno mirno. Samo uzgred, za~uo bi se prigu{en uzvik, za koji se vi{e pretpostavqalo nego stvarno ~ulo da je antireìmski. Bio je to posledwi dan kad si glasnim izraàvawem mi{qewa jo{ mogao rizikovati momentano hap{ewe i zatvor. Situaciju je jo{ uvek drào u rukama predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi}, koji se, zajedno sa ministrom spoqnih poslova Cincar – Markovi}em, tog jutra vratio iz Be~a, premda ne toliko ~vrsto da bi imao hrabrosti da si|e na Glavnoj stanici. Vozom je stigao na Top~idersku stanicu. Nesigurnost i o~ekivawe nepoznatog, mora da su bili glavni razlozi za okupqawe qudi. I pored toga, s mnogo vi{e lica mogao se pro~itati bes nego radoznalost. Ni }askawe nije donosilo olak{awe. Bilo je o~igledno: narod protestuje protiv pristupawa Trojnom paktu. I ja sam bio ogor~en. Nisam mogao da verujem da sam na izborima za dràvnu skup{tinu u decembru 1938. godine mogao navijati za JRZ (Jugoslovensku radikalnu zajednicu), koja je sve ovo zakuvala. Glavni razlog je, svakako, bila moja srodna, pa zato i idejna povezanost sa SLS koja se ukqu~ila u JRZ. Zaboravqao sam da su upravo ti izbori pre dve godine (u februaru 1939. godine) doveli na ~elo vlade proengleski usmerenog „ciganskog lisca” Dragi{u Cvetkovi}a, koji na mesto fa{istoidnog Milana Stojadinovi}a nije do{ao samo zbog naklowenosti sporazumevawu sa Hrvatima.

660

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

To je bila odluka kneza Pavla, brata od strica ubijenog kraqa Aleksandra I, prvog od tri regenta maloletnog kraqa Petra II, s kojim je ve} dugo sara|ivao. Knez se {kolovao na Oksfordu, ali je vi{e vremena provodio kod ku}e nego u Engleskoj, gde se smatrao nekakvim „honorarnim Englezom”;979 wegova supruga, princeza Olga, bila je sestra vojvotkiwe od Kenta, a obe su bile k}eri gr~kog kraqa Georgiosa II. Cvetkovi} i knez su bili u dobrim odnosima i sa Britancima u Beogradu, naro~ito sa konzulom Ronaldom Kembelom. To je bila velika promena u pore|ewu sa Stojadinovi}em, kome su na izborima pomagali folksdoj~eri, premda nije dobio dovoqno glasova da se odrì. O~igledno, nastupilo je vreme ekstremnih odluka u smislu belo ili crno, postojala je samo jo{ trenutna sada{wost, sasvim nezavisna od pro{losti. U me|uvremenu nije ostalo vi{e ni{ta, ni mrvice saznawa, a kamoli razuma, jedino emocije, koje su se svakog trenutka sve teè savladavale. Ko je hteo da misli svojom glavom, brzo bi mu je razbili. Motivi su tako|e postali bezna~ajni. Koga je briga i za {ta? Ni vremena vi{e nije bi bi-lo. U toj psihozi, bez razmi{qawa smo pre{li preko ~iwenice da je jo{ pre nekoliko godina regent knez Pavle, koji je i te kako bio svestan nema~ko-italijanske opasnosti, poku{ao da pripremi strategiju uspe{ne odbrane od o~ekivanog napada. Pre svega se, izme|u ostalih i na nagovarawe svog ministra unutra{wih poslova, dr Antona Koro{eca, i uz pomo} ostavke tog uticajnog Slovenca, kojoj su se pridruìli i ministri dr Cvetkovi}, Musliman dr Spaho i dr Krek, izazvav{i na taj na~in krizu vlade, otarasio vlade Milana Stojadinovi}a. U maju 1940. godine poslao ga je u konfinaciju (u Ilixu). Stojadinovi} ne samo da je potpisao italijansko-jugoitalijansko-jugoslovenski pakt 25. marta 1937. godine i prilikom posete italijanskog ministra spoqnih poslova Galeaca ]ana u januaru 1939. u Bequ i Beogradu pona{ao se kao nekakav jugoslovenski du~e,980 nego se i protivio sporazu-

979

E. Barker, British Policy..., str. 84. Ovaj razlog nagla{ava dr Ma~ek, za wega je, navodno, saznao od kneza Pavla (V. Ma~ek, In the Struggle..., Struggle..., str. 203). Prema pri~awu dr Koro{eca, koji je u Stojadinovi}evoj vladi bio ministar unutra{wih poslova, Stojadinovi}e je „leteo”, jer je prilikom posete italijanskog ministra spoqnih poslova G. ]ana 1939. godine, zarad te{we saradwe s Italijom protiv nema~kog pritiska, dopustio popravku granice sa Italijom na ra~un slovena~ke teritorije, a da o tome uop{te nije izvestio kneza Pavla (J. A. Arne`, Gabrov{kov..., str. 40). Poznatiji i verovatniji razlog je Stojadinovi}ev pristanak na italijansko-nema~ko podmi}ivawe Jugoslovena Solunom na ra~un Grka (I. Juki}, The Fall ..., str. 22). Razlozi se ne iskqu~uju, iako je Solun tada bio golub na grani i Nemci su se protivili italijanskim zahvatima na Balkanu. Verovao bih ]anu da je Stojadinovi}u nudio zajedni~ki napad na 980

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

661

mevawu sa Hrvatima. Mislio je da }e ih savladati uz pomo} svojih prijateqa Italijana i Nemaca. Prema J. Arneù, dr Koro{ec je savetovao knezu Pavlu da se otarasi Stojadinovi}a upravo zbog suprotstavqawa slovena~kim i hrvatskim zahtevima za ve}im udelom u vladi. 981 Nova vlada je knezu Pavlu omogu}ila da, uz pomo} wenog predsednika Cvetkovi}a, sa vo|om Hrvata dr Vlatkom Ma~ekom, predsednikom HSS, postigne sporazum o autonomnoj Banovini Hrvatskoj (Velikoj Hrvatskoj) koja je, pored Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, ukqu~ivala i celu zapadnu i sredi{wu Hercegovinu zajedno sa Mostarom, nekoliko bosanskih srezo srezova va i Dubrovnik (26. avgusta 1939. godine). Tako je Banovina Hrvatska obuhvatavatala jednu petinu dràvne teritorije i jednu tre}inu celokupnog stanov novnini{tva (oko 4,5 miliona qudi). Dobila je svoj parlament (Sabor) i samostalnost u ure|ewu vlastitih stvari. âk je i àndarmerija na wenoj teritoriji trebalo da iz armije pre|e u hrvatsku nadle`nost. Istovremeno, Hrvati su u beogradskoj vladi dobili u feud pet ministarstava. Prvi ban Banovine Hrvatske, po èqi kneza Pavla, postao je dr Ivan [uba{i}. Sporazum je trebalo da spre~i klizawe Jugoslavije u naru~je Osovine, otpala je potreba za traèwem re{ewa u inostranstvu koju je, u prvom redu, iskori{}avao ]ano, a knez Pavle se u isto vreme nadao da }e umiri umiriti ti unutra{ tra{we we prilike, krajwe nestabilne, prvenstveno zbog narastaju}eg nezadovoqstva Hrvata, o~ekuju}i da ih pridobije za odbranu dràve. Posebno u zapadnoj i sredi{woj Hercegovini, ve} nekoliko godina nije se mogla videti druga zastava osim hrvatske. Kad bismo se tokom no}ne vo`we uskotra~nom prugom u brzom vozu za Dubrovnik probudili iznad Popovog poqa, pored vitkih kiparisa najvi{e je bola o~i naopako okrenuta jugoslovenska zastava. Na Srbe je delovala kao crvena marama na bika. Naàlost, za wih, kao ni za Slovence, nije prihva}eno ni pribli`no jednako re{ewe.982

Albaniju i wenu podelu izme|u Italije i Jugoslavije, naro~ito zato {to se knez Pavle protivio, navodno, sa Kosovcima ima i suvi{e problema. To potvr|uje i Cvetkovi} (D. (D. Tsvetkovitch, „Prince...”, str. 646). Po Musolinijevom mi{qewu, knez Pavle je, otpu{tawem Stojadinovi}a, hteo da „spre~i ustaqewe fa{isti~ke diktature u Jugoslaviji” ((G. G. Ciano, Diario I..., ..., str. 34-35; Isti, Tajni arhivi..., arhivi..., str. 278-784). Prema izvoru navedenom kao posledwem, str. 279, Stojadinovi} je krivio Koro{eca za svoj neuspeh na izborima 1938. godine, koji je, po wemu, posledica „preterano, nerazumqivo i neopravdano slobodnog izbornog sistema...” Dobio je 54, 1 postotak datih glasova, jedva deset stotinki stotinki vi{e od ujediwene opozicije dr Ma~eka. 981 I. A. Arne$, Arne , Slovenia Slovenia..., ..., str. 70. 982 U septembru 1939. godine u Beogradu su tek ustanovili komisiju za izradu projekta ure|ewa o Banovini Sloveniji. Zapo~eli su i sa zasnivawem „„Srpske Srpske dràve” dràve”.

662

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Sa iskustvom iz Prvog svetskog rata, kad su se saveznici preko Soluna sa srpskim izbeglicama sa Krfa vratili u pobedonosni pohod na Centralne sile, knez Pavle je u Solunu video najpouzdaniji mostobran na koji bi mogla da se osloni jugoslovenska armija ~ak i u najgorem slu~aju, kad bi bila proterana iz otaxbine. Posebno se pla{io italijanskog napada na Gr~ku, koji je izgledao kao logi~an korak posle upada Italije u Albaniju 7. aprila 1939. godine, i wene brze okupacije. Englezima je predlagao da preventivno zaposednu Solun, time neposredno pomognu prijateqskoj Gr~koj i istovremeno omogu}e smisaonu odbranu Jugoslavije. Bio je itekako svestan ~iwenice da bi se Jugoslavija, ako Gr~ku okupiraju Sile osovine, na{la u kle{tima, iz kojih se ne bi mogla izvu}i. Kad ga je 1939. godine britanski konzul upitao {ta }e preduzeti Jugoslavija ako je napadne Nema~ka, odgovorio je pitawem {ta bi Britanija u~inila kad bi se na{la u takvim pote{ko}ama. Dobio je takav odgovor da wegov vi{e nije bio potreban. Bio je ~ak toliko dalekovid da je, prilikom posete Londonu u leto 1939. godine, predloìo predsedniku engleske vlade êmbrlenu da se poveè sa Sovjetskim savezom, jer }e ina~e tu mogu}nost iskoristiti Nema~ka. Ambasador Xozef P. Kenedi, rodona~elnik dinastije Kenedi, u telegramu od 20. jula 1939. godine, kojim je o tom razgovoru obavestio svoj Stejt department, zapisao je da je êmbrlen izjavio da „nema ose}aj kako s te strane preti ikakva opasnost” i da misli da se Rusi ne}e ni sa kim dogovarati.983 Englezi su bili gluvi, svojim Intelixensom su se, uprkos abisinskoj avanturi, radije oslawali na êmbrlenov dogovor sa Italijom od 16. aprila 1938. godine (nazvan Uskr{wim, u kojem su Italijani samo obe}avali da }e povu}i svoje dobrovoqce iz [panije i ~ete iz Libije, ali su Britanci de facto priznali italijansku imperiju – osvajawe Abisinije, zbog ~ega je Entoni Idn u februaru 1938. dao ostavku kao ministar spoqnih poslova), veruju}i i daqe u italijansku neutralnost, zameraju}i ujedno knezu Pavlu na preteranom pesimizmu. I{li su tako daleko da Jugoslaviji nisu hteli dati nikakva obavezuju}a zu ju}a jamstva za slu~aj italijanskog napada. Idnovo saop{tewe Ankari, Atini i Beogradu po~etkom 1935. godine, da u slu~aju neizazvanog italijanskog napada ra~unaju na britansku pomo}, ostalo je u istoriji kao neostvaren poduhvat. Takozvanim Gentleman Gentleman´´s Agrimeentom s kraja 1936. godine, koji je trebalo da garantuje status quo u Sredozemqu, upravo je Idn obezbedio Musoliniju pokri}e za wegove samovoqne akcije.984 Da bi osigu-

983 984

FRUS I, 1939, str. 287-288, po J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 419. A. Eden, Facing Facing..., ..., str. 320-321, 429-433.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

663

rali prijateqstvo Italije, Englezi su bili spremni da dopuste ~ak i wenu intervenciju na Balkanu.985 Odbili su i Francuze, koji su posle ve} zapo~etog rata, pod uticajem svojih generala Maksima Vegana i Morisa Gamlena, hteli otvoriti novi front bilo u Solunu, bilo u Carigradu, da bi snagama iz Sirije i kolonija, prodorom prema severozapadu, pobedili Nema~ku na wenom vlastitom tlu. Za takve ambiciozne planove sami Francuzi nisu imali dovoqno ~eta. Tako je i knez Pavle morao di}i ruke. U najkriti~nijem momentu Sirija je ionako bila u vi{ijevskim rukama (degolisti i Englezi su je posle jednomese~nog otpora okupirali tek 12. jula 1941. godine), Vegan je bio wihov visoki komesar za Afriku, a Englezi su sa Francuzima bili u sasvim novim pote{ko}ama. Desilo se – ba{ kao {to je knez Pavle upozorio êmbrlena – da se sredinom istog leta sa Sovjetskim savezom, umesto Velike Britanije, sporazumela hitlerovska Nema~ka: 23. avgusta 1939. godine zakqu~ila je s wim Pakt o nenapadawu i podeli interesnih sfera, a 28. septembra 1939. godine i Ugovor o razgrani~ewu i prijateqstvu. Uz tako obezbe|ena le|a odmah je, 1. septembra, upala u Poqsku. Kad je Poqska ve} bila na kolenima, 17. septembra upala je i Crvena armija, da Staqinu sa~uva dodeqeni deo plena. Jugoslavija je odmah na po~etku Drugog svetskog rata proglasila neutralnost. Odlukom vlade da sve rezerve zlata Narodne banke u visini 47 miliona dolara prenese u Veliku Britaniju, a kasnije u FRB u Wujork – {to je tokom narednih meseci i u~inila – pokazala je svoje dugoro~no usmerewe. Sve ostalo bilo je samo jo{ taktika. Ako se ranije kolebala izme|u, sada ve} zara}enih, sila, posle sovjetskog upadawa u Poqsku vi{e nije bilo jasno izme|u koga se, zapravo, koleba. Vi{e nije bilo jasno ko }e u novom svetskom sukobu biti saveznik, a ko neprijateq. Knez Pavle je, da bi se za{titio od nema~ke opasnosti, jo{ vi{e od Italije, koja je od nema~kog napada na Poqsku, posebno u prole}e 1940. godine, ve} potpuno bila spremna da napadne Jugoslaviju, u maju 1940. godine poslao u Sovjetski savez brojnu privrednu delegaciju, koja je sa sovjetskom dràvom zakqu~ila trgovinski sporazum. Pritisak javnog mwewa, koji je usmeravao svetski Narodni front, bio je verovatno najmawe zna~ajan ~inilac. Molotov je, izgleda, delegaciju na prijemu podsticao na boqe naoruàvawe, s nadom da }e Sovjetski savez u tome biti od koristi. Na ovo se 24. juna 1940. godine nadovezao ~itav niz diplomatskih kontakata. Za konzula su u Moskvu poslali senatora dr Milana Gavrilovi}a, levo usmerenog vo|u „Saveza zemqoradnika”, a sovjetski konzul u Beogradu postao je Viktor A. Plotnikov.

985

G. Ciano, Diario I, str. 202.

664

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Za kara|or|evi}evsku Jugoslaviju bio je to korenit prelom u smeru razmi{qawa wenih vladaju}ih krugova, jer posle propasti carske Rusije vi{e nije imala diplomatske odnose sa Sovjetskim savezom. Knez Pavle je bio sin ruske princeze Demidov. Posle pobede Oktobarske revolucije u SHS se zatekao deo ruskih belih vojnih snaga, oko 20.000 qudi. U zgradi ruskog poslanstva u Beogradu i daqe je sedeo predratni carski konzul Strandman, predstavqaju}i tristagodi{wu dinastiju Romanov, sa carem Nikolajem II na ~elu, pobijenu posle Oktobarske revolucije 1918. godine u Jekaterinburgu (Sverdlovsk). Oficiri carskog gardijskog garnizona jo{ neko vreme posle rata {epurili su se u carskim uniformama po Terazijama, kao da su na korzou u Sevastopoqu na Krimu. U aprilu 1933. godine, na zemqi{tu ruskog poslanstva, sagra|en novcem Kara|or|evi}a, s velikom pompom otvorili su Dom cara Nikolaja II. Ne{to takvo kao u Beogradu, moglo se videti jo{ samo u Bukure{tu. Sa predratnog carskog poslanstva vijorila se o praznicima bela carska zastava s plavim Andrejevim krstom, a u odsutnosti nuncija, doyena diplomatskog kora zamewivao je carski poslanik. Jedini diplomatski kontakti sa Sovjetskim savezom bili su posredni: kao ~lanica Male antante, Jugoslavija je, zajedno sa ^SR i Rumunijom, kao i sa dràvama susednim Sovjetskom savezu, tokom ranih tridesetih godina zakqu~ila Pakt o nenapadawu. Kontakti sa Sovjetskim savezom nisu doneli neku opipqivu korist. Naprotiv. Pored ve} uro|enih italijanskih, i novijih, nema~kih apetita na Balkanu, probudili su se i sovjetski. Krajem 1939. godine, znaci sovjetskih „agresivnih imperijalisti~kih ambicija na Balkanu”, kao i mogu}nost udruènog sovjetsko-nema~kog napada koji bi privukao u napad, na primer prema Solunu, i Italijane iz Albanije, postali su toliko ozbiqni da je lord Halifaks, tada{wi britanski ministar spoqnih poslova, upozorio na wih svoju vladu posebnim memorandumom.986 U januaru 1940. godine, Radio Moskva je izrazio sumwu u plan da se Jugoslavija angaùje u Gr~koj, jer }e je nema~ke ~ete okupirati pre nego {to francusko-engleske trupe uspeju da se u potpunosti iskrcaju u Solunu. Upozorewe je izraàvalo zabrinutost Sovjeta da ne do|u u situaciju da imaju posla sa zapadnim imperijalistima i na jugu Balkana, gde bi trebalo da prisko~e u pomo} Grcima i Jugoslovenima od Italijana, premda, za razliku od Gr~ke i Turske, Jugoslavija nije bila osigurana nikakvim obavezama Britanije i Francuske. Da li bi to u~inili sami ili, prema trenutnoj situaciji, zajedno sa Nemcima, nije bilo zna~ajno. Mora da su o toj opasnosti ve} neko vreme rasprav-

986

PRO CAB 66/4 WP (39), 165.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

665

qali u Kominterni, jer je Valter (Josip Broz), koji je celu jesen i zimu 1939/40. proveo u Moskvi, mislio na wu jo{ u septembru 1939. godine i pomiwao je i kasnije. Za vreme prijateqstva izme|u Staqina i Hitlera, na{i doma}i komunisti, kao i Sovjeti, bojali su se da se Jugosloveni ne na|u na strani pogre{nog saveznika, zapadnih imperijalista. Upravo je strah izazvao reakciju Sovjetskog saveza da izrazi spremnost da prizna italijansku dominaciju nad Sredozemqem; Jugosloveni su znali za sovjetske ponude Italijanima da jedni drugima prepuste uticajna podru~ja: Italijani Sovjetima Bugarsku i Dardanele, a Sovjeti Italijanima ne samo Dalmaciju, nego celu Jugoslaviju. Za te ponude saznao je ameri~ki ambasador u Rimu 17. jula 1940. godine. Od opasnosti nas je, prempremda mi to nismo znali, spasio Hitler, koji se suprotstavio italijanskoj akciji, sa izgovorom da u ratu protiv Velike Britanije ne treba tra}iti snagu u mawe zna~ajnim akcijama, a osim toga, bojao se ruske intervencije koja „bi mogla pokrenuti mogu}e uspostavqawe solidarnosti interesa izme|u Rusije i Velike Britanije”.987 Poput Staqina, ni on nije èleo pridruìvawe Jugoslavije pogre{noj strani u svetskom sukobu. Bojao se, tako|e, da }e prebrzo izgubiti Staqina. Nepotrebno. Jedva nedequ dana ranije, britanski ambasador, laburista ser Staford Krips, posetio je Molotova, poku{avaju}i da ga nagovori na zajedni~ku odbranu od Nema~ke. Ponudio mu je vo|stvo Sovjetskog saveza na Balkanu i razumevawe za pote{ko}e u Dardanelima i na Crnom moru. Iako je Staqin bio isuvi{e veran Hitleru da Englezima dopusti pomisao da iza firerovih le|a mogu mutiti s wim,988 vidimo da smo i za Engleze bili samo sitni{. Musolini je, da bi kod firera izdejstvovao koji oprost, 10. juna 1940. godine objavio rat Velikoj Britaniji i Francuskoj i iskoristio ih za napad na Gr~ku 28. oktobra iste godine iz Albanije.989 O tome, naime, uop{te nije obavestio Hitlera i tom drsko{}u se jo{ i ko~operio. Hitler mu je zbog toga 20. novem-

G. Ciano, Diario I, str. 297, 300-301, 324 nap.; Isti, Tajni arhivi..., arhivi..., str. 396. Pre toga Nemci su veoma rado nagla{avali da ure|ewe stvari na Balkanu pripada Italiji. Jo{ u oktobru 1939. godine Hitler je izjavqivao da Italija mora postati gospodar Sredozemqa, tako|e Jadrana i Balkana. Po novom, oni ovo nisu osporavali, ali su zahtevali vremensko podre|ivawe italijanskog zahvata {irim zajedni~kim, tj. nema~kim planovima. 988 Nazi-Soviet..., Nazi-Soviet..., str. 166-168. 989 U po~etnim ratnim operacijama italijanski avioni – gre{kom ili kao upozorewe – 5. novembra bombardovali su Bitoq (Manastir), ubili 9 stanovnika i 21 ranili, i izazvali ve}u materijalnu {tetu. Nekoliko dana kasnije ve} sam bio na licu mesta. To je bio moj prvi kontakt sa posledicama ratnih dejstava. Bio sam razo~aran – vrlo malo se moglo videti. 987

666

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

bra izrazio svoje nezadovoqstvo, upozoravaju}i ga istovremeno da bi oruàna akcija protiv Jugoslavije bila zasada preurawena. Na na{u stranu moramo je pridobiti drugim sredstvima, rekao mu je.990 Kona~no su i Britanci postali svesni ~iwenice da }e balkanski resursi i leta~ke baze za napade na rumunske pumpe i rafinerije nafte, koje su okupacijom Rumunije 11. oktobra ionako ve} imali u svojim rukama, pre ili kasnije nagnati Nema~ku na nove okupacije. Zato su poku{ali da pridobiju Gr~ku, Tursku i Jugoslaviju za jedinstveni nastup. Po{to je vremena bilo sve mawe, Pavlov odgovor je morao biti negativan, kakav je bio i na francuska nagovarawa u junu 1940. godine da jugoslovenska vojska, za slu~aj italijanskog napada na saveznike, zasko~i Italijane u Albaniji. U pogledu Italijana, prevarili su se Britanci, a ne on. Pored toga, nema~kim probojem Veganove linije i okupacijom Pariza, kao i potpisivawem primirja kod Kompijewa, koje je usledilo 22. juna 1940. godine, Francuska je ispala iz rata, bar na evropskom tlu.

Traèwe re{ewa kojih nema Uprkos tome {to je odbijao da bude uvu~en u nesigurne saveze, knez Pavle nije ~ekao prekr{tenih ruku. U septembru 1939. godine, pa jo{ jednom u prole}e 1940. godine, naredio je delimi~nu mobilizaciju. Tada{wi na~elnik general{taba Simovi} nije se ba{ iskazao. Pavle ga je zbog po~iwenih gre{aka smenio. Ni od Britanije, niti od Sovjetskog saveza, i pored nastojawa, nije bio neophodne pomo}i u oru`ju. Svi su pozivali na juna~ki otpor, a pomo} su obe}avali za kasnije. Ni sovjetski konzul Plotnikov nije bio izuzetak. I on je pomo} samo obe}avao. Pored toga, po~etkom 1941. godine wegova vlada ga je opozvala i on se vi{e nije pojavio. Knez Pavle je odmah posle upada Italijana u Gr~ku krajem oktobra 1940. godine, zahtevao od general{taba da izradi plan za mogu}i napad. Ako se pokaè da }e napasti Solun, on ih ne}e mirno gledati. Ministar vojske Nedi} podneo mu je 1. novembra memorandum, u kojem je problem redukovao na izbor izme|u zapadnih sila i Osovine. Ako se odlu~i za pomo} Gr~koj da bi spasio Solun, po wegovom mi{qewu, Nema~ka }e nas napasti sa svim na{im susedima, smesta }e uni{titi svaki otpor, a dràvu razbiti na komade. Stoga je, kao jedino prihvatqivo re{ewe, video momentani pristup Trojnom paktu. Za kneza Pavla to je bilo isuvi{e: 6. novembra

990

B. Krizman, Tajna Tajna..., ..., str. 25. sl.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

667

smenio je Nedi}a (istovremeno je uhap{en wegov prijateq Qoti} sa brojnim pristalicama).991 Me|utim, osim {to je vojska poslala poja~awe na gr~ku granicu, na vojnom podru~ju nije se ni{ta dogodilo. Ne{to ranije, naredili su vojnom ata{eu u Berlinu, Vladimiru Vauhniku, da sazna kakav je nema~ki stav prema Solunu. Zainteresovanost za Solun i izlaz na Egejsko more bili su toliki da je Cvetkovi}, navodno, izjavio da „za Solun otvoreno pristupimo antibritanskom bloku”.992 Po F. ûlinovi}u, Jugoslavija je tako po~ela da kod Nemaca traì za{titu od Italijana, {to je svoj epilog dobilo u 27. martu993 – svakako zanimqiva, ali nedokazana teza. Ako je Cvetkovi}eva izjava i bila istinita, nema dokaza da je odlu~iodlu~ivala o dràvnoj politici koja je bila ~vrsto u rukama kneza Pavla. Iako je italijanska opasnost terala Jugoslovene u povezivawe sa Nemcima, Solun nije bio presudan. Kod kneza Pavla sigurno nije, jer je Nedi}a oterao upravo zbog inicijative da se poveè sa Nemcima. Gubitak najboqeg saveznika – Francuske, za „srpski vode}i sloj u Jugoslaviji bila je prava du{evna katastrofa”, kaè V. Hagen. Kako se deo srpskih politi~ara uputio u traèwe novog saveznika, smawio se zna~aj Soluna, a knez Pavle je bio isuvi{e engleski i demokratski nastrojen da bi bio u stawu da na~ini zaokret za 180 stepeni. Verovatno je Cvetkovi} ne{to politike vodio i na svoju ruku. To se svakako odnosi na qoti}evca Danila Gregori}a, glavnog urednika vladinog dnevnika Vreme Vreme,, koji je, navodno, u wegovo ime jo{ u junu 1940. godine uspostavio vezu sa nema~kim konzulom i od wega, po Ribentropu, dobio garanciju da }e Nema~ka za pristup Trojnom paktu podràti jugoslovenski zahtev za Solun i s wegovim ovla{}ewem ~ak putovao u Berlin. Po{to je ba{ tada, u novembru 1940. godine, na sastanku u Berlinu, Molotov po~eo da pokazuje zube, a Hitler je, za slu~aj sukoba, èleo imati siguran balkanski blok, Gregori} je pozvao na pregovore ministra spoqnih poslova Cincar-Markovi}a. U me|uvremenu, dok se ne upoznamo sa narednim doga|ajima, dopustimo dopustimo mogu}nost da je Gregori}eva inicijativa tekla u okviru nastojawa dela

991

To je Nedi}u kasnije pomoglo da mu Nemci povere mesto predsednika vlade Srbije Zbornik..., ..., XII/1, str. 635). (Zbornik 992 D. Gregori}, Samomor Samomor..., ..., str. 68; W. Hagen, Die Geheime..., Geheime..., str. 218. Cvetkovi} je posle rata negirao da je vlada ikada èlela da Grcima oduzme Solun i da je za wegovu budu}nost najboqe da ostane u gr~kim rukama. Zauzeli bi ga samo u slu~aju da mu je zapretila strana okupacija (D. (D. Tsvetkovitch, „Prince...”, str. 466). Po nema~kim izvorima, Jugosloveni A. Eden, su 12. marta zahtevali od Nemaca da im garantuju teritorijalnu vezu sa Solunom ((A. The Reckoning..., Reckoning..., str. 222). 993 F. ûlinovi}, Dvadeset Dvadeset..., ..., str. 91.

668

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

srpskih oficira koji su se protivili Simovi}evom oslawawu na Sovjetski savez. I taj deo oficira èleo je da se otarasi kneza Pavla, a udar su nameravali da izvedu uz nema~ku podr{ku. Krajem 1940. godine obratili su se predstavniku nema~ke tajne slu`be u Beogradu; predlog je dospeo u ruke Hajdriha i Himlera, video ga je i Hitler, a Ribentrop se, s wegovim ovla{}ewem, izjasnio protiv. Tada se ve} poga|ao sa jugoslovenskim slu`benim predstavnicima.994 Moèmo samo naga|ati da li je general Nedi} pripadao ovoj skupini oficira ili je bar znao za wihove korake i, najzad, moèmo naga|ati i u vezi sa knezom Pavlom. Brzo smewivawe Nedi}a ne govori u prilog wegovom neznawu. Kad su okon~ani slu`beni pregovori, Italijani su postali sasvim bezna~ajni, a Solun je postao golub na grani. Sigurno je da se, nakon {to je Nedi}evo mesto zauzeo antinema~ki usmereni general Petar Pe{i}, zaustavila nabavka nema~kog oru`ja, koja je bila dogovorena za znatnije koli~ikoli~ine. Tako su pote{ko}e, nastale jo{ okupacijom ê{ke i Moravske (fabrika [koda), odakle se Jugoslavija najvi{e naoruàvala, postale jo{ ve}e. Ponuda ameri~ke pomo}i koju je, prilikom posete knezu Pavlu izme|u 23. i 25. januara 1941. godine izneo specijalni Ruzveltov izaslanik, pukovnik Vilijem Donovan, stigla je prekasno. A {ta tek re}i za ameri~ku ponudu pomo}i u okviru zakona o pozajmici i zakupu (Lend-Lease (Lend-Lease Act) Act) koji je prihvatio Kongres 11. marta, kad su Englezi za nabavqeno oru`je na osnovu uredbe „cash „cash and carry” odneli Amerikancima sav svoj cash cash!! Kasnije je Ruzvelt zaista finansirao veliki deo antihitlerovskog rata. Da bi pridobio Jugoslovene, wegovo obave{tewe o pozajmici u jugoslovensku ambasadu u Va{ingtonu doneo je dràvni sekretar Kordel Hal (Hal je bio poznat kao izuzetno skroman ~ovek). Ne{to kasnije o tome je beogradsku vladu obavestio i konzul Artur Blis Lejn. Na pomu}ewe sovjetskog prijateqstva sa Hitlerom nije se moglo ra~ura~unati. Konzul Gavrilovi} je tokom prvih dana februara proveravao u Moskvi sovjetsko raspoloèwe prema Nema~koj i zakqu~io da je Sovjetima uistinu najva`nije da se ne upletu u rat. Sovjetske vo|e je ube|ivao u isto isto-kqu-vetnost wihovih i jugoslovenskih interesa u Bugarskoj, pri ~emu je zakqu ~io da Sovjeti ne bi reagovali ni kad bi Nemci umar{irali u Bugar Bugarsku. sku. Po~etkom marta vi{e puta je poru~io Beogradu da bi Sovjeti napali Nemce995

W. Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 214-218; D. Gregori}, Samomor Jugoslavije, Jugoslavije, ne potvr|upotvr|uje svoju inicijativu, a Simovi}evu tuma~i kao masonsku. Deo nacisti~kih nastojawa bila je i antimasonska hajka. 995 J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 290. 994

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

669

tek kad bi wihov poraz bio nesumwiv. Sovjeti su postali toliko toliko ne nepo pouzdani da Cincar-Markovi} nije dozvolio Gavrilovi}u da s wima zapo~ po~ne ne pregovore o vojnom savezu. Bio je ube|en da ni{ta ne bi postigao, Sovjeti bi ga verovatno jo{ i denuncirali Nemcima.996 Ne{to pre 17. januara 1941. godine, Sovjeti su specijalnom notom objavili da Bugarsku i turske moreuze smatraju svojom zonom bezbednosti, ali se radilo o politici za doma}i teren. To je dokazao i protest sovjetske vlade objavqen putem Tassa povodom povodom ulaska Vermahta u Bugarsku, koji je ovaj doga|aj prihvatio kao svr{en ~in. Na Cvetkovi}eve poku{aje da pridobije kakvu podr{ku u otporu Nemci cima, ma, Vi{inski nije dao uverqiv odgovor. Tako se knez ose}ao kao riba na suvom. Kembela, koji je svim mogu}im sredstvima nastojao da ga odvrati od pristupawa Trojnom paktu, 15. marta, s mukom se suzdràvaju}i, upitao je: „Da li èlite da napadnemo Nema~ku?”, a Blisu Lejnu, koji je u ime SAD radio to isto, pet dana pre potpisivawa pakta poàlio se, prebacuju}i mu: „Vi, veliki narodi, nemilosrdni ste, govorite o na{oj ~asti, a tako ste daleko od nas.” Pre toga, konzul Blis Lejn ga je, u prisutnosti knegiwe Olge, s kojom je knez Pavle bio kod wega na ve~eri, opomenuo da }e potpisom pakta udariti po Gr~koj, otaxbini svoje supruge.997 Amerikanci su i{li tako daleko da je zamenik dràvnog sekretara, Samner Vels, saop{tio jugoslovenskoj vladi da }e, u slu~aju pristupawa paktu, paktu, zamrznuti sva sredstva u SAD. Britanci, koji su se morali bojati da }e ih Nemci napasti i na Sredwem istoku, bili su neverovatno spori, dok se temperatura pribliàvala ta~ki vrewa. Razmrdao ih je êr~il posle januarskih (1941) vesti da Nemci preko Bugarske prema Gr~koj pomeraju znatne oklopne snage i da su bugarski aerodromi pretrpani Luftvafom. Izve{taji su govorili i o novim novim mostovima preko Dunava i popravqawu puteva, kao i pro{irivawu mostova u unutra{wosti. Pripremali su se za operaciju Marita, za koju se Hitler odlu~io jo{ krajem 1940. godine, kad mu je Musolini svojim napadom na Gr~ku pomrsio konce. Britanski generali u isto~noj Africi radije bi se i daqe bavili Kenijom i Abisinijom, pre svega, najradije bi potisnuli Italijane preko Tobruka, koji su u uspe{noj kontraofanzivi upravo zauzeli (22. januara), sve do Tripolija. êr~il je promenio prioritete, uprkos Idnovom protivqewu. Planirao je i podsticao savez Gr~ke, Turske i

996

I. Juki}, Juki , The Fall..., Fall..., str. 34-35. J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 314, 329; FRUS II, str. 962. Prema drugim izvorima, knez Pavle je udaqenost velikih sila prebacio pukovniku Donovanu (vidi P. Bor{tnik, Pozabqena..., Pozabqena ..., str. 31). 997

670

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Jugoslavije, koje bi svojim snagama udruèno zadràvale nema~ke apetite, dok on ne oja~a svoje snage u Gr~koj. Plan je za kneza Pavla bio neprihvatqiv, prvenstveno iz unutra{wopoliti~kih razloga. Zbog u~estvovawa na balkanskom jugu, vojska bi zapadne delove dràve bez odbrane prepustila neprijatequ – tako je, izme|u ostalog, efikasnu odbranu dràve, neposredno posle napada Nema~ke na Poqsku, zamislio i pukovnik Mihailovi} (i zaradio mesec dana zatvora). U tom slu~aju, zbog suprotstavqawa Hrvata, Jugoslavija bi bila kona~no razbijena. Sav Pavlov trud za pridobijawe dr Ma~eka pao bi u vodu. Pored toga, smatrao je svojom du`no{}u da kraqu Petru, kad postane punoletan, preda dràvu onakvu, kakvu je dobio na ~uvawe posle ubistva wegovog oca Aleksandra. Upravo zbog izmicawa Turske i Jugoslavije, savez nikada nije zaì998 veo. Po{to su videli da od Engleske ne}e biti pomo}i, prilago|avali su se obema stranama. Pavla nije pokolebala ni êr~ilova odluka da iz Egip Egipta ta u Gr~ku po{aqe motorizovane jedinice s artiqerijom i ne{to avijaci avijacije, oja~ane australijskim i novozelandskim divizijama tzv. Nilske armije, iako ona jo{ nije isterala Italijane iz cele Kirenajke, a kamoli Tripolitanije, o ~emu ga je 11. januara 1941. godine obavestio R. Kembel. Samo }e pospe{iti nema~ki napad, bio je uveren ba{ kao i Turci, koji su iz istog razloga odbili britansku avijaciju. Britancima je zamerao {to prete uni{tewem jo{ preostalih nekoliko slobodnih dràva u Evropi. âk su se i gr~ki generali Papagos i Metaksas, zajedno sa vladom kojoj je Metaksas predsedavao, protivili iskrcavawu, sve dok Britanci ne budu u stawu da obezbede zadovoqavaju}e snage999 za efikasnu odbranu – najmawe devet divizija,

998

Dragi{a Cvetkovi} je posle rata doga|aje opisao donekle druga~ije. Navodno je ba{ on turskoj vladi predloìo dogovor, po kojem bi Gr~ka, Jugoslavija i Turska morale nema~ki napad na sebe smatrati za casus belli /razlog rata/ i svaka od wih morala bi odmah da stupi u rat. Preko Kembela je obavestio Forin ofis da }e Jugoslavija, ako Turska prihvati napad belli, prekinuti pregovore s Nema~kom. E. Idn sredinom marta nije uspeo na Gr~ku kao casus belli, ubediti Turke da prihvate takvu izjavu, a Cvetkovi}u su, navodno, ~ak odgovorili da su im Englezi savetovali da po svaku cenu sa~uvaju neutralnost (D. Cvetkovi}, „Dr Milan...”, str. 30-31; „Komentari...”, str. 23-24). Cvetkovi}evu tvrdwu podupire mi{qewe vrhovnog komandanta britanskih snaga u isto~noj Africi i Sredwem istoku, Ar~ibalda Vejvela, i nekih drugih, da bi Turci, zbog niskog tehni~kog nivoa, u to vreme bili vi{e teret negoli korist A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 224; 196, 198, 221). Prema ûlinovi}u, Cvetkovi}ev odziv je (A. bio sli~an, kad mu je Idn preko Kembela saop{tio da je turska vlada izjavila da bi nema~ki belli, u ~emu je video {ansu za savez sa Jugoslavijom. Sada napad na Gr~ku smatrala za casus belli, Dvadeset..., ..., str. 167). Sigurno je samo da turse, izgleda, izmotavao Cvetkovi} (F. ûlinovi}, Dvadeset ska vlada nije dala takvu izjavu. To se ponovilo i posle Simovi}evog preuzimawa vlasti. 999 W. Churchill, The Second... Second... III, str. 17; M. Wilson, Eight Years..., Years..., str. 69.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

671

bio je precizan Metaksas. Pomisao je bila ista kao i Pavlova. Da bi ih pripremio na popu{tawe i u isti mah uvukao u sukob Jugoslaviju i Tur Tursku, sku, Idn je namerno navodio ve}e brojeve, tako da se ~ak i jedan od britanskih generala zgraào, jer se sve ve} grani~ilo s nepo{tewem. Dan posle Kembelovog izve{taja, knez Pavle je saop{tio gr~kom predsedniku Joanisu Metaksasu da Jugoslavija ni pod kojim uslovima ne}e dopustiti napad na Gr~ku sa svoje teritorije, niti }e dopustiti transport neprijateqskih ~eta. Britanske jedinice su se posle tronedeqnih priprema u Egiptu 7. marta ipak po~ele iskrcavati u Pireju. U me|uvremenu su se kraq Georgios II, novi predsednik vlade Korizis (u januaru 1941. nasledio je Metaksasa posle wegove smrti) i general Papagos, posle mu~nih pregovora koji nisu obe}avali ni{ta dobrog, dogovorili sa Britancima za zajedni~ku odbranu. S obzirom na nema~ke snage s kojima su morali ra~unati, desantne jedinice nisu bile samo simboli~ne,1000 nego su i stigle prekasno. Po{to je postalo o~igledno da se, uprkos Hitlerovom obe}awu da Vermaht ne}e koristiti jugoslovensku teritoriju za prelazak na jug i uprkos koridoru prema Gr~koj koji su obezbedili okupacijom tada jo{ „prijateqske” Bugarske (Trojnom paktu pristupila je 28. februara 1941. godine), Nemci ne}e zaustaviti na na{im granicama, knez Pavle je paktirawem èleo da neizbe`no razbijawe Jugoslavije odloì {to je mogu}e duè. Mo`da }e se pojaviti neko re{ewe. Nije poznato da li je u brigama za Jugoslaviju bio svestan ~iwenice da svojim zavla~ewem zadràva Hitlerovo sprovo|ewe plana Barbarossa, onemogu}ava mu efikasnu pomo} Italijanima u Gr~koj i da firer, ba{ zbog toga, postaje svaki dan sve nestrpqiviji, ali je sigurno bio svestan da postaje „sli~an nesre}niku u tigrovom kavezu koji se trudi da ne razdraì zver, premda se ~as ve~ere nezaustavqivo pribliàva.”1001 Mnogo boqe od juna~kog êr~ila koji ga je podbadao van kaveza neka istrgne no` i viqu{ku tigru iz {apa i smesta ga napadne. Knez Pavle je pristao na pakt tek kad se 19. marta vratio iz svoje druge tajne posete Berhtesgadenu. Po prvi put je tajno posetio Hitlera 4. marta 1941. godine.1002 Vermaht je tada iz Rumunije ve} stigao na jugoslovenskobugarsku granicu. Nemcima se ùrilo zbog engleskih iskrcavawa u Gr~koj.

1000

êr~il je i sam bio svestan toga da je ekspedicija Lustre (luster) (luster) poslata vi{e iz noblesse oblige” i kao podsticaj Balkancima na odlu~nije akcije; to je pokazivalo ve} i „noblesse weno ime (W. (W. Churchill, The Second... Second... III, str. 152; vidi i str. 97). 1001 U pismu sekretaru spoqnih poslova E. Idnu (W. (W. Churchill, The Second... Second... III, str. 140). 1002 Vest o toj poseti dolazi od dr Ma~eka, a u opticaj ju je pustio J. Hoptner, Jugoslavija..., vija ..., str. 305.

672

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Pore|ewe s Pavlovom prvom posetom u junu prethodne godine bilo je kao no} i dan. Tada ga je firer primio u Berlinu, sa svom protokolarnom pompom i vojnom paradom, iako je od wega dobio mawe od ni{ta. Sada je knez putovao incognito incognito,, izvla~io se jo{ samo na re~ima. Hitler se unapred odrekao prelaska Vermahta preko jugoslovenske teritorije, stoga je odbacivao i samu pomisao na bilateralni dogovor i direktno iznu|ivao momentani pristup Trojnom paktu. Videlo se da postaje nestrpqiv, naro~ito zato, jer se nadao da su prethodne posete Jugoslovena na nièm nivou bile neuspe{ne zbog nedovoqnih ovla{}ewa. Hitler jo{ 28. novembra, uprkos Ribentropovom dopodnevnom nagovarawu u Fu{elu na istoimenom jezeru u Salcburgu, a popodne u Berhstengadenu, ni sam nije bio sposoban da od ministra spoqnih poslova CincarMarkovi}a izvu~e i{ta vi{e od odlagawa odgovora. Ribentrop je svom kolegi jasno rekao da bez pristupa Trojnom paktu nema Soluna, dok mu je Hitler, za podsticaj, s jedne strane saop{tio da se u Evropi vi{e niko ne moè odupirati Vermahtu, s druge, pak, „poverio” mu je da Rusija Bugarskoj, u zamenu za weno prijateqstvo, nudi delove turske, gr~ke i jugoslovenske teritorije, dodaju}i da mu je Musolini pomenuo ne{to u vezi sa demilitarizacijom jadranske obale. Jugoslovenski kasniji odgovor od 7. decembra 1940. godine, u kojem je ponovqen predlog o bilateralnom sporazumu o nenapadawu, Hitlera nimalo nije zadovoqio. Firer je ostao na cedilu i prilikom posete predsednika Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a u Berhtesgadenu sredinom februara 1941. godine. Na prepodnevnom sastanku u wegovoj rezidenciji u Fu{elu, Ribentrop je tvrdio da je neutralnost Jugoslavije bila razumqiva dok je rat bio daleko od wenih granica, ali engleska intervencija u Gr~koj mewa okolnosti i zahteva zajedni~ko preduzimawe mera da bi se sa~uvao mir na Balkanu. Poslepodne je gostima u Berghofu, posle Cvetkovi}evog prikaza jugoslovenskih pogleda, Hitler crtao jedinstvenu priliku da pristupawem Trojnom paktu za vjeke vjekov urede svoj poloàj u Evropi, posebno, da se kona~no otresu italijanskih pretwi. Zajapurenih obraza, zakliwao se da vi{e nikada ne}e dozvoliti novi Solun i da je spreman da u~ini sve kako bi spre~io englesko iskrcavawe. Na izvla~ewe Cvetkovi}a, ponudio je obavezu da pristupawe paktu ne}e ukqu~ivati ~i vati nikakve vojne obaveze za Jugoslaviju. Me|utim, po{to je pre odlaska Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a u Belom dvoru dogovoreno da insistiraju sti raju na neutralnosti, da se ne predaju nijednom od sukobqenih blokova, pregovara~e nije mogao ubediti. Zato je kasnije „pozvao” na pregovore samo kneza Pavla. Na Krunskom savetu, koji je knez sazvao posle povratka iz Berhtesgadena u svom Belom dvoru na Dediwu, u martu su, ina~e, odràna samo ~e ~e--

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

673

tiri, i na kom su sa svih strana razmatrali Hitlerove zahteve, ministar vojske general Petar Pe{i} ubedio ga je da se vojska ne moè braniti vi{e od {est nedeqa, ~ak i ako se povu~e u bosanska brda.1003 Za tu procenu on je bio naro~ito podesan, jer je sredinom 1939. godine posetio glavne {ta {ta-bove Francuske i Engleske, da bi se upoznao s wihovim planovima i mogu}nostima za pomo}. Vratio se pun pesimizma. Glavni gradovi, Qubqana, Zagreb i Beograd, sa celim severnim delom dràve, bi}e u nema~kim rukama za nedequ dana. âk i kad bi Amerikanci hteli da pruè pomo}, izjavio je, Jugoslavija bi pala pre nego {to bi wihova pomo} stigla. Posle prvobitnog protivqewa, svi prisutni, posebno dr Kulovec i dr Ma~ek, bili su za pristupawe paktu. Knez Pavle nije glasao. Kao uslov za potpis postavili su zahtev da se ne kr{i teritorijalna celovitost, naro~ito transportom nema~kih trupa, kao i da prilikom uspostavqawa novog poretka u Evropi budu uzeti u obzir jugoslovenski interesi za slobodan izlaz na Egejsko more (Solun). Jo{ ranije je ministar ratne mornarice, lord Ernest êtfild, koji je neko vreme bio ministar za koordinaciju odbrane i s kojim se knez ~esto ~esto savetovao, poverio knezu da trenutni britanski interesi seù sve do Krfa i ne}e se zaustaviti samo na kontinentu. I Kembelovo saop{tewe knezu Pavlu da britanska pomo} moè trajati svega nekoliko nedeqa, nije ga moglo ohrabriti, tako|e ni savez Jugoslavije sa Turskom, preporu~en u ime britanske vlade u svrhu zajedni~kog otpora nema~kom upadu u Bugarsku. O materijalnoj pomo}i, wegova vlada je davala samo maglovita obe}awa. Na zahtev kneza Pavla, na~elnik general{taba Kosi} je poslao u Atinu generalu Vilsonu, komandantu britanskih ~eta u Gr~koj, posebnog izaslanika, general{tabnog majora Milisava Peri{i}a. To mu je preko konzula savetovao E. Idn, nakon {to je od Pavla, sredinom februara, dobio „korpu” na svoj poziv da se li~no sastanu negde u Srbiji. Kad se Peri{i} oko 10. marta vratio, rekao je da Englezi ne mogu upotrebiti svoju mornaricu za preuzimawe jugoslovenske vojske na Jadranu u povla~ewu, ali da }e „pomagati svim {to im bude na raspolagawu”. A to je bilo taman toliko koliko i ni{ta. Tamo gde nema ni~ega, nema ni za cara. Ni o pomo}i prilikom eventualnog povla~ewa preko Soluna i zapadne Makedonije ni{ta nije saznao. Tada bi im ~ak i prave ma{ine za zamagqivawe bile od ve}e koristi. Mo`da bi od Nemaca mogli prikriti majora, za ~iju misiju su, uprkos promewenom imenu u Mr. Houp i civilnoj ode}i, saznali odmah. Da ne pokva-

1003 Izgleda da nije jasno da li je to bilo 6. ili 20. marta, ba{ kao {to nije sasvim sigurno da li je knez Pavle bio zaista dva puta u tajnoj poseti kod Hitlera.

674

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ri svoj poloàj, sredinom marta je ponovno odbio Kembelovu ponudu da ga li~no poseti ili Entoni Idn ili Xon Dil, ali je primio Idnovog izaslanika Terensa [ona, ina~e konzula u Egiptu. [on je pokazao najvi{e razumevawa. U me|uvremenu su Nemci pristali na dodatne uslove, kojima su jugoslovenski pregovara~i odugovla~ili potpisivawe. Od svog vojnog ata{ea u Berlinu, Vladimira Vauhnika, saznali su da Nemci za kraj maja pripremaju napad na Sovjetski savez. Blis Lejn je izvestio Va{ington da su uslovi takvi, kakve Nemci ne}e prihvatiti.1004 Odrekli su se prava da od Jugoslavije zahtevaju vojnu pomo}, obavezali su se da }e joj obezbediti izlaz na Egejsko more preko Soluna i, uz nekoliko ograda, dozvolili su objavqivawe tajnog dogovora vojnog karaktera. Ugrizav{i se za jezik, Krunski savet je 20. marta pre podne pristao na potpis. Ovoj odluci, na sednici vlade istog dana uve~e, usprotivila su se trojica wenih ~lanova; dr Sr|an Budisavqevi}, dr Branko ûbrilovi} i dr Mihailo Konstantinovi} su podneli ostavke, posledwi ju je opozvao. Knez Pavle se potom jo{ i privatno posavetovao sa glavnim politi~arima i generalima, ali je zakqu~ak da se pakt potpi{e, uprkos protivqewu predsednika SKK Slobodana Jovanovi}a i generala Simovi}a, bio jo{ ~vr{}i. Na kraju su generala hteli ~ak i da uhapse. Ne{to kasnije, nema~ki konzul Viktor fon Heren saop{tio je knezu da pristupawe paktu mora biti potpisano 25. marta.1005 Da dodam, knez Pavle je u Sloveniji, od svih Kara|or|evi}a uìvao najve}i ugled. Imao bi i ve}i, da je bilo op{tepoznato da su upravo wemu Britanci saop{tili svoju spremnost na posleratnu izmenu zapadne granice sa Italijom u na{u korist. To je bio deo mita, kojim su ga hteli pridobiti da ne pristupi Trojnom paktu.1006 Tre}eg marta 1941. godine britan-

1004

FRUS II, (1941), str. 957-959. Protokol je obuhvatao tri kratka ~lana sasvim formalnog sadràja, dodate su mu tri „note”. U wima nema~ki ministar spoqnih poslova Ribentrop saop{tava predsedniku jugoslovenske vlade Cvetkovi}u da (u prvoj) vlada nema~kog rajha potvr|uje svoju odluku da }e uvek po{tovati integritet i suverenost jugoslovenske teritorije, da (u drugoj) vlada nema~kog rajha potvr|uje sporazum me|u vladama Sila osovine i jugoslovenske kraqevske vlade, da tokom trajawa rata vlade Sile osovine ne}e zahtevati prelaz ili prevoz svoje vojske preko jugoslovenske teritorije, i da (u tre}oj) vlade Italije i Nema~ke garantuju da bez obzira na vojnu situaciju ne}e zahtevati od Jugoslavije nikakvu vojnu pomo}, ali da Jugoslavija ima pravo da kasnije predloì vojnu saradwu sa Silama osovine. Posledwa od od-redba trebalo je da ostane u tajnosti. Bila bi objavqena samo u dogovoru sa vladama Sila osovine. O Solunu ni u navedenim dokumentima nema ni slova. 1006 Ciq je zapravo bio da se pridobiju Hrvati za vojnu intervenciju u korist Grka. Ideju je Milan Gavrilovi} u Moskvi saop{tio Stafordu Kripsu (tamo su predstavqali 1005

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

675

ska vlada je ovlastila Entonija Idna da, po svojoj proceni, obavesti jugoslovensku vladu kako sa simpatijama prou~ava pitawe revizije granica i da je sklona mi{qewu da ga moè postaviti i braniti na mirovnoj konferenciji. Konzul Ronald Kembel je ovo saop{tewe preneo knezu Pavlu,1007 koji na wega nikada nije odgovorio, jer nije dozvolio da bude potkupqen. Uprkos tome, obe}awe vezano za savezni{tvo Britanci nisu opozvali. Kad su zbog Simovi}eve izjave, povodom tri meseca od martovskog udara, da }e Rijeka, Trst, Gorica i Istra pripasti Jugoslaviji, protestovali Italijani u SAD (naro~ito glasan bio je uticajni prefa{isti~ki ministar spoqnih poslova i ambasador u Parizu, stari grof Karlo Sforca, koji se tamo povukao), britanska vlada je ponovila svoje obe}awe, najpre usmeno, preko Idnovog zamenika Aleksandera Kadogana jugoslovenskom konzulu, a 21. juna pismeno mu je ponovio i Idn: „Verovatno nije potrebno da posebno kaèm, da vlada Wegovog veli~anstva ostaje kod garancije koju je nedavno saop{tila va{oj vladi...”1008 Obe}awe nije ostalo ograni~eno na jugoslovensko-britanske odnose. Prilikom Idnove posete Moskvi, Staqin je 16. septembra 1941. godine, u prisustvu Molotova, izloìo gostu svoje poglede na posleratno teritorijalno ure|ewe Evrope. U okviru toga je, vi{e uzgredno, napomenuo da Jugoslaviju treba obnoviti i da treba da dobije odre|ene dodatne teritorije od Italije. Trst nije bio pomenut, a teritorije nisu bile detaqnije definisane. ni sane. Moèmo zakqu~iti da se wegov predlog, u su{tini, poklapao sa Idnovim predlogom knezu Pavlu pre dràvnog udara za koji, po svoj pri-

svako svoju dràvu), R. Kembel je prihvatio, tako|e Forin ofis, kona~no ju je odobrio i Ratni kabinet ((War War Cabinet). Cabinet). Radilo se o Istri (bez Trsta) i jadranskim ostrvima, s obzirom na etnografsku geografsku kartu, po kojoj su u Gorici ìveli Jugosloveni, ali je ponuda pro{irena i na Primorsku (E. (E. Barker, British Policy..., Policy..., str. 87-88). 1007 A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 216. Idn je navedeno obe}awe dao kao „mamac za Hrvate i Slovence”. 1008 Za odgovaraju}e izvore vidi D. Biber, „Otvorena...”, 18. nastavak, str. 34. îni se da Britanci ni kasnije nisu zaboravili na ta obe}awa. Kad su wujor{ki Slovenci (verovatno se radi o wujor{kom Yugoslav Information Center, za ~ije je osnivawe veliku zaslugu imao ministar Franc Snoj; tokom 1943. godine ambasdor Foti} je, zbog potvr|enog antisrpskog i propartizanskog usmerewa naredio da se zatvori), uznemireni zbog o~ekivane predaje Italije i samim tim wenog pove}anog uticaja u mirovnim pregovorima, poslali tokom Kvibe~ke konferencije u avgustu 1943. godine telegram êr~ilu u vezi sa zapadnim granicama, izgleda da im je ubrzo potom prvi sekretar britanske ambasade Donald L. Hall (Hull?) li~no doneo poruku: „Zamolili su nas da vam garantujemo da }e interesi italijanskih Jugoslovena biti za{ti}eni u svakom ure|ewu italijanskog poloàja, u koji budu ume{ani.” (J. A. Arne`, Gabrov{kov Gabrov{kov..., ..., str. 44).

676

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

lici, Staqin nije znao. Idn mu to nije izdao, sude}i po wegovom izve{taju êr~ilu 5. januara 1942. godine, mada je V. Roberts druga~ijeg mi{qewa.1009 Molotov je, nakon {to je 9. juna iste godine posetio London i kad ga je Idn ubedio da do kraja rata ne}e biti cenkawa u pogledu granica, saop{tio Nin~i}u 11. juna da }e wegova vlada garantovati jugoslovenske granice, ali to jo{ nije hteo uneti u sporazum. Sporan je, dakle, ostajao samo Trst.1010 Kad je u Beogradu uzavrelo, êr~il je poku{ao da na brzinu nadoknadi propu{teno. Opravdano se nadao da }e nova vladaju}a i vojna garnitura biti prijem~ivija za wegova nastojawa od stare. Posledweg dana marta iz Atine, kuda je upravo zato sa E. Idnom doleteo posle posete Ankari, poslao je u Beograd visoku li~nost – generala Xona Dila, na~elnika Imperijalnog general{taba (CIGS (CIGS), ), dodu{e, u civilu. Trebalo je da postigne upad jugoslovenskih ~eta u Albaniju da, udruène sa gr~kim, do kraja samequ italijanske okupacione snage. One nisu uspele da slome gr~ku armiju. Naprotiv. Grci ne samo da su ih isterali iz svoje zemqe, nego su i prodrli za wima duboko u Albaniju i zauzeli tre}inu albanske teritorije pod italijanskom okupacijom. Napad na Italijane bio bi vojno primeren, slagali su se, ali su mu se protivili iz ve} poznatih unutra{wo-politi~ ti ~kih razloga. Nadali su se da }e se odnosi s Nemcima s vremenom ve} nenekako urediti, zato su se najvi{e brinuli da ih kakvim potezima ne iza izazozovu. Dil se sa Simovi}em dogovorio za izjavu da }e Jugosloveni prisko~iti u pomo} ako Nemci napadnu Grke, ali na kraju nije dobio potpis niti na izjavu koja je bila ograni~ena na nema~ki napad zapadno od Strume. U ggeneeneral{tabu su verovatno zakqu~ili da je englesko obe}awe „sva pomo} koja je u wihovoj mo}i” toliko koliko ni{ta. E. Idna, koji bi rado do{ao u Beograd, tada nisu pozvali, da ne izazovu Nemce. Predsednik Simovi} je ipak, prema dogovoru sa Dilom, odmah, tajno, poslao u Gr~ku zamenika na~elnika general{taba, generala Radivoja Jankovi}a. On je na sastanku 3. aprila s generalima Papagosom i Vilsonom, u salonskom vagonu na stanici Kenali, na granici izme|u Gr~ke i Jugosla-

1009

Churchill, The Second... Second... III, str. 558-559; W. Roberts, Tito Tito..., ..., str. 45. Memorandum kokoji pomiwe E. Barker, British Policy..., Policy..., str. 129, verovatno je identi~an sa navedenim izve{tajem. 1010 Dodajmo jo{ da je knez Pavle u februaru 1941. godine odbacio Musolinijevu ponudu da Jugoslavija za pakt sa Italijom dobije Solun, kao i ponudu za preseqewe slovena~ke i hrvatske mawine iz Istre, za italijansko preuzimawe albanske mawine sa Kosova. Izjavio je, navodno, da ih Jugoslavija ne}e preseqavati, niti }e Istru prepustiti Italiji (J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 291.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

677

vije ju`no od Bitoqa, gde su prisustvovali i Entoni Idn i Xon Dil, predloìo plan za zajedni~ki napad na nema~ke snage kad budu nadirale prema Solunu, ujedno i plan za napad na Italijane u Albaniji. Iz toga se moè videti da su se u Beogradu bar nadali, ako ve} nisu bili uvereni, da Hitler, uprkos {amaru od 27. marta, ne}e koristiti jugoslovensku teritoriju za napad na Gr~ku, a kamoli da }e napasti Jugoslaviju. Naàlost, general Vilson je, uprkos ~vrstim obe}awima Xona Dila u Beogradu, raspolagao sa premalo ~eta da bi plan bio ne{to vi{e od lepih snova.1011 êr~il je 4. aprila sam telegrafisao generalu Simovi}u da ne shvata wegova obja{wewa kako ~ekawem dobija na vremenu, prekliwu}i ga da napadne Italijane u Albaniji i da pobedom nad wima do|e do velike koli~ine wihove opreme, pre nego se na wega obru{e nema~ke snage. îwenicu da je Simovi} mnogo vi{e podvijao rep nego ranije knez Pavle, êr~il, svakako, nije mogao znati. Tome su doprineli i Sovjeti. Iz Simovi}eve bele{ke me|u dokumentima beogradskog Ministarstva za inostrane poslove koje, navodno, slu` slu`bebenik qoti}evac nije uni{tio uprkos nalogu, ve} ih je posle sloma predao Nemcima, proizlazi da je neposredno pre dràvnog udara sovjetski otpravnik poslova Lebedev, po nalogu zamenika ministra spoqnih poslova, Andreja Vi{inskog, pomenuo Simovi}u mogu}nost da wihove dràve zakqu~e savezni~ki sporazum, po kojem bi svaki napad na Jugoslaviju ujedno bio i napad na Sovjetski savez. Dok konzul Gavrilovi}, u vreme najja~eg zao{travawa situacije povodom ulaska Vermahta u Bugarsku, nikako nije uspevao da u Moskvi postigne razumevawe za svoje predloge o obnovi prijateqstva, odnosi su se, izgleda, posle prevrata, odjednom izmenili. Lebedev (Plotnikov se jo{ uvek nije vratio) je dao podsticajan odgovor. Da bi naglasio kako èli zakqu~iti vojni pakt, Simovi} je, i pored Gavrilovi}a koji je bio pla}en za takve poslove, poslao u Moskvu jo{ dvojicu pukovnika, kao svoje li~ne zastupnike. Sporazum su zaista zakqu~ili 5. aprila.1012 Partija, koja je godinama preporu~ivala vojni pakt sa Sovjetskim savezom, kao jedino delotvorno sredstvo protiv nacisti~ke opasnosti, za 6. april ujutro, u znak proslave velikog doga|aja, sazvala je najve}u mogu}u manifestaciju ispred sovjetskog konzulata u Beogradu. I pre nego {to je narod otkrio da Sovjeti nisu

1011

M. Wilson, Eight Years..., Years..., str. 80 sl. U stvari, u Staqinovoj prisutnosti potpisali su ga Gavrilovi} i Molotov 6. ap apririla ujutro. Kad su saznali za napad na Beograd, datirali su ga 5. aprilom, da se Nemci (jo{ vi{e) ne naqute (I. N. Krilov, Soviet Soviet..., ..., str. 62; J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 388, nap.). 1012

678

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

pristali na sporazum o me|usobnoj pomo}i – zakqu~ili su samo sporazum o „prijateqstvu i nenapadawu”, s mnogo lepih re~i koje nikoga ni na {ta nisu obavezivale – po wemu su ve} padale nema~ke bombe. Staqin zbog Jugoslovena nije hteo da pomuti svoje odnose sa Hitlerom. Da bi se opravdao, 13. aprila je do{ao na èlezni~ku stanicu da se li~no oprosti od japanskog ministra spoqnih poslova koji je odlazio. Ali nije do{ao radi wega. Prisutnog nema~kog vojnog ata{ea, s rukom na wegovom ramenu, prijateqski je pitao: „Mi }emo i daqe ostati prijateqi, zar ne?”1013 Uprkos tome, Molotov je morao da se brani pred nema~kim ambasadorom Fon [ulenburgom, koga je Hitler, u vezi sa sporazumom, grubo napao pitawem: „Koji je |avo u{ao u Ruse da potpisuju prijateqski pakt s Jugoslavijom?”1014 Za Hitlera prijateqevi (Staqinovi) prijateqi nisu bili i wegovi prijateqi, kako se Molotov opravdavao pred [ulenburgom, ili je ne{to drugo bilo posredi. Otada, pa nadaqe, sve predstavqa ~isto „{ta bi bilo kad bi bilo”, ali i govori da je i kod nas bilo odgovornih qudi koji nisu koristili glavu samo za negovawe frizure. Da su Britanci u pravo vreme imali dovoqno vojnih snaga za efikasnu okupaciju Gr~ke (nisu ih imali ni godinu dana kasnije), umesto iskrcavawa u Italiju, uz povoqne okolnosti, sigurno bi do{lo do prodirawa savezni~kih armija po Balkanskom poluostrvu nagore. Pomo} narodnog otpora u Gr~koj i Jugoslaviji u tom slu~aju, s aspekta oslobo|ewa, bila bi neuporedivo delotvornija, prvenstveno mawe revolucionarna. Naàlost, Britanci su tada prikupili jedva dovoqno snage da Nemce spre~e u okupaciji svog ostrva. Iako su uz pomo} doma}ih ustanika uspe{no isterivali Italijane iz Abisinije (u maju je car Hajle Selasije Selasije ponovo sedeo na svom prestolu u Adis Abebi) i Eritreje, u isto~noj Africi imali su jo{ uvek vezane znatne snage. Severna Afrika jo{ je bila previ{e ~vrsto u rukama Sila osovine. General Vilson je „Nilskom armijom” u decembru razbio italijansku odbranu na egipatskoj granici, dokle su Italijani prodrli sredinom godine, i u januaru 1941. godine pojurio preko cele Kirenajke do Bengazija, a isto tako su i Grci pojurili Italijane nazad u Albaniju; me|utim, Hitler je u me|uvremenu odlu~io da svojim svojeglavim saveznicima pomogne kako ovde, tako i tamo. U Afriku im je poslao pomo} tzv. Afrika Korps pod komandom generala Ervina Romela, {to je 1941. godine potpuno preokrenulo tamo{wu situaciju. Ubrzo, ve} u januaru, Nemci su po~eli koristiti Siciliju za upori{te Luftvafe.

1013 1014

W. Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 224-227. Nazi-Soviet..., Nazi-Soviet..., str. 330.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

679

Saveznici nisu smeli da dopuste novi Dankerk na Balkanu, iako su, osim u vazduhu, imali u Gr~koj izvesne logisti~ke prednosti pred Nemcima. Odakle bi Jugoslavija smogla snage da se sama odbrani od okupacije Sila osovine? Okupacija se ni paktom nije mogla spre~iti. Radilo se jo{ samo o ~asti. Uz uverewe da }e pobediti Nemci, a to mi{qewe je sve vi{e prevladavalo u vladaju}em Beogradu, ~ast nije imala naro~ito visoku cenu. Da su postali pesimisti upravo zato da bi je mogli sniziti, niko nije hteo da prizna.

„Ne izdràh vi{e, u meni je tiwalo, u pesnici àrilo, pa udarih!” (Destovnik-Kajuh) Slede}eg dana morao sam biti u Qubqani. Glavni doga|aji, do kojih je do{lo u no}i na 27. mart, tako su mi naprosto promakli, iako sam se vozio pored Zemuna, gde se sve zakuvalo. Tamo je bio restoran Aerodromska kasina, u kojoj su se godinama mrsili zavereni~ki konci, kao i komanda ratnog vazduhoplovstva, koja se te no}i preobrazila u zavereni~ki general{tab. Pod pokroviteqstvom wenog komandanta, politi~ki ambicioznog generala Du{ana Simovi}a, koga je na taj poloàj, s mesta na~elnika Glavnog general{taba, postavio novi ministar vojske Pe{i}, wegov zamenik, brigadni general Bora Mirkovi}, izveo je vojni udar. Bio je wegova du{a, glavni projektant i operativni vo|a. Uz pomo} majora Kraqeve garde @i@ivana Kneèvi}a1015 i wegovih gardista, nekoliko drugih jedinica i wihovih mla|ih zapovednika, tenkovskih, pe{adijskih, pa i avijacijskih i protivavijacijskih, ukupno oko 8.000 qudi, nekoliko stotina ~lanova Narodne odbrane vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir~anina, u dva sata ujutro zapo~eo je planirano zauzimawe komande vazduhoplovstva u Zemunu, oba mosta preko Save, gradske uprave, policije, Glavne po{te, radio-stanice, vojnih komandi, Predsedni{tva vlade i Ministarstva za spoqne poslove. Predsednika Cvetkovi}a, Cincar-Markovi}a i druge ministre, zapovednika Beograda, komandanta divizije i brojne generale i politi~are, digli su iz wihovih posteqa i preveli ih u zgradu Glavnog general{taba. To su

1015

Intelektualno vo|stvo udara bilo je, ~ini se, u rukama Radoja Kneèvi}a, starijeg @ivanovog brata, predsednika Dru{tva srpskih profesora i u~iteqa francuskog prestolonaslednika Petra ((I. I. Juki}, Juki , The Fall Fall..., ..., str. 86). Bio je i ~lan izvr{nog odbora Demokratske stranke i ~lan Srpskog kulturnog kluba.

680

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

u~inili uglavnom zato da bi im bili pri ruci za sastavqawe nove vlade. Morali su probuditi i generala Simovi}a koji je, nakon {to mu je kasno popodne Mirkovi} telefonski saop{tio kada po~iwe pripremqena operacija, priu{tio sebi nekoliko sati sna. U Glavnom general{tabu Mirkovi} mu je predao komandu pu~a. Simovi} je prinudio na ostavku Dragi{u Cvetkovi}a i ubedio kraqa Petra II da, uprkos tome {to jo{ nije punoletan, preuzme vlast, wega imenuje za predsednika vlade i narodu uputi patriotski proglas. Umesto Petra, u {est sati ujutro, proglas je putem radija pro~itao mornari~ki poru~nik Jakov Jovovi}, koga su, zbog sli~ne boje glasa, unapred izabrali za tu ulogu.1016 Nije bilo nikakvih borbi, a kamoli prolivawa krvi,1017 jer su unapred organizovana jezgra pobune u glavnim vojnim komandama, ne samo u Beogradu, nego i drugde u dràvi, onemogu}ila svaki otpor. Vojni pu~ se odvijao gotovo bez gre{ke. Zapo~eo je posle pono}i 26. marta, kad su prestale da vaè posebne mere za garantovawe reda i mira povodom povratka Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a, tako da je policija i àndarmerija imala pravo na malo spavawa. Rupe, koje su nepredvi|eno zinule, uspe{no su pokrivali. Samo im je na~elnik general{taba, general Petar Kosi}, zamalo pomrsio konce. Kao kraqev ~uvar (tutor) prespavao je u dvoru i shvatio da je pozivawe pobuwenika na Petra II, kao wihovog vo|u, obi~na prevara. Ispri~ao je to komandantu Kraqeve garde, koga su probudili i predali mu pismo majora @ivana Kneèvi}a, u kojem se major izviwava {to je odvezao svoj bataqon da „izvr{i svoju du`nost”, kao i ministru dvora Anti}u, koji ga je dobio kod wega u gardijskoj kasarni uz dvor na Dediwu. Obojica su bili stra{no uznemireni. Smesta je po~eo da dejstvuje. Pozvao je kraqeve regente dr R. Stankovi}a i dr I. Perovi}a, zatim su svi zajedno oti{li u susedni dvor. Iz kreveta su digli i kraqa koji se, izgleda, najpre zabrinuo za sudbinu strica, kneza Pavla. Kad se obukao, svi zajedno su se vratili u gardijsku kasarnu, kako bi pokazali da kraq nije sa pobuwenicima. Dok su prolazili pored postrojenih gardista, Petar II se zaustavio – na wegovo: „Pomoz Bog, junaci!” zagrmeli su uobi~ajeno: „Bog ti pomogao!” Kosi} je jo{ razmi{qao kako da ugu{i pobunu u gradu, kad su pred kasarnu dotutwali pobuweni~ki tenkovi, s namerom da iznude ulaz kroz gvozdena ulazna vrata. Kosi} se oslawao na artiqerijski puk Kraqeve

1016

Peter II, A King´ King´s..., ..., str. 73. S jednim izuzetkom. Ubili su àndarma koji je drào straù kod radio-stanice i nije je hteo predati pu~istima. 1017

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

681

garde, koji se u me|uvremenu rasporedio po dvori{tu, sa cevima uperenim uperenim u tenkove. Komandantu puka je naredio da ga {titi, a sam je, s namerom da porazgovara sa pobuweni~kim tenkistima, naredio da otvore vrata. Kad im se pribliìo, posle kra}eg prepirawa s wihovim komandantom, majorom Zobenicom, snaàn vojnik ga je zgrabio, s obe ruke podigao i gurnuo u kupolu tenka, koji je potom smesta odtutwao. Topovi su sve vreme imali prazne cevi.1018 Kosi}a su odvezli u Glavni general{tab. Tako su vojni pu~isti mogli razgra|ivati staru vlast i uspostavqati novu u prisutnosti legalnog „doma}ina”. Vladu, sa Simovi}em kao predsednikom i prof. Slobodanom Jovanovi}em kao potpredsednikom, sastavili su jo{ pre podne. U novoj vladi su ostali i neki ~lanovi prethodne vlade, pa i takvi, koji su zagovarali potpisivawe pakta (npr. poslanici HSS, JNS i SLS), kao i takvi, koji za svoju promociju uop{te nisu znali (svi hrvatski ministri sa potpredsednikom Ma~ekom na ~elu, koji su bili u Zagrebu). Mom~ila Nin~i}a, koji je pripadao centralisti~kim radikalima, izabrali su za ministra spoqnih poslova i pored starosti i nagluvosti, iako ve} 15 godina nije ni je bio ministar, da bi, kao prijateq svih i svakoga, bio uspe{niji u ulozi umiriteqa Nemaca. Knez Pavle se te no}i vozio dvorskim vozom na odmor na Brdo kod Krawa. Ujutro je poslao poruku Ma~eku da se sastanu u Breìcama, ali je Ma~ek, koji se ne{to ranije vratio iz Beograda i u me|uvremenu ve} saznao za beogradski pu~, poùrio na zagreba~ku èlezni~ku stanicu, da ga pozdravi. O novonastaloj situaciji razgovarali su kasnije u Banskim dvorima u Zagrebu, gde je Ma~ek pozvao i svoje glavne saradnike. Pre nego {to su napustili èlezni~ku stanicu, Ma~ek je predloìo knezu da uhapse prisutnog komandanta êtvrte armije, generala Petra Nedeqkovi}a, postave na wegovo mesto wegovog zamenika, Hrvata, generala Augusta Mari}a, i usprotive se pu~istima u Beogradu. Knez Pavle je odbio. Me|utim, on je nagovarao Ma~eka da sa svoja ~etiri ministra stupi u Simovi}evu vladu. Istovremeno je preko britanskog konzula u Zagrebu zamolio britansku vladu da mu dozvoli useqewe u jednu od britanskih kolonija. Posle povratka na èlezni~ku stanicu, bliè podnevu, ulogu koju je Ma~ek namenio Pavlu preuzeo je general Nedeqkovi}. Kneza Pavla je diskretno preusmerio natrag u Zemun. Da bi se upoznao sa najnovijim prilikama u Beogradu, Ma~ek je u Beograd poslao bana [uba{i}a. Tamo ih je, ne{to posle sedam sati uve~e, na stanici sa~ekao Simovi} i pozdravio uz vojnu muziku. Kneza su odmah prebacili u Glavni general{tab da potpi-

1018

Peter II, A King´ King´s..., ..., str. 78; vidi i D. Gregori}, Samomor Samomor..., ..., str. 114 sl.

682

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{e izjavu o ostavci. Trebalo je, ujedno, da sinovca Petra ubedi da sara|uje sa pu~istima i wihovom vladom. Ubrzo potom, u pratwi majora Zarije Ostoji}a (koga ve} poznajemo), jo{ istog dana, 27. marta, ne{to pre pono}i, zajedno sa porodicom, morao je otputovati u Gr~ku. Od wega se na zemunskoj stanici, uz postrojenu po~asnu ~etu i vojnu muziku, oprostio Simovi} sa nekolicinom ~lanova nove vlade. Samo malo ranije, 20. marta, prema pre|a{wem sporazumu sa Englezima, prinudno je, pod wihovu za{titu, poslao Milana Stojadinovi}a sa suprugom, da mu ne zakuva kakvo pronema~ko iznena|ewe. Internirali su ga na Mauricijus, blizu Madagaskara. Kraq Georgios II II,, koji se i sam pripremao za odlazak, primio je Pavla qubazno, uprkos razo~arawu zbog wegove popustqivosti prema Nemcima. Iz Gr~ke su pred Nemcima beàli zajedno sa generalom Vilsonom. Na kasnije prigovore Simovi}eve vlade, kneza su, po êr~ilovom zahtevu, zajedno sa porodicom, internirali u Rodeziju. Isto tako su mi izmakli i naredni dani, kad su se mirne mase pretvorile u podivqalu ruqu koja je digla na noge ceo grad, urlaju}i: „Boqe rat nego pakt, boqe grob nego rob!” Bilo je mnogo stisnutih pesnica, iako ne uvek komunisti~kih, pa i skandirawa „Beograd, Moskva!”. Sve vreme, dok je vlada pregovarala sa Nemcima, britanske oficijelne i tajne slu`be u Beogradu ~inile su sve da najpre spre~e potpis pakta, a kad je postalo jasno da to ne}e i}i, bacile su se na potkopavawe vlade i kneza Pavla. Jo{ 21. marta Hju Dalton, ministar za „nexentlmensku borbu”, poslao je na~elniku SOE za Balkan u Beogradu, Tomu Mastersonu, telegram „da treba upotrebiti sva sredstva za aktivirawe dràvnog udara”. Jednako je bilo i uputstvo Entonija Idna, kome je êr~il dao slobodne ruke za najpodesnij najpodesnije mere; 24. marta preneo je ovla{}ewe na konzula Kembela. Jo{ istog dana dana mu je saop{tio da jugoslovenske ~ete ne mogu ra~unati ni na kakvu podr{ku u oru`ju.1019 Uz pomo} li~nih veza sa, uglavnom levim nacionalisti~kim organizacijama, britanske slu`be su potpirivale ionako ve} ogor~enu ulicu i pomagale 27. mart.1020 BBC je 26. marta prenosio vatreni govor Leopolda Amerija, dràvnog sekretara za Indiju, u kojem je, udaraju}i u ìce

1019

A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 227-228. SOE je jo{ tokom 1940/41. nastojala da spre~i pristupawe Jugoslavije Trojnom paktu, a za slu~aj neuspeha planirala sabota`ne akcije na wenim glavnim vojno zna~ajnim objektima (pre svega, onemogu}avawe prevoza po \erdapu, blokirawe drugih glavnih saobra}ajnica, dizawe u vazduh rudnika bakra u Boru, rudnika olova i cinka u Trep~i itd.). Posebno u Beogradu, SOE je razastrla {iroku obave{tajnu mreù. To su ve}inom bili oficiri i politi~ari, koji su izveli dràvni udar 27. marta 1941. godine. 1020

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

683

srpske ~asti, direktno pozivao na pobunu. Kasnije se pokazalo da su ~itave stranke, kao „zemqoradni~ka” i Samostalna demokratska stranka, uz neke druge organizacije, ve} duè vremena na britanskim platnim spiskovispiskovima. U sedi{tu Saveza zemqoradnika u Balkanskoj ulici skladi{tili su oru`je koje su tajno uvozili Englezi. Iliji Juki}u, pomo}niku ministra spoqnih poslova Cincar-Markovi}a i {efu kabineta dr Ma~eka, jedan britanski agent, odgovoran za infiltrirawe u vojsku, izjavio je posle rata da su Britanci u starom vojvodi Iliji Trifunovi}u – Bir~aninu imali najboqeg obave{tajca o prilikama u vojsci. General Mirkovi}, koji je sve vreme mislio da se sve odvija po wegovim planovima, tek posle rata je saznao koliko novaca je upotrebio Intelixens servis da wegov udar padne kao zrela kru{ka. Da komunisti, bar ne organizovano, ne bi manifestovali u prilog Simovi}u, \ilas i Kon~ar su zabranili zbor radnika koji je za 28. mart kod Vukovog spomenika sazvala beogradska partijska organizacija.1021 To nije smetalo Kardequ da po~etkom 1944. godine bahato izjavi da „Simovi} svojim udarom ne bi uspeo da partija nije organizovala masovne demonstracije u Beogradu”,1022 iako su weni ~lanovi tokom udara ~vrsto spavali, po{to o pripremama za wega nisu imali pojma. Na svetlost dana iza{li su tek oko podneva 27. marta, naro~ito masovno na trg Slavija, ali u produètku ~etni~kih i sokolskih demonstracija na Terazijama. Drugi razlog je bio da ne izazivaju Nemce. Tada su jo{ verovali da je mogu}e spre~iti prete}i rat uz pomo} povezivawa sa Sovjetskim savezom. Osnovna linija partije bila je da onemogu}i „neodgovorne” elemente koji bi hteli da gurnu dràvu u rat za odbranu britanskog imperijalizma. \ilas saop{tava da je „anglofilsko” demolirawe „turisti~kog” biroa – Doj~es Ferkersbiro – kod kneèvog spomenika i paqewe nema~ke zastave Tito osudio kao opasnu provokaciju.1023 To potvr|uje oglas CK KPJ od 30. marta, u kojem osu|uje antinema~ku aktivnost i upozorava na opasnost „engleskih ratnih hu{ka~a i velikosrpskih {ovinista koji svojim provokacijama guraju zemqu u ratni pokoq”.1024

V. Dedijer, Tito Tito..., ..., str. 371. V. Deèlak – Bari~, „Osvobodilni...”, str. 154. 1023 M. Djilas, Memoir Memoir..., ..., str. 372-373. Preko tog biroa wegov na~elnik, ube|eni nacista grupenfirer SS Franc Nojhauzen, koji je ujedno bio i generalni konzul i trgovinski ata{e ambasade, uz to i {ef NSDAP za Jugoslaviju, vodio je dobar deo hitlerovske delatnosti i propagande u Jugoslaviji. 1024 S. ]irovi}, Gruà Gruà... ... I. 1021 1022

684

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Me|utim, i nova vlada je podvila rep. Na predlog Ma~eka i Kulovca, kojima su se pridruìli i drugi, potpisani pakt nije nikada opozvala. Jo{ 27. marta je, naime, odlu~ila da izvede op{tu mobilizaciju; iz „tehni~kih” razloga general{tab je po~eo da je sprovodi, kao tajnu, tek 3. aprila. Prema nema~kim izvorima, general Mirkovi} je nema~kom vojnom ata{eu garantovao da }e se nova vlada pridràvati Trojnog pakta; 30. marta istu izjavu dao je nema~kom konzulu i novi ministar spoqnih poslova, Mom~ilo Nin~i}. Posle toga, kontakti su prekinuti. Konzul Fon Heren je otkazao najavqeni sastanak sa Simovi}em i Nin~i}em, jer je, po wima, sada sve u firerovim rukama, a konzul u Berlinu, Ivo Andri}, pet dana je uzaludno obijao pragove. Italijanskom kolegi Alfijeriju mogao je samo da se poàli, ali do italijanskog posredovawa nije do{lo. Nin~i} je 3. aprila cirkularnim pismom obavestio sve jugoslovenske konzulate u inostranstvu da kraqevska vlada ostaje verna pristupu Trojnom paktu od 25. marta i da }e u~initi sve da ne bude uvu~ena u rat.1025 Kasnije se potvrdilo da dràvni udar nije bio plod trenutka i da ga nisu izveli qudi koji su se tada slu~ajno udruìli. Mnogi oficiri, tako|e probritanski usmereni kao Simovi}, i ranije su bili nezadovoqni knezom Pavlom, naro~ito wegovom prohrvatskom politikom. Skoro svi su bili pristalice Dragutina Dimitrijevi}a – Apisa, pre svih, Mirkovi}, a kao takvi, antireìmski. Idejno su ih vodili vojvoda Bir~anin, predsednik Dru{tva starih ~etnika, koje se ranih tridesetih godina, posle Aleksandrovog ukidawa ustava, izdvojilo iz proreìmskog Pe}an~evog Udruèwa srpskih ~etnika, i kwièvnik Dragi{a Vasi}, potpredsednik Srpskog kulturnog kluba, koji je, kao protivteù velikoj Banovini Hrvatskoj, postavio ideju Srpskih zemaqa, u kojima bi se spojila sva podru~ja Jugoslavije na kojima ìve Srbi. Toj grupi, u kojoj je najodlu~niji bio republikanac Jovan \onovi}, jo{ od 1938. godine, a posebno od 1940, kad je antipavlovski udar bio, takore}i, u vazduhu, pripadao je i Draà Mihailovi}. Englezi se tada nisu slagali sa udarom. Potpisivawe Trojnog pakta prekinulo je kolebawe, koje ga je do tada spre~avalo. Nekoliko re~i o Apisu. Tajno ime je dobio iz pomalo neboànskih pobuda. Po{to je bio jak kao bik, veoma mu je pristajalo. Kapetan Dragutin

1025 J. Tomasevich, The Chetniks, Chetniks, str. 45 i 51, gde je objavqen tekst Nin~i}eve izjave. Petar II se se}a da mu je Simovi} pri~ao o svojim razgovorima sa konzulom Fon Herenom, kome je garantovao da }e nova vlada sa~uvati neutralnost i da udar nije bio uperen protiv Nema~ke, ve} je bio iskqu~ivo unutra{wopoliti~ke prirode ((Peter Peter II, A King´ King´s..., ..., str. 80; vidi i C. Fotich, The War..., War..., str. 88-89).

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

685

Dimitrijevi}, to je bilo wegovo pravo ime, vo|a grupe ambicioznih, nacinacionalno i socijalno prosve}enih oficira, u{ao je u istoriju 1903. godine surovim ubistvom kraqa Aleksandra Obrenovi}a, wegove supruge Drage Drage Ma{in, wene dvojice bra}e i trojice glavnih ministara, glavnih stubova wegovog korumpiranog reìma. Razlog je bio ukidawe Skup{tine, Dràvnog saveta i Vrhovnog suda. Na presto je doveo Petra Kara|or|evi}a, koji je do tada bio u izgnanstvu. Grupa oko Apisa se tokom Balkanskih ratova znatno radikalizovala. Ustanovila je organizaciju Ujediwewe ili smrt, poznatu kasnije i pod imenom Crna ruka, ~iji je ciq bio ujediwewe svih Srbima naseqenih zemaqa, tada, u prvom redu, Makedonije i Bosne. Na novoste~ena podru~ja htela je da pro{iri srpski ustav, time ukine tamo{wi feudalizam i uvede civilne institucije umesto vojnih. Veliki uticaj imala je me|u mladim oficirima, naro~ito kad je Dimitrijevi} postao pukovnik i na~elnik obave{tajnog odseka general{taba srpske vojske. Vladaju}a Radikalna stranka predsednika vlade Nikole Pa{i}a protivila se promena promenama, ma, ali je iz we izvukao deo pobuwenika iz 1903. godine pod vo|stvom pukovnika Petra @ivkovi}a. Wih je podràvao princ Aleksandar (kasnije kraq Aleksandar I), koji nije krio autokratske te`we. Dok je Apisova grupa postala poznata kao Crna ruka, za @ivkovi}evu grupu se zaka~i zaka~ilo ime Bela ruka. Crna ruka je uz pomo} bosanske Mlade Bosne pripremi pripremila Sarajevski atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Apis je li~no doneo odluku o wegovom izvr{ewu. Wegova grupa se radikalizovala i na socijalnom podru~ju, gde su se neki weni ~lanovi ~ak pribliìli komunizmu. komunizmu. U tim okvirima kretala se srpska, a s wom i jugoslovenska politika izme|u dva rata, u wima je izveden i dràvni udar 27. marta 1941. godine. Ovu tre}u nasilnu promenu vladara Apis nije doìveo. Pod izgovorom da je pripremao ubistvo princa Aleksandra, pre nego {to se srpska vojska vratila ku}i, 1917. godine u Solunu su ga osudili na smrt i presudu izvr{ili. Uve~e, pre glavnih doga|aja, dok sam ~ekao voz, najpre sam malo posedeo u stani~noj kafani, da bih se kona~no preselio u ~ekaonicu prvog razreda. Tu su po~eli da se prikupqaju nadmeni Nemci, odeveni u duga~ke maslinasto-zelene ko`ne mantile. Beogra|ani su znali da su to slu`benici nema~kog konzulata koje su navrat-nanos opozvali ku}i – ambasador Fon Heren je sa najneophodnijim slu`benicima ostao u Beogradu.1026 Nije bilo

1026 Beograd je sa ostalim slu`benicima i wihovim porodicama napustio tek 5. aprila. Pre toga je jo{ u Sabornoj crkvi prisustvovao sve~anoj slu`bi bo`joj povodom progla{ewa Petra II punoletnim. Masa mu je na izlazu pokazala svoja ose}awa tako da ga je policija jedva za{titila.

686

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

potrebno posebno poznavawe psihologije da bi se s wihovih izraza lica razabralo kako se priprema ne{to prete}e, {to }e u}i u istoriju: otpor protiv Trojnog pakta. Takvo je bilo i mi{qewe geodetskog majora Andreja Glu{i~a, koga sam kasno popodne, na brzinu, posetio u wegovom stanu blizu vojnog Zavoda za obu}u i ode}u na dunavskoj strani grada, da bih wegovoj ta{ti u Qubqanu odneo wegove i pozdrave wene k}eri. Nije mogao da veruje da bi Srbi mogli pakt prihvatiti mirno. Sve su {anse da }e se ne{to desiti tokom narednih dana, mislio je. Kad sam ujutro stigao u Qubqanu, sve je ve} bilo izvr{eno. Izgledalo je, bar tako sam ja zami{qao, da }e Jugoslavija i vojno opravdati ugledno mesto kakvo je imala me|u Antantinim silama.

[esti april 1941. godine Zaista je bilo sve izvr{eno. âk i mnogo vi{e od onoga {to smo mogli da mislimo. Uùrbano smo, iz istorijskih uxbenika, obnavqali propu{tenu lekciju o srpskim juna{tvima s po~etka Prvog svetskog rata, kad su, najpre vojvoda Putnik na Ceru i kasnije vojvoda1027 Mi{i} kod Rudnika, sasvim razbili austrijsku vojsku u nadirawu na srpsku teritoriju i proterali ih daleko preko granice. Sva svetska javnost se nadala da su Nemci kona~no naleteli na protivnika koji }e im pruìti odgovaraju}i vojni otpor. Razo~arawe je bilo strahovito. Jo{ istog dana, kad je Simovi} izveo dràvni udar, dakle, 27. marta, na sastanku najvi{ih vojnih li~nosti u Berlinu, u obliku tzv. Uputstva (Weisung) Weisung) broj 25, Hitler je izdao nare|ewe da se Jugoslavija sravni sa zemqom. Od besa mu je krv udarila na o~i: „Jugoslaviju treba uni{titi vojno i kao nacionalnu celinu... Udarac mora biti izveden nemilosrdnom èèstinom... kao udarac groma.” Uputstvo je ostajalo na snazi bez obzira na mogu}u izjavu lojalnosti nove vlade. Tokom narednih dana izra|eni su i detaqni planovi, a posledweg dana marta i vremenski raspored napada. Samo deset dana posle Simovi}evog {amara i jedan dan posle zakqu~ewa prijateqskog pakta izme|u Jugoslavije i Sovjetskog saveza, Hitler je, na Cveti, 6. aprila 1941. godine, bez prethodne objave rata i uprkos odvra}awu konzula Fon Herena, pod komandom general-pukovnika Lera, komandanta

1027 Vojvoda je u srpskoj armiji bio ne{to sli~no kao mar{al, u svakom slu~aju, ~in iznad generala armije. êtni~ke vojvode su bili ne{to sasvim drugo, najvi{e samozvane vo|e pobuwenih ~etnika.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

687

êtvrte vazdu{ne flote i vojnog stru~waka za Balkan jo{ iz austrougarskih vremena (u Vi{egradu je, kao Austrijanac, bio poru~nik), poslao na Beograd, poput gustih jata ~voraka, juri{ne bombardere junker 87 ({tuke) i 111 hajnklova. Istovremeno su wegovi avioni napali i druge aerodrome na kojima su se krili jugoslovenski vojni avioni. Po{to su Nemci od vazduhoplovnog kapetana, Hrvata Vladimira Krena, koji je jo{ 3. aprila avionom prebegao u Austriju, saznali za raspored jugoslovenskih borbenih aviona po aerodromima za slu~aj neprijateqskog napada – ujedno im je doneo i {ifre radio-veza vojnog vazduhoplovstva – za~as su uni{tili wegov ve}i deo. Simovi} se gadno prevario. Iako je pukovnik Vladimir Vauhnik preko tri kanala obavestio Beograd da se sprema napad za 6. april, ta vest je, izgleda, procurila do wega od samog na~elnika Abvera, admirala Vilhelma Kanarisa,1028 dok je Nin~i}u Stojan Gavrilovi}, na~elnik u Ministarstvu spoqnih poslova, 4. aprila preneo poruku engleskog konzula sa ta~nim satom napada, Simovi} se uzdao na okolnost1029 da nikada nije opozvao pristupawe Trojnom paktu. Tako se za 6. april radije pripremio za ven~awe svoje k}eri, k}eri, nego za odbranu od nema~kog napada, a vazduhoplovnim oficirima svog {taba novi zapovednik avijacije, Bora Mirkovi}, naredio je da u~estvuju u crkvenoj sve~anosti na Top~ideru. Tokom tri dana neprekidnih naleta sa rumunskih aerodroma, Luftvafe je dobar deo gradova pretvo-

1028

Prema nema~kim izvorima, Nemci koji su znali za tu Vauhnikovu delatnost, ~udi~udili su se ta~nosti wegovih podataka. Za napad na Beograd saznao je odmah, ~im ga je Hitler naredio. Po{to su Nemci u beogradskom Ministarstvu spoqnih poslova imali svog obave{tajca, on je ovaj Vauhnikov izve{taj o planiranom napadu odmah poslao u Berlin, tako da ga je Hitler ve} 4. aprila imao na svom stolu. Po [elenbergu, {efu kontraobave{tajne slu`be SD SD,, podatke je dobijao od dve preterano brbqive dame iz berlinskog visokog dru{tva i od mlade Jute, k}eri vlasnika kafane u kojoj su se okupqali visoki oficiri SS SS.. Najvi{e ih je dobio filtrirawem glasina. U vezi s nekim Vauhnikovim izve{tajem Hitler je pobesneo, naredio je feldmar{alu Kajtelu da od admirala Kanarisa zahteva momentalno preduzimawe mera, a Himleru je naredio da sprovede istragu. Vauhnika su u aprilu uhapsili, zajedno sa sve tri dame i brojnim drugim jugoslovenskim obave{tajcima. Wega su ubrzo pustili (Ch. (Ch. Zalar, Yugoslav Yugoslav..., ..., str. 59, nap.). nap.). Zajedno sa Jutom, „jugoslovenskog vojnog ata{ea V. u Berlinu” pridobili su za rad za nema~ku SD SD.. Radio je, izgleda, najvi{e u W. Schellenberg, U lavirintu..., lavirintu..., str. 152-159). Italiji ((W. Vauhnikovo obja{wewe kako je dobio svoje podatke o napadu na Jugoslaviju je donekle druga~ije, ali i u wemu Kanaris preko svog pomo}nika Hansa Ostera, s kojim je bio u prijateqskim odnosima, ima ugledno mesto. Na osnovu Vauhnikovih izjava i wegovog neobjavqenog rukopisa, opisuje ga J. Hoptner, Jugoslavija Jugoslavija..., ..., str. 389. sl. 1029 F. Snoj, „Spomini...”, 1. i 34. nastavak.

688

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

rila u ru{evine i zgari{ta. Pozla}ena kraqevska kruna s vrha ugaonog stuba dvora leàla je smandrqana nasred Ulice kraqa Milana, produètka Terazija. Pred razbijenom betonskom straàrnicom vi{e nije bilo nijednog dvometarskog gardiste da je pokupi. Da je kraq Milan bio ìv, u svojoj proaustrijskoj usmerenosti weno strmoglavqewe sigurno bi doìveo kao bo`ju kaznu za ubistvo, kojim su Kara|or|evi}i u no}i na 11. jun 1903. godine, uz pomo} kapetana Apisa, krvavo zbacili sa srpskog prestola wegovog sina Aleksandra Obrenovi}a. Ubijeno je izme|u tri i ~etiri hiqade stanovnika. Me|u prvima je pao dr Fran Kulovec, naslednik dr Antona Koro{eca, preminulog ~etiri meseca ranije (12. decembra 1940. godine). Nije mu pomoglo {to je na Krunskom savetu 6. marta zagovarao potpisivawe pakta, jer Qui habet tempus habet vitam /ko ima vremena ima ìvot/. U obrnutom kauzalnom poretku, ubila ga je bomba kad je ujutro ùrio u skloni{te preko dvori{ta ku}e na Dediwu, gde je stanovao. Hitler mu ju je poslao kao nagradu. „U nedequ, na Cveti, 6, aprila 1941. godine, zapo~ela je na{a velika nedeqa”, zabeleìo je Slovenec u svom prvom izve{taju o napadu dva dana kasnije (ponedeqkom dnevnici nisu izlazili). Tada nije mogao znati da }e trajati punih pedeset godina. Samo tri dana posle napada na Beograd, nema~ka vojska, koju je vodio Hitler sa {tabom OKW li~no, iz dva voza ispred dva tunela na napu{tenoj pruzi u [tajerskoj (sa lokomotivama pod punom parom, da bi ih mogle brzo povu}i u tunel), prodorom Dvanaeste armije pod komandom glavnog feldmar{ala Vilhelma Lista iz Rumunije i Bugarske – tamo je bila pripremqena za napad na Sovjetski savez, ali su je navrat-nanos preusmerili na Jugoslaviju i Gr~ku (List je 9. juna postao komandant Vermahta za jugoistok sa sedi{tem u Solunu, a u novembru je ponovo preuzeo komandu grupe armija A na sovjetskom frontu) – zauzela je Makedoniju od Soluna (19. aprila) do Bitoqa, ~ime je onemogu}ila povezivawe ostataka jugoslovenske i gr~ke vojske, kao i mogu}nost povla~ewa jugoslovenske vojske na jug. Nekoliko dana kasnije, u nastavku operacije Marita, pored pojedinih xepova, uzela je u svoje ruke celu kontinentalnu Gr~ku, zajedno sa Atinom (27. aprila), jo{ ne{to kasnije Peloponez i sva ostrva (11. maja), na kraju je u vazdu{nom desantu Merkur do 1. juna okupirala i Krit sa britanskim vojnim bazama. Gr~ki kraq i vlada, koji su se privremeno sklonili na Krit, pobegli su. Vojska se predala Nemcima 27. aprila. Ovakav razvoj doga|aja bio je jasan dokaz da se Hitler bojao solunskog mostobrana i da su Pavlove brige bile opravdane. Kod svega toga, nema~ka vojska je iz Gr~ke isterala i britanske snage koje su se iz Pireja povukle na sever, poku{avaju}i da organizuju odbranu pred wihovim nadirawem iz Bugarske. Prvobitna namera generala A.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

689

Papagosa i M. Vilsona bila je da spre~e nema~ki prodor ju`nije od reke Aliakmon (Vistrica, na wenoj obali je selo Servia), severno od Olimpa, kuda je trebalo da se povu~e glavnina gr~kih ~eta. Ali Papagos, koji bez borbe nije hteo da izgubi celu Makedoniju – pre svega, nije ga opametio nema~ki prodor oko Maìno linije, te je svoje glavne snage zadrào na li liniji Metaksas (po generalu i predsedniku vlade Metaksasu), mnogo isto~nije od Soluna, kao i zapadno od Soluna na utvr|enoj liniji Vermion – nije izveo planirano povla~ewe. Izgovarao se o~ekivanom pomo}i Jugoslovena. âk je i Engleze nagovarao da mu do|u u pomo} do spoqnih odbrambenih poloàja. Tako je izme|u Papagosa i Britanaca do{lo do dodatnih pregovora, pregovora, ~iji je zakqu~ak 4. marta bio da Grci ostave deo snaga na liniji Metaksas, koja je Nemcima zatvarala upad iz Bugarske (dolinom Strume), a da se sa ostalima povuku do Aliakmona. Britanske snage su se i iz tih razloga po~ele iskrcavati tek 7. marta, najpre britanska oklopna brigada, a potom, do kraja marta, jo{ po jedna australijska i novozelandska pe{adijska divizija. Iskrcalo se blizu 60.000 qudi. Nemci su prodorom preko ju`ne Makedonije i Bitoqskog poqa na wenom zapadu, zaobi{li obe i uni{tili udruène gr~ko-britanske odbrambene planove. Britanske snage su se, zbog opasnosti da budu zarobqene, nakon nekoliko poku{aja otpora, posle 11. aprila, po~ele povla~iti, a odbranu prepustile gr~kim snagama iza sebe. Predsednik vlade Aleksandros san dros Korizis, koji je nasledio Metaksasa, po~inio je samoubistvo. Britanci, koji su se povla~ili prema Termopilima, gde je 24. aprila do{lo do ve}e bitke, mislili su, uglavnom, jo{ samo na beàwe. Glavnu brigu su posve}ivali gr~koj saglasnosti za tu odluku koju bi, uz obrazloèwe da }e tako spre~iti daqwa razarawa Gr~ke, najradije izmenili u zahtev.1030 Zatim su iz raznih, jo{ pristupa~nih, luka ju`no od Atine i sa Peloponeza, sa gubitkom vi{e od 1.700 mrtvih i isto toliko rawenih, uz zamalo dvade dva deset posto zarobqenih, priredili mini epopeju Dankerka iz juna 1940. godine godine,, gde su se iskrcali u pomo} Francuskoj. Pokazalo se da bi se dogodila nedopustiva avantura da su Jugosloveni dozvolili êr~ilu da ih navu~e na tanak led u Gr~ku i Albaniju. Tamo bi ih Nemci samleli do posledweg, sled weg, bez ikakvog uticaja na daqwi tok rata. Koliko Jugoslovena bi uop{te poslu{alo nare|ewe da krenu u pohod na Italijane u Gr~koj? Najverovatnije bi se vojska, usled unutra{wih nesuglasica, raspala jo{ pre po~etka neprijateqstava.

1030

M. Wilson, Eight Years..., Years..., str str.. 93 sl sl.;.; W. Churchill, The Second..., Second..., str. 199-203.

690

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Osim iz Bugarske, nema~ke ~ete su izvodile muwevite prodore na jugoslovensku teritoriju i sa severa. Sve od [entiqa do Bar~a napadala je Druga armija general pukovnika Vajhsa, koju su nanovo sastavili u ju`noj Austriji i Ma|arskoj. Glavni ciqevi su bili Zagreb i Beograd. Na isti na~in kao u Makedoniji, i ove ~ete su zarobqavale velike skupine jugoslovenske vojske u rasulu. Po{to Hitler nije èleo da doìvi nijedno iznena|ewe, wegove ~ete su bile veoma jake, po mi{qewu generala M. VilsoVilsona, mnogo ja~e nego {to je zahtevao postavqeni zadatak. Bile su sastavqene od, ni mawe ni vi{e, nego 27 odli~no opremqenih divizija, od toga 7 oklopnih. Jugoslovenskih 17 pe{adijskih i 2 kowi~ke divizije, porazdeqene na pet armija, koje se i pored provedene mobilizacije ne bi brojno pove}ale na vi{e od trideset pe{adijskih, odnosno, tri kowi~ke divizije (me|u wima su bila samo dva oklopna bataqona, a samo jedan je bio opremqen modernim tenkovima), raspr{enih po duga~koj dràvnoj granici, nisu mogle biti ni{ta drugo do jeftin plen tada najmo}nije armije na svetu; naro~ito zato {to je jugoslovenska vojska unutar sebe bila nejedinstvena. Glavni problem bili su Hrvati. Svi su bili toga svesni. Dràvni udar bio je udar Srba; Hrvati su ga smatrali neprijateqskim. Iako je Simovi} imao uspeha u sporazumu sa dr Ma~ekom, koji je sa svojim ministrima u{ao u wegovu vladu i pozvao svoje zemqake da „budu disciplinovani i da savesno vr{e svoju du`nost u vojsci i drugde”, to nije pomagalo. Bilo je prekasno. Ne za nekoliko dana, nego nekoliko godina. Sli~no komunistima, ni Hrvati Jugoslaviju vi{e nisu smatrali svojom dràvom. âk ni unutar HSS Ma~ek nije imao punu podr{ku. Hrvatski delovi vojske, pod uticajem wegove separatisti~ke politike, koju je jo{ od 1938. godine poku{avao ostvariti uz pomo} Italije,1031 kao i neprekidnog usta{kog rovarewa, uglavnom su

1031

Dr Ma~ek je, navodno, za finansirawe antisrpske autonomisti~ke politike od Italijana dobijao znatne iznose. Kako kaè italijanski ministar spoqnih poslova G. ]ano, sa Italijanima je izradio plan kako da u Hrvatskoj izazovu nemire, nasilno preuzmu vlast, a G. Ciano, Diario Diario, str. 61-109, 179, 216-217, u svrhu za{tite, Italijani bu u{li u Hrvatsku ((G. 262). Dr Ma~ek to pori~e, ali saop{tava da ga je 28. maja 1939. godine u Roga{koj Slatini posetio izaslanik italijanskog ministarstva Karneluti, ina~e Hrvat. Doneo mu je na potpis plan sporazuma, prema kojem bi Hrvatska, u slu~aju rata, objavila samostalnost i odmah zamolila italijansku armiju za za{titu, stupila sa Kraqevinom Italijom u personalnu uniju, te uvela zajedni~ku spoqnu politiku i vojsku. Dr Ma~ek je predlog bezuslovno odbacio (V. V. Ma_ek, Ma ek, In the Struggle..., Struggle..., str. 189-190). Radilo se o sli~nom ure|ewu koje su Italijani nametnuli Albancima. Ure|ewe koje mu je ponudio knez Pavle mora da mu je izgledalo povoqpovoqnije, naro~ito zato, jer se povezivao sa srpskim opozicionim politi~arima (Sava Kosanovi}, Kosanovi}, Milan Grol) i nije bio apsolutno antisrpski. Dr Ma~ek je morao tako|e znati da iza italijanskih predloga stoji Ante Paveli}, a za obojicu u samostalnoj Hrvatskoj ne bi bilo mesta.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

691

je napu{tali i pridruìvali se civilnim (seoskim) straàma HSS, od kojih su kasnije nastali domobrani.1032 U Bjelovaru se pobunio ceo hrvatski Sto osmi pe{adijski puk, razoruào nekolicinu vi{ih oficira Srba i, umesto odlaska na ma|arsku granicu, objavio hrvatsku dràvnu vlast. Kad je nema~ka êtrnaesta oklopna divizija, koja je imala nekih pote{ko}a prilikom prelaska Drave, 8. aprila upala u Viroviticu, nije nai{la ni na kakav otpor, zato je 10. aprila ve} bila u Zagrebu. General{tabni pukovnik Slavko Kvaternik (ovu titulu je imao jo{ iz Austro-Ugarske) sa svojim usta{ama u me|uvremenu je zaposeo radio-stanicu i neke druge kqu~ne zgrade u Zagrebu. U Paveli}evo ime, 10. aprila popodne, na Jela~i}evom trgu, objavio je osnivawe Nezavisne dràve Hrvatske (NDH). Prisutan je bio specijalni izaslanik nema~kog Ministarstva spoqnih spoqnih poslova, SS {tandartenfirer Edmund Fezenmajer. Ribentrop ga je tajno poslao u Zagreb da ustanovi da li je mogu}e ra~unati na otcepqewe Hrvatske i ko bi to izveo, obezbe|uju}i istovremeno dobre odnose sa rajhom. Fezenmajer je zakqu~io da bi usta{e Hrvatsku odmah prikqu~ili Trojnom paktu i firera je to zadovoqilo. Neposredno po objavi samostalne NDH, nema~ka vojska je umar{irala u Zagreb, a Nema~ka je priznala novu dràvu. Tri dana kasnije, uz kamionsku pomo} nema~kog komandanta u Karlovcu, preko mosta na Rije~ini, izme|u Rijeke (tada Fijume) i Su{aka, iz italijanske emigracije vratio se Ante Paveli} sa dve stotine usta{a i sebe proglasio „poglavnikom”. Vladao je uz pomo} Eugena Kvaternika – Dide, pukovnikovog sina, koji je do{ao s wim iz emigracije i preuzeo organizaciju usta{ke policije. Kajtel je za vojnu vezu sa NDH, kao opunomo}enog generala u Hrvatskoj, imenovao nekada{weg austrougarskog general{tabnog pukovnika, sada Vermahtovog generala, Glajzea fon Horstenaua. U Austriji je bio ministar u katoli~koj vladi Kurta fon [u{niga, posle wegove iznu|ene ostavke kra}e vreme je najpre bio zamenik novog kancelara nacional-socijalista Zajs-Inkvarta, a potom ministar unutra{wih poslova. Bio je veoma smiren, usta{e i wihova NDH mu se nisu dopadali i to je u aprilu 1941. godine rekao Hitleru. Ali Ribentrop, koji s Glajzeom fon Horstenauom nije bio u dobrim odnosima jo{ od

1032

Kratak opis, kako je u martu 1941. godine sa sedam pu{aka i sli~nim koli~inama druge opreme prilikom mobilizacije kod Slavonskog Broda sastavqao inèwerski bataqon, kako su ga izme|u 6. i 11. aprila napu{tali oficiri i pre nego {to je bataqon dostigao normalan broj, kako su 11. aprila usta{e zauzeli Slavonski Brod, zbog ~ega se bataqon naglo raspao, kako se komandant odlu~io da bataqon koji su, pored wega, ~inila jo{ dvojica oficira, prelazi na ju`nu, desnu obalu Save i beì u Bosnu, daje Ch. Zalar, Yugoslav Yugoslav..., ..., str. 56, nap. Pisac je pre rata bio profesionalni diplomata u Jugoslaviji, a kasnije u SAD.

692

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

An{lusa, poslao je u Zagreb za konzula SA obergrupenfirera Zigfrida Ka{ea, u du{i nacistu, ~oveka sasvim suprotnog kova. Kako proizlazi iz nema~kih izvora, u doga|ajima koji su doveli do promocije Paveli}a za poglavnika, bilo je mnogo slu~ajnosti. U pogledu Hrvatske, Hitler nije imao definisan stav. Bio je, ~ini se, zadovoqan beogradskim pristupawem paktu, koje je pripisivao Ribentropovoj sposobnosti. Ve} je shvatio da je Ribentrop svojom nepopustqivo{}u bio u pravu. On sam bi mo`da i popu{tao. Dràvni udar 27. marta ga je ne samo razbesneo, nego je deo gneva prebacio i na ministra spoqnih poslova. Mora da sam ne{to pogre{io, mislio je, kad sam s napadom na Sovjetski savez sada zapao u ovakav sos. Za savet se obratio ideologu NSDAP Alfredu Rozenbergu, koji se saglasio s wim da je Ribentropova politika bila pogre{na. Sa vojnim ka`wavawem Jugoslavije najboqe bi se poklapalo osamostaqewe Hrvatske, koje bi trebalo da izvede wen legalni vo|a dr Ma~ek. Hitleru se ideja dopadala. Ovlastio je Rozenberga da stupi u kontakt sa Ma~ekom. Italijane bi, dodu{e, sasvim izbacio iz igre, ali oni su na to zbog gr~ke avanture ionako morali pristati jo{ prilikom posete ]ana 18. novembra 1941. godine u Obersalcbergu. U Zagreb je oti{ao Rozenbergov saradnik Maletke. Uverio se da bi se Ma~eku dopadalo da postane poglavar samostalne stal ne Hrvatske, no, budu}i da Maletke nije imao ovla{}ewe da daje bilo kakve garancije, nije mu mogao ponuditi ni{ta kona~no, a jo{ mawe obavezuju}e. Ma~ek se u me|uvremenu bez prekida savetovao sa saradnicima, procewuju}i vesti koje mu je iz Beograda doneo wegov predsedni~ki zamenik u HSS, dr August Ko{uti}. Poslao ga je u Beograd u inspekciju, jer mu se vesti, s kojima se [uba{i} otuda vratio, nisu ~inile dovoqno pouzdanima. Vreme je brzo isticalo, naro~ito zato, jer je Simovi} iz Beograda neprestano telefonirao, prekliwu}i ga da se vrati i preuzme potpredsedni~ko mesto u wegovoj vladi. Ma~ekova odluka je bila ista kao i nekoliko dana ranije, kad je odbio Ribentropove agente koji su ga, prikazivawem svetle budu}nosti samostalne Hrvatske, odvra}ali od ulaska u Simovi}evu vladu. Izvla~e}i se od Maletkea, rekao je „ne” i 3. aprila uve~e uputio se u Beograd, koji je napustio neposredno posle potpisivawa Trojnog pakta. Isto su uradila i ostala ~etvorica ministara. înilo mu se da na temequ sporazuma iz avgusta 1939. godine Hrvatima u Jugoslaviji moè obezbediti ravnopravan demokratski ìvot. U predve~erje nema~kog napada ve} je u~estvovao na sednici vlade. [ta se posle toga de{avalo u Beogradu, a {ta u Zagrebu, i kako je reagovao Hitler, ve} znamo. Hagenov zakqu~ak da Ma~ek onih dana nipo{to ne bi i{ao u Beograd da su mu Nemci ponudili bar prst, svakako je preteran. Kumuje mu Hagenovo neraspolo-

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

693

èwe prema Ribentropu. Otuda i wegovo mi{qewe da „u tom slu~aju verovatno nikada ne bi mogao nastati komunisti~ki pokret otpora, a veliki mar{al Tito ostao bi mali bandenfirer /vo|a bande/.”1033 U trenutku samoprogla{ewa Paveli}a za poglavnika, nije bilo jasno kakve je obaveze prema svojim dotada{wim doma}inima doneo sa sobom, posebno, kakve je teritorijalne koncesije u Dalmaciji obe}ao Musoliniju. Sve od 1929. godine kad je emigrirao, iz svog {taba u Bolowi, uz pomo} nekada{wih austrougarskih oficira, po raznim mestima (uglavnom blizu Areca, ali i u Ma|arskoj, u Janka Pusti), uve`bavao je svoje „gardiste” za teroristi~ke akcije i na druge na~ine rovario protiv Jugoslavije, naro~ito {irewem propagande me|u brojnim hrvatskim iseqenicima u SAD. Veliki pogodak bio je uspe{an atentat na kraqa Aleksandra, tek {to se 9. oktobra 1934. godine iskrcao u Marseju i vo`wom u otvorenom automobilu po Kanebjeri zapo~eo posetu svojoj najboqoj i najstarijoj saveznici Francuskoj. Atentat je izvr{io uz pomo} agenta VMRO, organizacije s kojom je, kao advokat wenih prevratnika u Skopqu, bio posebno povezan. Te usluge je Musoliniju morao nekako da vrati. Musolini je svojevremeno odbacio od bacio i jugoslovenski zahtev za wegovo izru~ewe; veliki deo wegovih usta{a se posle ukidawa wihovih logora malo-pomalo izgubio ko zna kuda, tako da ih je svega nekolicinu internirao na Liparska ostrva. Po{to se Paveli} od prvog dana oslonio na Nemce, du~e se osetio prevarenim: stalno je sawario o Hrvatskoj pod italijanskim protektoratom. Kad je posle nekoliko neuspe{nih razgovora Hitler popustio, ]ano i Paveli} su se 25. aprila u Qubqani sporazumeli da Italiji, pored teritorije koju je posle prodora preko Zadra (izme|u dva rata s mawim zale|em pripadao je Italiji) u me|uvremenu ve} prikqu~ila ({ire zale|e Zadra, [ibenik, Split, te Kotorski zaliv i sva ostrva osim Paga, Bra~a, Hvara i Peqe{ca), pripadne i tzv. zona I uzdu` cele jadranske obale i politi~ka i vojna kontrola nad zonama II i III. Bosna, koju je dobila Hrvatska sve do Drine, umesto Dalmacije, nije bila neka naro~ita nadoknada, posebno zato, jer je ve}i deo wenog stanovni{tva bio srpski, a pored toga, obe zone su se vukle i preko we. Na sastanku s Musolinijem 7. maja u Trì~u ((MonfalMonfalcone)) kod Trsta, Paveli} je predloìo da NDH bude kraqevina, ~ija krucone na bi pripala sinovcu Viktora Emanuela, vojvodi Ajmonu di Spoleto. Kao Tomislav II, trebalo je da preuzme Zvonimirovu krunu. S velikom pratwom, Paveli} je 18. maja u Rimu potpisao odgovaraju}i sporazum. Dalma Dalma-cija se zavila u crno, mnogi su u oboàvanom Paveli}u odjednom videli

1033

W. Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 230-235.

694

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

izdajicu hrvatskih interesa. Vojvodi, koga su posle celog dana traèwa otkrili u dru{tvu neke ènske u milanskom hotelu,1034 nije se ~inilo vredno truda da zbog krune svoju glavu iznosi na prodaju na Balkan. Italijanske ~ete su upale u dràvu 11. aprila. Druga armija pod komandom generala Vitorija Ambrozija je, osim preko Zadra, stigla i preko Slovenije i Istre, a Crnu Goru je iz Albanije okupirao êtrnaesti korpus Devete armije, pod komandom generala Aleksandera Pircija Birolija. Istog dana upale su i ma|arske snage u Vojvodinu, odmah potom i bugar bugarske ske u Makedoniju (obe su sa Jugoslavijom imale prijateqske sporazume, Bugarska iz 1937. godine, a Ma|arska od decembra, dokumenti o ratifikaciji razmeweni su 27. februara). Odlazak predsednika ma|arske vlade, grofa Pala Telekija, odloìo je ma|arski upad sve do 11. aprila, kad Jugoslavi vi-je i obaveze prema woj zbog progla{ewa nove dràve NDH vi{e nije bilo. Odgodu je dozvolio Hitler. Po{to je dràvni poglavar, admiral Miklo{ Horti (nekada{wi posledwi komandant austrougarske ratne mornarice), uprkos sporazumu o ve~nom prijateqstvu prijateqstvu sa Jugoslavijom, iz pohlepe da }e pored Transilvanije i Potkarpatske Rusije sada dobiti i Vojvodinu, u dogovoru sa na~elnikom Glavnog stana generalom Vertom, ina~e Nemcem poreklom, dozvolio Vermahtu prelaz preko ma|arske teritorije za napad na wu, a grofa naterao da potpi{e naredbu za mobilizaciju, grof se, primiv{i vest da nema~ke ~ete ve} ulaze u Ma|arsku, sa ose}awem sramotne nemo}i, ubio 3. aprila. Prodorom u Ba~ku, Ma|ari su potom tokom nekoliko dana nadoknadili propu{teno. Jedino je rumunski „„conducator” conducator”,, general Jon Antonesku, koji je posle ostavke kraqa Karla II 6. septembra 1940. godine, uz wegovog devetnaestogodi{weg sina Mihaila, preuzeo vo|stvo dràve, uprkos znatnoj rumunskoj mawini, nije hteo da okupira Banat. Spre~io je ~ak da ga okupiraju Ma|ari.1035 Deset dana kasnije, 17. aprila 1941. godine, general Danilo Kalafatovi}, koga je Simovi} 14. aprila na Palama kod Sarajeva, u jednoj od stanica vlade u bekstvu iz dràve, imenovao, bez odluke vlade, umesto sebe, na~elnikom Glavnog general{taba, po wegovom istovremenom ovla{}ewu zatraìo je od Nemaca primirje. Po{to Nemci o primirju nisu hteli pre-

1034

G. Ciano, Diario II, str. 27. H. Neubacher, (Sonderauftrag (Sonderauftrag...,) ...,) kazuje da ga je Antonesku u svojoj vili u Karpatima, nakon {to mu je rekao da }e Nema~ka narednog dana ujutro stupiti u ratno stawe sa Jugoslavijom, upitao ko }e zauzeti Banat. Kad mu Nojbaher nije mogao odgovoriti, Antonesku ga je zamolio da saop{ti fireru da }e rumunska vojska upasti u Banat ako budu hteli da ga zauzmu Ma|ari. Uprkos firerovom obe}awu Ma|arima da }e biti wihov, nikada ga nisu dobili. 1035

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

695

govarati, u obzir je do{la samo bezuslovna kapitulacija.1036 Tako je neslavno zavr{ila jugoslovenska vojska, bez frontalnog kontraudara napada~ima. Naj~e{}e nije imala vremena ni da se povu~e. Nije bilo nijednog komandanta ve}e jedinice koji bi se proslavio bar u lokalnom otporu. Ozbiqniji otpor ponudila je samo Tre}a armijska grupa pod komandom generala Milana Nedi}a, koju su Nemci napali u Strumi~koj dolini, da bi presekli povla~ewe u Gr~ku. Upravo je Skopqe bio prvi ve}i grad koji su okupatori zauzeli (ve} 8. aprila). Svetao izuzetak bila je avijacija. Sovjetski savez sve vreme nije ni trepnuo, iako je Vi{inski prilikom potpisivawa sporazuma mesec dana ranije obe}avao oru`je, municiju i ~ak avione. Kad je agencija United Press jo{ pre nema~kog napada saop{tila da je sovjetska vlada ~estitala novoj jugoslovenskoj vladi, moskovska Pravda je to 1. aprila u uvodniku odlu~no negirala. O~ito nije htela da se zameri Nemcima, a tog pravila se i ina~e dràla. Samo mesec dana posle sloma Jugoslavije, 8. maja 1941. godine, Staqin je prekinuo diplomatske odnose s wenom vladom, uspostavqene godinu dana ranije (24. juna 1940. godine). êtiri dana ranije, 4. maja, Nemci su zbog wih protestovali kod sovjetske vlade. Vi{inski je pozvao Gavrilovi}a u Kremq i saop{tio mu da Jugoslavija vi{e ne postoji kao politi~ka celina, zbog ~ega je za Sovjetski savez wegova misija okon~ana. Time je Staqin prihvatio weno razbijawe kao svr{eni ~in (sli~no je uradio sa êhoslova~kom, Belgijom i Norve{kom). Sre}a wegova {to mu Hitler nije ostavio dovoqno vremena; ina~e bi verovatno poslao svog konzula u Paveli}ev Zagreb, ba{ kao {to ga je, posle zatvarawa ~ehoslova~ke ambasade u Moskvi 17. septembra 1939. godine, poslao u Tisovu Bratislavu. Buròaska vlada je svojim bekstvom pod okriqe Britanaca, po wegovom mi{qewu, samo potvrdila da je ~lan svetske imperijalisti~ke zavere. Po{to je morao da se kod Hitlera iskupi za Sporazum o prijateqstvu i nenapadawu sa Jugoslavijom, zakqu~en na sovjetsku inicijativu jedva mesec dana ranije, ubio je dve muve jednim udarcem. Maloletni kraq i vlada, na ~elu sa predsednikom, generalom Simovi}em, i ministrom vojnim, generalom Bogoqubom Ili}em, pobegli su iz zemqe. Za vreme bekstva preko Zvornika, odnosno, Uìca i Sevojna, pa pre-

1036

Potpisali su je 17. aprila u nekada{wem ~ehoslova~kom konzulatu u Beogradu: za Nemce general Fon Vajhs, za Italijane vojni ata{e Lui|i Bonefati, za Jugoslovene nekada{wi ministar spoqnih poslova Cincar-Markovi} i general Radivoje Jankovi}. Prvi na molbu, a drugi po nare|ewu Kalafatovi}a. Nekog drugog, 25. aprila na Palama, gde su o tome odlu~ivali, vi{e nisu mogli na}i. Jo{ su morali i da ih u Beograd prebace nema~kim avionom.

696

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ko Sarajeva (Pala), vlada je odràvala svakodnevne sednice. Potpredsednik Ma~ek je jo{ 6. aprila uve~e, na sednici vlade u Uìcu, koju je vodio u odsutnosti Simovi}a, podneo ostavku i odvezao se u Zagreb, jer, kako je izjavio, èli ostati sa svojim narodom. Na putu je sutradan u Bawi Koviqa~i naleteo na Simovi}a i obavestio ga o tome. U inostranstvo, na svoje mesto, poslao je dr Juraja Krwevi}a. Svi ostali beàli su prema Nik{i}u, gde su se 15. aprila sa pratwom ukrcali u tri vojna aviona tipa savoja-marketi. Posle velikog obilaèwa preko Atine, Egipta i Palestine, gde su se zadràli skoro dva meseca, kona~no su, u mawim grupama, 21. juna prispeli u London. Britanska vlada im je ponudila uto~i{te, uprkos tome {to se êr~il protivio wihovom bekstvu u inostranstvo.1037 Engleski diplomati su dobegli iz Beograda gotovo istovremeno, ali poprili~no druga~ijim putem. Podmornica, kojom je trebalo da se prebace u Kairo, morala je pobe}i ispred Herceg-Novog pre nego {to su se ukrcali. Napale su je tri {tuke, koje su u pomo} pozvali italijanski okupatori, upravo pristigli iz Albanije; pre toga morali su zauzeti Skadar, odakle ih je isterala jugoslovenska vojska zbog nema~kog napada. Konzul Ronald Kembel je pao u wihovo zarobqeni{tvo i tek se u junu iz Albanije vratio u Englesku. Sli~no je pro{ao i agent SOE Bejzil Dejvidson, koji je iz Beograda beào s wima. Jo{ pre toga, vlada SAD je saop{tila da i daqe priznaje potojawe Jugoslavije, a kasnije je ~etvorici ~lanova vlade i banu Hrvatske, koji su se zbog neutralnosti SAD naselili u Kanadi, omogu}ila neograni~en boravak i kretawe u SAD. Nemci su imali najvi{e posla slawem 254.000 zarobqenih srpskih i slovena~kih vojnika i oficira (sve, osim Jevreja, pustili su ku}i) u za-

1037

êr~il je 13. aprila britanskom konzulu u Beogradu Kembelu poslao poruku da „ne razume za{to kraq ili vlada moraju napustiti otaxbinu koja je velika, brdovita i puna naoruànih qudi... Da bi (Nemci – A. B.) pobedili srpsku vojsku, morali bi za wima poslati pe{adiju, a to bi bila prilika da ih pobiju” (W. (W. Churchill, The Second..., Second..., str. 197). Me|utim, kad mu se samo nekoliko dana kasnije ukazala mogu}nost da pokaè kako se to radi, sloìo se sa evakuacijom svojih invazionih ~eta. Pri tome se izgovarao „da protiv voqe gr~kog vrhovnog komandanta ne moèmo ostati u Gr~koj i na taj na~in je izloìti pusto{ewu”. Takvo je bilo mi{qewe Papagosa, s kojim se sloìo i kraq (O. (O. c., str. 199-203). Grke nije slao u brda, iako je me|u wima Olimp, gde bi im mogli bogovi pomo}i. Kada se Milo{ Tupawin, zamenik Milana Gavrilovi}a kao predsednika Srpske seqa~ke stranke i jedan od stubova kasnijeg dràvnog udara, jo{ u novembru 1940. godine, u ime tajnog vladinog odbora, zanimao kod britanskog mornari~kog ata{ea da li bi Britanija bila sposobna da po{aqe dovoqan broj brodova u Gr~ku za eventualnu evakuaciju jugoslovenske vojske, Forin ofis je savetovao Kembelu da podsti~e pobuweni~ki duh bez suvi{nog razmi{qawa o evakuaciji. îtalac moè i sam prebrojiti broj permutacija êr~ilovih kriterijuma.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

697

robqeni{tvo i odràvawem reda na putevima, prepunim vojnika koji su beàli. Nema~ki gubici su iznosili svega 150 mrtvih, duplo vi{e rawenih i nekolicinu nestalih. Od tih sudbonosnih dana, Beograd, koji je u no}i 12. aprila skoro prazan „zauzeo” jedan izvidni~ki SS vod pod komandom poru~nika, poznavali smo samo jo{ po: „Vor der Kaserne Bei dem grossen Tor Stand eine Laterne Und steht sie noch davor ... Wie einst Lili Marlen’,” I do beskona~nosti, koja je parala du{u i telo: „Wie einst Lili Marlen’.” Ovu nema~ku vojni~ku pesmu, sa opako zanosnim glasom à la Edit Pjaf, podrugqivo je vrteo Belgrader Rundfunk svake ve~eri ta~no u deset, da je narod mogao pode{avati sat po woj. Poznavalac Jugoslavije Dankan Vilson duhovito je parafrazirao êr~ila, po kojem je 27. marta „jugoslovenski narod rano jutros na{ao svoju du{u”1038: „Ubrzo zatim izgubio je svoje telo”, zapisao je.1039 Zaboravio je da doda: „Tako|e po zasluzi Mr. Churchilla”. Adam Pribi}evi}, nekada{wi predsednik Samostalne demokratske stranke, sam je izrazio misli sve trojice na balkanski na~in, ovako: „Jugosloveni su 25. marta 1941. godine pali na le|a, Srbi su 27. marta stali na noge. To su platili sa najmawe milion srpskih ìvota... ekonomskim uni{tewem zemqe i gubitkom slobode.”1040 Slovenija je ostala na margini glavnih vojnih doga|aja. Moj {kolski drug sa Ledine Vid Bratov` pri~ao mi je kako je sa vodom vojnika na Qubequ spre~io Vermaht da pre|e granicu; potom su se povukli (po wemu tamo{wi trg nosi ime Bratovèv trg, ali zbog kasnijih partizanskih juna{tava). Sigurno je bilo jo{ takvih vojno bezna~ajnih doga|aja, ali vi{e izmi{qenih. Prema tzv. Jerusalimskom proglasu slovena~kih ~lanova jugoslovenske go slovenske vlade 20. aprila 1941. godine, „Slovenci su se u tim te{kim ~asovima pokazali kao najdisciplonovaniji i najpo`rtvovaniji gra|ani i

1038 Tako se izrazio u pozdravnom govoru konzervativcima; W. Churchill, The Second... Second... III, str. 148. 1039 D. Wilson, Tito Tito´´s..., ..., str. 19. 1040 A. Pribi}evi}, „Crna i crvena...”, Dokumenti Dokumenti..., ..., str. 26.

698

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

odli~ni vojnici. Na{i pukovi su istrajali do kraja. Slovena~ki Maribor Maribor su neprijatequ vi{e puta oteli iz ruku”, ali ova tvrdwa deluje vi{e kao sredstvo za podsticawe patriotizma, nego opis stvarnosti. Mnogi studenti su se posle bombardovawa Beograda, u èqi da u~estvuju u odbrani otaxbine, posle pateti~nog pohoda tzv. Akademske legije po qubqanskim ulicama, odvezli prema Novom mestu i daqe, prema Karlovcu, gde je trebalo da vojska organizuje drugu odbrambenu liniju, ali, umesto na jugoslovensku vojsku u àru borbe, naleteli su na usta{e i Nemce, koji su ih razoruàli. Partija, koja je bila me|u glavnim organizatorima, svojim pre|a{wim razornim radom bila je o~igledno isuvi{e uspe{na da bi se na taj na~in ubacila u armiju i rasto~ila je iznutra1041. Momci su jo{ bili sre}ni {to su se mogli ìvi vratiti ku}i. Vojnika vi{e nije bilo nigde na vidiku, vi{e nisu vr{ili ni uobi~ajene straàrske du`nosti. Podoficiri su ih s mukom zadràvali u kasarnama. U artiqerijskoj kasarni na Dunajskoj cesti, opremio sam se vojni~kom uniformom i pu{kom, kao u samoposluzi. Prvog dana, dok su nema~ki avioni nisko prelepreletali Qubqanu, s dvojicom sli~nih junaka straàrio sam kod „ferfleks„ferfleksmagacina” ((Verpflegungmagazin) Verpflegungmagazin) /magacin s namirnicama/ – izraz koji se zadrào jo{ iz Prvog svetskog rata – s desne strane Dunajske ceste, n nekako ekako po sredini izme|u Beìgrada i Stoìca. Nismo mogli na}i kaplara koji je trebalo da ide sa nama kao na{ komandir. Sva sre}a {to nisam znao da rukujem pu{kom, jer su me svrbeli prsti da prema avionima „na pozdrav” po{aqem nekoliko hitaca. Tako mi je preostalo da puzim uz spoqne zidove i pazim da u pravom trenutku pre|em na osojnu stranu wihovog leta i da pri tome ne izgubim pu{ku. Kasnije smo nekako do{li do zakqu~ka da je besmisleno ~uvati zalihe, jer }e ih se ionako do~epati Nemci; zato smo prestali s tim juna~ewem. Dan-dva posle toga {irom su otvorena vrata kasarne, iz koje je prema gradu provalila masa vojnika, kaplara, kowa i stoke, rekviriranih za potrebe vojske. Oficiri, ~ak i niì, izgubili su se ranije. Ko je hteo, mogao je samo da dohvati za povodac odabranog kopitara i odvede ga kud god ho}e. Mesari su neo~ekivano dobro zaradili. Kowe su uglavnom odveli sami voj-

1041

Prema Titovom izve{taju Kominterni sa kraja maja 1941. godine, partija je u Sloveniji sastavila bataqon komunisti~kih dobrovoqaca, umesto da ih je poslala u redovnu vojsku (J. Broz-Tito, Izabrani Izabrani..., ..., str. 45). Kidri~, za koga Vidmar u svojim Obrazima kaè da je oti{ao sa svojim drugovima komunistima „u vojsku kao dobrovoqac”, verovatno je pripadao tom komunisti~kom bataqonu, ako, naravno, bataqon nije samo plod ma{te. U svakom slu~aju, Tito ga je naknadno nemilosrdno kritikovao.

Drugi deo – RASPAD RASPAD JUGOSLAVIJE

699

nici. Me|u wima je bilo Slovenaca, oni su znali kuda s wima. Na Glavnoj èlezni~koj stanici stajalo je nekoliko vozova koji vi{e nikuda nisu mogli. Qudi su odneli sve, i pre nego su se pojavili Italijani. Tih dana i jo{ dugo potom, u Qubqani je bilo bugarskih jaja, krupnih le{nika i gr~kog vina, kao nikada ranije. Poznavao sam èlezni~are koji su vinom punili vedrice, lavore – danima se nisu umivali. Iz napu{tenog arsenala u Parmovoj ja sam doneo ku}i telefonsku centralu, u~inila mi se vojno zna~ajna, ali me je otac naterao da je navrat-nanos odnesem natrag. U ùrbi sam samo uspeo da je onesposobim.

4

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

701

KOMUNISTIMA SE NE @URI SA OTPOROM...

Sve ovo nesumwivo je doprinosilo organizaciji oruànog otpora. Stvaralo je izuzetno povoqnu, naelektrisanu atmosferu, u kojoj je bilo jo{ samo pitawe vremena ko }e uspeti da je razbukta. Ve} u aprilu, po {umama jugoisto~ne Srbije (pre svega, na planini Jastrebac zapadno od Ni{a i u pravcu prema Kosovu), pa i drugde, pojavile su se skupine ~etnika, ~iji je veliki deo povezivao junak gerilskog ratovawa iz Prvog svetskog rata, stari vojvoda Kosta Milovanovi} Pe}anac, predsednik Udruèwa srpskih ~etnika izme|u dva rata. Komandant Pete armije jugoslovenske vojske ga je u toj funkciji, u ime wene Vrhovne komande, jo{ tokom aprilskog rata, ovlastio za organizaciju ~etni~kog delovawa na okupiranoj teritoriji. Zato je Pe}anac 28. juna 1941. godine, na pogorju Vidojevica ju`no od Prokupqa, sazvao zbor i objavio po~etak borbe protiv zavojeva~a. U stvarnosti, wegovi ~etnici su se borili prvenstveno protiv Arnauta (Albanaca), koji su na srpsku teritoriju upadali preko ju`ne granice. Samostalnu skupinu organizovao je i podoficir Budimir Ili}, koji se proglasio vojvodom cerskim. Krajem aprila u dolini Pomoravice (Pomoravica je jedna od pritoka Zapadne Morave), od vojnika-povratnika razbijene vojske, sabrala sabrala se grupa ~ije je vo|stvo preuzeo Boìdar ]osovi}, kome je Pe}anac kasnije dodelio titulu vojvode javorskog. Optuìvali su ga za napade na mirno stanovni{tvo, u prvom redu za pqa~ku. U isto vreme, na Zlatiboru se pojavila skupina ~etnika Radomira ]eki}a, koji se kasnije tako|e uzdigao u vojvodu. Takvih je u Srbiji bila nekolicina.

Pravo u {ume General{tabni pukovnik Dragoqub Draà Mihailovi} bio je u vreme nema~kog napada na~elnik operativnog odeqewa {taba Druge armije, sa glavnim {tabom u Sarajevu, koja je tada zauzimala odbrambene poloàje u isto~noj Slavoniji i zapadnoj Vojvodini. Glavni {tab je imala i u \a\a-

702

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

kovu, skoro na ma|arskoj granici. Na rat se tek pripremala. U prvom redu, tek tada je mobilisala potrebno qudstvo, ali se istovremeno i raspadala. Napu{tali su je ne samo vojnici, ve} i mnogi oficiri. Zbog opasnosti da }e biti opkoqena, Vrhovna komanda je naredila Drugoj armiji da se povu~e povu~e ju`no od Save. Prelazila je preko mosta kod Br~kog. Delove koji su prvi uspeli da pre|u, a bilo ih je samo jo{ za jednu pe{adijsku diviziju sa ne{to artiqerije, napadali su usta{e, dok je zaostalima 11. aprila sa zapada udario u bok nema~ki êtrdeset {esti oklopni korpus, koji je tako|e ve} pre{ao Savu, a 13. aprila jo{ i êtrnaesta oklopna divizija koja je prodirala za zapada preko Bawa Luke. Major Veselin Misita poku{ao je kod Doboja da artiqerijom zaustavi wene delove. Otpor Druge armije zaka~io je i napad usta{a koji su zauzeli Derventu, u kojoj su bili neki weni delovi. Bila je prakti~no razbijena i u strahovitom rasulu. Prema naredbi Vrhovne komande, 15. aprila poloìla je oru`je. Mihailovi} je pre toga, 13. aprila, po nalogu armijskog komandanta, generala Dragoslava Miqkovi}a, u Gra~anici blizu Doboja, sastavio motorizovani odred, u koji je ukqu~io i delove motorizacije Vrbaske divizije. „Brzi odred” je ve} narednog dana oduzeo usta{ama Derventu, probio se skoro do Bosanskog Broda, ali su ga dan kasnije Nemci razbili.1042 Mihailovi} je morao da se povu~e do Doboja. Odbio je zapovest Vrhovne komande od 15. aprila da ostane tamo gde se zatekao, da prestane sa otporom i da preda oru`je. Mislio je da je zapovest primila samo wegova Druga armija i da se ostale jo{ bore. Sa nekolicinom pratilaca uputio se u planine ju`no od Doboja da se probije do Drine, gde }e se, ra~unao je, vojska kona~no dati na odbranu. Po{to se u tome prevario, u nameri da samostalno organizuje otpor protiv okupatora, uputio se u planine zapadne Srbije. Sve vreme puta pridruìvali su mu se, ali i napu{tali, oficiri i vojnici, koji se isto tako nisu hteli predati. Pre nego {to je preko planine Maqen stigao u zaselak Struganik, gde je ìveo wegov prijateq major Aleksandar – Aca Mi{i}, odlu~io je da organizaciju otpora zapo~ne na Ravnoj gori.1043 Rodom je, ina~e, bio iz mnogo ju`nije Ivawice; zbog

1042

Za detaqniji opis pobrinuo se M. Deroc, British British..., ..., str. 105 sl. Mihailovi} je u razgovoru sa poru~nikom Nikolom Milovanovi}em u selu Zaostro kod Berana, gde je imao svoj {tab tokom bekstva iz Lipovog u Srbiju, priznao da u aprilu 1941. godine nije uspeo da slomi usta{e u Derventi (N. Milovanovi}, „Bio sam...”, „NIN” br. 1968, 17. novembra 1968). 1043 Ravna gora je retko po{umqena, te{ko dostupna planina, koja se kao pqosnato sedlo proteè ispod planine Maqen na zapadu ka planini Suvobor na istoku. Zato mnogi koriste ime Suvobor za sedi{te Mihailovi}evog {taba. Bila je spremna za boravak zbog velikog broja pastirskih koliba. Najvi{e uzvisine Ravne gore dostiù oko 800 metara. Naj-

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

703

smrti roditeqa pre{ao je kod rodbine u Beograd, ali prerano da bi ta okolnost okol nost mogla uticati na wegovu odluku. Tada je s wim bilo 26 oficira, podoficira i vojnika koji se, kao i on, nisu predali Nemcima, niti su se vratili svojim ku}ama.1044 Mihailovi} je 10. maja na Ravnoj gori sve~ano objavio da ne priznaje kapitulaciju i da se rat protiv Nema~ke nastavqa, kao i to da }e borbu voditi kao ~etni~ku, tj. gerilsku.1045 Na svojoj komandi razvio je zastavu êêtrdeset prvog puka, koju je 12. aprila od napada êtrnaeste nema~ke oklopne divizije spasio narednik Boà Perovi}. Posle povla~ewa wegovog puka, razneli su most u Br~kom i za izvesno vreme spre~ili prelaz. Na sastanku sa pukovnikom B. Panti}em, potpukovnikom D. Pavlovi}em i majorima A. Mi{i}em i M. Palo{evi}em, od 14. do 16. maja u Struganiku, dogovorio se o taktici i organizaciji ~etni~kog ratovawa. Osnovao je „Gorski {tab”, zapo~eo da sastavqa „~etni~ke odrede u slobodnim planinama” i da preuzima komandu nad grupama koje su nastajale samostalno. Preko ~etni~kih organizacija u Beogradu, pre svega, @arka Todorovi}a i wegovog brata, majora Bo{ka, koji ga je imenovao komandantom Beograda (poznajemo ga iz Bosne), povezao se sa britanskom obave{tajnom slu`bom. Glavni kanali su se odvijali uz pomo} turskog i ameri~kog konzulata u Beogradu, preko Lisabona i Carigrada (ameri~ki konzul Blis Lejn napustio je Beograd

vi{i vrh Maqena je 300 m, a Suvobora jedva 50 m vi{i. Najbliì ve}i gradovi su Gorwi Milanovac, na istoku, Vaqevo, na severozapadu, i Poèga, na jugu. 1044 Preuzeo po R. Kneèvi}, „Po~eci pokreta otpora”, Kwiga Kwiga... ... I, str. 7-14, i M. Stankovi}, „Sa Draòm od Br~kog do Ravne Gore”, Kwiga Kwiga... ... I, str. 15-27. J. Marjanovi}, Draà Draà... ... I, str. 61 sl., koji o tada{wem pona{awu Mihailovi}a govori omalovaàvaju}e, naàlost, ne kaè na kom frontu i u kojim jedinicama vojske i s kakvim uspesima su se borili protiv osvaja~a, na primer, Tito i ~lanovi wegovog politbiroa. Mihailovi} je, jo{ na putu za Ravnu goru sa svojim pratiocima od 20. do 23. aprila, prekinuo èlezni~ku prugu Zavidovi}i-Han Pijesak, 25. aprila odbio je napad grupe Muslimana iz Olova, 26. aprila je iz zasede napao nema~ku kolonu severno od Han Pijeska, 29. aprila se kod Starog Broda severno od Vi{egrada sa svojim qudima brodom prevezao preko Drine i jo{ istog dana pre{ao srpsku granicu. Petog maja probio je obru~ u koji su ga u blizini Kalu|erskih bara sabili Nemci. Tada je morao spaliti ceo arhiv i osloboditi se svih kowa (za opis doga|aja sa nema~ke strane I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 14-15). 1045 Od tada mnogi pisci navode da je Mihailovi} otporom preduhitrio kako ostale pokrete otpora, tako i Tita. J. Marjanovi}, Draà Draà..., ..., str. 57 sl., koji bi svim snagama hteo da dokaè suprotno, navode}i u tu svrhu brojne antifa{isti~ke pokrete uzdu` i popreko Evrope, ali treba upozoriti da su, po pravilu, bili nekomunisti~ki. To vaì i za primorske tigrovce, koji su na na{oj teritoriji i u nekada{woj Jugoslaviji pripalili prvu vatru oruànog otpora. Za takmi~ewe izme|u Tita i Mihailovi}a, ako ga ko èli, i ti dokazi dokazi nisu zna~ajni, kao ni Marjanovi}evi.

704

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

tek 16. maja 1941. godine). Zna~ajnu vezu uspostavio je dr Milo{ Sekuli}, koji je preko Carigrada preneo u London Memorandum Srpske pravoslavne crkve, u kojem je crkva izvestila vladu o usta{kim pokoqima i molila za pomo} saveznika. Kasnije, kad su Nemci kao odgovor na ameri~ki zahtev da zatvore sve svoje konzulate u SAD, zatraìli odlazak i preostalih ameri~kih konzularnih slu`benika iz Beograda – {to se dogodilo 15. jula – Mihailovi} je ve} sa Britancima bio u povremenoj radio-vezi. Me|u wima wima je zna~ajnu ulogu igrao Tom Masterson u Kairu, predratni na~elnik SOE u Beogradu, kao i saradnik iste slu`be V. Bejli, koji je tada bio u Jerusalimu. U to vreme su se u britanskim i drugim javnim glasilima po~ele po~ele javqati prve vesti o ustanku u Jugoslaviji. Do kontakata sa izbegli~kom vladom u Londonu do{lo je kasnije, posredovawem Britanaca. Bar jedan od razloga za zaka{wewe mogao bi biti u pretpostavci da je Mihailovi} izbegli~ku vladu, zbog pristanka na kapitulaciju, smatrao izdajni~kom. Me|utim, i protiv Mihailovi}a, kao poznatog pristalice Apisa, postojali su jaki razlozi za dvoumqewe. Najgore razloge su imali upravo predsednik vlade Simovi} i ministar vojske, general Bogoqub Ili}, ~ija se Vrhovna komanda nalazila u Kairu. Zalagawem Britanaca, sporovi su nekako izgla|eni. Mihailovi} je nastojao da uspostavi saradwu sa Pe}ancem, ali ga je stari vojvoda svisoka odbijao. Mihailovi}u je poru~io da ga uzme za na~elnika svog {taba ako ga èli. Naàlost, Pe}anac se ve} tokom leta 1941. godine odlu~io za saradwu sa okupatorom. Posle uvodnog sastanka sa opunomo}enicima SD i na~elnikom gestapoa u Beogradu, dr Karlom Krausom, na sastanku u selu Plo~nik kod Ni{a, formalno se obavezao na saradwu sa Nemcima. Dvadeset sedmog avgusta, na zboru uz dvadesetak svojih vojvoda i 200 ~etnika, na planini Bukuqa isto~no od Aran|elovca, proglasio se komandantom svih ~etnika u dràvi, izjaviv{i da preuzima odgovornost za red i mir i pozvao sve ustanike po {umama da mu se pridruè. Za nepokoravawe wegovim naredbama poznavao je samo jednu kaznu – smrt.1046 Wegovog vaqevskog zapovednika, Nikolu Kalabi}a, s nekoliko ~etnika, razoruàla je ~eta Mihailovi}evog kapetana Mirka Smiqani}a „Petar Mrkowi}” i zaplenila mu zastavu Koste Pe}anca, na kojoj je bila ispisana parola: „Dole komunizam, dole Draà bandit!” Odvela ga je na Ravnu goru, gde je pristupio Mihailovi}u. Od oficira koji su rano priznali Mihailovi}evu komandu, treba pomenuti majora Dragutina Keserovi}a, koji je pred Nemcima pobegao iz Ca-

1046 Pe}anca je u junu 1944. godine u Sokobawi uhvatila trojka Mihailovi}evih ~etnika i ubila ga.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

705

ribroda (kasnije Dimitrovgrad), dejstvovao u okolini Kru{evca i bio povezan sa Pe}ancem, kao i rezervnog kapetana Vojislava Luka~evi}a na planini Goliji, na granici sa Sanxakom. U isto~noj Bosni, u prvom redu zbog usta{kog nasiqa, s pokretom otpora zapo~elo je vi{e vo|a, pa i obi~nih seqaka, a od juna tamo je dejstvovao Mihailovi}ev opunomo}enik major Bo{ko Todorovi}. General{tabni major Jezdimir Dangi}, koji je isprva bio u okupatorskoj àndarmerijskoj slu`bi, u jesen 1941. godine, sa trideset àndarma i nekolicinom naoruànih dezertera, pre{ao je Drinu ju`no od Qubovije i uputio se u bosanska brda, gde se ubrzo pot~inio Mihailovi}u. U Crnoj Gori nije hteo da kapitulira general Quba Novakovi}, koji je komandovao jugoslovenskim ~etama na albanskoj granici. Okupio je mawu grupu ~etnika.1047 Izbegli~ka vlada je za kontakte s Mihailovi}em po~ela koristiti radio-vezu, koju su pod oznakom YTHS, a zna~ila je ratni brod Velebit, uspostavili wegovi amateri (me|u wima se naro~ito isticao Slovenac kapetan Joè Pevec). Kad su namestili stanicu, razaslali su pozive na sve strane. Uhvatili su ih na nekom britanskom (francuskom?) ratnom brodu u blizini Malte. Wihov izve{taj brod je prosledio u London, 15. septembra ga je primila vlada, a 25. septembra potvrdila wegov prijem preko BBC BBC-ja. -ja. Posle provere verodostojnosti obe strane, veza je 6. oktobra po~ela da dejstvuje preko Malte.1048 Kad je na Ravnu goru stigao kapetan B. Hadson, doneo je Mihailovi}u {ifre i kqu~ „Villa „Villa Resta” za vezu sa Kairom, a preko wega sa vladom u Londonu. Prenos izve{taja preko Vile Reste kontrolisala je britanska vlada. Po{to su Mihailovi}eve vesti bile neo~ekivano povoqne, vlada je po~etkom oktobra prihvatila wegov pokret otpora i na toj liniji po~ela sara|ivati sa britanskom vladom. Ubrzo potom, na zahtev zahtev kraqa Petra II, koji je u me|uvremenu (8. septembra 1941. godine) postao punoletan, Mihailovi}a je priznala i britanska vlada, naro~ito wen predsednik êr~il. General Simovi} je 15. novembra preko Radio Londona sa-

1047

Novakovi} se kasnije pridruìo Mihailovi}u, ali zbog neprimerenog pona{awa (verovatno i ambicija) morao je da napusti Ravnu goru. Pre toga je bio Pe}an~ev vojvoda, ubrzo se osamostalio i privukao za sobom nekolicinu Pe}an~evih zapovednika, pre svega, majora Keserovi}a i potpukovnika Milutina Radovi}a. U~estvovao je u neuspelom zauzimawu Kru{evca, nastojao je da preuzme vo|stvo u zauzimawu Kraqeva, ali major \uri} nije hteo da mu se pot~ini. Kad su ga partizani spasili iz zarobqeni{tva Boè Javorskog, pridruìo se Titu, koji je hteo da ga iskoristi za pridobijawe ~etnika. Tako je po~etkom 1942. godine boravio u Fo~i. 1048 J. ]elevi}, „Iz prvih meseca”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I, str. 177-189; R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 25. sl.

706

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

op{tio celom svetu da je Mihailovi} komandant svih jugoslovenskih oruànih snaga u otaxbini i pozvao sve ustanike da mu se podrede. Od toga dana wegovi ~etnici dobili su ime „Jugoslovenska vojska u otaxbini” (JVuO), koje se nije u~vrstilo. Mihailovi} i wegov pokret postali su najsvetlije zvezde na savezni~kom medijskom nebu. Odu{evqewe je bilo toliko, da mu je BBC dugo vremena ~ak sluìo za prenos {ifriranih zapovesti i uputstava do wegovih, ina~e te{ko dostupnih, lokalnih zapovednika. Mihailovi}ev nastup mogu}e je objasniti tradicijom vekovnog srpskog osloba|awa ispod turskog jarma, od Kara|or|evog ustanka 1804. godine, preko ustanka u Bosanskoj krajini 1875. godine – koji je vodio ~etni~ki vojvoda Petar Mrkowi} (kasniji kraq Petar I Kara|or|evi}) – primerom Gavrila Principa, koji je u Sarajevu, na Vidovdan 1914. godine, ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u provokativnoj poseti – i tako postao neposredna posledica i nastavak srpskog „Boqe rat nego pakt” od 27. marta 1941. godine. Nebrojeni Srbi, naro~ito oficiri, nisu priznavali nema~ku okupaciju, nego su hteli da nastave borbu po ugledu na svoje pretke – kao ~etnici. U ìvom se}awu bio im je, ako ve} nisu bili bili i wegove pristalice, Apis, koji je jo{ pre Balkanskih ratova li~no podsticao komitstvo u Makedoniji, tada jo{ pod turskom vla{}u, pomagao u pripremi ustanka u Bosni, tada jo{ austrougarskoj, a za nemilosrdnu oruànu borbu protiv austrougarske okupacije po~etkom Prvog svetskog rata u pozadini je organizovao dobrovoqne ~etni~ke odrede. Mihailovi} je bio me|u onima koji su se tokom zime 1915. godine povla~ili preko âkora i kroz Albaniju na gr~ka ostrva, najvi{e na Krf. Zna~ajan je bio i uticaj starog vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir~anina i wegove „Narodne odbrane”, koja je osnovana po~etkom veka za organizaciju gerilskog ratovawa protiv Turaka, Bugara i Austrijanaca. Jedini u dràvi imao je pravo dodeqivawa titule „vojvoda”; samozvanih i Pe}an~evih bilo je mnogo vi{e nego pravih. Prema nekim stranim izve{tajima, Mihailovi} se, navodno, u Vrhovnom {tabu jugoslovenske vojske specijalizovao za gerilsko ratovawe. Predratni soevac (SOE) A. Glen tvrdi, ~ak, da je u jugoslovenskom general{tabu postojalo specijalno odeqewe za organizaciju pokreta otpora za slu~aj slu~aj neprijateqske okupacije.1049 Mora da je istinito bar ne{to od toga. Odeqewe se zvalo êtni~ka komanda, postojalo je od aprila 1940. godine, a wegov na~elnik je bio general Mihailo Mihailovi}. Po jedan bataqon ~etnika pod komandom komandom brigadnog generala bio je dodeqen svakoj armiji, ukupno je,

1049

A. Glen, Footholds Footholds..., ..., str. 124.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

707

zna~i, bilo {est bataqona, namewenih borbi protiv pete kolone i diverzija. Zbog protivqewa nekih hrvatskih politi~ara, ~etni~ke bataqone preimenovali su u juri{ne. Komandant Prvog juri{nog bataqona, na primer, bio je major Palo{evi}. Po{to je Draà 1938. godine postao na~elnik op{teg odeqewa Vrhovne vojne inspekcije, ~iji je zadatak bio da u armiju uvodi novine u ratovawu, verovatno nije mogao mimo ~etni~kog ratovawa, pa ni mimo obave{tajne delatnosti, naro~ito zato, jer je tu delatnost u Vrhovnom {tabu vodio wegov prijateq @arko Popovi}. S tim je i sam imao neka iskustva jo{ iz vremena dok je bio vojni ata{e u sofijskoj i kasnije u pra{koj ambasadi. Me|utim, za na~elnika êtni~ke komande verovatno ga je promovisala promena imena na vrhu. Zanimqivo je da ga je tada{wi ministar vojske i mornarice, general Milan Nedi}, jo{ u oktobru udaqio iz Vrhovne inspekcije, jer se, izme|u ostalog, nije slagao sa Mihailovi}evim zagovarawem ~isto srpskih, hrvatskih i slovena~kih vojnih jedinica.1050 Trebalo je da ode u operativu. Imao je sre}e. Zbog nesuglasica sa knezom Pavlom, ministar ga je preduhitrio. Osmog novembra morao je podneti ostavku on (Nedi}). Me|utim, za Mihailovi}a je vreme komitskog ~etni{tva, kad se nisu obazirali na `rtve, odavno pro{lo. Nikada nije zaboravio stra{an pokoq Srba tokom Prvog svetskog rata. Jo{ mawe, svakako, Kosta Pe}anac, koji ga je, takore}i, izazvao. Godine 1917. srpska i savezni~ka komanda u Solunu, tada poru~nika, izbacila ga je iz aviona vi{e od 200 kilometara duboko iza predwih poloàja Centralnih sila, da organizuje narodni ustanak na podru~ju pogorja Toplica, jugozapadno od Ni{a, i tako iz pozadine pomogne proboju Solunskog fronta. Stanovni{tvo mu se odmah pridruìlo, na hiqade qudi, ali planirana ofanziva Antante neo~ekivano je odgo|ena. Za odmazdu, Bugari su zajedno sa Nemcima pobili skoro 9.000 qudi i spalili vi{e od 40.000 ku}a. Pe}anac isto tako nije mogao zaboraviti kako je od 15.000, u nevoqi regrutovanih mladi}a, koji su preko Albanije morali da se probiju na Krf, preìvela samo ~etvrtina. U Drugom svetskom ratu Nemci su se, od surovih vojnika Prvog svetskog rata, preobrazili u zlo~ina~ke masovne ubice civilnog stanovni{tva. U ustanku treba biti mawe nestrpqiv, mislio je, boqe je koristiti mozak nego nepromi{qeno nasiqe nad okupatorima. Zaklati i pobe}i, a neduàn narod prepustiti osveti, nije naro~ito te{ko, a jo{ mawe juna~ko delo.

1050 Mihailovi} je kasnije ideju i ostvario. Prvog decembra 1944. godine izdao je naredbu po kojoj se JVuO sastoji od tri posebne armije, srpske, hrvatske i slovena~ke. Dodao je ~ak i samostalnu Skupinu muslimanskih korpusa (Zbornik (Zbornik... ... XIV/4, str. 430-432).

708

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Mihailovi}evo prvenstvo u ustanku bilo je vi{e formalne prirode. Sam ga sme{ta u 15. april, kad se usprotivio op{toj kapitulaciji. KneèKneèvi}i po~etkom otpora smatraju 28. maj 1941. godine, kad su se Mihailovi}evi ~etnici sukobili sa Nemcima kod sela Quqaci, izme|u Gorweg Milanovca i Kragujevca.1051 Ako Mihailovi} nije hteo da opona{a krvolo~nost komitskog ratovawa, u prvom redu, da spre~i nepotrebne `rtve kako me|u svojim borcima, tako i me|u stanovni{tvom, morao je da, kao rodoqub, veoma bri`qivo bira forme otpora protiv zavojeva~a, pre svega, trenutak za odlu~uju}i udarac. Kao {to smo ve} videli, na to su ga upozoravale obe londonske vlade, kako jugoslovenska, tako i britanska. Iako Mihailovi}evo prvenstvo u ustanku nije zna~ilo da je èleo da preduhitri partizane u napadima na okupacione snage, ~etnici, odnosno, ustanici – koje komunisti nisu priznavali za partizane – ipak su ih preduhitrili, premda su to mnogi u~inili protivno wegovim èqama. Partizani su kao po~etak ustanka protiv okupatora slu`beno proglasili 7. jul 1941. godine, kad je komandir Ra|evske ~ete Vaqevskog odreda – brojila je svega deset boraca – @ikica Jovanovi} – [panac, u selu Bela Crkva kod Vaqeva, ubio dvojicu srpskih àndarma. Okupqene seqake je nagovarao da se pridruè partizanima i, kad su àndarmi hteli da ga uhapse, pucao je na wih. Izborom ovog ~ina kao po~etka ustanka, naglasili su su{tinu otpora: otpor protiv doma}e vlasti, tj. revolucija. Po{to je 7. jul 1941. godine stigao posle 22. juna, ujedno su naglasili poslu{nost Kominterni, koja ih je tek posle ovog datuma naterala na ustanak. S druge strane, ve} je u naredbi komandanta Druge nema~ke armije 28. aprila 1941. godine di ne pomenut napad „komitske bande (u srpskim uniformama)” na Nemce, kad su u nekom selu hteli oduzeti oru`je seqacima. Toj bandi je mnogo vi{e pripadala ~ast prvenstva u ustani{tvu, ne samo zbog vremenske prednosti i masovnosti, nego i zbog prvih represalija nad Srbima u razmeri 1:100, koje su usledile jo{ istog dana. Svakako, ovaj sukob nije ukazivao na revolucionarnu su{tinu ustanka u onoj meri u kojoj je to bilo pucawe na predstavnike „svega onoga {to se vi{e ne sme ponoviti”. Van Srbije, posebno u Hrvatskoj, u Lici i na Kordunu, zbog usta{ke strahovlade buknuo je masovni ustanak ~ak pre 7. jula i bio je izrazito narodnooslobodila~ki. Sli~no je bilo i u isto~noj Hercegovini, gde su zbog usta{kog pokoqa Srba srpski ustanici 21. juna razoruàli àndarmerijsku stanicu u Lukavcu, kasnije zaposeli Nevesiwe, napali Gacko i Avtovac, 3. jula udarili na tri kolone usta{a i domobrana i presekli im pristup na oslobo|ena pod-

1051

R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda..., ..., str. 18.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

709

ru~ja, itd. Po{to su „inicijativu za ustanak dali anglofilski reakcionarni elementi”,1052 partijski prvaci su, uprkos neprestanom nagla{avawu potrebe za jedinstvenim otporom, }utke prelazili preko wih, iako su ispuwavali prvi uslov za po~etak ustanka: „ne pre 22. juna”. Kao {to }emo videti, taj uslov su ispunili i tigrovci, ali su ih partijski prvaci unapred otpisali. Nema~ki izve{taji sve ~e{}e navode takve napade. U izve{taju {tabu nema~ke [ezdesete pe{adijske divizije mesec dana kasnije, 28. maja 1941. godine, po prvi put je izri~ito pomenuto ime ~etnik. O wima kaè da su „srpski politi~ki fanatici”.1053 Ko su uistinu bili, kako su politi~ki bili usmereni, nije poznato. Do ve}ih ~etni~kih sukoba sa Nemcima do{lo je tokom leta 1941. godine. Neki ~etni~ki komandanti koji su organizovali odrede na proslavqenom Ceru (Cerski ~etni~ki odred kapetana Dragoslava Ra~i}a), u Podriwu i u pore~ju Jadra izme|u wih, oslobodili su mnoga mesta i zauzeli ve}e teritorije. Nisu se ograni~avali na mawa naseqa. Posledwih dana avgusta major Veselin Misita, sa vi{e od hiqadu svojih jadarskih ~etnika, zauzeo je Bawu Koviqa~u na severnim padinama Podriwa, rudarsku Zaja~u na planini iznad wih, a 31. avgusta i Loznicu. U tom napadu neprijateqski metak pogodio ga je u ~elo.1054 Pao je na mestu mrtav, a komandu je preuzeo major Mi{i}. I. Avakumovi} stoga 31. avgust smatra prvim danom ustanka u Srbiji.1055 Tog dana su vaqevski partizani zauzeli rudnik antimona Stolice, a Krupaw su, posle trodnevne „krvave” bitke 4. septembra, zauzeli poru~nik Ratko Martinovi} i pop Vlada Ze~evi}. Tada su jo{ bili ~etnici. Milo{ Mini} je u ne{to kasnijem izve{taju ovu bitku isto tako proglasio po~etkom ustanka u zapadnoj Srbiji.1056 Kaè, dakle, da bez ~etnika nije bilo ustanka i da se u vezi sa tim slaù tada{wi ~etni~ki i partizanski izvori i da je do ustanka do{lo najkasnije 1. septembra. Mihailovi} se protivio juna~ewu ~etni~kih komandira. Kad su ga poru~nik Martinovi} i pop Ze~evi} pozvali da do|e sa Ravne gore i preuzme komandu svih odreda u Podriwu, odbio je. Zato su pre{li k partiza-

NOR i i... ... I/2, /2, 1985, str. 14. Me|u tim „elementima” najpreduzetniji bio je Petar Samarxi}, vo|a „vidovdanskog” ustanka, kasnije ~etni~ki vojvoda. Komunisti su ga kao „odmetnika” ubili 1948. godine. 1053 Zbornik... Zbornik... I, str. 329, 333. 1054 Z. Vu~kovi}, „Ustanak u Zapadnoj Srbiji”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 138. 1055 I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}..., ..., str. 21. 1056 Zbornik Zbornik... ... IX IX,, str. 181; V. Ze~evi}, „Narod srpski traì jedinstvo”, Borba VI, broj 19, str. 2 (27. novembar 1941). 1052

710

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

nima.1057 Pri tome su se pobrinuli da budu posebni. K partizanima su pre{li sa svojim ~etnicima kao celina, koja je dobila ime Krupawski ~etni~ki odred i jo{ dugo dejstvovala u pogorju Podriwa. Naredbe za akcije dobijali su od partizanskog V[-a (Tita),1058 kao da se radi o partizanskom odredu. Martinovi} je za javna okupqawa izmislio parolu: „@iveo drug Staqin, neka ìvi kraq Petar II II!” !” Ze~evi} je kasnije postao ~lan V[-a i AVNOJ-a, komesar NKOJ-a za unutra{we poslove, posle rata ~lan savezne vlade, a Martinovi} je napredovao sve do general-pukovnika. Da li zbog Mihailovi}evog protivqewa po~etnim nastupima popa Ze~evi}a i poru~nika Martinovi}a i wihovog kasnijeg prelaska k partizanima, wihova po postignu}a stignu}a qua ~etnika, zakqu~no sa mogu}im prvenstvom u ustanku (Mini}), moramo ubrajati u postignu}a partizana? Na sre}u, 1. septembar, kao dan po~etka ustanka (u zapadnoj Srbiji) skoro pola godine zaostaje za ~etni~kim progla{ewem po~etka pokreta otpora i wihovim prvim oruànim à nim sukobima sa zavojeva~ima.

Umesto protiv fa{isti~kih osvaja~a, protiv imperijalizma [esti april 1941. godine nije naterao u {ume – kao Mihailovi}a – sve. Komunisti su se pokrili po u{ima i ~ekali. Sa Nemcima se nisu upu{tali ni u verbalnu borbu. U proglasu „Slovenskemu narodu” s kraja aprila 1941. godine, jedinom slu`benom odzivu partije na nema~ki napad na Jugoslaviju koji se nije mogao izbe}i, CK KPS je pokazao upravo o~aravaju}u ne`nost prema wemu. „Mi Slovenci... doìveli smo”, kako po~iwe, „najgoru nesre}u koja moè zadesiti narod. Slovena~ki narod je potpao pod vlast tri imperijalizma.” Svaka, i najmawa re~, bri`qivo je promi{qena. Tone Tom{i~ i Miha Marinko, koji su proglas sastavili zajedno sa Kidri~em, pre objavqivawa morali su ga odneti u Zagreb gde su, posle mawih prepravki, dobili Titov i Kardeqev imprimatur. Sli~no je i u proglasu CK KPJ od 15. aprila: „Stra{na katastrofa, koju smo mi, komunisti ve} dugo predvi|ali, pogodila je narode Jugoslavije.” Pribli`no tako je o nesre}i, koja nas je zadesila, govorio i dr Vlatko Ma~ek koji je, posle povratka iz Beograda 11. aprila, pozvao narod da sara|uje s novim hrvatskim

1057 R. ôlakovi}, Po~etak Po~etak...; ...; prema pri~awu M. Mini}a, mora da se to dogodilo u oktobru. Vidi Zbornik Zbornik... ... IX IX/1, /1, str. 282. 1058 Zbornik... II II/2, /2, str. 203.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

711

vlastima.1059 Dubqe, dakle, partija nije mogla pasti, ako znamo da je, po Titovim merilima, najdubqe bila dok je „jahala na repu HSS-a”. U partijskom proglasu, nesre}a koja nas je zadesila – nema~ka okupacija Jugoslavije – prikazana je kao nekakva bo`ja kazna za zlo~in koji smo skrivili, kao elementarni prirodni doga|aj koji se nije mogao spre~iti, a da stvarni zlo~inac – Hitler – uop{te ne bude pomenut. „Na na{u zemqu zagazila je strana imperijalisti~ka peta, kojoj su put utrli nenarodni reìmi sa svojom nenarodnom i istovremeno nenacionalnom politi politikom.” kom.” Me|u napada~ima, CK KPS je krivce za „nesre}u” prona{ao samo u okupaokupatorskim „kapitalisti~kim magnatima” (nema~ku radni~ku klasu o~igle gled dno je smatrao svojim saveznikom, jer se, kako je to konstatovao Kardeq, bori protiv proti v britanskih britanskih imperijalista; zato je o wima i o italijanskim vojnicima izdao poseban zajedni~ki proglas), a pravi krivci za nema~ki napad – po wima je – doma}a buròazija. Prema woj je CK uperio klasnu o{tricu nove antiimperijalisti~ke linije. Bio je vrlo precizan: s jedne strane, krivci su klerikalci, zbog „antisovjetske hajke” i „onemogu}avawa tesnijeg zbliàvawa Jugoslavije i Sovjetskog saveza”, s druge pak, „JNS i druga ’napredna’ gospoda” zarad „anglofilske, ratnohu{ka~ke i politike neprijateqske prema Sovjetskom Sovjetskom savezu”.1060 Jednom re~ju, za dràvni udar, koji je mesec dana ranije izveo general Simovi} i koji je bio izrazito antifa{isti~ki i prodemokratski, zbog ~ega ga je prihvatila ne samo Jugoslavija, nego ceo svet, kao pravo olak{awe posle dugog niza nema~kih pobeda, za posledi~ni nema~ki napad na Jugoslaviju i okupaciju od strane Sila osovine, CK KPS je krivio klerikalce i „liberale JNS”, svaquju}i na wih odgovornost za udar, udar, dok protiv fa{izma nije izustio ni slovce. Bojao se da Jugoslavija ne bude uvu~ena u rat protiv fa{izma, a time i protiv saveznika Sovjetskog saveza. Samo to ne. Takav stav potvrdio je Tito u svom referatu na plenumu CK KPJ u Zagrebu krajem aprila 1941. godine, kako je to u julu iste godine objavqeno u glasilu KPJ Proleter Proleter,, iako je Simovi}evoj vladi priznao da je „ozna~ila korak napred u ostvarewu onih nepomirqivih te`wi...”. U tom referatu je izjavio da }e se jugoslovenski narodi boriti kako protiv izbegli~ke Simovi}eve vlade, koja se „stavila pod pokroviteqstvo Engleske, u nadi da }e uz pomo} engleskog imperijalizma obnoviti ono staro stawe koje je utamni~ilo jugoslovenske narode”, tako i protiv „celokupne vlada-

1059 1060

Zbornik... Zbornik... VI VI/1, /1, str. 17-26 (slov. Izd.); NOR i revolucija..., str. 3-6. Ve} navedeni Proglas CK KPS s kraja aprila 1941. godine.

712

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ju}e klike Jugoslavije” koja je „bez obzira na nacionalnost bila jednodu{no anglofilska.” Pravi zlo~inac je, dakle, jugoslovenska vlada i weni zapadni „pokroviteqi”. To su oni protiv kojih se treba boriti. Proglas je, ina~e, govorio o imperijalisti~kim razbojnicima koji su napali Jugoslaviju. U trenutku kad je stanovni{tvo imalo ne samo pred o~ima, nego i za vratom, jednog jedinog neprijateqa, zavojeva~a, bilo bi isuvi{e riskantno ne pomenuti borbu protiv wega. Me|utim, na svako wegovo pomiwawe, komunisti su odmah dodavali potrebu za raskrinkavawem kako svih onih agenata imperijalisti~kih snaga i doma}e buròazije koji rade za zavojeva~e, tako i onih koji rade za Engleze. Nigde nikakvog poziva u borbu protiv okupatora; antifa{izam je i daqe bio duboko u zamrziva~u.1061 I. Avakumovi} konstatuje da su tada gotovo sva partijska zalagawa bila uperena protiv Zapada. Mi{qewa je da je pomawkawe svake zna~ajnije antifa{isti~ke delatnosti razlog {to jugoslovenski komunisti izme|u septembra 1939. i maja 1941. godine uglavnom nisu objavqivali manifeste i rezolucije.1062 Ovaj rat, jednostavno, nije bio wihov rat; i ne samo u Crnoj Gori, gde su komunisti besposleno sedeli po kafanama i sa, ne ba{ prevelikim protivqewem, pozdravqali ispruènom desnicom.1063 Otada pa nadaqe, opstaje samo oprezno ~ekawe i wegova objektivna posledica – defetizam. Da su znali da }e za ne{to vi{e od dva meseca istu sudbinu doìveti Sovjetski savez, jo{ tada bi se pona{ali kao da je svaki ubijeni Nemac na Balkanu jedan Nemac mawe u borbi protiv Crvene armije, kako su to kasnije rado nagla{avali. O~igledno nisu. Titu, u wegovom aprilskom referatu, jo{ nije padalo na pamet da pozove komuniste ili radni~ku klasu u borbu protiv okupatora. Naprotiv, kao francuska partija godinu dana ranije, sada se i KPJ „prilago|avala novim okolnostima”, u su{tini, pripremala se za saìvot s novom (zavojeva~evom) vla{}u. Jedina borba, koju Tito Tito pomiwe u svom referatu, jeste borba za boqe zarade, koju }e, kako je izneo „zavojeva~ poku{ati da spre~i”, kao i boqe ìvotne prilike uop{te. Ne samo {to se time spustio na nivo najgoreg desni~arskog socijaldemokratskog sindikaliste, nego se i odao da je spreman na dugi saìvot sa zavojeva~ima. Ako je dozvoqeno da upotrebim wegov omiqeni re~nik, moèmo re}i da se Tito u svom aprilskom referatu uzdao u dugotrajnu mirnu kola-

1061 Zbornik... Zbornik... II/2, II/2, str. 7 sl., Proleter 16, broj 3-4-5. mart-april-maj 1941. godine, str. 1-8, repr. izdawe. str. 777-784. 1062 I. Avakumovi} Avakumovi}, History History... ... I, str. 177 i nap. 20. 1063 M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 385.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

713

boraciju sa zavojeva~ima. To zna~i da je jo{ posle sloma Jugoslavije ra~unao sa nastavkom prijateqstva izme|u Hitlera i Staqina.

Staqinova podela Poqske i Titovo podrepa{tvo To je bilo vreme nesigurnosti, neprekidnih smetwi i neprincipijelnog izvla~ewa komunista. U sos ih je uvalio wihov veliki Staqin lejelnog {inarskom okupacijom isto~ne tre}ine predratne Poqske, uz to svih balti~kih dràva, kao i uvla~ewem Finske u sovjetsku interesnu sferu. Omogu}ili su ih Pakt o nenapadawu od 23. avgusta 1939. godine i Prijateqski sporazum od 28. septembra iste godine Sovjetskog saveza i hitlerovske Nema~ke, kojima su velike sile jo{ jednom u istoriji podelile Poqsku izme|u sebe. Na{i komunisti su kipteli od sre}e nad tim sramotnim doga|ajima. Slavospev rezolucije Tre}e konferencije KPS, odràne 29. i 30. juna u Viwama nad Dolskim kraj Qubqane, „mudroj staqinskoj politici mira”, kako ju je nazvao Tito, i koja je, po wemu, prisilila Hitlera da „kapitulira pred Sovjetskim savezom, oslowenim na radni~ko-seqa~ku Crvenu armiju i na qubav i pomo} miliona radnih qudi...”, kao i proglas CK KPJ, prema kojem je „nema~ki fa{izam bio prinu|en da kapitulira pred snagom pobedonosnog socijalizma i SSSR-om i s wim zakqu~i Pakt o nenapadawu”, ~ime je, po Titu, „herojska Crvena armija oslobodila dvadesetomilionski narod Belorusije, zapadne Ukrajine, Besarabije i Bukovine, Litve, Latvije i Estonije... od kapitalisti~kog ropstva”,1064 nisu bili, u su{tini, ni{ta drugo do maloumna kulisa za Staqinovo pohlepno mukta{tvo. Sa tri balti~ke dràvice Estonijom, Latvijom i Litvom, Sovjetski savez je neposredno posle upada u Poqsku, sa svakom posebno, zakqu~io sporazum o me|usobnoj pomo}i (28. septembra i 5. i 10. oktobra, u navedenom redosledu), u junu iznudio saglasnost da u wima moè stacionirati svoje ~ete, a ve} ih je delimi~no zauzeo, zatim su se posle pobede komunista na „prvim do tada zaista slobodnim” izborima proglasile za sovjetske i u avgustu iste godine pripojile kao samostalne republike. \ilas je ovu priliku iskoristio za konstataciju da je pripajawe „ovih mladih sovjetskih republika velikoj socijalisti~koj zajednici „...najlep{i primer ostvarewa prava na na-roda na samoopredeqewe”.1065 Tito je, pored svega, u glasilu Kominterne

1064 1065

Peta zemaqska..., zemaqska..., str. 222, 5, 276. Proleter 15, broj 5-6, juni-juli 1940, str. 8; repr. izdawe, str. 694.

714

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Die Welt, Welt, koje je izlazilo u Stokholmu, bez mrvice srama oklevetao Jugoslovene, slagav{i da su navedenim doga|ajima bili iznad svega odu{ev {evqeqeni. Zapravo su se zgraàli, jer je prepu{tawe pomenutih dràva za Hitlera bilo mito, da ga Staqin {to ubrzanije snabdeva strate{kim sirovisirovinama, naro~ito naftom iz Bakua,1066 i da Luftvafe sa bezbednim le|ima moè neometano da bombarduje engleske gradove. Tri dana kasnije, Staqin je pozvao u Kremq nema~kog ambasadora Fon [ulenburga i saop{tio mu da, po wegovom mi{qewu, treba otkloniti sve {to bi moglo izazvati zlu krv me|u partnerima. Do toga bi sigurno dovela i najmawa samostalnost nekog dela Poqske, jer bi mogla da postane ishodi{te zahteva za wenim ponovnim ujediwewem. Zato je predloìo da sva podru~ja isto~no od demarkacione linije, dakle, celo Lublinsko vojvodstvo kao i onaj deo Var{avskog vojvodstva koje se prostire do Buga sa Suvalskim Pojezerjem zajedno, pripadnu Nema~koj, a ona da se u zamenu odrekne zahteva prema Litvaniji. Sporno je ostalo naftonosno podru~je Podoqa ju`no od Lavova (Borislav, Drohobi~). Iako su Nemci na tom podru~ju imali veliki interes, Staqin im ga, zbog prete`no ukrajinskog stanovni{tva, nije hteo prepustiti, ali im je xentlmenski garantovao celokupnu naftnu proizvodwu. Da bi pokazao kako nije ni{ta mawi xentlmen, Hitler je pristao. Tako je Staqin postao onaj koji je Tajnim protokolom razdelio Poqsku na dva dela bez ostatka i time je izbrisao sa geografske karte.1067 To {to je nova linija razgrani~ewa tekla pribli`no po etni~koj granici izme|u Poqaka s jedne, i Ukrajinaca i Belorusa s druge strane, i da te~e po woj pribli`no i sada{wa granica izme|u Poqske i Ukrajine, odnosno Belorusije, jeste drugo pitawe. Ne samo da su Sovjeti, i s wima ceo socijalisti~ki svet, pedeset godina negirali postojawe Tajnog protokola od 28. septembra,1068 i da je i za Zapad verodostojnost wegove kopije, koja je, neznano kako, stigla u brojne redakcije, sporna, nego je ~ak i u Poqskoj sve do 1989. godine, kad je politbiro pakt i dogovor sa protokolom proglasio ni{tavnim, slu`beno bilo na snazi da je Crvena armija svojim ulaskom u Poqsku 17. septembra 1939. godine spre~ila Nemce da je zauzmu celu. „Zbog kategori~nog odbijawa wene

1066

E. Barker, British British..., ..., str. 9. Wyrostkiewicz, Waldemar: „Tajny protokó protokól z28 września wrze nia 1939 r.” r.”, My Myśll Polska LV, Historia, br. 39, 29 września wrze nia 1996, str. 10. 1068 I danas su neki uvereni da je problem u Tajnom protokolu od 23. avgusta, iako je na osnovu wega odre|ena linija razgrani~ewa objavqena 23. septembra (na primer F. Fire, Minule..., Minule ..., str. 401). 1067

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

715

vlade, Sovjetski savez nije mogao ponuditi pomo} Poqskoj. Jedino {to se se jo{ moglo u~initi, bila je odbrana od nema~ke okupacije zapadne Ukrajine i zapadne Belorusije, kao i dràva na Baltiku”, kaè slu`bena sovjetska istorija Drugog svetskog rata. Dok precizno navodi pomenutu liniju razgrani~ewa, ona se na geografskoj karti „Generalni „Generalni guvernement” proteè sve do linije definisane Tajnim protokolom. Nigde nema obja{wewa kako je do{lo do razlike.1069 Za doma}i front V. Dedijer kaè da je „takva izrazito antiimperijalisti~ka linija na{e partije... izazvala napade kako jednog, tako i drugog krila buròazije, onog koji je bio upregnut u englesko-francuska kola, kao i onog koji se oslawao na Sile osovine”.1070 Ogor~eni nisu bili samo desno i centralno usmereni qudi, {to se i moglo o~ekivati; socijalisti i hri{}anski usmereni qudi – tada se o~igledno jo{ nisu ubrajali u levi~are – zamerali su komunistima izdaju: „Ko danas opravdava pona{awe Sovjetskog saveza... zagovara imperijalizam... Sa demokratijom je palo i sloslovena{tvo, jer je... klasna politika ispred nacionalne... Razo~arani smo qudima koji sa takvom lako}om mewaju svoje aksiome, temeqe svojih duhovnih gra|evina.” Nad wima su se zgraàli i {ega~ili se s wima: „Ube|eni smo da }e se na{i levi~ari, po toj logici, sna}i u svakoj situaciji, da }e sa istom takvom lako}om dizati ispruène desnice kao mo`da stisnute pesnice.”1071 Onih dana, imperijalizam je za svaku prakti~nu upotrebu bio iskqu~iva karakteristika nema~ke i sovjetske politike; u Poqskoj je ~ak posluìo za {kolsku definiciju: Divide et impera! impera Velika Britanija se borila za svoj opstanak i za wu je ova oznaka bila potpuni anahronizam. Staqin kasnije vi{e nije mogao iz svoje imperijalisti~ke koè. Prilikom Idnove posete Moskvi u decembru 1941. godine, u zamenu za priznawe baza u Rumuniji i Finskoj slobodnim izlaskom iz Baltika, nudio je sekretaru spoqnih poslova ni mawe ni vi{e nego pravo na baze u Francuskoj i Belgiji, kao i u Holandiji, Danskoj i Norve{koj.1072 Sli~no je bilo i prilikom napada Sovjetskog saveza na Finsku. Zajedno sa [ve|anima, Finci su pred sovjetskom opasno{}u hteli utvrditi

P. Pospelov, Istorija Istorija... ... I, str. 176, geografska karta 8 na str. 200; sli~no kao i vi{e od 30 godina kasnije Encyclopedia Britanica 5, str. 212. 1070 V. Dedijer, Tito Tito..., ..., str. 364. 1071 Delovska pravica 12, 12. oktobar 1940. 1072 W. Churchill, The Second... Second... III, str. 558; A. Eden, The Reckoning..., str. 289-290. Prema E. Barker, British Policy..., str. 129, Staqin je direktno nudio francuske luke Bulow i Dankerk u Laman{u. 1069

716

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Alandska ostrva na ulazu u Botnijski zaliv koji spre~ava ulaz u Finski zaliv. Nemci su se slagali, Sovjeti protivili, tako|e zbog nema~kog slagawa. Posredovawe Velike Britanije nije pomagalo. Kad su Sovjeti, na osnovu pakta sa Nemcima od 23. avgusta zauzeli balti~ke dràvice, vi{e ih ni{ta nije zadràvalo da ne „za{tite” i Finsku, koja je na osnovu tajnih odredbi stigla u sovjetsku interesnu sferu. Po~etkom oktobra po~eli su da je primoravaju da im prepusti kori{}ewe luke Hanko na u{}u Finskog zaliva. Zajedno sa bazama u upravo ste~enoj Estoniji, uz pomo} ove luke mogli bi svakome zatvoriti ulaz u Finski zaliv. Finska vlada nije pristala na zahtev, na {ta je Crvena armija napala Finsku 30. novembra. Zbog tog upada, Finska se odmah, 2. decembra, àlila Dru{tvu naroda, koje je 14. decembra Sovjetski savez iskqu~ilo iz svog ~lanstva. Sovjeti su bili toliko sigurni u svoju pobedu, da su na prvim okupiranim teritoteritorijama osnovali „demokratsku” vladu Finske sa predsednikom Otom Kusinenom, ~lanom predsedni{tva i politi~kog sekretarijata Kominterne. Ubrzo posle po~etka tzv. Zimskog rata (od decembra 1939. do marta 1940. godine), Finska je vi{e puta tako poniàvaju}e porazila „nepobedivu radni~ko-seqa~ku Crvenu armiju”, da se Staqinu rugao ceo, uistinu demokratski, svet. U decembru je razbila dve crvene divizije, u januaru jo{ jednu, a izvela je i nekoliko uspe{nih kontranapada. Nasiqe nad miroqubivom dràvicom rasanilo je i mnoge „progresiv„progresivne” Slovence. Posebno glasno opet su protestovali socijalisti i hri{}anski }an ski socijalisti. Komunisti su, kako kaè letak iz onih vremena, tumatuma~ili qudima da su tvrdwe „da se Englezi i Francuzi bore za demokratiju, slobodu i nezavisnost malih naroda, gole laì i bajke. Finski rat su isprovocirali engleski imperijalisti~ki agenti, s namerom da Sovjetski savez uvuku u rat i iskoriste Finsku kao ishodi{te za borbe protiv Rusije...”1073 Takav je bio i sadràj niza ~lan~i}a i letaka koje je u prole}e 1940. godine napisao Tito. Kad su Sovjeti kona~no probili Manerhajmovu liniju u Kareliji, Staqin je morao zakqu~iti mir sa legalnom vladom, zaboraviv{i na Kusinenovu, a Proleter je zabeleìo da je nepobediva Crvena armija ratnim provokatorima dala takvu lekciju, da }e ih zauvek pro}i èqa da „svojom prase}om wu{kom ruju po sovjetskoj ba{ti”. Komu-

1073

Letak se nalazi u arhivu zagreba~kog Instituta za radni~ki pokret, po Ph. Auty, Tito, str. 149; sadràj potvr|uje ~lanak „Nova velika pobeda SSSR”, napisan posle kraja Tito, rata u Proleter 16, broj 3-4, mart-april 1940, str. 6, repr. izdawe str. 658 (vidi i Kardeqev ~lan~i} „Imperijalisti~ki rat”, Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4, repr. izdawe str. 646).

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

717

nisti~ki stru~wak za vojna pitawa Mitar Baki}, na Petoj zemaqskoj konferenciji KPJ, izjavio je da je probojem te linije „jo{ jednom i posledwi put za sva vremena razotkrivena najgnusnija la` o slabosti Crvene armije”. Kad su u prole}e 1940. godine „neke imperijalisti~ke sile” okupirale Belgiju i Holandiju i s mostobrana kod Dankerka isterale britanski ekspedicijski korpus koji je stigao u pomo} Francuskoj, Tito se, u ime CK KPJ, nije brinuo da bi Nemci, koje nije smeo ni da imenuje, mogli na sli~an na~in da okupiraju Jugoslaviju. Bojao se jedino da Jugoslavija ne bude gurnuta u rat na strani Engleske i Francuske, dakle, protiv Nemaca.1074 Tek je u svom proglasu od 12. jula 1940. godine, posle nema~ke okupaciokupacije Francuske, CK KPJ (Tito) po~eo da uvi|a da „imperijalisti~ke sile, sile, Nema~ka i Italija, poku{avaju preuzeti ulogu svojih dosada{wih rivala Engleske i Francuske, da bi narodima Engleske i Francuske nametnuli jo{ gori Versaj...”1075 Dodao je Italiju, jer je Musolini, po svojoj gavranskoj prirodi, 10. juna 1940. godine nagovestio rat tada ve} poraènoj Francuskoj.

Poro|ajne muke doma}eg antiimperijalizma Komunisti su, ako izuzmemo vreme neposredno posle Prvog svetskog rata, kad su se konstituisali u jedinstvenu jugoslovensku komunisti~ku stranku i, uprkos tome, jo{ uvek bili pod jakim uticajem austroboq{evi~kog internacionalizma i zajedno sa demokratima nanosili {tetu koru{kom plebiscitu, stajali – sli~no ve}ini katoli~kih Slovenaca – na slovena~kim nacionalnim pozicijama. Pojednostavqeno, to zna~i da su komunisti takti~ki polazili od samobitnosti slovena~kog naroda, protive}i se tezi da su Slovenci samo posebno pleme u, ina~e, jedinstvenom „trojedinom” jugoslovenskom narodu, koju je, kao ”izvr{nu istorijsku ~iwenicu”, proglasio kraq Aleksandar, kao i da zagovaraju pravo Slovenaca na samoopredeqewe, zakqu~no sa otcepqewem. Me|u katolicima, za tu varijantu su bile samo neke grupe, posebno „sen~urska”, a komunisti su je proglasili svojim slu`benim programom. I ja sam koketovao sa tom ekstremnom varijantom, ali mi se devojka u~inila previ{e lepom da bi sve skupa moglo biti i{ta vi{e od lepih snova. „Samouparava” Dravske bano-

1074 1075

Proleter 15, broj 3-4, april-maj 1940, broj 3, repr. izdawe, str. 665. Proleter 15, broj 5-6, juni-juli 1940, str. 2; repr. izdawe, str. 688.

718

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

vine, naravno, pod imenom Slovenije, izgledala je kao realno dosti`na mogu}nost. Korelat slovenskosti u odnosima prema drugima bio je otpor protiv italijanske i nema~ke iredente koju su, nakon dolaska na vlast Musolinija i kasnije Hitlera, oli~avali italijanski fa{izam i nema~ki nacizam. Kako katolici, tako i komunisti, upravo u fa{izmu i nacizmu videli su najve}u opasnost za slovena~ki narod. Po{to su fa{isti i nacisti ugroàvali Jugoslaviju i kao dràvnu tvorevinu, na toj relaciji katolicizma i komunizma mogli su da se pridruè i pa{i}evski1076 jugoslovenari (pristalice integralnog jugoslovenstva), po svojoj kasnijoj politi~koj organizovanosti jeesenari (JNS). A po{to su podràvali velikosrpsku politiku i s wom centralizam, jaz izme|u wih i slovena~kih „separatista” bio je prevelik da bi do{lo do jedinstvenog antifa{isti~kog nastupa. Jeesenare je jako optere}ivala fa{istoidna Orjuna svojim agresivnim nastupima neposredno posle rata, ~ak krvavim (u rudarskom Trbovqu 1924. godine, kuda se uputila da izaziva~ki razvija svoju zastavu, pet rudara su ubili, jednog uhvatili i mu~ili), kasnije Sokol, koji su posle Aleksandrove [estojanuarske diktature (1929) preimenovali u „Sokol Kraqevine Jugoslavije” i pretvorili u dràvnu omladinsku, u su{tini, poluvojnu organizaciju. Na demokrati~nost se ni najmawe nisu obazirali. Tako su jeesenari, kao ìvkovi}evski centralisti, postali glavni protivnici jednih i drugih. Na toj liniji nastupali smo na brojnim antiitalijanskim i antinema~kim demonstracijama po qubqanskim ulicama zajedno sa komunistima. Naravno, znali smo za Kominterninu politiku Narodnog fronta na zapadu, isto tako, bili smo svesni da nacionalizam i internacionalizam nekako ne idu zajedno, stoga izme|u nas i wih nikada nije do{lo do planske, a kamoli unutra{we povezanosti. Posebno povodom antiìvkovi}evskih demonstracija u junu 1937. godine, komunisti su se trudili da nas privuku na te{wu saradwu. Po{to general u to vreme vi{e od pet godina nije bio predsednik i demonstracije protiv wega bile su implicitno podr{ka tada{wem predsedniku Stojadinovi}u, to je bilo naro~ito neobi~no. Nisam znao da je i komunisti~ka politika, ~ak slu`bena, postala politika Narodnog fronta. Prihvatili su je u aprilu iste godine na êbinskom osniva~kom kongresu KPS, a na nivou KPJ jo{ mnogo ranije. Oslawali su se na okolnost da „socijalno-ekonomske razlike me|u masama iz katoli~kih i

1076 Po vo|i radikala Nikoli Pa{i}u, najzna~ajnijem srpskom politi~aru tokom Prvog svetskog rata i oko wega. Pre i tokom tog rata bio je predsednik srpske vlade, a posle rata, posle 1920. godine, vi{e od {est godina predsednik vlade SHS.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

719

komunisti~kih organizacija nisu takve da bi onemogu}avale saradwu ova dva pokreta”. Kad su jeesenari nekoliko dana posle demonstracija, u Prihovi u [tajerskoj, ubili „po{tenog katoli~kog momka i predanog Slovenca Rudolfa Dolinara”, kako su zabeleìli, ìvkovi}evske po~inioce komunisti su osu|ivali ba{ kao da je Rudolf bio jedan od wihovih.1077 Katolicima su se ~ak udvarali osudom jeesenarske „antipopovske” hajke. Me|utim, uprkos prijatnom udvarawu, nikada ih nisu obmanuli. „Terenska” saradwa se nastavqala i nakon {to je tada{wi predsednik vlade Stojadinovi} po~eo da sve ja~e popu{ta Italijanima i Nemcima (na primer, povodom „an{lusa” Austrije i minhenske kapitulacije zapadnih saveznika 1938. godine, zbog koje su êsi izgubili Sudete), pre svega, povodom wegovog pajta{ewa sa grofom ]anom, Musolinijevim ministrom spoqnih poslova, kad je popu{tawe po~elo dobijati znake svesnog profa{isti~kog usmerewa. Tada sam pendreke wegove policije osetio i na svojim le|ima. Ba{ na samim gvozdenim ba{tenskim vratima u Levstikovoj 15, pored kojih nas je sa demonstracija ispred „banovine” (sada{wa vladina palata) policija gawala i kroz koja sam nameravao da pobegnem u ba{tu, po~eli su da padaju udarci. Upravo kod tog dozidanog dela Janeì~eve vile, posle rata sam stanovao sa Dragicom u skromnoj garsoweri. Slu~ajnost? Kao {to }e}emo videti, tamo sam se sklonio i posle rata, da ne bih dobio po glavi. Sa 1. septembrom 1939. godine sve se izmenilo. Ta~nije, neke, dotada spretno prikrivene karakteristike komunista, pre svega, wihova nenarodnost, razotkrile su se iznenada. Pokazalo se da sav wihov nacionalizam, zakqu~no sa antifa{izmom, nije bio ni{ta drugo do narodnofrontovska obmana za pridobijawe masa za boq{evi~ko dru{tveno ure|ewe. Za normalne qude, napadom na Poqsku zapo~eo je Drugi svetski rat, u su{tini, rat izme|u demokratije i fa{izma. Kad sam 26. avgusta sa Branetom napu{tao Francusku preko Strazbura, u kojem su na trgu ispred èlezni~ke stanice, pijani, pobede èqni francuski pozivci masovno igrali fudbal sa upravo dodeqnim {lemovima i mar{irali preko mosta na Rajni u nema~ki Kel (most je sa obe strane bio zabarikadiran jeèvima koje su nam, posle paso{ke kontrole, jedni i drugi pomerili da bismo mogli pro}i), ve} kraj prve ku}e ugledao sam topove sa esesovcima, zakamuflirane visokim mreàma, u o~ekivawu naredbe za prvi pucaw. Postalo mi je jasno ne samo da se radi o borbi na ìvot i smrt ~itavih naroda, nego, pre svega, o borbi izmeizme-

1077 Proleter 13, broj 8, juli 1937, str. 2; repr. izdawe, str. 556; za zasnivawe saradwe izme|u komunista i katolika vidi Proleter 12, broj 9, decembra 1936, str. 3; repr. izdawe, str. 477.

720

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

|u totalitarnog i demokratskog dru{tvenog ure|ewa. Pore|ewe izme|u francuskih i nema~kih pozivaca dalo mi je da naslutim da }e demokratija, vojno, bar u po~etku, biti u strahovito podre|enom poloàju. Ne i komunistima, ~ije je oli~ewe antifa{izma, Moskva, nedequ dana ranije, sa nacisti~kim Berlinom sklopila Pakt o nenapadawu, a krajem septembra i Prijateqski sporazum, kojim su obe miroqubive zemqe me|usobno, bez ostatka, razdelile Poqsku. Wihovo antifa{isti~ko praskawe smesta je prestalo. Zamenila ga je antiimperijalisti~ka hajka.1078 Ako verujemo ve} navedenom Kardeqevom ~lan~i}u Imperijalisti~ki rat, CK KPJ je u septembru 1939. godine objavio manifest u kojem je „okarakterisao „okarakterisao sada{wi englesko-francusko-nema~ki rat imperijalisti~kim i pozvao radni~ke mase u borbu protiv tog imperijalisti~kog rata”. Samo ~etiri stranice iza tog ~lanka objavqen je odlomak teza CK KPJ „iz oktobra 1939. godine”, koje kaù da „je va`no odstraniti zabludu, po kojoj treba da se ograni~avamo na antifa{isti~ke parole – a ne koristiti parole protiv ratnih hu{ka~a, ... protiv imperijalisti~kog rata”, kao i zabludu „da }e}emo se braniti ako nas napadnu”. Napisao ih je \ilas, a „CK prihvatio goto goto-vo bez izmena”.1079 Slovenski poro~evalec, koji je u julu 1938. godine po~ela da izdaje KPS (urednik Tone Tom{i~, tada ve} organizacioni sekretar CK godinu dana ranije ustanovqene KPS), s namerom da podsti~e borbu protiv „na{eg najgoreg neprijateqa, Hitlerovih agenata i celokupne nacisti~ke propagande”, protiv „zakletih neprijateqa: nema~kog i italijanskog fa{izma”, posle dva broja vi{e od dve godine nije iza{ao. S takvim programom, partiji uop{te nije bio potreban. Pokazalo se da je antifa{izam uistinu bio samo sredstvo, kojim su komunisti masovno hvatali ùtokqunce na svoj lepak. \ilas se jo{ dugo posle rata hvalisao da je on prvi ponudio imperijalisti~ku definiciju rata: pre nego {to je Nema~ka napala Poqsku. Kao da je unapred zakqu~io da }e zapadne sile odgovoriti objavom rata. Tako je, zna~i, 3. septembra ve} ceo Beograd znao da rat nije antifa{isti~ki, nego imperijalisti~ki – nepravedan. Kardeq i Tito su se, po wemu, pri-

1078

O tome detaqnije D. Biber, „Komunisti~ka partija...”, str. 121-138. Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4 i 8, repr. izdawe, str. 646 i 650. Pomisao je, s obzirom na Kardeqevu izjavu, opravdana zbog objavqivawa skoro pola godine kasnije. \ilas kaè da je teze napisao u septembru u zagreba~koj kafani. Slu`beni naslov je bio „Teze CK KPJ o me|unarodnom i unutra{wem poloàju” i poslali su ih u Moskvu. Tito je bio ponosan na wih, jer je CK KPJ prvi definisao rat kao imperijalisti~ki, tj. nepravedan (M. (M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 332). 1079

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

721

druìli ovoj oceni tek kasnije.1080 Ne bih se nametao za sudiju u ovoj utakutakmici me|u ovom trojicom, ali ~ini mi se da se \ido ipak suvi{e naduvao. Kominterna je 8. septembra izdala uputstvo da komunisti~ke partije treba da se izjasne protiv rata i raskrinkaju wegovu imperijalisti~ku prirodu, da treba da glasaju protiv ratnih kredita i zapo~nu odlu~nu borbu protiv izdajni~ke politike socijalne demokratije. Takva formulacija je proizlazila rutinski iz „teorije” Zgodovine VKP(b) o „porazu vlastite vlade u imperijalisti~kom ratu”.1081 Kad i ne bismo imali suprotnih dokaza, bilo bi malo verovatno da ju je na takvu definiciju naveo \ilas. Ako prihvatimo da su „oktobarske” teze napisane u septembru, onda je stav Kominterne ve} bio poznat. Pored toga, u wima je, ako se dr Biber nije zabunio u brojawu, {ezdeset jedan put upotrebqena re~ „fa{izam” u raznim izvedenicama. To dokazuje da se wihov pisac jo{ nije izvukao iz „preìvelog” antifa{izma. Valter, koji je tada bio u Moskvi, trebalo je da zna za uputstvo Kominterne. min terne. Izgleda da je, uprkos svom uobi~ajenom antiimperijalizmu, kod promene „linije” prili~no zakasnio. Iz najmawe tri razloga. Iako je istovremeno vreme no saop{tewe Berlina i Moskve od 19. avgusta o zakqu~ewu nema~kosovjetskog ekonomskog pakta, kao i najava Pakta o nenapadawu dva dana kasnije, za ve}inu komunista bilo kao grom iz vedra neba, to budne meteorologe ipak nije sasvim iznenadilo. Na XVIII kongresu VKP(b), Staqin je u svom govoru 10. marta 1939. godine nazna~io da èli poboq{ati nema~kosovjetske odnose. Istovremeno je narodnog komesara za spoqne poslove, Maksima Litvinova – zbog dugotrajnog ìvota u Londonu i probritanske zaraze dobio je nadimak Harison – posle desetak godina slu`be na tom mestu, zamenio Vja~eslavom Molotovom, „drvenim dupetom”, kako su ga zvali „pri„prijateqi”. Ne samo da je Trocki odmah naslutio da sovjetske vo|e utiru put povezivawu sa Nema~kom, nego je unapred predvideo ~ak i Staqinovu izdaju. I Ribentrop je u tom smislu razumeo Staqinovo saop{tewe da „è„èlimo ìveti u bliskim odnosima mira i dobrosusedstva sa svim susednim dràvama... da demokratije truju atmosferu i èle izazvati sukob izmeizme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza...” i „da nemamo ni najmawu nameru da za druge vadimo kestewe iz vatre”. Drugo upozorewe ga je i navelo na prve korake u nazna~enom pravcu.1082 Verovatno se na{ao jo{ neki tre}i, ako takvih nije bilo vi{e, koji su Staqina razumeli u istom smislu. Fran-

1080

M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 330-333. Zgodovina VKP(b), str. 164. 1082 J. Ribbentrop, Zwischen Zwischen..., ..., str. 171. 1081

722

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

cuski ambasador u Moskvi, Rober Kulondr, upozoravao je od 7. maja svoju cuski vladu da Hitler i Ribentrop vode pregovore za nema~ko-ruski pakt, za podelu de lu Poqske izme|u Nema~ke i Rusije i za neutralnost Rusije za slu~aj nema~kog sukoba sa Zapadom. Prekliwao ju je da preduhitri Nema~ku u sporazumevawu sa Rusima. Ni pred javno{}u pregovori se nisu mogli sasvim sakriti. U aprilu su svetske novine izvestile da nema~ki ambasador iz Ankare, Franc fon Papena, nekada{wi rajhkancelar, a potom i Hitlerov vicekancelar, neo~ekivano pose}uje Moskvu. Po{to su vest, kao po dogovoru, smesta negirali kako Berlin, tako i Moskva, sumwe su se poja~ale. U to vreme Francuzi i Britanci su nastojali da pridobiju Sovjetski savez za zajedni~ki otpor protiv Hitlerovog postepenog osvajawa Evrope. Iako su Sovjetima bila puna usta antifa{izma, nije im se i{lo ni u kakvo povezivawe sa tim ciqem. To je bila ona vatra u koju Staqin nije hteo po kesten. Sovjeti su ipak ubrzo zatim pristali na pregovore kako da pove vezivawem zivawem Britanije, Francuske i Sovjetskog saveza spre~e nema~ki upad u Poqsku i Rumuniju. Zapadne velesile su to sve~anim izjavama u~inile jo{ u prole}e. êmbrlen je, na primer, u ime britanske i francuske vlade 31. marta 1939. godine u Dowem domu obe}ao poqskoj vladi „svu mogu}u podr{ku” za slu~aj da pretwa poqskoj nezavisnosti bude takva da se wena vlada odlu~i za otpor sa svojom vojskom. Sli~ne garancije 13. aprila dale su obe vlade Rumuniji i Gr~koj. Kad su moskovski pregovori sa zapadnim silama tokom leta pre{li na vojne izaslanike, Voro{ilov je predloìo da crvenoarmejci preko poqske teritorije „uspostave kontakt” sa Nemcima. Kako da ih spre~e u pritisku na istok, ako su izme|u Poqaci? Sovjete je, uop{te, najvi{e zabriwavalo kako da za{tite Poqsku ulaèwem Crvene armije na wenu teritoriju. Poqaci su se pla{ili da vi{e niko ne}e mo}i da ih otera i tome su se protivili. Kad su pod pritiskom Britanije i Francuske pristali, bilo je prekasno. Voro{ilov je ve} napustio pregovore, a Ribentrop je ve} kucao na vrata.1083 Staqin, nestrpqiv kao svaki ribolovac kad oseti da riba grize, 21. avgusta obavestio je Hitlera da je spreman da zakqu~i Pakt o nenapadawu. Ako verujemo Albertu [peru, firer je primio telegram tokom ve~ere. Kad je pro~itao sadràj, udario je {akom o sto da su zazveckale ~a{e, i od veseqa povikao: „Imam ih! Imam ih!” Ne samo da je Hitler bio potreban Staqinu, nego je i Staqin Hitleru bio neophodno potreban. I to toliko da je bio spreman da i sam putuje u Moskvu, ako ne bi i{lo druga~ije.

1083

H. Dalton, Hitler Hitler´´s..., ..., str. 109 sl.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

723

„Sve }u staviti na ovu kartu”, navodno je izjavio.1084 Ribentrop je sa svojom pratwom morao odleteti u Moskvu ve} 23. avgusta. Tako su Nemci s druge strane ulice svog moskovskog hotela mogli posmatrati ~lanove britanske i francuske vojne misije kako pakuju kofere i odlaze ku}i. Sovjetsko sporazumevawe sa Nemcima ostalo je prikriveno samo u diplomatiji, gde se primaju note na recepis /na potvrdu prijema/. êmbrlen je u Dowem domu zamerio Sovjetima ne toliko sam pakt, koliko pre svega, tajnost s kojom su ga zakqu~ili, dok su se s wima i Francuzima dogovaradogovarali u po bela dana. âk je i japanska vlada, iako je zajedno s Nema~kom, Italijom i [panijom bila ~lanica Antikominternovskog pakta, bila toliko iznena|ena da je odlu~ila da protestuje u Berlinu. Iz svega ovoga moè se zakqu~iti da su za pribliàvawe Sovjetskog saveza Nema~koj znali oni koji nisu bili ba{ sasvim slepi, bar od onog trenutka otkad je zapo~elo, ako ne ve} i ranije. Novi sekretar CK KPJ o~igledno nije bio me|u wima. Ina~e bi se brè prilagodio novoj liniji. Valter je sebi dozvolio da bude iznena|en i kao {ef partije koja je u {panskim internacionalnim brigadama imala oko 1.300 dobrovoqaca. Osamnaesti kongres VKP(b) nije bio po~etak procesa koji je doveo do sovjetskonema~kog pakta. Koreni tog procesa po~eli su da ni~u jo{ tokom {panske revolucije. Kad su Moskva, Berlin i Rim pristali na francusko-engleske francusko-engleske zahteve da iz [panije opozovu internacionalne brigadire i intervencione ~ete, Berlin i Rim pobedonosne, a Moskva, posle desetkovawa republikanaca na Ebru i osamostaqivawa oficirske hunte od strane partijskih komesara i wenih savetodavaca, bez ikakvih obe}awa za pobedu krajem 1938. godine, Staqin je znao da se Hitler preusmerava na istok. Jo{ pre nego {to je êhoslova~ka u oktobru izgubila Sudete, a u martu 1939. godine Vermaht zauzeo preostalu ê{ku sa Moravskom, postalo mu je jasno da je preusmeravawe ve} u punom toku. Po{to su ne{to ranije Francuska i Engleska u Minhenu (28. septembra 1938. godine) potvrdile da su spremne da drè sve}u, a Sjediwene dràve je u svom izolacionizmu nisu ni zapa zapalilile, Hitler i Staqin su u ringu ostali sami. Staqin se, kako kaè H. Ernandes, dodu{e, „odlu~io da pregovara sa Berlinom i da mu kao dokaz svoje iskrenosti ponudi le{ {panske republike”, ali je za Hitlera ostao nepoznanica. âk i ako se ne poveè sa Englezima i Francuzima, u najnezgodnijem trenutku moè da ga zasko~i s le|a. Mora}e da obezbedi wegovu naklonost. Dok se pripremao za kona~no komadawe ^SR, Hitler je ve} bio svestan toga da sa nekom samostalno{}u Pot-

1084

A. Speer, Spomini Spomini,, str. 141.

724

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

karpatske Rusije (Ukrajine) ne sme rasplamsati antiruski ukrajinski nacionalizam, iako bi mogao iskoristiti antipoqski. Na kraju ju je dosudio Ma|arskoj.1085 Ernandes navodi niz znakova s kraja 1938. i po~etka 1939. godine koji su ukazivali na Hitlerovu zahvalnost za Staqinov {panski gest. Staqin je ~ak hteo i da naplati vrednost wegove zahvalnosti, podlegao joj je 10. marta 1939. godine. „Tako su Rusi”, nastavqa Ernandes, „po~eli na Ebru da pi{u nema~ko-sovjetski pakt krvqu, juna{tvom i uzvi{enim `rtvovawem {panskog naroda.”1086 Iako su Ernandes i Valter bili kolege – Hesus je bio ~lan politbiroa KP [panije, a zajedno su bili i u Moskvi – Valter o svemu tome nije imao pojma. Kasnio je i na tre}em, svom vlastitom podru~ju. Ako je posle izbijawa rata do kraja oktobra, dakle, dva meseca, bilo potrebno da se ~ak i Dimitrov, dogovarawem najve}ih kominformovskih glava, i tek uz pomo} Staqina, dokopao formulacije koju je u obliku ~lanka „Rat i radni~ka klasa u kapitalisti~kim dràvama” poslao u javnost, a do slu`bene deklaracije Kominterne uop{te nije do{lo, bila je to posledica èqe za teoretskom doterano{}u u okolnostima prakti~ne nesigurnosti. Formulacija je glasila: „Samo slepci ne mogu da vide i samo potpuni {arlatani i la`qivci mogu negirati da se u sada{wem ratu izme|u Velike Britanije i Francuske s jedne strane i Nema~ke s druge, ne bore za kolonije, sirovine, ovladavawe pomorskim putevima, porobqavawe i eksploataciju naroda...” Nije zvu~ala teoretski. Zakqu~ak da u takvom, imperijalisti~kom ratu radnici nemaju {ta da brane, morao je svakome biti jasan kao dan i nije ga trebalo izri~ito zapisivati. To nije bio rat radnika, nego rat wihovih eksploatatora. Po{to je Staqinu, u pregovorima sa Nemcima, posve ishlapelo ono malo narodnofrontovskog antifa{izma {to mu je preostalo posle otpu{tawa socijalista Larga Kabaqera iz komunisti~ke vlade u [paniji, Dimitrov, koji nije bio upu}en u teoretske dubine wegovih pregovora, na{ao se u neprijatnom {kripcu. Za novu liniju Kominterne saznao je jedan dan ranije, pre nego {to mu je dato da je formuli{e kao weno uputstvo. uputstvo. U~inilo mu se da je telegrafski stub. Budu}i da se antifa{izma nije mogao otarasiti preko no}i, kasnije se trudio da dokaè Kremqu da je ve}i papa od pape. Vatreno je ponavqao da rat obe zapadne sile protiv Nema~ke nije nikakav antifa{isti~ki rat.1087 Nije hteo da izgubi svoje odli~no mesto u Kominterni.

1085

W. Hagen, Die geheime..., geheime..., str. 182. J. Herná Hernández, Republikanska Republikanska..., ..., str. 214-218. 1087 P. Broué Broué, Histoire Histoire..., ..., str. 735 sl. 1086

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

725

Ne iznena|uje stoga {to se i Valter zaneo. U svom izve{taju Kominterni o situaciji u Jugoslaviji, a trebalo je da ga preda tokom prvih dana septembra, najvi{e pa`we je posvetio jugoslovenskim metodama borbe protiv nema~kog i italijanskog fa{izma, naro~ito protiv wihove propagande kod nas. Nije zaboravio da izvesti kako svesni studenti, uzgred, prskaju mastilom bele dokolenice, kojima su pripadnici Kultur-bunda provocirali po gradskim ulicama (po{to su tada bile u modi pantalone do ispod kolena, pumparice, dokolenice su nosili i mu{karci). Na sastanku delegata nekih komunisti~kih partija, neposredno posle napada Nema~ke na Poqsku, najnovija linija Kominterne, objavqena 9. septembra, o~igledo~igledno jo{ nije bila potpuno shva}ena. Tako je ~ak sekretar izvr{nog komiteta (IK), Dimitrij Manuilski, pohvalio Valterov izve{taj, dodu{e, sa donekle dvosmislenim tuma~ewem. Jer, po wemu, izve{taj dokazuje da misli svojom glavom. To u Kominterni, po pravilu, nije bilo poèqno. U pohvali mu je verovatno pomagao Titov prijateq Dimitrov. Jo{ krajem avgusta su on i Manuilski, u pismu Staqinu, zatraìv{i da im objasni pozadinu promena u odnosima sa Nema~kom, sugerisali da se partija, pre ili kasnije, mora usprotiviti nacisti~koj agresivnosti. Uprkos pohvali, Valter je dobio popravni zadatak. Morao je da napi{e novi izve{taj. Predao ga je 26. septembra 1939. godine. Iz wega je antifa{izam i{~ezao bez traga, na wegovom mestu pojavio se antiimperijalizam. Ovaj put se pokazao kao slab u~enik. Ve} je zapisao da postoji „realna opasnost da Francuska i Engleska ostvare ju`ni front protiv Nema~ke na Balkanu i na taj na~in u~ine Jugoslaviju pozornicom ratnih doga|awa”, ali se predomislio i u kona~noj redakciji izmenio re~enicu u opasnost „da imperijalisti uvuku Jugoslaviju u novi imperijalisti~ki rat”.1088 Pr Predstavqawe edstavqawe Francuske i Engleske kao krvolo~nih agresora odgovaralo je novoj liniji, ali tuma~ewe kako da miroqubiva Nema~ka stigne na jug Balkana, u~inilo mu se isuvi{e zamr{enim da bi mogao da ga izloì. Ve}ini bi se u~inilo da u Nema~ku upire prstom kao u krivca, umesto da je {titi kao saveznika. Niko, naime, jo{ nije zaboravio, kako je stigla u Poqsku. Tako je nastupilo doba antiimperijalizma u Jugoslaviji.

1088 J. B. Tito, Zbrana Zbrana...V, ...V, str. 21, nap. Prvi Valterov izve{taj objavqen je stranici 7-9, a drugi na stranici 19-27.

726

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Britansko-francuski imperijalizam Pre nego {to su Velika Britanija i Francuska 3. septembra 1939. godine Nema~koj objavile rat, britanski premijer Nevil êmbrlen je 22. avgusta saop{tio Hitleru da }e Britanija, u slu~aju nema~kog napada, ispuniti svoje obaveze i garancije koje je dala Poqskoj 31. marta 1939. godine, a Francuska ne{to kasnije. „Ako zatreba, i silom.” Dva dana kasnije, êmbrlen je u Dowem domu izjavio da „Engleska ne}e nikada dopustiti da zbog nema~kih interesa bude uni{tena nezavisnost drugih dràva”; jo{ istog dana Engleska i Poqska zakqu~ile su sporazum o me|usobnoj pomo}i. Sutradan se Hitleru obratio francuski premijer Eduar Daladije i pozvao ga da sa~uva mir. Posle me|usobne razmene nota i ponuda nekih {e {efo fova va dràva – me|u wima i Ruzvelta – da posreduju u sporu, Nema~ka je 1. septembra 1939. godine, u pola {est ujutro, bez prethodne objave rata, sa svojim trupama upala u Poqsku. Glavne motorizovane snage, uz podr{ku Luftvafe, napadale su iz Dowe [lezije prema Var{avi, druge prema Gdiwi, Bidgo{~u, Lo|u, Kjelcu i Krakovu, uz to iz Isto~ne Pruske prema Var{avi i Brestu. Napadale su i iz Slova~ke. Kao vrhovni komandant Vermahta, firer je vodio napade iz posebnog voza Hitler Spezial, koji ga je iz Pomerani Pomeranije, je, gde mu je bila po~etna stanica, prevozio na najva`nije delove boji{ta. Velika Britanija i Francuska su odmah, 1. septembra, zahtevale da se nema~ke ~ete smesta povuku s poqske teritorije. Italija je sutradan izjavila da }e u sukobu biti „strana koja se ne bori”. Posle nema~kog negativnog odgovora, velike sile su 3. septembra Nema~koj poslale odvojene ultimatume. Kad im je istog dana istekao rok, britanskom u jedanaest sati pre podne, francuskom u pet popodne, obe sile su se na{le u ratnom stawu sa Nema~kom. Jo{ istog dana rat su joj objavile Australija i Novi Zeland, ne{to kasnije Ju`na Afrika, a zatim i Kanada. Britanska vlada je od odmah, mah, 3. septembra, osnovala War Cabinet (ratnu vladu, kojoj su pripadali ministri st ri nadle`ni za rat). U wu su privukli i êr~ila. Desilo se ono {to su Staqin i Kominterna najmawe o~ekivali. U razgovoru, neposredno posle potpisivawa pakta, najvi{a glava Kominterne Manuilski ube|ivao je H. Ernandesa da „bi se samo banda samoubila~kih ludaka usudila da zapo~ne rat protiv Nema~ke i SSSR-a u odbranu Poqske. Isuvi{e su prestra{eni ti êmbrleni, da bi se upustili u takvu avanturu. I sada }e uraditi isto {to i u Minhenu. Pravi}e se va`ni i pretiti, ali ne verujem da }e se upustiti u rat”.1089 Nakon {to su Britanija i Francuska u~inile upra-

1089

J. Hernandez, Republikanska Republikanska..., ..., str. 321, 324-325.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

727

vo to {to se Manuilskom ~inilo nemogu}im, Izvestija je 9. oktobra 1939. godine saop{tila svetu mi{qewe sovjetske vlade, ~ije je bila glasilo: „Zapo~eti rat s namerom da se uni{ti hitlerizam, isto je kao zlo~ina~ka ludost u politici.” A upravo to i jeste bila namera Francuske i Britanije. Kad su nema~ki i sovjetski tenkovi pokorili celu Poqsku i Hitler 6. oktobra u Rajhstagu govorio o kona~noj reviziji Versajskog ugovora i ponovnom uspostavqawu nema~ke svetske imperije i, pre svega, Engleskoj nudio ruku pomirewa, Daladije je 10. oktobra izjavio da Francuska „ne}e odloìti oru`je sve dok ne bude pouzdanih garancija bezbednosti, bezbednosti koja ne}e svakih {est meseci dolaziti u pitawe”. Idn je sutradan putem radija saop{tio svetu „da ne moè biti trajnog mira sve dok nacizam i sve {to on ~ini u zatirawu, okrutnosti i verolomstvu, ne budu zbrisani sa sveta”. êr~il je u svom odgovoru na Hitlerove ponude jasno rekao da je prepreka takvom miru „nema~ka vlada i iskqu~ivo nema~ka vlada”. Time su Velika Britanija i Francuska postale za Kominternu i ceo komunisti~ki svet imperijalisti~ki agresori, a rat koji su zapo~ele, imperijalisti~ki. Za komuniste kao da nije bilo ni Poqske, ni napada Nema~ke na wu. Prvobitna konstatacija Kominterne da se radi o podeli „kolonija, sirovina, o prevlasti na moru, porobqavawu i eksploataciji naroda...”, formalno se odnosila i na Nema~ku, i ona je bila imperijalisti~ka, ali su napadom samo Velika Britanija i Francuska aktivirale svoj imperijalizam. Ako je Sovjetski savez upadom u Poqsku oslobodio i usre}io milione qudi, Nema~ku, koja je omogu}ila svu tu slobodu i sre}u, zaista nije trebalo osu|ivati. Staqin je jo{ 30. novembra 1940. godine, kad je pakt ve} pucao po svim {avovima, izjavio u Pravdi da „Nema~ka nije napala Francusku i Englesku, nego su Francuska i Engleska napale Nema~ku, ~ime su preuzele odgovornost za sada{wi rat”. Te dve zemqe, i niko drugi, zapo~ele su imperijalisti~ki rat. Iza nesimetri~nosti optu`be za imperijalizam stajali su rusko-nema~ki Pakt o nenapadawu i Prijateqski sporazum. Posle potpisivawa Pakta o nenapadawu izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza 23. avgusta 1939. godine, ne{to posle pono}i, Staqin je, na ve~eri za nekolicinu najbliìh pregovara~a („ („zu viert” /za ~etvoricu/) u Kremqu, s nagla{eno prijateqskim, gotovo srda~nim re~ima, nazdravio odsutnom Hitleru. Oduvek ga izuzetno ceni, rekao je. „Znam da nema~ki narod jako voli svog firera. Dozvolite, da nazdravim u wegovo zdravqe”, visoko je podigao svoju ~a{u. Izrazio je nadu da nema~ko-sovjetski odnosima, sa upravo zakqu~enim sporazumom, zapo~iwe novo razdobqe. Trebalo bi da ostane na snazi deset godina, a da se kasnije produàva na svakih pet godina. I Molotov je bio su-

728

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{ta qubaznost. Sve~anost bi bila potpuna da nije nedostajao mar{al Tuha~evski, najsposobniji sovjetski vojskovo|a. Dve godine ranije, zdravi~ar ga je poslao na streqawe, jer ga je, navodno, hteo ukloniti i to uz pomo} Vermahta. Odbegli gepeuovac Krivicki tvrdi da je Staqin spretno iskoristio oteàvaju}u dokumentaciju koju je falsifikovao i Jeèvu prodao stare{ina SD Hajdrih, kako bi prikrio vlastite poku{aje pribliàvawa va wa Hitleru 1937. godine, a Hajdrihov pomo}nik [elenberg tvrdi da je dokumentacija originalna. Tako ne znamo sa sigurno{}u da li je tada Hitler pomagao Staqinu da u~vrsti svoju premo} u Sovjetskom savezu ili ga je naveo na su{tinsko smawewe odbrambene sposobnosti Crvene armije. Uprkos tom nedostatku i uprkos naopako okrenutom kukastom krstu u okruglom belom poqu na crvenoj zastavi, koja se wemu u ~ast vijorila na vrhu aerodromske zgrade, Ribentrop je, na odlasku iz Moskve, izjavio za javnost: „Ju~era{wi dan je bio veoma zna~ajan za sudbinu oba naroda. Firer i gospodin Staqin zakqu~ili zakqu~ili su prijateqstvo. Pakt o nenapadawu i savetovawu, koji smo potpisali sa gospodinom Molotovom, predstavqa postojanu i trajnu osnovu na kojoj }e oba naroda nastaviti da grade svestranu saradwu. To je verovatno jedan od najzna~ajnih preokreta u istoriji oba naroda.” Komunisti~ka glasila su ponosno ube|ivala svet da je Staqin paktom prisilio Hitlera na mir, pre svega, da ga je spre~io da napadne Poqsku. Paris Soir ((Dimanche) Dimanche) u broju od 26. avgusta, posledwem koji sam jo{ pro~itao pre odlaska iz Francuske, pisao je da je Ribentrop po po povvratku, jo{ iste ve~eri, u Reichskanzlei /dràvnoj kancelariji/ saop{tio Hitleru da je Nema~ka, za svoj zahvat u Poqskoj, dobila od Staqina carte blanche. O~igledno je bio u pravu [per da se i Hitleru ùrilo. Posebno zbog te vesti, napustio je svoju gorsku rezidenciju Berghof kod Berhtesgadena i odleteo u Berlin. Na sve~anom banketu u Kremqu, prilikom potpisivawa Prijateqskog sporazuma mesec dana kasnije, gde su prisustvovali svi ~lanovi politbiroa, prijateqstvo izme|u Nema~ke i Sovjeta ve} je bilo srda~no. Ribentrop je bio odu{evqen. Po vlastitim re~ima, u krugu novih prijateqa proveo je iznad svega „harmoni~no ve~e”. Danci{ki gaulajter Foster – mesec dana ranije postao je predsednik samozvane Dràve slobodnog grada Dancig – koji ga je pratio na putu, tokom leta ku}i napomenuo je da je na trenutke skoro imao ose}aj da se nalazi „me|u starim partijskim drugovima”.1090 U takvoj atmosferi bilo bi neukusno ~ak i pomi{qati na imperijalizam bilo kojeg od pregovara~a. Jer zakqu~eni sporazumi su ipak ga-

1090

J. Ribbentrop, Zwischen Zwischen..., ..., str. 209.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

729

rantovali mir! Zajedni~ka izjava o Prijateqskom sporazumu od 28. septembra 1939. godine izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza prebacuje odgovornost za rat na Francusku i Veliku Britaniju: „U interesu svih naroda je ukidawe ratnog stawa izme|u Nema~ke i Engleske i Francuske i obe vlade }e zajedno raditi u korist povratka mira. Ako ovaj trud bude uzaludan, Engleska i Francuska bi}e odgovorne za nastavak rata.”1091 Izjava je konstatovala da sva sovjetska {tampa promenu granica protiv Nema~ke, kao i rat uop{te, pripisuje „imperijalisti~kim hu{ka~ima”. Tako su autorstvo za ovu teorijsku definiciju koja je odlu~ila sudbinu sveta za ceo 20. vek, slo`no preuzeli Nema~ka i Sovjetski savez, iako bi po abecedi, kako je to uobi~ajeno u upotrebi u tim stvarima, prvo mesto ~ak pripalo Nemcima. Ribentropa je zbunio samo Staqinov odgovor na wegovo pitawe da li bi Rusija mogla pruìti i vojnu pomo} Nemcima. Mislio je na u~e{}e u kakvom napadu na Persiju ili ne{to sli~no tome. Posle duèg razmi{qawa, Staqin je odgovorio vrlo neodre|eno. Otprilike, da nikada ne}e dopustiti da Nema~ka u odnosu na Britaniju i Francusku postane slaba. Ribentrop je taj odgovor razumeo tek tri i po godine kasnije, kad je u februaru 1943. godine, po nalogu Hitlera, posetio Musolinija. Shvatio je da je Staqin mislio na iscrpqivawe Nema~ke na ruskom frontu. Tada bi joj prisko~io u pomo}, da ostane jaka, posebno s wenom preobrazbom u sovjetsku.1092 Na zasedawu Vrhovnog saveta 31. oktobra 1939. godine, koji je jednoglasno odobrio sporazum sa Nemcima, sam Molotov je, ne obaziru}i se na sapotpisnika, vrlo jasno odgovorio na pitawe ko su, zapravo, imperijalisti. Po{to je govorio i za javnost, bio je ~ak i ne{to precizniji: „Nema~ka je danas dràva koja nastoji da se rat okon~a {to je mogu}e brè i uspostavi mir, dok su, naprotiv, Engleska i Francuska, koje su se jo{ ju~e izja{wavale protiv agresije, sada za nastavqawe rata i suprotstavqaju se zakqu~ewu mira.” Za Hitlera i Staqina, Nema~ka je bila `rtva imperijalisti~ke agresije. Izigravawe naivca ubilo je dve muve jednim udarcem. Najpre, napad na Poqsku uop{te nije uzeo u obzir, tako da su Francuska i Velika Britanija napale Nema~ku bez ikakvog razloga. Uglavnom zato, jer je saveznica Sovjetskog saveza. V. Ko{tunica i K. âvo{ki su zakqu~ili da „KPJ sve do 22. juna nikada nije osudila fa{isti~ku Nema~ku kao agresora i za~etnika Drugog svetskog rata, ali je, naprotiv, tvrdila, da su engleski gle ski i francuski imperijalisti napali Nema~ku, da su, dakle, oni, a ne

1091 1092

Nazi-Soviet..., Nazi-Soviet..., str. 108. [iri Slovena~ki tekst u F. Fire, Minule..., str. 402-403. F. W. Deakin, The Brutal..., Brutal..., str. 191.

730

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Nema~ka, izazvali i pokrenuli Drugi svetski rat”.1093 Ostaje samo iznena|uju}e pitawe, kako to da sovjetski teoreti~ari nema~ki napad na Poqsku nisu izri~ito uvrstili me|u pravedne ratove. Progla{ewe rata Francuske i Engleske protiv nacisti~ke Nema~ke za imperijalisti~ki, jedna je od najve}ih ideolo{kih gre{aka koju su po~inili Staqin i sve partije posle wega. Kominterna se pobrinula da ne bude izuzetaka. [ef francuskih komunista i ~lan IK Kominterne Moris Tore, na primer, neposredno posle potpisivawa Pakta o nenapadawu izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza, 25. avgusta, hvalisao se pred parlamentarnom grupom da bi qudi na ~elu KP Francuske u~inili sve za slobodu i nezavisnost naroda kad bi Hitler, uprkos paktu, napao Poqsku. U takvom „pravednom ratu” u~estvovao bi i on. Kad je rat izbio, dezertirao je iz svoje jedinice u kojoj je sluìo kao rezervni oficir i iz Belgije, preko Kopenhagena, odleteo u Moskvu, kuda ga je poslala Kominterna. Potla~enu francusku radni~ku klasu prepustio je Hitlerovom oslobo|ewu. Sli~no je uradio i drugi komunisti~ki prvak, @ak Diklo, samo {to se iz Belgije vratio u Francusku i tamo do oslobo|ewa ìveo u ilegali. Pomiwem ga zato, jer }emo ga jo{ sresti. Za nagradu je francuska vlada 26. septembra zabranila partiju, a radni~ki sindikat Conf Confé édé ération g gé éné érale du travail (CTG) izbacio je komuniste iz svojih redova. Jedan od retkih izuzetaka bila je KP Velike Britanije, odnosno, wen generalni sekretar Hari Polit. U bro{urici How to Win the War, 14. septembra zapisao je da „komunisti~ka partija podràva rat (svoje dràve – A. B.), jer misli da je pravedan... Ako bismo dopustili Hitleru da nametne svoju prevlast u Poqskoj, narod bi bio primoran da prihvati neuporedivo neuporedivo slabije ìvotne prilike od onih, u kojima je trpeo do sada.” Efikasno{}u kominternovske ma{inerije, nije pro{lo ni mesec dana i on je izgubio svoj poloàj. U Francuskoj su komunisti~ki delegati u po~etku uistinu sledili Toreovu patriotsku lepore~ivost i 2. septembra glasali za ratne kredite, a 19. septembra Marsel Ka{an je Leonu Blumu izrazio svaku podr{ku u odbrani Francuske. Pritisak Kominterne ih je ubrzo doveo u naru~je pakta. Nasuprot tome, Engleska je odbijala prqav posao i nakon {to je postala postala saveznica Sovjetskog saveza. Prilikom Idnove posete Moskvi u decem decembru bru 1941. godine, Staqin je hteo da bez odlagawa postigne britansko priznawe nasilno uspostavqenih granica u isto~noj Evropi, naro~ito ukqu~ewe balti~kih dràvica u Sovjetski savez. To je postavqao ~ak i kao uslov bilo

1093

V. Ko{ Ko{tunica i K. âvo{ avo{ki, Party Party..., ..., str. 226.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

731

kakvog spor sporazuma azuma sa Britancima. Idn, znaju}i da je wegov zahtev u suprotnosti sa Atlantskom poveqom koju je kasnije potpisao i Staqin, izgovarao se ameri~kom dosledno{}u u po{tovawu poveqe i neophodno{}u prethodnog sporazuma sa vladama dominiona. Kad mu je vlada saop{tila da ima wenu podr{ku, Staqinov predlog je odbacio.1094 Zbog toga se za nekoliko meseci oduìlo zakqu~ivawe dvadesetogodi{weg sporazuma o me|usobnoj pomo}i mo }i wihovih dveju zemaqa. Kad su ga 26. maja 1942. godine kona~no zakqu~ili, zapadne sovjetske granice u sporazumu nisu ni pomenute. Me|utim, êr~il je, slabqewem vojnog poloàja u Africi u aprilu 1942. godine, ve} popu{tao (uspe{na Romelova kontraofanziva iz zapadne Kirenajke prema Egiptu, koja je 21. juna dovela do pada Tobruka i prenela borbe na vrata Egipta, iz kojih je Nilska armija, pod komandom feldmar{ala Vejvela, tokom prvih dana januara iste godine prodrla iz Egipta i za mesec dana zauzela celu Kirenajku, zajedno sa Bengazijem). U telegramu Ruzveltu 7. marta, kompromiserski je mudrovao „da na~ela Atlantske poveqe ne bi trebalo razumeti tako da se Rusiji ospore granice koje je zauzela prilikom nema~kog napada” na wu, ~ime je zasluìo Staqinovu zamerku da je „poveqa uperena protiv SSSR-a”.1095 Iako mu se predsednik suprotstavio, morao se predati, ali ne samo on, nego i Staqin. Bar za taj trenutak.

Kiselo gro`|e Pete konferencije Peta zemaqska konferencija KPJ, koja je trajala od 19. do 20. oktobra 1940. godine u Zagrebu, u rezoluciji je ipak pokazala izvesnu simetriju izme|u imperijalizma zapadnih sila i Nema~ke. Komuniste je pozvala u „borbu protiv rata” i da „neumorno ... raskrinkavaju ratne ciqeve imperijalisti~kih osvaja~a iz oba ratna tabora”, isto tako da „raskrinkavaju razne ratne provokatore, razne agente imperijalisti~kih osvaja~a iz oba imperijalisti~ka bloka”. Zapadne dràve, od Holandije do Norve{ke posta}e, napomenuto je, plen ratnog hu{kawa oba imperijalizma, tako|e, oba imperijalizma podjednako, po wima, ugroàvaju nezavisne narode Jugoslavije. Na tome se, uglavnom, simetrija zavr{ava. Rezolucija na jednom mestu, ina~e, izraàva opasnost da se „uz pomo} agenata Osovine u vladi i van we Jugoslavija ne preobrazi u kolonijalnu bazu Sila osovine za borbu...”,

1094 A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 289-301; na tom mestu objavqen je najzna~ajniji deo Idnovog razgovora sa Staqinom. 1095 W. Churchill, The Second... Second... IV, str. 293; A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 296.

732

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ali zna~ajnija je wena briga da francuski i engleski imperijalisti ne uvuku u rat ne samo Jugoslaviju, kao {to su ve} uvukle Gr~ku, nego ~ak i Sovjetski savez. Jo{ na samom po~etku, kad tvrdi da oba imperijalizma imaju jednake ekonomske i teritorijalne interese, rezoluciji je „jasno kao dan, da engleski i francuski imperijalisti nisu potpalili novi ratni poàr radi odbrane slobode, demokratije i nezavisnosti malih naroda...”, i time ne samo da zapadnim silama potura sebi~ne pobude, nego ih, pre svega, ba{ kao i Molotov prilikom potpisivawa prijateqstva izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza, progla{ava pokreta~ima rata. Nema~ka u zapo~iwawu Drugog svetskog rata nije imala nikakva posla. U uvodnom referatu Tito je, u skladu sa direktivama Kominterne i dokumentima CK na{e partije, kako je rekao, kao najopasnije ratne hu{ka~e izneo upravo zapadne sile: „Morali smo objasniti masama uzroke rata i pseudodemokratiju engleskih i francuskih imperijalista. Morali smo raskrinkati i neumorno se boriti protiv raznih agenata imperijalisti~kih sila Engleske i Francuske...”1096 Pod Kominterninom direktivom mislio je na zakqu~ak sekretarijata wenog IK od 23. novembra 1939. godine, kojim prihvata saop{tewe „druga Valtera” od 26. septembra o radu KPJ i po kome „partija mora potpuno razotkriti licemernu propagandu imperijalisti~kih sila, naro~ito Engleske i Francuske, koje izjavquju da se, toboè, u tom ratu bore za slobodu naroda i mir, u su{tini pak, za nastavqawe i {irewe rata...”1097 To je partija, izme|u ostalog, u~inila tako, da su se weni agenti okomili ~ak i na komemoraciju povodom smrti velikog prijateqa Srba iz Prvog svetskog rata, admirala Emila Geprata, 22. oktobra 1939. godine na Kalemegdanu. U prisutnosti francuskog konzula, s namerom da onemogu}e komemoraciju, vikali su: „Dole Francuska!”, „Dole Engleska!”, „Dole imperijalisti~ki kapitalisti~ki rat!”, kao i „@i„@iveo Staqin!”, „@iveo Sovjetski savez!” i „@iveo Hitler!” Ubrzo, u januaru, Tito je navedene stavove saop{tio i me|unarodnoj javnosti. U posebnom ~lanku napisao je da „Jugoslaviji preti opasnost da }e je odvu}i u imperijalisti~ki rat”, pri ~emu je mislio na rat Nema~ke i Italije s jedne, i Britanije i Francuske s druge strane. Turska, koja je zakqu~ila pakt sa Britanijom i Francuskom bi}e, po wegovom mi{qewu, grobar Balkanskog saveza. „Radni qudi ne èle rat. Gaje veliku qubav prema mo}noj socijalisti~koj dràvi Sovjetskom savezu.”1098 U izve{taju Ko-

1096

Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 23; za rezoluciju vidi str. 221-244. J. B. Tito, Zbrana Zbrana... ... V, str. 196. 1098 World News and Views, 6. januar 1940; 1940; po D. Biber, Tito-Churchill Tito-Churchill,, str. 556. 1097

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

733

minterni krajem maja 1941. godine, navedeno je i potvrdio: „Sve vreme imperijalisti~kog rata KPJ je imala jasno definisanu liniju... u~initi sve, da Jugoslavija ne bude uvu~ena u imperijalisti~ki rat na strani BritaniBritani1099 je i Francuske, jer takva opasnost je postojala...” Partija je veoma sna`no nagla{avala opasnost od uvla~ewa Jugoslavije u rat na strani Francuske i Engleske, da je povodom delimi~ne mobilizacije, koju je u septembru 1939. godine, iz predostro`nosti, naredila Cvetkovi}eva vlada, wenim agentima uspelo da u Karlovcu isprovociraju pobunu celog Sto {estog pe{adijskog puka.1100 Dr Ma~ek izve{tava da su frankovci (autonoma{ka organizacija nazvana po dr Josipu Franku, osniva~u Hrvatske stranke prava, koji se zalagao za potpunu samostalnost Hrvatske i u tom smislu bio prethodnik Paveli}a i obojice Kvaternika),1101 jo{ vi{e komunisti, me|u pozivcima {irili vesti da }e biti poslani na front u Francusku (protiv Nema~ke).1102 Za komuniste je pobuna bila „najizrazitiji primer juna{tva i nesekta{kog pristupa”. Zbog takvog pona{awa mobilizacija ba{ i nije uspela, hvalio se Mitar Baki}, i „oslabqeni su planovi reakcije za uvla~ewe dràve u rat na strani englesko-francuskih imperijalista”.1103 Sumwamo da je antiimperijalisti~ka propaganda mogla biti tako efikasna jo{ u septembru, kad se Tito jedva i sam iskoprcao iz antifa{izma. Ili je antiimperijalizam komunistima stajao u podsvesti jo{ iz predantifa{isti~kih vremena. Osim, dakako, ako se nije radilo o najobi~nijem prisvajawu uspeha u rovarewu usta{kih agenata, {to bi tuma~ewe pobune antiimperijalizmom razotkrivalo kao kasniju originalnu ideju. Viwska konferencija KPS, koja je sazvana kao priprema za Petu zemaqsku, uprkos svom dugogodi{wem antifa{isti~kom usmerewu slovena~kih komunista, videla je u Nema~koj prvenstveno za{titnika Sovjetskog saveza. U wenoj rezoluciji ~itamo: „Zapadni imperijalizam je zapo~eo sukob sa ciqem da ceo svet natera u ratni vihor, da raskomada Nema~ku, da poru{i doslednu tvr|avu antiimperijalizma – Sovjetski savez.” Nacisti~ku Nema~ku i Sovjetski savez, u odnosu prema zapadnom imperijalizmu,

„O poloàju i doga|ajima u Jugoslaviji”, J. B. Tito, Vojna djela I, str. 14. „O I. Avakumovi} Avakumovi}, History History... ... I, str. 180-181. 1101 Paveli}ev mar{al Slavko Kvaternik bio je oèwen k}erkom dr Franka, koja je tako postala majka hrvatskog Himlera Eugena Kvaternika-Dide. On je kao ministar za unutra{we poslove li~nim zalagawem vodio krvave pogrome protiv Srba i Jevreja. To {to je dr Frank bio Jevrejin, a time i on, nije mu smetalo, kao {to nije smetalo ni Paveli}u {to je jevrejskog porekla bila wegova supruga, ro|ena Lovren~evi}. 1102 V. Ma_ Ma_ek, In the Struggle..., Struggle..., str. 196. 1103 Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 149-150. 1099 1100

734

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

ne postavqa samo jednu drugoj uz bok, ve} u Nema~koj za sada vidi predstraù Sovjetskog saveza, wenu odbranu od zapadnih velesila. Valter tako|e, kad se 8. marta 1940. godine, posle gotovo {est godina rada za Kominternu i duèg zaobilaèwa preko Carigrada, vratio proèt wenim pogledima iz Moskve u Zagreb. U prvomajskom proglasu „Radnim „Radnim qudima Jugoslavije” saop{tava: „Pre sedam meseci engleski i francuski imperijalisti napali su drugu imperijalisti~ku silu – Nema~ku, da bi je zauzeli i prisilili na kapitulaciju, te tako obezbedili svoju prevlast nad svetom i bez konkurencije nastavili da pqa~kaju kolonijalne i polukolonijalne narode.” Ne treba pre}i preko implikacije da je rat Nemcima nametnut. Tito je odmah, jo{ istog maja, u Proleteru okrivio „zlo~ina~ku politiku engleskih i francuskih hu{ka~a” i za nema~ku okupaciju Belgije i Holandije. Upotrebio je skoro iste re~i kojima je Hitler osam meseci ranije opravdavao svoj napad na Poqsku. Na sli~ne poglede nailazimo i drugde u dràvi. Na nema~ku okupaciju Danske i Norve{ke PK KPJ za Srbiju reagovao je 1. maja 1940. godine re~ima: „Surovo nasiqe Engleske Engleske i Francuske nad skandinavskim dràvama prisililo je Nema~ku da po{aqe svoje ~ete u Dansku i zauzme strate{ka upori{ta u Norve{koj.” Isto kao {to su komunisti bili odu{evqeni sovjetskom pobedom nad „imperijalisti~kim pla}enicima” u Finskoj, veselili su se i kad je Hitler udario po nordijskim „pla}enicima imperijalista”. Ne treba ~itati izme|u redova da bi se otkrilo kako su komunisti bili zabrinuti za Nema~ku, saveznicu svog Staqina. Ako padne Nema~ka, zapadne sile }e se svim svojim snagama obru{iti na Sovjetski savez. Zato ne iznena|uje {to Viwska rezolucija nije mogla sakriti svoje zadovoqstvo slomom Francuske nekoliko dana ranije (Francuska je 17. juna molila Nema~ku za primirje, 21. je dogovoreno) i {to se, potiho, unapred veselila sli~nom slomu Engleske: „Francuski imperijalizam je doìveo vojni i politi~ki slom. Engleski imperijalizam, koji je do sada samo slao druge narode u vatru, vidi pred vlastitim vratima sazrevawe napada na svoje pozicije i svoj opstanak.” Krivicu za jedno i drugo rezolucija pripisuje francuskim i engleskim imperijalistima.1104 Vide je u tome {to su napali Nema~ku, saveznicu Sovjetskog saveza, umesto da pristanu na mir koji im je nudila. „Za nastavak rata odgovorni su imperijalisti Londona i Pariza”, tvrdio je Kardeqev ~lanak Imperijalisti~ki rat i tvrdwu objasnio: „Dok su engleski imperijalisti ra~unali da }e uspeti da Ne-

1104

Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 274.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

735

ma~ku uvuku u rat protiv SSSR-a, pravili su se ’miroqubivima’... Kad se Nema~ka pokazala kao nesposobna za izvr{ewe zadatka udarne pesnice me|unarodnog imperijalizma protiv SSSR-a... englesko-francuski ’pacifisti’ postali su preko no}i borci za ’demokratiju’ i odbacili i jo{ uvek odbacuju sve ponude za mir.” To je bila korenita promena u pore|ewu sa predratnim analizama komunista da je fa{izam „udarna pesnica” kapitalizma i imperijalizma. Udarac te pesnice je Staqin, koji je Hitlera prisilio na predaju i time obezbedio mir milionima Evropqana, okrenuv{i ga od SSSR-a protiv zapadnih imperijalista. Tako je fa{izam, kao protivnik imperijalizma, postao saveznik komunizma. Kardeq ne moè mimo zamerke, jasne kao dan, da se i nema~ki komunisti povezuju sa fa{istima u odbranu Hitlera. Umesto da ih opravda, jer to, toboè, rade pod prisilom, ispomaè se lewinisti~kom dijalektikom: „Nema~ki komunisti vode pravilnu internacionalisti~ku politiku borbe protiv Hitlera... i za preobraàj imperijalisti~kog rata koji vodi Hitler, u narodnu revoluciju koja }e o~uvati nema~ki narod od imperijalisti~kih planova Londona i Pariza.” Zato, po wegovom, „borba protiv englesko-francuskog imperijalizma nikako ne zna~i da komunisti brane Hitlera. Dokazuje samo da su englesko-francuski imperijalisti postali avangarda (nagla{eno u izvorniku – A. B.) imperijalizma u borbi protiv radni~ke klase i SSSR-a.”1105 Nema~ki komunisti se, po Kardequ, pod {lemovima Vermahta, dakle, nisu borili protiv Engleza za Hitlera, nego protiv imperijalisti~ke avangarde, zna~i, za stvar Staqina. Bili su, prema tome, „udarna pesnica” boq{evizma. Nema ni~eg ~udnog u tome {to su ~e{ki komunisti optuìvali „britanskog imperijalisti~kog agenta” Edvarda Bene{a za „sejawe mr`we protiv nema~kih ma~ kih radnika, odevenih u vojni~ke uniforme, me|u ~e{kim stanovni{tvom”.1106 U posledwoj analizi, suprotstavqeni stoje Sovjetski savez s jedne, i obe zapadne demokratije s druge strane. Nema~ka, po toj logici, nije ni{ta drugo do borac Sovjetskog saveza. U svakom slu~aju, Nora Belof je u pravu kad slikovito zakqu~uje da su jugoslovenski komunisti „topove jugoslovenskog agitpropa, koji jo{ nije izazivao preterani strah od ’fa-

1105

Ph. Auty, Tito Tito,, str. 148-149 pomiwe komunisti~ki letak sa sli~nim sadràjem: „Hitlerov rat protiv engleskih i francuskih imperijalista ne zna~i da komunisti treba da se bore protiv Hitlera. Naprotiv, zna~i da su engleski i francuski imperijalisti avangarda imperijalizma u borbi protiv radni~ke klase i SSSR.” I taj letak se, po navo|ewu autorke, nalazi u zagreba~kom Institutu za radni~ki pokret. 1106 E. Bene{ Bene{, Pam Pamììti ti..., ..., str. 213-216; (po H. Seton-Watson, The Pattern..., Pattern..., str. 203).

736

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

{isti~ke zveri’ i wihovih jugoslovenskih pomaga~a, preusmerili na Britance i Francuze”.1107 Me|utim, Titu nije sve i{lo kao podmazano. Iz wegove napomene u izve{taju na Petoj zemaqskoj konferenciji proizlazi da se ~ak rukovodstvo KPH „na po~etku drugog imperijalisti~kog rata... bunilo protiv ocene CK da se radi o drugom imperijalisti~kom ratu i postavilo se na odbrambene pozicije Ma~eka, socijalnih demokrata i drugih gra|anskih stranaka”. Stvar je bila toliko ozbiqna, da je zbog „otpora liniji partije s obzirom na ocenu imperijalisti~ke prirode rata i opasnosti od uplitawa Jugoslavije u rat na strani Francuske i Engleske” pomiwana ~ak i rezolucija.1108 Posledica je bila to da se rukovodstvo KPH zauzimalo za odbranu dràve, {to je bilo protivno liniji KPJ.1109 Me|u bunxijama je bio i stari komunista Miroslav Krleà, ina~e najugledniji hrvatski pisac, kome se, zbog kriti~nosti prema Staqinu, ionako quqalo tlo pod nogama. Buntovni{tvo potvr|uje i podatak iz drugog izvora, po kojem zagreba~ki spis „12 uslova za boq{evizaciju partije” iz novembra 1939. godine kriti~ki konstatuje da se „desna opasnost javqa u obliku ’teorije’ o bezuslovnoj potrebi odbrane granica”.1110 I iza toga je stajao Krleà i wegovo odbijawe partijske imperijalisti~ke definicije rata. Otada je ostajao ~lan partije samo na papiru.1111 Kardeqevo i \ilasovo mi{qewe o toj zabludi ve} poznajemo. CK KPJ je rukovodstvo KPH zamenio novim. Ovim nebitnim izuzecima i doma}i komunisti su otkrili da im je malo stalo do nezavisnosti naroda i da ~ak radije podnose nacifa{izam od gra|anske demokratije. Tito se, navodno, zbog progla{ewa englesko-francuskog rata nepravednim, kasnije postideo. Godine 1946. ~ak je zahtevao od \ilasa, koji je objavqivao tekst rezolucije Pete konferencije u Komunistu, da izbaci sve {to se odnosi na wega.1112 \ilas je poslu{ao. Peta konferencija za Tita nije postala kiselo gro`|e tek u posleratnim pogledima na wu. Antiimperijalizam se nije ograni~avao na spoqni front. Kad je preraspodelio velike sile iz fa{isti~kih i antifa{isti~kih u one koje se bore pravedno i one koje vode nepravedan rat, a prvi moè da vodi samo radni~ka klasa – proletarijat, bila je to posledica pre-

1107

N. Beloff, Tito Tito´´s..., ..., str. 56. Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 17, 232. 1109 Kritika ovoga u „Rezolucija I konferencije KPH”, Proleter 15, broj 9-10-11, 1940, reprint izdawe, str. 729. 1110 B. Lazi}, Titov pokret..., pokret..., str. 21. 1111 M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 345. 1112 M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 333. 1108

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

737

raspodele sila na unutra{wem klasnom frontu. Izme|u zao{travawa na spoqnom frontu i klasnog zao{travawa na unutra{wem, sa antiimperijalizmom se ponovo uspostavqa potpuni sklad. Kao {to su glavni protivnici na spoqnom frontu Francuska sa Britanijom na jednoj i Sovjetski savez na drugoj strani, buròazija i proletarijat su glavni protivnici na unutra{wem frontu. Tertium non datur /tre}em nije dato/. Fa{izam i demokratija su samo zasenili stvarne suprotnosti na oba fronta. Kad je sekretarijat IK Kominterne 23. novembra 1939. godine primio na znawe Valterov izve{taj od 26. septembra, diskretno ga je upozorio da „takav razvoj vodi i do prerazvrstavawa unutra{wih snaga u dràvi, koje se vi{e ne odvija linijom ’antifa{izma’ i ’demokratije’, nego linijom zao{travawa klasne borbe izme|u buròazije i radni~kih masa...”. To je najavqivalo kraj dotada{we taktike revolucionarne borbe komunista. Za proglas Kominterne u vezi sa novom politikom, Staqin je 7. septembra, u prisustvu Molotova i @danova, nare|ivao Dimitrovu, u Kremqu, kuda ga je, navrat-nanos, pozvao: „Pre rata je bilo pravilno kad smo demokratske reìme prikazivali kao protivne fa{izmu, na po~etku rata to tako vi{e ne stoji. Razlikovawe kapitalisti~kih dràva kao demokratskih i fa{isti~kih, izgubilo je svoje ranije zna~ewe. Jedinstveni Narodni front bio je ostvaren sa ciqem da poboq{a poloàj robova u kapitalisti~kom reìmu. U okolnostima rata, radi se o ukidawu ropstva. Podràvati danas Narodni front, jedinstvo naroda, zna~i povratak na buròaske pozicije. Tu prepoznatqivu parolu treba odstraniti sa boji{ta.”1113 Kominterna je ovo Staqinovo uputstvo, uz prihvatawe Valterovog izve{taja za Jugoslaviju, podesila ovako: „Ovakav razvoj zahteva od partije odlu~an zaokret ka samostalnoj politici i samostalnoj mobilizaciji radni~kih masa gradova i sela protiv imperijalisti~kog rata... Partija se ne sme vezati ni za kakve malogra|anske grupe koje se usmeravaju prema kapitalu... Raniji poku{aji partije da ostvari jedinstveni Narodni front, razbili su se o reakcionarno pona{awe vo|a socijaldemokratije i zato ne dolazi u obzir poku{aj da zajedno sa socijaldemokratima ustanovimo Jedinstvenu radni~ku stranku.” Narodni front da, ali „bez vo|stva socijaldemokratskih i drugih malogra|anskih ’demokratskih’ i sli~nih stranaka i uprkos wima”.

1113 Prema bele{kama Dimitrova, koje je obradio Dimitar Sirkov: „On „On the policy of the Communist International on the eve and at the beginning of the World War II”, Jahrbuch fü für historische Kommunismusforschung Kommunismusforschung,, 1995, str str.. 52-62; Vidi P. Broué Broué, Histoire Histoire..., ..., str. 737.

738

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

„Kapitulaciju nema~kog fa{izma pred snagom pobedonosnog socijalizma” Tito je uzimao krajwe ozbiqno. Kardeq nije morao da ga ube|uje da danas uz bok radni~koj klasi „stoji SSSR sa nepobedivom Crvenom armijom. Imperijalisti mogu biti sigurni da nema sile koja bi tako oja~anu radni~ku klasu mogla spre~iti da promeni sada{wi imperijalisti~ki rat u rat za revolucionarno uni{tewe imperijalizma, za pobedu socijalizma – kao {to je to u~inila boq{evi~ka partija 1917. godine”.1114 Obe lekcije nau~ili su od istih u~iteqa, Lewina i Staqina. Nestrpqivom novom sekretaru KPJ u~inilo se da je zati{je, ostvareno Staqinovim paktom sa Hitlerom, koje je omogu}ilo preno{ewe svih snaga na antiimperijalisti~ki front, kao poru~eno za odlu~uju}i udarac proletarijata po doma}oj buròaziji. Sada vi{e ne zavisi od nepouzdanih neproleterskih saputnika. Uprkos tome, u skladu sa podre|eno{}u moskovskoj centrali, jo{ pre po~etka konferencije, pitao je Kominternu, izme|u ostalog, i o wenom mi{qewu s obzirom na mogu}nost neodlo`nog preuzimawa vlasti od strane proletarijata u Jugoslaviji. Da bi dobio brz i pouzdan odgovor, poslao je u Moskvu inèwera Nikolu Petrovi}a na razgovore sa najvi{im ~lanovima IK Kominterne. Odgovor od 15. septembra 1940. godine bio je vi{e nego kiseo: „U Jugoslaviji nedostaju svi uslovi koji bi opravdali zahtev za obarawe vlade i uspostavqawe prave vlade radnika i seqaka, {to bi u toj situaciji zna~ilo uspostavqawe diktature proletarijata.” Takvim zahtevom „mogao bi partiju dovesti u opasnost od izolacije i ostvariti osnovu za me{awe stranih imperijalista... Partija mora stajati van svih ’spekulacija o pomo}i Crvene armije Sovjetskog saveza u bilo kakvoj avanturi.’”1115 Saop{tewe, koje sadrì klice kasnijeg Staqinovog Otaxbinskog rata, potpisala su ~etvorica sekretara, D. Manuilski, P. Toqati, K. Gotvald i V. Pik (ali ne i G. Dimitrov). Umesto da, u skladu sa svojom revno{}u, na Petoj konferenciji nagovesti po~etak revolucije, Tito se, posle hladnog tu{a, morao posuti pepelom. Dao je sebi odu{ka kritikom prethodnog CK KPJ, koji je posle uvo|ewa [estojanuarske diktature, ve} u februaru 1929. godine, dozvolio sebi da pozove jugoslovenske radnike i seqake u oruànu revolucionarnu borbu za ru{ewe krvavog apsolutisti~-

Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4; reprint izdawe, str. 646. J. Pirjevec, „Sklep...”, str. 119. Od tog odgovora znali smo deo, u kojem Kominterna upozorava Tita od opasnosti policijskog otkrivawa sastanka, zbog ~ega mu je savetovala da ne saziva kongres, ve} da se zadovoqi konferencijom (J. B. Tito, Sabrana Sabrana... ... VI, str. 201. Vidi drugom..., str. 70.) i B. Petranovi}, Srbija u drugom..., 1114 1115

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

739

kog reìma i uvo|ewe vlasti radnika i seqaka. To je u~inio gotovo istim re~ima kojima je Kominterna odbacila wegovu inicijativu: „...bez obzira na subjektivne, a kamoli objektivne uslove.”1116 Sva sre}a, {to mu nisu zapele u grlu! Iza le|a je zasigurno drào „{ipak”. Kad je Tito na Petoj konferenciji zavr{io svoj govor upozorewem na „doga|aje koji se pribliàvaju velikom brzinom” i izrazio mi{qewe da }e „pod rukovodstvom na{eg velikog Staqina i pod zastavom Kominterne na{a partija izvr{iti svoje istorijsko poslanstvo avangarde radni~ke klase Jugoslavije”, zato, uprkos verbalnoj poslu{nosti Kominterni, u mislima nije imao rat protiv imperijalisti~ke opasnosti, nego revoluciju. To je bilo sve {to je u datim okolnostima mogao da uradi. Prokleta Kominterna, sigurno ju je psovao u dnu du{e. Bio je osu|en na jalovo ~ekawe. Iza imperijalisti~ke opasnosti wemu se ponovo, sve vi{e, otkrivala hitlerovska Nema~ka. Po{to je Sovjetski savez ìveo s wom u prijateqstvu, u me|unarodnim odnosima nije imao {ta da radi. Politiku je vodio Staqin, a on je znao sve, pa i kad ga nije bilo mogu}e sasvim razumeti.

Bezglavi kompas komunista U takvoj situaciji partija je vukla poteze koji su bili sve pre nego me|usobno uskla|eni, a najmawe adekvatni prete}oj opasnosti. Tako je osu|ivala delimi~nu mobilizaciju koju je u septembru 1939. godine proglasila Cvetkovi}eva vlada, jer je, toboè, antinema~ki usmerena. înilo joj se, verovatno, da }e Engleska i Francuska brzo pobediti Nema~ku, u tom slu~aju bi, po \ilasu, na{a vojska bila u stawu da u|e u Koru{ku. Ako je rat protiv Nema~ke nepravedan, to bi zna~ilo u~estvovawe u nepravednom nepravednom 1117 ratu. Nije rekao ni{ta novo. Jo{ od êtvrte zemaqske konferencije KPJ u Qubqani Qubqani u decembru 1934. godine, smatralo se da bi rat Jugoslavi vije je za zauzimawe Julijske krajine i nekih jadranskih ostrva, Koru{ke ta takoko|e, pa ~ak i za o~uvawe wenih versajskih granica, bio imperijalisti~ki, dakle, nepravedan.1118 Napasti Staqinovu saveznicu zarad Koru{ke, bilo bi vredno svake osude. Hitler, po komunistima, uistinu ne predstavqa nikakvu opasnost po nezavisnost Jugoslavije.1119 Komunisti~ka studentska

1116

Peta zemaljska ..., ..., str. 8. M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 332. 1118 Kongresi i zemaljske..., zemaljske..., str. 224. 1119 I. Avakumovi} Avakumovi}, History. History..... I, str. 176-177, gde navodi letak iz decembra 1939. 1117

740

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

omladina je na komemoraciji povodom smrti svog rawenog druga, u aprilu 1940. godine, istim re~ima izjavqivala da „Hitler ne predstavqa nikakvu opasnost po nezavisnost Jugoslavije”.1120 „Ako se Rusija izmirila sa Nema~kom, sasvim jje e besmisleno braniti Jugoslaviju od Nema~ke”, prikazuje misaonost nekih drugova S. Klisold. âk i od Italije. Ne samo od savezni{tva izme|u we i Nema~ke, nego, pre svega, zbog sovjetske spremnosti „u tajnim pregovorima sa Musolinijem da u zamenu za italijansko priznawe Bugarske i Dardanela za sovjetsku interesnu sferu priznaju Jugoslaviju za italijansku sferu uticaja”.1121 Komunisti su se radije bavili opasno{}u da Englezi pridobiju na svoju stranu Italiju, koja tada jo{ nije bila u ratu sa zapadnim silama, pa da za nagradu Balkan prepuste wenom uticaju.1122 Mnogi, na primer u Crnoj Gori, u skladu s takvim razmi{qawem, podsticali su dezertirawe iz vojske. U gradovima, kao {to su Cetiwe, Podgorica, Nik{i} i Kola{in, organizovali su antiratne demonstracije, na kojima su klicali Hitleru i Musoliniju. Kasnije, posle odluke o boq{evizaciji Jugoslavije, komunisti su takvu politiku smatrali izdajni~kom. Zato je CK KPJ osudio progon crnogorskih komunista za demobilizaciju u aprilu 1940. godine, jer je, po wima, nanela partiji mnogo {tete. Takvo pona{awe partije u odnosu prema fa{isti~koj opasnosti nije bilo ni{ta drugo do svesna, iako nehoti~na, politika opreznog ~ekawa, pacifizma i defetizma, za~iwena jakom dozom neprincipijelnosti. Iz tih razloga Tito nije smeo biti iznena|en kad su, kako kaè u istom referatu, dvojica ili trojica frankovaca isprovocirala pobunu celog puka jugoslovenske vojske (Sto osmi pe{adijski puk), koji je odbio da ode na ma|arsku granicu u odbranu pred nadiru}im neprijateqem; puk je spalio svoju zastavu, vratio se u Bjelovar i zauzeo ga, dok je petnaestak organizovanih komunista sa zadovoqstvom posmatralo wihovu izdajni~ku rabotu. Nije pomoglo ni posredovawe dr Ma~eka, tada jo{ potpredsednika legalne vlade. îwenicu da je to bila lo{e prikrivena linija partije koja se protivila odbrani kapitalisti~ke dràve, pa i posledica defetizma komunista uop{te, dakako, nije rekao. Kominterna i partija su prekasno i premalo ubedqivo poru~ile komunistima da prestanu da razbijaju Jugoslaviju i da se pripreme za wenu odbranu, da bi se moglo vero verovati vati da misle ozbiqno i da su mogli na vreme promeniti svoje mi{qewe i pona{awe.

B. Lazi}, Titov pokret..., pokret..., str. 21. S. Klissold, Yugoslavia Yugoslavia..., ..., str. 6 i 95, nap. 21. U vezi sa posledwim vidi I. Juki} Juki}, The Fall..., Fall ..., str. 34. 1122 Peta zemaljska..., str. 151. 1120 1121

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

741

Pacifizam i defetizam, istovremeno sa obzirno{}u prema nema~kim agresorima, mogu}e je objasniti nesigurno{}u komunista u odgovoru na pitawe ko je, zapravo, wihov neprijateq. Tako je bilo ~ak i sa rukovodstvom. Slu`beno glasilo CK KPJ Proleter nikada nije registrovalo sovjetskonema~ke pregovore, niti zakqu~ene paktove i prijateqske sporazume krajem leta 1939. godine. Posle majskog broja za 1939. godinu do dvobroja za januar-februar 1940. godine glasilo uop{te nije izlazilo. Kardeqev ~lanak Imperijalisti~ki rat od jedne stranice i odlomak \ilasovih oktobarskih teza od 25 redova, predstavqaju jedini sadràj koji bar blago podse}a na po~etak Drugog svetskog rata. Nije iskqu~eno da se Tito na{ao u situaciji kad jednostavno nije znao kako da se odazove ispred komunista. Kad je S. Vukmanovi} – Tempo saznao za Staqinovo paktirawe sa Hitlerom, bio je sa svojim drugovima „konsterniran”,1123 a teoreti~ar M. \ilas, naviknut na poslu{nost Moskvi, odobravao ga je, jer }e, toboè, komunizmu doneti samo dobro.1124 Kardeq je znao da su Nemci avgustovskim paktom podvili rep pred sovjetskom mo}i i da su svoj pritisak preneli direktno na Veliku Britaniju i Francusku. Jedva je prikrivao o~ekivawe, kad }e se obru{iti na ove dve sile.1125 ^lanak Stawe u partiji, koji je predstavqao referat na dràvnom savetovawu rukovode}eg partijskog aktiva krajem maja 1939. godine i koji je iza{ao skoro pola godine posle nema~kog upada u Poqsku, novi {ef partije Josip Broz – Valter (prethodni sekretar Milan Gorki}, s pravim imenom Josip îìnski, vi{e nije bio ~lan partije, a ne{to kasnije, u Sovjetskom savezu, izgubio je i glavu) mogao je da zakqu~i samo konstatacijom: „Opreznost i budnost potrebni su nam na svim stranama, jer imamo posla sa brojnim neprijateqima. Opasnost vreba sa svih strana, okolnosti, u kojima treba da radimo, veoma su te{ke, a to zahteva neprekidnu budnost i opreznost.” Konstatacija nije sadràvala nikakvo usmerewe. Nije primetio da je istu neodlu~nost izjavio dva puta.1126 Kominterna je }utala. Kako kaè Tito, „stajala je po strani i nije reagovala na fa{isti~ka osvajawa”.1127 Za{to, ne znamo. U po~etku ni sama nije znala kako da ih objasni svetu, kasnije je i ona, vaqda, bila u sve ve}oj zabuni. Tako je, iznad svega, zavodqiva bila misao, ponu|ena iz francuskog

S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija Revolucija... ... I,, str. 109-110. M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 329. 1125 J. Pleterski, „„Stali Stali{_ {_a... a...”” str. 140-141, gde objavquje anonimni Kardeqev uvodnik u mariborskom Ve Ve__erniku od 30. avgusta 1939. godine. 1126 Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 7; reprint izdawe, str. 649. 1127 J. B. Tito, Boj i razvoj..., razvoj..., str. 40. 1123 1124

742

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

junskog sloma, da }e Nema~ka, onako uzgred, kao sa Francuskom, zavr{iti posao i sa Engleskom, a Nema~koj, oslabqenoj borbama, Sovjetski savez }e jednostrano postavqati svoje uslove. Kad se to desi, do}i }e kraj svih imperijalisti~kih zavojeva~a. Cela Evropa posta}e socijalisti~ka, prema sovjetskom uzoru. Ni slom Jugoslavije im nije rekao ko je wihov neprijateq, bar ne spoqni. Wihova „firma” (tako su me|u sobom nazivali partiju), bila je registrovana za visoku plovidbu. Ako je Mihailovi}u jo{ pre kapitulacije bilo jasno kakav je wegov zadatak i pona{ao se adekvatno tome, Kardeq, kao, takore}i, diplomirani poznavalac pravca istorijsko-materijalisti~kih tokova, priznaje da je bio konfuzan: „Posle slu`bene aprilske kapitulacije, staro pitawe se postavqa u novom obliku: za nastavqawe oruànog otpora protiv osvaja~a ili protiv wega?”1128 Odlu~io se za ~ekawe. Kako tada{we doga|aje opisuje M. \ilas, bili su, jednostavno, bez glave. Ne samo obi~ni komunisti, nego i wihove glave.1129 Tre}i ~lan CK, Mo{a Pijade, koji se, sli~no kao \ido, sklonio u Crnu Goru, bavio se mi{qu kako da na|e povoqan ~amac i u wemu pobegne preko mora. Kompas im se bezglavo vrteo i bilo je nemogu}e predvideti koji smer }e pokazati kad se zaustavi. Igra~i na ruletu bar znaju gde mora da se zaustavi da bi dobili ulog, a komunistima tada ni to nije bilo jasno.1130 Ako je ovakva zbuwenost dolazila od Kominterne, prikazani pogledi nisu mogli biti jugoslovenska posebnost. Bugarski CK, tokom prvih dana aprila 1941. godine, kad su se Vermaht i Luftvafe ve} gurali po wiho-

1128

E. Kardelj, The March..., March..., str. 10; Put nove..., nove..., str. 13. Tom izjavom, koja se sasvim uklapa u tok misli tog naslova, Kardeq dva puta manipuli{e ~itaocem. Najpre ga uverava da su se komunisti borili oru`jem protiv zavojeva~a bar od 6. aprila daqe („nastavqawe”), a zatim, da se kao rodoqub u dilemi odlu~io u korist borbe protiv zavojeva~a. U stvari, sam sebe uteruje u la`: u vezi sa prvim, jo{ na istoj stranici, priznawem da je od aprila do juna borba ozna~avala „prve korake ka jedinstvu demokratskih snaga”, u vezi sa drugim, tvrdwom da se „Hitlerovim napadom na SSSR op{ta situacija u svetu toliko promenila da su sazreli uslovi za op{ti ustanak i kod nas”. Ovo posledwe se sasvim poklapa sa wegovim vi{e puta ponovqenim izjavama da }e se komunisti boriti samo ako procene da postoje mogu}nosti za izvo|ewe uspe{ne revolucije. Wegova konfuznost posle 6. aprila moè proizlaziti samo iz nesigurnosti da li }e i kada Sovjetski savez stupiti u rat. 1129 M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 382-387. 1130 D. Aha Aha__i_ (Osvobodilna..., str. 72) navodi izjavu u~esnika sastanka redakcije Sodobnosti u jesen 1939. godine, na kojem je, navodno, dr Joà Vilfan mislio da }emo se boriti protiv Italije ako nas napadne, a ne protiv Nema~ke, da su Ivan Kreft i neki drugi o~ekivali skora{wi raspad Nema~ke i revoluciju, a Kardeq je }utao. Po{to je }utawe za wega bilo neuobi~ajeno, verovatno nije znao na {ta da se kladi.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

743

vim putevima i aerodromima i kad je bilo jasno da }e svakog trenutka napasti Jugoslaviju, izdao je proglas u kojem napada „anglo-francuske ratne hu{ka~e”, jer poku{avaju da Balkan pretvore u ratno podru~je, jer su napali Nema~ku i nameravaju da napadnu Rusiju. Bugari, kako je re~eno, ne èle postati „xelati sovjetskih i nema~kih radnika”.1131 Jedinstvo sovjetskog i nema~kog proletarijata delovalo im je kao jedina pouzdana pozicija. Istovremeno sa na{im partijcima, naro~ito me|u radni~kom klasom, s lako}om je propu{teno da se uvidi do koliko dubokih promena je do{lo u Nema~koj za vreme Hitlera. Verovalo se da }e svi oni milioni nema~kih komunista i socijaldemokrata, koji su se zbog Hitlerovog udarawa u socijalisti~ke i radni~ke ìce (wegova stranka je, najzad, imenovala NSDAP – socijalisti~kom i radni~kom istovremeno), uspe{ne politike, pune zaposlenosti, ili jednostavno, pod wegovim pritiskom preobrazili u nacionalsocijaliste, pre ili kasnije pokazati svoje prave boje. Za tako kratko vreme nisu mogli ishlapeti. S wima treba ra~unati. U wima su videli potencijalni izvor proleterske revolucije. Najposle, povodom partijskih praznika, i u Nema~koj je bilo sve crveno, kao u Sovjetskom savezu. Iza toga mora da stoji i ne{to vi{e od jednako crvenih zastava. Pre ili kasnije, pokaza}e se da ispod wih mar{iraju na{i naoruàni „Rote „Rote Front Kampferi” ili bar „Reichsbanneri”, „Reichsbanneri”, onaj milion najboqih socijaldemokratskih boraca, nadali su se. Komunisti su bili toliko za}oreni u svoje ideolo{ke konstrukte, da im je to „pre ili kasnije” po~etka revolucije u Nema~koj, ve} na Viwskoj konferenciji KPJ 1940. godine, uistinu ozna~avalo svaki trenutak, posle 22. juna 1941. godine barem kraj 1941. ili po~etak 1942. godine. Podsticao ih je niko drugi do Staqin, koji je u svom govoru 3. juna 1941. godine o~ekivao pomo} ne samo od naroda Evrope i Amerike, nego i od nema~kog naroda. Sredinom septembra 1941. godine pro{irili su vest da su se u Nema~koj rasplamsali nemiri i da je preplavqena antihitlerovskim lecima.1132 Borba je gotovo iz broja u broj objavqivala poverqive vesti iz Nema~ke o {trajkovima, sabotaàma, sukobima stanovni{tva sa policijom, nemirima u Vermahtu i sli~no. Komunisti~ko spekulisawe sa nema~kim radnicima koji }e se, pre ili Dru-kasnije, di}i na revoluciju, nije se ograni~avalo na vreme na po~etku Dru gog svetskog rata. Jo{ posle prvih uspeha Sovjeta u zaustavqawu nema~ke ofanzive kod Smolenska i Kijeva i ~ak posle uspe{nog ponovnog zauzimawa Rostova i isterivawa Nemaca iz predgra|a Moskve tokom prvih deset

1131 1132

E. Barker, British British..., ..., str. 58. Bilten V[ NO POJ I, broj 6, (18. septembar 1941).

744

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

dana decembra, mnogi od wih su otvoreno spekulisali separatnim sovjetskim mirom sa Nemcima. Zaustavqawe nema~kog prodora prema Moskvi u decembru 1941. godine i istovremena kontraofanziva Crvene armije, ponovo su probudili takve nade, naro~ito zato, jer je izgledalo da se samo ponavqaju doga|aji iz 1918. godine, kad je Nema~ka zauzimala velike delove Rusije, a u woj samoj je buknula revolucija. Tada nije uspela, ali sada, uz neuporedivo ja~u Crvenu armiju, ne moè propasti. Tito i Rankovi} su 27. januara 1942. godine pisali Blagoju Ne{kovi}u, sekretaru PK KPJ za Srbiju, da je po raspadu hitlerovske vojske na isto~nom frontu „mo`da jo{ samo pitawe trenutka kad }e se i nema~ki narod pod rukovodstvom svoje slavne komunisti~ke partije podi}i u odbranu svojih prava i svoje ~asti pred celim svetom”.1133 Kao {to su komunisti bili izgubqeni posle avgusta i septembra 1939. godine, kad su vode}i nacisti i wihove komunisti~ke kolege u Kremqu nazdravqali jedni drugima, mnogi su, dakle, poku{avali na}i neko obja{wewe za nastalu situaciju. Ako su – u {ta nisu sumwali – do tan~ina poznavali dugoro~ne razvojne te`we qudskog dru{tva i u pogledu wih se nisu mogli varati, morali su neprestano da to sami sebi dokazuju; naro~ito oni koji su u op{toj nesigurnosti drhtali pred separatnim mirom izme|u Nemaca i zapadnih saveznika, jo{ uvek su se nadali da je nacisti~ki reìm samo prelazni oblik socijalizma i da }e se pre ili kasnije pretvoriti u boq{evi~ki. Me|u wih je spadao i Tito. U rezoluciji Pete zemaqske konferencije àlio se „da su u tom ratu mogu}i najrazli~itiji preokreti, s kojima treba da ra~una revolucionarna avangarda”. U mislima je imao paktirawe Nema~ke sa Velikom Britanijom. Bio je uveren „da se imperijalisti~ki blok koji je pobedio u prethodnom imperijalisti~kom ratu”, upiwe iz sve snage da „svog, sve opasnijeg rivala – Nema~ku – posva|a sa SSSR-om, da te dve dràve u me|usobnoj borbi iskrvare i oslabe, da uz pomo} nema~kog imperijalizma spre~e pobedonosnu izgradwu socijalizma u SSSR-u... potom bi imperijalisti~ku Nema~ku u~inio ne{kodqivom”.1134 Verovatno je ~itao Mein Kampf, Kampf, u kojem je Hitler, kako iz geopoliti~kih razloga, tako i zbog rasne sli~nosti, video svog direktnog saveznika u Velikoj Britaniji, a, sli~no Hitleru, i on je uvideo da je za qubav potrebno dvoje. Me|utim, ~ak ni krotki êmbrlen u vreme svoje politike najponiznijeg „appeasementa” „appeasementa” /popu{tawa/ Nema~koj nikada nije nudio takvo savezni{tvo. Tito je tako|e znao da je Hitler posle sloma Francu-

1133 1134

J. B. Tito, Zbrana Zbrana... ... VIII, str. 138. Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 223, 221.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

745

ske bio spreman da sa Velikom Britanijom sklopi mir (u toj nadi, firer bi, po vlastitim re~ima, britanskim ekspedicijskim snagama olak{ao beg preko Laman{a),1135 zajedno s wim je shvatio da je dan nakon {to su Nemci upali u Holandiju, Belgiju i Luksemburg, 11. maja 1940. godine, êr~il zamenio êmbrlena i postao predsednik nove vlade nacionalnog jedinstva, u koju je privukao i laburiste (Klementa Etlija) i da jedva ~eka da ga sameqe. Hitlerova gre{ka bila je utoliko ve}a, jer je jo{ u oktobru 1938. godine izjavio da bi dolazak êr~ila na vlast zna~io novi svetski rat.1136 Dok su u Nema~koj na vlasti bili nacisti, nema~ko-britansko savezni{tvo bilo je ~isti plod Hitlerovih somnabulnih buncawa, a nema~kosovjetsko savezni{tvo posledica Titovog ultraimperijalisti~kog usme usme-rewa, koje je u nema~kom fa{izmu videlo samo privremenu devijaciju boq{evizma. Kao {to znamo, ovo Titovo uverewe bilo je toliko jako, da je on jo{ u drugoj polovini 1942. godine nagovarao nema~ke agente da se Nema~ka s tom namerom poveè sa Sovjetskim savezom. Martovski (1943) pregovori izme|u partizanskih i nacisti~kih opunomo}enika na najvi{em nivou u Sarajevu i Zagrebu, na koje su se partizanski delegati prevozili nema~kim brzim vozovima i avionima, kao konkretne aluzije na zajedni~ke nema~ko-partizanske interese u vezi sa zajedni~kim neprijateqem – ~etnicima (kao anglo-ameri~kih saveznika), razumqivi su tek u {irem ideolo{kom okviru. Bili su jo{ jedan poku{aj Tita da inicira nastanak nema~ko-sovjetske antiimperijalisti~ke koalicije na jugoslovenskom tlu. Oni koji su drhtali pred separatnim mirom izme|u Nema~ke i zapadnih saveznika, ali su mislili da, za sada, ne treba ra~unati na preobraàj nacisti~kog sistema u boq{evi~ki, nadali su se da }e do}i bar do pomirewa trenutno zao{trenih suprotnosti unutar nema~ko-sovjetske koalicije, tako da bi se nema~ko-sovjetski front protiv imperijalizma ideolo{ki konsolidovao i kasnije mo`da postao jedinstven. Mla|i, koji nisu doìveli posleratni talas boq{evizma po Evropi, slepo su se dràli nepobedivosti Crvene armije kao jedine konstante. Ali, nisu joj ba{ svi sasvim verovali. Posle sloma Francuske, beogradski novinar Otokar Ker{ovani objavio je ~lanak, u kojem je konstatovao da je Nema~ka postala najve}a vojna sila u svetu, zbog ~ega je neizbeàn sukob izme|u we i Sovjetskog saveza. Da bi pobedio Sovjetski savez, mora}e da mu pomognu zapadne ssile. ile. Sredinom 1940. godine uvideo je neophodnost kasnije „antifa{isti~ke koa-

1135 W. Warlimont, Inside Inside..., ..., str. 99. O~igledno su to primetili i Englezi (A. Eden, The Reckoning..., str. 112). Reckoning..., 1136 A. Eden, The Reckoning..., Reckoning..., str. 37.

746

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

licije”. Dogmatik \ilas ga je napao, jer Sovjetski savez, po wemu, ne moè pobediti niko, te zato nema nikakvih {ansi za sukob izme|u wega i Nema~ke. Cela partija mu je dala za pravo.1137 O~ekivala je da }e Nema~ka, onako kako je u~inila sa Francuskom, u~initi i sa Velikom Britanijom, pa }e, ekonomski i vojno iscrpqena, morati da prihvati sovjetske uslove. Ako ne dobrovoqno, Nema~ka }e biti boq{evizovana silom.

Od teorije osvajawa do prakse razbijawa vojske U nesigurnosti, opreznost je najboqa taktika. Zato su se komunisti povukli sa nesigurnih boji{ta, na kojima bi se mogli sukobiti sa svojim budu}im saveznicima. Kao pijan plota, uhvatili su se za svoju oprobanu konstantu, zbog koje su uop{te i postojali – klasnog neprijateqa, kapitalisti~ke dràve i wenih institucija. Tu nisu mogli pogre{iti. Klasnog neprijateqa u svakom slu~aju treba uni{titi, a to mogu posti}i samo u revoluciji. Po kojem od spoqnih imperijalizama }e pri tom udariti, pokaza}e se tek kad im Staqin izvu~e ma~ku koju je skrivao u xaku. Da }e je, zapravo, izvu}i Hitler, tada jo{ nisu mogli znati. Nije znao ni Staqin koji je xak drào u rukama. Do tada se moraju pripremati za trenutak kad neprijateq postane najslabiji, a oni najudarniji. Zbog nejasnih me|unarodnih vojnopoliti~kih prilika u kojima su se komunisti morali obuzdavati u svojim nastupima, osloba|ali su svoje prigu{ene revolucionarne sile u dva sigurna pravca. Prvi su otkrili u oruànim snagama „ugwetava~ke jugoslovenske buròazije”, u jugoslovenskoj vojsci. Najop{tija politika, kako ju je definisao Kardeq na Petoj konferenciji KPJ, bila je „pridobijawe masa u vojsci” za ideale revolucije. [ta je to zna~ilo s obzirom na odbranu od nacisti~kog neprijateqa, objasnio je u predavawu najposve}enijim partijskim aktivistima na Rogu, po~etkom 1944. godine, kao „aktivno delovawe me|u mobilisanim vojnicima za mir i protiv uvla~ewa Jugoslavije u prete}i imperijalisti~ki rat”.1138 Ovu razornu definiciju politike partijski ekspert za vojsku, Mitar Baki}, uz Titovu pomo}, preformulisao je u dosledno agresivnu: „Praksa tri ruske revolucije dokazala je da se bez revolucionarnog rada u vojsci, bez partijskih organizacija, bez spajawa politi~kog rada u fabrikama i kasarnama i vojnim logorima, bez pridobijawa vojske na stranu proletari-

1137 1138

M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 362. V. De$ De$elak-Bari elak-Bari__, „Osvobodilni... „Osvobodilni...””, str. 153.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

747

jata, ona ne moè osloboditi. Tvr|avu buròazije treba osvojiti iznutra, oduzeti i posledwu rezervu u wenoj klasnoj vladavini. Buròaziju treba potu}i wenim vlastitim oru`jem.”1139 Baki}eva definicija verno prati lewinisti~ku teoriju o zadacima proletarijata u vojsci i ratu. Da bi pobedila revolucija, „boq{evici su objavqivali politiku ’poraza svoje vlade u imperijalisti~kom ratu’”. U tu svrhu „treba glasati protiv ratnih kredita, ostvarivati ilegalne revolucionarne organizacije u armiji, podràvati bratimqewe vojnika na frontu i organizovati revolucionarne akcije radnika i seqaka protiv rata, pretvaraju}i ih u ustanak protiv svoje imperijalisti~ke vlade”. Boq{evici su u svojoj revoluciji „objavili parolu ’pretvarawa imperijalisti~kog rata u gra|anski rat’”. „Radni qudi, a me|u wima oruàni radnici i seqaci odeveni u vojni~ke kapute... moraju... okrenuti oru`je protiv svoje buròazije i sru{iti wenu vlast, ako ho}e da se spasu rata i postignu pravedan mir”.1140 Kona~an ciq je „promeniti vojsku iz oru|a buròaske klase u oru|e proletarijata za izvo|ewe revolucije”. Su{tina komunisti~kog oslobodila~kog rata je, dakle, da se proletarijat, koji vodi partija, okrene protiv interesa svog naroda. [esti kongres Kominterne je 29. avgusta 1928. godine rezimirao komunisti~ku ratnu doktrinu. Ako rat nije pravedan, a pravedan nije nijedan rat koji ne vodi proletarijat protiv svog klasnog neprijateqa, komuni komunisti sti se moraju ukqu~ivati u buròaske armije i u wima pokretati antimilitaristi~ku propagandu. Proletarijat mora pomagati da se sru{i buròaska vlada, i to tako da militaristi~ki rat pretvori u gra|anski. êtvrti kongres KPJ, u oktobru iste godine u Drezdenu, u rezoluciji je ovu doktrinu prihvatio kao svoju. Otada je poznata parola: „Razoruàvawe buròazije i naoruàvawe proletarijata.” Tito je u celini prihvatio lewinisti~ku teoriju osvajawa buròaske vojske za potrebe revolucije. Zato komunistima nije dozvoqavao da napu{taju vojsku; buròazija u woj ostvaruje izuzetnu koncentraciju radni{tva i seqa{tva koju je, ina~e, nemogu}e posti}i. Zbog toga vojsku treba iskoristiti: „...Radnik „...Radnik i seqak su najja~i i najopsniji za buròaziju upravo onda, kad su u vojsci, kad u rukama drè oru`je (nagla{eno u izvorniku – A. B.)... Komunisti se bore za to da radnici i seqaci u vojni~kim uniformama uniformama upotrebe tu vojsku za svoje ciqeve,” zapisao je u avgustu 1940. godine.1141 1139

Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 146. Zgodovina VKP(b), VKP(b), str. 163-164. 1141 „„Vojnici Vojnici se bore za poboq{awe svog poloàja”, Srp i ~eki} VI, broj 4 (avgust 40); prevod iz slovena~kog izdawa J. B. Tito, Zbrana Zbrana...V, ...V, str. 148-150. 1140

748

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Zbog sasvim druga~ijih okolnosti, prihva}ena teorija je tada osu|ena na jalovost. U suprotnosti sa carskom Rusijom, koja se godinama borila protiv Centralnih sila i omogu}ila izbijawe Oktobarske revolucije u borbama protiv intervencionisti~kih sila, pa i wenu pobedu, otpor jugoslovenske vojske bio je toliko kratkotrajan da nije bilo vremena za prevrat klasnog tipa. U mirnodopsko vreme, po marksisti~koj doktrini, kao {to }emo jo{ videti, preuzimawa vojski od strane komunista ionako nemaju nikakvih {ansi. U takvim okolnostima partijska politika prema vojsci vojsci bila je sve pre nego dosledna i jedinstvena. U skladu sa nesposobno{}u da je pot~ini, wen najmawi zajedni~ki imeniteq postao je sistematsko uni{tavawe vojske. Kasnije }emo saznati da je partija sve do sredine tridesetih godina nastojala da razbije Jugoslaviju na nacionalne jedinice, pomaù}i se pri tom ~ak idejnim neprijateqima, kao {to su bili usta{e. Na svom Sedmom kongresu, Kominterna je, ina~e, zakqu~ila da odbrani od fa{izma boqe sluì cela od razbijene dràve, bratimqewe sa ekstremnim nacionalistima odbacio je i [panski gra|anski rat koji ih je rasterao u suprotstavqene tabore, ali neposredno pre napada na Jugoslaviju, kad su jedni i drugi postali veoma aktivni, komuniste i usta{e spojili su isti ciqe ciqevi, vi, prvenstveno razbijawe jedinstvene dràve. Jo{ i tada, dok je Tito imao projugoslovenske dizgine ~vrsto u svojim rukama, Klasna Borba je 1939. godine pisala: „Me|u masama treba podsticati ideju oruànog ustanka, u pripremama za wega treba ih podu~avati taktici uli~nih borbi. Ako bi do{lo do ustanka u Hrvatskoj, seqaci i radnici treba da se pot~ine rukovodstvu KP. Ne smeju pucati na usta{e, treba da ih podrè proglasom o op{tem {trajku.” Zbog udruìvawa Staqina i Hitlera, istomi{qenost je postala dubqa. „Dok Hitler i Staqin ostaju prijateqi, nema razloga da se Paveli} i jugoslovenski komunisti prepiru”, rezimira S. Klisold tada{wu situaciju.1142 Kao {to znamo, u vreme antiimperijalizma partija se najvi{e brinula da Jugoslavija ne bude uvu~ena u rat na strani wenih najve}ih neprijateqa – Francuske, Engleske i SAD. Logi~na posledica je destrukcija, stvarawe antiratnog raspoloèwa me|u stanovni{tvom i u vojsci. Kako izve{tava \ilas, CK KPJ je jo{ pre povratka Tita iz Moskve, u prole}e

1142 S. Clissold, Whirlwind Whirlwind,, str str.. 15. Pi{~evo navo|ewe teksta jo{ treba proveriti. Prema raspoloìvim podacima, glasilo KPJ (Sekcije Komunisti~ke internacionale) izlazilo je od 1926. do 1934. godine, a posle prekida samo jedan broj 1937. godine (vidi Klasna..., str. V-X).

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

749

1940. godine, do{ao do uverewa „da bi nas suprotstavqawe ratu i mobilizaciji moglo izolovati (od masa – A. B.), osim ako istovremeno ne naglasimo i potrebu za narodnom odbranom”. U Crnoj Gori se zbog gre{aka instruktora CK to i dogodilo. Otada su svakog dana sve glasnije nagla{avali potrebu za samoodbranom dràve i u tu svrhu prire|ivali i rodoqubive demonstracije, „po~eli su da napadaju vladu, jer ne donosi mere za obezbe|ewe narodne odbrane”.1143 Kominterna onih dana nije bila preterano govorqiva. Ako zakqu~ujemo po odnosima izme|u we i Kremqa, povodom potpisivawa sovjetsko-nema~kog pakta u avgustu 1939. godine, vaqda je ~ekala svojih pet minuta. Tek u septembru 1940. godine, kad Moskva vi{e nije bila sasvim uverena u ve~nost savezni{tva izme|u Sovjetskog saveza i Nema~ke, naredila je Titu da „pod parolom nezavisnosti naroda... razvije sna`nu agitaciju protiv kapitulantskih tendencija u delovima buròazije i vlade u vezi sa planovima raspodele nema~kih i italijanskih imperijalista”, i to na wegovu inicijativu.1144 Bojala se da bi razbijena Jugoslavija oja~ala vojni potencijal nacista. Zato „je zahtevala od partije da podrì u narodu, gra|anstvu i vojsci svaki poku{aj organizovawa otpora...” Tek ako bez otpora do|e do podele jugoslovenske dràve, KPJ bi morala da organizuje otpor protiv izdaje „jugoslovenske buròazije i protiv nasilnih mera stranih imperijalisti~kih sila”.1145 Zahtevi Kominterne da partija pripremi narod na otpor protiv zavojeva~a bili su veoma sli~ni kasnijem Staqinovom Otaxbinskom ratu. Tito ih je pre~uo. Ni tada, a ni kasnije, ni{ta nije uradio za odbranu Ju Jugoslagoslavije. Umesto da ih, zajedno sa Kardeqem, na Petoj zemaqskoj konferenciji KPJ, kojoj su bili nameweni, {to vi{e popularizuju, nisu propustili propustili ocenu da je rat Britanije protiv Nema~ke imperijalisti~ki, nepravedan, suprotstavqaju}i se u~e{}u Jugoslavije u wemu. âk {tavi{e, umesto da pohvale KP Hrvatske, koja je jo{ na po~etku Drugog svetskog rata odbila ocenu da je imperijalisti~ki, u rezoluciji te konferencije su je kritikovali, jer je, po wima, zastupala stavove koji su se sasvim podudarali „sa stavom hrvatske buròazije”.1146

1143

M. \ilas, Memoir Memoir..., ..., str. 333-334. J. Pirjevec, „Sklep...”, str. 120. 1145 B. Petranovi}, Srbija u drugom..., drugom..., str. 70, navodi kao izvor Arhiv CK SKJ, Fond KI, 1940, neregistrovana gra|a. îni se da se radi o istom dokumentu koji je nedavno J. Pirjevec otkrio u Moskvi. 1146 Peta zemaljska..., zemaljska..., str. 232. 1144

750

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Izgleda, dodu{e, da se Titova posleratna izjava da jo{ na sednici CK KPJ 10. aprila, kad su Nemci ve} zauzeli Zagreb, „nismo odstupili od stava da jugoslovenska vojska svuda, gde god je to mogu}e, pruà otpor agresorima”,1147 suprotstavqa na{oj konstataciji. Prema zahtevima Kominterne, duh otpora jugoslovenske vojske trebalo je da propagiraju bar pola godine pre nema~kog napada. Ni{ta takvo nije se moglo ~uti. Titova izjava, data kad je vojska ve} bila u potpunom rasulu, implicitno potvr|uje da takve propagande nije bilo. Da je postojala, makar neuspe{na, morali bi komunisti, ako su uistinu bili tako zna~ajan faktor za kakav su se izdavali, da se za potrebne odbrambene mere pobrinu sami. Javno obja{wavati vladi {ta treba da radi, nije ni{ta drugo do kritika wenog rada, a to ve} spada u arsenal ru{ewa legalne vlasti. Isto tako, ~ini se da je protivna na{em zakqu~ku i okolnost da je CK KPJ na istoj sednici 10. aprila 1941. godine osnovao vojni komitet. Wegov predsednik je postao sam Tito. Sli~ni komiteti na nièm nivou postojali su u celoj dràvi. Malo prekasno za borbu protiv nema~ko-italijanske invazije: kada je sve samo jo{ beàlo, i ne samo vlada i kraq, nego i vrhunski partijci, kao {to smo videli. Osnivawe vojnog komiteta u takvom trenutku predstavqa neosporan dokaz da se partija pripremala, u stvari, za revoluciju, a ne za otpor protiv strane invazije. îtalac moè da odbaci ova razmi{qawa kao neubedqivi logi~ki sled misli. Posluì}emo se Titovim izjavama koje ga u celosti potvr|uju. Tito je u prole}e 1942. godine u Fo~i zapisao da je partija povodom napada „Hitlerovih i drugih hordi... pozvala narod na oruànu borbu i poslala svoje najboqe ~lanove i borce ..., da sa oru`jem u ruci... brane zemqu od odvratnih osvaja~a”.1148 Kao {to }emo pokazati, prvo jednostavno nije istinito. [to se ti~e drugog, naàlost, nije poznato da su ti vojni obveznici, individualno ili udruèni u komitete, desetine ili trojke, ma kakvo da je bilo uputstvo, igde istupili protiv nadiru}eg osvaja~a, u Jugoslaviji ili Sloveniji. Naprotiv, srpski i slovena~ki komunisti koji su, iznimno, sabrali nekoliko grupa partijskih dobrovoqaca, dobili su Titovu kritiku u wegovom referatu jo{ istog aprila: umesto da ~uvaju svoje kadrove za „terenski rad u pozadini”, izlagali su ih uni{tewu, prigovorio im je. U Novom Pazaru, grupu omladinaca koji su hteli da idu na front, jedan od vode}ih komunista koji su 6. aprila oti{li iz Beograda na teren (~itaj: pobegli pred Nemcima), odvratio je od te namere i naredio

1147 1148

J. B. Tito, Vojno djelo VI, str. 21; Isti Boj in razvoj..., razvoj..., str. 39. Proleter 17, broj 14-15, mart-april 1942, str. 5; reprint izdawe str. 791.

Drugi deo – KO OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM...

751

im prikupqawe oru`ja i qudi, s kojima su delovali u gradu. Prikupqawe je organizovao Mirko ]ukovi}, koji o tome izve{tava iz prve ruke.1149 Ako su se komunisti~ki saosniva~i OF, kojima je pred o~ima trebalo da stoji, u prvom redu, odbrana od zavojeva~a, jo{ 27. aprila sloìli da }e ~ekati „objektivne uslove” za ustanak, a do tada }e samo prikupqati oru`je, kako je rekao Kidri~,1150 bila je to partijska politika pripreme za revoluciju, a ne oslobodila~ki rat. Na Petom kongresu KPJ u julu 1948. godine, Tito je o uputstvu od 10. aprila izrekao su{tinski druga~iju istinu od one koju je zabeleìo u Fo~i. U celosti potvr|uje na{e tuma~ewe: „CK KPJ... je zakqu~io da se ve}ina ~lanova CK probije pe{ice u Bosnu, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju i da preuzme u svoje ruke pripremu partije i naroda za ustanak. Kasnije je ustanovqeno da su svi drugovi, uprkos ogromnim pote{ko}ama, stigli na svoja mesta.”1151 Po ovoj drugoj, mnogo verovatnijoj istini, ~lanovi CK su se pripremali za revoluciju, a odbrana zemqe im je bila deveta briga. Potvr|uje je i Dedijer. Iz wegovog Dnevnika se moè razabrati da su se vode}i ~lanovi KPJ, posle neprijateqske okupacije, selili iz kraja u kraj i organizovali partijske aktive, koji su vodili brigu za provo|ewe „partijske linije”. Prvo uputstvo za borbu i sabotaù protiv zavojeva~a bilo je, izgleda, izdato tek 30. juna.1152 Iz Tempovog pisma Titu posle dolaska u Bosnu, kuda ga je poslao CK na sednici 4. jula 1941. godine, proizlazi da se na terenu nisu pripremali ni za revoluciju. „Po vojni~koj liniji, partijske organizacije nisu uradile ni{ta konkretno. Ustanovqeni su jedino vojni komiteti, ali samo na papiru.”1153 Ovu drugu istinu posredno potvr|uje Titova posleratna izjava na predavawima prilikom otvarawa partijske {kole u Kumrovcu da „KPJ nije imala iluzija u pogledu vojne odbrambene sposobnosti i politi~ke pripremqenosti vladaju}e buròazije” i da „Komunisti~ka partija Jugoslavije u danima aprilske agresije nije povezivala otpor protiv nacisti~kih jedinica s vojnim mogu}nostima nekada{we Jugoslavije”.1154 Istovremeno, pak, negira wegovu posleratnu tvrdwu da ni na sednici CK KPJ 10. aprila 1941. godine jo{ nisu odstupili od stava da se jugoslovenska vojska odupre zavojeva~ima, gde god je to mogu}e. Ako, s druge strane, \ilas kaè

M. ]ukovi}, Sanxak Sanxak,, str. 44. F.

Aleksander Bajt - Bermanov dosije.pdf

Short Description

Description

Comments

We need your help!